Smeni - ne meni

Eden den g-din Poli se razbudil od son i se zapra{al - Eve sum jas, a vo svetot buka, kakva e mojata uloga tuka? Do kade dopira mojot glas na ovoj atlas? - Izlegol nadvor koga tamu lu|e i nastani, vremeto - ne zastani, a sonceto - grej, izlezi, pa zajdi, s$ bez potreba od negovata raka ili najmala maka.

- Vidi, majkata, svetot navistina ne me ferma, mora da dojde tuka do promena. - Se zafatil G-din Poli so nauka, belki ne{to }e izmisli pa svetot }e go smeni, no nabrzo sfatil deka naukata e prete`ok zalak za negoviot merak. Kupil platno, boi, ~etka i ka~ket, pa so slikawe se fatil, no po linii ~etiri-pet re{il deka toa ne e za nego zanaet. - ]e napi{am prikazna i toa ne obi~na, tuku inspirativna skazna, - no po naslovot molivot mu se skr{il i toj prili~no se nata`il. Sepak ne o~ajuval lesno ovoj lik, pa za pesna se fatil, no i pticite gi izbrkal, potoa sportist stanal, ama posleden stasal, a koga re~isi zabar bil od bu{ilkata se skril, duri i parite od nego begale koga kako biznismen go videle... Na kraj sfatil, i pravo re{il - Poli Ti~ar }e stanam, za{to edinstveno taka ne{to }e smenam, a sebe nema da se menam!”