Black&White magazin

ISSN 2560-5968 COBISS.SR-ID 258396684

Broj 6 - jun / Kvartalno / Izdanje za Srbiju 2019 / Besplatni magazin

Sicilija Spremite se za erupciju doĹživljaja

1

2

ecs-serbia.com 3

DIREKTOR Tamara Popović tamara.popovic@bwmagazin.rs GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Iva Medić iva.medić@bwmagazin.rs DIZAJN I PRIPREMA / VIZUELNI IDENTITET Ivan Radivojević ivan.radivojevic@bwmagazin.rs AUTORI Slavica Lazić, Jelena Zelenović, Uglješa Atanacković, Iva Medić, Mariota Vlaisavljević, Marija Nikolić, Ina Borenović, Ivana Zelenović, Miodrag Milosavljević, Aleksandra Veličković, Nevena Ljubić Lojović, Milijana Bjelica, Dragana Đurašković

8

FOTOGRAFI Miomir Milić, Ivana Stevanovic, Nebojša Babić, Petar Đorđevic, Saša Mihajlović, Luka Đuđa Vladisavljević, Vision Team, Represent Communications, Andrej Nihl, Big Blue Media, Bata, Marko Popović, Željko Jovanović PRODAJA I MARKETING Kontakt: +381 (69) 595 77 95 Aleksandar Miletić aleksandar.miletic@bwmagazin.rs Milan Krstić milan.krstic@bwmagazin.rs LEKTOR Irena Mikić OSNIVAČ I IZDAVAČ MRS LUXE d.o.o. office@mrsluxe.rs Račkoga 4, Beograd ŠTAMPA Neven d.o.o. Zemun CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 BLACK & White: lifestyle magazin / glavni i odgovorni urednik Iva Medić. - 2019, br. 6 . - Beograd: Mrs Lux, 2019 - (Zemun: Neven). - 30 cm Tromesečno.

ISSN 2560-5968 = Black & White (Beograd) COBISS.SR-ID 258396684

68

42 60

Kompanija Mrs Luxe d.o.o. i redakcija Black&White magazina ne snosi odgovornost za sadržaj i istinitost objavljenih reklamnih poruka i preuzetih sadržaja sa pomenutih ili oglašavanih elektronskih lokacija. Uredništvo ne snosi odgovornost nenamerne i štamparske greške.

Magazin je namenjen čitaocima starijima od 18 godina.

4

26

38

I dok užareni beogradski asfalt upija naše korake, misli su već otputovale… tamo gde se more susreće sa stenom, muzika sa okeanom, pesak se sprema da zapliva…

U ovom broju BW magazina zajedno putujemo destinacija Sicilija.

Pored čarobnih plaža, otkrivamo tajne vulkana Etna, šetamo po Palermu i sa svakom stranicom udišemo šarm ovog grada.

Nećemo zapostaviti ni lepote našeg glavnog grada popećemo se na vrh Beograda i uživati. Saznaćemo kako humor spasava svet, a dobro isplaniran obrok dan. U novom broju vas očekuje i Twiter bez cenzure, ali i tajne akupunkture. Otkrivamo za vas svet milenijalaca i još pregršt tema koje će naći put do svakog čitaoca.

Nadamo se da svoje izdanje BW magazina čitate okupani suncem i morskom vodom ispijajući priču dugu 80 godina.

Svako izdanje BW magazina je besplatno i svoj primerak možete naći na nekoj od svojih omiljenih destinacija - restoranima, hotelima, spa centrima, kafićima. Svaki broj pripremamo sa ljubavlju i željom da dugo trajemo, dok vama preporučujemo da listajući ovo izdanje izaberete destinaciju na kojoj ćete provesti ovo leto, spakujte BW magazin, dobro raspoloženje i krenite… putem novih avantura, ljubavi, smeha, odmora…ostavite probleme jer neće nikud otići… spakujte se, uživajte i ne zaboravite sreća je stanje koje biramo.

A mi sa uživanjem krećemo u avanturu pripremanja novog izdanja vašeg omiljenog magazina koji vas očekuje u septembru…

You will be exactly happy as you decide to be

bwmagazin.rs 5

Foto: Miomir Milić Foto: Miomir Milić www.miomirmilic.com www.miomirmilic.com

6

7

Foto: Miomir Milić www.miomirmilic.com 8

STUDIO PROSTOR

Hair: Jelena Jovanović Srna za Studio Prostor Studio Prostor, Terazije 1, 11000 Beograd; 062/ 33 66 22 www.hairstudioprostor.rs studioprostor.hair@gmail.com Fb: Studio Prostor Instagram: studioprostor Instagram: hair.studioprostor Make up artist: Nena Ilić za Studio Prostor Studio Prostor, Terazije 1, 11000 Beograd; 065/4500500 nenailic79@gmail.com Fb: nenailic Instagram: nenailic

S

H

S Foto: Miomir Milić

www.miomirmilic.com

9

foto: Nebojsa Babic

Sicilija

Spremite se za erupciju doživljaja Prva asocijacija na pomen Sicilije je mafija, koja predstavlja najveću atrakciju, jer se sve priče vrte oko popularnih dešavanja na tu temu. Erupciju popularnosti Sicilija je doživela nakon filma "Kum" koji je čuveni Frencis Ford Kopola, po romanu Marija Puza, snimio u sicilijanskim selima Savoka i Forca D Agro, a najveći broj glumaca su upravo činili meštani koje je obučio za uloge.

Inače, nakon prvog dela kultnog filma, ceo svet, a u najvećem broju Amerikanci, sjatili su se na Siciliju da se upoznaju sa životom sicilijanskih porodica, kao i da upoznaju ovo predivno mesto gde je uživanje zagarantovano. Kopola je započeo snimanje u selu Korleone, nedaleko od Palerma, odakle vodi poreklo porodica Korleone, međutim kako danas tvrde meštani, samo nakon mesec dana snimanja jedan "mafijaš" je tražio od Kopole da isplati koliko može, pola milona dolara ili milion, ako može. Režiser to nije ozbiljno shvatio, ali nakon što su mu "digli" u vazduh jedan kamion sa opremom, napustio je selo. Celu tu situaciju pratili su stanovnici dva sela Savoka i Forca D Agro koja su

10

smeštena sa druge strane ostrva, odmah su se ponudili da ga ugoste i pomognu u stvaranju filma, jer su te dve strane ostrva inače sukobljene i sve što može na istoku, ne može na zapadu i obratno. Ova dva sela su danas prave turističke meke koje možete obići tokom svog boravka.

Danas, mafije nema barem javno, na tu temu se ne priča na sav glas, ali je evidentno da je prisutna u svim porama države, čak i prilikom pomena boravišne takse koja se naplaćuje turistima, na recepciji objašnjavaju da je to "koza nostra", odnosno u slobodnom prevodu "naša stvar".

Sasvim je sigurno da se turisti neće sresti sa mafijašima, a dobra stvar je što mogu biti i sigurni na plažama i slobodno ostavljati svoje stvari, jer mafijaši imaju pravilo da se turisti ne smeju pljačkati. Dakle, na celom ostrvu je zabranjena krađa.

Svako mesto na ovom čarobnom mestu ima posebnu priču, jedna od takvih je popularni vulkan Etna. Vulkan je i danas najveći aktivni vulkan u Evropi i dan danas se

njegov najveći krater dimi, a prošle godine u decembru zabeležena je erupcija, pepeo je prekrio obližnja sela, a gust dim je zaustavio vazdušni saobraćaj i poremetio sletanja i poletanja sa aerodroma u Kataniji. Pejzaž Etne posedeća na mesečevu površinu. Turisti obično idu do 2.000 metara nadmorske visine, i mogu se popeti na dva kratera, a ukoliko želite adrenalinsku avanturu možete se uz pomoć alpinista popeti na čak 3.000 metara, što košta dodatnih 63 evra. Inače, Etna je proradila 1669. godine i iz nje su se izlili milioni tona lave, uništivši grad Kataniju, koja se nalazi u podnožju. Zbog toga danas u Kataniji postoji najsavremeniji centar za praćenje aktivnosti ovog

Grad je podjednako živ i danju i noću, sve vreme u njemu odzvanja žamor radoznalih turista iz celog sveta, a kaldrmisanim ulicama čuje se neprestani bat koraka.

Kafići, poslastičarnice su na svakom koraku, ukotvljeni su na stepenicama, na vidikovcu, neki samo imaju jastuke na kojima se na stepeništu sedi, dok drugi "sa pogledom" imaju basnoslovno visoke cene, upravo zbog pogleda koji se pruža i daje vam utisak da možete da dohvatite sam oblak iznad.

vulkana koji može da predvidi erupciju čak pet godina unapred. Grad Katanija je jedisntven po tome jer je napravljen od crnog mermera i pleni svojom lepotom i predivnom arhitekturom. U ponudi agencije Odeon World Travel su sjajni hoteli u Kataniji i Palermu, koji garantuju odličan smeštaj i odmor iz snova, sa avionskim prevozom u trajanju od 11 dana. Više informacija možete naći na sajtu www.odeontravel.rs.

Glavni grad Palermo je jedan od mlađih gradova na ostrvu.

Poznat je i kao nekadašnje sedište čuvene sicilijanske mafije. Grad je satkan od živopisnih fontana, vrtova i parkova sa raznim vrstama palmi iz celog sveta što daje jednu pomalo orijentalnu notu gradu. Posebno mesto je Katedrala Uznesenja Svete Device Marije koja se nalazi na listi zaštićene baštine UNESCO, a posebna je zbog različitih stilova koji se mogu na njoj videti. Upravo stilovi najviše govore o brojnim osvajanjima i promenama vlasti na Siciliji. Na severnoj obali Palerma nikako ne treba da propustite da obiđete: stari centar grada, katedralu, kraljevsku palatu i privatnu kapelu kralja Rozera II, pozorište Masimo, muzeje i galerije.

Tokom svog boravka, dok ste smešteni u nekom od hotela u Kataniji ili Palermu, imate priliku da odete na neki od izleta. Jedan od nestvarno lepih gradova je Taormina. Tu lepotu jednostavno morate doživeti svim svojim čulima.

Nedaleko od Palerma nalazi se Monreale, prelepi gradić kojim dominira katedrala Hrista Pantokratora, nadaleko čuvena po svojim mozaicima od zlata, na kojima su predstavljene scene od postanka sveta.

11

Posebna priča na Siciliji su pijace, u Palermu se nalazi čuvena pijaca Vuceria i Lo Capo, a u Kataniji je najpopularnija riblja pijaca. Na njima možete pazariti i sveže voće i povrće, lokalne proizvode, kao što su sir i maslinovo ulje, a takođe i ručno proizvedene torbe, sandale i brojne interesantne suvenire za decu.

Tokom boravka možete posetiti Agriđento, na jugu ostrva, gde vas čeka vožnja regionalnim putem pored planina Sikani, kroz voćnjake i vinograde, do Sredozemnog mora, zatim poseta Dolini hramova, najvećeg akropolja Mediterana, koji je zbog svog položaja, arhitekture, političkog i ekonomskog značaja stare grčke kolonije, stavljen na listu UNESCO-a. Dorski hramovi koji dominiraju obalom, Herin hram, Konkordia, Herkulov i Zevsov hram. U povratku sledi odlazak na čuvenu plažu Scala dei Turchi.

Još jedan od izleta po preporuci agencije Odeon World Travel je Eriće i Trapani. Tu vas čeka putovanje ka zapadnoj Siciliji, do srednjovekovnog grada Eriće na liticama planine Đuliano 700 m. nadmorske visine, šetnja malim kaldrmisanim ulicama do Venerinog hrama i panoramski pogled na vinograde, solane, Trapani i Egadski arhipelag.

Veoma je tražen izlet kroz vinograde, polja i šume do srednjovekovnog seoskog gradića u unutrašnjosti ostrva na 60 km od Palerma, gde je vreme stalo i odakle potiče najsurovija mafija koja je vladala osamdesetih godina i poseta Antimafijskom muzeju u Korleoneu.

Jedna od veoma važnih stvari na Siciliji, kao i generalno u celoj Italiji je hrana. Samo dok šetate gradom, imate osećaj

12

kako se stalno nešto jede i kuva, jer slasni mirisi dopiru sa svih strana i idu u prilog tome. Pored nezaobilazne pice i raznih pasta koje je greh ne probati u zemlji odakle vode poreklo, obavezno treba probati arančini - pržene i pohvane piramide od pirinča koje mogu biti punjene različitim vrstama ribe, mesom ili povrćem. Obavezna stavka je popularni "gelato" odnosno sladoled, čiji je ukus sasvim drugačiji od svih drugih na celoj kugli zemaljskoj, jer pun ukus, svežina voća i balans svih sastojaka deluje čarobno na nepca. Jedini problem može da bude, što sladoleda nikada nije dosta. Italija je postojbina sladoleda, tako da se ovde mogu naći razni ukusi od pistaća, preko nane, limuna, al i specifičnih ukusa "kasate" posebno popularne torte na ovom ostrvu. U poslastičarnicama možete naručiti sladoled "kon brioš", zapravo sladoled u slatkastom hlebu najsličniji kajzerici, u čašici ili u kornetu.

Imajte na umu da ukoliko se odlučite da pojedete sladoled u poslastičarnici to će vas koštati još dodatnih 50 ili 60 centi i uredno ćete dobiti račun za sedenje. Ukoliko uzmete sladoled ili nezaobilazni kapućino za poneti, to će vas znatno jeftinije koštati.

Jedinstveni ukus ima i čuveni kolač kanole. Reč je o hrskavoj kori napravljenoj od kakaa koja je napunjena rikota sirom, a unutar sira, mogu biti ubačeni komadići pistaća, badema ili slično.

Treba probati i granitu, drobljeni led sa svežim voćem, a s obzirom da je jako osvežavajuća, ljudi je rado konzumiraju, a najpopularnija je od limuna.

Marija Nikolić

odeontravel.rs 13

foto: Ivana Stevanovic @ladymrva

Dino Tutundžić

Humor će spasiti svet Dino Tutundžić, osnivač čuvene stranice "Mudrolije sa tvitera" uspeo je da napravi jednu od najpraćenijih stranica na društvenim mrežama. Mudrolije su nastale pre skoro šest godina, a izrodile su se iz jednog sasvim običnog razgovora. Danas ova popularna stranica broji 844.000 pratilaca na Instagramu i 615.000 na Fejsbuku, što je zaista zavidan broj pratilaca. Kakav je danas uticaj na društvenim mrežama, koliko su influenseri uticajni i o tome šta današnje generacije prate, odgovara nam Dino Tutudžić.

Kako se rodila ideja za Mudrolije sa tvitera?

Stižeš li da pročitaš sve tvitove?

- Odavno ne, nekada sam znao napamet svaki objavljen tvit i tvitovao i bio tu 24/7, a sada nažalost nemam vremena.

Mada stignem da pohvatam suštinu i ono najbolje i najbitnije.

Imaš li možda informaciju koliko je tvitova do sada objavljeno?

- Ne mogu sa sigurnošću da kažem, ali recimo preko 30.000 tvitova.

- Ideja se rodila sasvim spontano, iz razgovora sa dobrom prijateljicom, tada tviterašicom. Oboje smo voleli tviter i pomislio sam zašto ne bi sve ove sjajne fore sa tvitera videli i ljudi koji nisu na toj društvenoj mreži. I buknulo je, ljudima se na prvu dopala sama ideja.

Koliko je ljudi angazovano oko Mudrolija?

Koliko su Mudrolije podigle čitanost tvitera, a koliko se to odrazilo i na druge društvene mreže?

Koliko su kompanije otvorene za saradnju sa vama i u kojoj meri su svesne toga da im opuštenijom komunikacijom možete doprineti u online svetu?

- Ne mogu sa sigurnošću reći u kom procentu su Mudrolije "popularizovale" tviter ali sigurno da jesu, mnogo ljudi je sa Fejsbuka otišlo na tviter zbog Mudrolija, dosta njih sami to kažu. Ironije radi, a valja spomenuti - stari tviteraši mi znaju zameriti zato što smo doveli nove ljude na tviter.

14

- Pet ljudi konstantno i još tuce povremeno, da se tako izrazim. Ima nas.

- Kako vreme prolazi sve otvorenije, nekada na početku pre skoro pet godina firme i brendovi su bili i više nego obazrivi, danas je druga priča, svi vole humor i takav način promocije i saradnje. Humor će spasiti svet.

Da li će promene koje će uslediti na FB i IG uticati na influensere u Srbiji i u kojoj meri?

- Svaka promena na društvenim mrežama utiče na sve nas zajedno, influensere pogotovo. Koliko i na koji način opet zavisi od samih influensera, neki se brzo prilagode ili čak okrenu sve u svoju korist, drugima vidljivost polako opada.

Cveće više nije u modi, na red je došlo voće

Kako se tebi čini influenserska scena kod nas i da li će popularnost pojedinaca na društvenim mrežama rasti ili padati? Šta su tvoja predviđanja?

- Ne čini mi se. Šalu na stranu, ima sjajnih pojedinaca i iz godine u godinu svi rade i ponašaju se sve profesionalnije, mada najveću zamerku imam što se većina njih ponaša i radi po istom obrascu, a takav im je i sadržaj, jednoličan godinama. Bojim se da će se ljudi mnogih zasititi uskoro.

Neki će još svakako da porastu, većina će da stagnira sigurno, a neki će, da kažem odustati tj. propasti.

Koliko su društvene mreže danas uticajne, pogotovo na mlade? Da li se po tebi smanjio uticaj medija i u kojom meri, u odnosu na uticaj na internetu?

- Ono što maltene jedino danas utiče na mlade ljude jesu internet i društvene mreže. Uticaj tradicionalnih medija postoji naravno, ali opet indirektno preko društvenih mreža. Jutjub, instagram, tviter - ogromna većina mladih do najvećeg broja informacija dolazi upravo tu. Retko čujem da neko mlađi od 20 godina gleda televiziju.

Koji je tvoj omiljen tvit?

- Kao da me pitas koje dete najviše volim. Neka bude ovaj "Šta reći? Koju tabletu popiti"?

Marija Nikolić

064 365 3775 Uroša Martinovića 25 prolecnicvet@live.com prolecnicvet 15

promocija penušavca Žuti cvet, Vinarija Aleksić

Dan žutog cveta 20. maj 2019. - U Sky Lonuge-u hotela Hilton, svečano je otvorena najveća ikada flaša penušavca u Srbiji, visoka čak 4 metra.

Pored toga, otvorena je i prva regularna flaša penušavog vina Žuti Cvet, najnovijeg vina u ponudi Vinarije Aleksic, koje su odrabrane zvanice imale čast i privilegiju da probaju.

Penušavac Žuti cvet, opisan je kao vino koje ne čeka posebnu priliku da zaiskri u čaši, već svojom pojavom u svakom trenutku stvara čaroliju, koju će nepca onih koji ga probaju - pamtiti dugo. Po sortnom sastavu je čista Tamjanika, a u pitanju je ekstra suvo vino koje se dobija tradicionalnom metodom i ima 12 % alkohola.

Vinarija Aleksić, u vlasništvu tri sestre, još od osnivanja 2006. godine, uspešno dokazuje da su najlepša vina upravo ženskih ruko delo. Dragana, Marija i Maja u svoj posao unose mnogo emocija i ljubavi i uspešno vode porodični biznis, uz ogromnu pomoć još jedne dame - Jelene Živanović, enologa vinarije.

Penušavac Žuti Cvet četrnaesta je po nizu etiketa u širokoj ponudi ove "ženske" vinarije.

Paleta njihovih vina podeljena je u četiri linije: BASIC, CLASSIC, LIMITED i PREMIUM. Penušavac Žuti Cvet pripada LIMITED seriji vina Vinarije Aleksić.

Vinarija Aleksić godišnje prosečno proizvede i flašira čak 400.000 litara belog, crvenog i roze vina, a ove godine je započet i novi poduhvat - sadnja vinograda na 70 hektara.

16

Prodajno mesto i SHOW ROOM: BEOGRAD 11000 +381(0)63 533 823 PASQALIS.FASHION@GMAIL.COM Instagram: PASQALIS

17

Život obležen tehnologijom:

Pronađite zajednički jezik sa milenijalcima Kažu da svako vreme ima svoju generaciju, a ovo je definitivno doba milenijalaca. Već znamo da oni menjaju svet i da ih, baš zbog toga, ostatak koji se opire promeni neretko posmatra kroz prizmu predrasuda.

Baš kao i svaka druga generacija, tako i milenijalci imaju svoje karakteristike, očekivanja i izazove sa kojima se suočavaju. Kada radite sa takvim ljudima, onda je važno da znate šta je ono što ih čini drugačijim u odnosu na ostale generacije, a i da, ako ste i sami milenijalac, lakše razumete stvari koje vam se dešavaju na karijernom i životnom putu i koje delite (ili ne) sa svojom generacijom.

Najveća novina koju su doneli milenijalci su nova očekivanja od karijere. Oni traže smisao i svrhu u tome što rade, nastoje da uposle svoje resurse i daju svoj doprinos svetu. Skloni su da zaobilaze kruto postavljena pravila i zahtevaju da svet počne da se prilagođava njima, a ne oni svetu.

Zato donosimo nekoliko načina na koji im možete pokazati da ste spremni na promene kojima oni teže.

1. Potrebno im je da budu deo vaše priče Milenijalci više od Generacije X traže smisao u onome što rade. Njima je važno da osećaju pripadnost i svrhu, i zato će najčešće vrlo pozitivno reagovati ako ih aktivno uključite u stvari važne za vaše poslovanje.

18

Ako poznajete njihove snage, onda će to biti obostrano korisna razmena. Delegirajte im zadatke i ukažite na odgovornost koju imaju. Ukoliko nemaju osećaj da daju doprinos nečemu što je veće od njih samih, teško da ćete ih zadržati. Zato ih uključite i negujte njihov entuzijazam i talenat.

2. Budite fleksibilni Saveti i smernice koji bi se odnosili na sve slučajeve ne postoje, pa ćete tako morati i svoje milenijalce da osluškujete kako biste znali šta oni žele, odnoso šta im je potrebno. Neko će najviše ceniti fleksibilno radno vreme; drugom će biti najvažnija komunikacija koju ima sa vama i osećaj vrednosne usaglašenosti sa vašom vizijom. Moraćete sami da otkrijete šta je to i da sa njima pronađete zajednički jezik. Sa njima je uvek bolje da merite učinak i postignuće, efikasnost i doprinos timskim zadacima, jer to je jezik koji oni odlično razumeju.

3. Potrebna im je podrška Milenijalcima su potrebna ohrabrenja. Današnje doba im nameće zahtev za priznanjem i zato im je važno da ga dobiju. Ako razumete kakve imaju potrebe i kakav fidbek će kod njih dati najbolje rezultate, baš vi možete biti taj važan događaj u njihovom karijernom razvoju. Zato im upućujte povratne informacije

što češće, pošto će im to podstaći samopouzdanje i motivisati ih da idu dalje u istraživanju svojih talenata i kapaciteta. Sve to svakako ne važi samo za milenijalce, ali oni verovatno najviše insistiraju na tome da se trud prepozna i ukaže na važne stvari.

se da uvek najpre vidite osobu koju imate pred sobom, pa tek onda njenu pripadnost određenoj generaciji. Ta pripadnost bi trebalo da vam pomogne da se sa njom sporazumete, a ne da ističe razlike koje međusobno imate.

4. Dajte im priliku da rastu

Novo doba sa sobom donosi i nova pravila na radnom mestu, a milenijalci su generacija koja donosi tu promenu. Neke su im oblasti poslovanja prirodno naklonjenije - kao što su IT ili kreativna industrija - ali činjenica je da se svet menja i da promenu u najvećoj meri iznosi i oseća baš ova generacija. Zato je važno imati sluha za njene potrebe: jer se možete savršeno razumeti, na obostrano zadovoljstvo, samo ako poznajete i razumete te potrebe.

Milenijalci su u proseku obrazovaniji od prethodne generacije, a karijera će im biti prilika da nastave da uče. Imajte na umu tu njihovu potrebu, koja može biti iskazana na brojne načine: kroz želju za izazovima, pa do dodatnog obrazovanja i usavršavanja.

5. Odolite predrasudama Već znamo da u vezi milenijalaca postoje razne predrasude: da su lenji, razmaženi, inertni… Trudite

Ina Borenović/Moja Firma

100%

19

20

ORDINACIJA ZA ESTETSKU, PLASTIČNU I REKONSTRUKTIVNU HIRURGIJU

MILEŠEVSKA 28, BEOGRAD +381 (0)69 676 769 +381 (0)69 20 202 06 WWW.THEBEAUTYCLINIC.RS

21

foto: Nebojša Babić

Jelena Bulatović - Izvršni direktor Srpske asocijacije menadžera:

Dobri kontakti otvaraju sva vrata, ali nisu zamena za znanje i posvećenost poslu U Srbiji ima jako puno uspešnih poslovnih žena, menadžerki i preduzetnica. Sve više. Jelena Bulatović je kao izvršni direktor Srpske asocijacije menadžera jedna od njih, a svoju ličnu pozitivnu energiju i entuzijazam crpi upravo od ljudi koji je okružuju. Za magazin Black and White ona govori iskreno o svim izazovima u poslu, u Srbiji - danas.

Žene u biznisu više nisu novost. Koje prednosti, a koje slabosti i dalje pokazuju? Kakve napretke su napravile, kada posmatrate generalno poslovno okuženje u Srbiji? Da li mislite da se slika o poslovnim ženama menja i u kom pravcu?

- Vrlo sam ponosna što poznajem mnoge od njih. To su žene koje uspevaju da balansiraju svoje poslovne i privatne obaveze i da budu uzori mladim generacijama.

Njih krase visoka obrazovanost, posvećenost, veliko zalaganje i upornost da postanu i ostanu uspešne. Mnogi faktori utiču na poziciju žena i boljitak u položaju žena u poslovnom svetu došao je delom i sa multinacionalnim kompanijama koje su mnogo pre nas počele da se bave pitanjima rodne ravnopravnosti i svoje najbolje prakse su prenele i u Srbiju. Međutim, za ravnopravan položaj žene u

22

poslovnom svetu nije dovoljno samo pokretanje te teme u javnosti i postavljanje kvota - bitno je i da same žene budu osvešćene koliko vrede, da prihvataju poslovne izazove, da budu ohrabrene da traže onoliko koliko zaslužuju. Jedna izuzetna poslovna žena kojoj se divim mi je rekla da je nikada nije zanimalo da li njen kolega dobija više novca i privilegija od nje, već joj je cilj bio da ona dobije onoliko koliko želi i koliko misli da vredi. Lično sam pristalica ideje da recimo zaposlenje dobije najbolji kandidat, ali da postoje jednake šanse i za žene i za muškarce u toj utakmici. Stvari se i dalje pomeraju u dobrom pravcu, u poslednje vreme sve je više žena na visokim menadžerskim pozicijama u bankarskom, u proizvodnom i IT sektoru, što ohrabruje neke nove mlade žene da se okušaju i u ovim sektorima.

To menja generalno sliku o poslovnim ženama i šalje jasnu poruku da nema podele na muška i ženska zanimanja.

Šta biste poručili mladim damama koje tek planiraju da "zaplivaju" u menadžerskim vodama?

- Mladim damama, posebno budućim mladim menadžerkama, poručila bih da konstantno ulažu u sebe i svoje obrazovanje i veštine, da budu proaktivne i da održavaju dobre poslovne kontakte. Ono što znate i umete

vam niko ne može oduzeti i što više ulažete u sebe i svoje znanje to ćete biti sigurnije, borićete se hrabro za bolje pozicije i za napredovanje. Dosta se govori o nejednakosti žene i muškaraca u pogledu nejednakih mogućnosti napredovanja i zarada, ima naravno istine u tome u Srbiji.

Ali isto mislim da je ženama dodatna prepreka u nama samima. Žena će teže prihvatiti poziciju za koju nije 100% sigurna da je spremna, uvek će preispitivati sebe da li zna dovoljno i teže će se odlučiti da traži povišicu ili generalno bolji menadžerski "paket" nego muškarac. Takođe, mislim da su naše kolege muškarci mnogo bolji u međusobnim podrškama, kontaktima i poslovnom umrežavanju i ja vidim negde i svoju ulogu u tome da pomognem ženama, posebno mladim, da nauče da jedne druge podržavaju, preporučuju jedne druge za poslove, kao i da razvijaju svoju mrežu kontakata.

Koliko je važno danas biti umrežen da bi bio uspešan? Da li u kontaktima leži tešište uspeha?

- Mislim da je vrlo važno biti umrežen, o tome govori i naš konstantan rast članova koje teže da budu u udruženju i u društvu uspešnih menadžera. Dobri kontakti vam često otvaraju vrata, ali ne mogu biti zamena za vaše eventualne nedostatke. Po mom mišljenju je težište poslovnog uspeha

Šta radite u poslu sa najvećom lakoćom?

- Sa najvećom lakoćom radim i komuniciram sa ljudima.

To je omiljeni deo mog posla i za to nemam "radno vreme". Bilo da se radi o poslovnom povezivanju osoba, pružanju saveta, informacija, ili o zalaganju za neke dobre ideje i projekte. Mislim da sam privilegovana što radim sa divnim ljudima, koji žele da utiču na boljitak društva i na mlade i samim tim iz te pozitivne komunikacije i razmene energija, crpim i svoju ličnu energiju. Po prirodi sam vrlo ekstrovertna i uživam u društvu ljudi, to me pokreće i inspiriše, daje mi polet da budem još bolja i da svoje iskustvo i znanje delim sa drugima.

Zastupate SAM i njene članove kao izvršna direktorka. Šta je ono što na prvu loptu volite da kažete o ovom udruženju?

- SAM je mesto koje okuplja sjajne ljude i menadžere, koji pored sopstvenog razvoja i rasta svojih kompanija, žele da daju svoj lični doprinos razvoju mladih i razvoju našeg društva. To je mesto pozitivne energije gde se udružuju dobri ljudi, dobre ideje i dobre namere za napredak i transformaciju pojedinca, privrede i društva. SAM je pravo mesto za svakog pojedinca koji želi da bude bolji čovek i bolji menadžer. Nezavisno od toga što sam izvršni direktor SAM-a, ja sam pre svega izuzetno ponosna i zahvalna što sam u prilici da evo već deset godina budem u jednom takvom okruženju.

Približili ste se Evropi, postali ste član Evropske asocijacije. Šta ćemo moći da očekujemo u narednom periodu od SAM? - U narednom periodu SAM aktivnosti će biti usmerene i dalje na profesionalni razvoj kroz naše aktivnosti poput mentorskog programa, zatim ćemo kroz Forum menadžera raditi na pokretanju važnih tema sa državnim institucijama kao što je recimo tema odliva mozgova iz Srbije i šta poslodavci, ali i država mogu da učine da mladi talenti ostanu ili se vrate u Srbiju. Radićemo i na dodatnom rastu članstva i umrežavanju menadžera širom Srbije. Kraj godine je tradicionalno rezervisan za dodelu SAM godišnjih nagrada i naš prepoznatljiv događaj SAM Gala gde nagrađujemo najbolje menadžere, poslodavce, društveno odgovorne kompanije, organizacije i pojedinice koje podržavaju razvoj mladih lidera, regionalne projekte i slično. foto: Wannabe media

23

u kombinaciji znanja, iskustva, posvećenosti i dobrih kontakata. Ovo nije karakteristično samo za Srbiju, u Americi i Engleskoj ljudi upisuju najbolje i najskuplje univerzitete ne samo zbog sticanja vrhunskog znanja, već i zbog vrlo važnih kontakata, koji im predstavljaju značajni resurs tokom celog života. Za mene umrežavanje ne znači samo lista osoba koje poznajem i gde imam otvorena vrata, već pre svega mogućnost da razgovorate sa tim ljudima, da učite od njih, da upijate njihovо znanje i iskustvo, da razmenjujete ideje i energiju. Sama reč na engleskom kaže NET - WORK: imate mrežu, ali morate da radite da je iskoristite na pravi način.

Kako, po vama, izgleda uspešno poslovno okruženje današnjice?

- Uspešno poslovno okruženje mora biti stabilno, predvidivo, slobodnog tržišta i sa što manje administrativnih i birokratskih barijera. Mora biti pogodno tlo za prihvatanje promena koje donose nove tehnologije, inovacije i tzv disruptivna kretanja i pojave. Javni servis, zakoni, pravila i procedure moraju da prate dešavanja i napredak tehnologija i da hvataju korak sa privredom.

Ove godine je kod nas učinjeno dosta pomaka u smanjenju birokratije i "papirologije", ali ima još puno prostora da naše okruženje postane bolje, da imamo bolji privredni ambijent, prijemčiv za uspešno poslovanje i pokretanje novih biznisa.

Da li verujete u konstruktivnu kritiku, koji je vaš pristup u poslu?

- Verujem u konstruktivnu kritiku, kao i u konstruktivne pohvale. Pripadam generaciji gde je kritika bila sastavni deo i odrastanja i karijere, gde se za pohvalu i nagradu

24

moralo izuzetno potruditi. U današnjem svetu "like" kulture primećujem da je mladima potrebna svakodnevna, konstantna pohvala i da im konstruktivna kritika vrlo teško pada. Pokušavam da konstruktivnom kritikom motivišem zaposlene na sopstveni razvoj, kako bi postigli sve što žele u životu. Prihvatanje i davanje dobronamerne i konstrukitvnе kritike može biti dobro kormilo za postizanje uspeha kako u poslu tako i u životu.

Kao poslovna žena sa dugogodišnjom karijerom, vaš utisak - da li je lako objediniti poslovni i privatni život?

- Sve više žena uspešno vode kompanije i imaju skladan porodičan život. Vremena su se dosta promenila i barem u mom okruženju, ne očekuje se samo od žene da brine o kući, porodici i uslovno rečeno "o ručku" te u tom smislu nema tog dodatnog stresa da zbog posla trpi privatni život. Možda je ženama koje su preduzetnice ili na visokim menadžerskim pozicijama lakše, jer su to žene koje su pokazale i dokazale da su dobro organizovane, sposobne i koje imaju mogućnosti da usklade svoj poslovni i porodični život. Živimo u dinamičnim vremenima i meni se lično često dešava da mi se izbriše ta granica kada je "radno vreme", a kada je "privatno vreme", ali mi to za sada ne predstavlja problem. Dosta prijatelja sam stekla kroz posao kojim se bavim i oni su postali i deo mog slobodnog vremena i izuzetno mi je drago zbog toga.

Ako imam dovoljno vremena za sebe i za svoju porodicu i svoje prijatelje, ako sam srećna i zadovoljna privatno zadovoljnija sam i uspešnija i u poslu. Baš kao što ste rekli, to nije balans, to je objedinjenje odnosno skladna sinergija dva životna segmenta.

Miodrag Milosavljević

foto: Nebojsa Babic

AIRPORT TRANSFERS

VERSATILITY TO YOUR NEEDS

100,000 clients

PERSONAL DRIVER

FULL CONTROL OF TRANSPORTATION COSTS

12 luxury vehicles

www.ecs-serbia.com

AVAILABLE 24 HOURS

12 professional drivers

info@ecs-serbia.com

FOR SPECIAL MOMENTS

PROFESSIONAL DRIVERS

10,000,000 km of experiences

+381 63 28 29 00

25

Akupunktura

Prirodni lek za brojne probleme Akupunktura je drevni kineski način lečenja, kojim se organizam dovodi prirodnim putem u ravnotežu pomoću iglica koje uspostavljaju balans u organizmu i otklanjaju tegobe. Način lečenja za koji su Kinezi znali još pre 5.000 godina prihvatile su i najokorelije pristalice zapadne medicine, a lečenje pomoću iglica i u Srbiji polako ali sigurno dobija zasluženo mesto.

Akupunkturne tačke su, kako to objašnjava kineska tradicionalna medicina, prozori energije gde se ona skuplja u većim količinama na površini kože i preko njih se postiže terapijski efektat. Tih tačaka ima oko 1400, a energija struji po telu kroz dvanaest parnih kanala (koji se odnose na dvanaest organa) i dva centralna koji odgovaraju posebnim funkcijama tela. Stimulacijom akupunkturnih tačaka dokazano je da se luče tzv. medijatori, koji utiču na brojne funkcije organizma - histamin, serotonin, bradikinin, prostaglandini, endorfini. Sve navedeno doprinosi uspostavljanju energetske i hormonalne ravnoteže u telu preko stimulisanih tačaka.

Prednosti akupunkture su mnogobrojne, pa sve veći broj pacijenata lek za svoje tegobe traži upravo u akupunkturnoj

26

terapiji. Ona je prirodan i bezbolan vid lečenja bez uzimanja lekova ili hiruških intervencija, izuzetno je delotvorna u prevenciji brojnih bolesti, pomaže vaš imuni sistem i podstiče proizvodnju belih krvnih zrnaca.

Višedecenijsko iskustvo primene akupunkture pokazalo je da leči brojne zdravstvene probleme (videti okvir) kao i da je efikasna u lečenju više problema odjednom upravo zbog holističkog pristupa čoveku i problemu, a dobra stvar je što neće izmeniti delovanje lekova koje pijete, premda ih može u konačnom rezultatu učiniti nepotrebnim. Iskustva pokazuju da zabadanjem iglica može doći do bržeg isceljivanja rana i povreda. Pacijenti su posle tretmana obično opušteni i smireni, pa se telo bez stresa brže regeneriše.

BEZBOLNA TERAPIJA Igle za akupunkturu su jako tanke i njihov ubod je skoro bezbolan, ostaju zabodene u tačno određenim tačkama, koje su različite za svaku vrstu bolesti i vade se nakon 20 minuta. Na mestu uboda ne ostaju nikakve trajne promene.

Tretman se obično ponavlja deset puta, mada to može zavisiti od vrste bolesti i njenog trajanja. Kod hroničnih i

jako zapuštenih slučajeva serija se ponekad mora ponoviti više puta dok se ne postigne željeni efekat. Akupunktura nema neželjene efekte, nije vam potrebna nikakva priprema, ne čini vas pospanim ili dezorijentisanim, a posle tretmana se osećate potpuno opušteno.

"Iglice su me postavile na pravo mesto" Sve je počelo opadanjem kose, umorom, nekada razdražljivim ponašanjem, ali kao mlada mama i zaposlena žena, Ivana nije svemu tome pridavala značaja. Pripisivala je to uobičajenom tempu života od "100 na sat". Ipak, uradila je analize i u krvi se pokazalo da joj štitasta žlezda radi daleko usporenije, nivo antitela bio je zabrinjavajuće povišen, usledila je borba. Dok su Ivani jedni lekari prepisivali odmah hormonsku terapiju, ukltrazvuk je pokazao da je žlezda i dalje u funkciji. Počela je da istražuje i okrenula se akupunkturi.

"Nema šta nisam probala, razne biljne preparate, čistače organizma, išla sam i kod hirudoterapeuta, postila sam.

Ali, samo iglice su mi vratile hormone i antitela u referentne vrednosti. I to samo za deset dana. Bila sam zbunjena i oduševljena u isto vreme, a već više od dve godine sam bez pogovora zaljubljena u čarobni svet akupunkture i vešte ruke mojih doktora Nikole i Dmitra Hajdera. Bukvalno jedva čekam da posle pauze između tretmana krenem na terapiju, jer sam rešena da svoje zdravlje održavam na ovaj način i odložim bilo kakve lekove dokle god budem mogla", ispričala je za magazin "Black and White" ova zadovoljna pacijentkinja koja kaže da joj je akupunktura zaista promenila život.

Lična karta akupunkture - Reč "akupunktura" je latinskog porekla, potiče od reči "akus" što znači igla i reči "punktum" što znači ubod - Deo je tradicionalne kineske medicine već 5.000 godina - U Evropi počinje da se primenjuje krajem 16. i početkom 17. veka - Svetska zdravstvena organizacija je 1979. godine priznala akupunkturu kao ravnopravnu granu medicine i objavila spisak bolesti u čijem se lečenju akupunktura pokazala ekvivalentnom ili delotvornijom od klasične medicine - Akupunktura se od 1974. radi na VMA u Beogradu

VEOMA EFIKASNA U LEČENJU STERILITETA I GOJAZNOSTI Iskustvo je pokazalo da se veliki broj pacijenata okreće akupunkturi u lečenju steriliteta kod oba pola, naročito kod žena, gde ne postoji medicinski očigledan zdravstveni problem.

Prejedanje i nezdrave životne navike glavni su krivci za pojavu gojaznosti i povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa. "Čarobne" iglice, uz borbu s kilogramima i na ostalim frontovima, daju odlične rezultate, a to priznaje i klasična medicina. Igla u ruci akupunkturologa pretvara se u stimulans, koji budi reaktivne moći organizma. Tretiraju se tačke koje utiču na centar za glad u hipotalamusu, kao i na funkciju čitavog endokrinog sistema. Time se utiče na metabolizam ugljenih hidrata i masti i gube se kilogrami. U procesu lečenja gojaznosti neophodna je i izvesna korekcija ishrane, a preporučuje se i bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću.

Prilikom lečenja alergije i oslabljenog imuniteta organizam se stabilizuje i daje pravilan imunološki odgovor, tako da alergija nestaje, a kod infekcija sa sniženim imunitetom zaštitna antitela se proizvode u većem broju.

U današnje vreme agresivnih kampanja farmaceutskih kompanija, opravdane zabrinutosti za kvalitet hrane, vazduha i zemlje na kojoj živimo kao i povećane učestalosti pojave malignih oboljenja, akupunktura je odlična alternativa za prevenciju bolesti i uspostavljanje ravnoteže organizma u borbi protiv povećanog stresa koji nameće savremeni način života. Šta sve leči akupunktura Sve vrste bolova, hormonski disbalans, sterilitet, gojaznost, stres, nesanicu, reumatske bolove, glavobolju, pareze i paralize nerava, alergije, astmu, hipertenziju, menstrualne tegobe, klimakterične tegobe, neuroze, fobije, smetnje pri govoru Mariota Vlaisavljević

27

Foto: Petar Đorđevic foto-gljebdjordjevic, Story magazin Ivana Rabrenovic styling, Srna za Studio prostor frizura, Nena Ilić šminka

Sloboda Mićalović, srpska Monika Beluči

Ja zapravo ne umem da odrastem Vaše ime je neobično, kako je izgledala Vaša borba za slobodu u životu - ličnu, umetničku, za važne stvari?

- Verujem da ime nekako obeleži i karakter i život i da nam nije slučajno dato. Moj otac je insistirao da dobijem ime po Slobodi Trajković, verenici Ive Lole Ribara. Njihova tragična ljubavna priča je jedinstvena, o njima se nije smelo mnogo govoriti čak i kada sam se ja rodila u Leskovcu, 1981. godine. Policija je početkom 1942. presrela pismo koje je Lola uputio verenici. Uhapsili su je i danima mučili kako bi je naterali da oda kontakt gde se on, kao vođa komunističke omladine, nalazio. Odbila je i zbog ljubavi sebe i svoju porodicu odvela u smrt. Porodica Trajković je 9. maja ugušena u zloglasnom Banjičkom logoru u gasnoj komori, a Lola je ubijen pod misterioznim okolnostima godinu dana kasnije. Moj otac je bio hrabar čovek kada mi je dao njeno ime, jer se komunizam još osećao u vazduhu. Kada sam kao mlada izgovarala svoje ime, ljudi su bili šokirani. Pa, bez slobode život nema smisla! Kako sam se borila sa tim? Čini mi se da se još uvek borim. Ali sam svesna da bez slobode ne mogu da živim. Valjda sam zbog toga i izabrala posao kojim se bavim kako bi kroz glumu izrazila ono što bi u privatnom životu morala da prećutim. Borim se, nije lako, ali kada mi neko oduzme slobodu stvaranja, mišljenja ili govora - osećam se kao da mi je neko ukinuo kiseonik, ne mogu da dišem, počinjem

da se gušim.

28

Šta je najvažnija stvar koju je slobodna Sloboda otkrila u životu?

- Pronašla sam svoj put u veri, u Pravoslavlju. Tada sam prestala da se oslanjam na ljude i svakodnevno pokušavam da se oslanjam na Gospoda Boga. Tu je moja zaštita i moja slobodna teritorija. Nisu ljudi mene okrenuli ka veri, nego život. Eto, čitavog života tragam za smislom života i stremim ka tome. Imala sam sreću da upoznam dragocene ljude, mnogo čitam i duboko verujem da od ovog sveta postoji nešto mnogo uzvišenije. Pre tri godine, na današnji dan, skoro na mojim rukama, umro je moj heroj, proslavljeni glumac Milorad Mandić Manda. Naš životni krug je svojevrsno čudo - upoznala sam ga sa devet godina kada sam se pojavila na Trećem kanalu i posle mnogo godina, dolazim na predstavu sa ćerkom, a on umire na bini usred premijere dečije predstave "Petar Pan". Skočila sam na scenu pokušavajući da mu spasim život. To je taj krug. Meni je to tada bilo stresno i tužno, a danas smatram da je to bio blagoslov. Ja sam u veri pronašla smisao i još uvek ga tražim.

U braku ste sa Vojinom Ćetkovićem koji je deset godina stariji. Posle četiri godine zabavljanja i kako ste izjavili - stabilne veze, venčali ste se 12.maja 2008. godine. Glumili ste zajedno u više televizijskih serija i filmova, imate bliznakinje Veru i Milu, živite dinamično i često razdvojeno

zbog snimanja. Kako se harmonizuje brak da bi trajao, kako ste izabrali partnera za život i kako sačuvati ljubav u vremenu kada je malo srećnih ljudi koji uspevaju da opstanu zajedno?

- Ja sam se udala iz ogromne ljubavi. Ljubav je osnova koja me pokreće i održava. Sve ostalo je stravičan rad na odnosu, bezgranično poverenje i razumevanje. Kao i svaki drugi, i naš brak bremenit je problemima. Svega ima - i nerazumevanja, različitosti, umora, puno posla, neizvesnosti. Ja ne verujem i nikada nisam verovala u bajkovitu ljubav do kraja života, koja se desi sama po sebi.

Mogu da kažem da imam skladan i dobar brak. Ne verujem da postoji brak bez problema. Ljubav nas spaja i pomaže nam da iznova isplivamo iz nekih situacija.

Postoji napetost koja prati poznate ljude, a to je pritisak da ste konstantno pod nečijim okom. Ne moraju to biti novinari. Svaki naš korak izvan stana izložen je pogledima i komentarima. Nekome ste uzor, neko čak i živi život kroz vas. Nemate pravo da razočarate. To je veliki podvig.

Naravno, ne bih živela u braku da bi moja publika bila zadovoljna. Uvek moram da izmerim svaki svoj postupak, nemam prava na hir, na bes. Ne mogu da se naljutim na

svog muža i odem iz restorana, kao što bi to neka žena najnormalnije uradila. Moram da sačekam momenat kada se vratimo kući, a do tada sam se već ohladila i razmislila.

Iguman manastira Ostrog, otac Sergije mi je objasnio da je brak jedna vrsta podviga, kao monaški podvig. I to je tačno. Nije nimalo lako. S Božijom pomoći i malo vaše volje sve nekako ide lakše. Ja volim da pripadam jednom čoveku, a Vojin i ja smo slični. U braku smo iz ljubavi i verujemo da nas je Bog pogledao i spojio jer smo jedno za drugo.

Vaše ćerke znaju da su im roditelji velike glumačke zvezde. Da li sa devet i po godina već žele da budu sa vama u javnim pojavljivanjima?

- Ima raznih faza. Do skora su se sklanjale sa strane kada nam neko priđe i zamoli da se slikamo. Bile su i malo povređene - zašto nam neko prekida porodičnu večeru i naš razgovor kada izađemo? Meni je mnogo pomogao Branko Kockica, koga one obožavaju. Pravim paralelu kao što ga one vole, i nas ljudi poštuju i vole i žele da se slikaju sa nama, da razgovaraju. Ima faza kada žele da se pojave u novinama, ali im se ne dopada kada im zamagle lica. Kada nas uslika paparaco i objavi fotografiju, ljute se i negoduju - zašto su nas slikali, ja to ne želim. To će biti njihova borba kada porastu. Vojin i ja pokušavamo da od toga ne pravimo nikakvu famu.

Vojin i ja imamo zdrav pristup kada je u pitanju vaspitanje dece. Živimo kao sav normalan svet - idemo zajedno na pijacu, u kupovinu, u šetnje. Ja sa njima vozim rolere, pravim zvezdu i igram između dve vatre u parkiću, dok me sve mame gledaju i čude se šta ja radim. Dok one sede i pričaju o ne znam ni ja čemu, ja sa decom pravim špagu i zvezdu. Moja Mila kaže: mama, volela bih da i ti budeš kao druge mame i dodaje - ti si moja mama Mia, iz filma "Mama Mia", zato što ja volim da se blesavim, da đuskam sa njima, a ponekad i repujemo zajedno. To je moja priroda. Ja zapravo ne umem da odrastem.

Stala sam tu negde i dobro se osećam.

Ko su Vaši uzori i učitelji, kako ste naučili da glumu iskažete "iz sopstvene kože", kako volite da objasnite tajnu glume. Kako ste naučili da oslobodite glumačko sopstvo? Da li se to uči, ili je to dar?

- Mislim da se to uči do kraja života. Imala sam veliku sreću i bila sam spremna da odgovorim na taj izazov zahvaljujući pre svega čuvenom profesoru glume Predragu Bajčetiću.

On je sa svojim studentima provodio mnogo vremena.

Sećam se razgovora u njegovom stanu o pozorištu, o glumi i likovima koje treba da tumačimo, o knjigama, o načinu kako glumac mora da živi i koliko treba da bude disciplinovan, koji odnos prema poslu moramo imati, koliku žrtvu moramo da podnesemo. To je čovek koji nas učio glumi, a stavljao nam je Bibliju u ruke. Morali smo stalno da čitamo Sveto Pismo. Na prvoj godini glume imali smo vežbu gde smo izgovarali "Tablicu naroda", to je trening koji možete da izvedete ukoliko znate Božanske objave. Neki njegovi studenti su se na kraju i zamonašili, a većina je duboko u veri.

29

To do sada nije poznato, ali objašnjava zbog čega je mnogo mladih glumaca verujuće?

- Mi smo čak i pevali. Dovodio nam je crkveni hor i Divnu Ljubojević da pevamo grčki koral, a na ispitu smo pevali akapela "Kyrie eleison". Stalno nam je govorio da ako se odreknemo duhovnog i ako tu ne pronađemo sebe, da ćemo se izgubiti. Kada sam na sceni i kada imam neki problem, šta god to bilo, ja tekst izgovorim glasno, da me svi čuju, kroz tekst uloge, ali samo ja znam koji sam deo sebe podelila. Publici ne izgleda tako, njima je sve u funkciji lika, priče.

Sada ste u potpunoj glumačkoj zrelosti. Kakve uloge tražite i šta više ne bi igrali? Koliko je uloga Simke u seriji "Koreni", snimljenoj po istoimenom romanu Dobrice Ćosića, bila važna za Vas? - Od snimanja "Korena" znala sam da ništa više neće biti isto. To je nova faza u mom poslu. Bila sam zrela za ozbiljnije uloge. Do tada sam imala laganije uloge - "Zona Zamfirova", "Мešoviti brak" i slične pozorišne role koje su od mene tražile da budem draga, mila heroina. Posle "Ranjenog orla", serije koja je postigla veliki uspeh, shvatila sam da više nemam šta da ponudim u tom žanru, da je to moj maksimum. Poželela sam da se ostvarim kao majka i da razmislim šta dalje. Otkazala sam sve poslovne obaveze, posvetila se trudnoći, mirovala zbog blizanačke trudnoće i donela na svet moje devojčice.

Glumačka duša je vrlo opipljiva stvar. Mi silujemo sopstvene emocije, veštački budimo sreću, veštački budimo zaljubljenost, veštački gasimo zaljubljenost. Na reč "Akcija" aktiviramo osećanja, a na "Stop" zaustavljamo. Ja moram iz sebe da iznedrim najveću tugu i najveću radost, najveću zaljubljenost i mržnju...i na rediteljsko "Stop" da sve to sabijem i ugasim. To je vrlo stresan momenat koji nas nekim čudom čisti i ispunjava, kao neka vrsta ispovesti.

Emir Kusturica Vam je ponudio ulogu života u filmu "Na mlečnom putu" u kome ste zaigrali pored ikone svetskog filma, najlepše glumice današnjice Monike Beluči. Kolege novinari su Vas videli kao srpsku Moniku Beluči zbog posebne lepote koja asocira na vanvremensku fatalnost slavne dive. Šta ste dobili ovim filmom, da li je bilo vredno uložiti tri ipo godine života, koliko je trajalo snimanje?

- To je prekretnica u mojoj karijeri. Najveća šansa koju sam dobila. Film koji mi je otvorio vrata svetske kinematografije i taj put je predamnom. Emir je vrhunski reditelj koji me nije ukalupljivao niti sputavao, već me je otvarao i izvlačio sve ono što nisam ni znala da postoji. On je svojom bezgraničnom ljubavlju, talentom i požrtvovanošću uspeo da me ubedi da poverujem da nisam slučajno tu gde sam.

Velika je stvar kada vam takav reditelj kaže da spadate u pet, šest najboljih glumica sa kojima je radio. Rad sa Emirom nije snimanje, to je život! U tom trenutku to je više od života. Ne mogu da poredim sa rađanjem dece, ali je na tom nivou uzbuđenja i požrtvovanosti.

30

Foto: Petar Đorđevic foto-gljebdjordjevic, Story magazin Ivana Rabrenovic styling, Srna za Studio prostor frizura, Nena Ilić šminka

Moj drug Vuk Kostić, koji je takođe radio sa Emirom, kaže da od pet stvari koje treba da uradiš u životu pre nego što zauvek sklopiš oči, jedna je snimanje sa Emirom.

Uloga u Emirovom filmu otvorila vam je šansu za filmove u inostranstvu?

- Jeste, ali zbog dece ne mogu potpuno da se posvetim inostranoj karijeri. Snimila sam glavnu ulogu u filmu "Suncokreti" u Kazahstanu, sa njihovom velikom zvezdom Kiril Kjarom, koji treba uskoro da se pojavi.

I film "Podariću ti pobedu" u Jermeniji. U inostranstvu puno znači da ste radili sa Kusturicom.

Na Venecijanskom festivalu, gde ste na crvenom tepihu zablistali sa Emirom i Monikom, bili ste nagrađeni ogromnim aplauzom.

Emir i Monika su učinili da ja tamo prođem zapaženo.

Pored Monike ja Evropi ne značim ništa. Tamo je vrlo važno sa kim ste prošli tim famoznim crvenim tepihom i sa kim dajete intervjue. Monika me je non stop držala za ruku i forsirala. Htela sam da odustanem, ali je bila uporna - Moraš, moraš, možeš! Kada mi se istopila šminka poslala je svoju šminkerku koja me je sredila. Stalno me je gurala ispred sebe.

Ne znam da li ću vas zbuniti ako priznam da se pre svakog kadra novog filma i postave nove predstave u pozorištu iznova preslišavam - da li uopšte imam potencijal da budem glumica?!

Da li imam šta da ponudim? To pitanje zna da me muči.

A čuvene suze u Sali Grande?

- Za vreme projekcije sedeli smo na balkonu u prvom redu.

Posle projekcije nekoliko hiljada ljudi ustaje i okreće se ka nama uz aplauz. Svi smo u suzama. Viču "Bravo, artisti!" i tada se dešava katarza. Nema čoveka koji se nije zaplakao.

Sišli smo ispraćeni ogromnim aplauzom, čekali su nas automobili, a publika je trčala za nama i vikala "Bravo".

Nisam spavala dva dana posle toga od uzbuđenja. Kod ljudi smo proizveli emociju koju smo želeli.

Na projekciji ste zasenili ostale glumice kreacijom Verice Rakočević?

- Nosila sam crnu haljinu i jelek od srebrne srme i žice koji su vezle monahinje u Srbiji. Bila sam ponosna da ponesen tradiciju svoje zemlje. Verica je uradila kolekciju, ali je ne prodaje. Meni je poklonila haljinu i jelek i ja to čuvam.

Inače, obe smo sa Kosova. Moj tata je rođen tamo, a ja sam samo rođena u Leskovcu i živela sam tamo.

Kako je bilo raditi sa Monikom Beluči. Postale ste prijateljice, posećujete se i pratite na instagramu?

- Kao i sa Emirom, svi ti veliki ostvareni umetnici su vrlo jednostavni ljudi. Moj prvi susret sa njom bio je na početku snimanja. Bila sam vrlo uzbuđena i uplašena sa dilemom - kako ćemo nas dve funkcionisati. Obožavala sam njen kultni film "Malena" i iskreno joj se divila, što fizički, što glumački. Odmah me je razoružala. Njena

31

unutrašnja i fizička lepota vas ostavlja bez daha. Nema ničeg nameštenog, upakovanog da nekoga zadivi, ona je sasvim srdačna i prirodna, topla osoba. Neko je na setu rekao da su se svi udružili kada su nju stvarali - i Bog i sve dobre vile. Ona je pre svega obrazovana žena, jako draga osoba, dobar i topao čovek, prijatelj, pa onda sve što uz nju ide. Naravno, ima svest da je diva. Kao nekada Merilin Monro. Vrlo lako smo sarađivale. Prišla mi je i rekla "Jako si lepa" а ја sam odmucala "Predajem se odmah kada ste vi u pitanju".

A sujeta dve predivne žene i umetnice?

- Odmah smo vodile ženske razgovore. Većina je očekivala da će proraditi ženska sujeta, ona ipak ima 50 godina, a ja u tom trenutku 32. Međutim, nikada nismo prešle tu liniju, naprotiv, ona se postavila kao moja starija sestra i ja sam je tako prihvatila. Tri i po godine provele smo u istom hotelu.

Bilo je to božanstveno vreme. I loše i dobre situacije smo zajedno podnele i zavolele se. Prošlog leta Vojin i ja smo bili u Parizu.

Aktivni ste na društvenim mrežama, te fotografije su bile lepe na instagramu.

- Kada sam postavljala fotografije na instagram, setim se da se moram javiti Moniki koja živi u Parizu da se vidimo na kafi. Nije nas pozvala u neki restoran, već da dođemo kući kod nje na večeru. Ne primate svakog u svoj stan. Bila je božanstvena, normalna večera, jeli smo pile, špagete i super slatku pitu sa kruškama i čokoladom, pili savršeno vino, smejali se celu noć, evocirali uspomene, plakale smo od nedostajanja tog perioda jer je snimanje filma bilo beskrajno uzbudljivo. Monika ima divnu decu, požrtvovana je, vredna i profesionalna. Srećna sam što je mene izabrala da budemo prijatelji.

Monolog u Crkvi, koji izgovaram u seriji "Koreni" je najuzvišeniji tekst koji sam izgovorila u karijeri. Traje osam minuta i mislim da u našoj kinematografiji ne postoji duži monolog. Uplašila sam se, dva meseca sam se budila i razmišljala kako da ga snimim a reditelj me je čekao. U jednom trenutku rekla sam - Ajmo sutra! Iz dva dubla uspela sam da snimim taj težak tekst. Tu dirljivu scenu molitve u manastiru posvetila sam mom ocu Draganu, pozorišnom i televizijskom glumcu, koji je preminuo juna 2017.

Serija "Koreni" nije došla u pravom trenutku, gotovo da ste odbili ulogu Simke?

Tada mi je tata preminuo. Mislila sam da ne mogu da radim, da neću izdržati, bol je bila prevelika. A uloga Simke Katić je užasno teška, i sama sam prošla kroz taj period traganja i mučenja oko dobijanja potomstva. Rekla sam reditelju Ivanu Živkoviću da ne mogu da odgovorim na tu priču.

Dva meseca sam se borila sa sobom posle očeve smrti.

Vojin mi je govorio da je suludo da propustim da odigram takvu ulogu. Ivan i on su više verovali u mene, nego ja u samu sebe. Imam dobru osobinu da kada osetim da nemam snage - ja poverujem onom ko mi je pružio ruku, da će znati kuda me vodi. Onda bezrezervno srljam u to!

Nemam nikavu distancu. Rekla sam reditelju - Ja trenutno

32

ne baratam svojim osećanjima i merom, polomljena sam na komade, samo me kanališi.

Očeva smrt, odlazak kuma Nebojše Glogovca, Mandina smrt su Vas potresli. Može li glumac pod takvim teretom da snima?

Koliko god da ste profesionalac, kada ste tako ranjivi, vrlo je teško naći taj balans i tananu liniju po kojoj hodate.

Najpre mi je trebao odgovor- zašto su tako prerano otišli, ali jedan monah mi je pomogao rečima da taj odgovor nikada neću naći. Tada možete dve stvari - da se otvorite i da ulogu odigrate patetično, što nije svrha serije i teme ili da budete toliko uplašeni od svog bola da se maksimalno zatvorite i ne pružite nijednu emociju. To tako funkcioniše kod glumca. Ja sam našla balans, pogotovu u monologu u Crkvi. Onda sam se nekako okupala. Posle toga mi je sve bilo lakše. Jer, naš posao je jedna vrsta terapije za nas.

po tome da u gepeku automobila svakog trenutka imam kombinaciju za svaku priliku koja može da iskrsne - od izlaska u restoran, do večernje toalete. To je glumački život.

Kozmetika?

Najbolji brendovi, mnogo pažnje pridajem nezi kože.

Trening?

Ne propuštam, traje po dva sata.

Slavica Lazić

Ovo je toliko iscrpljujuć posao, toliko traži i ako želite da se bavite glumom, morate svoj život da podredite. Da stavite tu masku i da se srodite sa njom. Nije lako da je stavite, a da izgubite sebe - da ne znate ko ste, šta ste. E, tu se vraćamo porodici i veri, najvažnijim vrednostima na svetu.

Govorite o glumi sa one strane o kojoj niko od nas ništa ne zna?

To je glumačka privilegija, ako publika može da iskoristi ono što joj pružam, ja iskoristim delić za sebe i to bude moja terapija, gde se ja ponovo rađam kroz to. Ponovo sam uspostavila kontakt u kome nema kraja, a ja mogu dalje. Uz pomoć prijatelja i Vojina, jer to ne bih mogla sama, opet sam stala na moje glumačke noge.

Daleko bilo, ljudi dožive i mnogo strašnije gubitke, ali svakome je svoja bol najteža. Nama glumcima nije lako da stalno isprovociramo najdublja osećanja. Zbog toga su glumci ranije bili boemi. Danas se to malo okrenulo, pa su sada svi po teretanama, svi su zgodni i jaki, ali se u osnovi radi o istoj stvari. Potrebno nam je neko pražnjenje.

Stvarno nam nije lako, ali je uzvišeno i čini mi se da je to dar. Stvarno mislim da nam je Bog dao da narodu poklanjamo lepotu. Neprocenjivo je kada ja večeras vidim preko 400 ljudi kojima ćemo posle predstave ulepšati dan.

Onda ništa nije teško.

Omiljena boja?

Crna, bela, plava i žuta.

Da li se privatno šminkate?

Samo toniranu kremu, maskaru i sjaj za usne.

Čije kreacije rado nosite?

Verice Rakočevic, kada je u pitanju poseban događaj. Inače se oblačim kežual, mora da mi bude udobno i najradije sam u farmerkama, majici i patikama. Nosim Zaru, H&M i ostale dostupne brendove. Jedino odvajam novac za dobru obuću, jer sam čitavog dana na nogama. Poznata sam

33

foto: Saša Mihajlović

Milivoje Čolić

Jezik danas može biti i pero i mač Novinar britkog jezika Milivoje Čolić, počeo je svoju karijeru u magazinu Status još za vreme studija. Pisao je za uticajne sajtove, a nakon toga su se nizala televizijska iskustva. Veoma se ozbiljno posvetio novinarstvu, a sada je kolumnista jednog uticajnog dnevnog lista, autor i voditelj TV emisije na Ženskoj TV. Za časopis "Black and white" odgovarao je iskreno i bez zadrške.

Jedna od tvojih glavnih karakteristika je "britki jezik". Koliko ti je ta odlika doprinela u karijeri?

- Svoj jezik opisujem rečima da je i kao pero i kao mač.

Da li ću njime nekoga maziti, golicati ili seći zavisi samo od onoga koga komentarišem. Smatram da mi je u karijeri odlika britkog jezika mnogo više pomogla nego odmogla.

U startu sam se izdvojio od ostalih kolega, u pisanju, javnim nastupima i uređivanju sopstvene emisije uvek sam istupao sigurno i iskreno. Istina u ludom vremenu u kome živimo je deplasirana, jer svako ima svoju istinu, ekskluziva je biti iskren. Svestan da u stvarima kojima se bavim nisam prvi, pronašao sam način da budem jedini, onaj koji bez zadrške

34

iskreno kaže i napiše šta misli. Teško je u današnje vreme biti "dečak" koji uporno viče "Car je go...Car je go!".

Nekada u svojm kolumnama i emisijama burno reaguješ, da li te je tvoja brutalna iskrenost nekada koštala?

- Nije me koštala skupo, moram da priznam. To što su neke pevačice ljute na mene jako sam jeftino platio, jer nisu shvatale ono što sam o njima pisao. Zbog svoje iskrenosti, koja nikada nije zlonamerna, najviše sam potrošio živaca u odnosima sa kolegama, od kojih sam često osećao ljubomoru. Vremenom sam naučio da i to pretvorim u svoju korist i doživljavam je kao kompliment.

Kako tebi danas izgleda medijska scena u Srbiji? Da li je danas poželjno da novinari budu obrazovani?

- Onakva kakva je Srbija trenutno, takva je i medijska scena.

Sve je jedan veliki, ali jako jeftin cirkus. Nama samima pa i Srbiji fali kultura ponašanja, življenja, mišljenja... To da

li bi novinari trebalo da budu obrazovani ne bi trebalo da se pita. To je imperativ! Nažalost u savremenoj Srbiji obrazovani novinari su retke zverke.

u medijima. Povodom toga sam očajan, ali sa druge strane i srećan kada vidim da je takvima rok medijskog trajanja dva petka.

Postoji li sloboda medija?

Kako biraš goste za svoju emisiju?

- Ne postoji, ipak ja se u svom radu osećam slobodno.

Slobodu sam osvojio tako što sam rešio da budem "freelancer".

- Nisam od onih koji gledaocima daje "ono što oni traže".

Ne verujem da publika bilo šta traži, to su samo izgovori autora i urednika. Goste u prvom redu biram da meni budu zanimljivi, da imaju ime, prezime i realno zanimanje.

Kada se ispune ova tri kriterijuma emisija može da krene sa snimanjem. Razgovaram sa ljudima koji imaju šta da kažu i tako se borim protiv ludila koje nam se svakodnevno servira.

Šta je tvoja uloga na trnovitom medijskom putu?

- Moja uloga je jednostavna, a meni izuzetno značajna.

Trudim se da uperim prst u glupost, nevaspitanje, loš kvalitet i nakon toga glasno izgovorim ili napišem činjenično stanje. Tu sam i da pohvalim i inspirišem.

Kulturološka i šou biznis situacija u kojoj smo neće se rešiti pukim ignorisanjem.

U kojom meri su društvene mreže promenile medijsku scenu, kao i teme koje su postale aktuelne?

Da li je danas poznatim ličnostima lakše? U smislu, danas mogu da podele neku fotografiju na društvenim mrežama i ona je već sutra u medijima, sa nekim pompeznim naslovom.

- Društvene mreže su postale deo svakodnevice. Javne ličnosti svoje naloge koriste kao svoje privatne medije. Svi se pokazujemo i trudimo da dokažemo koliko smo posebni u načinu na koji živimo, ne samo javne ličnosti. To što je većina vesti sastavljena od objava na društvenim mrežama pokazuje samo lenjost i neinventivnost mladih novinara.

Da li je Srbija danas preplavljena ličnostima koje su stekle instant popularnosti i kakav je tvoj stav o tome?

- Čini mi se da danas postoje samo takve javne ličnosti.

Instant stvorene u nekom rijaliti formatu. Nakon završetka ne postoje ili ponovo ulaze u isti kako bi produžile bitisanje

Koliko danas ima iskrenosti na estradi?

- Iskrenost je deficitarna roba u svakom segmentu života, ne samo na estradi. Ponoviću da bih voleo da postoji još devojčica i dečaka koji će vikati "Car je go!". Za sada ja sam tu, pa neka krenu za mnom.

Primetno je da si u sjajnoj kondiciji, koliko vremena dnevno posvećuješ vežbanju?

- U teretanu sam svojevremeno krenuo kako bih se malo ugojio. Vremenom postala je moj stil života i danas bez teretane i mukotrpnog vežbanja ne bih mogao da zamislim život. U teretanu idem četiri do pet puta nedeljno i tamo sa svojim ličnim trenerom provedem puna dva sata. Za sebe nedvosmisleno mislim da sam jako zgodan, ne dozvoljavam da garderoba bira mene, već ja nju. Na kraju krajeva telo je jedino mesto u kome živimo i moramo da mu se posvetimo sa svih aspekata, kako fizički tako i duhovno.

Tvoj stil je potpuno unikatan. Ko kreira komade koje nosiš i da li je neki rađen samo za tebe?

- Često dobijam komplimente na račun oblačenja. Uprkos tome što pratim aktuelne trendove insistiram na tome da imam komade koje niko nema ili bar one koje retko ko nosi. Nisam opterećen stranim brendovima, ali jesam opterećen domaćim dizajnerima. Zbog posla kojim se bavim sve više u garderoberu imam unikatnih stvari, koje kod mene završe odmah posle revije. U poslednje vreme najradije nosim majice sa potpisom TEVA, a tu su i Nemanja Pantelić i Darko Milojević, dizajneri čije modele imam i rado nosim.

Rad na Ženskoj televiziji je čini se nešto što te sada najviše okupira. Kakvi su planovi, od jeseni, kada počinje nova programska šema?

foto: Luka Đuđa Vladisavljević

- Emisija ESTRADAnje koja je nastala iz istoimenog bloga je zaista ono što me najviše okupira i određuje kao medijskog radnika. Želja za novu sezonu je da se emisija obogati novim sadržajima i da se promeni scenografija kako bi u isto vreme moglo da gostuje mnogo više ljudi.

Radujem se novoj sezoni, jer ovu prvu sam bukvalno posvetio učenju televizijskom poslu i opipavanju pulsa publike.

Marija Nikolić

35

Big Blue Media

Dušan Anastasov

Putovanja donose sjajne emocije koje se dugo pamte Već punih devet godina Dušan Anastastov, operativni direktor agencije Big Blue, provodi pola godine na svojoj adresi u Beogradu, a od početka maja do kraja oktobra svoj život seli u Antaliju, koja mu je postala druga kuća.

Takav način života je čista privilegija, jer toplo leto provodi na jednoj od najlepših morskih desitinacija na svetu.

- Kada se vratim u Beograd, u tih šest meseci bar jednom mesečno napuštam okvire zemlje na po sedam dana i obilazim neke od sjajnih destinacija. Putovanja i turizam su mi u krvi, kao i rad sa ljudima. Ponekad pomislim da radim u rudniku, ali je zapravo to posao koji najviše volim - priča Dušan.

Kada pomislite na uživanje na bajkovitoj, peščanoj plaži koju zapljuskuje prozirno plavo more, kada pomislite na luksuz, odličnu hranu i uslugu, jasno je da mislite na Tursku, jer sve ove pobrojane stvari možete doživeti na toj destiniciji.

Dom je tamo gde su porodica i prijatelji, a Dušan ima brojne prijatelje na obe destinacije.

Na vreme je to shvatio i Dušan Anastasov koji u Turskoj rukovodi timom od 36 vodiča turističke agencije Big blue, koji vode brigu o turistima.

Kako kaže on se u životu rukovodi rečenicom da samo putovanja mogu da donesu jednu sjajnu emociju za koju vredi živeti, zato se i odlučio na ovakav način života.

36

- Shvatio sam da je Antalija moja kuća kada sam u jednom momentu pričao sa ocem dok sam vozio auto po Antaliji i išao da se vidim sa prijateljima. Dok sam se probijao kroz saobraćajnu gužvu u centru grada, osećao sam se kao da vozim po beogradskim ulicama, shvatio sam da se u Turskoj podjednako dobro snalazim i udobno osećam kao u gradu gde sam rođen. Turska nudi jedno veliko gostoprimstvo i toplinu koja se oseća na svakom koraku, ali generalno Turci malo teže prihvataju ljude sa strane, međutim kada postanete njihov prijatelj, onda je taj odnos

dugovečan.Moji prijatelji tokom leta dolaze u Antaliju, a moji prijatelji iz Turske tokom zime dolaze u Beograd, kada sam ja tamo - kaže Dušan.

Novoizgrađeni luksuzni hoteli koji nude all inclusive uslugu, kao i boravk dvoje dece gratis, su zapravo dobitna kombinacija za letnji odmor. Na sve to utiče i odnos cene i kvaliteta, kao i bezbednost. Na ulazu u svaki hotel je pojačana bezbednost, niko ne može da uđe ukoliko nije na spisku, tu je i policija u civilu, koju zapravo ne primećujete, ali je sve organizovano u službi bezbednosti.

Dušan živi u Antaliji, koja predstavlja raj za turiste. Zbog toga je smatraju turističkom prestonicom i "glavnim gradom" turskog dela Mediterana.

-To je moderan grad sa malim šarmantnim istorijskim centrom, dugim sunčanim plažama od kojih je najduža Konjalti plaža. Istorijski centar Antalije, Kaleiči počinje trgom koji se naziva Kale Kapisi, što je u stvari kapija zamka, koja je označena kamenom kulom, na čijem vrhu se nalazi sat i statuom Atalusa II - osnivača grada. U blizini, se nalazi bazar koji datira iz 15. veka. Ukoliko šetate u tom nizu primetićete brojne kuće iz otomanskog perioda.

Tu je i Hadrijanova kapija, kao i luka u kojoj su usidrene luksuzne jahte i brodovi - objašnava on.

U Antalijskoj regiji smešteni su: Kemer, Belek i Side.

Kemer je mesto koje morate posetiti, jer ima fantastičnu klimu, zbog blizine Taurusa. Inače na 20 minuta vožnje od centra Kemera nalazi se plainina Taurus, na čiji vrh Tahtali koji je visok 2.365 metara, možete da se popnete gondolom za 15 minuta i da uživate u prelepom vidikovcu i pogledu koji se pruža sa ovog uzvišenja. Imajte na umu samo da je temperatura na ovoj visini znatno niža i da se treba dobro obući, jer na obroncima Taurusa ima snega i tokom leta.

koja je napravljena upravo na Bosforu. Inače, još od vremena Sulejmana, poznata je priča o bratskom narodu, jer se prilikom posete Srbiji Sulejman oduševio našim akvaduktom i predložio ljudima iz Malog Mokrog Luga, koji su hteli, da odu u Istanbul da tamo održavaju akvadukt.

Iz tog razloga cela jedna šuma tamo nosi naziv "Belgrade ormandži", u prevodu Beogradska šuma - kaže Anastasov.

Preporuka za hedoniste koji žele da uživaju u peščanim plažama da posete Side koji je prepun živopisne istorije, a za one koji žele da borave u gradu, dok su na moru Alanju.

- Najpoznatija plaža u Alanji je Kleopatrina. Legenda kaže da je Marko Antonije zbog prevelike ljubavi prema njoj sekao šumu na Taurusu, pravio brodove i njima dovozio pesak iz Egipta, kako bi njegova draga hodala po pesku na koji je navikla - otkriva nam sjajni poznavalac Turske.

Hrana zauzima posebno mesto u ovoj zemlji. Obiluje voćem i povrćem najboljeg kvaliteta, jer je zemlja puna minerala.

- Obavezno probati baklave, gozleme - turske palačinke koje u gotovo svakom hotelu pravi starija baka u posebnom delu gde se nalazi i specijalna peć. Pravi specijalitet je lahmadžun pica koja ima svašta na sebi, pide - nalik pici, sa sirom, spanaćem. Preporuka je i merdžemek čorba, vodeni burek i nezaobilazni ajran - sličan našem jogurtu samo slaniji. Obavezno probati i sladoled - dodurma koji se pravi od kozjeg mleka, specifičan je po tome što se malo više rasteže, a Turci imaju pravu atrakciju kada ga sipaju, jer prave pravi performans. Iz Turske obavezno poneti ratluk, čajeve, baklavu, al i paštetu od maslina koja je jako zdrava i ukusna - savetuje Dušan.

Marija Nikolić

Dušan zbog prirode svog posla dosta vremena provodi u Kemeru, jer se tamo nalaze mnogi luksuzni hoteli u kojima su smeštni naši turisti.

- Naši gosti vole šljunkovite plaže, jer je voda tu bistra, a to najbolje pokazuju plave zastavce koje su svuda. Najveća istorijska znamenitost, koja je i nama značajna je mesto Demre, grad gde je Sveti Nikola bio patrijarh. Demre se nalazi 70 kilometara od Kemera. Inače u Demreu je Sveti Nikola sazidao crkvu i tu su mu položene kosti, sve do momenta dok ih nisu rimski gusari oteli po nalogu Pape, i odneli u Bari gde su i zakopane. Ovde su ostale samo dve kosti koje i dan danas stoje u Antalijskom muzeju - priča on.

Informacije kažu da oko devet miliona turista poseti celu Tursku, a od toga polovina dolazi u Antalijsku regiju.

Najbroniji tursti su iz Rusije, ima dosta Iranaca, Rumuna i Litvanaca.

- Truci su definitivno naš bratski narod, još iz vremena Ataturka. Ostala je zabeležena njegova čuvena rečenica kada se desio atentat na kralja Aleksandra, rekao je da je Srbija izgubila kralja, a on svoga brata. U crkvi na Bosforu postoji fotogafija kralja Aleksandra sa Atatrurkom,

37

Learning Ville

Emocionalno stanje vašeg deteta je važnije od ocena Polako se bliži kraj školske godine, i sa tim i akumulacija stresa. Pod stresom su svi i roditelji i deca. Najosetljiviji su svakako, osmaci i četvrtaci srednjih škola jer njih uskoro čeka pakao, a to je - prijemni ispit. I dok se njihovi talenti, potencijali i snovi mere na digitronu kroz računanje proseka, da li se mi kao roditelji pitamo kako to utiče na emocionalno stanje vašeg deteta?

Kako se deca osećaju u školi?

Da li smo svesni pritiska pod kojim su dok stiču osnovno obrazovanje ili ne želimo da otvorimo tu temu nadajući se da će samo proći… Međutim, ti pritisci su svakako stvarni. Razna istraživanja nam potvrđuju da su deca pod tolikim stresom da ih može odvesti u ozbiljne psihološke probleme. Deca se poistovećuju sa ocenama. Stoga, loša ocena iz engleskog ili matematike, i pored učenja i bezbroj privatnih časova, govori im da nisu uspeli i da je problem u njima. Povlače se u sebe i odustaju. Deca su pretrpana obavezama u školi, domaćim zadacima posle

38

škole i privatnim časovima, jer bez njih, ne veruju da će imati dobru ocenu. To su uverenja koje im mi kao roditelji postavljamo. Deca mnogo manje vremena provode u prirodi, opuštajući se jer, realno, nemaju vremena.

Da li su ocene uslov za dobar život?

Naš obrazovni sistem potpuno izostavlja razvoj emocionalne inteligencije koji je neizostavan po pitanju kvalitenog i srećnog života. Inteligencija srca je jako važna na putu ka ispunjenom životu, a ocene, svakako nisu merilo toga. Deca bi trebalo biti podstaknuta da maštaju, da dozvole sebi da profesija pronađe njih. Dok popunjavaju sumorne testove profesionalne orijentacije, trebalo bi ih najpre pitati, šta je to što njih čini srećnim? Šta je to čime bi hteli da se bave, oprezno slušajući da li ponavljaju mamine i tatine želje, ili to njihovo srce govori.

Realna slika je da škola postaje mesto mučenja, postaje mesto gde se takmiče koje su ocene dobili i na osnovu

toga odlaze kući pognute i uzdignute glave. Zahvaljujući pritisku i stresu koji preživljavaju oni ne mogu da daju svoj pun potencijal. Zbog toga misle da nisu dovoljno dobri i da je problem u njima. Šta mi kao roditelji možemo da uradimo?

Dragi roditelji, vaše dete je jedinstveno i drugačije od sve ostale dece u razredu, školi ali i na celom svetu. Devet od deset najplaćenijih zanimanja pre par godina nisu ni postojala. Verujte u vašu decu. Verujte i podržite njihove ideje. To su mali genijaci koji će menjati svet. Svako dete u sebi nosi ogroman potencijal. Podstaknite ih da smeju da maštaju, da ocene nisu merilo njihove lične vrednosti i da mogu da budu sve što požele. Zadovoljna i samopouzdana deca će "lakše" učiti i ono što im se sada baš i ne uči i ne zanima ih.

Dozvolite deci da budu ono što jesu. I onda gledajte kako se, zapravo, živi život.

Aleksandra Veličković, Relax Kids trener

39

Foto: Vision Team

Jelena i Miroslav Mutić

Zlato u tegli Želeći da spoje dobro s korisnim, ljubav prema prirodi, pčelama, tradiciji i dobro poslovanje, Miroslav Mutić, diplomirani farmaceut iz Nove Pazove, i njegova supruga Jelena, diplomirani ekonomista, kreirali su brend Zlato u tegli i započeli proizvodnju pčelinjih proizvoda.

Isprva, krenuli su stidljivo, lokalno, a zatim su kvalitet i posvećenost učinili svoje. Mali brend, danas više nije tako mali. Od 2013.godine, od iskre i ideje, želje mladih ljudi da ostvare svoje snove, koristeći prilike i hrabro koračajući napred, danas proizvodi koje proizvode naše pčele su stigli na police marketa širom Srbije. Vešto ušuškani u ruho brenda Zlato u tegli.

Osnivač brenda, Miroslav Mutić, je farmaceut po zanimanju i prirodnjak po opredeljenju. Od malih nogu uživao je provodeći vreme u prirodi. Negujući tu ljubav i slušajući srce, pokreće proizvodnju pčelinjih proizvoda, kombinujući inspiraciju i stručno znanje stečeno tokom studija farmacije. Od ideje da tržištu ponudi višak meda proizveden za potrebe svoje porodice pa do asortimana Zlato u tegli koji postoji danas, prošlo je nekoliko godina.

U početku osnovni proizvod bio je kvalitetan, sortni med.

Vremenom počinje sakupljanje polena i propolisa, kao i proizvodnja matične mleči, koja upotpunjuje asortiman.

Podstrek proizvodnji svih pčelinjih proizvoda bili su pozitivni utisci potrošača kojih je iz dana u dan bilo sve

40

više. Od početnih 10 košnica pčelinjak je brzo porastao i stigao do brojke od 70 košnica.

Ogromnu podršku u startu Miroslavu pruža porodica, bez koje ostvareni uspeh ne bi bio ni približan.

Posao je bio postavljen tako da su proizvodi koji su dobijeni bili vrhunskog kvaliteta, pa su kao takvi brzo pronašli put do svih ljubitelja meda i svih onih koji su imali neki zdravstveni problem.

Poverenje potrošača osvajano je i stručnim savetima koji su pratili svaku prodatu teglu meda. Izlazeći u susret specifičnim zahtevima tržišta, i porodica i brend, bili su na sve boljem glasu.

Povećavajući pčelinjak, do prvih značajnijih prinosa dolazi u toku 2016. godine. Iz tog razloga, u pokušaju da se plasira na beogradsko tržište, brend Zlato u tegli beleži i prva javna izlaganja i nastupe, koji su bili vrlo uspešni i zapaženi.

U toku 2014. godine u Miroslavljev život ulazi Jelena, njegova supruga. Kao dvojac, zajedno i hrabro još više ulažu u razvoj brenda. Jelena koja je u to vreme na studijama ekonomije državnog Univerziteta u Beogradu, odlučno preuzima marketing i prodaju u svoje ruke i tada Zlato

u tegli kreće naviše. Pažljivim izborom mesta gde će se proizvodi izlagati i prodavati, sa jedne, i planirajući širenje asortimana, sa druge strane, dolaze u tačku u kojoj se za poverenje potrošača bore najkvalitetnijim proizvodima.

Neponovljivo svojstvo meda je kristalizacija. Ujedno to je i osobina pravog, prirodnog meda. Koristeći ovakav, kristalisan med, Jelena i Miroslav su sigurni da su na pravom putu.

U toku 2016.godine po prvi put, za sopstvene potrebe, nastaju medovi sa dodacima. Igrajući se, dodajući različite prirodne sirovine, raznih boja i aroma u med, dobijaju med širokog spektra boja, od zlatnog do mrkog, od roze do ljubičastog. Asortiman jedinstvenog ukusa. Želeli su da, za njih tada uobičajene kombinacije semenki, voća, kakaoa i meda, kombinacije koje su svakodnevno koristili u ishrani, ponude i drugima.

Svest o značaju izgleda pakovanja njihovih proizvoda je takođe bila prisutna. U početku su pakovanja bila veća, a onda želeći da teglice budu i zanimljiv poklon dragim ljudima, dodatno su ih ukrasili i izabrali manje pakovanje koje potrošača ne bi opteretilo, već bi se med brzo jeo i odmah bi se prelazilo na novi ukus. Nijedan detalj u razvoju nije bio zanemaren. Ukusi su pažljivo birani. Plišani

kakao. Aromatična malina. Zavodljiv šafran. Borovnica.

Svemoćna čia. Kao krv crvena višnja. Jedinstveni na tržištu. Novi u boji. Posebno izdvajaju mešavinu meda i matičnog mleča, supstance koja se ne može falsifikovati i koristi se u terapiji nekih bolesti kada je potreban brz i intenzivan oporavak, ali i kao zdravstvena preventiva.

Početak pojavljivanja na izložbama značio je i određenu dozu popularnosti, ali i odgovornosti i obaveze. Redovno pojavljivanje, degustacija i pozitivan duh, učinili su da su mnogi dolazili na manifestacije redovno, po svoju teglicu, a ako slučajno ne stignu, bez izuzetka proizvode bi poručivali i dobijali poštom. Odgovornost je značila da smo očekivali da proizvodi blagotvorno deluju, da pomognu, da bi se ljudi ponovo, zadovoljno vraćali.

Jelenina omiljena krilatica, je da proizvod prvi put prodaju izgled i priča koja ga prati, a svaki sledeći put, prodaje ga kvalitet.

Jelena i Miroslav dosta polažu na obrazovanje, a poslednji korak koji je urađen u tom pravcu je Miroslavljevo prisustvo na Internacionalnoj školi za degustatore meda, gde su imali predavače iz Italije. Italijani su pokazali koliko su veliki u svetu pčelarstva i proizvodnje meda. Kao polaznik tog kursa shvatio je koliko je stvari naučio vezano za kvalitet

41

i prepoznavanje kvaliteta. Obrazovanje i usavršavanje su jedini način da se stekne poverenje. Pojava velikog broja falsifikata meda na tržištu je u direktnoj vezi sa navedenim.

Kada kupujete med od porodičnih ljudi, znaćete od koga ste kupili. S druge strane, kupujući med od neproverenih dobavljača, samo na deklaraciji možete da pročitate da je to pakovala neka firma za koju niste ni čuli i ne znate ko su, tako da niste ni sigurni od koga i šta ste kupili. Takođe, ako neki proizvod možete kupiti na svakom ćošku, u svakoj radnji, i taj proizvod nema neku visoku cenu, to mogu biti razlozi da posumnjate u kvalitet.

Postoji više različitih testova za proveru kvaliteta. Jedan koji se lako može sprovesti jeste da stavite kap meda na parče hartije. Ako se pojavi vlažan krug oko te kapljice, to znači da med ima više vlage nego što je potrebno i može se sumnjati u sam proces proizvodnje, konačno i u kvalitet meda.

Godina u kojoj smo saznali za mogućnost da budemo deo velikog projekta, 2018.godina, je za našu, tek formiranu, porodicu, sa prinovom na putu, bila izuzetno turbulentna i teška.

Nakon inicijalnog intervjua u marketinškoj agenciji koja će voditi projekat, na kome smo saznali da je u planu realizacija projekta koji bi pružio podršku razvoju grupi preduzetnika, sve naše misli, očekivanja i planovi su se na neki način ukrštali sa verom da ćemo dobiti priliku da učestvujemo i da se borimo za nešto što smo stvorili, za naše Zlato u tegli. I bili su prilika da pokažemo našu rešenost da budemo najbolji.

Fantastičan je osećaj kada vidite da vaša istina živi. I da vam i svi ljudi koji su čuli šta želite, veruju. I da su svi oni spremni da vam pomognu, da doživite vrhunac sreće.

Dozvolili smo da se naš pokretač, naše pčelarstvo, i vera u budućnost u okviru projekta, neraskidivo pomešaju, postanu za nas jedno, vežu i postanu naš cilj. Svi članovi naše velike porodice, Jelenine i Miroslavljeve su bili spremni da pomognu brendu da na krilima projekta, poraste.

U momentima kada je na svet došla naša ćerka Lena, najradosnjim momentima za nas, bili smo u tački koja je najudaljenija od našeg cilja. Ispali smo iz konkurencije u kategoriji u kojoj smo trebali da se plasiramo u projekat.

I doživeli smo veliko razočaranje. Zahvaljujući našem malom kapetanu Leni brod je ostao na površini…

Međutim, to nije bio kraj, već početak našeg sna.

U danima koji su došli, spletom okolnosti otvorio se prostor, desila se sreća, desilo se sve ono u šta smo verovali, desio se poziv za učešće u projektu Super Srbija. Imali smo razlog da se potrudimo, da potrošimo energiju do kraja.

Posao na izradi velike količine proizvoda, nije tekao glatko, ali smo uspeli da u zadatom roku plasiramo proizvode na police odabranih marketa, širom Srbije. U konkurenciji 8 brendova, Zlato u tegli je izabrano za Hit proizvod 2018. godine.

Planiramo da formiramo liniju proizvoda koja će biti ekskluzivnija. U pitanju su mešavine koje sadrže sirovine

42

koje nisu dostupne u široj prodaji. Zato nameravamo da ostvarimo kontakt sa proizvođačima retkih vrsta paprike, a radimo i na kreiranju mešavine meda i tartufa, a sve u saradnji sa stručnim nutricionistom.

Podstrek za dalji razvoj je taj što sa ponosom možemo reći da je Zlato u tegli od malog lokalnog brenda stiglo na glas brenda koji je prepoznat širom zemlje. Postoji obaveza da se kvalitet proizvoda ugradi, održi i zaokruži upotrebom smernica HACCP tehnike u okviru proizvodnog procesa u pogonu za proizvodnju meda sa dodacima Zlato u tegli, pogona koji je u vlasništvu porodice.

Oprema koja se koristi, način izrade proizvoda i njegovog pakovanja, čuvanje i distribucije proizvoda do klijenata i potrošača, moraju biti zadržani na vrhunskom nivou.

Iznad svega mora opstati ljubav prema pčeli. Jer bez zdravih i zadovoljnih pčela, nema ni zadovoljnog čoveka.

Ivana Zelenović

43

Dušan Dule Savić, legenda

Fudbaler koji je obeležio epohu Završavaš tekst knjige koja treba da se pojavi za Sajam knjiga. Da li je reč o autobiografiji?

Planiraš li spektakularnu promociju, sa svetskim prijateljima, velikim fudbalerima?

Tekst radim sa našim najboljim kolumnistom, koga zovem Severni. Bilo je knjiga o našim velikim sportistima - o Džaji, Pižonu, Šekularcu, Šoškiću. Ovo nije knjiga o meni, jer se takve knjige obično pretvore u hvalospeve, pa pozovete trenere, bivše kolege i javne ličnosti da vas hvale.

Ne! Ja svedočim o vremenu u kojem sam igrao, o ljudima koje poštujem i volim, o dogadjajima o kojima do sada nisam govorio a koji su u podsvesti čuvani za ovu knjigu.

Pri kraju sam sa tekstom, ovih dana iščitavam i dopisujem poslednja poglavlja.

Ne, ja ne volim spektakle. Jedini spektakl koji sam uvek voleo je na terenu - pun stadion i velike utakmice.

Naslov?

Ne bih ga otkrivao.

Hoće li biti nekih tajni, iznenađenja?

To su neispričane priče. Želeo sam neke ljude da otrgnem od zaborava i da mladim ljudima osvetlim likove nekadašnjih sjajnih sportskih radnika bez kojih Crvena Zvezda ne bi bila šampion Evrope i sveta i ono što je danas. Svi oni ugradili su sebe u taj klub i stavili cigle i taj dvorac koji se zove Crvena Zvezda. Govorim i o ljudima iz kluba sa Uba, iz mog detinjstva koji su mi puno značili. Svi ti ljudi i događaji su me formirali kao fudbalera.

44

Tvoji komentari su zanimljivi. Poznato je da kao slobodan čovek nemaš strah da kažeš šta misliš. Da li te je to u životu koštalo?

Svaka sloboda košta. Slobodu vam niko ne poklanja.

Vreme i društvo u kome živimo ne voli slobodne ljude.

Svaka vlast u svetu voli one koji joj podilaze, koji su zavisni od te vlasti, kako bi ih kontrolisali. Pošto meni i Marini jako malo treba, ili gotovo ništa da nam bude dobro, moju slobodu ne mogu da plate.

Uživam u tome da mogu svakome da pogledam u oči, da svakome kažem šta mislim i baš me briga da li se to dopada evropskim i svetskim moćnicima i njihovim slugama.

Uopšte me to ne interesuje. Mirno idem ulicom, ljudi mi priđu, pozdravimo se - to nema cenu! Ovi kojima je svega malo u životu moraju da budu sluge i da podilaze, da su snishodljivi i da zaborave da imaju obraz.

Jesmo li mi kontrolisani?

Kako da ne! Neko će reći - to je tako u globalnom svetu, ali mi nismo članica EU, a u svakoj kancelariji - od predsednika

države, do ministara, stoji zastava EU. One EU koja nas je bombardovala, trovala, koja nam otima deo zemlje. Postali smo kontejner za njihov radioaktivni otpad, bajatu hranu i pića, a uzimaju nam sve što je ovde najlepše i najplemenitije - hranu, vodu i odvode našu pametnu decu.

Ima li poziva iz inostranstva?

Kako vidiš dramatičnu borbu za Kosovo i Metohiju?

Тvoji sinovi su oženili prelepe i pametne zene, nije lako, to su izazovi?

Trenutno je okupirano i oteto. Ponovo će biti srpsko. Sa Marinom sam odveo decu kada su bili mali u Peć - Marina je iz Peći, a majka joj je iz Djakovice i rekli smo im da nikada ne smeju da zaborave da je to njihov zavičaj. Svaki Srbin ima zadatak da brani tu teritoriju, najviše sada kada je privremeno okupirana od strane šiptarskih terorista Jedan si od retkih koji je pozdravio odluku Tumbakovića i Zvezdinih igrača da ne igraju protiv tzv. Kosova? Žao mi je što smo se samo Matija Bećković i ja oglasili iz Srbije. Ali, ja ne radim već tri godine, napustio sam sve funkcije u srpskom fudbalu i imam samo jednu stalnu funkciju - slobodan sam čovek. Ja podržavam njihovu časnu odluku i duboko poštujem što su branili obraz Srbije u Crnoj Gori. Tumbaković je dobio otkaz, nije više selektor Crne Gore jer je odbio da vodi ekipu na pomenutoj utakmici.

Ti si junak Delija i srpskog fudbala, zašto nemaš više funkciju u sportu?

Sa srpskim fudbalom sam završio, ova tišina mi baš prija.

Bio sam posle povratka iz Francuske sportski direktor u Zvezdi, u Savezu sam osam godina bio direktor Centra za obrazovanje trenera, kada mi je istekao ugovor nisu me pozvali čak ni na razgovor. Niko mi ništa nije ponudio. A treće mesto u fudbalu gde bih mogao da radim ne postoji.

Mnogima je najveći problem sa mnom što sam slobodan čovek. Nikada ne bih uspostavljao kontakt sa šiptarima iz te narkoterorističke tvorevine zvane Kosovo, a namestiće da igramo utakmice sa njima jer su postali članica UEFA. U sledećim kvalifikacijama namestiće žreb, sve je to isplanirano. Neće odmah A reprezentaciju, već kadete i juniore Srbije protiv tzv. Kosova u nekom evropskom takmičenju. Ja bih rekao - nema utakmice! Znam da slede posledice, ali ne možes da budeš ozbiljna institucija a da to ne košta. Da li danas neko u Savezu sme da kaže nećemo da igramo? Ja bih se prvi pobunio, a niko me ne bi podržao. Zato sada imam više vremena da se posvetim svojim zadovoljstvima. Ja sam znatiželjan čovek, volim da čitam i da putujem. Stalno nešto iskrsne, posebno kada su unuci u pitanju. To je pravo uživanje. Meni ne treba mnogo za život.

Nikakvih odricanja ni od čega nisam imao. Ja sam živeo za fudbal, to je najvažnija stvar na svetu. Živeo sam za to da postanem fudbaler Zvezde, da treniram na Zvezdinom stadionu i igram utakmice. Sve sam uradio što sam voleo. Meni fudbal nije bio muka vec ljubav i uživanje. Čega se odričem kada radim ono što najviše volim na svetu? Nisam išao u diskoteku, nije me interesovalo, nisam pio, nisam pušio. U diskoteci sam bio tri puta za ovih 65 godina, i to kada sam morao i ne kada sam igrao, nego posle karijere.

Ima, ali mi sve teže padaju putovanja, odvajanje od kuće više od četiri, pet dana mi je naporno, pogotovo što ne uživam u tome kao nekad.

Mladim ljudima se danas ne drže predavanja. Oni nemaju vremena za ozbiljne stvari, ne žele da slušaju, misle da su pametniji čak i iskusniji od nas. Pošto nemaju vremena za životne priče, ni sinove ne savetujem. Ono što sam mogao je da im svojim životom i ličnim primerom pokažem šta su prave vrednosti u životu. A na njima je da primene ono što je smatraju da je dobro i prava stvar.

Najlepši deo mog sportskog života je onaj koji sam proveo u Zvezdi. Jedina prava stvar je biti igrač. Kada obučem Zvezdin dres i iskočim na teren, a puna je Marakana, jedan gol za Zvezdu, pogotovu na važnim utakmicama vredeo je kao stotinu u drugim klubovima. To ne može da se poredi. To je najveća dečačaka ljubav i mašta da se jednog dana zaigra bar jedna utakmica u Zvezdinom dresu, posebno za mene koji sam odrastao u dvorištu sa Džajom i živeli smo 15 godina vrata do vrata.

Tvoja supruga Marina je u svom poslu ostavila veliki trag, posebno emisijom „Dok andjeli spavaju“, od kojih su nastale i četiri knjige intervjua. Upoznali ste se rano, ona je imala 18 godina, ti 23. Uzeli ste se posle četiri godine. Da li je dobro vezati se u bračnu zajednicu u mladim godinama, šta je vaše iskustvo i kako izabrati partnera za život?

Nisam zaboravio nijedan važan detalj iz našeg života, i smatram da je naš susret najdragocenija stvar. Najvažnije je da se muškarac i žena prepoznaju i da ostanu zajedno.

Tada se drugačije razmišljalo, danas je anarhija poremetila vrednosne sisteme. Sve što je normalno i što je Bog odredio kako treba, postaje neprihvatljivo. Danas su prihvaćeni rijaliti uzori, i to je razlog zbog čega živimo ovaj pakao. Rijaliti je najgori otrov koji je zagadio ljude. Starlete odredjuju etiku i estetiku i to nam nude kao model uspeha i normalnog života. Mladi ljudi teško mogu da shvate šta je brak i kakvu odgovornost i požrtvovanost moraju oba supružnika da unesu u ljubav.

Da li je to teško?

Nije ako je pravo. Ništa nije idealno, niti se kreće po zamišljenoj liniji. Postoji moderan izraz za to, kompromis.

Ljudi danas brzopleto ulaze u brak i stvaraju porodicu, i svedoci smo velike krize porodičnih odnosa koji se često zavšavaju razvodom. Koji odnos je najvažniji u partnerskoj ljubavi?

Iskrenost je najvažnija. Ulazak u vezu sa iskrenim namerama je garancija da će odnos da traje. Ako uđemo iskreno u vezu, svaki problem je rešiv. Bitno je da se ne pojavljuje često. Ako nekoga iskreno volite i ako ste

45

iskreno zajedno, problemi ne mogu da pojavljuju stalno.

Brak je u krizi jer se mladi ljudi vezuju forme radi, ili je u pitanju mladalačka ludost, ili beg od problema pa se u braku sakriješ. To kratko traje. Prepozna se. Nema saveta, čarobnih formula, sve je individualna stvar. Svako u životu mora da pronadje svoj put, svoju ljubav, svoj život.

Pravite li Marina i ti kompromise?

Naravno, kompromisa uvek ima oko malih stvari i oni se mogu prevazići. Kada je reč o suštinskim, životnim stvarima, nema kompromisa!

Istorijski gol na utakmici protiv „Arsenala“ na Hajberiju decembra 1978. godine bio je nagrada i za talenat, i za izgaranje na terenu, i za rad, i za posvećenost, i za ljubav prema Zvezdi i Zvezdinom dresu, prema fudbalu, prema igri, dečačkim snovima. Ta sezona i taj gol bili su nagrada za taj i takav pristup fudbalu. Ja sam to shvatio kao Božansku pravdu i nagradu. Pogotovu na toj utakmici, na tom stadionu.

Da li se ti sa Marinom dogovaraš oko važnih odluka, donosiš li odluke sam?

Dogovaramo se, ali se uvek zna ko je predsednik države, a ko su ministri u Vladi. Šalim se, naravno. Nismo imali, ne daj Bože situacije koje bi zahtevale kućni samit da vidimo šta ćemo i kako ćemo.

U skladnom braku dobili ste sinove Vujadina i Uroša, koji su vam podarili četvoro unučadi. Kakav odnos si izgradio sa snajama Mirkom i Tijanom?

Fenomenalan! Volim ih kao da su moje ćerke. Moji sinovi znaju da će ako povise ton na njih, imati posla sa mnom.

Samo ljubav i strpljenje drzi ljubavni odnos u stalnom zanosu.

Mirka, Vujadinova žena i majka malih Andreja, Mihajla i Andrijane bila je skoro žestoko napadnuta zbog izjave koja, najverovatnije, nije dobro shvaćena u javnosti. O čemu je reč?

Marina i ja smo Mirku potpuno podržali. Ona je mlada žena koja je govorila iz srca i uverenja, da se porodična harmonija gradi, između ostalog i tako što žena mora da bude mudra i zaboravi na kapricioznost. Mirka je istakla da mudra žena treba da oseti krizni trenutak koji se događa u svakoj porodici, i da reaguje staloženo, smireno i bez dolivanja ulja na vatru. Ona je prava Srpkinja koja je govorila iz iskustva svoje majke, babe i prababe kroz vekove.

Feministkinje su je napale jer je podvukla da pametna žena zaćuti u momentu kada shvati da je zarad stišavanja bure, pametnije da zaćuti, nego da se sa mužem, dečkom ili momkom koji je u određenom trenutku nervozan i ljut, posvađa i produbi konflikt. Kada se situacija smiri i ohlade glave, treba da ga prekori i kaže mu da je povređena, a njen čovek će se iskreno izviniti. Šta je loše u toj izjavi kojom je pokazala i da voli svog muža i svoju decu?

Kako se postaje sportska legenda?

Postaje se tako sto se prvo rodite na Ubu a tada ste vec na pravom putu, kao Džaja, Nemanja Matić i ja. Opet mala

46

ubska mangupska šala. Verovatno je u našem sportskom životu, a i van terena prepoznat model kako bi trebalo formirati druge mlade igrače. Sve mora da se dogodi talenat, kvalitet, posvećenost i poštovanje prema ljudima.

Najvažniji razlog zbog koga sam prihvatio da uradim knjigu je mogućnost da ovim putem izrazim poštovanje i zahvalnost svim ljudima i kolegama koji su doprineli da ja budem ono što jesam.

Navijači su skandirali tvoje ime generacijama. To su iskoristili i reditelji Srđan Dragojevic i Raša Andrić da tvoje ime vežu za urbane legende u filmovima Rane i Munje, a Prljavi inspektor Blaža ovekovečio je činjenicu da si bio idol mnogih generacija time što ti je napisao pesmu. Da li ti to godi?

To me zabavlja, uvek se smejem. Možda nemam svest o dimenziji sopstvene popularnosti, možda je fenomen veći nego što ja mislim. Prihvatio sam to kao neku vrstu šale koja nikome ne šteti. Naprotiv. Blaža je jedini zvezdaš, ostali su partizanovci. Verovatno sam rediteljima filmova upropastio detinjstvo, pa nisu mogli drugačije da me se oslobode, nego da me stave u film. Blaža je napravio pesmu zahvalnosti zbog lepog detinjstva koje smo mu ja i moja generacija učinili. To su dobri ljudi, a i zabava je sjajna. Verujem da su Blažina pesma i ovi filmovi mnogima ulepšali detinjstvo.

Gde se osećaš kao kod kuće?

Na Ubu imam kuću. Često se skupi društvo, stavimo prase u furunu da pečemo, a u kazanu se krčka kuvano jelo. Kuvanje jeste muški posao. Nije štos da stojiš pored šporeta, već u dvorištu pored kotlića u kome se nesto kuva. Tada sam srećan, skupi se moje staro društvo i onda ogovaramo čaršiju, vredjamo se na naš ubski način što je naše izražavanje ljubavi. Kada bi nas neko video, mislio bi da je počeo IV svetski rat, pošto je treći u toku. To uživanje traje, nema kraja. Počnemo ujutru i završimo u ponoć.

Ukusi i mirisi iz detinjstva su najsladji i traže nas celog života. Unuci mi često traže da im napravim pitu, a Andrej

O tvom legendarnom golu protiv Arsenala u Londonu na „Hajberiju“ 1978. godine govori se punih 40 godina?

I još će 440 godina!

To je sportski trenutak koji te je vinuo u mit! Postigao si pogodak koji je Zvezdi omogućio ulazak u njeno prvo evropsko finale. U toj sezoni, po oceni UEFA, bio je to najlepši gol. A taj fantastični gol nalazi se u engleskom udžbeniku „Taktika i tehnika fudbala“ као „primer izvođenja poluvoleja“.

Da sam taj gol dao u Maloj Sugubini, o njemu niko nikada ne bi govorio. Davao sam i lepše golove, to niko ne zna sem mene. Oni nemaju tu dimenziju i tu težinu. Veliki se postaje velikim delima na velikim događajima.

Meni je baš pred polazak u London brat rekao - Daj u Londonu gol. Samo sam se nasmejao i otišao. I dao gol.

Brat je bio u pravu, priča se samo o golu u Londonu. Ja sam pre toga dao dva gola u Tuzli i Banjaluci, ali koga to interesuje?!

Da li je za status fudbalske legende bio potreban asketski život? voli mekike. Odnesem im za dva sata. Kada završim sa promocijom knjige, ići cemo na Ub da pravimo roštilj i pečemo prase. Šta je najvažnije da čovek ostvari?

Da bude u saglasnosti sa samim sobom, sa svojim bićem, umom i srcem. Ako nije, kako će biti sa drugima. Da bude svestan svog nacionalnog bića i da osvesti svoje nasledje.

Ideja da Srbi treba da menjaju svest pod parolom „Nije važna prošlost, važna je budućnost“ je katastrofalna filozofija koju država nastoji da sprovede. Mi moramo da se vratimo na put naših predaka koji su znali ko su, šta su i odakle su. Nama uništavaju porodicu odavno, a državu nemamo.

Mogao si da ostaneš u Francuskoj, ali si se vratio.

Zašto?

Mene je Bog pogledao, sve u životu je išlo normalno.

Karijeru sam započeo u Ubu, a u našem dvorištu živeo je velika legenda Dragan Džajić. Kada sam došao u Zvezdu na probu 21. marta 1972. godine prošao sam i zatim zaigrao za omladince. Brzo sam ušao u prvi tim, već 6. aprila 1974. sam debitovao u prvenstvu. Otišao sam u inostranstvo u 28. godini. Nisam ja imao dileme da li ostati u inostranstvu. U trenutku kada smo se Marina i ja vraćali, bila je trudna sa Vujadinom, a ovde je već sve bilo spremno za rat. Mogao sam da ostanem, ali smo želeli da se Vujadin rodi u Srbiji. Bilo bi me sramota da sedim u Francuskoj i zovem telefonom brata da pitam da li mi je na stan bačena bomba. Marina i ja toliko volimo Beograd i našu Srbiju da nije bilo govora o tome da se ostane.

Nisam živeo ništa bolje od prosečnog Srbina iz 1990. godine kada sam se vratio. Ovde smo i ne nameravamo da igde idemo. Tako nam je suđeno.

Sve što sam radio, radio sam iz ljubavi prema fudbalu. Ja se ničega nisam odricao. Više sam voleo da ležim kod kuće i odmaram i čitam, nego da sedim u nekoj zadimljenoj diskoteci u buci. Uvek sam radio ono što volim i u čemu uživam. Danas, recimo, čitavog dana čistim dvorište. Volim da sve bude čisto i lepo.

Današnji igrači vole sve poroke. Žude za senzacijama i izazovima?

To je lažna slika. Prave zvezde ne prave skandale. Zvezda si po onome što daješ na terenu i kakav primer ostavljaš u životu van terena. Službe koje rade oko terena naprave skandal igračima koji su nezreli. Podmetnu im skandal, uzmu pare i drže ih pod kontrolom.

Moto?

Sportski je „Živi za fudbal, da bi živeo od njega“ i to sam preneo Vujadinu. A životni je „Budi slobodan“, imaj svoj stav iza koga ćeš stajati čvrsto makar se niko na svetu sa tim ne slagao, ako sam veruješ da je to ispravno.

Uzor?

Moj otac Branko, voleo bih da budem dobar čovek kao on i da ga ne razočaram i Dragan Džajić.

Da li postoje stvari koje kupuješ lako?

Lako trošim na poklone deci i na flašu vina.

Govori se da imaš ozbiljan vinski podrum?

Nemam, popijeno je. Imam podrum vina u pokušaju. Kad god stavim malo više, nestane, jer se moji dragi prijatelji okupljaju.

Slavica Lazic

47

Foto: Represent Communications

Tamara Jokanović

Spremni smo za promene Tamara Jokanović, nova generalna direktorka agencije Represent Communications, svojom neverovatnom energijom može da usmeri klijenta da odabere pravac kojim nije ni sanjao da će krenuti, a svojm osmehom može da pobedi i najveću krizu. U agenciji Represent je punih 13 godina, a kako se PR transformisao i kako će se transformisati u godinama koje dolaze objašnjava za časopis Black and white.

Početkom godine došli ste na novu poziciju u agenciji Represent, gde ste već punih 13 godina. Koliko Vam je nova pozicija donela dodatnu odgovornost, a koliko dodatnih izazova?

- Sama pozicija generalnog direktora neminovno, sama od sebe, nameće dodatnu odgovornost. U poslednjih trinaest godina brinula sam prvo o sebi, onda o ljudima u svom timu, zatim o jednom delu agencije i sada su svi zaposleni moja "briga". Međutim agencijski posao, kao i u mnogim drugim kompanijama, ne podrazumeva samo brigu o svojim zaposlenima, već i brigu o spoljinim saradnicima, partnerima i predstavnicima medija, što u današnje vreme predstavlja ozbiljan izazov jer vas tera da konstantno žonglirate između želja i mogućnosti.

48

Svet PR-a, kao i svet medija, a pogotovo digitala se svakodnevno menja munjevitom brzinom. Koliko je izazovno za Vas i Vaš tim da pratite sve "u korak" i budete uvek u skladu sa svim novinama na tržištu?

- Komunikacijsko tržište se ozbiljno promenilo i tek će se menjati. Vi danas stajete ne crtu i sa medijskim kućama, kreativnim, media buying, PR i digitalnim agencijama.

Dosta je igrača i vi morate biti uvek natprosečni, odlični, inovativni, da osluškujete klijente ali i tržište, da uvek osmišljavate nove usluge, imate veštine socijalne i emotivne inteligencije i na taj način doskočite konkurenciji, zadržite dugogodišnje i osvojite nove klijente. Prosečnost više nije opcija.

Represent broji 100 zaposlenih, pristuni ste i u regionu, gde imate predstavništva. Koliko je teško pomiriti toliko temperamenata i različitih tipova ličnosti i održati dobru atmosferu u svakom timu?

- Jednom je neko rekao, ukoliko vas svi vole - imate ozbiljan problem. Represent System broji blizu sto zaposlenih i nije nimalo lako svakodnevno svima ugoditi.

Srećom, ja sam veoma ponosna na svoj tim i ljude sa kojima radim, iako zvuči kao kliše, mi zaista funkcionišemo kao

porodica. Nekada imamo drugačije stavove i poglede na stvari, ali se uvek nađe konstruktivno rešenje. Radujemo se svakoj maloj i velikoj pobedi, ali i tugujemo zajedno i ohrabrujemo jedni druge kada bude manje lepih situacija i poslovno i privatno.

Iz vašeg iskustva koliko marketing strategija može da utiče na razvoj jednog brenda?

- Mnogo, ukoliko govorimo o ozbiljnim, uglavnom, kompanijama.

Multinacionalne internacionalnim kompanije dosta toga dobijaju kao gotove proizvode iz svojih centrala i globalno strateških usmerenja i fokusa za godinu, dve, tri i u tom smislu određuju razvoj brenda.

Međutim, ono što sve pa i ove kompanije moraju da imaju na umu jeste lokalno tržište na kom posluju, jer se strategija može potpuno drugačije odraziti i shvatiti ukoliko nije prilagođena lokalnim uslovima.

Koliko treba vremena da se napravi prepoznatljiv brend u Srbiji?

- To isto zavisi da li je brend već globalno poznat ili govorimo o potpuno novom proizvodu/kompaniji. Danas, mladi pogotovu, prate sve svetske trendove i mnogo pre nego proizvod ili kompanija dođu na naše tržište već imaju neko predznanje o njima. U takvim okolnostima je za kompaniju mnogo lakše da uđe na tržište, jer već ima izgrađen izvestan imidž. Nije dobro ukoliko je to loš imidž.

U tom slučaju, agencije koje rade za njih, ali i lokalni kadar, imaju ozbiljno težak zadatak.

Ukoliko govorimo o domaćim brendovima, poznato je da Srbija živi u polarizaciji onih koji teže svetskim i evropskim standardima i brendovima i onih koji se vode logikom "kupujmo domaće". Tako da u startu treba dobro definisati ko je target grupa i ciljevi tog brenda, jer u suprotnom, brend nikada i nećete napraviti prepoznatljivim.

Koliko je autentična priča (storytelling) koja dolazi iza proizvoda bitna za marketing strategiju, odnosno da li je moguće od lošeg proizvoda napraviti dobar brend i obrnuto?

- Ja ne bih to nazvala autentičnom pričom. To je pre emocija, reakcija koju izazovete kod cijne grupe pa i šire

i veoma je važna. Svi smo mi svedoci šta dobra, odnosno loša poslovna odluka i komunikacija može da napravi od brenda. Setite se samo priče o Volkswagenu, zatim najnoviju reklamu dva konkurentska brenda Mercedesa i BMW - a, a pogledajte i neke domaće neprevaziđene kampanje kao što su voda Rosa ili "Mame, dobrodošle na svet" za vip mobile. Sve one govore o emociji koju izazivaju u ljudima.

Opet, s druge strane nisam baš zagovornik teorije da od potpuno lošeg brenda možete napraviti dobar, ali obrnuto da, ukoliko pravite loše strateške poteze u komunikaciji i poslovanju imidž vašeg brenda može biti ozbiljno urušen.

Represent je jedna od prvih agencija koja je prepoznala uticaj društvenih mreža i usmerila svoje delovanje i na ovaj segment. Kakva su predviđanja, da li će digital "nadjačati" PR? - Ovo je pitanje koje se postavlja već godinama unazad i nedavno sam na PRDays2019 govorila na temu Da li je digitalizacija ubila PR? Digital nije i neće nadjačati samo PR, već je ušao u sve sfere poslovanja i življenja.

Ali to ne znači da je PR "mrtav"…naprotiv! PR se samo transformisao i tek će se transformisati u godinama koje dolaze, jer će svi koji se bave komunikacijama morati da se prilagođavaju novim uslovima rada i zajedno sa njima će ili rasti ili padati. Mi smo već pre tri godine započeli ozbiljnu trasformaciju svog biznisa, a danas, iako smo uradili neke, za nas i klijente, veoma značajne korake, čini se kao da smo na početku jer ima još mnogo toga što nas tek očekuje. Ali, mi smo spremni za promene i to je ono najvažnije!

Većinu u Represent sistemu čine žene na liderskim pozicijama, da li to znači da su žene bolje u komunikaciji i organizaciji posla?

- Neka mi kolege ne zamere, ali iz sopstvenog iskustva mogu zaista reći da se većina žena bolje snalazi u komunikaciji i organizaciji. Neko bi rekao, potpuno prirodno. Jednostavno, multitasking i emocionalna inteligencija su njihove prirodne veštine. Nije da ih nijedan muškarac nema, ali ako govorimo o većini u oblasti komunikacija, ipak su žene u toj sferi lideri.

Piter Draker je rekao: " Marketing je isuviše bitan da bi se ostavio samo sektoru marketinga". Koliko po Vašem mišljenju domaće kompanije zaista shvataju ovu izreku?

- Ne znam da li govorimo samo o izvorno domaćim kompanijama ili o kompanijama koje posluju na srpskom tržištu? Ukoliko govorimo o kompanijama koje posluju na našem tržištu, tu svakako odavno prednjače multinacionalne kompanije koje znaju za vrednost "marketinga". Ali i tu imate odstupanja, u zavisnosti od toga ko rukovodi kompanijom ili sektorom marketinga i od njihovih strateških usmerenja i ličnih ubeđenja. Kada govorimo o izvorno domaćim kompanijama i tu su iskustva i prakse veoma raznoliki. Od onih koji apsolutno znaju šta za njihove konzumente, potrošače, publiku marketing znači, do onih kompanija koje na potpuno pogrešan način shvataju šta je to marketing i čemu "to" služi.

Marija Nikolić

49

Foto: Andrej Nihl

Zoran Torbica

Tviter ne može da se cenzuriše Zoran Torbica počeo je da se bavi internetom pre punih 18 godina i kaže da se od toga može živeti odlično. U poslu sa internetom i društvenim mrežama koje su se munjevito menjale proslavio je punoletstvo, a za njegove nove projekte tek će se čuti.

Ukoliko naučite kako funkcionišu društvene mreže i pratite njihove trendove, sigurno je da možete dobro zaraditi.

To je na vreme shvatio Zoran Torbica, koji je svoj rad posvetio upravo društvenim mrežama. Za časopis "Black and white" objašnjava šta se sve desilo u online svetu u proteklih godina.

Influenseri su, čini se, preuzeli lidersku ulogu, kada govorimo o društvenim mrežama. Koliko je tanka, odnosno debela linija, kako ih mi vidimo na Instagramu, od onoga šta su oni zapravo u realnom svetu?

- Influenseri su postali mediji na društvenim mrežama.

Sigurno je da oni privatno žive neki drugi život, ali kao i svaki mediji i influenseri moraju da pripreme svoj materijal koji će prezentovati na svojim kanalima. Evidentno je da su poslednjih godina sve popularni rijalitiji, može se reći da influenseri daju neki svoj rijaliti. Često se dešava da neko

50

može da na svoj način predstavi određenu destinaciju, piće, hranu, a da pri tom nije nužno da je iz tog sveta, ali ga ljudi prate i veruju mu ili prosto zainteresuju. Možda bi tačnije bilo reći da su ljudi generalno postali mediji za sebe.

Danas se postavlja pitanje da li više verujete influenserima, ili nekoj od naslovnih strana tabloida? Prosto, imate influensere kojima verujete, a ima i onih kojima ne verujete.

Bitno je naglasiti da influenseri imaju svoj rok trajanja, kao i neki popularni likovi, glumci, pevači…. Važno je znati da internet influenseri postoje od postanka interneta, samo su bili, da kažem, u određenim formatima, jer su bili ograničeni na mreži, nisu bili poznati u realnom svetu, jer su bili na forumima, četovima…

Evidentna je prava poplava mladih influensera.

Većina njih ima manje od 18 godina. Koliko je ta instant popularnost opasna?

- Sa popularnošću moraš da znaš kako da se nosiš. Svakako je bolje da si zrela ličnost, jer popularnost zna da čini ljude previše gordim. Ima puno mladih influensera, oni ne znaju za tradicionalne medije, već samo za Instagram i Youtube.

Oduvek postoje neki lideri, trendseteri, oni samo menjaju pojavne oblike i medije. Zaključak je da će uvek postojati influenseri!

Vrede li usluge influensera toliko novca, jer njihove usluge nisu jeftne?

- Objava ili oglas u nekom mediju, na sajtu ili u nekom magazinu, košta, a ja sam siguran da je prodaja preko influensera mnogo bolja. Kao što sam već objasnio, influenseri su postali mediji, i ti mediji imaju određenu interakciju, oni osim same prezentacije motivišu ljude da nešto kupe. Bitno je da se kampanja dobro targetira i proveri da li taj proizvod odgovara njihovim pratiocima, odnosno ciljnoj grupi. Ukoliko se sve pogodi, uspeh je zagarantovan. Ako imamo influensera od nekoliko stotina hiljada pratilaca i sa druge strane neki magazin, od nekoliko hiljada primeraka, pitanje je koliko zapravo vredi oglas u takvom magazinu?

Kakva je situacija u regionu, po pitanju influensera?

- Srbija je lider po pitanju korišćenja društvenih mreža, ostali prate sve šta se dešava kod nas. Iza nas su Hrvati, a sve ostale bivše republike su daleko iza nas, jer njihovi influenseri imaju jako mali broj pratilica. Bitno je naglasiti da su neke naše influenserke stekle svetsku slavu i danas ih prate svi, jer internet nema granice.

su se opirali tome, ali ljudi koji su "opinion lideri" imaju nalog na tviteru. Itekako se prate i čitaju izjave različtih javnih ličnosti, ne samo kad je politika u pitanju. On ovde ima veliku ulogu u društvenoj komunikaciji. Tviter je kao i ostale društvene mreže, jedini slobodan kanal komunikacije koji je necenzurisan!

Da li nas društvene mreže mogu kolektivno pokrenuti?

- Ono što je primetno u poslednje vreme je da se izgubila društvena svest, jer je došlo do individualizacije što je usporilo društvo. Srbija je postala najsiromašnija zemlja u Evropi. Nije nam budućnost u jeftinoj industrijskoj prioizvodnji. Ono što treba da uradimo je da se kolektivno pozabavimo stvaranjem jednog bogatog društva koje stvara dodatnu vrednost. Potrebno je napraviti pravo okruženje za prave ljude koji stvaraju proizvode, koji su okrenuti svetskom tržištu.

Marija Nikolić

Šta se sve desilo u prethodnih 18 godina u svetu interneta?

- Ljudi su oduvek imali potrebu da komuniciraju. Inače, ja pripadam generaciji koja se skupljala u Cvetiću, u Njegoševoj ulici. Tu smo se svako veče okupljali, pričali, pokazivali fotografije, davali jedni drugima informacije gde je koja žurka. Kad bolje pogledate to su sve elementi društvenih mreža, samo se menjao pojavni oblik, jer su društvene mreže kao takve, zapravo samo kanal komunikacije. Sve više imate "augmeneted reality" i aplikacije koje nam slede će ići u tom pravcu. Danas nije dovoljno da imaš veliki broj pratilaca, već da si relevantan.

Biraš koga ćeš da pratiš. Evo, kod nas na tviteru ima dosta ljudi koji su zabavljači, a nemaju relevantnost niti uticaj.

Veliki broj pratilaca svakako ne garantuje relevantnost.

Da li je tviter "zamro" u Srbiji?

- Nije. Politika ga je iznela iz pepela. Tviter sada doživljava drugu mladost u Srbiji. Nije isti kao što je bio, ranije je bio jako zanimljiv i pozitivan, a sada je postao bojno polje.

Lično, meni se ne sviđa ton komunikacije na tviteru kod nas, jer su ljudi previše negativni i prosti. Apelujem da se vrati pristojna komunikacija.

Smatraš li da ima previše hejtera na društvenim mrežama?

- Pozitiva ili hejt, je odraz kretanja u društvu. Dakle, što društvo ima više problema, ljudi su negativniji. Kad imate konjukturu u društvu, stvari su pozitivne, a što je veća kriza, u moralnom, finansijskom i društvenom smislu to je i "crnja" komunikacija i više je hejtera.

Koliki je uticaj tvitera?

- Tviter je sve ove godine jako relevantan. Ne postoji neko, da je relevantan i važan, a da nema nalog na tviteru. Mnogi

51

Big Blue Media

Tolga Kilit

Srbija mi daje novu energiju Tolga Kilit je član borda grupe Kristal koja rukovodi moćnom imperijom od 16 luksuznih hotela u Turskoj, od kojh se 14 nalaze u Antalijskoj regiji, jedan u Kapadokiji i jedan u Bodrumu. Cela porodica je angažovana u poslu, a njegov posao je marketing i prodaja, kao i da obilazi strana tržišta i održava veze sa njima. Iz tog razloga prošle godine je posetio čak 45 zemalja.

Prema najavama, Turska će ove godine zabeležiti porast broja turista za trećinu, nakon dve veoma teške godine za turizam. Prvi gosti su stigili u Antaliju već početkom aprila, a 18. maja krenula je prva tura turista iz naše zemlje.

Ovu moćnu imperiju je započeo je njegov deda, koji je sredinom prošlog veka počeo da proizvodi opremu za hotele.

- Moja porodica je počela sa poslom davne 1955. godine.

Prvi posao je bila proizvodnja opreme za hotele. Prodavali smo tanjire i escajg, dakle sve što možete da zamislite, a da

52

je bilo potrebno hotelima, kafićima i restoranima. Nakon toga, 1999. godine počeli smo da proizvodimo opremu za kuhinje. Ovde u Antaliji otvorili smo fabriku i počeli sa proizvodnjom mašina za pranje sudova, frižidera, polica za vina. Posle toga 2006. godine počeli smo da radimo sa srebrnim escajgom, i ono što danas naši gosti u hotelima poput Amare Dolče Vita ili Nirvane drže u ruci, mi proizvodimo. Tri godine pre toga 2003. godine ušli smo u hotelski biznis. Počeli smo sa Kristal hotelima, onda je došla Nirvana, pa hoteli iz lanca Amara - kaže Kilit.

Posao je u rukama porodice, otac rukovodi kompanijom, ujaci finansijama, gradnjom i kupovinom hotela. Ključ uspeha su inovacije, briga o gostima, njihovim potrebama i željama, kao i vrhunska usluga, što oni svakako ispunjavaju.

- Srpsko tržište je za nas veoma značajno i ima velikog potencijala. Svake godine ono raste, zbog čega smo zadovoljni pa zato i investiramo u njega. Drago mi je što sve više vaših ljudi bira Tursku za odmor i dolazi ovamo.

se oduševio i zaljubio u tu igru. Beograd pruža mnogo zabave, ima sjajne restorane, a najradije sedim u restoranu Grafičar - otkriva Kilit.

Generalno su 2016. i 2017. godina bile veoma loše i teške za turizam u Turskoj, ali prošle godine se desio veliki povratak. Kako kaže Kilit, Vlada takođe ulaže dosta u turizam i pomaže.

- Poznanicima pričam da je Kapadokija neverovanto mesto i da je trebaju obavezno posetiti. Taj pogled, ti baloni u kojima se morate provozati, proizvode neverovatne osećaje. Za svaku preporuku je severni deo Turske, na Crnom moru jer je neverovatan i obavezno ga morate posetiti. U poslednje tri godine sve poznatiji i popularniji su Izmir i Efes. U Turskoj je i dom Svetog Nikole i to je veoma interesatno. Ako Turska dobro sebe izreklamira imamo neverovatan potencijal da svetu pokažemo šta sve imamo i kakva je ovde kultura. Treba još da se unapredimo i da radimo - kaže on.

Marija Nikolić

Big Blue Media

Mi volimo Srbiju i siguran sam da možemo mnogo toga da uradimo da bi putnici iz Srbije bili srećni. Beograd je moj drugi dom, bio sam nekoliko puta. To je specijaln grad.

Volim njegove reke, atmosferu, uvek sam uzbuđen kada treba da krenem u Beograd. Kad god sam nervozan, pod stresom, odem u Beograd na nekoliko dana i sve se sredi, Srbija mi da novu energiju - kaže Kilit.

Generalno Turci mnogo vole Srbiju, jer imamo mnogo više sličnosti nego što mislimo.

- Ljudi u Srbiji su mnogo jači i snažniji, dok je naš narod, rekao bih emotivniiji. Slična nam je hrana, slične su nam navike, ponašanje. Ja volim da kažem, osvrćući se na istoriju, našim venama teče ista krv - kaže Tolga.

On kaže da Turci vole da putuju puno, posebno u Srbiju.

Nakon Batumija u Gruziji, drugi najposećeniji grad od strane turskih turista je Beograd. Zato je srpsko tržište za njih veoma značajno i interesantno. Let traje kratko, sat i po, dva, lako je doći do Srbije.

- U Beogradu su za mene cene u principu, realne, normalne.

U Srbiji, u Beogradu je mnogo istorijskih spomenika, poput Kalemegdana, koji je fascinanatan i koji ljudi moraju daBig vide.

Tu su i festivali na koje rado idem, išao sam u Blue Media Sava Centar na izvođenje folklora i mogu reći da sam

53

Pivo

Priča duga 80 vekova Pivo je najpopularnije alkoholno piće na svetu i treće najkonzumiranije piće posle vode i čaja.

O pivu su pisali Sumeri 6000 godina pre nove ere, u Mesopotamiji su se klanjali boginji ovog napitka a u Hamurabijevom zakoniku ćete naći pravila kojima se regulišu pivski saloni. Najstarija slika koja prikazuje ljude kako piju pivo potiče iz Egipta gde su verovali da je pronalazač piva bio sam Oziris - bog plodnosti, zemlje i vegetacije, a na evropski kontinent je recept stigao dolaskom keltskih plemena iz Azije. Ovo drevno piće koje se smatralo i lekom ime je dobilo u manastirima u vreme kada se pivu pri varenju dodavao hmelj iz medicinskih razloga ali i zbog boljeg konzerviranja. Neki istoričari idu korak dalje pa su izneli teorije da je upravo pivo uticalo na postavke temelja moderne civilizacije i na prekid nomadskog života zbog potrebe da se gaji žito što ne bi bilo moguće uz neprekidne seobe. U srednjem veku, usled lošeg kvaliteta vode, pivo se smatralo sigurnijom zamenom, bilo je preporučljivo davati ga deci i postalo je veoma važno u prvim evropskim gradovima.

54

Činjenica je da je pivo oduvek bilo više od običnog napitka. Legenda kaže da su vikinški ratnici kada bi stigli u Valhalu nakon smrti bili darivani pivom. U Egiptu je služilo kao valuta plaćanja, a srednjovekovni monasi su ga smatrali tečnom hranom pa su tokom svojih dugih postova konzumirali samo ovo piće.

Brojne naučne studije bavile su se pivom i uticajem piva na zdravlje, a mišljenja su gotovo identična - pivo ima koristan uticaj na zdravlje čoveka. Naravno, ukoliko se konzumira umereno. Hmelj pomaže kod upale zglobova, nesanice, respiratornih problema. Neke hemikalije i komponente imaju antikancerogeno i antioksidatiovno delovanje, a ukoliko se vodimo činjenicom da je više od 90% piva voda onda konzumacija piva može da se smatra dnevnim doprinosom unosu tečnosti. Pivo sadrži brojne vitamine i minerale koji imaju zdravstvene koristi, pa se može reći da pijete za svoje zdravlje.

Proizvodnja piva je danas unosan posao, posebno ako se ima u vidu da se godišnje popije oko 50 biliona galona piva.

Pivska industrija u Americi obrne godišnji pofit od preko 100 biliona dolara, a svake godine pojavi se još novih, malih pivara koje novim ukusima i idejama obogaćuju ponudu i privlače sve više publike. Pivska industrija postala je mesto okupljanja kreativnih ljudi, spremnih da eksperimentišu sa novim stilovima, etiketama, nazivima, mesto koje spaja iskusne majstore zanata sa ljudima koji su svoju energiju i ljubav usmerili u proizvodnju nečega što je staro koliko i ljudska civilizacija.

Iako postoji stotine stilova piva svi oni se mogu razvrstati u dve osnovne kategorije: lageri i ejlovi. Osnovna razlika je u tome kako se kvasac fermentira tokom procesa proizvodnje piva. Za pravljenje piva potrebna su četiri sastojka: ječam, voda, hmelj i kvasac, ali to nije stvar mešanja samo ovih sastojaka da biste dobili pivo. Ljudi kuvaju pivo hiljadama godina, ali sam proces proizvodnje nije nimalo jednostavan. Čista voda je od suštinskog značaja za dobro pivo, pivari vodu prečišćavaju po posebnim standardima i tako podižu sadržaj kalcijuma ili kiseline kako bi postigli maksimalnu aktivnost enzima. Vodi se dodaje slad, a u zavisnosti od vrste piva dopunjuje se skrobom od drugih žitarica kao što su kukuruz, pšenica ili pirinač. Prilikom kuvanja dodaje se hmelj koji doprinosi ukusu, aromi i gorčini piva. U procesu fermentacije nastaje sva magija, gde kvasac razlaže šećer u sladu na ugljen dioksid i alkohol, a kvasac se razmnožava dok se kremasti, penušavi sloj ne pojavi na vrhu piva. Kada se fermentacija završi kvasac se uklanja, a mi smo dobili pivo!

Bernard Celebration Lager - Nepasterizovano pivo sa karakterističnim ukusom i mirisom kvasca. Ovo je pivo sa sekundarnom fermentacijom i 5% alkohola.

Bernard Dark Lager - Nefiltrirani tamni lager sa finom kulturom kvasca. Nepasterizovano, sadrži četiri tipa slada sa prepoznatljivim punim ukusom i finom gorčinom. Njegova specijalna aroma ga čini jedinstvenim na Češkom tržištu.

Sadrži 5% alkohola.

Bernard Amber Lager - Nefiltrirani oštar lager sa finom kulturom kvasca je nepasterizovano pivo sa gorčinom u skladu sa finom karamel aromom i ukusom punoće. Sadrži 5% alkohola.

Zanimljivosti: - Cenosillicaphobia je strah od prazne pivske čaše - Najduži mamurluk na svetu je trajao 4 nedelje nakon što je čovek iz Škotske popio 28 litara piva - Najstarija pivara koja se kontinuirano koristi nalazi se u Nemačkoj Benediktinski monasi su tamo počeli da kuvaju pivo 1040. godine.

- U Amsterdamu alkoholičarima plaćaju čišćenje ulica limenkama piva.

- Najjače pivo na svetu napravljeno je u škotskoj destileriji Brewmeister, sadrži 67,7% alkohola i ima prikladan naziv Snake Venom Lager je svetski najpopularnija vrsta piva, odlikuju ga ukusi od slatkog do gorkog, boje od tamne do zlatne, visoko je gazirano, izuzetno punog ukusa, sa velikom primesom hmelja i stabilnom penom. Reč je nemačkog porekla i znači jednostavno - čuvati. Od ejla se razlikuje po načinu fermentacije i odležavanju, odnosno, ova piva moraju se lagerovati. Dok se za lager piva kaže da su to piva donje fermentacije, onda su, logično, ejl piva su piva gornje fermentacije. Kada bismo to jednostavnije objasnili sveli bismo osnovnu razliku zapravo na kulturu kvasca koja se koristi prilikom proizvodnje. Dok se kod lagera koriste kulture kvasca koje se talože na dnu i svoju fermentaciju vrše pri niskim temperaturama, kod ejlova se koriste kulture kvasca koje započinju proces vrenja na površini i na višoj temperaturi i sam proces traje relativno kratko.

U okviru lagera postoji mnoštvo podvrsta piva, a možda jedna od popularnijih jesu pilsneri.

PALE ALE se odlikuje jasnim karakterom craft piva bakarne boje, izraženom gorčinom i atraktivnom svežinom. Pravi se od posebne vrste bledog slada koji se suši na niskim temperaturama kako bi sačuvao najbolje sastojke u zrnu žitarice. Odlikuje ga voćkast ukus.

Gulden Draak - na holandskom znači zlatni zmaj, a predstavlja simbol gilde iz Genta koji krasi grad već šest vekova.

Pivo sadrži 10,5% alkohola a duguje ga karamelizovanom šećeru, koji pored ukusa karamele daje još i ukus čokolade i naravno, alkohola.

55

IPA je stil piva razvijen u vreme kada je Indija bila britanska kolonija. Da bi bilo moguće sačuvati pivo koje se prevozilo brodovima iz Engleske do Indije, neophodno je bilo dodati velike količine hmelja kako bi se sačuvali kvalitet i aroma.

Do danas je IPA poznata kao pivo sa dosta hmelja.

Sunday Easy IPA - pivo napravljeno za uživanje i opuštanje.

Svaki dan može da bude kao nedelja uz ovo osvežavajuće pivo sa 5,5% alkohola.

Friday Uber IPA - gorko pivo koje miriše na karamelu, jabuku i šejk crvenog voća. Veoma voćno i hrabro pivo koje sadrži 6,5% alkohola.

APA je klasičan engleski IPA, ali sa mnogo više američkih sorti dominantnog hmelja. U pitanju je pivo prekrasnih mirisa citrusa koje ostavlja snažan, gorak ukus u ustima.

Obično ima oko 5% alkohola i najrasprostranjeniji je stil piva u Americi.

Camerons Motorhead Crew - u saradnji sa engleskom rok grupom napravljeno je ovo pivo punjeno citrusima i aromom crne ribizle koje ostavlja osvežavajući i superioran ukus. Sadrži 5% alkohola.

Delirium Tremens - Svetlo pivo sa 8,5% alkohola, proizvedeno još 1988. Godine, a drugačije pakovanje doprinosi njegovom uspehu. Tri različite vrste hmelja daju mu poseban ukus. U toku Svetskog prvenstva piva 1998. u Čikagu odnosi zlatnu medalju.

WEISS (pšenična) piva su veoma lagana, lako se piju i imaju nešto malo kiseline i veoma malo aftertaste-a.

Pšenica pruža pivu mekoću i zbog nje je često mutno.

Piva su visoko fermentisana i kuvaju se sa velikim udelom pšenice u odnosu na ječam. Ime je dobilo jer je u vreme svog nastanka bilo bleđe u odnosu na tradicionalno smeđe pivo u Minhenu.

Tucher Helles Hefe Weizen - tradicionalno bavarsko pšenično pivo sa prirodnom zamućenošću kvasca. Posebnom selekcijom i patentiranim postupkom proizvodnje osigurana je visoka stabilnost ukusa. Visoko fermentisano, osvežavajuće pivo sa 5,2% alkohola.

Tucher Dunkles Hefe Weizen - nemačko, tamno pivo orašasto-smeđe boje, srednje zahmeljeno, bogatih zlatnih nota.

Pravi izbor za ljubitelje robusnog pšeničnog piva, začinjenog ukusa sa 5% alkohola.

Ivana Zelenović

56

New luxury in the city

ebi

te s

oli

ozv

D zam

oni

hed Luksuzno uređen spa centar u srcu Novog Sada, koji svojim klijentima pruža relaksaciju i sveobuhvatnu revitalizaciju duha i tela. U okviru našeg spa centra mogu se koristiti Finska sauna, Jacuzzi, Parno kupatilo, tepidarijumi i ležaljke za odmor. Doživite jedinstveno iskustvo kroz širok asortiman masaža i wellness tretmana. www.lotos-spa.rs

Danila Kiša 14, Novi Sad

57 Mob: +381 69 525 11 85 Tel: +381 21 300 36 30 info@lotos-spa.rs

Foto: Bata

RocHoir Kids

Nova srpska generacija bunta Šta spaja metal, decu, gitare, bubnjeve, hor i Srbiju? Ako vam ovo deluje potpuno nespojivo, pokušajte da zamislite 50 klinaca u crnim majcama, dečji rok bend i ogroman broj ljudi ispred bine koji uglas zajedno sa svima njima pevaju pesme bendova kao što su Manowar, Iron Maiden, Queen, Ritam nereda, Goblini, Mortal Kombat i mnogi drugi...

Oni su i te kako stvarni i potpuno svoji, iznad vremena, prepoznati u svetu, a opet naši - PRVI SRPSKI ROK HOR, RocHoir Kids.

Kako su nastali?

Pre tri godine fenomen školskog hora jedne beogradske osnovne škole koji izvodi poznate metal i rok numere obišao je čitav svet. Naime, snimci nastupa školskog hora na ličnom jutjub kanalu nastavnice muzičke kulture, Jovane Obradović, postali su viralni kada je američki bend Manowar podelio snimak obrade njihove pesme Heart of Steel na svojoj zvaničnoj stranici. Magija je počela.

Nizali su se članci na gotovo svim svetskim metal/rock portalima, od Japana, Rusije preko Skandinavije, pa sve do Brazila i SAD. O njima su pisali i mediji iz regiona, a usledili su i pozivi za različite nastupe i kolaboraciju sa domaćim bendovima.

58

Komentari i sugestije prijatelja, đačkih roditelja, ali i mnogobrojnih novih pratilaca na njenom jutjub kanalu podstakli su Jovanu da ovaj fenomen podigne na viši nivo.

Oko sebe je okupila ekipu istomišljenika, mahom bivših učenika i prijatelja, i oformljen je novi, posve neobičan hor sa idejom da se što većem broju dece pruži mogućnost upoznavanja i izvođenja pomenutih muzičkih pravaca.

Naziv Rok hor bio je jedini logičan izbor, a potom je u igri engleskih reči ROCK i CHOIR stvorena kovanica ROCHOIR KIDS, kao i brend PRVI SRPSKI ROK HOR Misija i cilj: Kako na svom zvaničnom sajtu navde, osnovni cilj bio je da se deci ponudi IZBOR, zato što u društvu i vremenu u kojem živimo preovlađuje iskrivljena slika muzičkih, moralnih i socijalnih vrednosti. Misija RocHoir tima ogleda se u težnji ka promeni ovog stanja, a osnovni uslov za to jeste da taj izbor postane moguć.

Pošto rokenrol kultura prevazilazi isključivo muzičke okvire, Rok hor ne čine samo uvežbavanje pesama i nastupi. Članovi hora upoznaju se i sa svim segmentima ovog pokreta - od vizuelnog identiteta do filmskih ostvarenja, i

najvažnije, filozofijom rokenrol pokreta. Kako je osnovna ideja rokenrol kulture SLOBODA, a njen alat je BUNT, podstiče se kritičko mišljenje kod dece i spremnost da se sutra ovi budući mladi ljudi uspešno suoče sa izazovima koje pred njih stavlja vreme koje dolazi.

LIVE @ROCHOIR_KIDS Rok hor je oformljen, nizali su se nastupi na manjim događajima, a onda su usledili pozivi za dve velike bine. Čuveni novosadski Blokstok festival i međunarodni Border Rock festival u Kladovu ugostili su ovaj posve neobičan hor koji je svojom svirkom pokazao da je dostojan toga da deli binu sa ozbiljnim izvođačima, a oni su ih nagradili pozdravom sa bine i pozivima za saradnju.

Jedan od njih je i Mirko Šenkovski - Geronimo, osnivač i frontmen sarajevskog sastava Komuna, koji je pozvao RocHoir da gostuje u njihovoj pesmi Faraoni - osim pevanja, hor je učestvovao i u snimanju video spota koji je sniman na tri lokacije: u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu.

Koliko je jedinstven RocHoir koncept pokazuju ovacije i podrška srpske rokenrol publike tokom njihovog nastupa na otvaranju jubilarne ANTIEVROVIZIJE u Hali sportova. Kultni beogradski metal bend Mortal Kombat pozvao je baš Rok hor da otvori njihov rođendanski koncert povodom desetogodišnjice postojanja benda.

GENIUS ROCK - R&R u novim tehnologijama Kako bi upotpunili svoju misiju i deci približili svoj rad, RocHoir kids tim je u saradnji sa proslavljenim rokenrol novinarem i umetnikom jermenskog porekla, Davidom Vartabedijanom osimislio edukativnu VR igricu koja počiva na stranicama Ilustrovanog rokenrol vodiča pomenutog autora. Igrica je sastavni deo GENIUS ROCK radionica za decu školskog uzrasta, koje su bile održavane tokom minule školske godine. Ovaj projekat prepoznat je i podržan od Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije i JP EPS, a u narednoj godini nastavku projekta pridružilo se i Ministarsvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Iz RocHoir tima ističu važnost prisustva interaktivnih tehnologija, jer je, kako navode, to budućnost komunikacije i jezik koji nove generacije prepoznaju kao svoj način izražavanja i kreiranja stvarnosti. Kao pioniri u ovoj vrsti edukativnog stvaralaštva, uz podršku kompanije BOM Solutions iz Novog Sada, sa kojom su već ostvarili saradnju, najavljuju još jednu posebnu publikaciju koja će rok muziku približiti mlađim generacijama, ali i napraviti most sa starijim generacijama rokera kroz upotrebu tehnologija budućnosti.

Novi ciklus radionica počinje u septembru, sa početkom nove školske godine, ali to nije sve što pripremaju...

ROCKOMOTIVA - Rokaj Srbijo RocHoir kids trenutno radi na svom prvom audio materijalu. Kažu da će taj materijal u mnogočemu promeniti odnos snaga, jer je sam CD samo platforma za ono što sledi u narednim godinama. Objavljivanje albuma, kome će svoj doprinos dati poznate rokenrol face Srbije i regiona, očekuje se za 2020. godinu, jer je ovo ne samo muzički, već i produkcijski izazov.

Podršku ovom projektu dalo je nekoliko srpskih kompanija, ali i veliki broj muzičara kojima je, kako sami ističu, čast i zadovoljstvo da svojim doprinosom podrže mlade rokere. Među njima je i vlasnik studija za audio produkciju Soundgarden u Zemunu, Vladimir Ćopić, koji je prihvatio izazov da bude muzički producent celog projekta i time podržao rok hor misiju.

Sve novo što Rok hor priprema možete pratiti na njihovim društvenim mrežama i zvaničnom sajtu www.rochoir.com Milijana Bjelica

59

Organizaciona kultura

Razlika koja pravi razliku Znate i sami ukoliko ste do sada imali priliku raditi u barem dve različite kompanije ili dva različita sektora jedne kompanije da atmosfera nije bila ista i verovatno ste zbog atmosfere koja vam nije prijala odlučili da promenite kompaniju ili sektor koliko god voleli posao ili kompaniju u kojoj ste radili. Sigurno ima i onih koji su "rasli" uz kompaniju i bili u kompaniji od njenih prvih poslovnih uspeha do njenog rasta i ekspanzije, a kada ste se našli u istoj kompaniji imali ste utisak kao da više ne radite na istom mestu. Sve ove različitosti koje nam mogu prijati ili ne su posledica organizacione kulture koju gradi menadžment sa zaposlenima. Organizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, uverenja i običaja organizacije koje njeni članovi međusobno dele i prenose na nove članove. Ukoliko ste vlasnik kompanije ili zaposleni koji je duži vremenski period u kompaniji i prati njen rast verovatno se već sada možete setiti momenata u kojima istu kompaniju niste prepoznali. Naglim rastom i dolaskom većeg broja novih zaposlenih u kompaniju dolaze novi običaji, uverenja i vrednosti koje novi zaposleni nose sa sobom kako iz privatnog tako i predhodnog poslovnog okruženja. Ukoliko aktivnosti uvođenja novih zaposlenih i privikavanja u novoj radnoj sredini nisu usmerene u pravcu definisane organizacione kulture mogu predstavljati izazov u daljem radu koji dovodi do zastoja u procesima i konfliktima među zaposlenima. Ukoliko se ne posvetimo izgradnji organizacione kulture ovakve nagle promene i rast mogu

60

značajno uticati na svaku kompaniju i njeno poslovanje.

Organizaciona kultura se postpuno gradi i na takav način se oblikuju ponašanja i uverenja zaposlenih. Osnovne karakteristike organizacione kulture su da se ona stiče i nema neko genetsko ili biološko poreklo; deli se i meša među članovima tima; zasniva se na ljudskoj karakteristici prezentovanja jedne stvari uz pomoć drugih; prenosi se sa generacije na generaciju i zasniva se na sposobnosti ljudi da se prilagođavaju sredini i događajima. Jedan od najpopularnijih modela praćenja organizacione kulture OCAI (Organizational Culture Assessment Inventory) koji su na Univerzitetu Michigan razvili profesori Kim Cameron i Robert Quinn predstavlja matrični model dva puta dva, odnoso izdvaja četiri osnovna tipa organizacione kulture.

Ukoliko posmatramo rast jedne kompanije kroz ovaj model prvo ćemo prepoznati fazu žute ili preduzetničke organizacione kulture gde srećemo vlasnika koji je najčešće i jedini zaposleni koji prihvata sve poslove koje može uraditi na tržištu i optimistično pristupa poslu. Ovakve kompanije karakteriše dinamično radno okruženje, veliki broj inovacija i izdvajanje na tržištu sa novim proizvodima i uslugama u tržišnim nišama koje postojeće kompanije na tržištu nisu uspele prepoznati i iskoristiti.

Ovakva organizaciona kultura se zasniva na energiji i kreativnosti. Osvajanjem novih tržišnih niša i pružanjem

novih proizvoda i usluga koje prepoznaje tržište dolazi do rasta i ekspanzije kompanije. Povećanjem obima posla vlasnik zapošljava još nekolicinu zaposlenih i ovime nije nužno da njegov posao prelazi u drugu fazu odnosno da drugi tip organizacione kulture dobija na značaju. Kako klijenti i zaposleni bivaju sve zadovoljniji i sa sve većom motivacijom pristupaju poslu obim posla se uvećava i ovo je momenat kada kompanija prelazi u fazu zelene ili klanske organizacione kulture. Ovakve još uvek manje kompanije odlikuje tradicija, lojalnost, timski rad, lična posvećenost i samoupravljanje; naglašava se dugoročna posvećenost razvoju ljudskih resursa i pridaje se velika važnost koheziji i radnom moralu, a uspeh se definiše na osnovu zadovoljstva klijenata i samih zaposlenih. Zaposleni u kompaniji nisu samo kolege nego i prijatelji. Vlasnik koji je ujedno i direktor poznaje sve svoje zaposlene i ima mnogo razumevanja za sve njihove nestašluke i propuste u poslovanju. Svi zaposleni slave uspehe i rast kompanije.

Kako kompanija biva sve uspešnija i sve više raste dolaze novi zaposleni, a sa njima i novi problemi u upravljanju, jer "stari" radnicu "preskaču" svoje nadređene i svima je jasno da nedostatak strukture, pravila i procedura otežava rast. U ovakvim situacijama kompanija prelazi u plavu ili hijerarhijsku organizacionu kulturu koja zahteva da se u kompaniju uvede struktura i kontrola prema formalno strogim i institucionalnim procedurama i smernicama.

Ovo je faza kada kompanija sve više uvodi jasna pravila, procedure, standarde, dolazi do uvođenja ERP-a. Vlasnik i direktor se distancira od zaposlenih i više im nije na raspolaganju kao pre, a kao osnovni problem sve je vidljivija nekompetentnost srednje linije rukovodilaca koji se krive za sve propuste u poslovanju. Nezadovoljni ovakavom situacijom jedan deo starih radnika najčešće napušta kompaniju najčešće komentarišući kako se kompanija nalazi pred urušavanjem. Usled velikog bavljenja sobom i definisanjem pravila i procedura zaposleni, iz svog vida sve više ispuštaju ono zbog čega je kompanija i osnovana, a to su kupci i njihove potrebe. Ovo je prelomni trenutak kada kompanija ulazi u crvenu odnosno tržišnu organizacionu kulturu ili sve više stagnira i propada. Prihvatanjem tržišne organizacione kulture kompanija sve više u prvi plan stavlja potrebe tržišta i kupaca a sve više se koriste pojmovi kao što su KPI, EBITDA, SMART, rokovi i sl. Rezultati ove faze su da se procesi pojednostavljuju i ubrzavaju kako bi kupci bili zadovoljni. Kod zaposlenih se podstiče rezultat i glavna briga je da se obavi posao, a naglasak je na uspehu u dugom roku i postizanje merljivih rezultata u tržišnom učešću.

Današnje kompanije sve više su zagušene u hijerarhijskoj i tržišnoj organizacionoj kulturi što za posledicu ima napuštanje kvalitetnih zaposlenih usled njihovog nezadovoljstva i počinjanje samostalnih preduzetničkih poduhavata. Ovakva situacija kompanije dovodi do trenutka u kojem do nedavno najbolji zaposleni u kompaniji postaju nova konkurencija ili neizostavni deo lanca i novi dobavljač. Ukoliko kompanije žele da opstanu potrebno je da u svoj mix organizacione kulture uključe elemente preduzetničke i klanske organizacione kulture kako bi zadržale svoje zaposlene, postale inovativnije i efikasnije u svom radu.

Uglješa Atanacković

KUPUJTE PAMETNO

+381 63 10 670 46 +381 63 10 670 24 Pastroviceva 1, Beograd office@smartdistribucija.rs 61

Restoran Avala

Na vrhu Beograda Na 511m nadmorske visine uzdiže se jedna od najlepših niskih planina i dobro od opšteg značaja - Avala. Ime je dobila po mineralu avalitu koji je pronađen baš tu, gde se ona uzdiže, predstavljajući razvođe između slivova Save i Dunava. Pored 600 različitih vrsta biljaka, ujedno i par retkih koje se nalaze samo na Avali, postoje znamenitosti koje ne treba zaobići ukoliko se odlučite da uživate na ovom mestu. Avalski toranj, spomenik Neznanom junaku, i neizostavni deo za obilazak - restoran Avala.

Restoran Avala se nalazi na platou kompleksa staza i stepeništa koji se u blagom usponu uzdižu ka vrhu planine.

Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Sagrađen je 1928. godine prema projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog, na zahtev Aleksandra Karađorđevića. Hotel je okružen borovom šumom i jedan je od omiljenih izletišta Beograđana koji mogu uživati u pogledu na savremeni, graditeljski objekat sa

62

svedenom srpsko-vizantijskom dekoracijom. Ovaj objekat nosi puno značajnih arhitektonskih i kulturno-istorijskih vrednosti. Predstavlja uspešan spoj elemenata u obradi fasada i tradicionalnih srpskih motiva pozajmljenih iz srednjovekovnog graditeljskog repertoara.

Na ulasku u restoran primetan je moderan ravan krov, kao i insistiranje na pravilnim pravougaonim otvorima neutralnih zidnih platana, koje je utisnulo znatno savremeniji graditeljski lik ovom objektu. Na severnoj strani objekta, na ogradi stepeništa za terasu, nalaze se dve velike figure sfingi od veštačkog kamena, rad ruskog vajara Vladimira Zagorodnjuka.

Ovde imate mogućnost da uživate u vikendu sa decom jer se u bašti kompleksa nalazi veliki dečiji park, tako da mališani mogu nesmetano da provedu kvalitetno vreme daleko od gradske gužve i vreve.

regrutacija zaposlenih, kontrolu kvaliteta namirnica, kao i svih stvari koje se odnose na kuhinju i ono najvažnije prenošenje svog znanja novim kolegama. Pored kolega, svoje znanje prenosi i učenicima Ugostiteljske škole gde je na praksi kao vanredan profesor i ističe da joj je rad sa decom nešto u čemu uživa. Jana radi 16 sati, duplo više od prosečnog radnika na nekom poslu ali smatra da je to normalna stvar kada radite ono što volite, kada se trudite da date ono najbolje od sebe i kada treba kuhinju da "postavite na noge". Ne odustaje u toj nameri da sve bude onako kako je zamislila i smatra da kada dođe do toga da kuhinja funkcioniše bez nje, tada je vreme da znanje, iskustvo i veštine prenosi na druge lokale, osoblje i ljude.

Odlučili smo da Janu pitamo još par pitanja koja su nas, a verujemo da će i vas zanimati.

U restoranu Avala možete probati jela nacionalne kuhinje koje sprema i nadgleda šef kuhinje Milijana Živojinović Jana koja je svoje kulinarske tehnike usavršila u Nemačkoj, u Visbadenu.

Master kulinarstva je specijalizirala kod čuvenog francuskog kuvara Paula Bušea koji je 2011. godine proglašen kuvarom veka zbog svog inovativnog pristupa gastronomiji. Kada je savladala nove veštine Jana dolazi 1999. godine u Beograd. U emisiji "Šefice", koju je imala na jednom televizijskom kanalu, ističe da je ona došla onda kada su mnogi odlazili iz zemlje i da se nikada do sada nije pokajala zbog tog postupka. Još uvek željna novog znanja i tehnika počinje svoju saradnju i dodatno se usavršava kod Jordana, takođe daleko poznatog kuvara koji je kuvao za libijskog predsednika Muamera Gadafija. Jordan joj sa zadovoljstvom prenosi svoje kulinarsko iskustvo, te kako Jana tvrdi da joj je to poznanstvo jako važno i veoma je zahvalna na pruženoj prilici. Danas je Jana dobitnik mnogih značajnih nagrada u svetu kulinarstva i ne bi izdvajala ni jednu nagradu, jer joj je svaka podjednako važna. Pre restorana Avala radila je u mnogim priznatim restoranima gde je kao i na Avali sama radila postavku kuhinje. Postavka kuhinje podrazumeva odabir jela,

63

Šta Vas je privuklo kod hrane i kuvanja? Zbog čega ste se odlučili za baš ovu profesiju?

- Najvažnija je ljubav prema kuvanju i predanost prema poslu. Ja sam još kao mlada kuvala za sebe i društvo, tada sam videla osmeh na njihovom licu i odlučila da je to profesija kojom želim da se bavim. To se do danas nije promenilo. Jednostavno, osmeh na licu svakog gosta koji uživa u mojim specijalitetima je nešto neprocenjivo.

Šta Vas najviše inspiriše?

- Kreativnost, koja ti daje mogućnost da uvek budeš inovativan, drugačiji u ovom poslu kojim se mi bavimo.

Treba imati svoj stil, a kreativonst proizilazi iz rada.

Kako bi opisali svoj stil kuvanja?

- Ne postoji određeni stil, kuvanje nije pitanje tehnike i veštine, već stvar volje. Jelo pre svega mora da bude ukusno i to je najvažnije, naravno uz to treba i da lepo izgleda.

Da li se industrija promenila u prethodnih par godina?

- Jeste i to mnogo, sada je na zavidnom nivou. Pogotovo je primetno praćenje svetskih trendova na koje se naše kulinarstvo uspešno adaptiralo. Mislim da ne zaostajemo, idemo u korak sa njim.

Za koga najviše volite da kuvate?

Šta gosti mogu da očekuju u Vašem restoranu?

- Ne pravim razliku kada su degustatori u pitanju, bilo da se radi o mojoj porodici, prijateljima ili gostima. Važno mi je da se vrate jer uživaju u mojoj kuhinji.

- Pre svega vrhunsku hranu, pogled na prelepu Avalu, dobru uslugu i mesto u kom mogu da uživaju. Sam kompleks restorana obezbeđuje zabavni park za decu i mirnu oazu za odrasle.

Vaše najveće dostignuće do sada?

Šta može da Vas iznervira u kuhinji?

- Uz moja gostovanja i razne nagrade izdvojila bih mogućnost koju imam kao šef kuhinje da prenesem svoje znanje,veštine i iskustvo na mlade kolege. Posle otvaranja hotela, smatram mojim dostignućem to što su moje kolege sada u velikim svetskim hotelskim lancima na poziciji šefova.

- U kuhinji me je teško iznervirati, radim ono što volim, kuhinja je moja teritorija. Treba da bude pre svega zabavno jer dobru hranu možeš da spremaš jedino ako si srećan i nasmejan.

Za koje jelo možete da kažete da ima Vaš pečat?

- Svako jelo koje ja spremim nosi moj pečat, ali daleko isped svega bih izdvojila moju teletinu koja se lepi za nepca. Morate je probati!

Koja su Vaša predviđanja za budućnost restorana?

- Unapređivanje usluge i samim tim kao što je naš restoran na vrhu Avale, da i mi budemo na vrhu ugostiteljstva.

Zbog kog jela bi preporucili ljudima da dođu u restoran Avala?

- Veliki je izbor jela koji se nalazi na našem meniju. Morate nas posetiti više puta da biste uživali u paleti ukusa domaće kuhinje koje nudimo.

64

Bez kojih sastojaka ne biste mogli da zamislite kuhinju?

- Volim igru sa svežim mesom i mnogo svežih začina.

Tu su i organski proizvodi, danas vrlo popularni jer zbog mesta na kojem se nalazimo mi smo okruženi njima i šteta je da se ta mogućnost ne iskoristi.

Kako stalno uvodite novitete u već poznatu srpsku kuhinju?

- Spajanjem modernog sa našim već tradicionalnim jelima.

Mislim da je to prava umetnost.

Koji su najneobičniji zahtevi na koje ste nailazili tokom vaše karijere?

Bilo ih je više, zaista ne mogu ni jedan izdvojiti, ali uvek izlazimo gostu u susret i ispunimo mu želje.

Koliko je domaća hrana zanimljiva strancima i šta najčešće jedu gosti koji nisu iz Srbije?

- Veoma. Neizostavni deo naše kuhinje je roštilj i svakako je to za inostrane goste dobar predlog. Takođe mogla bih izdvojiti naše pečenje, domaći kupus, kajmak i još mnogo tradicionalnih jela.

U čemu najviše uživate u svom poslu?

- U svakom zadovoljnom gostu koji pohvali moju hranu i takođe uspehu restorana koji se dostigne za vreme mog poslovanja.

U kom okruženju najviše volite da radite ?

- Uvek sam imala mladi tim oko sebe koji je kreativan, vredan i željan znanja.

Kako gledate na sve češće odlaske kuvara i kuhinjskog osoblja na rad u inostranstvu?

- Odlaze zbog brze zarade, uprkos rastu turizma u našoj državi koja ima šta da ponudi inostranim gostima.

Svako Janino jelo ima njen lični pečat, neopisiv ukus i ono najvažnije spremano je sa ljubavlju. Ukoliko želite da uživate u prelepoj bašti ovog restorana i u potpunosti iskoristite vikend i ono što restoran Avala i Jana kao deo njega pružaju, predlažemo vam da svratite. Sigurni smo da se nećete pokajati.

Jelena Zelenović

Foto: Marko Popović

65

SeeRaw cake

Slatko bez griže savesti Često razgovaramo i razmišljamo o načinima pripreme i poreklu hrane, to je postao trend i neiscrpna tema.

Sve češće se reč sirovo pojavljuje u istoj rečenici sa hranom. Šta je zapravo sirova hrana i da li nas ona na bilo koji način ograničava, na primer - da li to znači da ne možemo da uživamo u tortama i kolačima?

Barvallo brend postoji decenijama unazad i bavi se izradom i prodajom ekskluzivnih, najkvalitetnijih, ručno rađenih ukrasa i dekoracija za torte. SeeRaw Cake je najnovija proizvodna linija Barvallo proizvodnje koja je nastala u želji da bude deo zdravog životnog stila i dobrih navika u ishrani svim ljubiteljima slatkisa.

Jedna od definicija sirove hrane bi bila da je u pitanju hrana koja se priprema bez termičke obrade od sirovina biljnog porekla.

Naše torte i kolači se izrađuju po visokim standardima HCCP proizvodnje, tako da budite sigurni da će ih svaki restoran, hotel, sala za proslave prihvatiti i dozvoliti vam da ih donesete na slavlje.

Za neke je ishrana na bazi sirovih namirnica istraživanje, a za neke svakodnevna zdravstvena potreba. U svakom slučaju je u pitanju potraga za proizvodima koji su pripremljeni na pravilan način sa odgovarajućim namirnicama. Ta potraga se nikada ne zaustavlja kada su kolači u pitanju.

66

Šta je SeeRaw Cake?

- SeeRaw Cake je upravo to što mu ime kaže - sirov kolač.

Kolač, odnosno torta napravljena od namirnica koje nisu prethodno termički obrađene ni na jedan način. Svaki

dobar ukus, koji je mešavina kremastog fila, kore punog ukusa i celog voća unutar torte. Imamo voćne ukuse za one koji preferiraju osvežavajuće, lakše note, a za prave ljubitelje svega čokoladnog imamo kremaste torte i kolače od najkvalitetnijeg zrna sirovog kakaa, koji u kombinaciji sa malo voća daje perfektan balans zadovoljstva, energije i sitosti. Naši konzumenti su takođe i svi oni koji imaju nekakva ograničenja u ishrani usled terapije, bolesti ili specijalne dijete. Pogodni su i za takve, jer su prirodni i zdravi.

Kako doći do vaših kolača, gde se mogu probati i kupiti?

- Naša proizvodnja se nalazi u Novom Sadu, tako da je i prodaja krenula iz našeg grada. U najposećenijim, omiljenim kafićima i restoranima Novosađana SeeRaw Cake kolači su već uvršteni u svakodnevni meni. Osim toga, velike torte i mali kolači prodaju se u našem maloprodajnom objektu u Novom Sadu, a vrlo uskoro će i stanovnici ostalih gradova u celoj Srbiji imati mogućnost da nabave svoju sirovu tortu. Prodavaće se u objektima nekih velikih trgovinskih lanaca. Za sve informacije o prodajnim mestima i svim drugim aktuelnostima vezanim za asortiman i ostalo, pozivamo vas da nas pratite na društvenim mrežama gde uvek aktivno objavljujemo sve novosti i korisne informacije. Na Facebook-u i na Instagramu smo pod imenom SeeRawCake.

Šta je vaša misija u poslu?

- Ono što radimo, što je naš posao, odnosno poziv, trebalo bi da ima neku višu svrhu. Ako kroz naš posao možemo

sastojak je iskorišten u svom izvornom obliku. Pod ovim brendom podrazumevamo ručno rađene, neodoljivo ukusne i na izgled primamljive poslastice. Uz to što nisu prošle termičku obradu, namirnice koje su sirovina naših torti i kolača su isključivo biljnog porekla. Ne sadrže nikakve dodate šećere niti zaslađivače, a takođe ne sadrže ni aditive, konzervanse, pojačivače ili boje. Kolač koji vidite pred sobom je čista prirodna esencija najmoćnijih plodova, energetska bomba, a uz to zdrava poslastica.

Od čega se prave vaši kolači i torte?

- Napravljeni su od orašastih plodova, voća, kakaa, kokosovog ulja, kakao putera i putera orašastih plodova.

Jedini zaslađivač su urme. One im daju slatkoću.

Kome je namenjen vaš proizvod? Ko su vaši konzumenti?

- Naše sirove kolače može da konzumira bilo ko, od najmlađih do onih najstarijih. Naši najredovniji konzumenti su ljudi koji generalno vode zdrav način života, koji ne konzumiraju šećer, gluten, brašno, niti namirnice životinjskog porekla. S druge strane, postoje i oni koji nemaju nikakav određen način ishrane, niti njihova prehrana spade u zdravu, ali su jednom probali naše kolače i od tada postali verni potrošači. Njih je "kupio" neodoljivo

67

da doprinesemo svetu i društvu na neki način, da mu dodamo vrednost, onda je ta svrha ostvarena. To je način na koji razmišljamo. Ljudi nam se javljaju sa predivnim komentarima nakon konzumiranja naših proizvoda, zahvaljuju nam se jer smo ih podstakli da promene svoje loše navike u ishrani i načinu života, da smo ih motivisali da počnu drugačije da posmatraju hranu koju unose u svoje telo, da su počeli drugačije da tretiraju svoj organizam.

Nekoga će inspirisati naše objave na društvenim mrežama, dok će drugi "slučajno" probati naš kolač i zaljubiti se u njega na prvi zalogaj. Istražiće o tome šta je upravo pojeo i možda će se tada desiti okidač koji će pokrenuti promenu.

Sve što izazove pozitivnu promenu kod ljudi koje dotaknemo na neki način, ima smisla i znači da je vredelo.

Mi smo ovaj tip poslastice kreirali za sebe najpre, za našu decu i članove porodice. Zatim smo se usudili da ono što je najbolje za nas same učinimo dostupnim i drugima.

Zašto bi oni koji nisu do sada, obavezno trebali da probaju vaše kolače i torte?

- Najviše volimo da razuverimo skeptike. Postoji mnogo ljudi koji smatraju da zdravi, a ukusni kolači ili poslastice

ne postoje. Mi želimo da vas uverimo u suprotno. I najstroži kritičari i najveći ljubitelji slatkog su ostali nemi pred ukusom sirovih, prirodnih poslastica koje smo kreirali. Nešto što dolazi direktno iz prirode, nešto što nije narušeno termičkom obradom nego je zadržalo sve svoje kvalitete i nutritijente u svojoj punini i bogatstvu istih, nežno uklopljeno i pažljivo odabrano kako bi se ukus izbalansirao maksimalno, ne može da ne bude izvanredan proizvod u celom.

Mi smo naše torte oslobodili od svega što im ne pripada da bi bile savršene - oslobodili smo ih od šećera, brašna, mleka, jaja i svih veštačkih aroma ili dodataka. Usudite se da izaberete zdravo, izađite iz zone komfora ustaljenih stereotipa i napravite prvi korak ka promeni životnih navika na bolje. Nemojte nam verovati na reč da je ovo moguće. Probajte, pa sudite.

Dragana Đurašković SeeRawCake seerawcake@gmail.com +381 69 66 13 22

68

Nuťićeva 7a, Beograd, www.spenderella.rs

shop@spenderella.rs 011.334.04.53, 065.334.04.53 f Zlatara Spenderella @zlatara.spenderella

69

Foto: Željko Jovanović, Arhiva Narodno pozotište, Beograd

Sergej Polunjin

Ako nemaš želju da budeš najbolji igrač na svetu - zaboravi balet Svi mi tokom života upoznajemo duhovnike i razne ljude, one koji nas savetuju da se menjamo, da se usredsredimo na zaštitu sopstvene energije i onda će se i sve ostalo promeniti. Kada idete u crkvu, naročito u onu koja ima pozitivnu energiju, u kojoj ima mnogo molitve, to nam daje dobru energiju i menja nas.

Dolazak svetske zvezde Sergeja Polunjina u Beograd predstavlja za Narodno pozorište i srpsku kulturu najvažniji događaj sezone. Ogromno interesovanje gledalaca za njegovo izvođenje baletske predstave "Posvećenje" u koreografiji Juka Oiši na Velikoj sceni Narodnog pozorišta nije bilo ništa manje od pažnje domaćih medija koji su imali prilike da se sretnu sa umetnikom. Preko dve hiljade

70

strpljivih poštovaoca njegove umetnosti ispunili su Veliku scenu Narodnog pozorišta tokom trodnevnog gostovanja do poslednjeg mesta, a umetnika i članove ansambla svaki put pozdravili su dugim i frenetičnim aplauzom.

Dirljivim rečima objasnio je svoju ljubav za Srbiju: "Srbija je uvek bila uz mene, a i ja sam uz vas", i istakao da je njegovo prvo saznanje o krasoti srpskog naroda i Srbije dobio u Kijevu od svog prvog učitelja baleta, oca Konstantina Kostjukova, koji dugi niz godina živi i nastupa u Narodnom pozorištu u Beogradu. Otkrio je i dragoceni savet koji je dobio od učitelja: "Jedino na čemu treba da radiš je da budeš najbolji, prvak baleta. Ako nemaš svest da imaš potencijal da budeš vodeći igrač, zaboravi

na balet". Polunjin je danas najveća baletska zvezda, a u Srbiji je osnovao i svoju Fondaciju "Sergej Polunjin" sa namerom da pruži podršku igračima - od najmlađih do profesionalnih igrača.

Ovaj umetnik, poreklom iz Ukrajine, sa dirljivom privrženošću ističe svoj ruski ali i srpski pasoš. Specijalno za naš magazin dao je izjavu na pitanja koja mu, kako je i sam priznao, niko nije postavio, a toliko su važna. Evo šta je umetnik govorio za magazin.

Da li umetnik može da ne zavisi od svoje nacije, kulture, vere?

- Umetnik treba da ima što veću širinu. Posao umetnika je da prosvećuje ljude i da ih ujedinjuje. Ponekad mislim da bi umetnici trebali da budu neutralni, ali nekad, kao što sad razmišljam, ne želim da prihvatim ništa loše ili zlo ili mračno i nastojim da podržim zemlje za koje smatram da su zaštitnički nastrojene, radije nego agresorske.

Dakle to je lični izbor i postavlja se pitanje ko si ti ako se ni za šta ne zalažeš? Ali umetnici istovremeno moraju, u

izvesnom smislu, da budu prihvatljivi za sve. I dobri i loši ljudi dolaze da vide umetnost i ona ih menja. Često sam bio nestrpljiv i nisam mogao da stanem iza nečega sa čime se u potpunosti ne slažem. Razmišljam u dva pravca. Ljudi su ljudi, imaju porodice, ljude koje vole i koje žele da vole i najvažnije je da menjamo sebe i videćemo kako to menja naše okruženje. Borio sam se i mislio da sve stvari mogu da se reše u trenutku. Ali u stvarnosti nije tako.

Svi mi tokom života upoznajemo duhovnike i razne ljude ljude koji nas savetuju da se menjamo, da se usredsredimo na zaštitu sopstvene energije i onda će se i sve ostalo promeniti.

Da li ste nekada igrali u hramu-svetinji? Da li ste iskusili tu energija prostora i scene hrama?

- Kada idete u crkvu, naročito u onu koja ima pozitivnu energiju, u kojoj ima mnogo molitve, to nam daje dobru energiju i menja nas. Daje nam nešto lepo i pozitivno.

Nekada je dobro samo sedeti u hramu, ne moraš da se moliš ili tome slično.

Slavica Lazić

71

Jezero Jasna

Odraz planine u kristalno čistoj vodi!

Na samo oko 65 km od Ljubljane, pred prvim planinskim zavojima najlepših panoramskih puteva u Alpima, nalazi se jezero Jasna, nestvarni spoj netakunte prirode. Sakriveno između oboda planina i nacionalnog parka Triglav, jezero Jasna predstavlja jedinstven alpski krajolik i pravo bogatvo za ljubitelje prirode.

Posetioce jezera Jasna očekuje nekoliko dokova i šest metara visoka panoramska platforma sa koje se pruža bajkoviti pogled na moćne Julijske alpske vrhove i umirujuće zelenilo jezera. Prepustite se uživanju u osveževajućim napicima ili najslađim zadovljstvima poput sladoleda ili kolača, dok vaš pogled i misli nestaju u harmoniji planinskih vrhova.

Tokom prekrasnih večeri uživajte u muzickim nastupima čarobne prirode Razora i Prisojnika. Postoji li lepša uspavanka od šuma vodopada i lepše buđenje od cvrkuta ptica?

72

JASNA CHALET RESORT VAŠ ALPSKI DOM S ALPSKOM PLAŽOM U Jasna Chalet Resortu verujemo da pravi trenutak za opuštanje ne može odrediti kalendar, pa ćemo vas razmaziti 365 dana u godini. Neka vas zagreje planinsko sunce, obuzme toplina mira, tišine i čistog užitka. S porodicom, s većom grupom prijatelja ili romantično u dvoje. Po lepom ili lošem vremenu? Leti ili zimi? U jesen ili proleće? Nije važno. Izbor najboljeg trenutka za predavanje užicima za dušu i telo prepuštamo vama. Neka vas alpska klima i kristalno čista jezerska voda očaraju zauvek, tako da nam se uvek iznova vraćate.

Tajanstvena planina za beg od gradske gužve, odmor i relaksaciju, stajalište za kampere, letnja terasa s 250 sedećih mesta, eko kamp Kekec i javno kupalište, prostor za javna

događanja ili možda baš za vaše romantično venčanje na jezeru između alpskih vrhova, samo su propratni sadržaji koji čine koncept alpske plaže. Nestanite oko jezera Jasne u dugim šetnjama, po dobro uređenim stazama ili uživajte u ribolovu, jer je Jasna poznato ribolovačko područje. Bogatsvo sadžaja i prirodnih lepota jezera Jasna je neograničeno, ili kako mi volimo da kažemo, prevazilazi granice mašte. Vaše je samo da se prepustite uživanju u zvucima tišine i bojama prirode. Ukoliko ipak poželite malo urbane dinamike, za samo 7 minuta vožnje možete otići na ručak u Italiju, i za samo 12 minuta vožnje uživati u čuvenoj austrijskoj piti sa jabukama, koje su na korak od prirodne oaze mira.

Jasna Chalet Resort se nalazi na ekskluzivnoj lokaciji na samom jezeru Jasna. Poseduje 8 luksuznih apartmana od 55 m2 do čak 110 m2, za dvoje, četvoro ili čak osam osoba, od kojih svaki od apartmana ima fantastican panoramski pogled na jezero i planinske vrhove. Apartmani su opremljeni u najaktuelnijm švajcarsko-alpskom stilu, ali u potpunom skladu sa prirodom i eko - standardima.

Svi apartmani poseduju izuzetno prostranu dnevnu sobu, sa velikim trpezarijskim stolom i udobnom sofom za porodične trenutke i momente opustanja. Većina apartmana poseduje i kamin, dok je deluks apartman obogaćen skrivenim stolom za blijar, ali i infra-crvenom saunom. Posebnu čaroliju u nekim od apartmana, čine galerije, sa nestvarnim pogledom na jezero i Alpe iz spavaće sobe i najudobnijih kreveta. Za potpuni romantični užitak, doručak se služi u apartmanu ili možete uživati u baru JasnaChalet-a.

Nevena Ljubić Lojović

73

Prijatno

74

75

76