Industrija 41

Broj 41 • Decembar 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara

uvodnik uvodnik Izdavač

Reč urednika Dragi čitaoci, Evo nas, na kraju još jedne godine s prstom na čelu, ni sami ne znamo da li je bolja ili lošija od prethodne.

Neki kažu da se ništa nije promenilo i da su stvari lošije nego ranije, dok drugi ipak tvrde da se stvari polako (ali baš polako) pomeraju na bolje. Naše mišljenje je da je godina nalik predhodnima, da ne kažemo ista. Ali, čuju se dobre vesti, za koje se iskreno nadamo da nisu „priče za decu“, a jedna od njih je sigurno i ta da se pokušava smanjiti korupcija, koja je „rak rana“ srpske privrede - a ujedno i industrije. Ako se u toj nameri istraje, što se iskreno nadamo, stvarno možemo očekivati i više stranog kapitala u narednoj godini, kao i otvaranje ka novim tržištima.

Za narednu godinu bi trebalo tri stvari da odigraju ključnu ulogu. Prvo, da se veća sredstva ulože u agrar i da ne dozvolimo da nas iznenadi suša u julu, kao što nas je iznenadio sneg u decembru! Drugo, da se više pozabavimo izvoznim potencijalima i da pored Fijata počnemo da izvozimo i još naših proizvoda. Treće, da se korupcija smanji do te mere, da se ne prepoznamo kada se pogledamo u ogledalo. Ako te tri stvari usmerimo u ove tokove, standard građana, kao i pokretanje proizvodnje moraju da reaguju pozitivno, a to je ono što je u svačijem interesu, osim možda pojedinih tajkuna.

Pa šta onda da poželimo od dobrog nam Deda Mraza? Možda bolji rejting za strane investicije ili godinu sa više padavina? Hajde ipak da se mi pripremimo za sva scenarija koja nam se mogu desiti u 2013. kako posle ne bismo izgubili još vremena u čudu - što ne pada kiša kada joj nije vreme ili zašto nam opada rejting dok za svaki posao moramo da spremamo i koverat sa stranom valutom. vek među Šta god bilo, osmeh naNajduži lice iživotni idemo ukondenzatorima Novu 2013.

3 godine garancije na sve naše kondenzatore Broj 41 • Decembar 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara Broj 41

Časopis Industrija će biti uz vas kao i uvek. > Energetska efikasnost > Kompenzacija reaktivne energije > Filteri viših harmonika > Monitoring i SCADA električnih veličina

IndMedia d.o.o.

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing Lazara Kujundžića 88, Beograd Tel/fax: +381 11 347 90 00 E-mail: office@industrija.rs www.industrija.rs Glavni i odgovorni urednik Nikola Mirković Tel: +381 60 344 8428 E-mail: nmirkovic@industrija.rs REDAKCIJA Pomoćnik urednika Jasmina Pešić Tel: + 381 60 344 8434 E-mail: info@industrija.rs Dizajn i priprema za štampu Đorđe Rafajlović E-mail: raster.dizajn@gmail.com Marketing Jasmina Jovanović Mihailo Nenadović Aleksandra Radosavljević Štampa Maxima graf, Vladana Desnice 13, Petrovaradin Distribucija Direkt marketing service d.o.o.

Nikola Mirković glavni i odgovorni urednik

Web www.industrija.rs Časopis izlazi dvomesečno

ELEKTRONIKON d.o.o. Beograd info.elektronikon@gmail.com Mobile: 062 804 19 03; 060 656 55 54 www.elektronikon.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 62 ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.)

COBISS.SR-ID 128184844 Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova.

sadržaj sadržaj SADRŽAJ

SRBOAUTO D.O.O.

• Lider u proizvodnji i remontu svih vrsta zglobnih vratila .

.

.

.

.

.

. 8

• Na kraju poslovne godine... .

.

.

.

.

.

10

RAZGOVOR S POVODOM REČ STRUČNJAKA

.

.

.

.

.

.

.

10

• Makroekonomski tokovi srpske privrede . . . . . . . . . . 14

ELEKTRONIKON D.O.O.

• Preko 70 godina iskustva u proizvodnji kondenzatora . . . . . . . 16

KIESEL GMBH I GENESIS D.O.O.

• Saradnja na području Jugoistočne Evrope .

EWES EUROPE EAST

• Inteligentna rešenja opruga .

ENERGETIKA

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 20

.

.

24

• Nuklearne elektrane, budućnost ili prošlost? . . . . . . . . . 26

FON INŽINJERING

• Energetska efikasnost poslovnih i stambenih objekata .

.

.

.

.

.

. 28

• Perspektive osiguranja u Srbiji .

.

.

.

.

.

. 30

OSIGURANJE INM D.O.O.

.

.

.

.

.

.

RAZGOVOR SA POVODOM

RAZGOVOR SA SLOBODANOM AĆIMOVIĆEM

„Godina 2012. koja je već iza nas, bila je svakako drugačija od prethodnih i u njoj je došlo do mnogih promena. U kolikoj će meri one uticati na kvalitet života i budućnost građana, o tome i nekim bliskim temama razgovarali smo sa, sada već prijateljem časopisa “Industrija”, redovnim profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Slobodanom Aćimovićem.“

• Porodično preduzeće INM iz Arilja u godinu jubileja - ulazi sa novim programom 31

HEXAGON METROLOGY

• Hexagon Metrology pojačava prisustvo u Srbiji .

.

.

.

.

.

.

.

32

• Infrastruktura punjenja električnih automobila .

.

.

.

.

.

.

.

34

ABB D.O.O.

INSA – INDUSTRIJA SATOVA A.D.

• INSA®– Sistem za daljinsko očitavanje merila – “ADO” .

MAGNAT D.O.O.

• Magnat - lider na tržištu alata .

.

.

.

.

.

.

.

.

AUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING D.O.O.

.

.

.

.

.

.

. 36

.

• Optimalna rešenja iz oblasti automatike i procesnog inženjeringa .

.

NAJAVA DOGAĐAJA

. .

37 . 40

• ISH 2013 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

EATON

• xEnergy razvodni ormani sa izvlačivom tehnologijom .

MEHATRONIKA

• Mehatronika kao spoj disciplina i primena u praksi .

.

.

.

.

.

. 46

.

.

.

.

.

.

. 48

• Prvi „Švedsko-srpski forum o bezbednosti saobraćaja“ .

.

.

.

.

.

. 54

.

.

.

.

.

. 55

POSETILI SMO

GEBRÜDER WEISS

• Stručnjaci za transport i logistiku .

EKOLOGIJA

• Uticaj industrije na život jezera .

POSETILI SMO

.

.

. .

. .

. .

. .

.

.

.

.

.

14

.

REČ STRUČNJAKA

MAKROEKONOMSKI TOKOVI SRPSKE PRIVREDE.

„Kraj godine je uobičajeno vreme za svođenje računa, pronalaženje grešaka i pravljenje planova i zadataka za naredni period. Tim povodom, „Industrija” se obratila redovnom profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Nikoli Fabrisu, postavivši mu nekoliko pitanja iz oblasti koja je i njegova struka. Ima li mesta za optimizam u 2013. godini, kada je ekonomija u pitanju – prosudite sami.“

. 56

65

• Sajam voda 2012 . . . . . . . . . . . . . . . . 58

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

• Kancelarijski poslovi i bezbednost i zdravlje na radu .

PREDSTAVLJAMO KNJIGU

.

.

.

.

.

.

60

• Šta poslodavac treba da zna? . . . . . . . . . . . . . 62

VREMEPLOV

• U vinu je istina, ali i budućnost Srbije . . . . . . . . . . . 65

BEOGRADSKI SAJAM

• Oduvek i zauvek Grad(I)ti . . . . . . . . . . . . . . 68 • Korak u budućnost . . . . . . . . . . . . . . . . 70

IFAM I INTRONIKA

VREMEPLOV

NAJAVA DOGAĐAJA

„Vino se, po tradiciji vezuje za Ozirisa kod Egipćana, za Noja kod Jevreja, za Dionisa kod Grka, za Bahusa kod Rimljana... Hrišćani imaju i svece zaštitnike vinogradara i vinara, ali je vino oduvek pripadalo čitavom čovečanstvu. I u Srbiji, vinova loza prepliće svoje postojanje sa životima ljudi na ovim prostorima. Vino je sudbina vrednih i časnih ljudi, koji prema njemu i grožđu neguju neizmernu ljubav.“

• Kada se izlagači i učesnici dopunjuju . . . . . . . . . . . 72 •Ambiente 2013 . . . . . . . . . . . . . . . .

74 • Veliki jubilej sajma nameštaja u Beogradu . . . . . . . . . . 75

ISTANBUL WINDOW 2013

• Nova šansa za domaće privrednike Istanbul WINDOW 2013 .

.

.

.

.

76

U VINU JE ISTINA, ALI I BUDUĆNOST SRBIJE

pretplatite se na vaš primerak časopisa

Posetite nas na našoj Facebook stranici: www.facebook.com/casopis.industrija

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.

Industrija 41 / decembar 2012.

5

reflektor reflektor SRBIJA...

NIS i “Energowind” grade vetropark u Plandištu - Izgradnja kreće u aprilu 2013.

“Naftna industrija Srbije” (NIS) potpisala je 14. decembra 2012. godine, s kompanijom “Energowind” ugovor vredan 9 miliona evra, o preuzimanju 50% akcija u projektu izgradnje vetroparka u Plandištu.

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko kazao je na konferenciji za novinare da je investicija izgradnje vetroparka vredna 160 miliona evra i da će biti napravljeno 34 vetrenjače ukupne snage 102 megavata.

- Građevinsku dozvolu za vetropark u opštini Plandište dobili smo 7. decembra. Razgovore s bankama o finansiranju projekta završićemo do kraja marta, a gradnja bi trebalo da počne u aprilu – istakao je Kravčenko.

On je rekao da je početak rada, odnosno proizvodnje struje, planiran za prvi kvartal 2014. godine.

Kravčenko je rekao da će od ukupne investicije tog projekta deo NIS-a biti 23,5 miliona evra i da je postignut preliminarni dogovor s francuskom kompanijom “Akuo Energy” o ulasku u projekat s vlasničkim udelom od 15%.

Kako je dodao, NIS će zadržati 50%, a “Energowind” će smanjiti učešće u projektu.

Kravčenko je rekao da će vetropark u Plandištu biti prvi takav projekat za NIS i ruski “Gazprom neft” i istakao da ne bi ulazili u taj projekat da nije isplativ.

- Ako projekat bude uspešan moguće je da ćemo širiti poslovanje u toj oblasti - dodao je Kravčenko.

Direktor “Energowind”- a Goran Novaković kazao je da je ta kompanija već pet godina radi na projektu vetro parka u Plandištu i da su završili merenja vetra i studije potrebne za uticaj na životnu sredinu i ekonomske isplativosti projekta.

“TO-MA” otvorio fabriku za proizvodnju paleta u Irigu U izgradnju i opremanje uloženo milion evra Kompanija “TO-MA palete” otvorila je u Irigu novi pogon. Radi se o fabrici za proizvodnju drvenih paleta, koja poseduje sertifikat za proizvodnju po evropskim standardima i u čiju izgradnju i opremanje je uloženo milion evra, navedeno je na sajtu Vlade Vojvodine.

“TO-MA palete” jedna je od najvećih kompanija koja se bavi proizvodnjom, prodajom i otkupom paleta, i danas posluje u devet zemalja. U pogonu u Irigu, do kraja ove godine radiće 40 radnika, a prema planu, u njoj će u martu biti zaposleno 100 radnika.

Nova kreditna linija Erste banke i KfW - Za povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije 10 miliona evra.

Erste banka i Nemačka razvojna banka (KfW) potpisale su 13. decembra ugovor o kreditnoj liniji od 10 miliona evra, saopšteno je iz Erste banke.

Polovina te sume namenjena je finansiranju aktivnosti za povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije, a ostatak finansiranju potreba mikro, malih i srednjih preduzeća za stalnim sredstvima.

- Ova kreditna linija će nam omogućiti da klijentima obezbedimo kredite sa fiksnom kamatnom stopom sa dužim rokom otplate nego što bi to bilo moguće u standardnoj ponudi. Planiramo da sredstva iz ove linije plasiramo privredi i građanima tokom 2013. godine izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke.

Novac namenjen za energetsku efikasnost moći će da koriste i mikro, mala i srednja preduzeća, ali i građani.

- Finansijska podrška mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji je veoma važna za stabilizovanje ekonomije i stvaranje poslova. Mere za povećanje energetske efikasnosti doprinose uštedi energije, što je posebno bitno za zemlju koja energiju mora da uvozi - naglasila je Ulrike Lasman, direktorka finansijskog odeljenja KfW-a za jugoistočnu Evropu i Tursku.

U ovoj godini, Erste banka je povećala portfolio kredita odobrenih pravnim licima za 28,1% u odnosu na kraj prethodne godine, dok su krediti stanovništvu i mikro klijentima povećani za 10,4%, poručuju iz Erste banke.

U prvih 10 meseci 2012. godine izvezeno tekstila u vrednosti od 541,3 miliona dolara Tekstilna industrija Srbije je u prvih deset meseci 2012. godine izvezla robe u vrednosti od 541,3 miliona dolara, što je za 3% više nego 2011. godine, podaci su Privredne komore Srbije (PKS).

Kako je rečeno na sastanku Udruženja PKS za industriju tekstila, odeće, kože i obuće, uvoz u istom periodu bio je 723 miliona dolara, što je 6% manje nego prošle godine, a najviše se uvozilo iz Kine, Italije, Turske, Nemačke, Indije i Pakistana.

Prema podacima PKS-a najviše su se izvozili grudnjaci, hula-hop čarape, potkošulje, šatori, gaćice, tepisi, haljine, pantalone, jakne i džemperi.

Predsednik tog udruženja Božidar Stojiljković, rekao je da su najveći problemi u tekstilnoj industriji, kao i u celoj privredi Srbije visoka zaduženost, velika zastupljenost sive ekonomije, ali i nedostatak opreme i stručnog kadra.

6

Industrija 41 / decembar 2012.

reflektor reflektor ...I SVET

“Energoprojekt Niskogradnja” rekonstruiše puteve u Peruu - Ugovoren posao vredan 33 miliona evra “Energoprojekt Niskogradnja”, u konzorcijumu sa kolumbijskom firmom “Conalvias S.A.”, i Ministarstvo saobraćaja i komunikacija Perua, potpisali su ugovor o izvođenju radova na rehabilitaciji i rekonstrukciji deonice puta Pericos-San Ignacio u Peruu.

Dužina deonice iznosi 55 km i nalazi se u regionu Cajamarca, u planinskom području Perua.

Kako je saopštio “Energoprojekt”, ugovorena vrednost radova koje će njihovo zavisno preduzeće “Niskogradnja” obavljati, iznosi 33 miliona dolara (sa PDV-om).

Rok za realizaciju projekta je 18 meseci.

TRUCK BUSINESS FAIR 2012 12 GODIŠNJA SKUPŠTINA UDRUŽENJA “MEĐUNARODNI TRANSPORT” Dvanaesta po redu godišnja skupština Udruženja “Međunarodni transport” i sajam poslovnih pratnera TBF 2012, održana je u beogradskom Centru Sava, 14. decembra.

Tradicionalno, na ovom skupu predstavio se značajan broj izlagača iz zemlje i inostranstva, a učesnici i posetioci imali su jedinstvenu priliku da razmene korisna iskustva i upoznaju se sa svim novitetima i aktuelnostima vezano za obavljanje međunarodnog transporta i novih tehnoloških dostignuća iz srodnih oblasti.

Ministarstvo saobraćaja, predstavilo je učesnicima nove zakonske okvire u oblasti i bezbednosti saobraćaja, uvođenje euro VI standarda i preraspodelu bazne kvote kao i budućnost CEMT multilateralne kvote. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, predstavilo je učesnicima - sve promene u radnom zakonodavstvu, a generalni sponzor IVECO prisutnima je prezentovao sve novitete iz svog prodajnog asortimana, kao i sponzor OMV Srbija.

logija i vodonik generatora, a predstavljena je i nova generacija digitalnih tahografa. Svojim učešćem, istakle su se kompanije: Naftachem, Timocom, Volvo Trucks, Mercedes Benz, Gebruder Weiss, Elefantino, Cummins Serbo Monte, Plattner, Premium Oil, Stevčević Co, Uniplast Serbia, Makšped, Pneutech, Schwarzmueller, i mnoge druge.

U Institutu Goša održana radionica o mogućnostima inženjerskog softvera U Institutu Goša u Smederevskoj Palanci, održana je još jedna u nizu radionica, predviđena projektom “W-tech”, koji finansira EU kroz program RSEDP2, a realizuje, već drugu godinu Institut Goša.

Radionica je prezentovala mogućnosti inženjerskog softvera, projektovanje i numeričke simulacije, a predavači su bili Ivana Vasović, dipl.inž.maš., Marko Ristić, dipl.inž.maš. i Suzana Linić, dipl.inž.maš. iz Instituta Goša, a kao primer dobre prakse i praktične primene inženjerskog softvera, predavanje je održao dipl.inž. Aleksandar Petković iz beogradske firme “Velmož”, koja se bavi projektovanjem i izvođenjem instalacija u industriji i građevinarstvu.

Radionici su prisustvovali učenici Mašinskoelektrotehničke škole Goša, njihovi profesori, kao i doktoranti sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pored raznovrsnog radnog, kulturnog i zabavnog programa u organizaciji Udruženja PU MEĐUNARODNI TRANSPORT, održan je i deveti po redu sajam komercijalnih partnera TRUCK BUSINESS FAIR, gde je svoje proizvode i usluge predstavilo preko 50 velikih kompanija.

Tako su mnogi dali svoje vizije za unapređenje sistema za izdavanje dozvola, transporta opasnog tereta u 2013. godini, novih tehno-

ALEX TRADE d.o.o se bavi distribucijom, ugradnjom, servisiranjem i inženjeringom hidrauličkih i pneumtskih sistema i komponenti.

Osnovano 1993.godine. Višegodišnjom tradicijom, kvalitetom i konkurentnom prilagodljivošću, ALEX TRADE je opstao u veoma različitim poslovnim uslovima.

SERIFIKAT ALEX TRADE ISO 9001

SVIM NAŠIM SADAŠNJIM I BUDUĆIM POSLOVNIM PARTNERIMA, ŽELIMO SREĆNU I UPEŠNU 2013. GODINU

ALEX TRADE d.o.o.

Borhesova 11a 11080 Beograd Telefon: +381/11/3170971 Mobilni: +381/64/1388 085 +381/64/3052227 Faks: +381/11/3757916 E-mail: info@alextrade.co.rs servis@alextrade.co.rs www.alextrade.co.rs

predstavljamo predstavljamo SRBOAUTO D.O.O.

LIDER U PROIZVODNJI I REMONTU SVIH VRSTA ZGLOBNIH VRATILA SRBOAUTO d.o.o. je preduzeće u privatnom vlasništvu, osnovano 1993. godine. Aktivnost firme je podeljena u sledeće oblasti: • proizvodnja kardanskih vratila za prvu ugradnju • remont i rekonstrukcija postojećih zglobnih vratila • projektovanje i razvoj potpuno novih rešenja zglobnog prenosa za sve vrste primena • prodaja rezervnih delova za komercijalna i putnička vozila • tehnički pregled sa servisom za putnička i teretna vozila • razvoj, projektovanje i proizvodnja mašina za servise kardanskih vratila S obzirom na to da se javila potreba za efikasnim rešenjem demontaže kardanskih zglobova, firma SRBOAUTO d.o.o. je kao dugogodišnji lider u oblasti servisiranja zglobnog prenosa – svoje veliko iskustvo iz te oblasti pretočila u rešenje i stvorila Mašinu za demontažu zglobova kardanskih vratila – SMART CLAMP MD06.

Ručna zupšasta presa – model ZP 07 je namenjena za različite poslove montaže utiskivanjem i presovanjem. Koristi se u mašinskim i servisnim radionicama gde se zahteva mogućnost generisanja fine i “osetljive” sile, a bez potrebe za korišćenjem električne ili neke druge vrste energije. Idealna je za poslove utiskivanja i istiskivanja raznih čaura, rukavaca, vijaka i dr. Prevashodna namena je montaža krstova u zglobove kardanskih vratila.

Za proizvodnju i remont zglobnih vratila implementirali smo efikasnu tehnologiju defektaže, rastavljanja i montaže ugrađenih delova. U svim fazama, intezivno se koriste najnovija tehnološka rešenja, kao i mašine i uređaji najvećim delom razvijeni u sopstvenim resursima.

ODLIKE KARDANSKIH VRATILA SRBOAUTO:

Mašina za pridržavanje i ispravljanje kardanskih vratila – ST13, je idealan stezni pribor pri montaži svih tipova kardanskih vratila, a naročito industrijskih aplikacija većih dimenzija.

Odlikuje se velikom prilagodljivosti najrazličitijim delovima i veličinama.

Takođe je skoro nezamenljiv uređaj svake proizvodne i servisne radionice za hidraulične cilindre.

8

Industrija 41 / decembar 2012.

• odličan odnos cene i kvaliteta • proverena tehnologija ▪▪ standardizovane komponente prema internacionalnim standardima ▪▪ rilsan plastificirani klizni sklopovi ▪▪ visoka pouzdanost • veliki broj izvedbi ▪▪ sa ili bez teleskopiranja ▪▪ posredna vratila ▪▪ mnoštvo kombinacija prirubnica • pokrivanje najšireg spektra primene ▪▪ komercijalna vozila ▪▪ radne mašine ▪▪ specijalna vozila ▪▪ industrijske aplikacije SRBOAUTO d.o.o.

11000 Beograd, Brodarska bb Tel: + 381 11 2166366

+ 381 11 2166367 Mob: + 381 62 404743 Fax: + 381 11 2163151

E-mail: srboauto@eunet.rs finsrbo@eunet.rs Web: www.srboauto.co.rs

razgovor s povodom razgovor s povodom

NA KRAJU POSLOVNE GODINE...

Godina 2012. koja je već iza nas, bila je svakako drugačija od prethodnih i u njoj je došlo do mnogih promena. U kolikoj će meri one uticati na kvalitet života i budućnost građana, o tome i nekim bliskim temama razgovarali smo sa, sada već prijateljem časopisa “Industrija”, redovnim profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Slobodanom Aćimovićem.

Razgovor vodila: Jasmina Pešić

Industrija: Desile su se političke promene...?

Prof. Aćimović: Da, napravljene su političke promene, i one su malo otvorile ekonomiju i ka drugim tržištima, što je jako dobro.

Zatim, Vi danas imate primere zainteresovanosti kineskih, ruskih i ostalih investitora, naročito u infrastrukturu. S jedne strane, sticaj okolnosti da na Zapadu više nema toliko para, s druge strane, čak i neki ministri priznaju da na primer, zapadnim kreditima autoputeve gradimo „mravljim“ koracima, kako to oni kažu i to je u skladu sa mojim potpunim ubeđenjem - da mi jednostavno moramo da potražimo nekoga ko sa te strane zna bolje da radi to od nas, ali da naše firme obavezno budu podizvođačke, da bismo podigli našu privrednu aktivnost, a opet to mora da bude neko ko ima para, ko će da uloži kapital u našu infrastrukturu sa 2,5% do 3% godišnje kamate što je izuzetno niska stopa.

Znači, s jedne strane, ako bih mogao tako da kažem, ipak je zaustavljen pad ekonomije - da li smem da kažem da smo dotakli dno, ili nikad se ne zna, možda ga još nismo dotakli, ali čini mi se da je ipak zaustavljen pad i da sada postoje nekakve perspektive da će u godinama koje dolaze biti bolje. Da smo ovaj razgovor vodili u martu ili aprilu mesecu 2012. godine, nikada tako ne bih mogao govoriti, zato što tada te perspektive nisu postojale. E, videćemo sada, koliko su realne i optimističke te procene o rastu društvenog proizvoda u narednoj godini (2%), o rastu izvoza, o smanjenju deficita…

Mora se priznati, neki troškovi su se i smanjivali, posebno su na udaru bile često nepotrebne državne agencije za sve i svašta.

Radio sam istraživanje s tim u vezi, gde se došlo do podatka da se ne zna ni tačan broj tih agencija - jer su one osnivane po vrlo labavim kriterijumima, da su njihove plate bile do skoro 2 ili 3 puta veće nego iste plate u državnom sektoru. No, i sa tim se tek počelo, i za sada su postignuti marginalni rezultati, ali bar postoji volja da se na tom polju stvari menjaju.

Eto, to su neki mali pomaci - ali nama treba, ustvari, jedan krupan pomak. Nama treba jedan ozbiljan investicioni zamah, koji će da nam poveća tražnju na domaćem tržištu, što se upravo kroz ulaganja u infrastrukturu može postići - jer je poznato da se podsticanjem građevinske operative i industrije značajno utiče na ceo lanac njihovih dobavljača, što generiše veliki broj firmi i zaposlenih u njima.

10

Industrija 41 / decembar 2012.

Takođe, nama nema značajnog poboljšanja bez ozbiljnog povećanja izvoza. I to su, valjda, sada svi shvatili. Sada više nema ni jednog čoveka, bilo da je ekonomista, bilo da je političar, a da to nije shvatio. Ja ne vidim više ni jednog koji kaže da će samo na bazi podsticanja domaće tražnje da poboljšava celokupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Banke i trgovački centri, na kojima je dobrim delom građen rast društvenog proizvoda u prethodnih 7-8 godina se ne izvoze sami po sebi, jednostavno, moramo plasirati novac , onaj koji imamo – bilo da se radi o našim privrednicima, bilo da se radi o bankama, da se novac plasira u ono što će danas-sutra doneti nekakvu izvoznu performansu.

Ja znam primere iz prakse - znam privrednika koji povećava svoje prihode i za 20% i za 30% godišnje; pre nekoliko dana sam se susreo sa menadžerom koji je u 2011. godini povećao 40% prihode u odnosu na prethodnu godinu, a u 2012. godini će povećati za 30%. Hoću da kažem, ima primera ali ih je malo.

A kako su ti ljudi povećavali prihode? Tako što su nešto proizvodili i/ili izvozili. A najčešće i jedno i drugo. A nisu se bavili bankarstvom, trgovinama, kako to kaže moj stariji profesor Božić - “trange-frange” aktivnostima, a naravno, moj profesor Lovreta se ljuti kada čuje tako nešto. Naravno da to nije baš “trange-frange”, ali jeste u suštini pumpanje domaće tražnje, koja nema u osnovi ubiranje para iz inostranstva, već od građana naše zemlje. Takva domaća tražnja, kada ne može da se napumpa, kada ljudi nemaju para, onda ne možemo povećavati BDP, već samo možemo gledati „slabo napumpani balon” (nisku platežnu moć). To je suština. Tako da, ima tih pomaka, zaista se ne može reći da nema, sada ćemo videti u kom pravcu će to dalje da ide. I ono što je najbitnije, moramo biti realni, ne može se očekivati ozbiljan boljitak u kratkom periodu! Mi sada i kad bismo krenuli da ozbiljno ulažemo, mnogo ozbiljnije u poljoprivredu, poljoprivreda je takva privredna grana koja jeste naša komparativna prednost, ali ne može poljoprivreda brzo, za recimo 6 meseci ili godinu dana da nam donese nekakve ozbiljne profite. Ili da krenemo ozbiljno sa sistemima navodnjavanja…

Jednostavno, tu se mora mnogo, mnogo dugoročnije raditi.

Sada, mi možemo da se vratimo na to, da li smo o svemu ovome mogli da mislimo još 2006. godine, na primer. Mogli smo - ali bolje ikad, nego nikad! A mi u Srbiji, očigledno na nešto pomislimo tek kad nam „dogori do nokata”.

s povodom razgovorrazgovor s povodom Eto, to je suština neke ekonomske perspektive u 2013. godini.

Samo ozbiljna industrijalizacija, ozbiljno ulaganje u industrijske kapacitete - koji će po pravilu biti orijentisani prema izvozu i ozbiljno ulaganje u poljoprivredu. To su nam dve bitne stavke, pored agilnijeg ulaganja u sve vidove infrastrukture, posebno u saobraćajnu.

Naravno da ja sada neću da vam ponavljam one makroekonomske floskule, da treba smanjivati potrošnju, da treba smanjivati učešće javnog duga u BDP-u itd. Pa kako da smanjimo učešće duga u BDP-u, kada mi moramo da investiramo u puteve? Kinezi kažu: “Napravi prvo put, pa ćeš biti bogat.” Moramo napraviti puteve, putevi su nam neophodni. Tačnije, oni su nam bili neophodni još pre 10 godina. Tako da su ta opravdana investiranja uvek dobra.

Drugi je problem što u Srbiji postoji tanana razlika između opravdanih i neopravdanih investiranja. Pa mi onda menjamo prozore na poreskim upravama, kao da nam je to opravdano investiranje.

Ja razumem promenu prozora na bolnicama ali ne i na poreskim upravama, a sve naravno iz Nacionalnog investicionog plana.

Industrija: Šta Srbija može da uradi, kako bi još stranih investitora došlo i ulagalo novac u privredu?

Prof. Aćimović: Pa možemo da sasečemo korupciju. Bez toga jednostavno ne može. Gotovo na svakom koraku imamo primer za to. To zaista nije realno da se saseče za pola godine, ni za godinu dana, ali jeste realno da se na tome sistematski i ozbiljno radi. Pa ne sme ni jedna stvar da se naplati ako ne sme. Pa na šta bi to ličilo da ja ovde, na fakultetu naplaćujem svoj redovni posao? Rad sa studentima, rad na diplomskim radovima, master radovima – na šta bi to ličilo? Ljudi prosto naplaćuju na različitim mestima položajnu rentu. Od nekog činovnika u opštini, preko činovnika u javnom preduzeću, pa čak i preko nekog funkcionera u Vladi.

I to je ono što mora da se saseče, s jedne strane, da tako kažem, da izvedemo nekakve interne promene u Srbiji - koje su, hvala Bogu, počele, a ne bi počele da se nije promenila vlast, i čini se da idu u dobrom pravcu, nadamo se da neće opet biti nekih trulih kompromisa (za sada ih bar ne vidim), a sa druge strane mora se mnogo bolje raditi na polju ekonomske diplomatije, naravno ne preko aktuelnih „ekonomskih diplomata” koji uglavnom prave troškove državi, već na strateškom - političkom nivou. Treba se orijentisati ka svim stranama sveta. Nama su zaista dobrodošli i investitori iz Kine, iz Indije, iz Rusije, iz Brazila i Argentine, iz Afrike - ako imaju novca; zatim naročito iz arapskih zemalja, jako su dobro došli – ukoliko hoće da realno investiraju. Ali ne treba da investiraju zato što će nekom zaposlenom dati platu od 300 evra. Danas je normalna plata ozbiljnog menadžera u Kini i do 2 500 evra. Plate srednjeg menadžmenta kod nas i u Kini su skoro izjednačene, pa čak i više u nekim pozicijama nego naše plate. Od 500 evra, 600 evra, pa čak i 1 000 evra! Tako da je Kina izgubila to preimućstvo u niskoj ceni radne snage - pa nećemo valjda samo mi da ostanemo kao primer niske cene radne snage i da zato neko investira u Srbiji. Naravno da će to biti jedan od primamljujućih faktora, ali dugoročno ta cena radne snage mora malo da raste, da bi, naravno, rastao standard naših građana.

Tako da, s jedne strane, potpuno podržavam sve antikoruptivne mere, to se mora sistemski uraditi, ali mnogo toga je zaraslo u korov. Ja potpuno razumem i novu vlast, jer se ponekad može steći utisak da “udara kao muva bez glave”. Teško da se može uraditi bolje i drugačije u kratkom roku, zato što je mnogo toga neispravnog… Gde god se okrenete, vi se očešete o nešto što vidite da je neregularno. Možda je često i u skladu sa zakonom, ali je nemoralno. To je ono što bi moralo da se promeni. Sva ta javna delatnost, da postane javni menadžment.

Širok opseg CNC i konvencijalnih mašinskih alata, sistemi obeležavanja

Alen Pajić Branimira Ćosića 29 21000 Novi Sad Phone: +381 (0) 69 633 420 E-mail: alen.pajic@cnctechnik.rs www.cnctechnik.rs

M+E CNC Technik doo Novi Sad Industrija 39 / avgust 2012.

11

razgovor s povodom razgovor s povodom

Industrija: Kako možemo da utičemo na smanjenje nepotrebnog uvoza ili bar nepoželjnog uvoza?

Prof. Aćimović: To su teška pitanja – kako smanjiti uvoz nečega što narodu treba? Mi imamo potpisan prelazni SPP sa EU, koji nam diktira smanjenje carinskih stopa, to nam je neprirodno brzo otvorilo našu zemlju – a plan je da posebno poljoprivredu to otvori prema stranim firmama u 2014. godini. Nisam, naravno, pristalica zatvaranja zemlje, po sistemu sve što se proizvede u Srbiji da je samo to najbolje, (poput parola “Kupujmo domaće!”). Ali našim poljoprivrednicima treba biti jasno da moraju povećavati svoje posede, da bi se podizala produktivnost rada u poljoprivredi.

Teško je to pitanje koje ste mi postavili, jer ni sam ne znam kako bih smanjivao uvoz, ako postoji jaka uvozna tražnja. Ali ono što jeste tačno i nikako ne bi smelo više da se događa, da različiti uvozni lobiji diktiraju šta će biti uveženo, a šta ne. Ili da različiti karteli ili oligopolski sporazumi diktiraju da li, na primer, neki trgovinski lanac može ili ne može da uđe u Srbiju. Pa zašto ne dozvoliti svima, šta je tu problem? I, svi će da vam kažu - “Pa, svima je dozvoljeno.”

A onda, pre dve godine, jednom nemačkom trgovinskom lancu, tj. njihovom menadžmentu su rekli da sačekaju da se završi jedna velika transakcija prodaje, pa onda mogu da uđu. Pa šta to znači? Pa dokle više tako? Šta je tu problem za taj nemački trgovinski lanac ili francuski, ili korejski , kineski…, ako on nađe neku adekvatnu lokaciju za svoj rad, on snosi rizik? On investira i samim tim snosi rizik, i šta je onda tu problem? Dokle da štitimo nekoga? Gde je tu javni interes?

Mora se puno raditi na tom, oslobađanju privrede od tih tajnih zaštita i tajnih lobija. Uvek će postojati lobiji, da se razumemo, ali što više stvari učinimo jasnijim i dostupnijim, to će poslovanje svake firme biti efikasnije, što bi trebalo da se prelije na cene finalnih proizvoda. Zamislite sada kako bi to bilo da sada ovde, na fakultetu postoji lobi, koji ja formiram i odlučujem ko sme kod mene da diplomira, a ko ne sme. Svima je to otvoreno, svako može da uđe na ova vrata i da kaže: “Profesore, ja tražim diplomski rad kod Vas.”, “ Izvolite, Vi ste mene izabrali. Radimo, ta i ta su pravila prihvatate ili ne prihvatate? ” Ja tu ne vidim problem. Ali čini mi se da se neki naši privrednici i dalje mnogo više plaše EU, nego neke evroskeptične političke stranke. A zašto? Zato što su napravljeni njihovi sistemi u nekim netržišnim uslovima, a ako se približavamo EU standardima poslovanja, to raste tržišnost poslovanja. To ključni privrednici moraju da prihvate.

Industrija: Eto, kroz Vaš jednostavan primer, dotakosmo se i Vaših studenata. Kakvi su, zbilja, Vaši studenti i koliko su spremni da po završetku studija, budu dobri privrednici?

Prof. Aćimović: Odlični su. Ekonomski fakultet ima tu privilegiju da uvek bira najbolju decu i najbolje đake. Ja sam imao prilike da uzduž i popreko po Srbiji pogledam kakvi su drugi fakulteti iz naše oblasti, i kada sam video kakvi su drugi, sasvim mi je jasno zašto najbolji đaci upisuju ovaj fakultet u Beogradu. Ogromna je rupa u kvalitetu između nas i njih. To su sada konačno i oni (privatni fakulteti) shvatili, pa su počeli da međusobno konkurišu, iako i među njima ima jako bliskih moćnim političkim krugovima - koji ne propuste da nas podsete na to. Naravno, to ne znači da ne treba da postoje privatni fakulteti, to je sasvim jasna stvar i tu sam sasvim otvoren za bilo kakvu tržišnu utakmicu, i treba zaista da pobedi onaj koji je najbolji.

12

Industrija 41 / decembar 2012.

Znači, studenti su jako dobri i ja garantujem da naš diplomirani ekonomista može da radi na bilo kom radnom mestu, u bilo kojoj firmi. Može da počne sa radom kao pripravnik, svaki diplomirani ekonomista koji izađe odavde ima dovoljno ekonomskog znanja, teorijskog ali i praktičnog, tako da on može brzo da se prilagodi firmi u kojoj radi. Svaki taj diplomirani ekonomista može, ako nešto ne zna - da pročita, jer zna u kojoj knjizi to piše, gde može da nađe na nekom sajtu. Moje iskustvo govori, pošto mnogo radim kao konsultant u firmama, da postoje i vrlo su primetne kvalitativne razlike među zaposlenima i nije mi teško da prepoznam ko je završio koji faklultet. Često su ljudi sa privatnih fakulteta sramežljivi i neće baš da kažu da su diplomirani menadžeri, nego su po pravilu svi ekonomisti. To je možda lepše reći, a onda kada malo “pročačkate” koji su to ekonomisti, saznate tačno. To, odgovorno tvrdim, ni jednog trenutka ne znači da neko ko želi da uči, ne može ni na bilo kom privatnom fakultetu da bude sjajan stručnjak. Nažalost, poenta je u tome što većina ljudi ide iz nekih drugih razloga na privatni fakultet, a ne da bi učili. To je bitna razlika.

Industrija: Kako su organizovana usavršavanja studenata?

Prof. Aćimović: Usavršavanja studenata su moguća na različite načine. Nažalost, to baš nije sistemski organizovano, iz najmanje dva razloga. Prvi razlog je što studenata ima dosta, pa je onda to teško da se sistemski reši. Drugi razlog je taj što je naša privreda nedovoljno dobra, pa često nemate ni priliku da ih pošaljete u neku firmu, jer “baš nije zgodan trenutak za to…”. To je zaista ogroman problem posrnule privrede, a onda i studenti ne mogu da nauče ono što im je neophodno. Međutim, ja ipak tvrdim da je u roku od pola godine nakon diplomiranja naš ekonomista “na svojim nogama”, i on može da krene da preuzima i ozbiljnije zadatke.

To je sigurno tako. A vi ne možete očekivati, kako neki menadžeri očekuju i pitaju - “Zašto neko čim završi fakultet, ne može odmah da se uključi u posao?”. Pa, ne može! Suštinska je razlika između teorije i prakse. Teorija je osnov za praksu. Problem je što neki ne znaju teoriju, a misle da znaju praksu, a kako znati praksu bez teorije u bilo kojoj grani nauke?

Industrija: Da li je praksa obavezna danas?

Prof. Aćimović: Nije, nažalost nije. Ja imam običaj da barem jedno 4-5 puta u toku semestra organizujem i dovedem studentima ljude iz prakse - uspešne menadžere, direktore i rukovodioce sektora, da im oni pričaju i prezentiraju kako se radi u njihovim preduzećima.

To možda nije baš konkretna praksa, ali je dobro da ljudi prvo vide i imaju neko saznanje da im diploma fakulteta može omogućiti da za neko vreme mogu doći na poziciju nekog odgovornog menadžera.

Nikada nema kraja znanju. U ovom procesu svako uči – ja učim.

Gotovo svakodnevno. Nedavno sam bio u firmi, jednoj od najvećih domaćih trgovina “Aman”, i oni mi kažu: “Nama treba edukacija.

Mi smo počastvovani što ćemo da radimo sa Vama.” A ja im kažem: ”Ali vi ne shvatate da sam ja počastvovan što ću da radim sa Vama?

Zato što ja učim od Vas, poslovnih ljudi, jednako koliko i Vi učite od mene.” To je suština. Na taj način međusobno razmenjujemo iskustva i informacije.

www.industrija.rs

reč stručnjaka reč stručnjaka MAKROEKONOMSKI TOKOVI SRPSKE PRIVREDE Razgovor vodila: Jasmina Pešić

Kraj godine je uobičajeno vreme za svođenje računa, pronalaženje grešaka i pravljenje planova i zadataka za naredni period. Tim povodom, „Industrija” se obratila redovnom profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Nikoli Fabrisu, postavivši mu nekoliko pitanja iz oblasti koja je i njegova struka. Ima li mesta za optimizam u 2013. godini, kada je ekonomija u pitanju – prosudite sami.

Profesor Nikola Fabris

„Industrija”: Kakva je, posmatrano kroz ekonomsku prizmu, bila 2012.godina?

“Industrija”: Realna prognoza rasta proizvoda?

Prof. Fabris: U makroekonomskom smislu, 2012. godina je bila „loša godina”. U ovoj godini je srpska privreda ponovo ušla u recesiju, jer sve prognoze ukazuju da će biti ostvaren pad bruto društvenog proizvoda od 2%. Posle više godina, ponovo imamo dvocifrenu stopu inflacije. Budžetski deficit je visok i po svemu sudeći biće preko 6% BDP-a, kao i javni dug, koji će na kraju godine verovatno premašiti 60% BDP-a.

“Industrija”: Da li Vi vidite neku granu industrije koja može najbrže da se oporavi i pokaže veće i bolje rezultate?

„Industrija”: Kretanje kursa dinara i kamate u 2013. godini?

Prof. Fabris: Kurs dinara je i dalje imao dosta fluktuacija koje nisu poželjne, jer unose element nepredvidivosti. U prvoj polovini godine u kratkom vremenskom periodu, dinar je izgubio više od 10% svoje vrednosti, da bi u drugoj polovini godine nešto ojačao. S obzirom na to da ove kao i prethodne godine kretanje kursa dinara zaostaje za kretanjem inflacije, to otvara potencijalnu nestabilnost u nekom budućem periodu, kada će ponovo biti neminovno novo gubljenje vrednosti kursa dinara.

Kamate su visoke, ali postoji dosta razloga za takvo kretanje.

Prvo, to je visok rizik poslovanja i veliki broj nelikvidnih preduzeća. Likvidna sredstva na globalnom nivou su oskudnija i banke se zadužuju uz povećane troškove. Učešćše loših kredita (preduzeća koja neuredno izmiruju obaveze), je visoko. Sa druge strane, postoji i visoka tražnja za kreditima koja, takođe, vrši pritisak na rast kamatnih stopa.

14

Industrija 41 / decembar 2012.

bruto društvenog

Prof. Fabris: Mislim da u 2013. godini realno možemo očekivati pad BDP-a između 2% i 3%.

Prof. Fabris: Mislim da je to poljoprivreda. Srbija ima dobre uslove za razvoj poljoprivrede, u pitanju je grana u kojoj možemo ostvariti komparativne prednosti. Takođe, u pitanju je grana u kojoj kontinuirano raste i tražnja i nivo cena na globalnom nivou. Međutim, potrebno je i uraditi određene stvari za unapređenje stanja, poput - povećanja nivoa subvencija, zatim ukrupnjavanja poseda, povećanja nivoa agrotehničkih mera, povećanja površina koje se navodnjavaju i sl.

„Industrija”: Šta srpski privrednici ili Srbija uopšte - mogu da urade, kako bi ozbiljne investicije ušle u zemlju?

Prof. Fabris: Potrebno je ponovo uspostaviti makroekonomsku stabilnost. Dodatno promovisati investicione potencijale Srbije.

Sprovesti restrukturiranje preduzeća koja su sada u poteškoćama, a pojedini njihovi delovi ili segmenti poslovanja mogu biti interesantni stranim investitorima. Krenuti brže i odlučnije ka EU i na kraju biti malo strpljiv i sačekati da se okonča kriza na globalnom nivou, jer su investicije uvek veće u periodu prosperiteta, a oskudne u recesiji.

reflektor plus reflektor plus

ČAK 22% KOMPANIJA NEMA STRATEGIJU KOMUNIKACIJE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Č

ak 22% vodećih profesionalaca iz marketinga i komunikacija, izjasnilo se da njihove kompanije ne poseduju strategiju komunikacije na društvenim mrežama pokazuje najnovije globalno kvartalno istraživanje “Grayling pulse” .

Od kompanija koje poseduju strategiju komunikacije na društvenim mrežama, samo 39% njih se integriše u širu strategiju komunikacije.

Globalno, samo 23% izvršnih direktora lično učestvuje u komunikaciji na društvenim mrežama svoje kompanije - putem bloga, “Twitter”-a i ostalih platformi - dok 44% njih nije ni na koji način uključeno u komunikaciju.

U istraživanju je učestvovalo više od 1 100 profesionalaca iz oblasti komunikacija i marketinga.

Dva najčešća cilja razvoja digitalne strategije kompanija su unapređenje ugleda, za šta se izjasnilo 21,4% i povećavanje svesti 22,1%. Za povećanje prodaje kao cilj, izjasnilo se 11% anketiranih, a za korisnički servis samo 10%.

Oko 83% kompanija iz sektora tehnologije, medija i telekomunikacija ima razvijenu digitalnu strategiju u poređenju sa 60% kompanija iz sektora transporta, auto logistike i 68% iz potrošačkog i maloprodajnog sektora.

Od ukupnog broja, 78% anketiranih kompanija iz zapadne Evrope, poseduju digitalnu strategiju, nasuprot 61,3% kompanija iz regiona centralne i istočne Evrope i Evroazije.

Direktorka “Grayling” kancelarije u Srbiji, Petra Gelb je izjavila da je vrlo značajno da Srbija, Hrvatska i Slovenija sa 58% kompanija koje imaju strategiju digitalne komunikacije, nimalo ne zaostaju za zemljama u regionu.

Posebno ohrabruje informacija da će čak 38% ispitanih kompanija u ove tri zemlje u 2013. godini povećati svoja ulaganja u društvene medije i digitalnu komunikaciju. Rezultati ukazuju na sve veće razumevanje značaja digitalnih komunikacija za uspešno poslovanje kompanija u našem regionu.

Takođe, čak 30% učesnika ankete u te tri zemlje, smatra da kompanije u kojima rade, sve više vrednuju doprinos komunikacija na sveukupni komercijalni uspeh kompanije i da će se taj značaj samo povećavati.

u fokusu u fokusu ELEKTRONIKON D.O.O.

PREKO 70 GODINA ISKUSTVA U PROIZVODNJI KONDENZATORA NOVA 2013. GODINA

NUDIMO VAM UREĐAJE NA ODLOŽENO PLAĆANJE

Firma ELEKTRONIKON d.o.o. Beograd vam nudi uređaje za kompenzaciju reaktivne energije na 24 rate. Takođe smo u mogućnosti da vam nudimo i druge vidove štednje električne energije na isti način. Rata za uređaj je manja nego što iznosi mesečna rata plaćanja reaktivne energije.

Koliko puta smo sami sebi dali obećanja za Novu godinu da ćemo početi Novu sasvim drugačije.

Te prestaćemo pušiti, smanjićemo cigarete itd. A zašto ne bismo dali obećanje da ćemo početi ovu Novu godinu sa efikasnom potrošnjom energije ili da ćemo početi štedeti. Zašto trošiti pare ako je štednja jednostavna, bezbolna i ništa ne košta.

Zbog nje nećete imati ništa manje, imaćete više.

Srbija troši 2,5 puta više energije na jedinicu proizvoda nego zemlje EU. Mnogo puta je krivica nas samih, jer se neodgovorno ponašamo.

J

edan od oblika racionalne potrošnje električne energije u industriji je kompenzacija reaktivne energije. Mnoga preduzeća u Srbiji nemaju rešen taj vid potrošnje, a kod mnogih su uređaji zastareli i neadekvatni potrošačima.

Sa novom tehnologijom potrošača (frekventni regulatori, kompjuteri, usmerivači itd) je došlo do velikog zagađenja električnih mreža unutar fabrika. Ta zagađenja se uglavnom odražavaju kroz povišenu sadržanost viših harmonika u mreži.

Viši harmonici nam u mreži prouzrokuju dodatne gubitke koji se ispoljavaju kroz cenu radne energije, dodatno nam opterećuju vodiče, preopterećuju kondenzatore u uređajima za kompenzaciju reaktivne energije, prouzrokuju dodatne kvarove na CNC uređajima, smanjuju životni vek kondenzatorima.

Da bi smanjili više harmonike u mreži i da bi zaštitili kondenzatore pred preopterećenjem i mogućnost rezonantnog stanja, potrebno je ugraditi filterske uređaje za kompenzaciju reaktivne energije. Da bi to pravilno uradili potrebno je najpre uraditi merenja kvaliteta električne energije. Na osnovu merenja, određuju se filteri koji su potrebni u uređajima. Na takav način ćemo zaštititi kondenzatore i mogućnost ulaska u rezonantno stanje između trafo stanica i kondenzatora.

Slučajevi rezonantnog stanja su svakodnevno prisutni u mnogim fabrikama i događaju se. Mnogo puta su posledice katastrofalne jer dolazi do požara, u najbolju ruku samo do eksplozije kondenzatora. Zbog nepoznavanja problematike to se većinom pokazuje kao problem spoljašnjeg pražnjenja u mreži (strela). Istina je sasvim drugačija. Cene takvih havarija su neprimerno veće nego dobro i pravilno urađena kompenzacija.

Smatra se da su unutrašnji gubici elekrične energije zbog prisutnosti viših harmonika između 3 i 18%.

Postoje različite analogije za jednostavno objašnjenje reaktivne energije. Jedna od njih je sledeća:

ANALOGIJA KONJA I BRODA Uzmimo primer da kroz kanal prolazi brod kojeg vuče konj koji hoda po obali kanala. Činjenica je da konj ne hoda pravo ispred čamca, ali to ne utiče na rad koji mora uraditi konj da vuče brod. Ipak, bez kompenzacije koja se uradi na kormilu broda, konj bi povukao brod ka obali kanala.

Činjenica: • Okrenuto kormilo dovodi do dodatnih gubitaka i potrebne veće snage.

• Činjenica je da konopac vuče ka strani konja, a ne ravno iza njega, granica je koliko snage može dati konj i dokle će da vuče brod.

ELEKTRONIKON d.o.o. Beograd info.elektronikon@gmail.com Mobile: 062 804 19 03; 060 656 55 54 www.elektronikon.rs 16

Industrija 41 / decembar 2012.

zanimljivosti zanimljivosti

ČETIRI POSLOVNE VEŠTINE KOJE ĆETE MORATI DA IMATE U 2013.

Izvor: BizLife ledeće godine prema svim predviđanjima, poslodavci će paziti na svaki dinar potrošen na zaposlene, a usput će tražiti da njihovi radnici pokažu više veština i bolje rezultate.

S

Imajući to u vidu, za zaposlene u 2013. godini neće biti dovoljno da rade samo u okviru svojih nadležnosti.

Da bi se osvojio klijent ili dobio posao u sledećoj godini, eksperti sve više govore o četiri veštine koje će oni koji su zaposleni ili oni koji traže posao morati da imaju. O kojim veštinima je tu reč prenosi nam The Wall Street Journal (WSJ).

1. JASNA KOMUNIKACIJA Komunikacija je ključ napretka u nekoj kompaniji, bez obzira u kom delu te kompanije zaposleni radi. Holi Pol, iz kompanije PricewaterhouseCoopers, smatra da je jasna komunikacija ustvari sposobnost jasne artikulacije svog gledišta i sposobnost da se kroz komunikaciju ostvari poslovna veza.

Za nezaposlene, na primer, ona može da dočara potencijalnim poslodavcima jasnu sliku njihovog stila rada.

Sa razvojem interneta, komunikacija u kompanijama sve više je online, pa tako zaposleni gube neke veštine koje su ranije imali, tipa dobro prezentovanje svoje usluge. Drugi ne mogu da napišu ništa što je duže od, na primer 140 karaktera, navode u WSJ. „Tehnologija nam je oduzela mogućnost da dobro pišemo. Ljudi su u takvoj gužvi da rade više stvari u isto vreme, pa preskaču osnovne stvari kao što su gramatika ili provera“, kaže Pol Mekdonald iz Raobert Half International.

2. LIČNI BRENDING Osobe koji se bave ljudskim resursima neumorno „kopaju“ po društvenim mrežama, LinkedIn profilima i sličnom, u potrazi za odgovarajućim kandidatima.

Stručnjaci smatraju da su vaši profili na tim mrežama ustvari ono što predstavlja vas kao brend i da je ono što postavljate na njih, ono što će vas uvek pratiti.

Sve više firmi traži ljude koji će upravo preko svojih mreža promovisati samu kompaniju, pisati blogove, tvitovati u ime kompanije i slično.

3. FLEKSIBILNOST Sposobnost da se brzo odgovori na promene koje zahteva vaš poslodavac - biće neophodna u sledećoj godini. „Mnoge kompanije žele da rade sa svojim zaposlenima na tome kako da se adaptiraju na promene, jer ono što je zaposleni radio ove godine, možda neće biti isto kao to što će raditi u sledećoj“, kaže Piter Hendal, direktor Dale Carnegie Training, firme koja daje uslugu poslovnih treninga u kompanijama.

4. POBOLJŠANJE PRODUKTIVNOSTI U 2013. godini, zaposleni će morati da nađu nove načine da povećaju produktivnost, kažu eksperti.

Prema jednom istraživanju, izvršni menadžeri će sledeće godine tražiti 20 odsto poboljšanja performansi zaposlenih .

Stručnjaci smatraju da će kompanije tražiti ljude koji imaju sposobnost da razumeju šta se od njih traži, a ne da imaju potrebu da im se kaže šta da rade. Oni predlažu da zaposleni budu proaktivni kada je njihova kompanija u pitanju, jer će se jedino tako razlikovati od drugih.

Ben Datner, psiholog iz Njujorka, kaže za WSJ da je još jedan problem kompanija u poslednje vreme da zadrže talentovane radnike. On kaže da su kompanije u velikoj meri „uklonile salo“, ali da sada moraju da „izgrade mišić“.

zanimljivosti zanimljivosti

KOJI BRENDOVI SU PRETRPELI NAJVEĆI PAD VREDNOSTI?

Objavljivanje liste najvrednijih svetskih robnih marki svakako je povod da se obrati pažnja i na one čiji rezultati nisu sjajni, naročito s obzirom na činjenicu da je u toku prethodne godine pad vrednosti pretrpela četvrtina brendova na listi 100 najvrednijih.

Brendovi se mogu smatrati uspešnim kada su u mogućnosti da redefinišu tržište, kao što je to učinio Apple. Razlika između uspešnih i onih koji to nisu, upravo je u mogućnosti predviđanja potreba tržišta i prevođenju tih potreba u želje kupaca.

Najveća vrednost potiče od poslovanja kompanije, a prilikom ocene u obzir se uzimaju i snaga brenda, finansijski uspeh matičnog preduzeća, u kojoj meri brend igra ulogu u uspehu preduzeća, tržišni udeli kompanije kao i prihodi.

Najveći pad vrednosti brendova zabeležen je u finansijskom sektoru, pa je tako njihova ukupna vrednost pre četiri godine iznosila 130 milijardi dolara, dok danas iznosi svega 91 milijardu.

Da i najboljima u ovom sektoru ne ide baš najbolje dokazuje Goldman Sachs. Iako je zadržao mesto najvrednijeg finansijskog brenda, zabeležio je pad vrednosti od 16 odsto. Prodaja složenih kolateralnih dužničkih obveznica i kriza u Grčkoj uzdrmali su finansijskog diva koji ove godine vredi 7,6 milijardi i zauzima 48. mesto na listi.

Dell je za godinu dana izgubio 9 odsto vrednosti. Pozicioniran na 49. mestu vredi 7,6 milijardi dolara što je najniža vrednost kompanije u poslednjih 11 godina.

Thomson Reuters se pozicionirao na 44. mesto zbog pada vrednosti brenda od 11 odsto, koji sada vredi 8,4 milijardi dolara.

Automobilsko tržište počelo je da se oporavlja od recesije i zabeleženo je povećanje vrednosti svih brendova iz ove industrije tokom protekle godine, osim kod Honde i Kie. Vrednost Honde u ovoj godini iznosi 17,3 milijardi dolara i najniža je vrednost brenda još od 2006. godine. Honda se kao brend pozicionirala na 21. mestu, a od prethodnog izveštaja izgubila je 11 odsto na vrednosti.

Izveštaj ocenjuje da MTV nastavlja da se udaljava od svojih muzičkih korena, a stremljenje ka jeftinoj zabavi koju nudi vodi brend ka 18

Industrija 41 / decembar 2012.

krizi identiteta. Pad vrednosti MTV brenda iznosi 12 odsto, vrednost je procenjena na 5,6 milijardi dolara, koji MTV pozicioniraju na 67. mesto liste 100 najvrednijih brendova.

Citi Bank, deo Citi Group, pozicionirala se ove godine na sredini liste sa vrednošću brenda od 7,6 milijardi dolara, odnosno padom vrednosti od 12 odsto. Nakon kontinuiranog pada vrednosti u poslednjih pet godina, ovogodišnja procena iznosi svega trećinu najveće vrednosti koju je kompanija imala, odnosno 23,4 milijarde dolara. Ugled banke su narušile brojne tužbe za ulogu koju je imala u stvaranju hipotekarne krize, neuspeli stres-test Fed-a, kao i 45 milijardi dolara neophodnih za spas banke. Kako bi revitalizovala brend banka je obezbedila olimpijsko spoznorstvo i pokrenula veliku reklamnu kampanju koja je isticala glavne istorijske finansijske inovacije, ali Citi Bank nije imao marketniški problem koji bi bio rešen ovim poduhvatima.

Yahoo se našao na 93. poziciji sa izgubljenih 13 odsto vrednosti brenda koja sada iznosi 3,9 milijardi dolara. Tokom proteklih nekoliko godina kompanija je izgubila svoj udeo na tržištu oglašavanja i to u konkurenciji sa Google-om i Facebook-om. Predikcije pokazuju da će tokom ove godine Yahoo ostvariti tek 9,3 odsto prihoda od oglašavanja, što je ispod 15,4 odsto koje će ostvariti Google, odnosno 14,4 odsto od ukupnih prihoda koje će oglašavanje doneti Facebook-u.

Deo francuskog luksuznog konglomerata Moët & Chandon tokom godinu dana potonuo je za pola milijarde dolara. Uzrok za pad vrednosti od 13 odsto nije oslabljena snaga brenda, već promenjene okolnosti. Naime, problem je što zemlje sa ekonomskim rastom trenutno dolaze iz delova sveta gde se proslave još uvek ne povezuju sa šampanjcem. Brend je ostao najbolje prodavani šampanjac na području Sjedinjenih Američkih Država, ali njegova vrednost ove godine procenjena je na 3,8 miljardi dolara, pri čemu je zauzeo 98. mesto na listi.

Teška godina je iza Nokie. Gubitak značajnog udela na tržištu i gotovo prepolovljena vrednost akcija, doveli su do pada vrednosti brenda od 16 odsto. Sada vredi 21 milijardu dolara i zauzima 19. poziciju na listi.

Najveći gubitnik je BlackBerry sa padom vrednosti brenda od 39 odsto. Konkurencija koja je preuzela značajan udeo na tržištu i neuspešni projekti, kompaniju su smestili na 93. mesto na listi sa vrednošću brenda od svega 3,9 milijardi dolara.

poslovni saveti poslovni saveti

KAKO SE SPREMITI ZA POSLOVNI SASTANAK SA KINEZIMA? Izvor: BizLife

K

inezi veoma obraćaju pažnju na neverbalnu komunikaciju. Teže harmoniji i zavisnici su od grupe, pa često potiskuju lična osećanja za dobrobit drugih. Zato se u proceni sagovornika oslanjaju na izraze lica i grimase, na ton kojim govori sagovornik i na stav njegovog tela.

Mrštenje je za njih siguran znak neslaganja i zato dok govore ne prave grimase već im je lice mirno i ravnodušno. Smatraju nepristojnim kada ih sagovornik gleda direktno u oči (kada se nađu u gužvi, izbegavaju koktakt očima kako bi sačuvali privatnost).

Kinezi vole da posluju sa kompanijama koje poznaju, tako da možete komunicirati preko posrednika koji će vas formalno predstaviti i biti garant da ste pouzdani. Pre samog odlaska u Kinu, pošaljite na kineskom dokumenta koja opisuju vašu kompaniju, njenu istoriju kao i literaturu koja govori o vašim proizvodima i uslugama. Budite strpljivi, jer Kinezi neguju formalne odnose pre nego što vas upoznaju i spremite se na puno birokratije.

Vas će posmatrati kao predstavnike svoje kompanije, a ne kao individuu.

Nemaju predrasuda prema polovima, ali zato morate voditi računa u komunikaciji posebno sa osobama na višim pozicijama u firmi. Ona mora biti formalna da ne biste loše uticali na pregovore.

Kinezi vole razgovore licem u lice, a kada do toga dođe treba da znate i da o poslu ne razgovaraju za ručkom ili na javnim dešavanjima. Posao i druženje jasno razdvajaju.

Detalji sa sastanka: - Sastanak zakažite pismeno za mesec ili dva.

- Dođite na vreme, nikako ne kasnite, jer je to uvreda.

- Ispratiće vas do vašeg mesta i vaš će stariji kolega sedeti preko puta starijeg kolege iz kineske kompanije.

- Imajte sa sobom beleške, pošto će svaki Kinez sa sobom imati svoje - koje će se truditi da vam predstavi. Bilo bi dobro da svoj plan pošaljete pismeno pre sastanka.

- Formalno se pozdravite i to uvek prvo sa najstarijim. Sa strancima se rukuju i to je postalo uobičajeno. Mnogi će gledati za to vreme u pod, ali to ne treba da vas zbuni.

- Osobu oslovljavajte titulom i prezimenom.

Ako želi da je oslovljavate imenom, reći će vam to i reći će kojim imenom da je zovete.

- Razmenićete biznis karte posle zvaničnog upoznavanja. Bilo bi dobro da je vaša biznis karta sa jedne strane prevedena i na kineski. Preporuka je da je ispisana zlatnim slovima jer im ova boja donosi sreću. Ako je vaša kompanija najstarija ili najveća u zemlji, i to bi trebalo da piše na vizit karti.

Kada je predajete, to uradite sa obe ruke i to stranom ispisanom na kineskom jeziku.

- Verovatno će na početku sastanka neki od učesnika govoriti dosta toga što nema veze sa temom, ali budite pažljivi i slušajte.

- Sastanci će od vas zahtevati puno strpljenja, jer su Kinezi uglavnom bučni, što zbog mobilnih telefona - što zbog žustrog razgovora. Ne tražite da isljuče svoje telefone.

- Kada dođe do pregovora, potrudite se da govori najstariji član vašeg tima.

- Pregovori dugo traju i Kinezima je potrebno dosta vremena da donesu odluku kako bi obe strane bile zadovoljne. Budite strpljivi i ne pritiskajte da vas ne bi klasifikovali kao nepristojne.

- Neće vam reći “ne”, već ćete čuti “razmislićemo” ili “videćemo”. Tako i vi rečenicu nikada ne započinjite sa “ne”. Ako se i ne slažete sa delovima pregovora, uvek se izrazite afirmativno (“Možda bi trebalo razmisliti da se promeni...” i sl.).

- Veoma su oštroumni i pronicljivi pregovarači i odluke ne donose na sastancima.

- Imaju neobičan smisao za humor. Rado se sebi smeju ukoliko je prijatna atmosfera.

- Obucite klasično tamno odelo, žene poslovne suknje i košulje i ravne cipele ili na manju štiklu. Izbegavajte svetle boje.

Ako planirate poklon vašem potencijalnom poslovnom partneru treba da znate: - U principu, Kinezi poklanjaju isključivo za Novu godinu, venčanja, rođenja i od skoro za rođendane (iz marketinških razloga).

- Vole da jedu, pa bi korpa sa hranom bila odličan poklon.

- Ne poklanjajte makaze ili noževe, jer ih to asocira na prijateljstva koja su “oštra”.

- Ne poklanjajte satove, maramice i cveće jer ih asociraju na sahrane i smrt.

- Ne pakujte poklon u beo, plavi ili crni papir.

- Četiri je nesrećan broj, a osam je srećan.

Osam primeraka ili delova donosi sreću primaocu.

- Poklon uvek predajte sa obe ruke.

- Poklon se odbija tri puta pre nego što se prihvati.

predstavljamo predstavljamo KIESEL GMBH I GENESIS D.O.O.

SARADNJA NA PODRUČJU JUGOISTOČNE EVROPE

K

ompanija Genesis d.o.o. iz Osijeka istakla se na tržištu s visokim kvalitetom usluge servisa hidrauličnih nadogradnji i građevinskih mašina renomiranih proizvođača. U kratkom vremenskom periodu, ova je kompanija postigla zavidne rezultate, pa je Kiesel GmbH doneo vrlo brzo odluku o zajedničkoj saradnji na području Jugoistočne Europe. „Danas je preduzeće Genesis d.o.o. jedini ovlašćeni Terex-Fuchs servis partner za mašine namenjene sektoru reciklaže, šumarstva kao i pretovaru robe u pilanama, i pretovaru robe u lukama.

Područje koje pokrivamo su tržišta Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Makedonije i Kosova.

Zbog velikog područja i zbog velikog potencijala na ovom tržištu, u planu imamo nove investicije i otvaranje novih radnih mesta” rekla je direktorka Genesis.d.o.o. Lana Kristović.

Kiesel GmbH svojom reputacijom garantuje sigurnost i pouzdanost u poslovanju u svim navedenim područjima. Iz godine u godinu, firma Kiesel GmbH beleži stalne pozitivne trendove u poslovanju. Iz male porodične radionice Kiesel GmbH je od 1957.godine do danas napravio ogroman razvoj svoje kompanije.

Danas imaju 50-tak poslovnica u gotovo svim državama Evrope, i zapošljavaju oko 900 radnika. Proširenjem tržišta na ovaj deo Evrope i saradnjom s Genesis d.o.o. očekuju nov doprinos ionako uspešnom poslovanju, rekao je g. Ingo Nikšić, generalni zatupnik reciklažnih i industrijskih mašina iz kompanije Kiesel Gmbh.

20

Industrija 41 / decembar 2012.

Kompanija Kiesel GmbH nemačko je preduzeće koje zastupa TerexFuchs mašine na području cele Evrope. Od prošle godine odlučili su da prošire poslovanje i na područje Jugoistočne Evrope. Kako do 2012. godine nisu bili prisutni na ovom tržištu, tražili su partnera za saradnju. Nakon dugotrajnih analiza i preporuka mnogih preduzeća s područja jugoistočne Evrope, našli su rešenje s kompanijom Genesis d.o.o. iz Osijeka.

predstavljamo predstavljamo

KIESEL GMBH I GENESIS D.O.O.

Genesis d.o.o.

Kompanija Genesis d. o. o. osnovana je 2000. godine u porodičnom vlasništvu. Osnovna delatnost su joj prodaja i servis građevinskih mašina i opreme renomiranih svetskih proizvođača.

Višegodišnjim iskustvom i prepoznavanjem potreba klijenata, kompanija se razvijala i stekla odlične reference koje su garancija kvaliteta postojećim, ali i budućim poslovnim partnerima.

U prodajno-servisnom centru Genesis d. o. o. osim prodaje i servisa građevinskih mašina i proizvoda vrše se servisi i ostalih mašina i opreme za građevinarstvo, kao i prodaja rezervnh delova. Svi servisi rade se na terenu i u svim državama jugoistočne Evrope: Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Republika Srbija, Slovenija, Albanija, Crna Gora i Makedonija. Radnici su za obavljanje servisa obučeni i konstantno se usavršavaju, a Genesis d. o. o. opremljen je sa svom dostupnom dijagnostikom i alatima. Kompanija Genesis d. o. o. raspolaže kapacitetima potrebnim za servis mašina, skladište rezervnih delova i kapacitetima potrebnim za korišćenje mašina u skladu sa najvišim standardima kvaliteta.

TEREX-FUCHS Kompanija Terex Fuchs je nemački proizvođač industrijskih mašina za područje reciklaža, pretovara robe u lukama, za šumarstvo i pilane. Njihove mašine odlikuju se izvanrednom produktivnošću, ekonomičnošću, trajnošću i impresivnim performansama. Svaka je mašina posebno dizajnirana kako bi se udovoljilo zahtevima korisnika, ali isto tako može biti i modifikovana kako bi se prilagodila svakom klijentu ponaosob. Pri proizvodnji mašina u kompaniji su posvetili puno pažnje tome da održavanje mašina ne iziskuje visoke troškove servisiranja.

Najveći kupac Terex Fuchs mašina i korisnik servisnih usluga je upravo Sholz grupacije koja spada među tri najveće svetske kompanije za recikliranje čeličnog i drugog metalnog otpada.

Scholz grupa, koja uključuje brojne kompanije širom sveta, zapošljava više od 4.000 radnika. Njome upravljaju vlasnici iz porodice Scholz već petu generaciju zaredom od 1872.godine, kad je osnovana prva kompanija Scholz.

Kontakt: GENESIS d.o.o.

Ured (sedište) Šandora Petefija 204 31000 Osijek MB 1492683 OIB: 73027143261

Prodajno Servisni Centar Zona malog gospodarstva Kraljevci bb 31550 Valpovo tel. +385 31 654 777 fax. +385 31 654 779 info@genesis-osijek.hr Industrija 41 / decembar 2012.

21

reflektor plus plus reflektor

JOŠ JEDNA USPEŠNA IMPLEMENTACIJA AB SOFT POSLOVNO INFORMACIONOG SISTEMA U proleće 2012. godine AB Soft je potpisao ugovor sa kompanijom MPI POBEDA o implementaciji svog ERP rešenja u ovom preduzeću. Realizacijom ovog projekta MPI Pobeda je obezbedila moćan alat kojim se pojačava efikasnost cele kompanije i njenog menadžmenta.

MPI

“POBEDA”osnovana je davne 1962. godine kooperacijom tadašnje Parne pekare “1. maj” i Mlinskog preduzeća “Pobeda” u Komunalno preduzeće za proizvodnju i preradu brašna “Pobeda”, Aranđelovac. Danas preduzeće u svom sastavu ima tri proizvodna pogona i to: pogon „Pekarstvo”, pogon „Mlinarstvo” i Fabriku stočne hrane.

MPI Pobeda d.o.o. spada po klasifikaciji u red srednjih preduzeća sa 110 zaposlenih radnika. Osnovna delatnost preduzeća je proizvodnja hleba, peciva, testenine, brašna i smeša za ishranu stoke.

MPI Pobeda je glavni snabdevač hlebom Opštine Aranđelovac, a prisutna je na tržištu u Mladenovcu, Topoli i Lazarevcu i već dugo vremena lider na tržištu opštine Aranđelovac, Lazarevac, Topola i Mladenovac.

Za distribuciju proizvoda koristi se sopstveno dobro i savremeno opremljen vozni park od 20 voznih jedinica. Pored proizvodnje i transporta preduzeće poseduje i smeštajne kapacitete oko 25 000 tona za prijem i lager pšenice, kukuruza, soje i suncokreta za sopstvene potrebe kao i usluzno čuvanje i lagerovanje.

Osnovni ciljevi koje kompanija želi da postigne u narednom periodu su: • Zadržati lidersku poziciju na postojećem tržištu, • Osvajanje novih tržišta na teritoriji Srbije i šire, • Osnivanje novih proizvoda i tehnologija, • Povećanje stepena iskorišćenosti postojećih kapaciteta u svim pogonima.

Da bi se svi ovi ciljevi ostvarili, neophodno je bilo uvođenje jednog efikasnog i pouzdanog informacionog sistema. Rukovodstvo kompanije MPI Pobeda se odlučilo za uvođenje AB Soft ERP sistema.

Implementacijom AB Soft ERPa obuhvaćeni su sledeći poslovni procesi: • Praćenje finansijskog knjigovodstva, • Praćenje knjigovodstva magacina robe, materijala i gotovih proizvoda, alata i rezervnih delova, • Praćenje procesa proizvodnje i pogonskog knjigovodstva u procesima: 1. Mlin, 2. Mešaona, 3. Pekara,

Unos, obrada i štampanje potrebne dokumentacije ograničeno je na relativno kratak vremenski rok, u jutarnjim časovima kada je potrebno pripremiti dokumentaciju i otpremu vozila za isporuku hleba i peciva.

Podaci su organizovani tako da se svaka promena u poslovnom sistemu unosi samo na jednom mestu, a zatim se prenosi u ostale delove sistema, tako da je smanjen broj mesta na kojima se unose infromacije i povećan broj mesta na kojem se te informacije koriste.

22

Industrija 41 / decembar 2012.

• Distribucija i veleprodaja, • Maloprodaja, • Evidencija osnovnih sredstava, • Obračun zarada.

AB Soft ERP rešenje je dizajnirano da pruži jak osnonac IT strukturi uspešne kompanije. A jedna od prednosti je da podržava i specifične potrebe ove vrste proizvodnje.

U AB Soft ERP ugrađena su najbolja iskustva njegovih korisnika, a iskustvo u implementaciji u kompaniji MPI Pobeda potvrdilo je ovu dobru praksu.

Specifičnosti mlinskih preduzeća, odnosno preduzeća koja imaju silose za žitarice, pekare i svakodnevnu isporuku hleba i peciva se odnose na svakodnevno praćenje sledećih poslovnih promena: Lagerovanje i sušenje žitarica Isporuku hleba i peciva kupcima • Svaki kupac se nalazi na unapred utvrđenoj liniji za prevoz • Većina kupaca svakodnevno uzima istu robu • Preko 300 faktura samo za pekarske proizvode dnevno • Narudžbina za svakog kupca se potvrdjuje (ili menja) dnevno, a zatim se vrši masovno knjiženje faktura i masovna štampa po linijama • Izrada i štampa paking lista za svaku liniju, sa količinama i ambalažom • Povraćaj robe • Automatsko rasknjižavanje uplata preuzimanjem iz e-bankiga i povezivanje sa računima Proizvodnja hleba i peciva - Na osnovu obrađenih narudžbina, priprema se proizvodnja, lansiraju se radni nalozi, priprema utrošak materijala i prijem gotovih proizvoda.

Kroz implementaciju ERP sistema, kompanije na tržištu postaju efikasnije, tačnije, bliže kupcima, samim tim i konkurentnije.

Realizacija strategije, ostvarivanje zadatih ciljeva kao i brzo i efikasno reagovanje na novonastale situacije nužno je uslovljeno postojanjem jednog integrisanog i fleksibilnog informacionog sistema, kao što je AB Soft IS.

razgovor s povodom razgovor s povodom EWES EUROPE EAST

INTELIGENTNA

REŠENJA OPRUGA

Na ovogodišnjem sajmu tehnike u Beogradu, švedska kompanija EWES imala je interesantnu i jedinstvenu ponudu, što je uslovilo veliku posetu njihovom štandu, a ujedno je i razlog je da se kompanija EWES nađe na stranama Industrije.

Sagovornik nam je bio menažer prodaje, Vuk Ilić, koji je pričao kako o uspešnim prethodnim godinama, tako i o prognozi za još uspešniju godinu koja je pred nama. Časopis Industrija: Za početak našeg razgovora, možete li nam reći koliko dugo kompanija EWES posluje i kakav je rezultat Vašeg poslovanja?

Vuk Ilić Menadžer prodaje

Vuk Ilić: EWES je švedska kompanija koja se intenzivno razvijala u prethodnih 75 godina, što za rezultat ima činjenicu da je prerasla u jednu od vodećih kompanija u oblasti tehnologije opruga.

Najeminentniji predstavnici oblasti automobilske industrije i inženjeringa, telekoma, elektronske industrije i industrije medicinske tehnologije danas sarađuju sa nama.

Časopis Industrija: Da li se trenutno poslovanje kompanije EWES fokusira samo na tržište matične zemlje Švedske i Srbije ili poslujete i van ovih prostora, kakvi su planovi za budućnost?

Vuk Ilić: Kompanija EWES ima međunarodni aspekt, s obzirom na to da u nekoliko stranih zemalja ima svoje proizvodne pogone i svoju prodaju. Naglasio bih da EWES ima prizvodne pogone, osim u matičnoj zemlji Švedskoj, i u Kini i Srbiji. Mi često razmišljamo o novim mogućnostima i investicijama, što je dovelo do proširenja proizvodnje i u Bosni. Tamo ćemo startovati sa proizvodnjom od Nove godine. Iskreno, verujemo da naša kompanija radi za dobrobit ne samo naših kupaca, već i za dobrobit naših radnika. Naše poslovanje u Srbiji i proširenje u Bosnu, vidimo kao mogućnost regionalnog snabdevanja potrošača. Možda iz tog razloga naša kompanija u Srbiji nosi naziv EWES EUROPE EAST.

EWES EUROPE EAST Ulica 512. br. 17, 32205 Trbušani, Čačak Tel: +381 32 515 0095 Fax: +381 32 391 392 e-mail: vuk.ilic@ewes.se web: www.ewes.se 24

Industrija 41 / decembar 2012.

Časopis Industrija: Šta je cilj Vaše kompanije i kako ga ostvarujete?

Vuk Ilić: Mi ne nudimo samo proizvodnju i trgovačke usluge već nudimo rešenja. EWES je rešenje za potrebu potrošača za dizajnom i proizvodnju montiranih delova koji sadrže čelične opruge. To postižemo tehnološkim znanjem, proizvodnjom i montažom čeličnih opruga sa pratećim elementima. Jednostavno držimo do svih kupčevih zahteva bilo u proizvodnji opruga ili u proizvodnji i montaži istih, mi imamo za cilj da ispoštujemo svaki zahtev i potrebu kupca.

Časopis Industrija: Šta inteligentna rešenja kompanije EWES nude svojim klijentima, i da li su u skladu sa ISO standardima?

Vuk Ilić: EWES EUROPE EAST poseduje dovoljne kapacitete kako bi se ispratio ceo razvojni proces, od prototipa do masovne proizvodnje.

EWES je delujući upravo u tom pravcu osmislio koncept INTELIGENTNIH REŠENJA OPRUGA. To znači da kao klijent imate pravo da postavite krupne zahteve pred našu kompaniju i da budete sasvim sigurni da će svi vaši zahtevi biti ispoštovani. Takođe kao klijent kompanije EWES, imate pravo korišćenja INTELIGENTNIH REŠENJA OPRUGA. U sistemu menadžmenta kvaliteta smo sertifikovani sa ISO 9001:2008 i ISO 14001:2004, a radimo i sa ISO/TS 16949.

Časopis Industrija: Da li nam možete reći šta sve kompanija EWES ima u svom proizvodnom programu, šta biste posebno izdvojili?

Vuk Ilić: Proizvodimo sve vrste i tipove opruga, a celokupan proces proizvodnje se obavlja uz pomoć najsavremenije opreme i tehnologije, koji je jedinstven kod nas i u okruženju.

Iz našeg proizvodnog programa, izdvojili bismo sledeće: • kompresione opruge - debljina žica od 0,1 mm do 12,00 mm • zatezne opruge - debljina žice od 0,1 mm do 12,00 mm • torzione opruge - debljina žice od 0,1 mm do 10,00 mm • savijeni žičani detalji - debljina žice od 0,1 mm do 10,00 mm • lisnate opruge - debljina lima zavisi od geometrije • štancanje od 0-80 tona • montaža Kada smo kod proizvodnog programa, dodao bih da se naša matična kuća u Švedskoj pored proizvodnje opruga bavi i proizvodnjom iz oblasti zaštite životne sredine.

Časopis Industrija: Osvrnuvši se na 2012. godinu, koliko ste zadovoljni Vašim radom i aktivnostima?

Vuk Ilić: Ako bacimo pogled na godinu iza nas, EWES EUROPE EAST je aktivno radio na svojim marketinškim aktivnostima - pa smo u 2012. bili učesnici na nekoliko svetskih sajmova, od kojih bih izdvojio jedan od najvećih sajmova tehnike i tehničkih dostignuća u Hannoveru (april 2012), sajam autokomponenti i dobavljača istih u Moskvi AUTOMECHANIKA MOSCOW (avgust 2012) - koji je u organizaciji AUTOMECHANIKA FRANKFURT na kojem smo takođe izlagali (septembar 2012).

Časopis Industrija: I za kraj, kako vidite Vašu kompaniju u narednoj 2013. godini?

Vuk Ilić: Naši marketinški planovi su veliki, tako da planiramo i za sledeću godinu dosta izlaganja i predstavljanja na svetskim sajmovima, konferencijama, b2b sastancima itd...

Za 2013. mogu reći da će za Ewes biti - godina puna izazova, jer osim proširenja i osnivanja firme u Bosni, planiramo i obnavljanje pojedine opreme, a naravno kao što sam i rekao aktivno učešće u promovisanju i predstavljanju naše kompanije.

Frequency Drive / Inverter

New name of

LG Idustrial Systems

iE5

iS7

iC5

iP5A

Micro size motor control 1 phase 0.1 ~ 0.4 kW, 200 ~ 230 V 3 phase 0.1 ~ 0.4 kW, 200 ~ 230 V High torque micro sized 1 phase 0.4 ~ 2.2 kW, 200 ~ 230 V

iG5A

Powerful & compact sensorless vector control 1 phase 0.4 ~ 1.5 kW, 200 ~ 230 V 3 phase 0.4 ~ 22 kW, 200 ~ 230 V 3 phase 0.4 ~ 22 kW, 380 ~ 480 V

High performance and precise 3 phase 0.75 ~ 22 kW, 200 ~ 230 V 3 phase 0.75 ~ 160 kW, 380 ~ 480 V Fan & Pump specialized 3 phase 5.5 ~ 30 kW, 200 ~ 230 V 3 phase 5.5 ~ 450 kW, 380 ~ 480 V

iV5

High duty full flux vector control 3 phase 2.2 ~ 37 kW, 200 ~ 230 V 3 phase 2.2 ~ 375 kW, 380 ~ 480 V

iS5

Precise vector control 3 phase 0.75 ~ 55 kW, 200 ~ 230 V 3 phase 0.75 ~ 75 kW, 380 ~ 480 V

Isporuka frekventnih regulatora do 15kW sa lagera!

Ovlašćeni partner za Srbiju: Uram system d.o.o.

21412 Gložan

tel: 021 - 788 -569, fax: 021 - 788 - 584 www.uram.co.rs

energetika energetika

NUKLEARNE ELEKTRANE, BUDUĆNOST ILI PROŠLOST? U novije vreme svet se suočava sa sve izraženijom energetskom krizom, bilo da se radi o nafti ili o gasu. To je nateralo neke stručnjake da pokrenu pitanje korišćenja atomske energije i izgradnje novih nuklearnih elektrana kao alternative postojećim izvorima energije.

P

ovećanje broja stanovnika na Zemlji, kao i ubrzan ekonomski razvoj, uslovljavaju sve veće potrebe za energijom, posebno električnom. Očekuje se da će u toku narednih 20 godina potrošnja energije biti povećana 2,5 puta. To bi, po mišljenju mnogih stručnjaka, moglo da dovede do potpunog iscrpljivanja većine prirodnih resursa koji se danas koriste za dobijanje energije. Tako npr. do sada je potrošena trećina ukupnih svetskih rezervi uglja i pretpostavlja se da će u narednih 250-300 godina njegove rezerve biti potpuno istrošene. Količine nafte u zemljinim slojevima su manje od količine uglja, pa se smatra da će se njene rezerve iscrpeti za narednih 20-30 godina. Isto bi važilo i za zalihe zemnog gasa.

Na današnjem stupnju naučnog i tehničkog razvoja, kao jedna od alternativa za zadovoljavanje sve većih energetskih potreba jeste korišćenje nuklearne energije. Mogućnosti dobijanja energije uz pomoć nuklearnih reaktora veoma su velike. Energija koju sadrži jedan kilogram uranijuma, u slučaju kada bi se u celini oslobodila u reaktoru, bila bi jednaka onoj za koju bi bilo potrebno sagoreti 3 000 tona uglja.

Sva dosadašnja istraživanja u oblasti nuklearne energije i njena primena u praksi, pokazali su da se mogu izdvojiti prednosti i nedostaci koji idu u prilog korišćenja ili nekorišćenja nuklearne energije.

Zapravo, emisija gasova staklene bašte prilikom rada nuklearnih elektrana je gotovo zanemarljiva, ali sa druge strane visoki kapitalni troškovi, incidenti sa neprihvatljivim rizikom, kao i problem odlaganja radioaktivnog otpada idu u prilog tvrdnji da savremeni svet ne treba da koristi nuklearnu energiju. O tome svedoči i veliki broj antinuklearnih pokreta koji svoje tvrdnje zasnivaju na posle-

26

Industrija 41 / decembar 2012.

dicama negativnog, razarajućeg dejstva radioaktivnih elemenata koji prouzrokuju i fizička i mentalna oštećenja.

Nuklearni akcidenti su praktično bili stalni pratioci nuklearne tehnologije. Prema izveštaju istražnog odseka američkog kongresa, u periodu od 1971. do 1984. godine u 14 zemalja, došlo je do 151. incidenta u nuklearnim centralama. U kojoj meri su ovi incidenti uticali na povećanje radioaktivnosti prirodne sredine - šira javnost nije upoznata, jer se ovakve nezgode čuvaju kao najveće tajne.

Tragedija u Černobilu je dovoljan dokaz šta može da se dogodi kada svi instrumenti zaštite u nuklearnoj elektrani zakažu, kao i šta će se dogoditi ako zakažu opet, iako nas naučnici atomske energije uveravaju da su moderne sigurnosne mere gotovo savršene.

Uprkos ovim zastrašujućim podacima, činjenica je da je nuklearna energija najjači oblik energije koji nam je trenutno na raspolaganju. Francuska je zemlja koja gotovo celokupnu električnu energiju dobija iz atomskih elektrana, a ima najčistiji vazduh od svih industrijskih zemalja Evrope.

Upravo zbog brojnih argumenata koji se mogu koristiti i za i protiv nuklearne energije, danas postoje brojne grupe naučnika koji zagovaraju atomsku energiju kao jedinu alternativu postojećim izvorima energije, ali i oni koji joj se uporno protive. Šta je istina?

Odgovor bi trebalo da bude vrlo jednostavan: nuklearne energije treba da budu stvar prošlosti, kao i nafta, gas i ugljen-dioksid!

Nuklearne elektrane trebalo bi početi zatvarati i jedina debata koju bi trebalo voditi jeste oko pitanja da li ćemo ih zatvoriti kroz dve, tri, pet ili koliko već godina.

energetika energetika

Vlada pogrešno mišljenje da je nuklearna energija u ovom trenutku jedini oblik energije koji možemo iskoristiti da pronađemo izlaz iz energetske krize u koju svet zapada. Černobil i najnovija katastrofa u Japanu nam pokazuju šta se događa kad stvari krenu u pogrešnom smeru, a ipak su neki još uvek to u stanju zanemariti, kao da se radi samo o beznačajnom incidentu. Ono što treba da znamo je da svet uopšte nije u nedostatku drugih izvora energije da bi nam atomska energija predstavljala jedini izlaz iz krize.

Postoje sunčeva energija, energija vetra, energija plime i oseke, geotermalna energija… Kombinovano i racionalno korišćenje ovih izvora uklonilo bi u potpunosti potrebu za fosilnim gorivima i drugim nečistim izvorima energije.

Zeleni Evrope se u pogledu nuklerane energije zalažu za Evropu bez nuklearne energije, zato što ona poseduje faktore ugrožavanja i u civilnim i u vojnim svrhama, zato što ona predstavlja teret

budućim generacijama i zato što je za kontrolu potreban čitav bezbednosni sistem, na svim nivoima. Zeleni Evrope se zalažu da sve vlade pripreme i izvrše u najkraćem mogućem periodu izlaznu strategiju iz nukleranih elektrana uz sveobuhvatni program koji podžava obnovljive izvore energije, kao i politiku štednje energije. Zeleni Srbije, kao sledbenici ideja i programa Zelenih Evrope - podržavaju sve mere, aktivnosti i akcije koje će dovesti do “čiste nuklearne budućnosti”, u kojoj će deca smeti da jedu prvo voće i povrće, da se igraju na letnjim pljuskovima i uživaju zdravo i bezbrižno detinjstvo.

Nuklerane elektrane trebalo bi da budu stvar prošlosti, a naša budućnost isključivo orijentisana ka eksploataciji obnovljivih izvora energije, kao jedinog, sigurnog i održivog rešenja.

Izvor informacija: www.zelenisrbije.org

www.motto-engineering.eu

Rešenje za energetsku efikasnost kroz fotonaponske i hibridne sisteme Tražimo distributere PV sistema za Srbiju

Sofia 1680, Bulgaria Kyustendil str.21 P: +359 2 488 1747

energetika energetika FON INŽINJERING

ENERGETSKA EFIKASNOST POSLOVNIH I STAMBENIH OBJEKATA

P

NADOKNADA VENTILACIONIH GUBITAKA PRIMENOM PLOČASTIH IZMENJIVAČA VAZDUH-VAZDUH REKUPERATORA

ored evidentnih napora i rezultata za poboljšanje energetske efikasnosti poslovnih i stambenih objekata, u delu građevinskih materijala i konstrukcija neophodno je poboljšanje efikasnosti u pogledu ventilacionih gubitaka i dobitaka, tim pre što u takvim prostorima borave ljudi i odvijaju se određene delatnosti - usled čega imamo potrošnju kiseonika, pa je istu potrebno nadoknaditi.

Gruba procena govori, da nam je zavisno od aktivnosti, potrebna količina od 30-100 m3/h svežeg vazduha po čoveku. Sa energetske strane gledano, pri spoljnim uslovima niske temperature zimi i visoke temperature leti, potrebna količina energije za održavanje komfornih uslova sredine može biti veoma velika. Uobičajeno rešenje za ovakve probleme je primena rekuperatora energije.

Fon Inžinjering je firma koja se proteklih šest godina intenzivno bavi razvojem, konstrukcijom, a sada već i proizvodnjom rekuperatora energije. Glavni ciljevi su nam bili povećanje površine za razmenu energije, kao i povećanje turbulentnosti strujanja između ploča. U tom smislu, razvili smo ploču koja u odnosu na efektivnu površinu ima stvarnu površinu za 19% veću. Takođe, imajući u vidu raznovrsnost objekata, namenu i prostorna ograničenja, razvijena je serija osnovnih ploča RFI 250, 375, 500, 625, 750, 1 000 i 1 250, sa kućištem jezgra u kome može biti integrisan i by-pass.

Prostorna ograničenja za smeštaj opreme su svakodnevni problem, sa kojim se jednako sreću kako projektanti tako i izvođači radova.

Pojednostavljeno, zahtev je postići potrebne tehničke parametre za zadate uslove (namena objekta, gubici, dobici i prostorna organizacija), a sve to usklađeno sa građevinskim i arhitektonskim uslovima. Isključivost koja je prisutna u prethodnoj konstataciji navela nas je da na drugačiji način razmišljamo o konfiguraciji opreme, a pre svega priključaka za vazduh, vrste i rasporeda vazdušnih instalacija, distributivnih elemenata i svakako same opreme.

Ovom prilikom, zadržali bismo se na opremi namenjenoj za objekte restorana, prodajnih prostora, sala za sastanke i stambenih objekata.

FON INŽINJERING d.o.o.

Niš, Beogradska 7 Tel: +381 (0)18 46-02-900 +381 (0)18 46-02-999 Faks:+381 (0)18 46-02-999 Email: foning@open.telekom.rs Web: www.fon-ing.rs 28

Industrija 41 / decembar 2012.

Polazni sklop je rekuperator RFI. Uobičajena konstrukcija rekuperatora podrazumevala je pločasti izmenjivač smešten u paralalelopipednom kućištu sa ili bez ventilatora, by passa , filterskih ulužaka, dodatnih izmenjivača toplote i sl. Kompaktan rekuperator ima svoje slabe tačke: 1. gabarit paralelopipeda, čije dimenzije zahtevaju jedinstveni prostor uvećan za priključke bez obzira da li se postavljaju u horizintalnom ili vertikalnom položaju, jer izmenjivač stoji po dijagonali 2. zaptivanje je kritično po svim smerovima 3. demontaža izmenjivača 4. priključni smerovi su ograničeni 5. nadgradnja i povezivanje na drugu opremu je takođe problematična, što se može reći za odvod kondenzata.

Prethodne konstatacije su rezulat kako naših tako i iskustava drugih izvođača radova.

Rešenje za koje smatramo da je odgovor na prethodne probleme, je dezintegracija na komponente i sklopove koji se međusobno slobodno povezuju prema zadatim uslovima na objektu. Uslovi da se sam izmenjivač uradi kao posebna kompaktna konstrukcija sa priključcima na četiri strane i termičkim poklopcima na dve strane, pri čemu je by pass integrisan u samom nosećem ramu. Ventilatorske sekcije su posebne, dimenzijski odgovaraju priključcima na izmenjivaču. Samim tim, primenom klasičnih centrifugalnih ventilatora sa jednim ili dva usisa - stoji na raspolaganju šest mogućnosti, od kojih 5 iz smera rekuperator – ventilator box i jedan iz smera ventilator – rekuperator. Konekcija između ventilatora i rekuperatora je jednostavna i rasklopiva. Priključci PK1, PK2, PK3 i PK4 omogućavaju da se u njih smesti filter, drenažni odvod, pogon by passa , regulacioni demper i sl. Dužina priključnih elemenata je posebno prilagodljiva sa konekcijom na euro spojnice. Na identičan način pravi se konekcija sa medijumskim izmenjivačem, elektrogrejačem, i strujnom jedinicom sa direktnom ekspanzijom itd.

U toku 2011. i 2012. godine, prethodni princip primenili smo na više različitih sistema, kako u pogledu kapaciteta tako i prostorne organizacije.

Rezultati ovakve koncepcije ohrabruju pre svega u pogledu energetske efikasnosti, a takođe i prostorne organizacije opreme.

Pored ovog novog pristupa u izradi konstrukcije sa rekuperatorom u vidu sklopa više komponenti, firma Fon Inžinjering i dalje izrađuje standardni tip rekuperatora u obliku kompaktnog kućišta.

osiguranje osiguranje

PERSPEKTIVE OSIGURANJA U SRBIJI

Autor teksta: mr Ivan D. Radojković

U

kupna premija osiguranja u Srbiji za 2011. godinu iznosi 57,3 milijardi dinara (548 miliona evra ili 790 miliona dolara, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan 31. decembra 2011. godine), uz stopu nominalnog rasta od 1,4% (realni pad u odnosu na 2010. godinu je 5,2%), učešće u BDP je oko 2%.

Učešće neživotnih osiguranja od 82,6% u ukupnoj premiji osiguranja je i dalje dominatno, ali životna osiguranja povećavaju učešće u ukupnoj premiji osiguranja sa 16,5% u 2010. godini na 17,4% u 2011. godini.

Struktura po vrstama osiguranja je sledeća: 32,6% autoodgovornost, 22% imovinsko osiguranje, 17,4% životna osiguranja, 15,4% ostala neživotna osiguranja i 12,5% kasko osiguranje.

U 2011. godini u Srbiji posluje 28 društava za osiguranje, od kojih se isključivo poslovima osiguranja bave 24 društva, a poslovima reosiguranja 4 društva. Od društava koja se bave poslovima osiguranja - isključivo životnim osiguranjem bavi se 7 društava, dok se neživotnim osiguranjem bavi 11 društava, a ukupno 6 društava objedinjuje i bavi se i jednim i drugim osiguranjem.

Osiguravajuća kuća

Naplaćena premija osiguranja

Tržišno učešće (%)

Dunav osiguranje

15.435.121.000,00

27

Delta Generali osiguranje

10.886.842.000,00

19

DDOR

9.864.495.000,00

17,21

Wiener Stadtische osiguranje

5.134.142.000,00

8,96

Uniqa osiguranje

3.804.842.000,00

8,04

Izvor: Narodna banka Srbije, www.nbs.rs 30

Industrija 41 / decembar 2012.

Iz gore navedenih podataka ne možemo očekivati drastično povećanje premije osiguranja, kao i promenu u strukturi po vrstama osiguranja, mada potencijali industrije osiguranja u Srbiji sigurno nisu dovoljno iskorišćeni.

Drastičnu promenu u procentu učešća životnih osiguranja, možemo očekivati sa povećanjem standarda građana i svešću da treba da vode računa o sebi i svojoj porodici.

U narednom periodu dominatno osiguranje biće auto osiguranje, ali i osiguranja koja imaju perspektivu a nisu dovoljno razvijena kod osiguravajućih kuća – to su prvenstvno zdravstvena osiguranja i osiguranja od odgovornosti (i to naročito profesionalne odgovornosti) što predstavlja prostor za širenje ponude osiguranja.

Prvi i osnovni korak je da država i osiguravajuće kuće treba da stvore kulturu osiguranja u Srbiji i da promene svest ljudi da osiguranje posmatraju kao investiciju za sigurniju budućnost, a ne kao dodatni trošak.

Treba ići u pravcu stvaranja lokalnih osiguravajućih fondova za katastrofalne rizike u slučajevima požara, zemljotresa i poplava, gde bi taj fond bio jeftin izvor finansiranja lokalnih profitabilnih projekata.

Takođe, osiguravajuće kuće trebalo bi da individualna osiguranja (životna, slučaj nezgoda, putna i zdravstvena), sjedine u jedistvenu polisu, gde bi osiguranik bio kompletno pokriven, dobio manju ukupnu premiju osiguranja u odnosu da plaća svaki vid osiguranja posebno, a tako bi dobio kvalitetnije osiguranje i kompletnu osiguravajuću zaštitu.

Drugi pravac je razvoj on-line prodaje osiguranja, za sva individualna osiguranja, koji se tek razvija, ali je to kanal koji će u budućnosti igrati značajniju ulogu u prodaji individualnih osiguranja.

Gledano u budućnost, osiguranje u Srbiji mora da dobije značajnije mesto vezano za razvoj lokalnih sredina - kao potencijalni investitor i čuvar imovine građana i privrede.

predstavljamo predstavljamo

INM D.O.O.

PORODIČNO PREDUZEĆE INM IZ ARILJA U GODINU JUBILEJA - ULAZI SA NOVIM PROGRAMOM Kompanija INM iz Arilja osnovana je 1992. godine kao porodična kompanija, koja se bavi izradom krovnih i fasadnih trapezastih profila i građevinskom galanterijom široke praktične primene.

T

radicija duga dve generacije porodice Mutavdžić, uspešno se predstavlja kroz razne poslovne projekte, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu, nastojeći da realizuje sve izazove koji su joj postavljeni od strane klijenata.

Godina 2013. će biti puna izazova za sve kompanije u Srbiji, ali dugogodišnje radno iskustvo kompanije INM pokazalo je da redovno povećanje proizvodnog programa može samo da donese još više poslovnog uspeha. Sa tom idejom najavljuju puštanje u pogon novih proizvoda krajem marta 2013. godine.

(Profili I35, I50, I98 i I 100, NOVA LINIJA ZA LUČNO SAVIJANJE KAO I PRVA LINIJA ZA C KASETE ...)

MURO

Proizvodi kompanije INM se koriste za pokrivanje i oblaganje građevinskih objekata u stambenoj gradnji i industrijskom građevinarstvu: hala, magacina, pomoćnih i glavnih objekata, garaža, nadstrešnica, zgrada itd.

Pošto se oduvek zalažemo da ispoštujemo sve zahteve tržišta, u proteklim godinama možemo se pohvaliti sa bogatom referentnom listom: • RODA MEGA MARKETI • IM MATIJEVIĆ • VS BAZA CEPOTINA • FOOD LAND • FIAT AUTOMOBILI SRBIJA • TERMORAD • STADION METALAC • SPORTSKE DVORANE – KRAGUJEVAC, GROCKA, GORNJI MILANOVAC, RIBNICA • ZVEZDA BOJE • SLOBODA ČAČAK • MILAN BLAGOJEVIĆ LUČANE • POŠTA ZEMUN, POŠTA NOVI SAD • GORENJE – VALJEVO, ZAJEČAR

I-100

I-98

Svim postojećim i budućim poslovnim partnerima želimo srećnu i uspešno-poslovnu 2013. godinu.

INM d.o.o.

Put Nikole Pašića bb 31230 Arilje tel. 031/894400 mail: info@inm-arilje.com www.inm-arilje.com

Industrija 41 / decembar 2012.

31

predstavljamo predstavljamo HEXAGON METROLOGY

HEXAGON METROLOGY POJAČAVA PRISUSTVO U SRBIJI Kompanija za kontrolu i merenje otvara predstavništvo u Kragujevcu

H

exagon Metrology je svečano otvorila svoje predstavništvo na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu. Više od 70 gostiju prisustvovalo je ovom događaju 29. novembra, među njima i predstavnici Fiat Automobili Srbija, PMC, Johnson Controls, Helioplast, D-company i VTI. Dekan Fakulteta inženjerskih nauka, prof. dr Miroslav Babić i prof. dr Bogdan Nedić, otvorili su svečano novu lokaciju koja je opremljena različitim mernim sistemima Hexagon Metrology.

“Otvaranje predstavništva u Srbiji još jedanput pokazuje stratešku važnost ovog tržišta. Mi imamo velika očekivanja - posebno uzimajući u obzir rast automobilske industrije koja se oslanja na našu 3D mernu opremu svuda u svetu” - istakao je Paolo De Bortoli, direktor izvoza Hexagon Metrology za Centralno istočnu Evropu i Mediteranske zemlje. Hexagon Metrology je prisutan na tržištu Srbije dugi niz godina ali da bi se približio još više svojim kupcima i da bi mogao da efikasno pokrije sve veće zahteve, kompanija je morala da otvori svoje poslovne prostorije.

Vladimir Ivanović nedavno je postavljen za generalnog direktora predstavništva Hexagon Metrology u Srbiji. On je dodao: “ Kragujevac kao lokacija nudi mnogo prednosti. Fiat - jedan od naših glavnih kupaca - ima pogon u gradu i biti njemu bliže - omogućava nam da servis odmah obezbedimo. Sa druge strane, s obzirom na to da smo locirani na Fakultetu, imamo mogućnost da studentima objasnimo prednosti 3D metrologije.”

Predstavništvo sa svojom Demo sobom - opremljeno je DEA GLOBAL Silver trokoordinatnom mernom mašinom kao i ROMER Absolute mernom rukom.

Oprema se neće koristiti samo za prezentacije kupcima, nego će u potpunosti biti raspoloživa za obuku studenata.

O HEXAGON METROLOGY Hexagon Metrology nudi sveobuhvatan asortiman proizvoda i servisa za sve industrijske metrološke aplikacije u sektorima, kao što su automobilska i avio industrija, energetika i medicina. Mi dajemo podršku našim kupcima - sa pogodnim “merljivim” informacijama tokom čitavog radnog veka proizvoda - od razvoja i konstrukcije, instalacije i finalne kontrole.

Sa više od 20 proizvodnih pogona i 70 mernih centara za servis i demonstracije i sa mrežom od preko 100 distributivnih partnera na pet kontinenata, mi osposobljavamo naše kupce da u potpunosti kontrolišu proizvodni proces, podižući kvalitet proizvoda i povećavajući efikasnost u proizvodnim pogonima širom sveta.

Za više informacija posetite www.hexagonmetrology.com

Hexagon Metrology Predstavništvo Kragujevac Tel/Mob: +381 63 21 75 64, info.rs@hexagonmetrology.com www.hexagonmetrology.eu

32

Industrija 41 / decembar 2012.

Hexagon Metrology je deo Hexagon (Nordijska berza: HEXA B; www.hexagon.com). Hexagon je vodeći globalni isporučilac dizajnerskih, mernih i tehnologija vizuelizacije koje korisniku omogućavaju kreiranje, merenje i pozicioniranje objekata kao i obradu i prikaz podataka.

ELEKTROMARKET GRUP d.o.o.

34 000 Kragujevac Industrijska bb. Str. Tel. +381 34 311 777 Fax +381 34 311 778 E-mail: officekragujevac@elmarkgroup.eu Zemun - Altina 5a Mala Pruga Mobilni +381 63 114 77 82 Tel./Fax +381 11 316 39 50 E-mail: officebelgrade@elmarkgroup.eu www.elektromarket.eu www.elmarkgroup.eu

world can not live without electricity, so we provide

PROFESSIONAL ELECTRICAL EQUIPMENT

predstavljamo predstavljamo ABB D.O.O.

INFRASTRUKTURA PUNJENJA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA:

TERRA 52 VIŠENAMENSKI BRZI PUNJAČ

Terra 52 je projektovan za istovremeno punjenje dva električna vozila na benzinskim stanicama, autoputevima i u urbanim sredinama. Pruža vozačima doživljaj brzog punjenja vozila koje traje manje od 30 minuta.

P

unjač Terra 52 kombinuje robustan izgled sa jedinstvenom tehnologijom koja omogućuje istovremeno punjenje dva vozila. Kompatibilan je sa svim postojećim el. vozilima uključujući: CHAdeMO, za DC punjenje (50 kW), kao i EN61851-1 standardom za AC punjenje (22 ili 43 kW, tipe 2, mod 3 punjenje).

Terra 52 omogućava daljinsko praćenje i održavanje, čime se omogućuje najkraće vreme za funkcionalna unapređenja. Kompatibilan je sa ABB platformom koja operaterima nudi prikupljanje specifičnih statističkih podataka i izradu izveštaja. Omogućeno je jednostavno i bezbedno plaćanje putem “smart” telefona, terminala na parkinzima, RFIDBrošura ili pristupa pin kodom.

Tehničke Sistem Tip

Radna tem

Temperatu Relativna Ugradnja

Usaglašen Ulaz

Infrastruktura GLAVNE KARAKTERISTIKE

punjenja električnih automobila • AC i DC višenamenski standardni brzi punjač Terra 52 višenamenski brzi punjač • 22 kW ili 43 kW AC punjenje • 50 kW DC punjenje Terra 52 omogućava uslugu punjenja 2 električna vozila • Najbrže moguće punjenje: 30 do 80% za 15 minuta • Povezivanje putem interneta • Daljinsko praćenje, upravljanje i servisiranje Terra 52 je višenamenski standardni • “Smart” unapređenje softvera brzi punjač projektovan za istovremeno • Jednostavnost korišćenja ABB network usluge • Displej visoke rezolucije punjenje dva električna vozila za samo Za više informacija: • Prikaz AC i DC procesa 30punjenja minuta i manje. Upotrebomwww.abb.com/evcharging na • RFID autorizacija benzinskim stanicama, autoputevima i • MID AC merač za merenje isporučene AC snage u urbanim sredinama, gde se OCPP zahteva (Open Charge Point Protocol) • Estetski oblik, nerđajuće kućište, otporno na sve vremenske Autorizacija prilike dvostruko punjenje, Terra 52 pruža kartice/medija Informacija sa mesta punjenja • Brza i jednostavna ugradnja i instalacija vozačima, koji traže jaku snagu, doživljaj Status punjenja ABB • Nizak nivo radne buke

brzog punjenja njihovog vozila. "Sve u jednom" daje mogućnost provajderima • Benzinske/servisne stanice na autoputu Parking menadžment infrastrukture punjenja da smanje • Urbani i poslovni prostori i parking sistemi troškove instalacije i optimizujuplaćanja dobit.

• Operateri komercijalnih voznih parkova Daljinski Start/Stop

PRIMENA

servisni oblak

AC priklju

Ulazni nap

Nazivna u

Minimalna

Minimalna

Frekvencij

Faktor sna Prekostru

Efikasnost DC Izlaz Standard Tip DC pr

Maksimaln

Izlazni nap

Maksimaln

Zaštita na AC Izlaz Standard

Tip AC uti

Maksimaln

Izlazni nap

Maksimaln

Zaštita na Opšte

"back office" serveri Dužina ka Kao liderusluga u pronalaženju energetski efikasnih • Provajderi infrastrukture i punjenja za EVrešenja, ABB doprinosi RFID siste globalnoj uštedi električne energije, ne dovodeći u pitanje njenu isporuku.

Priključen PREDNOSTI Naši sistemi za kontrolu osvetljenja mogu uštedeti i do 50 procenata energije, a upravljanje zgradama i do kraće 60 procenata.

• Statistički moduli za podatke • Istovremeno brzo punjenje dva vozila, vreme čekanja za Potrošnja Terra 52 kombinuje robusni izgled sa Primena korisnike Dok drugi govorePunjač o cenama električne energije,stil, nestašici struje i • Informacije o statusu punjača za potrebe navigacije korisnika i jedinstvenom tehnologijom koja omogućava – Benzinske/servisne stanice na autoputu Nivo zašti klimatskim promenama, ABBsnage, aktivno čini nešto uskupo vezi toga, provajdera • Softverom ograničenja ulazne izbegava se unap- istovremeno Nivo radn sms punjenje dva vozila. Multi-protokol podrazumeva da je – Urbani i poslovni prostori i to ovde i sada. www.abb.com/knx ređenje mreže • Rad na niskimapp temperaturama: -30ºC do +40ºC Terra 52 kompatibilna svim postojećim – Operateri komercijalnih voznih parkova Dimenzije • Mesto prodaje, “backoffice” integracija zasarešenja eksternog el. vozilima • Brendiranje prema želji kupca i stilizacija interfejsa Masa,mas – Provajderi usluga infrastrukture za EV plaćanja i obračunauključujući: CHAdeMO, za DC punjenje (50 kW), kao i • Produženje kabla zbog prilagođavanja lokacije punjača EN61851-1 – Provajderi usluga punjenja za EV • Galaxy web menadžment softverstandardom za AC punjenje (22 ili 43 kW, tipe 2, mod 3 punjenje). Besprekorna integracija nekoliko vrsta plaćanja i platformi omogućava jednostavno,bezbedno Opcije Za više in plaćanje preko "smart" telefona, terminala na parkinzima, – Jednovremeno brzo punjenje dva vozila, kraće vr ABB d.o.o.

ABB d.o RFID ili pristupa pin kodom. Terra 52 omogućava daljinsko čekanja za korisnike Kumodraška 235 11000 Beograd, Srbija Kumodra praćenje, održavanje i što daje najkraće moguće vreme – Softverom ograničenja ulazne snage izbegava se Tel: +381 11 3094 300 11000 Be za funkcionalno unapređenja. Terra 52 je kompatibilna unapređenje mreže Fax: +381 11 3094 343 Srbija sa ABB platformom što omogućava operaterima da – Mesto prodaje, "backoffice" integracija za rešenja www.abb.rs Galaxy web menadžment SW omogućava daljinsko praćenje, Tel: +38 potrebnim alatima prikupljaju specifične statistike eksternog plaćanja i obračuna održavanje i funkcionalna unapređenja, istovremeno je i alat Industrija 41 / decembar 2012.

Fax: +38 34 i izveštaje o upotrebi od strane vozača.

– Galaxy web softver za menadžment neophodan korisnicima za sakupljanje podataka, statistika i izveštaja.

- Statistički moduli za podatke po korisniku

reflektor plus reflektor plus JAGODINSKA FABRIKA KABLOVA POVEĆALA IZVOZ ZA 10% U ODNOSU NA 2011.

SRPSKI SOFTVER VREDNIJI OD MALINA

Fabrika kablova u Jagodini izvezla je ove godine robu za 16,5 miliona evra, što je 10% više nego 2011., izjavio je generalni direktor Ratko Vučurović.

On je na proslavi 57. godišnjice Fabrike kablova kazao da su na domaćem tržištu plasirani proizvodi u vrednosti 1,8 milijardi dinara, a da je proizvodnja bila na prošlogodišnjem nivou od oko 7 000 tona kablova.

Vučurović je istakao da je proizvodnja sada sa većim stepenom prerade, proizvodi su složeniji i novi, te i profitabilniji. To su kablovi za naftne platforme, solarne panele i vetrogeneratore.

Po njegovim rečima, izvoz je povećan uprkos nedostatku obrtnog kapitala i povoljnih izvoznih kredita.

Ove godine Fabrika kablova je izvozila u Rusiju, Kazahstan, Švedsku, Finsku, Estoniju, Poljsku, Češku, Slovačku, Albaniju, Bugarsku i Bosnu, dok je opao izvoz u Sloveniju i Hrvatsku. Telekomunikacioni kablovi su plasirani na tržište Afrike.

Ove godine je bilo teškoća na domaćem tržištu jer su “Telekom”, “Železnica” i “Elektroprivreda Srbije” smanjili potražnju.

Vučurović je naglasio da su uslovi poslovanja u Srbiji nepovoljni, a dodatni problem je što Fabrika kablova nema pristup kreditima jer je u restrukturiranju.

Vučurović je rekao da Fabrika kablova ima uslove za povećanje izvoza i 2013. godine jer je dobila međunarodne sertifikate.

- Za nas je iduća godina odlučujuća zbog ukidanja restrukturiranja polovinom 2014. godine. Na tržištu će opstati samo firme koje mogu same da opstanu, a mi smo već opstajali sami - kazao je Vučurović.

Fabrika kablova u Jagodini zapošljava 2 150 radnika.

Proizvodnja softvera je oblast u kojoj Srbija može da se ravnopravno bori na svetskom tržištu, ocenio je ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić. Prema njegovim rečima, Srbija je ove godine prvi put više zaradila od izvoza softvera, nego od izvoza malina.

Na predstavljanju novog bankarskog softvera kompanije Asseco SEE, Ljajić je rekao da je to šansa koju Srbija mora da iskoristi.

- Ove godine izvezli smo softvere za 240 miliona evra. Sav izvoz omogućen je radom 6 500 ljudi koji rade u IT sektoru - rekao je Ljajić.

Istakao je da je ekonomski razvoj neke zemlje srazmeran investicijama u IT industriju, a u Srbiji je vrednost te industrije oko 400 miliona evra.

Srbija, po rečima Ljajića, u toj oblasti izdvaja 60 evra po glavi stanovnika što je, kako je rekao, više nego u BIH, Crnoj Gori i Makedoniji, ali znatno manje nego u Hrvatskoj koja izdvaja po 200 evra.

• Grejni kablovi za otapanje oluka • Grejni kablovi samoregulišuće snage • Grejni kablovi za otapanje cevovoda • Grejni kablovi za tehničke vodove • Grejni kablovi za podno grejanje • Grejni kablovi za otapanje prilaznih rampi i staza • Detektori temperature i vlage • Centralno upravljanje i programiranje • Prateći program za montažu

ATTOS KLIMA d.o.o. Novi Sad Temerinski put 26 A 21000 Novi Sad, Srbija telefon: +381 21 419 999 fax: +381 21 419 900 e-mail: attosklima@attos.rs web: www.attos.rs Industrija 41 / decembar 2012.

35

predstavljamo predstavljamo INSA – INDUSTRIJA SATOVA A.D.

®– SISTEM ZA DALJINSKO OČITAVANJE MERILA – “ADO” ADAPTERI ZA DALJINSKO OČITAVANJE

INSA sistem daljinskog očitavanja koristi se za daljinsko očitavanje vodomera, kalorimetara, gasomera i drugih uređaja za merenje potrošnje. Sistem koristi radio prenos kao osnovni medijum za komunikaciju sa uređajima, a isti je moguće povezati na druge medijume i mreže kao što su wifi, ethernet, usb, bluetooth ili mreža mobilne telefonije.

Očitavanje na nivou čitača

I

Ado Terminal

NSA sistem daljinskog očitavanja se sastoji od više uređaja.

Zajedničko za sve merne uređaje je da baterija u modulu traje do 15 godina. Svi moduli su certifikovani i rade na 868 Mhz frekvenciji.

Razlikujemo dva načina očitavanja, prvi način je očitavanje na nivou inkasanta, a drugi način je automatsko očitavanje pomoću mbus, gprs i gsm protokola. Svi ovi načini daljinskog očitavanja su našli svoju primenu i opravdali uložena sredstva. Na slici je prikazano očitavanje sa inkasantom koje funkcioniše po sledećem principu.

U šahti imamo vodomer na kome se nalazi modul za daljinsko očitavanje. Inkasant pomoću ručnog terminala šalje upit za željene informacije koje su najčešće informacije o trenutnom stanju na merilu. Nakon slanja upita modul na vodomeru vraća informacije koje se snimaju u ručnom terminalu. Nakon očitavanja inkasant se sa pročitanim podacima vraća u bazu (mesto gde bi trebalo da se slivaju očitane informacije) i prenosi očitane podatke na matični računar, podaci se kasnije distribuiraju u sistem naplate.

Programi za sistem daljinskog očitavanja se prilagođavaju jeziku kupca. Po sličnom principu funkcioniše očitavanje pomoću GPRS protokola, jedina razlika je što se upiti (zahtevi za informacijom) prave iz kancelarije. Na sledećoj slici je prikazan primer očitavanja u naseljenom mestu - gde svaka stambena jedinica ima vodomer sa elektronikom za daljinsko očitavanje.

Akcionarsko društvo “INSA” - Industrija Satova, Zemun Tršćanska br.21, 11080 Beograd-Zemun Telefon: + 381 11 2612 422

+ 381 11 3713 606

+ 381 11 3713 607 Fax: + 381 11 2614 330 E-mail: info@insa.rs www.insa.rs

36

Industrija 41 / decembar 2012.

Kućni vodomer sa ADO čitačem

ADO Terminal je uređaj namenjen očitavanju svih vrsta ADO uređaja preko kabla, bluetooth-a ili radijski. INSA ADO softver za daljinsko očitavanje koji je implementiran u ovom Ado Terminalu omogućava potpuno automatsko očitavanje merila kao i mogućnost trenutnog pregleda ili statističkog prikaza pa čak i slanja podataka na udaljeni server ili računar putem wifi ili gprs protokola. Terminal poseduje mogućnost povezivanja sa svim ADO modulima za daljinsko očitavanje preko kabla, bluetooth-a ili radijski.

Prednosti sistema za daljinsko očitavanje: • Omogućava se praćenje potrošnje vode ili gasa u samom procesu distribucije do krajnjeg korisnika, što direktno utiče na smanjivanje gubitaka u mreži • Brže očitavanje merila • Očitavanje bez ometanja korisnika • Tačnije očitavanje – izbegnuta je ljudska greška prilikom pisanja stanja • Izbegnut je direktni kontakt sa potrošačem (nema ometanja korisnika) • Izbegnuta je manipulacija podacima • Evidencija tačnih vremena očitavanja • Detekcija manipulacija sa merilom

predstavljamo predstavljamo

MAGNAT D.O.O.

MAGNAT

L I D E R N A T R Ž I Š T U A L ATA Magnat d.o.o. je preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu, osnovano 1992. godine.

Preduzeće smo specijalizovano za trgovinu alatima i opremom renomiranih svetskih proizvođača, i to STAHLWILLE – ručni alat, VBW – ručni alat, FEIN – električni alat, UNIOR - ručni alat, BOSCH – električni alat, SKIL – električni alat, GENMAC- industrijski agregati, SPIT – specijalni alat i pribor za građevinarstvo, FIAC – kompresori i servisna oprema, LAVOR WASH – mašine za pranje pod visokim pritiskom, FEMI – industrijska tocila i cirkulari, TELWIN – aparati za zavarivanje, punjači akumulatora i starteri, ESAB – aparati za zavarivanje, elektrode i žica za zavarivanje, LOCTITE – industrijska sredstva za zapitivanje i podmazivanje, čiji smo uvoznici i distributeri.

Izvoznici smo proizvoda iz metalnog kompleksa, te u tom pogledu imamo višegodišnju saradnju sa stranim i domaćim proizvođačima.

Naši kupci su preduzeća i ustanove koji obavljaju različite delatnosti, kao što su građevinarstvo, metaloprerada, elektroprivreda, proizvodnja prehrambenih proizvoda, remontni zavodi, autoindustrija, radiodifuzija, saobraćaj, humanitarne organizacije. Među njima možemo spomenuti:

Nis Gaspomnjeft – Beograd, MUP Srbije, Vojska Srbije, Mostogradnja – Beograd, Energoprojekt – Beograd, Verano remont – Beograd, Termoelektrane Kostolac – Kostolac, RB Kolubara – Vreoci, Aerodrom Nikola Tesla – Beograd, Telekom Srbija – Beograd.

Naši kupci su i veliki broj trgovaca alatom širom Srbije.

N

a lageru koji čini oko 8 000 artikala, posedujemo i širok asortiman reznog, steznog, mernog, brusnog, kao i specijalnog alata za različite delatnosti.

Time su cenjeni kupci u mogućnosti da u našim veleprodajnim salonima, magacinima i maloprodajnim objektima, na licu mesta izaberu ono što im je potrebno.

Magacinsko poslovanje praćeno je kompletno obezbeđenom logistikom, koja omogućava brzo i lako magacinsko manipulisanje prilikom prijema i otpremanja robe.

Na lokaciji sedista firme posedujemo i javno carinsko skladište, kojim obezbeđujemo kako sopstvene, tako i potrebe teritorijalno bliskih drugih pravnih subjekata - u pogledu skladištenja prilikom uvoza i izvoza robe.

Takođe imamo i razgranatu prodajnu mrežu u svim većim gradovima na teritoriji Srbije, u saradnji sa lokalnim trgovačkim preduzećima.

U našoj firmi je trenutno zaposleno 18 radnika u stalnom radnom odnosu, kao i veći broj spoljnih saradnika.

Višegodišnji smo izlagači na najznačajnijim sajamskim manifestacijama u zemlji, kao što su Sajam automobila u Beogradu, Sajam građevinarstva u Beogradu i Sajam tehnike u Beogradu.

Srećne nastupajuće praznike i uspešnu poslovnu 2013. godinu želimo svim sadašnjim i budućim poslovnim partnerima!

Sedište preduzeća nalazi se u ulici 13. Oktobra 64 u Umci, na 20 km od centra Beograda, gde su na prostoru od 10 ha (koji se nalazi u našem vlasništvu), smešteni naš poslovni objekat površine 400 m2, a u čijem sastavu se nalaze prostor komercijalno-prodajne službe, veleprodajno-izložbeni salon, te export-import odeljenje, i zajedničke službe. Takođe, na navedenom placu nalaze se hale distributivno-veleprodajnog magacina - ukupne površine 5 500 m2, za potrebe komercijalne službe, što našim kupcima omogućava da na licu mesta sami biraju potreban alat i opremu.

Detaljnije o celokupnoj ponudi i uslovima nabavke obratite se na sledećoj adresi: MAGNAT d.o.o.

13. oktobra 64, 11260 Beograd, Umka, Srbija Tel/fax: +381 (0) 11 802 55 00 Mob: +381 (0) 66 80 25 500 E-mail: office@magnat-alati.rs Web: www.magnat-alati.rs Industrija 41 / decembar 2012.

37

predstavljamo predstavljamo AUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING D.O.O.

OPTIMALNA REŠENJA IZ OBLASTI AUTOMATIKE I PROCESNOG INŽENJERINGA Firma Automatika i Procesni Inženjering d.o.o. je osnovana pre tri godine. Sedište firme je u Vršcu, a priroda posla je takva da se posao relizuje na terenu kod korisnika, investitora.

Firma se bavi pružanjem usluga u projektovanju i izvođenju radova u domenu procesnog inženjeringa. Realizacija i kvalitet urađenih poslova i zadovoljstvo korisnika su pokazatelj da je Automatika na pravom putu.

Ciljna grupa i oblast delovanja jesu poslovi u farmaceutskoj i prehrambenoj idustriji.

U procesu projektovanja koristimo vodič GAMP5 (dobra proizvodna praksa za automatizovane sisteme). Projekti se realizuju po smernicama iz projekt menadžmenta, a sve saglasno pozitivnoj zakonskoj regulativi Republike Srbije.

Oprema koja se ugrađuje je od renomiranih evropskih proizvođača Siemens, Danfoss i Belimo - sa kojima Automatika ima tesnu saradnju.

Osnova upravljačke logike je smeštena u PLC (Programabilni logički kontroler) koji razmenjuje podatke sa periferijom, uređajima u polju. Uređaji u polju su senzori, davači informacija o stanju procesa, temperature, pritiska, protoka, kao i statusa izvršnih uređaja.

Izvršni uređaji realizuju logiku koja je u PLC-u. Upravljanje i kontrola procesa se obavljaju na operatorskim panelima ili Personalnim računarima - skaraćeno SCADA system (Supervisory control and data acquisition).

AUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING d.o.o.

Brestova 20, Vršac Tel/fax: 013/ 805 559 Mob: 063/ 355 707 miroslav.janjic@automatika.co.rs www.automatika.co.rs 40

Industrija 41 / decembar 2012.

Projekti su izvedeni na sistemima klimatizacije “čistih soba” u farmaciji, kao i na procesnim mašinama i sistemima prečišćene vode i vode za inekcije.

Logika rada je usaglašena sa zahtevom korisnika. Automatika pruža potrebne konsultantske usluge u kreiranju zahteva.

Automatika u realizaciji poslova nekada nastupa samostalmo, a često u kooperaciji sa firmama Termovent Komerc iz Beograda, Eurocons i BiroPlus iz Vršca.

Zahvaljući timskom radu ostvarene su uspešne reference u zemlji i inostranstvu.

Reference koje izdvajamo su u fabrikama : Terra production iz Inđije, West pharmaceutical services iz Kovina, Actavis Zdravlje iz Leskovca, Slaviamed - Besins, Anderleht - Kraljevina Belgija, Sremska Mitrovica, Mitsidespoint - Sremska Mitrovica, Frezenius - Vršac, JTI Senta, Alltech - Senta, Varus Bionika - Skoplje, Photon Optonics - Niš, Lampest - Vršac, Welpharm - AbuDhabi UAE. Možemo se pohvaliti da je firma Automatika i Procesni inženjering d.o.o. ove godine dobila priznanje za najbolje malo preduzeće u južnobanatskom okrugu, u okviru projekta “Put ka vrhu”, koji zajednički realizuju Fakultet tehničkih nauka Novi Sad I Media Invent iz Novog Sada, zajedno sa Privrednom komorom Vojvodine i privrednim komorama Srbije.

Dalji planovi Automatike su širenje mreže korisnika usluga.

Pružite nam šansu da se dokažemo u pronalaženju optimalnih rešenja . Reference govore više od bilo kakve reklame, a mišljenje korisnika je za naš prioritet.

reflektor plus reflektor plus VESTI IZ AUTOMATIKE

UREĐAJ KOJI PRIKUPLJA ENERGIJU IZ ŠINA Postoji više od 140 000 milja železničkih koloseka u SAD-u, od kojih su mnogi položeni preko nenaseljene zemlje sa niti jednom linijom napajanja na vidiku. Srećom, tu je novi uređaj za prikupljanje energije od vibracija generisanih u koloseku prolaskom vozova - do energije signalnih svetala i drugih uređaja duž koloseka.

Prikupljač energije može sačuvatii više od 10 miliona dolara u troškovima energije na koloseku u Njujorku, sudeći po pronalazaču, profesoru mašinstva Stony Brook Univerziteta, Lei Zuo. To bi takođe smanjilo emisiju ugljen-dioksida za oko 3 000 tona, dodao je on.

Uređaj konvertuje neregularne gore-dole vibracije železničke pruge na jednosmernu rotaciju generatora. Koncept je sličan drugim uređajima za prikupljanje energije kao što su ranac koji generiše energiju, steznik za koleno, kaldrma i ležeći policajci.

Globalno tržište prikupljača energije dostiglo je 700 miliona dolara u 2011, a može da dostigne i 4 milijarde dolara do 2021., prema istraživanju tržišta firme IDTechEx. Zuo i kolege su licencirali svoj železnički prikupljač energije, zasnovan na ispravljaču mehaničkog kretanja, na ime električnog vozila/ prikupljača NRG za komercijalnu upotrebu.

pravila i okidajući Twine sa ciljem da pošalju poruku putem SMS-a, tweet-a ili email-a.

Na primer, ako stavite Twine na pumpu, možete da ga podesite da šalje poruke kada temperatura padne ispod 4°C, što daje dovoljno dugo vremena da se spreči smrzavanje pumpi. Takođe, ovaj sistem može da se koristi u kombinaciji sa senzorima za vibraciju, u slučaju kada mašina za sušenje veša prestane da se obrće.

Ovaj dodatak košta 99 dolara. Za 134 dolara, korisnik dobija magnetni senzor za vrata i prozore, koji je koristan za, na primer, otkrivanje kada dete tinejdžer ulazi u kasne sate na zadnja vrata kuće.

Tekst je preuzet sa sajta www.automatika.rs

Vodeći Inženjerski portal na Balkanu e-mail: office@automatika.rs Tel: +381 63 402 426 www.automatika.rs

Parker Hannifin Corporation Pneumatic Division - Europe www.Parker.com/euro_pneumatic

TWINE - UREĐAJ KOJI NAM ŠALJE PORUKE UPOZORENJA Za sve one koji su zabrinuti zbog zamrznutih slavina, poplavljenog podruma ili sina i kćerke tinejdžera koji ostaju do kasno u noć u gradu, postoji rešenje. Reč je o Twine-u, senzoru sa Wi-Fi konekcijom, uređaju obloženom gumom - koji je tu da upozori vlasnika ako nešto krene loše. Takođe je moguće podesiti ga da obaveštava kada se dešava nešto dobro ili, u najmanju ruku, korisno, kao što je prestanak rada mašine za sušenje veša ili trenutak kada je pošta isporučena.

Ovaj sistem je zamisao diplomaca MIT Media Lab-a Davida Carra i Johna Kestnera, koji su dobili preko pola miliona dolara sredstava od sajta Kickstarter kako bi sproveli svoju ideju u realnost. Oni su nedavno počeli da isporučuju svoj proizvod preko svoje kompanije Supermechanical.

Kvadratni uređaj, veličine kutije za cigare (stranica nešto manja od 7cm), može da radi nedeljama koristeći par AA baterija – u stanju je čak da pošalje e-mail kada se baterije isprazne. Ovaj blok je opremljen senzorima za temperaturu, vibracije i orjentaciju. Takođe postoji i konektor za proširenje, tako da korisnik može da doda dodatne senzore za praćenje prašine ili otvaranje vrata ili prozora.

Kako bi se ovaj čarobnjak učinio korisnim, na korisniku je da odluči šta želi da prati koristeći Web aplikaciju, podešavajući

Ovlašćeni distributer Preduzeće za inženjering, proizvodnju, trgovinu i usluge Adresa: Petra Martinovića 20 11030 Beograd

E-mail: maleksic@eunet.rs Telefon: +381 11 2541174 Fax: +381 11 2541174 Mob: +381 63 329988

+381 65 3299888

Delatnost:

Projektovanje, isporuka, montaža, puštanje u rad i distribucija pneumatskih sistema i komponenata - automatskog upravljanja tehnoloških postrojenja i uređaja.

Industrija 41 / decembar 2012.

događaja najavanajava događaja

OD 12. DO 16. MARTA U FRANKFURTU NA MAJNI

ISH 2013

U

periodu od 12 – 16 marta naredne godine, u Frankfurtu na Majni održaće se vodeći svetski sajam opreme za kupatila, građevinarstva, energetike, klimatizacije i obnovljivih izvora energije - pod skraćenim nazivom ISH 2013. Tim povodom, frankfurtski sajam je 04. decembra u Beču organizovao konferenciju za štampu, kako bi novinarima iz Evrope, ali i šire preneo podatke o trenutnoj popunjenosti kapaciteta izložbenog prostora, očekivanoj posećenosti, kao i planove koje su zamislili za predstojeću manifestaciju. Kao i uvek, časopis Industrija je bio na mestu događaja, kako bi za vas, naše čitaoce, imao prave informacije vezano za frankfurtski sajam i druge manifestacije koje bi mogle pozitivno da utiču na našu privredu. Naravno, sve to zahvaljujuću beogradskoj kompaniji Zodax, koja zastupa ovaj vodeći svetski sajam za naš region.

U veoma interesantnoj kotlarnici, gde je ujedno i bečki muzej grejanja, domaćini skupa su održali jednočasovnu konferenciju gde su prisutni mogli da čuju sve detalje vezano za predstojeći sajam ISH i da u prijatnoj atmosferi porazgovaraju sa Iris Jeglitza - Moshage, potpredsednicom frankfurtskog sajma. Od nje smo saznali da je prošli sajam 2011. godine bio veoma uspešan sa 2 382 izlagača iz raznih delova sveta, dok je samu manifestaciju posetilo 203 410 posetilaca. Takođe, gospođa Iris je skrenula pažnju da je već preko 2 300 kompanija prijavilo svoje učešće za 2013. godinu, kao i to da je interesovanje i dalje veliko, tako da postoje liste čekanja za izložbeni prostor. Tu informaciju su nam potvrdili i naši domaćini iz kompanije Zodax, jer se povećava broj zainteresovanih firmi sa naših prostora koje bi želele da izlažu na sledećem ISH sajmu.

Zvanični oglas koji vas poziva na samu manifestaciju možete videti ispod ovog teksta.

The world’s leading trade fair The Bathroom Experience, Building, Energy, Air-conditioning Technology, Renewable Energies Frankfurt am Main, 12 – 16. 3. 2013

Water for People

Efficient Heating Systems and Renewable Energies Aircontec – Air-conditioning, Cooling, Ventilation

Ištvan Sekula o Industriji „Smatram da će uspeh naše fabrike, kao i prirodu našeg posla, najbolje razumeti oni ljudi koji su u istoj branši – industriji. Mislim da je vaš časopis jako dobar, obrađujete različite teme na interesantan način i svakako da je ovo pravi put da se dobar glas daleko čuje. Kod nas je industrija kao grana privrede zapostavljena, a ovaj časopis je jedan od retkih koji čini upravo suprotno, da se na pravi način promovišu sve grane a ovaj časopis je jedan od retkih koji čini upravo suprotno, da se na pravi način promovišu sve grane a ovaj .

Industrija 41 / decembar 2012.

45

EATON xENERGY RAZVODNI ORMANI SA IZVLAČIVOM TEHNOLOGIJOM Kasete sa prekidačima za struje do 630A Kasete za kontrolu i pokretanje motora snage do 250kW Prazne kasete za specifične zahteve Jednostavno i univerzalno rukovanje sa kasetama svih veličina Mogućnost zamene kaseta pod naponom Jasna i jednoznačna pozicija indikatora za upravljanje, status “test” ili “isključeno” Jednostavno odrzavanje bez potrebe za specifičnim alatima Minimalno vreme zamene

46

Industrija 41 / decembar 2012.

nove tehnologije nove tehnologije

EATON xENERGY XW

K

ao jedan od vodećih proizvođača komponenti, sistema i rešenja u oblasti automatizacije, elektro sektor kompanije Eaton je nedavno predstavio novo rešenje- xEnergy XW tipski testiran razvodni orman sa izvlačivim kasetama. XW orman predstavlja sistem za distribuciju električne energije koji se može kombinovati sa ostalom opremom na više načina. Dizajniran je za poslovno-stambene i industrijske objekte za instalacije do 5000 A. Sistem čine kasete sa fabrički ugrađenom opremom, orman i softver za planiranje i proračun. XW razvodni orman pruža korisnicima jednostavnu, bezbednu i pouzdanu distribuciju električne energije. Optimalna ponuda opreme u kasetama XW polja značajno skraćuje vreme montaže i povećava fleksibilnost. Sve pojedinačne komponente ormana, ugrađena tehnologija i sam orman su tipski testirani i usklađeni sa standardom IEC/EN 61 439.

Postoji 5 osnovnih vrsta xEnergy polja: XP (napojno polje sa prekidačem ), XF (polje sa fiksnim odeljcima), XR (“Plug in” polje ), XG (polje za opštu upotrebu) i najnovije rešenje XW (polje sa izvlačivim kasetama). xEnergy XW upotpunjuje proizvodni portfolio xEnergy razvodnih ormana dodatkom polja sa izvlačivim kasetama i omogućava korišćenje ormana kao MCC (Motor Control Center) i PCC (Power Control Center). xEnergy XW ima izvlačive kasete koji se mogu koristiti kao izvodi sa PKZ i NZM prekidačima do 630A i uređajima za pokretanje i kontrolu motora snage do 250 kW.

Prazni kasetni odeljci se mogu prilagoditi specificnim zahtevima.

Kasete svih veličina su identično dizajnirane i jednostavne su za korišćenje; nikakvi posebni alati nisu potrebni prilikom montaže i odrzavanja. Korisnici mogu zameniti xEnergy XW kasetu brzo i bezbedno – čak i kad je uređaj pod naponom. Na ovaj način skraćuje se period prekida rada a povećava dostupnost sistema. Na displeju uređaja se može pojaviti jedna od tri poruke “u funkciji”, “test” i “isključeno”, obezbeđujući na taj način veću bezbednost tokom rada na održavanju uređaja.

Više informacija potražite na

www.eaton.com/moellerproducts .

Eaton electric d.o.o.

Prodajni sektor

PC Airport city Omladinskih brigada 90b Prodaja: +381 11 3 777 003 +381 11 3 777 006 +381 11 3 777 009 Tehnička podrška: +381 11 3 777 008 Marketing: +381 11 3 777 007

Proizvodni pogon Sremska Mitrovica Rumski drum 13 Kontakt tel: +381 22 600 000

www.eaton.rs www.powerquality.eaton.com

96.7% efikasnosti

8.760 sati godišnje.

Novi Eaton UPS uređaj 93PM štedi energiju svakog minuta svakoga dana.

Ono što je važno Vama, nama je još važnije.

Vreme je da Vaš UPS uređaj ozbiljno radi za Vas. Eaton 93PM UPS uređaj.

Rastući troškovi električne energije i uvećanje potrebe za električnom energijom u IT aplikacijama su ključni problemi sa kojima se susreću današnji IT menadžeri.

Zato je ovo pravi trenutak za korišćenje Eaton 93PM UPS uređaja.

On pruža efikasnost bez premca od čak 96.7% a pri tom smanjuje potrošnju električne energije.

Da saznate više posetite

www.eaton.eu/93PM

nove tehnologije nove tehnologije MEHATRONIKA

MEHATRONIKA KAO SPOJ DISCIPLINA I PRIMENA U PRAKSI Autor: Marko Nikolić

Mehatroniku treba posmatrati kao odgovor na ukazane potrebe iz prakse. Svrha postojanja inženjera mehatronike je u skladu potreba društva, a inženjeri mehatronike poseduju kompetentnost u evropskim i svetskim okvirima.

Cilj se postiže u razvoju kreativnih sposobnosti, razmatranjima problema i sposobnosti kritičnog mišljenja, razvijanja sposobnosti za timski rad i ovladavanja specifičnim, praktičnim veštinama potrebnim za obavljanje već napomenute profesije.

Burster senzori sile, momenta i pomeranja.

Zastupnik i distributer PSM d.o.o. info@psm.si, www.psm.si

O

d nas se traži da budemo stručnjaci koji poseduju dovoljno potrebnog znanja iz osnovnih inženjerskih disciplina (matematika, mehanika, elektrotehnika…) iz mašinstva, elektronike, automatskog upravljanja, programiranja i primene savremenih informacionih tehnologija, robotike, automatizacije, savremene mehanizacije...

Mašinstvo je zastupljeno u svim mogućim sferama našeg života, od aparata koje koristimo u svakodnevnom životu do velikih industrijskih postrojenja pa čak i u medicini - gde opisujemo celu funkciju čovekovog tela i pravimo model tkiva preko zakona mehanike. Važan je, dobar izbor materijala pri projektovanju datog robotskog sistema.

Pri njegovom izboru potrebno je znati strukturu materijala (hemijske veze, kristalnu ili nekristalnu strukturu) kao i ponašanje materijala na određenim temperaturama. Materijali koje koristimo su najčešće keramika, polimeri, kompoziti, inteligentni materijali, kod kojih je bitno znati strukturu, osobine, primenu...

Mehanika nas uči da se upoznamo sa kretanjem sistema, silama i spregovima sila, analiziramo trenje, bilans energije, teorijom sudara i ostalim važnim stvarima vezano za mehaniku i ponašanje sistema.

Ovde se bavimo dinamikom i kinematikom tj. opisom sistema, sistemom veza, stvarnim i mogućim pomeranjima, variranjima i oscilacijama. Stičemo znanje za rešavanje sistema koji opisujemo diferencijalnim jednačinama koje opisuju ponašanje sistema kroz vreme i njegove promene. Poznavanje osnovnih zakona dinamike, njihova primena kao polaz pri rešavanju datog problema. Koristimo važne principe Njutna, Ojlera, Lagranža, Žurdena, Gausa i drugih.

Nadogradnja na mehaniku nam sledi u sticanju znanja iz otpornosti materijala, granom mehanike koja nam omogućuje analizu naponskih stanja i deformacija za elastično telo. Sve to pripada oblasti zvanoj statika u mehanici, ispitivanje grede i nosača, napone i naprezanja određenih materijala. Pri rešavanju zadatog problema počinjemo sa analizom kretanja sistema, gubicima i potrebnom energijom. Izborom mehanizma i materijala od koga će sve to biti sačinjeno i predstavljeno verodostojno. Kad smo već kod izbora mehanizma, potrebno je poznavati teoriju mehanike mašina koja nam daje mogućnosti analize i sinteze mehanizama i mašina, a pod analizom podrazumevamo strukturnu, kinematičku i dinamičku.

Strukturna analiza podrazumeva sagledavanje strukture mehanizma i određivanje stepena slobode kretanja jednog od najbitnijih parametara pri konstruisanju robota. Kinetička analiza opisuje kretanje mehanizma u smislu određivanja putanja tačaka, brzina i ubrzanja.

Dinamička analiza daje podatke o inercijalnim silama, reakcijama veza i podatke o opštoj dinamičnosti mašine. Sve ovo nas upućuje na robote koji se koriste u industriji, a pored ostalih, najčešća je primena u automobilskoj i hemijskoj industriji. Gde je monotono raditi jedan posao (ciklus) više hiljada puta (više od 4 000 ponavljanja), tu se uvode roboti; zatim na radnim mestima gde ima opasnosti po život i štetnih materija. Sada se teži ka proizvodnji humanoidnih robota, pa čak i malih robota (foka-Japan) koji mogu da budu zamene za kućne ljubimce tj. da prave društvo starijim osobama. Roboti u industriji su najčešće oblika ili izgleda kao čovekova ruka koja omogućuje da priđemo nepristupačnim mestima uz pomoć zglobova - što daje jednu novu dimenziju robotima, fleksibilnost i povećava produktivnost.

novenove tehnologije tehnologije

MEHATRONIKA

Postoji šest konfiguracija robota koji se koriste u industriji - od kojih je najzastupljenija antropomorfna, a imamo i sferne, cilindrične, dekarktove i scara konfiguracije. I još jednom se vidi da je nemoguće napraviti robota bez dobrog poznavanja mehanike, elektronike, programiranja…

Kao što imamo izbor materijala u mašinstvu, tako je isto potrebno analizirati i dobro poznavati materijale koji se koriste za izradu elektronskih komponenti (tranzistori, diode, fet-ovi...), tehnologiju njihovog dobijanja kao i mernih tehnika koje određuju električne, optičke i magnetne osobine. Osnovna elektronska komponenta je PN-spoj. Vršimo ispitivanja nad inverznim i direktno polarisanim PN-spojem. Saznanjima o elektronskim komponentama, dalje krećemo sa uvodom u elektroniku i to tačnije sa analogno-digitalnim konvertorima. Velika pažnja je posvećena kolima koja su realizovana kao pojačavač (neinvertujući, invertujući…) od kojih je najviše korišćen pojačavač snage. Saznajemo o primeni dioda (regulacija napona, jednostrani i dvostrani usmerači), tranzistora, mosfetova… Isto je tako sa ostalim komponentama, o njihovim karakteristikama, režimima i načinu rada. Velika pažnja se posvećuje izvorima napajanja u elektronskim i mehatronskim uređajima, smetnjama i zaštiti.

Digitalna elektronika nas uči o realizaciji logičkim kolima (minimizacijom, načinom prikazivanja), korišćenju konbinacionih mreža, a isto tako i radu sa sekvencijalnim mrežama koje su najčešće realizovane flipflop-ovima. Spajanjem analogne i digitalne elektronike dolazimo do najeksploatisanih konponenti i njihove primene. Mikrokontroleri su veoma korisni za sve vrste obrade i upravljanja željenim sistemom. Dosta pažnje se posvećuje pri pisanju koda tj. programiranju kontrolera za dati sistem, pri poznavanju i stanju njegove memorije što se najlakše uči asemblerskim načinom programiranja, dok je prisutno i programiranje u C programskom paketu, tačnije u ANSI (American National Standards Institute) C paketu. U njemu postoji par komandi koje su dodate u odnosu na standardni C paket, radi lakšeg pristupanja bitovima.

Primena senzora i aktuatora je još jedna od zastupljenih oblasti u projektovanju i primeni na robotima, najviše primene nalazi kod humanoidnih robota koji imaju veliki broj senzora i motora za pokretanje i obavljanje određenih operacija i zadataka. Spomenućemo neke od senzora koje je moguće videti na robotu, a isto tako i zivise od zadatka i namene koju će imati željeni sistem.

Moguća i najčešća je primena senzora za merenje kretanja i položaja, zatim za merenje pritiska, nivoa i protoka, isto tako temperature i vlažnosti i mnogih drugih.

nove tehnologije nove tehnologije MEHATRONIKA

U savremenoj tehnici se sve više teži automatici i upravljanju na daljinu. Automatika je budućnost gde treba težiti ka daljem usavršavanju.

Upravljanje primenjujemo na različite sisteme, bilo da su oni diskretnog ili kontinualnog tipa. Težimo ka ispitivanju (modeliranju) sistema sa povratnim spregama i pronalaženju upravljanja sistema i kako ih učiniti stabilnim. Modeliranje je način predstave realnog sistema i teorije o tom sistemu, u obliku kojim se može manipulisati. Realan sistem je izdvojeni deo realnog sveta koji nam je od interesa. Dok nam simulaciju omogućavaju razni softverski paketi (Matlab, Simulink, Control System Toolbox) radi lakšeg praćenja rezultata i mogućnosti isparavljanja i verifikacije datog modela kao valjanog.

Isto tako dolazimo u dodir sa komponentama tehnoloških sistema, kao sto su mahaničke, pneumatske, hidraulične, električne I mehatroničke komponente. Njihova primena je veoma česta, dok je pneumatika najzastupljenija zbog sigurnosti - jer ne može doći do eksplozije ili zapaljenja i oštećenja radnog prostora ili mašina kao što je slučaj kod hidrauličnih mašina i sistema. Potrebna su nam znanja iz programiranja i primene programabilno logičkih kontrolera (PLC).

Nijedan čovek nema mogućnosti da se u sve ove oblasti podjednako razume, što je neophodno radi realizacije željenog robota. Zato je zadatak nas mehatroničara da oformimo dobar tim, koji će se sastojati od inženjera ili stručnjaka iz oblasti kao što su mašinstvo, elektronika, upravljanje, programiranje. On treba dati prava zaduženja da ne bi došlo do zabune i nerazumevanja, jer svako od već napomenutih struka vuče na svoju stranu (npr. ‘’mašinac’’ bi sve to smanjio, napravio što manje, ali to ne odgovara elektroničaru koji treba sprovesti upravljanje i sve to postaviti unutar robota, a dok se oni ne usaglase - nezaposlen bude programer koji mu daje životni kod i omogućava mu rad). Zato inženjer mehatronike ima ulogu dirigenta tima, koji je specijalizovan za jednu od napomenutih struka, ali ima dodira sa svim ostalim potrebnim tehnikama, pa zbog toga ima mogućnost vođe tima jer jedino on određeni robotski sistem poznaje u potpunosti.

Dalje u tekstu sledi primer organizacije tima i sistem rada kod izrade robota za takmičenje Eurobot, koje se svake godine odražava u našoj zemlji i ujedno je naš Nacionalni kup.

Sada ćemo vam predočiti kako izgleda pristup, prikaz i raspodela zaduženja za konstruisanje i izradu robota . Tim može činiti 5 članova u zavisnosti od težine projekta: 1. Vođa ekipe donosi važne odluke za tim kada je najpotrebnije kao član zadužen za programiranje i pozicioniranje robota.

2. Drugi član tima je zadužen za mašinsku konstrukciju i tehničko projektovanje, pa donosi idejne promene u projekat, kada to pojednostavljuje mehanizam.

3. Treći član je isto tako zadužen za mašinsko konstruisanje, tehničko projektovanje, dizajn kao i izlaganje konačnih rešenja.

4. Četvrti član je zadužen za elektroniku u ovom projektu i doprinosi timskoj disciplini.

5. Peti član je zadužen za dizajn, menadžment i finansije, doprinosi izboru novih ideja i jednostavnijih rešenja u okviru projekta.

Poštovane kolege, ovako izgleda raspodela zaduženja pri projektovanju i izradi ozbiljnijih sistema. Želim svima da se nađu u jednom ovakvom sistemu funkcionisanja, jer timski rad je veoma zastupljen i koristan. Srećno!

Tekst je preuzet sa sajta www.automatika.rs

Vodeći Inženjerski portal na Balkanu e-mail: office@automatika.rs Tel: +381 63 402 426 www.automatika.rs

Senzori obrtnog momenta KISTLER Testna mesta za elektromotore Zastupnik i distributer PSM d.o.o. info@psm.si, www.psm.si

reflektor plus plus reflektor GASPROM NJEFT: RAST PROFITA U OVOJ I INVESTICIJA U 2013. GODINI Ruska kompanija Gasprom njeft očekuje ove godine rast profita od 4,3 odsto, a za narednu planira povećanje investicija za 21 odsto, među kojima će značajno mesto imati razvoj NIS-a.

Kako je juče na Danu investitora rekao finansijski direktor kompanije Aleksej Jankevič, prognozira se da će ove godine dobit, prema Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, dostići 5,7 milijardi dolara.

Prihodi kompanije će, kako se predviđa, porasti za 13,6 odsto - na 39,835 milijardi dolara, a rast pokazatelja EBIDTA očekuje se od 1,6 odsto, na 10,387 milijardi dolara.

Jankevič je istakao da će ova godina bita najuspešnija za Gasprom njeft - po svim pokazateljima, preneo je sajt finmarket.ru.

Naredne godine investicije Gasprom njefta bi mogle da porastu za 21 odsto, na 7,4 milijardi dolara, sa 6,1 milijarde koliko su bili ove godine, rekao je Jankevič. Planirane investicije kompanije za 2014. godinu su 8,3 milijarde, a za 2015. – 7,3 milijarde dolara.

Prema rečima Jankeviča, Gasprom njeft će u periodu 2013-2015. dostići svoj investicioni maksimum, ali ne planira da smanjuje dividende. Šef odeljenja za strategiju i razvoj kompanije Sergej Vakulenko, rekao je da je osnovni rast investicija u vezi sa realizacijom novih projekata u proizvodnji i istraživanju, kao i modernizaciji fabrika.

U proizvodnji će važni projekti biti Novoport i Prirazlomnoje, kao i Mesojaha i Kujumba, a značajno će biti i ulaganje u inostrane projekte.

U preradi će važan projekat biti razvoj „Naftne industrije Srbije“ (NIS), istakao je Vakulenko.

52

Industrija 41 / decembar 2012.

Glavne poluge rasta Gasprom njefta biće dobijanje sredstava Gasproma, pribavljanje novih sredstava i korišćenje novih tehnologija. Takođe stabilnost prognoza razvoja kompanije pruža i poverenje u oblasti poreza i konstruktivni dijalog sa vladom, dodao je Vakulenko. Što se tiče perspektive međunarodnog razvoja Gasprom njefta, on je rekao da je kompaniji potencijalno interesantan izlazak na tržišta Brazila, Ekvadora, Libije i Egipta. Pored toga, prema rečima Aleksandra Jankeviča, Gasprom njeft namerava da nastavi uspeh NIS-a u regionu Balkana, a identifikovao je nekoliko regiona rasta u severozapadnoj Evropi i jugoistočnoj Aziji.

Ukupan obim proizvodnje nafte i gasa u novim projektima 2020. godine će činiti 60 odsto ukupne proizvodnje Gasprom njefta, planirane za taj period na nivou od 100 miliona tona ekvivalenata nafte.

IZVOR INFORMACIJA: Biz Life

NOVO U PONUDI IZDAVAČKE KUĆE IND MEDIA D.O.O. KNJIGA „POSLODAVAC I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU“

Knjiga koju bi svaka firma u Srbiji trebalo da ima.

Sveobuhvatan priručnik koji vas upoznaje sa svim pojmovima i pravilima vezanih za bezbednost i zdravlje na radu.

Cena knjige je

864 dinara

(u cenu su uračunati PDV i troškovi poštarine).

Zainteresovani za kupovinu knjige neka kontaktiraju redakciju časopisa Industrija: Tel/fax: 011 3479 000 ili 011 3479 777 Mob: 060 344 8428 e-mail: office@industrija.rs

www.industrija.rs

posetili smo smo posetili

PRVI „ŠVEDSKO-SRPSKI FORUM O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA“

U hotelu Metropol Palace u Beogradu, 4. i 5. decembra 2012. godine, održan je prvi „Švedskosrpski forum o bezbednosti saobraćaja“, u organizaciji Swedish Trade Council, Ambasade Švedske, Komiteta za bezbednost saobraćaja Srbije, švedske agencije za bezbednost saobraćaja SweRoad, kao i švedske firme Volvo Trucks.

F

orum se uglavnom bavio pitanjima bezbednosti saobraćaja u Srbiji, koja se mogu rešiti putem značajnih infrastrukturnih ulaganja, kako na nivou države, tako i na nivou lokalnih zajednica, kao što se i predviđa novom Nacionalnom strategijom za bezbednost saobraćaja 2013-2020. godine, iniciran je od strane Vlade Republike Srbije, a finansirala ga je Svetska banka. Autor strategije, g. Dick Johnsson iz Švedske, predstavnik firme „Louis Berger“, po prvi put je govorio o predloženom sadržaju, kao i o oblastima koje su u fokusu Strategije.

Strategija se, između ostalog, zasniva na podizanju svesti o značaju bezbednosti saobraćaja. Visok broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom u Srbiji, svedoči o tome da se saobraćajno okruženje mora poboljšati. Zato su na ovom Forumu bila predstavljena iskustva iz Švedske i Srbije. Pored toga su i brojna švedska preduzeća predstavila rešenja iz oblasti koja su preporučena Strategijom, kao štu su Inteligentni transportni sistemi (ITS), Automatska saobraćajna kontrola (ATC) kao i rehabilitacija i održavanje puteva - koja se mogu primeniti i u Srbiji u rešavanju saobraćajnih pitanja, kako na nivou države, tako i u lokalnim sredinama.

Kao jedna od smernica u povećanju bezbednosti saobraćaja, predstavljena je Inicijativa „Vižn Zero“ (VZI), koja se primenjuje u Švedskoj. Prema postignutom rezultatu, Švedska je uspela da ispuni cilj Evropske unije i da prepolovi broj smrtnih slučajeva u saobraćaju, čime je dostigla najnižu stopu smrtnosti u saobraćaju u svojoj istoriji, u odnosu na broj stanovnika zemlje.

Osim glavne teme foruma, bezbednosti u saobraćaju, bile su predstavljene firme koje uspešno posluju na srpskom tržištu. Takođe, kroz njihov asortiman, Švedska plasira svoj uobičajen kvalitet i očekivanu trajnost mašina i vozila.

54

Industrija 41 / decembar 2012.

Volvo Trucks je jedan od najvećih proizvođača teških komercijalnih vozila u svetu.

Firma EVOCON je ekskluzivni zastupnik VOLVO GRAĐEVINSKE MEHANIZACIJE za teritoriju Srbije, Crne Gore i Makedonije Husqvarna program građevinskih mašina i alata za građevinsku struku i industriju kamena, sastavni je deo kompanije „Husqvarna AB“.

SENSYS® je snabdevač za bezbednost saobraćaja i saobraćajnih informatičkih rešenja za globalno tržište.

AB Blinkfyrar je vodeći švedski proizvodač saobraćajnih znakova, materijala za radne zone i glavni snabdevač rešenja za bezbednost u saobraćaju.

logistika logistika GEBRÜDER WEISS

STRUČNJACI ZA TRANSPORT I LOGISTIKU

Od tajnog savetnika Getea, do kompletnih proizvodnih postrojenja, Gebrüder Weiss je tokom poslednjih pet vekova transportovao i pružao logističke usluge širom sveta.

Sa preko 5 000 zaposlenih, 162 sopstvena pogona i godišnjim prihodom od preko jedne milijarde evra (2011. god.), preduzeće Gebrüder Weiss spada u vodeća transportna i logistička preduzeća u Evropi.

Sa sedištem u Dobanovcima i filijalama u Leskovcu i Kragujevcu, Gebruder Weiss trenutno zapošljava 131 saradnika. Pored međunarodnog i nacionalnog drumskog transporta, vazdušnog i pomorskog transporta, rešenja za distribuciju i carinskih usluga - u ponudi Gebruder Weiss-a su i usluge skladištenja. Osim javnog carinskog skladišta, postoji i komercijalno skladište, osposobljeno za čuvanje opasnih materija.

Snažni i brzi informacioni tokovi su podjednako važni kao i fizičko kretanje robe u današnjem poslovanju logistike i transporta. Sa našim najsavremenijim sistemima informacionih tehnologija, kao sto su iSIS (Internet Shipment Information System)

Gebruder Weiss, inače prepoznatljiv po kvalitetnom zbirnom transportu, nudi kompletan logistički outsoursing za preduzeća koja posluju u Srbiji. Kada je reč o transportu lakih pošiljki, pomoću visokih standarda i guste mreže stalno aktivnih direktnih linija, roba stiže tačno na vreme kod primaoca u Evropi. i iWIS (Internet Warehouse Information System), takođe i the internet-based dispatching iOrder software, olakšavamo svakodnevni rad naših klijenata.

Kada je reč o delimičnim i kompletnim utovarima, Gebruder Weiss posluje na teritoriji čitave Evrope i sveta. Transportne resurse Gebruder Weiss-a čine međunarodna flota s kamionima - prikoličarima i domaća flota s vozilima za distribuciju. Najznačajniji resursi narandžastog koncerna su, pre svega, eksperti iz oblasti špedicije, logistike i transporta - koji su uvek otvoreni za sva Vaša pitanja. Uverite se i sami da GW pokreće sve!

Gebrüder Weiss d.o.o.

Transport and Logistics Beogradska bb, Dobanovci Tel: +381 (0) 11.3715.235 Fax: +381 (0) 11.3715.201 E-mail: office.beograd@gw-world.com Web: www.gw-world.com Industrija 41 / decembar 2012.

55

ekologija ekologija

UTICAJ INDUSTRIJE NA ŽIVOT JEZERA Tekst pripremila: Jelena Kovačević Dipl. Geograf zaštite životne sredine

Prema definiciji, jezerom se naziva svako prirodno udubljenje na kopnu ispunjeno vodom koja se prividno kreće. Industrijska proizvodnja svakim danom sve više čini da jezera polako nestaju. Ovaj tekst će samo malo dotaći ovu beskrajnu temu, sa nadom da će mnoge podstaći na razmišljanje.

Z

načaj jezera je ogroman: predstavljaju resurse vode, staništa su biljnog i životinjskog sveta, čine estetski izgled predela lepšim, služe za rekreaciju i sportove na vodi kao i za plovidbu, ribolov, navodnjavanje itd.

Jezera utiču na klimu srazmerno njihovoj veličini. Leti snižavaju temperaturu, a zimi je povećavaju. Utiču i na vlažnost vazduha tako što ga povećavaju.

NAJZAGAĐENIJE JEZERO NA SVETU Među zanimljivim pitanjima o jezerima: koje je najveće, najdublje, najviše, javilo se i pitanje koje je jezero najzagađenije na svetu. Kako se uopšte može izmeriti koje je jezero najzagađenije na svetu? U ovom tekstu izložićemo samo nekoliko favorita koji mogu trenutno odneti pobedu.

• Prvi među favoritima je jezero Karačaj na Uralu, u zapadnom delu Rusije.

Ono je zagađeno otpadom od fabrike za nuklearnu proizvodnju oružija. Smrtonosnu dozu radijacije čovek bi dobio za samo sat vremena stajanja na obali ovog jezera. Jezero se decenijama koristilo za odlaganje tečnog radioaktivnog otpada. Ono je danas zatrpano sa 10 000 betonskih blokova da bi se sprečilo curenje radioaktivnog otpada.

Ali problem nije rešen jer su kontaminirane podzemne vode.

• Jezero Onondaga (SAD) je američka Agencija za zaštitu životne sredine proglasila “izgubljenim mestom’’.

Godinama su se u njega odlagali: fosfor, amonijak, nitrati, živa i ostali industrijski otpad. Ovo jezero je postalo jedna velika toksična supa.

• Jezero Tai u Kini zagađeno je otpadom 56

Industrija 41 / decembar 2012.

od 2 800 fabrika koje se nalaze na njegovoj obali. Ono je na trećem mestu po veličini, a na prvom po zagađenju u Kini. Procenjeno je da je potrebno 14,4 milijarde dolara da bi se očistile sve industrijske vode koje zagađuju ovo jezero.

• Jezero Iri (SAD) zagađeno je otpadnim motornim uljima i otpadnim vodama iz industrijskih postrojenja na obali.

JEZERA NISU IZDVOJENA CELINA Ne možemo nikako odvojiti zagađenje jezera od zagađenja reka. Jer se mnoge zagađene reke ulivaju u jezera, pa predstavljaju pritoku jezera i samim tim ga zagađuju.

U severni deo Kaspijskog jezera koje je najveće na zemlji, reke Volga, Ural i Emba unose otpadne vode. Takođe, mnoge reke mogu biti zagađene od strane jezera - ako predstavljaju otoku istog. Zagađenjem jezera ugrožen je čitav živi svet koji se nalazi u njegovoj okolini i u samom jezeru. Najviše strada fauna riba. Pojedina jezera predstavljaju jedinstvena staništa za određene vrste riba, ugrožavanjem njihovog staništa one mogu nestati u potpunosti, što se u prošlosti i događalo. U mnogim zagađenim jezerima, ribolov je zabranjen - a neka su čak i ostala bez riblje faune. Mnogim ljudima koji žive u blizini jezera, ribolov predstavlja jedini izvor prihoda, bez koga ostaju.

ekologija ekologija EUTROFIKACIJA JEZERA Jedna od najočiglenijih posledica industrijskog zagađenja jezera je eutrofikacija jezera ili takozvano cvetanje vode. Ovaj proces dovodi do starenja vode u jezeru. Najčešće nastaje kada se u jezero slivaju neprečišćene industrijske otpadne vode bogate fosforom i azotom.

Eutrofikacija se može dogoditi i prirodnim putem, kada se jezerska akvatorija puni nanosima gline i hranljivim materijama. U jezeru dolazi do bujanja vegetacije koja zahvata sve veću površinu i dolazi do odumiranja jezera. Ova jezera su najčešće mutna i siromašna kiseonikom.

Krakterističan primer eutrofikacije jezera može se videti na jezeru Viktorija u Africi. Jezero je zagađeno otpadnim vodama iz fabrike hartije, kože i šećerane. Zagađenje je dovelo do bujanja biljke ljubičastih cvetova hijacinte ili „ vodenog zumbula“ (Eichornija crassipes). Ova biljka se smatra jednom od najproduktivnijih biljaka na zemlji. Za vrlo kratko vreme biljka je prekrila na stotine km2 vodene povšine. Došlo je do otežanog saobraćaja, a i ribolov je obustavljen do 2014. godine. Ovo je izazvalo ogromnu štetu kao i nezadovoljstvo stanovništva. Velika ekološka katastrofa je zadesila jezero Viktorija, došlo je do širenja malarije, velikog množenja puževa, širenja zmija, krokodila i agresivnih nilskih konja.

“ARALE OPROSTI NAM, VRATI SE…,, Ne možemo govoriti o uticaju industrije na jezera, a ne spomenuti Aralsko jezero. Nalazi se na teritoriji Kazahstana i Uzbekistana. Pre nekoliko decenija mu je prognozirano da će nestati do 2020. godine.

Da li će se prognoze ostvariti ostaje nam da vidimo. Nekada četvrto jezero sveta po veličini, danas je na osmom mestu. Ali kako stvari stoje izgleda da ćemo ostati siromašni za jedno jezero a biti bogatiji za još jednu pustinju. Jezero je zagađeno raznim testiranjima hemijske industrije, pesticidima a i otpadom iz reka koje se ulivaju u njega. Isušivanje jezera počelo je 70-tih godina prošlog veka.

Najveći uzrok isušivanja jezera je taj što su glavne pritoke Amudarja i Sirdarja koje su najviše jezero snabdevale vodom - preusmerene za navodnjavanje pustinjskog područja kako bi se uzgajale žitarice, lubenice, a naročito pamuk. Odluka da se povećaju navodnjavane površine radi dostizanja proizvodnje pamuka (od najmanje 6 milio-

O autoru Jelena Kovačević je Viši nutricionista –dijetetičar i diplomirani Geograf zaštite životne sredine. Autor je nekoliko radova i novinskih članaka. Posvećena je rešavanju mnogih problema ishrane i životne sredine. Sklona je istraživačkom radu.

Učestvovala je u mnogim akcijama za očuvanje i poboljšanje životne sredine.

na tona godišnje po svaku cenu), dovela je ovo jezero do nezamislive ogromne ekološke katastrofe. Veliki problem predstavljaju i prašinaste bure pri kojima se sa isušenog dna Aralskog jezera podižu u vazduh čestice prašine i soli koje nanose štetu okolnom zemljištu, čineći ga neplodnim. Takođe, dolazi i do pojave mnogih bolesti, najčešće pojave bolesti pluća i raka. Smatra se kada jezero bude totalno presušilo da će za sobom ostaviti sloj soli od 72 mm. Slana pustinja koju je ostavilo za sobom je vrlo toksična. Površina Aralskog jezera smanjila se za 60%, a količina vode za 80%. Uništavanjem Aralskog jezera nestajao je i živi svet u njemu i oko njega, a najviše mu je naškodio salinitet vode koji se izuzetno povećavao sušenjem jezera na šta se ono nije prilagodilo. Klimatski uticaj - koji se osećao do 200 km od obale, takođe se promenio. Leta su postala toplija a zime hladnije. Vazduh je postao suvlji. U priobalnom području posledice ove katastofe osećaju milioni ljudi koji su veoma zabrinuti. Ribari i mornari su ostali bez posla. Na više mesta istaknuti su panoi gde piše: “Arale, oprosti nam, vrati se,,. Razni projekti su pokrenuti da bi se jezeru pomoglo. Desetine milijardi dolara potrebne su da bi se jezero povratilo na izgled od pre 20-30 godina. Treba ponovo odlučiti o proizvodnji pamuka, naravno, ovog puta u korist jezera ako se želi da ono još uvek postoji.

PROJEKTI ZA SPASAVANJE SU NAJČEŠĆE MRTVO SLOVO NA PAPIRU Pored brojnih negativnih činjenica moramo izneti i neke pozitivne.

Mnoge industrije su smanjile obim potrošnje vode a samim tim i zagađenje otpadnim vodama. To su postigli tako, što su usavršili tehnološke procese unutar svojih pogona a i primenom sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Za mnoga jezera urađeni su projekti za njihovu sanaciju, da bi se bar delimično povratila narušena ravnoteža. Potrebna su ogromna sredstva, koja bivaju u retkim slučajevima sakupljena da bi se sanirala šteta naneta nekom jezeru. Često ti projekti ostanu mrtvo slovo na papiru i do početka sanacije nikada ni ne dođe. Ali sa Palićkim jezerom u Vojvodini je bio drugačiji slučaj.

Na Palićkom jezeru 1971. godine odigrao se jedinstven poduhvat u našoj zemlji, počela je njegova sanacija. U Palićko jezero su se slivale gradske i industijske otpadne vode, koje su dovele do prekomerne zagađenosti. Došlo je do naglog pomora biljnog i životinjskog sveta.

Jezero je počelo da izumire, pojavila se eutrofikacija jezera, potrošnja kiseonika je bila velika, a oslobađao se otrovni sumporvodonik.

Jezero je isušeno, otklonjen je mulj sa dna, postavljeni su uređaji za prečišćavanje otpadnih voda koje dolaze iz grada Subotice. Ponovno punjenje basena je počelo 1975. godine. Palić je doživeo pravi turistički procvat. Ipak, danas je jezero ponovo zahvaćeno eutofikacijom.

Naselja u blizini jezera moraju se razvijati planski. Borbi za očuvanje čistoće jezera treba pristupiti multidisciplinarno. Ona se mora stalno unapeđivati. Treba vršiti zaštitu svih jezera koja se nikako ne mogu posmatrati izolovano od okoline i sliva kome pripadaju. Ovo je posebno bitno jer je izuzetno teško, u nekim slučajevima praktično nemoguće - kasnije povratiti narušenu ravnotežu.

Industrija 41 / decembar 2012.

57

posetili smo smo posetili

SAJAM VODA 2012 O

d 06. do 08. novembra u Beogradu - u organizaciji kompanije Belexpo i Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, održan je četvrti po redu Sajam voda. Sajam je na jednom mestu okupio proizvođače i distributere opreme, uređaja i hemikalija, predstavnike naučnih institucija, projektantskih firmi, vodoprivrednih preduzeća, lokalnih samouprava, javno komunalnih preduzeća, ministarstava kao i finansijske institucije koje kroz donacije i zajmove investiraju novac u vodoprivredu.

Sajam voda posetio je Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Goran Knežević, koji se ovom prilikom upoznao sa najnovijim tehničkim i tehnološkim dostignućima u oblasti proizvodnje vode i odvođenja otpadnih voda.

Ideja jednog ovakvog sajma je da se definišu strateški ciljevi u očuvanju vodenih resursa i želja da se sektor vodoprivrede regiona unapredi i razvije.

Sajam voda namenjen je svima koji su spremni da svoja saznanja i iskustva pokažu i prenesu drugima, bez obzira radi li se o proizvodu, tehnologiji, usluzi, inovaciji, nauci… ili nečem drugom, što doprinosi boljem korišćenju voda, zaštiti voda i zaštiti od voda.

Svrha ovog događaja jeste da bude polazna platforma za sve buduće projekte u regionu, kao i umrežavanje proizvođača i distributera opreme i tehnologije - sa finansijskim institucijama koje investiraju novac u vodoprivredu.

Sajam voda pratio je i Međunarodni naučno-stručni skup, koji kroz pažljivo odabrane teme biva veoma aktuelan i podsticajan. S obzirom na to da je vodoprivreda delatnost kojom se na integralan način upravlja vodama i sprovode uslužne delatnosti u ovoj oblasti, angažovanje vodećih stručnjaka na ovakvom međunarodnom skupu ukazuje na odgovornost i spremnost svih učesnika da doprinesu njenom razvoju.

Firme koje učestvuju na ovakvim sajmovima imaju priliku da na direktan način komuniciraju sa tržištem i predstave svoje proizvode, planove i projekte. Posebno su se istakle dve kompanije: Pricon bussiness Creation koja se bavi ekološkim inženjerstvom i deo je velikog sistema kojima pripadaju i firme CILLIT i CWG GmbH gde su na teritoriji Srbije u funkciji predstavništva ovih giganata. Oni se bave projektovanjem i izradom postrojenja za preradu vode (industrijske otpadne vode, bazenska tehnologija), izvođenjem postrojenja za snabdevanje naselja pijaćom vodom, tretmanom otpadnih voda na biloški način kao i konsaltingom iz oblasti alternativne energije. Druga firma koja se istakla je KSB Pumpe i armature, kao deo KSB grupe koja je jedan od vodećih proizvođača pumpi, ventila i srodnih sistema. Grupa ima 15 600 zaposlenih širom sveta i zadovoljava potrebe kupaca iz oblasti vodoprivrede, industrije, energetike i rudarstva, instalcija kućne tehnike - stambene i poslovne izgradnje. KSB se razvija i kao servis partner i obezbeđuje kompletne hidraulične sisteme za vodosnabdevanje i drenažu.

Ovo je bila idealna prilika svim posetiocima da se na jednom mestu informišu o novim proizvodima i uslugama, tehnologijama i rešenjima.

Ono što raduje nas kao svakodnevne posmatrače sajamskih manifestacija ovog tipa - jeste da je sajam daleko kvalitetniji i posećeniji nego ranijih godina.

58

Industrija 41 / decembar 2012.

reflektor plus reflektor plus

“GRUNDFOS” ZAVRŠIO IZGRADNJU FABRIKE U INĐIJI

I

zgradnja fabrike “Grundfos” u Inđiji je završena, a 1. decembra je objekat svečano - od “Energogroup” lokalnog izvođača radova, preuzela danska kompanija. Jim Toft Nielsen, generalni direktor kompanije “Grundfos” u Srbiji, izjavio je da je svečano otvaranje planirano za maj 2013. godine.

- Nova fabrika se nalazi u Industrijskoj zoni Inđije neposredno uz autoput. Ovo je moderna i LEED GOLD zgrada i mi smo veoma ponosni što imamo kompetentan tim koji je sposoban da izgradi veoma “user friendly” objekat za 10 meseci, a da pritom zadrži zahtevani stepen kvaliteta. Već 3. decembra počeli su da stižu kamioni sa linijama i opremom koja će biti instalirana u novoj fabrici – navodi Jim Toft Nielsen i dodaje da do 2014. planiraju da zaposle 350 ljudi.

Kako kaže naš sagovorik, “Grundfos” ima velike planove za Srbiju.

- Nastavićemo da proizvodimo ovde u Srbiji najpopularniji i naj-

prodavaniji “Grundfos”-ov proizvod - malu cirkulatornu pumpu za grejanje i cirkulaciju vode. “Grundfos”-ove pumpe koje se proizvode u Srbiji, koriste se za grejne sisteme i sanitarne sisteme sa cirkulacijom vode. U budućnosti planiramo da, između ostalog, proizvodimo i pumpe za otpadne vode.

Pumpe će biti plasirane, kako kaže naš sagovornik, najviše u Rusiju i Evropsku uniju.

Za prvu fazu, planirano je ulaganje od 50,8 miliona evra, a o sledećim fazama Toft Nielsen kaže: - Ovo je tek prva faza “Grundfos”-ove investicije u Srbiji, narednih nekoliko godina ćemo pratiti privredu i nastaviti sa ulaganjima u skladu sa razvojem - kako regionalnog, tako i globalnog tržišta.

“Grundfos” u budućnosti planira da se fokusira na rast, prateći svoju globalnu strategiju kao i da nastavi sa dobrom i uspešnom saradnjom u Srbiji.

Uređaj za pročišćavanje otpadnih voda SR_REG 500 Pokljuka - izrada posuda

Proizvodimo: • Sisteme za pročišćavanje otpadnih i atmosferskih voda te vodovoda ▪▪ biološki pročistači otpadnih voda ▪▪ separatori ulja i masti ▪▪ cisterne i oprema za pitku,

Regeneracija CG d.o.o.

Zanatski centar, Toplički put 85310 Budva Crna Gora

t/f: +382(0)33 451 958 m: +382(0)67 511 001 m: +382(0)67 511 026 m: +382(0)67 511 049 e: regeneracijacg@t-com.me i: www.regeneracija.com

tehnološku i otpadnu vodu ▪▪ sistemi za desanilizaciju i filtraciju pitke vode ▪▪ pročistači otpadnog vazduha ▪▪ vodomjerni i ostale vrste šahtova

• Projektovanje sistema za pročišćavanje otpadnih i atmosferskih voda te odvoda i kanalizacije

Ugradnja uređaja za pročišćavanje otpadnih voda SBR_REG 1000

SBR 1000 BUDVA JAZ

Industrija 41 / decembar 2012.

59

bezbednost i zdravlje na radu Bezbednost i zdravlje na radu KANCELARIJSKI POSLOVI

I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Obično se smatra da je posao u kancelarijama lak, komforan i bezbedan. Osnovni poslovi koji se obavljaju u kancelarijama su administrativni, koje karakteriše malo fizičko a povećano psihičko i vizuelno - senzorno opterećenje. U njima se obavljaju i mnogi drugi poslovi počev od onih pri kojima se zahteva visok nivo veštine i znanja - kao što su poslovi novinara, finansijskih stručnjaka, bankara, itd., do onih gde su zahtevi minimalni i pri kojima radnik ima malu kontrolu nad svojim poslovima, kao što su poslovi u call-centrima, obrada podataka i drugo.

Prim. dr sci Jelena Paunović Pfaf, specijalista medicine rada

B

ez obzira na vrstu samog posla, zaposleni u kancelarijama su izloženi mnogim rizicima po zdravlje koji proističu iz karakteristika rada, zahteva rada, radnih uslova, opreme i materijala sa kojima se radi. Neke od osnovnih štetnosti prisutnih pri radu na ovim poslovima su: • sedeći položaj pri radu • produženo delovanje statičkog opterećenja koje je prisutno, na primer pri traženju dokumenata koji su na polici, sedenja bez oslonca leđa, držanja telefonske slušalice dok se razgovara, držanja kutija u rukama dok se prenose na veća rastojanja itd.

• neudoban položaj tela zbog neergonomsko urađenog ili neprilagođenog radnog mesta zaposlenom, kao što su naginjanje napred u stolici, držanje telefona između uha i ramena, podizanje ramena ako se piše na previsokom stolu, savijanje u struku pri ulaganju papira u kopir mašinu itd.

• česti ponavaljajući pokreti prisutni pri traženju kroz arhivu, korišćenju kalkulatora, pisanju rukom, spajanje i bušenje rupa rukom itd.

• povećano psihičko naprezanje na ovim poslovima proističe iz sve češćih zahteva za visokim nivoima koncentracije, distribucije pažnje, prerade velikog broja informacija, vremenskog pritiska, ali i zbog niskog nivoa kontrole u toku radnog vremena - a često i nedostatka podrške rukovodstva ili kolega, pojave uznemiravanja i ometanja u radu, ograničene mogućnosti napuštnja radnog mesta itd.

• povećano vizuelno-senzorno naprezanje je posledica rada na računarima.

Radni uslovi su različiti, od onih koji zadovoljavaju sve kriterijume za udoban i bezbedan rad (uslove rada u kancelarijama definiše ISO 9241), do onih koji su daleko od toga. Nije retko da su prostorije u kojima se ovaj rad obavlja: • skučene, pretrpane stvarima, da u njima radi veliki broj radnika, • da nemaju adekvatnu mikroklimu i odgovarajuće osvetljenje, • često je prisutna je ometajuća buka itd.

Posledice prisutnih štetnosti na radnim mestima u kancelarijama se odražavaju na zdravstveno stanje zaposlenih. Kod administrativnih radnika su u značajnoj meri prisutne subjektivne tegobe, posebno osećaj neudobnosti, glavobolja, bol uvratu, ramenima, leđima,

60

Industrija 41 / decembar 2012.

pojava opšteg zamora itd. Od oboljenja najbrojnija su oboljenja koštanomišićnog sistema. Prema podacima iz EU oštećenja koštanomišićnog sistema u vezi sa radom čine 40% svih zahteva za naknadu štete među kancelarijskim radnicima.

Zato je značajno da se primene preventivne mere koje uglavnom obuhvataju organizaciju rada, odnosno odgovarajuće aktivne odmore u toku rada i edukativne mere pri kojima će se zaposleni upoznati sa prisutnim rizicima i načinom kako da se isti eleminišu ili smanje.

RAD NA RAČUNARU Pored navedenih rizika danas je u velikoj meri prisutan još jedan novi, a to je rad uz korišćenje računara, koji obuhvata i elektronsku poštu i poruke što produžava dužinu vremena rada na računaru, te se često ne mrda od stola i kad se komunicira sa kolegama u istoj kancelariji. Činjenica je da postoji doza straha kod zaposlenih koji rade na računarima – od zračenja i mogućih oštećenja zdravlja, prvenstveno čula vida.

Prema današnjim saznanjima, kompjutersko zračenje koje obuhvata jonizujuće i nejonizujuće zračenje, nije dovoljno da bi dovelo do oštećenja zdravlja - prvenstveno vida, odnosno do danas nije dokazano trajno organsko oštećenje očiju koje bi moglo biti izazvano radom na računaru. Ali se mora imati u vidu da radna računaru postavlja velike zahteve pred čulo vida kao što su: posmatranje velikog broja detalja na monitoru; šetanje pogleda između monitora, tastature i teksta (koje se odigrava i do 30 000 puta dnevno pri osmočasovnom radnom vremenu); stalno navikavanje očiju na različitu svetlost i kontraste; utvrđivanje pravog rastojanja itd. Kako ljudsko oko nije prilagođeno za ove zahteve, dolazi do velikog naprezanja i zamora oka tokom rada na računaru. Posledice toga su tegobe vezane za oko, kao što su crvenilo, pojačano suzenje, osećaj suvoće u očima (što je posledica smanjene učestalosti treptanja očiju), bol, težina, peckanje, pritisak u čeonom predelu. Osim toga mogu biti prisutni i problemi sa vidom kao što su neoštar vid, dupla slika, treperenje itd.

Prema navodima američke optometrijske asocijacije (AOA) 70-75% onih koji rade na računaru ima tegobe, ali se samo 14% zaposlenih javlja očnom lekaru zbog navedenih problema, dok većina nije ni svesna uzroka svojih tegoba. Ovi problemi sa okom nazvani su Computer Vision Syndrome (CVS). Svako ko provede dva ili više sati u toku dana radeći za kompjuterom ima predispoziciju da razvije CVS.

i zdravlje na radu bezbednostbezbednost i zdravlje na radu Pored navedenih, pri radu na računaru prisutni su i drugi faktori rizika: • sedenje sve vreme rada • ponavljanje pokreta posebno ruku i prstiju pri kucanju na tastaturi, radom sa mišem, (prema nekim američkim istraživanjima za osam sati rada, koristeći računar zaposleni napravi više oko 80 000 odvojenih pokreta prstiju i ruku); • statičko opterećenje ili zadržano naprezanje što je posledica držanja ruke iznad tastature ili miša, držanje pritisnutog dugmeta shift, usiljeno držanje glave dok se čita sa monitora itd; • neugodan položaj stvaraju kucanje sa savijenim zglobovima na ruci, okretanje glave na stranu da bi se video monitor, istezanje preko tastature da bi se koristio miš, naginjanje da bi se sa papira sa ravnog stola uneli podaci itd; • pritisak usled mehaničkog kontakta nastaje zbog oslanjanja zgloba na ivicu stola kod kucanja i rada sa mišem, oslanjanje lakta na tvrdu stolicu, kucanje s dlanovim oslonjenim na ivicu tastature itd.

Neodgovarajući radni uslovi su bitni faktori koji doprinose da se brže i intezivnije jave štetne posledice rada na računaru. Najčešće su prisutni: • neodgovarajuće osvetljenje (prejako ili preslabo, bljesak i dr), • neodgovarajuća mikroklima, (optimalni su temperatura vazduha od 20-22º C, relativna vlaga od 40-60% i brzina strujanja vazduha do 0,13 m/s), • povišena buka, koja ima uglavnom uznemirujuće delovanje, a može da potiče od samog računara, okoline ili iz spoljne sredine, • postojanje hemijskih štetnih materija isparenja trifenil-fosfata ( koji se nalazi u plastici), prašina od tonera. Njihovo dejstvo je nadražajno i lokalno – alergijsko, tako da nema druge toksične ili kancerogene efekte.

• moguće infekcije zbog velike koncentracije bakterija na tastaturi zbog stalnog kontakta sa prstima i ostataka hrane (ako se jede dok se radi na računaru), te se preporučuje povremeno brisanje tastature alkoholom.

POSLEDICE RADA NA RAČUNARU Osnovne posledice rada na računaru su: • zamor oka sa svim gore navedenim simptomima • pojava drugih subjektivnih tegoba kao što su glavobolja, bolovi u ramenima, leđima, rukama, osećaj trenjenja u rukama, opšti zamori dr.

• oštećenje koštanomišićnog sistema pri čemu su najčešće prisutna oštećenja mišića, tetiva, ligamenata, perifernih nerava i krvnih sudova. Najizrazitije promene se javljaju na prstima, šakama, rukama ali zahvataju i vrat, ramena, leđa - posebno lumbalni deo.

Posledice su oboljenja kao što je sindrom karpalnog tunela i epikondilitis a može da dođe i do deformacije vrata. U novije vreme se govori o sindromu „ mišji lakat“ i „ mišje rame“( intezivni bol u laktu ili ramenu posle višečasovnog rada sa mišom). Sva ova oboljenja zahtevaju duže vreme lečenja i duže odsustvovanje sa posla čime se povećavaju troškovi i smanjuje produktivnost na radu.

• prašina tonera kod osetljivih osoba može da uslovi pojavu kijavice, bola u grlu, kašalj, asmatične tegobe, nadražaj sluzokože očiju i promene na koži.

I još nekoliko reči u vezi rada na laptopu koji se u sve većem broju koristi sve radno vreme.

Pored navedenih štetnosti pri radu na računaru potrebno je istaći da korišćenje laptopa dovodi do izraženijih tegoba i oštećenja vrata i šake jer su statički napori dugotrajni. S obzirom na produženo statičko opterećenje, potrebno je pri radu češće koristiti pauze i mikropauze. Ove pauze treba koristiti da se promeni položaj tela, protegnu prsti, ruke, šake i telo, da se ustane i prošeta okolo i okom fokusiraju predmeti koji su daleko od ekrana. Za bezbednu upotrebu laptopa potrebno je da stoji na stolu ispred korisnika (ne u krilu) tako da se ekran može posmatrati bez savijanja vrata, što zahteva i stabilne podmetače pod laptop.

PREVENTIVNE MERE S obzirom na rasprostranjenost rada na računaru (što nije vezano samo za radno mesto jer se računar sve više koristi u svakodnevnom životu), od velikog značaja je preduzimanje adekvatnih preventivnih mera. Preventivne mere su regulisane i zakonskim propisima i to Direktivom saveta EU 90/270 o minimalnim bezbednosnim i zdravstvenim zahtevima za rad sa uređajima sa ekranima i Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri koriščenju opreme sa ekranom (Sl.Glasnik RS br. 106/2009) gde je transponovana ova direktiva.

Postoje različite preventivne mere koje zaposleni i poslodavci mogu da preduzmu kako bi se umanjili ili sprečili negativni efekti radana računaru.

Najvažnija preventivna mera koju treba preduzeti je pregled oka.

Ovaj pregled prema odredbama Pravilnika sprovodi se pre početka korišćenja računara i druge opreme za rad sa ekranom i periodično u toku rada na računarima u intervalima ne dužim od tri godine. Ukoliko se kod zaposlenog pojave problemi sa vidom koji mogu nastati kao posledica korišćenja računara, poslodavac je dužan da, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti, zaposlenog uputi na ciljani oftalmološki pregled. Ako rezultati pregleda pokažu da se uobičajena korektivna sredstva (naočari) ne mogu koristiti a to je neophodno, poslodavac je dužan da obezbedi korišcenje posebnih korektivnih sredstava koja odgovaraju poslovima koji se obavljaju.

Druga važna preventivna mera je pravilna organizacija rada koja omogućava da se prave pauze u radu. Optimalno je da se omogući najmanje na svaka dva sata rada na računaru pauza od 10 minuta.

Ove pauze treba koristiti i da se ustane, urade lagane vežbe (protezanje ruku, vrata, leđa, ramena itd.) kako bi se smanjila mišićna napetost i povećala cirkulacija. U tom cilju je obaveza poslodavca da organizacijom rada obezbedi odgovarajuće pauze i promenu radne aktivnosti kako bi se smanjili psihofiziološki napori.

Treptanje je veoma važno kako bi se očuvala odgovarajuća vlažnost oka. Pri radu na računaru dolazi do značjnog usporavanja treptanja što povećava suvoću i iritaciju oka. Pored toga, poslovne prostorije zbog klimatizacije mogu imati manju vlažnost vazduha, što takođe utiče na smanjenu vlažnost oka. Problemi suvog oka mogu se smanjiti upotrebom veštačkih suza tokom rada, ili tako što će se na svakih 30 minuta - 10 puta veoma lagano zatvarati i otvarati oči.

Kako se tokom rada na računaru oko fokusira na gledanje na blizinu to je potrebno da se poveremeno, optimalno svakih 30 minuta u trajanju od oko 20 sekundi, fokusira pogled na udaljene predmete.

Od posebne je važnosti pravilno ergonomsko rešenje radnog mesta koje podrazumeva i odgovarajuću osvetljenost, jer je naprezanje oka često uzrokovano intenzivnim svetlom koje dolazi spolja ili iznutra, kao i pojavom blještanja. (Mere su date u Pravilniku).

Ne sme se zaboraviti važnost edukacije zaposlenih (što je i obaveza poslodavca) - o rizicima rada na računaru i potrebnim preventivnim merama.

Sve navedene preventivne mere ne samo da smanjuju tegobe i oštećenje zdravlja zaposlenih već deluju i na povećanje radnog učinka, a time i na produktivnost - što znači da će se troškovi proizašli iz ovih obaveza (primena preventivnih mera, angažovanje specijaliste medicine rada, oftalmologa i dr.) poslodavcu isplatiti.

Industrija 41 / decembar 2012.

61

predstavljamo knjigu knjigu predstavljamo ŠTA POSLODAVAC TREBA DA ZNA? POSLODAVAC I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

„Poslodavac je svako fizičko ili pravno lice koje ima radni odnos sa radnikom i odgovorno je za preduzeće ili pogon“. (Prema definiciji iz Direktive Saveta EEZ 89/391 od 12. juna 1989. godine.)

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (sl. glasnik RS br.

101/2005): „Poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.“

ŠTA POSLODAVAC TREBA DA ZNA KADA JE U PITANJU BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU? Prema pricipima Ujedinjenih nacija (UN), Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Međunarodne organizacije rada (MOR) „svaki građanin sveta ima pravo na zdrav i bezbedan rad i radnu sredinu koji mu omogućavaju da živi socijalno i ekonomski kvalitetan život“.

Ono što je potrebno ne samo da znate, već i da je stalno prisutno u vašoj svesti je da bezbednost i zdravlje na radu predstavljaju integralni, neodvojiv deo radnog procesa i suštinske elemente kvaliteta rada.

Poštujući ove principe i Evropska menadžerska asocijacija (CEC) je u Briselu 2002. godine u okviru „politike upravljanja preduzećem“ između 10 „zapovesti“ navela: • zaposleni u preduzeću su najbolja i dragocena vrednost (sedma zapovest), i • bezbednost na radu, zaštita usled opasnosti i izbegavanje stresa (osma zapovest), koja glasi: „Bezbednost na radu, zaštita od različitih opasnosti kao i izbegavanje stresa moraju biti osnovni cilj poslodavca zbog obaveza koje imaju na području socijalne zaštite. Poslodavci moraju obezbediti da njihovi zaposleni u stalnom, kao i u produženom vremenu obavljaju rad bezbedno.

Značajna uloga poslodavca je usklađivanje poziva i društvenog života. S tim ciljem bitno je da u smislu nezgoda zaposleni budu materijalno obezbeđeni, ili pak drugi članovi njihove porodice.

Za poslodavca je kao osnovni cilj i sprečavanje svih oblika diskriminacije na poslu.“ Ova tema je bila prisutna i na sastanku ministara za socijalna i zdravstvena pitanja u Helsinkiju 2006. na kojem je usvojeno da: “Radna mesta moraju biti organizovana na takav način da se poveća kvalitet rada, kreativnost i inventivnost zaposlenih, što vodi povećanju produktivnosti” Verovatno vam je iz prethodno iznetog jasno da pored svih drugih obaveza koje imate, ako želite da budete uspešan poslodavac i da ostvarite profit, morate da se upoznate i sa problematikom bezbednosti i zdravlja na radu.

PITANJE JE ZAŠTO? Najmanje je četiri razloga za to: 1. Zato što ste vi i samo vi odgovorni za bezbednost i zdravlje na radu vaših zaposlenih, vas samih kao i onih koji se nalaze na praksi ili profesionalnoj rehabilitaciji ali i za stranke koje se kod vas zateknu.

2. Zato što je bezbednost i zaštita zdravlja na radu vrlo značajan faktor koji utiče na produktivnost, što znači da su profit vaše organizacije i njen imidž direktno povezani sa stanjem bezbednosti i zdravlja na radu u njoj.

3. Zato da bi mogli da odaberete pravog saradnika koji će raditi na 62

Industrija 41 / decembar 2012.

ovim poslovima i pratite delotvornost ovih poslova.

4. Zato što su novčane kazne za neizvršavanje obaveza iz bezbednosti i zdravlja na radu od 100 000 do 1.000 000 dinara, a postoji i krivična odgovornost.

ČEGA KAO POSLODAVAC TREBA DA STE SVESNI I DA ZNATE? Ono što uvek treba da imate u vidu kao poslodavac je: 1. 1. da je zdrav i zadovoljan radnik najbolji radnik.

2. 2. da kad briga za bezbednost i zdravlje zaposlenih postane jedan od osnovnih vaših ciljeva, on dugoročno donosi kako veći profit tako i bolji imidž vama i vašoj organizaciji.

Prisitite se reči E. Bonfild-a: „Dugoročno razmišljanje unapređuje donošenje kratkoročnih odluka“.

ŠTA UOPŠTE PREDSTAVLJA BEZBEDNOST I ZAŠTITA ZDRAVLJA NA RADU? To je obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se u najvećoj mogućoj meri smanjuju povrede na radu, profesionlna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, i koji stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

ŠTA SU POKAZALA ISKUSTVA DRUGIH? Najuspešnije privrede su pokazale da su radna mesta i radna okolina koji su kreirani prema ispravnim principima medicine rada, bezbednosti na radu i ergonomije istovremeno i najodrživija i najproduktivnija radna mesta.

KOJE SU VAŠE OBAVEZE KAO POSLODAVCA? Vaše obaveze u vezi bezbednosti i zdravlja na radu proističu iz: 1. Direktive EEZ 89/391 2. Odredaba Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji se primenjuje na sve sektore aktivnosti javne i privatne (industrija, poljoprivreda, trgovina, administracija, usluge obrazovanje, zdravstvo, kultura, zabava itd.).

Osnovne vaše obaveze su: • da obezbedite da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog a radna okolina, sredstva za rad i lična zaštitna sredstva budu takvi da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih, • da se kontinuirano informišete o novinama u tehnologiji i naučnim pronalascima vezanim za projektovanje radnih mesta, uzimajući u obzir bitne opasnosti u svom preduzeću, kako bi mogli da garantujete viši nivo zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih, • da donesete Akt o proceni rizika na radnim mestima i u radnoj okolini, • da organizujete poslove bezbednosti i zdravlja na radu u vašoj organizaciji.

Poglavlje iz knjige „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na radu“. Ovaj jedinstven priručnik možete poručiti na telefon redakcije časopisa Industrija 011/3479-000 ili putem e-maila: office@industrija.rs.

predstavljamo knjigu predstavljamo knjigu POSLODAVAC I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

KAKO REALIZOVATI OVE OBAVEZE? 1. To se postiže primenom preventivnih mera.

2. Obezbeđivanjem potrebnih finansijskih sredstava za primenu preventivnih mera.

ŠTA SU TO I KOJE SU TO PREVENTIVNE MERE? To su sve mere koje se preduzimaju na svim nivoima rada radi sprečavanja povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih.

One se obezbeđuju tokom celokupnog radnog procesa a to znači: • pre početka rada odnosno već u fazi projektovanja, • u toku rada, i • pri svakoj izmeni postupaka rada.

Ove mere se odnose kako na radno mesto i radnu okolinu, odnosno prostor u kome se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada i sredstva rada počev od objekata u kojima se rad obavlja - preko opreme za rad do korišćenja opštih i ličnih zaštitnih sredstava, kao i prostor u kome zaposleni povremeno borave u toku rada (garderobe, trpezarije, sanitarni čvorovi i dr.) .

OBEZBEĐENJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA Sigurno ćete postaviti pitanje kolika su to potrebna finansijska sredstva za sprovođenje programa bezbednosti i zdravlja na radu? Taj iznos je promenljiv i zavisi ne samo od delatnosti kojom se bavite već i od postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu u vašoj organizaciji. To znači da prethodno treba da imate plan svih aktivnosti iz ove oblasti da bi mogli da odredite potrebna sredstva. Ona nisu mala ali osnovni princip je da ekonomska prednost za radnu organizaciju u poboljšanju bezbednosti i zdravlja na radu mora da ima vidljivu i naglašenu korelaciju, tako da ne ostane sumnja da je to prednost i zašto je prednost.

Strategijom zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu za perod 2002-2006. godine zdrav rad se tretira kao faktor učinka ekonomije. To znači da vi ulaganjem u bezbednost i zdravlje na radu povećavate troškove ali i smanjujete gubitke usled nekvalitetnog odnosno nebezbednog rada, a time se poboljšava ne samo zarada već i imidž kompanije.

Samo u 1999. godini je u EU izgubljeno oko 500 miliona radnih dana, od kojih je svaki bio pokriven odgovarajućom naknadom za vreme privremene sprečenosti za rad zaposlenih. Prema izveštajima EU svake godine preko 4 000 zaposlenih se povredi na radu – što zahteva najmanje 3 dana odsustvovanja s posla, a još oko 2 000 radnika koji se povrede na radu ne izostaju s posla ili izostaju manje od tri dana. Troškovi zbog povreda, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom su veliki, od čega oko 11% tih troškova snosi poslodavac, a oko 13% zaposleni. Ovi podaci ukazuju na vezu između profita i bezbednosti rada i između vas kao poslodavca i zaposlenih. Zato vi i zaposleni imate zajednički interes za podsticanje bezbednog i zdravog rada.

Potrebno je da imate na umu da i pored toga što je značajan ekonomski aspekt, bezbednost i zdravlje na radu ima još i humani i socijalni aspekt.

NOVO U PONUDI IZDAVAČKE KUĆE

IND MEDIA D.O.O. KNJIGA KOJA ĆE UNAPREDITI VAŠE POSLOVANJE

864,00 DIN.

(u cenu su uračunati porez i poštarina) rok dostave na vašu adresu 5 dana

Ukoliko imate veći broj zaposlenih u navedenim delatnostima ili se vaša organizacija bavi drugim delatnostima, ove poslove možete da organizujete na dva načina i to: 1. možete da pismenim putem odredite jedno ili više lica sa položenim stručnim ispitom da u vašoj norganizaciji obavlja poslove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ili 2. možete da angažujete pravno lice odnosno preduzetnika koji ima licencu za obavljanje ovih poslova.

Ono što je od posebnog značaja za vas je da bez obzira na koji način ste organizovali ove poslove, vi se ne oslobađate obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu, određivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza odgovrnosti na drugo lice.

KAKO DA ORGANIZUJETE POSLOVE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE ZDRAVLJA ZAPOSLENIH? Način organizovanja ovih poslova u radnoj organizaciji je regulisan Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i obuhvata tri modaliteta.

Ukoliko se bavite trgovinom ugostiteljstvom, turizmom, zanatskim delatnostima, ličnim uslugama, finansijsko-tehničkim poslovima, uslugama obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvenom i socijalnom zaštitom i stambeno komunalnim delatnostima, a imate do 10 zaposlenih, možete sami da obavljate poslove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i bez položenog stručnog ispita.

Industrija 41 / decembar 2012.

63

reflektor plus plus reflektor NBS OBJAVILA PROGRAM MONETARNE POLITIKE ZA 2013. GODINU - CILJANA INFLACIJA 4% Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas program monetarne politike za 2013. godinu, čiji je cilj postizanje predviđene inflacije u srednjem roku, čime se doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i ostvarivanju održivog ekonomskog rasta.

Kako se navodi, ciljana inflacija za narednu godinu iznosi 4% sa odstupanjem plus ili minus 1,5 procentna poena.

NBS je objavila da je postavljeni cilj za inflaciju zasnovan na oceni da u ovom periodu neće biti završene strukturne reforme i liberalizacija cena, odnosno nominalno, realno i strukturno približavanje Evropskoj uniji.

U programu se navodi da će NBS nastojati da ciljanu inflaciju ostvari pomoću referentne kamatne stope, čija će se visina menjati na dosledan i predvidiv način, zavisno od ekonomskih kretanja i projekcije inflacije.

NBS će, kako je objavila, koristiti sve druge instrumente iz svoje nadležnosti da bi se cilj utvrđen za inflaciju na srednji rok ostvario.

Navodi se da će NBS sa javnošću komunicirati preko saopštenja, konferencija za štampu, izveštajem o inflaciji, izveštajem o stabilnosti finansijskog sistema i drugim publikacijama.

Centralna banka je najavila i da će nastaviti da sprovodi režim rukovođenog plivajućeg deviznog kursa, a intervenisaće na deviznom tržištu radi smanjenja prekomernih dnevnih oscilacija kursa ili stimulisanja obima prometa s ciljem nesmetanog funkcionisanja deviznog tržišta, kao i radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i cena na domaćem tržištu.

Narodna banka Srbije nastaviće da sprovodi strategiju dinarizacije, čije će povećanje doprineti većoj efikasnosti monetarne politike, smanjenju osetljivosti privrede i stanovništva na promene kursa dinara.

- Ako se efekti globalne krize i u budućnosti budu prenosili na domaći bankarski sistem i privredu, Narodna banka Srbije će samostalno, kao i u saradnji s Vladom Srbije, preduzimati neophodne mere radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema - navodi se u programu monetarne politike.

FOND ZA ZAŠTITU INVESTITORA POČINJE DA RADI 1. JANUARA 2013.

Fond za zaštitu investitora počeće da funkcioniše od nove godine, najavio je predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović. Ćirović je u debati o iskustvima i problemima u primeni Zakona o tržištu kapitala, naveo da Komisija nema mogućnost da dodatno produži rok za početak funkcionisanja Fonda. Po mišljenju Ćirovića, Komisija je iskoristila svoje diskreciono pravo i u dva navrata prolongirala rokove za početak funkcionisanja Fonda i na taj način izašla susret njegovim članovima.

Rok više ne može da bude produžen, istakao je Ćirović, iako po njemu, Komisija ima razumevanja za inicijativu koju je podnelo 27 brokerskih kuća, a kojom se traže izmene Zakona o tržištu kapitala.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti je podsetio da je to 64

Industrija 41 / decembar 2012.

telo podržalo inicijativu za izmenu zakona, ali da su predložene Izmene i dopune Zakona povučene iz skupštinske procedure.

- Suština tih izmena bila je da se za godinu dana odloži primena šeme zaštite investitora - podsetio je Ćirović.

Prema Ćiroviću, Zakon o tržištu kapitala ima uglavnom pozitivne efekte i predstavlja suštinski korak napred ka boljoj zaštiti investitora i smanjenju rizika na tržištu, ali ima određene nedostatke koji se, pre svega, odnose na Fond. Ćirović je pozivajući se na informacije iz Ministarstva finansija naveo da se zakon neće menjati do proleća 2013., pa je ukazao da Agenciji za osiguranje depozita, kao osnivaču Fonda, mora biti omogućeno da nađe rešenje ukoliko Fond ne bude adekvatno popunjen.

NIS NAJBOLJI U ODNOSIMA SA INVESTITORIMA U 2012.

Po treći put za redom, na 11. Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze, dodeljena je nagrada kompaniji koja je u tekućoj godini ostvarila najbolje rezultate prema odnosima sa investitorima.

Kao i prethodne godine, ovogodišnji pobednik je “Naftna industrija Srbije” (NIS), čije izveštavanje u oblasti odnosa sa investitorima poštuje visoke međunarodne standarde.

Posebna plaketa za za visok nivo kvaliteta odnosa prema investitorima u prethodnim godinama ove godine uručena je predstavnicima kompanije “Metalac” iz Gornjeg Milanovca.

Nagrada je dodeljena na osnovu rezultata istraživanja Komisije za odnose sa investitorima (IR) i ankete sprovedene na Internet prezentaciji Beogradske berze.

vremeplov vremeplov

U VINU JE ISTINA, ALI I BUDUĆNOST SRBIJE Vino se, po tradiciji vezuje za Ozirisa kod Egipćana, za Noja kod Jevreja, za Dionisa kod Grka, za Bahusa kod Rimljana... Hrišćani imaju i svece zaštitnike vinogradara i vinara, ali je vino oduvek pripadalo čitavom čovečanstvu. I u Srbiji, vinova loza prepliće svoje postojanje sa životima ljudi na ovim prostorima. Vino je sudbina vrednih i časnih ljudi, koji prema njemu i grožđu neguju neizmernu ljubav.

Tekst pripremila: Jasmina Pešić

P

osude iz bronzanog doba, iz oko 200. godine p. n. e., kao i one iz gvozdenog doba, oko 400. godine p. n. e., iz kojih se najverovatnije pilo vino, tragovi su vinogradarstva i vinarstva u Panonskoj niziji. Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji, pronađen je veliki broj amfora, koje svedoče o dovozu vina.

Poznato je da je rimski car Domicijan (69-96. godine) uveo zakonski monopol, kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do pojave cara Marka Aurelija Proba, rođenog u sremskom, a rimskom carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Probovi vojnici zasadili su prve čokote vinove loze 280. godine, na padinama Alma Montem (Fruška gora), u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.

Istorija srpskog vinogradarstva duža je od hiljadu godina. Razvoj se odvijao od začetaka srpske države u VIII i IX veku, a naročito za vremena vladavine dinastije Nemanjića, od XI do kraja XIV veka.

Srpski vladari su posebno negovali kulturu gajenja vinove loze. U doba cara Dušana, donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme, iz vinograda i vinskih podruma u Velikoj Hoči, vino je keramičkim vinovodom dugim 25 kilometara, dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren.

U srednjevekovnoj Srbiji pehar vina je bio dijalog, dogovor, zakletva, opomena, obećanje, zakon i običaj.

Kad su južne predele zauzeli Turci, Srbi su se selili na sever i u doba cara Lazara, u drugoj polovini XIV veka, glavno vinogradarsko središte postaje Kruševac sa okolinom.

Zaharije Orfelin, jedan od najučenijih Srba XVIII veka, spominje u svom „Iskusnom podrumaru“, iz 1783. godine, da su naša najbolja vina manastirska i nadasve Karlovačko vino, naročito Crno i Šiler i da su najbolja u starosti od 3 do 4 godine.

Platon je smatrao da mladići do 18 godina starosti uopšte ne bi smeli da piju vino, jer „ne bi trebalo dodavati vatru na vatru“.

Za vreme turske vladavine, u Srbiji je došlo do uništavanja velikog dela vinograda, jer je konzumiranje alkohola kod muslimana zabranjeno.

Stvari se menjaju nabolje posle oslobođenja od Turaka, kada u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva - koje postaje najznačajnija privredna grana. Tako da 1848. godine, u vreme austrougarske vladavine, osnivanjem Navipovog podruma, počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.

U vreme dok je filoksera harala francuskim vinogradima (18901895. godine), Srbija se pojavljuje kao proizvođač i izvoznik vina u Francusku.

Srpski vladari zaslužni su za razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva i u modernim vremenima. Posebno se ističu kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar. Oni su početkom XX veka, u centralnoj Srbiji, na brdu Oplenac kod Topole, podigli na desetine hektara vinograda i podrum, u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga, koja je bila poznata po proizvodnji penušavog vina i znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu. Godišnje je podrum ove Zadruge posećivalo oko 50 000 turista.

Rajačke pimnice su jedinstveni arhitektonski kompleks vinskih konoba.

Vredni vinogradari sa leve obale Timoka gradili su od 1713. godine, svoje podrume vina ukopane 2 metra u zemlju, kako bi temperatura vrlo malo varirala tokom godine. Kuće su građene od mekog kamena, sada se grade i od cigala, ali nikako od betona, koji kako kažu vinogradari „uznemirava vino“. Neodoljivoj privlačnosti Rajačkih pimnica pre 150 godina, nisu odoleli ni Francuzi. Kada je filoksera opustošila njihove vinograde, Francuzi su se dali u potragu, kako bi pronašli svoja vina.

Među evropskim vinogradima, izbor je pao na Rajačke pimnice i obližnje Rogljevačke pimnice. Nekada je na Rajacu bilo 316 pimnica.

Industrija 41 / decembar 2012.

65

vremeplov vremeplov Zabeleženo je da se vino iz Negotina pilo i u Beču. Od sedamdesetih godina XIX veka iz Negotinske krajine se izvoze kvalitetna vina u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju, Švajcarsku, Rumuniju i druge zemlje Evrope. Vino se izvozilo preko pristaništa u Radujevcu, brodovima do Bordoa.

Vinogradarstvo i vinarstvo Srema, jedno je od najstarijih i najznačajnijih u ovom delu Evrope. Tako su Karlovci svoju slavu stekli pre svega zahvaljujući svojim vinogradima i vinima, koja su se pila širom kontinenta. Vinski podrumi u Sremskim Karlovcima i Irigu su i danas pravi doživljaj za putnike i goste. Oni su posle Prvog svetskog rata podizani u vidu laguma, sa drvenim svodovima.

Za vrenje i čuvanje vina, koristila su se isključivo drvena burad, sa drvenim ili metalnim obručima.

I danas se može naći jedan broj podruma sa drvenim sudovima, mada se sve više prelazi na metalne. Karlovčani, koji su bili čuveni po svojim specijalnim aromatičnim vinima, ausbruhu i bermetu, devedesetih godina XIX veka su obnovili njihovu proizvodnju. Tehnologija pravljenja čuvala se i prenosila kao tajna u karlovačkim porodicama.

U Srbiji je pronađen i veliki broj muljača i presa za grožđe, kao i posuda za vino, iz različitih vremenskih perioda. Takođe, brojni su i spomenici na kojima su prikazani vinova loza, grožđe i berba.

VINO NIJE NIŠTA DRUGO, DO SUNCE ZAROBLJENO U BOCE Vinska kultura danas uključuje složena znanja o vinu, njegovoj istoriji, vinogradima, vinskim podrumima, preko enofilije i enologije i filozofiranja o vinu, pa sve do njegove uloge u ugostiteljstvu i turizmu.

VINA IMA NA HILJADE, A SAMO U SRBIJI IMA OKO 7 000 VRSTA VINA Prema boji, vina se dele na: belo, ružičasto i crveno. Ona mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sa geografskim poreklom i stona vina.

Prema sadržaju šećera, vina se dela na: suva, polusuva, poluslatka i slatka.

Polazeći od uslova proizvodnje grožđa i vina, u Srbiji se proizvode kvalitetne kategorije vina: čuvena vrhunska, kvalitetna vina i stona vina, sva sa zaštićenim geografskim poreklom.

Najčešće sorte grožđa od kojih se proizvode vrhunska crvena vina su: Kaberne Sovinjon, Game crni, Burgundac crni, Merlo, Pino Nuar, sve poreklom iz Francuske, ali i Vranac i Prokupac, autohtone sorte.

Kvalitetna crvena vina se najčešće proizvode od Prokupca, Frankovke i Crnog Portugizca (nepoznatog porekla), od Skadarske crne, Jagodinke, Srpskog Rubina (domaće ukrštene sorte).

Vrhunska bela vina proizvode se od: Italijanskog Rizlinga, Sovinjona, Šardonea, Semijona, Belog Burgundca, Žutog Muskata, poreklom iz Francuske; zatim Muskat Otonela, jedinstvenog u svetu Muskat Krokana, Crvenog Traminca i Zelenog Silvanca (poreklom iz Austrije), Bagrine (poreklom iz Rumunije), Emereld Rizlinga (poreklom iz Kalifornije), Rajnskog Rizlinga (poreklom iz Nemačke), Žilavke (autentične sorte Hercegovine) i Tamjanike, od muskatne sorte koja je, najverovatnije, poreklom iz Francuske, ali koju Srbi već 5 vekova smatraju svojom i autentičnom.

66

Industrija 41 / decembar 2012.

Kvalitetna vina se proizvode od Smederevke (nepoznato poreklo), Rkacitelija (poreklom iz Gruzije), Buvijea, Neoplante, Sirmijuma (dobijenog ukrštanjem domaćih sorti)... Po nekim enolozima, genetski sklop Smederevke kazuje da je ta loza pramajka engleskih belih vina, a time i šampanjca.

Stona vina se prave od Župljanke, Slankamenke, Plovdinke, Bele Šasle, Crvene Šasle, poreklom iz Francuske; Ezerjoa, Čapskog Bisera, kraljice vinograda, Madam Matijas, poreklom iz Mađarske; Kardinala, poreklom iz Kalifornije, Muskat Hamburga, poreklom iz Engleske, od Kreace, Crvene Ružice (nepoznatog porekla), Kladovke Bele, Beogradske Rane, Biserke Rane, Demir Kapije, Gročanke, Kosovske Rane, Opuzenske Rane, Radmilovačkog Musklata (domaće sorte dobijene ukrštanjem).

Vinogradari u Srbiji 14. februara slave Svetog Trifuna, kao svog zaštitnika. On je zbog svoje vere bio proganjan, ali je u njoj ostao čvrst, uporan i istrajan. Ovo su baš i karakteristike vinogradara, koje ne napušta vera da će se njihov osmomesečni trud isplatiti bogatom berbom i omogućiti im dobro vino.

vremeplov vremeplov Vino u flaši dobija svoj identitet i ličnost. Svaka flaša sadrži i čuva nešto od podneblja iz koga je potekla, ali i delić vremena u kome je punjena. Kaže se da je loza majka vina, zemljište otac, a klima mu je sudbina.

Francuski konzul Deko, posetio je Župu 1904. godine i videvši već obnovljeno župsko vinogorje, izjavio: „Ovo je druga evropska Šampanja!“.

Industrija 41 / decembar 2012.

67

sajamska industrija sajamska industrija BEOGRADSKI SAJAM

ODUVEK I ZAUVEK GRAD(I)TI Pod ovim sloganom, Beogradski sajam će od 16. do 20. aprila 2013. godine organizovati vodeći sajamski susret u građevinskoj industriji regiona jugoistočne Evrope – SEEBBE, najvažnije mesto okupljanja profesionalaca iz građevinske industrije regiona.

S

ve kompanije čije ime nešto znači u građevinarstvu, redovno su prisutne na ovoj strukovnoj smotri koja je izrasla u najveću priredbu Beogradskog sajma. Ovo je i najveći i najvažniji sajam građevinarstva u regionu, značajniji čak i od onih koje organizuju države iz regiona koje su članice Evropske Unije.

Tradicionalnih izlagača koji učestvuju svake godine ima preko 80% od ukupnog broja učesnika; oni ovakav vid predstavljanja svojih kompanija smatraju najekonomičnijim načinom da se susretnu sa starim, ali i potencijalnim kupcima za koje nisu znali.

Izlagači su i lideri na tržištu, ali i „start up“ preduzeća. Lideri su važni za ugled jedne sajamske priredbe, ali je i njima važno da učestvuju da bi definisali svoj položaj, održali ga i učvrstili. Izlagačima, koji su tek na početku osvajanja tržišta, vrlo je važno da iskoriste SEEBBE za predstavljanje svoje delatnosti i proizvoda, jer je to mesto gde se ostvari najveći broj kontakata između kompanija u odnosu na druge sajmove građevinarstva u regionu.

Posetioci, koji dolaze ne samo iz Srbije, već svake godine sve više iz zemalja regiona, imaju mogućnost da uživo vide eksponate, da ih dodirnu i prisustvuju njihovim demonstracijama, ali i da ih uporede sa konkurencijom.

Očekujemo veliku posetu stručnjaka iz okolnih zemalja. Profesionalci ovaj sajam doživljavaju kao centralno mesto okupljanja građevinske struke i platformu za prezentaciju inovacija. Na ovoj prestižnoj manifestaciji se saznaju trendovi na tržištu, upoznaju se novi proizvodi, postupci i procesi bez kojih nema jačanja konkurentnosti i produktivnosti.

U tim interaktivnim odnosima između izlagača i posetilaca, u dijalogu stručnjaka, nastaju ideje za inovacije i zbog toga je Sajam SEEBBE mesto susreta pokretača koji vuku napred celokupnu građevinsku delatnost.

Sagradite svoj poslovni uspeh od 16. do 20. aprila na Beogradskom sajmu.

68

Industrija 41 / decembar 2012.

sajamska industrija sajamska industrija BEOGRADSKI SAJAM

KORAK U BUDUĆNOST

B

eogradski sajam od 13. do 17. maja 2013. godine, organizovaće 57. međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, nastojeći da prikaže savremena tehnička rešenja u industrijskim procesima budućeg privrednog i tehnološkog razvoja. Ova najstarija priredba Beogradskog sajma, od svog osnivanja davne 1937. godine, bila je i do danas ostala pokretač industrijskog razvoja zemlje - najznačajniji privredni i tehnološki događaj i jedna od najprestižnijih sajamskih manifestacija u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, čime uspešno doprinosi razvoju i modernizaciji industrije, a time i cele privrede.

Značaj ove specijalizovane sajamske manifestacije potvrđen je, pored prisustva najznačajnih domaćih i inostranih izlagača, kroz interesovanje velikog broja poslovnih posetilaca iz zemlje i regiona.

Organizacionim i izlagačkim konceptom Sajma tehnike dominiraju brojna tehnička dostignuća. Poslovni duh ove prestižne manifestacije provejava kroz nacionalne i grupne izložbe država učesnica, sa kojima domaći izlagači imaju priliku da razmene iskustva i poslovne prakse, kao i da pronađu potencijalne poslovne saradnike kroz proizvode i tehnologije kojima Srbija još uvek ne raspolaže.

Promovišući proizvođače, konstruktore, pronalazače, trgovinska predstavništva vodećih svetskih kompanija u ovoj delatnosti, beogradski Sajam tehnike je manifestacija na kojoj se može i videti i saznati, ali i ostvariti konkretan poslovni aranžman.

Zakoračite u budućnost od 13. do 17. maja na Beogradskom sajmu.

70

Industrija 41 / decembar 2012.

sajamska industrija sajamska industrija IFAM I INTRONIKA

KADA SE IZLAGAČI I UČESNICI DOPUNJUJU Na kvalitetno organizovanom stručnom sajmu produbljuje se saradnja, koja se ostvaruje preko cele godine.

U

beogradskoj firmi ICM Iternational d.o.o., kreiran je biznis model po kojem su njihovi stručni sajmovi aktivno mesto susreta predstavnika kompanija koje inače sarađuju preko cele godine. Tako jačaju međusobne kontakte i dobijaju bolji pregled zbivanja u oblasti u kojoj posluju.

Toni Laznik, direktor ICM, d. o. o. »Interesovanje za stručne sajmove i u vreme krize raste.«

Tržište i njegovo delovanje se u proteklih deset, petnaest godina jako promenilo. Snažan uticaj na ovo imali su globalni procesi koji još uvek traju

i uništavaju identitet manjih privreda, što se posebno reflektuje na područje marketinga i komunikacije, a obe oblasti su bitan deo naše delatnosti – organizovanja sajamskih događaja – ističe g. Toni Laznik, direktor kompanije ICM d.o.o.

USMERENJE U STRUČNE SAJMOVE U ICM-u, na samom početku poslovanja smo odlučili, da ćemo organizovati samo stručne sajmove (B2B – Business to Business), i to pre svega u industriji u specialno određenim segmentima.

POČELO JE SA SAJMOM IFAM I INTRONIKA U ICM-u, po prvi put smo organizovali stručni sajam 2011. godine, IFAM (automatizacija, robotika, mehatronika, vision sistemi…) i INTRONIKA (profesionalna i industrijska elektronika) u Novom Sadu. Već tada su firme kao što su SIEMENS, National Instruments, JUMO, MIKROKONTROL (Omron), TRCpro,… i druge, prepoznale koncept sajma i prihvatile ga. U 2013. godini ćemo ponovo organizovati sajam IFAM & INTRONIKA, u terminu od 20-22. februara u Hali Master Novosadskog sajma. Već sada su se, pored kompanija učesnica iz 2011. godine, i neke nove kompanije kao što su KISTLER (CH), COMEL (RS), MEM (A), PSM (SLO), Halder, LPKF (SLO), AX Elektronika (SLO) … i druge. Zajedno sa našim partnerima iz Business

Sajam je aktivna raskrsnica izlagača, stručnih posetilaca i privrede

Medjunarodni stručni sajam za industrijsku i profesionalnu elektroniku

International Trade Fair for industrial and professional electronic

20.- 22. 02. 2013 Srbija, Novi Sad, Master hala, www.intronika-rs.si

sajamska industrija sajamska industrija IFAM I INTRONIKA

Foruma, usmeravamo puno energije i snage - gde će stručni posetioci besplatno imati priliku da čuju najnovije inofrmacije iz zemlje i sveta, iz oblasti automatizacije, mehatronike i robotike, kao i o novim proizvodima, uslugama i inovacijama. IFAM & INTRONIKA su stručni sajmovi koji žele privući stručnjake iz cele Srbije.

Dođite i Vi i budite sa nama … Tri dana u svetu automatizacije, robotike, mehatronike … profesionalne i industrijske elektronike!

PRODOR U INOSTRANSTVO U ICM-u, kao članu svetske sajamske asociacije UFI i članu komisije za marketing i obrazovanje - primećuju da u inostranstvu interesovanje za stručne sajmove jača. Zato i sami slede tehnološkom razvoju u organizaciji sajamskih priredbi kako bi izlagačima i posetiocima omogućili najoptimalniju upotrebu i iskorišćavanje sajma kao „marketing oruđa“. Pored sajma koji se organizuje u Sloveniji već devet godina, ICM je organizovao u 2012. po prvi put i sajmove IFAM & INTRONIKA, METAL & MachTech & PLAST u Sofiji u Bugarskoj - na kojima je prisustvovalo više od 126 izlagača a posetilo ga je preko 3 600 stručnih posetilaca. Takođe smo po prvi put organizovali stručne sajmove iz oblasti obnovljivih izvora energije – SOLAR, BIOMASA, THERM u Novom Sadu (hala Master na Novosadskom sajmu), gde smo imali 34 direktnih izlagača i preko 480 registrovanih stručnih posetilaca. Za sledeću godinu, odlučili smo da poslednje dane sajma otvorimo i za širu publiku, i time im omugućimo da vide najnovije proizvode i usluge iz ovih oblasti.

UVEĆAVANJE SINERGIJE U budućnosti ćemo u ICM-u još više ulagati u razvoj boljeg i savršenijeg koncepta sajamskih priredbi, novih tehnologija, nove organizacione i marketing primene, i širiti se na tržišta koja odgovaraju našim partnerima – izlagačima. Time ćemo im pomoći da dođu do novih poslovnih kontakata i uvećati sinergiju svih nas!

Srbija, Novi Sad, 20.-22.02.2013

najava događaja najava događaja U FRANKFURTU NA MAJNI OD 15. DO 19. FEBRUARA

AMBIENTE 2013

GLOBALNI SUSRET LEPIH STVARI Sredinom novembra časopis Industrija je imao priliku da se upozna sa sadržajem predstojećeg sajma „Ambiente 2013“ koji će se održati na frankfurtskom sajmu od 15. do 19. februara naredne godine.

Tim povodom u konferencijskoj sali beogradskog Art hotela, prisutnima se obratila Ivon Engelman, direktorka Ambiente-a, koja nam je predstavila plan i program ovog poslovnog događaja. Kao i uvek, domaćin događaja je bila beogradska kompanija Zodax, koja je predstavnik frankfurtskog sajma za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru.

K

ao već po nepisanom pravilu, nemačka organizovanost nam daje odgovore kako se treba ponašati u vreme ekonomske krize i kako poslovati, a da rezultati budu pozitivni.

Upravo to smo mogli i da vidimo na konferenciji koja je najavila sajam Ambiente 2013, jer su rezultati prošlogodišnje izložbe već premašeni, a pored većeg broja izlagača očekuje se i još veća posećenost same manifestacije.

Naime, na prošlogodišnjem sajmu bilo je prisutno 4 530 izlagača iz 88 zemalja, dok je samu manifestaciju posetilo 135 058 posetilaca iz 158 zemalja. Sajam je održan na 330 000 m², što je prostor od oko 45 fudbalskih igrališta. Ono što je bilo posebno interesantno je informacija da je u trenutku održavanja konferencije popunjenost izlagačkog prostora za 2013. godinu već bila na 97%, što garantuje još bolje rezultate od prethodne godine. Naravno, najveći broj kompanija koje će se predstaviti su iz Nemačke - oko 25%, dok ostatak čine firme i predstavništva iz Evrope i ostatka sveta.

Svakako bi ovaj događaj trebalo da bude interesantan i našim privrednicima, jer je ovo odlična prilika da vide gde su u odnosu na evropske i svetske trendove, ali takođe je dobra mogućnost i za poslovne kontakte sa izlagačima.

Ono što želimo posebno da istaknemo – jeste učešće nekoliko srpskih kompanija koje već duži niz godina izlažu na ovoj manifestaciji, kao što su Metalac Posuđe iz Gornjeg Milanovca i Europak iz Starih Banovaca, ali nam iz kompanije Zodax javljaju da je još nekoliko preduzeća sa ovih prostora na tzv. listi čekanja, zbog velikog interesovanja izlagača iz celog sveta.

Ukoliko želite da se detaljnije informišete o mogućnosti nastupa na sajmu Ambiente 2013 ili samo želite da posetite ovaj događaj, možete se obratiti firmi Zodax iz Beograda na telefon 011/3220-600 ili e-mailom na info@serbia-montenegro.messefrankfurt.com.

74

Industrija 41 / decembar 2012.

Ivon Engelman, direktorka Ambiente-a

posetili smo posetili smo

VELIKI JUBILEJ SAJMA NAMEŠTAJA U BEOGRADU Od 12. do 18. novembra održan je na Beogradskom sajmu, zaista jubilarni 50. MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA, OPREME I UNUTRAŠNJE DEKORACIJE (UFI) I 50. MEĐUNARODNA IZLOŽBA MAŠINA, ALATA I REPROMATERIJALA ZA DRVNU INDUSTRIJU (UFI).

N

a celokupnom prostoru u četiri hale, svoje proizvode i usluge iz ovih oblasti predstavili su brojni izlagači iz Srbije ali i regiona. Posebno su bile zapažene nacionalne izložbe Rumunije, Hrvatske i Slovenije, kao i nameštaja iz Azije.

O najuspešnijim izlagačima na Međunarodnom sajmu nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije odlučivao je stručni žiri, u sastavu: profesor dr Branislav Mitrović - Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, mr Vladimir Lovrić - predsednik ULUPUDS-a, Damir Miladin - marketinška agencija I.C.P.S. i Maja Lalić, kreativni direktor Miksera.

DOBITNICI OVOGODIŠNJIH PRIZNANJA, PO ROBNIM GRUPAMA SU:

• „ZLATNI KLJUČ“ Robna grupa nameštaj za odmor – kreveti, trosedi, dvosedi i fotelje • CATRA HOME FASHION, Vranje Robna grupa nameštaj za opremanje prostora za mlade (predškolski i školski uzrast) • KLUN AMBIENTI d.o.o., Ljubljana, Slovenija Robna grupa nameštaj za opremanje radnog prostora - kancelarijski nameštaj • GREEN FOREST, Temišvar, Rumunija Robna grupa nameštaj za opremanje javnih objekata (škole, hoteli, bolnice i sl.)

• KVADRA d.o.o., Hrvatska Robna grupa repromaterijali • MEGA d.o.o., Beograd Robna grupa nameštaj za sedenje – stolice DIPLOMA ZA KVALITETAN PROIZVOD:

• CHIGO CONTRACT d.o.o., Novi Sad Robna grupa nameštaj za odmor – kreveti, trosedi, dvosedi i fotelje • ATLAS d.o.o., Sevojno • ASTRA, Novi Sad Robna grupa nameštaj za kuhinje i obedovanje • BANE d.o.o., Subotica

• BLAGOJEV NASLEDNIK d.o.o., Markovac.

Robna grupa nameštaj za odlaganje u stanu • DAREX HOME d.o.o., Beograd Robna grupa za opremanje radnog prostora - kancelarijski nameštaj • ASTRA, Novi Sad Robna grupa za opremanje javnih objekata (škole, hoteli, bolnice i slično) • EUROKANCOM d.o.o., Nova Pazova Robna grupa za opremanje i unutrašnje uređenje stanova i javnih objekata • TEXTIL d.o.o., Jagodina Robna grupa repromaterijali • TAKO 3D ART, Novi Sad DIPLOMA ZA KVALITETAN NASTUP I ESTETSKI IZGLED IZLOŽBENOG PROSTORA – ŠTANDA

• ALPOD d.o.o., Slovenija • REAL – COMMERCE d.o.o., Novi Beograd • FABRIKA d.o.o., Beograd DIPLOMA ZA IZUZETNO ESTETSKO REŠENJE – DIZAJN EKSPONATA

• FEYDOM.NS d.o.o., Novi Sad • SR „RADOŠ MARIĆ“, Čačak DIPLOMA ZA AUTENTIČAN KLASIČAN STILSKI NAMEŠTAJ

• TAPETAR KATNIĆ, Novi Beograd

Industrija 41 / decembar 2012.

75

sajamske manifestacije sajamske manifestacije ISTANBUL WINDOW 2013

NOVA ŠANSA ZA DOMAĆE PRIVREDNIKE

ISTANBUL WINDOW 2013

V

ečni grad Istanbul kao istorijski, kulturni i poslovni puls Turske, biće u martu mesecu sledeće godine ponovno mesto susreta privrednika iz celog regiona. Ovo može biti odlična šansa za naše domaće firme da prisustvuju ovakvom odlično organizovanom poslovnom skupu i stvore nove šanse za bolje poslovanje svojih kompanija.

U organizaciji Istanbulskog sajma Tüyap, u periodu od 13-16. marta 2013. godine, održaće se jedan od najvažnijih trgovinskih događaja vezanih za industrijski sajamski potencijal u Turskoj – Istanbul WINDOW 2013.

14. Međunarodni Istanbul WINDOW 2013. - Sajam gde se predstavljaju nove proizvodne tehnologije i mašine za izradu prozora, fasadnih sistema, profila, instalacionih materijala, sirovina i pomoćnih proizvoda sa posebnim odeljkom za obradu aluminijuma, hovih tehnologija i mašina kao i proizvoda, pribora i sirovina od aluminijuma. U okviru ovog sajma, objedinjene su dve srodne oblasti: GLASS EXPO I DOOR EXPO. • 3. GLASS EXPO Istanbul 2013., Sajam gde će se predstaviti nove linije staklenih proizvoda i aplikacija, proizvodno-procesne tehnologije i mašine kao i pomoćni proizvodi i hemikalije i njihova primena u ovoj oblasti industrije.

• 5. DOOR EXPO Istanbul 2013., Sajam svih vrsta vrata, roletni, brava, panela, ploča, pregradnih sistema i opreme iz ove oblasti.

Postoje mnogi razlozi za učestvovanje domaćih i kompanija iz regiona na Istanbul WINDOW 2013., jer ovaj sajam predstavlja pravo mesto za preduzeća i industriju, profesionalce koji mogu ostvariti uspešne poslovne veze. U ovoj godini, na prošlom ovakvom sajmu učestvovalo je 591. preduzeće, a sam događaj održan je u 10 velikih hala na 80 000 m2 unutrašnjeg izložbenog prostora. Mnoge kompanije već su rezervisale svoje mesto za ponovno učešće na ovom specijalizovanom međunarodnom sajmu, gde će se predstaviti celokupna industrija evroazijske regije. Očekuje se da će ove godine svoje inovativne tehnologije predstaviti još veći broj kompanija i time zauzeti svih 12 dvorana na ukupno 98 000 m2 u organizaciji Tüyap Fair.

ADONIS GROUP – Balkan affiliate of TÜYAP Ekskluzivni predstavnik TÜYAPA Majakovski 3/7 1000 Skopje, Macedonia Tel./fax: +389 2 3220 469 Mob: +389 72 257 919 adonis.skp@adonis.com.mk Kompanija ADONIS se nalazi u Skoplju, u Makedoniji, i ovlašćeni je predstavnik TÜYAPA – Internacionalna organizacija sajmova, www.tuyap.com.

TÜYAP je osnovan u Istanbulu 28. juna 1979. godine. Glavna delatnost kompanije jeste organizacija sajmova u Turskoj i inostranstvu.

Prve inicijative vezane za ovaj sajam bile su u Istanbulu, ali brzo širenje projekata i brzi fokus trgovinskih sajmova su uslovili potrebu za većim izložbenim prostorom i u drugim gradovima širom Turske.

Danas TÜYAP u Istanbulu raspolaže zatvorenim izložbenim prostorom od 98.000 m2 i otvorenim izložbenim prostorom od 75.000 m2, što objedinjuje ukupno 12 hala. Sa ovim potencijalom TÜYAP predstavlja najveći sajam u Turskoj.

Uporedo s rastom u Istanbulu, TÜYAP je počeo da ulaže i u Anadoliji, Bursi (otvoren sajam 2002), Konji (2003), Adani (2006), Dijarbakiru (2008) i prošle godine po prvi put je održan Sajam nameštaja u Kajseriju.

Takođe, TÜYAP ima svoje kancelarije u inostranstvu, pa tako uspešno posluje u Moskvi, Sofiji, Skoplju, Teheranu i Tbilisiju.

Ovaj sajam održava se jedanput godišnje i beleži konstantan rast učesnika i izlagača kao i posetilaca. Stecište je 50 000 ljudi iz oblasti industrije, profesionalaca iz čak 80 različitih zemalja. Na ovom mestu, pruža se mogućnost kompanijama učesnicama kao i posetiocima, da ostvare trajne poslovne veze i upoznaju nova tržišta.

Dovođenjem tri važne grane građevinske industrije sa dodatkom posebnog odeljenja aluminijuma, ovi sajmovi nude posetiocima širok spektar proizvoda, a izlagači dobijaju najbolju šansu za promociju svojih proizvoda raspoređeno po robnim grupama.

Ovi sajmovi predstavljaju najznačajnije međunarodne trgovinske platforme u ovoj delatnosti u Turskoj i evroazijskoj regiji, sa ciljem da se u narednim godinama ova oblast industrije poveća novim investicijama i proširi pristupom novim tržištima.

industrijski web adresar industrijski web adresar ABB AB Soft Alex trade Attos klima

www.abb.rs www.absoft.rs www.alextrade.co.rs www.attos.rs

Ind Media Publishing

www.najboljeknjige.rs

INM - Arilje

www.inm-arilje.com

Insa www.insa.rs JIN MA-tic

www.parker.com/euro_pneumatic

Automatika i procesni inženjering www.automatika.co.rs

M+E CNC Technik

Beogradski sajam

www.sajam.co.rs

Magnat www.magnat-alati.rs

www.eaton.rs

Microdis www.microdis.net

Eaton Electric

www.cnctechnik.rs

Elektronikon www.elektronikon.rs

Motto engineering

Elmark www.elmarkgroup.eu/sr/

Pneumatik flex

www.pneumatik-flex.rs

EWES Europe East

PSM - Slovenia

www.psm.si

EZO grupa

www.ewes.se www.ezo.rs

www.motto-engineering.eu

Regeneracija www.regeneracija.com

Festo www.festo.rs

Schneider Electric

www.schneider-electric.rs

Fon inžinjering

www.fon-ing.rs

Srboauto www.srboauto.co.rs

Fox Electronics

www.fox.rs

Gebruder Weiss

www.gw-world.com

Genesis - Osijek

www.genesis-osijek.hr

Tecon sistem

www.tecon.rs

TRCpro www.trcpro.rs TV emisija Radim-Gradim

www.radim-gradim.rs

Grundfos www.grundfos.rs

Tűyap www.tuyap.com.tr

Hexagon Metrology

Uram system

www.hexagonmetrology.eu

www.uram.co.rs

ICM www.icm.si

HIT IZDANJE U PONUDI IZDAVAČKE KUĆE IND MEDIA PUBLISHING Knjiga o legendarnoj seriji

Mućke Lovely jubbly!

Sa radošću predstavljamo ovo epohalno delo koje ćete pročitati i saznati kako je sve teklo iza kamera ove legendarne serije. Od ideje koja se rodila u pabu, a gde drugo, do biografija glumaca, scenariste, režisera...

Koliko je malo falilo da se serija i ne snimi, zašto je Del Boj trebao da bude deka, da li je Trig jedan od najboljih izvođača Šekspira i da li je Albert ugledni bankar? Sve to je lepo spakovano u priču o omiljenoj britanskoj (a i šire) televizijskoj komediji i dok je budete čitali, evociraćete uspomene na svaku foru koja vas je do suza nasmejala! Bonžur!

www.najboljeknige.rs

ADV 141/2012 RS

Evropska tržišta. Na dohvat ruke.

Novine u ponudi kompanije GW: proizvodna linija GW pro.line obuhvata dnevne polaske, definisano tranzitno vreme, fiksne standarde kvaliteta i vrhunsku uslugu. Na taj način prevozimo pošiljke od Norveške do Grčke, od Rusije do Portugala.

Prisutan u 47 zemalja Evrope i na 10,5 miliona kvadratnih kilometara.

Uverite se u to i sami: GW pokreće sve.

Telefon: + 381 11 3715 235

Najduži životni vek među kondenzatorima 3 godine garancije na sve naše kondenzatore > Energetska efikasnost > Kompenzacija reaktivne energije > Filteri viših harmonika > Monitoring i SCADA električnih veličina

ELEKTRONIKON d.o.o. Beograd info.elektronikon@gmail.com Mobile: 062 804 19 03; 060 656 55 54 www.elektronikon.rs