Nindja 007 derek finegan vashington dc by Cleanerrr

D erek F in egan

VAÅ INGTON, D. C.

SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: VAŠINGTON, D. C. Autor: Derek Finegan Recenzent: Slobodan Lukić Lektor: M ilorad Stevanović Korektura: Fotoslog NIRO Dečje novine © DEN PRESS

PONY WEST - BORILAČKE VEŠTINE - NINĐA 7 - VANREDNO IZDANJE - DECEMBAR 1983. godine. Cena 40 dinara. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihom ira Matijevića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirja na Šterijevski. Izdavački savet: Milica Bogojević (predsednik), Mileta Obradović, Vera Smrekić, Dragan Simić, Milisav Ilić, Miodrag Vučićević, Miljana Tomić, Nada Mijatović, Nikola Maslovara, Ljiljana Milovanović, Ljiljana Špajaković, Petar Jerković, Gojko Štulović. Telefoni: (032) 711-549 uredništvo i 714-250 prodaja. Teleks: 13731. Štam pa »Glas«, Beograd.

D erek F in egan

VAŠINGTON, D.C Kog ćemo đavola ovde, Hari? zevnu umorno policajac Bredli, okrećući se svom drugu za vola nom. - Ovde se ionako nikada niš ta ne događa. . . Hari Torstenson se osmehnu. Bredli je još mlad policajac, odsko ra u Vašingtonu. Mora još mnogo da uči o ovom gradu . . . Njihova kola su gotovo bešumno klizila kroz noć po glatkom as faltu severozapadnog dela grada, ulicom oivičenom raskošnim bo gataškim zgradama skrivenim od pogleda gustim krošnjama drveća i negovanim zelenilom parkova oko bazena i igrališta za golf. Ulica je bila pusta, a retki semafori bes misleno su žmirkali i menjali boje po uglovima, propuštajući tek po

vremeno poneka kola. -O d ak le si ti, Bredli? - upita, spuštajući malo staklo svog prozo ra. U kolima je već postajalo zaguš ljivo od duvanskog dima i mirisa znoja. Ovaj jun u Vašingtonu bio je topliji nego obično. - Rekao sam ti, iz Minesote - os mehnu se Bredli. Njegovo dečačko lice odudaralo je od ozbiljne uni forme i velikog revolvera za poja som. - I z nekog malog mesta, pre tpostavljam . . . - Vidi se? - Bredlijev glas bio je malo uvređen. Torstenson ćutke zavrte glavom. Ti momci iz malih gradova uvek imaju komplekse kad stignu u prestonicu, premda Vašington, u stva

ri, za A m eriku i nije veliki grad. - Nije to - nasm ejao se. - Vidiš, u m alim grad o v im a svako zna svo je m esto, p a i krim inalci. U b o g ate kvartove zalaze sam o iskusni lo p o vi, tam o nećeš naći ni p ro d av ce droge, ni drolje, gan g stera čak i nem a. A ovde . . . - T o rsten so n sleže ra m e n im a - iza ovih bleštavih fasad a im a više prljavštine nego u p re d g ra đ im a . . . B red li je zam išljeno gledao oko sebe. Na licu m u se čitala neverica. - Zaista? - tiho je upitao. T o rsten so n k lim n u glavom . - T ačno je. U tvom m estu v ero v atn o se zna kak o je ko zara dio svaki svoj dolar. U V ašingtonu to ne znaju čak ni poreznici. Vidiš o n u vilu? B redli zadivljeno zviznu. Iza vi soke og rad e od re še ta k a i dugog, dugog travnjaka, o k ru žen a drvećem , stajala je k uća g ra đ en a tako d a p o d seća n a p reb iv ališta južnjač kih plantažera. Čitav sp ra t plivao je u svetlu, a p re d ulazom se video dug niz p ark iran ih kola. - Dva u ju tru - reče bacivši po gled na časovnik - a ovi još sla ve . . . - To i hoću d a ti kažem - nasm eja se T orstenson. - H ajde reci m i k om e ta k uća p rip a d a i kako je taj d ošao do nje. Ne znaš, naravno. A u tvom Saut Kriku, ili kako se već zove, to bi mi istresao iz rukava, je 11 tako? Lako se m ože dogoditi da je u ovoj vili sred ište trgovine d ro gom u Vašingtonu!

Pony West - Borilačke veštine 7

- S tvarno? - trže se B redli. - Ne, do đavola - u zd ah n u T or stenson. - S am o sam tako re kao . . . Ne bih se u su d io d a p ro đ em k ro z tu kapiju b ez naloga za p retres, sam o d a znaš. U V ašingto nu, ko im a pare, im a i m oć, to ćeš v eo m a brzo naučiti. - Nije to sam o u V ašingtonu . . . - Nije - k lim n u stariji čovek gla vom - ali se m o žd a bolje vidi nego drugde. - M nogo pušiš - d o b aci B redli, gledajući kako T o rsten so n jed n o m ru k o m vesto izvlači novu cigaretu iz zgužvanog om ota. - S pava mi se - o d m a h n u T o r sten so n ru k o m . - Još dva sata, pa kući u krevet. Svaka noć m i je sve d u ža kak o m i se bliži penzija. Strpljivo su zastali p re d jed n im sem aforom . T o rsten so n sp u sti još niže p ro z o r i p ro tu ri glavu napolje d a u d a h n e m alo vazduha. - P rokletstvo, što je vruće! - progunđa, uvlačeći glavu ponovo u n u tra. - Kao u sre d d a n a . . . - H a ri... - Š ta je? - trže se T o rstenson. Pogled m ladog policajca bio je u p rt u m nogo m račn iju p o p re čn u ulicu. U lična svetiljka na to m uglu nije gorela. Mali park, u čijoj se p o zadini videla n ek a nisk a bezoblič n a zgrada o k ru ž en a drvećem , bio je u p o tp u n o m m raku. - Tam o nekog im a - p ro šap tao je B redli. - Pa šta - sleže stariji ram enim a. - L jubavni par, verovatno. Tam an

INV West - Borilačke veštine 7

posla kad b ism o izlazili iz p a tro l nih kola kad god nam se n ešto uči ni sum njivim . To ti je prva lekcija - d o d a d e sa o sm eh o m . - Izbegavaj m rač n a m esta! Z naš li koliko je p o licajaca p o g inulo u V ašingtonu prošle godine? Svetio n a sem afo ru se p rom enilo. Kola lagano k re to še dalje. B redli je slegao ra m e n im a i m alo se udo b n ije n am estio u svom sedištu, iako m u je pogled i dalje bio u p rt u m rak. U to m tre n u tk u k ro z o tv o ren i p ro z o r do njih je d o p ro prigušen ženski vrisak. B redli se trže. - H ari, čuo si? M o to r p a tro ln ih kola već je u r lao. Stežući zube, T o rsten so n je stezao volan, o štro o k re ću ći u d e s no u p o p re č n u ulicu. Farovi kola osvetlili su gusto zelenilo m alog parka. B redli je izleteo još dok su gum e šk rip ale o d kočenja. - Polako, do đavola! - do b acio m u je T o rstenson, izvlačeći se na svoju stran u . R evolver m u je već bio u ruci. - Prvo pogledaj, p a se o n d a žaleći! M ladić je zastao kao u k o pan. O no što je video po d sećalo je n a scen u iz nekog film a strav e r užasa: granje se zloslutno njihalo, oaze tam e m eđ u d rv ećem svetlost fa ro va nije u sp ev ala d a razbije, trav a je u m rak u izgledala gotovo c rn a . . . I na njoj vitko telo devojke duge plave kose. Ležala je na leđim a kao slom ljena lutka, sa praznim pogle-*

d om u p rtim u n e b o n ad gradom . Na o b ra zu joj je kao b ise r sijala je d na jedina k ru p n a suza. B redli oliza izn en ad a suve usne. R azd e ran a bluza o tk riv ala je savr šene g ru d i u k ra še n e velikim m e d aljo n o m n a ta n k o m zlatnom lan čiću. S uknja je b ila zad ig n u ta do sam og pojasa, o tk riv aju ći duge lepo izvajane noge i blistavu belinu b o kova i trb u h a . K orak dalje, u travi, ležale su p o k id an e tanke p ro v id n e gaćice. - Prokletstvo! - p ro c ed i T o r sten so n osvrćući se ok o sebe. - Tip koji je ovo u činio zaslužuje sto gas nih ko m o ra, a ne jednu! B red li se bacio na k o len a p o re d devojke i o p re zn o joj d o ta k a o o b raz. - Još je to p la - p rig u šen o je p ro m ucao. - M ožda . . . - Ne - zavrte drugi policajac gla vom. - Pogledaj. V rat joj je slom ljen. N išta se više tu ne m ože učin i t i ... - To znači d a je u b ica još u blizi ni! T o rsten so n k lim n u glavom . - Tačno. Id em o za njim. T rep teći od n em o ćn o g besa, m lad ić išču p a rev o lv e r iz futrole. Isk eženih zuba, osvetlio je lam pom žbunje oko sebe. -A k o mi sam o d o p ad n e š a k a ... T rgao se toliko d a m u je lam p a gotovo ispala iz ruke. - Pazi, Bredli! - k rik n u o je T or sten so n gotovo u istom tre n u tk u .

U žbunju je stajao čovek. M irno, kao statua. B ledo svetio lam p e palo je na njegovo n e p o k re tn o lice, tan k e u sn e i plavu kosu začešljanu u n a zad. Stajao je nep o m ičn o , prav kao strela u svoj svojoj visini od p rek o šest stopa. R uke su m u bile o p u š te ne niz bokove, noge m alo ra širen e k ao d a održava ravnotežu. - R uke uvis! - p ro sik tao je Torstenson. - Izlazi ovamo! Na licu čoveka nije se p o m erila n ijed n a jed in a crta. K ročio je nap red nečujno kao m ačka i stao p red cevi revolvera, čak i ne p o k u šavajući da zakloni oči od dva sn o pa svetlosti. - R uke uvis! - ponovi i B redli. Grlo m u se stezalo od stra h a i po red revolvera u ruci. »Šta se to dešav a sa m nom «, pi tao se. »Zar sam zaista tolika k u k a vica?« - P retresi ga, Bredli! - začu p ro m ukli T orsten so n o v glas iza sebe. I u tom glasu osećao se strah! - Ovamo! - dao je znak revolve rom , nastojeći d a m u glas o stan e m iran. - Do kola! T anke u sn e razvukle su se u le den osm eh. Policajac B redli nije im ao v re m en a d a povuče oroz. Nije za to im ao v re m e n a čak ni T orstenson, koji je stajao čitav ko rak dalje. Ipak, on je d o sp eo d a vidi kako je ubijen m ladić. K ratko sečivo zab listale je izm eđu prstiju ru k e koja je p rešla p re k o v rata B redliju.

Pony West - Borilačke veštine 7

Isto to k ra tk o sečivo blesn u lo je i p re d njegovim o čim a u deliću se kunde ... Tišina. Dva tela pala su jed n o kraj drugog. Krv je b ešu m n o p o tek la u travu . . . Ubica se nag n u o d a o b riše seči vo o B redlijevu odeću. O no je za tim ponovo iščezlo m eđu njego vim p rstim a. Na tre n u ta k je ostao zagledan u divno telo devojke, a o n d a se o k re n u o i m irn im k o ra kom k re n u o ulicom . Na u sn am a m u je ponovo lebd eo onaj isti ledeni o sm eh . . . i< *

U gotovo istom tren u tk u , o tv o ri la su se v rata lifta u p red v o rju h o tela »S tatler H ilton«. V eom a d e b eo čovek u večernjem odelu, sa crn o m tašnom u ruci, izašao je iz lilta, nervozno se osvrćući ok o sebe. B leštavo osvetljeno p re d v o r je još je bilo puno. Iz b a ra je d o p i rala p rig u šen a m uzika. D ebeljko s nelag o d n o šću p o p u s ti čv o r kravate, koji m u se zarivao u podvoljak. N ešto gunđajući, izvu kao je o g ro m n u m ara m ic u iz dž ep a i o b risao znoj. C urio m u je niz lice u p rk o s klim a-uređajim a. G e gajući se, u p u tio se u pravcu izlaza na 16. ulicu. Z astao je n a tre n u ta k d a u p o re d i svoj ru čn i sat sa veli kim zidnim časovnikom iznad p u l ta recepcije. - G o sp o d in e V ajseker? - začu iz n en a d a iza seb e prig u šen glas. T r

Pony West - Borilačke veštine 7

gao se i zastao, o k reću ći se celim telom p re m a jed n o j o d u d o b n ih sofa u p red v o rju sa koje je u p rav o u stajala je d n a žena. Njegove sitne oči u to n u le u salo zasvetleše. R iđokosa koja m u je prilazila bila je žen a baš po njego vom ukusu, ne suviše m lada, ali ni suviše stara, sa pogledom koji je odavao m nogo iskustva. N jena tam n o zelen a v ečernja haljina, za teg n u ta na o b im n im kukovim a, otk riv ala je d o b a r deo pu n ih grudi. U njih je vred elo d v ap u t pogledati. Ipak, pogled m u je o stao nepoverIjiv, - Izvolite - re k ao je glasom izne n ađ u ju će piskavim za tak o k ru p nog čoveka. - N adam se da nisam pogrešila? - zanosno se o sm eh n u la riđokosa. - Vi ste go sp o d in Vajseker? - V ajczeker - ispravi je debeli. Šta m ogu da u činim za vas? - Oh, o p ro stite, gosp o d in e Vajc z e k e r - ponovo se o sm eh n u žena. Bojim se d a m oj jezik nije stv o ren za ta stra n a im en a . . . - J a sam A m erikanac - h lad n o reče debeli. - Da, znam to. D osta su mi p rič a li o v a m a . . . - Zaista? - V ajczeker podiže o b r ve. - A ko to, ako sm em d a pitam ? - To je m alo duža p riča - u zd ah nu riđokosa, gledajući ga ispod d u gih veštačkih trepavica. - K ako bi bilo d a sed n em o u bar? - Žao mi je - zavrte debeljko g la - ' vom. - Zaista n em am vrem ena.

M ožda nek o m d ru g o m prilikom ? - Oh! - tobože ljutito lupi riđ o kosa nogom o m erm e rn i pod. - Vi ste jed an od retk ih m u šk ara ca koji je re k ao d a n em a v re m e n a za m ene. Z nate li d a je to za jed n u d am u velika uvreda? V ajczekerovo lice i dalje je o sta lo m račn o . Pogled m u je ponovo o d lu tao do zidnog sata. - Ali ćete m o žd a p ro m en iti m iš ljenje - p ro d u žila je žena - kad ču jete ko m e šalje . . . - Ne v erujem - b led o se o sm eh nu on. - S tv arn o mi je žao što m o ram n ap u stiti tak o ljupku dam u, ali . . . - G ovori li vam n ešto im e M arša Grifi.ts? - tiho u p ita žena. D ebeljko se trže i s nelagodnošću o sv rte ok o sebe. Usne m u se razvukoše u b led o sm eh, iako su m u oči o stale h lad n e i p ro ra č u n a te. -M is lim da ću ipak prihvatiti vaš poziv, go sp o đ o . . . - Rita. R ita P alm er - o sm eh n u se riđokosa. - N ećete se pokajati, verujte, g o sp o d in e V ajczeker. Još jednom bacivši pogled na sat, d eb eljk o zakorači u pravcu bara, p rem eštaju ći tašn u iz ru k e u ruku. - Zašto to ne o stavite n a recep ci ji? - tih o u p ita žena. - B ar nije mesto za poslovne spise. - Ne - o d m a h n u V ajczeker gla vom . - U ostalom , n eć em o se dugo zadržati. Zastali su o d m ah iza zavese koja

Pony West - Borilačke veštine 7 je zatvarala ulaz u bar, tražeći u p o lu m rak u slo b o d an sto. D ebeljkov pogled o d lu tao je p re m a striptizeti na podijum u. U pravo se sp rem ala d a završi svoju tačku. - Eno, tam o u uglu slo b o d an je jed an sto - tiho reče žena, h v ataju ći g a za ru k u i pribijajući se čita vim telo m uz njega. - D ođite . . . Seli su u m ali sep are, je d n o kraj drugog. K o n o b a r se o d m ah stvo rio kraj njih. - Š am panj-koktel - m azno je o d govorila R ita n a V ajczekerov u p i tan pogled. - Z nam d a i vi to pije te . . . - Vi, izgleda, d o sta znate o m eni, R ita - kiselo se o sm eh n u debeljko k ad a ih je k o n o b a r napustio. - Prilično - o sm eh n u se ona. Z nam d o sta o vašim n av ik a m a . . . pogotovo o to m e kakve žene volite i šta volite d a ra d ite sa n jim a . . . - To vam je M arša rekla? - trže se on. - A ko bi drugi? U vaše zdravlje - podigla je čašu sa p ro v id n o m tečn ošću koju je k o n o b a r stavio p red nju. V ajczeker je o p re zn o o tp io iz svoje čaše. Pogled m u je sve češće lutao p re m a podijum u. - Ah - n asm eja se Rita. - To teb e privlači, dragi, je li? Ne m o raš n a prezati o č i . . . m oje g ru d i nisu n iš ta lošije o d njenih, a m nogo su b li že, znaš! - To vidim! - isceri se deb eljk o i kao slučajno p re đ e ru k o m p re k o

njenih grudi. - N em a šta, Rita, d o b ra si! Š te ta je što n em am v re m e na, in a č e . . . O na se zavalila n a sed ištu i posm atrala ga k ro z p o lu zatv o ren e kapke. - Toliko žuriš? - u p itala je p ro m u k lim glasom . - Z ar ne tre b a da razg o v aram o o M arši? - D rugi put - o d m a h n u o je d e beljko glavom . Izvukao je iz novča n ika p ed eset d o la ra i sp u stio ih na sto. - Ovo ti je d a platiš piće, Rita. N adam se d a ćem o se u sk o ro p o novo v id e ti. . . O sm eh žene bio je leden k a d a je uzim ala novčanicu. - S ad a više ne m o ra te d a žurite, g o sp o d in e V ajczeker. D ebeljko se trže. N eko je seo kraj njega, lako ga gurnuvši tako d a je sk o ro p ao n a ženu. - Ko . . . ? - zaustio je, ali su m u reči zastale u grlu. M ladić p o re d njega bio je visok p re k o šest stopa. E legantno v ečernje o d elo nije m oglo sk riti njegova m o ćn a ra m e n a i o g ro m n e šake. Plava k o sa bila m u je zalizana sa čela unazad, na sta ro m o d a n način, ali je to lepo pristajalo njegovim h lad n im o či m a i tan k im u snam a. - S edite m irn o , g o sp o d in e Vajc zek er - tih o je re k ao m ladić, ja s nim , kultivisanim glasom . - To je sve, Rita. Hvala. Žena je k lim n u la glavom i u sta la. Nije čak ni pog led ala debeljka dok je izlazila iz bara. Njegovo lice bilo je b led o kao

Pony W est - Borilačke veštine 7

kreč. P aničnim po g led o m p re tra ž i vao je salu, ali n a njihov sto niko nije o b ra ćao pažnju. S trip tizeta je sk id ala i p o slednji d eo odeće, p ra ćen a m uzikom u lu d o m ritm u i glasnim povicim a n ek o licin e o d u ševljenih p o sm atrača. - N em ojte p o k u šav ati d a zovete u pom oć, g o sp o d in e V ajczeker p ro d u žio je m lad ić m irn o . - To vam n eće uspeti. - Š ta h o ćete o d m ene? - p ro m u k lo je re k ao debeli. Ćelo m u se ponovo o su lo k ru p n im g ra šk am a znoja. - S am o tu tašnu. - N em a no v aca u n jo j. . . - I ne tražim nov ac - led en o se o sm e h n u m ladić. - V rlo d o b ro znam šta je u tašni. D ebeljko je b risao lice m a ra m i com . - U re d u - p ro g u n đ a o je. - N osi te je, do đ av o la . . . - Ne m islite valjda d a ć e te se tak o jeftin o izvući, g o sp o d in e Vajc zeker? U po g led u d eb elo g čoveka video se užas. O tvorio je svoje p u n ač k e u sn e kao d a h o će d a vikne. M ladićeva leva ru k a m u se kao zm ija obavila ok o vrata. D a je n ek o slučajno i po g led ao u njihovom pravcu, ne bi p rim etio n išta n e o bično: dva pijana d ru g a ra se razneženo grle n ad čašam a. N ekoliko tre n u ta k a kasnije, m ladić se u sp rav io i m irn im p o k re tim a izgladio svoje odelo. D o hvatio je tašn u sa sed išta p o re d '

Vajczekera i bez žurbe krenuo pre ma izlazu. Debeljko je ostao za stolom gla ve oborene na grudi. Široko otvo rene mrtve oci buljile su u čašu. * * *

Lesli Eldridž, zadubljen u misli, dozvolio je da raširene novine pad nu na pod njegove ukusno nameštene dnevne sobe u San Francisku. »Neobično«, mislio je. »Ta dva policajca u Vašingtonu . . . zaista čudno kako su umrli. Sa oružjem u ruci, jedan pored drugog, sa presečenim grlima . . . Ako je to učinio čovek, onda se radi o veoma opas nom tipu. Ono što je izveo bilo je pravo majstorstvo. Odavalo je užasnu snagu i brzinu. Dovoljan je samo delić sekunde da se pritisne obarač pištolja, ali policajci nisu imali ni toliko vre mena . . . « Lesli odmahnu glavom. »Ko zna da li se zaista tako dogodilo«, reče sebi. »Vest u novinama je ionako bila bez mnogo detalja. Mnogo je verovatnije da je neki novinar u potrazi za senzacijom pohitao daje objavi pre nego što je doznao sve detalje u istrazi. . . « Podigao je pogled i nasmešio se. Nečujnim korakom u sobu je ušla oniska devojka bledog lica, ogrom nih tamnih očiju i duge, glatke crne kose. U rukama je imala poslužavnik sa minijaturnim šoljicama za čaj. Klekla je na pod pored

njega i položila čaj na niski stočić. - S um iko . . . - p ro ša p la o je Les li. Njen osm oh govorio je više od svake reči. U d u b o k im očim a čita la se radost. S kupila se kao m ačka pred njegovim nogam a i položila m u glavu u krilo, dozvolivši d a joj svileni k im o n o otk rije grudi. - Hej! - o sm e h n u o se on. - Tebi još nije dosta? N jena ru k a kliznula je po njego voj butini, bez reči. - Ipak ti nije d o sta - ša p n u o je Lesli. - S um iko . . . - Z akasniću na posao . . . - Stići ćeš . . . - A k om e još nije dosta? - nasm ejala se devojka. - Šta ćeš d an a s da radiš? Lesli sleže ram en im a. - N išta n a ročito. M alo ću v e ž b a ti. . . Verovatno ću kasnije navratiti do re sto rana. Da li je stigla pošta? - N ekoliko p isam a - k lim n u d e vojka glavom . - N isam zapazila niš ta naročito. - A nisi h te la d a ih doneseš, je li? - sm ešio se Lesli, srk u ću ći čaj. - Im aš dovoljno v re m e n a za to b ra n ila se ona. - Tako sm o m alo z a je d n o . . . - Zbog m en e ili zbog tebe? O na p o stiđ en o o b o ri pogled. - M oje p risu stv o je još uvek neophodno u m odnoj k u ć i... - E to vidiš . . . - Da ti d o n ese m poštu? - pren u la se Sum iko. - N em oj - Lesli je p o m ilovao po

Pony West - Borilačke veštine 7

sjajnoj kosi. - U prav u s i . . . Im am dovoljno v re m e n a i kasnije . . . N ekih trid e se ta k m in u ta kasn i je, S um iko se v ra tila iz kup atila svežeg lica i blistavih očiju. Lesli je m ilovao pogledom njene savršene oblike. - Devojčice, ako mi se tak o b u deš šetala un ao k o lo , n ećeš d an a s ni otići n a p osao - n asm ejao se. - Ne! - trgla se ona. - Io n ak o već kasnim ! V ratila se tre n u ta k kasnije u u s koj crn o j suknji, zakopčavajući tan k u bluzu na golim gru d im a. H oćeš li sad a poštu? U dobno isp m žen na kauču, Les li se o sm eh n u o . - Sad n e ć u . . . Nagla se i d o tak la m u o b ra z u s nam a. - M oram d a žurim . . . P ošta je u holu, na stočiću p o re d telefo na. - Doći ću kasnije u naš re sto ra n - d o b ac io je već za njom . L eno se u sp rav io tek n ekoliko m in u ta kasnije i o tišao u kupatilo. V ratio se osvežen i presv u čen u čist k im ono, a o n d a se sp u stio na po d u trad ic io n a ln i položaj za m e ditaciju. Da je n ek o u to m tre n u tk u m o gao ući u m alu k u ću u jed n o m p re d g ra đ u San Franciska, p o m is lio bi d a j e p re d njih egzotični d r veni kip d o n e t sa nekog tu ristič kog pu to v an ja u Japan. Mali b ro j živih ljudi n a svetu u s peo bi pravilno d a p ro tu m a č i taj prizor, d a shvati razloge za taj d u

Pony West - Borilačke veštine 7

boki tra n s u kojem je p o se b n o o b u čen čovek u spevao d a do seg n e krajnje g ran ice svog d u h a i isk o ris ti ih d a p re đ e g ran ice koje je p riro d a postavila čovekovom telu. Lesli E ldridž bio je n in đ a . . . Posle vežbi, Lesli je sp ra o znoj sa tela, n aizm e n ič n o m enjajući h la d nu i to p lu v o d u p o d tu šem . V ratio se u d n ev n u sobu, n o seći iz h o la nek o lik o p isam a koje je n aša o n a stočiću. Jed n o o d njih bilo je iz Vašington a ... *

U uob ičajen o v re m e Lesli je za ustavio svoj »m ercedes« u blizini G olden Gejta, gde se nalazio m ali ja p a n sk i re s to ra n u koji je često odlazio. S um iko g a je već ček ala za jed n im sto čićem u uglu. Bio je to i za nju tre n u ta k p re d a h a . N jena m o d n a k u ća je za k ra tk o v re m e p o stala v eo m a p o p u la rn a u čita vom kraju. M noge stan o v n ice S an F ran cisk a tu su o tk rile čari ja p a n ske m ode, m n o g e Jap an k e, kojih n a Z apadnoj ob ali im a v eo m a m nogo, p o tražile su tu d u h svoje d alek e dom ovine. S u m ik o g a je d o če k ala blistavim osm eh o m . - D anas im am n ešto p o se b n o za teb e - reče. Lesli se sa uzd ah o m spu sti n a nisku klupu. - M oram d a idem , Sum iko. O na se trgla. Oči su jo j p o tam n e-

le. , - K uda? - u p ita la je tih im gla som . - V ašingto i. - N ešto se dogodilo? Lesli je zam išljeno o tp io jed an gutljaj iz k rh k e p o rc e la n sk e šoljice. U njoj se, m e đ u tim , nije nalazio sake, već konjak, njegovo o m iljen o piće. - N e š t o se dogodilo - p o tv rd i glavom . - Pisao m i je Tošiba. U poslednjih sed a m d a n a u to m g ra d u n estala su tri v rsn a m a jsto ra b o ri lačkih veština. N jem u to izgleda v eo m a ču d n o , p re m d a n e zna za što. Plaši se . . . -T o š ib a ? - S um iko podiže o b rve. D osta d o b ro je p oznavala Dže ra ld a Tošibu, o n isk o g čo v ek a h it rih k re tn ji čije su oči i k o sa odavali njegovo japan sk o -h av ajsk o p o re k lo. Do p re dve godine, Tošiba, i sam m a jsto r b o rilač k ih veština, vodio je dodžo u S an F rancisku, u n e p o sre d n o j blizini njenog stana. P rešao je n a Istok tv rd eć i d a je n a Z apadnoj obali k o n k u re n c ija p re velika i d a se pravi novac nalazi negde u B ostonu, Filadelfiji ili Vašingtonu. Je d n o je, m e đ u tim , bilo sigurno: D žerald T ošiba nije se plašio niče ga n a sv etu . . . Lesli n a tm u re n o k lim n u gla vom. - U pravo te reči u p o tre b io je u pism u. Im a u tisak d a g a p ra te . . . - Ko, Lesli? - To ni o n n e zna, S u m ik o - os-

m e h n u se Lesli. - Z am olio m e je d a dođem . U pism u je n a tu k n u o d a će mi više detalja o svem u reći u četi ri oka. Izgleda d a se zaista p la š i. . . - 1 k ad a polaziš? - tiho u p ita ona. - B r z o - o sm eh n u se Lesli. Im am avion u četiri. H oćeš d a m e isp ratiš do ae ro d ro m a? D evojka je n em o klim n u la gla vom , a du g a k o sa p re k rila joj je lice. - Ne znaš koliko ćeš se zadržati? - Ne znam . . . ali m islim d a to ne m ože trajati dugo. N ežnim p o k re to m Lesli je u k lo nio k o su sa njenog lica. - M ožeš li d a n ap u stiš resto ran ? - Im am o li dovoljno vrem en a? Oči su joj izn en a d a zablistale. - Ne p reviše - n asm eja se Lesli ali ipak dovoljno. Znaš d a ne n o sim m nogo s tv a r i. . . - O dm ah? N ećeš jesti? - M ogu jesti i u avionu, zar ne? S u m iko je graciozno ustala, spustivši ru k u n a njegovo ram e. G rudi su joj se p o d bluzom u zb u đ en o dizale i sp uštale. B radavice su joj se jasn o o crta v ale po d ta n kom tkaninom . - Sam o d a javim d a ću izaći rek la je p ro m u k lim glasom i p o h i tala izm eđu sto lo v a p ra ć e n a zadiv ljenim p o g led im a m ušk araca. Iz re sto ra n a su izašli zagrljeni. Lesli joj je o tv o rio v ra ta »m ercedesa«, a zatim ob išao kola i seo za vo lan. S um iko m u se o sm eh n u la, dugi p rsti n jene leve ru k e žarili su

Pony West - Borilačke veštine 7

m u se u butinu. - Hej, mala! H oćeš d a izazoveš sao b raćajn u nesreću ? - našali se Lesli. - B aš m e briga! - p rk o sn o je d o bacila. - K ad sam o pom islim koli ko d a n a n ećem o biti zajedno . . . To im e n e p re sta n o je odvzanjalo u Leslijevim m islim a. Ako su dvoje ik ad a bili stv o ren i jed n o za drugo, o n d a su to bili Lesli i Sum iko. Shvatili su to o n o g časa k a d a su se prvi p u t sreli, po Leslijevom p o v ra tk u iz Japana. S u m iko je p o tica la iz p o ro d ice ninđa: o tac joj je stra d a o k ao n in đ a, m ajčin b rat, n jen ujak, i sam je bio ninđa. Ni kakvo čudo, onda, što je Tanaka, B reto v sensei, svog u č e n ik a u p u tio toj k rh k o j devojci, koja je već g odi n am a živela sam a i slo b o d n a u džungli San Franciska. - Lesli, požuri! —šap u tala je S u m iko. - Toliko te želim . . . S ed ela je zab ačen e glave, sk lo p ljenih očiju, p o lu o tv o ren ih usana, uvijajući se čitavim telom . Lesli je p ro g u tao pljuvačku k ad je n jena ru k a sa b u tin e kliznula naviše. D rugom ru k o m devojka je o t k o p čala jed n o d u g m e n a svojoj bluzi, zatim i drugo. - G ledaj m e, Lesli! - šap ta la je. G ledaj m e . . . - G ledam te, ludice - p ro m u k lo reče on. - S trpi se . . . sam o još m alo . . . S um iko nije ni zatvorila v rata kola. Iskočila je čim su se za ustavila na peščan o j stazi p re d Leslijevom kućom . Lako je u s trč a

Pony West - Borilačke veštine 7

la uz stepenice, raskopčavajući b luzu do kraja. Z astala je n a časak d a o tk lju č a v ra ta i o n d a se o k re n u la d a m a h n e ru k o m Lesliju, koji je tek izlazio iz »m ercedesa«. N ekoliko k o ra k a dalje, n a ulici nek o zadivljeno zviznu. B ila je to g ru p ica d eč ak a koja je sa ru k a v ic a m a i štap o v im a za bezbol h itala p re m a obližnjem igralištu. Lesli im se o sm e h n u i sleže ram en im a, stavljajući ključeve k o la u džep. Požuri, ortak! - d o v ik n u neki dečak. - In ače će m ačk ica naći n e kog drugog! Lesli nije im ao v re m e n a d a se naljuti zbog g ro h o tn o g sm e h a koji je o d jek n u o iza njegovih leđa. Za lupio je v ra ta za sobom . Surniko ga je če k ala u sam o m holu. Naga. Kao zver se bacila na njega, stežući ga uz seb e i šap u ć u ći n ešto n erazg o v etn o . . . * * *

Rik je čvrsto stezao volan o č e vog au to m o b ila, ne skidajući p o gled sa ta m n e tra k e usk o g šu m skog p u ta koji je od Lazbija vodio p re m a S ent L io n ard K riku. Put je bio p o tp u n o prazan, ali je Rik Perkins bio ozbiljan d ečak za svojih se d a m n a est godina. N aročito zato što o tac nije ni znao da kola nisu u g a r a ž i. . . . Nije se plašio očevog gneva, b a r u ovom tre n u tk u , jer je znao d a on ra n o polazi u postelju. A do ju tra će kola biti na svom m estu.

' N ajpam etnije bi bilo d a m u ova šašava ideja nije ni p ala n a pam et, kiselo je pom islio i pružio ru k u da m alo u tiša radio, iz kojeg je tre šta o disko. Hej, pojačaj to! - m alo odebljalim glasom d o v ik n u o je K ori sa za dnjeg sedišta. D ebela Flo se pijano zak ikotala i Rik je podigao pogled p re m a ogledalu iznad sebe. Čak i u m rak u , razab irao je d a joj je svetla m ajica visoko podignuta. On i K ori k ren u li su d a proslave p o b e d u svoje škole, triju m faln u p o b e d u n ad najvećim .k o n k u re n tom za prvo m esto. Rik se o sm eh n u o , još u zanosu o d u rla n ja o d u šev ljen e gom ile koja je sk a n d ira la njegovo im e. Za ista mu. je te večeri sve polazilo o d ruke; p ro tiv n ičk i tre n e r izm enio je tro jicu igrača n a njem u, ali bez uspeha. S vaka njegova lo p ta im ala je »oči« i n ep o grešivo p o g ađ ala koš. A o n d a je sve to zabrljao! I to zbog Korija! K oriju je, n aravno, i palo n a p a m e t d a se izvezu neg d e u p riro d u sa devojkam a. Sa Suzan Adams, v itkom crn k o m , n ajlepšom u raz redu, kojoj Rik v eo m a dugo nije sm eo ni đ a priđe, i sa D ebelom Flo, kojoj je m ogao d a p riđ e svako . . . Suzan je glatko o d b ila p red lo g d a se izvezu n e k u d u p riro d u , p o gotovo kad je videla flašu viskija koju je K ori izvukao ispod svog k a puta. Nije pro g o v o rila ni reči sve do tre n u tk a k ad a se h lad n o o p ro s tila sa njim a isp red svoje kuće.

T rebalo je ta d a i d a p o đ em kući, s g o rčin o m je p om islio Rik. N eka se K ori snalazi k ak o zna, baš m e briga! I šta sad a d a radim , d a gle dam njih dvoje n a zadnjem sedištu? -H e j! - izn en ad a je uzviknuo Kori. - Stani! - Šta se dogodilo? - m rzovoljno je d o b acio Rik p re k o ram ena. - T r e b a lo je d a sk re n eš on o m stazom - n asm ejao se Kori. - Nisi video, tam o, na d esnoj strani? Rik sleže ra m e n im a i p o te ra kola po lak o unazad. - Ovde? - M eni se ovo m esto ne sviđa zacerek ala se F lo .- Suviše je m ra č no . . . - N em aš čega d a se bojiš k ad a si sa m n o m - sleže K ori ra m e n im a i pruži joj flašu. - H ajde popij još m alo. H oćeš li i ti, Rik? D ečak je ćutao, p retražu ju ći p o gledom m ra č n u šum u. N ekoliko sto tin a jard i dalje, o tk rio je jed n u -čistinu, isterao kola n a nju i ugasio m o to r. M uzika sa rad ija izn en ad a kao d a je p o stala glasnija. Izašao je iz k o la i ispravio u k o č e ne noge. Z avukao je ru k e d u b o k o u džepove. O sećao je p rijatan b o l u u m o rn im m išićim a. I K ori se u m e đ u v re m e n u isko beljao iz kola, a zatim n ag n u o d a p o m o g n e Flo, čija su b ela b e d ra b e sra m n o sevala isp o d zadignute suknje. - Uh, što je d o b ra m uzika! - uzviknu devojka, njišući se u ritm u

P ony West - Borilačke veštine 7

Hajde da igramo, Kori! - Drži ovo! - Kori gurnu Riku u ruke upola punu flašu. Flo se već uvijala u kukovima i Rik se kao za čaran zagledao u ogromne grudi. One su se slobodno njihale pod tankom majicom. Gotovo nesvesno nagnuo je flašu i s mukom zadr žao u ustima tečnost koja mu je opalila nepce. - Dođi! - smejala se Flo. - Dođi da igraš, Rik! - Do đavola! - ljutnu se Kori. - S kim si ti došla ovamo, s njim ili sa mnom? - Sa obojicom - prkosno odgo vori devojka. - Imaš nešto protiv? Riku se odjednom sve to zgadilo. - Idem da prošetam - promuklo je rekao i besciljno pošao kroz ret ku šumu sa flašom u ruci. Spustio se na zemlju nekoliko koraka da lje, naslonio leđima na jedno drvo i iz džepa izvukao izgužvano paklo cigareta. Sa zadovoljstvom je po vukao prvi dim i još jednom na gnuo flašu. - Šta, do đavola! - rekao je naglas. - Mogu i ja jednom da se na pijem, zar ne? Muzika je i dalje dopirala do nje ga, ali Korija i Flo više nije video. Niz leđa su mu prošli žmarci kada je pomislio šta oni u ovom trenut ku rade. Ono o čemu je on još samo sanjao . . . B esno je n ap u n io u sta viskijem i n a te ra o seb e d a pro g u ta. Do đ av o la, nije n išta m an je m u šk a ra c od tog K o rija . . . Jed in o što je ro m a n

Ponv Wesl - Borilačke veštine 7

tična b u d ala . . . U nicsto o n e u o b ražene Suzan A dams, m ogao je lako naći neku devojku koja se ne bi u stru čav ala . . . kao Flo . . . O dbacio je od seb e cig aretu i usp rav io se, gurnuvši nogom flašu iz koje je tiho zaklokotao viski. Do đavola, on ide kući, i nije ga briga za njih dvoje! U ostalom , im ali su sasvim dovoljno v re m e n a za ono što su h t e l i . . . Neki n eo b ičan osećaj n a te ra ga d a zastane u m estu. O setio je izne n ad n u jezu po leđim a. Jedva d išu ći, p o m erio se korak u stran u i po tražio zaklon iza jed n o g debla. Neko je stajao na drugoj strani staze koja se jed v a naslućivala na b leđoj m esečini. K rupan i visok čovek, n ep o m ičan kao statua. »Treba d a u p ozorim K orija i Flo«, pro lete m u k ro z glavu. »Mož d a je ovo neki manijak!« Ali m u užasni strah nije dozvolio ni da se p o m eri s m e s ta . . . Čovek je b ešu m n o p rešao p re k o staze i sad a se približavao kolim a, laganim , zloslutnim korak o m . M uzika iz kola i dalje je tre š ta l a ... Flo je vrisn u la negde iza kola, za k lo n jen a od R ikovog pogleda. Čuo se i tu p udarac, kao po stab lu drveta. T ren u tak kasnije devojka je izletela iza kola i p o trča la p re m a Riku, sleđ en o m u svom zaklonu. Oči su jo j bile razro g ačen e o d stra ha. N a sebi je im ala sam o suknju. Njene velike g ru d i belele su se u m raku.

. O g ro m n a sen k a iza nje kao da nije trčala, već klizila po m ekoj tra vi. Jed n a ru k a se ispružila, i Flo je zastala kao d a je u d arila u nevidljiv zid. Čovek je sad a stajao p red njom , držeći joj je d n u ru k u na ram en u , ali se činilo d a je to p o tp u n o d o voljno da je zaustavi u m estu uprkos svim njenim n a p o rim a d a se otrg n e. D rugom ru k o m p rešao je p re k o njenih grudi. Rik je jasn o video k ad a se izraz na licu devojke izm enio i n a njem u se pojavilo nešto nalik osm ehu. U re d u . . . - p ro m u ca la je. - U re d u . . . ako sam o to h o ćete . . . Stajali su tako da Rik nije video čovekovo lice, ali je po pokretitela glave shvatio d a ovaj nešto tiho go vori. Flo je p o slušno k lim n u la gla vom i d rh tav im ru k a m a p o čela da trga zatvarač svoje suknje. O deća joj je pala niz noge otkrivajući širo ke kukove stisn u te tesn im plitkim gaćicam a. K ada se devojka nagla d a ih skine, čovek je o d m ah n u o glavom i o n a je zastala pognuta, sa pogledom u p rtim u njegove oči. Čovek je sp u stio u sn e na njeno ram e i Flo je lako k rik n u la od bola. P okoravajući se njegovom stisku lagano se sp u stila n a zem lju i tek tad a svukla gaćice. U prkos strah u , Rik je oblizao suve u sn e k ad a su joj se b e d ra p o k re n u la u travi. Na nje nom licu više nije bilo stra h a i pri m esečini Rik je jasn o video d a su joj b rad av ice n a g ru d im a n ab rek le od želje.

Ponovo je lagano k rik n u la k ada se čovek bacio na nju, gotovo je pokrivši svojim telom . Zarila je p rste u njegova leđa teško dišući. O nda su joj ru k e skliznule i o n a je p o čela d a k o p a oko o p asača njegovih pantalona. Rik se m alo o h ra b rio . O prezno se povukao nek o lik o k o ra k a u n a zad, pazeći d a ne napravi nikakav šum . O sećao je d a m u je ispod odeće telo m o k ro o d znoja. Disao je k ro z stisn u te zube, plašeći se d a bi n ep o zn ati m ogao ču ti čak i njegov dah. Taj strah d ao m u je i n eslu će n u snagu i o k retn o st. G otovo je puzio od d rv eta do drveta, nadajući se d a će sve šum ove prigušiti m u zika i glasno d ah tan je devojke. Z astao je na sam oj ivici čistine, o d ak le se videlo n ep o m ičn o Korijevo telo u travi, nago do pojasa. V rata kola bila su o tv o ren a. Rik je d u b o k o u d a h n u o . . . sam o jed an skok d o vrata, o k retaj ključa, noga n a pedali gasa . . . i o n će p o beći sa ovog užasnog m esta. N ekoliko p u ta je p rik u p ljao sn a gu za taj od lu čn i skok, ali g a je sva ki p u t h ra b ro st izdavala. S tisn u o je zube i d lan o m jo š jed n o m o b risao h lad n i znoj sa čela. M išići njegovih dugih nogu zgrčili su se u oček iv a nju k o m an d e m ozga, kojim su se kovitlale zb rk an e m is li. . . Flo izn en ad a v risnu dugim živo tinjskim krikom . D ečak se stresao čitavim telom . Mišići su m u se trgli i o n se našao n a sed ištu kola, d r htavim p rstim a o k re ću ći ključ.

Pony West - Borilačke veštine 7

M otor je zab rek tao . Rik p o m eri ru čicu m enjača, pritiskajući pedalu gasa svom snagom . Kola poskočiše n a n erav n o m tlu, zanoseći se po travi m o k ro j od rose. P rednji točkovi već su izbili n a stazu. Rik očajnički o k re te vo lan. Jed n a sen k a isk rsn u na desnoj stran i i o g ro m n a šak a ispruži se p re m a vratim a. G lasno uzviknuvši od strah a, Rik ponovo p ritisn u p e dalu gasa. Kola se o trg o še uz šk ri pu po lo m ljen o g m etala. Čovek se sam o m alo zaneo k ad a su k o la p ro ju rila kraj njega. U d e s noj ru ci o stala m u je izvaljena b ra va sa v ra ta a u to m o b ila . . . Isk o lačen ih očiju i p o b led elih usana, d ečak je m eh an ičk i p o k re tao volan levo i desno, nek o lik o p u ta jed v a izbegavši d a sleti sa uske staze. Brže, brže, brže . . . sam o ta reč b u b n jala m u je u glavi. Zgrčeni m i šići noge već sU ga boleli od n e p restan o g p ritiskivanja p ed ale gasa. Izleteo je n a p u t p re nego što je i shvatio d a je p re d njim . G um e su očajnički zaškripale po asfaltu, ali je za kočenje bilo p rek asn o . T eška kola u k ra tk o m luku sru č ila su se niz p ad in u n a d rugoj stran i p u ta i uz tre sa k i lom ljavu stak la zau sta vila n a jed n o m širo k o m deblu. Nad m ra č n im šu m sk im p u tem zavladala je tišina. Jed in o je iz radio--aparata jo š d o p irala b u čn a m u z ik a . . .

Pony West - Borilačke veštine 7 *V

Dodžo D žeralda Tošibe nalazio se u ružnoj staroj tro sp ra tn ic i koja se nekim ču d o m o d ržala p re d n a letom novogradnji koje su za k ra t ko vrem e preplavile ovaj d eo Vašingtona, m ožda i zato što se n ala zila m alo uvučena. Do nje se m oglo doći sam o k ro z uski pasaž koji već m esecim a niko nije p o šten o o čis tio. O prezno zaobišavši gom ilu o t padaka, Lesli n a tre n u ta k zastade u če tv rtasto m d v o rištu o k ru ž e nom zidovim a. U je d n o m uglu grupica dece se neo b ičn o igrala lop tom, a njihovi prigušeni glasovi dobijali su m etalan prizvuk o d b ijaju ći se od starih zidina. Na zidu kraj uskih v rata nalazila se blistava nova tabla. »Tošiba d o džo, prvi sprat«, pisalo je na njoj. Zam išljeno zavrtevši glavom , Lesli zakorači u p o lu m rač an hodnik. Lifta nije bilo, i on op rezn o pođe uz stepenice, relativno čiste u o d nosu na sm eće koje je orkuživalo zgradu. O sm eh n u o se grafitim a ko je je ugledao n a zidu; klinci u Vašingtonu nisu im ali ništa više u k u sa od onih u San Francisku. Sa o d m o rišta na prvom sp ra tu dvoja v rata vodila su levo i desno. Na onim lovim stajao je neupadljiv natpis »Tošiba«. Lesli nije zastao da kuca. O d g u rn u o ih je i o d m ah ušao. P rostorija je bila iznenađujuće visoka, sa velikim p ro z o rim a koji

su p ro p u štali čistu d n ev n u svetlost na pod i zidove od glatkih žućkas tih d asa k a p rem azanim posebnim lakom . Lesli se i n eh o tice o sm e h nuo. U ovakvim salam a p roveo je u Jap a n u d o b a r deo svog života. Ni čega u njim a nije bilo sem drvenog po d iju m a koji se pružao čitavom dužinom su p ro tn o g zida. U vazduhu se osećao lak m iris prašine. Po svem u sudeći, p ro sto riju n iko nije k o ristio već n ekoliko dana. Lesli se zam išljeno o b az reo oko sebe, žaleći što m u T ošiba u pism u nije poslao i a d resu svog stana. To ga je isto v rem en o i m alo brinulo: D žerald m u svakako ne bi d ao ad resu d o d žo a da na tom m estu nije p ro v o d io najveći d eo dana. A sada ga n em a . . . N ešto nije bilo u redu. O dm ahnuvši glavom , Lesli p riđe m alim v ra tim a u d esn o m uglu p ro storije i op rezn o ih otvori. M ala kancelarija klasičnog izgleda, sa pisaćim stolom i ro lo -o rm aro m . N ekoliko slika na zidovim a: Toši ba, p o b e d n ik tu rn ira u b orilačkim v eštin am a širom Z ap ad n e obale. Telefon na stolu. I n išta više. P oluzatvorene oči Leslija Eldridža m ožda bi n ekoga m ogle zava rati u tom tren u tk u , ali je to bila sam a m ask a iza koje je njegov m o zak grozničavo radio, upijajući sve d etalje te m ale p ro sto rije i trag a ju ći za nečim što bi o d u d a ra lo o d sli ke u re d n o sti i m ira. Spustivši p u tn u to rb u n a pod, Lesli p riđ e pisaćem stolu. Da, na

njem u je n ešto nedostajalo: ro k o v n ik koji je uvek m o ra o biti kraj te lefona, sem ako T ošiba u Vašington u nije p ro m en io svoje navike . . . V rhovim a p rstiju Lesli otvori p rv u fioku pisaćeg sto la i n asm eši se. D obri stari Džerald. N jegova ja p a n sk a u re d n o st n ik ad ga neće n a pustiti. T aćno je znao šta će naći tu i u o stalim fiokam a: njegovi h itri p rsti napipali su p o d eb e lu plastič n u fasciklu. O na se tre n u ta k kasn i je n ašla n a stolu. Lesli sede u u d o b n u fotelju i poče d a p relistav a fasciklu, pažlji vo ispitujući svaku stranu. T ošiba je uvek vodio brižljivu evidenciju svih svojih u če n ik a i n adao se da će u njoj p ro n aći neko objašnjenje za iznenada o p u steli dodžo. - Znaš, L e sli-g o v o rio je D žerald - u nek u ru k u m i našim u čen icim a dajem o veom a o p asn o o ru ž j e . . . Istina, d o b ro o sm o trim sva kog koga p rim am u dodžo, ali mi se ne jednom dogodilo i da se p re varim . Zbog toga hoću da im am p o d atk e o njima, zlu ne tre b a lo ...« Svi ti podaci bili su složeni po h ro n o lo šk o m redu, onako kako je koji učen ik dolazio Tošibi u poslednje dve godine. Dva ili tri im e na nosila su jedva upadljivu ozna ku, d o b ro po zn atu Lesliju. Tako je T ošiba označavao učenike u koje •je zbog nečeg sum njao. Jed n o ime, m eđutim , bilo je o značeno u p itn i kom . . . Leslijevo čelo se n am rštilo . K oli

Pony West - Borilačke veštine 7

ko se o n sećao, D žerald n ik a d a do sad a nije u p o tre b io tak av znak. To je m oglo značiti sam o jedno: ni To šibi nije bilo p o tp u n o jasn o o k a k vom se čoveku radi, n ešto što se njena, izv an red n o m poznavaocu ljudi, n ik ad a nije događalo. Z am išljeno k u ck aju ći p rstim a po stolu, Lesli je p ro u č av ao m in i m u m p o d a ta k a n a toj stran i dosijea: H e rb e rt M akloski, Avenija Visk o n sin 2424, 31 godina, službenik, fizička priprem ljen o st: odlična, poznavanje b o rilač k ih veština: natp ro se č n o . . . I uz sve to znak pitan ja . . . V rativši dosije n a m esto, Lesli zavuče ru k u u n a re d n u fioku. K ako je i očekivao, tu se nalazio snop T ošibinih podsetnica. Na nji m a je o tk rio a d re su i telefonski broj. Podigao je slušalicu a p a ra ta p re d sobom i dobio signal. M ir nom m k o m o k re n u o je Tošibin broj. Telefon n a drugoj stran i dugo je m elo d ičn o zvonio, ali niko nije podizao slušalicu. U zdahnuvši, Lesli spusti slušalicu i g u rn u jednu p o d setn icu u džep. Bilo je krajnje vrem e da se i sam p o šta ra za sm eštaj, pošto je u d o džo stigao d ire k tn o sa ae ro d ro m a. Tošibin stan, b a r za sada, nije d o la zio u obzir. U spravio se i o k re n u o vratim a. O nda se sledio u tom položaju, lagano uvlačeći vazduh p unim p lu ćim a bez ijednog šum a. H aragei, on o što se na Z apadu

Pony West - Borilačke veštine 7

veom a n e ta č n o prevodi k ao »šesto čulo« - h arag ei je n ešto više od o bičnog čula - ponovo je u p o zorio na o p asn o st n in đ u Leslija Eldrid ža... Kao d a klizi po podu, Lesli se n e čujno približio v ra tim a m ale p ro storije. Sklopio je oči u ovoj situ a ciji, o ne m u nim alo nisu pom ogle, p ren o seći svu k o n c e n traciju na čulo sluha. O no je p o tv rd ilo on o što je govo^ rio i haragei: n ek o se nalazio u hodniku, p re d v ra tim a d odžoa . . . Kao senka, Lesli se p rovuče kroz vrata m ale p ro sto rije i p o m eri n e koliko k o ra k a udesno. S ada je sta jao n a v rhovim a prstiju, licem p re m a ulazu u dodžo. V rata su se o tv o rila naglo i na n jima se ukazao v eo m a visok m la dić širo k ih ram ena. Ispod zalizane svetle kose oči su m u bile p u n e iz nenađenja, tan k e u sn e m alo raz dvojene. Ali njegovo iznenađenje nije tr a jalo dugo. Usne su se čvrsto stisnule, a oči zasvetlele signalom o p a s nosti. Jedva p rim e tn im p o k re to m tela, vidljivim sam o isk u sn o m oku, zauzeo je položaj za napad. Sa lakim o sm eh o m n a usnam a, Lesli je p ro u čav ao m išiće ispod m ladićeve tan k e bele m ajice i u s kih farm erki, njihovu n a p e to st i položaj u sv eu kupnoj ravnoteži tela. O pasan p ro tiv n ik . . . ali ne i za pravog n in đ u . . . - Ko si ti? - p ro c ed io je m lad ić kroz zube. Glas m u je im ao n e u

g o d n u m e ta ln u boju. - T ošibin prijatelj - odgovori Lesli, ne skidajući više po g led a sa h lad n ih očiju nepoznatog. Iz njih će doći prvi signal d a se sp re m a napad. - N isam te viđao ovde - je d n o ličnim glasom p ro d u ži nepoznati. - Nisi ni m ogao. Ne živim u Vašin g to n u - o sm e h n u se Lesli. - G de je Tošiba? Zbog n ečega se Lesliju učinilo d a u glasu m lad ića naslućuje lažni prizvuk. U dodžo svakako nije d o šao d a traži Tošibu, a m ož d a . .. m o žd a je čak i znao gde se T ošiba nalazi i stoga očekivao da će dodžo biti prazan. - Ne znam - sleže Lesli ra m e n i ma. - I ja ga tražim . Znaš li m ožda njegovu adresu? B ila je to strelica o d a p e ta n a sum ce, ali je ovoga p u ta pogodila svoj cilj. M ladić je tre n u ta k oklevao, d a bi i sam slegao ram enim a. - Ne znam - p ro c ed io je k ro z tanke usne. - D ošao sam n a časove . . . a ovde nikog n em a . . . - Tako - tobože ra zo ča ran o uz d a h n u Lesli. - Pa n išta . . . raspitaću se n a n ek o m d ru g o m m estu. On se o p u stio i ponovo zak o ra čio u p ra v cu b o čn ih vrata, nam erno pružajući prilik u n ep o zn ato m d a ga n ap ad n e. Ni ovoga p u ta čulo vida nije m u bilo p o treb n o ; kao d a su sam i m o lekuli v azduha p re n o si li ž u sta r p o k re t iza njegovih leđa. _ Skliznuo je u stran u , m alo povijen u k olenim a, isto v rem en o se o k

Pony West - Borilačke vestirte 7

rećući licem protivniku. Jed n a km žio je oko njega n a v rhovim a ru k a je kao m alj p ro lete la isp red prstiju, fiksirajući ga led en im p o njegovog lica, ali čovek nije izgu gledom . Leslijeve šake poletele su kao bio ravnotežu, kako je Lesli o ček i vao, već je zam ah na najbolji način dva sečiva noža, zadajući u d arce iskoristio da zauzm e b ezbedno odozgo u izloženi vrat. Ivice d lan o va tv rdih kao staro drvo s rnuklim rastojanje. tresk o m pogodile su cilj jedna za Lesli ga je o đ m erav ao sa novim poštovanjem . M ladić zaista nije drugom . Duga i tešk a škola n in đ u c u a bio veliki m ajstor, ali je zato bio gotovo n ev ero v atn o brz. 1 još n eš koju je Lesli p ro šao u tom je deliću sek u n d e dala svoje plodove. Lesli to . . . N ijedna c rta na njegovom licu ni je dozvolio d a ga savlada iznena nije se p o k re n u la posle prvog be- đenje i neuhvatljivim p o k re to m je zuspešnog napada. Njegove plave ponovo skliznuo u stra n u izbegaoči i dalje su odavale sig u rn o st u vajući u d arac u k ru ć en im v rh o v i m a p rstiju u p re d e o srca. sebe, Zašto m e napadaš? - tobože za Njegov p rotivnik nije čak ni oseču đ en o zapita Lesli, dižući jednu tio u d arce koji bi n a k o len a o b orili ruku. - N išta ti nisam učinio, do i bizona! »Ovo nije čovek, do đavola«, đavola! B lede oči nisu n išta signalizirale p ro lete Lesliju k ro z glavu. »Niko i sam o su savršeni refleksi n in đ e živi ne bi izdržao ove udarce«. Sem pravog, iskusnog n in đ e . . . spasili Leslija od sledećeg u d a rc a Kružeći ok o p ro tiv n ik a n a v rh o zadatog nogom . Nije im ao v re m e n a za p ro tiv n ap ad je r m u je sva vim a prstiju, Lesli o d b aci tu p o m i pažnja n a tre n u ta k bila skoncen- sao od sebe. Ne, m ladić nije m ogao biti ninđa. To se dalo videti. O tk u trisa n a n a o d b ran u . Po prvi p u t Lesli zažali što m u d a m u, onda, ta fan ta stičn a o tp o r n o st i brzina? k a ta n a nije u r u c i . . . D uboko je u d ah n u o . P red njim Ali je n in đ a o p asa n i goloruk. M ožda čak i opasniji zbog lažnog je bilo n ešto nep o zn ato , n ešto o sam o p o u zd an ja u koje nagoni p ro čem u je n ajp re m o ra o doznati n eš to više, an alizirati svaki njegov p o tivnika. Zauzeo je klasični položaj jo ro i k re t i tak o o tk riti u kojoj je školi kum iuči, o ček u ju ći novi nasrtaj. obučavan. Posle toga, sa većim p o S ad a ni p ro tiv n ik nije žurio, je r je znavanjem protivnika, m ogao se izgleda i sam shvatio d a sa Lesli- n a d a ti d a će p ro n aći n ač in i d a ga jem n eće tak o lako izaći n a kraj savlada. Č udno, ali Lesliju se u to m tr e k ak o je očekivao. M alo pognut,

Pony West - Borilačke veštine 7

nutku učinilo da i njegov protivnik razm išlja n a sličan način. Usne su inu se razvukle u b led osm eh. »Kao dve zveri koje su se srele u šum i i sad a traže je d n a drugoj neku slabu tačku«, pom islio je. Zavaravši p ro tiv n ik a p o k re to m ruke, Lesli zadade o šta r u d a ra c prstim a noge u cevanicu. Od tog u d a rc a padali su i m nogo krupniji i viši, ali se m ladić nije ni p om erio. I ,esli je im ao u tisak d a je pogodio pun čelični nosač, a ne k rh k u m asu kostiju i m išića. Pogrešio je što ranije nije zbacio sa nogu svoje m ek e m okasine. To je shvatio tek u tre n u tk u k ad a se čovek m u njevitom b rzin o m bacio na njega, ne o b ra ćaju ći pažnju n a u d arac u svoje nezaštićene grudi. Lesli nije u sp eo d a se uk lo n i je r je na tre n u ta k izgubio rav n o težu n a glatkom podu, a ni o d u d a rc a nije bilo velike koristi: činilo m u se d a je pogodio d eb e o b e to n sk i zid. Dve snažne ru k e sklopile su se ok o njegovog tela kao klešta; u d a h n u o je vazduh i n ap e o g ru d n i koš, ali je o setio d a njegova re b ra polako p o p u štaju p o d užasnim stiskom . L edene oči p ro tiv n ik a bile su n a d njegovim licem , ali Les li ni sad a u njim a nije o tk rio tra g o ve bilo kakvog osećanja. »Kao robot«, pom isli, još uvek bez strah a. Čak ni to nije bio p o lo žaj iz kojeg se ne bi m ogao spasiti. V ekovim a p ro v e rav a n i zahvat i ovoga p u ta je uspeo. Ali to nije bilo dovoljno . . .

I^ije bilo dovoljno zato što je sva energija takvog zahvata b ila p ro ra ču n a ta n a težinu p ro se čn o g p ro tiv nika. A p ro tiv n ik koji je Leslija s te zao u jezivi zagrljaj nije bio prosećne težine . . . D aleko od toga. Lesliju se učinilo d a sa m e sta pokušava d a p o m e ri tenk, a ne čoveka. Pod novim stiskom vazduh m u je b u čn o izleteo iz p lu ća i p re d oči m a m u se zam utilo. Znao je d a su ljudska re b ra elestičn a . . . ali ovaj stisak ni čelik ne bi m ogao dugo iz držati . . . Lesli je sklopio oči i o p u stio se, To je n a tre n u ta k um anjilo pažnju1 p ro tivnika. V erovatno je bio uveren d a je Lesli već p o b eđ en . Čelič ni stisak m alo je po p u stio , sasvim dovoljno d a se Lesli izvije kao o p ruga, osloni n a njegova ra m e n a i sa o b a k o len a pogodi ga u stom ak. »K onačno jed an u sp eša n u d a rac«, p ro le te m u k ro z glavu. P ro tivnik se povio kao luk i u stu k n u o je d a n k o rak . Lesli nije u sp eo d a se zadrži n a nogam a, ali je sačuvao k o n tro lu n ad p o k re tim a. O tk o tr ljao se n ek o lik o sto p a dalje po glat kom p o d u i h itro skočio, šireći ruke. N jegova p o d sv est je sve vrem e analizirala čovekove p o k re te , nje gove reflekse i brzinu. S ad a je već im ala srp e m a n zaključak. P rotiv n ik nije p rip a d a o nijednoj školi b o rilač k ih veština, to je sa d a bilo p o tp u n o jasno, ali je im ao nešto drugo: telesn u k o n stitu c iju i vre m e reak cije kakvo o b ičn im ljud-

Pony W est - Borilačke veštine 7

skim b ićim a nije dato. Sa v eo m a m alo o b u k e u b o rilačk im veštinam a, takav čovek gotovo je nesav la div __ Zašto? Kako? Lesli nije im ao v re m e n a d a traži o d g o v o r n a ova pitanja. Čovek je polazio u nov nap ad , pažljivo ga m o treći onim pogledom od kojeg se n eu strašiv o m ninđi ledila krv u ž ila m a . . . *

- B aš m e briga! - u rlao je glavni in sp e k to r B rad e rs u telefon. - Ne tiče m e se! V ašington je pun poli cajaca i agenata, da ne govorim o raznoraznim dostavljačim a! Zašto, onda, b aš m eni da uvalite taj p o sao? Im a dovoljno b esp o slen ih ti pova po svim ovim k an celarijam a unaokolo! S m rk n u ta lica, nervozno žvaćući d eb e lu cigaru u uglu usana, B ra d ers je slušao sag o v o rn ik a sa d ru ge stran e, ali nije izdržao dugo. - Ne m ogu i neću, do đavola, Mori! I svog posla im am p re k o gla ve! Kao d a ne znaš kak o stvari stoje u ovom šašavom g ra d u . . . taj Vajczeker, ili kako se već zove, im a si g u rn o po je d an dosije u svakoj k a r to teci u V ašingtonu, ali p o kušaj sam o d a d o đ eš do n ek o g od njih . . . S am o će te pogledati b elo i reći: »Žao m i je, in sp ek to re, to je tajna, n ism o ovlašćeni d a vam d am o podatke!« N eka oni ju re nje govog ubicu, do đavola! Io n ak o su

trip u t bolje plaćen i od m ene! S gađ en jem ugasivši cigaru u već p re p u n o j pepeljari, in sp e k to r m alo o d m ače slušalicu od uha, n e m o ćn o p rev rn u v ši očim a. - Z nam . . . znam . . . znam , do đavola! - d re k n u n a kraju. - I bolje od tebe, Mori! K oga d a o d re d im za taj posao, koga? Pa p rek ju če sam izgubio dva čoveka, znaš i sam! Još ni njihovog u b icu nisam uhvatio, a tre b a d a tražim ko je u b io nekog bezveznog sitnog špijuna! P ro k let stvo, tog b ih m o m k a treb a lo n a g rad iti što nas je o slo b o d io bede, a ne kazniti! O dm akavši se m alo od stola, B rad e rs o tv o ri fioku i izvuče iz nje novu cigaru. - Jeste, još sam tu . . . - p ro ced i na kraju. - Još nisam u situaciji da sp ustim slušalicu o k ru žn o m tužio cu, ali, tak o mi boga, M ori, to te m ože snaći svaki dan! N iko neće d a d isk u tu je o p latam a policajaca, o njihovim stan o v im a i školovanju njihove d ece . . . a svaki d an nam n a vrat to v arite sve više posla, do đavola! Ne, n isam izgubio živ c e . . . Nisam , kažem! S b o ln im izrazom n a licu, glavni in sp e k to r o k re te glavu p re m a d ru gom telefo n u n a stolu, koji je u tom času b u čn o zazvonio. Podigao je slušalicu slo b o d n o m rukom , g urnuvši cigaru u zube. - Sam o tre n u ta k - reče u nju p a se vrati p r vom sagovom iku. - U redu, Mori, u sp eo si i ovoga p u t a . . . V ideću šta se m ože učiniti, ali te upozora-

Pony W e st- Borilačke veštine 7

vam: ne očekuj n išta n aro či t o . . . Jeste, jeste, o d re d ić u pouz dan o g čo v ek a i on će u svem u sarađivati sa svojnom b ez b ed n o šću i sa tajn o m službom , i sa m o rn a rič kom b ez b ed n o šću i sa FBI, i sa CIA i s a . . . Do đavola, više i ne znam koliko im a tih b esp o sličara po Vašin g to n u . . . U redu, ču ćem o se kad nešto doznam . . . Kad nešto doznam , re k ao sam! Zdravo, Mori! D uboko uzdahnuvši, B rad e rs spusti slušalicu i prin ese u h u d ru gu. - M olim? - zareža. N ekoliko tre n u ta k a slušao je glas sa d ru g e stran e, žvrljajući po listu h artije isp red sebe. - I kakve to veze im a sa m nom ? - reče m rko. - Čak se nije dogodilo u g ra d u . . . Aha . . . m islite d a im a veze sa u b istvom devojke u parku? Njegova tešk a pesn ica spu sti se na sto. T re n u ta k kasnije otv o rila su se stak len a v ra ta i je d n a ljupka plavuša p ro tu ri glavu u n u tra? - Da se nije nešto dogodilo, šefe? - u p ita zabrinuto. B rad e rs je sp u stio slušalicu, gunđajući nešto za seb e i podigao pogled. - Zovi mi E jkena - p ro m rsi. Koliko sam ti p u ta rekao d a ne u la ziš bez poziva, do đavola!? Plavuša se u v re đ en o o k rete. S ta klena v ra ta se zalupiše tako da se B rad ers trgao. Još je d n o m je o p so vao i m alo p o p u stio kravatu, koja g a je gušila. Ustao je i, k o ra k o m su više teškim čak i za njegovih p e d e

set g o d in a i sto d ev e d eset funti, prišao zatv o ren o m prozoru. In terfo n na njegovom stolu zazuja. O n se o k re te d a p ritisn e du g me. -D a ? - E jken nije u zgradi, šefe - začu se p rig u šen ženski glas. - N ađi ga, do đavola - zareža B raders. - Hitno! - Gde? - Ge znaš! I sledećih p e tn a e st m in u ta nem oj m e uznem iravati! Jasno! - Jasno, šefe! L ukavo žm irkajući, B ra d e rs po diže slušalice o b a telefona i položi ih n a sto. P retu raju ći po d u b o k im džepovim a p a n ta lo n a izvuče jed an ključić i tiho otvori o rm a n iz sebe. T re n u ta k kasnije, začu se klokotanje tečn o sti koja se slivala u p a p ir nu čašu iz je d n e neupadljive ta m ne b oce bez etikete. Glavni in sp e k to r B ra d e rs zaklju ča orm an , uvali se u svoju u d o b n u fotelju i o b e noge podiže na sto, za m išljeno o d m erav aju ći čašu u ruci, d a bi je sa blaženim osm ehom p rin eo usnam a. - Šefe, stigao sam! V rata su se o tv o rila tako iznena d no d a se B rad e rs zagrcnuo prvim gutljajem pića i iskolačenim očim a zagledao u pridošlicu. Bio je to vi sok m ršav m om ak, ležernih i rask lim anih p o k reta, nežnog, dečačkog lica ispod p rilično duge sm eđe kose. Njegove vesele ta m n e oči sam o su d o p u njavale širok osm eh

na licu. - P rokletstvo, Ejkene! - progunđa B raders. - Kad ćeš jed n o m p re stati da ulaziš bez kucanja! - Ja?! - iskolači m ladić oči. - Pa ja sam kucao, šefe, ča sn a reč! Niste č u li... taj sok koji pijete izgleda da vam utiče na sluh. K rajnje je vrem e da se v ratite n ek o m jačem piću, kad vam k a ž e m ... - Zaveži! - p ro g u n đ a B raders, prigušujući osm eh. N o rm an Ejken, i p o re d svog o p u šten o g izgle d a i n em arn o g odevanja, bio je je dan od njegovih najboljih d e te k ti va. Iza njegovih veselih očiju n a la zio se jed an o d najboljih m ozgova u vašingtonskoj policiji. Uz sve to, Ejken je im ao i o n u vrstu n eo b jaš njive sreće kakvu im aju ljudi u ro đ en e intuicije, sa d aro m d a iz m n oštva n a prvi pogled b esm isle nih p o d atak a izvuku on o n ajh itn i je- S vratio sam sam o d a vas podsetim na nešto - p ro d u ži veselo Ej ken. - D anas mi je slo b o d an dan, š e fe ... - Više nije. D obijaš novi slučaj. M ladić p rev rte o čim a i sp u sti se na stolicu p rek o p u ta B rad ersa. - Im ajte m ilosti, š e f e ... Već tri nedelje nisam im ao n ije d a n slo b o d an d a n ... - Im aćeš d eset slo b o d n ih d an a kad ovo završiš - o sm eh n u se B ra ders paleći novu cigaru. - Č asna reč? - sum njičavo u p ita Ejken. - Č a s n a reč - sv ečano podiže

Pony West - Borilačke veštine 7

ru k u B ra d e rs i p ritisn u d u g m e interfona. - Dela, prib eležite ovo: »Po sp ecijaln o m o d o b re n ju glav nog in sp ek to ra B rad ersa, d etektiv u -n a re d n ik u E jkenu o d o b ra v a se d eset d an as o d su stv a po o k o n č a nju slučaja n a .kojem tre n u tn o radi.« S tavite d anašnji d a tu m i d o n esite m i da potpišem . - Na to sam već jed n o m naleteo, šefe - o d m ah n u E jken glavom . H oću kopiju za sebe, a ne kao p ro šli p u t ... B ra d e rs p rev rte o čim a i u zd ah nu. - D ela - reče u in terfo n - nači n ite kopije. Jed n u ćete d ati Ejke nu. .. Hvala. - To je već bolje - o sm eh n u se m ladić i m alo u d o b n ije zavali u fo telji. - Još sam o n e š to ... - N išta o d toga - n am rg o d i se B raders. - Ovoga p u ta n eć eš dobiti F re n k lin a ... Z auzet je d ru g im slu čajem . - Š e fe ... kad se n as dvojica tako lepo d o p u n ja v a m o ... - c erio se Ej ken. - Istina, m o m ak n e m a veze sa šahom , ali zato im a dovoljno m iši ća d a izvuče ob o jicu ako u p a d n e m o u gužvu. - Ne, ne dolazi u o b z ir... Frenklin rad i n a ub istv u T o rsten so n a i B redlija i im a po sla p re k o glave. M alopre m i javiše iz S ent L io n ard K rik a ... je d n a devojka tam o je u b ijen a n a sličan n ačin k ao o n a u park u , p a će F ren k lin v ero v atn o i to preuzeti. - Jad n ik - u zd a h n u E jken i o p rezno onjuši vazduh. - Š e fe ... taj

Pony W est - Borilačke veštine 7

vaš sok od ličn o m ir iš e ... H oće li biti m alo i za je d n o g u m o rn o g p o licajca? - N em am o v re m e n a za to - uoz bilji se B rad e rs. - Sem toga, alk o hol je zab ran jen u službenim p ro storijam a. To d o b ro z n a š ... M alo čas m e je zvao M oriš Doreli, o k ru ž ni tužilac i p ro sto prisilio d a p re u z m em slučaj V ajczeker. - V ajczeker? - zam isli se Ejken. Onaj tip u b ijen u »Statleru«? Če kajte, zar taj nije ra d io za n ek u obaveštajnu službu. To nije p osao za nas, do đavola! - To sam i ja re k ao - u zd a h n u B rad ers - ali m i nije v re d e lo ... Na V ajczekera se sam o su m njalo d a se bavi špijunažom . N ikakvih dokaza nije bilo. M om ci iz g o spodskih službi jed v a su d o čekali d a se o tre su tog slučaja - je tk o dodade. - N a ravno, m i ne m ožem o d a b ira mo. .. - Znači d a sam pogrešio kad sam od b io p o n u d u onog tip a iz FBI - uzd ah n u Ejken gledajući šefa ispod oka. - Ne sm o d a je p lata d v ap u t bolja nego im aju i b a r u z g ra d i... - Kad je to bilo? - trže se B ra ders. - I koji tip? N ekoliko sek u n d i nepoverljivo je m erio detektiva, a o n d a se o p u s tio u fotelji i na g ru b o m licu poja vio m u se osm eh. - Ejkene, o p et m e la ž e š... Što se liče b a ra - on n am ignu - ne stoji m o ni mi tako lo š e ... , T ajanstvena b o ca tre n u ta k k as

nije, pojavila se iz svog skrovišta. B ra d e rs gotovo do v rh a n a p u n i dve p a p irn e čaše. - O ho-ho! - u zd a h n u E jken p o što je o tp io jed an gutljaj. - Je d n u stv ar vam m o ram priznati, šefe. Im ate ukusa! - D obro, d o sta je bilo - poslov nim glasom poče B rad ers. - Da p re đ e m o n a stvar: V ajczeker je bio p rilično n eo b iča n tip čak i za Vašington. Zvanično, bavio se p o sre dovanjem u n ek retn in am a, ali u njegovoj k ancelariji najčešće n e m a nikoga. I sam je re tk o tam o navraćao. K od nas ne postoji nje gov dosije tak o d a ćeš m o ra ti da k re n eš p ra k tič n o o d n u le ... n arav no, ako se n ek a o d slavnih službi n e sm iluje d a ti o tv o ri svoju b an k u p o d atak a. D oreli mi reče k ak o se sum njalo d a V ajczeker ra d i za iz ra elsk u ob av eštajn u službu, a li... - Vrlo n eo b ičn o za m o m k a koji se preziva V ajczeker - podiže o b rve Ejken. - To n ik a d a nije d o k azano - p ro duži B raders, ne osvrćući se na upadicu. - Ubijen je u b a ru »Statlera«, kao što već znaš, o p e t n a p rilič no n eo b iča n način. N eko m u je slo m io vrat. Lekri tvrdi d a je za to potre b n ia o g ro m n a snaga, pogotovo zato što je ubistvo izvršeno u sre d p re p u n o g bara, a baš n iko ništa nije prim etio. - S lom ljen vrat, a? - ležerno u p i ta Ejken. - To, izgleda, postaje epidem ija u V ašingtonu. - Š ta tim e hoćeš d a kažeš? - trže

se B raders. - N iste u form i, šefe. I o n a devojk a n ađ e n a p o re d T o rsten so n a i B redlija u m rla je o d iste bolesti. - N em a to veze sa V ajczekerom - sleže B rad e rs ram enim a. - Tu je b a r jasn a stvar: u pitan ju je sek sualni m a n ija k ... - Hm . - Ne iskašljavaj se! - d re k n u B ra ders. - Z adužen si za Vajczekera, i bavićeš se sam o njim! Z nam šta sm eraš: d a n ek ak o d o đ eš do Frenklina, a? N eće ti to upaliti, Ejkene! M ladić se zavali u stolici, paleći dugu cigaretu. - Znate li još n ešto o Vajczekeru? - Ovde su ti ad rese stan a i k an celarije - reče B rad ers, pružajući m u list h artije sa stola. - S pisak lju di za koje znam o d a su se viđali s njim. V eom a k ratak , m ogu ti reći. - Da li ga je n ek o video o ne noći u baru? - K o n o b a r koji ga je služio. Seća se jed in o d a je bio sa jed n o m ra s k o šn o m riđ o k o so m . Ničeg više. - Oho! Im am u tisak d a će ovo b iti slučaj po m o m ukusu! - K o n o b a r je nije poznavao, ali im a u tisak d a je je d n a o d boljih k ol-gerli. N ikada p re toga nije je video u b aru , kaže. Tu ti je i o p is po njegovom sećanju. N eće ti m nogo p o m o ći je r je o d svega najbolje za p am tio njene g ru d i - prezrivo se o sm eh n u B raders. - Sve bolje i bolje - osm ehivao se Ejken. - Još nešto, šefe?

Pony W e s t- Borilačke veštine 7

- G otovo n išta - n am rg o đ e n o odgovori B rad ers. - D oreli m i je o b ećao d a će in terv en isati k o d FBI d a n am d ostave V ejczekerov dosije. A li... - o n slikovito sleže ra m e nim a. S gađ en jem se osvrnuvši o ko sebe, on v rati o b e slušalice n a ap arate. O ba telefo n a zazvonila su u is to m tren u tk u . U m orno uzdahnuvši, B rad e rs d ad e znak rukom . - M ožeš ići, Ejkene, to je sve. - A -h a - o d m a h n u m lad ić gla vom . - Kopija. - K akva kopija? - O na o d ese t d a n a odsustva. Još je n isam video - cerio se detektiv. - R eci Deli d a m i d o n ese - prog u n đ a B ra d e rs i podiže o b e slu ša lice isto v rem en o . - D a ?... Glavni in sp e k to r B rad ers, je s te ... KO? Sažaljivo vrteći glavom , E jken se izvuče iz k an celarije i tih o zatvori v ra ta za sobom . * ** Lesli je zinuo o d iznenađenja. O no što se p re d njim odigravalo bilo je zaista rie v e ro v atn o ... Njegov užasni p ro tiv n ik iznena d a je zastao k ao skam enjen, sa je d no m ru k o m već p o d ig n u to m n a u d arac, u n e p riro d n o m položaju, n a v rh o v im a prstiju! »Neki novi trik«, p re le te Lesliju kro z glavu. »Ali... Sve što je ik ad a nau čio k ao ninđa, svi o n i najdublji, isk o n sk i ins-

Pony West - Borilačke veštine 7

tinkti, govorili su mu da beži, da se ukloni što dalje od opasnosti, ko risteći priliku kakva mu se verovatno više neće ukazati. Stisnuvši zube, Lesli je ostao na mestu, proučavajući lice čoveka pred sobom. Lice nalik na gvozde nu masku, sa praznim pogledom bledih očiju. S nevericom je odmahnuo gla vom. Ono što su mu oči govorile, mozak je odbijao da prihvati. Nije dan čovek ne može u takvom polo žaju ostati duže od jednog trenut ka, ali je škola ninđucua mnogo pre Šerloka Holmsa otkrila onu jednostavnu istinu: kad se odbaci nemoguće, ono što ostaje, ma kako malo verovatno bilo, mora biti isti na. Android? Robot sa savršenom maskom ljudskog bića? Lesli odmahnu glavom. Dovolj no je znao o stepenu razvoja nauke da shvati kako je to još samo san pisaca naučne fantastike. Postojao je i drugi put, malo verovatan, ali ipak moguć - stvaranje bića nad ljudskih sposobnosti. Bio je ubeđen da se nalazi na tra gu pravog rešenja zagonetke. Naj važnije je bilo da se ukloni od pro-. tivnika jačeg od sebe, bar do tre nutka kada će mu bolje poznava nje njegovih vrlina i nedostataka pomoći da mu se ravnopravno suprotstavi. A da bi to doznao, mo rao je otkriti odakle potiče njegov protivnik, kako je nastao, koje su granice njegovih mogućnosti. '

Ne skidajući pogleda sa čoveka, Lesli uzmače u nekoliko hitrih ko raka. Torba koju je ostavio u kan celariji bila mu je nećphodna jer se u njoj nalazila sva njegova opre ma sem mačeva. Njih nije mogao preneti avionom zbog pregleda na aerodromu. Bez ¡jednog šuma prošao je po red protivnika sa torbom u ruci i tiho otvorio vrata dodžoa. Stepenište je ponovo bilo praz no. I dvorište, čak su i ona deca ne kud nestala. Malo odahnuvši, Lesli pohita prema pasažu. Na ulici pre punoj prolaznika biće mnogo si gurniji nego na ovom pustom mes tu. Odahnuo je kada se ponovo na šao na bučnoj aveniji. Morao je po tražiti neki zaklon u kojem će sače kati da nepoznati izađe, kako bi ga mogao neupadljivo pratiti, ali za jednog ninđu to nije bio problem. Duge i teške godine obuke kod nje ga su tu veštinu dovele do savr šenstva. Kada je to želeo, umeo je tako da se utopi u okolinu da po stane praktično nevidljiv. Osmehnuo se na pomisao da će mu ta veština dobro doći pri pre lasku ulice prepune zahuktalih vo zila koja su hitala u pravcu centra. Za njegove reflekse to nije pred stavljalo veliki problem ... Haragei... Osvrnuo se. Iza polumračnog pasaža kojim je upravo izašao na ulicu videla se jedna visoka prilika kako energičnim korakom ide

p re m a njem u. Lesli p ro ced i n e k u psovku. P re više se zadržao, do đavola, i p ro tiv nik ga je ugledao! Pognuvši se, s to rb o m još u ruci, o n se u dva duga m u n jev ita skoka našao n asred avenije. Vozači isp re d kojih sam p rojurio, pom isli, v ero v atn o još trljaju oči, pitajući se d a li su n ešto videli, ili im se sam o učinilo. O stajalo m u je sam o d a to ponovi i n a d rugoj polovini ulice. Biće m nogo lakše, je r je tu bilo d a leko m anje vozila. T ren u tak kasnije bio je n a d ru goj stran i ulice, p o m ešan sa p ro laz nicim a, i p o sm a tra o p re k o ra m e n a izlaz iz pasaža. Č ovek je u to m tr e n u tk u izleteo iz njega i m unjevitim pogledom p re tražio ulicu levo i desno. - Hej, m om ak! - začu Lesli o š ta r glas p re d sobom i p ro k le svoju n eo preznost. N eko g a je ipak video k a d a je prelazio ulicu. Policajac, lica vlažnog o d znoja i rask o p čan e košulje. - Do đavola, trčim za to b o m kao lud! - galam io je policajac. - L uđa če, ho ćeš d a pogineš? I još n ekoga d a ubiješ, a? Z ar se o n d e prelazi ulica?! Lesli raširi ru k e i n ešto p ro m r mlja. N ekoliko ra d o zn alac a već je zastalo d a vidi šta se dešava. P reko ra m e n a je bacio pogled n a d ru g u stra n u ulice. Čovek je gledao pravo u njega! - U redu, u re d u - reče Lesli p o m irljivo. - K olika je kazna?

Pony W est - Borilačke vestine 7

- N ijedna k azna nije dovoljno velika za takve! - o svetoljubiva je k re šta la n e k a starja d a m a u jefti no m m antilu. - Zbog takvih lu đ ak a čovek više ne sm e ni d a izađe na ulicu! S igurno je još gori k ad sed n e u kola! K rajičkom o k a Lesli je o sm a tra o d ru g u s tra n u ulice. I njegovom p ro tiv n ik u se žurilo. H ra b ro je za k o ra čio n a kolovoz d a p re seče k o lonu vozila koja se k re ta la brzi no m o d p ed e setak m ilja n a čas. Sam o što nije im ao ni Leslijevu sp re tn o st ni njegovu brzinu. Ili nije im ao sreće. Č ula se sam o užasna šk rip a k o č n ica i snažan, tu p u d ar, p ra ć e n p ra sk o m razbijenog stak la i m e ta la. D voja-troja k o la strag a n aletela su n a veliki k am io n za prevoz nam eštaja p re d čijim je to čk o v im a n e p o k re tn o ležao m alo p re đ ašn ji Leslijev protivnik. - Prokletstvo! - piju n u policajac, skidajući k a p u d a o b riše oznojeno čelo. - Vidiš? - d o b aci Lesliju. - To se i teb i m oglo dogoditi, budalo! G egajući se, on bez žu rb e zako rači p re k o ulice. Oko n e p o k re tn e prilik e n a asfaltu već se o k u p ila o m an ja gom ila ljudi. Jed a n o d njih klečao je kraj čoveka, opipavajući m u puls. Lesli nije oklevao d a se u m eša u gom ilu, k o risteći policajca da m u raščisti put. Čovek je ležao na boku, sa licem p re m a zemlji, zgrčenih nogu. J e d n a ru k a b ila m u je po d telom , d ru

Pony West - Borilačke veštine 7

ga ispružena, sa p rstim a koji su se kao kandže žarili u asfalt. Lesli se pon o v o stresao. U asfal tu se videlo p e t d u b o k ih brazdi.

E jken se i p ro tiv svoje volje m o rao o sm eh n u ti. On i K am inski bili su stari drugovi, još iz v re m e n a k ad a su stu d iralo pravo. Ejken je pre v re m e n a m o rao d a * * * n ap u sti fakultet, ali je svoje znanje u sp eo d a iskoristi n a najbolji n ačin N orm an E jken sa žalosnim uz u novom poslu. K am inski, m e đ u d ah o m odvoji pogled od rask o šn e tim , sa d ip lo m o m u šakam a, u sp eo plavuše koja je poslovala iza šan k a je sebi d a n ađ e m nogo bolje m esto i pođe p re m a telefonskoj g o v orni u h ijerarhiji FBI, iako čak ni Ejken ci u uglu b a ra leno vukući noge. nije znao čim e se bavi i kak o zaslu Nije m u se radilo. V ajczeker ga nije žuje svoju ne m alu godišnju platu. n aročito zanim ao. U svom poslu - Za šefa si u prav u - n asm eja se. Ejken se držao teo rije koju je poli - S tv arn o m e pritisn u o . Zbog toga cija zvanično sa indignacijom o d te i tražim . V o lte ... R adim n a slu bijala: n ek a se pacovi istreb e m eđ u čaju V ajczeker. sobom , posao policije je da štiti -V a jc z e k e r? To mi im e n iš ta ne m irne građane. g o v o ri... N am rštivši se zbog o d v ratn o g - H ajde, Volte, ne pravi se lud m irisa u skučenoj govornici, Ejken u zd ah n u Ejken. - Tog tip a im ate hitro o k re te d o b ro poznat broj. Po negde u karto teci. Onaj što je u b i gled m u je ponovo o d lu tao p re m a jen u »Statleru«. plavuši za šankom , koja se sad a na- Dragi moj, u k arto te ci im am o laktila, u živahnom razgovoru sa nek o lik o m iliona tipova - d o p re jed n im gostom , o tk riv aju ći poza do njega veseli sm eh - a b a r pet m ašne g ru d i u tan k o j haljini. sto tin a njih nosi im e Vajczeker. - V oltera K am inskog, m olim Ali, šalu n a s tr a n u ... znam o kom e vas - reče kad m u se jed an i glas govoriš. B ojim se d a ti ne m ogu p o javi sa d ru g e strane. Strpljivo je če m oći, N orm . Taj dosije nosi o zn a kao d a ga sa ce n trale p re b ace na ku koja m en i i bilo kom d ru g o m u V olterov lokal. - V oltera K am in FBI zabranjuje d a sao p štav am o skog - m o rao je ponoviti k ad a m u p o d atk e iz njega. se javio ženski glas. - R ecite da ga - To znam , do đavola! - proguntraži N orm an Ejken. đ a Ejken. - Da nije tako, m isliš da - Halo, Norm! - o d jek n u o m u je bih te zvao? L epo bih nap isao zva svež, m ladalački glas u uhu. - Šta n ično pism o, u d ario pečat, zaveo ćc to biti k ad se ti javljaš ovako ga gde tre b a i strp e o se je d n o tri rano? Šef te p ritegao jed n o m i da^ nedelje d a prek o pet-šest raznih radiš, a? fioka d o đ e n a pravo m esto.

- J e s te , a k ad a stigne zvanično o d o b re n je - sm ejao se K am inski m o rao bi d a isp u n iš još pet-šest u p itn ik a pre nego što vidiš i k o rice tog dosijea. Z nam već kak o to id e ... Veruj mi, n e m ogu i ne sm em d a ti p o m ognem , N orm . Odrali bi m e ako bi n ek o doznao za to. E jken se strpljivo sm eškao. Do b ro je poznavao prijatelja. - D obro, a kakvi su ti p odaci p o treb n i? - o d jek n u najzad iz slušali ce. - N išta n a ro č ito ... S kim se vi đao, čim e se bavio i tak o dalje. M o ram o d nečeg k ren u ti, do đavola! U našoj k arto te ci o V ajczekeru nem a, p raktično, nikakvih p o d a ta ka. - S lu ša j... pog led aću šta se m ože učiniti. Ne o čekuj previše u p o zo rio je K am inski. - Ni sam ne znam m nogo o to m slučaju, ali im am u tisak d a je u p itanju velika gužva. I jo š n e š to ... - Z n a m , znam - uveravao je Ej ken. - Ako n ešto doznam što bi m oglo im ati značaja za FBI, o d m ah ću te obavestiti. Ne brini, Vol te. V oleo bih sam o d a i vi n am a p o m ažete kao m i vam a, n išta drugo. Kad m ogu d a ti se javim ? - S u tr a ... o tp rilik e u isto v rem e - glasio je odgovor. - N avrati do m ene. - Kući? - T am an posla! - n asm eja se Ka m inski. - Znaš d a te Lilijan ne p o d nosi. N apio si m e prošli put, p ro p a

Pony W e s t- Borilačke veštine 7

lice. Dva d an a nije h tela ni re č d a pro g o v o ri sa m nom . Š eretsk i se sm ešeći, E jken zavr te glavom . - Suviše si u toj svojoj k an c ela ri ji, Volte. K rajnje je v re m e d a m alo izađeš m eđ u ljude. M islim n a p ra ve ljude, koji se bave p rav im p o slom, a ne p re tu ra n je m po p ra šn ja vim dosijeim a. - H ajde, d o sta je bilo, im am o p o sla - sm ejao se i K am inski. - V idi m o se su tra, važi? - P rekinuvši vezu, E jken se vrati za šank. - Daj m i još jed a n viski, Ejbi do baci plavuši. - Ali iz o n e flaše na v rh u police, znaš. ' - To ti n eće upaliti, N orm e - o d m ah n u devojka glavom , iako su joj oči veselo svetlucale. - I jed n o m je bilo dovoljno. H oćeš sam o d a mi zaviriš po d suknju, n išta drugo. Tebi je svejedno koji viski piješ. - Šta m ogu kad se večito kriješ iza tog šanka? - u zd ah n u detektiv. - S lu ša j... kako bi bilo d a te sače kam k ad završiš posao? Lice devojke se uozbiljilo. - Hvala, N orm - reče tiho. - Ti si sim p atičan m om ak, a li... -A li policajac? Njeno lice p o ru m en e. - Nije sam o t o . .. - Z nam - k lim n u Ejken glavom . - N eu red an život, bez ra d n o g v re m ena, o p a s n o s ti... i, p re svega, m ala plata! - To si ti rekao, ne ja - o sm eh n u se devojka.

Pony West - Borilačke veštine 7

- Ipak, hvala n a isk ren o sti, Ejbi - reče E jken spu štaju ći novac n a lezgu. - M oram d a id e m ... Č eka m e m oj šašavi p osao bez ra d n o g vrem ena, p re p u n o p asn o sti i tako dalje. Čuvaj se kad p o đ eš večeras kući, Ejbi. Ovo već davno više nije m iran grad. - Ko kaže d a ću ići sam a? - nasm eja se devojka. - B ern i će m e o t pratiti, kao i obično. - B erni? - trže se E jken i sa lica mu n e sta d e o sm eha. - B e rn a rd K arm odi, čini mi se d a n a tog gos podina misliš. Do đavola, Ejbi, on bi ti m ogao b iti tata! - To je m oja stv a r - p rk o sn o o d v rati devojka. - B ern i je fini čov e k ... - Koji, p o re d žene i dece, im a veze i sa film om . To si h tela d a k a žeš? M islio sam d a si inteligentnija, Ejbi! - M o ja inteligencija te b e se ne liče, a B erni će se u sk o ro razvesti, a o n d a ... Sažaljivo v rteć i glavom , Ejken svojim lenim h o d o m izađe iz bara. G otovo besno, E jken o k re te ključ u b ravi svog m alog »folksvagcna«, s m u k o m sm eštaju ći duge noge u u sk i p ro sto r. Z astao je n e koliko tre n u ta k a sa ru k a m a n a vo lanu. K uda d a k ren e? Još n išta k o n k re tn o nije m ogao početi n a slučaju V ajczeker p re nego što od K am inskog dozna n ešto više. Ili da se pozabavi to m zagonet nom ra sk o šn o m riđ o k o so m koja je bila uz V ajczekera n e p o s r e d n o '

p re d srm t? V ra tar u blistavoj u n ifo rm i p re zrivo je o d m e rio njegov »folksvagen« isp re d ulaza u »S tatler Hilton«. - Žao m i je, g o sp o d in e - isprečio se p re d E jkenom . - Ne m ožete u n u tra bez k ra v a te ... E jken je tak o nešto i očekivao. U o čim a m u je igrao veseo plam ičak. - Čak ni sa p ro p u sn ico m ? - u p i tao je sm ešeći se. K roz stisn u te p r ste ru k e pokazao je no v čan icu od d v ad e set dolara. V ra ta r se h itro o sv rn u o oko seb e i ru k a m u se već dizala sa d la no m naviše. ■- P a ... ako već m o ra te d a u đ e te. .. Sa širo k im o sm e h o m n a licu, Ej k en v rati n o v čanicu u džep pantalo n a i izvuče n ešto drugo: svoju p o licijsku legitim aciju. - N a re d n ik -d e te k tiv E jken reče m irn o . - O vde sam službeno. Lice v ra ta ra se sm rači. - Izvolite - p ro g u n đ a, u k lan jaju ći se u stran u . G otovo je o d g u rn u o p olicajca u žurbi d a o tvori v ra ta eleg a n tn o g »kadilaka« koji se u to m tre n u tk u zaustavio p re d u la zom. Sa o sm e h o m n a licu, ru k u zavu č e n ih d u b o k o u džepove, Ejken u đ e u p ro stra n i hol, p ra ć e n zapa njenim p o g led im a slu žbenika na recepciji. M irnim k o ra k o m prešao je p re k o p re d v o rja i u šao u bar. P ro sto rija je b ila polu p razn a, jer je do p o č e tk a p ro g ra m a bilo još

m nogo vrem ena. -Iz v o lite , gosp o d in e - začu je d an h lad an glas. Njegov izgled o d u d a ra o je o d izgleda stalnih gos tiju, i to se jasn o videlo u p re zri vom p o gledu u crn o o b u čen o g šefa sale. - D e te k tiv -n ared n ik E jken - go tovo sa uživanjem p ro ced i m ladić. - H o ću d a razgovaram sa čovekom koji je p rek sin o ć služio gosp o d in a u bijen o g u vašem re n o m ira n o m lokalu. Š ef sale je, m eđ u tim , p rek o gla ve p re tu rio već m nogo sličnih d o gađaja. Na licu m u se ni c rta nije pom erila. - M olio b ih vas o n d a d a p re đ ete u kan celariju - učtivo reče - kako n e b iste o m etali goste. O d m ah ću vam poslati V otkinsa. - A m eni se ovde b aš d o p ad a o sm eh n u se Ejken. - Znate, ovo je re tk a prilik a d a d o sp em n a ovako o tm en o m esto. U veravam vas d a n ik o m e neću sm etati. Praveći se d a ne vidi ledeni p o gled šefa sale, E jken se sp u stio u u d o b n u fotelju kraj niskog o k ru g log stočića, s rad o zn alo šću odm e•ravajući prisu tn e. Uglavnom p o slovni ljudi u m o rn ih lica koji su navratili d a se n a tre n u ta k o p u ste uz nek o žestoko piće. - Izvolite, gospodine. P red njim je stajao om anji punačak čovek sa poslužavnikom u ru kam a. - V i ste V otkins? - Jesam .

Pony West - Borilačke veštine 7

- S edite - o sm eh n u se Ejken. Želim d a govorim sa vam a. Šef vam je, valjda, rek ao d a sam iz p o licije? Čovek p o tv rd i glavom , ali bez m nogo oduševljenja. - Zao m i je, n am a je zab ran jen o d a sed im o - reče. - N adam se da ćete biti k r a tk i... - To zavisi o d vas - isceri se p o licajac. - O vde ne važi običaj d a se gost p o n u d i pićem ? - O p ro s tite ... m islio sam d a . .. - N išta - o d m a h n u m lad ić ru kom . - Io n ak o n em am p a ra za ova ko rask o šan lokal. P rek sin o ć ste vi služili V a jczek era... Ko je bio sa njim? -V a jcze k er? Tako se zvao onaj d ebeli g o spodin koji je u m ro za stolom ? - Da, debeli go sp o d in se zvao V ajczeker, ali debeli g o spodin je u bijen za vašim stolom . Ko je sve bio sa njim? Lice k o n o b a ra je p reb led elo . - Ubijen? Z ab o g a ... gospodine, o p ro stite, ali ću ipak n a tre n u ta k s e s ti... - N em am n išta p ro tiv - o sm e h n u se Ejken. - Z ar vas je to toliko iznenadilo? - N a ra v n o ... kak o su ga m ogli u b iti u sre d punog b ara? To je užas no? - I vi n išta niste prim etili? - Baš n iš ta ... d o n eo sam im dva š a m p a n j-k o k te la ... S njim je bila jed n a žena u večernjoj haljini, niko više. O na ga je ubila?

Pony W e s t- Borilačke veštine 7

- Ne verujem . M ožete li m i reći, Votkinse, kak o je izgledala. - P a ... - V otkinsovo lice m alo se razvedri - n a prvi pogled izvanred no, znate već kako te žene m ogu da izgledaju kad žele. Pogotovo na prigušenom svetlu kakvo je ovde uveče. - Sigurni ste da je bila p ro stitu t ka? - podiže ob rv e Ejken. - Ja već dvad eset go d in a radim po no ćn im lo kalim a - o sm eh n u se Votkins. - Ne znam kako, ali ih uvek p re p o z n a m ... M oram reći da je ova bila je d n a o d boljih. Kol-gerla verovatno, nip o što o b ičn a uličarka. - N iste je ranije viđali ovde? - Ne. Z apam tio b ih je d a jesam . V eom a je upadljiva sa on o m -crve nom k osom i velikim ustim a. A h a ljina. .. - V otkins u zd ah n u i prevrte očim a. - Sećam se d a sam se za pitao kako joj se u o p šte drži n a g ru d im a ... - Da li b iste je p repoznali k ad a biste je ponovo videli? - nasm eja se Ejken. - U to n im alo ne sum njam ! E jken je zam išljeno p o sm atrao čovekovo lice. B io je u b eđ e n da ovaj govori istinu. - 1 k ad a ste prim etili d a je Vajczeker m rtav? - M nogo k a s n ije ... P rogram se bližio kraju, a on je i dalje n e p o m ično sedeo, sa glavom n a g ru d i ma. N ajpre sam pom islio d a spava, ili d a je pijan. Kad sam m u d o tak ao ram e, on se jed n o stav n o s tro p o š -'

tao. - Užasno! - N iste p rim etili k ad a je žena iz ašla? - N isa m ... *** Lesli je bio zadovoljan so b o m u m alom neupadljivom hotelu. U n jem u se gosti n isu dugo zadržava li zbog blizine železničke stanice. B ila je jed n o sta v n a i čista, svetlih zidova i sa k u p atilo m koje se p ro sto blistalo. Bio je u m o ran , ne sam o od b o r b e sa n ep o zn atim p ro tiv n ik o m već i od svega o n o g a što se posle toga dogodilo: gužve n a ulici iz koje se vešto izvukao k ad a je shvatio d a n išta novo n eće doznati, dugog tra ganja po stan u D žeralda Tošibe, koji je bio p o tp u n o prazan. Njego vom prijatelju nije bilo ni traga. U su sed stv u su ga sam o zbunjeno gledali k ad a se raspitivao za njega: jed v a je ko i zapazio d a on uo p šte stan u je tu. Po svem u sudeći, Tošib a se m alo zadržavao u svom sta nu. Lesli se dugo tuširao, zatim p re svukao i ispružio n a u d o b n o m ležaju. Nervi zategnuti posle svega što je doživeo lagano su se o p u šta li, ali još nije m ogao d a zaspi. U zdahnuvši, podigao je slušalicu telefo n a n a stočiću. - 4 1 8 - dao je broj svoje sobe. Pošaljite m i flašu konjaka. O no što je d an as video zahtevalo je ozbiljno i d u b o k o razm išljanje.

Tošiba je nestao, kao i trojica nje govih kolega pre toga... Gotovo na prvom koraku u Vašingtonu naleteo je na protivnika koji ga zama lo nije ubio. A ljudi koji bi mogli ubiti Leslija Eldridža golim rukama bilo je na svetu malo. Veoma m alo... Prenulo ga je kucanje na vrati ma. Jedan starčić uneo je konjak i čaše. Lesli je zamišljeno ispio prvi gut ljaj pića. Postojao je samo jedan odgovor na pitanje koje ga je mu čilo. Genetski inženjering... Osmehnuo se u sebi. I to je bila tema koja je dugo oduševljavala pisce naučne fantastike: manipula cija gena radi stvaranja bića prila gođenih posebnim uslovima živo ta. Ili bića sa posebnim odlikama, bilo fizičkim, bilo intelektualnim. Bića koja bi bila više od običnih ljudskih b ića... »Čudno«, pomislio je Lesli«, u svoje vreme dosta se pisalo o pr vim koracima nauke na tom putu, i to ne samo u Americi. Onda je od jednom nastao vakuum. Reči »ge netski inženjering« iznenada je nestalo sa stranica ozbiljnih časo pisa i jeftinih večernjih listova koji su svoje čitaoce plašili mračnim predviđanjima o klasi nadljudi koja će podjarmiti ili uništiti prosečnog »homo sapiensa«... Lesli je mislio da su ozbiljni na učnici jednostavno prestali da se bave takvim istraživanjima.

Pony W est - Borilačke veštine 7

Sada je, međutim, bio prisiljen da izmeni mišljenje... Istraživanja u genetskom inže njeringu odmakla su dalje nego što je iko sanjao pre samo nekoliko godina. Natčovek je već postojao i izgleda da su se ostvarivala predvi đanja bulevarskih listova: on nije bio stvoren da pomaže čoveku, već da se bori protiv njega. Kako? I zašto? Odgovor na prvo pitanje mogao je još malo da sačeka, jer Lesliju u ovom trenutku nije bio naročito bitan. Zašto je natčovek stvoren, bilo je mnogo ozbiljnije pitanje: da lije moguće da neko ozbiljno sanja o gospodarenju nad svetom? Da li je moguće da takav ludi plan uspe? Lesli odmahnu glavom pokuša vajući da se otrese takvih misli. »Premoren sam i . .. pomalo upla šen«, priznade sebi posle malog oklevanja. »Ima i drugih vrednih ciljeva sem da se zavlada sve tom. .. M oć... novac... Gola fizič ka snaga više nije odlučujući čini lac u borbi za moć i novac. Ili mož da jeste? Šta ako postoje čitave re gimente nadljudi na ključnim mestima u Americi?« »Ne«, odmahnuo je glavom još jednom«, dozvolio sam sebi da me mašta previše zanese. Lude i fan tastične teorije, a odgovor je mož da veoma jednostavan... Moj pro tivnik je stradao pod točkovima kamiona i više ne mogu ući u trag onome ko stoji iza njega. Sem

Pony W e s t- Borilačke veštine 7

a k o ...« »Sem ako ne postoji više takvih kreatura!« Lesli o b risa h lad n i znoj koji m u se izn en ad a osuo po čelu. Ni k o njak m u više nije prijao k ao tre n u tak ranije. Ako se m ože stvoriti jed n o takvo biće, o n d a m ogu i dva. Ili hiljadu dva. A rm ija p o tp u n o o d a n a je d nom cilju, cilju ulivenom u p o slu š ne m ozgove u času njihovog stva ranja, arm ija ap so lu tn o po slu šn ih »ljudi« sp re m n ih n a sve što se od njih zatraži. Sa lu đ ak o m k ao vođom m ože se stvoriti užasn a organizacija za koju g o sp o d aren je svetom , ili b a r A m e rikom , ne bi bilo n ed o stižan c ilj... M ožda po prvi p u t Lesli o d b aci o d sebe o n o što m u je intuicija go vorila. Takve m isli o d ista su bile previše fan tastičn e d a bi traćio d rag o cen o v rem e n a n jih ... Ponovo je p o digao slušalicu i za tražio boj svoje k uće u San Francisku. N ekoliko tre n u ta k a kasnije čuo je sa d ru g e stran e k o n tin e n ta za b rin u ti glas Sum iko. - D ra g i... ti si? Zašto se ovako kasno javljaš? - Im ao sam posla - o sm eh n u se Lesli - i'te k sad a sam n ašao m alo vrem ena. Slušaj p ažljiv o ... i Džerald je nestao. S um iko je ćutala. Iz slušalice se čulo sam tih o zujanje. - T abasko je bio d an as - reče devojka m alo kasnije. - Pitao je d a li^

ti je p o tre b n a pom oć. On im a jed nu p o znanicu u V ašingtonu, novi nark u . D obro poznaje g rad i m ogla bi ti biti o d k o ris ti... - To nije loša ideja. Im aš njenu adresu? - S am o telefonski broj. Zove se M agda Lom er, a rad i u rad io -stanici K JH Z ... - Slušaj, S u m ik o ... Ovde u Va šin gtonu d o gađaju se ču d n e stvari - sa o klevanjem poče Lesli, pitaju ći se d a li d a joj kaže sve. O dlučio se d a ipak p re ću ti događaj u ToŠib in o m dodžou. Z nao je ko lik o se S um iko b rin e za n je g a - p o tre b n i su m i p o d aci o g en etsk o m inženje ringu p o seb n o ko se o d v rh u n sk ih n a u č n ik a tim e bavio, gde i kada, sva im en a i ad rese do kojih m ožeš d a dođeš. - Ti od m en e to tražiš - n asm eja se S um iko - a nalaziš se najviše m i lju o d K ongresne biblioteke! - N em am v re m e n a za h artije o sm eh n u se Lesli. - Ti ćeš to brže izvesti od m ene. I jo š n e š to .. . p o ša lji m i m oj k a ta n a što p re m ožeš. Im am u tisak d a će m i u sk o ro biti p o tr e b a n ... - L e sli... - u glasu devojke osećao se strah. - M ože b iti opasno? - Može. N ekoliko tre n u ta k a tišine. - Čuvaj se, L e sli... Da li ti nedos: tajem ? - Užasno. - I ti m eni. - H oćeš li d a pošaljem Pita ft* ti pom ogne?

Pony West - Borilačke veštine 7

Lesli se zamislio. Nije loše im ati kraj seb e p ouzdanog čoveka kakav je bio Pit Tabasko, sad ru g iz m n o gih p o d u h v ata n a Z apadnoj obali. A o p e t... dva čo v ek a su četiri p u ta upadljivija od jednog, a o n je n a jm an je od svega želeo d a privuče nečiju pažnju. - Ne - reče najzad. - Za sad a ne. - D obro - tih o je rek la Sum iko. - Čuvaj se, L esli... Volim te. - 1 ja teb e volim , Sum iko. Laku noć. - K akva noć? - n asm eja se de'vojka. - Ovde je tek pop o d n e, Les li. I Lesli se m o rao nasm ejati. - Iz vini. Z aboravio sam n a v rem en sk u ra z lik u ...

- Nemoj da zaboraviš nešto važ nije - ozbiljnim glasom reče devojka. Budi oprezan, Lesli... - H oću - nežno reče on. - Ne b ri ni, S um iko, i m isli n a m e n e ... Tiho škljocanje označilo je kraj razgovora! Na Leslijevom licu lebd eo je to p ao sm ešak. Ispružio se n a ležaju o p uštajući p o step en o je d a n po jed an mišić. B ila m u je p o tre b n a sva njegova gvozdena discip lin a d a razdražene n erv e u m iri i p re k in e grozničavu ak tiv n o st u zb u đ en o g mozga. P om isao n a S u m ik o tak o je u m i rivala. .. Lesli E ldridž je zaspao teškim , d u b o k im snom bez s n o v a ... •k

P ro b u d ilo ga je zvonjenje telefo na. Trgao se iz sna kao zver, bez onog polaganog p relask a iz sna u b u d n o stan je tipičnog za čoveka dv ad eseto g veka. To bi vrlo brzo o tk rio svako ko bi pok u šao d a ga iznenadi d ok spava. Kao i ko d sva kog ninđe, Leslijeva čula nisu sp a vala, n ep re sta n o signalizirajući pođsvesti o svem u što se događa ok o njega. -D a ? - O s a m časova, gosp o d in e E ld ridž - čuo se nezain tereso v an glas sa d ru g e stran e. - Hvala. V ežbao je ozbiljno d v adesetak m inuta, sve do k m u čitavo’ telo nije bilo o bliveno znojem . V ratio se iz k u p atila istu širan i osvežen i o b u k ao n eu padljivo o d elo od tan k e p am u čn e tk an in e koje se lepo sla galo sa svetlom košuljom o tk o p ča nom n a g rudim a. To je bio sam o jed an d eo njego vih p rip re m a za izlazak iz sobe. Da nas neće ponoviti ju čerašn ju g reš ku: čitavo'njegovo telo i o d eća biće načičkani neupadljivim , ali zato d v o stru k o opasnijim p re d m e tim a iz uob ičajen o g arsen ala jed n o g ninđe: k jotecu-šoge, m ali nož sa dva sečiva, sm rto n o sn e strelice sa vrh o m o d čelik a od kojeg se kuje i katana, čelična m režica sa sečivim a o štrijim o d žileta, tan k o uže sa om čo m koje ni najsnažniji čovek ne m ože p rek in u ti, b o m b e sa snaž nim eksplozivom ne veće o d zrna g ra š k a ...

Pony West - Borilačke veštine 7

Zadovoljno se o sm eh n u o k ad a Je završio sa p rip rem am a. S ad a se više nije plašio čak ni protiv n ik a kakvog je ju če im a o ... »Baš sam lud«, pom isli. »Čovek .je m rtav, do đavola!« Elastičnim k o rak o m sišao je u hotelski re sto ran i n aru čio lak d o ručak. N e m am o je prelistavao »Vašington Post«, koji je kupio u hotelskom predvorju, počevši, kao i ob ičn o od p o slednje strane. Pažnja m u privuče naslov pri dnu strane. »Nestao leš iz policijsko m rtv ač nice« - pisalo je nad k ratk o m vešću u kojoj se neki novinar, ko zna /b o g čega, svetio policiji, sugerišući p rak tičn o svakom reči d a je vašingtonska policija p o tp u n o n es posobna. Po njem u, leš je nestao zbog n e m a ra čuvara. Na kraju članka, štaviše, p o tp u no ozbiljno je p o m e n u ta i m o g u ć nost da čovek u o p šte nije bio m r tav, već d a je jed n o stav n o u stao i išetao iz m rtv ačn ice p o re d toliko b esp oslenih čuvara. Lesli se prezrivo o sm eh n u . Taj novinar, očigledno, n išta nije znao o policijskim m rtv ač n ic am a sa le d enim p re g rad a m a koje se m ogu o tvoriti sam o spolja. Ako bi neko slučajno d o sp eo živ u njih, ne bi m ogao tek tako ustati i izaći i d a je hteo. To nije bilo sve: telo je n estalo iz m rtv ačn ice p o m en u to je kao telo žrtve koja je strad a la u sao b raćaj nom u d esu u Ulici L ... '

Lesli je s n ap o ro m žvakao je r je h ra n a izn enada izgubila svaki ukus. Leš nep o zn ato g je nestao, to je bilo o no najvažnije. O dm ah je o d bacio fan tastičn u m o g u ćn o st d a je čovek bio živ k ad a je d o sp eo u m r tvačnicu. O stajala je, dakle, sam o o n a druga: neko je u k lo n io njego vo telo. Nije treb a lo m nogo razm išljati d a se odgovori n a to pitanje. Oni koji su to učinili plašili su se u o b i čajene autopsije. O na bi o tk rila n ešto što oni nisu želeli d a se o t krije. »Deluju veom a brzo i h la d n o krvno«, pom isli Lesli. »To odaje k ru p n u organizaciju, sp re m n u i sp o so b n u na sve. P rip rem a i izvo đenje d rsk e k rađ e tela iz policijske m rtv ačn ice u sred g rad a nije bio posao koji se za tako k ra tk o vrem e m ogao izvesti čistom im provizaci jom . ..« O d g u rn u o je o d seb e ta n jir sa n ep o jed en im d o ru č k o m , ispio čašu so k a od n aran d že i položio nešto sitn in e n a sto. Potražio je pogledom govornicu u h o telsk o m predvorju. T ren u tak kasnije, o k re ta o je broj radio-stanice KJHZ. - M olim g o spođicu L o m er reče k a d m u se javio p rijatan žen ski glas. - Žao m i je, g ospođice L o m er je n a te re n u - čuo je odgovor. - O če k u jem o je tek za sat ili dva. Im ate n ek u p o ru k u ?

- Da li m i m ožete reći gde se n a lazi? - Magda? M nogo tražite od m ene, gospodine. Ja sam o radim n a centrali. Njen posao je takav. L uta po grad u sa m ag n eto fo n o m i čeka d a se nešto dogodi. - Zvuči zanim ljivo - o sm e h n u se Lesli - ali se na kraju uvek vrati u studio, zar ne? - Rekla sam vam , oček u jem o je za sat ili dva. T ačno u p o d n e na p ro g ra m u im am o preg led d o g ađ a ja u gradu. M agda uvek isk o p a p o nešto. .. - H v a la ... pozvaću kasnije. Prvi posao koji je p lanirao za ovaj d an m o rao se, dakle, odložiti. Bilo je to loše je r m u je za sve o s tale poslove bio p o tre b a n nek o ko d o b ro poznaje grad. A po on o m e što je čuo od dcvojke n a centrali, M agda L o m er b ila je u p rav o takva osoba. O klevanje nije traja lo dugo. J e d nostavno, nije im ao v re m e n a za oklevanje. M orao je n ajpre naći Tošibin trag. Ma kako m alo poveren ja im ao u policiju, bilo je to prvo m esto n a kom e ga je m o rao potražiti. M ožda za njegov n e sta nak postoji v eo m a jed n o stav n o objašnjenje. Izašao je p re d ho tel i podigao ruku. Jed a n od taksija koji su staja li nešto niže odvojio se od tro to a ra i lagano m u prišao. Vozač se n a gnuo da m u o tv o ri zadnja vrata. - U policiju - k ra tk o je rekao Lesli seđajući u kola.

Pony West - Borilačke veštine 7

T aksista se o sv rn u o d a ga pogle d a p raznim sivim očim a n ad neobrijanim obrazim a. - 12. policijska stan ica ti je tam o, o rta k -le n o je rek ao pokazujući palcem prek o ram ena. - Dva b loka dalje. Nije ti p o tre b a n taksi ako tam o ideš. - Ne - o d m a h n u o je glavom Les li.-Ž e lim u glavnu stanicu, ili kako se to već zove kod vas u Vašington u . .. - S tranac, a? - Iz San Franciska. - S an F rancisko - sa uživanjem je re k ao tak sista vesto tražeći p ro laz u dugoj koloni vozila. - kažu da je tam o m nogo toplije nego ovde? - D anas nije - o sm e h n u o se Les li. - A je 1’ tačn o d a ženske idu gole i po ulici? - zain tereso v ao se ta k sista. - Na žalost n ije ... m o žd a p o n e ka, u vrerne hipi-pokreta. D ansa jedva d a ih još im a u San Francisku - sm ešio se Lesli. - M islim na hipike. P rovidnih bluza im a koliko hoćeš, a ni to nije lo š e ... - S igurno - u zd ah n u o je vozač. T am o valja živeti, do đavola. Sad i nekako, ali k ad stegne zim a i duhne sev erac iz K a n a d e ... K akva p o sla im aš u policiji? - Tražim prijatelja - k ra tk o o d govori Lesli. - U policiji? - Pa da. Nisam u sp eo d a ga n a đem ni na poslu ni ko d kuće. Niko od su sed a ne zna šta je s njim.

Pony West - Borilačke vešline 7

T aksista sažaljivo klim nu gla vom. - Tako je to u velikom g r a d u ... Prim ete te tek kad crkneš. I to još m oraš d a c rk n eš na neobičan način, ne o n ak o kako je bog r e k a o ... I'.vo, o rtak, stigli sm o. To ti je ona zg radurina tam o. Bliže se ne može. Lesli je platio taksi i nekoliko tre n u ta k a kasnije našao se u b u č nom holu ispunjenom ljudim a i zvonjavom m n o g obrojnih telefo na. Kroz hol su se leno m uvali unilorm isani policajci sa h a m b u rg e ri ma ili šoljam a kafe u rukam a. Je d va je nek ak o u sp eo da se probije od dugog stola iza kojeg je sedeo om anji n ared n ik sede kose i m rša vog lica. - Šta m ogu da učinim za vas bezlično je re k ao n ared n ik k ada je I esli došao na red. Videlo se da je lu rečenicu d an a s izgovorio već po stoti put. - V id ite ... p oče Lesli nestao mi je prijatelj. D žerald T ošiba stanuje, o d n o sn o stan o v ao je u . .. V am a je p o tre b a n in sp e k to r Divivje - p re k id e ga u m o rn o n a rednik. - Izgubljene osobe. Treći sprat, soba b ro j 344. Lift vam je lam o u uglu. Sledcći! Jedan pogled bio je dovoljan l.esliju da proceni kako n em a m nogo izgleda d a se u dogledno vrem e d o k o p a lifta, p re d čijim je v ratim a stajala b u čn a i nervozna gom ila ljudi. Lakim k o ra k o m k re nuo je uz stepenice, pažljivo moti eći o ko sebe. S m rdelo je na znoj i

prašinu, na jeftinu boju po zidovi ma. Kao i u svakoj policijskoj stan i ci. V rata na kojim a je pisalo »Izlaz na treći sprat« jezivo su zaškripala kada ih je gurnuo. G otovo d a se n a ježio od n eu g odnog osećanja. Ili m o ž d a ... O d m ah n u o je glavom . Do đav o la, kakva bi m u o p asn o st m ogla pretiti u sre d policijske ce n trale u Vašingtonu?! - V e r u j svom telu - govorio je njegov sensei onih davnih godina u Japanu. Šetali su stazom p o su tom m ekim šljunkom , ispod rascvetalih trešanja. Lesli se još sećao svog čuđenja. Učiteljev k o ra k se uo p šte nije čuo čak ni na takvoj podlozi. - V eruj svom telu - rekao m u je ta d a - je r o no p o n ek a d pre teb e oseti opasnost. Pogledao je levo i d esn o niz dugi hodnik. U običajena slika: ljudi n e r vozno šetkaju ili sede p re d pojedi nim vratim a, užu rb an i službenici, policajac sprovodi dugokosog i b ra d ato g m o m k a sa lisicam a na rukam a. U običajeni šum ovi: zvo njava telefona, prigušeni razgovor, b u k a sao b raćaja sa u lic e ... O preznije, ipak, nego do tada, Lesli je k re n u o niz hodnik, tražeći pogledom broj 344. Je d n a v rata d esn o od njega izne n ad a su se o tv orila i kroz n jih je iz ju rio om anji, pu n ačak čovek u iz gužvanom odelu, lica crvenog od besa. M ahao je ru k a m a nastojeći da se o d b ra n i od čitave gom ile k a

ni era i m ik ro fo n a u p eren ih u nje govo lice iz gru p e ljudi i žena koji su nah ru p ili za njim. - Prokletstvo, to je sve što znam, gospodo! - u rlao je čovek. - Ne m ogu više da vam ponavljam . Ist raga je još u toku! Vešto zaobišavši Leslija, čovek se izgubio kroz vrata na drugoj strani hodnika. Jasno se čulo o k re tanje ključa u bravi, p ro p raće n o razočaranim uzdasim a i gnevnim povicim a novinara. To ni je p o trajalo dugo. G otovo u istom tre n u tk u su se razišli, h itaju ći p re m a liftu i stepenicam a. »Jedva čekaju da se jave svojim redakcijam a,« pom isli Lesli. »M ora da se dogodilo nešto važ no. ..« »Sam o što je taj događaj p o m r sio m oje planove«, jetko pom isli kada je shvatio da stoji u pravo pred vratim a sobe 344. To je znači lo d a j e in sp ek to r Divivje verovatno onaj čovek koji se sklonio na si gurnije m esto p red najezdom n o vinara. U zdahnuvši, Lesli zakuca na još p o lu o tv o ren a vrata. - Da - javi se nek o iznutra. Ž en ski glas. Iza velikog stola, sa telefonskom slušalicom u ruci, sed ela je devojk a .

Lesli je p ro gutao pljuvačku. Sto je skrivao donji deo njenog tela, ali i on o što je video bilo je dovoljno da mu krv ju rn e u glavu. Duga sm eđ a kosa koja je ljupko padala

Ponv West - Borilačke veštine 7

na ra m e n a o tk riv en a jako d ek o lti ranom svilenom bluzom ispod koje su se jasn o razaznavale m ale grudi savršenog oblika. Pogled tam noplavih očiju bio je radoznao i inteligentan, pu n e sočne usne po luo tv o ren e kao da svakog tre n u t ka očekuju poljubac. - In sp e k to r Divivje nije tu - osm eh n u se devojka. - P retp o stav ljam da njega tražite? - Njega - klim nu Lesli glavom . Ako se ne varam , to je bio onaj nesrećnik koji se u poslednjem tre n u t ku spasao isp red čo p o ra h ije n a ... Njen glas je bio to p ao k ad a se grleno nasm cjala, pažljivo i o tv o ren o po sm atrajući Leslija. - Kad ovakvo nešto vidim - p ro dužio je on m irn o - zab rin em se za A m e rik u .. . Ni policija više nije si g u rn a u svojoj jazbini! - Im ate v eom a loše m išljenje o m ojim kolegam a - kroz sm eli je rekla devojka. - Mada, b ar po n e kad, ni sam a nisam daleko od ta k vih re č i... - Vi ste novinar? - T a k o kažu - klim nula je ona glavom , ljupko zabacujući p ram en kose sa čela. - Po m eni, pravih n o v in ara im a veom a m a lo ... Lesli iskolači oči i ustuknu. - N ešto se d o g o d ilo ?-u o z b ilji se devojka i osvrnu se oko sebe, Lesli je n astojao da sačuva oz biljno lice. - Tražim sigurnu udaljen o st objasni. - Vi ste veom a o p asn a kom binacija: lepi, inteligentni i

I'miv West - Borilačke veštine 7

siv i u m n i !

I U vojka se ponovo nasm ejala <>111111 p rom uklim grlenim smeI. ....od kojeg su Leslija prošli to p li /m arci. škarci već- su za AOvdašnji vi n iste izmVu ašingtona boravili rekla l<- da žene vole kom plim enl< Mojim se d a je p o k ret za o slo b o đenje žena u V ašingtonu m alo prelerao: počeli su sa n am a da p o stu paju kao d a sm o m uškarci. .. N adam se da su b a r vas uspeli <l.i oslobode? Sam o relativno - u zdahnu de\ ojka. - Od m en e još uvek zahtevaiu da ra d im ... i kad sam raspoložen. i i kad nisam . O prostite, m o ram da obavim jedan razgovor. Lesli je sa uživanjem p o sm atrao kako vitkim p rstim a p o m era broji .mik, zaneta u to kao da obavlja najvažniji posao na svetu. M agda - rek la je u slušalicu. Daj mi R o d n ija ... Rodni? M agda nvde. Nisam doznala ništa n a ro č i ti i kod D ivivjea... Pogledavši u Leslija o n a je pre\ m u la svojim divnim očim a i m alo o d m ak la slušalicu od uha, tako da je do njega d o p ro glasan i nerazgovetan m uški glas. Šta m ogu, R odni - reče o n a sa ljupkim osm eh o m - kad ovoga puta nisam stigla prva. Ali zato imam nešto d r u g o ... ne neću ti sada reći, za kaznu što galam iš. Čuccš kad stignem u redakciju. Ćao, kodni! Sa uzdahom je spustila slušali

cu, u stala i obišla oko stola. Lesli je sa o d o b ra v an jem k lim nuo glavom. Duge vitke noge u svilenim ča ra pam a i uska suknja, steg n u ta u p o jasu širokim kožnim opasačetn. H odala je lako i graciozno, bez n a po ra noseći veliki re p o rtersk i m agnetofon koji je digla sa poda. - Posao zove - o sm eh n u la se Lesli ju u prolazu. - Vi ćete sačekat i Divivjea? O nda do viđenja. Lesli joj se široko o sm ehnuo. - Ovo je pivi put d ad o živ im neš to p rijatno u policiji - reče. D vostruko prijatno. Najpre, našao sam devojku koju sam ju tro s uz alud tra ž io ... a drugo, ta devojka je m nogo lepša nego što sam o ček i vao. M agda je zastala i zagledala se u njega. U očim a joj se videlo nepoverenje. - V i m e poznajete? - Vi ste M agda Lom er, zar ne? KJHZ? O na je klim n u la glavom i lice joj se m alo razvedrilo. - Mo je im e je Lari Etkins. Pit Tabasko mi je dao vaš broj i rek ao da vam se u svako doba m ogu o b ra titi za pom oć. - Pit! - u zb u đ en o je ona pljesnula rukam a. - Vi, dakle, dolazite iz San F ranciska? To nije nim alo lepo od njega. M ogao je i sam da mi se javi. K ako je, recite mi. Sta radi? Lesli se ponovo uozbilji. - Bojim se da m u je p o treb n o dugo le č e n je ...

N jene oči potam neše. - Zašto? - S glavom m u nije sve u r e d u ... čim je prestao da se javlja devojci kakva ste vi. Ponovo onaj divni sre b rn i sm eh i topli pogled d u b o k ih očiju. - G ospodine E tk in s ... ja volim k o m plim ente, ali vi pom alo p o či njete d a p re te ru je te - upozorila je. - O dakle poznajete Pita. - Sarađivali sm o u nekim p o slo vim a - n em arn o odgovori Lesli. H teo sam da p ita m ... on o što mi je Pit rek ao važi? Pom oći ćete mi? - U koliko b u d em m ogla. N ešto važno? - Prilično - klim n u glavom Les li. - N eko je nestao? - O tk u d a znate? - A šta biste o n d a tražili kod Divivjea? - o sm eh n u se M agda. B o jim se d a ovde n ećete n ešto n a ro čito d o z n a ti... - Postoji i nek o d ru g o m esto? - M ožda - o n a baci pogled na elegantni satić n a ruci. - na žalost, m o ram d a ju rim u s tu d io ... vi im ate m oj broj? - M ožem o li d a se n ađ em o i da negde zajedno ručam o? - To bi m i odg o v aralo - klim nu M agda glavom . - M ožete li ok o je dan d a m e saček ate p re d stan i com ? Z nate gde je? - Naći ću - o sm eh n u se Lesli. - U to ne sum njam . O dm ah se vidi d a ste čovek koji se snalazi u svakoj prilici.

Pony West - Borilačke veštine 7

- Oho! S ada uzvraćate k o m p li m ente? M agda je, sa ljupkim osm ehom , već izlazila. O sećala je njegov pogled na sebi dok je o d m icala p re m a vratim a. I nije m ogla reći da joj je taj pogled n e u g o d a n ... *** M agda je bila u pravu. Lesli ništa n aro čito nije doznao o Tošibi u razgovoru sa in sp ek to ro m Divivjeom , koji je n ekoliko m in u ta po sle njenog od lask a plašljivo zavirio u svoju kancelariju. N ajpre je d o sta v re m e n a izgubio d a ga razuveri je r je Divivje bio u b eđ en d a je i Les li novinar. Ćak i posle toga, Divivje je vrlo vešto zaobilazio Leslijeve aluzije o ev en tu aln o j vezi izm eđu n estan k a T ošibe i d rugih m ajsto ra b o rilač kih v eštin a p re njega. »M olim vas, ne m ožete se veštački lepiti jed an slučaj n a drugi kak o se to kom e svidi. N estanak ljudi koji se bave istim p oslom u tako k ra tk o m ro k u čista je koincidencija,« objasnio je Lesliju i zadovoljio se tim e d a na list h artije našvrlja o sn o v n e p o d a t ke o Tošibi, prilično neubedljivo obećavši d a će učiniti sve što bu d e m ogao. Lesli je izašao sa n eugodnim u k u so m u ustim a. N ikada nije voleo policajce, ali m u se Divivje p r vog tre n u tk a do p ao m anje od svih koje je do tad a sreo.

I'oiiv West - Borilačke veštine 7

Lagano je k o ra čao dugim h o d n i kom zadubljen u misli. S ta d a učini sada? Do sastan k a sa M agdom imao je još d o sta v re m e n a ... O nda je zastao kao u k opan: p o novo onaj isti m račn i p redosećaj opasnosti koji je osetio pri ulasku u ovaj hodnik. Da li je i tad a bio na ovom istom i iK’stu u hod n ik u ? Nije bio siguran, .ili nije m ogao biti ni d alek o od tog mosta. Kao d a su se nevidljive linijo strah a skupljale i k o n ce n trisa le p rem a je d n o m m estu: p re m a v ra ti ma sa d ru g e stran e prolaza na ste penište. D uboko u d ahnuvši nekoliko puta da ispuni krv kiseonikom , I .osli lakim k o ra k o m p ro đ e p o re d lili vrata. S ada je bio siguran da se nije prevario: haragei je bio pouz daniji od običnih ljudskih čula. Nešto dalje u h o d n ik u nalazio se loalet. Lesli skliznu kroz njegova p o lu o tv o ren a vrata. U prosto riji nije bilo nikoga, i on potraži n ajp o voljniji položaj pokraj zida, odakle jo m ogao da m o tri na d eo h o d n ik a koji g a je toliko uznem iravao. Brzo je shvatio da nije o d a b ra o najpodesnije sklonište, je r su se vrata to aleta n e p re sta n o o tv ara la i /.atvarala. Bilo bi upadljivo ako bi se predugo zadržao u n u tra, i on, si o/.uči zube još jed n o m p ro đ e k ra j tajanstvenih vrata, tražeći zaklon na drugoj stran i hodnika. V eštinom n inđe uspeo je d a se utopi m eđu ljude koji su n e p re sta no hodali tam o-am o, svestan da ni

ta igra ne m ože p o trajati dugo. Pre ili kasnije neko će zapaziti kako besciljno tu m a ra po hodniku; podsetio je sebe d a je zgrada p u n a lju di od kojih posao zahteva izuzetno o štro oko za po n ašan je koje o d u d a ra od prirodnog. Srećom , njegove m uke nisu dugo trajale. V rata kraj step en išta naglo su se o tv orila i u h odnik su izašla dva čoveka u živahnom raz govoru. Priljubljeni uza zid na drugom kraju hodnika, Lesli je d u b o k o u d a h n u o savlađujući iznenađenje. Jed a n od te dvojice, visok m o m ak u ozbiljnom «tam noplavom odelu, bio je onaj isti čovek s kojim se b o rio u T ošibinom dodžou! Isti čovek kojeg je poslednji put video n ep o m ičn o g na asfaltu u sa m rtn im m ukam a! O na dvojica rastali su se kraj u la za u lift. Drugi čovek je produžio h o d n ik o m i nezain tereso v an o p ro šao p o re d grupice u kojoj je stajao Lesli, dok je visoki p ritisn u o d ug m e i strpljivo čekao. N ekoliko tre n u ta k a kasnije, v rata su se o tv o ri la. On je skliznuo kroz njih. U n e k o liko brzih k o ra k a Lesli je stigao do lifta. N epoznati je o tišao naviše. Lesli p re đ e ru k o m reko čela. Ako to nije bio onaj čovek, bolje re čeno riatčovek, o n d a je bio njegov d v o jn ik ... Svetleći b ro jčan ik iznad vrata pokazao je da se lift zaustavio na šestom spratu. N ekoliko sek undi kasnije k re n u o je ponovo naniže.

Šta da učini? Da pođe za njim, o tkrije ko je i šta radi u ovoj zgra di? Leslijevo oklevanje trajalo je n e koliko sek undi previše. Sa tihim šum om v ra ta lifta su se otvorila. N epoznati je stajao u n u tra, sa p o gledom u p rtim u Leslija. Na tan kim u sn am a lebdeo je poznati bledi osm eh. - M ene tražiš! - tiho je rekao. Sem njega u liftu nije bilo nikog. R uke su m u m unjevito poletele p re m a Leslijevim grudim a, slične k an d žam a grabljivice. N am era m u je bila jasna: uvući m ladića u lift, gde se n eo paženo m ogao o b ra č u nali s njim. Nije ra ču n ao sa prefinjenim in stin k tim a ninđe. K ada su se če lični prsti sklopili, Lesli je bio čitav korak dalje, na v rhovim a prstiju, sp re m a n za novi n ap ad i svestan iz n en ađ en ih pogleda ljudi u h o d n i ku. N epoznati kao d a je lo shvatio. D otakao je prsto m dugm e i v rata lifta ponovo su se sklopila. Ovoga p u ta lift je k re n u o naniže, p re m a prizem lju. - ŠTA SE TO DOGAĐA? - upitao je neki g ru b glas iza Leslija. - Neko se o p et igra liftom , do đavola! Prom rm ljavši nešto, Lesli p ohita u prav cu stepenica. M orao je d o b i ti na vrem en u , naći neki k u tak u kojem će m oći d a se p rip re m i za b o rb u za koju je znao da je neizbežna. N epoznati je ovu zgradu svaka ko poznavao bolje od njega. Tu je

Pony West - Borilačke veštine 7

ležala njegova p red n o st, u iznena đenju koje je Leslija m oglo čekati iza svakih v ra ta na ovom dugom stepeništu. »N epoznati je već u prizem lju«, m islio je u žu rbano. »Šta će učiniti? S ačekati i u g u rati m e u n ek u p raz nu p ro sto riju ? Ili m e odvući o d p o žarnih stepenica?« M eđu p rstim a desne ru k e već m u se krio k jo tecu-šoge. Levom je kroz džep od p a n ta lo n a lagano nam otavao dugo jak o uže od najlona. Izleteo je kroz v ra ta požarnog stepeništa, pazeći da to niko ne prim eti. S ada je bio na d rugom sp ratu . O prezno se nagnuo d a k roz čelične re šetk e o sm o tri p u t do tla. Č udno, h aragei se ovoga p u ta nije oglasio. Da li je u sp eo da zava ra protivnika? N em oguće da ne zna d a se iz zgrade m ože izaći i o vu da? B ešum nim k o ra k o m strčao je niz m etaln e stepenice, izdaleka za obilazeći v ra ta koja su n a o đm orištim a ponovo vodila u zgradu. N iš ta ... Lesli je o d a h n u o i na licu m u se pojavio osm eh. »I on se m en e plaši koliko i ja njega«, pom islio je. Ipak, zastao je d a još jed n o m n ap reg n e sva svoja čula, ali sem gradske buke nije čuo ništa drugo. Ili ipak je s te ... Nije zastao da analizira k o m pleksno osećanje koje je sve njego ve m išiće isto v rem en o stavilo u pokret. B acio se u stra n u brzo kao m u n ja i priljubio uza hrap av i zid.

Pony West - Borilačke veštine 7

koji je p«godio m esto na kojem je delić sek u n d e ranije sta jao d ošao je o d o z g o ... Lesli nije im ao v re m e n a d a p o gledom traži strelca. Još ne. Novi skok, gotovo uza sam u površinu zida, za njim još jedan. Dva m etk a p ro sik tala su kraj njega i žarili se u stare cigle. S ada je već bilo m nogo lakše je r je Lesli znao gde se p ro tiv n ik n ala zi. K orak dalje od zida, k ra ta k p o gled i njegova d esn a ru k a p o letela je naviše. Čovek je stajao n a prvom odm orištu čeličnih step en ica u klasičnoj pozi: levom ru k o m pridržavao je zglob desne, u kojoj je stezao piš tolj sa dugim valjkom prigušivača. Nije bilo v re m e n a da po četvrti put p ritisn e o b a ra č strelica iz Leslijeve ru k e fijuknula je p o re d cevi pištolja i zarila m u se u grlo po d sa m om brad o m . Čovekova b ra d a o d letela je navi še kao od u d a rc a pesnicom . Kolena su m u k lecn u la i o n je tešk o pao na leđa, ču p aju ći p rstim a po grlu. B eskorisni rev o lv e r ispao m u je iz ruke i s tu p im tresk o m sleteo p re d Leslijeve noge. Lesli se o sv rn u o oko sebe. Niko još n išta nije p rim etio u ovom za bačenom uglu zaklonjenom o d u li ce retkim drvećem . Kao m ačk a je poleteo uz step en ic e i stvorio se kraj n e p o k re tn o g tela na odm orišlu. Ne oklevajući ni tre n u tk a , zavu kao je čelične p rste u d u b o k u ra n u M etak

i išču p ao strelicu. O brisao je ru k e o čovekovu o d eć u i m irn im k o ra kom se vratio u zgradu kroz vrata. Č asak kasnije p o m ešao se sa go m ilom koja, je išla gore-dole. Niz čelične step en ice tek je po čeo da teče tan ak p o to čić crn k aste k r v i... * * * R adio-stanica KJHZ nalazila se u jed n o j od onih visokih eleg an tn ih zgrada u Ulici K, u blizini p o k riv e nog prolaza koji vodi d ire k tn o p re m a h o telu »S tatler H ilton«. Lesli je zgradu našao bez p ro b lem a, ali je izgubio n ekoliko m in u ta u o g ro m nom holu dok nije na nizovim a rask o šn ih tabli p ro n a šao ra d io stan icu i o tk rio kraj kojeg lifta tre ba d a saček a M agdu. Još n ap etih nerava, o sv rn u o se oko sebe, ali nije zapazio n išta n e o bično. Kazaljka n a velikom zid nom časovniku bližila se brojci dvanaest. O puštajući m išiće, Lesli se n a slonio na m e rm e rn i stub, p o lu zat vorenim očim a m o treć i ljude koji su u ž u rb a n o prolazili kraj njega. Čak i da nije p o stao ninđa, iz Ja pana bi se v ratio sa je d n o m veli kom poukom : ne žuriti. »Sam o što je sad a i u Jap a n u ta velika p o u k a zaboravljena«, p o m islio je sa o sm ehom . »Japanu se toliko žurilo d a d o stigne Z apad da ga je n eo se tn o i prestig ao n a m n o gim poljim a. Ipak, on o jezgro tra dicionalnog jo š je n e o k rn je n o i ne

m enja se bez obzira na o m o tač k o jim ga v rem e o b a v ija ... - Halo! P ren u o se iz razm išljanja, gotovo p o stiđ en što nije n a v rem e prim etio devojku koja je istrčala iz lifta. Još je bila u istoj odeći, čak joj je i m agnetofon visio na ram enu. - Hej! - trže se Lesli. - Z ar ovo nije pauza za ručak? - J e s te ... ali od m ah posle ručka nastavljam d a radim - re k la je M agda, očiju blistavih od u z b u đ e nja. - Iskrslo je nešto v eo m a za nimljivo. .. Č asna reč, da vam n i sam o b ećala d a ćem o ručati zajed no, ovog časa bih k ren u la na drugo m esto. Lesli se m o rao nasm ejati n je nom uzbuđenju. U ovom času podsećala ga je na m alu devojčicu, iako je njeno vitko i zrelo telo go vorilo nešto sasvim drugo. - Pristajem d a odložim o ru čak reče - pod jed n im u slo v o m ... - Kojim? - trže se Magda. - Da i ja pođem sa vam a na taj zadatak., Uvek sam se pitao kako to ljudi sa radija r a d e ... - Sam o to! Ja sam m islila d a ćete tražiti nešto m nogo više. Lesli sa o sm eh o m podiže ruke. Nisam g arantovao da neću. - B ar ste iskreni - n asm eja se devojka. - Idemo! - Važi. Na koju stranu? - Još sp ra t niže. G araža je u su te renu, tam o su m i kola - objasni d e vojka. Ne želeći da čekaju lift, sjurili su

Pony West - Borilačke veštine 7 se niz široko step en ište u jednom uglu hola, držeći se za ru k e kao deca. Lesli je iskosa p o sm atrao kako joj grudi igraju pod tan k o m bluzom . - N em ojte - reče o n a iznenada p ro m u k lim glasom . - To m e dek o n c e n triše ... M ogla b ih još i p as ti na ovim stepenicam a! - T o nip o što ne b ih dozvolio o sm eh n u se Lesli. - A d a p re sta nem da vas gledam , t o . .. - Znam . N em oguće je. - Gle! G de je o n a vaša sk ro m nost? M agdino lice se uozbiljilo. - Ne stidim se svoga tela. Štaviše, uživam k ada m e m u šk arci gle daju. .. ali sve u svoje v re m e ... - Posao iznad svega? - tiho reče Lesli. Njihovi k oraci odjekivali su p o tm u lo po d niskim svodom . Vazdu h je ovde bio vreo i težak, u p r kos m oćnim v en tilato rim a koji su n ep re stan o izbacivali sagorele ga sove. - Ne, ne iznad svega - od g o v o ri la je M agda tak o đ e veom a tihim glasom . - M nogo stvari stavljam ispred svog posla, a li... - Ali ja nisam jedna od tih stvari? -D a . G ledala g aje pravo u oči. S tala je po red crvenog »mini m orisa«, je d nom ru k o m p re tu raju ći po tašni da n ađ e ključeve. - Za sada? - Za sad a - p o tv rd ila je glavom. - U padajte u kola, krećem o.

Pony West - Borilačke veštine 7

Sa o sm eh o m n a licu Lesli je o b išao kola i n ek ak o sm estio svoje duge noge u uski p ro sto r. M o to r je žaurlao i kola su ju m u la p re m a iz lazu. Leslija su zanim ale g radske uli ce, ali jed n o stav n o nije m ogao da o trg n e pogled sa njenih nogu koje je suknja, sk o ro p o tp u n o o tk riv ala zahvaljujući položaju u kojem je sedela. U jed n o m tre n u tk u M agda se o k re te i o sm e h n u m u se. - Sviđa m i se to što ne glum ite u v ređ en o g - reče. - D evedeset odsto m u šk ara ca bi napravilo g rim a su d a sam im rek la o no što sam m aločas rek la vam a. - Pouzdani podaci? K oliko je bio uzorak? - Pa, ne baš m ali - nasm eja se Magda. - Nisam tako m lad a kako izg led a m ... - Ni tako stari kao što govori te. .. L a ri... - poče o n a posle n ek o li ko .m inuta ćutanja. - U stvari, izvi ni. .. m ogu li da te zovem Lari. - N aravno d a možeš, M agda o sm eh n u se on. - D ovoljno se dugo poznajem o, zar ne? - Ti im aš ženu? V erenicu? Lesli p o tv rd n o klim n u glavom . - H vala - reče o n a jednostavno. - D evedeset od sto m u šk araca bi rek lo ne, je li tako? - M ožda i više - glas joj je bio oz biljan. - N ijednom još nije uspelo da m e slaže, Lari. To se, eto, n ek a ko vidi n a čoveku. Ti je m nogo vo

liš, zar ne? -D a . - L epa je? - Savršeno, ali nem oj pitati d a li je lepša od te b e ... - Da li je lepša od m ene? Glas joj je bio jedva čujan. Pod tan k o m tk an in o m g ru d i su joj se u zb u đ en o dizale i spuštale. Lesli je gledao pravo p red sebe. - Ne znam - reče n a kraju. - Za ista ne znam, M ag d a ... - Pa, i to je neki k o m p lim en t nasm eja se ona. - Kako se zove. - Sum iko. - Sum iko? N eko orijen taln o ime, zar ne? - Da, o n a im a jap an sk e krvi. - S u m ik o ... - tiho ponovi devojka. - M ala g e jš a ... Kažu da Jap a n ke m nogo znaju o veštini ljubavi? -Z n a ju , ali to ko d njih više nije veština, već um etn o st. - Pričaćeš mi o tom e? - I pokazati ako h o ć e š ... M agda nije odgovorila, ali je Leslijevo o štro oko o tk rilo koliko je uzb uđena i pri sam oj pom isli na ljubav s njim. Iz n elagodne situ aci je je spasio to što su stigli na cilj svog puta. - K akva je ovo zgrada? - u p ita Lesli k ad a su se zaustavili na og ro m nom parkingu. - B olnica. D.C. D ženeral - ob jas ni Magda. - Tako se zove. - Posao te dovodi na najčudnija m esta - o sm eh n u se Lesli. - N ad am se da u pitanju nije slučaj n e kog ču d esn o g izlečenja.

Pony West - Borilačke veštine 7

- Time se ne bavim - o d m ah n u - Bojim se da se to ne otegne. devojka glavom, zaključavajući - Ja im am strpljenja - osm eh n u kola. - Stvar je m nogo gora: dečak se Magda. - Ako ti se ne ide, sače koji već dva dan a leži bez svesti sa kaj m e tu negde u holu. Žao m i je, teškim povredam a glave. I nisu L a r i. . . obećala sam ti pom oć, ali sam o njegovi roditelji ti koji čeka je ovo prilika koju ne sm ern p ro ju da dođe sebi. Policiji je p o treb n a pustiti . . . njegova pom oć da reši jed n o zam r - Ni divlji konji sada m e ne bi mogli odvući od tebe! šeno ubistvo. - Kao u krim inalnom ro m an u M agda m u zapreti prstom , ali osm ehnu se Lesli. nisu im ali vrem en a za šaljive raz - M nogo gore . . . izgleda da su govore. Brzi lift već ih je dovodio njih dvojica, njegov prijatelj i on, na četvrti sp rat bolnice. »Intenziv odveli jed n u devojku do S ent Lio- na nega«, zapazio je Lesli natpis na nard Krika. To je u blizini grada, ali velikim staklenim vratim a oboje prilično pusto m esto. N eko ih je nim belom bojom . napao: devojka je silovana i ubije Jed an stariji čovek u belom na, prijatelj je nestao, a dečaka su m antilu nervozno je šetkao pred našli u sm rskanim kolim a pored vratim a. On i M agda izm enili su uta. Nikakvih drugih tragova nije nekoliko tihih reči. Devojka je ilo ... m ah n u la Lesliju ru k o m i njih dvo - N aravno, policija i ovoga pu ta je su kroz v rata šm ugnuli u dug tih čeka da im neko servira ubicu na hodnik u kojem nije bilo nikoga. poslužavniku - gorko reče Lesli. - Ovde - p ro ša p ta la ie Magda, Nije mi sam o jasno šta ti radiš zastavši p re d vratim a jedne sobe. ovde. M oram o biti tihi, znaš i sam da je - Pa to i jeste ono glavno! - us- ovam o zabranjen ulaz. kliknu devojka. - Preko jednog p ri V rata su se bešu m n o otvorila. jatelja u bolnici doznala sam d a d e Jedan m ladić u b elom m antilu čak, izgleda, dolazi s e b i. . . Zamisli nešto je poslovao oko čitave gom i šta bi značilo ako bi njegovu prvu le elek tro n sk ih uređ aja p o red an e izjavu svi čuli preko radija! oko postelje na kojoj se jedva raza - A šta ako se ničega ne b u d e se- znavala m ršava prilika sa glavom ćao? P ovrede g la v e . . . U takvim u m o tan o m u zavoje. slučajevim a am nezija je veom a Lesli zavrte glavom. M edicina je česta, zar ne. tako daleko o d m ak la da čovek - To je m oguće - klim nu M agda više ne m ože ni da u m re na p riro lavom - ali ja ipak m o ram biti dan način, bez gom ile elektronike raj njega sa m ikrofonom čim o t i lekova koji sam o produžuju ago vori oči. niju . . .

Pony West - Borilačke veštine 7 M ladić se ozlojeđena okren u o kada je shvatio ko je ušao u sobu. - Šta tražite ovde? - p rosiktao je uzbuđenim šapatom . - Z ar ne u m ete da čitate? Ulaz je zabranjen! Njegov gnev, m eđutim , bio je preslab za M agdin očaravajući osm eh. Šapatom , onim svojim uz budljivim grlenim glasom , objasni la je m ladom lekaru ko je i šta želi. »Njeno ime, izgleda, u Vašingtonu je lozinka koja o tvara sva vrata« pom isli Lesli. »Nisam znao d a je to liko p o z n a ta ...« Ili je tajna, ipak, bila u nečem drugom : u njenoj lepoti? - Ko vam je rekao da će se dečak osvestiti? - u pitao je lekar, ali sada već m nogo blaže. Oči su m u poči vale na izrezu M agdine bluze je r se devojka s druge stran e postelje o p rezno nagnula n ad dečaka. I Lesli je oblizao iznenada osušene usne. Ta devojka je veom a d o b ro znala kako da u p o treb i sve čim e ra sp o laže. - Zašto? - u p itala je sa razoružavajućim osm ehom . - Z a to što o tom e nisam još ni oliciju obavestio - p ro g u n đ a lea r - iako su zahtevali da im to o d m ah javim. Žele nekakvu izjavu od dečaka, ili šta već uzimaju. - D oktore . . . - zaustila je Magda. - O prostite, nisam vas još zapi tala ni za im e . .. - Sotelo - oduševljeno se osm eh n u o m ladić. - Karl Sotelo. I još sam na stažu, u s tv a r i. .. Zapanjenim pogledom posm at-

49 rao.je kako M agda o tvara m agne tofon i seda na stolicu kraj dečakove postelje, ljupko prekrstivši nogu prek o noge. - N alazim o se u bolesničkoj sobi m ladog Rika Perkinsa, dečaka koga su p re tp ro šle noći našli teško povređenog za volanom očevog autom obila, dečaka koji od tog tre n u tk a nije dolazio svesti. Svi n e str pljivo očekuju da se Rik osvesti je r bi njegova izjava m ožda m ogla o b jasniti tajanstvene događaje u blizi ni S ent L ionard Krika, kad a ie u b i je n a devojka po im enu Florans K irkpatrik i n estao dečakov drug Kori Stivens. Ovde, kraj nas i kraj m ladog Rika, nalazi se d o k to r Karl Sotelo, šarm an tan m ladić koji sve svoje veliko znanje ulaže da deča ka vrati svesti, d an o n o ćn o dežura jući kraj njegove postelje . . . Sve to M agda je h lad nokrvno izo vorila u m ikrofon dok se crnoosi Sotelo nervozno p rem eštao s noge na nogu. - Uh . . . ovaj, gospođice Lo m e r . . . ja sam, u stvari, preuzeo dežurstvo pre jedva pola sata. B o jim se da . . . Svi troje su se trgli je r se do tada nep o m ičn o telo na postelji iznena d a p om erilo i do njih je do p rlo tiho stenjanje. Sotelo je gotovo skočio do postelje i nagnuo se nad dečakovo lice. M agdine oči su zasvetlele. M ikrofon je već bio u blizini Rikovih bledih usana. - Vode . . . - jedva čujno prošaptao je dečak. - Vode . ..

P o n y West - Borilačke veštine 7

Rik o tv o ri oči u kojim a se p o n o Sotelo m u je vešto ovlažio usne i Rik je sa olakšanjem uzdahnuo. vo v id eo strah. - Š ta je bilo sa K orijem . . . i sa T renutak kasnije, njegove k ru p n e oči su se otvorile i on je okružio Flo? - D o b ro su - uverljivo se o sm eh oko sebe zam agljenim pogledom . - B o ln ic a . . . - šapnuo je. - nu M agda. - Možeš li nam opisati tog čoveka, Rik? To je veom a važ Kola . . . m nogo su slupana? - Ne brini o kolim a, Rik - nežno no ako želiš da ga policija uhvati. V idelo se d a je i tih nekoliko reči se osm eh n u Magda. - S njim a će sve biti u redu. Tata se neće ljutiti. iscrpilo dečaka. Oči su m u se sklo - A Kori? FIo? - trže se dečak. - pile, a disanje postalo nem irno. So telo se zab rin u to zagledao u in stru Šta je sa njim a . . . i ko ste vi? - M agda L o m e r. . . čuo si m oje m ente. - G ospođice L om er . . . dovoljno ime? Dečak pokuša da klim ne gla je. Bojim se da ponovo ne izgubi vom, ali m u se na licu pojavi bolna svest. - Rik - šapnula je ona, ne o b ra grim asa i on posegnu rukom p re m a glavi. Sotelo nežno, ali čvrsto, ćajući pažnju na m ladića. Lesli u d nu postelje, napravi grim asu. Ta zaustavi taj pokret. - Ne sm eš dirati, Rik - tiho reče. .devojka nije birala sredstva da - Glava ti je p o vređena . . . ali m is dođe do cilja . .. - V eom a visok . . . ogrom ne lim da će sve biti u redu, - Rik . . . - poče Magda. - Možeš ruke . . . ram en a - s nap o ro m je li da mi kažeš šta se sve one noći šap tao dečak. - I užasno jak . . . Jasno se videlo da se njegovo dogodilo? Neko vas je napao? Dečak sklopi oči i blede usne dugo koščato telo streslo pod p o m u zadrhtaše. Ć utao je. krivačem- Kad su kola k re n u la . . . zgra - Reci mi, Rik . .. - Jedan čovek . . . - s n ap o ro m je bio je vrata . . . kvaka m u je ostala šaptao dečak. - U dario je Kori- u r u c i .. • nije čak ni pao . .. M agda je podigla pogled i zagle ja . . . a onda, on i Flo . . . znate dala se u Leslija zatim u Sotela. v e ć ... - Rik . • • nisi m u video lice? - Znam - šapnu Magda. - Govori dalje . .. - Nisam • • • D e č a k o v glas bio je jedva čujan, - M ene nije video . . . uspeo sam da se prišunjam kolim a i krenem . lice još bleqe. - Sada je zaista dovoljno - umeUm alo da m e za u sta v i. . . jurio sam kao lud . . . sleteo sa puta, je li ša se Sotelo. - G ospođice Lom er, žao mi je, ali vas m o ram zam oliti tako? da napustite sobu! - Da li si zapazio kako izgleda?

Pony West - Borilačke veštine 7 M agda sa oklevanjem ustade, ne skidajući pogled sa Rikovog lica. - Da li je m oguće da on bunca? tiho je upitala. Sotelo sleže ram enim a. - Kod povreda glave sve je m o guće. P rem d a . . . govorio je vrlo povezano i razum no gotovo sve vrem e. - Šta je ovo ovde? Jedino Lesli nije bio iznenađen tim glasom , pošto je oštri sluh ninđe na vrem e osetio tihe ko rak e u hodniku i otvaranje vrata. Na nji m a je stajao visok sedokos čovek u belom lekarskom m antilu, d o sto janstvenog i pravog držanja ličnos ti navikle da kom anđuje i da joj se pokoravaju. - Pitao sam šta je ovo, Sotelo! produži on oštrim glasom . - Ko su ovi ljudi? -N o v in a ri - zbunjeno odvrati m ladić. - Ovoga časa su ušli, p ro fe sore. Upravo sam ih ubeđivao da nap u ste prostoriju . .. Lesli se m orao nasm ešiti tra n sform aciji koju je M agda u deliću sekunde izvela. Sada je bila m ala preplašena devojčica koja je og rom nim očim a s poštovanjem posm atrala dostojanstvenu pojavu pred sobom . U očim a joj se videlo divljenje i, m ožda, m alo straha. - O prostite, profesore - zagukala je tankim glasićem , potp u n o raz ličitim od prom uklog, seksepiinog glasa - ja zaista nisam znala da se ne sm e . . . D oktor nije ništa kriv, upravo se sp rem ao da nas izbaci

51 napolje kada se pacijent osvestio i ... - Šta, osvestio se? - trže se profe sor. - T rebalo je o dm ah da m e po zovete, Sotelo - reče prekorno, m ada m nogo blažim glasom . G ospođice, b udite ljubazni i izađi te. Sve što želite da doznate dobićete u mojoj izjavi za štam pu. To važi i za v a s -m n o g o hladnije je d o dao, klim nuvši glavom Lesliju. - Hvala, profesore. Do viđenja, profesore - s poštovanjem je govo rila M agda izvlačeći se prem a v ra tima. Oboje su se glasnu nasm ejali k ada sit konačno izašli sa odeljenja za intenzivnu negu. - Sada već m nogo više poštujem tvoj posao - reče Lesli. - Nisam znao da je za njega po treb an i glu m ački talent! Doznala si šta si želela? - Pa . .. ne baš sve. Znaš, Lari, nadala sam se da će dečak m oći da nam dii potpun opis tog zločinca. Bilo bi odlično da organizujem o lov na njega uz pom oć slušalaca. Takve stvari privlače ih kao m ag net! - Im aš li još m nogo posla? Ja već osećam glad. - Ne - odm ah n u ona. - Sam o da skočim do studija i i/m o n tiran i ovu traku. D vadesetak m in u ta po sla, a onda ručak. Može? - Može - klim nu Lesli glavom. Pod uslovom da ne bude više od dvadesetak m inuta. Vožnja do radio-stanice protok-

52 la je uglavnom u ćutanju. Magdi se žurilo i svu svoju pažnju posvetila je vožnji, dok je Lesli n apeto raz m išljao o o nom e što je čuo od m la dog Rika Perkinsa. Da li je dečak zaista bio pri sves ti? Njegov veom a n e p o tp u n opis napadača Leslija je podsećao na n ek o g a... Ma čoveka koga je već dva puta video m rtvog, ali za koga još nije bio siguran da m u neće stati na put. On ili njegov dvojnik . . .

Lesli je zavaljen u udo bnoj stoli ci odbijao dim ove iz cigarete i sa oduševljenjem p o sm atrao kako M agda gurm anski sladi ostatke jela u tanjiru. - Uh, ovo je bilo d obro - reče ona, odgurnuvši konačno tanjir isp red sebe. - Baš sam bila glad na . . . Sedeli su u jed n o m m alom ¡tali jan sko m re sto ra n u u blizini Kapitol Hila, koji je u ovo d o b a dana bio gotovo prazan. Jelo je bilo zais ta izvrsno, a na M agdino nago vara nje Lesli je konjak ovoga p u ta zam enio izvanrednim kjantijem . - Ovo je vino op asno - reče devojka zam išljeno zagledajući čašu prem a svetlu. - Suviše je toplo . . . kao sunce juga. Navodi čoveka d a zaboravi gde se nalazi i šta radi, da misli sam o na m ore, na pesak, n a ... - Na šta još? - tiho u p ita Lesli.

Ponv W est- Borilačke veštine 7 Pogledom je m ilovao njene o b raze, zažarene od vina. - Na ljubav . . . Lesli je preko stola položio svoju šaku na njene tople, vitke prste. - Ne m ogu ti p o nuditi m nogo reče tiho - ali ni m alo . .. Pogled njenih tam noplavih očiju bio je dubok kao m ore. - M isliš li da vredi? - šap n u la je. -- N ekoliko noći uživanja, a o n d a avion za San Francisko ije d n a d ru ga žena za tebe, Lari. A ja? - M agdo . . . devojko, pa m u šk a r ci n ap ro sto lete oko tebe! Sta nije u redu? R azočarana? - Ne - h ra b ro se o sm eh n u la ona. - Ili to b a r ni sebi ne priznajem . . . - M ožda suviše zahtevaš od bednog m uškog ro d a - osm eh n u se Lesli. - Ili n em aš dovoljno hrab rosti d a se n ek o m e potp u n o p re pustiš. Pri tom ne m islim sam o na telo . . . M agda je sa uzdahom iskapila svoju čašu. - Sipaj mi još m alo, Lari. - Pomaže? - Ne znam - slegla je ram enim a. - V idećem o . . . Pričaj m i m alo o Ja panu, hoćeš? - O Jap an u uopšte, ili kako Ja panci vode ljubav? - nasm eja se Lesli. - To sam videla - nasm eja se i on a - b a r n a filmu. - O nda ih nisi shvatila, Magda. Japanci u nose strast u sve što čine, iako su na prvi pogled veom a po vučeni, gotovo hladni. Njihova Iju-

Pony West - Borilačke veštine 7 bav ne zna za granice, o nom e ko voli dop u šten o je sve i o p ra šta m u se sve, čak i ubistvo p a rtn e ra . .. - Hvala lepo, to je za moj ukus ipak m alo previše! Nadam se da ti u Japanu nisi stekao tu lošu navi ku? - Nisam - zam išljeno reče Lesli - ali mi se čini da počinjem da ih shvatam . Znaš, ponekad, kad vo dim ljubav sa Sum iko, osećam da sm o stigli do nekog vrhunca kakav se više n ikada ne m ože postići i po noviti . . . U takvim tren u c im a do lazi mi pom isao da na tom v rh u n cu ostanem zauvek . . . a to m ože sam o sm rt. - 1? - njene oči su blistale. Disala je uzbuđeno, nagnuvši se m alo prem a Lesliju. - Ništa - osm eh n u se on. - Svaki put je to neki nov vrhunac, d ru g a čiji od ostalih. Bojim se da sm o ona i ja još daleko od časa kada ćem o dosaditi jed n o drugom . Devojka je zam išljeno klim ala glavom, pogleda u p erenog nekud u daljinu. - A ti? - tiho u p ita Lesli. - Ja? - trže se ona. - Ne znam . . . čini mi se da se nijednom još ni sam potpuno prep u stila nečijem zagrljaju. Jedan mali deo m ene uvek je ostajao zatvoren, rezervisan .. . kao da sa stran e hladnokrv no analizira šta se to događa. Mož da je to i profesionalna d eform aci ja, a? - M o ž d a -o sm e h n u se Lesli. - Ili pogrešno vaspitanje. K ada je lju

53 bav u pitanju, Japanci nem aju ni kakvih inhibicija. Naša kultura, m eđutim , o p tere ćen a je gom ilom p re d rasu d a koje već vekovim a n e m aju nikakvog smisla. Često nis m o ni svesni koliko te p red rasu d e utiču na naše svakodnevno p o n a šanje . .. - Znam, Lari —glas joj je bio prom ukao i tih - neke granice ipak po stoje, zar ne? - Eto vidiš. N ema granica u lju bavi za Japance. Ne važi to sam o za njih, orijentalna filozofija u tom e ima univerzalna shvatanja. R ekao sam ti već, sve je dozvoljeno, čak poželjno . . . - Baš sve? - šapnu ona. - Baš sve. Ako nekoga voliš, m o raš voleti sve u njem u . . . i na nje mu . . . Znam da je tu granicu teško preći, ali ona o tvara nove vidike, Magda. O na nem o klim nu glavom, zaba cujući kosu sa lica. - Hvala, učitelju - reče sa osm ehom . - Im a neka posebna reč za učitelja, zar ne? - Da. Sensei. - Sensei . . . hoćeš li da m e učiš? S tegnuta grla, Lesli klim nu gla vom. Kao u snu dozvao je ko n o b a ra, platio račun, pošao za njom prem a parkiralištu na kojem je sta jao »mini moriš«. Pogleda podig nutog prem a njem u, M agda se o s lonila na njegovo ram e i njena ruka skliznula je u njegovu. Ljubili su se dugo, sklopljenih očiju, ne prim ećujući podsm ešlji-

54 ve poglede prolaznika. M agda je konačno d u boko u d ah n u la i otrgla se iz njegovog zagrljaja. - Lari . . . hajdem o kod m ene . . . Nisu se vozili dugo. M agdin stan nalazio se u jednoj od uskih sp o red n ih ulica koje se odvajaju od bučne Istočne egzekutivne aveni je. G um e »mini m orisa« zaškripale su k ad a je devojka naglo zakočila u podzem noj garaži zgrade. - H oćeš da ti ponesem m ag n eto fon? - u p ita Lesli izlazeći iz kola. M agda o d m ah n u glavom . - U kući mi nije p o treb an , a ako n e k u da krenem , poći ću kolim a. Ostavi g a ... - Ovaj lift je užasno b rz - progunđa Lesli odvajajući se o d nje. Bili su sam i u uskom p ro sto ru , p ri ljubljeni jed n o uz drugo. - Čini ti se - o sm eh n u se Magda. - U stvari, jezivo je s p o r . . . Sa d u b o k im uzdahom zaključa la je za njim a v rata stan a i odbacila torbicu na pod. Lesli se ogledao oko sebe. Nalazili su se u p ro s tra noj dnevnoj sobi, u ređ en o j je d n o s tavno, ali sa ukusom . Uz veliku klub-garnituru istaknuto m esto za uzim ao je sto sa pisaćom m ašinom i gom ilom hartije i knjiga n a nje mu. Dvoja vrata vodila su desno iz prostorije, je d n a levo. Nije im ao m nogo v re m e n a za razgledanje. M agda je sm akla cipe le sa nogu i bacila m u se u zagrljaj, stežući ga ru k a m a oko pasa. Osetio je njene m ale čvrste grudi na svojima, prsti su m u skliznuli duž

Pony West - Borilačke veštine 7 njenih leđa, podigli se p rem a v ra tu. Zario je lice u njenu m irišljavu kosu. M agdini vešti p rsti projurili su duž dugm adi košulje, skliznuli is pod pazuha, sklopili se n a njego vim m išićavim leđim a. O setio je usne na grudim a, vrelije od p lam e na. Lagano je p o m era la ru k e napred, n a ram ena, svlaćeći m u is to v rem en o i košulju i sako. Podigla je pogled p re m a njem u. Oči su joj bile tam ne, pune usne poluotvorene. H ajdem o u k u p atilo - šap n u la je i otrgla se o d njega. U h o d u ie skinula pojas i spustila d a joj su k nja sklizne niz duge noge, osvrćući se d a ga pogleda p re k o ram ena. N estala je iza v rata kupatila, sam o u bluzi i m alim providnim gaćica ma. D rhtavim ru k a m a Lesli je zbacio o d eću sa sebe i u nekoliko k o ra k a prešao p u t do kupatila. Zastao je na vratim a. M agda je skupljala kosu u p u n đ u na glavi, sa ustim a punim ukosnica. P otp u n o naga. Njegov pogled klizio je p rek o p u nih grudi sa o štrim bradavicam a, dugih bokova, ravnog sto m ak a u k rašenog m ekim dlačicam a sm eđe boje. O sm ehnula m u se, sa divljenjem p osm atrajući njegovo m išićavo telo p o tp u n o p re p la n u lo od sunca. Prišla m u je lagano, kao m ačka, sm ešeći se uglovim a usana. Položi la je oba dlana n a njegove m aljave grudi.

Pony West - Borilačke veštine 7 - Dođi - šapnula je. - Idem o pod tuš . . . V oda se slivala niz njihova vrela tela dok su stajali jed n o uz drugo, čvrsto priljubljeni, bez želje, bez p o treb e d a se razdvoje. Lesli spusti usne na njene grudi i ona uzdahnu i strese se od zadovoljstva, o p u šta jući se u njegovim rukam a. - Uzmi me, L a r i. . . ali hoću da b ude dugo . . . dugo . . . Podigao je kao lutku i poneo u d nevnu sobu. Voda je kapala sa nji hovih tela. - Tu . . . na podu - zaječala je Magda. Oči su joj bile zatvorene, las prom ukao, gotovo je d ahtala roz polu o tv o ren a usta. Lesli se spustio na kolena, p re krivajući joj telo poljupcim a. O na je skliznula p red njega, ispružila se po m ekom tepihu, privlačeći ga na sebe, tražeći u sn am a njegova usta. - Hajde, hajde . . . P rebučno je na stočiću u uglu zazvrjao telefon. Oboje su se trgli. M agda otvori oči. - Prokletstvo! - rek la je tvrdim , hladnim glasom. Lesli se m orao nasm ejati. - Do đavola i telefon! Neka zvo ni! Poljubila g aje u ram e i blago o d g u rnula u stranu. Lesli se uspravio, posm atrajući kako na svojim d u gim nogam a prilazi telefonu. P od igla je. slušalicu, sa osm ehom gle dajući Leslija, poželjnija nego ikad. - Da? A, ti si, Rodni? Nešto se d o godilo?

55 N ekoliko tre n u ta k a je ćutala na m rštenog lica. - Šta m e briga!? - prasn u la je na kraju. - Ne tiče m e se . . . pošalji ne kog po traku. Sad nem am vrem e na d a dolazim . . . Jeste, ako baš h o ćeš da znaš. M uškarac zbog kojeg bih i tebe i radio m ogla da pošaljem do đavola . . . Da . . . neka dođe ko hoće, m agnetofon je u ko lima, trak a je na njem u . . . Ne, kola nisu zaključana . . . Ćao, Rodni! T resnula je slušalicu i osm ehnula se. - N eka b udala je tam o u studiju zaturila trak u sa snim kom iz b o lni ce - objasni. - Rodni, naš ured n ik hteo je da m u donesem original sa m og m agnetofona, čuo si šta sam m u rekla? - Čuo sam - osm eh n u se Lesli ali ne znam da li sm em da ti poverujem . - O n o da bih radio poslala do đavola? Nemoj da mi veruješ. Podigla je ruke i raspustila kosu da joj padne niz ram ena. Sklopila je oči kada je Lesli ponovo uzeo u z a g rlja j... Lesli je nežno pogladio po kosi i m alo se podigao oslonjen na lakat. -J e s a m li bila dobra? - šapnu Magda. - Jesi - o sm eh n u se on - ali . . . - Š ta ali? Bila sam d o b ra ili ni sam? - Bila si kao gladan čovek - než no reče Lesli. - Toliko gladan da m u je svejedno šta jede dok se ne zasiti. U dobroj hrani, m eđutim ,

56 m ože da uživa sam o sit čovek. - A to znači? - nam ršti se Magda. - To znači da je sve ovo bio sam o uvod. - Lesli se m orao još jednom nasm ejati. - Ono pravo tek poči nje . . . Spustio je usne na njen vrat, nežno je gladeći ru k a m a po leđim a. Izvila se kao m ačka i zarila m u prste u kosu. - M anijače . . . još ti nije dosta! - O tom e ćem o razgovarati ujutru - osm eh n u se on. - Ujutru? - zgranu se ona. - A kad ćem o spavati? - Spavaćeš, ne brini - govorio je tiho, naglašavajući po k retim a ruku po njenom telu svaku reč. Nekoliko p u ta ćem o zaspati i po novo se buditi da vodim o lju bav . . . sve do jutra. Iznenadićeš se kako ćeš u ju tru biti o d m o rn a i sve za. - To si u Jap an u naučio? - nasm eja se Magda. - Zato, dakle, oni m ogu onako m nogo da rade? - M ožda - reče Lesli kroz sm eh. - To, verovatno, im a neke veze. M oraš najpre shvatiti da se ljubav ne vodi na brzinu, za nekoliko m i nuta zadovoljstva . . . I još nešto: ne sm eš m isliti ni na šta drugo sem na m oje i svoje telo. O pusti se. Tvoje telo bolje od tebe zna šta treb a da č in i . . . Neki neugodan, diso n an tan zvuk m ešao se sa njihovim d u b o kim ritm ičkim disanjem . Lesli la gano otvori oči. - Prokleti telefon - pro m rm lja

Pony West - Borilačke veštine 7 Magda. - Zašto m e nikada ne o s tavljaju na miru?! U spravila se i m alo zateturala, kao pijana, ali joj je glas bio sigu ran kad a je podigla slušalicu. Sa strpljivim izrazom na licu sasluša la je pravu bujicu reči sa druge strane. - D obro - reče najzad. - Dobro, rek la sam . . . sići ću da pogle dam . . . javiću ti za pet m in u ta . . . dobro, dobro! S pustila je slušalicu sa zam išlje nim izrazom na licu. - Č udno . . . R odni je poslao je d nog m om ka za traku, ali njega još n e m a ... - Da nisi m ožda ipak zaključala kola? - zapita Lesli. - Ne verujem . . . - o d m ah n u ona glavom. - Ipak . . . Lari, hoćeš li da siđeš da pogledaš? Neće ti biti teš ko? - N aravno . . . slušaj, događa li se vam a često da nestan u trake? - Do sada n ikada - nasm eja se ona - ali se, u onoj gužvi, to pre ili kasnije m oralo dogoditi. Evo ti k lju č e v i. . . Lesli je h itro navukao pantalone i košulju i obuo cipele. Lice m u se sm račilo čim je zatvorio za sobom vrata M agdinog stana. Lesli Eldridž, jednostavno, nije verovao u sticaj okolnosti. Zato je i bio sp rem an na sve u tren u tk u kada su se vrata lifta lagano otvo rila d a ga p ro p u ste u podzem nu garažu. K ada su izašli, M agdina kola bila

Ponv W est- Borilačke veštine 7 su u osvetljenom uglu, a sada je taj ugao bio u m raku. N eonska svetiljka bila je ugašena. »Još jed n a koincidencija«, osm ehnu se Lesli u sebi. »To bi već bilo suviše«. B ešum no klizeći po b etonskom podu, uza sam zid, ninđa se p rim i cao m alim crvenim kolim a n ap i njući sva svoja čula. Još ništa nije upozoravalo na opasnost. Svetlost koja je do p irala sa stra ne bila je dovoljna da jednim po gledom o buhvati jeziv prizo r koji m u se ukazao p re d očim a. Izm eđu »mini m orisa« i susednih kola le žalo je nep o m ičn o telo m ladića u uskim farm erk am a i tam noj ko šu lji. Magdin m agnetofon bio je otvo ren na prednjem sedištu, upola skriven poluotvorenim vratim a. Na njem u nije bilo trake. Osvrnuvši se oko sebe, Lesli skliznu u uski p ro sto r izm eđu vozi la. Jedan pogled bio je dovoljan da utvrdi da je m ladić m rtav: iskola čene oči i m odri jezik izm eđu pocrnelih usana govorili su dovoljno bio je zadavljen. Pažljivim pogledom je p re traži vao p ro sto r oko kola, ali nije o t krio nikakav trag koji bi m u nešto više rekao o ubici. D uboko je uzdahnuo i lagano se vratio do lifta, zadubljen u misli. Neko je još jednom izuzetno brzo reagovao u želji da ukloni sve tra gove nerazjašnjenog ubistva. Nije se m ogao oteti zaključku da iza svega što se dogodilo stoji jedan

57 čovek . .. Ili jed an naicovek . . . O sm ehnuo se kada je pritisnuo kvaku M agdinih vrata. Nije bilo za ključano. Devojka je zaista im ala nekoliko veom a loših navika. Pažljivo je zaključao vrata za so bom , praćen iznenađenim Magđinim pogledom . - Š ta to radiš? - u p itala je kada je prišao prozoru, otvorio ga i n a gnuo se da proveri postoji li neki prilaz spolja do njenog stana. - Sta se dogodilo? Je li trak a uzeta? Lesli klim nu glavom. Ali je tvoj šef neće d o b iti. . . N esta la je. M agdine oči se raširiše. - Kako to? - Ne znam. Neko je zadavio m la dića koji je došao po trak u i odneo je. M agnetofon je prazan. N am erno je govorio kratkim , b ru taln im rečenicam a, u želji d a je poštedi šoka. Ipak, njeno lice preblede i ona nesvesno zakloni ru k a m a gole grudi. - Ko . . . ko je to učinio? Lesli sleže ram enim a. - Neko kom e nije u interesu da se dozna opis ubice. Ni tra k a iz stu dija nije slučajno nestala, u to sam ubeđen. M oram o o d m ah obavestiti policiju. Mali Rik je u opasnosti, kao i svi s kojim a je razgovarao od časa k ad a je došao svesti. Devojci se već vraćalo prisustvo duha. - Sotelo . . . m ožda jo& neko od lekara . . . i . ..

Pony West - Borilačke veštine 7

- 1 ti, Magda. ci nešto . . . O bećavam da ću te svo K lim nuo je glavom i bledo se os- jim ru k am a svući čim ova gužva m ehnula. p ro đ e ... - 1 ti, Lari. * * * - Ja sam navikao na opasnost. Devojka je neko vrem e zam išlje no gledala pred sebe klim ajući gla N orm an Ejken tiho zviznu osvr vom. ćući se po raskošno nam eštenoj - N ekako sam to osetila od p r kancelariji. Z ainteresovano je povog tre n u tk a kada sam te ugledala sm atrao etikete po flašam a n e m a r - reče tiho. - Ne znam . . . nešto u no poredanim iza p o luotvorenih tvojim pokretim a, u tom držanju, vrata bara. odaje čoveka koji živi opasnim ži - Znao sam da si uspeo, Volte votom . Valjda te zato do sada ni reče najzad - ali da si ovako viso sam ni pitala čim e se baviš . . . Ne ko, to . . . Sto od pola akra, fotelje, znam čak ni da li se sada usuđujem bar, skupocen tepih n a podu, sek da te pitam . . . re ta rica p re d v ratim a . . . - Privatno ili profesionalno? - Čudi m e da nju nisi stavio na nasm eja se Lesli. - Ne bih želeo da prvo m esto - nasm eja se K am inski postanem ju n ak neke tvoje nove pružajući m u ruku. - Znam da je reportaže sa lica m esta. tvoj tip . . . - Znam d a je tvoj tip . . . - P o tp u n o privatno, b a r za sada. - Ma, pusti - uzdahnu Ejken. Iako im am utisak da bih tvojim do G ledala m e je tako da sam svaka življajima m ogla ispuniti program dva m in u ta m o rao pogledati da mi od nekoliko sati, ne računajući nije otk o p čan šlic. Je li, Volte, zbog reklam e. čega ti je ta ženska toliko u o b ra že - D osta priče, mala! - zapreti na? Lesli prstom . - Suviše se k om otno - Ne znam - sleže ovaj ram en i p onašaš za devojku kojoj p reti m a - niti sm em d a je pitam . Sva sm rt. T reba da se javiš šefu, a zatim sreća da Lilijan n em a pristupa pozovi policiju. Sam o još nešto: ovam o, inače . . . m o rao bih da tra reci im da si ti našla telo u garaži. žim drugi posao! Nem aš ništa protiv? - N em am kod nje nikakve šanse - O pasan i tajanstven! - nasm eši - uzdahnu Ejken. - V erovatno za se Magda. - N adam se da ne radiš rađuje dva p u ta više od m ene. za neku stran u obaveštajnu služ - O tprilike - nasm eja se K am in bu? ski. - Slušaj, da te poslužim nekim - Čak ni za dom aću, časna reč! - pićem , pa da p ređ em o na stvar. podiže Lesli ruku. - Ali, ako m isliš G ospođa Keri m ože svakog časa na m iru d a telefoniraš, najpre o b u u ći sa gom ilom h artija u ru k a m a i

I'onv West - Borilačke veštine 7 onda ništa od našeg razgovora. - Onaj anđeo tam o zove se gos pođa Keri? - radoznalo u pita Ejken, pokazujući palcem preko ra m ena. -- A zna li se ko je gospodin Keri? - G ospodin Keri je u m ro pre dve godine - lukavo se sm eškao njegov prijatelj. - Prem a tom e, Norm, put ti je otvoren, b a r što se toga tiče. A za ostalo . . . - on rečito sleže ram enim a. - M ada ti ne bih savetovao da p o k u š a š . . . Zli jezici tvrde d a je gospodin Keri u m ro od iscrpljenosti. - Neki ljudi baš im aju sreće pro g u n đ a Ejken, sa uživanjem otpijajući iz visoke čaše u kojoj je zveckao led. - Volte . . . šta ću da radim s tim Vajczekerom ? Prijateljevo lice se uozbiljilo. O t vorio je jednu od m nogobrojnih fijo k a svog stola i iz nje izvukao dosije u karak terističn o m povezu. - Prilično tanak - stru čn o proceni Ejken. K am inski klim nu glavom. - Sve što u njem u piše m ogu da ti ispričam za nekoliko m inuta. Prvo i prvo, Vajczekerov dosije o t v o re n je sam o zato što je svoje sek sualne nagone iživljavao n a istom m estu kao je d n a m nogo poznatija ličnost koju sm o rutinski pratili. V ajczekerovo im e sam o je jedno o d stotinak im ena stalnih posetilaca tog m esta. Posle toga u n e t je sam o još jed an podatak: neko vrem e viđao se sa čovekom za koga pouzdano znam o da radi za izrael

59 sku obaveštajnu službu. - Baš ti hvala, Volte - kiselo se nasm eši Ejken. - Misliš da si mi tim e sve rekao, je li? Jedno mesto . . . je d n a poznata lič n o s t. . . je dan tip koji je stran i obaveštajac . . . Ja nisam Šerlok Holm s, do đavola! Zar ne m ožeš da budeš m alo konkretniji? - U m esto odgovora, K am inski pruži ruku da pritisne dugm e interfona. - G ospođo Keri, nem ojte nikog puštati p etnaestak m in u ta kod m ene. Im am važan razgovor sa gospodinom Ejkenom . . . - Z ar je tolika pred o stro žn o st za ista potrebna? - podiže obrve Ej ken. - M ožda i veća - sm rk n u to o d vrati prijatelj. - Koliko ju tro s u p o zorili su m e da dosije V ajczeker nije za lica van sastava FBI. Ne znam čem u tolika b u k a oko n ek o liko nevažnih redova, do đavola! Ovakvih dosijea im a nekoliko miliona dole u suterenu! - M ožda ti redovi i nisu toliko nevažnih - osm eh n u se Ejken. - Da čujem , Volte. Šta piše tam o? - Gotovo ništa, rek o h t i . . . Mi ru tinski držim o na oku m odni sa lon izvesne M arše Grifits na Pensilvanija aveniji je r se tam o skupljaju m noge poznate ličnosti. V ajczeker je tam o počeo d a zalazi otp rilik e u isto vrem e kad a i p ro feso r Pulsen, jedan od najpoznatijih am eričkih genetičara, p a se tako i njegovo im e našlo na spisku . . . - Šta kog đavola g enetičar traži

Pony West - Borilačke veštine 7

ali to nije teško proveriti, zar ne? u m odnom salonu? - Ne bi treb alo da bude - osm eh-M o d n i salon je sam o firm a o d m ah n u K am inski glavom. - Kod nu se policajac. - Hvala ti, Volte. M arše Grifits aranžiraju se sastan V idećem o koliko si mi pom ogao. I ci sa devojkam a za m uškarce čiji ne brini, niko neće doznati odakle su seksualni apetiti m alo n eu o b i mi ovi podaci. K am inski p ohita da ukloni dosi čajeni a im aju dovoljno novca da )late kako bi ih zadovoljili. Na ža- je sa stola, a zatim se zam išljeno za osl, i p ro feso r Paulsen je bio gleda u svoju čašu. Ispio je naglo, m eđu njim a . . . Pošto je n jegov rad jednim gutljajem . bio od značaja za odbranu, naredili Ejken je shvatio signal. Ustao je su nam da ga držim o na oku i vo i protegao svoje dugo telo. - U redu, Volte, idem. I ja im am dim o evidenciju o svim stalnim posla preko glave. Pozdravi Lilijan posetiocim a. - G enetika od značaja za o d b ra i klince! Tiho je za sobom zatvorio vrata nu? - začudi se Ejken. - Sve im a svoju ratn u p rim enu - kancelarije i sa osm ehom na licu kiselo se nasm eši K am inski - pa okren u o se ženi koja je ukočeno valjda i ta genetika. Ne znam d e ta sedela za stolom i lupkala po pisa lje, Norm , je r nisam radio na tom ćoj mašini kao da Ejken nije tu. slučaju. Znaš, pričam ti sam o ovo - O prostite - ljubazno reče on što piše u dosijeu. Posle nekoliko neka hartija vam je pala pod stoli meseci, m eđutim , dosije Vajczeker cu . . . Čak odavde vidim crveni je zatvoren je r je profesor Paulsen natpis »strogo poverljivo«. G ospođa Keri se trže kao o p a re stradao u saobraćajnoj nesreći. Od tad a im a više od tri godine. Pre na i naže čitavim telom da pogleda nešto više od godinu dana un et je pod stolicu. Kada je podigla po naknadno još jedan podatak: Vajc gled, licc joj je bilo crveno od gnezeker je viđen sa čovekom koji va. - V i. . . m ene . .. m eni ste našli radi za Izraelce. Njegovo im e ti ne m ogu reći, Norm . Zao mi je . . . Tip da prodajete svoje duhovitosti! - O prostite - odvrati Ejken, sa još ne zna da sm o ga otkrili i ne bi valjalo da to nekako procuri. blistavim osm ehom - ali u pitanju - Da li je Vajczeker i dalje o d la je bila op k lad a . .. Ženska radoznalost nije izdržala. zio kod Grifitsove? - upita zam iš ljeno Ejken. - To mi je za sada je d i - Kakva opklada? - ledenim gla som upitala je gospođa Keri. ni siguran trag. - V erovatno - sleže Kam inski -K la d io sam se sa sam im so ram enim a. - Mi ga više nism o kon- bom da će vam grudi ispasti iz te trolisali je r nam nije bio zanimljiv, haljine kada se nagnete - m irnim

Pony W est- Borilačke veštine 7 glasom objasni Ejkcn. - A sad ne znam da li sam dobio ili izgubio . . . Ispala vam je sam o jed n a dojka! Izašao je u hodnik grohotom se smejući. Da pogledi m ogu da ubijaju, N orm an Ejken bi ostao m rtav na pragu kancelarije svog prijatelja.

Lesli se prvi prob u d io i tiho iz vukao ispod pokrivača. Dcvojka je spavala m irn o i čvrsto, na licu joj je lebdeo srećan osm eh. Srećom , u dnevnoj sobi bilo je dovoljno p ro sto ra za njegove u o b i čajene vežbe. P repustio im se, prazneći mozak od svih uznem iravajućih misli koje su ga progonile. Ali nije uspevao da postigne onaj tako željeni mir. M učila g a je pom isao na S um ika . . . Znao je da bi m u ona oprostila, suviše p onosna da bi se uzbuđivala zbog neke druge žene. A opet, osećao se kao lopov koji je opljačkao svog dobročinitelja. N ekoliko pu ta je d uboko u d a h nuo i pokušao da se opusti. Neko ga je posm atrao. Podigao je pogled. Magda, na vratim a spavaće sobe, u m o tan a u svileni pokrivač sa kreveta. - D obro ju tr o - r e k la je p ro m u k lim glasom . - Nije ti bilo dosta one gim nastike noćas? - A tebi? - o sm eh n u se Lesli. Njegovo vitko m išićavo telo bilo je već obliveno znojem. P rim etio je

61 kak6 ga M agda sa divljenjem posm atra. O bliznula je usne. - Nije. Zbacila je pokrivač na pod i p re šla ru k a m a preko punih grudi, gle dajući Leslija pravo u oči. Prišla mu je lagano njišući kukovim a i klekla pred njega. O setio je njene d rhtave prste na svom telu, gladna usta . . . Istuširali su se zajedno, uz smeh, prskajući jed n o drugo, igrajući se kao deca. M agda je za nekoliko m i nula p rip rem ila ukusan i lak d o ru čak. Lesli je od g u rn u o tanji i i uzdah nuo, paleći cigaretu. Bilo je dosta igre. T rebalo je vra titi se u stvarnost. I M agdino lice se iznenada uoz biljilo. - Kao da si odjednom postao drugi čovek, Lavi - rekla je tiho. - I jesam - klim nu on glavom. U skoro m oram izaći, devojčice. A sam a znaš šta nas sve čeka napolju. - Misliš da mi zaista preli o p as nost? - Siguran sam u to. Sva sreća da naš protivnik, ili protivnici nisu imali dovoljno vrem ena sinoć. Rik i Sotelo su sada pod nadzorom po licije i za njih ne m oram o brinuti. Ali t i . . . najbolje bi bilo da na neko vrem e n ap u stiš grad, Magda. - Da napustim grad? - zapanji se ona. - Šta ti pada na pam et, Lavi? A posao? - M rtva nećeš raditi - bru taln o

62 reče on. - Ne bojim -- o d m ah n u o n a gla vom. - Sem toga, ti si kraj m ene, zar ne? - Ne m ogu biti stalno kraj tebe strpljivo objasni Lesli. - Znaš zbog čega sam došao u Vašington. Že lim da n ađ em Tošibu. - A d a bi ga našao, p o treb n a ti je m oja pom oć - trijum falno se nasm eja devojka. - Vidiš da se ne m o ram o razdvajati! Za to v rem e valj da će i policija nešto u rad iti i naći u b i c u .. - Ne verujem . . . - kiselo se nasm eja Lesli. - Oni se snalaze sam o u onim najočiglednijim stvarim a. Ovaj slučaj nije za njih. - Koji? Tošiba? - Ne sam o T ošiba - zam išljeno o d v rati Lesli. - Vidiš, Magda, im am utisak d a se n ep restan o vrtim o oko istog čoveka. Nije mi ni m alo teško da zam islim d a je on u b ica dvojice policajaca i devojke u parku, d a je on n apao Rika i nje gove prijatelje, d a je on ubio m lad i ća dole u g a ra ž i. . . M ožda ne d i rek tn o , svojim rukam a, ali je sva ta ubistva svakako on organizovao. I ne sam o to: ja sam se već dva p u ta sukobio sa jed n im m o m kom koji bi sva ta ubistva s lakoćom m ogao iz v ršiti. . . - Ti? - Njene oči se raširiše. Kada, Lavi? - N ajpre kod Tošibe u dodžou, zatim u policiji. Ali, pazi sad: to je bio ili jed an isti čovek, ili dvojica koji p o tp u n o liče jed an n a drugog.

Pony West - Borilačke veštine 7 Bliži sam drugoj m ogućnosti je r sam video k ad a je onaj prvi pogi nuo. D rugog sam ub io svojim ru kam a. - Č e k a j. . . kako tog tip a povezu ješ sa drugim ubistvim a? - nepoverljivo u p ita ona. - A i ti tvoji id en tični b liz a n c i. . . n e zvuče mi uverljivo. - Taj m om ak im a nadljudsku snagu i reflekse, M agda. Svi oni lju di ubijeni su golim rukam a, sem dvojice policajaca, a niko bolje od m ene n e zna koliko je to teško iz vesti! - L a r i. . . ko si ti? On u stad e i p riđ e prozoru, zagle dan u grad pod sobom . - To ti još ne m ogu reći - glas m u je bio tih - ali m o raš im ati pov erenja u m ene, M agda . . . - H oću pod jed n im uslovom n asm eja se ona. - V rem e je da i ja postavljam uslove. Kad sve ovo b u d e gotovo, Lari, p riča je ek sk lu zivno m oja . . . D rugih n o v in ara nem a, važi? - Važi - o sm eh n u se on. - Ti si je dini n o v in ar do koga mi je stalo, Magda. O na se nasrnešila, ali se viđelo da su joj misli n a drugoj strani. Nervozno je zapalila cigaretu, ali je nekoliko tren u ta k a kasnije- sm rvi la u pepeljari. - Lari? - M olim? - Ta tvoja p riča . . . izvini, ali sve te stvari, po m eni, nem aju m nogo veze m eđ u sobom .

Pony West - Borilačke veštine 7

- Z a to što ti nisam sve rek ao - ka sa arm ijom o d anih sledbenika, o sm eh n u se on. - Za sada je to još jednom podvlačim , sledbenika sam o m oja teorija, ali je to i jedina sa nadljudskim m oćim a. P otreban teorija koja nekako povezuje sve m u je o d re đ en period da svoje k re atu re proveri i van la b o ra to ri činjenice. - 1, naravno, to mi nećeš reći - je, u svakodnevnom životu, v ero vatno i da raširi njihovu m režu i napući M agda usne. - Reći ću ti - o sm eh n u se Lesli. pod njihovu k o n tro lu stavi sve vi - Zar se nism o dogovorili da mi talne tačke, b a r u Vašingtonu, ako pom ažeš? Slušaj dobro: zamisli čo- ne i u čitavoj Americi. Sta ako je veka kom e je stalo sam o do moći. ovo p erio d »probe« za njih, k ad a ni Takvih im a u V ašingtonu, zar ne? oni sam i još ne znaju za šta su sve - Najm anje sto hiljada - nasm eja sposobni, kada m oraju još m nogo se devojka. - Zašto bi, inače, bili u da uče o ljudim a koji će im jednog d an a postati ogorčeni protivnici? V ašingtonu? - I o tu d a ova ubistva? - Taj čovek, naravno, neće birati - Da Magdo. M ožda njegova sredstva da ostvari svoj cilj - za m išljeno produži Lesli. Nervozno k o n tro la nad njim a još nije savrše je koračao po m aloj kuhinji. - Ali, na. U dva slučaja n ap a d n u te su deza velike ciljeve p o treb n i su odani vojke, seksualno veom a privlačne. i sposobni saradnici, p o nekad i či M ožda su ta stvorenja, u m an ip u la tava arm ija sarad n ik a sp rem n ih na ciji njihovim genim a, dobila previ sve. To je slaba tačka svih koji sa še seksualnog nagona. To zvuči njaju o vladavini nad svetom , M ag prihvatljivo, zar ne? da. Saradnici! M eđutim , ako taj čo - Tim e i ti postaješ autom atski vek im a m ogućnosti i načina da te sumnjiv! - nasm eja se Magda. - Pa saradnike bukvalno stvori, da im i ja . . . U redu, da prihvatim o za ded a nadljudske sposobnosti i inteli vojke, ali šta je, onda, sa Tošibom ? genciju i u d ah n e nepokolebljivu - 1 tu je objašnjenje jednostavno: od an o st p re m a s e b i. . . šta onda, oni od nekoga m oraju naučiti b o ri Magda? lačke veštine. Tošiba nije jedini - O nda bi verovatno uspeo - na- m ajsto r koji je nestao, je li tako? sm eši se ona. - Izvini, Lari, ali sve M agda za uzdahom zapali novu to mi zvuči previše fantastično. cigaretu, vrteći glavom. - 1 m eni - nasm eja se on. - Ipak, - Ne znam, L a r i. . . kao da čitam saslušaj me do kraja. Način za to neku n aučnofantastičnu priču. postoji, b a r u teoriji. Čula si za ge - M agdo - v atreno reče on - ono što sam naučio u Jap an u načinilo netski inžinjering? je od m ene savršenog poznavaoca - N aravno da sam čula, a l i . .. - Sačekaj! Sada već im am o čove ljudskih m ogućnosti. Ljudi sa koji

64 m a sam se sukobio bili su više od običnog čoveka, veruj mi! Devojka se strese čitavim telom . - Ako je sam o deo od toga tačan, L a r i. . . onda je čovečanstvo pred užasnom opasnošću . . . On se u m o rn o spusti na stolicu. - Da, Magdo. Upravo to p o kuša vam da ti dokažem . Č ovečanstvo je pred užasnom opasnošću. Možeš li da zam isliš šta bi se dogodilo kada bi taj čovek stekao k o n tro lu sam o nad S trategijskom k om andom vazduhoplovstva u Om ahi? Ili nad K om andom vazdušne o d b ra n e u K olorado Springsu? O na užasnuto klim nu glavom. - M ogao bi da ucenjuje čitav svet, sa najm oćnijim oružjem u ru kama! - A li. . . k o je taj čovek, Lari? Kako je to uo pšte m oguće? - To ne znam - tiho reče on. Mislio sam da ćeš ti m oći da mi pom ogneš da ga otkrijem . Bolje po znaješ ovaj grad od m ene. - Taj čovek m orao bi biti u sa m om vrhu hijerarhije - zam išljeno reče ona. - A to su ljudi o kojim a se zna sam o ono što oni žele d a se z n a . . . Lari, zar ne postoji neko prihvatljivije objašnjenje? U redu, recim o da postoje ti tvoji n ad lju d ski snažni z lo č in c i. . . M ožda je u pitanju sam o želja za novcem , m ožda su to obični gangsteri koji m a je u ruke slučajno dospelo ve liko otkriće? - N em a tu ničeg slučajnog, Mag do - zavrte Lesli glavom . - Takav podu hvat zahteva ogrom n a sre d

Pony W est - Borilačke veštine 7 stva, o g ro m n o znanje i dugogodiš nji rad. Mafija, jed n o stav n o , ne bi uložila novac i tru d u takav p o d u h vat, im a toliko n a č in a da se je d n o s tavnije d o đ e do novca. M islim da iza svega ovoga stoji neki n a u č nik . . . - Ludi nau čn ik —nasm eja se ona ponovo. — V raćam o se naučnoj fantastici, je li? - I n u k learn o oružje je bila fan tastika - pod seti je Lesli - a danas m ože da nas ubije po hiljadu puta . . . Oružje o kojem ti sada go vorim m nogo je opasijije jer je i selektivnije. Njime uništavaš sam o odabrane, a ostale prisiljavaš da ti služe. Magdo, pokušaj da tako m is liš o tom e. Utoliko bolje ako sam se prevario i ako zaista postoji neko jednostavnije objašnjenje. - U redu - ona ozbiljno klim nu glavom. - Hajde da pretpostavim o da stvari ne mogu biti crnje i gore nego što ti m isliš. . . Uostalom , u tom e je prednost pesim ista: ne m ogu se nikada razočarati, oček u ju ih sam o prijatna iznenađenja. Lesli se nasmeja. - To m i se već više dopada. Sad da se dogovorimo šta i kako d a lje ... Ona ga iznenađeno pogleda. -Č e k a j, zar nećeš nikoga obavestiti? - Koga? - Š ta znam ... policiju . .. F B I. . . Ko je već nadležan. - Niko nije nadležan za lude n a učnike, Magdo - osmehnu se Lesli.

Ponv IVest - Borilačke veštine 7 - U najboljem slučaju, sažaljivo bi te pogledali i obećali da će učiniti sve da istraže taj slučaj. U najgo rem . . . pa, treb a raču n ati d a su protivnici već u bačeni u policijski ap arat i ap a rat FBI. Seti se, jednog od njih ubio sam u sred policijske cen trale . . . Sam o bism o n e p o tre b no sk ren u li pažnju na sebe. - Može b i t i . . . što z n a č i. .. - Znači d a sm o nas dvoje za sada sam i protiv njih, a to je velika p re d nost. - Prednost?! - podiže o n a obrve. - Izvini, ali m eni to ne liči na p re d nost. - Kako d a ne? Nas dvoje m nogo brže i jednostavnije k o o rd in iram o akcije, brže d o n o sim o i izvršava m o odluke. N ijedna složena o rg a nizacija, m a kako efikasna bila, to ne m ože d a postigne. Prim enjena kibernetika, devojčice. Kod nas je p o v ratn a sprega m nogo k raća nego kod njih! O na se ponovo zasm eja onim sreb rn astim sm eh o m koji se Lesliju toliko dopadao. - Ne zaboravi - upozori ga - da sm o se dogovorili da b u d em o p esi misti!

N orm an Ejken se svojim lenjim korak o m ušunjao u poznati m ali bar, svoje om iljeno m esto za raz m išljanje. Poznavao je gotovo sve redovne goste i često bi proveo po nekoliko sati u ćaskanju sa njima,

65 nad čašom viskija ili kriglom piva. Ili bi nastavio svoj m arato n sk i ša hovski m eč sa penzionisanim tak sistom O'M alijem, iako nijedan od njih nije bio siguran u rezultat. Znali su o tp rilik e d a se k retao negde oko 155 :156. A tu je bila i E jb i. . . Sam o što sada Ejbi nije bila tu. Ejken razočarano p ređ e pogledom po m aloj sali, praveći se d a ne prim ećuje O ’Malijevo m ahanje. - Hej, Norm! - zaurlao je Irac. Šta je, ne vidiš me? Dođi d a ti p o kažem jed n o novo otvaranje! I protiv svoje volje Ejken se nasm ešio. U p rošeku svake nedelje O’Mali bi se pojavljivao sa nekim novim otvaranjem nau čen im iz go m ile šahovskih p riru č n ik a koje je krišom dovlačio kući. Taj m u je trik palio sve dok Ejkenov u ro đ en i talen at za šah ne bi p ro n ašao pravi odgovor. - Viski! - dobacio je u prolazu n am rg o đ en o m vlasniku bara, koji je zavrnutih rukava s gađenjem p rao čaše. Spustio se n a stolicu p rek o p u ta Irca. Figure su već bile p o re d an e po tabli. - G ledaj sam o šta će d a b u d e trljao je O ’Mali ru k e i, kao beli, odigrao prvi potez dam om . Ejken je bez m nogo razm išljanja odigrao nekoliko sledećih poteza, sve dok se p red njim nije pojavila čaša sa pićem . - A gde je Ejbi? - u p ita tobože iz n en ađ en o k ad a se vlasnik b ara m alo odm akao.

66 - Prokletstvo! - grm nu Irac. - Iz gubio sam opkladu! Ejken ga kiselo pogleda. - Ne pom inji m i opklade . . . Da nas nisam im ao sreće sa njima. - Ni ja - uzdahnu starac i otpi za m ašan gutljaj iz krigle. - M atori H enesi tvrdio je da ćeš Ejbi pom enuti za m anje od pet m inuta, a ja sam bio u b eđ en da nećeš. - I kladili ste se u kriglu piva, n a ravno - nasm eja se Ejken, tražeći pogledom H enesija, još jednog od redovnih posetilaca bara. - U redu, nem oj da kukaš, ja ću platiti pivo za obojicu! - Nije to - o d m ah n u O’Mali razočarano glavom. - Mislio sam da više voliš šah od te ženske, a li... - U redu, hoćeš li mi konačno reći gde je ona? - A ko to zna? Sinoć je jed n o s tavno uzela svoju platu od Vika i nestala. R ekla je da je n ašla bolji posao. Ejken ćutke klim nu glavom. Za m išljeno je otpio još m alo viskija pokušavajući da se skoncentriše n a igru, ali je veom a brzo uvideo da je situacija beznadežna. - U redu, m atori - reče sa osm ehom - strašno ti je ovo otvaranje, priznajem . - Aha, aha! - zagalam i Irac. - Sta sam ti rekao? G ospodine moj, n e ćeš ti više dobiti nijednu partiju, sinom da se kladim! -K la d i se ti sa Me ne šijem - n a sm eja se Ejken, spuštajući na sto

Pony West - Borilačke veštine 7 novac za viski i dva piva. - Čekaj, a revanš? K ud si k re nuo? - Idem kući d a proučim lite ra tu ru - ozbiljnim glasom reče Ejken. Dobio sam gom ilu šahovskih knji ga iz Rusije. Ispod o k a je p o sm atrao uplašeni izraz O’M ajlijevog lica jedva za d r žavajući sm eh. M atori noćas sigurno neće sp a vati plašeći se nekog strahovitog novog sistem a u otvaranju . . . R aspoloženje m u se ponovo p o kvarilo čim je izašao na ulicu. Vazd uh je sm rd eo na prašinu i benzin, a još je bilo užasno vruće. Najgore od svega bilo je što nije znao k u d a da k ren e tražeći Vajczekerovog ubicu. »Ne«, ispravi sebe. Najgore od svega je što je Ejbi otišla. I što je on znao kuda. Sa uzdahom se uvukao u svoj »folksvagen« i k ren u o u pravcu Pensilvanija avenije. M ožda nije ni loše što u ovakvom raspoloženju kreće u »m odni salon« M arše Grifits. Tu jazbinu treb alo je još davno pročešljati. V eom a je brzo shvatio zašto po licija već godinam a ne uznem irava gospođu Grifits. M odni salon n ala zio se u zgradi koja je bleštala od stakla i m erm era u d ruštvu pozna tih b an a k a i osiguravajućih d ru šta va, pred či jim je dugim spiskom na ulazu Ejken sa poštovanjem zaklim ao glavom . M orao je da p ro đ e kroz čitav ba-

Pony West - Borilačke veštine 7 raž uniform isanih ljudi iz obezbeđenja zgrade. Na njih njegova znač ka nije ostavljala nikakav utisak. Ejken je bio uveren d a je najm anje jed an od njih pohitao telefonu da najavi njegovu p o setu gospođi Grifits. M odni salon nalazio se na sa m om krovu zgrade, jed n a ljupka građevina od stakla okružena buj nim egzotičnim rastinjem . Vazduh je na ovoj visini bio m nogo čistiji, pa Ejkena nije iznenadilo što za stolovim a razbacanim u zaklonu zelenila sedi m nogo elegantno o b učenih parova. Ušao je na širok ulaz i sa divlje njem se zagledao u veliki salon koji se p ro stirao pred njim. Na sve stran e išle su savršeno o bučene žene i hitri k o n o b ari u crnim odelima. Po dugoj ram pi u dnu salona, uz pratnju m uzike, šetalo je n ek o liko m anekenki. Bilo ih je više nego gledalaca o p u štenih u u d o b nim foteljam a duž ram pe. - Izvolite? Pred njim je bila visoka vitka devojka, ozbiljnih tam nih očiju, u je d nostavnoj odeći, takođe nekoj vr sti uniform e. - Moje im e je Ejken . . . - Pa? - H teo bih da vidim gospođu Grifits. -- Da li ste najavljeni? - Mislim da jesam - nasrneja se Ejken. - Najavljeni ste, iii m islite da ste najavljeni? - strogo reče devojka. -

67 G ospođa Grifits je veom a zauzeta. -I d a ! - začu se prijatan ženski glas sa drugog kraja salona. - Pove di gospodina kod m adam , Ida! - Eto, ipak á'am najavljen - isceri se Ejken. - Pođite za m nom - reče devoj ka. N ijedna crta na licu nije joj se pom erila. Iza jed n e zavese skrivala su se vrata na koja je zakucala. O tvorila ih je, p ropustila Ejkena u n utra, a on d a ih zatvorila za njim. - Detektiv Ejken? - upitao je je dan hladan glas. P ripadao je ženi platinaste kose, četrd esetih godi na, čiji se ozbiljan izraz lica i k on zervativna odeća slagali sa radnim stolom p re trp an im hartijam a. Č em u m ogu da zahvalim za vašu posetu? - N ećete m e najpre ponuditi da sednem ? - iskezi se policajac. - Ili je to rezervisano sam o za in spekto re i više po rangu? - Sedite - odvrati žena, hladno pokazujući na stolicu preko puta sebe. - I b udite kratki, m olim vas. Veom a sam zauzeta. - Posao d o b ro ide? - podiže Ej ken obrve sm eštajući se na stolicu. - Mislila sam da ste policajac, a ne poreznik - odseče ona. - Pređi te na stvar, m olim vas. - Radi se o ubistvu - lagano reče Ejken, ispod oka posm atrajući iz raz njenog lica. Očekivao je bilo kakvu reakciju, ali se prevario. G ospođa Grifits bila je ro đ en a da dobija na pokeru.

68 -D a ? - Ubijen je izvesni gospodin Vajczeker. Mislim da je on bio je d na od m ušterija u vašem salonu, gospođo. Prezriv osm eh. -D e te k tiv e Ejken, da im ate oči u glavi, videli biste d a je ovo ženski salon. Nikakav gospodin Vajcze k e r nije m ogao biti m oja m u šteri j i - G ospođo, ni ja nem am v rem e na za prazna brbljanja - lukavo se nasm eši Ejken. - V eom a d obro znam šta se krije iza ove vaše zgod ne fasade . . . Mislim na salon, ne na vas. Vaša fasada je pom alo m i nirana, gospođo. Zanim a m e gos podin po im enu Vajczeker. Da ču jem ? Lice žene ostalo je nepokretno, hladni pogled počivao je na m ladi ćevim očima. - Tako, znači - reče ona tiho. Pa, u redu . . . Iz fioke radnog stola izvukla je jedan beo koverat i prezrivo ga b a cila na sto. - Uzmite. Ejken se glasno nasm ejao. - Nisam čuo nikakvu cifru. - Hiljadu. - On o d m ah n u glavom. - Zadržite taj novac, gospođo. Može vam biti p o treb an za advo kata. R ekao sam . . . Vajc-ze-ker! - Pet hiljada - ledenim glasom rekla je žena. - I ne sam o to . . . Njeni dugi prsti napipali su je d no zvono na stolu. Ejken se ra d o znalo osvrnuo oko sebe.

Pony West - Borilačke veštine 7 Vrata iza radnog stola su se otvo rila i na njim a se pojavila jed n a žena. Usne pod debelim slojem ruža bile su joj razvučene u osm eh. K ada je zauzela izazovani položaj oslonivši se na dovratak. Njeno zrelo raskošno telo bilo je n esp u ta no ispod širokog, providnog negližea. Kosa joj je bila crvena. Ejken tiho zapljeska rukam a. - Bravo, gospođo! Kako ste sam o znali da volim riđokose? - Intuicija - odgovori gospođa Grifits. - Da Ii sm o se sporazum eli? Rita, m ožda gospodin ne vidi d o b ro . . . Skini to. Ejken je progutao pljuvačku. Rita je m ogla dobiti posao striptizete u svakom b aru Vašingtona. Način na koji je laka tk an in a skliz nula sa njenog tela, p o kreti koje je pri tom činila, sam o njeno telo . .. - Dakle? Ejken o d m ah n u glavom. - Zao mi je, gospođo. R ita je div na, ali m ene tre n u tn o zanim a sam o Vajczeker. Po prvi p u t policajac je prim etio nešto kao strah u hladnim očim a gospođo Grifits, ali se žena brzo prib rala i dala Riti znak glavom. Podigavši negliže s poda, ova je nestala kroz vrata, ne propustivši da dobaci Ejkenu prezriv pogled. - Vi ste opasan m ladić - rekla je gospođa G rifits tiho. - Ne interesuju vas ni novac ni žene . . . F anati zam? - N aprotiv - o sm eh n u se on - i

Pony West - Borilačke veštine 7

jedno i drugo m e jako p riv la č i. . . m ušterije. Vajczeker je ovde ostav ljao nekoliko hiljada dolara godiš ali im a važnijih stvari. - Šta želite da znate o Vajczeke- nje. - Bio je zadovoljan? ru? - Ne bi dolazio da nije, zar ne? - K ada je dolazio, koliko puta, šta je ovde radio . . . i, posebno, šta Im a još ovakvih m esta. - A kada je K lara otišla , . . nije je učinio da bi neko im ao razloga da m u slom i vrat u sred »Statler prestao da dolazi? - Nije - zavrte glavom gospođa Hiltona«? Žena m irnom rukom zapali ciga Grifits. - Sam o što je svaki put tra žio d rugu devojku. Očigledno, ni retu i zavali se u stolici. - Dolazio je prosečno jed n o m jed n a nije um ela da ga zadovolji nedeljno u toku poslednje tri godi kao Klara. - Sve vrem e je provodio sa d e ne - poče tiho. - Sve to vrem e zahtevao je jed n u istu devojku. I istu vojkam a? Da li je im ao veze sa još nekim ? sobu. Želite li i detalje? - Običaj je da gospoda posede - Ne n aro čito - Ejken napravi grim asu. - M ogu li da govorim sa m alo u salonu ili napolju kad a je vrem e lepo . . . Uglavnom se ovde i tom devojkom . - Na žalost, ne. K lara nas je n a upoznaju i često traže d ruštvo je pustila pre nekih šest m eseci. Č u dan drugog. Čudno, zar ne? Pom is lili b iste da se stide što dolaze ova jem da se udala . . . - N em ate njenu sadašnju a d re m o, ali ne . . . Kao da se prave važni zbog toga. su? - S kim se obično družio Vajcze - D evojkam a koje odlaze od m ene nim alo nije stalo da održava ker? - osm eh n u se Ejken. - To vam mogu reći. Ćovek o ju vezu - bledo se o sm eh n u žena. N aročito kada se udaju, a sve to kom e je reč je m rtav. P rofesor Paulsen. Poznati naučnik, nikada učine, pre ili kasnije. - Kako se preživala? Im ate neku ga ne biste očekivali na ovakvom m estu, zar ne? od njenih ranijih adresa. - Č ekajte . . . zar on nije davno - K lara Miler. S ada se verovatno preziva drukčije. - H itrim prstim a poginuo? - zinu Ejken. - Da, rekoh vam da je m rtav - iz žena je prelistala m ali rokovnik na stolu i na k o m ad u hartije našvrlja- n enadi se žena - ali to nije bilo la nekoliko redova. - Evo njene n e tako davno. Im a jedva godinu kadašnje adrese. Nadarn se da ćete d a n a . . . - Hm - zam išljeno p ro g u n đ a Ej je p ro n a ć i. .. ken. - Pa, hvala, gospođo. M nogo - Zbog čega? - Ne volim ljude koji m i ubijaju ste m i p o m o g li...

Pony West - Borilačke veštine 7

- Nisam im ala drugog izbora sleže ona ram enim a. - Ne m o rate da mi zahvaljujete. Ejken je lagano prošao kroz sa lon, zadubljen u misli. Stoga nije ni prim etio crvenokosu Ritu. Stajala je u jed nom uglu, pogleda up rto g u njega. U ruci je im ala slušalicu te lefona . . . *

* *

»Mini m oriš« lagano se zausta vio pred ulazom u Leslijev hotel. - H oćeš li da te sačekam u koli m a? - rek la je M agda sa osm ehom . - Ti u tom e ne sm eš ni da izlaziš - p rogu nđa Lesli. - Silovali bi te nasred ulice! Uska tanka haljina p otp u n o se pripijala uz gornji deo njenog tela, ističući čvrste grudi i bradavice, koje su još uvek bile napete k ad a ih je pogladio rukom . - L a r i. . . - šap n u la je sklapajući oči. - Nemoj o p et p o č in ja ti. . . - O dm ah se vraćam - reče on. T reba sam o da uzm em neke stvari na recepciji. Ako se nešto u m e đ u v rem en u dogodi, pritisni tri pu ta sirenu. Važi? - Šta bi m oglo da se dogodi us red dana? - trže se ona. - Ne znam. Seti se našeg dogovo ra . . . Uvek se n adam o onom naj gorem . Pogladivši je po kosi, on iskoči iz kola, neupadljivo osm atrajući uli cu i ulaz u hotel. Ničeg n eobič nog . . .

- Im a li pošte za m ene? - upitao je čoveka za recepcijom . - Koja soba? - nezainteresovano je u pitao ovaj. -4 1 8 , Eldvidž - 4 1 8 . . . 418 - prom rm ljao. Aha . . . im ate paket, gospodine Eldvidž. Potpišite ovđe . . . G urnuo je Leslija preko pulta dug uzak paket, m alo iznenađen njegovom težinom . - Šta vam je ovo? - M ač - m irno odgovori Lesli. Hvala, do viđenja. - M ač - zbunjeno pro m rm lja čovek gledajući za njim. - Na glupo pitanje, uvek dobiješ o d g o v o r. . . On sleže ram en im a i sa uzda hom se vrati svojim u k ršten im re cima. - Šta je to? - zapitala je i M agda kada se lakim k o rak o m vratio u kola. - Štapovi za golf? Lesli se nasm eja, setivši se p ita nja čoveka na recepciji. - M ač - reče kroz sm eh. Njene obrve se izviše. - Mač?! Pravi m ač? Sam urajski? Daj da vidim! Leslijevi vešti prsti razm otavali su paket um o tan u k ru tu hartiju. Pojavile su se crne korice m ača i bogato u k ra šen a drška. - Lep je - šap n u la je Magda, p ru živši ru k u da pogladi ukrase. - K u pio si ga u Japanu? - Ovakav m ač ne m ože da se kupi - o d m ah n u Lesli glavom . Ovo je dai-katana, nešto duži od o b ič nog m ača. Im a dve oštrice. Dobio

Pony West - Borilačke veštine 7 sam ga. - Pokaži mi. Da vidim da li je oš tar! - oči su joj fascinirano blistale. - Ne. K atana se izvlači sam o za b o rb u . . . R azočarano klim nuvši glavom, M agda upali m otor. - K uda ćem o sad? - Na neko m irn o m esto - osm eh n u se Lesli. U ru k a m a m u je bilo nekoliko listova hartije koje je pažljivo odvojio od korica m ača. T reba da p ročitam ovo . . . - Od Sum iko? - tiho u p ita devojka. - Jeste, ali ne o no što ti m isliš... O na iskosa baci pogled na harti-

je. - M ožeš d a mi pričaš šta hoćeš besno dobaci - kad je to pisano na japanskom ! - H oćeš da ti pročitam ? - nasm eja se Lesli. - Neću! Zaustavila je kola nekoliko b lo kova dalje, u blizini m o sta M em o rija!. Kej je bio pust, zaklonjen od bučne ulice gustim redom rastinja. - Da li vam ovo m esto odgovara, gospodine? - Odlično. M ožem o izaći da m alo prošetam o. O na je izašla iz kola p re njega i osvrnula se oko sebe. - T oplo je. M ožemo da sednem o i na kej. Lesli je zastao kraj kola u času k ad a se sprem ao da zatvori vrata. Haragei! U blizini je bila o p as nost.

71 - M agdo - rekao je, nastojeći da m u glas o stan e m iran - vrati se u kola? -Z a š to ? - iznenađeno se o k re nula. - V rati se u kola! Poslušno je klim nula glavom, osvrćući se oko sebe. Nikoga nije bilo na vidiku. - S ta je bilo? - u pita tiho kada je stala kraj njega. - M ožda ćeš ipak im ati priliku da vidiš sečivo m a č a -o s m e h n u se Lesli. - Uđi u kola i sedi, m a šta da se dogodi. N eka m o to r b u d e u p a ljen, za svaki slučaj. - L a r i. . . ako ti se nešto dogodi? - Ništa mi se neće dogoditi, ludice - reče on nežno - ali neka ti m o to r b u d e upaljen . . . Dolazili su iz istog pravca kao i oni, kroz zid od zelenila. Njih č e t vorica. P otpuno istih lica, sa tan kim u sn am a i bledim plavim oči ma, zalizane svetle kose. Jedino nisu bili o bučeni jednako. S am ouvereno su koračali, jedva pokrećući široka ram ena. Lesli se naže i levom ru k o m d o hvati m ač sa sedišta. O dm akao se nekoliko k o rak a od kola i stao le đim a o k re n u t reci. Levom rukom stezao je korice m ača, desnom blago m ilovao dršku, osećajući kako ga zove. D uboko je u d ah n u o vazduh i skoncentrisao se n a svaki p o k ret četvorice protivnika. »Kao m ašine«, pom islio je. Ko račali su potp u n o ravnom erno, kao vojnici.

Ponv West - Borilačke veštine 7

72 K atana je još bio u koricam a. Kroz staklo, Lesli je bacio kratak pogled na M agdino uplašeno lice. O sm ehnuo joj se da je ohrabri. M ožda to i nije bilo potrebno. Tek tada je shvatio da o n a u ruci drži m ikrofon i da uzbuđeno govo ri u njega . Četiri čoveka su iz k o rak a prešli u trk. Dvojica su skliznuli u stran u d a ga n ap ad n u s boka, dvojica su dolazili pravo p rem a njem u, sprem ni da ga ščepaju . . . Sečivo je blesnulo na suncu i za čuo se onaj neponovljiv zvuk katane kad a se izvlači iz korica. Lesli je zastao u gornjem položa'u, sa m ačem stisnutim o b em a ru tam a iznad glave. Kroz sužene proreze očiju tražio je prvu žrtvu svog strašnog oružja. Zvižduk sečiva kroz vazduh i ka tana se užasnom snagom spustio na prvog n ap ad ača sa Leslijeve leve strane. .Sečivo iskovano pre više od dve stotine godina bilo je oštrije od brijača. Noge i donji deo tela refleksno su produžili još je dan korak. Mač se spustio ukoso, odvojivši glavu i d esn u ru k u n a p a dača od ostatk a tela. Iz v ratn ih a r terija šiknuo je debeo m laz krvi. Pokleknuvši, Lesli odskoči ulevo, s m ačem već u srednjem p o lo žaju kendoa. Vrh plem enitog čeli ka m unjevitom brzinom p o k ren u o se n ap red i nazad, gore i dole. D ru gi n ap ad ač previo se u pojasu tako d a je glavom d o takao kolena. Kroz prste stisnute na stom aku, još pre

{

nego što se s tupim treskom sručio n a zemlju, pokuljala je u tro b a . .. Zalet preostale dvojice i Leslijev skok u stran u stvorio je izm eđu p rotiv n ik a razm ak od nekoliko ko raka. O bojica su reagovala tre n u t no: b lede plave oči ponovo su bile u p eren e u Leslija. On se lagano o d m icao, tražeći pod nogam a sigur nije u p o rište od b eto n a zalivenog krvlju prvog napadača. M eđu prstim a n ap ad ača o b u če nog u fa rm erk e i m ajicu drečavih boja pojavio se k ratk o o štro seči vo. Podigao ga je u visinu očiju i za koračio p rem a Lesliju. U ruci dru;og stvorio se pištolj sa dugim ciin d ro m prigušivača. Još niko od njih nije progovorio ni reči. U huk saobraćaja sa druge stran e živice slio se tihi m o to r M agdinih kola. Lesli se skoncentrisao na pištolj u ruci čoveka o b u če nog u elegantno sivo odelo. Mozak m u je m unjevitom brzinom anali zirao svaki detalj, svaki pokret. Za njega vrem e kao d a je stalo: podsećalo je to na usp o ren i film kad a je p rst čoveka počeo da se grči na o b araču iako je Lesli d o b ro znao da je u pitanju sam o jed an jedini delić sekunde. Nije bilo teško izračunati p u ta nju m etka. P oluokret tela na v rh o vim a prstiju, i blistavo sečivo po novo se uzdiglo iznad glave i zafijukalo kroz vazduh. M etak je prošao u visinu Leslijevih grudi. O setio je talas vazduha n a telu. Čovek u fa rm erk a m a glu

Ponv West - Borilačke veštine 7

, *** po se zagledao u svoju ruk u sa n o žem kako se b ešu m n o kotrlja po betonu. Nije ni prim etio da se sečiEjken je besciljno tu m a ra o uli vo sad a diže naviše: k ratk im p o te cam a, ru k u zavučenih d u b o k o u džepove, jedva prim ećujući šta se zom Lesli m u je prerezao grlo. I sve to vrem e nije skidao pogle događa oko njega. N ekoga bi m o da sa cevi pištolja. Mali p o k ret po gao zavarati prazan izraz njegovog novo je bio dovoljan da se izbegne lica, ali m ladi detektiv je iz iskust va znao da na ovaj način najbolje m etak . . . Po prvi put Lesli je zapazio n e k a razm išlja. Iza n ep ro zo rn e fasade kav izraz na licu napadača. Nije njegov m ozak radio je kao n ajp re im ao ni vrem en a ni želje d a ga a n a cizniji sat. lizira. K atana se sa fijukom spustio Delovi m ozaika p o step en o su n a lobanju. Č ovekovo liceje prese- počeli da se uklapaju u celinu čiji čeno na dva dela. se izgled Ejkenu sve m anje d o p a D uboko je u d ah n u o vazduh n e dao . . . Posle p o sete m o d n o m salonu koliko puta, a o n d a se nagnuo da o b riše sečivo o m ajicu onog tipa u gospođe Grifits, svratio je u stan i farm erkam a. cu, vesto izbegavši d a se nađ e na N ežno je vratio k atan a u korice p u tu glavnom in sp ek to ru B raderi o k re n u o se kolim a. su. Ovaj je, već p ro m u k ao od u rla M agda je ležala licem oslonjena nja, zahtevao d a m u p ro n a đ u Ejken a volan. K oturi m agn eto fona na na, preteći da će ga suspendovati i sedištu kraj nje beskorisno su se raspisati p o tern ic u za njim. M ladić okretali. je veom a d o b ro znao o čem u se O sm ehnuvši se, Lesli pritisnu radi: lanac neo bičn ih događaja u ta ste r da vrati trak u na početak. grad u postajao je sve duži; g rad o Strpljivo je sačekao da se o n a p re načelnik, okružni tužilac, štam pa, m ota, a o n d a ponovo uključio sn i g ra đ a n i. . . zahtevali su od B raderm anje, izvukavši kabl m ikrofona. sa da ga k o načn o prekine. D etekti Od ovoga događaja M agda Lo- vi su leteli na sve strane, oči ju zakr m e r neće m oći d a n apravi re p o rta vavljenih od um ora, p rom uklim žu . . . glasovim a diktirali izveštaje i po U klonio je m agnetofon na zad novo leteli na nove zadatke, te tu ra nje sedište i p om erio devojku na jući se na nesigurnim nogam a. slob odno m esto, a sam seo za vo »Naravno da, tako neće ništa po lan. stići«, prezrivo pom isli Ejken. Još nekoliko m e ta ra točak m a »Jednostavno, nem aju v re m e n a za lih kola ostavljao je krvav trag . . . razm išljanje u takvoj jurnjavi«. Zato se on tako d o b ro i čuvao da

74 ga ne uvuku u zahuktali m eh an i zam desetak raznih istraga koje su prikupljale gom ile podataka. N es reća je bila u tom e što niko nije im ao vrem ena da te p o datke paž ljivije analizira i iz njih izvuče ono b itn o . . . Nije m u se dopalo ni ono što je doznao iz karto tek e o sao b raćaj nim nesrećam a. Profesor Paulsen, čovek čije se im e u njegovoj istrazi sve češće pom injalo, zaista je pogi nuo p re nešto više od godinu dana, a to je značilo da i u FBI nešto sm r di. Prsti su ga svrbeli da okrene broj V oltera Kaminskog, ali se uz državao, pokušavajući da razm otri sve m ogućnosti koje je ta činjenica otvarala. Prezirao je posao koji m u je slu čaj nam etnuo: da traži K laru Miler, jed n u od bivših devojaka m adam Grifits. Uvek se ponosio što radi glavom, a ne nogam a, kao običan pozornik: ovoga pu ta nije m u preostajalo ništa d rugo je r se nije u su đivao d a od B rad e rsa zatraži još jed n o g čoveka. N ajverovatnije da ga ne b i ni dobio, a njem u sam om natovarili bi na vrat još nešto . . . U odeljenju za prostituciju ništa nisu znali o Klari Miler. U m orni nared n ik u k artoteci objasnio je Ejkenu da su te ženske veom a po kretljiva družina i d a veom a često m enjaju prebivalište, grad, državu. Slegao je ram en im a k ad a je Ejken up itao na koji ih način nalaze. - O bično čekam o da nam sam e ulete u šake - rekao je narednik. -

Pony West - Borilačke vestine 7 Te devojčice se pre ili kasnije uvek vraćaju svom poslu. T reba sam o biti strpljiv . . . Ejken se ponosio svojom strplji vošću, ali ovoga p u ta ta m u vrlina nije bila od pom oći. Intuitivno je osećao da se ritam zločina u gradu ubrzava i nejasno poim ao nekakvu neobjašnjivu vezu m eđu njima. U zdahnuo je i odlučio da uhvati bika za rogove. Više nije bilo vre m ena za oklevanje. Ušao je u jedan m ali re sto ran i pogledom potražio telefon na zidu. Javio se najpre ženski glas. Sm eškajući se u sebi, on reče: - Dajte mi K am inskog, m olim vas. - O prostite, ko ga traži? - ledeni glas gospođe Keri. D etektiv p revrte očim a. - N orm an Ejken. - Oh . . . - za čitavu nijansu hlad nijim glasom . - T renutak . . . Ejken je strpljivo čekao da čuje glas Kaminskog. - M olim, Norm ? - Slušaj, Volte . . . izgleda d a ste onaj dosije pre u p o tre b e suviše m ućkali, pa su se neki podaci p o rem etili . .. - Na prim er? - Paulsen nije poginuo pre tri godine, već p re nešto više od godi nu dana. - A h a... - N išta više n em aš da kažeš? Ja sam bio u b eđ en d a je FBI n epogre šiv - nasm eja se Ejken. - Slušaj, N orm . . . im am tre n u t

Pony West - Borilačke veštine 7 no jedan važan razgovor. Kako bi bilo da se n ađem o negde u gradu za jed n o sat-sat i po? - glas Kaminskog zvučao je oprezno. - Može, ali pre nego što pođeš. proveri mi još nešto . . . Kod mađam Grifits radila je izvesna K lara Miler. Želeo bih da je nađem , pa pogledaj postoji li negde njena sa dašnja adresa. Mada, s obzirom kako su vam podaci tačni, o ček u jem da ćeš mi reći da je devojčica negde u P atag o n iji. . . - D obro, pokušaću - prom um lao je Kaminski. - Onda, za sat ili m alo više u onom lokalu gde sm o poslednji put bili. Sećaš se? - Šta . . . zaboravio si m u ime? nasm eja se Ejken. - O bjasniću t i . . . Zdravo, Norm. Ejken je još nekoliko tren u ta k a ostao zagledan u slušalicu, a o n d a je sa uzdahom okačio na aparat. »I Volt se neobično ponaša«, m islio je. »Da li je m oguće da i u FBI nije sve čisto?« »A zašto ne,« reče sebi m alo kas nije, nad lošim viskijem, koji je b arm e n p rosto tresn u o p red nje ga«. Ni ti m om ci tam o nisu sve ci ...« Ali m u se ta pom isao m anje dopadala od svega što je doznao u poslednjih nekoliko dana. »Do đ a vola, m o ra postojati neko u koga čovek m ože im ati neograničeno poverenje!« O dm ahnuo je glavom i istresao viski iz čaše. Njegova podsvest b o rila se da potisne jed n u sliku koja m u se n ep restan o nam etala: fotog

75 rafiju ugljenisanog leša profegora Paulsena za volanom olupirie pocrnele od plam ena i zgužvane od pada niz. visoku liticu. Zašto se n ep restan o vraćao na tu sliku? N ešto je tu nedostajalo, ne na slici, već u nekoliko redova zvaničnog zaključka na kraju dosiU dosijeu nije bilo izveštaja o au topsiji! Sanjivi b a rm e n se trgao kad a je njegov nepoznati gost gotovo sko čio do telefona. Ejkenove oči su blistale. »Da li bi to m oglo značiti d a ...« N ekoliko m in u ta kasnije, Ejken je uspeo da uspostavi vezu sa in sp ek to ro m K eslerom , koji je godi nu dana ranije vodio istragu povo dom sm rti profesora Paulsena. - Paulsen . . . Paulsen . . . - zam iš ljeno je ponavljao glas sa druge strane. - Zašto ne pogledaš u dosije, do đavola?! Ne m ogu ja sve po d atk e držati u glavi, kolega! - Pogledao sam - strpljivo odgo vori Ejken. - N em a izveštaja o au topsiji. U ušim a m u odjeknu zaglušna psovka. - Prokletstvo, sad se sećam! Pa da, onaj naučnik koji je m islio da njegova kola m ogu da lete . . . Šta te iznenada interesuje, Ejken? - Izgleda da im a neke veze sa slučajem na kojem sada radim . Zbog čega nem a tog izveštaja? - A utopsija nije ni ra đ en a - uz

d ah n u Kesler. - Dobili sm o mig odozgo d a to nije p o treb no. A nije ni bilo, do đavola, uzrok sm rti bio je jasan kao sunce! Profa je p re v re m ena stigao u pakao. - H vala - o sm eh n u se Ejken. U pogledu m u se video trijum f. Njegova podsvest ipak je bila u pravu! N em a dokaza d a je p ro feso r Paulsen zaista mrtav! »Ali n em a dokaza ni da je umešan u sve ovo«, podseti ga njegov hladni policijski m ozak«. O kani se m aštarija, Norm ane! Činjenice, ok ružni tužilac želi sam o činjenice, p o ro ta želi sam o činjenice!« B acio je pogled na sat. Bilo je krajnje vrem e da k ren e na sasta nak sa K am inskim . V olter je već bio za jed nim sto lom u uglu m alog re sto ran a za koji su ih vezivale usp o m en e još iz stu d entskih vrem ena. Nije prim etio k ada je Ejken ušao. Lice m u je bilo n apeto i uznem ireno, pogled u p rt u praznu čašu. - Dva viskija! - dobaci Ejken u prolazu po red šanka. - Halo, Vol te! Nešto nije u redu? Izgledaš u p ravo kao m oj šef B rađ ers ovih dana! . - To ti nije neki naročiti k om p li m ent - bledo se o sm eh n u K am in ski. - Sinoć sam ga video n a televi ziji . . . - Gle! Sef m i je postao TV-zvezda - iznenadi se Ejken. - Hvala bogu, m oj m om ačk i stan još je p o šteđ en tog čudovišta! - Nem oj ni da kupuješ televizor

Pony West - Borilačke veštine 7 ako im aš m alo soli u glavi! - isceri se K am inski. - B ar dok se ne ože niš. Posle toga ćeš m o r a ti. . . videć e š '... N esigurnom ru k o m K am inski je dohvatio tek d o n etu čašu viskija i o d m ah je iskapio. - Je li sve u red u kod kuće, Vol te? - tiho u p ita Ejken. - Lilijan? Deca? - Oh . . . u najboljem re d u - sleže K am inski ram enim a. - M eđutim , na poslu . . . - Sm em li b a r da pitam šta? - Zašto da ne, do đavola?! Im am novog šefa, Norm . Od juče. I znaš šta je prvo uradio? P roverio je ko je sve u poslednjih m esec d an a uz im ao dosije Vajczeker iz k a rto te ke! -I? - N aravno, ja sam bio jedini koji je skinuo prašin u sa njega u p o slednjih godinu dana. Možeš m isli ti kako m e je izribao kada je do znao o čem u se radi? - R ekao si m u za m ene? - N aravno da sam rekao, do đ a vola! Zar m isliš da m ogu sebi d a dozvolim taj luksuz da ostanem bez posla? Čovek koga isteraju iz FBI zauzim a počasno m esto na svim crnim listam a odavde do Los Anđelosa! - Č e k a j. . . nije ti rekao zbog čega se zanim a upravo za Vajczekera? - N išta m i nije rekao - potišteno o dvrati K am inski kružeći pogle dom po stolu. Ejken sp rem n o g u r

Pony West - Borilačke veštine 7 nu p rem a njem u svoju još nepopijenu čašu i K am inski je zahvalno ispi. - M ada sam se na kraju valjda izvadio . . . - d o d ad e kiselog lica. Tvoj telefonski poziv m aločas d o šao je u pravi čas. R ekao sam šefu da sam dosije uzeo kako bih proverio lačari datum Paulsenove sm rti. - Poverovao je? - Ne znam . . . ali m oram biti veom a oprezan n ared n ih nekoliko m eseci, Norm. M ožda i sada grešim što sam se sastao sa tobom . . Taj tip će m e svakako držati na oku - Čekaj, ko je on u stvari? S ta je s tvojim dosadašnjim šefom, m atorim Pitersonom ? - P iterson je im ao in f a r k t. .. Lidli, to je taj m oj novi šef. Prem ešten je o d n ek u d iz Atlante. Niko živi ne zna ništa o njem u. - Kako izgleda? - radoznalo u p i ta Ejken. - O pasno . . . Visok, kru p an , iz uzetno snažan. Tanke usne, blede plave oci, kosa zalizana sa čela p ra vo u n a tra g . . . N edostaje m u sam o m onokl da izgleda kao pruski ge n eral u penziji. Mada, u stvari, nije s t a r . . . Čak je m ožda i prem lad za ovakvo m esto. Ejken zam išljeno klim nu gla vom. Pogled m u je o d lu tao kroz pro zo r restorana, prek o široke uli ce p re p u n e vozila, do živice koja je tro to a r odvajala od reke na drugoj strani. Kako bi bilo lepo sada sesti n a kej i p o sm atrati kako voda teče . . . o d m o riti m ozak od svih

77 Vajczekera na ovom svetu . . . - Uspeo si da proveriš datum Paulsenove sm rti? Moj izveštaj je tacan? - P otpuno - klim nu glavom Ka m inski. - Pitao sam u kartoteci kako je bilo m oguće da se pojavi takva greška. Slegli si! ram enim a: neko je unco pogrešan datum , kažu. N em a m ogućnosti da se proveri svaki p o datak koji se unosi u tu gom ilu hartije . .. -- To nije m oralo da b u d e slučaj no, zar ne? - tiho u p ita Ejken. K am inski se trže. - Misliš da je neko n am ern o . . . Ali, zašto, N orm ? Zašto? - T o ti reci m eni - o sm eh n u se detektiv. - M ožda da o b esh rab ri svakog k om e bi palo na pam et da istražuje profesorovu sm rt, a? - Zar tu im a još nešto da se istra žuje? - Izgleda da ima. Volte . . . m oraš mi učiniti još jed n u uslugu. Prošli put veom a pažljivo si izbegavao da mi kažeš čim e se k o n k retn o bavio p ro feso r Paulsen . . . Im a li u njego vom dosijcu p o d atak a o tom e? K am inski je klim nuo glavom , a oči su m u b u d n o ispitivale svako lice u m alom resto ran u . N agnuo se preko stola još bliže Ejkenu. - Reći ću ti, zainat Lidliju - iskezi se. - P ro feso r je rukovodio je d nim p ro jek to m Pentagona. Sifrovani naziv p ro jek ta bio je SGI-1, »super dži-aj«, supervojnik. U krat ko, cilj p ro jek ta bio je d a stvori voj nika koji bi psihofizičkim o so b in a

78 m a nadm ašivao p ro se čn o lju d sk o biće. Paulsen se držao teo rije d a je stvarnu razliku m oguće o stv a riti tek kon tro lo m gena b u d u će g »sup er dži« i klonovanjem ćelija o d a bran o g uzorka, kako bi se d o b ile željene psihološke i fiziološke prednosti. -N ije teško pogoditi kakve strese se Ejken. - P otpuna o d a nost, šlepa disciplina . . . Sasvim dovoljno za početak, b a r što se tiče onog dela iz psihologije. - Da - klim nu K am inski glavom . - Vojnik za kakvim generali vekov im a čeznu . . . Ako se to m e dodaju izuzetne fizičke predispozicije, d o bio si arm iju kojoj se ništa na svetu ne m ože suprotstaviti . . . Srećom , početni rezultati nisu zadovoljili senatski potkom itet koji je ispiti vao zašto se troše sred stv a n a m e tijena odbrani. Kažu da su neki se natori bili šokirani idejom o stva ranju veštačkih vojnika, ma koliko oni bili korisni za oružane snage. U kratko, d o d a tn a sredstva nisu o d o b re n a i projekt je splasnuo kao balon. Nešto posle toga i p ro leso r Paulsen je poginuo, tako da je stvar p o tp u n o legla . . . Ejken je sedeo ukočeno u svojoj stolici. Niz. leđa m u se slivao hla dan znoj. - Volte . . . - reče prom uklo - a šta ako p ro leso r Paulsen nije m r tav? A lkoholne m agle u glavi dži n im a kao d a su se iznenada raziš li.’. i .ice nm je prebledelo.

Ponv W esl - Borilačke veštine 7 - O tk u d ti takva ideja, N orm ? p rocedio je. - Im aš neki dokaz da ...? - N em am - o d m a h n u Ejken gla vom. - Ali n e m a dokaza ni da je m rtav, V olte. A utopsija nije ra đ e na, jesi li to znao? - Kako nije? U Paulsenovom dosijeu stoji kopija izveštaja policij skog lekara! - N aravno, sa d atu m o m koji o d govara d a tu m u sm rti? Od pre tri godine? - Pa da . • • kako bi drukčije bilo? - K a k o je jednostavno to bilo aranžirati - o sm eh n u se Ejken. Policija dobi ja mig s pravog m esta da autopsija nije p o treb n a . . . ali tam o gde je to bitno, stoji savršen izveštaj o autopsiji. Ko je lud da pregleda istovrem eno sve dosijee koji se odnose na Paulsena. Kla dim se da i Cl A im a svoj, Pentagon svoj i tako dalje . . . Previše se osla njam o na ha rt ije. Volte. Z aborav ljam o da hartija trpi sve. - To još nije dokaz da je Paulsen živ, zar ne? - Nije . . . ali uzm im o io kao ra d nu pretpostavku: da je Paulsen živ, da li bi bio u m ogućnosti da sopslvenim sredstvima ostvari projekt SCI I? - Nisam stručnjak - slože Ka m inski ra m e n im a -a li p retp o stav ljam da bi mogao. Bio je veom a bo gat, znaš. Novac bar ne bi predstav ljao nikakav problem. Sam o, o tk u da ti tako šašava pom isao, Norm? Da nisi slučajno negde video Paul-

Pony West - Borilačke vestirte 7 senovog supervojnika? K am inski je pokušao da se nasm eje svojoj šali, ali m u se lice sam o iskrivilo u grim asu. M ahnuo je b arm en u i zatražio još dva viski ja-- M ožda i jesam - tvrdoglavo produži Ejken - sam o što još ne znam kako on izgleda. Volte, u poslednje vrem e dogodilo se previše neobičnih ubistava . . . Gotovo sva izvršena su bukvalno golim ru k a ma. Treba li da ti govorim kakva je snaga p o treb n a za to? - Misliš da ...? - Bojim se da je tako, Volte tiho reče Ejken. - Užasno se b o jim . .. Dva prijatelja užasnuto su se zgledala. Nijedan nije ni dotakao piće koje je stiglo p red njih . .. *** - L a r i... Lesli se o k ren u o devojci koja je još uvek n em oćno ležala na sedištu po red njega. Njene k ru p n e oči bile su up eren e u njega. U njim a se video strah ... Trgla se kada je pružio ruku da je pom iluje po kosi. - Šta je bilo, devojčice? »Mini moriš« se sporo k retao u dugoj koloni vozila duž Avenije K onstitjušn. Lesli je često gledao u retrovizor, ali do sada nije prim etio ništa neobično.1N adao se da ih niko ne prati. - Bilo je užasno, L a r i. . . - pro-

79 m rm ljala je Magda. - Sva ona krv ...' i tvoje lice . . . o č i . .. Leslijeve vilice su se stegle. - M oralo je tako biti, devojčice reče prom uklim glasom . - Ili oni, ili ja . . . i ti. - L a r i. . . šta si ti? - Pa, m islim da sada m ogu da ti kažem - osm ehnu se Lesli. - Posle onoga što si videla na keju . . . Ja sam ninđa. Devojka se bledo osm ehnula. - A ja sam m islila da su ninđe sam o bajka . .. - Čula si, znači, za njih? -J e s a m , p rem d a ne naročito m nogo. Čak sam gledala i jedap film o njima. L a r i. . . da li je istina da ninđe poseduju ča ro b n e moći. - Nije, Magdo. Oni sam o znaju nešto m alo više o ubijanju od d ru gih ljudi. Devojka se ponovo stresla i u k o čenim pogledom zagledala kroz pro zo r kola. - S m eta ti što ovako govorim o ubijanju? - tiho u p ita Lesli. Ona klim nu glavom. - Protiv onih tipova - tvrdo reče on - drukčije se ne m ože boriti. Došli su da nas ubiju, Magdo. Spa sila nas je sam o njihova sam ouvere n o s t. . . Šta misliš, šta bi se dogo dilo da se, recim o, um ešala polici ja pre nego što se bilo šta dogodi lo? - Ne znam . .. zatvorili bi ih valj da . .. - Da. Priveli bi ih u policijsku stanicu, uzeli im po d atk e i pola

Ponv West - Borilačke veštitie 7

sata kasnije pustili uz kauciju od m eh n u se Lesli. - Tako reci Rodnibednih hiljadu dolara. Na sudu bi ju ako te b u d e tražio. U ostalom , još neki vest advokat dokazao da su sc si na zadatku, zar ne? Praviš re p o r oni sam o šalili sa nam a . . . Im am tažu veka, o čoveku koji želi da za iskustva sa policijom i sudovim a. vlada svetom . Im a tu m aterijala i M agdo . . . Njima su, jednostavno, za Pulicerovu nagradu, devojčice! vezane ruke glom aznim i zastareM agda se kiselo osm ehnu. -A k o svi snim ci budu kao ovaj lim pravnim sistem om . Došlo je takvo vrem e, b ar u Americi, da čo- s a d a . . . vek m o ra d a sc brani i bori sam . . . - Biće i boljih - p o tap ša je Lesli - Ove ne bi tako lako pustili - ospo ruci. - Idem o u tvoj stan .. . U prkos lakom to n u kojim je go m eh n u se devojka. - Video s i . . . sva četvorica izgledali su po vorio, Lesli je n ap eto ispitivao sva ki detalj oko sebe. M alo se opustio, tp u n o isto! je r im, b a r za sada, nije pretila ni - To nije zločin, zar ne? - Hej! -- trže se Magda. - Pa ja kakva opasnost. - Ovoga p u ta ne ostavljam ga u sam p o tp u n o zaboravila na m ag netofon! Nešto sam snim ala, b a r kolim a - pro m rm lja Magda, vešadok se nisam onesvestila. B aš me jući m agnetofon o ram e. - Može ti i zatrebati - o sm eh n u zanim a šta je ostalo na t r a c i .... Ispružila se preko sedišta i p ri se Lesli. K orice m ača bile su m u vukla m agnetofon u krilo. Lesli je pod levim pazuhom , sp u šten e niz um irn im izrazom lica p ro p ratio telo, kako bi bile što neupađljivije. njenu glasnu psovku kada je shva N ikoga nisu sreli, ni u liftu, niti u hodniku ispred M agdinog stana. tila da je trak a p o tp u n o prazna. Lesli je ipak ušao prvi i pažljivo - Do đavola - m rm ljala je besno - m o ra da sam zaboravila d a uklju ispitao svaki ugao m alog stana, a čim snim anje . . . Nije mi se to d o potom još p roverio da li su vrata godilo godinam a. Kao p ro k leta po zaključana. Tek posle toga je o d lo žio m ač i sa u m o rn im uzdahom se četnica! - Š teta - nasm eši se Lesli. - spustio na kauč. - N ećeš u kupatilo? - zavodljivo M ora d a je tonski veom a zanimljiv zvuk izvlačenja katan e iz k orica . . . je u p itala Magda. - Vrlo rad o - u zd ah n u Lesli - ali M agda je tek u tom tre n u tk u sa iznenađenjem shvatila da kola u la n em am o v rem en a za to, devojčice. ze u podzem nu garažu zgrade u ko Još nisam p ro čitao pism o od Sum iko. joj je stanovala. - V r lo važno - prezrivo se o s - Hej, kud si m e ovo doveo? A moj posao? m eh n u Magda. - Ja idem .. Zbacila je haljinu i gaćice sa - D anas im aš slobodan dan - os-

Pony West - Borilačke veštine 7

lim sam o ovaj tren u tak sa tobom , L a ri.. - Ne sm em o biti sebični, Mag do . . . i drugi ljudi žele sreću za sebe. Ako ih ne m ožem o učiniti srećnim , otklonim o b a r nesreću od njih ako je to u našoj moći. - U redu, učitelju! - sm erno se pokloni M agda iz sedećeg položa ja. - Šta m ogu da učinim za vas? -* Na tvom stolu je spisak koji sam načinio p rem a podacim a iz pism a od Sum iko. Im ena nau čn i ja. - Nisam - o n je poljubi u kosu. - ka koji se bave ili su se bavili genet S p a v a j. . . skim inžinjeringom . Pogledaj ga i P renula se iz drem eža i potražila reci m i koji bi od njih m ogao biti Leslija pogledom . Sedeo je na naš čovek. podu, u položaju karak terističn o m - Tek tako - nasm eja se Magda. za m editaciju. - Pucneš p rstim a i - gotovo!Im a tu -Z a s p a la sam ? - u p itala je tiho. m nogo posla, Lari. - Jesi - osm eh nu se Lesli. - S pa - P retpostavljam da u radio-stavala si nešto više od pola časa. nici im aš p o d atk e o svim poznatim - A ti? ličnostim a - strpljivo reče Lesli. - P ročitao sam pism o, o n d a seo M orala bi doznati b a r nešto o nji d a se opustim i da razm islim . . . ma. Spisak nije dug, svega četiri - O m eni? im ena. Lesli se osm ehnu. - Četiri, a? - osm eh n u se M agda - 1 o tebi. P o treb n a m i je tvoja i u stad e sa kauča. - Pa, hajde da vi pom oć. dim o . . . - Znala sam - uzd ahnu M agda isP reletela je pogledom prek o ko težući se na kauču. - Čim si video m ad a hartije i zavrtela glavom . njen rukopis, m ožeš da m isliš - Tvoja m ala gejša nije baš u toku sam o na posao. - reče. - P rofesor Paulsen je m rtav - Ovo je nešto više od posla, im a već više od godinu dana. Njega M agdo - ozbiljnim glasom reče on. o dm ah m ožem o da elim inišem o - Seti se . . . bićem o pesim isti: u pi sa spiska . . . tanju je b u d u ćn o st čovečanstva. . - Jesi li videla njegov leš? - m ir - Da, u pitanju je b u d u ćn o st čo no u p ita Lesli. večanstva - prezrivo reče ona. - Zašto? - podiže obrve Magda. Baš m e briga za čovečanstvo! Že Nisam, naravno, ali se d o b ro sesebe, sve vrem e m otreći Leslija is pod oka. - Vruće je . . . - šapn ula je. - Sva sam m o kra od znoja. R ukam a je prelazila po čitavom telu kao da se briše. Kukovi su joj se zavodljivo pokretali. Lesli ispusti hartije iz ruke i one odlepršaše n a pod . . . - J e s i li gladan? - sanjivo u pita M agda gotovo čas kasnije, osetivši da se Lesli izvlači iz njenog zagrlja

Pony West - Borilačke veštine 7

82 ćam šta se dogodilo. S a o b ra ć a jn a nesreća, izgoreo je u kolim a- Japanci im aju jed n u v e o m a m u d ru poslovicu - o s m e h n u se Lesli. - »Ne veruj da je č o v e k m r tav, sve dok m u ne vidiš l e š . . . a čak ni tad a nem oj biti p o tp u n o si guran« . . . - O tkuda ti takva ideja? - začu d i se devojka. - Lari, nem oj m i sam o još i vam pire uvlačiti u ovo . • • P ro fesor Paulsen nije d o k to r M abuze. Covek je m rtav, do đavola! - V erovatno . . . H teo sam sam o da te upozorim da činjenice n e prihvataš onako kako izgledaju na prvi pogled, ništa više. U red u , po traži mi podatke o ostaloj trojici. Malo ću odspavati. Im am utisak da će m i u skoro biti p o tre b n a sva snaga. Pozovi m e kad završiš, važi? I . . .

-I? - Budi oprezna, Magdo, m olim t e ... - V rata su zaključana, zar ne? nesigurno se o sm eh n u ona. - To sam m aločas hteo da ti ka žem . . . Im a hiljadu načina da se negde uđe, kroz v rata ili pored njih. B udi op rezn a . . . Ona nem o klim nu glavom, ste žući usne. Ruke su joj m alo drhtale dok je navlačila kućnu haljinu. * ** Dva časa kasnije, Leslija je pro budio čaro b an m iris sveže kafe. U spravio se i sa zadovoljstvom

onjušio vazduh. Nos ga nije varao. Iz kuhinje je u tom tre n u tk u od jek nuo veseli M agdin glas: - Kafa! Ustaj, spavalice! Lesli se zadovoljno pro teg n u o i podigao sa kauča. O dm or m u je prijao, osećao je da ponovo p o tp u no raspolaže svojim ogrom nim telesnim i duševnim sposobnostim a. O sećao je još nešto: da će u sk o ro, m ožda i veom a brzo, sve te sp o sobnosti ponovo biti stavljene na tešku probu. K ada je ušao u rnafu kuhinju, M agdino lice nije izgledalo onako veselo kako je tren u ta k ranije zvu čao njen glas. Bilo je bledo i u m o r no, a u ogrom nim očim a videlo se jedno za nju retko osećanje. Strah! Lesli je d u b o k o udahnuo. Magda je konačno shvatila da sve ovo nije igra iz koje će se roditi velika reportaža. M ora d a je doznala neš to važno. Bilo je vrem en a da dozna šta. M orao je najpre pom oći devojci da se opusti i savlada strah. Covek sp u tan strah o m ne m ože koristiti sve svoje sposobnosti. Poznavao je odličan način za to, a l i . . . sada nije im ao dovoljno vrem ena. Š iroko se o sm eh n u o i pogladio je po kosi, a o n a je u p itno podigla pogled p rem a njem u. - L a r i. . . - Znam, devojčice, uplašena si. N em o je klim nula glavom. On je povukao za ruku i naterao da se priljubi uz njegovo snažno telo.

Pony West - Borilačke veštine 7 O setio je kako joj srce uzbuđeno lupa. Lagano je prešao p rstim a preko njenog ćela, vrata, ram ena, tražeći prstim a d o b ro poznate n erv n e za vršetke. Pritisak na ovo m esto m o gao je da ubije; nekoliko m ilim eta ra dalje blago m asiranje kože d o nosilo je olakšanje i o puštanje n a petim nervim a. M agda je d uboko uzdahnula. Zabacio joj je glavu unazad i nežno poljubio u po lu o tv o ren e usne. S lakoćom je podigao i privukao na grudi, osećajući kako m u se prepušta. - Bolje? - šapnuo je. K lim nula je glavom i o sm eh n u la se. - O hladiće ti se kafa. I on se osm eh n u o i oslobodio je svog zagrljaja. Sa zadovoljstvom je otpio prvi gutljaj vrele ukusne tečnosti. - Da čujem ? Oči joj m alo potam neše. - L a r i. . . bojim se da si bio u pravu . . . - Za Paulsena? - Ne . . . Paulsen je zbilja m rtav. M eđutim , on je jed n o vrem e radio na stvaranju supervojnika. Bio je to projekt Pentagona, koji, m eđ u tim, senatska potkom isija nije odobrila. On je posle toga poginuo, ali im a nešto neobično. Nešto kas nije nestao je i njegov asistent, do k to r B e jli. . . - Nestao?! Bez traga? Ona se trijum falno nasm eši.

83 - P otcenjuješ moju obaveštajnu službu,,Lari. Bejli se sam o povu kao sa redovnog posla, ali je neke tragove ipak ostavio. Znam čak i gde se sada nalazi. Im a veliko im a nje kod Sent L ionard K rika . . . Lesli podiže obrve. - S e n t L ionard Krik, a? Mislim da bi naš m ladi prijatelj Rik m ogao da nam pokaže gde se to im anje nalazi. M agda klim nu glavom, nesvesno gužvajući kućnu haljinu na g ru dim a. - Doznala sam još nešto . . . ko vodi policijsku istragu o svim tim zagonetnim slučajevim a. Skoro svim, je r glavni in sp ek to r B raders, izgleda, nije shvatio da m eđu nji m a postoji veza. To je detektiv Ejken, veom a sposoban m ladić. - Misliš da bi trebalo da ga obavestim o? - tiho u pita Lesli. Instink tivno je odbacivao i sam u pom isao da potraži pom oć policije. - Mislim da bi to bilo m u d ro čvrsto reče Magda. - Znam Ejkena . . . V eom a je nekonvencionalan i istragu vodi na svoj način, najčeš će potp u n o sam. Staviše, i sam p re zire u h o d an e staze policijske birokratije. Videćeš, uostalom . . . - Već si ga pozvala? - trže se Lesii. Ona m alo postiđeno o b o ri po gled. - U stvari, nisam . . . Tražila sam ga, ali nisam uspela da doznam gde se nalazi. Ostavila sam p o ru k u za njega kod B radersa. A i on je o sta

84 vio p oruku za E jkena kod m en e o sm eh n u se - da ga čeka otkaz čim ga bude našao. O boje su se trgli na zvuk telefo na. U M agdinim očim a ponovo se pojavio strah. O tišla je do telefona sporim korakom , oklevajući, kao d a se boji da će čuti nešto užasno. Lesli je pošao za njom. Lice joj se m alo razvedri kada je čula glas sa d ruge strane. - E jk e n -đ o š a p n u Lesliju, p o k ri vajući rukom m ikrofon. On zam iš ljeno klim nu glavom. - M ožete li da d o đ ete odm ah? u o itala je sagovornika na drugom kraju linije, a o n d a pažljivo saslu šala njegovo m alo duže objašnje nje. Ponovo je p o krila m ikrofon rukom . - L a r i. . . našli su o nu četvoricu. Ejken je bio u n eposrednoj blizini tog m esta. Kaže da m ora ostati još neko vrem e tam o. - N em a p o treb e - osm eh n u se Lesli. - M nogo bolje objašnjenje tog događaja dobiće ovde, zar ne? - Sm em li tako da m u kažem ? - Sm eš - klim nu Lesli glavom. N adam se da je tvoj prijatelj Ejken zaista onakav kako si ga opisala. Inače . . . - on sleže ram en im a - ne bih voleo da se nađem iza rešetaka pod optužbom za četvorostruko ubistvo! - Ejkene . . . predlažem da o d m ah d o đ ete do m ene. Tu je neko koji će vam ušted eti sav tru d oko istrage . . . Ne, nije važno, doznaćete već kad b u d e vrem e . . . Da, evo

Pony West - Borilačke vestirte 7 i ad rese . . . - Misliš da si dobt ■> učinio? u p itala je kada je spustila slušali cu. - V idećem o - o sm eh n u se Lesli. - U ostalom , ne plašim se m nogo policije. Magdo, dalje ipak ne m o žem o sami. P o treb n a nam je po m oć da provalim o u skrovište tog Paulsenovog asisten ta je r ne zna m o koliko ćem o p rotivnika tam o zateći . . . - Gle, i ti se nečega plašiš? - b la go se nasm eši Magda. - Ne plašim se, ali znam granice svojih m ogućnosti. N inđe ipak nisu superm eni, Magdo. Mogu iz aći na kraj sa četvoricom - šesto ri com naoružanih p ro tiv n ik a . . . ili njih d e s e t. . . ali ako m e četa vojni ka n apadne istovrem eno, imali bi velike izglede da m e u b iju ... Sam o još nešto: da ne pom injem o reč »ninđa« pred Ejkenom , važi? - Kako ćeš m u o n d a objasniti za onu četvoricu na keju? - Jednostavno. Ono bi i svaki sa m uraj m ogao učiniti, ne raču n aju ći m ožda tip a sa pištoljem . Ispričaću m u priču o sam urajskim trik o vim a naučenim u Japanu. M ora biti zadovoljan. - Koliko ga poznajem , neće m nogo insistirati n a detaljim a. Uveke je izbegavao da istražuje o b račune m eđu b an d a m a i ubistva u podzem lju. - To mi se već d o p ad a - klim nu Lesli glavom. - Tvoj m agnetofon je sprem an, devojčice? Od tren u tk a

Pony West - Borilačke vestirle 7 kad Ejken stigne, m ožeš početi da snim aš. - Bez ikakvih ograničenja - izne nadi se ona. - A . . . ti? - Ja ću govoriti što m anje bu dem m ogao - o sm eh n u se Lesli. Uostalom , stvar uvek m ožeš p re d staviti tako kao da sam ja p rip a d nik tajne obaveštajne službe. Slušaocim a će se to dopasti, sudeći b a r p rem a u sp eh u film ova o onom trapavku Džem su B ondu . . . - Ideja nije loša - zasvetleše M agdine oči. - M oram ti naći sam o neki zgodan i zvučan pseudonim . Pukovnik Lom aks . . . kako ti se to sviđa? - Nije loše . . . jedino što zvuči pom alo slično tvom im enu. Neko od tvojih kolega m ogao bi m e još nazvati gospodin Lom er, a? - Znam! - uskliknu Magda. - Pu kovnik Slaj! K ratko je i lepo zvuči. - M eni je svejedno - sleže Lesli ram enim a. - Slušaj, hajde nešto da pojedem o pre nego što Ejken stig ne. Ko zna da li ćem o posle toga im ati vrem en a za to. - V ečera je već sp rem n a - os m ehnu se Magda. - Sam o da podgrejem nekoliko k o n z e rv i. .. - S avrem ena zaposlena A m eri kanka - o sm eh n u se Lesli. - H rani se gotovo isključivo konzerva ma ,.. Tvoja m ala gejša to ne radi, je li? - V eom a retko, iako japanska kuhinja zahteva m nogo više vre m ena nego ovo što m i nazivam o

85 k u h in jo m ... Pojeli.su na brzinu ipak veom a ukusan o brok i Lesli je sa zadovolj stvom povukao prvi dim iz cigare te. - Dakle? - trijum falno upita Magda. - Nije bilo loše - priznade on sa osm ehom . - Izgleda da i konzerve im aju svoje prednosti. .. Zvono na v ratim a odjeknulo je tiho i zloslutno. Lesli p o k reto m ruke zadrža Magdu, koja je ustala sa svog mesta. - Ja ću - reče tiho. - Zašto? Pa to je Ejken! - To ćem o tek videti, i to veom a oprezno - o sm ehnu se on. - Mi pe sim isti, znaš. Držeći se zida i zaklanjajući Mag du svojim telom , Lesli je nečujno prišao vratim a i dao znak devojci da pogleda kroz špijunku. Haragei nije najavljivao nikakvu opasnost, ali je ovo bio najbolji način da M agdu uveri kako je opreznost neo p h o d n a na svakom koraku. - Ejken - klim nu ona glavom ali je još neko s n jim ... - O tvori im - reče Lesli, vraćaju ći se do sred in e sobe. O štrim p o gledom istraživao je svaku crtu lica dva čoveka koja su ušla u stan, sa zadovoljstvom prim etivši da ie M agda od m ah za njim a zaključala vrata. - D etektiv - n ared n ik Ejken - sa lakim prijatnim osm ehom reče prvi čovek. Lesliju se dopalo nje

86 govo sveže otv o ren o lice i nije oklevao da m u pruži ruku, osetivši iz nenađujuće snažan stisak. - Moj prijatelj V olter K am inski iz FBI - produži Ejken, pokazujući n a drugog čoveka, m nogo elegantnije obučenog, ali i m nogo nervoz nijeg i m anje sigurnog u sebe. Lesli m u klim nu glavom. - F B I?-jav i se M a g d a .-Io n i ist ražuju ove slučajeve, Ejkene? - P a ... - osm ehnu se m ladić m oglo bi se reći da je Volt ovde v iše ... privatno. Pružio mi je neke dragocene inform acije koje zvaničnim putem ovog m eseca verovatno ne bi ni stigle do m ene. O p rostite, nisam čuo vaše ime, gospo dine. ..? - E tk iu s -o s m e h n u se Lesli. Lari Etkius. - Etkius klim nu Ejken glavom kao da želi da bolje zapam ti to ime. - Da li sm em da vas up itam kako ste se vi našli um ešani u čitavu ovu zbrku, gospodine Etkius? Sem toga, gospođica L om er m i reče da mi m ožete objasniti one fantastič ne četvorke na keju? - Sve u svoje vrem e - osm eh n u se Lesli. - N ajpre da sednem o i nešto popijem o. Magdo, ti ćeš po služiti gospodu? - Ovo je još m oj stan - veselo reče ona prilazeći baru, kao da ne prim ećuje zadivljeni pogled Kam inskog. - Ovo se zove viski - zadovoljno uzdahnu Ejken, op u šten u fotelji kao da nikakve brige na svetu

Pony West - Borilačke veštine 7 nem a. Leslija, m eđutim , nije zava rao njegov sanjivi pogled. - U redu, n ared n ice Ejken poče sigurnim glasom , svestan da se m o ra držati p u n e istine koliko god b u d e m ogao. - Č ućete kako sam se ja u m ešao u ovu vašingtonsku z b r k u ... P riča nije trajala dugo je r se Les li tru d io da bude što koncizniji, iz noseći sam o suvoparne činjenice. Ono što je Ejken doznao, m eđ u tim, bilo je tako zanim ljivo da je p o tp u n o zaboravio čak i n a čašu u ruci. - Prokletstvo! - fascinirano je uzdahnuo na kraju. - Ono što ste izveli na keju zaista je neverovatn o ... Četiri m om ka, i to nao ru ža na! Mogu li da vidim čim e ste to učinili? Lesli u stad e i pokaza m u svoj katana. - K atana se izvlači sam o u borbi - m o rao je da objasni i Ejkenu, koji je želeo d a vidi sečivo. - M ala u sp o m ena iz Japana. - Izgleda da ste vi iz Jap an a doneli još nešto, osim tog m ača - s poštovanjem zavrte glavom Ka minski, koji je gotovo sve vrem e ćutao. - O stavim o .to sada, Volte - ži vahno reče Ejken, ispravljajući se u fotelji. - Im a li kod vas u FBI ne kih p o d atak a o tom Bejliju? Njego vo im anje kod Sent L ionard K rika tre n u tn o m i je najsum njivije rnesto. Tu bi se m ogla nalaziti tajna la bo rato rija koja fabrikuje naše su-

P ony W est - Bo rilačke veštine 7 p erb lizan ce, šta misliš? -V e ro v a tn o - sleže K am inski ram en im a. - M eđutim , m alo je teže u ovo d o b a doći do tih p o d ata ka. .. P o tre b n a je najpre dozvola o d m og šefa, a o n ... Lesli se prezrivo nasm eši. - Ni FBI, dakle, više nije im un na p ro c e d u ru koja koči svaki posao. - Do đavola, Volte! - gotovo d re k n u Ejken. - Z ar ti još ne shvataš koliko je stv ar ozbiljna? Brad ers im a dovoljno poverenja u m en e d a p o k re n e akciju na m oj zah te v ... a ti nešto oklevaš! K am inski o d m ah n u glavom i go tovo plašljivo priđ e telefonu. Njih troje pratili su ga napetim pogledi ma. - Šta je sad ovo, do đavola? prom rm lja K am inski prinoseći slušalicu uhu. - N em a sig n ala... - Prokletstvo! - uzdahnu Ejken, zar baš sada? - V i verujete u koincidenciju, narednice - osm ehnu se Lesli. U M agdinom pogledu ponovo se vi deo sam o strah. - Mislite d a .... - Upravo tako Lesli živahno sko či na noge. - N apad m ožem o o če kivati svakog tre n u tk a ... Ujedno i najbolji dokaz da sm o na pravom tragu. Predlažem da potražim o neko sigurnije m e sto ... - Napred? - trže se Ejken, osvr ćući se oko s e b e .-D a .. . d ođavola, to m i je odm ah m oralo pasti na pa met! Sva naša jaja su u jednoj koša ri. Ako bi uspeli da ućutkaju nas

87 č e tv o ro ... Lesli je već navlačio zavese na velike prozore, pazeći da se ne izlo ži pogledu eventualnog posm atrača iz zgrade sa su p ro tn e stran e uli ce. - Priguši svetla, M agdo - dobaci preko ram ena. - Pretpostavljam da naši protivnici im aju i ponekog snajpera. K am inski je i dalje, besno psuju ći, pritiskao taste r telefona. - Prekini s tim, Volte - u m o rn o reče Ejken. - E tk iu se ... neko bi m orao da izađe odavde i javi se B radersu. - Ne bi uspeo - m rko se o sm eh nu Lesli. - Telefon je već presečen, verovatno su i svi prolazi u zgradi b lo k ira n i... - M ožem o se zabarikadirati ovde, do đavola! - p rom uklo reče Kam inski, osvrćući se oko sebe. V rata su bezbedna, p ro z o ri... po stoje li požarne stepenice, gospođi ce Lom er? - Ne, sem vrata, ne postoji nikakv no rm aln i prilaz - odgovori Lesli u m esto devojke, koja se u p la šeno šćućurila na kauču. - A li... - Ali? - u p ita Ejken. - Postoji m noštvo načina da se u đe u ovakav s ta n ... Sve zavisi do kle su oni sprem ni da idu. - Šta sm o se dogovorili, Lari? tihim glasom ga podseti Magda. - Da, u pravu si, treb a očekivati ono najgore - složi se on. - Pokušaće svim sredstvim a, a . .. H itrim korakom prišao je p ro

zoru i oprezno provirio k ro z o d maknut Krajičak zavese. - Mislim da sm o od sn ajp era sium i, E tkiuse - o sm eh n u se Ejen. - Bolje d a o b ra tim o pažnju na vrata. - Od snajpera d a ... ali šta ako naši prijatelji preko im aju bazuku? K am inski i Ejken se zgledaše. -Z ašto d a ne, do đavola!? - g ru bo opsova K am inski. - p ro k let stvo, m o ram o se izvući iz ove mišolovke! Ćelo m u je ponovo bilo osuto znojem . Ispod pazuha je izvukao revolver i pažljivo ga pregledao. - To ti neće pom oći protiv bazu ke, Volte - osm ehnu se Ejken, i d a lje p o tp u n o o p u šten u fotelji. Im ate li vi neku ideju, Etkiuse? - Da. Izaći ću iz zgrade i obaveštiti vašeg šefa. - L a ri... - javi se M agda d rh ta vim glasom . Svetio nad njihovim glavam a je zatreperilo. T renutak kasnije u prostoriji je zavladao m rkli m rak. M agda je kriknula, K am inski po novo opsovao. U glasu m u se osećao strah. Lesli odm ače zavese sa prozora. - O v o nam više nije potreb n o reče tiho. Soba je sada bila prilično d o b ro osvetljena bledom svetlošću koja je dop irala spolja. - Kako to m islite d a izvedete, Etkius - javi se Ejken. - T o prep u stite meni. ..M e đ u tim, ne bi bilo loše d a se pom erim o u ugao kod v rata koji ne fnože

p o n y West - Borilačke veštine 7 biti d ir e k tn o pogođen kroz prozor. P r e n ^ s h e sto lic e ... O n je već bio uz vrata, n ap eto os lu šk u ju ć i i nastojeći da elim iniše tihe $ u m o v e koje je stvaralo njih troje prilazeći uglu dnevne sobe. Bi o je prilično siguran da u h o d niku j ° š nem a nikoga. I H arageij je ćutao_ ivlagdo - šapnu Lesli. - Ti drži na o k u prozore, za svaki slučaj. Ej ken i K am inski, pazite na v ra ta ... i m alo podalje od zida, za slučaj da im eksploziv p ad n e na p a m e t... _ p a m alo ne p reterujete, E tkiu se? _ U Ejkenovom glasu osećao se smefr_ jvložda - osm eh n u se i Lesli ali sigurno je sigurno. Pazite, ja sada izlazim. M orate biti potp u n o tihi. • • H^ragei! Lesli je reagovao m unjevito. Ščepa° je M agdu i bacio se preko nje na pod- Gotovo u istom tre n u t ku čulo se nekoliko potm ulih p u c njeva- Staklo na prozorim a je b u č no popucalo. T renutak kasnije či tava prostorija bila je ispunjena za gušljivim belim d im o m ... »Suzavac«, p ro lete Lesliju kroz glavu- Na vrem e je zadržao dah i z a tv o r io oči. O dgurnuvši M agdu u ugao. ščepao je katan a i okren u o se licem p rem a vratim a. Ni trenutak p reran o jer je brave nestalo u tihoj eksploziji. Lesli je bio prinuđen da otvori oči. N ekoli ko tamnih senki sa nezgrapnim gas-rnaskama na licim a uletelo je

Pony W e s t- Borilačke veštine 7

*** kroz vrata. I protiv svoje volje, Lesli je m o rao odati priznanje pro tiv Osećaj proticanja v rem en a re nicim a na brzom i organizovanom kao m u je da nije prošlo više od napadu. K atana je fijuknuo kroz vazduh i dvadeset m in u ta do časa kad a m u jed an čovek se bezglasno sručio na se svest polagano vratila. Skloplje pod, drugi tren u ta k kasnije. B o re nih očiju, ostao je da leži n e p o k re t ći se sa kašljem i suzam a, Lesli je no, pazeći d a njegovo disanje ne o d a protivnicim a d a je došao sebi. odskočio u stranu. - Lari! - vrisnula je Magda. Jed Ležao je n a p o d u kola, u neugod na od senki ščepala je devojku za nom , zgrčenom položaju, p ritisn u t kosu i jed n o m ru k o m je podigla sa teškim nogam a dva čoveka koja su poda. B ačeno strah o v ito m sn a ćutke sedela nad njim. O sećao je gom, njeno telo poletelo je p re m a m učninu u želucu i tu p bol u glavi. Svojim čulim a n ajpre se skonLesliju. Nije bilo drugog izbora nego da centrisao n a sopstveno telo. Veo je, ne ispuštajući katanu, prihvati m a brzo je shvatio d a nije ozbiljni jednom rukom , izgubivši na tre n u je povređen. I ne sam o to! . tak ravnotežu. Sevnuo je p lam en iz N apadači su ga, verovatno, Ejkenovog revolvera, ali su on i K am inski već nestajali p od gom i sam o na brzinu pretresli, tražeći lom tela odevenih u crno. uobičajena oružja. K jotecu - šoge Neko se svom težinom okačio je nestao, ali nikom e nisu zapale za na Leslijevu ru k u sa m ačem . P reci oko šu rik en - zvezdice u skrovištu zan u d arac nogom u m ošnice oslo ispod p o ja sa ... niti eksplozivne bodio g aje tog protivnika. Devojka kuglice ra sp o ređ en e po g rudim a je gotovo u istom tre n u tk u k lonula ispod košulje. M otor kola je m alo zastenjao i n a pod. Lesli je, stežući zu be, p o n o vo stisnuo k atan u o b em a rukam a. Lesli je svoju pažnju u sm erio na okolinu. K retali su se blagim u sp o P re k a sn o ... Pre nego što je blistavo sečivo nom i po sen k am a n a p o d u Lesli je m oglo pogoditi sledeći cilj, tri n a shvatio da idu nekim šum skim p u padača istovrem eno su se bacila tem , što je potvrđivao šum gum a n a ninđu. Njegova čula već su o tk a na kolovozu. Nije bio siguran, ali zivala. Instinktivno je izbegao je m u se činilo da još je d n a kola idu dan razoran u d arac u galvu, ali to za njima. je bilo sve. Lesli je od m ah odbacio od sebe Na Leslija E ldridža spustila se om isao na napad. O pustio se, prita m a ... upljajući snagu za o b ra ču n pod b a r m alo povoljnijim o k olnosti

Pony West - Borilačke veštine 7

J e d n a ru k a g ru b o ga je ščepala m a. Nije dozvolio sebi d a m isli na M a g d u ... Kola koja su išla za nji za o k o v ra tn ik i užasnom snagom m a ostavljala su b a r neku m oguć izvukla iz kola, tako d a je pao li c e m n a asfalt. Bila m u je p o treb n a n o st da je devojka još u životu. K ola su naglo sk ren u la udesno, sva snaga d a nijednim p o k reto m m alo se zatresla i usporila. Tiho zu ne pokaže da to oseća. Četiri čove jan je nekog elektronskog in stru k a stajala su nad njim, ali ne o p rez m e n ta privuče Leslijevu pažnju. no, već više oklevajući, kao d a ne G otovo nagonski,- osetio je da se znaju šta da u čine s njim. Čuo je kako se otvaraju vrata isp red kola razdvaja velika m etal na m asa kapije otv o ren e daljin d rugih kola i ko rak e nekoliko lju skom kom andom . Vozilo je jurnu- di. O setio je m alo olakšanja: u ko lo m nogo brže i tiše po glatkoj asf- lim a je bila i je d n a ž e n a ... M agda je bila živa! latnoj stazi. - Hajde, šta ste stali?! - o d n ek u d Lesli je napeo sva čula. Gotovo svaki o b rtaj točkova povećavao je je d opro jed n a g rub glas. - D ovedi neobjašnjivo predosećanje o pas te ih gore! Čulo vida bilo m u je n eo p h o d n o nosti. Užasne opasnosti, onakve i Lesli dozvoli svom telu da se pokakvu još nikada nije s r e o ... Doći će tren u ta k - rekao m u je meri, ispuštajući tih zvuk nalik ste jed n o m T a n a k a - kada će sve tvoje njanju. O setio je da su se ljudi oko sposobnosti ninđe biti stavljene na njega trgli. Udarac nogom u slabine n aterao p r o b u ... Ti ćeš sam shvatiti koji je to tren u ta k , Lesli. Tvoje telo i tvoj gaje da bolno krik n e i p revrne se duh, ali tvoj duh pre svega, m oraju na leđa, otvarajući oči. Četiri već potražiti i naći svu o n u u n u trašn ju dobro poznata h lad n a lica sa tan snagu koju poseduju od rođenja i kim usnam a. - Ustai! - n ared io je jed an od koju su stekli tokom ž iv o ta ... Jed no m oraš shvatiti, Lesli: ta snaga njih. Lesli je ponovo zastenjao, p ra veći se da ne uspeva d a se uspravi. m ožda neće biti d o v o ljn a ... Kola su napravila blag luk i za- Covek iza njega g ru b o m u je p o ustvila se. O sluškujući, Lesli je mogao. On je ustao, tetu raju ći se shvatio d a su se i d ru g a kola zaus kao da jedva održava ravnotežu. Da, M agda je bila tu, vezana i zatavila o d m ah p o re d njihovih. V rata su se otvorila. Dva čoveka pušenih usta. Jedan čovek gurao je koja su sedela nad njim izašla su pred sobom p re m a m račnoj zgradurini sa velikim m etalnim v rati napolje. »O pušteni su«, pom islio je Lesli. ma, očigledno zadnjem ulazu u Misle da sam još onesvešć ¿n. To je kompleks koji je Leslija p o dsetio na neku fabriku. prilika za m e n e ... sam o a k o ...

Ponv West - Borilačke veštine 7

Da li se nalazio pred tajanstve janje i ta v rata s a se otvorila. nom lab o rato rijo m kod Sent Lio»Kao k o m andni c e n ta r svem ir n ard Krika? skog broda«, p ro letelo je Lesliju Iz drugih kola izgurali su Ejkena, kroz glavu. tak o đ e vezanog, dok je jed an od Sam o što ova sala, ispunjena paklenih blizanaca vukao za so kom pjuterim a, džinovskim ek ra bom K am inskog kao neku lutku. nim a i u ređ ajim a čiju svrhu Lesli Ti »ljudi« posedovali su zaista ne- još nije shvatao, nije bila k rcata v erovatnu sn a g u ... u žu rb an im n aučnicim a i teh n iča ri Lesli je p o k o rn o dozvolio d a ga ma. E k rani nisu svetleli, iako je sva povuku p re m a m etalnim vratim a, ta o g ro m n a m ašinerija tiho zujala, posrnuvši dva ili tri p u ta u hodu. kao d a čeka n aređ en je da bi p o če Ispod oka je p o sm atrao lica svojih la da obavlja svoj nerazum ljiv po pratilaca. Ni traga nekakvom zado sao. voljstvu zbog ove p o b e d e ... Kao Na p o đijum u ispred njih, leđim a d a obavljaju neki lak, svakodnevni o k re n u ti dugoj konzoli k o m p ju te posao. ra, tri čoveka sedela su u u d ob nim Dug prazan hodnik. Po hladnim foteljam a. Dvojica su bili o bučen i pločicam a koraci su tu p o odzva u id entičn e ra d n e kom binezone njali. Jed n a o g ro m n a v rata raskrila od skupog m aterijala, sa n erazu m su se p red njima. Lesli je shvatio ljivim sim bolim a na grudim a. T re d a je to ulaz u teretn i lift, sp oso ban ći je bio u u n iform i gen erala Mad a prim i i najveće vozilo. Jedan rinskog k o rp u sa SAD. ratilac p ritisnuo je dugm e i lift je Više od toga Leslija je zapanjila renu. Naniže. sličnost tog čoveka sa k re a tu ra m a Lesli je pokušao d a u m iri Mag- koje su ga dovukle ovam o: iste le du jedn im pogledom , ali su njene dene plave oči, tan ke usne, retk a razrogačene oči iznad vezanih u sta kosa začešljana unazad i ogrom no bile p re p u n e užasa. Ejkenove oči telo, širokih ra m e n a u izvanredno ponovo su bile up o la sklopljene, skrojenoj uniform i. ali je B retu bilo jasno da i on groz - Jesu li oni p retresen i? - u pitao ničavo traga za m ogućnošću d a se je oštro. oslobodi. - Da, generale! - isprsio se p red V rata lifta ponovo su se otvorila njim jedan pratilac. - Cisti su. i njih su izveli u bleštavo osvetlje- Zbog čega Etkius nije vezan? nu p rosto riju sa h ladnim zidovim a - O svestio se tek p re nekoliko od grubog betona. N asu pro t liftu tren u tak a, generale, a žurili sm o nalazila su se vrata. Jed an pratilac da ga dovedem o p red vas. Da ga prišao je njim a i izgovorio nekoli vežem o? ko tihih reči u interfon. Uz tiho zu - Nije p o treb n o - prezrivo se os-

92 m ehnu general. Dao je znak gla vom, i njih četvoro su odgurnuti prem a udubljenju u zidu, desno od vrata. Kaminski, koji se u m eđuv rem en u osvestio, gledao je kao fas ciniran sam o u generala. Lesli je jasno čuo njegove tihe psovke. Jedan čovek dirn u o je taster tab le na zidu. Ispred zatvorenika se spustila teška čelična rešetk a bez ikakvog šum a. - Možeš odvezati svoje prijate lje, E tkiuse - ledeno se osm ehnuo general. - Šta je, Kam inski? Nisi m ene očekivao ovde? - Prokletstvo! - procedi besno ovaj. - S ada tek s h v a ta m ... Nije mi jasno kako m i ta sličnost ranije nije pala u oči! Leslijevom pogledu nije p ro m a kao zadovoljan pogled koji su izm enila dva naučnika. Prišao je najpre Magdi i nežno je oslobodio veza. - Ne plaši se, devojčice - šap nuo je, ali se ona i dalje tresla čita vim telom . - Misliš da im am o neke šanse? ~ p ro šap tao je Ejken kada m u je p ri šao. - Ne, n em ate nikakve šanse, na rednice Ejken - progovorio je ge neral sa druge stran e prostorije kroz sm eh. - Ti i K am inski, naroči to. Niste nam potrebni. Ženska će d o b ro doći m ojim m om cim a da se m alo zabave, a E tk iu s... - P o treb n a vam je m oja veština, zar ne? - o sm eh n u se Lesli. Sa za dovoljstvom je p rim etio da na ge neralov znak njihovi čuvari discip-

Pony West - Borilačke veštine 7 linovano izlaze iz prostorije. O stala su sam o tri čoveka u foteljam a i četvoro zarobljenika iza debelih rešetaka. - Tačno -- klim nu general gla vom. - H oću da doznam kako si u s peo da uništiš toliko m ojih »super dži-aja«, Etkiuse. - A posle toga? - Posle to g a ... videćem o. Po treb n i su mi d o b ri borci, Etkiuse, a uvek je lepo biti na strani pobednika, zar ne? Lesli klim nu glavom . M ozak m u je u žurbano radio. Bilo je načina d a se oslobode rešetke, ali su m o rali delovati brzo i sinhronizovano. Svi četvoro, ili b a r njih trojica. Kam inski g a je zabrinjavao. Stajao je o p u šten u uglu, sa glavom naslo njenom na rešetke, kao da se već u n ap red pom irio sa sudbinom . - M islite da ćete pobediti, gene ra le ? - tih o je upitao. T rebalo je do biti na vrem enu, doznati što više o ovoj laboratoriji, o tom e koliko su k re a tu ra do sada stvorili Paulsen i Bejli - pretpostavljao je d a je Bejli onaj drugi naučnik - doznati im a li ih i na drugim m estim a u Vašingtonu, u A m erici... - P obedićem o - odgovorio je urnesto generala Paulsen. - Im a m o oružje kakvo niko do sada nije im ao na svetu. Ti ga već poznaješ, Etkiusi. - Protiv m en e nije baš najbolje delovalo - o sm eh n u se Lesli. - Ina če se ne biste trudili da m e dovcdete ovam o, zar ne?

Pony West - Borilačke veštine 7 - Ti si ninđa, Etkiuse? - javio se general. - Ninđa?! - Lesli napravi radoz nalo lice. - Ne, o tk u d a vam uopšte ta ideja, generale? - Jed n a ideja koja mi je pala na pam et - sleže genral ram enim a. Ta žuta kopilad znaju m nogo o b o rb i i šteta je d a to znanje p ro padne. H oćeš li da obučavaš m oje ljude, Etkiuse? - Zašto bih to činio? - hladno odvrati Lesli. - Ne d o padaju mi se. - A lternativu znaš. - J a m u ne bih verovao, Grejnd ž e r - u m eša se Paulsen nervozno. - Koji će nam đavo? M om ci im aju već dovoljno znanja i bez njega. Ti prokleti japanski trikovi su čisto preterivanje! - Ne! - o d m ah n u general Grejndžer glavom. - Moji m om ci m oraju biti najbolji borci na svetu i naučiće svaki pro k leti trik koji postoji na kugli zem aljskoj. Paulsene, drži se svog dela posla. Vojni deo je sam o moj! - Zbog toga su vam bili po treb n i i učitelji b o rilačkih veština? - d o baci Ejken. - Dakle, m ogu vam reći da vaši »momci«, kako ih zovete, nisu ništa naročito, generale. - Tek sm o počeli - nadm oćno se o sm eh n u G rejndžer. - Uostalom, zaveži, Ejkene! Tako se zoveš, je li? - Č em u sve to? - produžio je Ej ken kao da ga ne čuje. - M islite da sa šačicom tih tipova m ožete zavla dati A m erikom ? Ovo nije Nemačka trid estih godina, generale. Je

93 dan H itler bio je dovoljan d a p o k a že svetu šta je fašizam. - Ja 'nisam H itler - led en o se iskezi G rejndžer - m ad a priznajem d a sam od njega m nogo naučio. P o tp u n a odanost, to je o n o što ću i ja zahtevati od arm ije i naro d a, ali će zato A m erika u svetu zauzeti m esto koje joj s pravom pripada. Bilo je d o sta brljanja i ulagivanja trulim d em o k ratim a i p rokletim kom unistim a. A m erika će ono što želi i ostvariti! - Po cen u trećeg svetskog rata? tiho je dobacio Ejken. - Da! - G rejndžer je tresn u o og ro m n o m pesnicom po fotelji. - Da! Pa šta? Pola A m erike biće unište no, ali će zato d ru g a polovina vla dati onim što ostane od sveta! - Ako nešto o s ta n e .. . . - O staće - ledeno se o sm eh n u G rejndžer. - Najnoviji p ro raču n i pokazuju d a je um nogom e precenjena o p asn o st od atom skog n a oružanja. Sem toga, Rusi neće st;ići d a u p o tre b e sve čim e raspolažu,'za to ćem o se već p o b rin u ti... - Da - tiho, za sebe, reče Magda. Neće u sp eti da nas ubiju šest, već sam o četiri p u ta ... - D osta je bilo, generale! - u m e ša se i Bejli, koji je sve vrem e ćutao. - Im am o p o s la ... Završim o već jed n o m sa ovim! - T i, Bejli, gledaj svoja posla! rezrivo reče general. - Bolje će iti d a nešto p reduzm eš da moji m om ci dobiju i psihičku stabil nost. Prokletstvo, lete za svakom

Pony West - Borilačke veštine 7

su k n jo m k o ja se pojavi! T ako se njim , odgurnuvši K am inskog, koji d o b a r v o jn ik ne ponaša! je zabezeknuto stajao. - Vi p rv i niste pristali d a im se Na Leslijevo veliko iznenađenje, u k loni sek su lan i nagon - sleže ra p rv i je reagovao Bejli. M unjevito m e n im a Paulsen. - Tvrdili ste da se o k re n u o i pritisn u o jedno dug će im to biti najbolja nagrada. Šta m e na konzoli. V azduh je ispunila sad h o će te ? N aravno d a im je n a zaglušna b u k a alarm nog uređaja. gon h ip e rtro fira n . To se ne m ože G otovo u istom tre n u tk u v rata izbeći a k o želite da i sve ostale te- p ro sto rije su se otvorila i u nju su lesne fu n ck ije im aju više p e rfo r n a h ru p ili G rejndžerovi »supervojm anse nego kod o b ičnih ljudskih nici« naoružani do zuba. Lesli, zastavši u sre d prostorije, prešao je bića. Lesli i E jken sporazum eli su se p ogledom preko sedam cevi a u to jed n im p ogledom i policajac n eu m atsk ih pušaka. Sve su bile u p e re padljivo k lim nu glavom . ne u njega! -M a g d o - p ro ša p ta Lesli - na Onaj delić sekunde, n eo p h o d an m oj znak baci se tam o u ugao i lezi. ninđi Lesliju Eldvidžu igrom sluča Ne p o m eraj se dok sve ne b u d e go ja poklonio je Kaminski. U času tovo. .. k a d a se rešetk a zaustavila, njega je Oči su joj bile još veće i tam nije savladala panika. Urlajući od stra od straha, ali je klim nula glavom ha, poleteo je p rem a otvorenim d a ga je čula. v ratim a prostorije. N eupadljivim p o k reto m Lesli je Kao po kom andi, svih sedam ispod o p asača izvukao šuriken, cevi o k ren u lo se p re m a njemu. R a sm rto n o sn u zvezdicu od čelika fali su bili zaglušujuće glasni u og oštriju od brijača. D uboko je u d a h raničenom p rostoru. Telo K am in nuo i dao znak Magdi. skog sručilo se na pod, gotovo poU tre n u tk u kada se devojka sru cepano kišom m etaka iz n ep o sred čila na pod zvezdica je zafijukala ne blizine. kroz vazduh i nepogrešivo, pljoštiLeslijeva ru k a poletela je kroz mice, pogodila ta ste r na zidu. Če vazduh, on sam prignuo se i dugim lična rešetka je zadrhtala i počela skokom ob o rio G rejndžera, koji se da se diže. uspravio i kopao p rstim a oko fu t Lesliju se činilo da to traje čitavu role pištolja. Teško generalovo večnost, ali su ga sleđena lica pred telo sručilo se prek o fotelje. njim uverila da ni oni još nisu shva Bio je to dovoljan zaklon. Sa tili šta se dogodilo. B acio se p a ra užasnom snagom eksplodirala je lelno sa podom u tren u tk u kada je kuglica koju je zavitlao p rem a sed ispod rešetke bilo dovoljno p ro m orici vojnika. P opadali su u zbrci sto ra za to. Ejken je poleteo za tela, o trgnutih udova i iskrivljenog

P ony W est - Borilačke veštine 7 m e ta la oružja. Još je d a n šu rik en zazviždao je k ro z v azduh i zario se u grlo vojni k a koji je, sedeći n a podu, podizao svoju p u šk u p re m a Lesliju ne o b raćajući pažnju n a u tro b u koja m u je kao krvava m asa klizila iz razderan o g stom aka. K rajičkom oka Lesli je prim etio d a je i E jken klonuo n a pod, držeći se za lice, ali nije bilo v rem en a da vidi šta se dogodilo s njim. U darac sa dva u k ru ć e n a p rsta leve ruke um irio je g en erala čije je ogrom no telo k lo nulo na pod. Iz H odnika je već d o p irala buka. Lesli se osvrnuo oko sebe. Profe so r P aulsen još je kao skam enjen sedeo na svom m estu, što je Lesliju jasno pokazalo koliko je m alo vre m en a p ro tek lo o d tre n u tk a kad a je b o rb a počela. Bejli se, m eđutim , lagano odm icao od Leslija. Og ro m n i ružni revolver m u se, ko zna kako, našao u rukam a. - Ne prilazi mi! - pro m u k lo je procedio kroz stisn u te zube. - Pu caču. .. Šaken, strelicu koja g a je pogodi la m eđu oči nije ni video, tako je m unjevit bio k ratak p o k re t Leslijeve desne r u k e ... Nova eksplozivna kuglica poletela je kroz o tvorena v ra ta p ro sto rije i zaustavila ju riš trojice ili čet vorice koji su sa oružjem nah ru p ili unutra. N aredna g ru p a bila je o p reznija. Kiša m etak a iz sigurnog za klona zasula je prostoriju. Lesli je hitro potražio zaklon n a p o d u iza

95 fotelja. Nim alo ga nije iznenadio prom ukli krik iz Paulsenovih gru di razderenih dugim ra fa lo m ... H itrim p o k re tim a Lesli je kroz o tv o ren a v rata izbacio tri p re o sta le eksplozivne kuglice. Bilo m u je n eo p h o d n o da dobije u vrem enu. U tom e je i uspeo. U h o d n ik u je na tren u ta k zavladala tišina. Lesli je priskočio konzoli i usred sređ en im pogledom p releteo prek o nje. O dm ah m u je u oči palo dugm e sa natpisom DEACTIVA TE, pokriveno providnom plastič nom poluloptom kako ga neko ne bi slučajno dodirnuo. Ako je to bilo ono što je mislio da je s te ... Njegovi vešti prsti uklonili su plastični zaštitnik, ali nije stigao d a pritisne dugm e. Meci su ponovo zafijukali p re m a n je m u ... I protiv svoje volje m o rao se di viti neljudskoj h rab ro sti »supervojnika«. Njih trojica stajali su p ra vo, licem o k ren u ti Lesliju, d a bi poslužili kao zaklon dvojici koji su cevi svojih pušaka položili n a nji hova ram ena. Dva tam n a otvora potražila su Leslijevo telo. Haragei! N ikada još Lesli nije doživeo tako snažno to osećanje. U zdrhtao je i protiv sovje volje. SM RT.,. pisala su kru p n im slovi m a u zadim ljenom vazduhu ona dva tam n a o tv o ra ... Nije bilo v rem en a da stigne do strelaca i savlada i h ... nije bilo vrem en a da iskoristi jedini p re o s tali š a k e n ... nije bilo v re m e n a da

Pony West — Borilačke veštine 7

96 se ukloni van do m ašaja tih zloslut nih c e v i... Ali strah od sm rti nije n in đ u Leslija E ldridža p retv o rio u n em o ćn u gom ili kostiju, krvi i m išića nad ko jo m m ozak više n e m a nikakvu k o n trolu. D uboko je u d a h n u o i osetio n ešto čem u sam o tre n u ta k nije m ogao p o v e ro v a ti... V azduh oko njega zapu ck etao je kao o d snažnog elek tričn o g praž njenja i Lesli oseti kak o se u sve njegove udove sliva fan tastičn a energija kojoj se, činilo m u se, niš ta ne m ože o d u p re ti... Lagano, kao u igri, posegao je svojim m islim a p re m a cevim a u p eren im u njega, bez im alo izne nađ en ja p o sm atraju ći kak o se one krive k ao u to p io n ičk o j peći. Na u sn am a m u je zaigrao blag osm e h ... Ne ob raćaju ći više pažnju na p et figura u k o čen ih iznenađenjem , prišao je konzoli i m irn o p ritisn u o crveno dugm e. O nih pet prilika o s talo je n a svojim m estim a k ao sleđeno. D ugm e je, n a neki način, je d n o stavno »isključivalo« sve Paulsenove k r e a tu r e ... Lesli se osv rn u o ok o sebe. - L esli... - d o p ro je šap at do nje ga. - G otovo je? Bila je to M agda. Glava joj je bila p o d ig n u ta sa poda. G ledala je p ra vo u Leslija. - G otovo je, devojčice - nežno reče on. - Im aćeš svoju P ulicerovu n a g ra d u ...

- A ... ti? - M oram d a idem , devojčice. T i znaš z a š to ... - Z nam - n jen šap at bio je je d v a čujan. - E jken će ti p o m o ći, o n će u s k o ro doći sebi - o s m e h n u o se Lesli. — Ja ću p o slati policiju. Pozdravi m i Tošibu. Dok je to govorio, veštim p o k re tim a vezivao je G rejndžera ta n k im najlonskim k o n o p c e m koji je izvu kao o d n e k u d iz svoje odeće. - Tako - re č e uspravljajući se. — I g en eral će m irn o saček ati p o lici ju-

D evojka se lagano u sp ravljala n a n esig u rn im nogam a. - L'esli.. . . n eć eš m e ni p o lju b iti n a rastanku? N ekoliko tre n u ta k a on je posm atrao n jeno lice n ap e to od išče kivanja. - Neću - reče n a kraju. - Ne zato što to ne ž e lim ... K lim nula je glavom i o b o rila poled, ne sklanjajući sa lica ra su tu osu. Lesli Eldvidž je tihim ko rak o m ro šao p o re d u k o čen ih n eljudskih g u ra u hodniku, sleđ en ih u najneočekivanijim položajim a. Na licu m u je lebdeo prezriv osm eh. »Ovi au to m ati n ik ad a ne bi đoneli g en eralu G rejndžeru vladavi nu n ad svetom ...« Jed n a pom isao izazva v ed a r os m eh n a njegovom lisu. »Sum iko, Sum iko, vražam se t e b i ...«

kraj

'■‘ /v: ;

p r ’-’'";-,

U januaru Ninđa 8

SMRT... TO SAM JA Jedan jedini p o kret tela bio je dovoljan da izbegne Hiršov napad. Ukrućeni prsti desne ruke žarili su se pravo u Hiršov bikovski vrat . ali tu nifiu ostali. Nepogrešivo, kao čelično sečivo, oni su probili pod kožu. kroz dušnik, kroz vratne žile, do ta n k e vrpce kičm enog stu ba. O štar p o kret ruke, i glava narednika Hirša od lete u ugao p rostorije sa još uvek iznenađenim pogledom u praz nim, s taklastim očim a. N eka čudna sila je jo š delić sekunde držala njegovo ogrom no telo na nogama*) ali se ta d a i ono za k la tilo i palo. kao posečeni s tu b .. . .