Nindja 010 derek finegan jedan covek za manilu by Cleanerrr

SVAJCAH S

Derek Finegan

JEDAN Ä&#x152;OVEK ZA MANILU

SERIJA B orilačke vest i ne N IN Đ A Naslov romana: JEDAN C O V E K ZA M A N IL U Autor: Dcrek Finegan Reccnzent: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Fotoslog N IR O Dečje novine © DEN PRESS

PO N Y W E ST - B O R IL A Č K E V E S T IN E - N IN Đ A 10 - V A N R E D N O IZ D A N J E - M A R T 1984. godine. C e n a 4 0 dinara. Izdaje N IR O Dečje novine, 32300 Gornji M ilanovac, T ih om ira M alijevića 4. Glavni i od govorn i ured nik Mirjana Šteri jevski. Izdavački savet: M ilica B ogojević (predsednik), M ileta Obradović, V era Sm rekić, Dragan Simić, M ilisav Ilić, M iodrag Vučićević, Miljana Tom ić, Nada M ijatović, N ikola Maslovara, Ljiljana M ilovanović, Ljiljana Špajaković, Petar Jerković, G ojko Stulović. T e le fo ni: (032)711-549 uredništvo i 714-250 prodaja. Teleks: 13731. Štampa »G las« Beograd.

Derek Finegan

JEDAN ČOVEK ZA MANILU - M ožete li brže? Što b r ž e ? - u p i tala je devojka skačući na zadnje sedište taksija. Vozač pogleda u retrovizor. Pri oskudnoj svetlosli razaznao je lice m lade žene između dvadeset i tri deset godina. B ilo je očigled n o da je Azijatkinja. M alo iskošene oči, duga crna kosa, ovalno lice i mali nos, sa okruglastim punim usna ma. V isok o čelo presecala je verti kalna bora. M irisala je na neki jak, ali om am ljujući parfem. Oči su joj svetlele kao u panici i strahu. - Kuda? - upitao je taksista. - B ilo kuda . . . Sam o brzo! - N ek o vas juri? Ni je d o b io od govor. Dok je uba civao u treću m im oilazeći se s k o lonom na drugoj strani, gum e su

zaškripale i devojka se grčevito uh vatila za sedište ispred sebe. Zatim se okrenula. Iza njih je bilo suviše farova da bi m ogla da prepozna one koji bi jo j doneli nevolju. Bleštava svetla robnih kuća sa desne strane za trenutak bi prepla vila zadnje sedište. Taksista je bio sredovečan čovek, iskusan u toj vr sti posla, m ajstor za volan om i čo vek koji je m orao da bude spre man <na svaku vrstu m ušterije i vožnje. Zato je, i na prigušenoj svetlosti, im ao o k o da vidi sve on o šio ne kom drugom ne bi bilo uočljivo. Na prim er, mlada žena tamne puti nosila je »k o m b in ezo n « zelenkaste boje, sa velikim rajsferšlusom od vrata do pupka, sa dva velika dž

epa sa strane i jedn im na desnoj nozi. Preko ram ena je im ala preba čenu malu tašnicu drap boje. Oko vrata je nosila maramu bele boje. K olik o je m ogao da oceni, Azijatkinja je bila lepo građena. Trudila se da joj tašnica stalno bude pri ruci. S vrem ena na vrem e uvlačila bi glavu u ramena i potanjala u sedište kao da iza sebe očekuje puc nje. - Poznajete San Francisko, gos pođice? - upitao je taksista. -J a ? Ne, a l i . .. - O n d a je svejedno na koju ćem o stranu? - Da. Cena nije važna. - T o sam i mislio. Da li ste lndonežanka? Naglasak jo j je bio čudan. Očito da dugo nije bila na am eričkom tlu. Pre je podsećala na turistkinju koja zna engleski, ali samo toliko da se snađe i da ne zaluta. - Ja sam Filipinka .. . Da li je ovo dovoljno? - upitala je i pružila nov čanicu od sto dolara. On se nasmeja. ' - Za to ću da vas vodim do Manile - nasrnejao se. Međutim, žena ni je bila raspolo žena da uzvrati osmeh. Č elo su joj rosile sitne kapi znoja. Iz male tor be izvadila je cigaretu, stavila u usta i odm ah potom zgnječila o ivi cu pepeljare na vratima. - V ozite van grada - rekla je m alo kasnije. - M oram da budem sigurna da li su tu . . . Taksista izbaci migavac i riskan

Pony West - Borilačke veštine 10

tnim zaokretom ulete u kolonu. N ek o je žestoko p rik očio j zatrubio, ali on se samo isceri. Skrenuo je potom u ulicu sa jednim smerom, koja se uzdizala kao propla nak. Jedan prolaznik je krajnjim naporom uspeo da izbegne pred nje točkove. Felnama je m alo zaka čio ivičnjak i uspeo da se vrati u norm alan položaj i nastavi vožnju. Iza njih je i dalje bilo na tuce faro va. - H oće li pucati? - odjednom je zapitao čovek i pogledao u retro vi zor. Sada je i žena u polutam i prona šla njegov pogled na pravougaonom komadu ogledala iznad glave. N ekoliko trenutaka je ćutala, kao da razmišlja šta da odgovori. Onda je otvorila usta. - Da, hoće. - K o lik o ih je? - N e znam. T roje ili četvoro. - U kakvim su kolima? - »P on tiak «, svetloplav. Taksista klimnu glavom. - S a n Francisko je pun takvih kola, mala m oja - rekao je. - I pun mladih žena koje beže od nečega ili nekoga. Iako se trudio da razgovara, glas taksiste više nije bio tako siguran kao m alopre. V oziti strankinju u kolim a i očekivati kišu kuršuma od kojih jedan m ože da mu p relo mi vrat ili lobanju, to već nije bila »ig ra «. Grad je ostajao s njihove leve strane dok su izbijali na put prem a šumi u brdu. V ozila su biva

Pony West - Borilačke veštine 10

la sve reda; posle svake krivine za pljusnuo bi ih par dolazećih faro va, prohujao m im o i za sobom os tavio noć s m esečinom koja se srebrila po putu i vodi. Kazaljka na brzinom eru pokazi vala je sto trideset milja. Farovi jed n og vozila pralili su ih na stalnom odstojanju. - Iz g le d a da su oni - prom r m ljao je taksista. - Niste uspeli da im umaknete? M lada žena zagladi kosu. Oči joj blesnuše. Sada je i ona bila sigurna da nije izm akla pažnji progonitelja. Uzalud se mešala u gom ili sveta, provlačila kroz pasaže trgovinskih kuća, utrčavala u m etro . . . Oni su jo j stalno bili za petama. V rebali su trenutak da bude negde usamljenija i da jo j smrsc konce. Da Ii je d ob ro što je predložila taksisti da je vozi van grada? Ipak, m orala je da se uveri je li sigurna. Posao kojim se bavila iziskivao je hiljadu rizika. Međutim, nije oček i vala da će trag u San Francisku biti toliko iznenađujući. Čovek u koga bi najmanje sumnjala b io je umešan u taj prljavi »karavan bisera Južnog m ora«. I on joj je poslao svoje pse da je raskomadaju. Taksista je sve češće bacao p o gled u retrovizor. - N e žure - rekao je, sada već i sam oznojen. - N o kad se vozila na putu prorede, začas će nas stići. - M ožete li brže? - upiLa Filipin ka. Čovek zavrte glavom.

- Om mogu još brže - reče. - Znam - rekla je zadihano žena. - Ali, kad vam se ukaže veća krivi na, dodajte gas što m ožete više. Da im se izgubim o iz vida samo m i nut. - S t o dobijate time, mala moja? - Iskočiću iz taksija i sakriti se, a vi produžite. Č ovek je ućutao. Prvo je hteo ds se ironično nasmeje tom predlogu, ali je onda počeo da razmišlja. Cura im a mozga, vidi se. Treb alo je samo m alo prikučiti na krivini dok dama ne izleti i ne šćućuri se u mraku. Potom zatvoriti vrata i dati gas. »P on tijak « će u m eđuvrem enu izbiti na istu krivinu i imati pred sobom taksi. Kada ga sustigne, u njemu žene neće biti. Uostalom, njegov posao nije da pita, nego da vozi. T o što je dama iskočila k ilo m etar niže i za to platila sto dolara, spada u rok službe. Naravno, ona mu ništa nije pom injala osim da brzo vozi. K o je ona? Ne zna. Zašto je žurila - ni to. On ništa ne zna. N jego vo je da vozi i da ne zapitku je. Sam o . . . hoće li mu verovati? U svakom slučaju, bolje da se otarasi o v o g noćnog tereta nego da rizi kuje da mu izrešetaju kola ili zapale m otor. -J e s te li spremni? - prenu je njegov glas. - Da. A vi? On klimnu glavom . Pokazao je brežuljak s desne strane puta ob rastao šumom koja je u noći pod-

sećala na gustu, neravno polkresanu džinovsku bradu. Od samog puta do nje nala/.io se pojas od zem lje i potpornog betona. M ogla je jedino da se ispruži uz sam kanal i da se pouzda u sreću da preko nje prođu farovi i stope je sa senkom putnog uzvišenja. - Ne mogu potpuno da se zaus tavim. - Evo vaših sto dolara. - Sa srećom onda ... Pogledala je iza sebe. Farova nije bilo. Zaklanjao ih je brežuljak, ali ne zadugo. Taksista dotače kočni cu, ali ne naglo, da ne ostavi veći trag na tlu. Filipinka otvori vrata i kao mačka se odvoji od sedišta. V ozilo se malo zanjiha. Covek promeni brzinu i stisnu gas. Nije se usuđivao da pogleda iza sebe. Pla šio se da ne vidi da je telo ostalo na putu. I dok je taksi odm icao u noć, mlada žena. je osetila užasan bol u ramenu. Za trenutak, dok je no gom dodirivala još užareni asfalt, napregla je mišiće da ublaži pad. A dii bi to ostvarila, m orala je posle tog krat kog i opasnog doticanja da prenese težinu na lakat i rame. Možda bi sve prošlo bezbolnije da nije ram enom udarila o ivičnjak. Činilo se da neće m oći da ustane. Bol joj je zam račio svest. Pa ipak, pom isao da će iz tame izroniti dva bleštava fara smrti i okončati joj ži vot - naterala ju je da se pridigne i dokopa betoniranog kanala. Sko ro se otkotrljala u njega i pritajila.

Pony West - Borilačke veštine 10

Ruke je držala uz telo; pri tom e joj je beton m alo izgrebao lice, ali to već nije osećala. T o m ora da su bili oni. Svetio koje ju je za trenutak d o taklo ličilo je na usijani mač. Oda hnula je tek kada je minulo. Da li su je opazili? N ije vredelo o tom e razmišljati, je r joj se učinilo da su negde, ispred, kočnice zaškripale kao da seku a s fa lt... Njene oči se raširiše. Slegla je torbicu i usplahireno pogledom potražila izlaz. Ostati na putu više nije imalo smisla. Jedino je m ogla prem a šumi, koja se uzdizala u nebo. Uspela je da se u dva skoka dokopa mekšeg tla i tako nađe s i gurniji oslonac za svoja stopala. Zatim je pod sobom osetila travu. Nije se osvrtala. Oko nje je zavladala tama. Zvezdano nebo i sve tla grada iščezla su čim je zakoračila ugustiš. Ponekad samo, kao velika kap svetlosti, pao bi na nju deo obasjanog neba, a onda bi sve to pokrile krošnje i m i sao da m ora trčati što dalje i što brže. T o g predvečerja, kada je napus tila zgradu u kojoj je bila smeštena Hajblokova kancelarija, na park ij i gu jc opazila svetloplavi »pontijak« i dva čoveka kraj njega. Tačno su gledala u njenom pravcu. Z a pamtila ih je dobro: jedan je bio punačak, omalen, snažan, sa veli kom glavom i brkovim a, i sa tam nim naočarima. Drugi je bio dugo kos, plav momak u sportskoj jakni

Pony West - Borilačke veštine 10

m arke »le v is «, pod kojom je zapa zila prugastu mornarsku majicu. Dok je sedala u iznajmljeni »lo r d «, pogledala je u stranu i p rim etila d a ona dvojica zauzima ju mosta za v o lanom »pontijaka«. T o nije m oglo da bude slučajno, ali b ilo je n eob ič no. K ako to da od jed n om bude nekom e trn u oku? Sa aerod rom a je došla pravo Ovamo, osim Arnolda H ajbloka niko nije bio obavešten o njenom dolasku. Pa ipak, o va d vo jic a su sam o nju čekala. K renula je, više obraćajući paž nju na vozila iza sebe nego na put kojim se kreće. Sada je bila sigurna da je prate. Široka avenija dala je prostora vozilim a da je pretiču. »P on tijak « je izbacio levi rnigavae i krenuo s njom uporedo. Sumrak koji se spuštao nad San Franciskom p olako je kupio svoje tamne prnje pred bleskom neonskih rek lama i džinovskih svetiljki. M lada žena je pogledala levo; sada su bili uporedo i lice o n og glavatog s tam nim naočarim a bilo je okrenu to prem a n joj. Plavokosi vozač je pom erio m alo kola udesno, da bi se približio »lo rd u «. Bilo bi suviše glupo i riskantno da je odgum u. Svuda su bila vozila i sam o bi i sami sebe izložili udaru. Pom islila je da m alo pril'.oči, ali u sledećem trenutku opazila je da se jedna ruka pom alja prem a njoj. Sada je jasno videla taj crni predm et. Viđala ga je i ranije, ne samo u film ovim a. R e v o lv e r sa pri gušivačem!

Filipinka je naglo p rikočila i o k renula volan prem a ivici.. Sam o delić sekunde nakon toga njena šoferšajbna se rasprsla. T o čk o vi su žestoko udarili u ivicu i, u m eslo da pređu p rek o nje, vratili kola na trag, na sledeće vozilo. Zaškripale su kočnice, ali kasno. Vozač iza nje nije uspeo da spase prednji kraj svojih velikih kola. Od udara, žena je bila bačena na suprotnu stranu i kao nekim čudom našla se na zem lji. Zvuk sirena i povici nisu m ogli da je om etu. M orala je da trči po svaku cenu. Ubice iz »p o n ti jaka« sigurno su d o sada zaustavile svoje vo zilo da provere šta se desi lo sa njihovom žrtvom . Tak o je M anon Pareja t rčala uli com , ne m ogući da se oslo b o d i uti ska da nije uspela. Poput fantoma, svetloplavi »p on tija k « je ušao sa svog smera u suprotni, preko trav njaka u rikverc, a onda »s m o ta o « volan pun krug i, ne hajući za sire ne, ukrcao svoja četiri široka točka na četvrtu traku. M ožda je pogrešila što nije na stavila da trči u nekom dru gom pravcu. B ilo je tu na stotine m ogu ćih skrovišta, od velikih robnih kuća do restorana najrazličitijih oblika i dim enzija. M eđutim , bila je prvi put u tom gradu i osećala je opasnost na svakom koraku i od svakog lica. Z bog toga je uletela u prvi taksi. Nadala se da neće biti opažena. Sada je ipak bila sigurna da se radi o profesionalcim a.

Pony W est- Borilačke vestirte 10

Zastala je kraj jed n og drveta da odahne. Oko nje je vladala tišina. Iz tašnice je izvadila paklo sa ci garetama i stavila jednu u usta. M ožda je uz n ekoliko dim ova m og la bolje da razmišlja šta prvo da učini. O vakvom obrtu se nije nad ala. Kada je am eričkom konzulu u Manili, Krisu Aodersonu, nestala njegova kćerka Sibil, policija nije imala pojm a o tom e. Konzul je, si gurnosti radi, zaključio da bi mešanje policije m ožda d ovelo do tra gičnijih rezultata. Njegova kćerka, razmažena i bogata Sibil, imala je sklonost za drugim vidovim a živo ta: oblačila se kao liipik, izigravala telohranitelje kad god bi joj se uka zivala prilika, pa potom nestajala nekoliko dana, da bi se posle p o javljivala sa zagonetnim smeškorn na usnama. Dakle, sada je n jen poslednji nestanak potrajao duže nego običn o i to je Andersona za brinulo. No, umesto da se obrati policiji, najmio je privatnog detek tiva. Rekli su mu da je za to najspo sobniji Ahoja Lom per. A L om per je im ao svoju desnu ruku: Manon Pareja. Pa, pošto se radilo o ženi, m ožda će žena to bolje i obaviti. Zadatak nije bio lak: pored upornosti u po slu, trebalo je paziti i na diskreciju. Da se radilo o nekoj učeni, ueenjivači bi se već javili. N o Sibil A n der son nije davala glasa o sebi već dvanaest dana. Manon je počela prvo da se ras

pituje o Sibilinirn prijateljima. Otkrila je d a je to čudan krug m la dih ljudi, kojim a droga nije bila ne poznata, koji su imali svoje sedeljke po kućama, logorovanja po ostrvima, a njih je bilo bar blizu se dam hiljada . .. Obučena u dronj ke, Manon Pareja je Sibil »označi la« kao svoju intimnu prijateljicu lezbijku, bez koje život ništa ne znači. Uskoro je saznala da am erič ka »p rin ceza« nije bila tako naiv na: um ela je da se pomeša sa pro stitutkama i da dva-tri dana živi kao i one, zabavljajući se na taj na čin i ne uzimajući novac od m ušte rija. A,takav odnos u takvom poslu nije dugo m ogao da ostane tajna. Bila je to đavolski nelojalna kon kurencija hiljadama žena koje se bore za svaki dolar, da prežive. Tu se za kratko vrem e gubio trag konzulovoj kćerki. Ali podzem lje, iako im a svoje za kone, ima i svojih slabosti. Manon Pareja je sklapala prijateljstva sa uličarkama, sve dok nije nabasala na jednu u godinama, kojoj je piće bila jedina svetla tačka. Od nje je saznala da je žena bele puti, plava, duge kose, sa trakom oko glave, vi đena u luci. Puno je žena(te noći bilo u luci, go vo rila je matora pro stitutka dok jo j je Manon mazila uvele ruke i napajala je lošim ame ričkim viskijem. Veliki brod, smejala se pakosno ali i gorko u isti mah, a na njemu sve m lade žene. Da, veliki transport živog mesa za Evropu. Rede za Ameriku, najviše

Pony West - Borilačke veštine 10

za Evropu. T am o ih šalju da žive kao robinje belim džentlm enim a. Da im greju srca. B ila je lo već poznata, ali još ni čim dokazana priča o trgovin i »ž i vim m esom « u Manili. Znala je p o nešto o torne: stotine m ladih Filipinki, uglavnom prostitutki ili jed nostavno devojčiea ko je gledaju - s vrem en a na vrenie je transportovano na daleki put, u d o m o v e bogati+i staraca, udovaca i neženja. Prodavane su kao svaka druga roba, preko kataloga sa slikam a ili direktno, »na ruke«. Cena je bila različita, zavisno od građe i godina. M eđutim , kako se m eđu njima našla jedna am erička građanka? Zašto je jednostavno nisu vratili? Tu je m ogao da postoji sam o je d na od govor: Sibil Anderson je najverova tn ijc nešto saznala. Zbog toga nije smela iz njihovih šaka. Da je likvidiraju, takođe nisu smeli, bar ne na ovom tlu. Zato su od lu čili da je transportuju sa ostalima, što dalje .. . M anon Pareja je izvadila sliku devojke i pokazala je staroj prosti tutki. Ona je m alo žrnirnula, odaljila sliku od sebe i opet je približila. Da - rekla je sm ešeći se to je ta. Istina, sad je nešto mršavija, ali ona je «. M anon je.stisnula pesnice; konzulova kćerka je sigurno već ha pu čini, ili odveden a do p rvo g aerod roma, da se zam etne trag, i a vio nom prebačena preko granice. M ožda je i drogirana, m ožda pod

specijalnim prism otrom , ko će to znati? O vo je već posao za filip in sku policiju, samo ona m ože da blokira a ero d ro m e i luke. Samo, hoće Ii to p om oći da Sibil A n der son ostane u životu? Uspaničeni čuvari će jo j zauvek zapečatiti usta, pre nego što ih polici ja opkoli. I uspeče da p obegn u ;kao da su u zem lju propali. Uostalom, zašto p o lici ja tako dugo ne pred uzima ništa ako i m eđu njima nema p otplaće nih i umešanih? Stara prostituka je zatresla gla vom, kao da sa sebe skida tešku paučinu. Tražila je još pića, ali Ma rion je zaključila da iz nje više nem a šta da izvuče. I kada se već sprem ala da pođe, stara, bivša i is lužena prodavačica tela je iz nedara izvukla neki papir. Kunjajući, okretala ga je u ruci. B ila sam tam o - zakreštala je, vid ela je. Mlada, lepa i bela dam a« kikotala se, »sedela je na koferu sa stvarim a i buljila ispred. I znaš šta je učinila kad su dali znak da se p o krenu? Podigla je k o fe r i posrnula! Luda devojka, pala je na m ene i p o čela da me udara! Jedva su je o d vukli! I kad su već svi otišli, a samo ja ostala, sva u m odricam a, videla sam da u ruci držim ovaj pa pir . . . piše, neko ime, ali ne znam otkud mi! Posle sam m islila da mi je ona tutnula u ruke, ali nisam bila sigurna. M lada Filipinka pruži ruku p re ma njoj, ali ova ustuknu. Zatražila je celu bocu za sebe i pedeset d o

Pony West - B orilačke veštine 10

lara. mesta, a m ožda čak i neke funkcije Prvo da vidim šta piše - m irno u Ministarstvu odbrane. U svakom je kazala Manon. slučaju, H ajblok je bio moćan. No, stara prostitutka je odm ah Im ao je ok o sebe čitav štab koji se nula glavom . Prvo da plati, pa brinuo da njegova predizborna onda . . . R izikovala je i zatražila kampanja bude na visokom nivou. bocu. Zatim je izvadila pedeset d o U taj štab, kasnije se uverila, spada lara. li su i ljudi m alo drugačijeg profila: Papir nije otvarala sve dok nije plaćeni da m otre na njegovu beznapustila polum račni bar i izišla beđnost i da reaguju na svaki nje napolje."Uzela je taksi i rekla ad re g o v mig. U to se uverila i tog kas su. Onda je razvila cedul ju. Na njoj nog popodneva. je pisalo iskrivljenim , krupnim 'slo Od čega je trebalo da počne? vim a od karmina: »Arn. H ajblok«. Pod kakvim izgovorom da prodre Ništa više. do H ajbloka? T reb a lo je, možda, počet i od konzulove kćerke i pra Ahoja Lom per, njen poslodavac, dao joj je nalog za put posle krat titi n jegovo reagovanje. M eđutim , kog razgovora sa konzulom. On će kad su je uveli u ogrom n u kancela u M anili sarađivati sa određen im riju i ostavili ih nasamo, Manon Pabrojem iz p olicije u traganju za reja je vid ela pred sobom m ladoli brodom , a ona će posetiti A rnolda kog čovek a u na jboljim godinam a, Hejbloka u San Francisku. M ora izm eđu četrdeset pet i pedeset, sa da bude oprezna; ako je im e Log sasvim m alo belih vlasi u bujnoj biznismena i kandidata za senato kosi, plavih očiju i širok og osmera bilo ispisano rukom Sibil An ha. Pre je podsećao na holivudderson, onda se tu krilo nešto skog glum ca nego na biznismena. krupno. A Arn old Hajblok nije m o No, takav izgled sigurno mu je da gao biti o tvo ren o napadnut niti vao i veće šanse za glasove u trci za optužen. M ožda je sve bilo nečija senatorsku fotelju. N osio je e le provokacija? I kakve je veze imao gantno plavo od elo, b io je lepo gra čovek iz San Franciska sa tran đen, šarmantan . . . I ljubazan. Presportim a »bisera Južnog m ora « u terano ljubazan. Manili. Znala je da se njihov razgovor Arnold H ajblok je im ao veliku negde snima. I dok je postavljala fabriku hemijskih proizvoda u pitanja o Si bi I Anderson, nije priTeksasu. Ostala je tajna kako se rnetila ništa sum njivo u njegovom d om ogao novca za gradnju i o p re ponašanju. Da, znao je Krisa Anmu, ali nije bila tajna da je silno žedersona, kako da ne, viđali su se na leo, preko to lik o g novca i preko prijem im a, ali kćerku ne. M anon veza, da se d om ogn e senatorskog Pareja je uzvraćala osm esim a is

Pony West - Borilačke veštine 10

tom m crom . Otkrila je d a je plaće na da pronađe Sibil Anderson, po svaku cenu, i da je im e A rnolda H ajbloka nađeno nažvrljano na papiru u ruci osobe koju je tražila, a koja se ukrcavala na brod sa sum njivim tovarom m ladih Filipinki, koje su otprem ane, istinajoš legalno, za »k u p ce« po Evropi. Ima li gospodin Hajblok pojm a zbog čega je njegovo ime bilo napisano? Naravno da ne, s leg a o je ram eni ma i ustao. Dodao je da su njegovi protivnici sprem ni na sve da ga kom prom ituju. M ožda je i to bio deo igre da mu se smanje šanse na sledećim izborima? Kakve bi veze im ao on, ¡/ San Franciska, sa azij skim kontinentom i nekim sumnji vim poslovim a u Manili? Zar to ne zvuči kao slupiderija? »Pa, zvučalo je «, pom islila je i Mantili, dok ju je ispraćao d o vrata. P on ovo je bio preterano ljubazan. Na polasku je dodao da se nada da će povod za njihov sledeći razgo v o r biti daleko prijatniji. I to je bilo sve. Zatim je sišla u hol, a odatle se uputila prem a parkingu. Onda je prim etila dva čoveka pored »pontijaka«. Njeno Šesto ćulo kao da je zazvonilo na o p a sn o st. . . Sada se nalazila iznad grada, u šumi m račnoj kao u rogu. Dok je cigareta đ ogorevala među prsti ma, trgla se pri n eobičnom šumu. Osvrnula se i zavukla ruku u tor bicu, napipavši dršku m alog re v o l vera.

Izgleda da su joj bili na tragu. Izm eđu stabla su prom icali mlazevi svetlosti. G on ioci su imali jake baterijske lampe. I bili su spremni da pucaju bez opom ene. A ko je stignu, njen leš niko neće n a ć i.

Biće jedna od na hiljade nestalih osoba. Na am eričkom tlu, sama, bez poznanika, bez prijavljenog boravka. Čvršće je stisnula dršku re v o lv e ra i potrčala. G LA V A DRUGA Tabasko Pit bi u od ređ en o vrem e nosio čini ju sa orasim a i voćem svom prijatelju i učitelju u zajed ničku salu za vežbanje. Podigao bi kraj velik o g tepiha na podu p ro stranog apartmana i tu bi se uka zao daščani poklopac. Potom bi pritisnuo jed n o sićušno dugm e u uglu i poklopac bi se polako pom a kao u stranu sve dok ne bi o s lo b o dio o tv o r sa stepeništem. Stepenice su vod ile u podzemnu prostoriju, dovoljnu da se u njoj m ogu m im oići dva ćoveka. Potom bi povukao jednu polugu i onda bi se vrata podigla uvis. Ukazala bi se lepo osvetljena sala; dosta prosto ra, dva stola, priličan broj rekvizita za borilačke veštine. Tu je Les Ii Eldridž uvežbavao veštine koje je inače odavno savladao, ali s k oji ma je stalno m orao da se druži. Tabasko Pit je ušao nečujno, prekrstio noge kraj vrata i ukoče

no čekao. U sali, Eldridž je uvežbavao kla sično oružje ratnika ninđe: m ače vima, lukom i strelom , bodežim a i noževima, »b isen to m « ili kopljem , »ton k im a « ili šiljcim a za bacanje, »g u sa ri-ga m om «, lancem dugim skoro jedan metar, sa tegom na jednom i sekiricom na drugom kraju. Lice mu je pri svakom pokretu i pri najvećem naporu ostajalo m ir no, koncentrisano na udarac, na tr zaj. Bila je to stravična ravnoteža duha i snage. Kada je završio sa uobičajenim uvežbavanjem raspolućivanja piv skih boca, hodanja po zidu ili trča nja po podu prem azanim voskom, Lesli se p rip rem i za sledeću vežbu. - Sprem an si? Tabasko Pit klim nu glavom . Iz činije uze jedan orah i zamahnu. Bacao ih je prem a Lesliju, a ovaj ih je »lju štio« svojim m ačem pre nego što bi dotakli pod. Katana je presecao vazduh brzinom koju ok o nije m oglo da prati. Iako Pit nije bacao orahe u istom smeru mač bi ih pronalazio u vazduhu i sekao. Potom je Pit bacao i sve se pona vljalo na isti način. Kada su i s tim bili gotovi, prešli su na novu vežbu, u koliko se m o g la nazvati »n o v o m «, s obzirom da su počeli da je dem onstriraju pre n ekoliko meseci. Pit bi don eo šesl bam busovih štapova i p o lo žio ih ravno na veći

Pony Wesl - Borilačke vcšline 10

sto. Iza n jih bi postavio veći-komad drveta. Onda bi Lesli otišao na dru gi kraj vežbaonice, otprilike dva desetak metara, i uzeo kratak luk i strelu, »klusen«. Zatim bi na razne d elove tela postavio šest »šurikena« i šest dugih konopaca. Na Pitov znak, Lesli bi hitro oda peo svih šest slrela tako da je sva ka od njih prošla kroz bambusov štap, ne dodirujući ivice, i žarile se u kom ad drveta - iza štapova. Kada bi Pil krenuo da ukloni sto sa štapovima, Lesli bi hitnuosvih šest šurikena tako da svaki od njih preseče strelu ispred sebe, po sredini dužine. Za šurikenim a bi poleteli i konopci koji bi se obm otali ok o svake zvezdice. Onda bi Lesli, na kraju, povukao k onopce i svaka bi zvezdica izletela iz zida u koji se zarila. Ninđa je retko prekidao ili skra ćivao svoje vežbanje. Međutim, po gled na Pita kao da je u Lesliju p ro budio sumnju, la k o je vešto p rikri vao svoja osećanja, ninđin prijatelj nikako nije m ogao da zavara svog učitelja. Um esto da nastavi sa vežbama, Lesli Eldridž je sklopio šake i prineo ih licu. N ek o lik o časaka1je o s tao tako, kao da se pozdravlja i o p rašta sa prostorijom u kojoj se na lazio, a potom prišao Pitu. - Sad pričaj - rekao je. ■ -S ta ? - Znam da tu nešto tajiš - Lesli je pokazao na grudni koš, prem a srcu. - A ko je priča duža, sačekaj

Pony West - Borilačke veštine 10

m e g o re dok se istuširam. Pit ne o d govori. M alo kasnije na šao se u L eslijevom apartmanu. Pogledao je najnoviji »Vašington star«, a zatim iz bifea izvadio flašu »m a rtela «. Napunio je dve čaše konjakom i obe om i risao. - D ob ro miriše? - trže ga Leslijev glas. Pit se okrete. - Nisam čuo kad si ušao? - T a k o sam navikao - osm ehnu se Lesli. B io je obučen u sportsko odelo, kožnu, kratku jaknu sa belim šalom i »le visk e« svetloplave boje. R etk o kad je nosio istu odeću dva dana uzastopno. Zavisno od si tuacije, m ogao je da se preobraža va u razna ob ličja i karaktere. T o je sticao navikom da na ulicam a i za tvorenim prostorijam a proučava lica, p okrete i hod raznih osoba: bilo da se radi o starcima, pogrbljenim ženama, dom aćicam a sa tovarom paketa, poslovnim ljudi ma koji hitaju na posao . . . Ništa nije p rom ica lo njegovoj pažnji i sve je m ogao po potrebi, da im iti ra. Kucnuli su se i srknuli po gutljaj. - M oj haragei kaže mi da si u ne d o u m ic i- rekao je L e s li.- O č i su ti nekako ukočene, m alopre, dok si m i bacao orahe i voće na kalanu, nisi b io brz i žestok kao obično. - U pravu si. - Žena je u pitanju? Pit nabra obrve. Lesli mu je či tao m isli i to mu je ponekad veziva

lo jezik. B io je opčinjen pronicljivošću svog prijatelja, ali i sazna njem da mu u svakom trenutku m ože verovati kao sam om sebi. - Da li sam ti g o v o rio o M ardžori Svon? - M ardžori? Nije li to ona glu m i ca koja je pre n ekoliko godina oba rala publiku s nogu? - upita Lesli. - Ona je. Obara i sada, ali m alo rede. - M eđu njim a si i ti? Pit se nasmeja. - Ne poričem . Ipak, bez obzira na glasine o njoj, to je veom a fer žena. Ispod maske bivše holivudske zvezde krije se sasvim druga osoba. Upoznali sm o se na jed n om prijem u i otada sam je posetio dva puta. T reći put nije htela da me pusti unutra. P itovo lice bilo je ozbiljno. U sva koj dru goj prilici, ako bi se dotakli tem e o ženama, njegov kom entar zvučao je u tonu koji bi se protezao od tipične trenutne ushićenosti do šaljivih zaključaka na svoj račun. O vo g puta to je sve izostalo. - Zvao sam je n ekoliko puta tele fon om - nastavio je Pil - ali niko nije dizao slušalicu. Poslednji put kada se odazvala prošaputala je da se strašno plaši, da je neko m otri i da h oće da je ubiju. - K ada je to bilo? - Sinoć. - I ništa više ti nije rekla. - Pa, dodala je da je više ne zo vem. U činilo mi se da plače. - M ardžori Svon, - rekao je Lesli

više za sebe, razmišljajući da li da upotrebi svoj kom pjuter. Ipak je odustao. - Čitao sam nešto o tome. Više ne dobija prave uloge i p ovla či se da piše m em oare. K olik o znam tvoj ukus, ti se ne bi približio ženi u godinam a. Kako sada izgle da? - Sasvim d o b ro - osm ehnu se P it.-V is o k a , dugonoga, kose crv e ne kao plamen. Im a zelenkaste oči i iepe ob lik e ovd e - pokazao je na grudi. -- 1 nije glupa - dodao je. - Im e M ard žori Svon vezano je za više m uškaraca - nastavio je Les. - Im ala je buran život: n ek oli ko glumaca, jedan m enadžer, dva režisera, dva biznismena, jedan kongresm en, jedan industrijalac. - T o znam i ja - prenu se Pit. - Da, ali ja pokušavam da tu na đem izvore njenog straha? - Kako to misliš? N eko joj preti? - Zašto da ne? N ek o m e se m ož da neće svideti da bude pom enut u njenim m em oarim a. A opet, ona će to m orati ako želi da jo j se m em oa ri b asn osn oin o plate, Ima li tu lo gike? - 1 previše -- sleže. ram enim a P it.. - Z a š t o onda sedim o ovde? Pit ga iznenađeno pogleda. Nije računao da će Lesli predložiti tako nešto, i to tako brzo. B io je sasvim nesprem an da od b ije takav pređlog, a čin ilo mu je i čast da mu se prijatelj ponudi za društvo. Tračak oklevanja u Pitovim o č i m a ninđa je protu m ačio na pravi način.

Pony West - Borilačke vestirte 10

- Ti bi da odeš sam? - stavio mu je ruku na ram e i blago ga gurnuo napred. - Pa hajde onda! - N em oj da me shvatiš pogreš no. -J e s a m li ikada, dragi m oj m la diću? Ja ću u m eđuvrem enu da obavim još neka posla - rekao je i pritisnuo ivicu stola sa donje stra ne. Prednji d eo stola polako se rastvorio; strane kao da su se isto pile u uglovim a, a onda je bešurnno izronio veliki ekran. O djednom kao da više nije prim ećivao ništa o k o sebe. Plavkastozeleni odsjaj sa ekrana zapljusnu mu lice. Sitni, piskutavi otkucaji ispuniše prostoriju u čijim se u g lo vi ma počela hvatati paučina sumraka. Tabasko Pit skoro na prstim a iziđe napolje. N eb o nad San Franciskom bilo je nisko, otežalo od olovn osivih oblaka; kroz granje su se uzdizale betonske grdosije sa stotinam a očiju - p rozorim a koji su m nogo ranije zasvetleli bez obzira što se po prokislom asfaltu još uvek p ro sipao oktobarski dan. Poneki žut, opali list k ovitlao se pod točkovima au tom obila i lep io za travnja ke. Pit sede u svoj plavi »p o rš e «. Uk ljučio je m uziku i podesio specijal nu talasnu dužinu koja je bila o tv o rena i spojena sa Leslijevim apart m anom u Linko-ln aveniji. P o g le dao se na trenutak u re tro v izo r i zaključio da mu je kosa narasla i

Pony West - Borilačke vestirte 10

da mu ne stoji loše. K ao da je ski nuo skalp Kurlu Rasolu i/ film a »N ju jork 1997«. Zatim je dao gas prem a saobra ćajnom znaku za obavezn i kružni tok. D o stana M ardžori Svon, u je d nom od najluksuznijih dolova gra da, b ilo mu je p otreb n o dobrih dvadesetak minuta kroz saobra ćajnu gužvu. * * * Kola, ista ona na koja so već p o m alo navikavala da vidi na istom mestu, tam ne boje, sa sivom pru gom po desnoj strani, nalazila su se i tog dana p od njenim p ro zo rom. O vo g puta kraj njih nije niko stajao. V ero va ln o su sedeli unutra i m otrili na izlaz. M ard žori Svon navuče zavesu i sede na ivicu postelje. Duboka bora usekla joj se izm eđu očiju. Duga, crvena kosa više nije sijala kao nekada. [ o či su jo j postale ne kako drugačije, kao upale. Č inilo se da nem a snage da se dovu če d o m alog polukružnog bara u uglu. K ao da se bojala da će, prilazeći, u ogled a lim a iza m nošt va b oca videti neko d ru go lice, a ne svoje. Prostrana spavaća soba bila je nameštena u rom an tičn om stiiu: dvostruke zavese na velik om p ro zoru, n ek olik o jastuka iste boje kao i postelja, pa jo š jed n a zavesa iznad uzglavlja - sve to u blagoj ru

žičastoj boji. U uglu lam pa sa belim abažurom , m uzički studio is pod, zidovi, kao i tepih, u jak om ru žičastom tonu. Mali zastakljeni sto izm eđu dve velik e fo telje služio je kao ukras. Glum ica je najradije svoje tolo spuštala na krevet, bilo da je sama ili ne./Televizor sa belim o k v iro m i daljinskim upravlja čem stajao je na sopstvenorn po stolju kao m od ern o ob lik ovan a ve lika vaza b ez cveća, kraj bara. P o n o v o je prišla prozoru kada je začula zvuk m otora. Poznati, plavi »p o rš e « parkirao se ispred onih p rok letih kola sa sivom pru gom . . . Znala je ko će i na koji na čin o tvoriti vrata. P ogled ače p re ma njenom prozoru, ali nje neće biti tamo. Ne! Nije želela d a je vidi ovakvu nedoteranu, zaplašenu i neodlučnu. Mali, sportski m agne tofon stajao je na stolu. Pre dese tak minuta traka je prestala da se ok reće i da prim a njen glas. Prislonila je glavu uz vrata. Pra tila je zvuk lifta, zatim m ekane, g ip ke korake p rek o hodnika. Onda se sve utišalo. Stajao je kraj vrata i pritiskao zvono. A ona je zvo n o isk ljučila. - Mardž? Glum ica odleprša cio ve lik o g o g ledala. O no što je videla nije bilo baš sjajno. M eđutim , Pit nije m ario za njenu šminku. On je jed n osta v no u njoj gledao ženu, dobru »m a č ku«, a ne glum icu na izmaku kari jere. Kada su se upoznali na prije mu kod Li Prestona, p o vo d o m za

vršetka film a »S.O.S. u Tokiju«, gde je odigrala malu ulogu gejše zaljubljene u ninđu (a gde je Tabasko Pit davao instrukcije za neke scene borbe), glum ici je zapeo za ok o nepoznat, mlad, otresit i šar mantan čovek koji nije pripadao svetu film a i koji je na prijem u bio prilično usamljen i nezainteresovan. Pit i Lesli su imali školu uče nja japanskih veština, u njoj je bilo instruktora, a sve ih je nadzirao Pit. Tako je i došlo do ponude da m ladić bude savetnik za neke sce ne koje su se dešavale na ulici. Nije to bila neka »lo v a «, ali pred sve tom je trebalo pokazati da se od nečega živi. Zatražila je da joj donese piće, uvek se toga sećala, a on je doneo martini i dodao: - O v o bi b olje prijalo u vašoj sobi, crvenokosa! Uvek bi se nasmejala. kada bi se toga setila! Crvenokosa! Kao da je prvi put vidi. ili ... da pregovara na uglu o ceni za uslugu. I, začudo, klimnula je glavom . O djednom je bila opčinjena; nije imala glasa, reči. Uz kratko izvinjenje d o m a ći nu, napustila je prijem i našla se u svom stanu . .. Otključala je vrata i o t v o r ila ' samo toliko koliko je dopuštao la nac. Tabasko Pit je stajao s druge strane, visok, plav, ćutljiv. N jegove oči su pitale, ali njene kao da nisu im ale ili nisu želele bilo šta da kažu. Pokušala je da u njim a p ro nađe tračak razočaranja što je vidi

Pony West - Borilačke veštine 10

nenašminkanu i stariju nego što se pokazivala, ali, uprkos takvim na stojanjima, njegov izraz je ostao isti. - Znam da je ostalo još m alo »eivasa« - rekao je. Ona skide lanac. - Nisam raspoložena za posete rekla je odlazeći prem a prozom . Ona kola bila su još uvek na istom mestu. Um esto da joj priđe i zagrli, Pit sede u veliku fotelju. Sečakao je da se ona od voji od zavest* i donese piće. ~ Ne pitaš me kako sa m ? - upita la je sedajući prekoputa. Kućni o g rtač jo j skliznu s krila i obnaži nogu. »Još uvek ima lepe n oge« pom isli Pit i podiže čaću s viski jem . , ^ - Ne pitam, vidim da si loše jednostavno je rekao. - Po čem u to zaključuješ? --N e misliš na izgled . . . malo spavaš . . . dobijaš bore gde ih o b ično ne prim ećuješ - polako je iz govarao ovaj. Da ne pom injem onaj poslednji telefonski razgovor koji je trajao n ekoliko sekundi. M ardžori Svon potraži cigaretu u fioci svog n oćn og stočića. Prona šla je kutiju »V in ston a« i zapalila. - Pokušavam da na m iru razm iš lja m - rekla je i sela na fotelju. P o gledala je Pita u oči. - Imam p ro blem a i ne mogu da se snađem. - Gukni, crven okosa ... Ona se osmehnu, spontano. M e đutim i lo je potrajalo sam o trenu tak. Brzo je povukla dva dim a i za

Ponv West - Borilačka veštine 10

tvorila oči. - N is a m li o tom e m n ogo g o v o rila - počela je tiho - ali si m ožda čitao. Nije bas d irektn o rečeno, ali smisao je isti: imam sve manje po sla i neću da spadnem na epizodne i beznačajne uloge. H olivu d je iza mene, daleko . . . Sve što m ogu to je da jednim potezom osiguram sebi d ob a r broj godin a mira i u godn og života. Zato sam resila da napišem m em oare. Shvalaš? - Slušam. - Dakle . . . M oji m em oari su čis to intim ne p riio d e -- zatvorila je p on ovo oči i nastavila:- T o je moja ljubavna prošlost. T o su ljudi koji su prošli kroz m oj život. Ljudi sa svojim vrlinam a i manama, sa svo jim nedostacim a, s svojim licem erjem, strahovim a, kukavičlucima, podlostim a, lažim a . . . A ljudi su uglavnom takvi. Ništa neću da prećutim ni da izm islim . Sve je kako jeste. U tom e i jeste problem . Ona uze novu cigaretu. - Č i m sam to obelodanila, o d jednom sam ostala bez prijatelja. Čak i bez onih u koje sam duboko verovala da to jesu. O djedn om su me svi napustili. Neki nisu verovali, neki su p roveravali telefonom . M nogi su m e nagovarali da odusta nem, da ne prljam m eđu čitaocim a lepo sećanje na mene. Priznajem d a j e to solidan razlog, ali za m e m oare clobijam m ilion dolara, a to publika ne m ože da uplati na moj račun, zar ne? ••• O čigledn o - složi se Pit. - Ko je

bio najnezgodniji u telefonskim razgovorim a? Jedan poznat glas m i je jed nom rekao da će m e naći u četiri dela ako pornenem nešto što bi na škodilo njegovoj karijeri. Nije se predstavio, ali znala sam ko je. ~ Neka zverka? > - Da . . . Arnolđ Hajblok. N jegov glas bih prepoznala m eđu hiljada ma. Tada mi se sam o ja vio i više n e . . . ali počeli su svakodnevno tla mi prele. Rekli su: nećeš živa iz ići iz sobe. B ilo je lu raznih glaso va, ali svi su se slivali u jedan poziv - da izbacim iz m em oara sve što je vezano za Hajbloka. - Zar imaš nešto opasno u vezi s njim? - Za njega je sve opasno - slegla je ram enim a glumica. - On sada pravi političku karijeru, bogat je, predstavlja se kao pravi am erički p orod ičn i čovek, slika se sa ženom i d eco m . . . Ali ja im am slike s njim! Svaka vredi bar još deset hi ljada d olara za m og izdavača, a verovatno i za H a jb lok ove p rotivn i ke. - Ti izgleda, postaješ centar je d nog sistema? ~ nasmesi se Pit. - U početku m e to zabavljalo, ali više ne. M em oare ne pišem, sve g o vorim u m agnetofon - pokazala je renta kutiji na stolu. - Im a tri trae . . . Duplikat sam ostavila na si gurno mesto, za svaki slučaj. - Trake su ti kao bom ba ispred nosa - prim eti Pit i o d lo ži svoju čašu. - N e odustaješ lako, crven o

kosa? - Zar ini preostaje nešto drugo? Nudili su m i smešnu svotu ako raskinem u govor za knjigu. T o ne m ogu . . . M em oari su šansa za mene. A k o d o zive drugo izdanje, to je još jed n a go m ila lepih dolara, dragi moj. A dru go izdanje m ože biti i dopunjeno, zašto ne? -- R ecim o sa m nom ? - Pa, recim o s tobom - zagladila je kosu i p on ovo odšetala d o p ro zora. -■ Od pre n ekoliko dana ovaj auto stalno stoji dole. Dva tipa izla ze pokatkada iz njega i pilje o v a mo. A telefon mi sam o zvoni kada mi prete. Mislii*n da će jednom upasti u sobu i ubiti me! -- Teret koji nosiš nije la k - d o b a cio je Tabasko Pit. - Zašto je Hajbloku stalo da ga ne pominješ, osim što ste spavali? - Ne budi vulgaran - nesm ejala se glu m ica kojoj se raspoloženje polako vraćalo pod utiskom Pitove m irn oće i snage koja je iz njega zračila. - U stvari, sastajali sm o se uvek na drugim mestima. Jednom m e je vo d io na Filipine. Bila sam oduševljena tim putovanjem , to je ipak neka egzotika, tropska klima, vegetacija, druga rasa oko tebe . . . Odseli sm o na jed n om ostrvu, u prekrasnom bungalovu. M ene nije interesovao A rn o ld o v biznis; im ao je tam o razne kontak te, i to s ljudim a koji su mi bili ču d ni. .. - Kako? - D o la z ili su i nestajali. Nisu mi

P ony West - B orilačke veštine 10

se uopšte dopadali, nijedan nije svraćao da m e pozdravi. A što je najgore . .. slučajno sam dizala te lefon kada je bio uključen kao »d v o jn ik « u razgovor. Arn old je sa nekim razgovarao o devojkam a. Tu se glu m ičin o lice zateže, prsti napipaše obraze i na njima ostado še kao skamenjeni. - Nisam sve razumela, bar ne tada. Nisam nikom e, pa ni njemu, tog dana kazala da nešto znam. G o vo rili su o devojk am a koje su već oku pljene da se transportuju za Evropu. N ijedn a nije sm ela da ima više od dvadeset godina. Arn old je naglasio da je to uslov, i da više neće uložiti ni centa ako se to ne poštuje. S dru ge strane, jedan m alo pederast glas je uzvratio da se n jegovo ulaganje trostruko vra ća i da im a p overen ja u svoje saradnike . . . Kada sam htela da spustim slušalicu, onaj p ed er je d od ao da je pronašao n ek olik o devica i da one koštaju dvostruko. Na to je A rn old kazao: »T o me ne interesuje, ja hoću svoj novac za svoju karijeru, a da li neko traži devicu ili prostitutku stvar je ukusa« . . . M ardžori je zatim ućutala. - T o je sve? - Da. N ije m i ni sada jasno kakve je A rn old im a o veze s tim, ali sve mi je b ilo sum njivo. Podsećalo me je na neku gadnu trgovinu kakvu sam čitala u rom an im a ili gledala na film ovim a. P oželela sam da bu dem što dalje od toga. Čim sm o se vratili sa Filipina, raskinula sam s

Pony W e s t- Borilačke vešline 10

njim. N ije se m n ogo bunio. N ije tu govao, ali . .. - A li je crvenokosa napravila grešku kada je pitala d ragog Arnold a š ta to petlja sa onim Filipincim a i o kakvim je to devojkam a reč? G lum ica ga iznenađeno pogleda. - Baš tako - rekla je. - Ipak sam ispala guska . . . kao što se /.a sve glu m ice priča da to jesu. Lepa, glu pa guska! Arnold se p fa v io da nem a pojm a o čem u je reč. Ja dalje nisam ni insistirala. Rastali sm o se kao prijatelji. ( - Z a t im si objavila da pišeš m e m oare - pođstaknu je Pit. - P o s le toga više nisam imala mira. Prctnje su postale sve o tv o renije. Čak su mi dali rok d ok le ću živeti. Oni d ole - pokazala je pre ma prozoru - se ne odm iču. Samo čekam da upadnu u sobu . . . - Riđokosa, pa prom en i stan nasmeja se Tabasko Pit. - Isključi telefon, plati telohranitelje? Neki idaz m ora da postoji? - Ne! - kod lučno je rekla Mardžori. - Ne želim da pokažem da se plašim. A ako upadnu . . . to će biti d ob ra reklam a za moju knjigu! Sad je na Pita bio red da se izne nadi. - Šališ se? - upita. - A ako upad nu i poture ti nož pod to lep o grlo? - A r n o ld to ne bi naredio -*nasm ejala se koketno. - Mi sm o se za ista voleli, dok sm o se voleli. Isti na, on m i izgleda ne veruje da ću preskočiti epizodu sa Filipinima, ali m oram i njega da pom en em u

m em oarim a. On je sad u m odi i to će biti prava tem pirana b om b a za m og izdavača. Zamisli posle tu gužvu o k o mene? Intervjui, televi zija, slike na naslovnim strana ma . .. - I m ilion dolara priđe. - I m ilion d o . . . Čekaj, misliš da nisam u pravu? - Im am utisak da si li naručila onu dvojicu d ole da m otre na tebe. Jesi li obavestila policiju? - Ne, zaboga! N em am nikakve dokaze, ali osećam opasnosl. Po nekad pom islim da je sve to glu post, uobraženje, a onda me otre/.ne glasovi preko telefona. Nazivaju m e kojekakvim im enim a i o b eća vaju strašnu s m r t .. . da su sva na ježim ! Da li i li misliš da oni to mis le ozbiljno? - Važno je što li misliš, riđokosa - o d g o v o rio je Pit. - M ogu li da ti pom ognem ? - M ožeš, kad si već tu ... - Šta treba da uradim? - Da skineš kaput, pa ostalo . .. O djedn om je izm enila i ponaša nje i izraz; pon ovo je bila M ardžori Svon iz najboljih dana - privlačna, poželjna i bestidna u isti rnah. I dok se naginjala prem a njemu, svesna da joj se kućni ogrtač d o voljn o otvara da pokaže liniju nje nih grudi, lice Tabasko Pita ostalo je skamenjeno. U desnoj ruci je već držao skinut kaput. Iznenada joj je levom rukom snažno zapušio usta. O či jo j se is-

kolačiše. Sledećeg trenutka, nečujno po put mačke, skočio je do velike lam pe i ugasio je. Cela prostorija osta la je u mraku, jedin o je spolja dola zilo tek toliko svetlosti da ocrta fi guru Mardžori Svon kako nespret no pokušava da se povrati od izne nađenja i nađe prolaz prem a ne kom bezbednijem uglu. Na vratim a odjeknu kucanje. - Mis Svon? - čuo se tih glas. Pit pogleda prem a glumici. Uči nilo mu se da se njeno telo opušta od napregnutosti. Sigurno je pre poznala glas. - Ko je to? - šapatom je upitao mladić našavši se u jednom skoku kraj nje. - T o ? T o je Č a r li. .. momak koji mi iz bara donosi piće. - Kako znaš da je on? - Poznajem mu glas . . . ali im a m o i lozinku? - Koju? M ardžori se ispravi. - Pogrešili ste sobu, o vo je broj jedanaest. - Onda prisloni lice uz Pitovo: - Treba da odgovori: »B roj nije, ali narudžbina jeste za vas«. 1 zaista, iste roči se ponoviše sa druge strane: - B r o j nije, ali narudžbina jeste za vas! Žena krenu napreci, ali je Pit opet povuče natrag. - A k o je tako, zašto se prikrada vratima? - Ne razurnem? -S a m o sam ja čuo kora

Pony West - Borilačke veštine 10

k e . . . Bili su ¡suviše tihi za nekoga ko se očekuje u ovo doba? - Pite, hvala ti što brineš o meni, ali stvarno sam sigurna da je to Čarli i da mi nosi led s martmijem. To mi je nestalo u frižideru još si noć, a ti znaš da led i martini idu zajedno, skoro kao ti i ja? - Da otvorim ja? - Dragi, ono što sam ti rekla, os taje. Nastavi da se skidaš. .. Tabasko Pit kao da se nije m irio s tim. Osećao je u vazduhu nešto što nije um eo da objasni, ali izgle dalo je tako opipljivo, stvarno, slič no nekom tihom ali upornom zvu ku koji struji ukrug bez nade da mu čovek m ože naći početak. - Pa, vrata nisu ni bila zaključa n a - nasmejala se M ardžori i o tv o rila. Na pragu je zaista stajao Čarli. Omalen, bronzanog lica, crnih br kova i visokog čela. Čarli koji je uvck bio lepo začešljan, osim ovo g puta. Utegnut u beli sako, sa crve nom leptirmašnom, sa osmchorn od koga ncrna spasa, kom e morate uzvratili. O vog puta Čarli se nije smešio. U rukama je držao poslu/aviyk. Na njemu su bili i kolica sa ledom i boca belog martinija. No iza njega se pom erila senka. Ispod njegovih ruku Mardžori Svon je opazila novi pokret. Razrogačenih oči ju ugledala je cev revol vera. Ukočila se. Iz grudi nije uspela da izvuče ni uzdah. Samo joj je u zenicama o d

Pony West - Borilačke veštine 10

zvanjao krik. B io je to onaj trenu tak o kom e je negde č itala ili čula: trenutak kroz koji p rođ e čitav je dan živol. Njen život. Trenutak kada nem a izlaza osim u ponor, u tamu, u nestajanje. M alo dalje, isto tako ukočen, Tabasko Pit je osetio onaj grč u ženi koga ni ona m ožda nije bila svesna. B io je to znak da nešto nije u redu. N iti je ona pružila ruke pre ma piću, niti je taj Čari i rekao neš to, čak ni »d o b r o v e č e « ili sličnu Ličtivost. O setio je smrt. Usta su mu se o t vorila na urlik, lelo se prip rem alo na skok, na uništenje. Ali, pre sva ke n jegove akcije sobu je ispunio zaglušujući pucanj. Zatim još jedan. K ao odgurnuta od neke elastič ne n evid ljive prepreke, telo glu m i ce p olete natrag. Za njom je uleteo I Čarli, o čig led n o gurnut da izazo ve pometnju. Tabasko Pit je kao u magli vid eo ženu kako pada; duga, crvena kosa v ijorila se u vaz.duhu, u p ored o sa rukama koje nisu m o g le da nađu oslonac. Led se prosipao po d e b e lom ružičastom tepihu i lo m io pod n jegovim nogam a dok je ivicom desnog stopala razbijao pritvoren a vrata. D rvo se razletalo kao šećer im a . Zbunjen, ošanu'ieem kon ob ar stigao je da vidi iznad sebe o g ro m no telo kako se izvija i nestaje u oki i iu vrata, uz prasak i krik. B io je to /vuk »k ia i«, kojim se k on cen tri

sao u jedan jedini udarac, kada je trebalo nešto p o lo m iti ili kroz neš to prodreti, kad se bol ne oseća, a udarac postaje ubilački. V id eo je senku u hodniku. Bežala je, ali ne d o v o l jno brzo. Ne za T a basko Pita, čiji su m ačji skokovi pretili da se za vrše'n a njegovom vratu. U bica se okren u o i ugledao p ro gonitelja. Ni je im ao vrem en a da sa čeka lift. P o d iga o je ruku sa re v o l verom i pritisnuo obarač. - Ništa! Zar je m ogu će da tako loše gađa? Ciljao je tačno u telo, ali o v o kao da je p ro šlo kroz njega. Nije čuo da udara o zid, ili staklo. K ao da su se istopili u polutam i h odni ka. T rča o je niz stepenište, sa čud nim osećajem da neće uspeti da se dok op a kola koja ga d o le čekaju. 1 hodnici i spratovi o d jed n om su iz gledali mrtvi. N iko nije o tv o rio vrata, nijedna glava se nije pom ilila, nikakav glas straha ili n edou m i ce. V e ro va tn o je pucnjava prikovala l jude za svoja ognjišta. N ikoga se ništa nije ticalo šta se dešavalo s druge strane vrata. Pit nije n orm alno trčao niz ste penice. Pravio je skokove sa vrha do dna, dočekujući se na stopala kao na sunđer. I nijednom nije po kleknuo niti se zaneo. Ubica je zastao, [za sebe nije čuo nikakav zvuk. Osvrnuo se samo malo, ali d ova o ljn o da konstatuje da ga n iko više ne prati. Široko, m esnato lice posuto bubuljicam a

___ i razvuklo se u zadovoljan oSmeh. O krenu o se da nastavi put, ali je o d jed n om slao kao ukopan. Č ovek koji ga je gon io nalazio se pred njim! Im ao je vrem en a sam o da p o m isli kako treba da podign e ruku s oružjem . No, zamahnuta ruka p rotivn ik a bila je već na putu p re ma n jegovom grlu. Opasni »tsukivaza«, direktan udarac šakom u karate stilu, presekao je disanje i k rvotok ubice. Oči su mu iskočile iz duplji, jezik p o leteo kroz zube kao žalac u zm i je. Dok se Tabaskova ruka vraćala sa grla, ubičin vrat kao da se p re lo m io. Čovek je pao na zid a potom , mrtav, skljokao se niz njega i ostao u sedećem stavu. Pit ga preskoči, držeći se levom rukom za gelender. O d b acio se p o n ovo i našao pri dnu stepeništa međusprata. Im ao je nam eru da uhvati parkirani auto sa sivom pru gom i u njemu saučesnika, je d nog ili dvojicu, svejedno. Prvi tre nutak besa već ga je prošao. Znao je da neki minut više ili m anje neće ništa značiti za M ardžori; pucanj iz takve blizine, iz ruke p ro fesio n a l ca, sigurno jo j nije ostavio izbor. A M ardžori Svon je zasluživala da bude osvećena. Našao se na velikim ulaznim vratim a od stakla, na vrhu stepeništa. V id e o je kola, ali već u p o kretu. Saučesnik kao da je naslući vao drukčiji ishod i već je upalio m otor. Dao je gas čim se Tabasko

Pony West - B orilačke veštine 10

Pil pojavio na izlazu. U brzini sko ro da je očešao »p o rš e «, gum e su zaškripale i Pit nije m oga o da učini ništa više nego da ga isprati p o g le dom . Ne oklevajući, on se vrati na trag. Zatekao je razvaljena vrata i dva tela na podu. Ipak je nešto op et »v is ilo « u vazduhu. O pet smrt. Glum ica je ležala na leđima, m alo iskrivljene glave. Val kose p ok rivao jo j je levu stranu lica, a za jedan kraj lep io se tanki trag krvi iz usta. Oči su jo j bile zatvorene. Dve velike, ružne rane natapale su kr vlju njene grudi i stomak. Pit kleče nad njom. Ostao je tako sam o jedan trenutak. M ard žori Svon je sigurno bila m rtva i pre nego što je pala. M eđutim , čovek iz bara takođe je ležao n epom ičn o, licem prem a podu. Prsti o b e šake bili su mu zg rčeni. Pit se sigurno sečao da je bio živ kada je iskakao iz sobe. Dva pucnja nam enjena glu m ici ostala su li njenom telu. On p re v rle Čarlija na leđa. Sad mu je sve b ilo jasno. Ubica je im ao više saučesnika; neko je u m eđ u v rem enu ušao i nedužnom čoveku zario nož u stom ak! Dok je Pit na stepenicam a stizao revolveraša, novi ubica se ušunjao unutra. M o ž da nije računao na n o vo g svedoka, pa ga je ućutkao zauvek. Spolja se čula sirena policijskih kola. N eko je i na to računao i obavestio policiju s n am erom da njega za-

Pony West —Borilačke vestirte 10

loknu p ored leševa. Pogledao je o k o sebe. Sve je izgledalo netaknu to. Sve, i l i ...? Da, to je bilo: sa stola je nestao m agnetofon sa trakama! On navuče kaput i iziđe iz sobe. Staklasti pogled m rtvo g kon o bara kao da ga je pratio.

- Zašto? N e znam, ali iznenada posta jem svestan toga. Kao da ga gle dam: približava se svojim »poršeom « i parkira u garažu. M islim da je uzbuđen. Japanka se m alo pom eri i napra vi m esta Lesliju da ustane. On nekoliko trenutaka ostade G LAVA TREĆA na ivici postelje, a potom navuče pantalone i košulju. Sum iko upali Fini, neuhvatljivi i uvek nekako noćnu lam picu i p ogleda prem a novi m iris koze bio je jed in o objaš časovniku: b ilo je tek deset časova. njenje š to je lolo m lado Japanke žePravo vrem e za seđeljke i ljubav, a lelo čim bi se p'okrenulo i približi ne za pósete. M eđutim , kad je Pit lo. G latka koža na obrazim a, grudi b io u pitanju, vrem e nije značilo sa uvek nabubrelim bradavicam a i ništa. P rek o dana ogrnu ta k im on om noge m eđu kojim a je sam o p o vre m en o uspevao da bude gospodar, ili b ilo kojom vrstom odeće, telo vcrovaLno kada je lo ona htela da Japanke izgledalo je sićušno i neu mu d o p u s ti. . . lo je bila Sum iko, s padljivo. Ali nago, kao sada, delokrunom crne kose o k o glave na bevalo je ženstveno, sa puno pravih lini jastuka, obasjana sam o udalje "o b lič ja /.a kojim se ruke sam e pru nim refleksim a uličnih svetlosti žaju. Dok se na brzinu tuširala iza Velegrada. p rovidn e pregrade kupatila, Lesli Lesli je ležao n epom ično, zatvo natoči sebi »re m i m arten«, a za nju renih očiju. O seća o je da ga ona pop rip rem i đus. Binatra, m ilujući prstom njegov O b oje su ću tali kao u nekom iš profil, spuštajući ga sve niže pod čekivanju. E ldriđž je svoje predprekrivao, preko grudi, stomaka, osećanje p ren eo i na Sum iko, p a je pupka... i d evojk a prosto »ć u la « Tabaskove Onda je on p od igao ruku i p ogle korake. 1p odigla je glavu baš u tre dao sat. nutku kada se na vratim a začulo O djedn om je bio budan. , diskretno kucanje. - Zar nekoga očekuješ? -• upitala Pil je ušao miran, ali bleđi nego |.;;i je Sum iko. obično. Ne - o d g o v o rio je - ali imam Lesli i njemu natoči konjak. usećaj da će neko doći. M ladić prihvati čašu; ruka mu Ko, na p rim ci? nije drhtala, ali su mu prsti žestoko obu hvatili čašu. K rajičkom usana Na p rim er Pit.

Pon v Wcsl - Borilačka vestine 10

nasm ešio se Sum iko, a on da ispio konjak do p olovin e. Ostatak laga no spusti na sto. -- Da li se nešto d esilo . . . sa Mardžori? - upitao je ninđa bezbojn im glasom . Pit 'klim n u glavom , udahnuvši d u b o k o vazduh. Posle toga se sa svim opustio. - M rlva je? - pitao je dalje Lesli. - Da. - B io si lam o? - Da. M rtav je i ubica, ali nije bio sam. Zatim m o n o to n im glasom , uk ratko, ispriča ra/govor sa glu m i com i sve što se posle toga desilo. K ada je zacutao, Lesli o d e d o stola i pritisnu dugm e. N jegov k om p ju ter bešurnno izbi iz » u t r o b e« stola i zelenkasto svetio obasja kao od kam ena isklesano lice nje g o v o g vlasnika. S u m iko se iskrade iz p rostorije i od e p rem a baru. Desetak m inuta u sobi je vladao rnuk; jed in o su se čuli reski, kratki signali sa ekrana. Lesli je ubacivao neke podatke, pritiskao je d n o du g me, vraćao, p reb risavao i kom bin ovao n ek o lik o izvora in form acija sa drugih kanala. Zu reći u ekran, Lasli je d e lo v a o kao da je začaran. M ora da je izm eđu red o va tražio nešto što k o m p ju ter nije uspevao da mu ponudi. D eset m inuta kasni je se uspravio, a zelenkasta svetlost je iščezla. Pil sede kraj njega.

- Sta si saznao o tipu? - u p ita o

je-

- A r n o ld H ajblok -o d g o v o r io je Lesli uzim ajući u šaku čvršći k o mad papira koji je k om p ju ter na pokon izbacio iz sebe - bez p od ata ka od 1976 1982. godine. Pre loga bavio se raznim poslovim a. S ek re tar u am basadi, irgovac n ek retn i nama, vlasnik dva noćna kluba. Bavi se sum njivim poslovim a. K u puje jednu staru fabriku u Teksasu i p očin je da se bavi p roizvod n jom hem ikalija. N ije poznato kakve v r ste. Fabrika je d o b ro čuvana i obezbeđena. N aglo uskače u politički život. Puno prijatelja i neprijatelja. Cilj mu je a m eričk i Senat, a on da i dalje. Oženjen, žena Sara. Dva sina, Mari, 16 godina, i Majk, 14 godina. Često putuje, danim a odsutan od kuće. Najviše je u svom birou tVuli ci Se n Z erm en . . . Oskudno, zar ne? - Oskudno • složi se i Pit. - Taj d o b ro krije svoje stare cipele. - Ali to nije razlog da ne posum n ja m « da im a veze sa sm rću M ardžori Svon? N a ro čito je in tere santan podatak o putovanju na Fi lipine rekao je Lesli i o tv o r io v e liki orm ar. Izvu kao je elegkntno, sivo o d e lo sa p rek lop om . Izabrao je taninu košulju i sivu kravatu. K ako bi b ilo da se m alo od m oriš? - p re d lo žio je Pilu. -J a ? Ja id em s tobom . Ninđa se nasmeja. - D r a g i moj, m ožd a će te neko prepoznati - m irn o je kazao. Osim toga, jo š si p od utiskom i

Pony West - Borilački: veštine 10

ođaćeš se. Prepusti sve m eni . . . za sada. Znam da imaš mučan utisak, ali o ve večeri si u autu. - O n tam o sigurno nije sam reče Pit. -Z n a m . Da je drukčije, zar bis m o posum njali u njega? Ti znaš šta je najbolje - reče Pit i p o n o vo sede u fotelju. Sum iko odnekud iskrsnu sa konjakom i top lom kalom . Lesli iziđe u susednu prostoriju; bila je to sasvim mala odaja u koju je sam o on sm eo da kroči. N iko više, ni Sum iko ni Pit. Njih, uosta lom, neka radoznalost i nije m a m i la, ali su pretpostavljali da se unut ra nalazi p rib o r potreban pravom ninđi, izb or oružja kojim se služi u raznim prilikam a i prem a am b i jentu u kom e će se kretati. Kada je odan de izišao, ni devojka ni m ladić nisu p rim etili prom enu na Lesliju. Pit je p retp ostavio da je kod sebe im ao nešto, m ožda n ekoliko »šu riken a«, ili »m anrikiKuraši« lanac zadenul: za kaiš, na leđima. A ako je to i im a o - nije se opažalo. Stavio je sam o tam ne naočari, krupnih sočiva, koja su p okrivala trećinu lica. Bila su to specijalna Ktakla kroz koja se m o g lo videti Jasno kao na danu, a da mu drugi ne pri m ete oči. Lesli pritisnu ivicu zida i jedan deo se pokrenu. Ukaza se prolaz, a iz dubine izroni te levizo r sa v e li kim ekranom i stereo zvu čn icim a Mi strane.

- M ožd a će večeras nešto ja viti rekao je. - M ožd a te niko neće pom enuti. - N a r a v n o - klirnnu glavom Pit. — Ona je ipak bila glum ica, d o vo ljn o slavna da joj se posveti pažnja. Šte ta što neće m oći sebe.da gleda, poslednji put. T o je to lik o želela. - M orala je na sve da računa d ob aci Lesli -■ ako je već izjavila štam pi da ništa neće izostavili. - T o je stvarno p rok lela stvar p ro m rm lja o je Pit • kad se od svih tih trenutaka sa njom sada jed in o sećam n jen og leša. Ništa d ru go ne sm enjuje lu sliku. - Ujul.ru ćeš misliti dru kčije rekla je Sum iko i sela kraj njega. Sm rt bledi, a ostaje sam o lep ota s kojom se rađam o i za koju živim o. - Pokušavam da to ne bude ujutru, n ego večeras - reče Pit, zatvara jući oči. K ada ih je p o n o v o o tv o rio , Leslija već nije b ilo u sobi. On se trže. - Zar je m ogu će ...? S u m ik o zanjiha glavom . - M o gu će je . . . On odlazi n evid ljiv . . . kada to želi. •A- iV *

Pošto je n ek o lik o trenutaka zu rio u m agn etofon ispred sebe, Arnold H ajb lok je žestoko lu pio pes nicom o sto. - P rok letstvo - zaurlao je - zar sam okružen idiotim a?! Tri m om k a u prostoriji ustuknuše.

H ajblok izvadi traku iz m agn eto fona, priključi je ostalim dverna i gurnu u svoju lioku, koju ne p ro pusti da pažljivo zaključa. - N ešto tu nije u redu - p ro ced io je. - Otkud sm o znali da . . . - poče jedan. - Umukni! -- prek id e ga H ajblok i zavali se u fotelju. N ešto tu nije u redu - p o n o vio je i ž m irn u o .- Ta prokleta crven ok osa veštica nije u m ela da začepi gubicu, ali zašto niko ne zna ko se nalazio s njom? - A k o je Barni i video, sad nema šansu da kaže. - N aravn o da nem a kad mu je slom ljen vrat. Ali čim e? - K ao da je udaren m etalnom šipkom , miste>' H ajblok! - oglasi se krupan m om ak p egavog lica i širo kih ramena. Pokazao je prem a svom drugaru u uglu, kom e je gla va bila potpu no obrijana. B io je dež.mekast, ali p riličn o naslagan m išićim a. Spljošten nos nagoveštavao je njegovu boksersku p ro šlost. - Arči je čekao u vozilu, a Barni je ščep ao konobara i iscedio iz njega sve što mu je trebalo. O ti šao je sa njim d o vrata, a ja sam č e kao m alo dalje, iza p rv o g ugla u hodniku . . . H ajblok napravi ođsećan pokret rukom. - T o sam već čuo - n ervozn o je procedio. P otom je slegnuo ra m e nima. - U redu, nastavi. Pegavi dugajlija izm enja pogled sa svojim prijatel jem. K a o da je od

Pony West - Borilačke veštine 10

njega tražio potvrdu da on nije kriv što se sve baš takt) desilo. - V id e o sam Burnija kad je pu c a o — raširio je ruke. Ona žena je pala, a Barni je gurnuo konobara u sobu i p o čeo da bezi. A onda je o d jednom nešto tresnulo. V id e o sam ćovek a kako p ro leće k roz vrata, rnister H ajlok! P ro leteo je pored m ene kao da na nogam a im a l'edere. Barni nije m oga o da mu umakne, a ja nisam m ogao da mu p o m ognem , rekli ste da p roverin i sve da li je . . . •Znam šla sam ti rekao proše će ga Hajblok. - Ušao sam unutra baš kada se k o n o b a r p odizao. Pa, ' navraćao sam u taj bar, znao me je. M ora o sam da ga likvidiram . Zatim sam uzeo m agn etofon i trake i p ob egao p rek o požarnih lestviea. Arči je baš tada zbrisao au tom obilom . Ja sam uzeo posle taksi i . . . - N e nagvaždaj! - p odiže ruku H ajblok i okren u se ka Arčiji: Kako izgleda taj m om ak? - Izgled a o je ludo, m ister Haj blok - zakolutao je ovaj očim a, zgrabivši privezak u letu i stiskajući o k o njega svoje velikcf prste. - K ak o to m isliš »lu d o «? - namršti se Hajblok. - P a m is lim ... izgledao je kao neko ko će ubiti p rv o g koga sretne - objasni Arči. - Znao sam da nešto ne štima, čim sam čup dva pucnja kasnije. Rekli ste, m ister Hajblok, da ne ostavljam o tragove, da se raziđem o svako na svoju stranu

Pony West - Borilačke veštine 10

a k o ... A ko bi ga nešto d ekon cen trisalo ili - Znam šta sam rekao - i njega stavilo na muke, onda bi mu se iz prekide! Onda se ok ren u o prem a raz m enjao, izbila bi neka bora trećem čoveku. - M arfi? više, kapci na očim a se spuštali, - B io sam na licu mosta, ali niko usta pretvarala u crtu . . . iz p olicije ništa još ne /na, niti je Inače, b io je to visok, stasit č o vek crn e kose i duguljastog lica, nađen kakav trag - rekao je šezđesetogod¡šnjak sede talasaste kose, sportski građen, što je b ilo veom a birajući reći. N o sio je tam no o đ e lo važno za karijeru. Usta su mu bila i blistavobelu košulju. --K on eli, in nešto veća, ali taj nesklad na licu spektor, o b eća o je da će mi javiti ublažavao je nešto duži nos i krup ako nešto iskrsne. Stalno sam u ne oči, koje su, čin ilo se, prem a ras vezi s njim. p oložen jim a m enjale i boju. Um eo - D o b ro -- H ajblok p oloži ob e je d o te m ere da odglu m i šarmanLfeike na sto, - M ožeš da odeš . . . a nog i h lad n ok rvn og čovek a da ni vas d vojica ostanite. njegovi najbliži saradnici nisu bili Pogledali su ga upitno. načisto da li se to zaista pret vara ili je takav. - V iđ e n i ste pred zgrad om ovih dana - u pro je prst u njih - i neću Im a o je zakupljeno prizem lje i (la neko njuška o k o vas. D obićete dva spra ta u n eboderu u Sen Žerujutru ček i gubite se m esec dana m en ulici. N jegova kancelarija ili l'iegđe na sever. Kanada ili Aljaska, b iro kako je v o le o da kaže, bila je nam eštena kao na filmu: zastaklje Bvejedno mi je. ••• O kej, bos. ni vid ici koji n ekim a služe kao p ro • Č e k a j. . . ••• zaustavi ih H ajblok, zori, a njem u za paradu, dugi sto nam enjen sarađnicim a i jedan m a ITi ršteći se. - Pre toga hoću da ona kola nestanu. Jasno? Uradite to još nji iza koga bi on sedeo, d ve velik e noćas, što dalje odavde. Na dru palme, tepih, bar, ogrom an friži gom kraju, b ilo gde. der, televizor, m uzički studio, ne Klim nuli su glavama. kolik o telefon a za direktnu vezu sa sekretaricom u predvorju, skrive Arnold H ajblok bio je čovek ti om e se m o g lo dati i četrdeset pet ni televizijski ekran koji je em itoI pedeset pet godina, zavisno od vao sve posetioee pred vratim a . . . i posebn o zvon o za dva telohraniraspoloženja u k om e se nalazi. Ako ITI U je d o b ro išlo, ako je teklo sve telja u sobi d o n jego vo g biroa, koji l'H.i planu, lice mu je zračilo v e d ri su dežu rali sa otk očen im re v o lv e nom, m ladićkim , sportskim držarima. ri|i,'m. Živahnim pok retim a um eo H ajblok nije želeu ništa da p re |c da stvori utisak čo vek a koji đu pušta slučaju. lu'kn verujc u sebe i sve o k o sebe. Bar je taj mali luksuz m ogao da

plati i da se oseća sigurnije i u d ob nije. Na stolu, u okviru , nalazila se p o rodična fotogra fija u boji. N egde na Floridi, ili M ajam i Biču, srećni otac, majka i dva sina. Fotografija od pre dve godine. U pozadini pla ve se nebo i m ore. Ljudi koji su mu služili i koje je, naravno, so lid n o plaćao, d e lio je u d ve kategorije: prva, zadužena za kampanju o k o n je g o v o g naim enovanja u Senat ili neku m ožd a veću funkciju ako se ukaže p rilika i, druga, koja je završavala ilegalniji d eo posla gde se nisu birala sred stva. U o v e druge, izm eđu ostalih, spadali su i Arči H oks i B rig Foler. Prvi je d o pre d ve god in e b io šam pion u teškoj kategori ji, ali je posle je d n o g slučaja lažiranja d o živo tn o diskvalifikovan. Tražeći sebi p o sao, m enjao je n ek o lik o Lokala gde su ga zapošljavali kao vratara ili izbacivača pijanih gostiju. Zapazio ga je H a jb lok ov advokat M arfi -Morgan, tutnuo mu da za početak rastura m alo d roge, a onda ga v e zao za »e k ip u «. N je g o v posao bio je da vozi i da, p o naređenju, udara snažno, bez m ilosti, do sm rti ako treba. A on je to urneo. Što se tiče B riga Folera, pegavog dugajlije, njega je »p o k u p io « Arči č in ije izišao iz zatvora, gde je o d le žao d ve god in e zb o g pokušaja silo vanja jed n e u gledne dam e iz »džet-set« društva. F oler je inače bio mornar, bavio se m alo švercom ,

Pony West - Borilačke vešline 10

uživao p o v re m e n o drogu i podsticao prijateljice na prostituciju. Us kočio je u A rčijev tim na velik oj bokserskoj turneji izm eđu d ve obale, da bi ga napustio u Santa Feu zb og jed n e »le d i sa gru dim a od slo n o va če«. Na nesreću, ledi se branila, a muž joj je bio grad on a čeln ik ov zet.1 Sa H ajblokom su se o d ličn o sla gali. Im ali su d o b a r posao, zaštitni znak, d o b re ad vok ate za svaki slu čaj - a radili bi sam o po potrebi.. Bez pitanja i bez pogreški. Dok su se njih d vo jica udaljavali, H ajblok je posegao rukom prem a fio ci u kojoj je zaključao trake. Zeleo je na miru da ih »oslu šn e«, p o gotovu d e lo v e u kojim a je on s p o menut. M eđutim , vrata su se o tv o rila i na njim a se p ojavio M arfi Morgan. A rči i B rig su zastali. H a jb lok ov advokat nije im ao običaj da se vra ća. O v o g puta kao da je prekršio pravilo. H ajblok je o s etio da tu »im a neš to«. - Zašto si se vratio? • upitao je. Advokat priđe sasvim uz sit) i na gnu se. -J e d a n ćovek želi d o tebe reče. - Ne znam kako je prošao d o le pored Kleja, ali izgleda pri stojno. - Pa šta?! - brecnu se biznism en. - Zna li on k olik o je sati? Znaš li li k o lik o je sali? - R ekao je da je važno. - Šta to m ože da bude to lik o vaz-

Pony West - Borilačke veštine 10

no u pola jedanaest noću? N e k o lik o časaka ostao je n ep ok - P om en u o je . . . M ardžori Svon retan. L ic e mu se polako zaleglo, - došapnu Marfi. sm irilo, izraz, besa iščezao da bi us Sada se H ajblok trže. tupio m esto blagom , d žen tlm e P ogled a o je prem a Arčiju i B ri nskom izrazu čovek a koji zna šta gu. Oni su čekali; izgledalo je da su hoće i koji ima čistu savest. nanjušili neku pram enu i da će M arfi M organ skoro na prstim a m ožda za njih bili n ovog posla. priđe vratim a. U glovi njegovih usa H ajblok im nije dao znak ni da os na kao da zatitraše u ironičan osmeh. N jego v gazda bi b io d ob a r tanu, ni da odu. Zurio je u M arfija. - K a k o taj izgleda? -- upita. glum ac u nižerazrednim film o v i A dvokat sleže ram enim a. ma. - O b u č e n je elegantno, nem a H ajb lok ova ruka napipa tajno više od trideset pet godina, ne nosi zvono. Sam o tri sekunde kasnije nikakvu tašnu i l i ... susedna vrata se o tvo riše i dva - Do đ avola - prasnu H ajblok m om ka se pojaviše sa rukam a za m ora da ga je KI ej pretresao? t za vučenim za pojas, gde su virile d r što nije m en e p rvo obaveslio? ške m alih kratkocevnih koltova. - N e u m em da objasnim - reče Oba telohranitelja odazvala su se advokat. - A ne um e ni Klej. Kaže: na njegov mig; p releteli su p o g le prošao je sam o pored njega, dom po p rostoriji i zaključili da je ta k o ... to bila jedna od »b o s o v ih « prove- T a k o ? - iron ičn o prim eti H aj ra. S ledeći put kad zazvonim , trči b lo k .- K a o p ored tetkin og groba? Ja ću . . . Uostalom - odm ahnu ru te na vrata - d o b a cio im je H aj kom - gde je? blok. - O čekujem jednu posetu . .. - Čeka u predvorju. a ona m ožd a treba da se završi tra Hajblok se podiže i n ek olik o gično. Jasno? puta prožeta prostorijom . M om ci su klim nuli glavama. - K ako se zove? O bojica su, za razliku od Arčija i - R ekao je da se zove Smit, ali ne Briga, bili ođ even i u elegantna ze veru jem da mu je to pravo ime. lenkasta odela, u istu boju košulja, - N aravno da nije - H ajb lok je sa istim kravatam a i cipelam a. p on ovo seo za svoj sto i pogled ao Ipak su se p riličn o razlikovali: je u Arčija i Briga: -- Pazi ćete na svaki '' dan je bio nešto viši, plav, blede njegov pokret, jasno? A ti, Marfi, kože, isturene vilice, sa dugim m ožeš iz ovih stopa da otpustiš ožiljk om p rek o uha. Drugi je bio Kleja! P om en u o je, kažeš, M a rd ž nešto tamnije, žućkaste puti, kosih ori Svon? Onda nešto zna, ili naga očiju i sjajne, prave kose, kakvu đa! ob ičn o imaju Kinezi, p o to m ci me-

šanih b ra k o va iz H on g Konga. Osim o d lič n o g ru kovanja r e v o l verim a, b ili su poznati po vesti ni karatea i kung-fua. K in eza su je d nostavno zvali Čang, a n je g o v o g partnera B ili-B iim , Z a tvo rili su za so b o m vrata. Hajblok klim nu g la vo m p rem a M arliju i on iziđe. N ešto kasnije p rop u s tio je p o re d sebe visokog, vitk o g ali snažnog čoveka, sa velik im tam nim n a oča rim a na licu. H ajb lok je pokušao da ga o d mah p rocen i, ali, uprkos svem u, nije mu pošlo za rukom . Č ovek je m o g a o da im a trideset, m ožd a i četrd eset godina. N ije b io lepotan, ali d e lo v a o je izu zetno šar m antno. Išao je uspravno, nečujno, a nije ni ok rzn u o p o g le d o m p ris u t ne b izn ism en ove čuvare, ili je to vešto u čin io iza tam nih stakala. U svakom slučaju, glava m u nije na čin ila nikakav trzaj, Pod k a p u lom nije im ao ¡/.bočinu, šio je značilo d a je bez oružja. Da jeste, m o ra o bi da računa da će ga pretresati ili razoružati. - M i s t e r Srnit? - o s lo vi ga H aj blok. Lesli E ld rid ž klim nu g la vo m i zaustavi se na dva koraka od stola. Pošto m u fotelja nije bila p o n u đena, ostao je na nogama. -Z a is ta m e kopka kako ste p r o šli poreci m o g čoveka,. m ister . . . S iti i I. ili Sm ajt?-- sklopi H ajb lok v r h ove svojih prstiju i zavali se u fo telju. - Da nije spavao? - Ne, m ister - reče ovaj. - Sam o

Pony-W est - B orilačke vešdne 10

sam skinuo n aočari i p o g le d a o ga. - I? - p rid iže se H ajblok. - Da ga niste hipnotisali? - p od ru gn u se. - Pa, am aterski se i tim e bavim reče sk ro m n o posetilac. - Izgled a da mi je o v o g a puta upalilo. Vaš čo vek j e stajao, klim n u o m i gla vom i tako ostao. D ob ar je /.a m e dij. H ajb lok prisili sebe d a nse i sam osm ehne. - 1 to je sve što m ožete da mi ka žete, m ister Sm it? V id ite li k o lik o je sati? M islite da sam raspoložen da u o v o d ob a slušam vaše bu da laštine o hipn ozi? Istresite to što im ate, pa napustite zgradu. - D a li to znači da n ećem o biti nasamo? - upita Lesli. - Ja n em am šta da krijem , d o đ a vola! - M en i je svejed n o -• slože ra m e nima ovaj,., otkopčavaju ći, d u gm e na sakou. • Im a m utisak da ste p o m alo n ervozn i, m ister H ajblok. Da p o ra zg o va ra m o n ek om d ru go m p rilik om ? -- N e veru jem da će se ukazati d ruga p rilik a • rek ao je ovaj srnešeći se. -- Dakle? L esli d rsk o sede na ivicu stola i pucnu prstim a. Sad je Već izigra vao »b a d ž u « koji im a neki adut u rukam a i želi da to iskoristi. A što je p ok azao sasvim m alo vaspitanja o v im gestom , to je treb a lo otrpeti. H a jb lo k o v prst već je b io u n ed o u m ici da li da p o zo v e svoje ljude, ali m orao je da s e savlada. - Dakle? - p o n o v io je lenjirn gla

Punv West - B orilačke veštine 10

som. - H o ć e te li da g o v o r ite ili da spavate, čo veće? M o je v rc m e je d ragocen o! - Oh, naravno - trže se posetilac. • Baš sam p om en u o vašem prijate lju o čem u se radi, inače ne bih im ao čast da budem prim ljen ovde, zar ne? - O čem u se radi? - s m u kom se uzdržavao H ajblok. - N eka učena? - N e bih to tako nazvao - Lesli raširi ruke. - T o je ružna reč, m is te r H ajblok. O nda mi vi recite onu lepšu? -J a sam o tražim dvesta hiljada dolara m irn o je rekao Lesli. H ajblok m u uputi du g pogled. Da li se ovaj m om ak šegači s njim ili ima u rukam a nešto zaista »dehi lo «? P o gled a o je p rem a svojim l judim a kraj vrata: i A rci i B rig sta jali su m alo raskrečeni, sa palčeviITia zadenutim o kaiš pantalona, a l.oje zn ačilo blizu oružja. Dvesta hiljada, kažete? - na s m ija o se zatim. - A za šta, ako mniem da znam? Za m em o a re M a rd žori Svon. H a j b l o k o v o l i c e s e v i š e n i j e o s(» H th iv alo.

"" Zašto bi to m en e in teresovalo? upitao je. Pa, vi se p o m in jete . . . ak o se l'lc v a r a m ? - r e k a o je Lesli potpu no ravnodušno. — B ila je to kratka; ali llllsiina ljubav. Osim toga, im a ne kih pojedinosti o Filipinam a i ne kim d e v o jk a m a . . . H ajblok n aglo ustade. M alo je n edostajalo da ga udari;

p otom je p o gled a o u svoje ljude. Da ga raskom adaju? M ogli su za tri sekunde da stave prigu šivače na cevi, da ga likvidiraju i zakopaju na nekom đubrištu u toku noći. Ali, zašto im to ne naredi? On p o n o v o sede, svestan tla se preznojava. Pokušao j e da se na srne je. - C o veče, pa vi se šalite? uzvik nuo je. - K akvi F'ilipin, kakve devojk e? Vi blefirate! - N e bih rekao. - A ja bih rekao, glupane! - p o d i že se H ajb lok i sk o ro se unese Lesliju u lice. - Upao si u osinje gn ezd o sa najglu pljom p ričo m na svetu, a? K akvi m em oari, budalo! M ard žori Svon je m rtva . . . - Znam. -Z n a š ? - trže se H ajblok, ali sam o na trenutak. - Pa šta ako znaš? Č itao si njene izjave, pa p o kušavaš, dok je još »v r u ć e «, nešto da ućariš? A ućarićeš sam o m alo v o d e isp od G o ia en Gejta! - R ek o h da ste n ervozn i - prim eti Lesli sažaljivim glasom . B olje da o lo m e drugi p u t . . . - Zaveži! - prasnu H ajblok. - Sta znaš o M ardžori? K o s i li? Jedan od njenih krevetskih bubašvaba? - J a sam poslovan čovek , m ister - o z b iljn o je uzvratio Lesli. - D ves ta hiljada d olara za m em o a re i stvar je zaključena. Vi m eni novac, a ja vam a . . . - Sta ćeš li m eni? - nasm eja se H ajblok. - Knjigu uspom ena? - J a vam a trake - završi m isao

Lesli. H a jb lo k lupi šakom o sto, nasm ejavši se o v o g a puta sam ouvercno i n eizveštaćen o. - T o je d o b ra šala, ć o v e ć e - re kao je. O d jed n o m m u sinu jedna m isao: nije li m o žd a ovaj čo v e k bio u sobi sa g lu m ico m kada je Barni pucao? P o g led a o je prem a M arliju i kao da su jedan d ru go m p ročitali misli. A d vok a t je tek sa d a sta vio do znanja da postoji. Prišao je stolu i za m o lio Lesli ja da skine noge s nje ga. - O h , izvin ite - m alo kretenski se n a k lon io ovaj. - I m a m neke loše navike kojih se ne m ogu o s lo b o d i ti. - Da sk ratim o stvar, m ister Sm it - o b r a t i mu se M arti sasvim uljud no. - K ak o m o že m o da vam d am o d ve stotin e hil jada d o la ra za nešto što ne vid im o? -- Ali, M arfi, pa m i . . . A d vok a t kratkim p o k reto m ruke zaustavi H ajbloka. - G d e su vam trake? - u p itao je. - N a sigu rn om m eslu - o d g o v o rio je Lesli, k lib ereći se kao da je čuo d o b a r vic. - Ne m islite da ću poneti sa sob om , a o tići b ez njih sa d ve rupe u glavi? - P a m e t n o - složi se M arfi. Sam o, im a je d n a nezgodn a stvar o tegn u to je nastavio. - A to je? - T e trake su kod nas - rek ao je. A k o su o č e k iv a li iznenađenje, p reva rili su se. Lice n jih o vo g posetioca ostalo je m irn o i b ezazlen o

Pon y West - B orilačke veštine 10

g lu p a vo na svaku reakciju. P o g le dao je H ajbloka, pa u M arija, a onda p o n o v o u H ajbloka. - Znači li to da ste trake u zeli iz žrtvin e sobe? - upitao je sm ejući se. - V i ste je ubili i p ok u p ili plen, zar ne? - P a šta i da je tako? - m iriio je M arfi p red u h itrio svog p o slod avca k om e je L esli p očin ja o da ide na živce, - G d c ste vi tu, m ister Sm it? - T r e n u t n o sam o v d e - o d g o v o rio je Lesli. - A što se liče traka . . . postoji kopija. Sad je na M a rfi ja b io red da se trgne, Na to n ijed n o g trenutka nisu pom išljali. U svakom slučaju, m ada je zvu ča lo glu p o i nem ogu će, u zn em irili su se. H a jb lo k je ustao i p ro te g a o se u svoj svojoj visini. - Znam tu priču - re k a o je sa rkastično. -- T ra k e su na sigurnom , ad resiran e na to i to im e, ak o se m eni nešto desi o n e će biti otpečaćen e i sve će se o b elo d a n iti. L e p o zvuči, drugar, ali šta ćeš ti im ati od lo ga kad bu deš m rtav? - H o ć e te da m e ubijete? - upitao je ovaj m irno. - Ma, m is te r H a jb lo k je sam o n ervozan - um eša se M arfi. - U poslednje vrerne im ao je n tk ih p ro blem a, istina i u vezi sa M a rd žo ri Svon, n agoveštavala je n eke p o je din osti k oje ne bi d o b r o d o šle u o v o m trenutku. A k o du p lik ati stvarno postoje, naći ć e m o načina da ih o tk u p im o , m ister Smit. - T o ve ć b o lje zvuči - osm eh n u o se L e s li.- M e n e ne interesu je ništa

Pnnv Wesi - Borilačke vesti ne 10

osim novca. - D a li ste preslušali traku? upita H ajblok. Bila je to vesto ubačena /amka za Leslija. On traku nije ni v id eo ni čuo, a H ajblok je imao. St a ako negde pogreši i izda se? S t a ako M ardžori uopšte nije stigla da iz diktira sva svoja sečanja? Ne, ipak je mogla, inače se oni ne bi-toliko m eškoljili. - Preslušao sam je - potvrdi Les li. --1 mi sm o - rekao je Marti. - S irota Mardž, stigla je sam o da pornene m ister Hajbloka, ali nije stig la i d o kreveta .. . Lesli se osmehnu. - M o ra da je žurila da uhvati avion za Manilu - reče. - K a k o objašnjavate da im ate k o p ije ? -u p ita o je Hajblok. N eće te valjda reći da ih je vam a dala? Vi niste ni njen advokat, ni njen lju bavnik. K o ste vi? -J a sam niko - o d g o v o rio je nindža spokojnim glasom . - A k o vam ne od govara Sinit, zovite m e Niko. --O stavite nam vašu adresu, pa te m o ja viti o d g o v o r - p red loži M arti ljubazno. - Priznaćete da je situacija delikatna i da zahteva m alo razmišljanja. Uveravarn vas tla ćete biti zadovoljn i od g o vo ro m , m ister Smit. U najskorije m irn e naglasio je. - Ne bih želeo da čekam o d g o vo r - rekao je Lesli. T elefon iraću vam sutra popodne, ako vam o d govara?

- Naravno - oglasi se Hajblok i skrenu pogled prem a Arčiju i B ri gu. - M om ci, ispratite m ister Smita do o n o g dru gog izlaza. Ovaj gla v ni se automatski zatvara u jeda naest, pa . . . U svakom slučaju, bilo je zad ovoljstvo popričati sa vama, m ister Niko. > H ajblok i Marti su posm atrali kak o Arči i B rig staju Lesliju svaki sa jedne strane, a. onda od laze na polje. Kad su se vrata zatvorila, Mari i p ogleda u svog poslodavca. Lik vid irace ga? - upitao je. - N ego? Taj nešto zna, ali je suvi še brhljiv da to iskoristi. Kakve ko pije, Mat li, zar veruješ u te bajke? - Ne' znam. - /.nam ja. T ip je m<jžda bio u ne koj vezi, m ožda je i onaj ko ji je sre dio Burnija, ali šta m e se to tiče? Barni se nije snašao i zato je platio glavom . Sada sm o kvit. Advokat izvadi paklo cigareta i zapali jednu srebrnim upaljačem. N e k o lik o trenutaka je od m era va o upaljač na dlanu, kao da mu o d re đuje težinu. U stvari, m islio je na nešto sasvim drugo. - Čudno • p rom rm lja o je više za sebe •- njegove n a o č a r i. .. - Sta je s njima? - nabra ob rve Hajblok. Marti o tvori frižider, uze led i pođe d o bara. Sm ućkao je neki koktel narandžaste boje, a onda o t pio dva gutljaja. Tek posle se o k re nuo prem a Hajbloku, koji ga je posm atrao ruku prekrštenih na gru dima.

- Stajao sam iza njega - nastavio je M arfi, zu reći u svoju čašu. - N e u m em da objasn im kako, ali je d nog trenutka sam p o g led a o u naočare, s n je g o v e strane, i z a . . . -I? - Nisu b ile tam ne. K ro z njih je v id e o kao na n ajb oljem svetlu. N e maju d iop triju , a nisu, ni tam ne . . . Čudne n eke naočari. H ajblok sed e zam išljen za sto. - Č ekaj m a lo - p o d iga o je glavu. - Sećaš li se šta je B rig pričao? - 0 čem u? - O o n o m e koji je p ro ju rio za B arn ijem ? Sećaš se? P ra vio je d ž inovske skok ove, a v r a t a . . . D o đa vola, kako se toga nisam set i«? V rata su bila razvaljena jer je P R O ŠAO k roz njih. Shvalaš li? -- H o ć e š .d a kažeš da ih je razva lio . . . nekim d e lo m tela? - Da! G led ali su se n eko v re m e ćutke. - A m ó ld e , zar nisi siguran u onu d vojicu ? - u p itao je advokat. H ajblok pritisnu zvo n o ispod. V o lim sve da p ro v e rim ~ p ro m rm ljao je. Suseđna vrata se o lv o riše; na njim a se ukazaše Cang i B ili-Buni, sa re v o lv e rim a u ruka ma. H ajb lok Ih zaustavi da ne p o le te na izlaz, kako im je sam o časak ranije n a goveslio. - Po<!itc d ole, ali ne žurite - n a redi im H ajblok. - N em o jte da vas V'đe Arci i B rig kada se budu vra ćali. S am o provento., (.) kej. bos.

Pony West - B orilačke vestine 10

Č lava četvrta B rig F o le r išao je ispred sam o koji sa.nlimetar, tako da je im ao na oku i »g o s ta « i put kojim su p ro la zili. Sto se A rčiia H oksa tiče, bivši b ok ser je k ora ča o m alo iza n jih, sa d esn om rukom za pojasom , zaba cujući stop a lim a u hodu, tip ičn o za ravriolabanaše. V isoki, p egavi H a jb lo k o v 1ču var zastao je u dnu h od n ik a pred je d nom palm om . Levorn rukom je p rih va tio stablo sa o g ro m n o m sa ksijom i p orn erio ga u stranu. Istog trenutka začuo se šum: zid se o d je d n o m rasklopiO i pred njim a se ukazaše stepen ice. V o d ile su neku da dole. - Da li se o v im izlazom služi i gazda? - upitao je n aivn o Lesli. - S am o li kreni -- gurnu ga p oza di Arči. ,v - D obro, d o b ro • raširio je ruke Lcsli, dajući svom licu jedan od glu pljih izraza- sam o sam pitao . . . Ovaj tajni p rolaz sigurno nije bio p red viđ en d ok se zgrada pravila. M ora da je sve to p reu red io H a j blok, otk u p ivši laj d e o za sobe i svoj »š ta b «. P o šlo n ije č n o nikakav sličan zvuk, Lesli je zaklju čio da k o llarn ica nije na toj strani. Na zi d o v im a su b ile m ontirane! m ale si jalice koje su svello le tek to lik o da se m alo naziru stepenice. O v o mi liči na grob n ici! naša li se Lesli. T o si lep o p rim ci io - jiasm eja se promukli;! Arci.

P onv West -- Borilačke veštine 10

Našli su se u širem delu. Na sre dini tavanice nalazila se veća, o k rugla svetiljka čiji se m laz svetlosti krunio po sredini; na strane je ba cao sam o senke od predm eta ili ljudi. Tavanica je bila priličn o nis ka. U jed n om uglu vid eo je sandu ke, čitavu gom ilu. Svi su imali kru pan natpis »H A J B -H E M IK TEKSAS«. B ili su d o vo ljn o veliki da se u njih strpa čovek. U gledao je i dvoja vrata. Oskudna svetlost ipak nije m o g la da pokrije m irise i boje koje je ninđa uspeo da upije u sebe. Pro storija je bila preuređivana, nama zana je bojam a sa »p a tin o m «, dodavana je prašina, ponegde isko pan pod, vrata od drveta ali tu je odskora bila umešana nečija ruka. Ako je i postojao neki izlaz odatle onda je to bio izlaz u nepovrat! Čemu je služio ovaj podzem ni dodatak? Kao o d g o v o r na to, B rig Foler otvori jedna vrata. Lcsli p on ovo ugleda mračan hodnik, ali m nogo širi. Ugledao je i štop-svetla nekih velikih crnih kola. M ora da je to bio »p ark in g« za izuzetne slučajeve. R ecim o, kad je trebalo da se o t resu nekog leša, stavljali su ga u kola i posebnim izlazom uključivali se u saobraćaj napolju. II v e li kom prtlj .niku taman hi stalo jedno telo. O datle su ga sigurno ha cali u vodu ili zakopavali. M ožda i zabetonirali?

Lesli se odjedn om glasno nasmeja. B ilo je to on o što su njih dvojica najmanje očekivali. Pogle dali su ga pom alo zbunjeno. B rig je ostavio otvoren a vrata i raskopčao svoj sako sa pozlaćenim dugmićima. Arci I-loks je prestao da preva ljuje žvakaću gum u sa jedn og kraja usta na drugi. Čem u se ceriš? - upitao je bivši bokser. Osmeh nije silazio sa ninđinog lica. -J e d n o m od vas ne gine da se zaprlja - rekao je. -- Pogađain kom e. O nom glupljem pokazao je na Arčija. Spljošteno b ok serovo lice kao da se izduži. On koraknu na pred i izvuče kolt sa prigušivačem . Sad mu je glava bila tačno pod svetlom i obrijan o tem e je rellek tovalo o d sjaj. - - S t a to l u p e t a š ?

zareža.

- ( j o v o r i m o g u m i pokaza Lesli prem a vozilu. - Jedna je ispumpana, pa mislim da ćeš li bili laj koji će da menja točak. Brig Foler se namrsli. M alo je više ođškn n u o vrala i sagao se da pogleda. Onda je iza sebe euo prigušen prasak. Ninđa se \ i,;.e nije srueifv1 Poput čelične opruge, lijepu»;, noga je izbila revo lver i.-. A if-fjeei’ i ruku. Čulo se I i > i. . ’.i i - liju Onda je iznenadiTii h-.-.l r <•. lao. Beig; Foler je >t-* :i i povukao s v o j'1 ! m

Da je B rigu Feleru b ilo suđeno da preživi, m ožd a bi im ao prilike da priča kako je sve izgled alo neverovatn o i n en orm aln o. C ovek se od jed n o m o d le p io od zem lje, kao da ga uvis izbacuje opruga. N ap ra v io je kolut p rek o gla ve - i našao se na A rč ije v o m vratu, B io je to m u njevit pokret. Dok su mu stopala, u vazđuhu, d o tica la snažni b o k sero v vrat, n apravio je snažan trzaj ulevo. O brijana glava H a jb lo k o v o g plaćenika o d jed n o m se okrenula. N ešto je puklo, vrat ili kičm a, izbuIjene b o k sero ve oči b ile su jed in i i posled.iji znak života koji se p re k i dao. Lesli se iz vazduha d o ček a o na ruke, a on da se o d b a c io od poda i ostao na nogam a. P o lo m je napra v io novi potez n ogom . K ao olu jom ođuvan, bok ser je p o le te o na zid. G lavom je udario takvom silirtom da mu je lubanja pukla i zalila ga krvlju. S k ljok ao se bez ¡jed n og uz daha. Sve se to o d ig ra lo za n ek olik o sekundi, u n ajvećoj tišini. F o ler je uspeo da izvuče r e v o l ver, zahvaćen panikom i užasom. Taj čovek . . . ako je uopšte b io čovek o d je d n o m se naglo izm enio. Od o n o g sm utljivca, naivka i glupercle, p re tv o rio se u tigra. Sada je stajao na nišanu, m alo povijen ih kulena, rask rečen ih nogu, na n ož nim prstim a kao da i ne d od iru je tle, raširenih ruku. »G o s p o d e «, p o m is lio je Brig, »za r ee p oleteti?«

P on v West - B orilačke veštine 10

On poravn a cev sa telom ninđe. M orao je da bude i pažljiv i brz. M eđutim , sa užasom je konstatovao da čovek više nije na istom mostu. F o ler ustuknu i ispravi se. Senka se p o m erila kraj su p rotn og zida. H a jb lo k o v ču var oseti da se trese. P om islio je da bi najbolje b ilo da izleti prem a kolim a, za tvori vrata za sobom , seđne za volan i da gas! M edin im , to nije b ilo rešenje. Čak i da lako spase svoju kožu, gazda bi poslao l jude da ga kazne. Lesli se p o la k o ispravi. P o b ega o bi, zar ne? ■- d ovikn u kao da mu čita m isli. - Im aš sekun du vrem ena. Briši! -N e ! -- izbi iz F olera i on uperi re v o lv e r p rem a senki. Začudo, prst kao da mu oteža. K a o da ga je u m o č io u o lo v o i sada se savija uz izuzetan napor. Zar je to mađija? S eli se K leja i č o v e k o v e priče da ga je hipnotisao i m irn o p rošao kraj njega. Ali kako je m ogu će da to m ože iz senke, da m u .se uči ne vide? Ne, l o j e sam o sopstvena sla bost. Trenutak straha koji ga je o b uzeo dok je gle d a o kako pucaju kosti i lubanja n jegovom partneru. On lovom šakom pridrža zglo b desne da bi p recizn ije gađao. V id e o je, sasvim lepo, da se nindina ruka savija prem a pojasu, za tim se ispravlja, ali lako b rzo da se p ok ret nije u očavao. Za/v izdao je va/đuh, resko, piskutavo, sve dok se naj-jaći zvuk nije zaustavio na n jego vo m vratu. I to ie bilo posleil-

f t i / n ' VVV'.sv -

Borilačke veštiue 10

nje šio jc čuo i uselio. Bačen i/ ruku majstora, »šuriken«, /vezdasli metal koji ubija ili ranjava ljude, zario se u Polerov vrat. Pokušao je rukom da ga d o takne, iščupa:.,. ali krv je šiknula iz presečene arterije. Grčeči se, I la jb lo k o v plaćenik se stropoštao ha pod. Lesli Eildridž nije im ao nameru da se vrača. Pred njim je stajao d o bar i brz, auto, crni »lord.« m odel 59, istina nešto starijeg tipa, ali zato neupadljiviji medu najnovi jim linijama na četiri točka. Pogled ao je prem a m rtvim čuva rim a d vo ličn o g a m eričk o g biznis mena i političara. D obili su zada tak da ga likvidiraju i unište svaki trag za njim. U principu, ništa mu nisu značili, nije ih pre toga nikada video, nisu ga ni lakli celim putem, ali nam erc su bile jasne. Metak ili dva i - sajonara! Utom se odnekud začu krik. Lesli se povi. N jegovo uho je uh vatilo taj ljudski odjek, iako je delovao prigušeno, M ogao se zakleti da dolazi iza onih drugih vrata. U dva skoka se našao kraj njih, prislonivši glavu na drvo. Nije se varao: sada je čuo teške uzdahe pomešanc s ropcem . K ao da je neko ž.eleo da zaurla, a u tom e ga spreča vala zapušena usta. Polako je pritisnuo bravu. Vrata su zaključana, naravno. Lesli iz jed ne od gajki na pantalonam a izvuče kom ad speci jalne žice koja se lako savijala i ostajala u željenom p o lo

žaju d o vo ljn o čvrsto. Napra\ io je kalan/ i gurnuo ga u veliku ključaonieu. Ključ sa druge sirane trebalo je »te m p ira ti« tako da siklizne na pod, a onda otključati. Sve je to uradio za deset sekundi. Pritisnuo je bravu i m alo odgurnuo vrata, is tovrem en o se sklanjajući u stranu. M edulim , iznutra se nije oglasilo ništa, što je m oglo da znači da nije opažen, ni očekivan. Obračun sa d vojicom plaćenika o d vija o se veom a brzo i veom a tiho, zvuci ove kratke b orb e sigurno se nisu ćuli u susednoj prostoriji. O selio je jak, nadražujući miris, sličan sprejovim a koji se u p o treb ljavaju u velikim bioskopskim sa lama radi osvež.enja. Provukao se udahnuvši duboko vazduh i smanjivši tim e obim gru dn og koša za čitavih deset santimet-ara. Našao se u polumraku. Prvo što je vid eo bila je ogrom n a sveća na jed n om stolu. Svetlost koja se od n je povijala, padala je na dve prilike, čije su se senke stravič no povećavale i lelujale na suprot nom zidu. Prostorija nije bila velika, zidovi goli, sa svež.em nabacanom hrapa vom površinom žute boje, jedan tamni o tv o r koji je m oga o da bude i p ro zo r i udubljenje, svejedno, kroz njega nije prodirala nikakva svetlost, dva tabureta, jedne dvokrake m erdevin e i jedna postelja starinskog tipa, sa ok virim a od k o van og gvozda.

Čudan nam eštaj u sklopu Lako su por-m odern e zgrado u Sen Zermen ulici. Lcsli je zastao u .senti. Na krevetu se nalazila žena. B ila je naga. Lepih oblina, zaklju čio je to po b o k o v im a i gru d im a koje su se u očaju p rop in ja le i padale. Ruke su joj b ile vezane za krajeve gvozd en ih sipki, kao i noge. Njih je m ogla sam o m alo da savije, da ih skuplja i sakriva onaj intim ni d eo prem a k om e se p o la k o i sadistički pružala ruka. Na usnama je imala zalepljen flaster. Oči su joj b ile iskolačene, telo ozn ojen o, m estim ičn o obeleženo ta m n ocrven im prugam a. S n a g e jc im ala sve man je, v id e lo se to po naporu koji je ulagala u trza je, p<j izrazu lica koje se pretvaralo sam o ti velike, zastrašene oci. B oja kože bila joj je tamna. Po tom e, po sjaju duge, prave kose, po iskošenim očim a, Lesli je zaklju čio da je druge rase. Kineskinja, m o ž da, m ada o n e nem aju tako duge u d ove i tako taman ten. C ovek nagnut nad njom bio je nag d o pojasa. Im ao je bujnu, kovrđ/.avu kosu i istu takvu bradu. B io je visok, solid n o građen, u »fa r m erk a m a « plave boje, sa nožem na lo\ oj strani. Na nogam a kratke č iz m ice. Pošlo je silom rastavio d e v o jc i noge, ugurao je svoje telo i, cereći se, lovom lu k o m joj m ilo v a o stoinačno i nišioo, kružoci po njim a ša kom i spuštajući prste d o v o ljn o

P o i i y West - B orilačke veštine 10

niže da izazove g rčen je i reakciju za robljen ice. A kada bi zaklju čio da jo j to pričin java sam o bol - izvu kao bi i/ pojasa kratak, trostruk bič i udarao je sa strane, po najosetljivijim .mestima. Žrtva je m ogla da se o d a zo v e sam o m u m lanjem . N o zd rve joj bebu raširene d o krajnjih granica, iz očiju su klizile suze n em oći i bola. - B o lje da ništa ne znaš h ra p a vim glasom joj se o b ra ća o čovek. O nda ćeš duže ostali sa m n o m ... Je 1’ tako? N astavio je da se ceri, povlačeći bič p rek o najosetljivijih dolova n jen o g tela. T ako je, stopu po stopu, stigao d o njene glave. O nda je o d lo ž io bič i izvukao nož. Vrh je pritisnuo na đ evo jčin vrat, a p otom naglim trza jem /.derao flaster sa njenih usana. T o m ora da je bio strahovit bol, to čupanje kože i on ih finih, skoro n evid ljivih d la čica sa go rn je usne. Iscrpljena, bez snage, zarobljen ica je ispustila nešto kao grč pred p o vraćanje. K ovrd ža vi m išića vk o priđe sa svim uz nju, ne odvajaju ći nož sa grla. - Dakle? - pitao je p rom u k lim glasom . -- H o ć e š da priznaš šla znaš? K o te poslao? K o lik o vas ima? Kako nije d o b io o d g o v o r, on se n anovi isceri. Sad je lolom bio kraj njene glave. N o žem ju je p rim o ra vao da bude ok ren u ta prem a nje

P onv U'c’.v/ - Bori/ne ke vešline 10

go vim bedrim a. Zatim je p o čeo da otk op čava parilalone. - O v o će ti pri jali - rekao je dahćući. A k o budeš dobra, ako bu deš majstor, m ožda ću ti olakšati m u k e ... I pazi: nož ti je 1 1 a vratu. Sam o budi dobra, a? Los I i zatvori vrata za sobom u trenutku kada je č o v e k o v veliki, nabrekli ud već bio na ženinom licu, klizeći preko obraza prem a stisnutim usnicama. Šum nije ostao nezapažen, čovek je m alo iskrenuo plavu kao da je u nedoum ici: da li to zaista ima nekoga unutra ili mu se sam o čini. Lesli je v id eo njegov profil sasvim jasno povijen nos, šiljasta isture na brada i nisko čelo. Izgledao je, tako osvetljen, još snažniji, sa sple tom m išica kao brežuljcim a po ra menima, rukama i gru dnom košu. - K o t o . ..? Lesli se pom ori u .siranu. K o vrd ža vk o se sasvim okrenu, zakopčavajući pantalone. Nož. je i dalje držao u desnoj ruci, sada ok renut prem a nindi. Jedno o k o inu je bil<j n ep om ič no, kao kamen. Drugo, koje se isk rilo kao žeravica, uperio je u ne poznatog poselioca. - J e li te gazda poslao? - upitao je. Lesli o d jed n om pom isli da je kovrdžavi sigurno nekada b io'b ildor, im ao je zaista od n egova n o telo, po navici prem azano nekim uljem da se bolje refleklu je u svoj svojoj snazi. - Da ima li šta novo? - o d g o v o

rio je Lesli. Još ništa - rekao je kovrdžavi i spustio ruke. - N eće da g o vo ri. Č v rsta je. I laragei, šesto čulo, m ožda i neš to više od toga, prostrujalo je Leslijevim venama. Zašto? O d g o v o r je jedino m ogao da se nalazi u k ovrd žavom m u čite lju sa suprotne strane. D olovao je m irn o i spokojno. U stvari, prozreo, joda je u prostoriji stranac i h leo je da mu smanji pažnju. Pravio se da veru jc da je lo jedan od m n o g o b rojnih H ajb lok ovih p overljivih lju di p<jslat da izvidi kako napreduje tortura nad m ladom ženom . K ovrdžavi se m alo ok ren u o p re ma svojoj žrtvi, kao da h oće da na stavi započeti posao. No, desna ruka mu se zaklanjala za telo. Po tom je, d elić sekundo kasnije, riknuo i zamahnuo. Usta su mu ostala otvorena, u čudu. Senka u koju je želeo da za hode nož. iznenada je iščezla. P ro či tao ga je! Zatim mu se o b rv e saslaviše, i zubi blesnuše. Stajao je leđim a oslonjen o sto na k om e se nalazila velika sveca. Na dru goj strani, Lesli je pažljivo m o trio svaki n jegov pokret. Z a rob ljena devojk a je sa očajničkom nadom ¡stezala vrat ne bi li p o g le dom dosegla n ovo lice, lice protiv koga se ok ren u o njen mučitelj. Lice koje je m o g lo da jo j donese sp a s.. . ili da um re zajedno s njom. Zacvilcla je, m stiklivn o trzajući

P onv Wesl - Borilačke vcšiine 10

rukama, ali vezo su se još dublje vao je povlačenje, m ožda bežanjc u drugi kraj prostorije, sve osim usekle u meso. K ovrdžavi se naglo ispravio i o v o g što se dešavalo. Elegantno groh otom nasrne.jao. N ož je stavio o d even i čovek je bez straha pošao u korice za pojas i ispružio ruku prem a njemu. Kao da je u ruci d r prem a Lesliju. žao peeački pribor, a ne opasno ■ Nije nož za tebe - rekao je, o to ru žje. resajući glavom . - Ti si b r z ... Ti si To ga ražesti više još. Podigao je opasan. G am bo i ma nešto drugo, helebardu i poravnao je sa Leslijeha-ha-ha! vim stom akom . Kad bi se sečiva On uze svecu pri dnu, m alo je kojim slučajem zarila u telo, G am okrenu, a p o lo m podiže uvis. bo je bio d o vo ljn o snažan da ga, - G a m b o hoće vežbu - cerekao naboden og na oružje, podigne i se, dok se velika ploča stola od va prebaci preko glave. P a z ile ... on je lu d .. . - islisla je jala na jed n oj strani i podizala uvis, uz pucketanje i škripanje. M ehani devojka sa kreveta. zam je »zaću tao« tek kada se stra ■ T o vidim i ja - uzvrat io je nirida i zauzeo već klasični položaj joroi na sasvim uspravila, a na donjem delu se ukazao čitav arsenal ču d kumuići. nog oružja, pričvršćen m etalnim Njega nije brinuo protivnik. Ose ćao je u vazduhu da to nije sve. Isp kukama za drvenu površinu. red vrata su ležala dva rnrtva HajB ilo je tu svega: velikih opruga za vežbanje mišića, helebarda uk blokova čuvara. M orao je da požu radena iz ko zna kojeg muzeja, kri ri. vi samurajski mač, malajski nož, Unesrećena i izm učena žena na postelji vapila je za vodom , vazclumali buzdovan sa lancem na kraju, dva ručna tega za v ežb a n je... hom, za sigurnošću. M ožda je i ona Izabrao je helebardu, sa tri sečibila deo cole o vo nedov ršene priče va i tri oblika. Držao ju je kao p er o k o H a jb lok ovog imena, veza koja se nastavljala na slučaj M ardžori ce. B ilo je o čig led n o da je snažan. Sjaj u njegovim očim a nije bio p ri Svon, na m nogo indicijo o k o nje rodan. B io je to odblesak p om u će nih m em oara i plaćenih ubrca. ne ili izokrenute svesti, opsednute Lesli se naglo opusti. Mišići mu zatreporeše kao na vetru. Zavukao drogom . G am bo te z o v e ... p r iđ i... - ce je ruku pod kaput i izvukao »manrikiguraši« lanac. rekao se čovek. Evo me, G am bo - odazvao se M isleći da je protivnik zauzet m irn o Lesli i krenuo prem a nje više sobom n ego njim, G am bo na srnu svojim ubitačnim oružjem. mu. Za časak, ovaj se zbuni. O ček i O no šio je u m agnovenju posle

Pony West - Borilačke vest ine 10

toga nasrtaja video, sasvim g a je zaslepelo. Ninđa je napravio dva brza koluta nazad, akrobatskim le tom i savršenom koncentracijom , stopalim a je dotako suprotni zid, skoro se paralelno poravnao s podom , a onda od razio takvom si linom i gipkošeu da se više čuo zvuk kroz vazduh nego što se vide10 telo u skoku. G am bo je sa užasom osetio da se lanac iz ruku đavolskog protivnika obavija ok o njegovog vrata. Ispustio je helebardu i pošao ru kama prem a lancu. Ipak, stisak je bio isuviše snažan da bi prstima uspeo da ga kontroliše. Ninđine ruke su još u vazduhu napravile »krst« i obrnotalc kovrdžavkov vrat. Sam o je divovska snaga u m i šićim a uspela da bar donekle am orlizu je sm rtonosni stisak. Les11 se d oček ao na noge, oslob od io levi rukohvat »m arikigurašija«, a desni snažno povukao. G am bo se zavrteo dva puta, p o vučen lancem, i pao. Vrat mu je bio kao oguljen užarenim prstenom. Ostao je na betonskom tlu, polu mrtav, zagušen, bez daha. Lesli priskoči postelji i sečivom helebarde preseče veze na devojčinim rukam a i nogama, Izbliza je uočio da je Azijatkinja, po svoj prilici Filipinka. M alo,veći podočnjaci, široko lice sa blago ispupčenim jagodicam a, pune, m e kane usne i duga crna kosa. Pom ogao jo j je da se pridigne, što joj je o čigled i1') pričinjavalo

strašan napor. Udovi, utrnuli ad veza i maltretiranja, otkazali su p o slušnost. Lesli je skoro ponese lo vom rukom. Samo su joj prsti d o ticali pod. Ispred vrata je zastao, skinuo kaput i prebacio ga preko njenih obnaženih ramena. B acio je pogled i/a sebe: k oviđ žavi m uči telj je prikupio poslednje ostatke svoje životinjske snage i počeo da pu/i prem a zidu. Urnesto prem a njima, udaljavao se na sasvim suprotnu stranu. N egde gore, oštro ninđino uho p rim ilo je zvuk koji p roizvod e m e kani don ovi cipela po tvrdoj p ovr šini. A tam o kraj zida, G am bo je usp ravljao gornji deo tela i rukom nap ip a v a « neko ispupčenje. Istog trem.itka iz tamnog, m alog kvadra ta začu se šum. iz nekih uzanih proreza ili etvi, to nije m ogao tla uoči, iznenadi: je izbit) zelenkasti mlaz dima, sa onim karakterističnim slad ili1ja vim m irisom koji je osetio malopre dok se ušunjavao u prostoriju. O voga puta miris je bio jači. On gurnu devojku ispred sebe i provuče se kroz vrata. Pokušao je i Gam bo đ;.i se d o 1,ti če za njima, tlo izlaza. Čak se malo i pridigao, ali nije im ao snavr i i: i završi svoj put d o spasenja I ■ ■ :• ra je kuljao sladunjavi, ..ili sir! otrovniji gas, koji je razdira* : : i pekao po očima. Zaurlavši, k ovn lžavi h m pade pred samim vratima

mu se očajnički i/duži da ili odškrinc. Nije im ao snage. Ni vrem ena. Gas je p re š la « da izlazi, ali lebd eo je u vazđuhu, sve providniji i sve bezbojniji. G am bo se pračaknuo sam o još jednom , a p olom se um irio. Koža mu je odjedn om p o čela da proprirna zelenkastu boju, da se skuplja, u mala, h ra p a v a o s in ca, skupljala se i po licu kao da ih neko ubrzano povlači na sve sirane. Iskolačile su se oči, ukazali zubi na ob e v ilice, kosa počela da opada i od (ja m b a je. postajao leškosUir. Raspadao se neverovalnom brzinom , ali lo Lesli i Filipin ka nisu videli. O s je učinio s v o je .. . Sparnsena koža, potam nelo m e s o i ponegde pokoja kosi izroni la ha krajevima. A sa druge sirane, ninđa je u gle dao u polum raku, s vrha stepeniš ta, nečije noge. Zatim je izronila ruka sa revolverom . Za njom još jedna. Lesli poslu vi d evojkii iza sebe. Prvi strelac, lla jb lo k o v leloiiia nilelj, B ili-B u m , posto su mu se oči brzo privikle na polutamu, ug ledao je dve senke kako se stapaju u jednu. U gledao je odm ah d o le i dva zgrčena lola. Prepoznao je Arčija i Briga. Zastao je, uselivši opasnost. - S loj lam o! povi kao je i p od igao ruku. Ninđa je stajao kao skamenjen. Ili je sam o lako izgledalo? T « ' l o žen<' iva ni,-na č i n i l o s e n ije

Poi IV West - Borilačke vešline 10

m oglo više da izdrži na nogama. Posegnuo je desnom rukom za po jasom i uhvatio vrh dru gog »šurikena«. ■Ruke gore, ne pom eraj s e ... povi kilo je Bili Bum i pritisnuo oba rać. U speo je da ispali jedan metak: prohujao je b rzop leto pokraj Lcslije v e glave. Drugi hitac p o g o d io je tavanicu. Žalim je Bili Bum ispuslio oružje, čudno zgrčen na stepe ništu. Iza njegovih leđa, ( ang je kao om adijan posrnalrao svog kom p a njona kako iz. trenutne o b a n n lo sli pada glav om naniže. U padu se okrenuo. T elo mu se zaustavilo na dnu stepenica. Kinezove oči se raširi'.;- od straha: na čelu Bi lija Buma bila je utisnuta zvezda. Zve/da sa tri šiljka od plhvičaslog, sjajkasioi;. melal.i .■a m e na u kosi. K n se popni ruže rasevelala u duguljastim laticama. ■\ in d ;,... prom u cao je i os luknuo. N ije mu se umiralo. N ije z:i;io boce li im ali ikakvih šansi ako .■>' • čne da puca na uimice. Znao je (i,, pravi, vrsni ratnik ninđa rn o.v da izbegne metak, da poslani.: ¡SrokI,lo nevidljiv, da m i nm refleksi d>monski, da kod sebi: ima 111 i n i j.■ lurna ali strahovito snu toho-aei oružja - i da nikad ne promaši. \i kad! On se pov uče gore. Mulo zatim je čuoidn se pali mi Im

* 11 i i l t n v i h k o l a

O i i i - i ' v i 1 1 , v ' , ' -.

Ponv Wcsi - Borilački' ve.iliite 10

lio na kulena, Kula vise nisu bila na svom mostu. Udaljavala su se u |vidu d ve male, svetio crveno tačke. Kinez p ogleda lesove, s čudnom m ešavinom gađenja i novo riče, ako su ninđa i devojka izlazili iz one prostorije, nepovređeni, onda se m rtvacim a o vd y verovatn o pri družio i Gambo. Krenuo je prema lom odeljku, ali ga zaustavi urlik sa vrha stepe ništa: - Čang? B ili-B u m e? Što se dešaya dole? B io je lo H ajb lok ov glas. Čang se vrati natrag, preskačući po dva stepunika. Trenutno nije u m eo da smisli ništa pametno. M ogao je samo da zam isli Hajblokovo lice, preplavljen o gnevom , nevericom , m ržn jo m ... Arnold Hajblok je stajao na vrhu Hlepeništa, zajedno sa advokatom M arfijem M organom . - Dugo vas nema - vikao je vlas nik »H ajb. hem ika«, - Je li sve u rodu dole? Kinez zabaci sa čela pram en kose, zajedno sa graškama znoja. V id eo je sebe na ulici, bez posla. - Zašto si sam? - utiša glas Haj blok kao da je naslutio nevolju. - Sam o sam ja ostao - p roced io ju Cung. H ajblok pogleda u M arlija, ali ovaj sleže ram enim a. Izgled alo je M.iviše glu po da bi bilo istinito. Pa Ip ak ... Iza Kineza više niko nije dolazio. Iza njega je vladao' .,am muk.

Bili-Huni'.' u[■)i i;i I !: i jii t<.) k M ilav je. - Arci? Bri!.-1 - I oni. . . Usta Ai noldu llajM ok a !-. t>/ Sa su so krivila nadolc, p ivm a \ i' i > Izgledalo jc d a ć o zaplakati ili e k ip (odirati. M arii je najzad shvntfo aa su p oićen ili večerašnjeg nozvai.Uni gosta. - G de je onaj čovek? brzo jo upitao. -- P obegao je ... kolima. -N a š im ? K in ez klimnu glavom . Marlija nije video, njegovo koso oči ostalo su prikovano za Hajbloka. - M rtvi su k a žeš? -ču d esn o m ir no je upitno biznismen iz San Franeiska i stavio rtiku u džep, (.'angov pogled krote za n jegovom š a k u «. N ije li Hajblok u džepu d ržao re volver? - A zašto ti nisi? - U p la š io sam se -• odjednom priznade ovaj. Iznenađen tim od go vo ro m , Haj blok se zablenu u svog telohran Ič ija. B io je lo pogled koji mrvi. M e đutim, u tih nekoliko trenutaka, dok mu se svesl vraćala u mozak, H ajblok zaključi d a m u se o d g o v o r svideo. Svako drugi bi potražio hi ljadu drugih objašnjenja, ali ovaj jo rekao on o što jo tada osećao. A si gurno je bila istina. - I m a š li razlog za lo? - upita Hajblok. - C o v e k koji ih je p obio jo nimfa - rekao je Čang, - T o jo opa;;nn :orac. Kažu da mu molak no

ništa, a pogađa »šu rik en om « tamo gdc p o g le d a ... N in đ a?- pon ovi Hajblok. - Sta je to »ŠLiriken«? M etalna /ve/.da, šiljastih vrh o va. Bata se o b ičn o u vrat ili čelo. Otkud li znaš o tome? Slušao sam dosta u H o n g K on gu . Advokat je sada bio iicstrpljiviji ođ s\ o g poslodavca. Želeu je što pre tla siđe d o le i da se uveri u lu monstruoznu priču, u kojoj jedan skoro goloruk ćovek ubija n jih o 'c najbolje ljude kao od šale. A rn o ld e _ - oštro je viknuo m oram o dole! Razumeš? Hajblok klim nu glavom . P ogle dao je u Canga kao da smišlja šta bi s njim. Onda mu kratko naredi da oslane gore i da ne d o zvo li nikom e da zaviri, iako je to bilo n ep otreb no. Kinez ođahnu, prvi opasni tre nutak je prošao, njegove usluge ce m ožda uskoro biti potrebne Hajbloku. D obar revolveraš i d ob ar karale-m ajstor sigurno je adut za svaku ekipu o k o o va k vo g čoveka. Marl i je skoro štrcao niz stepeni ce. Zastali su ob ojica nad telim a mrtvih telohranitclja. - N e k a sam p r o k le !... - proced io je Hajblok, zureći u raspolućenu Arčijevu lobanju. Zatim je pre šao pogledom preko Briga, izglelao je kao zaklan. M alo dalje, B ili-B u m je gled ao u tavanicu, iz čela su mu štrcali šiljci »šurikena«, Hajblok se sažo i prstom tlolače je

Pony West - Borilačke vesti ne 10

dan. Trgao je ruku. Za to vrem e, M arl i je ušao u p ro storiju gde je b ora vio Gam bo, Iz išao je iz nje vrlo brzo i vidn o bled. T o ne prom aći; Hajbloku. Podigao se, žm irnuvši prem a ad vokatu. - Marli? - tiho se oglasio, kao da mu proti da će ga zgrom iti ako mu o d g o v o r bude onakav kakav on ne želi - nije v a ljd a ... a? Nije? Jeste - o d g o v o rio je ovaj, o s lo njen o ragastov, s gadljivim izraz om na licu. Preko usana je držao maramicu. - Gam bo? - G otov j e . .. Ali nema devojke. -- Do đavola! On uđe u prostoriju. Gam bo, ili on o što je ostalo od njega, ležao je kraj vrata. Prizor koji se sm učio i na sve sprem nom biznismenu: ist ru loli loš, s ogoljen im kostima, bez kože, bez lica i znaka prepoznava nja. B ez kose. A u vazduhu sladunjav miris spreja. - K olik o je trajalo? - prom rsio je Marli. - M ožda n ek olik o sekundi - o d g o v o rio je Hajblok, čije se lice p o lako menjalo. Sad je zračilo nekim zadovoljstvom . - M arli, ova hemikalija je p rok leto dobra. M ožem o je pakovati u sprejove, ha? - Ne bili želeo da sam blizu nje o d g o v o ri advokat. - Zasto je upotrebio gas? Kako je znao? Hajblok odšela do suprotnog zida. U prolazu je dotakao ploču

P o u r WV.sv - Borilačke 'v š tim ' 10

stola, na čijoj struni se- nalazio arse nal hladnog oružja. Onda je prišao zidu, tražeći pogledom ispupćenje koje je n edavno pritisnula Gam bova ruka. -- Znao je p rek o ram ena dobaci H ajblok "-ali je strogo naređeno da ne dodiruje. G am bo ga je šlepu slu šao. Id io t ... Mura da je o vim hteu da zaustavi begunee, a sam je na stradati. M arli dotaknu svog poslodavca po ramenu, - K o lik o imaš tog o tro va u /.idu? - upitao je. - M a lu količinu. Probni uzorak od lorm ule, tu i ti znaš. Jednostav no rukovanje: pritisak na o v o ispupčen je i gas se izbacu je iz ležišta kroz cevi gore, p a ... - Z n a m - klimnu glavom a d v o kat - ali m ora mu se izbrisati svaki trag. - Ne verujem da je nešto ostalo. Osim mirisa. M islio sam da ću ga oprobati na nekoj drolji, ali S ta je tu je. - Sta misliš, gde li su unu dvoje? ft prekide ga advokat. - M is lim da jure u policiju? ¿legnuo je ram enim a. - M o ž da. .. Ali ko će poverovati jed n oj pilipinki? |j A o n a j... mnda? ii - N ećeš valjda reći da je njegova prijava d ovoljn o jaka da se overi nalog za pretres Arnoldu Hajbloku? Glupost! Jedino me plaši da neko iz štam pe nešto ne ¡/.lane... A za to si ii zadužen.

■15

M arli protrlja bradu. - H oćeš da kazein sta ja misli, i? - upita. - Ne! - odbrusi ovaj. Za p o ie tak m oftim o da se otarasim lesev a ... Polom da d o v e d e m o grr.u i broj dva, kao za-nienu. Treće; n o ratno da p ron ađ em o niifđu i đe\ >jku. Angažovaćeš naše ljude. . i podzem lje ako: Ireba. Obećaj 200.000 dolaru za trag, još toliki) za glave. N aročito pazili na a e ro d ro me. M ala špijunka će se lako pre poznati, neće m oći da izvrši plas tičnu operaciju za 24 č a s a ... ~ A ćovek s njom? - Misliš tla imaju veze? Da su se poznavali ođranijc? ■- Ne znam - sle/e ram enim a ad vokat - ali sm o stvar vraški z a b ija li, Arnokle! Kao da nam se neki drugi gas večeras uvukao u k'-y? P rvo taj Klej, koji nije zaustavio C an govog ttindu, zatim olak o pre puštanje d vojici trapavih ćuv; ra, koji ga sp rovod e d ole utnesto prvo da ga vežu. N e dopada mi se, a re kao sam ti to odm ah, tla malu Fili pinku predaš m alou m nom Gambou na nadležnost. M ogla je onda da »p i'o p e v a « i kod m ene i lc (x ’ .. H ajblok je zu rio l i svog advok.ua kao da ga prvi put vidi Onda ga je zgrabio za revere i skoro o đ iga o sa zem lje, s luđačkim M eskom u zenieama. - Ti svašta sebi đ > . u i - . M a r l i raz\ lačeei slogov e jttiiVurin nm ;e ti lice. Ja te plyoan .Ja i ulis .'a mene, a ne da tici i s le* ci je! .las?o>

I’onv Wesi - Borilačke vcšliuc 10

polom ga je lako spustio na tlc d a gledao je još jednom ok olo, ali ni je se elegantni, prosedi advokat zate prim elio nikakvu promenu. -C a n g - m irno ga oslovi ovaj -• t u r a o sav crven li licu. - Cuo si šta treba da uradiš? Onda se ne zadr jesi li li zatvorio vrata? - pokazao žavaj više ovde! Znaš gde je telelon! je prstom u tom pravcu. Marfi popravi kravatu i iskašlja - Ne, rnister Hajblok - otrese se. Povratio je m alo boju. glavom Kinez. -■ Siguran si? ■ LI redu, A m o lile. M islio s a m .. . Misli sutra, sad radi! isprali - Jesam. Zašto? ga o taj hladno, okrenuvši mu leda. T voj ninđa je pobegao sa tleOslao je sam u prostoriji, zam iš vojkom k o lim a ... Ova vrata bila ljen Bez. obzira na sve, u toku sut su otvorena, sve vrern e... do marašnjeg dana utora da donese o d lu lopre. ku, ako se ne pronađu begunci. - Da Ii je. .. Preselice svoje boravište 11 neki Ne! Marfi nije. Icli i otvori ih. drugi kvari, a o v o dole će prezidati O kej, bos Kinez im se približi, levom ru i izbrisati sve tragove. Pogledao je u svoj ćasovnik: od kom obuhvati bravu i snažno p o ponoći ga je d e lilo satno šest m inu vuče. la. Hajblok se trže. Bacio je još jedan pogled na ras Kola su bila tu ... Sa ugašenim padajući leš kraj vrata i izišao. Po m otorom , ali još topla. I to je bilo gled ao je ok o sebe, kao da se o p sve sto su m ogli da nađu. N ikakvog rašta od svakog ugla ponaosob. L e dru gog traga, ili zvuka. ševi su bili na svojini meslima. ali H ajblokove šake se skupiše u nešto se nije uklapalo. pesnice lo lik o žestoko da im zg lo O setio ie da mu se podižu cl 1a<' i- bovi pobclešc. ee na vratu. Ona vra ta ... koja su bila o tv o re G lava pela ni, iza kojih nije bilo ničega jer sli K'gunei pobegli k o lim a ... Ta vraU prvi mah nije znala gde na lazi. Toliko svetlosli posle svega a su sada bila zatvorena! onog. . . a zatim miris posteljine, Marfi? Ili Cang? Cang! zaurlao je H ajblok ži veliki prozor, lepršave zavese, ve li ka lampa u Liglu, slo sa ogledalom , vo! injskim glasom. M alo sc povratio kada je začuo orm ari, lusteri, fo te lje ... Prosto je korake niz.stepenice. Kinez je br/.o poskočila sa m esla na kom e je le Jošao na njegov poziv, sa koltom u žala. Stavila je šaku na usta da pri ruci. Zastao je ispred svog gazde, guši vrisak. 'i1.' sli'.'iiUi'iiči o i’cm i! so 1*1»<_!' P*'.*Ipak je bila stvarno.-;!... Na sobi

Ponv Wesi - Borilačke vcštinc 10

je imala i prozirnu spavaćicu. Nadohvat ruko telefon.. In sliklivn o je posegla rukom i podigla slušalicu. Sa druge strane se oda/vao prijatan muški glas: - R e c e p c ija hotela »B e lv i«, i/vo lite? ' Spustila je slušalicu i pažljivo pogledala oko sebe. Svega se sećala: m ada su joj poslednji časovi, protekli vrtoglavom brzinom , za pamtila je najviAc onu paklenu prostoriju u kojoj je bila vezana i mučena. Zatim iznenadni ulazak nepoznatog čoveka. spašavanje, vožnja kroz noć prem a centru, pre lazak u neki taksi., . Zatim je, o g r nuta cebetom , čekala na zadnjem sedištu. ne pitajući ni kuda je tak sista vozi, ni zašlo toliko dugo. Po lom je-onaj covek ušao unutra i o d veo je u h o te l... Soba, tuš, strašan umor, neko piće sa p ilu la m a ... i sada sve o v o okolo, prom ena o ko joj prošle noći nije m ogla ni da sa nja. V crovala je tla će skončati ve zana. šibana i silo va n a ... Ustala je i đošetala pred og led a lo. Izgledala je izmučeno, ali n ek oli ku poteza šminke i dobra masaža krem om po\ ral ¡će stari izgled. O t vorila je orm ar i opazila okačen kom plet i/ dva dela, zelenkasti »tlžins«, jaknu širokih rukava sa Hitim kožnim »paspu lom « na raliienima i ki'agni. Iste boje, i istog kroja bile su i pantalone sa \ elikim <Ucpom na levoj nogavici. N eko je ‘iH’ to priprem io !.ao da je znao

njen ukus. Užurbano je sve to nabacila na sebe. m alo našminkala usta i - osetila glad. Kod sebe nije imala nikakva d o kumenta, a ni centa. Usplahiri je kucanje na vratima. Za trenutak se priljubi uza zid. ali odm ah posle togu uzdahnu i natera sebe da se opusti. Ko je? - usudi se da upita. Vaš doručak, gospođice. H tcla je tla okrene ključ, a orula zaključi tlu vrata nisu ni bila zaklju čana. O tvorila je vrata i prvo ugle dala kolica sa bogato p rip rem lje nim doručkom : bio je tu dus, ve li ka čaša, prepečen hleb, jaja. mlcko, puter, p o m o ra n tlže... ..Međutim, čovek koji je gurao kolica nije bio konobar. Istina, ovo g jutra nije nosio tamne naoeari, ali je znala da je lo ON. Pogledao ju je u prolazu i petom zatvorio vrata. - V idim da ste se snašli poka zat) je na garderobu - ali imam i ii isak tla sle i gladni, zar ne? Jesam priznade devojka ali sam isto toliko rađoznula. Kao i ja - osmehnu se Lesli i premesti doručak na sto. Zatim joj ponudi stolicu tla setlne. - O vo će za vas, izgleda bili samo kratak predah nastavio je. M ister Hajblok nije planirao bekslvo. - Ali. . . ko ste vi? - zapita tlevojka. Kako ste se našli dole? Važno je tla je sada sve u redu uzvrati Lesli. Da li sle nekada

uvcžbavali da g o v o rilo preko zalo gaja? T o mi je u prirodi nasmeja se ona. Odlično. Za početak .. . Zovite me Lesli. Les. Ja sam Manon Pcrćja, Filipin ka. Detektiv. 0 čemu se radi? Pom ogao joj je da namaze hleb i sipao čaj. Onda je pogledao u sal i ispod kolica, sa donje pregrade, iz vukao bocu piea. Da li ste za konjak? - upitao je. Možda kasnije. Lesli natoči sebi i nasloni se svom težinom na naslon stolice. OscFo je da Filipinka proučava crte njegovog lica. kao da nešto istražnje za sebe. Možda je pogađao šta? Imale li o v đ c prijatelja? - upi ta. ■ N e . . . sama sam se uplela. U si\ ari, pošla sam za jodnim tragom čak ovamo, mada sad znam da nije _trebalo. Možete se osloniti na mene, ako hoćete - izjavio je Lesli mirno. Jedno je sigurno; iražieo vas po ćelom San Francisku, siguran sam. Imaee vaš opis i rnolriće na hotele i aerodrome. ko? Hajblokova malija reče Lesli. l/ulcda da sic za njih dinamit. Jeste li? Neman izbora - rekla je Ma non. Nisam uspela ni tla vam za hvalim za sv e ono sinoć, i o v o - po

Pony West - B orilačke veštine 10

kazala je oko sebe. - Sve se lako brzo dešavalo . . . Gde je p o č e l o ? -- podseti je run da. - U Manili, ukratko rečeno - uzvrati d ovoj ka i zapali cigaretu. -■ Kako ste znali šta pu.šim? ■■■pokaza la je prema paklici »L o r d a «. - Slučajno. • U Manili je nestala kćerka am erič kog konzula Krisa Andersona. Da ne bi upciljavao policiju i, možda, kćerku d o v e o u opasnost ako se radi o učeni, poverio je za datak privatnoj agenciji Ahoje Lompera, čiji sam ja član. Sta sam saznala? Našla sam trag, malo zakasncli. Sve u svemu: mala A m e r i kanka, Sibil, svojeglava, razmaže na i tvrdoglava, ulelela je u opasnu gužvu, među prostitutko i sirotice koje se transpon uju za Evropu kao »živ o m eso«, postaju supruge ili pratilje starcima koji mogu da ih bogato »o tk u p e «. Mala Sibil, drogirana možda, ko zna, uspela je da jodnoj m alo roj prostitutki d o turi cedulju sa im enom Uajhloka . .. Ja sam krenula tim tragom, ali to nema m n o g o veze. Sibil jo žclola da neko natera I lajbloka da je iščupa, je r je verovatno znala da on ima voze sa svim tim i da je uticajan. Manon ispi đus do kraja i ner vozno ugasi cigaretu u pepeljari. Lesli je ćutao. - Umosto da pronjuškam, ja sani uletela pravo kod Hajbloka tražeći njegovo objašnjenje zbog čega je

Ponv HV.sV - Borilački; vcštinc 10

Šibi I napisala njegovo ime? Narav pored navike tla joj treba droga no, srne jao se na tu »glupost«. Zar Sada se negde leci. bi priznao, uostalom? Ja sam bila Kako sve to znate? upita l.esli. glupača. Zatim je poslao odm ah za m nom dvojicu da me Ii k\ ¡diraju ili On mi je lično rekao. zarobe, to sad nije v ažno. Važno je Ha ¡blok? da nisam uspela da im umaknem i Da. da su me sinoć dovukli kod njega. Manon zatim zapali novu cigare Tu sam sebi potpisala smrtnu pre tu. sudu. Posle mi je pričao tla ima lorSt a n n je rekao? upija Lesli. mulu epohalnog otkrića. U njego Ispi 'cuo mi je kf/ješta o d g o vom hemijskom koncernu, negde u Teksasu, pronađen je gas koji lju vori devojka. S vremena na vreme ponašao se suludo, smejao se de pretvara u raspadnute lošcve u kao poremećen, da bi odm ah p o roku od nekoliko sekundi. Opisi sle toga izgledao normalan i opa vao mi je kako to izgleda, kako san. A to što mi je govorio, znala koža nestaje, meso tamni i truli, sam, nikada neću smeli nekome kosti izlaze napolje i sve to postaje da kažem, niti cu imati prilike. G o živi kostur. Za samo nekoliko se vorio mi je. jer me je već bio osu kundi. A gas može da se p;Akujo u dio na smrt čim priznam koliko bočice, kao sprej, da se izbacuje znam i ko me je poslao. Šta sam krozccv pušaka, a da ne pogodi di znala? Ništa. Otezala sam sa o d g o rektni) cilj, može da padne u blizi nu . . . vorima verujući da produžava - T o nije nešto naročito novo njem života imam neke šanse. A on ine predao u ruke o n o m ... rekao je Lesli srknuvši konjak iz dole .. . svoje čaše. - Bakteriološki i slični - Š t a je Si bi I mogla da zna? ratovi su mogućnost čovečanstva. - V c r o v a t n o neke stvari koje ne - Da, ali to je pod kontrolom. bi smele da i/idu napolje. Zato su O vo je u rukama neuravnoteženog odlučili da je transportuju sa osta ćoveka. On će to prodali nekom trećem svetu, gangsterima, nekoj lima, što dalje, a tamo dalje možda državi koja ratuje protiv o s lo b o d i da joj se izgubi trag. Međutim, možda zaplašena da se ne podigne lačkih armija, nekoj policiji, ko veća buka oko kćerke jednog kon zna? Sve je moguće. zula velike sile, oni je iznenada vra - Da, to može tla bude strašno. ćaju roditeljima. S a m o . . . to više Znam slučaj kadji se radilo na ves nije Sibil. Akupresurom ili sličnim lačkim ljudima. Nešto kao pol u ro metodama, oni su joj izbrisali pam botima, sa snagom mašina. Uvck ćenje za deset godina u n a z a d ... će loga bili. Pomislile samo na jed-

/V<in HVsi

nú atomsku bombu? \;i ll im sr 1 1 1 1 1 .’ Na utrtu u Vijetnamu? (ilad mi dccu Alriko? Netiía. krnja nevo l¡ania ovoga j,U‘ía k á d i i xas sluš am , i m a m ut isak ila \ am je s u j odiió .

No i ' rsiiiit glasom rcco l.esli. Ja samo govorim o nečemu su> postoji uko ñas. Puno tosía saín viso sretao otl vas. Manon. Ali laj glas . .. Zamislite da ga imuto u bočici otl s pro ja i krenete ulicom. Pisnete i odete, a /a \ama padaju ljudi i, sanio šio padnu, p re tvore so u kosture? S v e v a m jo t o I l a j b l o k g o v o r i o ?

-D a , bio jo kao U transu... Onda gsi jo neki covek, njegov ad vokat, malo smirio. Znala sam da jc sa mnom gotovo cim tili je sve to poveiio. Čekala sam siti rt, bespo moćna. Mislim da sam šapulala molilvo, ali nisam vorovala da <jno inogu biti uslišene loplo jo pogle dala u l.oslija. Molitva još važi osmchmi se ovaj i podiže. - Rc/ervisao sam dvo avionsko karto. - Za gde? ■Za Manilu. Zar noceto lamo? Da, ali . ,. Zašto dvo? Bilo bi lopo da stignete tamo /ivi i zdravi - nasmeja se ninda. - A \erovatno bismo mogli i da pogle damo šta to rade sa vašim zemlja kinjama? - No znam šta da kažem ... Da kažem »sjajno«, zv uči staromodno, kaiia polećomo? - V ečera s. Dolio se odmarajte.

fhn

w sii’it' 11)

On.. H ’ lakodv podizć, ali nei • VO/lll) l’ i i/najom da si. plašim rcoe. I locolc li, so brz«i v l atili? Svakako. I! stvari, ja se neon odvajali daleku. Vi /iikljiiertjlo sohu i .. i/vailio jc i/ džepa mali rc\ olvcr održite se ov oga. I.ak jo. a dobro gada. Na sve mislilo. I .os? I jos nosio dodao je ovaj. Dokumenta i ostalo su u I lajhloko\im rukama, la m o je sigurno i neka vaša slika, na papirima ili isp ravama. On ćc to razmnožiti i podeliti ljudima. Oni sad obilaze San IVaneisko i pokazuju \a.še lice. I niste im potrebni /ivi, Devojka je odmoravala. težinu malog revolvera, kalibar 39. Posle toga ga strpi! u džep na levoj noga vici. Ipak nema ništa od leta rekla je skruseno. - Zašlo? - A moj pasoš? Ništa nemani koil sebe. Sređtćemo lo nekako. Imam veza. • A slika. ■ Imam i nju. - kako?

Dok sam vam palio cigaretu upaljačem, bili sto lotogralisani. Ona ga pogleda i zadivljeno i sumnjičavo. Da li jc sve lo mogu će? Ništa nije znala o ovom viso kom, snažnom i šarmantnom čoveku osim imena. Ukoliko je i ono pravo. Pa ipak, silno mu je verova-

I ’o i i v \\ c s i

D o r ilt ir k c v i'š lith ' 10

!a. On joj priđe i rukom đotace kosu. la bih ¡# malo skupio reče a mo/da i skratio /.a svaki slučaj. O n a se osmehuu i kliiimu glavuni. Kada Je ¡/išao ¡/sobe. I..esli sače ka da provel i lioce li se zaključati.' Ubi/u /.alim kline se okrenu u bra vi. a čulu se- i slav lianie lanca na i e/u. On side stepenicama tlo'veli kog hola i zaustavi se kraj recepti¡e. t 'm c k /a pultom shvati tla .nosi lioce samo da telelonira i po/dra\ i p.t osmehom. Lesli se malo na/e prema nicmu. - Da li je neko tražio jedini vašu gošću i pokazivao njenu sliku? upitao ¡je nemarno. Recepcionar zatrte glavom. Lesli okrenu broj. Sa druge stra ne javi se Pi I. Gdc si, do v r a p đ oso lio je kako se podiže sa lotelje i približa va usta slusalici. l ime mu se i glas pojaca: Jesi li u ;.:u/vi? - Pom alo o d g o v o rio je Lesli. Gdc je Sumiko? - (id e bi bila nego u svojoj m o d noj kuci. Sta se desilo.-1 - 'Drugi put ćem o o tome. V eče ras putujem. - Kuda? - Za Filipine:- Javicu i i se, kasnije ćem o o svemu lome. Ima li kod lebe nešto novo? - Ništa, a to me zabrinjava. M ož da me je neko v ideo koci Marci/ori Sv.on?

Mo/da i jeste* ali 1 0 nikome ncec reci. Sa druge strane nastao je kratak muk Sam si? tesli se osmehnu. Pjl je bio pi i lično oštrouman /.a svoj«.1 gujine, Za sati a odgovorit >>jc noođu đeno l esli. Kada budem s t i g n u , javicu ti broj tla koji ino/os da me po/oves. Samo nemoj -tla đofo/is dok li ja ne javim. ■ Sta da ka/em Šminko.-1 , Reei joj da sam na putu. I tla: ć e m o se uskoro v uleti. Zar ne nosiš onu tvoju torbu s a ...? \osim. ■Pa. ovde je- Kada ces je u/oti, Vec sam je u/eo tlok si se li I u širao. Mo/da hi me i cuo da nisi /vi/.đukao »IJili D/m- .. . ■■Prokletstvo, ne ostavljaš me bas spok(jjnog p iom u m lao je u žicu Tabasko Pit. Zar nisi mogao da ini se javiš na trenutak.’ ■Zurio sam. Dama je bila u kuli ma. Dama? Onda .. sa srećom Les.

Nerv o/no lupkajući prstima po slolu, Arnold Hajblok nije odvajao pogled od interlona. Vec se bi i/i Ii: dvadeset četiri časa. a nije tlobijao pou/tlaniji glas tla su njegovi ljudi ušli u trag f-'ilipinki. Kraj njega je, kao senka, Stajao advokat Marti

Morgan; nova »postava« Hajblokovih telohranitelja bila je sačinje na od četiri mlađa čoveka, tipična revolveraša, i/vanredno građenih i isprobanih refleksa u specijalnim »p o g o n im a « pod zemlja San Franeiska. Naravno, bili su to mladi lju di sa relativno čistom prošlošću, šio je bio važan uslov za ovakvu službu. Činjenica tla je ninđa oslo bodio đevojku, pobegao njihovim koli ma i ta isla kola veo m a brzo vratio na islo meslo primorala je Hajbloka na najveću opreznost. Bacio je u vatru s\e raspoložive snage: svoje ljude, čla nove podzemlja, bar tuce policajaca, slolinak dostavlja ča . . . ali vreinc je prolazilo, a niko nije uspeo tla pošalje pouzdan podatak. Svi u lla jb lo k o v o m birou su ćutali. Čekali su i eulali, zapadajući polako u nev e r o 'a t no slanje zbu njenosti: zar je moguće tla jedan ta kav »aparat- ne može tla ude u trag jotlnoj ženi azijatske rase? Bilo je nekih poziva, ali to nije bilo ono pravo: ili su u pitanju bile Kineskinje, Inđonczanke, Japan ke . .. nijedna sa Filipina. Sve su bile diskretno ili direktno legitimisane i sve su imale isprave. Arnolđ llajhlok naglo ustade. \ ah io je obe sake u džepove i huk mio. U lom se sa inlcrlona oglasi zvuk. On poskoci i pritisnu dugme. Da? Poziv za v as. misler I lajblok javaljala je sekretarica iz pređvor

P on v West - Borilačke vmštine 10

ja. - Sa aerodrom a. Ko je? - Cang. - Daj ga brzo .. . Podigao je slušalicu i značajno izmenjao pogled e sa Marlijem. Bio je odje dn om siguran tla će čuti nešto šio očekuje. Neku dobru vest. - H a l o , mister llajhlok? Cang ov d e . . . - G o v o r i brzo šta imaš! nervoz no je ispalio Flajblok rečenicu i| slusalic u. V id e o sam je. Bar tako mislim • čuo se sa one strane dovoljno ja san glas da ga čuju i ostali u prosto riji. - Malo je izmenila kosu i gar derobu. ali ona je. - M o r a š biti siguran. Cang drekn uo je gazda. Devedeset pet posto, bos o g lasi se Kinez. N em am vremena da proveravam, avion samo slo uije poleteo. Je li sama? Ne . . . Sa njom je neki čovek. Koji? Kako izgleda? Je li 0 1 1 ? Pa . .. ne liči. bos. Ima Visinu ali izgleda došla stariji. Sctla kosa, bi kov i. Naočari? r Ne nosi. llajhlok je skoro smrvio kutiju sa cigarama. Slušaj C ang povikao je U svakom slučaju ne ispuštaj ih iz viđa. Setli n isti avion i prali ili. I' Mani Ii znaš koga ccs tla potražiš tla li p om ogn e ak o zatreba, lasno?

Pony West -- Borilački; veštine 10

- M i s t c f Hajblok . . . znači li to da ili treba ubiti? Naravno, idiote! Žena je pod brojem jedan .. . a pod brojem dva svakoga ko je s njom. - 0 kej, bos! - Poslao bih ti još nekoga, ali neće uspeti da stigne na aerodrom. Je li to onaj avion u 19.45? - Tačno, ga/,da! - O n d a k r e n i . .. i nemoj da p ro mašiš. Ako uspeš, čeka te novac. Samo tvoj, shvatas li? Cola suma! - O kej, bos. Idem. Obavosli me čim stigneš. No Kine/ više nije bio kraj apa rata. Hajblok spusti slušalicu i po lako sode na stolicu. Sastavio je pr ste na rukama i zagledao se pred sebe. Onda se okrenu prema Marliju. - Javi Gilanu ... neka bude spre man da Ii k\ ¡dira Cangu kad nm ja vim. I nasrne ja se .. .

»S ve do kraja drugog svetskog rata Filipini sli bili pod A m erik a n cima, a 1946. godine stiču nezavis nost, ne računajući \eliki kapital Japana, Savezne Republike Ncmaćke i SAD«. »Filipini: obuhvalaju grupu ostrva u Malajskom arhipelagu. Naj važnija: I .u/on, Mindanao. Samar, Negros, Palauan, Panaj, Mindoro, l.ejte. 'Sobu, Bohol i Ma/bale«, /atvorenih očiju, zavaljen u me

kano sedište prve klase, Lesli Eldridž.jo u mislima ponavljao podat ke koje mu je, njegov kompjuter »iz bacio « log dana. Do njega, Manon Pa roja je prelistavala neki ča sopis. strogo se državši njegove preporuke da izgleda mirno i pri brano. Ono što mu je na početku leta, ispričala u nekoliko roči o tr govini devojkama iz Manile za Ev ropu i Ameriku, bilo je izazov za duži ostanak u toj zemlji a ne samo kratki turističko-zašlilnički vi* koral u/ lopu i egzotičnu Manon. Kroz trepavico, koje su samo iz gledalo sklopljene, posmalrao je stjuardese kako nude osveženje. Putnici sli razgovarali poluglas no, U mislima jc reprodukovao os talo podatke koje je 'uglav nom znao i lio/ kompjutora. Da hi dobio neke druge, preciznije, trebalo je da ranije »nahrani kompjuter« in formacijama i lozama. Zato se os lonio na svoj »haragei«. Cak i dok je dremuckao u sedištu. on ga je opominjao: neko te posmatra Naravno, nije mogao tla zna ko. Mi odakle. (¡lava Manon Pa roja najzad je klonula na njegovo rame. Sna/ni motori l)t u jal i su kroz praskozorje iznati tamnih \oda Indijskog okca na. Uveliko je bio dan kada su si pod trupom džinovskog IAVA ras pršili oblaci, Mesmilo miiico , a A r hipelag pod njima ličio na mrke. razbacane mrv icc

1‘h i i v

U**f

I h ir iiu ć k c

res/mc 10

Sve si io mop.la tla v idiš na lom Pri >buđcna dcvujku pogledala je u |>i aiioca i iiasinojaln se I i ii > malom pareelu ojtletk.la' pod|e lako dobro zam askiiau d a š e i smehnu se Losli, lagano koracajuci su n a pil;t.|;t Iliji? li neko drllj.'i kre s\c vise iza ujo. Ociiđodno, nisu nuo s njoni.’ IV'iscđu kosa, btkovi. i|uik uspeli tla uoopazeiui izmaknu llaiblokii. \ko Manun nije uobi anekoliko bora v isc . . . silnico. ali (ako veslo nab.ti aiic da su luciuale žila. a verovatnu nije, covek je i iizu mu milili i kai ak ler imao iiameru da iz revolvera sa D o k mi t o c k o v i d o d i r i v a l i pi sl u prigušivačem. kroz manlil, ubije nju ili nje;!a, iskoristi pometnju i iš M a n o n ^1 ;iv i n a u č a n . At 'rod rum -Niiuils i'ik!-; nalazio čezne. Prošla stvar. ••i- i k kolilv ■ k iku u clai a od M anile /ai mi ne veriijes;' upiia tlona M ipruinoj sira n i velikog Manilvojka. •-ko;.! zalila. I'o jo ujedfto i glavni Samo li hodat dra.ua umiri ji’.; aerodrom na Filip inim a. Velika njen ulas. ali ovoua pula udaljeniji. I no ok i oci sc pi i-.iar.isna Ai.rauu, arađeiiit- od Manon produži tlaljo. a Losli za -lakia i veli I .i, privlačila je.pn/nju puiuika •.đuuili po i/lasku iz a\ io slade kod prvo,u kioska sa štam pom. Dok se okreta«», preleleo je na. U osii o m n o n i bul u n a č i č k a n o m pogledom po ¡.¡omili. Otimali je šal teri ma. k o m p j u i c r s k i m p a n o i opazio Kineza. Izideđa da nije ni m a za o b a u ' s l e n i a . z v u c n i c i m a , pokušavao tla zastane, zurio io za dev o ikoni, s i los ii. im rukom sa vi io t v ’- l a m a n i a i i z l o z i m a , L c sl i i M a mu. m i sa o s t a l i m a k r e n u l i p r e m a nom u boi izon'alan položaj. Preko c a r i n s k o m (Jelu. sako i podlaktice bio jo prebačen D c v o j k a je / a s l a ] « tla p o p r a v i mantil bez bule I osi: sc uputi za mini. š m i n k u ; uz el a je iz ta sne kuti j u sa puderom i otvorila ojdedal ee. U sat i je imao sakcii '. strelicu kuja se baca iz luke, k.tikaij pre S a m o š i o je i t a p r a » iki n e k o l i k o p o mazana ou'ovom, kaikatl no. Ova lo za r u k o m , z a s i a l a je. I Jesi i o s e l i nj e nu u k r u ć e n o s t . io bila bezopasna,, ali hiiuula na pravo »prsio paialisala jo nerv i L e s . . . v i d o l a s a m n e k o j i ■ l i bu blokirala misic sve tlo ramena i m u je l e k i a s k l a p a j u ć i p u đ r i j c r u . P o z n a l o ,!.!.1 Vrala. Kinez jo uočio tla jo devojka \ e . ali . . . J o d a n K i n e z iza nas. sama i Io i>a malo zbuni. Propiujao i z M i k a o jo n o s i o t a m n o , k a o r e v o l U-r, a p r e k o r u k o s l a v i o m a m i ! . . . se na. prste tla bolje, vitli ispred sobo. Na pokretnoj pisli bio se veo K i n e z / K a k o je o b u č e m ' sasvim približio, kako bi bio sigu| T a m n o p l a v s;rko, š a r e n a k r a ran tla noće promašili ili pogoditi) v at a i si vo p a n i a l o n o .

/’oi/v llv.sv

Borilačke vešiinc II)

nekoga drugog. IVlanon zatim zaslade da propus ti nosače sa velikim kolicima i lu dom kofera na njima. Kinez se pri bliži sasvim i podiže ruku. U tom trenutku devojka pođe dalje, nesvesna njegove blizine. Ljudi okolo odje dnom su ćuli jauk. Oni najbliži okrenuli su se i ugledali Kineza kako se grči i sapliće. Mantil mu je pao sa ruke. ispao je i revolver, ali grč na licu pokazao je da je bol nes nosan. 1.cvom šakom je nešto po kušavao đa iščupa iz desne podlak tice, ali činilo se da za to nema d o voljno snage. U svakom trenutku, kada se negde pojavi neuobičajena graja ili gužva, dežurni policajci uskaću na mesto događaja kao da niču iz žemlje. Ni filipinsku policija nije bila drugačija. Omaleni, ernopurasti. okretni i krivonogt - brzo su raščistili gužvu i prihvatili Kineza. Jedan od njih je podigao revolv er i sumnjičavo p o g le d a « prema t a n gu. Za to \ retric, Lesli uhvati Mamin pod ruku. - Nisam se okretala prošaputala je ali osecam da se nešto doga đa. - S a d se više ništa ne događa. - A Kinez. - O d u s t a o je. Ona otvori usta da još nešto za pita, ali zav rte glavom i nastav i da lupka svojini visokim potpeticama trudeći se da sustigne njegov veli ki, nečujni korak.

Malo kasnije, široka avenija sa visokim palmama i gradskom vre vom sačekala ili je kraj same taksi stanice. Manon je zaustavila prvi veliki starinski »opel« . Dala je ad resu i sela na zadnje sedislc. Lesli je seo posle nje, pogledavši pre thodno o k olo tla se1uveri tla li je Kinez bio sam ili je imao društvo. Vožnja je potrajala; za sve to vreme Lesli je osmatrao ulice, zgiadc. prolaznike Vrcm e je bilo usijano, otl neba tloaslalla. Na stotine veli kih i malih reklama, stolova i sun cobrana po ulicama, ljudi i žena u najraznovrsnijoj i najšarenijoj odeci, džinovskih oblakođera sa isto tako džinovskim senkama koje su preplavIjivale ulice. Taksi je najzad stao ispred jed nog kalea. Seli su napolje i naručili kokakolu. Manon je otišla do telefona i tu se zadržala nekoliko minula. Kada se vratila, izgledala je zamiš: Ijeiio, milila je to pokrila osmehom i nervoznim paljenjem cigarete. Doći cc za par minuta - kazala je. M ene nisi pomenula? upila Lesli. Ne. - Sta je rekao? Čudno, zar ne? Upitao me je: »Z ar si živa?« A onda se nasnicjao i dodao: »M islio sam tla se tako zgodila cura neće lako i tako brzo izvuci iz. muških američkih ruku«. Pa, nije bilo lako, ali 0 1 1 to ne zna.

konobar, oinalon, crn i irbušasi Filipinac donese picc sa došla leda i dve veliko slamko. Pokloni so d u bo k o i odjuri dalje. Uskoro se Ahoja L o m p e r poja vio, sa širokim osm ehorn na licu. Bio je to krupan covek. snažan ali već pom alo i opkoljen salom koje donose godin e i visok slandard. Bio jo kratko podšišan, utegnut u bolo bdelo, svetloplavu košulju i žutu kravatu. Na nogama jo imao olave mokasine. Lice mu je bilo tamnoputo. Iznad malih ali punili usana pružala se linija negovanih, tankih brkova. Oči su inu bilo sko ro »e v ro p s k o «, lio/, ono uobičajeno kosino i ulognuca u dupljo. Dok so srnejao, Les uoči da mu zub »t r o j ka« s love sirano ima zlatnu navla ku, u prkos lovne šio su mu s\ i os tali /ubi izgledali izvanredno zdra vi. Ako jo i nosio r e v o b e r, onda ga je d o b r o skrivao o d pogleda. A si gurno da šel jedrio privatne d etek tivske agencijo ne ide bo* oružja. Manon Pa roja napusti svoju sto licu i pođe mu u susret kra tk o su se zagrlili i iznienjali nek olik o kon vencionalni rečenica. Onda su se vratili prema stolu gde jo sedeo Losli, sa crnom kožnom to rbom o ramenu. A lio ju L o m p e r nije pre stajao da so smeši. Činilo so tla 0 1 1 tako i spava, smosoci so. - A h o j a Lom per, moj posloda vac ■ predstavila jo dovojka ele gantnog i kršnog Filipinca a ovo je Rob M a s k \ e l . . . po/nanik i/

Pony 1Vest

Borilačke vcštitir 10

aviona. Prvi put jo o v d e i .. . - I nije našao boljeg vodiča nasmojao se L o m p e r i seo. Pogledao je pažljivo đevojku. - Umorna si? Da,./nam tla imaš dosta tla mi pri čaš. ali o tom e ć e m o kasnije, kada so odmoriš. Potlnećeš mi i/vešlaj o svemu sutra u jutru, koti mene. Manon nervozno zapali novu ci garetu. Biće to duga priču ■ rekla je. Možda je boljo da ie čuješ ranije? Ma no odmahnu glavom Lom per, no preslajuci tla se srno je. l/glodao je kao čo vek kom o je u ži v o m sve lepo i ružičasto. Osim loga . . . slučaj Anđerson je završen. Možeš tla budeš mirna. Manon br/o pogled a u l.eslija, ali ovaj so zabavljat» srkutanjem koka-kole. Nije o d a v a o utisak coveka koji jo radoznao. k a k o to mislilo zaključen? u pila Manon. T a k o kako s a m r e k a o odgo v o r i Lomper. - konzul je d o b i o k ć e r k u n a t r a g . Došla jo. Lično m e j e ' Z a m o l i o d a so o l o m e v i s e n e g o v o r i i n o is tr a žu je ;

- A kćerka . . . Sibil, kako je? L o m p e r slože ramenima. , kažu da je » m a l o « pokazao je prstima prem a nebu i zavrtoo kaži prstom nekolik o krugova. Ne iz lazi nigtlo, vo ro vatno jo lećo od šo kova. -■Sta ste sve saznali o tome? C ovek se i dalje smeškao. - Mala moja Manon, to nije u mojoj nadležnosti. Za mene je slu

I’nnv IVV.%7

Borilačke vcšliiie 10

čaj okončan. A i raji n San Francišku? A Hajblok ..? L o m p e r podiže ob e ruke kao da se brani od nečega. Sigurno imaš neke podatke, ali o lom e sutra. Najvažnije je da je kon/ulova kćerka s l o b o d n a . . . onda je /a Irenuiak skrenuo po gled prema I.esliju koji je buljio /a nekim lepim ženskim nogama. Po tom je brzo i/govorio nekolik o re čenica na tagalog je/iku: - Ne bih zele o pred strancem da govorim ono sto ne piše u novinama. O d mori se, lo je naređenje. Sutra ujut ro podneccš mi i/veštaj i dobijaš novi zadatak - kada je završio, širo ko se nasmejao i šakama lupio k o lona. Imam posla, ostav l jam vas u dobrim rukama, misler Maksvel pružio je ruku Lcsliju. I ne zabo ravite naoćari za sunce - d o d a o je - ov đ c je pretopio, a vama kao da se tope oči. Mahnuo je prstima prem a Manon i otišao. Izgleda đa mi se šminka stvar no topi priznao je l.esli, vadeći iz džepa maramicu umočenu u neki tamnosh i prašak. - Misliš . . . misliš da je lo primctip? - upita devojka. - N e znam. Tvoj šef izgleda sre tan čovok. D o b io mu ide? - Prilično. Agencija ima osam detektiva i četiri službenika. Ja sam jedina dev ojka, ali prošla sam dobru školu dok nisam dobila po sao. Mada imam samo godinu

dana iskustva, posao mi se sviđa. Lcsli pogleda u sat. Pričaj mi o trgovini »živ o g mesa« - pedeseti je on. Nešto znam iz pričanja, nešto iz. novina koje to pišu ali ničim ne dokazuju, nešto sam slušala od po licajaca, ali u četiri oka . . . - uzdah nula je Manon. - T o i nije nešto novo: prostitucija i trgovina rob ljem. Da, robljem. Postoje »bračne agencije« koje se tima bave, ali i oni polulcgalni biroi, koji nabav ljaju đ evojke preko treće ruke. Ovđe je puno devojaka koje gladu ju. Neke prodaju telo, neke prihva ta ju svaki posao koji im obezbeđuje pun stomak i krov nad glavom. Takv ih je puru ), na žalost. Posebno ¡/.učeni agenti njuškaju po siro mašnim četvrtim a i vrbuju đ e v o j ke. Uglavnom su sve mlade, tlo 25 godina. Okupe ih na jedno mesto i raspoređuju. Većina se prebacuje za Evropu i tamo im se gubi trag. One srećnije udaju se za oronule bogataše. T am o nisu samo žene, već i nova vrsta domaćih životinja. Ropski služe i slušaju, i ne žale se. ~ Kako se to radi? Preko o g l a s a . . . Zatim, ima specijalnih loto-ateljea u kojima su albumi sa slikama tih devojaka. Stranka pruži prst, kaže »ovu ću«, uplati koliko treba i može da je vodi. Nalaze ih obično na ostrvu, dalje od građa, u bungalovima koje posvećuju uglavnom bogati Nemci, Holanđani i drugi E vrop ljani. Tu se lalsifikuju isprave,

»podmazuju« ađministrativci i po sao cvela. A ko neko od stranaka poželi da se oženi u Manili, clohija odmah od svog konzulata dozvolu za »u v o z « nevoslc i problema nema. Malo je onih koji imaju sre ću da d o b ro »p rođ u «. Mnoge zavr še u evropskim javnim kućama, mnoge završe i pod zemljom. 0 mnogima se uopšte ništa i ne sa zna . .. - Z n a š neko takvo o s i n o ? Manon klimnu glavom. - Zovu ga »O strvo srca«. Ali, tamo ne ino/.e s v a k o . . . bar ne svu da. - Čuvaju ga? Da. ostrvo pripada nekom Roj ili Gilanu, sa njega se pazi na svaki čamac, radoznali se teraju psima, ali i puškama. T aj ima deb ele veze sa policijom, sa gradskim vlasti ma . . . a verujem i sa gangsterima. Plaća debeo porez, plaća svakoga ko mu je pou eban da obezbodi što nesmelani|i »izv o z« Iilipinske siro tinje. Ona ogorčeno lupi svojom ma lom šakom po slolu. I.esli je uhvati za ruku. •• Predloži mi neki miran hotel reče a onda večeras m ožem o da prošetamo . .. recim o po starom delu grada? Imam lep mali stan osmehrmla se devojka zašto bih išao u hotel? Sama sam . . . a nisam kon zervativna. Zelela bih da budemo zajedno. Da li bi mi poverovala da su ze

Ponv Wesl - Borilačke veštine 10

lje obostrane - upita je on. - Pokušaeu. Onda najbolje da iznajmimo aulo. Ne volim taksije. Uskoro su u sportskom » B M W « dvosedu napustili široki bulevar i ušli u mirniju ulicu, oivičenu pal mama, travnjacima i niskim let njikoveima iza kojih je mirisalo more. Posle toga su prešli na spo redan put, a odatle ponovo u m o derniji, višespratniji deo, ali sa više jednosmernih uličica i manjom bukom. Manon Parcja je imala stan u pclospralnici, kakve privatni vlasnici izdaju srednjem staležu. Nalazila se u krugu sličnih zgrada, sa veli kim zajedničkim parkingom i ga ražama. Zgrado nisu imale lili, ali hodnici i stepenište bili su izuzet no čisti, zaslrveni tepihom ili lupisonima živ ilf boja. Stan se nalazio na drugom spraIII Devojka je već vadila ključeve iz svoje lašnc kada ju je I.esli zausta vio. Iznenađeno ga je pogledala. Bili su sami u hodniku. I lai agei! Opel ga je opominjao, mada nije znao sa koje bi sirane sledio uditr, Nije čuo šum . .. ni određeni miris. Pa ipak ... Manon je stajala kraj zida i sama zaplašena nekim neobjašnjiv'im osećanjem. V erovalno je muška rac to prenosio na nju. Koja v rata? upita on. Devojka pokaza rukom.

Pony West - Borilačke vešline 10

Lesli se primače zidu suprot nom, od vrata; ispod kaputa ¡/v u kao je mali, metalni predmet. Bio je to »kjotetsu-šoge«, specijalno pojačano elastično uže privezano uz mali, okrugli teg. Njime je m o gao da pogađa glave tako da teg prođe kroz lobaniu i vrati se u Leslijevu šaku, a pogođeni tek tada pada u skoro stojećom stavu. Ovoga puta ninda je potegao »kjotelsu-šoge« prema brav i. Munjevit, neuhvatljiv trzaj - i dok se leg vraćao natrag, snažna eksplozija odjeknula je hodnikom i zamalo ih nije oprljila po telima. Manon je ¡fistiktivno vrišnula, a Losli je samo iskt onuo glavu. Vrata su ođlelela u pa tarn pa read, odn o seći i don zida. Bio je to trošak koji bi ih oboje razneo da su se primakii na molar-dva razdaljino. Ra/rogaccnih očiju, bloda, nop ripremljena za šok ovakve vrste i ovakve blizine, Filipinka je zurila prema dimu i kršu. Malo se povra tila kada je osetila na sebi čelično ninđine prste. Bolje da nas no nađu ovđe re kao je. Nije se opirala, ali nije ni shvatala zašlo i kako se to odjednom d e silo. Lesli je uvuče u jodnu mračnu prostoriju, jednu od onih malih so bičaka gtle se ostavljaju pribori i instrumenti koje koriste domari i eišlaćiee u svom noćnom radu. Bilo je lu starih tepiha, mertlcv ina, vreća, dva velika usisivača, kuiijo sa mastima, mirisalo je na lopak i

još koješta. I ćulo se samo dovojči1 1 0 disanje. On je osetio na sebi njen dodir, uzavreo, ispunjen stra hom, ali i poverenjem. Pri pila se sasvim, spontano i silovito. S duge st rane ću I i su se užurbani koraci i povici. Les - čuo je njen šapat i dah krai uha - je l i . . . ' je li ono bilo meni namenjeno? Izu led a -• od govorio je ovaj. Nemoguće! Niko nije znao da sam došla, osim Lo.mpera. Možda je bilo namestono rani je, u tvom odsustvu? Ima li još neko isti ključ? - kueov lasnik. naravno. Onda je bomba skorijeg datu ma. Malo je odškrinuu vrata: u hod niku se tiskala poprilična gomila ljudi, konobara i policajaca. Nisu mogli ovđe dalje da se zadržavaju. On je uhvati za ruku i izvuče napo lje, mešajuci se sa zbunjenim i pre plašenim stanarima. I dok su svi usplahireno trčali stepenicama gore, njih dvoje mi krenuli u sup rotnom pravcu. ■ Ipak ću te pozvati kod sebe rekao je Lesli dok je u đvoscilu preticao vozila, ulcct.u i u makaze i spretno se izvlačeći iz njih. Pri tome je bacao pogledu prema ret rovizoru. Zašto tako ¡uris? upita Manon. Proveravam tla li me neko pra ti odgovori on. Izgleda tla ne. Pogledao je lovo i pokazao na v e

Poriv UV.sv - Borilačke ve.iliiie 10

liku staklenu zgradu. sa palmama ispred glavnog ula/a. Jesi li za je dan konjak u »H ilio iu i«? Jesam . .. za pocelak. Glava šesta Pogrbljcn, đronjavi « a r č i ć sa v e likim slamnatim šusirom na glavi sedeb je kraj z.Uta, nogu prekrštenih poda se. Nosio je iskrzane pantalonc d o listova, bio je bos, sa skorclim blatom po stopalima, u širo koj košulji s rukavima d o prstiju, ogrnut nekim izbledelim i dclormisanim salom, s lulom u zubima i pogleda uprtog pred sebe. Preko remena je nosio malu platnenu torbicu od filipinske ko noplje. Držao ju je u krilu i s vre mena na vrem e iz. nje vadio neko skorelo pecivo i dugo žvakao. Sunce je poodavno utonulo za more. Suton se prikradao kao plastom zaogrnuta uhoda. Stari deo grada nalazio se u \e 1ikoj luci, koja je od Manile i načini la jednu od najvećih luka Azije. Veliki'promet robe i putnika stvorio je od Manile stecište najrazličitijih sumnjivih tipova koji su se bavili svim i svačim - od krijmumčaren ja i preprodaje droge, do trgovine belim robljem i šverca oružja, ne računajući silne lopove, džeparošc, podvodače, organizovane i noorganizovane prostitutke. Stari deo grada, inače, osnovan jc na mostu gde su se iskrcali prvi doseljenici.

Č im bi se sa širokih dokova kre nulo uskim, mračnim i prljavim ulicama, pulnik-stranac našao bi se medu kućama građenim u svim mogućim stilovima i veličinama, od najrazličitijih materijala: Ipak, sve su imale zajedničku osobinu: činilo se da će ih prvi jači votar sravniti sa zemljom. Uličice jc presecalo mnoštvo ka nala preko kojih su se naslanjali uzani drveni mostovi. Ceo kraj bio je pravo leglo kri minalaca', švercera i trgovaca d r o g om i oružjem, prostitucije. Mladi ći u teksas jaknama i sa rukama u džepovima, ustima punim žvake i pogleda koji traži žrtvu - izazivali su opreznost, najčešće strah, dok su se vrzmali po mračnim prolazi ma i u kapijama kuća. U to predvečerje, jedna mala, kr hka i bosonoga devojčica od oko 16 ili 17 godina, trčala je bezum nim trkom kroz uličice. Njena duga kosa vijorila je za njom kao griva crno ždrebice. Kroz tanušnu haljinicu nazirala su se male ali č v rste grudi ničim nesputane i leluja jući se levo-desno, dok su ruke gra bile vazđuh ispred kao vesla vodu. Starac koji je sedeo kraj zida malo je podigao glavu. Devojčica je trčala u njegovom pravcu. Prati le su je neke senke, izmešane sa p ovicima i psovkama. Nekolik o besposličara o k o lo u početku se cerilo o v o m prizoru, ali neko je viknuo: »Kasapi!« - i taj deo je opusteo za tili čas.

I’ouv M'V.sT' - Borilačke vcštiite 10

Starac je ugledao to lepuškasto lit e crno ozračeno samo sn ahom i suludom nadom da preživi. Oči do vrha natopljene bolom, okrvavlje ne noge od udaraca ili spoticanja, lepršaj haljelka kao s>mbol krila koja bi da ¡/.rastu i da je ponesu, ali ne tispevaju. Malo je vremena. A i/a nje. dahtanje vukova. Beguniea kao da se slomi u no gama; pala je na kulena i pružila ruke prema usamljenom starcu. -- Ubićo me ••• plakala je bez suza. Neću lamo da idem .. Hoće tla me ubiju . . . Onda se okrenula. Ugledala ili je, tri siluete kako nadolaze iz polu la me. Ispred 'ije kanal, visoki /id.a u tein jedva toliko snage tla zakorači još neki metar. Pokušala je tla produži beg. Prvi gonilac je stizao. Ogroman čovek u mornarskoj majici, sa b r dima od mišića po rukama, prepla nule kože, s licem ¡/.brazdanih od silnih ožiljaka. Potlsećao je na bivola kom e je stalo samo da kopitanM razl ije zemlju i pod nju zatrpa <v/c što nađe na svom pulu. U prkos dLv.ini, trčao je lako u skokovima, siguran u svoju snagu i nemoć žr tve. Za pojasom je imao nož sa kri v im soćivom, na nogama »esp adri le« od b elo g platna. Devojeiea je ponovo pala na ku lena. »S larae« kraj zida naglo ispruži nogu. Ljutleskara zape o nju i, nespreman na takav pole/., izgubi ravnotežu i tresnu svom snagom o

zemlju. Bio je to pad od koga su se, činilo se, /atreslc okolne /grade. Ćovek je pao ispred samog starca; na desnoj ruci sada se lepo m ogao vitle I i neki istetov iran znak znak srca pro buđenog palmom. Izbuljiv iši oči, Ijutleskar se pođ i/e na ruke i zagleda u starca kao da je sišao sa neke druge planete. Onda mu pogled sklizim na njego vu nogu. Budala, nije je čak ni po-' vuk:u> natrag. Deb.'la, široka usta razvukoše mu se u satanski osmeh. Ostala dva gon ¡oca zaslađoše kraj njega, ali on ih ljutilo udgurnu rukom i pokaza prema devojćiei. Sati ću ja za vama - hrapavim glasom je naredio. Oni istog Irena naslaviše trk. Ob ojica su imala išle prugaste majice, isli znak na desnoj rut i iznad lakta, isti odbojni izraz ljudi koji zav rša vaju sVoj posao i ništa drugo ih se rre tiče. Starac je podigao glavu prema gigantskoj silueti ćoveka nad njim. Ti to meni, a? - upitao je džin i pružio ruku da ga podigne sa tla. Desna mu se našla na dršci noža. Ako si čuo za »kasape«, ja sam je dan od glavnih. Mislio sam tla ti samo ođs ečem nogu, ali sam se predomislio: otlscći ću li glavu! Slarae je izgledao prestrašen. Lula mu je ispala iz usta i izgledao je šav nekako skamenjen. Milosl . .. procetlio je najzad. Milost? - pođrugnu se ovaj. Zar li meni da potlmelneš nogu, krpo?

- Morao sam .. . - Zašlo? - Nešio me ujelo, ¡/gleda mrav, pa sam trgao nogu ... Ljucleskara nekoliko trenutaka nije shvatila šta ie sve to čuo. A kada je ukopčao, oči mu se raširiše i u njima Mesnu ubilački sjaj. Pod igao je munjevito no/ i sećivo u vazdulni opisa smrtonosni luk. Ali samo do pola. Jer, prsti ruke mu se raširiše kao da je drška no/a zaražena; oči ulonuše u ka )kc i podočnjake, kroz usla i/hi lezik i potmuli krik i/ dubine utrobe nije mogao dalje od ždrcla. Starčevo slopalo probilo je pantalone po sredini i useklo se u bešiku i crcva kao čelično svrdlo. Nesreenik je pokušao le\ om rukom da /au> lavi organe i vrali ih natrag, Pao je na koleria otvorenih usla, jecajući od hola i saznanja da umire. Poslcđn je što je v iileo bilo je da slame uslaje neviđenom lakoćom, a onda ga je pogodila ivica dlana./a vral i presekla nm disanje. f Pružio se p<i so psi v eno i krv i i ( >slao nepomičan Starac prebaci svnju lorbicu i gipkim, nimalo staračkim kora kom, kivnu za preostalom dvoji com progonitelja male Filipinke. Nisu ga m ćuli, ili v iđeli. \ stajali su nad sklupčaiiim lelom đcvojćice. Krv joj je izbijala na usla i 11 - 1 grlo. Bila je prosto preklana jed nim »rc/om«. I dok je jedan od ubica brisao krvlju natopljeno secivo malajskog ih./a o rub njene halji

Pony West - Borilačke vešime 10

ne, drugi se instinktivno okrenuo prema lakom šumu iza sebe. Nije uspeo ni da vikne. Iskolačenih očiju video je kako preko zatamnjenog neba prelete neka silueta: nije uspeo ni da razazna oblike. Video je samo krajeve: kraj nekog šala, kraj neke ruke, kraj kolena . . . Sve se to izmesalo u dclicu sekunde, a potom mu se učinilo da mu glava u/lece u vazduh. »Starac« se već dočekao na prste, bešuinnije nego kad list d o takne tle, a onda je ubičin v ral »za vezao« konopljamm konopcem koji je služio kao kaiš njegove tor bice - i ćovek je umro na nogama Niegov partner je, šokiran ovim munjevilim prizorom nasilne smr ti, zamalo ispustio nož. No, kada je pomislio da bi ga valjalo upotrebili u odbrana sopslvenog živom, »starac« ga šeširom tako žestoko lupi po ruci tla je imao utisak tla ga je posekao brijač. Odskočio je vristeći od bola koji mu je paralisao ruku tlo ramena. No. nije se preda vao. U/mičući, levom rukom je na pipan drsku revolvera zadcnuiog /.a kais na leđima. Starac je mirno sačekao tla ga smesti i i šaku i tla nanisani. i' Onda je -.ev nuo »vakizaši«, krat ki mae za borbu na uskom prosto ru. Odsetena šaka, zajedno sa re volverom. pala je pred ubicine noge. los nesvestan pravog bola. ćovek ie posrnalrao svoj deo tela i svoju krv kao tla sanja..A kada je shv at ii' da mu i/ ruke lipi i krv. bilo

Pony West - Borilačke vešlinu 10

je kasno. »Vakizaši« mu je bio pod grlom, pod kožom. »Starac« ga je samo jednim pr stom primorao da klekne. Prstom smeštenim na vratnu žilu i pod pritiskom od koga se ubici mutila svest, a noge ga izdavale. - Umirem . . . - uspeo je da pro štenje, gurajući odsečenu ruku pod košulju. - Umrećeš uistinu ako mi ne ka žeš koliko vas je na »Ostrvu srca«? - uzvrati ovaj. - Moja ruka ... - Koliko? - Ne znam . - krivio je usta u hica u plac. Prave suze proliše mu se iz očiju. - Ne znam . . . možda dvadeset .. . ne znam . .. Starac mu'okrenu glavu prema telu mrtve devojćice. - Ko je ona? - Nevcsla . .. stenjao je čovek, na či jem su se licu mogle pokretati samo oči. -• Prva klasa za i z v o z . .. Nedodirnute neveste . . . Gospode, ja umirem . .. - Kako ste došli na kopno? Č a m cem ili helikopterom? Ubičine oči počeše tla se sklapa ju. »Starac« pritisnu nerv i on ili o t vori, širom. - Kako ste došli u luku? pono vi pitanje. Brodićem . .. - Kakvo mu je ime? - »Rit'lobratli« ... - Koliko je vas? Troje? - T r o j e . . . Gospode, treba mi

d o k t o r . .. Starac ga najzad pusti. Tebi ne treba više niko - rekao je hladnim glasom i ispravio se u noći. Kalana je još jednom lijuknula kroz vaztluh i glava trećeg ubicc se raspouli po sredini,.kao dinja. M o zak, krv, s l u z - sve je prsnulo o k o lo, pod tamnim nebom Manilskog zaliva, nadomak, luke, u starom delu grada gtle mrak »jed e« i naj hrabrije i najnevinije. Ovoga puta oko Lesli ja Eltlritlža nije bilo ni žive duše. Ako i jeste, onda su se krile duboko u senkama, uzdržanog daha i sa strahom u zenicama. Nekoliko minuta kasnije, od tri leša dva su ostala na kamenom tlu razgolićena i okrvavljena. Ncgtle je zalajao pas. Negde, ali još dalje, čula se sirena policijskih kola.

Uzela sam dva dana odmora, ali nisam rekla zbog čega - rekla je Manon Pare ja, dok su pred zalazak sunca ona i Lesli stajali na gatu. Trubljenjc džinovskih prekookeanskih brodova ispunjavalo je vaztluh odbacujući uvis sluhove tlima i jata galebova. Nije le nišla pitah? Ne. Nasrnejao se i klimnuo gla vom. Ponudio mi je i akontaciju, ali sam odbila. Bulje tla te je vezao osmelmu se Lesli. Ne ino/es bez mene /aprelik:

mu jc prstom đcvojka. - O vo nije ¡/let. Ne vc rujem tla bi nas tamo čekala muzika i venac dobrodošlice o k o vrata. -- Idem s tobom - odlučno će Manon. Oboje su bili obučeni u prugaste majice, skinute sa ubijenih »kasapina« u starom gradu. Obukli su i pantalone i obuli »espatlrile«. Isti na, njoj je sve bilo ¡suviše široko i dugačko, ali /a jedan takav i/let to nije bilo bitno. Lesli je nosio svoju torbicu preko ramena. Kp/u su premazali nekom mašću koja ne prima vodu. Stajali su i čekali tre nutak tla uskoče na brodić »Ridobradi« koji se lagano Ijuškao. Pola sata su čekali neki znak života iz njega. Onda su zaključili da unutra više nije bilo nikoga. - Zapamti - rekao je Lesli i uhva tio devojku za mišicu. - Ako pu su nm jaju, ti produžavaš natrag, u najgorem slučaju, a ja idem pod vodu. - Nadam se tla neće. - A ja se nadam da hoće - dobaci Lesli. - Z n a m da se bojiš za mene, ali više volim da umrem uz tebe nego tla čekam u neizvesnosti ... - 1/ kojeg je to romana? - » P l a ž a rastanka«, strana 144, drugi pasus. .. - nasmejala se i brzo ga poljubila u obraz. On se obazre okolo. Srećom, iz gleda da policija nije uspela da sa zna tla su tri ubijena došla bro dom. Da jeste, verovatno bi se mu

Pouv \Vcsl - Borilačke vcšline 10

vali po luci i ostavili stražu. Među tim, trebalo je preduhitriti dolazak ostalih »kasapa« sa Ostrva srca. Dugo odsustvovanje njihovih ljudi biće ipak uočljivo, bez obzira na či njenicu što ni oni nisu mogli i sme li javno tla sprovo de svoje zadatke dobijene od glavnih. Kažnjavanje neposlušnih i vrbovanje novih tlevojaka i/ manilskih barova i sirolinjnskih kuća obavljalo se naiz gled legalno. Veći tleo poslova sv ršavao se po mraku, pod bičem i nožem; »roba« je uleravana u pri premljene brodiće sa potpalub ljem i prebacivana na o s i n o . Poli cija je to možda i znala, ali se pra vila da ne zna ili skrivala svoju nes posobnost da tome stane na put. A ' n e k o je, tamo, iskorišćavao bodu i punio svoje džepove. Zara đivao na siromaštvu i beznađu. Tr govao živim »m eso m «, milom ili si lom, obećanjima ili pretnjama, s vejed n o- ali brodov i i avioni o d v lačili su sa Manile na desetine i d e setine »nevesta« i zabav ljaćica za evropske oronule parajlijc. - Idemo li? - upita Manon. On klimnu glavom.

Ostrvo srca, jedno od sedam hi ljada ostrva u zalivu, ah jedno od većih i neobičnijih. Obilovalo je bujnom vegetacijom, dobrim as faltiranim stazama i pravim malim neboderima. Spolja se sve blještalo. Sa zastak-

/’u/n H e s f

I in n 'lu č k e v e š i i m 10

6.1

ki sa dosta leđa i ustajao samo kad Ijcnih prozora odbijali su so sunćevi /raci i \ raca I i prema površini je morao. Inače je/a svojim stolom mora. Ispi etl nafv otv/.urade bilo je primao ljude i oni su mu podnosili izvestaj o sv emu sto se dešavalo na parkirano nekoliku novih modela oslrvu i van njega. vu/ila, na raznim mestima nalazili su se ljudi sa upadljivo svodim I! uglu se nalazio veliki akvariođelmia, izbočinama pod pazu jum sa ribama. Kroz velika vrata hom o<l oružja \a rubovima osirkoja su vodila na široku terasu ula v;i šetali su momci u prugastim zile su grane palmi, a kroz njihovo majicama, otkočenih automata. lišće probijalo se sunce. Nekoliko Razlog: privatan posed i strah od ogrom nih originalnih slika ukra šavalo je šećerni deo zida. Jedan kidnapov anja la k o je tv rdio Rojt Gilman. vlasnik ostrva, jedan od mali majmun skakutao je okolo, neverovatno spretno, ne obarajući najbogatijih, najmračnijih i iiajncuhvatljiv ijih biznismena. nijedan detalj u prostoriji. Ispred njegovin privatnih odaja Roji Gliman je bio Filipinac, uvek se nalazilo nekoliko čuvara. srednjih godina, d obro urastao u A ispred vrala kancelariie najma salo. Kosu je delio na razđcljak i mazao je brijantinom, pa je od vrat nje dvojica. Ziicudo, medu svojini no svetlela i pri dnevnom i pri ljudima Gilman je imao najmanje Filipinaca, možda desetak, Za od a neonskom svetili, koje je i te večeri brane »u vozio « je uglavnom A m e ispunjavalo prostoriju blešteći sa rikance, sumnjive tipove i krimi tavanicu i sa uglova. Nosio je svile nalce čvrstih mišica, ljude sprem ni kućni ogrtač, drečavih šara. Pod ne na sve /a dob ar svežanj dolara, vratom su mu sa viđele grudviee beskrupulozne, sadiste, neumolji malja, a ispod tirkiznoplava, tanka ve, odlične strelee. majica. Ugao usta popunjavala je V olco je i /cnc. I tu je odabirao cigara. Usta su mu bila debela, d o najlepse, po svom ukusu, širokih nja vilica uvučena tako da se imao bokov a i velikih grudi. U vrem e ve utisak da brade uopšte i nema. likih v rućina jedna takva nalazila »Zujalica« na stolu nagoveštavala je nečiji dolazak. On pritisnu se kraj njega, zadužena da se osmehuje. tla ga rashlađuje velikim pe dugme i vrata se bešumno otvorirom i tlodaje osve/avajuca pića. šc. Dva čuvara ispred propustiše I namešlaj mu je bio »am erič ki«, krupnog Filipinca u prugastoj ma počev otl slolov a i Iptelja do zaVesa jici, kriv ih nogu i ruku koje su d o na prozorima sa plastičnim roletsezale skoro tlo kolona. Preko usta nama. Imao je i crkonđišn, ali v ise je imat) brazgotinu, pa je izgledalo je voleo stari način hlađenja. Pušio tla se sve vrem e ceri. Preko ćela je nosio široku crv onu traku, oku jt~ debela liavana« cigare, pio vis

í>6

vrafa maramu iste boje. Iako je ¡/gledao nezgrapno, /a Glimana je lo bio ćo\ ek od povcrcnja. Neka vrsta »nadzornika« za sve poslove kojim .se bav io, a za koje nije morao da pokreće svoje lenjivo telo. - Porko - oslovio ga je Gilman zakasnio si danas? -Jesam. Imao sam neprilika. Glimanove obrve se podigoše; ionako stešnjenc saloni, oči mu utonušc kao u kakvu mesnatu klopku. Zatim je mahnuo rukom prerna razgolieenoj ženi koja ga je rashla đivala sa desne strane i ona se bešumno udalji. Ostali su sami. Ne računajući, naravno, majmunćiea kuji se batrgao po uglovima i palmovim liskama. - Porko - s naporom se iskrenu Gilman kraj stola i stavi debeli prst na jedno od dugmeta ™ da vidi mo . .. Šla kaže broj jedan. Kao čarolijom pokrenut, deo zida preko puta se pomet i uv is; zaplašen tom kretnjom, majmunčić pisnu i iskoči na terasu. Zid nije bio ništa drugo nego plastična pre grada iza koje su se ukazali telvizijski ekrani, njih šest ukupno. Iznad svakog je stajao broj, od jedan do šest. Pod pritiskom sledeeeg dug meta, prvi ekran se osvetli. Onda se slika izoštri i ukaza se, pri os kudnoj svetlosti, neki mračni hod nik sa ogromnim rešetkama od poda tlo tavanice. A i/a rešetaka kretala se naša lela i lica.

Pony HV.S7 - Borilačke vcštinc 10

Broj- jedan - promrm ljao je Gliman. - Šta ima novoga? - Teret sa pravom ro bom je otp remljen oglasi se Porko. Ured ne izlazne vi/e, dokumenta, nema problema. »T o v a r « je na putu za Ev ropu. Nema problema. Kamera na ekranu broj jedan automatski se pokretala i /umira la. l/a rešetaka nazirala su se tela žena. Lica bez naročitog izraza, otupela i sumorna. Duge kose. ođcca u neredu poneka cigareta u ustima, prazni pogledi. Koliko ih je? ■■ upita Gilman. Dvadesetak o d g o v o r io je P o rko. - Prvo su pristale, a onda se opirale. - Drogirane? - Blago - nasmeja se Filipinac. Taman toliko tla se smire i tla ne razmišljaju. Kada se nađu sa one strane, biće svejedno šla misle. Javne kuće umeju sa takvima. Gilman pritisnu sledeće dugme. Sa ekrana broj dva bijesnu sunce. U/, podnožje velike palme setleo je Kine/ Cang, ali se nije moglo priinetiti da li je vezan ili ne. Preko puta njega, sa automatima u ruka ma, stajala su dva čuvara. U prut gaslim majicama, sa istovetnim znakom na desnoj ruci - srce pro bodenu palmom. To je Kinez o kome nam je pri čao Uajblok priseti se Gilman. Trebalo je tla ubije nekoga, ali nije uspeo. - S l a ćem o s njim? - up i t a Po-

Po liv HV.s'f - Borilačke vcšliiie 10

i ki>. Gilman pogladi dlanom ra/.đeIjak kao da proverava da li je na svom meslu. - Mistcr Hajblok je' prekinuo našu saradnju - tekao je nemar nim glasom. - Povukao se i/ bizni sa. jer ne želi da mu na karijeru padne mrlja ••• potom se nasmejao, tresući podvaljkom kao kakvom džinovskom gru dvom tamnog sira.- Mister Hajblok . . . Amerikano . . . rekao je da Kineza treba ubi ti. - Amerikanac nije opasan za nas? - upita Porko. - Ma ne - odmahnu rukom Gil man. - On je ulagao novac i obezbeđivao dco slo bodnog prolaza. Za to je dobijao dvadeset posto, plus polovinu od ugovorene sume ako se de vojk e smeste na američku obalu. Bilo je d o b ro i njemu i nama - Gilman je okrenuo dlano ve prema tavanici - ali sada će bili d o b ro samo nama. Posao je uho dan . . . - A Kinez? - Ubijte ga - kratko naredi ovaj. - Možda bi ga trebalo pitali koga je trebalo da u b ije ? - o k le v a o je Po rko. - Pa? Jesi li ga pitao? - Nije hteo ua kaže. - Onda ga ubi j! Porko izvuče iz džepa minijatur ni toki-voki i uključi ga. Na ekranu se lepo videlo da jedan od slraž.ara prima poruku, klima glavom i be zobzirno ispucava u Cango\ u gla

vu ce o rafal. Kinez se nekoliko puta trgao, a onda skljokao niz. pal mino stablo. Gilman iz jedne lioke izvuče ku tiju napunjenu čokoladicama raz nih oblika i ukusa. Stavio je punu šaku u usta, a zatim pritisnuo sledeće dugme. 1 Treći ekran pokaza jednu barku na obali. Preko sredine bilo je ispi sano »Riđobracli«. Bio je to jedan od glavnih gatova na ostrvu, načič kan stražarima i mornarima. Jar bol »R iđ o b ra d o g « krasila je trouglasta zastavica sa znakom srca probodenog palmom, Gilmanove oči po n o vo utonuše u salo, a to je činio uvek kad se napreže da nešto kaže ili da se nečega seli. Podigao je šaku i prstom upro prem a ekra nu. - A gele je Alonso? - upitao je ošt ro. - Stigao je, a nije mi se javio. Porko se poče.ša iza uha. - Nešto se desilo? - prenu se Gil man. - T o je neprilika koju nisi hteo da saslušaš na početku. - 0 čemu se radi? - lupi šakom Gliman po stolu i žestoko preplaši malog majmuna na vrhu palme. Ciknuvši, on strugnu pod sto, a odatle izvede fantastičan skok pre ma ogrom n om , ugašenom ventila toru. - Alonso je otišao u luku da nabavi pet devojćica. Gde su? Porko smrknutog lica sleže ra menima. - Naši na obali su ugledali » R i đ o b ra d o g « - pokazao je na brodić

Pnnj

llv.sv -

B o r ila č k i' v c š iin c Ki\

- i u njemu dve prilike, u majica duha; dok je slušao, lice mu je p o ma. S a m o d v e , a o tiš lo je troje. Bilo primalo gadljiv izraz, ali kada je Fi izraz, se brzo m e im jo sumnjivo i naredili su da sta lipinac završio li jao. Odjednom je bio zahvaćen i nu. Ništi poslušati K o je to bio? ođhitknu Gil- panikom i besom Upro jc prst u nian kom e počeše tla izbijaju graš Porka; ■ l u nešto smrdi zauiiao je. ke /noja. On ¡nije vole«» kad se neš to nepre dviđ eno desi. Nije bio na T o nisu učinili ni- p o lic a jc i. . . ni to ni spreman ni naviknut. Sla se oni silni lopov i. Suviše se oni plaše d e s i l « s njima? Jesu li ubijeni? »kasap'a >tla hi drznuli.na njih! za■ Bili sp veoma blizu i lo nisu miatarao je pisloin ispretl Porko vog nosa. Iz ov ih slopa tla kreneš bili naši m om ci od;govorio je Porko. - Tada su pri pucali. Oba eov e i pronađeš lela ona tiva sa ;Riđ<ika pala su u vodu . .. brado*.!-. Ne vraćaj se bez mili. ili l i ’ otle L'lava. (iaian iu jem ' Mars napo I? I? Nestali su. lje' ' Porko izlele skoro saplicuci se o Kako? /.are/a (iilman. Ho sopstveuc noge. ćeš tla kažeš đa su pali u m ore i .. Roji (iilm an uključi i'iv osialc tek tako; nema ih? 1 Porkn k I i u1 1 1 i.i glavom, krijući ekrane. pogled. Na l)i;oj.U cclin nisi a Viđcla sc unutrašnjost zgrade, ula/i nekih \ sla ic sa Alonsom? prasnu ! (jilinan i pocc tla izdiže svoje o g prostorija i slcpemsia. Broj pci je pokazivao krovove i pov remcilo rom no lelti. Ode je on? I)a nije i on neslao. proklet bio? uprav ljao ->pos:lcd na glasni ulaz Na šestom ekranu nije bilo mconSi! On .. Oni su mrlv i u/mace Sam o ja m ni ok \n\ Porko, iznenada uplašen /.a svoju (iilman, je divlje pritiskao đuyJiczbcđnosl Nikada Ilije viileo fiil mana lako zasfrasujuce uznemire me, ali reakcija je bivala r-la Ka mera Ilije reagovala. Ponovo (# po nog. lav heno mi. je m a lo p io da su ceo da se preznojava sva trojica mrlv i. Onda se na./e prema m.teno Kako? zaprepasti se (Iilman nu . . Ko je . . , Kako? Nađeni m i u starom iletu. Mar (>lav a sedma linez je zadavljen, Balislo ji' z a klan. nekom. strelicom. ovtle po Kao na velikim i cg/oiicmm pl.i kazivao je Porko potl grlom a Aluusu je izisla ulroba iz sto m a kalima koji zov u u avauluru i i»t| inor. lak je na Osirvn srca i i u m v k a... bio naboden na v i liov c p il.m (.iilman je buljio u Porka kao u

I 'o n v

M rs/

l i m ilu , \ i V i'š iiih ' 1(1

o daile osvedjavan lio srebrnasiim till'ajima, no da ¡tu i ni senkama da budu stvarno i tanine, Sad ¡/idi rekao je I .osli i pruzi<> » i Ivi i Manon, Mlada l'ilipinka se piebaoi pre ko ograde ■Nula/sili.»u so na «¡.RklobnulonK sa koga su loga dana padali u vodu ispi od ralala sa obalo. Modu I im. umesto da oip lh aju ili rono. njih dvoji: su so zakačili /a dve kliko na boku Njih ¡o I osli pričvrstio pred konaono približav anjo o s in u. Bile su i.iono tempirane da ih \ocla samo zapljuskuje. Mogli su ruka ma da so divi' /.a njih a da so ne vide. tla si' /¡.tanjure ako zaireba. a da ih brod no oslav i, I dok su ljudi sa osirva pi e i ra/i v ali moro i obalu Ulih dvoje su bili »zakačeni- /.a kuko i uniakali lola samo ako je lo bilo potrebno, ako bi se u v id okru gu našao neki eainac ili bivali u opasnosti dah neko na obali ne opazi. Brodio je d m učen u gat, pri\o/an ali ga niski delaljno prcujedah. Nešto kasnije, Manon i tesli su uselili tla je na ostrvu vise ljudi nego obično, pa su se s boka »Rid ob ra d og« prebacili pod most i tu. zaklonjeni sluhovima, sačekali su ton. U sumrak, obučeni u majice kao i ostali, mogli su mirnije da se pre bace na »R iđ ob rad og«. Tu su po kupili nešlo suve odećc, a Los)i je i/ svojo torbe, od koje se nije o d v a jao, izvadio ono što mu je bilo po

treb u « i razniosco po u III lak« da mu je bilo na dohvat ruko u ■ -> . ,i kom trenutku, l’ roko svoga !•i -a piobaoio je široku, zelenkastu kn suljn koju je dr/ao u sanduku /a alat i u struku verao kauaponi sa ilva čvo ra na krajev ima. Manon je obukla ,s voj kombine /on sa džepovima; ali je uselila da je l.esli neec povesti sa sijbom. Ostajoš ovde kazao je on. Irobaee nam brodio uskoro, /a luku. Ona je sklonila pramen kose sa cola i pogledala ga pravo u oči. Siguran si da ćeš so vratiti? - Jesam. Odje dnom jeosetila da mu verujo. Bicu ovde osmehnula so Kada te budem videla d{i trčiš ova mo. upu I iCO m otor i .. . Noću trčati osinehnu so tun ela. Doći ču mirno. A ko neko dode ha brod? Brod noćas nikom neće !>vbali. Svi će biti zauzeti. - Kako? - Tako kako sam rekao. Ona ga je gledala pogle dom koji mu je dolieao licc, vlazio ga nekom dalekom, tajnovitom suzom, i su šio vrelinom daha. On dlanovima obuhvati njenu glavu. • Vraticu se • rekao je polako a posle ć e m o imali \ remena za pri ču. • Pokušavam da ti potpuno verujem, ali ne uspevam. Bojim se. ali ne želim lo da pokažem. Čuvaj

SvJ . . . Ona ga nežno poljubi, ovlaš, čini lo se da ga nije ni dotakla; ruke su joj ostale da lebde u vazduhu, usta poluotvorena, oči sklopljene. Kada se pribrala, bila je sama. Po stojala je još samo misao na njega. Sad joj se odje dnom sve to učinilo kao san. Sve to što je prošlo, što se desilo među njima i između njih, ta začaranost, pod kojom se nalazila spremna da ga prati i da mu se po sveti. Ima li smisla poslušati ga i ne pom oći mu? Tam o je sasvim sam. Uprkos svojoj snazi, svojoj nadljudskoj veštini, on je sam. Za to vreme, Lesli se dočepao zemlje. Sa gata se o b re o na stepe nicama koje su, usečene u tlu, v o dile prema uzvišenju. A gore je sta jao čovek sa oružjem. Bio je o k re nut prema nezvanom gostu, a čini lo se da ga i ne opaža. Nije napra vio nijedan suvišan pokret. Kao da je stajao skamenjen i zagledan pre'ina pučini i svetlima Manile. Ninđa je išao pravo na njega. Covek se okre nuo tek kada mu se neznančeva silueta primakla na dva koraka. Instinktivno je o k re nuo automat i uzviknuo: Hej! K o s i ...? Dalje nije uspeo da pusti glas. Cev sopstvenog oružja iznenada mu se našla pod grlom, uspravljena kao čeličnim šakama. Nije imao snage ni da skloni svoj prst sa oba rača; samo jedan mali suvišan po

Punv W esl— Borilačke veštine 10

kret i mogao je ubiti samoga sebe! Diza je bradu uvis pod pritiskom gubio dah. V id e o je krajičkom oka samo oblik nečije glave. - Gde je Gilman? - čuo je sada i glas, Lih ali dovoljno jasan. Zakolutao je očim a prema zgra di sa najviše upaljenih neonskih svetiljki. Imala je šest spratova. - Koji sprat? . - Ce . . . če . .. - Četvrti? Čovek zatrepta očima u znak odobravanja. • A gde su devojke? Govori brzo, vidiš da ćeš se ubili. - D e v o j k e . . . - stražar je osetio da pritisak samo malo popušta. K o . . . K oje devo ... - O n e što ih držite za transport. - One su . . . u podrumim a . .. t a m o . .. - Gde? - Bungalov broj d v a . . . dole kroz kapak . . . ispod bračnog kre veta .. . Pritisak se po n o vo pojača. Čovekove oči bile su ispunjene užasom, a prst na obaraču kao da se sam od sebe savijao. Ponovo je izgubio m oć govora. Ninđa spusti šake, ali stražar je ostao u istom položaju. Video je lepo da se senka udaljava, ali nije imao snage da skloni cev sa podbratka. A kada je najzad uvideo da je sam, nesrećnik je prvo poželeo da skine prst. Ali, umesto da ga is pravi, 0 1 1 ga je savio. Rafal mu je razneo lubanju.

Ponv Wcsi - Borilačke vcštine 10

Njegov kompanjon na susednom stražarskom mostu, na moru gde su bili privezani laki čamci, tr gao sc na pucnje i skočio. Bio je udaljen možda pedesetak metara. -• Henšo? prigušeno ga je po/vao. - Hcnšo, šta se događa? Jesi li video nekog? Nije d ob io odgovor. On se primačo reflektoru ugra đenom na specijalan stub, namenjen za osvelljavanje mora noću, ako dođ e do kakvih sumnjivih kretnji i šumova. Okrenu ga prema prvom stražarskom rnestu; snop snažne svetlosti zapljusnu samo delić tela mrt.\og Henšoa, stopala i nogavice. U sledećem trenu, rezak zvuk za para vazduh i nešto silovito rasprsnu staklo. Svetlost nestade, a po sle nje odjedn om je zavladao još veći mrak. Zbunjen, čuvar mola napreže oči da ugleda nešto ili ne kog gde bi mogao da upravi cev automata i pucnjavom osujeti dru gi napad i podigne uzbunu. A onda opet zvuk .. . Nešto dru gačiji, ali zato glasniji i nepoznatiji. Nije uspeo da odredi sa koje stra ne. Tek kada se približio i uobličio, shvatio je da je kasno. Letelo je paklenom brzinom, kao običan nož hitnut da zaseee. Razaznao je oblik ob ičnog vesla, ali kako je bilp moguće da mu leti u lice kao iz ka tapulta izbačeno, sa onim širokim krajem taeno uperenim i usmerenim na njega. Bio je to strahovit udarac. Usek

u grlo od koga mu se glava povi unapređ, a telo nazad. Bio mu je presočen vrat do pršljenova, šiknula je krv, otkinule se glasne žice i porkile krik. Pao je na ispuštajući automat. Oči su mu bile otvorene širom, sa zenicama gde su se o g le dala dva mcseca, zastakljena i zale đena. Lesli u lakim skokovim a krenu prema bungalovu. Bila je to stilska zgrada, namenjena za odm or, sa iskošenim kro vovima, velikim prozorima i tera som, sa travnjacima i stazama po kojima su svetla bila lazmeštena kao veliki noćni sviei. Sva je bila od drveta, premazana žutim la kom. Prozori su bili napravljeni kao krugovi; vrata od debelog stakla pomerala su se samo pritis kom stopala na određeni d e y is pred ulaza. Otvarala su se u trenutku kada je Lesli akrobalskim skokom sklo nio svoje telo za ugao zida. Pojavila su se dva čoveka. Obojica su bili belci, visoki, snažno građeni i o b o jica svetle, plave kose, kao da su Norvežani ili Danci. Nisu sa sobom nosili oružje, ali su verovatno bara tali manjim kalibrima. Jer, dok je jedan od njih raskopčavao kaput, videla se drška kolta zađenutog za pojas. - Kažem ti da je neko pucao oglasi se jedan od njih, okrenut prema moru. - Možda - slegnuo je drugi ra menima i zapalio cigaretu. Potom

Pouv \Ycsi - Borilačke vcšlinc 10

je praznu kutiju bacio skoro pred časa ninđa mu u lice hitnu itianrikiguraši lanac. Strahovit bol pro Leslijcvc prsio. • Ovde se često puea na nešto sumnjivo. A ukoliko sio je zavezao jezik stražaru.a kada je stvarno sumnjivo, onda se puea ga je lanac ob m ota o oko vrata, nje n ekoliko puta. govi prsti nisu uspeli ništa osim da To znači da m ožem o da se vra ostanu zgrčeni u vazduhu. Oči su timo »Balantajnu«? isceri se prvi. 1 1 1 1 1 bile iskolačene, jezik isplažen. On nagazi na lovi kraj otiraca i Lesli trgnu svoj manrikiguraši i vrata, koja su se za njihovim izlas stavi ga za pojas. Onda lovim stopa lom pritisnu određeno mesto. Vra kom automatski sklopila, sada se ta se širom otvorišc. Iznutra ga rastvoriše. Leslijeva šaka nestade pod širo obasja diskretna svetlost neke što kom košuljom. Potom se vrati, p o no lampe ili svetiljke zaklonjene punjena sa dve eksplozivne kugli zavesom. Nešto mu je govorilo da ce, koje u daloj situaciji izazivaju tamo nije potpuno prazno. Kao da blesak poput munje i zaslepljuju. su mu čudni impulsi kuckali po Hitnuo ih je rukom i iskočio iz za ćelu i utanjali u koren kose. On se klona. prope na prste desne noge, ispruži Blesak, pomešan sa dimom, za ruke i napravi salio kroz ulaz. trenutak je ukopao plavokose GilZapraštali su revolverski meci, rnanove čuvare. Rukama su posegali se ninđa nije zaustavljao. Preleleo je veliki krevet, lampu, presko li prema očima. I, dok se jedan od njih u magnovenju setio da bi tre čio ogledalo na suprotnom zidu, balo da posegnu za revolvere, Lesli ostao na njemu nekoliko časaka se nađe iza njih. kao stopljen - a p o lo m se odbacio Za prvi udarac nije morao po natrag. Svo je to uradio neuhvatlji vo brzo, zaključivši još u skoku da sebno da se priprema. Uputio je »tsuki-vaza«, udarac rukom u ka pucnji dolaze samo sa jedne strane i i/ jednog oružja. rate stilu. Plavokosi se samo malo tržnu, zaklati , u kolona, a onda Kada se zaustavio na nogama, pade licem prema staklu koje se u ugledao je u uglu Filipinca u pru gastoj majici. Izgledao je đavolski međuvremenu zatvaralo. Istog časa dobio je u potiljak udarac sto zbunjen i zaprepašćen, ali ne toli palom. Glava mu se sroza dole os ko da bi ispustio svoj automat. tavljajući po glatkoj površini dug, Uperio ga je u neznanca koji mu se više nije sklanjao. Povukao je oba'krvav trag. Drugi čuvar je već istrgao revol rač - ali oružje je slagalo. Povukao je ponovo . .. Ništa! ver, sklanjajući se sa mosta gde je U očajanju, zavitlao je automat bio zaslepljen i ošamućen. T o mu na Leslija. Ovaj ga m im o dočeka u nije naročito pomoglo, jer istog

Pony W e s t- Borilačke vešiine 10

ruci i lagano spusti na pod. Nastavio je da mu se približava, a kada Filipinac /au/e borbeni stav, ruku savijenih u laklovima i stisnutih pesnica, Lesli sačeka njegov desni direkt, napravi tr/aj i Cove kova ruka kao da se otkači u remenu. Ne dajući mu šansu da /aurla, nin- đina šaka mu zatvori usta i prstima ste/e vilicu takvom snagom da su /ubi počeli da mu ispadaju i/ kore- na i da se valjaju po jeziku. Krv mu procuri po krajevima usana, a oči se napuniše suzama. - Govo ri samo kad te pitam naglasi Lesli i popusti stisak, ( ’ovek /aktima glavom. - Koliko vas je dole? Filipinac podiže dva prsta. Izgle dalo je da nije bio u stanju da g o v o ri. - Ima U dole neki drugi ¡/,1a/.? Ponovo kliimawje glavom. - Gde? Gdc se završava hod'niik? Covekov palac pokaziv ao je pre ma šestospraliaici. - I tamo su sitražari?

- M « m m p t . .......... Lesli opusti diesnu šaik.ti, al'i ga levom pogodi po slepoocnicL Filipinac se ¡/vrte kao lutka. Ako nije bio mrtav, onda mu nije ginulo nekoliko sati »spavanja«. 'Lesli povuče široki krevet, a onda ga sasvim uspravi. Nogom je zavrnuo sag i opazio četvrtast otvoir, dovoljno širok da kroz ngega komotan) prođtvdv a teta. On pov u če malu. metalnu ručku i podiže poklopac Brzo se uvukao unutra i

zatvorio kapak za sobom. Stepe nište je bilo prilično strmo, ali je bi/o napipao dno; odatle je poči njao široki hodnik, zasut mutnim lalasima svetla primitivnih gaslampi okačenih o zidove. Sa leve strane nalazile su se rešetke. H o d nik je možda bio;’ dug petnaest ili dvadeset metara, golih zidova i vlažnog tla pod nogama. Sa druge strane, kraj zida, nalazio se sanduk prekriven šarenim cebetom. Je dan prekoputa drugog, dva Filipin ca u prugastim majicama igrala su karte. Izgledalo je da je izolacija bila potpuna, čim nisu bili uznemi reni pucnjavom spolja nego su mirno pušili i zurili u karte pri os kudnoj svetlosti iznad glava. Kraj njihovih nogu nalazio se mali tran zistor i odatle se čuila muzika. Ta muzika i ninđin nečujni hod učini li su čuvare potpuno neobazrivm). Njima se nikada n išta nljie dešavato, unutra su utažili sa tn o određeni Gilmaihovi ljmd'i, a i e d w » a upozo renja i naređenja d<jfeijailti s u ,preko speci jal nog l’a/gltiiisa ugraitenog h stnb između rešelaika. Možda bi Lesli nečujno došao do njih. da ga nisu opazile devojke. II početku su nezainloresovano posmajtrale kako ■koj ača, sve dok se jedna nije prištbnita svojini po zamašnim grudima uz rešetke i, ši reći usta, dobacila: Uiijlo, maca.ne? Jedan od čuvara malo iskrenu glavu. Ti to meni. a? - upitao je. -

Znaš da ne s m em o bc/ naređenja, e k iš o !

- K o tebe pita, pederi? -• iskreve lji se ova. - Zar ne vidiš da se obra ćam gospodinu? - Kojem go .. . Covek, leđima okrenut Lesliju, kao d a j e naslutio nešto neobično pokušao je da se podigne i dohvati automat kraj nogu. Uspravio se ta man toliko da mu se lelo ¡slegne u trenu dok je »tetsu-bišu«, četvorokraki šiljak oštar poput žileta, prošao kroz njegov vrat i poprskao zid krvlju. Urlajući, on je šakom zgrabio to isećeno m eslo ali mrak koji mu je kao o lo v o padao na oči puvukao ga je na dru gog stražara i izbio mu oružje iz. ruke. Iako raz oružan, drugi Gilm anov plaćenik je odgurnuo telo svog druga i posegao rukom prema malajskom nožu za pojasom. Bio je jedan od onih veštiiih u baratanju hladnim oružjem. Istrgao je munjevito is krivljeno šećivo ii, zavitlao prema nindi s divljim i ubilačkim žarom u očima. Lesli mirno sačeka taj let. Lova ruka mu prosto iskoči iz ramena i sečivo se, pljoštimiee, nađe u nje govoj šaci. ne ogrebavši ga. Sasvim zbunjen i ispunjen neverieom, Filipinac poče da drhti. To nije b io ćovek , nego sa lana! Da nje mu, najboljem bacaču noževa u Manili golo m šakom zaustavi n o ž ••• to je mogao samo đavo! Ako je to uspeo, onda mu ni metak ne može ništa. Prekrstio se tk a puta i zaur-

Poitv Wesi - Borilačke veštine 10

lao, okrećući leđa. Nagao se u beg hodnikom, urlajući i dižući ruke uvis. Ta ko podignutih ruku susti gao ga je sopstveni nož, tačno među plećke. Zastao je i zaklatio se prema zidu. Oslonio se na njega kao da traži pomoć, ali noge su ga izdavale, sve više, da bi na kraju os tao na kolenima, o b oren e glave. Lesli opazi za pojasom prvog stražara metalni krug sa ključevi ma. Uzeo ga je i o tv o rio oba dola »ćelija« u kojima su se nalazile devojke. Posmatrale su ga praznim pogledom: tek u nekima bi zaiskrilo nešto, ali n eodređeno i n ed o re čeno. Ako je i bilo nekog bleska, onda je to bio strah. Samo strah. On širom otvori vrata, ali niko sc ne pomače. Staviše, leđima su tražile zid iza sebe. Svako otvaranje rešetaka za njim je značilo klopku ili pakao. Na rukama nekih prepoznao je ožiljke od biča. Mnogim a su po vratu i grudima ostajali tragovi opekotina od cigareta. Mora da su bile nedavno mučene. Nalazile su se u običnim skromnim haljinama, u šarenim bluzicama, neočešljane, nenašminkane i đavolski beijlno obuvene. I lakve je Roji Gilman »trenir ao« na poslušnost, a kasnije Iransporlovao u javne kuće oba kontinenta. Možete tla odete -- obrati im se Lesli. - Slobodne ste! Ili ga nisu razumele ili mu nisu verovalc. Gledale su negde kroz njega. Neke su zavrlele glavom, a

P o iiv Wcsl -- Borilačke vcšliue 10

neke su sa strehom zurile u nepo kretna tela stražara. - Kutla tla odemo? oglasi sedevojka sa velikim grudima, ne na puštajući svoje inesto. - Gilman će nas naći u svako doba . . . i opet saterati ovamo. -Jednom vas je prevario, ne može dva puta odgovori Le.sli. Devojka se promuklo nasmeja. - S l a b o ga /.naš macane. Nas nema ko da zaštiti, ui po lic ija ... niko. Jedino da izbije revolucija i da dođe neki drugi sistem. Ovaj neće. Les Ii priđe devojci. Razlikovala se od ostalih i po odevanju i po g o voru. A nije i/gledala ni lako »ošamuccno« kao njene saputnice. - Hoćeš tla kažeš tla ste nem oć ne? Kat) robov i? - T a k o n e k a k o ... A odavde ne možem o da o p om en em o ostale da se pripaze. Napolju je jedan brodić. Mogu tia vas prebacim u Manilu. Devojka odmahnu glavom. Ne znam ko si, macane, ali ni ti nemaš šanse. Jedino ako uspeš tla očistiš ovo ostrvo, a nas povedeš na Havaje, ha-ha-ha-ha! Le.sli je nekoliko ćasaka ostao nepomičan. Moderna trgovina robljem nije prezala ni pred čim. Novac je mogao sve, pa i da se poigra ljudskim životom. Ove devojke nisu verovale u spas. Možda su se samo nadale da se njihov put u neizvesnost neće završiti u većem blatu nego što je bilo ovde.

Kako hoćete tekao je. Vrata ostaju otvorena, vi odlučite. Macane pozva ga ponovo pi sala devojka - očešljaj se dok bu deš prolazio pored kamere, ha-haha! i pokazala je prema uglu gde se nalazila minijaturna kamera koja se automatski kretala u prav cu kretanja predmeta ispred. Dak le, možda su ga već otrkili! On izvadi iz. pojasa »kjotclsusoge«, elastično uže sa malim, o k ruglim tegom na kraju, hitnu ga tačnu u soćivo u razbi ga. Potom krenu hodnikom. Hodnik se završavao istim ste penicama, ali ovoga puta izlaz nije vodio u zakamulliran apartman, već u lilt. Mala sijalica, slična dugmetu, osvetljavala je unutrašnjost a na »registru spratova« nalazila se samo jedna taćka. Kutla je vodila? O dgovor je mogao tla dobije samo ako pritisne taćku. Uskoro je use lio da se penje. Potrajalo je to možda pola minu ta, ne više. Kada se lilt zaustavio i vrata po čela bešumno tla se razmiču lovo i desno, Le.sli Eldridž se nalazio pri vrhu, leđima i nogama zategnut iz među dva zida. Glavom je dodiri vao strop. U desnoj ruci držao je »sai«, dugi bodež sa dva šiljasta za vršetka na krajevima branika za ruku. Držao ga je tako da mu se šaka njihala lagano, aii sva zateg nuta u tetivama podlaktico i koro nu šake. Šesto ćulo, haragei, opominjalo

ga da ga.gore nc čekaju prazno |ig --h i muk zidov a. Dva tanina, smrtonosna otvorit ccvi automatu bila su uperena u mesi, i gdc j. trebalo normalno da sitni. \Ii kako tu nije bilo ničega a lili «■ kivlao. dva Gilmanov a čuva ra '.ii sv za trenutak /.gledala. Sai je Inu kruto kroz va/duh, tačno u cilj: u >>i lo jednome od njih. Ispusti), je oružje i u samrinom ropeu poku šao da iščupa dršku. ali je samo ra sekao prste na oštrini branicima. Ki kljajm i, on pade na kolonu. Dru i.’.i je vee primetio pore -»zakačenog« uljeza i ispalio ralal. M eđu tim, ninda se već opustio i na dnu lift a dočekao n a noge dok su mu i/nad glavu praštali meci. Dok je stajao tako u »žabljem « položaju, raskrceenih nogu ali sastavljenih peta. njejit.iv »kjototsu-.šoge« na pravi nekoliko munjevitih kolutuv i o k o masinske puške i istrže mu je iz ruku. Razoružani najamnik nije bio od onih koji se plaše: isti na, bio je iznenađen ov im pole/om ali je odmah zauzeo stav za borbu izbliza. Bio je lo primitiv no prime njen »k ote gaoshi«, bez oruđu, na učen na nekim časovima u japan skim četvrtima Zapada. I .osli je is poslovao taj nagovešlaj obračuna bez obzira sto je žurio i sto je p r e tilu opasnost tla se pojav e nov i - ka sapi.. Plaćenik io pružio svoju dugu. mišićavu viku prema ninđinnni stomaku. Okretom (tenkanoin). I e-.!i je m tlu ulio koren 11 joi;< >\e

P oiiv

l I V'.v/

Borilačku vi'šiiin110

šake i povukao je prema sebi, okrccuei-kruzno i svoje lolo, izbijaju ći protivnika i/ revnoleze. Potom je napravio kontraokrel, viseći is tovrem eno strahovit pritisak na saku napadača Sleđečeg,trena njetane noge su se našle u va/dului, a on na zemlji. t ’ lom položaju, na leđima, sa skoro istaseuom rukom u ivine im. (iilmanov čuvar nije imao san si da se brani. I .osii stav i stopalo na njegov v rat: nekoliko delića sekun di delilo ga je od konačnog udarca. Preostalo je samo da umj e. Mi. sa mrtnički sjaj u očima, pomosan sa iskonskom željom da živ i, blesnuo je između njih poput munje. »Svi. su to rubovi«, pomisli ninda. " R o bovi novca, droge, nasleđa. Dole u podru mim a Oslrva srca robov i-de vojke, ovde robov i-sluge«. I on v r hom stopala pritisnu v r a t . .. Žalim je nastupila tišina. I.csli se obazre o k o sebe. Prostorija u kojoj se našao pođsecala je na bar. Imala je nekoliko malih, okruglih s to lo va, sa lampama na njima, pored zitla je bilo i nekoliko separea, p o lukružni sank sa barskim stolica ma i barom punim najra/tiov rsni lih pića. Crveni tepih bio je razasu t od zida tlo zida. Sve sli lampe More le. ali bez posetilacu, bez muzike i pokreta. Svetlost je delovala sa Masnu i >ii i/v uče svoj sai« iz lela prv og iiai.Mimika a žalim se uputi prema v ’ al ima i/a debelih zav esa .liila -ii zakIjuo.nm. On ili i a/v ali k ral kim

Pony West - Borilačke veštiuc 10

uclai'ccm noge i odskoči li stranu. Sa druge sirane nije se čulo ništa. Ponovo se našao u hodniku, osvelIjenom sa svih sirana, dugim pre ko pedeset meiara. Stepenicama se pop eo na drugi sprat. Pon ovo hodnik, sa nekoliko vrata s obe strane i nekoliko prolaza za druge manje hodnike i krila zgrade. Tada je začuo korake. Uskočio u jedan od prolaza i za ustavio dah. Po zvuku, zaključio je da su dvojica. Uopšte, ov de su ču vari stalno bili u parovima i nisu se razdvajali. M ora da je pucnjava u baru privukla odgovarajuću paž nju stražara sa drugih spratova. Roji Gilman napravio je pravu malu tvrđavu oko svog prebivališ ta. Ako je bio moćan i oprezan ko liko se pričalo, onda je m orao da proveli svaku nepredviđenu mogućnosl. Dva coveka, belca, žurnim kora kom su prelazila hodnik prema slepenislu za prizemlje. Obojica su držala ruke uvučene1 pod sakoe, gde su im se nalazili kultovi, u holsterima pod pazuhom. Priljubljen uz zid, Lesli je sačekao da mu se nađu u vidokrugu. Onda je ispru žio ruku i snažno povukao onog do sebe. Drugi je produžio da korača, Zastao je lek kada je iza sebe začuo tup udarac. Slajao je tako, ne o k r e ćući se. Kao tla je shvatio da se neš to tlogada. ncslo slo bi i njega inog lo ela slinile ako se bezglavo o k r e ne i ulupo rcaeujc. R .-kv’

p<i/\ a<i je kolonii

77 Pošto nije do b io odgo\or. p ro dužio je put ali vrlo lagani). Nameravao je da d o đ e do vrha stepeniš ta i da se tu okrene. Ruka nm je priliskala obarač, a usta se sušila. U jednom trenutku pomislio je da bi bilo najbezbolnije da produži ko račali jc i da se ne okreće. Neko, on nije znao ko, bio je spreman da ga pusti da ode. Ali, ako se okrene, šta će se onda desiti? Momak je bip prolesionalac i nije želeo olako da se liši moguć nosti da oci Giliiiana'dobijc p o s e ban dodatak za ovu uspešnu akci ju. Bio je siguran u svoju ruku. u rellekse. Zašto da ne slane? Zašto da se ne okrene? Levu ruku stavio je na gelender, a potom se lagano okrenuo na peti. Spazio ie u hodniku siluetu, Neobičan momak, u širokoj zele noj košulji kanapom priljubljenoj za struk. Stoji opuštenih ruku i posmatra ga. Između njih se prostire trenutak kao vecnosl. »Nije vrenic za pitanja i razgovoiv«, pomišlja najamnik i polako izvlači ruku sa koltom. Reks je nestao, možda je i mrlav. Svaki nepoznati i nenajav ljeni mora da neslane, glasi nare đenje, On istrže koli. Ninđa sav i lakat, a potoni opruzi ruku. K a o g ro m o m poiioden. (¡ilin anov č u v a r se zanose M ed u •■rinta m u se nasla z ab o d en a zvezda. S u rik e n koji nik.ul ne m asi: K o ji'u b i ja,

Pon v \Vesl - B orilačke rcš iin c 10

T e o mli se zanose p reko gelendera, a onda se stropošta 1 1 dubinu. Na gorn jim spralovim a se z.ačuše glasovi. N e k o je i/davao naređe nje, čuo se bat koraka i zveket oružja. Lesli priskoči prozoru i o tovri ga. Ni je ž.eleo da se sukoblja va po stepeništu sa čuvarim a koji imaju naređenje da pucaju u sve što se miče. Njega je interesovao Gilman, glava ostrva. Iz. velikog džepa izvukao je dva crna pre dm eta veličine šake. Bila je to jedna vrsta »k a n d ži« za veranje po vertikalnim površinama; sa donje strane bili su pričvršćeni oštri i jaki čelični šiljci, a sa druge kaiš koji je obuhvata o šaku i time smanjivao mogućnost »kandž a m a« da iskliznu pri veranju. Našao se na ivici. P rozor je laga no zatvorio za so b o m i lovom ša kom napravio prvo uporište za »kandžu«. Onda je izbacio levu nogu, zatim desnu šaku - da bi p o lom poput pauka krenuo u visinu, prema četvrtom spratu. Najviše napora uložio je u noge, koje nisu smele da se om aknu i da ga povu ku dole. Površina zida nije bila sa svim glatka, ali je u svakom slučaju m o ra o da zabija šiljke d o v o ljn o du b ok o i jako da o d rže nje govo telo. * * * T o već nije bilo slučajno: da mu se zamrači još jedan ekran i da čak do njegovog apartmana dopiru udaljeni rafali automata. O djed

nom suočen sa nečim nepoznatim i neočekivanim, Roji Gilman je disao kao riba na suvom u nepresta no lupao šakom o sto. Pritiskao je interlon, a is tovrem en o pokuša vao da psovkam a »o ž iv i« dva m r tva ekrana. - Gde je Porko, d o đavola? ~ drao se. - Šta se d o le dešava? Iako uspaničen, nije izdavao na ređenja svojim ču varima ispred vrata da se udalje. Ekrani koji su lunkcionisali mogli su da prikažu noć na ostrvu i već p oznale obrise. Međutim, nigde nije bilo pokreta, a to ga je zabrinjavalo. On se naže nad inteilon, pritiskujući ze leno dugme. - Bungalov broj dva, hej! Čujete li me? Javite se! Uzalud je čekao o d g o v o r. P očeo je da se preznojava. T o se nikada nije desilo. O d je d nom jepre s e č e n a veza sa bungalo vo m i »ćelija m a« za prevaspitavanje u podzemlju, a ostali ekrani nisu otkrivali nikakve posebne prom en e. U neko d o b a oglasi se zujalica na stolu. Gilman n ervozn o pritisnu d u g m e i unutra ulete P o rk o sa još jed n im Filipincem. N o s io je auto mat i bio je đavolski bled. - G d e si? - gušio se Gilman od besa i neizvesnosti. - Šta se to do le dešava? - Svašta se dešava - ob azreo se P o rk o o k o sebe kao da se plaši da mu nešto iz n ek og ugla ne skoči za vrat. - Ljudi ginu kao muve.

Pony West - Borilačke veštine 10

- O ¿om u to govoriš? - zablenu šansi da se uljezi otkriju i likvidira ju. se Gilman u njega. - Ne znam - pro muklo će ovaj - K olik o vas ima? - upita zatim. N eko ide ispred nas i čisti. Ubijena - Nas dvojica, dvojica ispred ula su oba čuvara u podzemlju, o tv o za, to je č e t i r i . . . - brojao je Porko. rene ćelije a u njima je samo neko - Na trećem dvojica, ukoliko liko najdrogiranijih devojaka. nisu . . . - Pokaza na vrat kao da se reže. - Jedan d eo je u Manili, danas -J e s i li ti pri sebi? im je slobodna smena . . . - Jesam, a to je najgore - prasnu - Šta buncaš? - zareza Gilman. i Porko. ~ Trojica iz bungalova su H oćeš da kažeš da je samo to osta takođe mrtvi! Ima ih saodsečen im lo od ce le posade? Svi ostali su mr glavama . . . Svuda samo lipti krv. Ne znam o čemu se r a d i . . . Na dru tvi? gom spratu su takođe dvojica. - Bojim se da jesu . .. - Mrtvi? - podiže se Gilman, ose- A straža na molu? - 1 oni. tivši da mu so,iliže kosa ha glavi. - Proverio si? Porko, ako je to neka šala . . . Znam da nije policija provalila! Gde je - Vilah je bio tamo pokaza Po sada neprijatelj? rko na svog drugara. Ovaj potvrdi - Ne znam - raširi ruke Pork o pa klimanjem glave. - Prokletstvo, o v o je nečuveno ih p o n o v o brzo sklopi nad oru ž jem. Kao da đavo hara ostrvom. preble de Gilman. Znoj koji ga je oblivao više nije m ogao da obriše Prvo Alonso i ona dvojica u starom građu, pa sad ovđc . . . Svi na sličan maramicama, pa je upotrebio širo način . . . Nem a tragova, nema ke rukave svog šarenog mantila. Pa gde se ta sotona sada nalazi? I šuma. Samo se spotičem o o mrtve. ko je to uopšte? Moram da javim Gilman ponovo seđe. Izgledao je kao čovek kom e će da po/li. O tv o še .. . Odjednom majmunčić zakrešta i rio je levu Iloku i iz nje izvukao b o sa sobne palme jurnu ka Gilmanočicu sa nekim pilulama. Stavio je ■ielvoliko u usta i brzo ih progutao. vom stolu. Istog trenutka veliko staklo na terasi pršte u hiljade ko Posle toga se malo pri brao. • Porko, ne misliš valjda o v d e da madića pod težinom nečijeg tela. N eočekivano za svoju težinu, sedis i da čekaš goste? - naroguši Roji Gilman se prosto odlepi od se. - Uzmi sve raspoložive ljude i kreni u poleru. fotelje. Preplašena životinjica mu se uspeiilra na glavu, krešteći - A ako mi idem o a on se pojavi svom »nagom. Porko se sudario sa ovde? - žmirim Filipinac. Gilman Vilahom, ali su ipak uspeli da osta se zamisli; možda je bitanga bila u nu na nogama i repctiraju mašinpravu: ako s l i svi 1 1 a okupu više je

-SO

ke. Senka koja je prolctela kroz staklu više se nije nalazila na istom incsm. Lebđcla je u \azduhu kao džinovski slepi mis tla bi slcđeecg trenutka spustila svoja »krila « na P otk ovo lice. Stravično urlajući, Gilmanov poverljivi čovek ostao je bez koze na licu. Samo krvava masa, koju su kao trag ostavile »kandže*- u nindiriim šakama. Pre stravljeni Vilali pritisnuo je obarač atilomala: meei su /ađobovali po zidu i po Poi'lvoioin lelu. \inde više nije bilo na tom meslu. Vilah je tupo buljio u telo svog kompanjona, kom e je prekratio ži vot. - Pa/i! zaurlao je Gilrnan. No.•"■bilo je kasno. »Vakizaši«, kratki mač, scVnuo je iznad ninđinih ramena kao munja. Skoro ne vidljiv pokret i jedva čujan I i ¡li k. Glava Filipinca spala je sa ramena i dokotrljala se do Gilm anovog stola. Ov oga puta GMuiana su izda-, [i nervi: skljokao se u fotelju i onesv;cstio. Lesli uspravi oštricu niaća, drže ći ga sa obe šake. Gledao je u jednu taeku, a video pedeset. Bio je spre man da reagujc na svaki novi po kret, iž bilo kog ugla. M ir ovao je kao zategnut luk pred i/bačaj. U mukloj tišini čula se žujalica na stolu, ali nije imao ko da pritisne dugme i pusti preostale čuvare s druge strane. K m / p o k is p u ste n e trep avice, R o ji 1i >1111<<, ii' o sm a tra o nepo/na\>:vi . .,;• •v* ■d a ;e o n esves

l ’m iv West

liurihtčke reštine 10

een. da bi dobio u vremenu. Za sto lom, nepokretan i lišen druge po moći. on je bio nula l i poredenju sa strasnim, đavolskim glavosekom. Samo su japanci, čitao je i gledao, mogli ovako da se bore. ali ovaj je bio bclac. I o v o nije bilo snimanje lilma, nego stv arnost gdc je prska la krv, Ninda je stajao kao da spava. O s luškivao je i očekivao. Bila je to ti šina koja udara u mozak, u kojo| otkucaji sopst\enoi> bila pođsećaju na tam-tam mu/ikti Ne skidaju ći pogled sa ninđe, Gilinail malo podiže inače spuštenu ruku i mili metar po milimetar poče da otva ra pregradu gde se nalazio revol ver. Trebalo mu je samo da zavuče šaku, da napipa dršku. Nepokretni Lesli Eklridž bio je meta koju ne može promašiti, i da lioce. Samo još kad bi nui sc taj prokleti' majmun sklonio sa rame na. SCaoda mu je crtala misli, životmja šnvugmi pod sto. Gifman podiže ruku i ispravi se. Imao ga je na nišanu. Savio je prst. Skoro je čuo /agltišujući pucanj i vid e o da telo pada i iz ruku klizi strašni mač. TrijumlaJan osmdtr razli mu se po mesna tom licu . . . ao n d a se senka uspra vi takvom brzinom da mu prošeće dah. Kiaaaiii! Desna šaka Rojta Gilmana, za jedno sa revolverom, odletela je u ugao prostorije kao klupko konca.

P o iiv West - Borilačke vešline 10

Bio je lo munjevit i oštar rez kod koga se bol javlja kasnije. Bol od koga je Gilman prvo počeo da suzi, a onda da rida i plaće nad prepo lovljenom podlakticom. Sećivo »vakizašija« podiglo se uvis; o v o g puta bilo je okrenuto »a d o le, pred završni udarac u meso, u salo pro kletog trgovca mesom . . . - M i s t e r Maskvel -- iznenada se razlegao glas sa interfona - ako spustite mač, ubićemo vašu prija teljicu Manon. Ninda se ne pomaće. Del ići sekunde pretvorene u misli i pretpostavke projurili su kroz mozak neverovatnom brzi nom. Zaključak: mora da su je ima li, nije znao kako, ali imali su je. On polako spusti sečivo i zabode ga kraj Gilm anovog patrljka u sto. Lice mu otvrdnu, skameni se. Is pravi .se i tako sačeka. Negdc je po stojala skrivena kamera i neko ga je video i pratio. Iza Gilmana koji je ječao i na ranu namotavao kraj svog kućnog mantila počela su da se porneraju vrata. Lesli zavuče ruku u košulju a onda šakom pre de preko lica kao da briše pcnu. Covek koji se pojavio bio je sam. Kratko podšišan, utegnut u belo odelo, sa žutom kravatom na svetloplavoj košulji. Lice široko i tam noputo, negovani tanki brčići " i . .. odsjaj zlatnog zuba s leve strane dok je progovarao: - T r e b a l o je da poverujem Cangu da ste opasni, mister Mask vel . . . ili kako se već zovete.

Ahoja Lomper! Vlasnik privatne detektivske agencije čiji je službenik bila i M a non Pareja! No, na ninđinom licu nije se m oglo primetiti iznenađenje. L o m p e r priđe stolu i pritisnu dugme. Vrata se otvoriše i dva ču vara liru piše unutra sa otkočenim koltovima. L o m p er podiže ruku. - Ostanite tu i pazite . . . Ako se porneri, pucajte! Zatim je zavukao ruku u džep i pogle dao Leslija. - Više niste maskirani - reče po sle nekoliko trenutaka. -• Ne znam zašto ste umešani u m oje poslove, niti me interesuje. Moja organiza cija ne mo/e da propadne čak i da o v o ostrvo dignete u vazđuh. Ja ni sam sam, kao v i . . . mada prizna jem da ste prokleto opasni. Dve trećine mojih najboljih ljudi savla dali ste sami. Žao mi je što neću moći dugo da vam se divim, mister Maskvel. Lesli je ćutao. Osećao je za vra tom dab dvojice napregnutih i ner voznih stražara. - M o j a detektivska agencija je odlično pokriće za posao koji mi donosi milione - nastavio je L om per. - Naravno, Gilman je bio za javnost - pokazao je prem a nesreenom ranjenom debeljku koji je ve zivao mišice da bi zaustavljao odliv krvi - a ja sam vodio organizaciju. Slučaj m em oara Mardžori Svon je slučajna koincidenci ja sa slučajem Sibil Andersen. Manon Pareja je

pametna devojka, ali nezgodna. Nepodmitljiva - nasmejao se prvi put i iz stola iščupao okrvavljeni mač, zagledajući ga. - Opasno oružje, mister Maskvel, u rukama on o g koji ga poznaje. Zar nemate neko pitanje? Nijedno? On podiže ruku i zamahnu pre ma Lesliju. Ne trepnuvši, ninđa isprati krajičkom oka let »vakizašija« prema palm ovom stablu. Tu ostade zabodeno, podrhtavajući. - Hajbloka znam sa univerziteta u Minesoti - reče Lomper. - Ocenio sam ga dobro, čim sam mu kas nije pre dlo žio da finansira deo m o jih operacija, a zauzvrat dobije tre ćinu prihoda. T o je čo vek bez skru pula, kada je u pitanju karijera. M ene karijera ne zanima, samo no vac. Jedino sam nesrcćan što ne urnem da se zaustavim - nasmejao se kratko. -■ Šio ga više imam, sve ga više želim - protrljao je prste. Još nemate nikakvo pitanje, mister Maskvel? Nemate, vidim. - Z a š t o ga ne ubiješ? - zacvile GLIman, proždirući Lcslija zmij skim pogledom. - Hoću - o dgovori L o m p er m ir no. -- Kada? Kada? - Kada prestaneš da cviliš - za tim se okrenuo prema Lesliju. Kada je američki konzul zatrazio moju pomoć, poslao sam Manon, reda radi, da njuška. Sibil je greš kom ulelela u naše zamke i nisam smeo da rizikujem. Pustio sam je kasnije, ali izbrisali smo joj neu

Pony West - Borilačke vestirte ¡O

godna sećanja iz glave. Ali nisam se nadao da će doturiti H ajblokovo ime. Poslao sam Manon u San Francisko, a njemu javio da je lik vidira. Mislim da sam je potcenio. Suviše je bilo slučajnosti da bi p o slovi tekli glatko i nesmetano. Hajblok se povukao iz igre, što mu ne zameram, ali sam «bavešten da i tamo ima problema. 1 to problema zbog vas. Ili sa vama? Ko ste vi, mister Maskvel? Kako nije d o b io odgovor, L o m per mu priđe sasvim blizu. - S v e j e d n o ko ste, na kraju kra jeva - slegao i'; ramenima. - Vi ste mrtav čovek. /-v što se devojke tiče . .. Manon? Uhvatili smo je na »R iđ o b ra d o m «. Spremala se da vam pođe u pomoć. Pitate se gde je sada? Lesli ga pogleda pravo u oči, ali L o m p e r se cinično nasmeja, uno seći mu se u lice. - Malo smo se zabavljali - kezio se dok mu je zlatni zub caklio. Bila je uporna, ali je najzad popus tila. Posle sam joj odsekao obe ruke. Tako se ob računava mo sa neprijateljem, pre nego što dobije metak u čelo. Da li sada imate neko pitanje, mister Maskvel? i Ninđa klimnu glavom. - Koje? Leslijevi obrazi se napumpaše. Izgledalo je da će ga pl junuti, ali . .. Iz ninđinili usta iznenada je izleteo čitav roj malih, šiljastih iglica, usmercnih tačno u L o m p e r o v o nacereno lice, udaljeno samo triđese-

Ponv Wesi - Borilačka veštiite 10

se mašio kolta. Usek je bio toliko tak santimetara od njegovog! žestok i dubok da se činilo da će »R o j« strelica zasuo je detektiva po očima, obrazim a i čelu; osmeh čovek pasti prepolovljen. Drugi čuvar je oklevao samo delić sekun mu se pretvorio u grč, šakama je poleteo prema silovitim ubodima de - a onda pojurio prema vrati da ili /.dere . . . Zaurlao je, zatetu ma. Lesli se okrete ukrug, sa sečirao. Dva čuvara sa otkočenim kolvom »vakizašija« podignutim u vi sinu; o v o g a puta Gilrpanovo srce, tovima ostali su za delić sekunde zaraslo u salo, uistinu nije izdržalo. zbunjeni -- lice njihovog vrh ovnog odjedn om je oblivala krv a telo za Pao je licem prema stolu i samo se robljenog neznanca nestalo je iz vi dva puta koprenuo. dokruga. Obliven krvl ju, Ahoja L o m p e r se d o k o p a o vrata. Lesli se spustio na leđa, priljubio Mač ga je sustigao kada se već dlanove na pod, kraj glave, i napra vio trzaj ob em a nogama uvis, pre ubacivao unutra, tražeći dugine kojim će se automatski izolovati ma šakama Gilmanovih čuvara. Revolveri su odleteli iz ruku pre o d gonioca. No, oštrica ninđinog ma tavanici kao da ih je neko po mača prosekla mu je lobanju i tek se zaustavila na grudnom košu. vukao koncem. Istrgavši mač, Lesli ga pljoštimiNinđa vrati noge natrag i trza jem napravi izbačaj da se uspravi. c e primače licu, kao da će ga dotaći čelo m i ohladiti se na njemu. Po Gilinan je ponovo počeo da urla tom je uskočio unutra, prekoračiv od straha i očajanja. Obnevideli ši detek tivo v leš. Pogledom je p o Ahoja L o m p e r smogao je snage da istrpi bol i sada je rukama napipatražio telo Manon Pareja. Prostori ja je bila ukusno nameštena; svi zi vao prolaz prema prostoriji iz koje je m alo pre izišao. dovi bili su od vrha do dna ispunje Lesli napravi »keri-vaza« prema ni prozirnim, vazdušastirn zavesanajbližem čuvaru i odbaci ga na ma plave boje. Na podu je bila p ro stirka od buklea, a umesto fotelja i kompanjona. Preplašeni majmunčić zakričao je ispod stola i poleteo postelja, brdo jastuka u položaji prema terasi. Lesli istrže iz palmoma koje posetilac sebi odredi. Je vog stabla svoj »vakizaši«, ob em a dan d e o zida, pri dnu, ispunjavao šakama ga obuhvati i zaseče vaz- je televizor, na k om e se nalazila sli duh zlokobnim zvukom. ka susedne sobe, velika pozlaćena Pucajte! - urlao je Gilman za- plata za piće i mali bar ugrađen u slepljen strahom. -- Pucajte! Pucaj zid, sa dva diskretna žuta svetla. te! P ucajte!... Lesli vrhom »vakizašija« podiže »Vakizaši« opisa luk i duboko veliki jastuk i odbaci u stranu. Za zaseče stomak prvog čuvara koji tim još jedan, pa još jedan . . . Pro

Pony West - B orilačke veštine 10

dan, da se rasplamsa novi na slič storija je bila prazna. nom mostu? Mač neće resiti taj Nastavio je da baca jastuke, sa osećajem da se pod njima nešto problem , taj porok. nalazi. Jer, zidovi nisu imali druga U trećem sanduku našao je Mavrata, osim prozora. A oni s l i izlazi non. Ruke posečeno, krv usirena. Usta su joj bila otvorena, videli li samo u noć, prema moru. Sekao je mačem sve dok nije ugledao su se zubi kojima je, možda, hvata prorez na podu. Kapak sličan o n o la poslednji vazduh života. Nije bilo milosti na Ostrvu srca. Milosti me u bungalovu broj dva, koji je v o d io u podzem ne hodnike. Pozla nije bilo ni za »vakizaši« Leslija Rlćena poluga na kapku skoro se rasdridža. Samo . . . on nije m oga o da ¡zinem svet. Ali bar je donekle za prsla kada je Lcsli podigao kapak. Zapahnuo ga je hladan talas i puno dao udarac, unco strah mudu preživele, napravio zbrku po sličnim žutu svellosti. Bila je toliko žuta da je sve u nutradelovalo kao pozlaće ostrvima. no. Stajao je nekoliko trenutaka nad Spustio se metalnim stepenica lolom lepe Filipinke. Devojka koja ma u unutrašnjost. Hladnoća je je imala velik o srce i ogromnu hrabrost da ga prati u neizvesnost. bila opip ljiv o prisutna. Kada se Nikada mu nije rekla da ga v<jli, a spustio sasvim na tle, shvatio je da se nalazi u mrtvačnici! Uzana i p o bio je siguran u to. On podiže mač i snažno ga zari u duža prostorija bila je ispunjena gru bo tesanim mrtvačkim sandu poklo pac njenog sanduka. Ostao ju cim a bez obolu/ja Veslački zamr- ■»tako zaboden, poput krsta. Zatim zivači održavali su potrebnu t e m se okrenuo i vratio istim putem. U C ilm a n o v o m - apartmanu jedino peraturu za leševe, dok se ne tranživo biće bio je mali majmun; ču sportuju na put bez povratka. Podigao je prvi poklopac. čao je na stolu i prstom »šara o« po Mlada Filipinka, bez rane na kosi m rtvog vode mariilskih »kasatelu. Podigao ju d r u g i . .. pa*. šm ugnuo je čim se ukazala Ista slika. Žrtvu Ahoja Lom pera? ninđina silueta. Lesli prosu svo piću iz bara po: Neposlušnu ili neupotrebljivu dcvojku, ili neotporne na sedative ko podu i nameštaju. Potom zapali jima se stimulišu raspoloženja za točnost i sačeka da se vatra proširi na drv enariju, sag i zavese. Crveni odlazak preko okcana? Ko su im odsjaj lelujao je po njegovom licu roditelji, braca, sestre? Gde su im zavičaji, gde su osmesi mladosti? I kao mnoštvo veselih, razigranih da li će se ikada okončati taj ne ruka. Kričanje majmuna ispuni ljudski lanac robova u savremeroć. Jedan čamac napuštao je ostrvo. nom svetu? I da li će kad utrne je

Pc>nv \Vest ■- B o r ila č k i’ w štiiie 10

V erovatn o su preživcli Omari za ključili da ¡o najbezbetlnijc da na puste leglo patova i grabili su pul luke. Plamen i/ /grade uskoro je osvetljavao obalu. I nebo.

Pa? Misliš da je glav ni inspek tor Brađcrs naivan? On tebe ne spominje bez sigurnih dokaza, ali sve je bliži cilju. Ako d o đ e dovde, neće.te spasti ni pet imuniteta, a kamoli tvoja samouverenost. Bradersu ne mogu ništa, to znaš. Onim sitnijim ribama nađeni načina da začepim moždane v ijuge, ali glav ni inspektor je nešto drugo. Slualaš? U San Zormen ulici, u San Francisku go re lo ie svetio na drugom - Zasad te samo slušam - cerio spralu. Covek za stolom buljio je ili se Hajblok, ali advokat kao da nije u leleion još lupao od ruke ili u sli ništa primeeivao. Nastavio je da mlatara kažiprstom ispred Hajbloku sa Floride, gde se nasmejana nalazila čitava porodica: otac, maj k o v o g nosa. - I ovaj telefonski poziv ne m iri ka, i eha sina. Hajblokovi. še na d o b i o nastavio je. -• Sve Možda je zurio i u hrpu novina, sa krupnim naslovima, koje mu je sam čuo: tip jav Ija da je na njegovu poturio njegov advokat MaiTi M o r adresu stigla kopija traka m e m o a gan. uvek lepo začešljan i elegan ra Marđžori Svon. Misliš da blefi tan, k o m e bi čo vek mirne duše ski ra? Naravno da ne, čuo si da je ci nuo pet godina s njegovih šezde tirao nekoliko mosta koja se po set. klapaju sa trakama kod tebe. Znači A mož.da je posmatrao advokada je istina. Sta je po sredi? Učena? Ili neka druga vrsta klopke. K o n tov prst koji je lebdeo pred njegovim o čim a neko vreme, kao ilust kurencija? Više ne znam šla da racija svega što je g o v o r io i g o v o mislim. rio. - Mož.da bi da se izvučeš, Marl'i? - naceri se Hajblok i slavi obe Onda se široka usta Arnolđa Hajbloka razvukoše u osmeh koji noge na sto. nije obećavao ništa određeno, ali - Si a ti je? - prasnu advokat. Pokušavam samo da nađemo rešebio je neprirodan. Zabacio je telo na naslon lolelje i stavio dlanove njc. Te trake mogu da te unište, na sto. ako se pametnu upotrebe. Nećeš -■ Dakle? - upilao je. moći da pobijaš autentičnost, po Advokat se namršti. stoje ljudi koji su stručni da u sve Ti nisi čuo nijednu reč od sve zavire i svašta iskopaju, ako im se ga ovoga? - ljutnu se Marl i. Jesi li tla znak. I šla ćc na to reći tvoja žena? Sinov i? pogledao naslove novina? -Jesam . Hoćeš tla mi pomošaš jedan

sok sa viskijem i došla leda? - za moli llajblok. Da li me uopšte slušaš? Nara\ no raširi ruke Hajblok. Advokat odšela do Iri/idera i lamo naprav i kokici. Potom se vrati i o d sutno stavi čašu pred svog poslo davca. Ponovo je podigao prsi. A kad počne iijuškanje, doći ćc i do ¡¿asa. Tvoj hemijski kombinat l i I cksa.su zasad miruje, jer formuili dr/.iš kod sebe kao ljubavnicu. Šta ako lo neko nado kod lebe? Ko? Da nećeš li da mi je ol11 ics? nabra obrve Hajblok. Via. ne govori gluposti, l/muć kao si malo smešc ud koje je na stradao samo Gambo, ali .. . (jas jc moj adut - nasmejao se I lajblok grohotom. Ako ne mogu tla ga prodani ili sa njim napravim karijei u. onda ću tla učenim A m e riku. Marfi se prvi put malo bolje za gleda li svog poslodavca. Oči su nm svetlelc čudnije nego inače. Mora tla je iscrpljen ili pod te m pe ra tjurom. Nisam ti to rekao ponovo jc podigao prst ■ ali sam saznao. Na vreme si se izv ukao i/ Gilmanovih kandži. Čujem tla se lamo svašta desilo. Neko je poubijao njegove ljutić, a policija jc nasla zapaljenu /gradu i ugljcnisane Icscvc. Jedan je pripadao Gilmanu, drugi još idciltiliklljll. Neka se poubijaju, briga me isceri se llajblok. Možda te na nešto podseća

Ponv Wesl - Borilačke vešline IO

podatak da su Gilmanovi ljudi za klani i raščerečeni čudnim oruž jem -nastavi M a r fi.- Raspolućene su im glave, vratovi, utrobe . .. Niš ta ti lo ne govori? - Ninđa, a? - Da, ninđa! Može i ovtle da za kuca na vrata, po gotovu ako ih ima više. Znaš li koliko je u A m e ri ci takvih i sličnih tajnih organizaci ja lanalika? Hajblok žesloko zamahnu ru kom i prosu piće po stolu. - Ako ne prestaneš da mlatiš lim prstom ispred mojih očiju, ođseći ću ti ruku /aurla. Advokat ustuknu. No, Hajblok se brzo primiri i sa izvinjavajućim osm ehom odm ah nu rukama. Marfi Morgan stavi še šir na glavu i sa fotelje dohvati svoj mantil. - Ja idem da vidim šla hoće onaj tip sa trakama - rekao je. ■ Koliko mogu da platim ako je novac u pi tanju? ••• Ti si advokat, ti odluči - slegnu remenima Hajblok. - Samo raz misli: možda bi mi nekaaferica p o mogla na izborima? Ljudi vole afe re, pogotovu ljubavne. - Ti si večeras nemoguć - o k r e nu se Marli, ispraćen gro m ogla s nim smehom. Zatim je ostao tako nepokretan, sleđenogosmeha, zagledan u okvir fotografije svoje porodice. Možda jc Marfi mogao tla nađe neko rešenjc, ali Hajblokov mozak je zaklju čio tla kola kreću nizbrdo. Tu je

Pony West - Borilačke veštine 10

m orao da sc izvede pravi potez. Nešto što ošamućuje, što će da prođrma kontinent. A to je gas. Gas spremljen u bočicu od spreja, u unutrašnjem džepu kaputa. Gas koji je krio i od najpovetijivijeg ćoveka u svom štabu, od Marfija. A od formule sc nije odvajao ni da nju ni noću. Nije verovao ni svom selu. Taj prokleto mali ali katastro falan komad papira u plastičnom omotu grejao mu je srce. Bilo je pi tanje dana kada će moći da ga pus ti u širi opticaj u svojoj fabrici u Teksasu. Ekipa hemičara, tehnologa, laboranata, inženjera i doktora radila je mesecima na tome, ali pravi rezultat bio je u rukama d o ktora Kamila Gravitanija. I kada mu je napravio malu količinu uz oraka i pokazao ispisanu formulu, dokto r Gravitani nađen je sledećeg dana u svom slanu mrtav. Na: laz: srčani udar. Hajblok sc i te večeri grohotom nasmejao. Da je bedni ¡talijanski emigrant znao šta ga čeka kada usavrši formulu, odu govlačio bi s tim bar deset godina. Međutim, njega je obmanula Hajblokova sr dačnost i darežljivost. Kao šio je obmanjivala mnoge, pa ponekad i samog Marfija Morgana. Ustao je i prošetao do prozora. Ulice San Franeiska ličile su na mravinjak. Hiljade vozila, milioni sijalica i svetlećih reklama, reke ljudi ... - T o je - rekao je sam sebi i pri tisnuo signal ispod stola.

Na vratima se pojavi momak duge kose i širokih ramena. U us tima je imao žvaku. - P o z o v i mi taksi - naredi mu Hajblok - a onda ste svi slobodni. - S v i , mister Hajblok? - Cuo si: svi. - 0 kej, mister Hajblok. Malo kasnije, Arnold Hajblok je sišao u podzemnu garažu. Taksi je čekao ispred samog ulaza. Taksi sta je bio crnac, a to je još više uč vrstilo Hajblokovu odluku. Na smejao se i izvadio pet dolara, ti.itnuvši ih zbunjenom eoveku u ruku. - T o je za vašu kapu - rekao je, pokazujući na kačkel bez. boje, uo bičajen za sve taksiste. Onda je iz vadio pedeset dolara, - A o v o je da me o v d e sačekale. Vraćam se za pola sala. - Vi ćete da taksirate? ~ nasmeja se čovek i pritom se ukazaše njego vi beli, ogro m ni zubi. - Nema pro blema, samo da javim stanici . .. - Nećeš ti javili ništa - odgovori Hajblok i sede za volan. Žalim iz kaputa izvuče bocicu i upravi je prema zbunjenom vozaču. Ispus tio je samo kratak mlaz. Ništa li nećeš javiti, prokleti crnjo ... I upali motor. Sačekao je da čovek zapadne u agoniju. Sklupćao se na betonu uz nekoliko posleđnjili trzaja. Tc lo je pop rim ilo lamnozelenkastu boju, koža i meso skupljali su se u neo bična oslrvca, zatim sc koža vraća la i pi'skala, izbijale su kosti. I laj-

Ponv Wesl - Borilačke vcšiiuc 10

blok dade gas, smejući se zadovolj -Jesi li za malo parfema, dušo? no. - upita je i sasu otrovni sprej. Za Uključio se u glavnu ulicu i pus tim dade gas. tio radio. Muzika ga je malo smiri U početku zaslcpljena, đevojka šakama istrlja oči, ali ubrzo se za la; otvorio je pro/.or i izbacio lakat. klatila. Nekoliko vozila je zaobiđe, Uputio so prema najprometniostatak pritisnu kočnice uz gro jim ulicama, gde je bilo prolaznika. Na semaforima, dok ih je propuš moglasno trubljenje. Međutim tao, ili na običnim pe.šačkim prclaono čemu su prisustvovali bio je šok zbog koga je i nastao pravi sao zima, mogao je mirno da izvede braćajni pakao. svoj pakleni pole/.. Birao je žrtve. Pred očima mnogobrojnih voza Zeleo je da najpre počne sa-nekim bednicirna, klošarima ili pijanci ča đevojka je nestajala, pretvarala se u čudovište, bojila se zelenom ’ ma. Međutim, zaključio je da to ne masom, koža je nestajala, prov iri hi postiglo željeni elekat. Zeleno svetio i truhljenje iza nje vali zubi, zglobovi, ispadale oči. ga opomenu ga da mora da nasta Neke žene su počele da vrište, a ljudi su bežali li svoja kola i zatva vi. Pogledao je u retrov izor. Srebrnasti »P orše« klizio je njegovim rali prozore u strahu da nešto slič no ne dopre tlo njih. Nalrat? nisu tragom. Iza »Poršea« zeleni »mereedes«, pa »kadilak« . .. reka koja mogli tla okrenu, napreci nisu mogli zbog njenog tela. Oni pozadi, teče, koja ništa ne sluti. Smo jao se s luđačkim sjajem u očima. koji nisu imali pojma o čemu se Pritisnuo je kočnico preci »zeb radi, žestoko su trubili. U daljini je odjeknula sirena policijskih rom«, ispred Nacional banke. Pogledao je u jednu mladu ženu, k o l a ... Mark Konors je dvadeset pet g o napadno odevenu, sa mini suk njom i dugim, lepim nogama. Bila dina proveo li policiji, ali ovakav leš još nije sreo. Slušao je smušena je napadno našminkana, jedna od i različita objašnjenja unezverenih »onih« koji kreću na »posao« u neki bar ili crveno osvetljene zgra ljudi okolo, no svi su se slagali u jednom - đevojka je pala posle de. I ona je uhvatila njegov pogled, kraće prepirko sa vozačem taksija, ali je zastala i isplazila mu se. koji je odmah otišao. Iskopnila je Hajblokovc oči blesnuše. litela bi da si prva, a? -- dovik- pred njihovim očima. Postala je kostur za nepunih minut-dva! nu. Konors je preko radija pozvao Ona se podboči i došeta do njeambulantna kola, da bi mogao ne ga. • Šta si rekao, pederi,!? - nabrala kako da uspostavi red na ulici. Neka vozila su počela da se tlokoje nos u najvećem preziru.

Pony W est- Borilačke veštine 10

pavaju prolaza preko trotoara. Kohops je zapisao nekoliko sveđoka, a onda je prcneo upozorenje osta lim patrolnim kolima da se u je d nom laksi-vozilu nalazi neki mani jak. Samo, broj nije znao. Niko nije znao, niko nije obraćao pažnju na jedan taksi među stotinama istih. Konors i njegov mlađi kolega. Vejd Danlon, uspeli su da održe kakav-lakav red. Bar su uspeli da om ogu će prolaz ambulantnim ko lima. Bolničari koji su i/išli sa no silima, zbunjeno su zastali nad os tacima nesrećne devojke. Jedan od njih se okrenu prema Konorsu: -- Kako o v o da pokupimo? - za brinula. - Lopatom? Poziv iz kola odvojio je Konorsa od njih. N eko je sada obaveštavao da se sličan incident d ogod io samo kilometar južnije: kao ku gom zaraženi umrli su jedan čovek i jedno dete. Sada liče na kosture. N e k o je uspeo da zapamti dva prva znaka taksija. Konors obrisa znoj sa čela i uze mikrofon. • o vd e 3-5-54-3 . . . Im am o vesti o još nekim slučajevima. O p el je taksi u pitanju! Treba zamoliti tak si stanicu da naredi svim svojim vozačima da ostanu na mestima gde se zateknu! Razumete? Onaj luđak sigurno neće stati i biće uo čen. Prijem! Vejd Danlon je pom era o prva kola u najpovoljnije položaje kako bi se stvorio red i kolone vozila na stavile put kroz vlažnu noć San

Franciska. Kada se približio K o norsu, prim ciio je da je sada još ljući i uznemireniji. Po čelu su mu izbile krupne graške znoja. - Još dvoje - procedio je polica jac i skinuo kapu sa prore đenog lu mena. • Gde? - I s p r e d »H ilton a« . . . Manijak bira najprometnija mesla, slo mu . . . On se potom ubaci u kola i sačeka da se Dan ton smesti na su dište pokraj njega. Uzdanuo je i ubacio u prv u. - Da mi je samo z n a t i . .. - m r mljao je, puštajući sirenu u pogon.

Kada je pritisnuo bočicu, Hajblok je zaključio da u njoj više nema gasa. T o je bit) znak da se više ne sme zaustavljati. Taksi si gurno nije ostao nezapažen. Svedoci su rekli svoje, rekao je i on, ali u malim količinama. Iza njega ju oslalo dvanaest leševa. Dvanaest zelenkastih kostura. Kad god je is puštao otrov, držao se pravila da ne diše pola minuta i da što brže beiti sa lica mesla. Sada je morao da se zaustavi i oslobodi vozila. Sačekao je da se taksi nađe na st rmoj ulici i tu se parkirao. Skinuo je kačkol i op rezn o napustio seđišle za volanom. Osvrnuo se nckolilo puta i pustio ručnu kočnicu. Kola su krenula pravo, prema lučkom delu. Hajblok se ispravi i nasloni'na

drvena vrata neke garaže. Posle svega morao je da zapali cigaretu i da sredi utiske. Sve je po čelo d o bro i završilo se jo š bolje. Policajci mogli da jure sve taksije po gradu, njega neće biti ni u jednom. Mogao je i sa o v o g niesta da osmatra m e tež, blesak plavih kovitlajućih sire na i njihov prodoran zavuk na raz nim meslima, kako se gubi i pono vo izranja. Okrenuo je glavu. Jedan srebrnasli »p orše« zaustavio se nedale ko od njega. Covek koji je iz njega izišao, za trenutak mu se odnekud učini poznat, ali .. . Lice mu nije video, bio je pod seiikom. Možda je stanovao u blizini? Ili nije imao vatre? I l i . .. Ostao je na mestu kao prikovan nekom nevidljivom silom. Odjednom se nasmejao. - Pa to je stvarno ludo ~ rekao je glasno kao da je čuo dob ar v i c . - Pa to je . . Covek se približavao bez leći, iako se Hajblok smejao i smejao', .. Malo kasnije, policijska kola su se uz škripu kočnica zaustavila prekoputa. Mark Konors je pal cem ođig ao obod kape i izdužio vrat. - Taćno kako su nam javili, Vejd rekao je svom kolegi, pokazujući niz ulicu. Taksi se slupao o stub, ali unutra nema nikoga. Mislis tla je taj? Možda je onaj tamo nešto v i deo? pokaza Danlon prema llaj-

Pouv West - Borilačke; ve.iline 10

bloku naslonjenom na drvena vra ta garaže. - Hajde da ga pitamo - p rom r mlja Konors. Oba policajca su se približila Hajbloku, sa čijeg lica nije silazio osmeh: Zapaljena cigareta tlogorcvala je među prstima, stvarajući pep eo dug pola prsta. Mark K o nors se zagleda u čoveka nekoliko ćasaka, a onda ga pozdravi po pro pisu. - Oprostite, mister Hajblok - na klonio se stari policijac - nismo vas prepoznali. N ećem o vam dosa đivati, oprostite . . svako dobro. Konors nastavi put, ali Vejd Danton ga nije sledio. Zagledao je Hajbloku otvorenih usta, Koliko upadljivo i dugo da je Konors m o rao da se vrati i da ga povuče za ruku. - Hajdemo, d o đ a v o la . ... - Zašto, Mark? - pogleda ga Dan lon. - Pa ovaj te i ne, čuje. Ne čuje? Kako . .. kako to mis liš? Konors pođe za Dantonovim po gledom i skoro odskoči. Arnolđ Hajblok stajao je uspravno, .»li samo zahvaljujući tome sto je bio ilo drške pro bođen »k ala n om «, dugim samurajskim mačem, čiji je drugi kraj virio s druge strane vra ta. Neka mu se nebo smiluje prekrsti se Konors i otrča tlo kola. Vejil Danlon nije uspeo da izvu če »kalanu« iz |lajb lokovog tela.

Pony West - Borilačke \'eštine I O

Glava osma Restoran »L u d e dvadesete« bio je pun. Pun dima, glasova, lepih nogu na pozornici i mirisa iz čuve ne kuhinje. Tabasko Pit je pogle dao u svoj sat. Advokat Arnolda Hajbloka bio je lačan, u minut. Sta jao je na ulazu i osmatrao salu. Samo jedno mesto bilo je slo bod no. Tako mu je rečeno, neka sedne /.a sto gde je bilo slo bodno mesto. Sa njim je bila i Sumiko. Pili su »m artel« i ni po čemu se nisu iz dvajali od veselih gostiju i šlimunga kakav je restoran umeo da pri redi svake večeri, uz zvuke evergrina i program začinjen lepotieama u ruhu dvadesetih godina. Ludih dvadesetih. MalVi Morgan priđe stolu, skide šešir i nakloni se ljupkoj Japanki. Onda sede i zagleda se u Pita. - Da li sam d obro seo? - upitao je. - Naravno, gospodine - reče pla vokosi momak. - Da li ste za »m a r tel«? - Ne. - Možda neko drugo piće? Bilo St a? - No - odbi advokat. - Ovđe sam poslovno i ne bih se dugo zadrža vao. Sta imate za mene? - O vo - izvadi Pit tri trake i slavi ili na slo. Marti ih je posmatrao kao tla su otrovne. - S t a tražile za njih? - upitao je tiho.

- Ništa - nasmeja se Pit. - Ništa? - Ništa - potvrdi ponovo. . - N e razum em - istinski ni|e »hvatao advokat gledajući čas u Pila. čas u Sumiko. - Da li s l i o v o t r a k e .. . - Da. T o su m emoari Mardžori Svon ~ klimnu glavom Tabasko Pit. - Međutim, sve što tražim od vas je da ih zapalile preda mnom. - Za . . . zapalim? trže se ov aj. - Č u l i sle d obro - nasmeja se mladić. - Garanlujem da nisu prosnimavanc. T o je druga kopija. - A l i . .. - Hoć ete ili nećete? Advokat ili privuče sebi, još u nevoriei. Međutim, lica mladića i de vojke njsu odavala ništa sumnji vo. Čak je izgledalo da ih sve lo za bavlja. Izvukao je jednu traku, a kad je vid eo da oni ne reaguju -■ iz vukao je sve tri, pomešao, iskidao,a potom izvadio upaljač. Pit mu poturi tacnu, stavi na njih lrake, a onda Marti Morgan krosnu upa ljač. Plamen je liznuo u trenu i za n e koliko trenutaka sve sagoro. Odahnuo je. - Mogu li sada da odom? upi tao je. - A ko nećete piče . .. - Ne. I još m e k ne razumom. - Razumecete kad se vratile. ■ Možda ... Malo pogrbljen. advokat Mari i Morgan napustio je lokal. Sumiko se okrenu prema Pit li i podiže

Ponv Wasl - Borilačke vcšliiic 10

čašu. - Kad misliš da će doći? - upita la je ona. - S a d a - o s m e h n u o se plavokosi mladić, gledajući kako se na ulazu pojavljuje vilka, mišićava figura odevena u kožne panlalone boje meda i Zelenu kožnu jaknu. Prišao je stolu i prstom razmazao garež od trake po tacni. Onda prst stavi Sumiko na nos. - Da li negde idemo? -- upita Pit. - J a ću u krevet -• reče Lcsli uh vativši Sumiko za ruku. - Naravno, posle »martela«. Imaš vatre, Pit? - Naravno, zašto?

- Ostavi i o v o na lacnu— dobaci l.esli i pruži mu plastičnu om otn i cu sa nekim papirom unutra. N e koliko easaka posmalrao je pla men kako guta i savija plastiku. Osećao se neprijatan miris, ali Su miko sve to zali konjakom. -■ Može li se znati staje to? - upi ta ona. - Možda jodnog dana - odgovori Losli i nali sebi konjak. Onda ga podiže prema svetlu; iskrio je u stotinama sveilucavih zvezdica. -Z b o g o m , mljao je.

KRAJ

Filipini

pronir-

vam preporučuje novu knjigu

PUT U NAPR ED NI KARATE

Ova knjiga će vam svojim sadr žajem omogućiti napredovanje u vežbanju KARATEA. Stari - tradi cionalni i nov način vežbavanja K A R A TE A . Kom pletna psihička i fizička priprema. S A N Č I N i TENŠO kate koje se zbog izuzetnih vrednosti vežbaju u g o to v o svim stilovima. Efikasne kombinacije SPARIN G. Specijalni sistemi vežbanja K A R A T E A sa Okinave. Ži

votni put i vežbanje 10 najvećih majstora - akademika karat,ea. K a k o otkloniti greške i povrede. Kak o odabrati stil za vežbanje i drugo. Sve ilustrovano sa 340 fotografi ja. Cena 450 dinara. Plaćanje pouz ećem. UZ S V A K U KNJIG U B E S P L A T A N K A R A T E POSTER. Naru čiti na adresu: Borislav Vujić, poš. fah 2 11090 Beograd.

- H oćeš li da ti donesem kauč da bi radip u bašti? - Im am utisak da ćem o još dugo čekati, tek je prem estila slušalicu na drugo uho!

- Uzim ate svakako već osmu čašu, dragi prijatelju!

- Neću vas pratiti, draga tašto, kad ionako poznajete put!

- Baš

dobro! Ionako imao sitno!

nisam

- Pročitala sam vaš horoskop za danas . . . Pripremljena sam na to da ste loše volje.

BIBLIOTEKA T O M SERIJA M I S T Filmovi strave i užasa oduvek su izazivali v eliko interesovanje. Evo prilike da, čitajući knjige, uživate u nev erovatnim d o življajima glavnih junaka i zbivanjima o k o njih. Serija M IS T bib lioteke TO M om ogućuje vam uzbuđenje i bez film skog platna. Karl Dredston: 1. L O N D O N S K I V U K O D L A K 2. F R A N K E N Š T A J N O V A N E V E S TA Knjige su štampane latinicom, džepnog su formata, ko rice u boji, plastificirane. Gena knjige po komadu je 220 dinara. Članovi Kluba E U R E K A imaju popust 20%. Priloženu narudžbenicu poslati na adresu: DEČJE N O V IN E , 32300 Gornji Milanovac, ođeljenje prodaje knjiga.

NIRO » D EČ J E NOVINE« GORNJI M I L A N O V A C - prodaja knjiga -

N A R U DZ B E N I C A - NĐ Ovim n eop ozivo naručujem knjige serije MIST: L O N D O N S K I V U K O D L A K komada po ceni od 220 din. FRANKENŠTAJNOVA NEVESTA k o m a d a po ceni od 220 din. Sumu od . ...... din. platiću poštaru prilikom preuzimanja knjiga. . Knjige poslati na adresu: -...'........ - . ...........................- .........

IME I P R E Z IM E -

ULICA I B ROJ............. ........ ...-....................— ...-...........— ... - ... BROJ PO ŠTE I M E S TO - . ....................-... ............... ..... ............. BROJ Č L A N S K E K A R T E - .......................— f-------------------------datum.....

... .

svojeručni potpis

U aprilu Ninđa 11

BANZAI! . . . Suženim očim a ninđa je m erio protivnika pred so bom . Glatko, tamno lice, uski prorezi očiju, tanke, čvrsto stisnute usne. T o lice nije g o v o rilo ništa. Čak ni n jegovom oštrom p o gledu. N o zato je m nogo rečitije g o vo rila stara, izbledela u nifor ma sa epoletam a generala i dai-katana pod čo vek o vo m levom rukom. N inđine o či su u deliću sekunde ispitale svaku šaru raskošno ukrašenog balčaka. Ć ovek kom e je pripadalo ovakvo oružje nije bio običan p rotivn ik . . .