RAT ZA VODU

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

1/20

COBA Systems RAT ZA VODU

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

2/20

VODA U našem telu voda je: rastvarač, podmazivač, rashlađivač, prevoznik Voda je sastavni deo svakog tkiva, ona je nužna za: regulisanje telesne toplote prenošenje hranljivih materija uklanjanje otrova i otpada održava količinu i viskozitet krvi omogućava rad svake ćelije Voda u telu čini: 70% tela 85% krvi 80% mozga 70% mišića 10% zuba Manjak vode u organizmu stvara preduslove za: konstipaciju (zatvor) upalu žuči stvaranje kamenca u bubregu Svakodnevno treba piti barem 2 do 3 litra vode pri telesnim naporima, a na vrućini još i više. Ne zaboravite da svaki dan izgubimo većinu onoga što smo popili: putem znoja (300-400 ml = dve čaše vode) putem mokraće (1500-1800 ml = 7 čaša vode) putem stolice (200 ml = 1 čaša vode) COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

3/20

disanjem (400 ml = dve čaše vode) Čak i kada mirujemo gubimo dnevno oko 2,5 litara vode.

Gubitak od samo 3% tečnosti rezultira umorom, a 10% gubitka vode može ugroziti ljudski život.

Kad i kako treba piti: u malim gutljajima, ćesto, nikad ledeno piće. Najbolje vreme za vodu je jutro. Treba piti na prazan stomak. U toku dana dobro je piti pola sata pre obroka i barem dva sata posle jela. Ako ste od onih koji nikad ne osećaju žeđ, oprez! Voda je organizmu nužna pa je, ako je potrebno, i na silu uvedite u svoje navike. Za početak pomoćiće boca vode koja će biti na radnom stolu. Ako vam je na oku i na dohvat ruke, probajte gutljaj po gutljaj, bar do dva litra na dan.

Koliko je to u čašama. Prema nekim računicama broj svojih kilograma podelite sa 8 a rezultat je broj čaša od 2 decilitra koje morate popiti svaki dan.

Vodu treba piti u velikim količinama što više.

Ne postoji mogućnost da se popije previše vode. Zdravim bubrezima voda je potrebna da ne bi radili u prazno i ne postoji opasnost da ih preoptertimo ako unosimo više vode.

Kako se podiže okolna temperatura, povećava se i gubitak tečnosti, jer isparava veća količina vode koja se nalazi u ćelijama. Dehidracija prouzrokuje vrtoglavicu, umor, glavobolju, slabost i gubitak koncentracije.

Pijte vodu i kad osetite glad. Signal žeđi često se prevodi i u signal gladi pa se tada uzima više hrane nego što je potrebno i dolazi do gojenja. Zbog toga, čim osetite glad popijte čašu vode.

Ne čekajte da ožednite jer do tada ste već izgubili pola litra vode iz tela.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

4/20

Букти рат за воду — Може ли Србија вратити изворе од странаца CC0 / Pexels

Мира Канкараш Тркља

Недостатак воде ће до 2025. године за две трећине светске популације бити свакодневна реалност. Ако већ не можемо да вратимо оно што смо продали странцима, макар да се ту зауставимо. Да не останемо без водовода и геотермалних вода. До 2050. године глобална потражња за свежом водом ће порасти више од 40 одсто, а најмање четвртина светске популације ће живети у земљама са „хроничним или честим“ недостатком чисте воде.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

5/20

На то је пре два месеца указао генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, и упозорио да без ефикасног управљања воденим ресурсима ризикујемо интензивне спорове и повећање тензија међу земљама.

CC0 / PIXABAY

Србија пред националном катастрофом: Извори воде у рукама странаца

Тренутно више од 800 милиона људи нема приступ исправној пијаћој води, а од 7,6 милијарди становника наше планете, више од 2,5 милијарде нема основне хигијенске услове. Према извештају УН, број житеља Земље 2050. ће порасти чак на 9,8 милијарди. Зато и не чуди процена да ће потражња за пијаћом водом бити готово двоструко већа него што је сада. То су најновије процене, али да је то већ дуго тренд, опште је познато. Својевремено смо са подсмехом дочекали вести из ЕУ да су поред штедљивих сијалица своје житеље практично обавезали и на штедљиве водокотлиће. Свесни будућег значаја ресурса какав је вода, још 2011. су почели да уграђују штедљиве водокотлиће који су потрошњу воде са просечних 10 литара по испирању смањили на чак три литра. Тиме се, како су израчунали, годишње уштеди четрнаестодневна потрошња воде у свим домаћинствима у Европи. А шта смо ми у Србији за то време урадили? Тим истим странцима који су штедели своје ресурсе, наше смо почели да рапродајемо. Министар за заштиту животне средине Горан Триван сматра да Србија треба да нађе начин да врати власништво над продатим изворима пијаће воде.

„Распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи и мислим да би требало да нађемо начин да то враћамо колико год је могуће“, изјавио је Триван, окривљујући оне који су продавали тај национални ресурс који је услов нашег опстанка. Због воде се, упозорио је министар екологије, тренутно у свету воде многи ратови. Према подацима које је за говорницом УН у јуну изнео председник Боливије Ево Моралес, од 1947. године због воде је забележено 37 међудржавних сукоба.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

6/20

CC0 / PIXABAY

Распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи

У студији Института „Пацифик“ у Окланду пак наведено је како се само од 2010. до 2013. због воде у свету водио 41 оружани сукоб, који је наизглед био верски, политички и економски, али је у суштини то била борба за пијаћу воду. „Уколико се тренутни обрасци потрошње не смање, две трећине светске популације суочиће се са недостатком воде као својом свакодневном реалношћу до 2025. године“, рекао је Моралес. Према свим стручним истраживањима, како домаћим тако и страним, Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, од чега је експлоатисано тек око 20 одсто. То је и био разлог да надлежна комисија Уједињених нација Србију уврсти међу првих педесет земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде. У исто време, регистровано је и 286 различитих типова минералних, термалних и термо-минералних вода. Према Закону о водама, оне су добро од општег интереса и неотуђиво су добро у државној својини. Закон, међутим, под одређеним условима, дозвољава право коришћења јавног водног добра, што водећи страни произвођачи флаширане воде у Србији већ увелико експлоатишу.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

7/20

Економиста Нада Видовић, која се дуго и истрајно бави овим проблемом, за Спутњик каже да је Србија за 60 милиона евра у тишини продала изворишта воде, без јавне расправе, без мишљења јавности и сагласности својих грађана. А вода је, напомиње, јавно добро и није смела да буде продата.

© PIXABAY

Спрема се рат за воду — Србија на путу капитулације

„У земљама ЕУ су забранили продају, односно приватизацију фабрика воде Уставом и Законом. Они су сачували своје воде као највредније благо а купују нашу и богате се јер им ми дозвољавамо“, каже Видовићева.

Шта Србија, у којој стране компаније већ држе око 80 одсто производње флаширане воде, може да уради по питању стратешког ресурса 21. века, што вода сигурно јесте. То што су Уједињене нације још крајем 2002. године воду прогласиле „друштвеним и културним добром“ а не економском робом, нашој политичкој елити ништа није значило. Те исте 2002. године путем Београдске берзе куповином већинског пакета акција, „Колинска“ из Словеније је стекла власништво над „Паланачким кисељаком“ из Смедеревске Паланке. Једна од најзначајних приватизација фабрика воде у Србији, подсећа Видовићева, била је 2004. године, кад је већински пакет акција српског бренда „Књаз Милош“ из Аранђеловца, која држи скоро четвртину српског тржишта флашираних вода, откупила „Денјуб фудс група“, а од њих холандска компанија „Адријатик“. Друга по продаји, „ББ Минаква“, која држи 18,5 одсто тржишта, у власништву је „Глобал вотер инвестмент групе“ са Девичанских острва. Видовићева додаје да су за 26,5 милиона евра „Београдску индустрију пива“, која експлоатише и флашира минералну воду, купили у јулу 2007. године литванска фирма „Алита“ и шведска „Јунајтед Нордик бевриџис“.

© REUTERS/ HANNAH MCKAY

Упозорење из Њујорка: Велики рат на помолу, али не због нафте

У септембру 2008. године, за четири милиона евра држава је продала предузеће „Нова слога“ из Трстеника, које производи „Мивелу“, чији је тржишни удео нешто изнад пет одсто. Купац „Мивеле“ је београдски „Фриком“, чији је власник „Агрокор“.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

8/20

Пo мишљењу Видовићеве, тешко се може очекивати да ће неко испустити из руку тако важан ресурс јефтино купљен. Она не види начин да се та продаја поништи и ми повратимо власништво над продатим изворима пијаће воде, што заговара министар Триван.

„Стално заборављамо најважнију ствар, а то је да ММФ и Светска банка управо траже од нас и условљавају нас продајом изворишта и предузећа која се баве дистрибуцијом воде и водоснабдевањем“, указује Видовићева. У последњих неколико година, како напомиње, половина добијених кредита Светске банке и ММФ-а садржавала је приватизацију воде као услов. Она упозорава и на опасност пристајања на модел јавно-приватног партнерства, који се све чешће заговара у решавању питања водоснабдевања, па и код нас. То нам, како сматра, неће донети ништа добро уколико наша брига буде улагање у инфраструктуру јер су то највећа улагања, а у њу се није улагало деценијама. Странац неће улагати у то, њега занима дистрибуција, он очекује брз профит, објашњава она и упозорава да ће цех платити грађани кроз повећање цене воде које ће бити вртоглаво.

CC0 / PIXABAY

Распродају воде и водовода скупо су платили, и то не само вишеструко скупљом водом, у Румунији, Бугарској и Мађарској

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

9/20

„У ЕУ су после продаје водовода схватили шта су урадили и поново су та предузећа враћали под окриље државе. Хајде да бар једном учимо из грешака других, а не да стално понављамо исте“, напомиње Видовићева.

Распродају воде и водовода скупо су платили, и то не само вишеструко скупљом водом, у Румунији, Бугарској и Мађарској. Будимпешта је на крају по двоструко вишој цени од продајне откупљивала градски водовод од приватника који их је ојадио. Интересантан је пример приватизације водовода Велике Британије, где је она спроведена након доласка Маргарет Тачер на власт. Паралелно с растом цена, опадао је квалитет воде и снабдевања. Да би спречила последице по становништво и инфраструктуру, држава је на крају била приморана да на конто приватне фирме поново уложи јавна средства у одржавање инфраструктуре водоснабдевања. Због сличних искустава, у Паризу је 2009. године водоснабдевање поново стављено под јавно управљање. У Берлину се постепено враћају приватизовани делови водовода захваљујући иницијативама разних удружења и акцијама грађана. Приватизација водоснабдевања законом је забрањена у Холандији. Њихову воду не дају, али је у другим земљама експлоатишу пошто имају једну од три највеће светске компаније за прераду воде.

Упозорење из Њујорка: Велики рат на помолу, али не због нафте © REUTERS/ HANNAH MCKAY

Генерални секретар УН Антонио Гутереш упозорио је да се предвиђа да ће до 2050. године глобална потражња за свежом водом порасти за више од 40 одсто, а да ће најмање четвртина светске популације живети у земљама са „хроничним или честим“ недостатком чисте воде. Он је у Савету безбедности УН рекао да се у свим регионима света повећавају напори да се приступи води, напоменувши да три четвртине држава-чланица УН дели сливове река или језера са својим суседима, пренео је АП.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

10/20

© PIXABAY

Спрема се рат за воду — Србија на путу капитулације

„Вода, мир и безбедност су нераскидиво повезани. Без ефикасног управљање нашим воденим ресурсима, ризикујемо интензивне спорове између заједница и сектора и повећање тензија међу земљама“, упозорио је Гутереш. Он је нагласио да су УН спремне да се ангажују у превентивној дипломатији како би спречиле да борба за воду прерасте у сукобе. Председник Боливије Ево Моралес истакао је да је од 1947. године забележено 37 сукоба између земаља у вези са водом. „Уколико се тренутни обрасци потрошње не смање, две трећине светске популације суочиће се са недостатком воде као својом свакодневном реалношћу до 2025. године“, рекао је Моралес. Он је подсетио да тренутно више од 800 милиона људи нема приступ исправној пијаћој води, а да више од 2,5 милијарди људи нема основне хигијенске услове.

Танјуг

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

11/20

Спрема се рат за воду — Србија на путу капитулације © pixabay

Мира Канкараш Тркља

Недавна вест да ће се српска „Вода вода“ ускоро наћи и на тржишту Кувајта колико је обрадовала, толико је и отворила многа питања. Зашто је то једна од ретких фабрика воде које су још остале у српским рукама и да ли смо ресурс 21. века, што вода сигурно јесте, морали тако олако, па и неодговорно, да препустимо странцима? Иако ће Кувајт бити седмо извозно тржиште за „Воду воду“, у том послу никада се не зна. Јер како је пре пола године изјавио сам Војин Ђорђевић, власник те фабрике, чињеница је да сви постојећи мањи произвођачи не послују лако и могу само да се надају да ће им неко од великих понудити да уђе у сувласништво или власништво. А то „велики“ значи велике мултинационалне компаније које у Србији већ господаре водом и, уверен је Ђорђевић, неће дозволити другима да се развијају, да истражују или инвестирају у флаширање негазиране воде, осим у неким мањим количинима.

PIXABAY

Направљен уређај који у пустињским условима прави воду за пиће из ваздуха

А вода је стратешки ресурс 21. века. Оно што је нафта била у прошлом. Уосталом, Уједињене нације су још крајем 2002. године воду прогласиле „друштвеним COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

12/20

и културним добром“, а не економском робом. Најцрње прогнозе предвиђају чак и ратове за залихе пијаће воде. У студији директора Пацифик института у Окланду, наведено је како се само од 2010. до 2013. због воде у свету водио 41 оружани сукоб који је наизглед био верски, политички и економски, али је у суштини то били борба за пијаћу воду. Према свим стручним истраживањима, како домаћим тако и страним, Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, од чега је експлоатисано тек око 20 одсто. То је и био разлог да надлежна комисија Уједињених нација Србију уврсти међу првих педесет земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде. У исто време, регистровано је и 286 различитих типова минералних, термалних и термоминералних вода.

По Закону о водама, оне су добро од општег интереса и неотуђиво су добро у државној својини. Закон, међутим, под одређеним условима, дозвољава право коришћења јавног водног добра, што водећи произвођачи флаширане воде у Србији већ увелико експлоатишу. Неки су куповином акција пунионица воде дошли и у њихов посед, као што је био случај када је контролни пакет акција „Паланачког кисељака“ из Смедеревске Паланке на Београдској берзи купила словеначка „Колинска“. Прва приватизација фабрика воде у Србији догодила се 2004. године, када је „Денјуб фуд група“ откупила већински пакет акција српског бренда „Књаз Милош“ из Аранђеловца. Потом је 2005. године, „Кока-кола“ купила фабрику воде „Власинка“. Уследиле су продаје странцима и других фабрика. У домаћим рукама су, поред „Воде воде“, практично остале Фабрика минералне воде „Хеба“ из Бујановца и „Милан Топлица“ из Прокупља. Заједничко свим овим приватизацијама је да су купци плаћали по неколико милиона евра, а да су њихови чисти профити годишње премашивали пола милијарде евра. Економиста Нада Видовић каже да 90 одсто ресурса пијаће воде које су дате под концесију или приватизоване углавном контролишу три светске компаније из Немачке, Француске и Холандија и америчка „Кока-кола“, оценивши да Србија није искористила шансу коју је имала са најбогатијим природним ресурсом.

© YOUTUBE/STORYFUL NEWS

Велика канадска река нестала за само четири дана! (видео)

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

13/20

Она, међутим, упозорава да приватизација пунионица и извора минералне воде у Србији које су завршиле у рукама „странаца“ представља само увод у приватизацију државних предузећа која се баве водоснабдевањем грађана. А тај задатак произилази, како напомиње, из договора са ММФ-ом, у координацији са Светском банком, Европском инвестиционом банком и Европском банком за обнову и развој. Модел такозваног „јавно-приватног партнерства“, отворио је могућност заробљавања изворишта питке воде, али и преузимања јавних комуналних предузећа која се баве пословима водоснабдевања грађана. Поједина државна предузећа у локалним самоуправама већ су ушла у посао „приватног партнерства“ са страним компанијама због пречишћавања воде, што је улазница у приватизацију градских водовода, сматра Видовићева.

А то у преводу значи власништво над пијаћом водом у градовима широм Србије. Добри познаваоци ове проблематике која се углавном држи далеко од очију јавности, кажу да је у земљама у транзицији један од услова „европских интеграција“ био приватизација воде и водовода. Оквирном директивом Европске уније о водама из 2000. године, када је и званично успостављен „интегрални оквир за заштиту и побољшање квалитета водних ресурса“, прокламовани су главни циљ европске и националних политика управљања водним ресурсима. Тиме је отворена могућност и државама и компанијама на европском континенту и ван њега, да крену у „осигурање доступности довољне количине воде за задовољење потреба људи и животне средине Европске уније“. Видовићева је подсетила на апел нашег чувеног експерта за водно богатство, професора Грађевинског факултета у Београду, др Бранислава Ђорђевића, још с почетка 2006. године да се не продаје Београдски водовод и канализација. То је изјавио после присуствовања преговорима ММФ-а у Београду када је од нас тражено да продамо Београдски водовод. Видовићева указује и на случај Новог Сада који има у плану да ЈКП Водовод и канализација остане у власништву града до 51 одсто акцијског капитала предузећа, а да „инвеститор“ преузме 49 одсто. При томе би, напомиње, анексом уговора било регулисано да „инвеститор“ има равноправно са градом сва управљачка права. На такав издашан позив стигле су, како наводи, и понуде из Француске, Немачке, Грчке и Израела.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

14/20

© REUTERS/ HANNAH MCKAY

Јестиви балони воде шаљу флаше у прошлост

Она сматра да би Србија требало да учи на туђим добрим примерима, али и на грешкама. Тако Турска извози воду Израелу у замену за високу технологију. Распродају воде и водовода скупо су платили, и то не само вишеструко скупљом водом, у Румунији, Бугарској и Мађарској. Будимпешта је на крају по двоструко вишој цени од продајне откупљивала градски водовод од приватника који их је ојадио. У Италији су грађани на референдуму одлучили да се вода не сме приватизовати. То је дефинисано и Уставом, иако је било неуспелих покушаја да се избегне воља народа и учини услуга крупном капиталу.

Интересантан је пример приватизације водовода Велике Британије, где је она спроведена након доласка Маргарет Тачер на власт. Паралелно с растом цена, опадао је квалитет воде и снабдевања. Да би спречила последице по становништво и инфраструктуру, држава је на крају била приморана да на конто приватне фирме поново уложи јавна средства у одржавање инфраструктуре водоснабдевања. Због сличних искустава, у Паризу је водоснабдевање поново стављено под јавно управљање 2009. године. У Берлину се постепено враћају приватизовани делови водовода захваљујући иницијативама разних удружења и акцијама грађана. Приватизација водоснабдевања законом је забрањена у Холандији. Њихову воду не дају, али је у другим земљама експлоатишу пошто имају једну од три највеће светске компаније за прераду воде. Богати државни фондови, попут оног у Норвешкој, већ дужи низ година усмерени су на куповину извора питке воде широм света, углавном у земљама у развоју, процењујући како након ере нафте долази ера воде.

PEXELES

Странци носе злато из Србије

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

15/20

Уосталом, децембра 2014. године председник Европске комисије рекао је да приватизација воде не долази у обзир. А у последњих неколико година половина кредита Светске банке и ММФ-а садржавало је приватизацију воде као услов враћања дуга, напомиње Видовић. Она указује и на тајни извештај САД из 2004, који је потом објавио „Гардијан“, у коме се наводи оцена Пентагона како САД морају у најкраћем могућем року да дођу у посед водних добара на оним местима у свету у којима их има највише. У првој половини 2011. Хилари Клинтон, тада државна секретарка САД, од обавештајних агенција је наручила студију о „могућности оружаних сукоба узрокованих недостатком воде“. Њихов извештај са црним прогнозама у марту 2012. био је разлог за покретање пројекта „Вотер партнершип“, којим је администрација Барака Обаме одлучила да умрежи владине агенције, невладине организације и приватне компаније, како би био избегнут такав сценарио. После свега не треба да чуди констатација директора Института „Јарослав Черни“ др Милана Димкића изречена пре годину дана у Српској академији наука и уметности да ће Европска унија, кад отворимо Поглавље 27, од нас захтевати да у заштиту и поправљање квалитета пијаће воде уложимо 10 милијарди евра. Свака помоћ ће нам бити драгоцена, али би најбоље било да то радимо сопственим новцем, знањем и умећем, поручио је тада Димкић.

Због богатства водним ресурсима Србија је, није тајна, одавно на мети мултинационалних компанија из САД и ЕУ, практично откад је и почела глобална битка за освајање изворишта воде.

„Стратегија реструктурирања комуналних предузећа у Србији“ је усвојена, а када је реч о водоводима, она ће се, како је тада објашњено, односити на оне који се „баве искључиво производњом, каналисањем и пречишћавањем воде“. А то су управо они у Београду, Нишу и Новом Саду, дакле највећи комплекси водоводне инфраструктуре. На самом крају прошле године директор ЈКП Београдски водовод и канализација Драган Ђорђевић је констатовао да је неопходна изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и да је Град Београд ангажовао консултантско тело Светске банке, Интернешенел фајненс корпорејшен, да предложи најбољи модел за обезбеђивање ових инвестиција. А јавно-приватно партнерство је, како је рекао, једно од могућих решења.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

16/20

Имамо ли разлога за бригу? Поготово пошто смо странцима већ препустили нашу воду коју нам сада флаширану продају и на томе остварују профит. Залихе питке воде којима располаже Србија су добро које припада и будућим генерацијама. Због тога би било упутно да се, уместо владајуће нетранспарентности, о питању стратешког ресурса 21. века одлуке доносе после расправе у којој ће бити питана стручна и најшира јавност у Србији.

Јестиви балони воде шаљу флаше у прошлост © REUTERS/ HANNAH MCKAY

Јестиви водени балони, који могу да служе као замена за пластичне флаше и чаше наћи ће се у продаји за око годину дана. Ове балоне направила су три инжењера још 2014. године. Они сада прикупљају новац, како би њихови јестиви балони изашли на тржиште. „Наша мисија је да амбалажни отпад нестане“. „Оохо“ је одржива замена за пластичне флаше и чаше, направљена коришћењем смеше натријум-алгината, узетих из мрких алги и калцијумхлорида.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

17/20

© REUTERS/ HANNAH MCKAY

Балони су у потпуности природни и биоразградиви

Балони су потпуно су биоразградиви и природни, да их можете јести. То су флексибилни пакети испуњени водом, на којима можете да избушите рупу и пијете директно из њих или да их конзумирате целе. Паковање је јефтиније од пластике и може садржати било коју течност, као што су: вода, сокови, па чак и козметика. Сваки балон садржи око 250 милилитара воде и кошта два цента. Тим се нада да ће почети продају њихових балона на музичким фестивалима и маратонима у року од 12 месеци. Извор: Н1

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

18/20

Voda – Koliko nam je zaista potrebno?

Svi znamo da je voda jedan od osnovnih elemenata. Kako čini oko 50 – 75% (u zavisnosti od uzrasta i telesne kompozicije pojedinca) ukupne mase čoveka, i ima jako bitne uloge u našem telu, mnogi su to iskoristili kako bi nam “servirali” podatke o tačnom unosu vode. Opet gazimo u taj ekstremizam. Ili se susrećemo sa tvrdnjama o velikim potrebama vode, ili potpuno nasuprot tome, da nam je voda potrebna u malim količinama. Pa, hajde da probamo da iznesemo par činjenica, i sami zaključimo o optimalnom unosu vode.

Gde se tačno nalazi voda u našem telu?

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

19/20

2/3 ukupne količine vode u našem telu se nalazi u ćelijama, a najveći deo toga čini krvnu plazmu. Ostala 1/3 se nalazi van naših ćelija, i to najčešće u organima. Procenat vode varira od organa do organa. Na primer, mozak i srce čini oko 73% vode, pluća oko 83%, mišiće i bubrege oko 79%, kožu oko 64%, i kosti oko 31%. Dakle, zaključujemo da se većina naših vitalnih organa sastoji iz velikog % vode, čineći je, zaista, bitnim elementom.

Koja je funkcija vode u našem telu? glavna gradivna komponenta svih ćelija (2/3) regulacija temperature tela učestvuje u procesu razgradnje ugljenih hidrata i proteina unesenih preko hrane glavna komponenta pljuvačke, koja predstavlja ključnu ulogu u varenju našeg tela “podmazuje” , odnosno obliva sve zglobove u našem telu ispunjava mozak, kičmene pršljenove i druge vitalne organe izbacuje toksine i štetne materije iz tela doprema nutrijente do ćelija Koliko nam je zapravo vode potrebno?

Danas smo često skloni različitim “lekarskim” mišljenjima, i marketinškim trikovima o adekvatnom unosu vode. Pod tim mislim; ili podizanje alarmantnosti o visokom unosu vode, ili potpuno zanemarivanje unosa vode.

Iako smo iz gore navedenog zaključili da je voda zaista bitna za ljudski organizam, dnevna potreba pojedinca zavisi od različitih faktora, kao što su: uzrast (što je mladja osoba, to joj je potrebno više vode), telesna kompozicija (što više mišića ima pojedinac, to mu je potreban veći unos vode, jer se mišić, kao što je već rečeno, većinom sastoji iz vode, a nasuprot tome, voda čini jako mali % masti), dnevne aktivnosti (što se pojedinac više znoji, odnosno gubi više telesnih tečnosti putem znoja, to mu je potrebno više vode), ukupna telesna masa (povežite ovo sa telesnom kompozicijom), zdravstvene okolnosti (problem sa hipertenzijom, problemi sa bubrezima, korišćenje određenih lekova) unos elektrolita, itd. Ali, ako ste i dalje zbunjeni, hajde da još malo olakšamo stvari.

Dakle, ne morate se nalivati po ceo dan vodom, ili namerno trpeti žedni, jer ste čuli za određeno pravilo i silne “studije” koje dokazuju isto. Vodu možete unositi na razičite načine (kroz hranu, napitke, čajeve, itd). Jednostavno, tačna brojka potrebe za vodom NE POSTOJI. Dakle ne par čaša, ili litara, već onoliko koliko je VAMA potrebno. Konzumirajte vodu po svom osećaju, kada vam telo daje signale za istom. Iako postoji određeno pravilo da se na 25kg

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018

OPEN SOURCE PROJECT :: BAST Business Account Software Technology ™

20/20

telesne težine pije 1 litar vode, opet: isprobajte. Dajte sebi vremena, počnite sa određenim unosom vode (na primer, 2l dnevno), rasporedite unos vode u toku dana, i naterajte sebe da vam to, jednostavno, pređe u rutinu, kao pranje zuba.

Još jedan jako bitan oprez je da ne pređete iz jedne krajnosti u drugu. Ako smatrate da ne pijete dovoljno vode, ne povećavajte unos drastično i naglo, već, kao i svaku, i ovu promenu uvodite postepeno i polako. I nasuprot, ako smatrate da preterujete sa unosom vode, polako se odvikavajte od iste, i videćete da će vam biti znatno lakše.

COBA Systems :: Slobodan Stanojević Coba, www.cobasystems.com

19.12.2018