AUSTRIA Business Dialogue 2011 by CorD Magazine

juraj Kotian, Sektor za makroekonomska istraživanja Erste grupe

Povratak investicija

BROJ 4, 7. april 2011.

Investitor broj jedan te iz oblasti životne sredine, obrazovanja, socijalnih pitanja i zaposlenja, dok se u tehničkom i organizacionom smislu veliki značaj pridaje prenošenju austrijskog ’know how’. U Srbiji deluje oko 400 predstavništava firmi iz Austrije, pre svega iz oblasti proizvodnje i finansijsko uslužnih delatnosti, kao što su banke, sektor osiguranja i advokatske kancelarije.

intervju Dr KristOf LeitL, PrEDSEDnIk PrIvrEDnE komorE aUStrIjE

Investitor s dugoročnom perspektivnom

kao austrijanac mogu da poručim našim kompanijama: “Poslujte u Srbiji budući da su vaše banke već ovde da vam pruže podršku”

Boris Tadić, predsednik Srbije i dr Kristof Leitl, predsednik Privredne komore austrije prošle godine tokom susreta u Beču

ana Stojanović

DoBRI ekonomski i politički odnosi Srbije i Austrije bili su samo jedan od povoda za razgovor sa Kristofom leitlom, predsednikom Privredne komore Austrije za specijalno izdanje 'Biznis dijaloga'.

● Danas je Austri-

Austrijske firme investiraju sa dugoročnom perspektivom i vidim veliki zajednički potencijal u budućnosti. Budući da je Srbija na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, postoji veliki potencijal pogotovo na polju obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine. Srbija je, takođe, proizvodna i prerađivačka baza za centralnu i istočnu Evropu.

naš rad u 2011. će

„Većina austrijskih kompanija smatra da bi na srpskom tržištu trebalo što pre usvojiti standarde i praksu EU, kako bi smo dodatno privukli strane ulagače.“ str. 4

„Investitor će ovde naići na vrlo kvalifikovanu radnu snagu, koja, u većem broju, govori strane jezike. Visina poreza i troškovi rada su, takođe, konkurentni.“ str. 2

Finansije

AUstrijsKe iNVestiCije U srBiji

AUSTRijA je izuzetno značajan strateški partner Srbije na njenom putu ubrzanog ekonomskog razvoja i evropskih integracija. Bilateralni odnosi između dve zemlje na svim nivoima jesu intenzivni, a aktivne posete privrednih delegacija, kao i značajne austrijske investicije u srpsku privredu su najbolji pokazatelj te saradnje. Austrija u Srbiji podržava projek-

Andreas Hajdentaler, privredni savetnik u austrijskoj ambasadi

Novi modeli saradnje

Strane direktne investicije u regionu srednje i istočne Evrope u 2010. povećane su za devet odsto. Vlasnici kapitala smatraju da su države tog regiona privlačnije od nekih članica evrozone, koje imaju bolji rejting. str. 8

Business Dialogue

Zoran Malić, rukovodilac Grupe za zemlje zapadne Evrope, ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

ja jedna od eko● Privredna sabiti skoncentrisan na nomski najangaradnja je, za sada, pomoć austrijskim žovanijih država najintenzivnija u Srbiji. Kako firmama, kao i podizanje u bankarstvu, vidite saradnju osiguranju i tesvesti o srbiji i njenom dve zemlje u bu- ekonomskom potencijalu lekomunikacijadućnosti? ma. Zašto baš u u Austriji - Naše dve zemlje ovim oblastima? zaista imaju odlične ekonomske od- Sektor finansijskih usluga, kao i tenose. Austrijske firme su najveći strani lekomunikacije, su se nametnuli kao investitori u Srbiji, a ne možete postati prirodni predvodnici, pogotovo ako najveći investitor ukoliko imate plan da napustite tržište za šest meseci. nastavak na strani 3

Tržište bez premca u regionu

telekoMunikacije

ekoloGija

od 2000. do 2010. austrija je investirala u Srbiju oko 2,7 milijardi evra, a najveći nivo investicija je zabeležen 2007. godine kada je uloženo 1,1 milijarda dolara Na listi stranih investitora koji su uložili novac u Srbiju Austrija je na poziciji broj jedan. od 2000. do 2010. Austrija je investirala oko 2,7 milijardi evra, a najveći nivo investicija je zabeležen 2007. godine kada je uloženo 1,1 milijarda dolara. Prema informacijma iz Privredne komore Srbije, austrijske investicije su karakteristične po strateškoj orjentisanosti, novim tehnologijama,

povećanju proizvodnje i izvoza. Dalji prodor na srpsko tržšte sustrijske kompanije pre svega vide u energetskom sektoru, zatim u zaštiti čovekove okoline, izgradnji deponija, reciklažnih centara, infrastrukturi, vodovodu i kanalizaciji... ali i u prehrambenoj, metalskoj, tekstilnoj i drvnoj kao i industriji nameštaja. Trenutno je aktuelna i ponuda Telekoma Austrija za preuzimanje Telekoma Srbija.

Kako bi se austrijski investitori zainteresovali za nova ulaganja u Srbiju, PKS i njeno predstavništvo u Beču organizuju brojne manifestacije i poslovne forume. U pripremi je i održavanje foruma „Srbija“ u Beču, planiranog za posledji dan maja 2011. kada će u prvom planu biti investicije u obnovljive izvore energije, zaštitu životne sredine i infrastrukturu. ■

intervju Nj.e. KLeMeNs KOjA, amBaSaDor aUStrIjE U SrBIjI

Puna pomoć i podrška „otklonite administrativne barijere, uspostavite zajednički zakonski okvir, imajte zajedničku valutu sa EU – jednom rečju – postanite član Evropske unije!“ Slavka Kovač, ana Stojanović, foto: Zoran raš

BIlATERAlNI odnosi između Srbije i Austrije su od 2000. godine intenzivirani na svim nivoima. Aktivna razmena poseta na političkom nivou, značajne austrijske investicije u oblasti privrede odraz su te saradnje. Austrija je na prvom mestu među stranim investitorima u srpsku privredu. od 2000. godine do danas ukupno je investirano oko 2,7 milijardi evra. ocena dosadašnjih bilateralnih odnosa dve zemlje bila je samo jedan od povoda za razgovor s NJ.E. gospodinom Klemensom Kojom, ambasadorom Austrije u Srbiji.

● Diplomatski odnosi Srbije i Austri-

stavom EU, kada su u pitanju ukupna investiciona klima, korupcija, zakonska ograničenja, giljotina propisa...? - Ukoliko pogledate “Belu knjigu” Saveta stranih investitora videćete da najviše stranih investitora u Srbiji dele isto mišljenje kada govorimo o sektorima koji moraju da se poboljšaju. Na primer, prevelike administrativne barijere ne škode samo austrijskim investitorima, odnosno, stranim investitorima uopšte, već i srpskim. Shodno tome, nadam se da će giljotina propisa doneti veće rezultate od sadašnjih. Giljotina propisa je jedan od projekata koji podržavamo i vaša vlada ima našu pomoć u tom smislu.

giona postanu članovi. Nadamo se da će se to uskoro desiti i, u tome, imate našu punu podršku.

● Kako austrijske banke gledaju na

predloge Vlade Srbije o poboljšanju uslova poslovanja u Srbiji? je datiraju još od 1874. godine kada - Uopšteno gledajući, celokupna je otvoreno predstavništvo Kraljeviaustrijska poslovna zajednica u Srne Srbije u Beču. Odnosi dve zemlje kroz istoriju beleže uspone i padove. ● Da li delite rezervisanost EU kada biji, uključujući i austrijske banke, podržavaju svaku inicijativu koja će Kako biste danas ocenili saradnju su u pitanju rok i uslovi dobijanja da dovede do poboljšanja poslovne Austrije i Srbije? statusa kandidata? Ima li to, po Vaklime. Bez obzi- Bilateralni odnosi izra iz kog sektora među Austrije i Srbije Celokupna austrijska poslovna zajednica dolaze investitori, su odlični i raznovru Srbiji, uključujući i austrijske banke, svi oni žele isto – sni. Ukoliko govorimo o političkim odnosima podržavaju svaku inicijativu koja će da dovede transparentnost, stabilnost, predizmeđu naše dve zedo poboljšanja poslovne klime vidljivost, vladavimlje, uspostavili smo nu prava i efikasnu kontakte na svim niadministraciju. Niko neće da investivoima i Austrija je jedna od zemašem mišljenju, neposredne veze sa ra u određenu zemlju samo zato što lja koje pružaju najveću podršku rekonstrukcijom Vlade? nudi nešto nižu poresku stopu od Srbiji na njenom putu ka učlanjenju - Mislim da spekulisanje sa raznosusednih zemalja. Kompanije uvek u Evropsku uniju. Što se tiče priraznim datumima ulaska u Evropuzimaju u obzir širi kontekst. vrednih odnosa, tu takođe, imamo sku uniju nije korisno budući da dugu zajedničku istoriju. Privredzemlja može da postane član jedino odeljenje Austrijske ambasade je no ako ispuni određene uslove. U ● Sa druge strane, govori se o dolasku osnovano 1952. godine i aktivno je i tom pogledu, srpske institucije još novih austrijskih investicija u Srbiju. danas. Trenutno, Austrija je najveći uvek imaju mnogo posla da urade. Austrijski Telekom je dao ponudu strani investitor u Srbiji. ovo mišljenje deli i Evropska unija za kupovinu srpskog Telekoma. Šta i to morate da razumete. Evropska možete da nam kažete o tome? ● Austrija je najveći strani investiunija, a pogotovo Austrija, snažno tor u Srbiji. Da li se globalna ocena podržavaju ideju da sve zemlje reaustrijskih investitora podudara sa nastavak na strani 2

Nj.e. KLeMeNs KOjA 1

integrisani pristup i kombinovanu primenu ekonomskih i ekoloških aspekata. ovo je veoma važno kada govorimo o boljoj upotrebi i zaštiti sa- Austrijska preduzeća su i dalje zamog Dunava. Korišćenje vodenih puinteresovana za ulaganje na srpskom teva je ekološki prihvatljiv način da se tržištu, tako da mislim da možemo prevozi teret budući da se ovakvim da očekujemo više austrijskih invenačinom transporta, u poređenju sa sticija u Srbiju. Što se tiče Telekoma kamionskim transportom, za tri i po Srbije, Telekom Austrija je ozbiljno puta smanjuju štetni gasovi, kao što zainteresovan za dalje ulaganje u je ugljen dioksid, po kilometru preSrbiji, te je jedina kompanija koja je đenog puta i toni prevezene robe. dala ponudu. ovo je čisto komerciPrevoz robe vodom je takođe, veoma jalna odluka. Sada je red na srpskoj siguran i sa sobom nosi najmanje ekvladi da odluči šta će dalje da učini. sterne troškove u poređenju sa bilo ● Većina zemalja EU, pa i Austrija, kojim modelom kopnenog prevoza. Razvoj vodenih puteva kao plovsu priznale Kosovo. Da li je to, po nih koridora mora da ide ruku pod Vašem mišljenju, politička odluka ruku sa stvaranjem modernih i efikaili pre svega ekonomska nužnost? snih intermodalnih luka koje će inte- Put Kosova ka nadgledanoj nezavigrisati svoje uslusnosti je bio nege sa železničkim izbežan budući Put Kosova ka da je status quo nadgledanoj nezavisnosti i drumskim prevozom. postao neodrživ. je bio neizbežan budući Zemlje, koje su Međunarodna da je status quo postao k o o r d i n a t o r i zajednica se nije prioritetne komlako odlučila neodrživ ponente 1b, koja da napravi ovaj se odnosi na železnički, drumski i korak. Naravno, da bismo voleli da vazdušni saobraćaj, odnosno, naši Beograd i Priština nađu zajedničko partneri iz Srbije i Slovenije, će tesno i prihvatljivo rešenje kroz pregovosarađivati na ovom projektu. re. Međutim, napor koji je međunarodna zajednica ulagala godinama i dugotrajni pregovori, koji su se ● U Beču živi više Srba nego što, delimično održavali i u Beču, nisu drugi po veličini austrijski grad, doneli rezultate. Podržavamo deGrac ima stanovnika. Srpska crkvemokratsko i multi-etničko Kosovo, na opština u Beču je prošle godine koje se pridržava vladavine prava, obeležila 150 godina postojanja. gde se garantuju prava nacionalnim Koliki doprinos su Srbi dali razvomanjinama i gde je versko i kulturju austrijskog društva i koliko je usno nasleđe zaštićeno. cilj Austrije, a pešna spona između dva naroda? samim tim i EU, je omogućiti mirnu, - Austrija i Srbija imaju zajedničku stabilnu i prosperitetnu budućnost istoriju i povezanost koja je snažna i za ceo Balkan. Veoma smo zadovoljdan danas. Iako nemamo zajednični činjenicom da su Beograd i Prištiku geografsku granicu, mi gledamo na započeli dijalog u martu i nadana Srbiju kao na susednu zemlju baš mo se da će sva sporna pitanja biti zbog ove jake povezanosti. Posete rešena kroz dijalog. političara i poslovnih ljudi su veoma česte. Skoro 300.000 ljudi, koji žive u ● Ako apstrahujemo političke razli- Austriji i pogotovo u Beču, su rođeni u Srbiji ili imaju srpsko državljanstvo. ke i administrativne granice, prostor Srpska zajednica je odlično integrisaZapadnog Balkana je veliko tržište nastavak sa strane 1

austrija i Srbija imaju zajedničku istoriju i povezanost koja je snažna i dan danas na kome se govori gotovo istim jezikom, imamo slične kulture i navike i više-manje slične ekonomije. Kako se ove činjenice mogu iskoristiti za stvaranje atraktivnijeg i efikasnijeg tržišta koje će privući više investicija i obezbediti korist svim učesnicima? - otklonite administrativne barijere, uspostavite zajednički zakonski okvir, imajte zajedničku valutu sa EU– jednom rečju – postanite član Evropske unije!

● Beograd i Beč povezuje Dunav, ali

na u austrijsko društvo, pogotovo kada govorimo o kulturi, gde je kulturna razmena između dve zemlje zaista velika – na primer, “balkanska” muzika je veoma popularna u Austriji. Nakon ukidanja viznog režima, putovanje i boravak u Austriji je postalo mnogo lakše. Što se tiče Srpske pravoslavne crkve, i tu su odnosi izvrsni. Prošlog septembra Njegova Svetost Patrijarh Irinej je posetio Beč. Ukratko, odnosi su veoma plodonosni i profitablni za obe zemlje.

svi pokušaji da se ovaj plovni put, ● U Beogradu ste od oktobra 2008. odnosno Koridor 7, iskoristi za efigodine i važite za jednog od agilnijih kasniji transport roba su, do sada, ambasadora u Srbiji. Koji su problebili neuspešni. U kom pravcu se rami sa kojima se najčešće suočavate, a zvija ovaj projekat u kojem aktivno šta Vam pričinjava zadovoljstvo? učestvuje i austrijska strana? - Fasciniran sam srpskom gostolju- Da, potencijali reke Dunav nisu do bivošću. ljudi su veoma otvoreni i kraja iskorišćeprijateljski nani. Količina robe strojeni. Srbija strategija evropske koja se prevozi unije za zemlje koje leže je, takođe, veoovom rekom vama lepa zemlja. na reci dunav može biti Zaista uživam rira između deset pokretač zajedničkih i dvadeset odsto u u vremenu koje zavisnosti od toga provedem na akcija koji parametar planinama ili na koristite, u poređenju sa, na primer, Dunavu, kao i posetama predivnim rekom Rajnom. manastirima, trčanju na Adi ciganliStrategija Evropske unije za zeji ili Košutnjaku i lovu. Srpska jela su mlje koje leže na reci Dunav može veoma ukusna. biti pokretač zajedničkih akcija. Ukoliko govorimo o svakodAustrija, koja je koordinator prinevnom životu, nezadovoljavajuća mene prioritetne komponente 1a putna infrastruktura i saobraćajne - “Unapređenje mobilnosti i multigužve veoma usporavaju kretanje modalnosti kopnenih vodenih putepo gradu. Međutim, postoje projekva” - će dati sve od sebe da poboljti, koji se trenutno realizuju i koji će ša plovnost ovog rečnog puta kroz poboljšati celu situaciju. ■

intervju ANDreAs HAjDeNtALer, PrIvrEDnI SavEtnIk U aUStrIjSkoj amBaSaDI

Tržište bez premca u regionu „Investitor će ovde naići na vrlo kvalifikovanu radnu snagu, koja, u većem broju, govori strane jezike. visina poreza i troškovi rada su, takođe, konkurentni“

ana Stojanović

KoMPANijE iz Austrije su najveći investitori u Srbiji od 2000. godine do danas. U kojoj meri je danas Srbija privlačna za strane investitore bilo je samo jedno od pitanja koje smo postavili Andreasu Hajdentaleru, privrednom savetniku u Austrijskoj ambasadi.

● U poslednjih deset godina Srbija i Austrija beleže intenzivan rast ekonomske saradnje. Zahvaljujući investicijama austrijskih kompani-

tržišta u poređenju sa drugim zeja u Srbiji otvoreno je 20.000 radnih mljama regiona? mesta. Kako ocenjujete efikasnost - Srbija je najveće tržište u regiodosadašnjih austrijskih investicija nu. Investitor će ovde naići na vrlo na srpskom tržištu? kvalifikovanu radnu snagu, koja, u - Nemam najnovije statističke povećem broju, govori strane jezike. datke kod sebe, ali mislim da je broj Visina poreza i troškovi rada su, taotvorenih radnih mesta čak i viši. Što kođe, konkurentni. Kao i u privredi se tiče efikasnosti, mislim da bilo koja bilo koje zemlje, i u Srbiji ima mesta kompanija, bez obzira odakle dolazi za poboljšanje – kompanije bi zaista – Srbije, Austrije ili neke druge zevolele da vide manje birokratije, pomlje - koja preživi svetsku ekonomjednostavljene administrativne prosku krizu, koja traje već nekoliko gocedure i slično. dina, može da se smatra efikasnom. Veoma mi je drago što mogu da ● Koji su ograniVećina austrijskih primetim da se čavajući faktori investicija bila uspešna veliki austrijski za razvoj posloi da će nastaviti da investitori nisu vanja u Srbiji? povukli iz Srbije pridonose razvoju srpske - želeo bih da natokom ovih tešvedem dva faktoprivrede kih vremena. ra. Prvi je psihološke prirode. Srbija mora da postane ● Austrija je od 2000. godine do da- više ekonomski vidljiva za strani poslovni svet. Na žalost, postoji mnonas investirala 2,2 milijarde evra na go predrasuda o vašoj zemlji. Stoga, srpsko tržište. Kako ocenjujete Srkada držim govore u Austriji, često biju kao investicionu destinaciju i kažem da ćete se zaljubiti u Srbiju na koje su prednosti ili mane srpskog

NArODNA BANKA srBije

Oslonac srpskog bankarstva

krajem 2010. godine, plasmani austrijskih banaka na tržištu Srbije iznosili su oko 2,4 milijarde evra, ali taj iznos obuhvata samo tada aktivne plasmane Slavka Kovač

Brzom razvoju srpskog bankarskog tržišta značajno su doprinele i austrijske banke, koje su bile među prvim investitorima. Austrijske banke su prenele svoje veliko iskustvo sa razvijenih evropskih tržišta u Srbiju, kako u oblasti poslovne ponude, tako i u upravljanju rizicima, ističu u Narodnoj banci Srbije. Većina austrijskih banaka stigla je u Srbiju, prateći svoje investitore. Međutim, vremenom su postale jedan od oslonaca srpskog bankarskog sektora. Na pitanje ’Biznis dijaloga’ kakvi su efekti poslovanja

na kraju 2010. učešće austrijskih banaka u bilansnoj aktivi srpskog bankarskog sektora iznosilo je 18,5 odsto banaka iz Austrije na srpskom tržištu u Narodnoj banci odgovaraju da je teško uporediti današnju ponudu bankarskih usluga sa onom od pre dolaska stranih investitora na tržište Srbije. Jer, privredi i stanovništvu Srbije danas je na raspolaganju mnogo bogatija ponuda kredita, štednje, usluga platnog prometa i drugih usluga. ovom brzom razvoju srpskog tržišta značajno su doprinele i austrijske banke, koje su bile među prvim investitorima. Austrijske banke su prenele svoje veliko iskustvo sa razvijenih evropskih tržišta u Srbiju, kako u oblasti poslovne ponude, tako i u upravljanju rizicima. Konkurentski pritisak čini da se i ostale banke brže

razvijaju. Ne treba zaboraviti i da austrijske banke imaju pristup dugoročnim izvorima finansiranja na svojim matičnim tržištima, što povoljno utiče na ponudu dugoročnih plasmana u Srbiji, naglašavaju u srpskoj centralnoj banci. Kada se govori o tome koliko su austrijske banke do sada plasirale novca na srpsko tržište, treba reći da su krajem 2010. godine, plasmani austrijskih bankarskih grupa na trži-

štu Srbije iznosili oko 2,4 milijarde evra. Taj iznos obuhvata samo tada aktivne plasmane, iz čega se može zaključiti da je ukupni iznos plasmana koje su austrijske banke izvršile u protekloj deceniji višestruko veći. U 2009. godini u Srbiji su, nakon privatizacije srpskih banaka, austrijske banke činile više od jedne trećine finansijskog sektora. Prema podacima Narodne banke Srbije taj odnos se promenio i na kraju 2009. udeo

drugi pogled. Morate da uverite ljude da, kada se prvi put susreću sa zemljom, moraju da eliminišu predrasude koje možda imaju o vama i da otkriju ekonomske mogućnosti ove zemlje. Drugi, ograničavajući faktor, koji je usko povezan sa prvim, je suviše komplikovan administrativni okvir. Voleo bih da Srbija zauzme bolje mesto na listi Svetske banke kada govorimo o lakoći poslovanja. Polažemo velike nade u takozvanu giljotinu propisa te podržavamo i ohrabrujemo vašu Vladu da nastavi sa njenom primenom.

Dr Kristof Leitl 1

je bilo potrebno više vremena da se realizuju, dok su neki investitori morali da savladaju određene prepreke koje nisu unapred predvideli. U svakom slučaju, možemo reći da je većina austrijskih investicija bila uspešna i da će nastaviti da pridonose razvoju srpske privrede.

● Srbija i Austrija su, između ostalih među-

državnih sporazuma, potpisale i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Koliko to olakšava poslovanje austrijskih firmi u Srbiji u njihovim nastojanjima da unaprede ● Austrijske kompanije su investirale u različi- tehnologiju i povećaju proizvodnju i izvoz? - Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezite sektore srpske privrede, od bankarstva, osivanja je stupio na snagu 1. januara ove godine, guranja, telekomunikacija, mašinske i hemijtako da je preuranjeno da pričamo o direktnim ske industrije do poljoprivrede. Koji su sektori i indirektnim efektima njegove primene. Uzidali najbolje rezultate? majući u obzir povratne informacije koje smo - To pitanje bi trebalo da postavite Poreskoj dobili od kompanija, mislim da možemo da upravi Ministarstva finansija budući da su oni kažemo da je Sporazum naikompetentniji da vam daju odgovor. Šalu na stranu, mi- Moj savet austrijskim šao na odobravanje poslovne zajednice i da će sigurno da slim da je veoma teško uporeinvestitorima je da ne doprinese poboljšanju ekoditi različite grane industrije i donose sud na prvi nomskih veza između naše potrebne investicije, budući da dve zemlje. investicije, na primer u slučapogled ju telekomunikacija, mogu da iznose na stotine miliona evra. Takođe, je bit● Šta savetujete austrijskim investitorima no napomenuti da austrijske kompanije u Srkoji žele da ulože novac u Srbiju, a na šta ih biji imaju dugoročnu perspektivu. Ne možete upozoravate? da budete najveći investitor u određenoj zemlji - Moj savet austrijskim investitorima je da ne ukoliko vam je jedini cilj kratkoročni profit. donose sud na prvi pogled. Zovem ih da dođu u Srbiju kako bi dublje istražili njen privredni ● Kao primeri dobrih privatizacija u Srbiji potencijal. Takođe, im savetujem da moraju da se pripreme za administrativne barijere i da je pominju se upravo preuzimanja srpskih firmi ponekad potrebno više vremena od očekivanog od strane austrijskih kompanija, uključujući da se nešto završi. Međutim, ukoliko uzmemo i najveću grinfild investiciju u Srbiji - „VIP u obzir pozitivne aspekte koje sam već naveo, mobajl“ mrežu. Da li je bilo i investicionih kao i činjenicu da se Srbija kreće prema članpromašaja? stvu u Evropskoj uniji, mislim da ova zemlja - Niko nije apsolutno uspešan i nije svaka austrijdefinitivno zaslužuje drugu šansu. ■ ska investicija bila uspešna. Nekim investicijama

BEČ: Plovni put Dunava tek će biti iskorišćen

- Mislim da su svi sektori koje ste naveli podjednako važni. Po mom mišljenju još je važnije da Vlada Srbije nastavi da unapređuje poslovnu klimu i uslove za investore. Projekti će doći sami po sebi.

banaka u austrijskom vlasništvu u bilansnoj aktivi bankarskog sektora iznosio je 21 odsto. Godinu dana kasnije, na kraju 2010. učešće austrijskih banaka u bilansnoj aktivi srpskog bankarskog sektora iznosilo je 18,5 odsto. Na pitanje da li ima interesovanja za novom akvizicijom neke srpske banke od strane austrijskih banaka, u Narodnoj banci odgovaraju da trenutno ne postoji takav zahtev.

naveo, kao i podizanje svesti o Srbiji i njenom ekonomskom potencijalu u Austriji.

● Strani investitori se često žale da u Srbiji nailaze na probleme kao što su zastarele i komplikovane procedure koje otežavaju ● Trenutno je austrijska kompanija najbliža poslovanje, nedostatak predvidivosti poslovanja, korupciju... Koje su najčešće zamerke kupovini Telekoma. Kakav će, po Vašem miaustrijskih kompanija? šljenju, biti ishod pregovora Vlade i Teleko- Postoji izreka da jedino ljudi koji nisu zama Austrije? dovoljni napreduju, ljudi koji žele da po- Previše je bilo nagađanja i spekulacija oko boljšaju situaciju... Bez tendera za kupovinu Telekoma Srbije. Kroz svoju Važno je da Vlada Srbije obzira da li govorimo o kompaniji ili zemlji, firmu VIP Mobile, Telenastavi da unapređuje konkurencija je zaista kom Austrija je najveći grinfild investitor u Srbiji poslovnu klimu i uslove za velika, tako da je neopi jedina kompanija koja je investore. Projekti će doći hodno da se neprestano usavršavate. Transpadostavila ponudu za Telesami po sebi rentnost, predvidivost kom Srbije. Mislim da je i stabilnost su ključni parametri za komovo dovoljno snažan dokaz da je kompanija paniju koja želi da investira i posluje. Mi ozbiljno zainteresovana za poslovanje na srpzdušno podržavamo svaku meru Vlade Srskom tržištu. Na kraju, svaka kompanija mora bije koja ima za cilj poboljšanje jednog ili da donosi komercijalne odluke i sada je red na svih ovih parametara. ■ Vladi Srbije da odluči šta će da radi dalje.

Austrijski investitori razmišljaju na duži rok, a banke u austrijskom vlasništvu su napravile razgranate organizacione mreže i zaposlile veliki broj radnika Austrijski investitori razmišljaju na duži rok, a na pitanje da li se i za austrijske banke može tvrditi isto, u Narodnoj banci ističu da su banke u austrijskom vlasništvu napravile razgranate organizacione mreže i zaposlile veliki broj radnika. Sve do početka svetske finansij-

● Austrija i Srbija povezane su i Dunavom,

ali čini se da ovaj potencijal nije dovoljno iskorišćen. Da li je i na koji način moguće iskoristiti ovu prednost? uzmemo u obzir činjenicu da je potražnja za - Da, tačno je, ne koristimo pun potencijal reke ovim uslugama zaista velika nakon demokratDunav. Jedan od prvih koraka je podići svest o skih promena u Srbiji u 2000. godini. Mislim mogućnostima koje ova reka donosi, a zatim da i Srbija i Austrija obe imaju koristi od ovog primeniti potrebne mere kako na evropskom, – srpski bankarski sektor je preživeo svetsku tako i na lokalnom nivou. Sasvim sam svestan ekonomsku krizu bez većih problema, dok aučinjenice da se ništa ne može uraditi „preko strijske banke zauzimaju veći deo bankarskog noći”, ali, kao što stara poslovica kaže, put od tržišta u Srbiji. U isto vreme, austrijske banke 1.000 milja počinje jednim su preuzele ulogu lidera korakom. u očima drugih firmi i inTransparentnost, vestitora. Kao Austrijanac predvidivost i stabilnost mogu da poručim našim ● Koji su prioriteti Ausu ključni parametri za strijske privredne komore kompanijama: “Poslujte kompaniju koja želi da u Srbiji u 2011? u Srbiji budući da su vaše banke već ovde da vam - Naša kancelarija u Beograinvestira i posluje pruže podršku.” du je osnovana 1952. godine i, od tada, nesmetano poslujemo, tako da mo● Kao perspektivne oblasti saradnje navode žemo reći da je naša zajednička istorija zaista dugačka. Ukoliko govorimo o 2011. godini, naš se energetika, saobraćaj, automobilska i tekrad će biti skoncentrisan na pomoć austrijskim stilna industrija. Koji projekti imaju najveću firmama, pogotovo u branšama koje sam ranije šansu da budu realizovani? nastavak sa strane

ske krize, austrijske banke su bile u fazi rasta. Uslov uspešnog poslovanja svake banke, nezavisno od zemlje porekla njenog kapitala, jeste postojanje dugoročne strategije poslovanja. ■

Kroz svoju firmu VIP Mobile, Telekom Austrija je najveći grinfild investitor u Srbiji i jedina kompanija koja je dostavila ponudu za Telekom Srbije

Opreznost i konsolidacija Prema prognozama Narodne banke Srbije o kretanju srpskog bankarskog sektora u narednih godinu, dve, može da se očekuje da će banke biti izuzetno oprezne u odobravanju kredita, što će uticati da rast kreditne aktivnosti, kao i u protekle dve godine. Takođe, imajući u vidu izuzetno visok nivo konkurencije u bankarskom sektoru, u predstojećem periodu može da se očekuje i izvesna konsolidacija bankarskog sektora.

KLIMA DOP d.o.o.

Autoput Beograd - Zagreb bb, (Blok 52, GP „Novi Kolektiv”) 11070 Novi Beograd, Srbija Tel.: 011 3190 177; Fax: 011 3190 563

Firma Klima DOP d.o.o. osnovana je 19.08.2005. godine u Beogradu s većinskim ulaganjem stranog osnivača firme Lufttechnik J.Pichler Gesellschaft m.b.H. iz Klagenfurta, Austrija. Raspolažemo sa oko 800 m² kancelarijskog i magacinskog prostora. Neposredna blizina auto-puta Beograd-Zagreb i prilazne saobraćajnice obezbeđuju veoma dobru saobraćajnu komUniqaciju za sve vrste teretnih i putničkih vozila. Nudimo Vam kompletan program opreme za ventilaciju i klimatizaciju zasnovan na kvalitetu proizvoda uz apsolutno poštovanje dogovorenih rokova i ostalih uslova isporuke. Od maja 2010. godine otpočeli smo proizvodnju spiro-cevi u Beogradu. Posedujemo odgovarajuće sertifikate za proizvode iz našeg asortimana.

e-mail:klimadop@eunet.rs www.klimadop.com

www.cordmagazine.com 3

intervju Zoran MaliÄ&#x2021;, rukovodilac Grupe za zemlje zapadne Evrope u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Novi modeli saradnje

â&#x20AC;&#x17E;Iako u osnovi zadovoljni svojim poslovanjem u Srbiji, veÄ&#x2021;ina austrijskih kompanija, posebno investitori, smatraju da bi na srpskom trĹžiĹĄtu trebalo ĹĄto pre usvojiti standarde i praksu EU, kako bi smo dodatno privukli strane ulagaÄ?eâ&#x20AC;&#x153; Slavka KovaÄ?

Po osnovu ulaganja austrijskih kompanija od 2000. godine u Srbiji je otvoreno 20.000 radnih mesta. OdliÄ?an geografski poloĹžaj, kvalifikovana radna snaga i visok stepen sliÄ?nosti mentaliteta, tri su osnovna faktora koja navode austrijske kompanije kao razloge ulaganja u Srbiju, istiÄ?e za specijalno izdanje â&#x20AC;&#x2122;Biznis dijalogaâ&#x20AC;&#x2122; Zoran MaliÄ&#x2021;, rukovodilac Grupe za zemlje zapadne Evrope u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

intervju Vera VidoviÄ&#x2021;, direktor predstavniĹĄtva

U velikom broju preduzeÄ&#x2021;a nedostaje ĹĄkolovan i u spoljnoj trgovini iskusan menadĹžment, a mala i srednja preduzeÄ&#x2021;a su nespremna da se udruĹžuju, ni oko pojedinaÄ?nih projekata niti institucionalno, u zadruge ili klastere

Uvoz

le su u domenu bankarstva, Rajfajzen banka, Erste banka, Hipo Alpe Adrija banka, da bi se zatim proĹĄirile na domen osiguranja, Viner ĹĄtediĹĄe, Uniqa, Grave. Usledile su investicije u mobilnu telefoniju, Mobilkom Austrija, prodaje energenata, OMW, kao i na investicije u proizvodnju, Henkel, Tondah, Knauf, Vienerberger, A-Teh, Rauh.

â&#x2014;? Da li se austrijski investitori

obraÄ&#x2021;aju Vama u PKS kada traĹže informacije o poslovanju na srpskom trĹžiĹĄtu ili to Ä?ine preko Austrijske Investicioni forum koji Pritrgovinske komore? vredna komora Srbije (PKS) organi- Austrijski investitori se u prvom zuje 31. maja 2011. u BeÄ?u ima za cilj redu obraÄ&#x2021;aju svojoj privrednoj da predstavi najaktuelnije projekte komori, koja je jedna od najborazliÄ?itih srpskih lokalnih samouljih na svetu, zato sto su nauÄ?eni prava i preduzeÄ&#x2021;a u domenu zaĹĄtite i vaspitani da cene i poĹĄtuju sopĹživotne sredine, koriĹĄÄ&#x2021;enja obnovljistvene institucije. vih izvora energiPredstavniĹĄje i infrastrukture, tvo PKS u AuZa austrijskog kupca i da zainteresuje striji prezentuje austrijske inve- veoma je vaĹžan korektan i promoviĹĄe rastitore za te konzliÄ?ite privredne poslovni odnos i kretne projekte, grane i regione poverenje koje ima u istiÄ?e u intervjuu Srbije i u tom svoga dobavljaÄ?a za specijalno izsmislu potencidanje â&#x20AC;&#x2122;Biznis dijalnim austrijjalogaâ&#x20AC;&#x2122; Vera VidoviÄ&#x2021;, direktor predskim investitorima predstavljeni su stavniĹĄtva PKS u BeÄ?u. investicioni potencijali UĹžica, KanjiĹže, NiĹĄa, TimoÄ?ke krajine.. kao i â&#x2014;? Srbija i Austrija imaju sve inten- proizvodne moguÄ&#x2021;nosti i asortiman srpske prehrambene industrije, prozivniju privrednu saradnju. S obziizvodnje vina, drvne industrije. Na rom na to da zastupate srpske pritaj naÄ?in se potencijalni investitori vrednike u Austriji kakva su VaĹĄa ili kupci direktno upoznaju kako sa iskustva, koji sektori privrede Srbisrpskim proizvodima, tako i sa moje su najinteresantniji za austrijske guÄ&#x2021;nostima za investiranje u srpsku investitore? privredu. Posle ovakvih prezentacija - Austrijske investicije u Srbiju poÄ?eSlavka KovaÄ?

jima poseduje sopstvenu tehnologiju Sporazum o izbegavanju dvostrukog i bogato iskustvo, prevashodno kroz oporezivanja i Sporazum o socijalsaradnju sa lokalnim institucijama. nom osiguranju. S obzirom da prema kriterijumima â&#x2014;? Ministarstva ekonomije Srbije i Austrijske razvojne agencije SrbiAustrije potpisali su marta proĹĄle â&#x2014;? Najintenzivnija saradnja Srbije ja viĹĄe ne spada u zemlje kojima je godine Memorandum o saradnji s i Austrije zabeleĹžena je u bankarpotrebna pomoÄ&#x2021; u uĹžem smislu, odciljem unapreÄ&#x2018;enja ekonomske, trskom i u sektoru osiguranja. Koji nosno, finansiranje projekata da bi govinske i investicione saradnje na su to delovi privrede Srbije koji, se reĹĄio neki urnivou dve drĹžave. Kakvi su rezultatakoÄ&#x2018;e, mogu da gentan problem, Sa Austrijom je u primeni budu atraktivni ti tog sporazuma? poput zaostale - NajvaĹžniji elementi ovog Memoza austrijske in25 meÄ&#x2018;udrĹžavnih infrastrukture ili randuma su dalje unapreÄ&#x2018;enje ekovestitore? akutno siromaĹĄ- sporazuma i bilateralnih - Austrija je najnomske i investicione saradnje izugovora tvo, odluÄ?eno je meÄ&#x2018;u dve zemlje ĹĄto podrazumeva i veÄ&#x2021;i investitor u da se promeni utvrÄ&#x2018;ivanje konkretnih investicionih srpsku privredu, model dosadaĹĄnje saradnje sa Srbiprojekata i sektora. Tu je i promovisa uloĹženih oko tri milijarde dolara, jom. UbuduÄ&#x2021;e, Agencija Ä&#x2021;e se preorsanje zajedniÄ?kog nastupa na treÄ&#x2021;im jer su meÄ&#x2018;u prvima shvatili potenjentisati na kofinansiranje klasiÄ?nih trĹžiĹĄtima, stvaranje povoljnih uslova cijale domaÄ&#x2021;eg trĹžiĹĄta i moguÄ&#x2021;nosti poslovnih projekata, ako oni sadrĹže za podsticanje trgovinske razmene, ulaganja. Po osnovu ulaganja aurazvojni aspekt. To znaÄ?i da Ä&#x2021;e, zaali i razmene iskustava i struÄ?nog strijskih kompanija od 2000. godijedno sa austrijskim kompanijama u usavrĹĄavanja. U septembru Ä&#x2021;e biti ne, otvoreno je 20.000 radnih mesta. Srbiji, birati projekte koji imaju poodrĹžan prvi sastanak ekspertske OdliÄ?an geografski poloĹžaj Srbije, slovnu strukturu. Kofinansiranje Ä&#x2021;e grupe, koja je formirana posle potpikvalifikovana radna snaga i visok biti od 50.000 do 500.000 evra, presivanja Memoranduma, i tada Ä&#x2021;emo stepen sliÄ?nosti mentaliteta, tri su vashodno u nerazvijenim podruÄ?jirazmotriti i rezultate u proteklih goosnovna faktora koja navode austrijdinu dana. ske kompanije kao razloge ulaganja u Ukupna vrednost austrijskih donacija iznosi 22 naĹĄu zemlju. Ulagaâ&#x2014;? U okviru srpsko miliona evra, koje su iskoriĹĄÄ&#x2021;ene za podrĹĄku nje od 570 milijardi - austrijskih bilateralnih programa malim i srednjim preduzeÄ&#x2021;ima, Ä?iĹĄÄ&#x2021;enje Dunava, evra kompanije VIP razvoja Austrija je zaĹĄtitu Ĺživotne sredine i upravljanje otpadnim Mobile, za sada je najveÄ&#x2021;a grinfild indo sada izdvojila vodama, podrĹĄku univerzitetima u Srbiji, i sliÄ?no vesticija jedne strane znaÄ?ajna finankompanije u Srbiji. U sijska sredstva za ma, multietniÄ?kim sredinama, i gde sektoru bankarstva do sada je uloĹžedonatorske programe. Kakvi su repostoje ekoloĹĄki problemi. Na taj nano blizu 900 milijardi evra. zultati postignuti, da li su sredstva Ä?in, investitor je motivisan da uÄ&#x2018;e u Primer uspeĹĄne privatizacije je potroĹĄena i za kakve namene? poslovni poduhvat ili ga regionalno kompanija Henkel Merima, koja je - Ukupna vrednost austrijskih donapreusmeri. dostigla svetski nivo poslovanja i na cija iznosi 22 miliona evra, koje su vrhu je produktivnosti proizvoÄ&#x2018;aiskoriĹĄÄ&#x2021;ene za podrĹĄku malim i srednjim preduzeÄ&#x2021;ima, Ä?iĹĄÄ&#x2021;enje Dunava, â&#x2014;? Koje sve sporazume su dve drĹža- Ä?a iz tridesetak zemalja centralne i istoÄ?ne Evrope. UvoÄ&#x2018;enje tehnoloĹĄki zaĹĄtitu Ĺživotne sredine i upravljanje ve do sada potpisale? inovativne proizvodnje omoguÄ&#x2021;iotpadnim vo- Sa Austrijom Primer uspeĹĄne lo je da samo 64 radnika proizvedu dama, podrĹĄku je u primeni 25 51.000 tona deterdĹženata, uz punu univerzitetima meÄ&#x2018;udrĹžavnih privatizacije je primenu Henkel standarda u pou Srbiji, i sliÄ?no. sporazuma i bikompanija Henkel gledu kvaliteta. Zbog postignutih OpĹĄta strategija lateralnih ugoMerima, koja je dostigla rezultata, centrala kompanije u BeÄ?u razvojne pomovora. VaĹžniji ekospremna je da uloĹži dodatna sredÄ&#x2021;i Austrije ima svetski nivo poslovanja i nomski ugovori stva u cilju unapreÄ&#x2018;enja efektivnosti prevashodni cilj na vrhu je produktivnosti su: Sporazum o poslovanja, poboljĹĄanja uslova rada i da ubrza proces proizvoÄ&#x2018;aÄ?a iz tridesetak privrednoj, pododatne motivisanosti svih zaposletransformacije l j o p r i v r e d n o j , zemalja centralne i nih, primanja su znatno iznad proseSrbije u zemlju sa i n d u s t r i j s k o j , istoÄ?ne Evrope ka kruĹĄevaÄ?ke privrede i regiona. konkurentnom i tehniÄ?koj i tehnoIako u osnovi zadovoljni svojim dinamiÄ?nom ekonomijom. Austrija loĹĄkoj saradnji; Sporazum o uzajaposlovanjem u Srbiji, veÄ&#x2021;ina austrijse naroÄ?ito fokusira na sektore u komnom podsticanju i zaĹĄtiti ulaganja, skih kompanija, posebno investitori, smatraju da bi na srpskom trĹžiĹĄtu trebalo ĹĄto pre usvojiti standarde i praksu EU, kako bi smo dodatno privukli strane ulagaÄ?e. NajveÄ&#x2021;e zamerke odnose se na komplikovanu i nepotrebno dugu proceduru kod dobijanja razliÄ?itih potvrda i sagla"MVĂ&#x17E;Y E P P snosti, dok su talenat, motivisanost i 7MBEJNJSB (BĂŠJOPWJĂŠB #FPHSBE kvalitet radne snage najveÄ&#x2021;e predno5FM 'BY sti koje Srbija ima u odnosu na druga NBJM QSPEBKB!BMVĂ&#x17E;Y DP ST trĹžiĹĄta u regionu. â&#x2013;

BILATERALNA SARADNJA SRBIJE I AUSTRIJE

Dominantna robna razmena JugoistoÄ?na Evropa samim tim i Republika Srbija predstavlja teĹžiĹĄte spoljne politike Austrije

Bilateralni odnosi izmeÄ&#x2018;u Srbije i Austrije su od 2000. godine intenzivirani na svim nivoima, kaĹže se u saopĹĄtenju Privredne komore jarde dolara. Austrija oko 70 odsto Srbije. Aktivna razmena poseta na svojih investicija izdvaja za reforme politiÄ?kom nivou, znaÄ?ajne austrijkoje se vrĹĄe u zemljama jugoistoÄ?ne ske investicije u oblasti privrede Evrope. O interesu austrijske strane odraz su te saradnje. da saraÄ&#x2018;uje sa naĹĄom privredom goRobna razmena predstavlja dovori i podatak da je u Srbiji trenutno minantan vid saradnje Srbije sa Austrijom. U 2008. prisutan veliki broj godini ostvarena NajveÄ&#x2021;i srpski izvoznici p r e d s t a v n i ĹĄ t a va je rekordna robu Austriju u 2010. godini njihovih firmi, oko na razmena u 290, kao i predstavvrednosti preko bili su U.S. Steel, Eaton niĹĄtva poslovnih jedne milijarde Electric doo, Valjaonica banaka. dolara. NajveÄ&#x2021;i izvoznibakra Sevojno AD, K Usled svetske ci u Austriju u 2010. & K Electronics doo ekonomske krize godini â&#x20AC;&#x201C; U.S. Steel Beograd, Victoria Oil i recesije doĹĄlo je Serbia, Eaton Elecdo smanjenja rob- AD, Metanolsko-sirÄ&#x2021;etni tric doo, Valjaonica ne razmene izmebakra Sevojno AD, kompleks, Podgorina Ä&#x2018;u Republike SrK & K Electronics Frucht, Habit Pharm bije i Austrije tako doo Beograd, Vicad, HIP - Petrohemija da je u 2009. gotoria Oil AD, MePanÄ?evo, Dafar doo. dini iznosila 760 tanolsko-sirÄ&#x2021;etni miliona dolara, a kompleks, Podgoriu 2010. godini dostigla je vrednost od na Frucht, Habit Pharm ad, HIP - Pe794,15 miliona dolara. trohemija PanÄ?evo, Dafar doo. Austrija je na prvom mestu meÄ&#x2018;u NajveÄ&#x2021;i uvoznici iz Austrije u stranim investitorima u srpsku pri2010.godini - Eaton Electric doo, Linvredu. Od 2000. godine do danas zer Agro Trade, Henkel Merima, CT ukupno je investirano oko 3,1 miliComputers. â&#x2013;

Privredne komore Srbije u Beču

oslobođen carina

načnih projekata ili institucionalno, zadruge, klasteri i slično.

● Austrija godišnje uveze robe u

Više od 90 odsto srpske robe koja se plasira u Austriju oslobođeno je carine: Vera Vidović, direktor predstavništva PKS u Beču

izvoz iz Srbije u Austriju poslednjih godina raste brže od uvoza. Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita u velikoj meri je zavisno od ● Srbija ima veliki spoljnotrgo- mera državne politike koje stimulišu ili destimulišu izvoz ili uvoz, s obzivinski deficit sa najvećim brojem rom na to da se proizvođači i trgovci zemalja sa kojima trguje, pa ni Auu datim okviristrija nije izuzema uvek ponatak. Kako smanjiInvesticioni forumi, šaju racionalti srpski minus u koje PKS organizuje u no. U velikom razmeni robe? inostranstvu, imaju cilj broju, naročito, - Izvoz srpske primalih i srednjih vrede u Austriju da potencijalne strane u 2010. godini investitore upoznaju sa preduzeća nedostaje školodostigao je 338, zakonskim propisima i van i u spoljnoj a uvoz 511 miliinvesticionom klimom trgovini iskusan ona dolara. Pomenadžment. krivenost uvoza u Srbiji Pored toga veizvozom iznosi 66 lika mana naše privrede je nespreodsto, što je bolji rezultat od proseka mnost malih i srednjih preduzeća srpske spoljnotrgovinske razmene. da se udružuju, bilo u okviru pojediPri tome je primetna tendencija da veliki broj zainteresovanih se za dodatne informacije obraća Predstavništvu PKS u Austriji.

vrednosti od 119 milijardi evra. Kako prodati srpsku robu na tom tržištu i u tako velikoj konkurenciji? Koje uslove srpski proizvodi treba da ispune? - Preko 71 odsto ukupnog spoljnotrgovinskog prometa Austrije obavlja se u okviru EU, pri čemu je oko 40 odsto od tog trgovanja razmena sa Nemačkom. Ovaj rezultat je u velikoj meri determinisan činjenicom da se radi o jedinstvenom tržištu, sa poznatim pravilima ponašanja, bez ikakvih carinskih i vancarinskih barijera, što znači da će se izvozne mogućnosti Srbije povećati njenim ulaskom u EU. Rezultati u izvozu i uvozu u Austriji su velikim delom rezultat međusobnih investicija, čime se gubi klasično značenje uvoza i izvoza, jer se sve više radi o međusobnim kooperacijama. Na primer, nemački Simens ima veliki broj pogona i fabrika u Austriji, koje jednim delom proizvode sastavne delove za finalne proizvode u Nemačkoj, dok sa druge strane austrijske firme izmeštaju proizvodne pogone u Slovačku, Mađarsku, Rumuniju... Austrija više od polovine svog ukupnog obima inostranih investicija plasira u zemlje EU. Tu se i nalazi veliki značaj inostranih proizvodnih investicija u Srbiju, jer je to u ovom momentu najbolji način za povećanje izvoza. Srpski, kao i svi drugi proizvodi na tržištu Austrije moraju da budu sertifikovani u skladu sa pravilima

intervju KArolj LAjko, generAlni direktor OMV SrbijA

Potencijal za rast OMV planira da ojača svoje prisustvo na tržištu derivata nafte, ali i u segmentu poslovanja sa stanovništvom, putem VIVAprodavnica i restorana

O značaju srpskog tržišta za austrijsku kompaniju OMV razgovarali smo sa Karoljem Lаjkom, generаlnim direktorom OMV Srbijа.

● Kаko ocenjujete poslovnu klimu u Srbiji?

- Srbijа je vаžno tržište zа strategiju rasta OMV-a. OMV plаnirа dа ojаčа svoje prisustvo u Srbiji nа tržištu derivаtа nаfte, аli i u maloprodajnom segmentu poslovаnjа, putem nаših VIVA prodаvnica i restorаna. VIVA je premijum brend i održаvаnjem kvаlitetа ovog brendа i uslugа ispunićemo, i moždа čаk i prevаzići očekivаnjа nаših korisnikа. Ova usmerenost nа kvаlitet će biti isprаćena i širenjem nаše mreže benzinskih stаnicа.

● OMV ima proizvodne аktivnosti u 20 zemаljа nа pet kontinenаtа. Štа biste izdvojili kao posebnu karakteristiku poslovanja na tržištu Srbije? - Srbijа je deo Podunаvljа i evropskog pojasa rasta, а sаmim tim deo strategije rasta OMV Grupacije. Srpsko tržište imа dobаr potencijаl za rast.

● Kаkаv je plаn poslovanja kompanije u Srbija je deo Podunavlja i u ● Zapošljаvаte oko 2011? - Tokom ove godievropskom je pojasu rasta, 35.000 ljudi širom svetа. ne OMV Grupа će a samim tim deo strategije Kаko obezbeđujete zаnаstаviti dа se fokusirа dovoljstvo zаposlenih u rasta OMV Grupe nа implementаciju svoje OMV-u? '3 plus strаtegije ", koja - Zаposleni u OMV su kombinuje prednosti svojih E&P, G&P i R&M uvek informisаni o strаtegiji kompаnije. Oni poslovnih jedinicа kаko bi obezbedila nаjbolju su motivisаni jer znаju dа su deo jednog vemoguću uslugu na naša tri osnovna tržišta ćeg koncepta: po kome je svаko od njih vаžan. Centrаlne i Istočne Evrope, Jugoistočne EvroPosebnа pаžnjа je posvećenа obuci i dodаtnim pe i Turske. OMV Srbijа će se fokusirаti nа kvаlifikаcijama zа svаkog našeg radnika. održаvаnje i poboljšаnje nivoa kvаlitetа mreže OMV nudi mnoge mogućnosti zа obuku, i proširenje i poboljšаnje uslugа nа OMV benkаko u Srbiji, tako i u nаšem sedištu u Beču. zinskim stаnicаmа, kako bismo našim klijentiZаposleni, tаkođe, imаju priliku dа učestvuju ma pružili najbolji servis. u međunаrodnim projektimа. ■

EU, treba da poseduju potreban kvalitet, odgovarajuće pakovanje, količine, kao i da je obezbeđen kontinuitet isporuka. Za austrijskog kupca veoma je važan korektan poslovni odnos i poverenje koje ima u svog dobavljača.

● Više od 90 odsto srpske robe koja

lokalnih samouprava i preduzeća u domenu zaštite životne sredine, korišćenja obnovljivih izvora energije i infrastrukture i da zainteresuje austrijske investitore za konkretne projekte. S obzirom na to da se Austrija sve više u internacionalnim okvirima pozicionira kao jedan od lidera u tim oblastima, očekujemo da će se na Forumu ostvariti prvi direktni koraci za uspostavljanje investicione saradnje na realizaciji konkretnih projekata koji će biti predstavljeni.

se plasira u Austriju oslobođeno je carine. Na koje robe se plaća carina i u kom procentu? - Praktično sve robe, izuzimajući oružje, mesne prerađevine ispod određenog stepena termičke obrade, mleko i ● Srpska dijaspora u Austriji je određene mlečne prerađevine, nalaze brojna, pominje se da je Beč četvrse na listi slobodti najveći srpski nog uvoza u Augrad. Zašto nema Izvoz srpske privrede u većih investicija striju, s tim da se sveže meso i vino u Srbiju? Austriju u 2010. godini nalaze na sistedostigao je 338, a uvoz - Razlozi su mnomu kontigenata, gobrojni i nalaze 511 miliona dolara koje mi nikada se u prvom redu do sada nismo isu strukturi same punili. Tako se može reći da je i ovde srpske dijaspore u Austriji. U najveuvoz oslobođen carina. ćem delu radi se o radničkoj klasi sa nedovoljnim primanjima za ozbiljnije ● Privredne komore Srbije i Austri- investicije, koja je uz to i najviše pogođena posledicama ekonomske krize, je pripremaju za 31. maj 2011. veliki kao i u činjenici da i pored svih planoinvesticioni forum u Beču posvećen va i strategija država još nije načinila ulaganjima u Srbiji. Kakve rezultaozbiljan iskorak ka svom stanovnište očekujete? tvu u inostranstvu u smislu njegove - Investicioni forumi, koje PKS ororganizacije i edukacije. Pored toga, ganizuje u inostranstvu, imaju cilj postoje mnogi negativni primeri veda potencijalne strane investitore likih poteškoća sa administracijom u upoznaju sa zakonskim propisima i lokalnim samoupravama, sa kojim su investicionom klimom u Srbiji. Fose potencijalni, mali investitori sretali rum koji se 31. maja 2011. organizuje u pokušajima da u svom rodnom krau Beču, ima cilj da predstavi najakju pokrenu bilo kakav posao. ■ tuelnije projekte različitih srpskih

Najveći izvoz na austrijsko tržište ostvaruju srpski proizvođači traka i limova od čelika i bakra, automatskih prekidača, ulja od repice, šećera, zamrznutih malina, voćnih sokova, mašina, i delova za mašine, rafinisanog olova...

RIZIK JE DANAS DEO POSLOVANJA

Hypo Alpe Adria

Sva preduzeća na tržištu suočavaju se danas sa povećanim rizicima, ali rizici nisu imanentni samo krizi, oni postoje i u uobičajenim uslovima poslovanja.

„Želimo da naglasimo i istaknemo nove, a ipak dugo prisutne, vrednosti i principe banke, a to su potpuna usmerenost i orjentisanost prema klijentu“, kaže Vladimir Čupić, član Izvršnog odbora Hypo Alpe-AdriaBank a.d. Beograd

Rejting smanjuje rizik

Sa vama. Za vas. Uz vas.

i eventualne promene vlasništva, urednost u izmirivanju obaveza i druge podatke potrebne za formiranje mišljenja o određenoj firmi i preporuke o visini kreditnog limita. Izveštaj sadrži i takozvani „soft facts“ informacije o aktuelnom stanju u firmi ili menadžmentu koji je vodi. Najveći klijenti OeKB d.o.o. su domaći i inostrani osiguravači kredita koji polisu osiguranja upravo baziraju na kreditnim izveštajima OeKB d.o.o. koji na adekvatan način vrši procenu rizika za srpska preduzeća. U bazi podataka OeKB d.o.o. ima oko 1500 preduzeća koje pratimo i klasifikujemo po pojedinim privrednim granama da bi se saNenaplativost potraživanja je po- gledalo mesto preduzeća na tržištu. Drugi deo aktivnosti odnosi se na nasebno izražen rizik u uslovima globalne krize. Jedan od načina da se ovaj rizik smanji ili platu potraživanja u vansudskom, mirnom izbegne je da preduzeća pre nego što uspo- postupku. Naplata potraživanja od srpskih stave obligacioni odnos saznaju rejting svog preduzeća je bila posebno izražena posledpotencijalnog poslovnog partnera. Teško je nje dve godine zbog svetske ekonomske krize i velike nelikvidnopredvideti koja privredOeKB prati i klasifikuje sti. Uspešnost naplate na grana će biti u proOeKB d.o.o. je značajna, blemu i kako će okružepo pojedinim privrednim naročito ukoliko se reanje uticati na poslovanje granama oko 1500 guje u ranoj fazi, odnovašeg partnera i da li preduzeća sno, neposredno posle može doći do rizika nenaplativosti potraživanja. Preventiva je uvek dospeća potraživanja na naplatu. Usluge OeKB d.o.o. mogu koristiti sva najbolja, odnosno, da se vrši kontrola rizika preduzeća koja trguju u zemlji, osiguravapre nego što nastanu potraživanja. OeKB d.o.o. za finansijske usluge posluje juća društva kao preduslov za osiguranje već pune tri godine, a specijalizovana je za domaćih potraživanja, faktoring kompanije, izradu izveštaja o poslovanju i bonitetu srp- lizing kompanije i banke. U tri prethodne poslovne godine OeKB skih preduzeća kao i naplatu potraživanja u mirnom postupku. Izveštaji o srpskim pre- d.o.o. je poslovao stabilno i poslovno, uveduzećima sadrže informacije o poslovanju ćavajući obim poslovanja, prihoda i profita firme dužnika, bilanse stanja i uspeha u pe- a unapređujući metodologiju rada koja je riodu od poslednje tri godine, podatke for- prihvatljiva i najvećem svetskom osiguravamalne prirode kao na primer od kada firma ču kredita Euler Hermesu koji koristi naše posluje, broj zaposlenih, vlasničku strukturu usluge za osiguranje. ■

potpuna usmerenost i orjentisanost prema klijentu: Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd,

Promotivne kamatne stope aktuelne su i Danas, kada Hypo Alpe-Adria bank a.d. Beograd, nakon skoro deceniju po- kod štednih proizvoda. “Štednje na dohvat slovanja na domaćem tržištu, predstavlja ruke”, sa kamatnom stopom od 5,75 odsto jednu od najznačajnih finansijskih institu- na period od 12 meseci je jedinstven proicija u zemlji, ulaganje u sopstveno poslo- zvod na tržištu koji klijentima pruža movanje i produbljivanje odnosa sa klijentima gućnost da ukoliko su im sredstva potrebna kroz ponudu različitih oblika finansiranja pre roka, ista mogu razročiti bez troškova, i i usluga, i dalje je prisutno. Trudeći se da uz pripis kamate za izdržanu ročnost. Uz još povoljnije kamatne, Hypo Alpe od početka svog poslovanja na našem tržištu bude korak ispred drugih, Hypo Alpe- Adria Bank kroz svoju ponudu pruža neAdria bank kreće u novu akciju od ovog koliko različitih mogućnosti za ovu vrproleća, u skladu sa idejama i promenama stu pozajmica - krediti sa i bez subvencije Republike Srbije kao i specijalna ponuda na nivou grupe. O čemu je reč? Svoj dosadašnji imidž stambenih kredita za kupovinu stanova u profesionalne i sigurne insitucije koja pre- naselju Belville, uz mogućnost grejs perioda do godinu dana. poznaje potrebe tržišta U svom poslovanju i razume svoje klijente, „Štednja na dohvat ruke”, sa pravnim licima, sa i sa njima uspostavlja sa kamatnom stopom od ciljem da doprinese na partnerski odnos, biće efikasan način dugododatno osvežen no5,75 odsto na period od ročnom unapređenju vom marketing kam12 meseci je jedinstven životne sredine, Hypo panjom koja će biti poproizvod na tržištu Alpe Adria bank a.d. krenuta u svim važnim Beograd će se u naredevropskim zemljama u kojima je Hypo Group Alpe-Adria prisut- nom periodu angažovati u oblastima od strateškog značaja, pre svega na finansina, uključujući i Srbiju. Akcenat nove kampanje, pod okriljem ranju projekata iz oblasti energetske efislogana “Sa vama. Uz vas. Za vas”, biće na kasnosti i korišćenja obnovljivih izvora potrebi da se još jednom naglase i istaknu energije. Obnovljivi izvori energije, kao nove (a ipak dugo prisutne) vrednosti i izvori energije koji se nalaze u prirodi i principi banke – potpuna usmerenost i obnavljaju u celosti ili delimično (enerorjentisanost prema klijentu. Hypo Alpe- gija vodenih tokova, vetrova, sunčeva Adria bank se vratila u aktivniju komuni- energija, biomasa) doprinose smanjenju kaciju sa klijentima. A sa tim, vratio se i emisija efekata “staklene bašte“ i efikamali Hypo nilski konj, u novom crtanom snijem korišćenju sopstvenih potencijala formatu, koji je nekada bio i ostaće pre- u proizvodnji energije, i utiču pozitivno poznatljiv simbol poslovanja banke i mana razvoj lokalne industrije i otvaranje skota koja uliva poverenje, nagoveštava novih radnih mesta. Imajući to u vidu, tradiciju, ali i toplinu u odnosima sa kli- projekti ovog tipa od velikog su značajentima. Uz nilskog konja, vidljiva izme- ja za održivu i čistiju budućnost i imaju na biće i brisanje reči 'Grupa' iz logotipa za cilj unapređenje uslova i mera za rabanke, čime se pokazuje strateška orjen- cionalno korišćenje energije i energenata, tisanost grupe – biti “manji, jednostavniji čime se poboljšavaju indikatori efikasnoi više usmeren na klijenta”. A tome će se sti korišćenja energije kako u konkretnom svakako obradovati postojeći verni klijen- pravnom licu tako i na ukupnom nivou u ti, ali i građani koji će tek postati klijenti Republici Srbiji. Prepoznavši značaj ulaganja u ovom Hypo Alpe-Adria banke. U narednom periodu Hypo Banka je smeru, Hypo Alpe Adria banka je nedavpripremila više novih proizvoda namenje- no uvela nove proizvode u okviru progranih fizičkim licima, sa brojnim pogodnosti- ma “New Hypo Energy” (“Hypo podrška ma. Svi klijenti, koji otvore tekući račun i za energiju”) i to u segmentu projektnog prenesu zaradu u Hypo Banku dobiće be- i strukturnog finansiranja, kao i finansiskamatni dozvoljeni minus. Svoje postojeće ranja investicija usmerenih na povećanje obaveze u drugim bankama klijenti mogu energetske efikasnosti pravnih lica. Proda refinansiraju uz najpovoljniju kamatnu izvodi obuhvataju dve vrste kredita, i to stopu na tržištu od 12,50 odsto u evrima kredite za namensko finansiranje projeka(EKS od 13,24 odsto), bez naknade za obra- ta od strateškog značaja, kao i kredite za du zahteva i uz mogućnost grejs perioda do finansiranje projekata povećanja energetske efikasnosti. ■ 12 meseci.

istraŽivanje erste GrUPA o makroEkonomIjI SIE rEGIona

Povratak investicija

Strane direktne investicije u regionu srednje i istočne Evrope u prošloj godini povećane su za devet odsto. vlasnici kapitala smatraju da su države tog regiona privlačnije od pojedinih članica evrozone, koje imaju bolji rejting, kao što su Italija, španija ili Portugal stabilizacije međukompanijskih kredita, između matičnih firmi i njihovih lokalnih podružnica. Interesantan je podatak i da je Ukrajina zadržala visok stepen direktnih stranih ulaganja, blizu četiri odsto zEmljE SIE rEGIona PrIvlaČnE BDP, što zapravo pokriva ceo defiza UlaGanja: juraj Kotian, su-rukovodilac Sektora cit platnog bilansa, znatno smanjuza makroekonomska istraživanja jući potrebu Ukrajine za spoljnim Erste grupe zaduživanjem. Istraživački tim Erste grupe prenosi ocene investitora koji PRoŠlA godina donela je presmtaraju da su zemlje SIE regiona okret kada je reč o prilivu kapitaprivlačnije za ulaganja od pojedila u region srednje i istočne Evronih članica evrozone, koje imaju pe (SIE). Nakon velikog pada, od bolji rejting, kao što su Italija, Špa45 odsto u 2009. godini lane je nija ili Portugal. započeo oporavak i direktne straMnoge privrede regije, poput ne investicije povećane su za oko češke, Slovačke, Poljske i devet odsto. Hrvatske, uspele su da se Rezultati istraregije poput Češke, Slovačke, Poljske i održe tokom ekonomske živačkog tima auHrvatske, uspele su da se održe tokom krize, bez većih tenzija u strijske Erste gruekonomske krize, bez većih tenzija u spoljnom finansiranju, dok pe pokazuju da najviše razloga za spoljnom finansiranju, druge kao Mađarska, su neke bile prinuđene da optimizam imaju rumunija i Ukrajina, bile su prinuđene da donose rebalans budžeta, Mađarska, Rumunija i česi, s obzirom donose rebalans budžeta Ukrajina, na primer. na to da je u ovoj Zahvaljujući pomoći Evropske zemlji zabeležen dvostruko veći društvenog proizvoda (BDP). Istovremeno, i u Mađarskoj unije (EU) i Međunarodnog mopriliv direktnih stranih investicija, je negativni trend je preokrenut i netarnog fonda (MMF) te zemlje najveći u regionu SIE. Takođe, dobre vesti beleže se i strane investicije su u 2010. dosti- su sprovodile mere za ublažavanje u Mađarskoj, gde je prvi put na- gle oko dva odsto BDP. U Slovač- deficita platnog bilansa. S druge strane, zemlje EU, kon krize zasutavljen negativan koj su investicije iz inostranstva čitrend, kao i u Slovačkoj i Ukrajini. nile jedan odsto BDP, što je rezultat koje su suočene s manjkom priNažalost, Srbija ovaj put nije bila oporavljanja reinvestirane dobiti i liva privatnog kapitala, kao što tema makroekonomskog istraživanja tima Erste grupe. „Primećujemo da su tržišta korak ispred agencija za kreditni rejting, s obzirom na to da su već prepoznala snažne pokazatelje u SIE. Premije za rizik (cDS spreads) su manje od onih u južnoevropskim zemljama“, ističe Juraj Kotian, surukovodilac Sektora za makroekonomska istraživanja Erste grupe. Direktna strana ulaganja u SIE regionu SIE počela su da se povećavaju, češka je apsolutni prvak u regionu s više nego udvostručenim prilivom stranih ulaganja u 2010. godini od gotovo četiri odsto bruto

su Grčka ili Portugal, ’kupile’ su vreme zahvaljujući refinansiranju Evropske centralne banke (EcB),

što je poslužilo kao zamena za dotok privatnog kapitala ili pomoć iz inostranstva. ■

www.trenkwalder.rs www.trenkwalder.rs www.trenkwalder.rs www.trenkwalder.rs

Vi ste u potrazi za potrazi za u potrazi Vi ste steViuu ste potrazi za za najboljim kadrovima? najboljim kadrovima? najboljim kadrovima? najboljim kadrovima?

Napravite izbor sa Trenkwalder HR HR rešenjima. Napravite pravi izbor sa Trenkwalder rešenjima. Napravite pravipravi sa Trenkwalder HR rešenjima. Napravite pravi izbor Trenkwalder rešenjima. Trenkwalder -izbor Vodeći poslodavac u HR oblasti pružanja Trenkwalder -sa Vodeći poslodavac upružanja oblasti pružanja Trenkwalder - Vodeći poslodavac u oblasti Trenkwalder - Vodeći poslodavac u www.trenkwalder.rs, oblasti pružanja kadrovskih usluga u Evropi www.trenkwalder.rs, kadrovskih usluga u Evropi kadrovskih usluga u Evropi www.trenkwalder.rs, kadrovskih u063 +381 11 29 2111 29Evropi usluga +381 21063 29 www.trenkwalder.rs, 063 +381 11 21 +381 11 21 29 063 budućnost zapošljavanja budućnost zapošljavanja budućnost zapošljavanja budućnost zapošljavanja

intervju Kristof Cetl, predsednik Upravnog odbora Grawe osiguranja

Dobit 2,8 miliona evra

Ostvareni rezultati jasno pokazuju da je GRAWE osiguranje učvrstilo poziciju među liderima na tržištu osiguranja života u Srbiji u Srbiji. Tokom 2010. godine radili smo na tome da povećamo rezulZadržali smo poziciju na trži- tate i ostvarili veću dobit nego u štu i proširili postojeći portfelj, a to je 2009. godini. Ostvarena neto dobit potvrda našeg profesionalnog tima i GRAWE osiguranja a.d.o. u Srbiji angažmana svih naših zaposlenih i u 2010. godini iznosi 299 miliona partnera na tržištu, ali prevenstveno dinara, oko 2,8 miliona evra, što je znak da su naši klijenti prepoznali za 57 odsto više u odnosu na pretznačaj osiguranja za sebe i svoje po- hodnu godinu. Prihodi od premije rodice, kao i sigurnost našeg društva osiguranja dostigli su u 2010. goi poverenje koje im pružamo, kaže dini nivo od 1,955 milijardi dinara, Kristof Cetl, predsednik Upravnog a bilansna suma premašila devet milijardi dinara. odbora GRAWE Bilansna suma osiguranja u inSrbija je perspektivno GRAWE osigutervjuu za ’Biznis tržište i smatram da ranja u Srbiji je dijalog’, specipostoji veliki prostor za uvećana za 30 jalno izdanje o e k o n o m s k i m razvoj osiguranja života odsto u odnosu na 2009. godiodnosima Srbije u narednom periodu nu. Ostvareni i Austrije. rezultati jasno ● Kakva je pozicija GRAWE osigura- pokazuju da je GRAWE osiguranje učvrstilo poziciju među liderima nja na tržištu Republike Srbije i kana tržištu osiguranja života u Srkva je pozicija GRAWE osiguranja biji. Tehničke rezerve iznose 6,862 na tržištima jugoistočne Evrope? - GRAWE osiguranje, je kao prvo milijardi dinara, garantne rezerve osiguravajuće društvo sa stranim 1,338 milijardi dinara, a sprovedekapitalom koje posluje u Republici no je i dodatno rezervisanje od 662 Srbiji, dobro pozicionirano na trži- hiljada evra, u cilju još veće sigurštu još od kraja '90-ih godina proš- nosti klijenata. log veka i danas je jedan od lidera na tržištu osiguranja života u Srbi- ● GRAWE osiguranje ima odlične reji. GRAWE osiguranje a.d.o. zabe- zultate u oblasti životnog osiguranja. ležilo je u 2010. godini natprosečne Šta je i koliko ostvareno na boljem poslovne rezultate i još jednom po- pozicioniranju proizvoda GRAWE kazalo da je po profitabilnosti jed- osiguranja na srpskom tržištu i u kono od najznačajnijih osiguravaju- jim segmentima osiguranja? ćih društava u sektoru osiguranja - Krajem 2009. uveli smo proizvoAna Stojanović

de osiguranja, koje smo tokom 2010. godine promovisali i kao ’socijalno odgovorne proizvode’ i ponudili napredan program osiguranja života sa proširenim pokrićem za slučaj nastanka jedne od devet teških bolesti – "GRAWE Elite". Odgovarajući na zahteve tržišta, vodimo računa o socijalnim aspektima jer kako u drugim zemljama, tako i u Srbiji, pored gubljenja radne sposobnosti obolelog, teške bolesti koje se dogode u porodici podrazumevaju angažovanje članova porodice obolelog. Članovi porodice često zbog velikih obaveza zanemaruju profesionalnu i porodičnu stranu života. Iz tog razloga je izuzetno važna finansijska sigurnost u slučaju teških bolesti koju novi proizvod pruža. ● Koje su prednosti GRAWE Elite životnog osiguranja?

- "GRAWE Elite" predstavlja osiguranje života koje istovremeno obuhvata osiguranje za slučaj srčanog infarkta, bajpas operacije koronarnih arterija, karcinoma, moždanog udara, hroničnog oboljenja bubrega, transplantacije organa, multipleks skleroze, paralize i slepila. Dodatna prednost proizvoda osiguranja "GRAWE Elite" je pokriće u visini od tri osigurane sume i do tada ostvarene dobiti za slučaj smrti usled nesrećnog slučaja, kao i mogućnost uključenja dodatnih

dalje širenje poslovanja u Srbiji: Kristof Cetl, predsednik UO Grawe osiguranja

dalji intezivan dijalog sa državnim organima o poboljšanju uslova na tržištu za osiguranje u Srbiji i još intenzivnija komUniqacija sa postojećim i potencijalnim klijentima. Dalje aktivnosti u segmentu ● Kako vidite dalji razvoj Grawe društvene odgovornosti i dalje angažovanje vezano za humanitarnu osiguranja u predstojećoj godini, akciju "Dobre vile za decu leptire", kratkoročno i tokom sledećih nekopodrazumeva doliko godina? naciju udruženju - Poslovna oriPrednost proizvoda DEBRA – udrujentacija GRAWE osiguranja "GRAWE ženju koje pomaosiguranja najpre že deci oboleloj se odnosi na dalje Elite" je pokriće u širenje poslovanja visini od tri osigurane od retke i veoma teške, neizlečive u Srbiji, a planovi sume (i do tada bolesti – bulozne za 2011. godinu ostvarene dobiti) za epidermolize. se odnose na uvoSrbija je perđenje i promociju slučaj smrti usled novog proizvo- nesrećnog slučaja, kao spektivno tržište i smatram da imovinskog osiguranja – i mogućnost uključenja da postoji veliki dodatnih osiguranja prostor za razvoj "GRAWE preduosiguranja živozetnik", dalji rast osiguranja života sa uključenim ta u narednom periodu, pa tako pokrićem od oboljenja od devet i veliki prostor za razvoj posloteških bolesti, dodatno zapošlja- vanja GRAWE osiguravanja, koje vanje kadrova u prodaji, priprema beleži sve bolje rezultate na tržiza implementaciju “Solvency II”, štu Srbije. ■ osiguranja. Od uvođenja, zaključeno je preko 2.000 ugovora o osiguranju života - novog programa "GRAWE Elite", a to je rezultat sa kojim smo izuzetno zadovoljni.

Prirodni rezervat od Austrije do srbije

Vesti

inostrane diplomate u Novom Pazaru NoVI PAZAR - Politička stabilnost Sandžaka predstavlja osnovu za razvoj ovog dela Srbije, saopštili su ambasador oEBS u Srbiji Dimitrios Kipreos, ambasadori Austrije i Holandije, Klemens Koja i loren Stokvis i koordinator UNDP za Srbiju Vilijem Infante, nakon razgovora sa gradonačelnikom Novog Pazara Mehom Mahmutovićem, krajem marta ove godine. Na zajedničkoj konferenciji za novinare, ambasador Kipreos je naglasio „nesmanjeno interesovanje za razvoj Sandžaka“ i da će nastaviti da traže informacije kako da njihova pomoć „bude delotvornija u ekonomskom razvoju regiona“. ova grupa diplomata je tom prilikom razgovarala i sa predstavnicima Državnog i Internacionalnog univerziteta i glavnim i odgovornim urednicima i direktorima lokalnih medija. U Tutinu su razgovarali sa predsednikom opštine Bajrom Gegićem, a u Novom Pazaru su o situaciji u ovom regionu razgovarali sa predstavnicima nevladinih organizacija - Urban-in, Kulturni centar, Damad, Građanski forum i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Kipreos, Koja,Stokvis i Infante su prisustvovali i panel diskusiji na temu „Kultura i identitet“ koja je tada organizovana.

Pet zemalja centralne Evrope potpisalo je krajem marta ove godine sporazum o pokretanju zajedničkog prirodnog rezervata od juga Austrije do Srbije, saopšteno je u Budimpešti na skupu ministara za ekologiju Evropske unije. Rezervat od oko 800.000 hektara, koji bi bio najveći u Evropi u zoni vlage, kako je naveo Svetski fond za prirodu, podrazumevaće deo Dunava, Drave i Mure, u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji. Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije oliver Dulić rekao je da je Srbija potpisivanjem sporazuma ušla u "jedan prestižan klub zemalja koje su mnogo uložile u zaštitu te tri reke" i dodao da smo tim potpisivanjem dobili mnogo, jer ćemo "dobiti podršku za naše projekte zaštite prirode".

Vetroparkovi u srbiji 2013? Srbija bi za dve godine mogla da dobije prve velike vetroparkove ukoliko država stvori odgovarajući pravni okvir za investitore, ocenili su članovi Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), početkom aprila ove godine. Portparol SEWEA, Maja Turković kazala je novinarima iz Srbije prilikom obilaska vetroparkova u Austriji da četiri kompanije, članice tog udruženja u prvoj fazi planiraju gradnju vetroparkova u Srbiji snage preko 400 megavata, u koje će investirati oko 700 miliona evra. "Sva četiri investitora okupljena u udruženju su pred dobijanjem lokacijske dozvole za gradnju i to je kritičan trenutak kada mora da se obezbedi pravna sigurnost jer su dalje investicije ogromne", rekla je Turković. Kompanije Energovind (Energowind), Energogrin MK fintel vind (Energogreen/MK Fintel Wind), Vetropark Inđija/Kelag i Kontinental vind partners (continental Wind Partners), osnivači Sevea u prvoj fazi gradiće vetroparkove u Inđiji, Kovinu, čibuku, Plandištu i Vršcu, dodala je Maja Turković. "Srbija ima značajan potencijal za izgradnju vetroparkova", ocenio je Karl Hajnc Fatrdla (Karl Heinz) direktor prodaje za region jugoistočne Evrope u kompaniji Vestas, specijalizovanoj za proizvodnju vetroturbina. Direktor kompanije Rajfazen enerdži end invajroment (Raiﬀeisen Energy and Environment) Ronald lauš (lausć) ocenio je da je fid in tarifa od 9,5 evro centi po kilovat satu struje dobijene iz energije vetra, koja je određena u Srbiji, isplativa za investitore. Fid in tarifa za struju proizvedenu iz vetra u Austriji u ovoj godini je 9,7 evro centi po kilovat satu, rekao je lauš i dodao da se ta kompanija, ogranak Rajfazen lizinga, bavi razvojem i investiranjem u obnovljive izvore energije u centralnoj i istočnoj Evropi. Rajfajzen enerdži end invajroment je zainteresovan i za investicije u Srbiji, i istakao da sa austrijskom komapnijom Kelag razmatraju ulaganje u minihidrocentrale na srpskom tržištu.

razgovori u Ministarstvu odbrane Austrije BEč - Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije, Tanja Miščević završila je početkom aprila ove godine višednevnu posetu Beču razgovorima u parlamentu i ministarstvu spoljnih poslova Austrije. Poslanike u parlamentu Miščevićeva je izvestila o sveobuhvatnoj reformi vojske Srbije, naglasivši da je vođeno računa da postoji demokratska kontrola vojske i da o tome brine parlamentarni odbor, u kojem su zastupljene sve partije. ona je navela da je Vojska Srbije pretvorena u profesionalnu vojsku, koja se sastoji od 10.500 vojnika, navodi se u saopštenju austrijskog parlamenta. Miščevićeva je istakla da Beograd radi na tome da što pre dobije konkretan termin za početak pregovora o pristupanju članstvu u Evropskoj uniji. ona je ukazala da se sprovodi adaptacija zakonodavstva i da je važno pitanje saradnje s Hagom. Kada je reč o razgovorima Beograda i Prištine, Miščevićeva je austrijskim poslanicima prenela da je cilj da se ljudima na Kosovu olakša život. Tokom posete Beču Miščevićeva se obratila Forumu oEBS-a za bezbednosnu saradnju, a imala je i razgovore u Ministarstvu odbrane Austrije.

stAV

ljubomir Madžar, ekonomista

Prirodan partner

Business Dialogue

PRoŠIRENJE međunarodne saradnje uvek je dobro, a Austrija je zemlja sa kojom je zaista neophodno srađivati. Prvo vežu nas dugogodišnje istorijske veze. Drugo Austrijanci poznaju srpski teren, može se čak reći mnogo bolje od drugih stranaca, što znači da njihova ulaganja mogu da budu daleko uspešnija od drugih. Naravno, od toga mogu svi da imaju koristi. U ovom momentu, Austrijanci intezivno nastupaju i u Sloveniji i u Hrvatskoj, i može da se kaže da deluju kao neka vrsta vezivnog elementa među bivšim jugoslovenskim republikama. oni su upravo tom svojom ulogom i nadoknađivali štetu koja je u prvom mometnu nastala kidanjem veza između ex Ju republika.

stAV

Mahmud Bušatlija, stručnjak za investicije

Potrebna dugoročna ulaganja

AUSTRijSKE investicije su zaista velike, ali ne vidim ozbiljna strateška ulaganja. Uglavnom je reč o investicijama iz domena srednjih preduzeća, zbog čega ima prostora za još jaču privrednu saradnju između dve zemlje. Trebalo bi podstaći dolazak dugoročnih investicija i investitora koji ne bi iznosili profit iz Srbije već ga reinvestirali u domaću privredu. Jedini izuzetak od ovog pravila je prodaja Telekoma Srbije Telekomu Austrije. Naime, ako bi Austrijanci kupili nacionalnog operatora, to bi moglo da naruši proces EU integracija Srbije. Tačnije kupovinom Telekoma Srbija, austrijski operator bi kupio monopolsku poziciju nacionalnog operatora u fiksnoj i mobilnoj telefoniji.

stAV

e D G to e s r e e M iD l e et Ć e sr

drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku i poljoprivredu

Saradnja u agraru i turizmu

SRBijA i Austrija su vrlo slične po konfiguraciji terena i prirodnim bogatstvima. Nekadašnji uticaj Austro - Ugarske na Srbiju ne može da se zanemari. Saradnja koju sada imamo u agraru mogla bi značajno da se proširi. Zajednička ulaganja u proizvodnju tikve trebalo bi da budu na vrhu liste prioriteta. Austrijanci to odlično rade i mi bi smo mogli to da naučimo. Proizvodnja je izuzetno profitabilna, ne zahteva specijalne terene za sadnju, a ima izuzetno kvalitetno ulje. Razmena iskustva i metodologije u oblasti seoskog turizma od vitalnog je značaja za razvoj domaćeg turizma ove vrste. Austrijanci nemaju more, ali imaju fantastičan spoj proizvodnje domaće hrane i turizma, i Srbija bi svakako o tome mogla mnogo da naućči, dok bi austrijski investitori mogli svojim kapitalom da podrže ovakve projekte.

UNIQA

Osiguranje nove generacije

Kao većinski ili delimični vlasnik Uniqa je prisutna na 21 tržištu Evrope

UNIQA Grup Austria je vodeća osiguravajuća grupacija na austrijskom tržištu i jedna od najvećih u Evropi. Iako pod imenom Uniqa posluje deset godina, poslovanje naše grupe se uspešno sprovodi već dugih 150 godina. Uniqa je aktivna u svim područjima osiguranja. Tržišni je lider u Austriji u području životnih i zdravstvenih osiguranja i jedan od najvećih imovinskih osiguravača. Uniqa grupa je kompanija s jakom internacionalnom orjentacijom, svesna prednosti i prilika koje nudi tržište srednje Evrope. Stoga, cilj Uniqe nije samo sprovođenje uspešne poslovne strategije na austrij-

skom tržištu, nego i pojačan angažman, te uspešno širenje na evropskom tržištu. Trenutno je, kao većinski ili delimični vlasnik, prisutna na 21 tržištu Evrope. Uniqa trenutno zapošljava preko 22,000 saradnika i ekskluzivnih partnera, koji su širom Evrope zaključili više od 15,3 miliona polisa. Uniqa je prema „Šerholder performans indeksu“ konsalting kuće Merser Oliver Vajmen najjače osiguranje u Evropi po povratku investicija. Već niz godina, Uniqa dobija rejting A, koji daje „Standard i Por“, najcenjenija svetska organizacija za ocenu snage finansijskih institucija. Uniqa je na svim tržištima sinonim za pouzdanost, visok kvalitet usluge, pošten odnos prema osiguranicima i savremene programe osiguranja. Uniqa i Rajfajzen banka Jedan od glavnih akcionara Uniqa grupe je Rajfajzen bankarska grupacija. Obe grupacije su potpisale ugovor o strateškom partnerstvu u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. Zahvaljujući privilegovanom partnerstvu, Uniqa i Rajfajzen profitiraju putem efekata sinergije u oblasti prodaje, razvoja proizvoda i marketinga u svim zemljama gde su obe kompanije prisutne. ■

Uniqa u Srbiji Uniqa je u Srbiji prisutna pune četiri godine, od 7. novembra 2006. godine i obavlja sve vrste osiguranja. Od svog dolaska na srpsko tržište Uniqa beleži konstantan rast, zahvaljujući svom međunarodnom iskustvu i stabilnom poslovanju na svim tržištima Evrope i Srbije. O tome govori i podatak da se svrstava među prvih pet vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji. Svojim proizvodima svih vrsta osiguranja, primerenim i dostupnim svakom građaninu Srbije, garantuje visok kvalitet i najbolju uslugu.

OGRANAK PORR TECHNOBAU UND UMWELT AKTIENGESELLSCHAFT BEOGRAD

The activities of the PORR Group focus on building construction, civil engineering, road construction and project development. Based on great technical competence and comprehensive know-how, PORR holds a top position in all its business fields. Experience is our asset.

Spoj tradicije i modernog doba Glavno obeležje jedne od najstarijih i najuglednijih austrijskih građevinskih kompanija PORR jesu veliki i kompleksni projekti, što najbolje potvrđuje rad na mostu preko Save kod Ade Ciganlije i izgradnja petlje Radnička

PORR AG koncern osnovan je 1869. go- 12.000 vozila na sat, a glavni projekat preddine i danas je prisutan u svim zemljama viđa i provlačenje svih neophodnih vodova srednje i istočne Evrope kao visoko pozicio- gradske komunalne i javne infrastrukture nirana grupacija. Raspolaže širokom bazom kroz konstrukciju mosta. Uz most preko reke Save kompanija PORR know how na osnovu velikog internacionalnog iskustva u oblastima visokogradnje, radi još jedan veliki i kompleksni projekat, izniskogradnje, izgradnje železnica, puteva, gradnju Petlje Radnička. Ona će u tri nivoa mostova, tunela, kao i tehnologije zaštite povezivati novi most preko reke Save, novu životne sredine. Klijentima su na raspolaga- petlju Hipodrom, Radničku ulicu, Bulevar nju eksperti kompanije koji kroz iskustvo u vojvode Mišića i postojeću tramvajsku mrežu oblasti koncesija i modela ugovora u svim i predstavljaće glavni deo južnog pristupnog oblastima, stoje na raspolaganju i za sva pi- puta, koji je dugačak jedan kilometar. „Radovi su podeljeni u tri faze, tako da tanja vezana za finansiranje. PORR je u Srbiji prvi put bio angažo- je ove godine prioritet izgradnja saobraćajne veze sa petljom Hipodrom i van 1908. pre 100 godina, a mostovskih rampi za Radničsa novim pristupom u našoj Most preko Ade zemlji ova austrijska komCiganlije postaće ku ulicu. U drugoj i trećoj fazi do 2013. gradiće se izdignuti panija počela je 2003. “Najbolji na svakom najvažnije obeležje kružni tok sa svojim silaznim grada i uzlaznim rampama, zatim polju” je moto kompanije nadvožnjak preko železničke PORR što najbolje pokazuje uspešna realizacija projekata i u Srbiji od ko- pruge sa šest saobraćajnih traka, kao i druga jih se svakako izdvaja novi simbol Beograda neophodna infrastruktura“, rekao je Martin Kukacka, direktor PORR Srbija i član Uprav–most preko reke Save. Sa pilonom od 200 metra, i glavnim ras- nog odbora. Kompanija PORR u Srbiji je angažovana ponom od 376 metara, most preko Ade Ciganlije postaće najvažnije obeležje grada i na projektima zaštite životne sredine. Kao i povećati kapacitet mreže, kako lokalnog, glavni izvođač radova kompanija PORR u tako i tranzitnog saobraćaja. Most je ukupne Jagodini i Leskovcu izgradila je savremene dužine 969 metara i širine 45 metara sa šest regionalne deponije. Tu je i veoma uspešan saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski železnički projekat Batajnica –Golubinci koji saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze. je završen 2009. kao i rekonstrukcija E75 Maksimalna propusna moć mosta biće oko kroz Beograd. ■

PORR GRUPA SRBIJA Milutina Milankovića 11a, Beograd Tel. + 381 11 3642-200 | Fax + 381 11 3642-201 www.porr.at | www.porr.rs

Istorija i kultura

Na lepom plavom Dunavu

Tokom burne i bogate istorije Austrija je podigla mnoge velelepne građevine koje se smatraju draguljima svetske arhitekture, i podarila svetu velike umetnike koji su stvorili dela neprocenjive vrednosti u oblasti muzike, književnosti, slikarstva…

OSNOVAN 1939. godine: Čuveni Novogodišnji bečki koncert

Nevena Marčić

Novogodišnji koncert (prvi je izveden 1939.), njen nastanak vezana je zanikoji u direktnom televizijskom prenosu emituju mljiva legenda. 44 zemlje sveta, ali i Hor Bečkih Dečaka poznat Predanje kaže da ona nije po izuzetno visokim glasovnim standardima, bila službena zastava Babekoji je osnovan ukazom Maksimilijana I Hanborgovaca, već je nastala bsburškog 1498. godine. Naravno, tu je i Bečka spontano tokom jednog od Filharmonija s tradicijom koja seže od 1842. gokrstaških ratova vođenih s dine, kao i nadaleko čuvena Bečka opera. kraja 12. i početkom 13. veka. Ništa manje nije važan doprinos koji su auBudući da je prilikom jednog strijski pisci dali svetskoj književnosti. Austrija osvajanja tvrđave poginuo je uvek bila utočište ljudi od pera - poznatih vojnik koji je nosio zastavu književnika kao što su Tomas Bernhard, Artur (zastavnik), vojvoda Leopold Šnicler, Robert Muzil i Stefan Cvajg, pesnika V je na osvojenu tvrđavu Rajner Marija Rilke, Georga Trakl, Adalbert umesto zastave okačio svoŠtifter... Poznati savremeni dramski pisci i knjiju košulju koja je odozgo i ževnici iz ove zemlje su Peter Handke i Elfeid odozdo bila potpuno crvena Jelinek, dobitnica Nobelove nagrade za knjiod krvi, a beo je ostao samo VREDne arhitektonske građevine: Palata Šenbrun ževnost 2004. godine. Pažnju koju Austrija posredišnji deo koji je bio zaštiklanja pisanoj reči i lepoj književnosti ilustruje ćen oklopom. podatak da ta zemlja ima 2400 biblioteka i brojHimna koja danas prati prepoznatljivu Austrija, mala zemlja u srcu Evrope, pone muzeje, te da se u bivšoj carskoj rezidenciji austrijsku zastavu, takođe, ima zanimljivu smatrano kroz istoriju bila je jedna od najmoćčuvaju vredna dokumenistoriju. Muziku za hinijih sila koja je vladala Evropom tokom većeg ta od 9. veka do danas. mnu, koja je u upotrebi dela prošlog milenijuma. Austrija je vekovima, od Austrija je, takođe, od 1947. godine, napisao Naziv Austrija prvi put se pominje u 10. vremena Habsburške poznata po vrednim arje mnogo ranije jedan od veku, kao Ostarrich, odnosno – istočno graničmonarhije, bila kulturni hitektonskim delima kao najpoznatijih kompozitono područje tadašnjeg Svetog rimskog carstva. što su dvorac Lihtenštajn, ra svih vremena, VolfgaRazvoj Austrije počinje s dinastijom Babecentar Evrope Burg Hohenverfen i Scnag Amadeus Mocart, a nborga koji su vladali od 10. do 13. veka, a njih hlob Artstetten, i palate Šenbrun i Belvedere, u tekst za himnu napisala je Paula Preradović, je nasledila slavna dinastija Habsburg koja je Aukojoj je danas smeštena Nacionalna Galerija, ali unuka pesnika Petra Preradovića. strijom vladala sedam vekova - do kraja Prvog i kao matica Bečkog Secesionizma, umetničkog svetskog rata 1918. pokreta nastalog 1897. (u svetu poznatog kao Art Kamen temeljac evropske kulture Nakon ukidanja Svetog rimskog carstva, Nouveau) kojem su pripadala velika slikarska Austrija je vekovima, od vremena HaAustrija postaje deo dvojne moćne Austroimena - Gustav Klimt, Oto Vagner, Egon Šile, bsburške monarhije, bila kulturni centar EvroUgarske Monarhije, koja se raspala nakon Prpe. Iznedrila je mnoge velike umetnike, komvog svetskog rata. Austrija tada prvi put postaje pozitore, književnike, pesnike, naučnike koji zasebna republika u sadašnjim granicama, ali su ostavili neizbrisiv trag u kulturi savremene samo nakratko, pošto ju je 1938. pripojila Necivilizacije. mačka ("Anschluss"). Beč je oduvek važio za centar inovacija u Takozvana ’druga Republika’ nastala je demuzici. Takvu reputaciju set godina posle završetstekao je još početkom 16. ka Drugog svetskog rata, Naziv Austrija prvi put veka kada je naročitu pa1955. godine, kada Austrise pominje u 10. veku, žnju posvetio muzičkim ja sa zemljama saveznikao Ostarrich, odnosno – instrumenatima, posebno cama potpisuje Državni istočno granično područje lauti, a prestonica klasične ugovor i stiče potpunu nezavisnost pod uslovom tadašnjeg Svetog rimskog muzike je postao tokom 18. i 19. veka kada je moda ostane neutralna. carstva narhija kao pokrovitelj poPosle pada komuničela da privlači kompozitore u grad. stičkih režima u Evropi, Austrija se politički Za Austriju se bez ostatka može reći da je sve više angažuje i 1995. godine postaje članica velesila klasične muzike, jer su u njoj stvarali Evropske unije. Iako relativno mala u evropmnogi muzički geniji poput Volfganga Amadeskim razmerama, Austrija predstavlja nezaobiusa Mocarta, Antona Bruknera, Jozefa Hajdna, lazan politički i ekonomski činilac EU. Franca Šuberta, Johana Štrausa, Ludviga van Današnja Austrija je savezna republika koju Betovena, Gustava Malera... Iza sebe su ostačini devet saveznih država: Gradišće, Koruška, vili muziku za sva vremena – „Na lepom plaDonja Austrija, Gornja Austrija, Salzburg, Štavom Dunavu“, „Priče iz Bečke šume“, „Turski jerska, Tirol, Vorarlberg i Beč. marš“, „Nedovršenu simfoniju“, „Eroiku“.... Crveno-belo-crvena zastava Republike Muzičku slavu Austrije uveličava i Bečki Austrije je jedna od najstarijih u Evropi, a za

Koloman Moser... U eri nemog filma, Austrija je bila jedna od vodećih filmskih industrija, iz koje su potekla mnoga slavna imena – reditelji Fric Lang, Oto Preminger, Ričard Osvald, Bili Vajlder, glumica Hedi Lamar..., a ne zaboravimo ni austrijske velikane iz oblasti nauke – psihoanalitičara Sigmunda Frojda, fizičara i matematičara Kristijana Doplera, matematičara i filozofa Kurta Godela... ■

VELESILA klasične muzike: Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart, Ludvig van Betoven, Franc Šubert, Johan Štraus, Anton Brukner...

Bavimo se: • Izgradnjom i rekonstrukcijom mostova • Izgradnjom i rekonstrukcijom puteva i tunela • Izgradnjom i rekonstrukcijom aerodroma • Izgradnjom i rekonstrukcijom železničke infrastrukture • Izgradnjom i sanacijom sanitarnih deponija • Izgradnjom i rekonstrukcijom sportskih kompleksa i objekata visokogradnje i industrijske infrastrukture • Izgradnjom i rekonstrukcijom objekata vodoprivrede, vodovoda i kanalizacije

Kompanija KLINGER je osnovana pre više od 100 godina i danas spada u vodeće svetske proizvođače loptastih i klipnih ventila, pokazivača nivoa i pločastih zaptivnih materijala (klingerita). Oslanjajući se uglavnom na sopstveni razvoj kompanija je uspela da u dugom vremenskom razdoblju održi najviši stepen kvaliteta svojih proizvoda. Proizvodi kompanije KLINGER našli su primenu u svim granama industrije.

Generalni zastupnik za Srbiju NINACOM 11070 Beograd, Otona Župančića 44; Tel: 319 01 25; 260 11 75; Fax: 319 39 32 e-mail: ninacom@ptt.rs; www.ninacom.co.rs

27. marta 17, 11120 Beograd; e-mail: office@alpine.rs tel: 011/3037-770; fax: 011/3037-710 12

Austrija: Činjenice i brojke

Rast, usluge i razvoj

Površina - 83,858 km²; Broj stanovnika – 8.3 miliona (2007.); Glavni grad - Beč; Službeni jezik – nemački (98%); Religija - katolici (73.6%), protestanti (4.7% - uglavnom haugsburške ispovesti), muslimani (4.2%) Zvanična valuta – Evro; Politički sistem - federacija (9 nezavisnih federalnih jedinica): Burgenland, Karintija, Donja Austrija, Gornja Austrija, Salcburg, Štajerska, Tirol, Vorarlberg i Beč, koji imaju svoje pokrajinske vlade; Tip vlade – republička (predsednik i dva parlamentarna doma); Član Evropske unije – od 1995.

20 najvećih austrijskih kompanija

Stabilna privreda, posvećenost održivom razvoju, i jaka saradnja sa susednim zemljama su ključne tačke austrijske privrede. Ulaganjem više od deset milijardi evra u zemlje istočne Evrope, Austrija pokazuje da je Srbija, pored suseda, visoko na top listi austrijske privrede

Poslednjih nekoliko godi- minerala, ali ima i sopstvene zana ekonomski rast Austrije je bio lihe nafte i prirodnog gasa. Proiprilično visok, sa rastom BDP-a od zvodnja električne energije putem 2,9%. Ipak, planirani rast od 3,5% hidrocentrala konstantno raste nakon 2000. godine nije postignut što čini Austriju vodeću zemlju u zbog globalne ekonomske krize. energetskom sektoru EU. Tokom krize, inflacija u Austriji Energetski sektor je iznosila skoro 2%, dok je stopa Nacionalni energetski sektor nezaposlenosti bila 4%. Budžetski deficit iznosi 0,6%, a ukupni jav- ’pokriva’ jednu trećinu potrošnje ni dug 57,7% nacionalnog BDP-a. energije u Austriji. Do 70% energije Austrijska privreda je stabilna i se proizvodi iz obnovljivih izvora energije kao što je voda. Industrijpostiže realni rast. ski sektor je još Do sada je Proizvodnja električne uvek pokretač Austrija invenacionalnog rastirala preko energije putem deset milijardi hidrocentrala konstantno sta, a uglavnom ga čine mala evra u zemlje raste što čini Austriju i srednje-velijugoistočne vodeću zemlju u ka preduzeća. Evrope, pa je postala najveći energetskom sektoru EU U periodu od 1995. do 2003. strani investitor u Rumuniji i Bugarskoj, a zauzima godine, industrijska proizvodnja je lidersku poziciju i među stranim nominalno porasla za 28% (90,9 milijardi evra). Prerada metala i proiinvesticijama u Srbiji. zvodnja čelika su, u 2003. bili najzaslužniji za ukupan rast austrijske Resursi Austrija ima zalihe ruda gvož- privrede sa prihodom od 11,4 miliđa, obojenih metala, kao i važnijih jarde evra. Drugo mesto zauzima

austrija je prva u evropi u proizvodnji organske hrane: Čak 88% poljoprivrednih domaćinstava bavi se stočarstvom

hemijska industrija (10,6 milijardi evra) i električna i elektronska industrija (sa 10,2 milijarde evra). Usluge Sektor usluga ima najbrži rast. Jedna šestina od tri miliona zaposlenih u Austriji rade u prodajnom i industrijskom sektoru koji čini 13 odsto BDP-a. Turizam i dalje najviše doprinosi deviznom prihodu i jedan je od sektora sa najvišim rastom – 220.000 zaposlenih u 40.000 turističkih objekata, donosi 10% ukupnih privrednih prihodai. U 2006, skoro 32 miliona ljudi je posetilo Austriju, a sedam od deset turista dolazilo je iz inostranstva, većinom iz Nemačke. Poljoprivreda Primarni sektor (poljoprivreda i šumarstvo) čini samo dva odsto

OMV AG, Bank Austria AG, Post Austria, VA Technologie AG, Bau Holding Strabag AG, VoestAlpine Stahl, Erste Bank, Telekom Austria AG, Boehler-Uddeholm, Red Bull GmbH, Austrian Airlines, Wienerberger Baustoffindustrie AG, A-Tech Industries, RHI AG, BMOC (BÖHLER-UDDEHOLM AG), Egger, BBAG Osterreichische Brau-Beteiligungs-AG, Polytec, BWT (Best Water Technology) AG.

Sa učešćem od 11% u ukuaustrijskog BDP-a. Sekundarni sektor ((proizvodnja robe, energije i pnom broju poljoprivrednih domaćinstava rudarstvo) čini oko 31 odsto, U 2006, skoro 32 miliona koje proizvode organsku hradok tercijarni ljudi je posetilo Austriju, nu, Austrija sektor (usluge, a 70 odsto dolazilo je iz zauzima prvo bankarstvo, javne usluge, trgoinostranstva, većinom iz mesto u Evropskoj uniji. Čak vina, transport i Nemačke 88% poljopriturizam) najviše vrednih domadoprinosi nacićinstava bavi se stočarstvom. ■ onalnom BDP, odnosno 67 odsto.

Glavne industrijske grane Građevinarstvo, proizvodnja mašina, vozila i delova, proizvodnja hrane, metala, hemikalija, drvo i prerada drva, proizvodnja papira i papirnih ploča, komunikaciona oprema, turizam

Austrija na internetu www.government-austria.at; www.austria.gv.at; www.austria.info; www.advantageaustria.org; www.wien.info; www.studyguide.at

turiZaM AUstrijU GoDIšnjE PoSEtI oko 30 mIlIona tUrISta

Bogata tradicija

austrija slovi za "turističku velesilu" zahvaljujući, pre svega, izuzetnim sportsko-rekreativnim mogućnostima alpa, koje spadaju u najposećenije planinsko turističko područje sveta Među približno 800 ski-centara, koji su pojam vrhunskog kvaliteta TURISTIčKA tradicija Austri- od smeštaja, preko usluge, do saje stara je gotovo 150 godina. od- mih skijališta i pratećih sadržaja, lazak u alpska zimska odmarali- posebno se ističu skijaški centri šta, u letnjikovce na pitoresknim Kitzbühel, St. Anton, Innsbruck, austrijskim jezerima ili odmor Sölden, Bischofshofen... Pored skijanja i veličanstvene u nekoj od austrijskih banja pre jednog i po veka sebi su mogli da lepote Alpa, turističku atrakciju priušte malobrojni privilegovani Austrije upotpunjuju mnogobrojbogataši i pripadnici vladarskih na lednička jezera. ona u Koruškoj kuća. Danas više nije tako. Austri- (npr. Wörthersee) na takozvanoj ju godišnje poseti oko 30 miliona "austrijskoj rivijeri", ali i ona istočturista iz svih krajeva sveta, koji no od Salzburga, postala su pravi donose prihod veći od 20 milijar- turistički biseri zahvaljujući neodi dolara. Turizam zato predstav- bično toploj vodi čija temperatulja izuzetno važnu granu austrij- ra u letnjim mesecima dostiže i 27 ske privrede koja u nacionalnom stepeni celzijusa. Njihova tamnodohotku zemlje učestvuje sa ot- plava boja, koju mogu zahvaliti velikoj dubini, divan su kontrast prilike 15 procenata. Na turističkoj mapi sveta Au- snežnim, belim alpskim vrhovima. striju izdvajaju fantastične prirod- Mnoga su jezera bogata ribom, ne predispozicije alpskog masiva tako da je moguć i sportski ribolov. Turiste prikoje ljubiteljivlače i alpske ma skijanja, Austriju godišnje poseti reke svojom snoubordinga ili nordijskog oko 30 miliona turista, koji neoskrnavljenom lepotom, skijanja prudonose prihod veći od 20 kanjonima, žaju mogućmilijardi dolara slapovima, nost da tokom bistrom i precele godine uživaju u zimskim sportovima. divnom vodom, ali svakako i reTuristi najčešće zbog skijanja po- kreativnim svojstvima, jer pružaju sećuju pokrajinu Tirol, koja ima mogućnost za splavarenje, rafting, čak pet celogodišnjih glečerskih pecanje... Austrija se može pohvaliti i skijaških područja, ali vole dobar spust “koliko ih skije nose” i niz najdužim lednjakom istočnih Alpa glečer Kicštajnhorn u pokrajini (Pasterz 10,4 km), zatim najvećim Salczburg, glečer Moltal u Koruš- nacionalnim parkom u evropskom koj, ili glečer Dahštajn u Štajerskoj. visokogorju (NP Hohe Tauern), te nevena Marčić

DIREKTOR REDAKCIJE: Tatjana Ostojić, t.ostojic@cma.rs ART DIREKTOR: Ilija Petrović, i.petrovic@aim.rs SARADNICI: Slavka Kovač, Nevena Marčić i Ana Stojanović

FOTO: Zoran Raš SEKRETARIJAT: Tanja Banković, t.bankovic@cma.rs PROJEKT MENADŽERI: Marija Savić, m.savic@aim.rs; Vesna Vukajlović, v.vukajovic@aim.rs

Jelica Lepori, j.lepori@aim.rs GENERALNI DIREKTOR: Ivan Novčić, i.novcic@cma.rs FINANSIJSKI DIREKTOR: Ana Besedić, a.besedic@cma.rs ŠTAMPA: Politika

najlepšim i vodom najbogatijim vodopadima u Alpima (Krimmler vodopadi). Pored zimskih turističkih centara, zdravstveni i banjski turizam, takođe, ima dugu tradiciju u Austriji. U mnogim zimskim sportskim centrima je često razdaljina između skijaške staze i banje jako mala. U Bad Klajnkirheimu, rimska termalna banja s jednim od najlepših alpskih wellness hramova u Evropi i ukupno 13 različitih sauna, čeka na umornog i iscrpljenog skijaša. Mnoga banjska kupališta Austrije, poput Starog stenovitog kupatila u Bad Gaštajnu i štajerskog banjskog hrama u Bad Hofgaštajnu, nude pored lekovite vode i toplih izvora, sijaset rekreativnih programa za oslobađanje od stresa, odvikavanje od upotrebe nikotina, smanjenje telesne težine… Zemlja valcera, Mocart kugli i Saher torte Mada je lepota nepatvorene prirode najjači adut turističkog razvoja Austrije, ona turiste privlači i svojom istorijom, arhitekturom, kulturnom baštinom i umetničkim sadržajima i manifestacijama. Tome u prilog svedoči podatak da od ukupnog broja turista koji godišnje posete Austriju, gotovo polovina dolazi zbog kulturnih sadržaja. A u tom pogledu Austrija zaista ima šta da ponudi. To potvrđuje i UNESco-va lista svetske kulturne baštine u koju je uvršćeno čak osam austrijskih nacionalnih blaga. Pod zaštitom UNESco-a je istorijsko jezgro Salczburga u kojem je rođen Volfgang Amadeus Mocart, bečki dvorac Šenbrun s raskošnim parkom, izvanredne prirodne lepote predela Wahau na obali Dunava, stari deo Beča koji spada u najlepše gradske spomenike Evrope, najveće evropsko stepsko jezero Neosajdler, gradić Grac u kojem su od vremena srednjeg veka zastupljeni svi važniji arhitektonski stilovi, od gotike, preko renesanse, baroka, historizma i klasicizma, do moderne arhitekture, brdska panorama regiona Halštat-Dačstajn/ Salzkamergut, i na kraju železnička pruga Semering izgrađena 1854. preko prevoja na gotovo 1.000 metara nadmorske visine, što je tada bila najviša tačka sveta dostupna železnici. Gotovo svako naselje u Austriji oseća dah turističkih strujanja. Ipak, među najposećenijim kulturnim turističkim destinacijama su Beč, Salczburg i Grac. Beč, s populacijom od oko 1,7 miliona stanovnika, godišnje poseti oko 3,5 miliona turista. Turistička sezona temelji se na kulturnom, kongresnom, izletničkom i tranzitnom turizmu. Najposećenija mesta su zabavni park Prater i dvorac Šenbrun, barokna palata koja je bila i rezidencija nekadašnjih austrijskih careva (18. i 19. vek). Zaljubljenici u arhitekturu, čak i ako su samo na proputovanju, ne propuštaju priliku da u Beču uživaju u lepotama još jedne barokne palate, Belvedere, koja je bila rezidencija Eugena Business Dialogue Br.4 „Austrijske investicije u Srbiji”. Izdavač: alliance international media Kneginje Zorke 11b, 11000 Beograd, Srbija Telefon: +(381 11) 308 99 77

Savojskog, zatim u carskom dvor- stavljaju posebnu turističku atrakcu Hofburg, ili u otmenom zdanju ciju, u svetu je mnogo poznatiji po gotske katedrale Sv. Stefana (Step- "letnjim igrama" koje se održavaju u čast velikog kompozitora Mocarhansdom). Mnogi putnici namernici u ta koji je tu rođen. Grac, još jedna od najomiljenijih Beč dolaze zbog muzike i plesa, pozorišta, muzeja i galerija koji turističkih destinacija, pleni nesvaobećavaju nezaboravan kulturni kidašnjim arhitektonskim spojem doživlja. Austrija je iznedrila ne tradicionalnog i savremenog. Predsamo najveće kompozitore poput stavlja stecište dizajnera, muzičara, arhitekata, Mocarta, Štraglumaca i pisaca usa, Šuberta, Na UNesCO-voj listi Hajdna, već svetske kulturne baštine koji samosvesno i markantno utije i domovina uvršćeno čak osam ču na atmosferu valcera, Hora austrijskih nacionalnih ovog grada, koji bečkih dečaka, važi za arhitekglamuroznih blaga tonski centar od balova i mnogih muzičkih dešavanja od kojih međunarodne važnosti. Gastronomija svakako na najje najpoznatiji bečki novogodišnji koncert klasične muzike za koji bolji način upotpunjuje bogatu su ulaznice rasprodate godinama turističku ponudu Austrije. Mirise i ukuse slasnih zalogaja austrijunapred. Salczburg, koji turiste privlači ske kuhinje nosićete vrlo dugo u srednjovekovnom tvrđavom Ho- sećanju ako probate pravu bečku hensalzburg, rezidencijom biskupa šniclu, salzburške noklice, tirolske iz 16. veka, katedralom iz 17. veka šluc krofne, Saher tortu, i naravno, i dvorcem Mirabell (18. vek), kao aristokratski upakovano slatko vei starim rudnicima soli koji pred- ličanstvo - Mocart kugle! ■

Ovo izdanje je oditovano WWW.CORDMAGAZINE.COM

• Skladišno - logistički poslovi Beograd - Novi Sad - Čačak - Niš • Nacionalna distribucija pošiljaka u roku od 24 sata

• Međunarodni transporti • Zbirni transporti pošiljaka u uvozu i izvozu

• Carinsko posredovanje

Lagermax AED d.o.o.

Golubinačka bb - 22310 Šimanovci tel: +381 22 408 891 fax: +381 22 408 862 sales@lagermax-aed.rs www.lagermax-aed.rs

www.erstebank.rs

www.s/leasing.rs www.erstegroupimmorent.rs

Jedna Grupa. Bezbroj moguñnosti. Erste Grupa.

Naãe prisustvo na træiãtima srednje i istoåne Evrope bazirano je na viãedecenijskom iskustvu u finansijskom poslovanju i åvrstoj povezanosti svih ålanica unutar Erste Grupe. U proteklih deset godina uloæili smo mnogo napora, truda i znanja kako bi usmereni na kvalitet naãih proizvoda i usluga, u svim segmentima unapredili naãe poslovanje i klijentima ãirom Evrope ponudili najbolja reãenja kroz razliåite oblike finansiranja i ãirok spektar oblasti delovanja. Danas, sa ponosom moæemo reñi da smo u tome uspeli zahvaljujuñi partnerskom odnosu i zajedniåkim naporima svih ålanica Erste Grupe. Rekordnih 190 godina uspeãnog poslovanja potvrœuje taånost maksime ™Zajedno smo jaåi£. Erste Grupu u Srbiji åine� Erste Banka )bankarske usluge=, S/Leasing )finansiranje-lizing pokretnosti= i Erste Group Immorent )ekspert za finansiranje i razvoj nekretnina u okviru Erste Grupe=.