AUSTRIA BUSINESS DIALOGUE 2012

Karolj Lajko, generalni direktor oMv srbija

Vladimir Čupić, predsednik io Hypo Alpe Adria banke

Slavko Carić, predsednik io erste banke

Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore srbije

Širimo mrežu benzinskih stanica

Klijenata sve više

Za dobre projekte novca ima

Vek i po saradnje

NBS mogla bi da smanji obaveznu rezervu za desetak odsto i to ne bi ugrozilo stabilnost sistema, a podstaklo bi realizaciju projekata u narednim godinama. str. 5

Privredna komora Austrije je Privrednoj komori Srbije prirodni partner i najbolji saveznik jer PKS ima iste ciljeve kao PK Austrije. str. 6

OMV benzinske stanice imaju najnaprednije standarde bezbednosti i zaštite životne sredine na srpskom tržištu. str. 4

Uspeli smo da održimo trend rasta, stabilnost u poslovanju i najvažnije - lojalnost postojećih i poverenje skoro osam hiljada novih klijenata, a obim depozita povećamo za 30 odsto. str. 4

Business Dialogue Broj 14, 29. februar 2012.

SARADNJA SRBIJe I AUSTRIJe

Beč sve bliži Beogradu

Predsednik srbije Boris Tadić sastao se decembra prošle godine u beču sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom

U BEČU ćE VAM bez okolišenja reći kako „Balkan počinje u Beču“. I otuda stalno veliko interesovanje, kako zvanične Austrije tako i običnog sveta, za gotovo sva dešavanja na Balkanu.

U novijoj istoriji Srbije Austrija je, pogotovo Beč, zauzimao izuzetno važno mesto. Iz Beograda se tamo odlazilo na školovanje, otuda je stizao „svet“, kultura, tehnološki napredak, moda...

Sa Austrijom se trgovalo, Srbija je izvozila poljoprivredne proizvode, a prema tadašnjim zvaničnim državnim podacima, Austrija nam je i u 19. veku bila vodeći trgovinski partner.

intervju NJ.E. KlEmENs KoJa, AMbAsAdor Austrije u srbiji

Sada su druga vremena, naša saradnja sa Austrijom je sveobuhvatnija i bolja nego ikada. Prestonica Austrije udaljena je od naše samo 600 kilometara. Austrija je vodeći investitor u Srbiji, a ukupna ulaganja prelaze 3,2 milijarde evra. Ukupna ekonomska saradnja je veoma razvijena i ne svodi se samo na trgovinu izmedju dve zemlje, već se saradjuje kroz različite oblike ulaganja od kojih austrijske kompanije ne odlustaju bez obzira na krizu koja već poduže potresa Evropu. Na desetine manjih i srednjih pre-

duzeća iz Austrije započelo je ili je pri kraju svojih investicija u Srbiji, a ulaganja su od par stotina hiljada evra pa sve do 100 i više miliona. Zvanični Beč podstiče svoje kompanije da investiraju u Srbiju, a ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja poručuje kako je

Austrija rešena da se zalaže za integraciju Srbije u EU i pokazuje želju da pomogne Srbiji na tom putu.

Za Srbiju je od velike važnosti i saradnja u okviru Dunavske strategije, a projekti koji su započeti ili se najavljuju u skorije vreme, itekako će omogućiti rast privrede u opštinama duž reke. Dunavom se plovi, ali i dobro zaradjuje u mnogim zemljama, a Dunavska strategija treba to da omogući i Srbiji. ■

intervju neBojŠA ĆiriĆ, MinistAr zA eKonoMiju i regionAlni rAzvoj

Blisko prijateljstvo Naš izvoz stalno raste i podrška Srbiji u svim našim kontaktima potvrđena je rešenost Austrije da se zalaže za integraciju srbije u eu i stoga želimo da pomognemo srbiji da savlada prepreke na tom putu KAO jEDAN OD veterana u diplomatskom koru Srbije i predstavnik zemlje koja u Srbiji ima preko 400 kompanija, ambasador Koja vidi velike šanse za ukupan cembru Srbija dobila status kanrazvoj srpsko-austrijske saradnje i didata? realizaciju regionalnih projekata, - Smatram da jeste, budući da niko što u velikoj meri zavisi i od regio- od Srbije nije zahtevao da prizna nezavisnost Kosova. Ovde se nalnog pomirenja i saradnje.

- Zaista jeste bilo dosta kontakata najpre radi o razvijanju dobrosukoji potvrđuju blisko prijateljstvo sedskih odnosa, i to prvenstveno Austrije i Srbije: posete vicekance- zarad dobrobiti ljudi u regionu: lara, državnog sekretara Valdne- Albanaca i Srba na Kosovu, ali i Srba i albanske ra i generalnog manjine na jugu sekretara Kirlea Uz dobru volju moguće Srbije. Pre svega Beogradu, poseje postići rezultate, stoga je mladim ljuta predsednika smatramo da je pozitivna dima na ovom Tadića našem prostoru popredsedniku, odluka u martu moguća trebna perspekkao i nedavna uspešna poseta ministra za so- tiva. Barikade do kojih je došlo cijalna pitanja zbog potpisivanja prošle jeseni ruše tu perspektivu, važnog sporazuma u Beogradu. pa je stoga možda i Vlada Srbije U svim kontaktima potvrđena je još ranije i doslednije mogla da se rešenost Austrije da se zalaže za založi za njihovo uklanjanje i već integraciju Srbije u EU i želja da tada dobije pozitivnu ocenu od pomogne Srbiji da savlada posled- Evropskog saveta.

Smatram da odluka koju je nje prepreke na tom putu.

Evropski savet doneo u decembru ■ Da li se u datim okolnostima nastavak na strani 2 moglo učini više kako bi još u de-

Pokrivenost uvoza iz Austrije našim izvozom sve je veća, što znači da se naše robe sve više probijaju na ovo zahtevno tržište, a dodatni potencijal je izvoz softverske opreme

AUSTRIjA jE zemlja sa ko- ministrom za ekonomiju i regionaljom imamo razvijenu ekonomsku ni razvoj, koji kaže sledeće: saradnju, ali naš izvoz je i dalje u - U periodu 2005-2011. godine popriličnom zaostatku u odnosu na krivenost uvoza izvozom je gotouvoz, iako je ranije bilo godina kada vo duplirana – sa 35 na 66 odsto, je trgovinska razmena bila daleko sa tendencijom daljeg rasta. jedina godina kada je ujednačenija. Ali zato su drugi Sve austrijske privatizacije zabeležen pad, i oblici ekonomske u Srbiji su uspešne, a najava to ne veliki, odnosi se na 2009. saradnje veoma investicija nije uobičajena godinu, zbog razvijeni, a svakrize kako prednjači jer kompanije to ne žele sve svetske koja je tada bila ulaganje austrijdok realizacija posla u punom zaskih kompanija. ne otpočne mahu. PosebO tome kako da poboljšamo naš izvoz u Austriju, no ističem da je prošle godine, sa kao i o načinima za dalje unapre- Austrijom zabeležen rast izvoza djivanje saradnje sa ovom zemljom iz Srbije od 22 odsto dok je uvoz razgovaramo sa Nebojšom ćirićem, rastao manjim tempom od 14 od-

sto. jedine dve kategorije u kojima je evidentiran pad našeg izvoza su mineralna goriva i maziva i hemijski proizvodi. U svim ostalim je zabeležen značajan rast, posebno mašina i transportne opreme, razne gotove robe, hrane, žive stoke, pića i duvanskih proizvoda, što ukazuje da se povećava izvoz gotovih proizvoda u odnosu na sironastavak na strani 2

intervju AndreAs HAjdentAler, trgovinsKi sAvetniK Pri AMbAsAdi Austrije u srbiji

Kriza ne sprečava investitore ni jednog trenutka austrijske firme nisu prestale da investiraju u srbiju zbog krize koja vlada, nekoliko je aktuelno sada, a najavljene su i nove SRBIjA I AUSTRIjA imaju veoma razvijenu ekonomsku saradnju i to je nešto što iza sebe ima dugu tradiciju.

Dve zemlje trgovale su još početkom 19. veka, a Srbija je tada prodavala Austriji ono što je najviše imala – stoku i poljoprivredne proizvode. Danas je to nešto sasvim drugo, a međusobno poverenje doprinelo je da sem klasične trgovine, ekonomska saradnja bude izražena kroz grinfild i druge oblike investicija. Da li to može biti i šire i bolje na obostrano zadovoljstvo – pitanja su koja smo postavili Andreasu Hajdentaleru, trgovinskom savetniku pri ambasadi Austrije u Srbiji.

■ Prve banke i osiguravajuće kuće iz Austrije stigle su u Srbiju početkom prošle decenije, a za njima i

1

brojne kompanije. Poslednjih godina sve je manje grinfild ulaganja, ali i drugih investicija. Da li je tome razlog kriza ili nešto drugo?

- Trenutno imamo više od 400 austrijskih firmi koje u Srbiji posluju preko svojih predstavništava i firmi, čije investicije sada iznose gotovo 2,8 milijardi evra. Slobodan sam da u ovom kontekst napravim jednu malu ispravku: 2008. godine vrednost austrijskih investicija iznosila je oko 2,2 milijardi evra. To znači da su austrijska preduzeća i u teškim godinama krize supstancijalno investirale u Srbiji. Možda u svetlu medija izgleda da nije reč o nekim ogromnim projektima, ali ukazuje na to da austrijske firme Srbiju nisu izgubile iz fokusa. Trenutno aktuelni

nastavak na strani 2

Business Dialogue 29. februar 2012.

NJ.E. Klemens Koja

- Pokazalo se da je inicijativa Austrije i Rumunije u vezi sa stranastavak sa strane 1 tegijom za podunavsku regiju postigla veliki uspeh, budući da Srbiji pruža veliku prednost, jer je su je sve susedne zemlje prihvajasno šta Evropska unija kao celina tile s entuzijazmom. U pitanju - a to znači svih 27 zemalja očekuje je strategija Evropske unije koja obuhvata i zemlje izvan EU, što od Srbije: predstavlja pravi pionirski po- sprovođenje dosadašnjih rezultata duhvat. Kao austrijskog amba- saradnju sa Euleksom i Kforom - učešće Kosova na regionalnim fo- sadora u Beogradu posebno me raduje da je upravo Vlada Srbije rumima.

Uz dobru volju moguće je posti- udahnula život ovoj strategiji. ći rezultate, stoga smatramo da je No svakako je sada od presudnog značaja da se inicijativa sprovede pozitivna odluka u martu realna. kroz konkretne projekte. Zajed■ Imajući u vidu složenu eko- no sa Srbijom intenzivno radimo nomsku situaciju, koja je prema na tome da pokrenemo projekt nedavnim rejtinzima zahvatila admiralskog broda u srpskom većinu evropskih zemalja, pa i delu Dunava u vrednosti od oko 20 miliona evra, Austriju, koliko će koji bi trebalo da ova činjenica utiTempo i obim cati na austrijske investicija zavisiće od započne još ove godine. investicije u regionu, a posebno u opšteg stanja u privredi, ali i od toga da li će ■ Može se reći da Srbiji?

- Kompleksna situa- Srbiji poći za rukom da je sprovodjenju cija na finansijskom se predstavi kao zemlja Dunavske strategije srpska vlada tržištu nije razlog za paniku. Na pi- atraktivna za investitore pristupila sa velikom ozbiljnošću? tanje rejtinga utiče i politika, ne nužno samo privredna - Naravno, i to najviše zahvaljumoć aktivnih austrijskih preduzeća. jući Božidaru Đeliću. Srbija je za Kao što Vam je sigurno poznato, ko- nacionalnog koordinatora Duliko u decembru jedan veliki austrij- navske strategije postavila tadašski ulagač, naime Swarovski, upr- njeg potpredsednika Vlade i dala kos napetoj situaciji na finansijskom neke vrlo konkretne predloge. tržištu potpisao je memorandum o U poslednje vreme se, gledajući izgradnji velike proizvodne jedinice kroz medije, čini da je došlo do u Subotici, dok je pre nekoliko sed- zatišja u sprovođenju Dunavske mica preduzeće Porr objavilo plan strategije, ali nije tako. Sada smo za izgradnju fabrike železničkih u fazi elaboracije projekata rada pragova u Svilajncu. Odluke ovih na infrastrukturi u Golubcu i Vedvaju preduzeća potvrda su konti- likom Gradištu, u vrednosti od nuiranog interesovanja Austrije pre- oko 18-19 miliona eura. U toku su tenderi i druge procedure koje ma tržištima u jugoistočnoj Evropi. medijski nisu interesantne ni vid■ Dunavska inicijativa je proje- ljive. Ali na Dunavskoj strategiji kat koji Austrija podržava. Da li se aktivno radi, a ona je važna ne mu se posvećuje dovoljno pažnje, samo za unapređenje odonsa Srs obzirom na velike potencijale bije i ostatka Evrope, već i unutar Zapadnog Balkana. ■ koje nudi?

Andreas Hajdentaler

nastavak sa strane 1

tekstu da savet, jer svaka zemlja ima svoju istoriju i svoju polaznu tačku.

Zato mi dozvolite da to ovako formulišem: čestitamo Vladi Srbije na ostvarenim reformama i radujemo se svakom novom poboljšanju.

Nebojša Ćirić

nastavak sa strane 1

vine i polufabrikate koji su ranije dominirali. Dodatni potencijal je izvoz softverske opreme i proizvoda IT industrije, kao i metaloprerađivačke, ali i kod radno intenzivnih procesa, kao rezultat direktnih investicija austrijskih kompanija (Svarovski).

Business Dialogue 29. februar 2012.

i kompleksnih pregovora.

■ Kako ocenjujete privatizacije koje su obavile autrijske firme u Srbiji?

- Sve privatizacije koje su obavile austrijske kompanije se mogu oceniti kao jako uspešne.

■ Gradjevinske firme iz Austrije obavljaju sve veće gradjevinske radove u Srbiji poput izgradnje ■ Zašto strane firme, a pre sve- mostova, puteva… Postoji li mo■ Austrija spade u sam vrh stra- ga austrijske, ne koriste u većoj gućnost da zajedno sa našim granih investitora u Srbiji, ali prošle meri prednosti koje daju ugovori djevinarima nastupaju na treća godine bilo je manje investicija. o slobodnoj trgovini sa Rusijom, tržišta I da li je bilo reči o tome - Naravno. Srpska preduzeća su Da li treba da preduzmemo neke Kazahstanom i Belorusijom? dodatno stimulativne mere za - Austrijske kompanije, pogotovo u mogućnosti da vrše kvalitetne one koje se bave ovim tržištima, građevinske radove, imaju dobre strane ulagače - Austrija je najveći investitor u upoznate su sa ovim sporazumi- reference, problem je što često nisu Srbiji, sa 3,2 mlrd evra, i ozbiljno ma, ali treba imati u vidu da su u mogućnosti, zbog lošeg stanja u je zainteresovana za naše tržište. Austrijanci istovremeno značajan kom se nalaze, da obezbede banS obzirom na ekonomske prilike investitor i u državama sa kojima karske garancije koje se očekuju mislim da bi se i protekla godina Srbija ima potpisane SST. Iako prilikom pojavljivanja na velikim međunarodnim projekmogla smatrati uspeštima i tenderima. To je nom. Sam proces investiSrpska građevinska preduzeća imaju tačka na koju bi se trebalo ranja se ne završava brzo dobre reference, ali ne mogu da fokusirati u pogledu sai podrazumeva brojne obezbede bankarske garancije za velike radnje naših i austrijskih aktivnosti koje mogu pomeđunarodne projekte i tendere. To je kompanija. trajati čak 3 godine dok se konačno ne vidi konfokus buduće saradnje naših i austrijskih ■ U Austriji živi I radi kretna fabrika. Austrijske građevinskih kompanija veliki broj naših gradjakompanije i dalje značajno investiraju u građevinski ovaj vid saradnje i prednosti za- na koji poseduju značajne sume sektor pa je tako u toku izgradnja ključenih SST stalno promoviše- novca. Kako te ljude privući da hotela na Novom Beogradu u blo- mo, konačna odluka je ipak stvar postanu investitori u Srbiji I ulaku 11 u vlasništvu Falkensteiner poslovne politike i procene svake žu novac u neke svoje biznise umesto u potrošnju što je već gogroup, Soravia je počela gradnju kompanije pojedničano. dinama uobičajena praksa? hotela i poslovnog centra na lokaciji „Stari mlin“, Dayland group ■ Bilo je nekih najava da će iz - Tačno je da u Austriji živi i radi gradi autlet centar u Staroj Pazo- Austrije u Srbiju stići veći inve- veliki broj kako naših, tako i gravi. Investicije imaju vrednosti od stitori. Imate li pouzdanije in- đana koji imaju poreklo sa ovih 40 do 70 miliona evra. Austrijan- formacije o tome i možete li nam prostora. Sa njima imamo dobru i redovnu komunikaciju, ja sam ci takođe pregovaraju o izgradnji nešto reći? kargo centra u Nišu što je projekat - Treba imati u vidu da sve ozbilj- prošle godine bio gost i Austrijskood velikog značaja za čitav region. ne austrijske kompanije insisti- srpskog poslovnog foruma, u koKompanije Poor i Swarco zainte- raju da se o njihovim planovima jem su i uspešni privrednici iz naše resovane su za izgradnju garaža ne komentariše u javnosti. Inve- dijaspore. Uglavnom su to vlasnii u fazi su traženja lokacija, SWK sticije podrazumevaju kupovinu ci malih i srednjih preduzeća, sa Isolierungtechnik investira u po- zemljišta, pogona i/ili opreme ograničenim kapitalom, zbog čega gon za proizvodnju građevinskog i niko od njih nije spreman da i odluka o investiranju u Srbiji nije materijala, Poor u fabriku žele- ugrozi bilo koji segment brojnih jednostavna. ■ iz tih oblasti. Zbog toga smatram da su šanse za izvoz vrlo povoljne.

■ Austrija je jedna od vodećih

ekonomija u centralnoj Evropi, ali se čini da ekonomska kriza ne mimoilazi ni najrazvijenije. Šta vlada ■ Poslednjih meseci bilo je nagove- u Beču preduzima kako bi amortizovala sadašnje probleme i da li će štaja od strane nekih srpskih zvaova situacija imati uticaj na dalje ničnika da će iz Austrije doći zna■ Kako ocenjujete ekonomski i investicije Austrije u regionu? čajniji investitori. Imate li saznanja zakonodavni ambijent u Srbiji, od- Austrijska privreda je visokorazvio čemu je reč? nosno koliko je preduzećima lako i jena i povezana. Austrija iz izvoza - Veoma sam dobro upućen u to, jer sigurno da posluju u Srbiji? ostvaruje dve trećine bruto nacionalmožemo da se pohvalimo da smo mi, - U Srbiji je lako osnovati preduzeće. nog proizvoda. Zbog toga ne možekao trgovinsko odeljenje pri AmbaNažalost, nije toliko lako i voditi to mo da se distanciramo od razvoja na sadi Austrije, odigrali veliku ulogu u preduzeće, pogotovo ako se imaju svetskim tržištima. Austrijska vlada tome. Reč je o preduzeću Svarovski u vidu birokratija, administrativni radi na nizu mera, počevši od budžekoje će u Subotici, kao grinfild inveprocesi, netransparentni tenderi, ta, kako bi poboljšala dugo trajanje sudskih procesa ili koAustrijska privreda je visokorazvijena i okrenuta situaciju. Što se tiče budućih investicija, ne rupcija. Bez obzira iz izvozu. S obzirom na to da se dve trećine BDP samo u regionu, već koje zemlje dolaze, Austrije ostvaruje kroz izvoz, Austrijska vlada generalno, nadam se investitori očekuju iste faktore: transpa- preduzima niz mera, kako bi se zadržao rast izvoza da će privrednici širom sveta ponovo steći porentnost, stabilnost, verenje. Nedostatak poverenja je najpredvidljivost, brzu i efikasnu birosticiju, izgraditi proizvodni pogon. češći uzrok sprečavanja investicija. kratiju – ovde, primera radi, mislim Raduje me što će ovde doći do spana izdavanje građevinskih dozvola. janja austrijskog i srpskog tehničkog Niko neće da investira u nekoj zemlji znanja i da će se proizvodi naprav■ Prošle godine su usvojeni Dusamo zato što je poreska stopa nešto ljeni ovde uskoro naći u mnogim navska strategija i Akcioni plan za niža nego u drugim zemljama. drugim zemljama. razvoj i zaštitu Podunavlja. Kako Investitori uvek imaju pred očima Srbija i Austrija sarađuju i hoće li celokupnu – globalnu sliku.

■ Godinama unazad sve značajnije biti nekih zajedničkih projekata?

- Postoji niz projekata kao što je, na građevinske radove u Srbiji, kao što primeri, „Danube Region Business Fosu mostovi, putevi .. .. grade austrij■ Koje reforme treba u Srbiji ubrrum“ u Beču iz novembra prošle godiske građevinske kompanije. Ima li zati i na šta se austrijski privrednici ne, koji će, zahvaljujući velikom uspenagoveštaja da srpski i austrijski u Srbiji najviše žale? hu, ove godine biti ponovljen. Drugi građevinari zajedno nastupaju na - Postoji izreka da svet za napredak primer su razni IPA-projekti koje detrećim tržištima? treba da zahvali nezadovoljnima, odlom finansira i vodi Austrija kao što su, - Smatram da baš srpske i austrijske nosno onim ljudima koji stalno teže na primer, obilaznica oko tvrđave Gofirme mogu dobro da sarađuju u poboljšanju situacije. U tom smislu lubac, jedne od glavnih znamenitosti mnogim segmentima. Austrijske firsvakako da uvek ima prostora za poSrbije, zatim vodosnabdevanje Velikog me često imaju dobar know-how u boljšanje, pri čemu, pre svega, mislim Gradišta ili unapređenje turizma u opinteresantnim segmentima, a srpske na smanjenje birokratije, pojednostavštinama duž Dunava. Ovim i drugim firme, zahvaljujući povoljnijoj struknjenje upravnog aparata i ubrzavanje projektima Dunav će nas kao „žila kuturi troškova, mogu da obrađuju i administrativnih procesa. Nekome sa cavica“ ubuduće povezivati još jače. ■ prerađuju proizvode koji rezultiraju strane uvek je teško da u ovom konprojekti koje možemo da pomenemo jesu izgradnja hotela firmi Falkenštajner i Soravia i grinfild investicija kompanije Svarovski.

zničkih pragova. Što se poljoprivrede tiče investicije se odnose na izgradnju plantaža i hladnjača.

Andritz i Strabag pregovaraju o investiranju u hidroelektrane na osnovu nedavno potpisanog međudržavnog sporazuma. Takođe, kompanija Swarovski će u prvoj fazi čija je vrednost investicije 15 miliona evra zaposliti u Subotici oko 600 radnika.

2

Privreda Austrije uložila više od 3,1 milijarde dolara

Najveći ulagači

Kompanije su ulagale od 570 miliona evra, kao što je to učinio „Mobilkom Austria“ , pa do nekoliko stotina hiljada evra kao što čini na desetine malih i srednjih preduzeća Tondach, Knauf, Wienerberger, Asamer Wietersdorfer/Lafarge, Rauch Saefte, a u trgovini Mobilkom Austrija“ je najveći „greenfild” Metro Cash&Carry, trgovinski lanac za proinvestitor u Srbiji daju nameštaja Kika.

Kod nekretnina to je investicija austrijske Austrija je na prvom mestu među osiguravajuće kompanije Vienna Insurance stranim investitorima u srpsku privredu. U Group (VIG) u izgradnju poslovnog centra periodu od 2000. do 2010.god. ukupno je inVIG PLAZA i dr. vestirano oko 3,1 milijarde dolara.

Angažovanje austrijskih kompanija u SrA o interesu austrijskih kompanija da biji karakterišu primeri dobrih privatizacija sarađuje sa našom privredom, govori i prikao što su kupovina kruševačke Merime od sustvo oko 400 predstavništava austrijskih Henkela 2002. godine, Potisja iz Kanjiže od firmi u Srbiji.

Tondaha. Tu je ATV grupa sa kupovinom “SeVisoko učešće investicija austrijske privera” iz Subotice. Firma “Knauf” izgradila je vrede u Srbiju bilo je posebno aktuelno 2007.

2006.g. novu fabriku praškastih proizvoda, od godine I iznosilo je 1,1 milijarda dolara, a u kojih se proizvodi mašinski malter, a ukupna prethodne dve godine investicije su smanjene. investicija je iznosila 15 miliona evra.

Prema poslednjim raspoloživim podacima „Mobilkom Austrija“ je najveći „greenfild” Narodne banke Srbije austrijske investicije u investitor u Srbiji sa 570 miliona evra investiSrbiji iznosile su 147, 2 miliona evra za 11 mecije za licencu za mobilnu seci prošle godine.

Prema poslednjim mrežu i usluge.

Karakteristika austrijPredstavnik kompaniskih investicija u Srbiji je raspoloživim podacima NBS je “Henkel” za centralnu da su investitori strateški austrijske investicije u Srbiji i istočnu Evropu, svečano orijentisani na unapređeiznosile su 147, 2 miliona je pustio u rad fabriku cenje tehnologije, povećanje rezita, građevinskog lepevra za 11 meseci proizvodnje i izvoza. ka, koja će imati kapacitet Najznačajniji investiprošle godine od 100.000 tona. tori su u oblasti bankarVažna je saradnja firme A.S.A i opštine Kistva i osiguranja Raiffeissen International, kinda, Leskovca i PORR, tu je trgovinski lanac Hypo Alpe Adria Austria, Volksbanken, KIKA kao i osiguravajuća kompanija Vienna BA-CA (HvB), Erste Bank, Wiener Stediše, Insurance Group (VIG) .

Uniqa, Grawe.

Prema podacima Privredne komore Srbije U oblasti telekomunikacija to su Mobilna spisku je na desetine manjih ulaganja (do kom Austria -najveći „greenfild” investitor, nekoliko miliona evra) čija se realizacija očeu energetici OMV Austrija, mašinskoj, hemijkuje ili je na početku. ■ skoj i prehrambenoj industriji Henkel, ATB,

Bavimo se: • Izgradnjom i rekonstrukcijom mostova • Izgradnjom i rekonstrukcijom puteva i tunela • Izgradnjom i rekonstrukcijom aerodroma • Izgradnjom i rekonstrukcijom železničke infrastrukture • Izgradnjom i sanacijom sanitarnih deponija • Izgradnjom i rekonstrukcijom sportskih kompleksa i objekata visokogradnje i industrijske infrastrukture • Izgradnjom i rekonstrukcijom objekata vodoprivrede, vodovoda i kanalizacije

27. marta 17, 11120 Beograd; e-mail: office@alpine.rs tel: 011/3037-770; fax: 011/3037-710 3

Business Dialogue 29. februar 2012.

intervju KaroLJ Lajko, generalni direktor OMV Srbija

intervju V ladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria banke

Širimo mrežu benzinskih stanica

Klijenata sve više Kao visoko pozicionirana banka, uspeli smo da održimo trend rasta, stabilnost u poslovanju i najvažnije lojalnost postojećih i poverenje skoro osam hiljada novih klijenata, a obim depozita povećamo za 30 odsto

OMV benzinske stanice u Srbiji su prve imale dečija igrališta i sanitarne čvorove za osobe sa invaliditetom, a imamo i najnaprednije standarde bezbednosti i zaštite životne sredine na srpskom tržištu

B ankarski sektor u Srbiji je i u uslovima kad se domaće tržište bori sa izazovima ekonomske krize, uspeo da ostane stabilan i likvidan i da sačuva poverenje građana. I to je vrlo značajno. Protekla godina je bila teška i neizvesna, osetilo se slabljenje domaće privrede. Ove godine, u bankarskom sektoru nas i dalje očekuje velika konkurencija, usklađivanje portfolija sa trendovima i zahtevima tržišta, poslovanje u skladu sa regulativom centralne banke i pre svega, dosledna primena novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, od čega će najveće koristi imati klijenti, ističe Vladimir Čupić, predsednik IO Hipo Alpe Adria banke ocenjući stanje u bankarskom i finansijskom sektoru Srbije koji, uprkos krizi, dobro posluje.

- Postoji i neizbežni rizik od produbljivanja recesije u regionu i zemljama Evropske unije čije se posledice mogu odraziti kako na stepen privredne aktivnosti tako i rad ban-

stanicama, u bilo kojoj zemlji je prisutan. U nekim od tih zemalja OMV je bio prvi koji je uveo koncept multifunkcionalnih uslužnih centara. OMV benzinske stanice u Srbiji su prve imale dečija igrališta i sanitarne čvorove za osobe sa invaliditetom. Mi smo prvi uveli najnaprednije standarde bezbednosti i zaštite životne sredine na srpsko tržište.

■ Često se od vozača čuje da nudite bolji Kompanija OMV jedna je od najve- kvalitet goriva i motornih ulja. Da li OMV ćih grin fild investicija u Srbiji, a do sada je ima posebne standarde koji garantuju uloženo 140 miliona evra. U razgovoru sa kvalitet goriva i ulja na svim pumpama i u Karoljem Lajkom, generalnim direktorom čemu je razlika u kvalitetu?

OMV Srbija, saznajemo da ova kompanija - Poslovna filozofija OMV-a polazi od toga nastavlja sa širenjem na srpskom tržištu, te da moramo obezbediti najbolje za naše posu nove investicije itekako izgledne. O da- trošače. U njoj vidimo ključ za uspeh ne ljem razvoju, ali i o sadašnjem poslovanju, samo u Srbiji već i ostalim zemljama gde smo prisutni. Kao premium brend OMV Lajko kaže: - OMV poseduje mrežu od 61 benzinske uvek ulaže gde je neophodno kako bi bio u stanice kojom pokriva sve bitnije puteve i mogućnosti da obezbedi najviši kvalitet gogradove u Srbiji. Prosečna investicija prili- riva i usluga na našim benzinskim stanicama. OMV ne pravi komproPoslovna filozofija OMV-a polazi od toga da mise na kvalitetu i nastavlja moramo obezbediti najbolje za naše potrošače sa svojom strategijom nudeći premium kvalitet usluga i i ne pravimo kompromise na kvalitetu, već proizvoda našim potrošačinastavljamo sa svojom strategijom nudeći ma „u pokretu“.

Banka nastavlja da promoviše štednju gradjana, nudeći klijentima dodatne povoljnosti, podržaće preduzetnike i izvozni sektor. karskog sektora. Medjutim, prema svim kriterijumima, naše bankarsko tržište ima veliki potencijal, tako da verujem da ćemo uspeti da prebrodimo izazove – kaže Vladimir Čupić o daljem razvoju bankarstva u Srbiji.

premium kvalitet usluga i proizvoda našim potrošačima „u pokretu“

kom otvaranja jedne benzinske stanice je veća od 2 miliona evra. OMV je uložio oko 140 miliona evra, a pored ove činjenice ponosni smo i na podatak da smo doprineli zapošljavanju oko 1300 ljudi posredstvom naše mreže benzinskih stanica.

Kao premium brend OMV uvek ulaže gde je neophodno kako bi bio u mogućnosti da obezbedi najviši kvalitet goriva i usluga na našim benzinskim stanicama.

■ Prema procenama, OMV u Srbiji ima oko 16 odsto udela na tržištu goriva. Da li očekujete ukrupnjavanje mreža i koji su Vaši kriterijumi kada je u pitanju odlučivanje o otvaranju novih objekata?

- Nedavno smo otvorili 61. benzinsku stanicu u Srbiji. Naš strateški cilj u narednih pet godina u Srbiji ostaje da uvećamo naš udeo. Smatram da je to realan cilj i nastavićemo sa našom strategijom nudeći premium kvalitet usluga i proizvoda našim potrošačima „u pokretu“.

■ Kakav je Vas stav kada su u pitanju uslovi za poslovanje u Srbiji, posebno kada je reč o zakonima, podzakonskim aktima i njihovom sprovodjenju?

- Mi smo zadovoljni poslovnom klimom u Srbiji. Nalazimo se na tržištu već deset godina i nismo imali poteškoća u našem poslovanju.

■ Cene nafte stalno se pomeraju naviše, pa i cene goriva u Srbiji stalno rastu. Kakav trend cena očekujete do kraja godine?

- OMV ne može da predvidi svetske cene sirove nafte u budućnosti i stoga iznošenje bilo kakvih prognoza o cenama goriva bi predstavljalo svojevrsnu spekulaciju.

■ Kako ocenjujete poslovanje Hypo Alpe Adria banke u prethodnim godinama i poziciju banke na našem tržištu?

- Iza nas je još jedna godina u kojoj smo pokazali da možemo da ostvarimo stabilne rezultate uprkos izazovima sa kojima se suočavamo. Hypo Alpe Adria banka, kao visoko pozicionirana banka, uspela je da u

■ Do sada ste bili poznati po svojim društveno odgovornim aktivnostima, pre svega kroz pomoć deci. Da li će ekonomska kriza uticati da OMV, ali i druge multinacionalne kompanije, smanje budžete za ova davanja?

- OMV pravi razliku između CSR (korporativne društvene odgovornosti) i donacija/ sponzorstava. CSR aktivnosti iniciraju i sprovode OMV zaposleni, uz podršku OMV menadžmenta. Za ovih deset godina bilo je dosta aktivnosti na tom planu.

U 2009., zaposleni u OMV Srbija su pomogli da se očisti kraj oko "Instituta za dnevni boravak dece zaostale u razvoju Čukarica " kako bi im se omogućilo odvijanje hortikulturne terapije. U 2010., OMV zaposleni su učestvovali u inicijativi srpskog Ministarstva za zaštitu životne sredine "Očistimo Srbiju", a u 2011. u UNICEF kampanji "Škola bez nasilja".

OMV Srbija je strastveni pobornik rada SOS dečijih sela u Kraljevu i Sremskoj Kamenici, kojima smo do sada dali donacije u vrednosti oko 50.000 evra. Takođe smo se

■ Kako vidite dalji razvoj Hypo Alpe Adria banke na našem tržištu? Kakve rezultate poslovanja očekujete u ovoj godini?

- Ostvariil smo profit zahvaljujući vodjenju konzervativne politike ocene rizika u protekle tri godine, temeljnom razumevanju kako prilika na tržištu tako i potreba klijenata i istovremenom prilagođavanju poslovne politike pružanja što kvalitetnije ponude naših proizvoda klijentima. Nastavićemo da promovišemo kontinuiranu štednju građana i da našim klijentima uvek ponudimo dodatne povoljnosti. Pažljivo ćemo osluškivati i potrebe privrede, koja je okosnica stabilnog i snažnog razvoja zemlje, kako bismo podržalil preduzetništvo i izvozno orijentisani sektor. U 2012. godini nastavićemo da širimo našu poslovnu mrežu koja će nam omogućiti da odgovorimo potrebama naših klijenata i u mestima gde nismo imali poslovnice. ■

auction see auction south east europe office@auction-see.com; www.auction-see.com

■ Kakav je odnos OMV Veliki smo pobornik pomoći radu SOS dečijih sela i drugih konkurenata u Kraljevu i Sremskoj Kamenici, kojima smo do na tržištu i da li ste na sada dali donacije u vrednosti oko 50.000 evra, tom planu zadovoljni regulativom na tržištu? uključili smo se u akciju fonda B92 „Bitka za bebe“, - OMV je jedan od igraa donirali smo vaučere za gorivo u vrednosti ča na srpskom tržištu 500.000 dinara opštinama Svrljig, Surdulica i Crna maloprodaje derivata.

Trava tokom snežnog nevremena Mi se zalažemo za poslovanje na slobodnom tržištu, uz zdravu konkurenciju, gde najve- prošle godine uključili u akciju fonda B92 „Bitka za bebe“ kupovinom inkubatora. Pre ću korist imaju krajnji potrošači. nekoliko dana OMV Srbija je donirala va■ Vaši multifunkcionalni centri su relativ- učere za gorivo u vrednosti 500.000 dinara na novost na tržištu Srbije. Kakav je odnos opštinama Svrljig, Surdulica i Crna Trava prihoda izmedju osnovne usluge i drugih iz jugoistočne Srbije ugroženim nedavnim usluga koje nudite na pumpama. Može li snežnim padavinama.

Mi uvek pokušavamo da preduzmemo se reći da se multifunkcionalni sistem poinicijative koje će imati korist za lokalnu zatvrdio na tržištu Srbije?

- OMV potrošačima nudi iste visoke stan- jednicu, a OMV zaposleni će i dalje sprovodarde kvaliteta na svim svojim benzinskim diti CSR aktivnosti. ■

Business Dialogue 29. februar 2012.

prethodnom periodu održi trend rasta, stabilnost u poslovanju, i najvažnije - lojalnost postojećih i poverenje skoro osam hiljada novih klijenata. U uslovima problematične likvidnosti tržišta uspeli smo da ostvarimo visok obim depozita, koji je oko 30 odsto viši u odnosu na nivo štednje u prethodnoj godini. Vrlo smo zadovoljni rezultatima koje smo ostvarili kontinuiranim aktivnostima i kampanjama tokom godine i ponosni na sigurnost koju ulivamo našim klijentima.

4

intervju Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke

Za dobre projekte novca ima Narodna banka Srbije mogla bi da smanji obaveznu rezervu za desetak odsto i to ne bi ugrozilo stabilnost sistema, a podstaklo bi realizaciju brojnih projekata u narednih nekoliko godina

Ova godina počela je sa velikim strepnjama kako u bankarskom sektoru tako i u privredi.

Prvi strepe da broj nenaplativih kredita još više poraste kako kod stanovništva tako i u preduzećima, naročito malim i srednjim. Privreda, s druge strane, strahuje da banke neće izaći u susret privredi i reprogramirati kredite koji su već pristigli na naplatu, ali zbog sve manje proizvodnje i izvoza para za njihovo vraćanje nema.

Kakva nas godina čeka kada su bankarske nade i planovi u pitanju, pre svega kada je o kreditima reč, razgovaramo sa Slavkom Carićem, predsednikom Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji.

Listajući januarski izveštaj Erste banke sa predviđanjima za 2012. godinu, uočljivo je da se na svih 14 strana analize najčešće pominje reč “rizik”. Šta će po Vama, u najkraćem, biti osnovne karakte-

ristike poslovanja bankarskog sektora u 2012. godini?

- Novac je trenutno skup, upravo zbog rizika i neizvesnosti koje dolaze sa raznih strana. Za banke poput Erste, koje su fokusirane na kreditiranje stanovništva i privrede i čuvanje njihovih depozita, ovo će biti još jedna godina u kojoj će među najvažnijim zadacima biti da se kljentima obezbedi pristup finansiranju po obostrano prihvatljivim uslovima. Uspeli smo u prošloj, a tako će biti i u ovoj.

žati visoku stabilnost i ubuduće.

Međutim, mi kao država moramo da razvijamo sopstvene potencijale i podižemo druge sektore tj. opšte stanje ekonomije. Tu pre svega mislim na ulaganja u poljoprivredu i energetiku. Srpska privreda živi u produženom periodu stagflacije, sa istovremenom stagnacijom i inflacijom. Današnji BDP Srbije je tek na nivou od 83 odsto BDP-a iz 1989. To sve traje predugo i trenutno nismo konkurentni na svetskom tržištu, osim u pojedinim mikrosegmentima.

■ Srpske banke, globalno, poduže trpe velike pritiske i države i privrednika, posebno privatnog sek■ Kako bi se izbegao rizik, pre- tora, zbog nelikvidnosti i skupih poruka je da se treba oslanjati na kredita, koji su delom posledica visokoprofitne kompanije, kojih povećanih rizika plasmana. Gde ni u Srbiji, a ni u regionu, nema Vi vidite izlaz iz ovog “začaranog kruga”?

Bankarski sektor Srbije zadražaće - Kada govorimo o “preživljavanju” kompanija, u visoku stabilonost i ubuduće, ali vreme krize je uobičajeno kao država moramo mnogo više da su traženiji krediti za da ulažemo u infrastrukturu, likvidnost a manje za investicije. Međutim, ne treba energetiku i poljoprivredu zaboraviti da za kvalitetne previše. Da li to znači da će i ban- projekte novca uvek ima i što je karski sektor, zbog suženih mo- projekat bolji, to će i cena njegovog gućnosti plasmana, doći u neza- finansiranja biti niža. Savremeni vidnu situaciju i izgubiti poziciju uslovi poslovanja zahtevaju od “najzdravijeg sektora privrede” svih učesnika veću fleksibilnost i brže prilagođavanje novonastalim koju godinama s pravom ima?

- Bankarski sektor u Srbiji će zadr- okolnostima.

intervju Marija Vujasinović, direktor, „PriSma risk services“

■ Šta bi za privredu Srbije, pa i bankarski sektor u 2012. mogla da bude najbolja, a šta najlošija vest?

- Najbolja vest bi svakako bila rešenje krize suverenog duga. Najgore bi bilo da usled nepredviđenih okolnosti ili pogrešne strategije bude ugrožena makroekonomska stabilnost zemlje. ■

Kartica za refinansiranje Visa revolving kartica Raiffeisen banke omogućava svim klijentima ove banke, koji su suočeni sa poteškoćama u otplati dugova, da na jednostavan način reše ove teškoće

Risk Services.

■ Šta je zapravo osiguranje potraživanja?

- Osiguranje potraživanja od nenaplativosti je postala uobičajena praksa u većini evropskih i drugih zemalja. Uvoznici najčešće nisu svesni da su obaveze koje imaju prema ino dobavljačima osigurane od nenaplativosti u nekoj od osiguravajućih kuća koje se bave isključivo osiguranjem potraživanja. Ovo umnogome olakšava poslovanje uvoznika koji bi u suprotnom bili primorani da obezbede bankarske garancije ili druga sredstva obezbeđenja ili u krajnjoj instanci, plate avansno.

■ U 2012. se očekuje rast sektora osiguranja, telekomunikacija, komunalnih usluga... Koje biste sektore Vi dodali, kao realne opcije za privredni rast u Srbiji - Za privredni rast u Srbiji je najbitnije da ulažemo u infrastrukturu, zatim u povećavanje energetske efikasnosti i nezavisnosti, kao i u unapređivanje poljoprivrede,

Raiffeisen kreditna kartica za refinansiranje dugova

Pouzdani podaci bez posrednika

Kompanija “PRISMA Risk Services” bavi se prikupljanjem informacija i izradom izveštaja o bonitetu srpskih preduzeća, najčešće za potrebe inostranih osiguravajućih kuća specijalizovanih za osiguranje potraživanja.

pre svega radi povećanja naše konkurentnosti u pogledu prerađenih poljoprivrednih proizvoda.

Investicije u te oblasti su opravdane, bez obzira na povećanje nivoa zaduženosti koje bi nosile.

Pogledajmo samo nedavnu nestabilost dinara, do koje je, između ostalog, došlo i zbog velikog uvoza energije. Da se u budućnosti ne bismo izlagali takvim rizicima ■ Može li srpsko, pa i trži- po stabilnost, potrebno je da pošte regiona, u uslovima velike većavamo energetsku efikasnost, ekonomske krize, da zadovolji da uložimo u povećanje kapacitepotrebe tako velikog broja ba- ta postojećih postrojenja za proizvodju energije, da naU vreme krize je uobičajeno da pravimo nove. Šta tek reći o prenosnoj mreži. su traženiji krediti za likvidnost, a manje za investicije, ali za kvalitetne Dovoljno je znati da oko 18 odsto proizveprojekte novca uvek ima i što je dene struje “nestane” projekat bolji, to će i cena njegovog dok dođe do potrošača, što zbog dotrajale finansiranja biti niža prenosne mreže, što naka, ili očekujete značajnija zbog krađe. Inače, evropski propomeranja bankarskog sekto- sek gubitaka ove vrste je oko 4 ra, koja bi išla ka regionalnim odsto. A koliko bi tek pohvalno konsolidacijama, merdžovanju bilo investirati u obnovljive izvoi drugim oblicima efikasnijeg re energije. Uz malo domaćinskog upravljanja, ti novi dugovi poslovanja?

- U narednih nekoliko godina mo- ne bi morali da budu opterećenje žemo očekivati ukrupnjavanje sek- za našu privredu. Štaviše, pozitora, što će se delom desiti i zbog tivne efekte takvih investicija svi spajanja matica na regionalnom bi osetili u vrlo kratkom vremenivou. Takođe, država ima udele u nu. Naročito jer međunarodne nekoliko manjih banaka na našem finansijske institucije značajna tržištu pa bi i tu moglo da dođe do sredstva odvajaju za kreditiranje takvih projekata. objedinjavanja.

■ Kako ocenjujete poteze Narodne banke, koja se u ovakvom okruženju nalazi između dve vatre?

- Pozicija NBS jeste veoma zahtevna. Ipak, smatram da bi oslobađanjem deset odsto rezervi mogla da dodatno podstakne finansiranje brojnih projekata u narednih nekoliko godina, a bez ugrožavanja stabilnosti sistema.

Tokom protekle godine najveći kupac naših izveštaja – kompanija PRISMA Kreditversicherung AG iz Beča prepoznala je interes da informacije o srpskim preduzećima dobija direktno, bez posrednika i odlučila da u celini otkupi preduzeće, kao i da dotadašnje ime OeKB doo promeni u PRISMA Risk Services doo.

Kompanija PRISMA Kreditversicherung AG je deo vodeće svetske grupacije za osiguranje potraživanja - francusko-nemačkog Euler – Hermesa koji raspolaže sa 49 odsto udela u vlasništvu. Austrijska državna institucija – Oesterreichische Kontrollbank AG je vlasnik preostalih 51 odsto.

Pa žl j ivo oslušku j u ći potrebe korisnika bankarskih usluga, Raiffeisen banka nastavlja da klijentima pruža posebne pogodnosti kada je reč o refinansiranju postojećih kreditnih obaveza. Zato je svim klijentima, koji su se suočili sa poteškoćama u otplati postojećih dugova, posebno onih po drugim platnim kar-

Tokom prvih šest meseci vraća se dug bez plaćanja kamate na ukupan refinansirani iznos, bez plaćanja kamate na sva nova plaćanja kao i plaćanja mesečne naknade za vođenje računa kreditne kartice

■ Šta ino osiguravači žele da znaju?

- U pitanju su inforamcije o poslovanju odredjenog preduzeća u poslednje tri godine zajedno sa osnovnim podacima preduzeća.

Naš izveštaj sadrži nekoliko celina kao što su administrativni podaci (naziv preduzeća, sedište, matični broj, pravnu formu, datum osnivanja,podatke o menadžmetu), zatim, podatke o blokadi računa kod poslovnih banaka; finansijske podatke (bilans stanja i bilans uspeha za prethodne tri godine); kompletnu racio analizu ; „soft facts“ – najIzrada izveštaja o bonitetu srpskih kompanija na novije informacije o predubazi relevantnih i ažuriranih informacija osnovna zeću dostupne iz neformalnih izvora, kao i predlog o je delatnost kompanije Prisma Risk Services visini kreditnog limita.

■ Kako je nastala vaša kompanija?

■ Ko sve koristi vaše usluge?

- Prisutni smo na tržištu Srbije od 2007, kada - Korisnici naših usluga su i preduzeća koja smo osnovani zajedničkim ulaganjem Oežele da provere bonitet svojih potencijalnih sterreichische Kontrollbank AG (OeKB) i neposlovnih partnera. Usluga koju takođe nudikadašnjeg Fonda za osiguranje i finansiranje mo domaćim i ino kompanijama je vansudska izvoza RS - SMECA, kasnije pripojenog Agennaplata dospelih potraživanja. ■ ciji za osiguranje i finansiranje izvoza – AOFI.

ticama, ponudila VISA revolving karticu za refinansiranje obaveza.

Ova kartica će zadovoljiti sve Vaše potrebe, pomoći će Vam da na najjednostavniji

5

način dođete do neophodnih sredstava i sasvim se opustite u prvih šest meseci njenog korišćenja!

Tokom prvih šest meseci vraća se dug bez plaćanja kamate na ukupan refinansirani iznos, bez plaćanja kamate na sva nova plaćanja kao i plaćanja mesečne naknade za vođenje računa kreditne kartice. Nakon isteka perioda od šest meseci, primenjuju se redovni uslovi za korišćenje kreditne kartice (kamata, provizije i naknade).

Ova kartica posebno će koristiti ukoliko klijent želi da samo deo odobrenog kreditnog limita iskoristi za refinansiranje obaveza, dok mu ostatak sredstava ostaje na raspolaganju, za sva ona dugo planirana ili vanredna plaćanja koja bude imao u predstojećim mesecima. Karticom se može i podizati gotovina na bankomatima i šalterima banaka bez ograničenja, odnosno do nivoa raspoloživog stanja. Ona omogućava da mesečnom uplatom samo pet odsto od ukupnog duga, klijent izmiri svoju obavezu i uveća raspoloživa sredstva upravo u visini uplaćenog iznosa.

Refinansirajte pametno i potpuno opušteno uz novu Visa kreditnu karticu Raiffeisen banke - karticu koja je manje zahtevna od svih drugih, poručuju iz Raiffeisen banke. ■

Business Dialogue 29. februar 2012.

intervju Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije

Vek i po saradnje Privredna komora Austrije je Privrednoj komori Srbije prirodni partner i najbolji saveznik, jer PKS ima iste ciljeve kao PK Austrije, a osnovana je na veoma sličan način kako pre više od 150 godina tako i u današnja vremena Piše: Mirjana Zec

Iskrenu i prijateljsku saradnju decenijama razvijaju privredne komore Srbije i Austrije, a neki tvrde da je to duže od vek i po.

Savremena vremena beleže raznovrsne oblike saradnje dve komore, medju koje se naročito ističe saradnja naših reginalnih i austrijskih pokrajinskih komora. Sve to uticalo je da Austrija bude najveći investitor u Srbiji, a njene banke, osiguranja i kompanije medju prvima su strigle na srpsko tržište čim je počelo njegovo veće otvaranje.

- U formalnom smislu izmedju dve komore postoji „krovni“ sporazum od 2003. godine koji nam je omogućio izuzetno dobru saradnju. Model i način na koji funkcioniše Privredna komora Austrije je primer dobrog načina za komorsko funkcionisanje i izuzetno dobrog modela komponovanja komore u državni sistem same Austrije. Jer, sem što ima obavezno članstvo i što je osnovana zakonom, PK Austrije igra veoma veoma važnu ulogu u spoljnoj ekonomskoj diplomatiji Autrije. U više od 100 zemalja sveta postoje predstavništva PK Austrije koja imaju diplomatski status. Pored tog spoljnotrgovinskog dela i ekonomske diplomatije, veoma važnu ulogu njihova komora igra u obrazovnom sistemu, naročito obrazovnom sistemu odraslih.

Njihovi sertifikati i škole deo su

obrazovnog sistema koji omogućava austrijskoj privredi da ostane konkurentna, stiče nova znanja i da po povoljnim uslovima školuje kadrove koji su potrebni privredi – kaže na početku razgovora Mihailo Vesović, potpredsednik PKS. – Zbog toga PKS posebnu pažnju poklanja pozitivnim iskustvima PK Austrije i smatra je prirodnim partnerom i najboljim saveznikom jer i PKS je na sličan način osnovana i ima iste ciljeve.

Mi želimo da igramo značajnu ulogu u celom ekonomskom sistemu Srbije koji podrazumeva odnos sa državnim organima, a ne samo način na koji je organizovana komora.

Vesović kaže da postoje redovne aktivnosti medju koje spada godišnji veliki investicioni forum koji se svakog maja organizuje u Beču kako bi se poslovna javnost Austrije uspoznala sa privatizacijom, uslovima investiranja, kao i mogućnostima za zajedničke projekte za treća

preradjivačke industrije gde se redovno sreću sa proizvodjačima iz Austrije. Veoma je razvijena saradnja na regionalnim nivoima kako bi se direktno povezala privreda naših regiona i pokrajina u Austriji.

■ Koliko to utiče na povećanje našeg izvoza i druge oblike saradnje?

- Austrija je najveći investitor u Srbiji – 3,1 milijarde dolara ukupno, a prošle godine uloženo je oko 200 miliona dolara. Koliko je kvalitet naše saradnje dobar pokazuje činjenica da su različite autrijske kompanije i iz različitih oblasti investirale svoj novac u našu privredu. Ta saradnja počinje od finansijsko bankarske saradnje, jer autrijske banke su prve stigle na naše tržište, iza njih Od banaka, pre svega Rajfajzen i Hipo su došle vodeće osiguravajuće kuće, a Alpe Adria banke, očekujem da našim kompanijama omoguće reprogramiranje potom je usledio i proizvodni sektor. već postojećih dugova, a mnogo manje Može se reći da je se nadamo svežem novcu koji će biti više autrijskih privatizacija dobar plasiran u našu privredu primer kako treba privatizovati domaće fabrike, a tržišta. Veliki broj naših privrednih naveo bih „ATB Sever“ ili Henkel. delegacija obidje sajmove u Austriji, Zatim, tu su gradjevinska predua najčešće odlaze na sajmove vina, zeća koja imaju jako važnu ulogu u poljoprivrede, mehanizacije, drvno

izgradnji infrastrukture kod nas, ali ne zaboravimo da naše gradjevinske kompanije rade za njih. Moram da naglasim da kompanije koje su stvorene austrijskim kapitalom, otvorile su izvozna tržišta za našu robu.

One su donele kvalitet, unapredile proizvodnju u tehnološkom smislu i mnogo toga što je uticalo da se poveća izvoz iz Srbije ne samo u Austriju nego na druga tržišta. Primeri su

privredu biće od velike važnosti da do reprograma kredita dodje. Najveća opasnost je da banke dobiju instrukcije iz svojih centrala da ne odobravaju reprograme nego da idu na naplatu postojećih kredita. To nosi opasnost za ceo realni sektor jer će mnoge kompanije tražiti reprograme.

■ Zašto se ne koriste u većoj meri naši ugovori o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Kzahstanom i Proizvodi koji se izvoze u carinsku uniju Belorusijom?

Rusije, Belorusije i Kazahstana, moraju - Sva ova tržišta su veoma zanimljiva imati više od 50 odsto srpskog porekla, i ne postoji strana što nije ni malo lako ispuniti naročito kompanija koja investira u Srbiji a da kod tekstilnih proizvoda, čak i kada se ne razmišlja o Rusiuračuna vrednost rada i energenata ji, ukoliko nije multinacionalna kompanija koja direkRauh, Tondah, energetski sektor, Pa tno investira u Rusiji. Nije u pitanju oblast telekomunikacija i VIP, trgoni daljina, ali postoje neki uslovi kao vinski lanci, zatim nekretnine .... Ima otežavajuća okolnost i zbog kojih se dosta takvih kompanija kompanije povlače. Reč je o poreklu proizvoda – svaki proizvod koji ■ Na našem tržištu ima više veoma se izveze u obe zemlje mora da ima značajnih autrijskih banaka. Očesertifikat da je preko 50 odsto srpski kujete li da one prate domaću priproizvod.To nije ni malo lako čak i vredu i obezbede dovoljno kredita kada uključite rad i energente. Jer, u ovoj teškim godinama? ceo svet nabavlja tekstil iz nekoliko - Nažalost, ja ne očekujem da veliki zemalja, čipovi su takodje iz jedne, broj banaka plasira neka nova sredTV ekrani iz dve .... zna se šta se gde stva u 2012. godini, ali očekujem da će proizvodi. Ako austrijska kompanija se sve banke ponašati konzervativnije hoće da izvozi u Rusiju mora da ponego do sada. Mene mnogo više brine nudi neki lokalni proizvod odavde ukoliko banke budu počele da uskraiz Srbije. I što je stepen prerade veći ćuju reprograme preduzećima za već sve je teže. Zato te kompanije kod date kredite. Jer reprogramiranje je nas proizvode robu za CEFTA regivažno za kupovinu vremena kako bi on i Evropsku uniju jer je kod nas jefkompanije prebrodile teškoće, a i dok tinije to proizvesti nego na drugom ne počne sa radom Razvojna banka mestu. Sem toga, mi imamo dijagokoji se očekuje u drugoj polovini gonalnu kumulaciju, tako da možemo dine. Razvoj privrede i servisiranje nesmetano da uvozimo sirovine iz zajmova mnogo će zavisitiod banaka, Evrope i Turske, kada izvozimo taj pre svega Rajfajzen i Hipo Alpe Adria proizvod on se smatra našim. Za Rubanke. Erste banka jeste jaka banka, siju, morate da uvezete sirovine iz ali mislim da je njena izloženost ka ove tri zemlje pa onda vratite to kao našoj privredi manja nego što je kod gotov proizvod. ■ ove dve. U svakom slučaju, za našu

UNIQA je prisutna na 21 tržištu Evrope

Pouzdan partner

UNIQA je na svim tržištima sinonim za pouzdanost, visok kvalitet usluge, pošten odnos prema osiguranicima i savremene programe osiguranja UNIQA Group Austria vodeća je osiguravajuća grupacija na austrijskom tržištu i jedna od najvećih u Evropi.

Iako pod imenom UNIQA posluje 12 godina, poslovanje naše grupe se uspešno sprovodi već dugih 150 godina.

UNIQA je aktivna u svim područjima osiguranja. Tržišni je lider u Austriji u području životnih i zdravstvenih osiguranja i jedan od najvećih imovinskih osiguravača.

UNIQA grupa je kompanija s jakom internacionalnom orijentacijom, svesna prednosti i prilika koje nudi tržište srednje Evrope. Trenutno je, kao većinski ili delimični vlasnik, prisutna na 21 tržištu Evrope.

UNIQA trenutno zapo-

novembra 2006. godine i obavlja sve vrste osiUNIQA trenutno zapošljava preko guranja. Od svog do22,000 saradnika i ekskluzivnih laska na srpsko tržište partnera, koji su širom Evrope UNIQA beleži konstanzaključili više od 16,5 miliona polisa tan rast, zahvaljujući svom međunarodnom šljava preko 22,000 saradnika i iskustvu i stabilnom poslovanju ekskluzivnih partnera, koji su na svim tržištima Evrope i Srbiširom Evrope zaključili više od je. O tome govori i podatak da se 16,5 miliona polisa. UNIQA je svrstava među prvih pet vodećih prema „Shareholder Performan- osiguravajućh kompanija u Srbice indeksu“ konsalting kuće ji, gde godinama beleži najveći MERCER OLIVER WYMAN naj- rast. Svojim proizvodima svih jače osiguranje uEvropi po po- vrsta osiguranja, primerenim i dostupnim svakom građaninu vratku investicija.

UNIQA je u Srbiji prisutna Srbije garantuje visok kvalitet i punih pet godina godina, od 7. najbolju uslugu. ■

Business Dialogue 29. februar 2012.

6

Privredna saradnja Srbije sa Austrijom

Trgovina stigla do milijarde dolara Privredni odnosi su se poslednjih godina pozitivno razvijali i oporavili posle pada iz 2009. godine, ali naš izvoz je u prošloj godini gotovo 267 miliona dolara manji od uvoza odnosi su se poslednjih godina vrlo pozitivno razvijali, ali se u 2009. godini nisu mogli otrgnuti opštem padu, tako da je austrijski izvoz u Srbiju u 2009. zabeležio pad od 20,5 odsto , a uvoz pad od 26,1 procenat.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Austrijom dostigla je u 2011.godini vrednost od jedne milijarde USA dolara, od čega je izvoz iznosio 379,1 miliona dolara i za 12 odsto je viši u odnosu na 2010.g.Uvoz iz Austrije je u Austrija je posebno 2011.g. iznosio zainteresovana za političku i 645,7 miliona dolara, što je za ekonomsku stabilnost u regionu 26,2 odsto više i snažno podržava uključivanje u odnosu na Srbije u evropske integracije 2010.g.

Prema podacima za 2011.

Bilateralni odnosi izmeg. Austrija je na 10. mestu od đu Srbije i Austrije su posle 169 zemalja sveta po ostvaoktobarskih promena 2000. renom izvozu Srbije, a na 8. na svim nivoima intenzivimestu od 201 zemlje sveta rani kroz aktivnu razmenu po ostvarenom uvozu. Udeo poseta na političkom nivou i izvoza u Austriju, u odnosu značajne austrijske investicije na ukupan izvoz iz Srbije, u oblasti privrede. iznosi 3,2 procenta, a uvoz iz Srpsko-austrijski privredni Jugoistočna Evropa – samim tim i Republika Srbija, predstavlja težište ekonomske politike Austrije.

Posebno je zainteresovana za političku i ekonomsku stabilnost u regionu i snažno podržava uključivanje Srbije u evropske integracije. U okviru regionalnih inicijativa kao što su Podunavska saradnja, Centralno-evropska inicijativa, Dunavska Komisija - Srbija i Austrija tesno sarađuju.

Austrije čini 3,3 odsto od ukupnog srpskog uvoza.

Obim spoljnotrgovinske razmene Srbije sa Austrijom u 2011. približio se rekordnoj vrednosti iz 2008. godine, pre ekonomske krize, međutim pokrivenost uvoza izvozom u 2011. godini je znatno niža i iznosi 58,7 odsto u odnosu na 2008. godinu kada je iznosila 79,47 procenata.

Iako robna razmena predstavlja dominantan vid saradnje Srbije sa Austrijom i iz godine u godinu beleži konstantan rast, ona i dalje ne odgovara potrebama tržišta dve zemlje i karakteriše je deficit na srpskoj strani od 266,6 miliona USD u 2011.

Prošle godine u Austriju smo najviše izvozili automatske prekidače strujnih kola, ulje od suncokreta, niz proizvoda iz metalskog kompleksa, ploče, trake i limove, goveđu kožu, telefone za mrežu stanica, rafinisano olovo, voćne sokove. ■

Pure Art

in Gold & Diamonds.

www.freywille.com vienna, austria

Politica_140x215.indd 1

7

BEOGRAD: Terazije 26 | Tel. 011- 36 26 296

17.02.12 14:21

Business Dialogue 29. februar 2012.

intervju Franz Satzinger, direktor preduzeća „Knauf Zemun“ d.o.o.

Lideri u „suvoj“ gradnji Knauf ploča za gips kartonske ploče je uveliko ustaljen termin, a medju najtraženijima su pregradni zidovi, spušteni plafoni, obloge potkrovlja i drugi sistemi sa požarnom otpornošću Knauf, nemačka porodična kompanija i jedan od vodećih evropskih proizvođača građevinskog materijala, koji je sedam decenija lider u sistemima suve gradnje, već šesnaest godina prisutna je i na tržištu Srbije i uspešno posluje uz saradnju i podršku austrijskog menadžmenta. O uspehu „srpskog Knaufa“, asortimanu proizvoda i poslovanju ove kompanije, razgovaramo sa Franz Satzingerom, direktorom privrednog društva „Knauf Zemun“ d.o.o. i koji je, ujedno , regionalni direktor za Jugoistočnu Evropu.

Kompanija KLINGER spada u vodeće svetske proizvodjače loptastih i klipnih ventila, pokazivača nivoa i pločastih zaptivnih materijala (klingerita)

to i kako Knauf podstiče njihovu upotrebu?

- Praškasti materijali koje Knauf proizvodi u svojoj fabrici u Zemunu od 2008. godine mogu se svrstati u 4 kategorije: lepkovi za pločice, glet mase, fasadni sistemi i malteri. Tržištu je prepoznatljiv Knauf kao proizvođač visokokvalitetnih materijala za završne radove u građevinarstvu tako da nije prošlo mnogo vremena od proizvodnje prvog džaka do pozicioniranja kako na srpskom, tako i na tržištima u regionu. Knauf je nastavio trend započet u suvoj gradnji da pored neospornog kvaliteta proizvoda nudi stručnu tehničku podršku i rešenje konkretnog problema svakom kupcu.

Za Knauf ne postoje veliki i mali potrošači, već zadovoljni i oni koji to nisu.

Generalni zastupnik za Srbiju

NINACOM

11070 Beograd, Otona Župančića 44; Tel: 319 01 25; 260 11 75; Fax: 319 39 32 e-mail: ninacom@ptt.rs; www.ninacom.co.rs TROX je tehnološki lider u razvoju, proizvodnji i plasmanu komponenƟ i sistema za klimaƟzaciju i venƟůĂĐŝũƵ͘ Sedište i osnovna proizvodnja nalaze se u Nemaēkoj, a preko svojih 25 kđĞƌŬŝͲĮƌŵŝ i 50 predstavništava kompanija je prisutna na svim konƟŶĞnƟŵĂ͘ TROX Austria GmbH je kao kđerka ĮƌŵĂ nadleǎŶĂ za region srednje i istoēne Evrope. Kompanija veliki akcenat stavlja na energetsku eĮkasnost svojih proizvoda i zašƟƚƵ ǎŝvotne sredine. Prilikom apliciranja za LEED ili DGNB ƐĞƌƟĮkat za energetsku eĮkasnost nekog objekta, ugraĜene TROX komponente imaju ƵƟcaj na dobijanje veđeg broja bodova.

Knauf je sinonim za suvomontažne sisteme u savremenom srpskom građevinarstvu, a u poslednje vreme sve su traženiji i naši praškasti proizvodi ■ Proizvodi KNAUF-a dobro su poznati na tržištu. Ipak, koji su to koji se najčešće traže i od čega to zavisi?

- Knauf je sinonim za suvomontažne sisteme u savremenom srpskom građevinarstvu, a u poslednje vreme sve su traženiji i praškasti proizvodi iz našeg proizvodnog pogona u Zemunu. Danas i prosečan monter suve gradnje koristi termin Knauf ploča za gips-kartonsku ploču. Najtraženiji su stanadardni sistemi: pregradni zidovi, spušteni plafoni, obloge potkrovlja mada ne zaostaje ni potražnja za visokorazvijenim sistemima sa požarnom otpornošću, naročito za objekte javne namene.

■ Vaši praškasti materijali proizvedeni u fabrici u Zemunu, imaju različite namene. Koje su

Kompanija BOPP & REUTHER je poznati proizvođač ventila sigurnosti, regulacionih ventila i mernih uređaja (merači protoka, mase i energije).

■ Savremeno gradjevinarstvo vodi računa da se koriste materijali koji će umanjiti posledice požara ako do njih dodje. Koliko su Vaši proizvodi sigurni kada je reč o zaštiti od požara?

- Svakom izvođaču koji radi po standardima Knauf sistema, Knauf obezbeđuje odgovarajući atest izdat od strane ovlašćenih instituta u zemlji ili inostranstvu. Najčešće su to pregradni zidovi i spušteni plafoni, a od specijalnih sistema izdvajaju se po svojoj brojnosti obloge čeličnih stubova i greda, kao i obloge ventilacionih i instalacionih kanala.

TROX je i u 2011. godini prikazao svoju snagu na polju inovacija. Novi slogan „EvŽůƵƟŽŶ X“ oznaēava novi programski koncept, tako da od proizvoĜaēa komponenƟ TROX izrasta u isporuēioca kompletnog sistema.

Upoznajte nove TROX proizvode. Zavolite novi SMART BEAM, ŵƵůƟĨƵŶkcionalni indukcioni ureĜaj nove generacije, ēŝũŝ dizajn potpisuje uspešni arhitekta Hadi Teherani. Oduševite se novim vrtloǎŶŝŵ ĚŝĨƵzorima serije XARTO, koji sa svojom dizajnerski oblikovanom ēeliēnom istrujnom ploēom predstavljaju simbol lepote i elegancije. Otkrijte AS-interĨace, novi inteligentni sistem povezivanja prŽƟǀƉoǎarnih klapni, koji predstavlja poslednju reē kada se radi o bezbednosƟ i kontroli, uz istovremenu uštedu vremena i sredstava. Ili saznajte na koji naēin TROX svojom inovaƟǀŶŽŵ tehnologijom prerade plasƟēnih materijala osvaja nove dimenzije.

■ Vodite računa o zaštiti životne sredine. Na koji način?

- Da. Naša proizvodnja nije bučna, naprotiv, a emisija čvrstih čestica je veoma niska i u granicama dozvoljenih tako da proizvodnja ne zagađuje vazduh. Osim toga, ponosni smo na činjenicu da proizvodimo energetski efikasno uz minimalni utrošak električne energije. ■

Odakle god da dolazite i kakve god ideje ǎeleli da ostvarite – tu smo da ih ih zajedniēki realizujemo.

TROX Austria GmbH predstavništvo u Beogradu tel. 011/2622 543; oĸce@trox.rs www.trox.rs

Your trust is what drives us

Our sincere gratitude goes to our Serbian customers for the outstanding and pleasant co-operation.

Only with professional partners like you it is possible for us to deliver peak performances.

We understand the trust put into our quality and capacities as a duty.

Challenge and drive for the future.

8-MGD Jabučko Ravnište, Stara Planina 4-CLF Babin Zub, Stara Planina 2-SL Krnevo Plandiste, Zlatibor 6-CLD Karaman Greben, Kopaonik 4-CLF Krst, Kopaonik 4-CLF Sunčana Dolina, Kopaonik 2-SL Krnevo Plandiste, Zlatibor 4-CLF Brijezdja, Nova Varos 4-CLD Gobelja, Kopaonik Business Dialogue 29. februar 2012.

2011 2011 2011 2010 2010 2010 2010 2009 2009

2- SL Bandera, Zlatibor 2-SL Sunčana Dolina, Stara Planina 4-CLF Konjarnik, Stara Planina 1-SL Lukovska Banja, Lukovska Banja 4-CLD Duboka 2, Kopaonik 4-CLD Duboka 1, Kopaonik 4-CLD Pančičev Vrh, Kopaonik 4-CLF Mali Karaman, Kopaonik 4-CLF Karaman Greben, Kopaonik 8

2008 2006 2006

Andrea Kocovski 3. Oktobar 294/10 19210 Bor / Serbia T +381 30 456 410, F +381 30 456 411 andreakoyu@yahoo.com

2006 2006 2006 2005 2005 2004

Doppelmayr Seilbahnen GmbH Außenstelle Stetten Gewerbegebiet 15 2100 Stetten / Austria T +43 2262 72508, , F +43 2262 72508 -12 dm.stetten@doppelmayr.com, www.doppelmayr.com

Vera Vidović, direktorka Predstavništva PKS u Austriji

Tržište imamo – fali nam konkurentnost Najveći zvoz na tržište Austrije ostvarile su naše kompanije koje imaju kvalitetne proizvode, poznato ime koje garantuje ozbiljnost u poslovanju i prihvatljive cene

Naši proizvođači mogu da prodaju svoju robu širom Evropske unije bez ikakvih problema, mogu to i u Rusiji, Americi i na drugim tržištima. Razlog zbog čega to ne čine u većoj meri kada je o Austriji reč i tako povećavaju naš izvoz, nalazi se u odgovoru Vere Vidović, direktorke Predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji, koja izmedju ostalog kaže: - Srpski privrednici, naročito u delu prodaje gotovih proizvoda, moraju pre svega da svoje proizvode učine konkurentnijim. U Austriji, kao i na ostalim razvijenim tržištima, konkurentnosti je definisana kroz čuvena 3 „K“: količina, kvalitet, kontinuitet i, naravno, cena. Sve robe koje se prodaju na austrijskom tržištu moraju biti sertificirane u skladu sa EU propisima i standardima.

Vidović dalje upozorava da ukoliko se radi o robama široke potrošnje ili prehrambenim proizvodima, veliku važnost ima i marka tj. prepoznatljivost te robe kod potrošača.

obezbedjena je i potrebna cenovna je upravo radi na realizaciji razvoja konkurentnost. upravo ovakvih projekata.

Drugi po veličini je Eaton Elec- Jedan od značajnih elemenata trik iz Sremska Mitrovica, firma koja konkurentnosti strane robe na auje nastala nemačkim i ameručkim strijskom tržištu svakako je cena. I tu investicijama i akvizicijama. Izvoz nažalost, srpska preduzeća, zbog sve je preko 45 miliona USD. Eaton viših cena repromaterijala i energeElectrik, ogromna američka komnata na srpskom tržištu, nepovoljnih panija za proizvodnju i distribucikreditnih uslova, nelikvidnosti, kao i ju elektronskih i elekto tehničkih zbog visokog kursa dinara u odnosu Obzirom da naša preduzeća iz oblaproizvoda i sistema, kupila je nena evro, veoma često nisu konkurensti proizvodnje široke potrošnje i tna u svojoj ponudi – objašprehrane nemaju potrebna sredstva njava Vera Vidović. za marketinške kampanje na austrijJedan broj austrijskih preduzeća, Poverenje u dobavljača koja svoju proizvodnju imaju u skom tržištu, realno je tražiti poslove je takodje značajan elemeu proizvodnji za trgovačke ili preČeškoj, Madjarskoj, Slovačkoj ...) nat konkuretnosti na austrijhrambene lance. Medjutim, konstanskom tržištu. Kupci su često planiraju da je prenesu u Srbiju tan kvalitet, dovoljne količine, konspremni da čak plate malo zbog nižih cena proizvodnje, a o tinuitet i fleksibilnost u isporukama, više, ali da imaju sigurnost tome se upravo vode razgovori uglavnom su uslovi koje mali broj u blagovremenom i kontinaših preduzeća može da ispuni u mačku firmu Müller, nuiranom snabdevanju robom dodužem vremenskom periodu. jednog od najstarijih govorenog kvaliteta. U ovom delu Naša sagovornica ističe da u delu i najvećih evropskih veoma je važno da naši proizvidjači mašinske i metalopreradjivačke inprozvođača elektro pre sklapanja ugovora ili bilo kakvih dustrije, postoji u Austriji veliki broj osigurača, prekidadogovora, dobro izanaliziraju svoje preduzeća srednje veličine, koja deo ča i nisko naponske realne mogućnosti. svoje proizvodnje, iz cenovnih razloopreme. Potom sledi Upitana koje su domaće kompaga (niži su troškovi) obavljaju u inoVictoriaoil AD Šid, nije najčešće prisutne na tržištu Austranstvu (Češka, Slovačka, Madjar(preko 20 miliona strije, Vidović kaže da to zavisi od ska) i koji bi, zbog porasta troškova USD za prvih devet njihove veličine i dosadašnje interproizvodnje u navedenim zemljama, meseci 2011 godine) nacionalizacije njihovog poslovanja. rado izmestili svoju doradu u Srbikoja je članice VictoNajveći srpski izvoznik je 2011. bio ju, pod uslovom da imaju sigurnost ria Group, jedne od US Steel Srbija, koji je za prvih dekada je reč o proizvodnji i visini trošvodećih agro-induvet meseci 2011 godine izvezao oko kova. Predstavništvo PKS u Austriji, strijskih kompanija u Srbiji i regio60 miliona USD različitih Kupci raznih roba u Austriji spremni čeličnih limova. US Steel nu. Proizvodjač je sirovih i rafinisanih ulja, kao i bio dizela. je u globalnim okvirima su da plate i malo više, ali samo Valjaonica bakra Sevojno svrstaprepoznatljiva kompaniako su sigurni da će snabdevači va se medju vodeće srpske izvoznike ja, koja svojim imenom poštovati kontinuitet u snabdevanju, i veličinom garantuje na austrijskom tržištu sa više od 15 miliona USD za prvih devet meseci a roba biti dogovorenog kvaliteta kvalitet, kvantitet i kon2011 godine, potom Koncern Farmatinuitet isporuka. Zahvakom M.B. DOO ŠABAC sa 8 miliona ljujući radu u Srbiji, gde su troškovi zajedno sa predstavnicima nekih loUSD (za 9. meseci), Podgorina FRUproizvodnje niži nego u Americi, kalnih samouprava iz Srbije i Austri-

9

CHT DOO sa 7 miliona USD. Kada se sagleda ukupna struktura najvećih srpskih izvoznika na austrijsko tržište, vidljivo je da se tu uglavom radi o preduzećoma nastalim na osnovu stranih direktnih investicija ili akvizicija, ili o velikim domaćim preduzećima, koja se zahvaljujući dobroj investicionoj politici razvijaju natprosečnom brzinom.

Njihov položaj na austriskom tržištu uglavnom je stabilan, a same firme zahvaljujući svojim majkama firmama, prepoznatljive su ne tržištu.

Govoreći o radu Predstavništva PKS u Austriji, Vidović navodi da se medju prioritete svrstava podršku firmama koje se bore za prodaju na ovom tržištu, ali pomaže se i u pronalaženju poslovnih partnera, obezbeđivanju tržišnih informacija, promociji naših proizvoda, prezentaciji investicionih potencijala, organizaciji učešća na sajmovima, poslovnim Forumima, studijskum posetama i

kontakt berzama, prevođenju poslovnih razgovora i dokumentacije, registraciji firmi, obezbeđenju pravnih saveta i proveri boniteta poslovnih partnera i svake druge pomoći.

Tokom 2011. godine na manifestacijama u Austriji, koje je organizovalo Predstavništvo PKS, učestvovalo je preko 350 austrijskih i preko 80 srpskih preduzeća i institucija. ■

Business Dialogue 29. februar 2012.

U Šimanovcima kod Beograda posluje Lagermax logističko distributivni centar

Zajedno u pokretu

skladištenje i distribucija robe.

Površinu objekta predstavljaju : deo za prijem i otpremu robe, regalno skladište, prostor za prenosne kontejnere i pristupne saobraćajnice sa utovarno istovarnim rampama. Između regalnog skladišta i spoljne kružne saobraćajnice se nalazi prostor za prijem i sortiranje poštanskih pošiljki.

U okviru skladišta su dva posebno ograđena prostora koji su registrovani kao carinsko skladište. Površine carinskih skladišta su 653 kvadratnih metara i 508 kvadratnih metara. Logistički centar ima 6.500 operativnih paletnih mesta, 12 utovarno U vlasništvu firme je logistički centar istovarnih rampi regionalnog karaktera, površine 16.500 za velika vozila i dve kapije za utokvadratnih metara. Logistički centar var i istovar manjih je skup funkcionalno povezanih vozila i vozila za objekata čija je osnovna namena prijem, paketnu dostavu.

Objekat je opreskladištenje i distribucija robe mljen svom neopčinje sa osvajanjem tržišnog udela hodnom mehanizacijom u vidu ponudom Lagermax palete usluga. visokoregalnih viljuškara, paletSvojim znanjem, radom i idejama nih viljuškara,viljuškara sa vagom, ubrzo smo razvili posao prema električnih paletara,kao i mašinazadacima postavljenim od Uprave ma za strečovanje.

Uz centralu, firma posluje u Koncerna, ali i omogućili razvijanje dodatnih usluga kako bi ravno- regionalnim centrima u Novom Sadu, Nišu i Čačku gde raspolaže pravno parirali i većima od nas.

Prvi korak je bila izgradnja gra- distributivno -logističkim skladiđevinskog objekata, u Šimanovci- štima.

Vođeni motom “Together in ma, nadomak auto puta Beograd - Zagreb. U vlasništvu firme je lo- motion“, naši timovi stručnjaka gistički centar regionalnog karak- spremni su da odgovorie na sve tera, površine 16.500 kvadratnih izazove savremenoga logističkog metara. Logistički centar je skup poslovanja, od kopnenog, vazdušfunkcionalno povezanih objeka- nog i pomorskog transporta do ta čija je osnovna namena prijem, skladištenja i carinjenja.

Lagermax AED d.o.o. je vodeća firma za pružanje usluga međunarodnog transporta, logistike i distribucije u Srbiji, a posluje kao deo Lagermax grupe, osnovane u Salzburgu 1920. godine Tokom godina Koncern se razvijao i širio na područje istočne i jugoistočne Evrope. Danas, u 11 zemalja ima preko 30 poslovnica.

Osim u Austriji, Lagermax Grupa prisutna je putem operativnih firmi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj Republici, Slovačkoj i Bugarskoj.Lagermax je u Srbiji prisutan od 2006. godine, kada zapo-

Business Dialogue 29. februar 2012.

NACIONALNA DISTRIBUCIJA Naši stručni timovi disponenata, u skladu sa individualnim zahtevima, pomažu pri pronalaženju najpovoljnijih i najbržih načina prevoza preko Lagermax distributivne mreže u koju je uključeno 150 voznih jedinica. Svako ko želi da njegova pošiljka stigne na bilo koje odredište na području Republike Srbije u kratkom roku, uz optimalne troškove može da nam se obrati sa poverenjem, jer mi zaista garantujemo value for money, sa naglaskom na kvalitet usluge.

Organizujemo sve oblike transporta - kombi i kamionski prevoz za pošiljke bez težinskih ograničenja

po sistemu dostave od vrata do vrata u roku od 24 sata. Za prevoz većih i specifičnih pošiljki možemo ponuditi i zakup vozila, u zavisnosti od potrebnih kapaciteta. Takođe nudimo povoljan povrat robe u Beograd i iz Beograda kao i iz svih mesta u Srbiji. Sve su pošiljke osigurane u našem sistemu, dok za pošiljke većih vrednosti posredujemo u vezi s dodatnim osiguranjem. U sistemu distribucije AED osiguravamo hitnu dostavu rezervnih delova za sve vrste putničkih i teretnih vozila, kao i radnih mašina u roku od 24 sata od vrata do vrata.

ZBIRNI TRANSPORT I CARINSKO POSREDOVANJE U skladu sa zahtevima, savetujemo i nudimo najpovoljnija i najbrža rešenja za prevoz iz bilo koje evropske zemlje i u nju. Svakodnevno organizujemo zbirne kamionske linije za uvozna područja zapadne i istočne Evrope i izvoz iz njih. Uz klasičan prevoz organizujemo i specijalni i prevoz ADR robe prema propisanim zakonima i standardima, dok u sistemu AED osiguravamo hitnu dostavu rezervnih delova za vozila i građevinske mašine. Profesionalno pristupamo obavljanju svih carinskih formalnosti u zemlji i inostranstvu i pružamo mogućnost promptnog carinjenja. Naš stručni tim Carinskog sektora vodi brigu o tome da vaše pošiljke budu uredno i pravovremeno carinjene. Vrlo profesionalno pristupamo organizaciji usluga carinskog posredovanja pri uvozu i izvozu svih vrsta roba bilo na prevoznim sredstvima, carinskim skladištima, granicama ili na carinskim ispostavama kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima Srbije.

Kontrolišemo i usklađujemo dokumentaciju potrebnu za obavljanje carinskog postupka, dajemo savete u vezi s razvrstavanjem robe prema carinskoj tarifi kao i sa statusom i postupkom sa robom koja zahteva posebne procedure. Radi ubrzanja postupka omogućujemo elektronsku razmenu podataka za carinjenje robe, nudimo mogućnost polaganja naših bankarskih garancija za plaćanja carinskih dažbina. Posedujemo status povlašćenog primaoca za zbirne pošiljke u uvozu i povlašćenog pošiljaoca za zbirne pošiljke u izvozu, preko našeg carinskog skladišta.

MEĐUNARODNI TRANSPORT Bez obzira na to da je li reč o međunarodnom drumskom, vazdušnom, železničkom ili pomorskom transportu, njegovoj organizaciji pristupamo profesionalno, osiguravamo dostavu pošiljaka u najkraćem roku iz bilo kog dela i u bilo koji deo Evrope. Uz odličan know-how i primenu modernih informatičkih tehnologija, zadovoljavamo sve zahteve klijenata.

10

intervju Dragan Pavelić, generalni direktor Strabag Srbija

Pravi rezultati - iduće godine Rekonstrukcija mosta „Gazela” uspešno je završena u kratkom roku uz minimalno ugrožavanje gradskog saobraćaja, jer smo imali izvanrednu saradnju sa svim učesnicima u projektu - investitorom, nadzorom, projektantima i nadležnim gradskim institucijama, a Beograđanima se zahvaljujem na razumevanju i strpljenju

Poznati autrijski gradjevinaksi koncern “Strabag” prisutan je u Srbiji već desetak godina. Izvodili su mnoge važne gradjevinske radove, medju kojima su obnova mosta “Gazela” , radovi na obilaznicama oko Beograda, a imaju i više svojih gradjevinskih preduzeća. U Srbiji su u toku brojni gradjevinski radovi, mnogi će tek biti, pa Dragana Pavelića, generalnog direktora “Strabag” Srbija pitamo kako se nose sa ekonomskom krizom i krizom koja je zahvatila gradjevinski sektor?

- S obzirom da je Srbija mala zemlja sa otvorenom privredom ali nižim prosečnim nacionalnim dohotkom, ovde svetska ekonomska kriza nije imala toliko negativan uticaj. Moram da naglasim da postoje i vidne prednosti Srbije kao investiciono

atraktivne zemlje, a to su pre svega geo-strategijski položaj na jugoistoku Evrope, brojni ugovori o slobodnoj trgovini, prirodna bogatstva, procesna industrija i turizam, visoko obrazovana i dobro obučena radna snaga, kao i poboljšani investicioni uslovi, u smislu brojnih poreskih i finansijskih podsticaja za strane investitore. To su razlozi zbog kojih trenutno mnogi investitori , naročito iz oblasti proizvodnje , dolaze u Srbiju i ovde grade svoje proizvodne pogone. Čim Srbija dobije status kandidata, pridruženog člana ili člana EU, može se očekivati visok rast investicija i u privatnom i u javnom sektoru.

i timski rad sa snažnom podrškom pratećih službi i primenom naših uobičajenih koncernskih standarda sistema upravljanja kvalitetom. Osim toga, imali smo i izvanrednu saradnju sa svim učesnicima u projektu - investitorom, nadzorom, projektantima i nadležnim gradskim institucijama, koja je doprinela tome da završimo ovaj posao u kratkom roku i sa minimalnim ugoržavanjem gradskog saobraćaja. Zahvaljujem i Beograđanima na razumevanju i strpljenju.

■ Vi ste velika gradjevinska firma u Evropi, a u Srbiji imate nekoliko preduzeća. Kakvi su vaši planovi za dalji razvoj?

- U protekloj dekadi Srbija se postepeno oporavljala od teškog perioda izolacije, sankcija, rata, i time uzrokovanih ekonomskih teškoća. Jedan od ključnih uslova za oporavak privrede je dovođenje postojeće infrastrukture na Evropski nivo. Loša infrastruktura, a pre svega putevi i železnice, ključno limitiraju veće in■ Dobili ste pohvale za rekonstrukvesticije i ekonomski razvoj. U tom ciju mosta „Gazela”, kako za rokosmislu suštinski prioritetan je zaImamo odličnu saradnju sa lokalnim vršetak transporkompanijama, kao konzorcionim tnih projekata, kao partnerima ili podizvođačima na manjim što su Koridor 10 i drumska beogradi većim projektima, a spremni smo ska obilaznica, što da je i u narednom periodu dodatno bi značajno upotrazvijamo kako na lokalnom, tako i na punilo i unapredimeđunarodnim tržištima lo putnu mrežu.

Globalno vidimo Srbiju kao tržište u razvoju u ve tako i za kvalitet radova. Da li su koje vredi investirati. Pad investicija tu primenjeni neki posebni stanu prethodnom periodu imao je za dardi? posledicu pogoršanje finansijskog - Ključ uspeha su iskustvo i visoko stanja mnogih građevinskih firmi. U motivisan kadar, čvrsta organizacija

2012-oj očekujemo pozitivan trend i blag porast investicija, a realne rezultate ćemo videti tek u 2013-oj.

■ Kako sarađujete sa domaćim građevinskim firmama i šta možete o tome da kažete?

- Mi sad već imamo odličnu saradnju sa lokalnim kompanijama, kao konzorcionim partnerima ili podizvođačima na manjim i većim projektima, a spremni smo da je i u narednom periodu dodatno razvijamo kako na lokalnom, tako i na međunarodnim tržištima. Generalno se može reći da je tehnički nivo srpskih građevinskih firmi na zadovolja-

- Generalno očekujemo pozitivan razvoj dogadjaja u narednoj dekadi , a pridruženje Srbije Evropskoj Uniji ili čak dobijanje statusa kandidata za članstvo bi imalo veliki pozitivan uticaj na privlačnost srpskog građevinskog tržišta za strane investitore.

U sklopu toga, očekujemo i rešenje mnogih pitanja kao što je, na primer, rešavanje pitanja vlasništva gradjevinskog uzemljišta, denacionalizacije i restitucije.

■ Srbiji treba dosta modernih puteva, ali finansijska kriza zaustavila je realizaciju nekih planova. Šta očekujete?

- Kao što sam već Očekujemo pozitivan razvoj događaja rekao, mi svakako očekujemo u narednoj dekadi, a pridruženje Srbije nastavak inveEvropskoj Uniji ili dobijanje statusa stiranja u glavne kandidata za članstvo bi imalo veliki infrastrukturne pozitivan uticaj na privlačnost srpskog objekte i smatragrađevinskog tržišta za strane investitore mo da je, upravo

vajućem nivou, ali je većina, zbog opšte situacije na tržištu, u lošem finansijskom položaju. Posledica toga je nemogućnost dobijanja potrebnih bankarskih garancija za veće projekte, kao i nedostatak obrtnog kapitala za proces proizvodnje.

■ Kakve su šanse u Srbiji za dalji razvoj gradjevinarstva?

zbog veličine i značaja tih investicija, za odluku o dodeljivanju takvih ugovora, osim cene i tehničke opremljenosti firme, veoma bitna i njena finansijska stabilnost. Na osnovu naših iskustava, znanja i pozitivnih referenci mi očekujemo angažovanje na značajnim projektima i priliku da damo svoj doprinos budućem razvoju zemlje. ■

www�strabag�com

DINAMIKA IZGRAĐENA NA DOBROM TEMELJU

STRABAG SE je jedna od najuspešnijih Evropskih građevinskih kompanija, sa preko 73.000 zaposlenih. Polazeći od osnovnih tržišta u Austriji i Nemačkoj, STRABAG je, svojim ograncima, prisutan u svim zemljama istočne i jugoistočne Evrope, na odabranim tržištima zapadne Evrope, a sve više i na ostalim kontinentima. Nudimo naše usluge (Visokogradnja i inženjerske konstrukcije, Niskogradnja, Posebne branše i koncesije) preko pet osnovnih brendova: STRABAG, Dywidag, Heilit+Woerner, Möbius i Züblin. Na području Srbije, STRABAG je prisutan kao generalni izvođač od 2002 godine.

STRABAG d.o.o.

Antifašističke borbe 13a 11070 Beograd, Srbija Tel. +381 11 2221700 Fax +381 11 2221940 11

Business Dialogue 29. februar 2012.

intervju iViCA stAjKoViĆ, direKtor eventiM.rs

Ulaznice na dohvat ruke

u AdvoKAtsKoj KAncelAriji „MorAvčević, vojnović i PArtneri“ ističu

Posebnosti privlače investitore u zemljama centralno istočne evrope, uslovi poslovanja su veoma slični, prevashodno zbog procesa harmonizacije sa eu regulativom koji je doveo do značajnog usklađivanja zakonodavstava u regionu

ulaznice se mogu plaćati kreditnim karticama, ali i klasičnom uplatom na blagajni, u pošti ili banci, ili na više od 100 mesta naše prodajne mreže

cert za koji ste prodali ulaznice i kome se Eventim.RS d.o.o. posluje u Srbiji od 2005 za informaciju obraćaju oni koji su ulaznicu godine, i od samog početka istakli smo se po kupili? jedinstvenosti ponude, jer smo jedina ticke- Organizator koncerta je jedini odgovoran za ting kompanija u Srbiji koja može ponuditi povraćaj novca u slučaju otkazivanja koncerinostrani sadržaj i koncerte širom Evrope. ta. Nažalost, zakoni u Srbiji nisu baš usaglaObzirom da je Eventim vodeća Evropska šeni po ovom pitanju, i mi trenutno ulažemo ticketing kompanija koja posluje u preko 20 napore preko Privredne Komore Srbije da se zemalja, u prilici smo da ponudimo i koncertaj deo definiše. Problem nastaje kada orgate koji se u tim zemljama održavaju. Za sada nizator koncerta „nestane“ i to sa novcem od smo orijentisani na zemlje u regionu i nudiulaznica, onda mi kao ticketing kompanija mo u prodaji događaje iz Hrvatske, Slovenisnosimo odgovornost da novac vratimo kupje, Bugarske, Mađarske, Rumunije, Slovačke cima, jer su kod nas i kupili ulaznice. Zakoni ali i Austrije. Konstantan rast prodaje, pogou Srbiji nažalost dozvoljavaju da „bilo ko“ tovo za inostrane događaje nas ohrabruje organizuje koncert, i da kasnije nestane, zakaže Ivica Stajković, direktor Evetima. tvori firmu i slično, naravno sa blokiranim računom u banci. Mi na taj način ne možemo ■ Poznati ste kao distributer ulaznica za niz doći do povraćaja našeg novca, već iz svojih koncerata. Koliko meseci unapred, obično, sredstava vraćamo nonudite ulaznice. Šta sada Ukoliko postanemo vac. Poslednji takav sluimate u ponudi za predstojeće koncerte i pred- ticketing partner Beogradske čaj je bio sa koncertom David Guetta, kada je stave?

Arene, potrudićemo se da Eventim iz svojih sred- Organizatori koncerata u poslednje vreme ranije kre- što više inostranih izvođača stava vratio novac svim svojim kupcima. Inače u ću u prodaju ulaznica, čak i nastupi u Srbiji slučajevima otkazivanja, do 6 meseci pre održavanja koncerta, pogotovo za velike događaje na „open air“-u, kada su kapaciteti tih koncerata veći nego inače.

U svim ostalim slučajevima ulaznice se nađu u prodaji 30-60 dana pre održavanja. U Eventim svakog dana u sistemu ima oko 5000 – 6000 događaja u prodaji, tako da je teško istaknuti određeni.

■ Da li je nabavka ulaznica preko Vas za koncerte i predstave najsigurnija?

- Ukoliko govorimo o kupovini Blagajna topličin venac 19-21 ulaznica putem našeg sajta i wekupci ulaznica treba da se obrate prodajnom bshopa, onda svakako. Sve naše transakcije mestu ne kome su i kupili ulaznicu. plaćanja putem kreditnih kartica odvijaju se u našoj matičnoj banci u Austriji, te je time zaga■ Kakvi su Vam dalji planovi poslovanja u rantovana sigurnost svih kupaca. Obzirom da Srbiji? u Srbiji online kupovina kreditnim karticama - Sve naše dalje aktivnosti na teritoriji Srbije još nije na visokom nivou, mi svim našim klizavisiće od ishoda javne nabavke za prodaju i jentima nudimo višestruke mogućnosti plaćadistribuciju ulaznica Beogradske Arene. Obzinja ulaznica. Putem našeg sajta mogu platiti rom da smo bili pobednici prve objavljene javklasičnom uplatnicom u banci ili pošti, ili na ne nabavke koja je zatim poništena, trenutno i glavnoj blagajni pri preuzimanju ulaznica. S dalje razmišljamo da li ćemo uopšte učestvodruge strane, naša mreža od preko 100 provati u ovom ponovljenom procesu. U svakom dajnih mesta omogućava gradjanima laku i slučaju, ukoliko postanemo ticketing partner brzu kupovinu na najbližoj lokaciji.

Beogradske Arene, potrudićemo se da što više inostranih izvođača nastupi u Srbiji. ■ ■ Šta se dešava ukoliko bude otkazan kon-

svira na ušću 8. Maja Live Nation, Adria Entertainment i Arena Beograd sa ponosom predstavljaju jedan od najvećih muzičkih događaja ove godine. METALLICA se vraća u Srbiju i izvešće ceo “Black album”. Enter Sandman, Sad but True, The Unforgiven, Wherever I May Roam, Nothing else matters odjekivaće na Ušću 8. maja. Bend će takođe svirati i pesme sa ostalih albuma.

“Black album” bio je na prvim mestima

Business Dialogue 29. februar 2012.

top lista u više od 25 zemalja i prodat je u više od 25 miliona kopija. Objavljen je 1991. bez naslova, a naziv “Black album” dobio je zbog crnih korica.

Od svog osnivanja 1981. godine, bend Metallica razvio se od andergraund hevi metal benda do jednog od najuspešnijih sastava na svetu sa brojim fanovima.

Prodaja njihovih albuma kreće se u preko 100 miliona kopija širom sveta. Metallica je osvojila brojne nagrade i priznanja u svojoj karijeri uključujući 9 Grammy, 2 American Music, 2 MTV Video Music.

Metallica je jedan od nekoliko bendova koji uvek dobro nastupa uživo. Njihovi koncerti, započeti u klubovima i garažama ranih osamdesetih, sada rasprodaju arene i stadijume I donese najintenzivnije, moćno i vizuelno snažno iskustvo.

Ulaznice za koncert benda METALLICA na Ušću, 8. maja, najjeftinije su u Evropi i koštaju: PARTER 3300 RSD, FAN PIT 4400 RSD, TRIBINE SEDENJE 5500 RSD. Ulaznice mogu da se kupe na svim ovlašćenim Eventim prodajnim mestima i na: www.eventim.rs

- Ipak, uprkos činjenici da sve zemlje regiona pokušavaju da ostvare isti cilj, svaka od njih Slaven Moravčević iz je zadržaAdvokatske kancelarije la određene „Moravčević, vojnović i Partneri“ specifičnosti koje se tiču uslova poslovanja i investiranja, tako da i dalje postoji razlika u nivou privlačnosti za poslovanje-investiranje. Upravo te specifičnosti određene zemlje su odlučujuće za strane investitore prilikom donošenja odluke u koju zemlju će uložiti svoj kapital – kaže Slaven Moravčević iz Advokatske kancelarije „Moravčević, Vojnović i Partneri“.

određene neizvesnosti povezane sa njegovom primenom i tumačenjem. U načelu, svi zakoni koji su stupili na snagu se primenjuju, ali činjenica je da se određeni zakoni, poput onih koji su novina u srpskom zakonodavstvu, sporije implementiraju. Takođe, pravna sigurnost za investitore dodatno je narušena usled kašnjenja ili neusvajanja podzakonske regulative koja je često bila preduslov za primenu određenih zakonskih instrumenata predviđenih novim propisima.

■ Država je, pod pritiskom harmonizacije

zakona sa EU, u kratkom roku donela veliki broj zakona i podzakonskih akata. Da li ovakav pravni sistem funkcioniše i u kojoj meri je unapredio poslovno okruženje?

- Harmonizacija srpskog zakonodavstva sa EU regulativom ima svojih prednosti Pravna sigurnost za investitore dodatno je i mana (u zavisnosti od toga ko vam je sagovornik), ali iz ugla investitora narušena usled kašnjenja ili neusvajanja iz EU to je definitivno shvaćeno kao podzakonske regulative, koja je često bila veliki iskorak jer harmonizacijom sa preduslov za primenu određenih zakona EU regulativom stvara se poslovni ambijent koji je njima dobro poznat i u kome se oni osećaju sigurno da obavljaju ■ Strani investitori u Srbiji najviše se žale svoje poslovanje. upravo na poslovno okruženje koje je ometeno pravnim sistemom. Kažu da ima zakona, ali se ne sprovode, ili nisu doneta podza- ■ Koji su problemi sa kojima se vaši klikonska akta koja omogućavaju sprovođenje jenti najčešće suočavaju i odakle dolaze zakona. Kakav je vaš stav na ovu temu? najveći nesporazumi kada je reč o pravnoj - U poslednjih 10 godina usvojeno je više pomoći? hiljada zakona, pri čemu su se neki osnov- - Postupanje katastara nepokretnosti, poreni zakoni menjali više puta i to po principu skih organa i srpskih sudova i dalje je velika usvajanja potpuno novih zakona. U takvoj neizvesnost za strane investitore prevashodsituaciji, teško je uspostaviti pravnu sigur- no zbog dužine trajanja postupaka, odnosno nost jer usvajanje novog propisa uvek nosi konzistentne primene pozitivnih propisa. ■

lAgerMAx gruPA investirA u distributivno sKlAdište

Inovativnost je rešenje

u toku ove godine biće započeta druga faza izgradnje modernog logističko distributivnog centra Lagermax grupa iz Austrije je u Srbiji prepoznala tržište koje je bez premca u ovom regionu, sa kvalifikovanom radom snagom i konkurentnim troškovima. Iz tog razloga je doneta odluka da se investira u našoj zemlji i da se marljivo radi na ostvarenju dugoročnih partnerskih odnosa. Za proteklih pet godina uspeli smo zajednički da prevaziđemo mnoge predrasude o poslovanju u Srbiji, da iskoristimo ekonomske mogućnosti i ispoštujemo administrativni sistem. Sada garantujemo transparentnost i stabilnost u poslovanju – kaže na početku razgovora Aleksandra Potkonjak, direktorka Lagermax AED doo Srbija.

Prvoj investiciji trebalo je vreme za pronalaženje puta ka zdravom razvijanju, ističe di-

Maketa nove investicije u šimanovcima

■ Uz postojeću, da li će biti novih investicija?

- Naša misija je biti inovativan, biti prvi i najbolji na tržištu, razvojem novih usluga unaprediti i proširiti uslove za zdravo poslovanje. Koncern Lagermax je u proteklih 12 godina investirao više od 200 miliona evra u izgradnju i razvoj logističkih kapaIz 90-godišnje istorije i iskustva Koncerna citeta na području jugoistočnog europskog tržišta. I Lagermax AED znamo da ekonomska kriza pruža mogućnosti za prestrukturiranje i promene, Srbija je kontinuirano usmeren na razvoj i širenje opsega usluga te da neminovno vodi do filtriranja tržišta koje nudimo na logističkom tržirektorka dodajući kako su uspeli da Lagermax štu. Budući da u Beogradu i okolini trenutno AED odmah bude dobro pozicionirana firma nedostaje modernih logističko distributivnih u svim regionalnim centrima i prepoznatljiva skladišta, u toku ove godine nameravamo inpo kvalitetu usluge i konkurentnosti. vestirati u gradnju II faze modernog logističko –distributivnog centra.

■ Kako se borite sa krizom?

- Uspešno se nosimo sa postojećom situaci- ■ Možete li nam reći šta će to biti? jom na tržištu. Finansijska kriza se u svakom - Projektno je rešeno proširenje skladišnog proslučaju oseća. jedan od generatora smanjenja stora u vidu regalnog skladišta površine 3.680 opsega posla je i nelikvidnost na tržištu čime kvadratnih metara i manipulativnog prostora se znatno redukuju isporuke roba. Kriza ne- za prijem i otpremu robe površine 3.083 kvaposredno ima uticaj na području proizvod- dratnih metara. Ovaj dodatni prostor biće u nje, pogotovo kod izvozno orijentisanih firmi potpunosti operativan u roku od četiri meseca , što utiče na logističke aktivnosti naše firme. od dana početka građevinskih radova.

Iz 90-godišnje istorije i iskustva Koncerna Ovom investicijom osiguraćemo rast priznamo da ekonomska kriza pruža moguć- hoda, a ujedno zaposliti nove kadrove. nosti za prestrukturiranje i promene, te da Naš cilj jeste da se stvari kreću, a to se neminovno vodi do filtriranja tržišta. I u može postići samo na principu zajedništva i tome vidimo šansu. saradnje. ■

12

turizAM, vAžnA PrivrednA grAnA

intervju iVAnKA springer, direKtor Wifi srbijA

Gosti iz celog sveta Znanje u službi privrede Wifi diplome omogućavaju svakom polazniku i preduzeću evropsku konkurentnost na tržištu, što je danas neizbežno za uspeh, kaže ivanka springer

stva za edukaciju.

Tu WIFI, u saradnji s Austrijskom razvojnom agencijom i s Austrijskom ■ Šta WIFI nudi Srbiji?

- U svojoj ponudi imamo preko 25.0000 obrazovnih spoljnom privredkomorom, treninga koje godišnje pohađa preko 350.000 polazni- nom ka, te sarađuje sa više od 11.000 trenera. WIFI Srbija pomaže privredu osnovan je 2009. godine u Beogradu, a ove godine u kroz projekte koji februaru osnovana je WIFI Panonija u Novom Sadu. daju podsticajna nameTakođe, planirano je i osnivanje jednog predstavniš- sredstva tva u južnoj Srbiji. U Hrvatskoj i Srbiji imamo više od njena austrijskim stotinak trenera koji provode edukacijske programe i domaćim firmama. Prvi takav projekat bio je ADA projekat „Kvalifikacijska veza Beograd“, kroz koji smo po evropskim standardima. edukovali preko 400 polaznika iz 10 U Srbiji organizujemo Fleksibilne velikih kompanija Srbije, a razvijali Interne Treninge namenjene preduU Srbiji organizujemo smo najvažnije manadžerske veštine. zećima. Oni se „kroje“ prema poFleksibilne Interne trebama svake pojedine ciljne grupe Treninge namenjene i svake privredne grane. Takođe, u ■ Koji su drugi programi? preduzećima svojoj ponudi WIFI organizuje pro- Drugi ADA projekat bio je orgagrame usavršavanja, po njihovom nizovan u Novom Sadu u saradnji okončanju i polaganja završnih ispita, dobija se diplo- s Nacionalnom službom za zapošljavanje i Garancijma, koja je ozvaničena od Austrijske privredne komore skim Fondom AP Vojvodina. Edukovali smo preko i Ministarstva privrede Austrije.

100 savetnika koji pomažu nezaposlenim osobama u pokretanju novih preduzeća, više od 600 nezaposlenih koji žele da pokrenu svoj biznis i oko 200 mladih ■ Kakve diplome dobijaju polaznici?

- WIFI diplome omogućavaju svakom polazniku i preduzetnika kojima je bilo potrebno pomoći u njihopreduzeću evropsku konkurentnost na tržištu, što je vom razvoju na tržištu.Trenutno je u toku i treći ADA danas neizbežno za uspeh. Kroz većinu edukacijskih projekt, pod nazivom Građevinska Akademija. Noprograma WIFI omogućava svojim polaznicima ek- silac tog projekta je građevinska branša Austrije na skurzije u Austriju koje imaju za cilj razmenu iskustva čelu s firmom PORR i Alpina, a obuku će proći preko s austrijskim stručnjacima, posete preduzećima i stva- 400 zaposlenih u građevinskoj branši. Cilj nam je da sa ovakvim projektima podstaknemo privredu, pružimo ranje poslovnog networka na tržištu Austrije.

U vremenima teške finansijske krize, nije jednostav- edukaciju s velikim praktičnim učešćem i steknemo no za pojedince i privredu da odvajaju finansijska sred- iskustvo dualnog pristupa strukovnoj edukaciji. ■

WIFI je austrijska obrazovna institucija za potrebe kompanija i ukupne privrede koja, sem u Austriji, posluje i u deset zemalja jugoistočne Evrope.

turizam donosi ogromnu zaradu Austriji od 22 milijarde američkih dolara godišnje, kako zimi tako i leti, kako u Alpima tako i u gradovima ili selima je u zimskom i letnjem periodu jer SKIjANjE I SLIČUGANjE Austrija mudro iskorištava svoje bili su sportovi kojima se bavila veliprirodne potencijale. Po Alpima se ka većina gradjana Austrije još u 19. tokom zime skija, leti su pune planiveku. Alpi i druge planine kao i obilnara koji „osvajaju“ vrhove, ali i oko ne snežne padavine prosto su terale 6.000 alpskih jezera koja su spremna stanovništvo da se snalazi i kreće za letnji odmor. Obiluje baroknim po snegu kako zbog svakodnevnih opatijama, dvorcima, gotskim katepotreba tako i zbog ličnog zadovoljdralama i odmerenim kućama u justva. Vremenom su počela i sportska gendstilu, a gradovi spajaju tradiciju takmičenja, pa je Austrija važila za i savremenost, pa se u njima jedni uz zemlju sa dobrim skijašima. druge nalaze kočije, operske i konDanas, ona je “turistička velesila”, certne dvorane, galerije savremene pre svega zahvaljujući sportsko-rekreumetnosti i moderni klubovi. Ne treativnim mogućnostima Alpa, koji su ba posebno isticati da je Austrija prenajposećenija planinska regija u svemrežena autoputevima i odličnim tu. Godišnje Austriju poseti više od 30 lokalnim putevima. miliona turista, koji Austrija ima više od Austrija ima više donesu prihod od 22 od 50.000 kilometara milijardi USD. 50.000 kilometara označenih planinarAli, Austrija nisu označenih skih staza, po slikosamo Alpi, ski centri planinarskih staza vitim brežučjcima, i zimski sportovi. To ali i po visovima za penjače, uz rečne je i Beč, bečka snicla i „Mocartkugle“ obale i po ledenjacima. Planinarenje i Habsburg monarhija (XIII-XXvek), i alpinizam u Austriji su uživanje, kao i svi divni dvorci i gradjevine koje rekreacija, sport i pustolovina, a za su imperatori ostavili potomstvu. Oni okrepu i odmor posle višesatnog koji bolje poznaju Austriju reći će da hoda planinarima je na raspolaganju za ogroman prihod od turizma ona 13.500 objekata za smeštaj u brdima. treba da zahvali i svojim seoskim Brojna austrijska jezera pogodna sredinama. Austrijanci su nacija koja su za kupanje, a od Nežiderskog do vikendom odlazi, vodjena raznim Bodenskog jezera za ljubitelje vodeudruženjima, penzionera, studenata, nih sportova postoje brojne mogućljubitelja vina, strukovnih sindikata, i nosti za jedrenje ili skijanje na vodi. ostalih neprofitabilnih i turističkih orA Beč i drugi austrijski gradovi tuganizacija na dvodnevne i trodnevne riste privlače svojom arhitekturom, izlete širom Austrije. I u svakom od tih kulturnom ponudom i šopingom. mesta čeka ih neka privlačna manifeZimi su brojni božićni sajmovi na stacija ukusna hrana i čista priroda. kojima se širi miris medenjaka, boroTurizam je u Austriji vrlo važna vih grana i raznih specijaliteta, dok privredna grana i uz izvoz bitno prije božićna rasveta poseban doživljaj. donosi visokom životnom standardu Austrija je i raj za kupovanje. u toj zemlji. Udeo turističkog sektora Omiljeni suveniri su narodna nošnja, u BDP-u iznosi čak 17 posto. Turistirezbarije, staklo i keramika, oprema ma u Austriji najprivlačniji su skijaza zimske sportove i dizajnirani nanje i bogata kulturna ponuda i zbog kit. U velikim trgovačkim ulicama, toga najčešće posećuju ski centre, ali na tržnicama među vijugavim ulii gradove Beč, Salzburg i Linc. čicama, prodavanicama suvenira ili Iako se Austrija najčešće smaspecijaliteta domaće hrane i svako tra zemljom za zimski odmor, broj nađe nešto za sebe. ■ gostiju, odnosno noćenja, jednak

OSIGURAJTE WIFI EVROPSKI SERTIFIKAT I DIPLOMU t Prijave u grupe za programe t Controlling Manager Human Resource Manager Project Manager Warehouse Manager

www.wifi-srbija.com

Purchase Manager Office Manager Sales Manager Train The Trainer

+381 11 30 39 115

egZ`d 7ZXV ô

Turisticka agencija, Generalni agent prodaje: 011 2631 327

NIKI_ZTB_Politika_280x107.indd Business Dialogue 29.1 februar 2012.

14

17.02.2012 10:21:31 Uhr

intervju gorAn reljiĆ, direKtor AustrijsKe KoMPAnije dKfM.l.tenczer gesMbH

Kvalitetna ambalaža za dobar proizvod dkfm. l. tenczer gesmbH iz beča, Austrija, nudi srpskoj privredi optimalna i visoko kvalitetna ambalažna rešenja sa posebnom ponudom idustriji pića

PRE ČETIRI decenije početkom marta, u Beču je osnovana kompanija DKFM.L.TENCZER. GesmbH. Ideja je bila da se ponude rešenja hemijskoj industriji u logistici i snabdevanju strateškim sirovinama za proizvodnju – kaže na početku razgovora Goran Reljić, direktor austrijske kompanije Dkfm.

L. Tenczer GesmbH, koja već dugo uspešno posluje na tržištu Srbije.

Direktor Reljić dodaje da, kako su tokom godina rasle potrebe strateških partnera širom Evrope i tržišta menjala, kompanija DKFM L. Tenczer proširivala je ponudu.

- Danas naša kompanija nudi kompletna ambalažna rešenja srpskim proizvodjačima – ističe direktor Reljić. - Mi snabdevamo sirovinama ne samo proizvodjače u Hemijskoj industriji, nego nudimo optimalna i visoko kvalitetna rešenja u prehrambenoj industriji sa posebnom ponudom idustriji pića.

■ Poznata ste austrisjka i evropska kompanija. Sa kojim zemljama u regionu sarađujete i koliko je srpsko tržište značajno za vašu kompaniju?

- Mi sarađujemo sa svim zemljama u regionu i, naravno, Srbija kao najveća zemlja je i naš najveći partner. Rodjeni sam Beograđanin i sa posebnim zadovoljstvom razvijam dobre poslovne odnose sa srpskim proizvodjacima. Ne smemo izgubiti iz vida da je srpsko tržište vrlo perspektivno tržište jer poseduje sve potrebne uslove za snažan razvoj.

Srbija ima visoko obrazovane stručnjake, infrastrukturu u ubrzanom razvoju i vrlo atraktivne proizvode u prehrambenoj industriji. Mi smo sigurni da će u narednom periodu Srbija postati značajan proizvodjač hrane koja će se izvoziti u sve zemlje Evropske unije. Naravno, te proizvode treba i spakovati po Evropskim norma-

vredu. Kao poslovni čovek, mislim da Austrija vidi u Srbiji strateškog partnera u mnogim oblastima ekonomske saradnje i čini maksimalne napore da te odnose proširi. Naša kompanija deo je ponude austrijskih privrednika Srbiji. U Austriji živi i radi mnogo srpskih drzavljana i ljudi sa ovih prostora. Ti ljudi čine jedno ozbiljno tržište i to baš za proizvode iz Srbije. ja sam potpuno siguran da će se saradnja ove dve zemlje ubrzano proširivati na obostrano zadovoljstvo i u duhu dobrih partnerskih odnosa.

■ Koje proizvode nudi vaša kompanija srpskoj privredi?

- Kompanija Tenczer u svojoj ponudi nudi kompletna rešenja u industriji ambalaže.Mi smo vrlo ponosni da na srpskom tržištu reprezentujemo poznate svetske proizvodjače ambalaže i pomenuo bih neke od njih. „CSI Europe“vodeći je svetSaradnja sa kompanijama iz Srbije ski proizvodjač plastičdonela je samo pozitivna iskustva, nih i aluminijumskih a tokom godina zajedničkog rada zatvarača .“Guala“ je reč „problem“ promenili smo u lider u proizvodjnji raspršivača za tečne reč „izazov“ i uspeli da rešimo sve deterdžente, a „TA izazove na koje smo nailazili plast“ je vodeći u proma, pa mi tu vidimo našu šansu da izvodnji pumpica. „Elektroplast“ našim ambalažnim rešenjima omo- je naš partner u programu zatvagućimo plasman srpskih proizvoda rača za kućnu hemiju.Istakao bih u skladu sa zahtevima Evropskih i firme „Plastchim“ i „Innovia“ u programu OPP filmova. Naša je potrošača.

■ Austrija i Srbija su bliske, su- želja da kvalisedne zemlje, koje svoje trgovač- tetne proizvode ke odnose neguju skoro dva veka. srpskih proizvoDa li je Austrija i sada dobar par- djača kvalitetno i zapakujemo. tner za Srbiju?

- Tradicionalno dobri odnosi ove ■ Da li se vaša dve zemlje potvrdjuju se kroz veli- kompanija bavi plasmanom ke investicije Austrije u srpsku pri- i

15

robe srpskih proizvodjača na evrpsko tržište?

- Upravo se ovaj segment našeg poslovanja razvija velikom brzinom. Sve je više srpskih proizvodjača čije proizvode izvozimo na svetska trzista.Trenutno radimo na dosta projekata koji treba da promovišu srpske proizvode pre svega na evropskom tržištu.

■ Kakva su vaša iskustva u saradnji sa partnerima iz Srbije?

- Saradnja sa kompanijama iz Srbije donela je samo pozitivna iskustva. Kada radite sa kompanijama iz industrije mineralnih voda poput „Minakve“, „Knjaz Miloša“, „Vode Vrnjci“, „Ive“, onda možete biti zaista pono-

DKFM. L. TENCZER GESMBH Budinskygasse 4/6 A-1190 Wien, Österreich T: +43 1 3677477 F: +43 1 3677477 17 office@tenczer.at

■ Da li planirate neka ulaganja u Srbiju kada je o proizvodnji reč?

- Očekivao sam ovakvo pitanje. Mi već dugo godina ulažemo u Srbiju na način na koji to od nas očekuju naši srpski partneri. Otvaraju se nova Kompanija Tenczer u svojoj ponudi radna mesta i to je, nudi kompletna rešenja u industriji uostalom, i najambalaže. Mi smo vrlo ponosni da važnije. Planiramo na srpskom tržištu reprezentujemo nove investicije i poznate svetske proizvođače ambalaže motivišemo i druge austrijske prosni na takvo partnerstvo.Tokom izvodjače da učine isto. Saradnja godina zajedničkog rada reč izmedju Austrije i Srbije, pa samim „problem“ promenili smo u reč tim i nas i naših srpskih partnera „izazov“ i uspeli da rešimo sve će se nastaviti. izazove na koje smo nailazili.

Srbija je zaista neverovatna ■ Spremate li se da ponudite našem zemlja. To najbolje potvrdjuje pri- tržištu i neke nove proizvode? mer „Beohemije“. Od malog lo- - Mi uvek spremamo nešto novo. kalnog proizvodjača, „Beohemija“ Imamo viziju i spremamo se za je vrednim i angažovanim radom još bolju saradnju sa evropskom menadžmenta i zaposlenih posta- Srbijom. Srbija će, verujemo vrlo la kompanija čije se ime sa velikim brzo biti deo Evropske unije i za poštovanjem izgovara.U „Beohe- to se treba dobro pripremiti. Imamiji“ radi mnogo mladih srpskih mo još puno toga da uradimo i inženjera. Znate,neopisiv je osećaj maksimalno ćemo se truditi da kada ste aktivni učesnik jednog povećamo i poboljšamo našu saradnju sa Srbijom. ■ tako velikog projekta.

Business Dialogue 29. februar 2012.

Kuća za Sertifikaciju sistema i ljudi

MrežA zA PrilAgodjAvAnje nA KliMAtsKe ProMene

Znanjem na vremenske nepogode

qualityaustria je preko svoje regionalne kancelarije Quality Austria center prisutna u srbiji od 2008. godine i akreditovana je za sertifikaciju sistema/ ljudi/ procesa, bez kojih je nemoguće zamisliti savremeno poslovanje

Projekat “forum jugoistočne evrope za prilagođavanje na klimatske promene“ finansira evropska unija i on okuplja niz interesnih grupa, uključujući i organizacije civilnog društva

treninzi i druge obuke.

Ulaganje u znanje je tajna održivog razvoja i rasta za kompanije u periodu globalnih promena. Učimo jedni od drugih, samo tako stičemo pravo da objavimo našu spremnost da budemo bolji.

Šta je sertifikacija sistema/standardizacija?

Uspeh sa Kvalitetom - Succeed with Quality

evaluaciju, nevladina organizacija iz Srbije, su uspostavile „Klimatski forum“, mrežu civilnog društva u Srbiji. Sačinjena od organizacija iz civilnog sektora, ali i Privredne komore Srbije i Crvenog krsta Srbije, mreža „Klimatski forum“ radi na podizanju svesti o značaju adaptacije na klimatske promene, o značaju veće energetske efikasnosti i uključivanja civilnog društva u proces donošenja odluka po pitanju klimatskih promena. Pored toga, mreža radi i na pisanju procene ugroženosti od klimatskih promena u Srbiji.

Austrijski partner u projektu, Institut za ekonomsku promociju Austrijske federalne privredne komore, WIFI Austrija , ima partnerske WIFI organizacije u deset zemalja centralne i jugoistočne Evrope preko međunarodnog WIFI, od kojih se jedna nalazi u Srbiji. WIFI ima više od 60 godina iskustva u stručnom obrazovanju i pokriva sve teme neophodne za uspešno Austrijski Crveni krst je razvio regionalni preduzetništvo. Za ovaj projekat, projekat „Forum jugoistočne Evrope za WIFI je obezbedio treninge na temu zastupanja interesa i koprilagođavanje na klimatske promene“ munikacije u cilju jačanja mreže nje na klimatske promene“. Projekat finan- prilikom dijaloga sa vlastima. Ovim prenosira Evropska unija i on okuplja niz intere- šenjem znanja se jačaju kapaciteti i dalje posnih grupa, uključujući organizacije civilnog boljšavaju dobrosusedski odnosi .

Preduzeća i organizacije zainteresovane društva i nacionalna društva Crvenog krsta iz Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Sr- da podrže srpsku mrežu za prilagođavanje bije kako bi razmatrali prilagođavanje na na klimatske promene mogu da kontaktiraju klimatske promene i smanjivanje rizika od koordinatora programa u Beogradu, Sonju Grajner (sonja.greiner@roteskreuz.at, tel. katastrofa u jugoistočnoj Evropi.

U okviru ovog projekta, WWF („Svetski 00381 11 218 53 76). Za više informacija o profond za prirodu“) i Centar za monitoring i jektu posetite www.seeclimateforum.org. ■ SRBIjA I DRUGE ZEMLjE u regionu jugoistočne Evrope suočavaju se sa sve većom ugoženočću od klimatskih promena i prirodnih katastrofa. Toplotni talasi, velike poplave i jake zime dovode do velikog broja socio-ekonomskih i humanitarnih izazova, kao i posledica po životnu sredinu, koji zahtevaju strategije za prilagođavanje i efikasno upravljanje. jak sneg paralisao je mnoge gradove pa su društva Crvenog krsta u regionu aktivirala sve svoje kapacitete za delovanje u nesreći. Očekuje se da će teški vremenski uslovi izazvati ekonomske gubitke, pošto je povećana potrošnja energije dovela do isključenja struje i delimičnog prestanka rada preduzeća i proizvodnje.

Uzimajući u obzir ove uticaje klimatskih promena u različitim sektorima, Austrijski Crveni krst razvio je regionalni projekat „Forum jugoistočne Evrope za prilagođava-

Quality Austria Center, regionalna kancelarija renomirane međunarodne sertifikacione kuće qualityaustria, prisutne u 40 zemalja u svetu, a među njima i u Srbiji od 2008.g.

Akreditovani smo za izdavanje sertifikata sistema, kada su u pitanju kompanije svih branši, prema sledećim međunarodnim standardima - ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001, ISO 22000, HACCP, ISO 50001, EN 16000, ISO 27001, GFSI (FSSC 22000, IFS, BRC, GlobalGAP), SA 8000, ISO 13485, ISO 16949 i prema mnogim drugim industrijskim standardima.

Ko bira Quality Austria Center?

Za kompanije, često je standardizacija sinonim za birokratiju i nestanak kreativnosti. Zahvaljujući kompetentnosti našeg tima u razumevanju standarda menadžment sistema kao i njihove integracije, naši klijenti dobijaju šansu da iskoriste sve prednosti i razjasne „tajne“ standarda, te učine svoje poslovne procese jasnim i jednostavnim. Takav pristup standardizaciji čini da kompanije u Srbiji prepoznaju Quality Austria Center kao dugogodišnjeg partnera za budućnost.

Šta je sertifikacija ljudi/akreditovani i specijalistički kursevi?

“Znanje nije dovoljno; moramo ga primeniti. Želeti nije dovoljno; moramo raditi.”

Quality Austria Center organizuje Akreditovane kurseve i posebne specijalističke in-house obuke: Menadžer sistema kvaliteta/ zaštite životne sredine/ bezbednosti i zaštite na radu/ higijene; Kurs za Eksterne auditore Q, E, H&S, FSMS; Kursevi za Interne auditore; Održivi razvoj; Procesni menadžment/ Projektni menadžment; HACCP

Sertifikacija-Evaluacija-Treninzi

Partneri Quality Austria Center-a Veliko nam je zadovoljstvo da imamo uz sebe pouzdane partnere: Privredna komora Beograda, Austrijska Agencija za RazvojADA, Regionalna privredna komora Zaječar, Centar za Razvoj jablaničkog i Pčinjskog okruga, Adventage Austria WKO i drugi. ■ Quality Austria Center d.o.o., Dravska 11, Beograd, Srbija tel: +381 11 380 71 60 mob: +381 63 66 33 46 e-mail: office@qa-center.net www.qa-center.net

Sertifikaciono telo

u Srbiji

WIFI Srbija obučava Mostovi povezuju građevinare tradiciju i moderno doba ogrAnAK Porr bAu gMbH beogrAd

Wifi nudi austrijsko obrazovanje vrhunskog kvaliteta i međunarodno priznate sertifikate i diplome u srbiji

WIFI Srbija je partner WIFI Austrija, koja je najveća obrazovna institucija u Austriji sa preko 60 godina iskustva u stručnom obrazovanju i obučavanju i koja je – preko WIFI International – aktivna u deset zemalja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Austrijska, lokalna i međunarodna preduzeća mogu da imaju korist od kulturne raznolikosti, obuka na lokalnom jeziku, transnacionalnih seminara i kurseva u svim poslovnim oblastima.

Austrijska građevinska industrija je

Business Dialogue 29. februar 2012.

sve aktivnija u Srbiji, gde je Austrija najveći investitor. WIFI Srbija je uspostavio Građevinsku akademiju u Beogradu po austrijskim standardima, zajedno sa privrednim austrijskim i lokalnim partnerima. Akademija zadovoljava veliku potrebu za obučenim radnicima u regionu i garantuje obrazovanje vrhunskog kvaliteta za građevinare kojima je potrebna dodatna obuka da bi dosegli potreban nivo kvalifikacija za privredu. www.wifi-srbija.com

Porr, jedna od najstarijih i najuglednijih austrijskih građevinskih kompanija, ima ogranak i u srbiji. Kompanija je uglavnom angažovana na velikim i kompleksnim projektima, što potvrđuje i rad na mostu preko save kod Ade ciganlije i razvoja preduzeća primenio u Srbiji. Tako je MOST PREKO Ade Ciganlije svakako je stvoreno jako i stabilno preduzeće. Ogranak najvažniji projekat PORR-a u Srbiji u posledPorr Bau GmbH spreman je za sve izazove u njih nekoliko godina. Pilon je visok 200 metara našoj zemlji. Čvrsta povezanost sa matičnim a most dugačak skoro 1000 metara. Most ima koncernom i svim njegovim članicama još jedtri saobraćajne trake u svakom smeru, prugu na je garancija kvalitetnog rada ovog preduzeza metro, biciklističku i pešačku stazu. ća sa sedištem u Beogradu.

PORR AG koncern je osnovan 1869. godine Uz most preko Save, kompanija PORR radi i danas je prisutan u svim zemljama Srednje i još jedan veliki i kompleksni projekat, izgradIstočne Evrope kao visoko pozicionirana grunju Petlje Radnička. Ona će u tri nivoa povepacija. Raspolaže širokom bazom znanja, bazizivati novi most preko reke Save, novu petlju ranog na dugoj međunarodnoj tradiciji u oblaHipodrom, Radničku ulicu, Bulevar vojvode stima visokogradnje, niskogradnje, izgradnje Mišića i postojeću tramvajsku mrežu i predželeznica, puteva, mostova, tunela, kao i tehnostavljaće glavni deo logije zaštite životne južnog pristupnog sredine. PORR svojim PORR AG grupa u januaru 2012. puta, koji je dugačak klijentima pomaže i dobila je namenski kredit od jedan kilometar. Tu je u rešavanju pitanja u EBRD (Evropska banka za obnovu i veoma uspešan želevezi sa finansijama jer i razvoj) za izgradnju fabrike znički projekat Batajima veliko iskustvo u nica –Golubinci koji je oblasti koncesija i moželezničkih pragova u Svilajncu. završen 2009. godine dela ugovora u svim Proizvodni kapacitet fabrike kao i rekonstrukcioblastima kojima se bavi. Smatrajući da se iznosiće 200 000 pragova godišnje. ja E75 kroz Beograd.

PORR je u Srbiji anbudućnost izgrađuje gažovan na zaštiti životne sredine, u čemu auna iskustvu, PORR ima dugu tradiciju u tragastrijska kompanija ima veliko iskustvo u drunju i prikupljanju novih znanja čije prednosti gim zemljama. Austrijskom Porr-u povereni koristi i primenjuje na novim projektima i vizisu radovi na izmeštanju gasovoda, naftovoda i jama. Uz to se rukovodi i ambicioznim motom ostalih infrastrukturnih objekata u zoni izgrad– “Najbolji na svakom polju”. nje autoputa E-75. Novi energetski koridor biće Srpski ogranak PORR-a formiran je kako bi dugačak 13 ,1 km. ■ se dugo stvaran i pažljivo osmišljen sistem rada

16

Potvrđena ekonomska prognoza

Stabilno, uprkos poteškoćama Bečki institut za napredne studije (IHS) je odlučio da ne menja svoju prognozu vezano za rast austrijske privrede U decembru prošle godine stručnjaci iz IHS-a su rekli da će, u 2012., austrijski bruto domaći proizvod (BDP) porasti za 0.8% u poređenju sa 2011. Samo nekoliko meseci ranije Bečka istraživačka grupa je izjavila da je porast od 1,8% sasvim izvodljiv.

Sada, još jedna od vodećih austrijskih organizacija u domenu privrednih istraživanja – Institut

Na Dunavu najveći izbor

PRIVREDNA SLIKA aUSTRIJE

Mala zemlja bogatih građana Austrija je parlamentarna republika i sastoji se od 9 saveznih pokrajina Burgenland, Kaernten, Niederoesterreich, Oberoesterreich, Salzburg, Steiermark, Tirol, Voralberg i Wien

Austrija je od 1. januara 1995. godine članica EU i važi za jednu od najbogatijih i najstabilnijih zemalja članica, a ubraja se u grupu od 15 zemalja članica UN sa najvišim životnim standardom. Ima razvijenu tržišnu privredu i visok životni standard. Negu-

je dobre veze sa privredama EU, pogotovu sa Nemačkom. Geografski položaj Austrije između sadašnjih i budućih članica EU kao i članstvo u EU, posebno privlači strane investitore. Ukupna privredna regulativa, kao i veliki deo ekonomske politike prilagođen je EU

Spoljna trgovina Austrije

Privredna komora Austrije (PKA) je aktivan učesnik u oblasti socijalnog partnerstva. U saradnji sa više granskih sindikata u Austriji rešava socijalna pitanja radnika i aktivno zastupa poslodavce u Vladi. Rezultat uspešnog socijalnog dijaloga u Austriji najbolje se vidi u neverovatno niskoj stopi štrajkova i obustave rada od samo 2,4 minuta u godinu dana.

Austrija kao industrijska zemlja sa malim domaćim tržištem, zavisi u velikoj meri od spoljne trgovine. Skoro dve trećine spoljnotrgovinskog prometa Austrije odvija se sa zemljama članicama EU. U 2010. vrednost austrijskog izvoza iznosila je 152 milijarede USD, a uvoza 159 milijardi USD. Austrija se nalazi na 27. mestu u svetu po vrednosti izvoza i 26. po vrednosti uvoza.

Austriju kao evropsku teritoriju osvajali su mnogi narodi, tako da je vekovima bila pod njihovom vlašću.

U početku to su prvo bili Rimljani, a zatim Huni, Lombardi, Ostrogoti, Bavarci i Franci.

Od 10. do 13. veka Austrija je bila pod vlašću Babenberga, nakon čega su ih nasledili Habsburgovci, koji su

Na skupu u Beču u junu biće predstavljene lokacije gradjevinskog zemljišta kakop bi se zadržao interes austrijskih kompanija za ulaganje u Srbiju

Investitori iz Austrije su u protekloj deceniji bili medju najznačajnijim ulagačima u sektoru nekretnina u Srbiji. Prošle godine srpski „Klaster nekretnine“ nastupio je na sajmu „Real Vienna 2011“ u Beču jer je jedan od prioriteta klastera da svojim članicama pomogne u pronalaženju partnera u inostrtransvu.

Ove godine u junu mesecu Klaster nekretnine i Predstavništvo Privredne komore Srbije u Austriji organizuju mini konferenciju u Beču, na kojoj će austrijskim investitorima biti predstavljena atraktivna ponuda građevinskog zemljišta za gradnju industrijskih i komercijalnih objeka-

Deo apatinske marine

ta u okolini Aerodroma u Beogradu i Nišu, pored autoputa Niš-Zagreb.

Poseban akcenat je dat lokacijama na Dunavu, Slobodnoj zoni i Robno transportnom centru u Apatinu, stambeno-poslovnom kompleksu u Bloku 12 A na Novom Beogradu i Marini „Oasa“ u Grockoj.

Organizacijom ovakvih susreta u „Klasteru nekretnine“ žele da zadrže interesovanje austrijskih investitora za ulaganje u Srbiju, kako zbog blizine zemalja, tako i zbog toga što su austrijska preduzeća danas među najlikvidnijima u svetu i sa najvećom stopom akumulacije. ■

Ključni ekonomski indikatori BDP

USD 376 milijardi (25. u svetu u 2010.)

BDP, realna stopa rasta

2,0% (2010)

BDP po glavi stanovnika

USD 44.863 (2010)

Struktura dodate vrednosti u BDP po sektorima

poljoprivreda 2%, industrija 29%, usluge 69% (2010)

Stopa inflacije

1,8% (2010)

Stopa nezaposlenosti

4,8% (2009)

Izvor: Svetska banka

Nema štrajkova

Istorija Austrije

nuara 2011. do januara 2012. godine. Većina prodatih i registrovanih vozila imaju dizel motore (57,6%) – pokazuje istraživanje. Prošle godine austrijski prodavci vozila su prodali najveći broj automobila u istoriji – 356.145 što je za 8,4% više od rekordne 2010. godine. Volkswagen (VW) je i dalje najomiljeniji automobilski brend in Austriji.

Oko 65.000 VW vozila je prodato i registrovano u Austriji prošle godine. Opel je zauzeo drugo mesto u 2011., a Renault / Dacia treće. ■

Spremne lokacije za austrijske investitore

niti svoju ekonomsku prognozu rejting koji neka zemlja može da za 2012. godinu koja će ostati na ima – AAA. Istog dana agencija je 0,8%. Samo ozbiljna kriza u Ita- objavila negativne progonoze veliji bi mogla da značajno pogorša zano za privrede sedam zemalja performanse au- Evropske unije, uključujući Španistrijske privrede ju, Francusku i Sloveniju.

IHS je najavio da ekonomska previranja Italija je drugi najveći spoljno– kaže ova beču Evropi i razni paketi konsolidacije ka organizacija trgovinski partner Austrije. Samo budžeta koje su nedavno usvojile za ekonomsko je vrednost austrijskog izvoza u federalne vlade širom kontinenta, neće istraživanje. Ita- Nemačku veća od obima izvoza lijanska vlada je austrijskih firmi u Italiju. Austrijznačajno uticati na austrijsku privredu usvojila veći broj ska privredna komora (WKO) je za ekonomsko istraživanje (WIFO) mera za postizanje efikasnosti i nedavno izjavila da bi, u 2012., – kaže da je BDP opao za 0,1% u pe- smanjenje javne potrošnje kako bi izvoz domaćih firmi mogao poriodu od trećeg do četvrtog trome- se snizio enormno visoko državni rasti za 12% u poređenju sa pretsečja 2011. U sredu WIFO je rekao dug. Američka agencija za kredit- hodnom godinom, odnosno da bi da austrijska privreda ima poten- ni rejting Moody’s je u ponedeljak vrednost izvoza ove godina mocijal za rast od 0,4% u 2012. godi- smanjila kreditni rejting zemlje sa gla da bude 127,3 milijarde evra. ni. Institut takođe objašnjava da je A3 na A2. Moody’s je takođe pro- Ukoliko se to ostvari, ova godina austrijska privredna aktivnost naj- menio prognoze za italijansku i bi bila rekordna izvozna godina za austrijsku inverovatnije porasla za 3,1% u 2011. dustriju. U 2009. godini u poređenju sa prethodnom Istraživanje koje je sproveo WIFO godini austrijski godinom. pokazuje da je učinak domaće privrede u izvoz je opao za IHS je najavio da ekonomska previranja u Evropi i razni pake- tekućem tromesečju vrlo sličan razvoju u 19% u poređenju sa 2008. ti konsolidacije budžeta koje su poslednjem tromesečju 2011.

I s t r a ž i va n j e nedavno usvojile federalne vlade širom kontinenta, neće značajno austrijsku privredu sa “stabilno” koje je sproveo WIFO pokazuje da uticati na austrijsku privredu. IHS na “negativno”, ali je i odlučio da je učinak domaće privrede u tekuje takođe odlučio da neće prome- Austriji ne smanji najbolji kreditni ćem tromesečju vrlo sličan razvoju

To je, relativno mala zemlja sa 8,3 miliona stanovnika, ali visoko razvijena zemlja sa BDP od 44.863 USD po glavi stanovnika u 2010. godini, čime se Austrija našla na 5. mestu u Evropi i 10. mesto u svetu.

Relativno visoko učešće industrijske proizvodnje od skoro 30 odsto u BDP, pri čemu oko 90 odsto svih preduzeća čine mala i srednja, odražava se pozitivno na stabilnost austrijske privrede, kako u vremenima krize, tako i posle nje.

u poslednjem tromesečju 2011. godine. Domaća potrošnja je porasla za 0,2% od četvrtog tromesečja 2010. godine do istog perioda u 2011. godini, dok je izvoz opao za 0,5%.

U periodu od oktobra do decembra najuspešnije su bile austrijske kompanije koje snabdevaju međunarodnu automobilsku industriju – pokazuje analiza WIFO-a. Statistički zavod Austrije je prošle nedelje izjavio da je broj registracija vozila u Austriji porastao za 6% na 31.455 u periodu od ja-

vladali Austrijom sve do 20. veka.

Nakon ukidanja Svetog rimskog carstva, Austrija je 1867. godine postala deo dvojne monarhije, AustroUgarske. Austro-Ugarska se raspala nakon što je izgubila Prvi svetski rat, pa je nastala Austrija u današnjim granicama.

1938.god. Austriju je pripojila Njemačka ("Anschluss").

Saveznici su nakon 2. sv. rata dr-

žali Austriju do 1955. godine, kad je opet stekla potpunu nezavisnost (27. jula 1955.), pod uslovom da ostane neutralna.

Ipak, nakon propasti komunizma u Istočnoj Evropi, Austrija se politički sve više angažovala, te je 1995. godine postala članica Evropske Unije, a 1999. uvela i zvaničnu valutu euro, koji je zamenio dotadašnji šiling.

17

standardima. Po ulasku u EU Austrija je izvršila liberalizaciju telekomunikacionog i elektro energetskog sektora, kao i privatizaciju državnih banaka i državnih preduzeća (čeličane, rafinerije, industrija duvana). Ekonomska politika i privredna regulative Austrije koncentrisane su na postizanje što je moguće većeg jedinstva mera u domenu politike tržišta rada, socijalne politike, poreskog sistema i finansijske politike. Suština ovakve koncepcije je da se postigne što je moguće viši stepen privrednog rasta uz očuvanje socijalne stabilnosti.

Austrija je posle stupanja u EU, preuzela sve smernice u spoljno-

trgovinskom sistemu izdate od EU. U uvozu postoje restrikcije u obliku uvoznih kvota i antidamping carine kao i UN embarga. Za tekstil, gvožđe i čelik (istočna Evropa), poljoprivredne proizvode, vojnu opremu, trgovinu sa Kinom, važe posebne regulative.

Najvažnije industrijske grane u Austriji su prehrambena industrija i industrija delikatesa, mašinska i industrija čelika , hemijska i automobilska industrija, elektro-industrija i industrija elektronike, kao i drvna i papirna.

Većina izvoza austrijske robe realizuje se iz ovih privrednih grana.

Zastava Smatra se da je zastava Austrije, uz dansku zastavu, među najstarijim nacionalnim zastavama na svetu Prema legendi, zastavu je izmislio vojvoda Leopold V Austrijski (1157. – 1194.) za vreme žestoke bitke tokom Krstaških ratova. Nakon bitke, njegova borbena odora bila je potpuno natopljena krvlju, ali kada je skinuo pojas, platno ispod njega bilo je čisto. Pod utiskom ovog prizora usvojio je boje i raspored za svoju zastavu.

Zastavu je zapravo u 13.veku

oblikovao vojvoda Fridrik II Austrijski (1210. – 1246) poznat kao "Fridrik Svadljivi", poslednji iz dinastije Babenberg. Heio je veći stepen nezavisnosti od Svetog Rimskog Carstva pa je napravio novi grb: crveno polje sa srebrnom trakom. Najstariji prikaz nove zastave nalazi se na pečatu koji se čuva u manastiru Lilienfeld (Donja Austrija), s datumom 30. novembra 1230.

Business Dialogue 29. februar 2012.

Počenje obeležavanje 150 godina od rodjenja Gustava Klimta

u slavu valcera i poloneza

Slikar zlatne imaginacije Bečki opera bal

Jednom godišnje, Bečka državna opera pretvara se u verovatno najpoznatiju balasku dvoran na svetu i za jednu noć - postaje domaćin čarobnog bečkog Opera bala

Gotovo da nema značajnijeg muzeja u Beču koji neće imati izložbu Klimtovih dela, a najveća će biti u dvorcu Belvedere koji ima najveću kolekciju njegovih dela obuhvata najznačajnija slikarova dela te izložba ''Klimt lično. Slike – pisma – nacrti" u čijem središtu pažnje je zaostavština Klimtove životne saputnice Emilie Flöge.

I muzej ''Albertina'' se pridruU Beču su počele aktivnosti i pripreme povodom ''Godi- žio celogodišnjoj manifestaciji pa ne Gustava Klimta'' kojom će se će od 14. marta do 10. juna prikaobeležiti 150. godina od rođenja zati 170 crteža iz svoje kolekcije i jednog od najznačajnijih predstav- poyajmljenih dela iz drugih austrijskih i svetskih muzeja. nika Bečke secesije.

Gradski muzej ''Wien Museum" Devet izložbi i 800 izloženih radova samo su deo bogatog pro- će od 16. maja do 16. septembra grama ''Klimtove godine''. U izlož- izložiti 400 crteža iz svoje i ujedno benom prostoru dvorca Belvede- najveće kolekcije Klimtovih crteža, kao i slikarovu kere, koji poseduje celju, radni matenajveću kolekciju Devet izložbi i 800 rijal i crtež mrtvog Klimtovih dela, već izloženih radova Gustava Klimta je otvorena izložsamo su deo bogatog koji je načinio sliba ''Gustav Klimt programa ''Klimtove kar Egon Sile i Josef Hoffmann U Klimtovoj – pioniri moderne" godine'' vili trenutno je u koja će trajati do 4. marta, a već 15. juna, sledi izlož- toku generalna sanacija, a za javba ''150 godina Gustava Klimta''. nost će biti otvorena na leto 2012.

Kolekcija Belvedere sadrži i najpo- godine. U prizemlju kuće smešten znatije Klimtovo delo ''Poljubac'' iz je Klimtov posljednji atelje koji je koristio od 1911. godine do svoje 1907/08. godine.

Najveći bečki muzej umetnosti smrti 1918. godine.

I Turistička zajednica Grada ''Muzej istorije umetnosti'' od 14. februara do 6. maja izlaže u predvor- Beča sprema se za ''Klimtovu goju 13 slika i skica koje su prethodile dinu", a najviše se reklamira u Neoslikavanju stepeništa ovog muzeja mačkoj, Francuskoj, Velikoj Brita1890. godine. Ovaj angažman zna- niji, Španiji, Italiji, Japanu i SAD-u.

I bečki hoteli, poslastičarnice i čio je uspon u Klimtovoj karijeri.

U muzeju ''Leopld'' od 24. fe- pekare pripremaju kolače i torte s bruara do 27. augusta postavlje- motivima u vezi sa velikim austrijna je izložba ''Smrt i život" koja skim slikarom. ■

Ova glamurozna noć održava se svakog februara, četvrtkom koji predhodi “Čistoj nedelji” (46 dana pre Uskrsa), a ove godine 16. februara.

Zajedno sa čuvenim novogodišnjim koncetrom Bečke filharmonije, Opera bal spade u sam vrh bečke sezone karnevala.

Opera balu tradiionalno prisustvuju najviši politički, kulturni, di-

plomatski i drugi zvaničnici iz sveta, kao i odabrani predstavnici bečkog društva.

Prvi Opera bal je održan 1935. godine i sa izuzetkom godina Drugog svetskog rata i 1991. godine – održava se redovno svake godine u februaru.

Sa svojim mešavina valcera i poloneza, baleta, večernjih toaleta i toksida, Vienna Opera Ball je postao simbol i najelitniji događaj ove vrste u svetu.

Bečka državna opera

Ovogodišnjem balu su prisustvovali od generalnog sekretara UN Ban Kimun, predsednik Austrije Hains Fišer, austrijski kancelar Verner Fejman, hrvatski premijer Zoran Milanović, austrijski minister spoljnih poslova Mihael Spindeleger, francuski minister inostranih poslova Alan Žipe, ali I Niki Lauda, Boris Beker, Sir Rodžer Mur i više od 5,000 pozvanih gostiju. ■

„Zaher“ torta – bečki simbol

Božanska muzika sa bečkog ringa „Tajni” kolač Bečka državna opera jedna je od znamenitosti na bečkom Ringu, najvažnija operska kuća Beča i jedna od najpoznatijih na svetu

Nalazi se u samom središtu Beča u neposrednoj blizini čuvenog muzeja Albertina i Hotela Saher. Među članovima orkestra ove čuvene operske kuće odabiru se i novi članovi Bečke filharmonije. Jedan od najvažnijih kulturnih dogadjaja ne samo Beča i Austrije, nego i gotovo cele Evrope svakako je Novogodišnji kocert koji svakog 1. januara izvodi Bečka filharmonija, a prenose je sve nacionalne televizije starog kontinenta. Karte za ovaj koncert nabavljaju se po nekoliko godina unapred.

Zgrada Opere na bečkoj Ringštrase počela se graditi UREDNIK: Saša Marić, s.maric@aim.rs POMOĆNIK UREDNIKA: Mirjana Zec, m.zec@aim.rs ART DIREkTOR: Ilija Petrović, i.petrovic@aim.rs FOTO: Zoran Petrović

Kako je tokom izgradnje Opere i visina Ringa podignuta za celi metar, još nedovršena Opera dobila je pogrdni nadimak "potonuli sanduk". Bečka državna opera svečano je otvorena izvodjenjem Mozartove opere „Don Đovanni“ maja 1869. godine.

Bečka državna opera, ranije znana kao Bečka dvorska opera, najčuvenija je gradska krajem 1861. godine i u pot- institucija, ali ujedno i jedna punosti je sagrađena 1869. go- od poznatijih na svetu. Zgradine u stilu neorenesanse. Još da je finansirana iz Fonda za za vreme izgradnje, izgled i stil gradsko proširivanje i ujedno Bečke opere izazvao je brojna je prvo zdanje izgrađeno na poznatom bečBečka opera zaradi oko 30 miliona evra kom Ringu.

Gradnja godišnje, popunjenost je 98,7 odsto, a Opere praprošle sezone izvedena je 331 predstava ćena je višestrukim i opera, baleta, dečjih opera i 15 matinea prilično tešnegodovanja i kritike. Monu- kim kritikama javnosti.

Osim po bogatom repertomentalnost same Opere s jedne strane nije dolazila do izražaja aru, Bečka državna opera pozbog monumentalnosti okol- znata je i po dečijim operskim nih zgrada od kojih su neke predstavama, kao i po trasrušene tokom bombardova- dicionalnom Operskom balu nja u Drugom svetskom ratu. (Opernball), koji se svake godioffice manager: Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs Projekt MenadžerI: Nataša Popović, n.popovic@aim.rs Biljana Dević, b.devic@aim.rs Vanja Jokanović, v.jokanovic@aim.rs

Business Dialogue 29. februar 2012.

Svetlana Okanović, s.okanovic@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs FINANSIJSKI direktor: Ana Besedić, a.besedic@cma.rs

ne održava poslednjeg pokladnog četvrtka (16. februar) Od sredine 19 veka Bečka državna opera vodeća je kuća svetske opere. Ovde se godišnje održi i do 60 operskih predstava i oko 200 nastupa. Karte se za svaku predstavu prodaju u roku od nekoliko dana. Zato je potrebno daleko unapred planirati posetu ovoj operskoj kuci i operskoj predstavi. A koliko su posetioci zainteresovani pokazuju i sledeće brojke.

Prošle sezone popunjenost je bila 98,33 odsto. Zarada je porasla na 29,53 miliona evra.

Tokom prošle sezone Operu je posetilo je 584.974 gostiju, prikazana je 331 opera, balet, dečija opera i priredjeno 15 matinea.

Popunjenost samo operskih predstava iznosila je 99,7 odsto.

Dan otvorenih vrata u Državnoj operi pred novu sezonu organizuje se 4. septembra, kada posetioci mogu besplatno da zavire iza kulisa, prate probe orkestra, pevača i balerina. ■

štampa: Politika Business Dialogue Br. 14 „Austrija i Srbija - Dugoročna bliska saradnja” Izdavač: alliance international media Makenzijeva 67,

18

Gotovo svaki grad u Austriji ima „svoj“ kolač, ali najpoznatija je svakako čuvena „Zaher“ torta

B ila j e to 1832. godina kada je austrijski knez Vencel Klemens fon Meternih svojim kuvarima naložio da kreiraju jedan dezert posebnog ukusa. Pošto je glavni kuvar bio bolestan, nalog je trebalo da izvrši tada tek šesnaestogodišnji šegrt Franc Zaher. Sve do današnjih dana ova slatka tajna se priprema ručno po originalnom receptu iz 1832. godine. Danas se godišnje proizvede skoro 300.000 originalnih Zaher-torti, od čega se samo u bečkom hotelu Zaher pojede jedna trećina. Druga trećina se proda u prodavnici u okviru hotela a treća se šalje u sve zemlje sveta. ■

Osnova torte

• 160 grama prah šećera • 160 grama butera • 160 grama mlevenih oraha • 100 grama cokolade za kuvanje • 1/2 praska za pecivo • 1/2 solje viskoja ili konjaka • 1 supena kasika prezli

11000 Beograd, Srbija Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: cordeditorial@cma.rs www.cordmagazine.com ISSN no: 1451-7833 All rights reserved

• 300 grama domaceg dzema od kajsija • 6 jaja

Glazura

• 100 grama cokolade za kuvanje • 60 grama prah secera • 50 grama putera • Tri kašike vrelog mleka

alliance international media 2011 copyright©alliance international media d.o.o.

Ovo izdanje je oditovano

U SVAKOM TRENUTKU. ZA SVAKOG KLIJENTA. Sa Vama. Uz Vas. Za Vas. To je moto koji pokre'e sve nas u Hypo Alpe Adria. Mi radimo tako da svaki na[ klijent uvek dobije vi[e od o;ekivane profesionalne podr[ke.

INFO CENTAR> 0800 303 303 www.hypo-alpe-adria.rs Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd