VODIČ KROZ OBRAZOVANI SISTEM SRBIJE 2012

specijalni dodatak

vodic kroz obrazovni

sistem srbije 2012.

1 |

94 June 2012

|

SPECIJALNO IZDANJE

specijalni dodatak

vodic kroz obrazovni

SADRŽAJ

sistem srbije 2012.

4

13

Iskorak ka evropskom modelu Žarko Obradović, Ministar prosvete, nauke i obrazovanja

June 2012 UREDNIK: Sasa Marić s.maric@aim.rs ART DIREKTOR: Maja Dušić m.dusic@aim.rs

6

POMOĆNICI UREDNIKA: Magda Janjić m.janjic@aim.rs Max Williams m.williams@aim.rs Olga Nikolić

Novine za poboljšanje sistema

sa teorije na praksu pedagoški fakultet u jagodini

14

Profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i obrazovanja

Dobro teoretsko ZNANJE Preduzetništvo u studijskim programima

FOTOgRAF: Zoran Petrović MENADžERI PROJEKTA: Biljana Dević b.devic@aim.rs Nataša Nešić n.nesic@aim.rs Svetlana Okanović s.okanovic@aim.rs Jelena Bulić j.bulic@aim.rs Vanja Jokanović v.jokanovic@aim.rs IzvRšNI DIREKTOR AIM: Ruža Ristanović r.ristanovic@aim.rs gENERALNI MENADžER: Ivan Novčić i.novcic@cma.rs

9

Počinje trka za knjižice i indekse

15

Uoči upisne groznice u srednjim školama i na visokoškolskim ustanovama

10

Zadovoljavamo svetske standarde Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu

školarine najniže u Srbiji Prof. Dr Predrag Stojanović Dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu

16

Izbor studija po zahtevima tržišta EDUCONS UNIVERZITET

FINANSIJSKI DIREKTOR: Ana Besedić a.besedic@cma.rs SEKRETAR REDAKCIJE: Tanja Banković t.bankovic@aim.rs šTAMPA: Rotografika d.o.o., Segedinski put 72, Subotica vODIČ KROz OBRAzOvNI SISTEM SRBIJE 2012. IzDAJE: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Belgrade, Serbia Phone: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: cordeditorial@aim.rs www.cordmagazine.com www.allianceinternationalmedia.com ISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2012

This issue is audited by ABC Serbia

SPECIJALNO IZDANJE

|

94 June 2012 | 3

Obrazovni sistem u Srbiji: Prednosti i izazovi

Iskorak ka evropskom modelu Žarko Obradović, Ministar prosvete, nauke i obrazovanja

Vlada Srbije započela je sveobuhvatni proces reforme i promena obrazovnog sistema Srbije 2008, sa akcentom na kvalitetno i moderno obrazovanje. Za to vreme postignuti su rezultati na koje svi mogu da budu ponosni, smatra ministar Žarko Obradović

Z

a obrazovni sistem u Srbiji može se reći da je i dalje tradicionalan i glomazan, ali, poput čoveka koji je već odlučio kuda dalje, on je ipak sa obe noge zakoračio na put ka Evropi i svetu - samo ga u većem iskoraku ka modernim tokovima prilično usporava poluprazna državna kasa koja treba da obezbedi novac za školovanje 1.200.000 đaka i studenata, kao i plate 125.000 zaposlenih u prosveti.

Stanje u obrazovanju je, moglo bi se mirne duše reći, šaroliko. Ima izuzetnih škola sa vrhunskim rezultatima na svim nivoima obrazovanja, najmodernije opremljenih, sa bazenima, bogatim bibliotekama, uslovima kakvi postoje u najpoznatijim „hramovima znanja“, nastavnicima koji sa svojim đacima osvajaju nagrade na najprestižnijim takmičenjima...

Ali, procenti potvrđuju da je izuzetnih primera manje i zato prilikom upisa u školu ili na fakultet treba dobro otvoriti oči i raspitati se o načinu rada i rezultatima koji se tamo postižu. Škole i fakulteti u velikim gradovima su, bez ikakve dileme, u mnogo boljoj poziciji. Na sajtu

4 |

94 June 2012

|

resornog Ministarstva može se saznati i spisak 50 najboljih osnovnih škola u Srbiji, koji su na tu listu dospeli zahvaljujući, pre svega, uspesima svojih đaka na maloj maturi i nekim drugim „ukrštenim“ kriterijumima za rangiranje.

Neke škole se i same preporučuju, poput Matematičke gimnazije, na primer, koja u svojim vitrinama ima više od 400 medalja sa međunarodnih olimpijada... Uspesi stižu i sa državnih fakulteta, studenti Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu su, na primer, lane dobili prestižnu međunarodnu nagradu za solarni punjač... Sličnih primera ima dosta, ali oni nisu proizvod sistemskih rešenja, već zajedničkog rada briljantnih mladih ljudi i nastavnika entuzijasta.

Na početku ove školske godine, 228.000 đaka dobilo je na korišćenje komplete udžbenika sa preko dva miliona knjiga

Strategija Ukoliko aktuelna vlada usvoji Strategiju razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2020, prvi celoviti dokument u istoriji obrazovanja u Srbiji, i ako se sprovede ono što je u njemu zacrtano, veliki reformski zaokret doživeće nastavnički poziv na svim nivoima obrazovanja, a primenjivaće se i stroži kriterijumi akreditacija. Strategijom se zagovara i smanjenje osipanja učenika iz osnovne (sada između 10 i 15 odsto) i srednje škole (preko 20 odsto) i upisna politika kojom će se polovina generacije usmeravati ka gimnaziji. Planira se i povećanje broja visokoobrazovanih i rad škola u jednoj smeni...

SPECIJALNO IZDANJE

To se može promeniti tek kad (i ako) se sistem tako „utegne“ da će svako morati da se pridržava pravila ili će biti prisiljen da ode iz njega. Poduži je spisak razloga zbog čega se ovaj cilj, ka kome su mnogi reformatori do sada stremili, nije još ostvario. Kao ilustracija može da posluži i podatak da se samo od 2000. do 2008. godine na vrhu prosvetnog resora izmenjalo čak četiri ministarska tima, a peti, na čelu sa Žarkom Obradovićem, došao je u Nemanjinu 22. u leto pre četiri godine.

I tada je, prema njegovim rečima, Vlada Srbije započela sveobuhvatni proces reforme i promena i obrazovnog sistema Srbije, sa akcentom na kvalitetno i moderno obrazovanje.

Za to vreme postignuti su rezultati na koje svi mogu da budu ponosni, smatra ministar i kaže da su „usvajanjem strateških prosvetnih zakona, sistemskim rešenjima u svim nivoima obrazovanja ugrađeni savremeni evropski obrazovni standardi, čime je stvorena normativna i suštinska osnova za modernizaciju nastavnih programa i kompetencija prosvetnih radnika i uvođenje novih modela nastave i učenja“.

Obradović, takođe, ističe da su u MPN posebno ponosni „na rezultate koji se odnose na povećanje ravnopravnosti i socijalne pravde u obrazovanju“.

On u prvi plan stavlja Projekat besplatnih udžbenika koji se sprovodi od 2009. Na početku ove školske godine, 228.000 đaka dobilo je na korišćenje komplete udžbenika sa preko dva miliona knjiga. Beogradske vlasti otišle su korak dalje - nakon odluke da će učenicima naredne jeseni podeliti i drugi komplet, koji će stajati u školi u osmoletkama se već ugrađuju ormarići za odlaganje udžbenika. Tako, kažu, pomažu u rasterećenju teške đačke torbe.

Tokom minule četiri godine pripremljeni su novi nastavni programi od šestog do osmog osnovne, čime je završen reformski proces osmoletke započet 2003. a inovirani su i gimnazijski i programi srednjih stručnih i umetničkih škola.

Na reformi srednjeg stručnog obrazovanja najviše se radilo zahvaljujući, pre svega Evropskoj uniji, koja je preko Evropske agencije za rekonstrukciju u oglede uložila (od 2001. do 2008.) više od 20 miliona evra.

Novac je utrošen na opremanje kabineta, laboratorija i usavršavanje nastavnika. Uvedeno je 12 novih oglednih obrazovnih profila i u redovni sistem prevedeno devet ogleda sa savremenim sadržajima...

Ali, krvna slika obrazovnog sistema u Srbiji još uvek je opterećena preopširnim programima, nastavnicima koji nikako da zaborave predavanje eks katedra i školovanjem kadrova za biro umesto za tržište rada.

Malo đaka hoće u fasadere ili zavarivače, iako im se nude i stipendije i radna knjižica odmah posle diplomskog. Biće tu još dosta posla za resornog

Konkurenti U Srbiji postoje i privatne obrazovne i vaspitne ustanove na svim nivoima, koji državnim vrtićima, školama i fakultetima poslednjih godina postaju sve ozbiljniji konkurenti. Oni u državnom statusu, međutim, još uvek imaju prednost, jer je i dalje na snazi uvreženo mišljenje da ipak daju više znanja, a da se kod „privatnika“ lakše stiže do diplome. ministra u narednom mandatu, mada u Forumu beogradskih gimnazija (FBG) kažu da nemaju razloga za veliku kritiku stanja u gimnazijskom obrazovanju. Iako se u toj sferi nije mnogo toga menjalo poslednjih 20 godina,

Najveći noviteti su mala i velika matura i inkluzija. Zadatak ove mature je, uslovno rečeno, nivelacija znanja na celoj teritoriji države

Miodrag Sokić, predsednik FBG ocenjuje da ceo sistem zapravo drže „dobre osnovne i srednje škole i njihovi nastavnici, koji kad dobiju dobro dete, od njega naprave još boljeg đaka“.

Najnovija analiza rezultata uspeha studenata pokazuje da je pet odsto brucoša koji su lane upisali neki od fakulteta Beogradskog univerziteta napustilo studije i da skoro svaki ima profesora kod koga studenti bezuspešno pokušavaju da polože ispit. Tako nešto je nespojivo sa Bolonjskim procesom. Naravno, ima i pozitivnih primera, poput Arhitektonskog fakulteta, na kome je 87 odsto brucoša „očistilo“ godinu i osvojilo maksimalnih 60 bodova... ■

SPECIJALNO IZDANJE

|

94 June 2012 | 5

Profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i obrazovanja

Novine za poboljšanje sistema Kvalitet obrazovanja mora da nam bude prioritet. To je u Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2020+, o kojoj treba da se izjasni vlada, definisano na više nego jasan i prepoznatljiv način

O

brazovanje u Srbiji nije idealno, ali želimo i možemo da ga poboljšamo - izjavio je u razgovoru za magazin Cord državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke prof. dr Radivoje Mitrović, uz komentar da je u ovoj sferi ipak dosta toga urađeno od 2008. godine do danas.

Obrazovanje je daleke 2008. godine bilo u fazi iščekivanja, novih mera i poteza. ● Jedna od najznačajnijih novina koja je u protekle četiri godine uspešno zaživela je organizovanje pripremnih predškolskih programa.

- U osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju u međuvremenu je donet Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa nizom novina. One su kasnije i dorađene u Zakonu o osnovnoj i srednjoj školi. Takođe, dobrim delom, set normativnog regulisanja u oblasti preduniverzitetskog obrazovanja je završen, naročito

6 |

94 June 2012

|

ako se zna da je prvi put u našoj istoriji donet Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju.

Preduniverzitetsko obrazovanje je rešeno sa preko 100 podzakonskih akata koji utvrđuju pravila za rešavanje određenih pitanja. ● Koje novine su najznačajnije za osnovno i srednje obrazovanje?

- Najveći noviteti su mala i velika matura i inkluzija. Zadatak ove mature je, uslovno rečeno, ni-

Po Ustavu svi imaju pravo na obrazovanje, ali je činjenica da preko 10 odsto dece ne završi osnovno obrazovanje velacija znanja na celoj teritoriji države. Pristup je da se mala matura postepeno uvodi. To znači da se ukidaju prijemni ispiti i da će politika upisa u srednje škole i na univerzitetima biti drugačija.

Praksa je pokazala da se u inkluziju ušlo brzo, preko noći.

SPECIJALNO IZDANJE

Uverio sam se da je rasprava o Strategiji obrazovanja pokazala da ima prostora da značajan broj dece sa posebnim potrebama ide u redovne škole. ● U Ministarstvu prosvete i nauke posebno ste ponosni i na dokument Pravci razvoja obrazovanja i vaspitanja, koji je prethodio izradi strategije,i na projekat „besplatni udžbenici“...

- Pravci razvoja obrazovanja i vaspitanja su izuzetno važan, vrlo stručan, profesionalan i sveobuhvatan dokument. On je praktično bio platforma za izradu Strategije razvoja obrazovanja do 2020+. Nju upravo sada usvajamo.

Smatram da je velika novina i koncept besplatnih udžbenika.

Oni su i ove godine podeljeni prvom, drugom i trećem razredu osnovne škole. Urađen je i Zakon o udžbenicima. On, istina, nije idealan, kao ni današnja praksa, jer se pokazuje da nije u redu da

na tržištu udžbenika postoji čak 70 izdavača. Mnogima od njih treba otvoreno reći da znanje nije poligon za trgovinu.

Zato na tržištu treba da ostanu samo oni koji se profesionalno bave obrazovanjem. Treba jasno reći mnogima koji bi voleli da „love u mutnom“, da njih zanima samo deo kolača koji vredi između 90 i 100 miliona evra...Ja ne vidim da su udžbenici kvalitetniji, iako sada imamo ogromnu konkurenciju. Ukoliko rezultata nema, to argumentovano znači da bi trebalo ozbiljno da preispitamo taj koncept. ● U kojim oblastima ima još dosta izazova sa kojima se treba uhvatiti u (reformski) koštac?

- Ono u čemu se najmanje odmaklo jeste upravljanje celokupnim obrazovnim sistemom, pa i naukom. Ima sjajnih direktora i dekana, ali i nedovoljno upravljački osposobljenih. A nama treba kvalitetno i profesionalno upravljanje. Svet je ta pitanja rešio. A mi moramo i tu konstatovati da smo tek na početku.

Planiramo obuke, inoviranje znanja, da bi zaista unapredili upravljanje i stvorili jedan harmonični sistem.

Veliki broj građana je inficiran krilaticom besplatnog obrazovanja. Ne postoji ništa besplatno, pa ni besplatno obrazovanje

osnovno obrazovanje. Taj problem je lociran u Strategiji i ukazano je na načine kako on može da se rešava.

Kvalitet obrazovanja je nešto što mora da nam bude prioritet.

To je u Strategiji definisano na više nego jasan i prepoznatljiv način.

Efikasnost i efektivnost su takođe parametri bez kojih ni jedan sistem ne može da funkcioniše. U Strategiji je ukazano da poreski obveznici, za sredstva koja izdvajaju, od nastavnika i profesora očekuju odgovarajuće rezultate. Nije u redu da u junu svi prime studente na testovima, koje su sami koncipirali, a onda već od 1. oktobra počnu da se žale da ti studenti nemaju elementarna znanja.

I značajan kriterijum jeste relevantnost obrazovanja. Mo-

● U žiži javnosti su Strategija...

- Nadam se da će Vlada usvojiti Strategiju. Ali, čak i da je Vlada odbaci, Strategija je ostvarila „pola“ cilja. Naime, o problemima obrazovanja danas se otvoreno razgovara. Prihvaćen je i stav da samo obrazovanje protkano naučnim istraživanjem može da bude produktivno i uspešno. I da je jedino obrazovanje, koje korespondira sa društvenim i privrednim razvojem, celishodno i relevantno.

Po Ustavu svi imaju pravo na obrazovanje, ali je činjenica da preko 10 odsto dece ne završi

SPECIJALNO IZDANJE

|

94 June 2012 | 7

ramo iz sveta obrazovanja da izađemo osposobljeni i kompetentni za svet rada... Nažalost, poslodavci i predstavnici Privredne komore nisu bili mnogo zainteresovani da učestvuju u debati o Strategiji.To samo znači da i njih treba dodatno obrazovati. ● ... I razgovori o novom modelu finansiranja u školama, koji bi trebalo da počne da se primenjuje od školske 2014./15 - Veliki broj građana je inficiran krilaticom besplatnog obrazovanja. Ne postoji ništa besplatno, pa ni besplatno obrazovanje.

Obrazovanje ima cenu, samo je pitanje ko je plaća, poreski obveznici ili pojedinci. I danas imamo situaciju da se veći deo populacije školuje o trošku budžeta ili poreskih obveznika, a da ne znamo troškove školovanja učenika u osnovnoj, u srednjoj školi, koliko smo uložili u studente na društvenim, koliko na tehničkim, umetničkim fakultetima...

Prva stvar koja je zapisana u Strategiji jeste da se izračunaju troškovi školovanja i visina školarine i da se objave podaci o tome koliko se plaća školovanje pojedinih kategorija učenika i studenata.

Dakle, neophodna je transparentnost u radu. A ona automatski, tvrdim, povlači povećanje odgovornosti za utrošak sredstava. Tek onda da se vidi da li ima prostora za uštede i kako pametno ulagati da se podignu kvalitet nastave i životni standard zaposlenih... ● Do kraja juna svi fakulteti bi trebalo da predlože na koji način će reformisati studijske programe... Da li očekujete uspešniju primenu Bolonjskog koncepta?

- Ja sam uvek optimista, ali moramo da vidimo o čemu je tu reč. Bolonja je samo list papira na kome su naznačene osnovne

8 |

94 June 2012

|

stvari... Svako je iz postojeće situacije trebalo da popravi i kvalitet i način organizovanja. Tada bi mnogo toga, u onome što danas zovemo evropski prostor visokog obrazovanja, bilo prepoznatljivo, visokovrednovano i poželjno za buduće studente i građane koji će koristiti njihove usluge.

Nesporna praksa u Evropi danas je da univeziteti i fakul-

Univerziteti u Evropi i svetu anketiraju i nastavnike, jer i oni mogu da budu nezadovoljni državom, univerzitetom i upravom fakulteta teti anketiraju svoje studente o načinu organizovanja nastave i kvalitetu predavanja, o mnogim drugim stvarima...

To rade i naši univerziteti, ali razlika je u tome što se korektivine mere ne preduzimaju. Poenta je da se posle tih anketa sagleda ko kako drži nastavu i šta treba da se uradi

SPECIJALNO IZDANJE

da bi studenti razumeli predavanja, da bi bili zadovoljni organizacijom i ishodima učenja. Univerziteti u Evropi i svetu anketiraju i nastavnike, jer i oni mogu da budu nezadovoljni državom, univerzitetom i upravom fakulteta. Anketiraju se, takođe, bivši studenti. Postoje vrlo jake alumni organizacije.

Stručnjaci koji uspešno rade 15 ili 20... godina i mogu da daju dragocene informacije šta im je u životu trebalo, a nisu slušali na studijama. I na osnovu te tri informacije fakulteti mogu stalno da modifikuju svoje sopstvene strategije razvoja.

A državne strategije razvoja trebalo je da se temelje na strategijama razvoja pojedinih komponenti sistema. Reč je o vrlo složenom društvenom sistemu visokog stepena prožimanja odgovornosti. ● Koliko su realni zahtevi da se formira posebno Ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku?

- Ceo svet ide na manji broj resora, sa departmanima unutar velikih ministarstava. Treba koristiti svetsku praksu, koja naravno uvažava lokalne specifičnosti, ali ne i provincijalizam. ● Prioritet za Ministarstvo prosvete i nauke u narednom mandatu?

- Mislim da je ključna stvar da se posle usvajanja Strategije u Vladi Srbije uradi vrlo kvalitetan akcioni plan, da se definišu timovi i prioriteti za realizaciju i način kontrolisanja realizacije. I da se uspostavi adekvatna državna korespondencija, da bi obrazovanje, nauka i kultura postali ključni generatori razvoja Srbije. ■

Uoči upisne groznice u srednjim školama i na visokoškolskim ustanovama

Počinje trka za knjižice i indekse

Paragrafi dozvoljavaju i stranim državljanima učenje u državnim obrazovnim ustanovama - pod uslovom da imaju nostrifikovanu diplomu i dokaz o poznavanju srpskog ili jezika na kojem će se izvoditi nastava

U

pisna groznica će i ovog juna zahvatiti pretendente na srednjoškolsku đačku knjižicu i kandidate za brucoše. Oni koji žele u državne srednje škole i na fakultete, na megdan znanja izlaze 18. i 19. juna, odnosno preznojavaće se od 25. do 27. juna, ukoliko se kandiduju za brucoški indeks državnih visokoškolskih ustanova.

Ako se odluče za strane ili domaće privatne „hramove znanja“, ipak će biti malo opušteniji, bez obzira što će i tamo morati da pokažu šta znaju i umeju. Paragrafi dozvoljavaju i stranim državljanima školovanje u državnim školama, pod istim uslovima kao i njihovim vršnjacima iz Srbije.

Stranac može da se upiše na neki od studijskih programa - samo na Beogradskom univerzitetu postoji oko 300 akreditovanih studijskih programa - ali tek kad mu se prethodno prizna stečena strana diploma. Ona mora biti usklađena sa zakonom i posebnim opštim aktom univerziteta. Ukoliko se ta procedura ispoštuje, plaća ško-

Najtraženiji fakulteti su Filološki, Medicinski, Stomatološki, Ekonomski i Pravni fakultet, a najviše mesta ima na Pravnom, Ekonomskom, Filološkom, Poljoprivrednom i na FON-u

larinu u toku celog školovanja, osim ukoliko nije drugačije uređeno međunarodnim sporazumom. Uslov za upis je i dokaz o poznavanju srpskog jezika, odnosno jezika na kome se izvodi nastava. Ovaj kandidat mora da bude i zdravstveno osiguran.

U Srbiji radi oko 50 privatnih srednjih škola, za koje treba izdvojiti između 1.000 i 12.000 evra, u zavisnosti od toga šta je sve uključeno u tu cenu. Prosečna izdvajanja su ipak između 2.000 i 4.000 evra, kaže Nikola Tesla, predsednik Zajednice privatnih srednjih škola u Srbiji. Najskuplje škole obezbeđuju i prevoz, ishranu, udžbenike i školski pribor.

Privatne škole rade po nacionalnom kurikulumu, ali imaju i svoje programe mimo toga. U njihovim razredima ima manje đaka, svega 10 do 20, pa nastavnici mogu da im poklone više pažnje, nego u državnim školama. U nekim školama imaju stručne mentore i bave se organizacijom školskog dana.

Privatni fakulteti i više škole, baš kao i državne visokoškolske ustanove moraju da imaju dozvolu za rad, mada se događa da se ogluše o taj zahtev. Zato prosvetne vlasti najtoplije savetuju kandidate za brucoški status da prvo na sajtu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije (www.kapk.org) pogledaju da li je dotična ustanova akreditovana. Prema najnovijem izveštaju, bez akreditacije su ostali Univerzitet Alfa (bivši „Braća Karić), mada pojedini fakulteti sa „Alfe“ imaju dozvolu za rad. Bez akreditacije je i „Integrisani univerzitet u Novom Pazaru“ Muamera Zukorlića, dok „Državni univerzitet u Novom Pazaru“ ima dozvolu za rad. Na ovom spisku je i Akademija lepih umetnosti. Akt upozorenja stigao je na šest adresa: Za Beogradsku poslovnu školu (BPŠ), Visoku poslovnu školu iz Čačka, Visoku hotelijersku iz Beograda, Visoku školu za obrazo-

vanje iz Aleksinca, Gnjilana, Sremske Mitrovice, Vršca, Pirota i Kruševca.

Na istoj listi su i visoke tehničke škole iz Trstenika, Zvečana i Požarevca.

Najčešći prigovor Komisije je da te škole nemaju dovoljno kadra i prostora ili su, kao u slučaju BPŠ, primili veći broj studenata nego što su smeli u odnosu na kapacitet.

U Srbiji postoji 16 univerziteta, po osam državnih i privatnih, 115 fakulteta (86 državnih) i 67 visokih škola (47 državnih). Na njima studira 267.000 studenata (227.000 na državnim), a prema upisnoj dinamici, od jeseni će u državne skamije sesti još oko 30.000 novopečenih studenata.

Najtraženiji fakulteti u Srbiji su, tradicionalno, Filološki, Medicinski, Stomatološki, Ekonomski i Pravni fakultet, a najviše mesta ima na Pravnom, Ekonomskom, Filološkom, Poljoprivrednom i na Fakultetu organizacionih nauka.

Oni koji budu ostali ispod crte za upis na studije o državnom trošku moraće da plaćaju studije.

Najskuplje cenovnike na državnim fakultetima istakle su prestoničke akademske ustanove: Arhitektonski – 240.000 dinara, Elektrotehnički (204.000), Stomatološki (180.000), Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (163.500) i Farmaceutski (136.000). Oni su daleko najskuplji u odnosu na sve državne fakultete u Srbiji - i po školarini se ne razlikuju baš mnogo od privatnih (ne)srodnih visokoškolskih ustanova, koji nude plaćanje i u 12 mesečnih rata! Ipak, besplatna prva godina studija u svim institucijama najvećeg i najstarijeg privatnog univerziteta - Megatrenda, izazvala je ogromno interesovanje.

Na Megatrendu su odlučili – ove godine nema školarine za brucoše, a svi zainteresovani mogu doći svake subote od 10 do 14 sati na besplatno testiranje i predupis. ■

SPECIJALNO IZDANJE

|

94 June 2012 | 9

Zadovoljavamo svetske standarde Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu

Zapošljavanje studenata Univerziteta na vodećim funkcijama govori puno o kvalitetu diplome Univerziteta u Beogradu koja je priznata u svim zemljama sveta. Naši studenti sa tom diplomom mogu da nastave dalje školovanje ili mogu da rade u vodećim kompanijama

“U

niverzitet u Beogradu je najveći univerzitet u Srbiji i kao takav se nosi sa mnogo problema. Jedan od većih problema sa kojima se suočavamo u ovom trenutku, a koji utiče na vidljivost Univerziteta prema spolja, je loša efikasnost informacionog sistema", kaže na početku razgovora rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević. „Iz tog razloga Univerzitet ne prikazuje ni 60 procenata svojih aktivnosti. Ono na čemu svakodnevno radimo je završetak izgradnje integrisanog informacionog sistema Univerziteta u Beogradu, kako bismo svakodnevno mogli da komuniciramo sa 31 fakultetom i 12 naučnih instituta u našem sastavu. Kada se završi iz-

10 |

94 June 2012

|

gradnja informacionog sistema, a očekujem da će to biti uskoro, jasno će se videti šta je Univerzitet u Beogradu,“ očekuje rektor Kovačević. „ Zbog toga postoji utisak da je Univerzitet manje uradio nego što jeste, a 70 procenata svih naučnih radova u Srbiji je publikovano na Univerzitetu u Beogradu! Na nezvaničnim listama, različiti pretraživači kao što su Scopus ili Thomson Reuters, te podatke imaju i objavljuju ih,“ kaže rektor Kovačević. ● Kako objašnjavate takvu neinformisanost?

- Na primer, Univerzitet u Novom Sadu objavio je 500 radova, a Univerzitet u Beogradu 2400 radova. Jasno se vidi da podaci postoje, ali ti podaci nisu sistematizovani i sređeni i ne nalaze

SPECIJALNO IZDANJE

se na Internet prezentaciji Univerziteta iz razloga nedovoljno razvijenog informacionog sistema. To je nešto na čemu radimo kako bismo adekvatno prikazali sve rezultate i aktivnosti Univerziteta u Beogradu kada se radi o nastavi, nauci i studentskom životu. Dakle, situacija je daleko bolja nego što izgleda, a verujem da ćemo ubrzo završiti rad na informacionom sistemu i uspešno ga implementirati.

Univerzitet u Beogradu je publikovao 70 odsto svih naučnih radova u Srbiji!

● Sve više vaših studenata upravo završavaju na Zapadu i često dobijaju najviše funkcije u velikim kompanijama.

Kako to objašnjavate?

- Univerzitet u Beogradu, kvalitetom nastave zadovoljava sve standarde koji postoje na vodećim svetskim univerzitetima i to je činjenica koja je u saglasnosti sa onim što sam prethodno rekao.

Zapošljavanje studenata Univerziteta na vodećim funkcijama govori puno o kvalitetu diplome Univerziteta u Beogradu koja je priznata u svim zemljama sveta. Naši studenti sa tom diplomom mogu da nastave dalje školovanje ili mogu da rade u vodećim kompanijama.

● U ovoj ekonomskoj besparici studenti teško mogu da plaćaju studije, a državi, čini se, obrazovni sektor nije među prioritetima. Gde bi moglo da bude rešenje?

- Rešenje je već sadržano u pitanju. Treba povećati materijalna sredstva koja se izdvajaju za visoko obrazovanje i nauku.

Srbija je zemlja koja vrlo malo izdvaja u te svrhe. Standard u Evrpopskoj uniji je da se 1.25 procenata bruto nacionalnog dohotka izdvaja za visoko obrazovanje, a još 3 procenta bruto nacionalnog dohotka za nauku. U Srbiji se za nauku izdvaja 0.3 procenta bruto nacionalnog dohotka, a za visoko obrazovanje 0.9 procenata. Naravno ne daje sav taj novac država. U svetu postoji partnerstvo privatnog i državnog sektora i postoje fondovi iz kojih se taj novac izdvaja. U Srbiji to nije rešeno. Treba promeniti način finansiranja, a pre svega povećati sredstva koja se izdvajaju za visoko obrazovanja i nauku, kako bi se pratio prosek koji postoji u zemljama Evropske unije.

auction see auction south east europe

fast & f

● Kakav će ove godine biti odgovor na zahteve studenata da 48 bodova donosi budžet, umesto zakonskih 60?

- Zahtev studenata će verovatno biti usvojen, pre svega zbog teške ekonomske situacije. Ako se u obzir uzme koliko studenata sa 48 ESPB stiče pravo na budžet, između 60 i 70 procenaauction south

auctioneastsee europe

Činjenica da su naši studenti na vodećim funkcijama u svetu govori puno o kvalitetu diplome Univerziteta u Beogradu koja je priznata u svim zemljama sveta ta studenata ostvari tih 48 ESPB koji im omogućavaju da konkurišu za budžet. Kada bismo otišli na punih 60 ESPB taj broj bi se prepolovio. U tom slučaju negde oko 30 procenata studenata bi imalo pravo da traži državnu stipendiju, što automatiski znači da bi polovina studenata ostala bez držane stipendije.

fast & fair sale!

● U toku je formiranje nove vlade. Da li očekujete da će ova vlada bar delimično rešiti probleme finansiranja obrazovanja?

- Očekujem da će nova vlada rešiti probleme finansiranja iz razloga što se Srbija približila Evropskoj uniji. To znači da će morati da se poštuju evropski standardi. Procenti izdvajanja za visoko obrazovanje i nauku koje sam istakao, su upravo oni koje Evropska unija zahteva kada se radi o finansiranju visokog obrazovanja i nauke. To znači da će Srbija morati da se približi standardima Evropske unije i očekujem da će se izdavanja za visoko obrazovanje i nauku kod nas značajno povećati, a samim tim će se i mnogi problemi rešiti. ● U proteklom periodu često ste imali primedbe i na organizaciju univerziteta, gde ste rektorovu poziciju uporedili sa engleskom kraljicom, koja ima funkciju, ali ne i moć da rešava probleme. Šta biste u tom segmentu menjali?

AUCTION SOUTH EAST EUROPE

Makenzijeva 67, 11000 Belgrade, Serbia Tel: +381 11 2450 508; Fax: +381 11 2450 122 office@auction-see.com; www.auction-see.com

- To je problem funkcionalne integracije Univerziteta. Mi imamo tradiciju da imamo jake fakultete, a Univerzitet je do sada imao više protokolarnu nego radnu funkciju. Prema standardima Evropske unije ingerencije će morati da se podele između Univerzita i fakulteta, gde će Univerzitet dobiti mnogo veću ulogu. Uloga Univerziteta je u međunarodnoj saradnji, mobilnosti nastavnika i studenata, u kriterijumima za izbor nastavnika koji moraju da budu jednistveni na nivou Univerziteta, pa čak i jedne države. Uloga je i u internacionalizaciji i pravljenju multidisciplinarnih programa. Sa jedne strane treba raditi na dovođenju kompetentnih predavača iz čitavog sveta kao gostujuće predavače na Univerzitetu, izdavanja različitih zajedničkih diploma kroz saradnje sa drugim univerzitetima. Takođe, treba praviti programe koji ne pripadaju čisto jednoj naučnoj oblasti. Upravo su to multidsciplinarni programi, programi u čijoj realizaciji učestvuje više fakulteta. To upada u domen univerzitetskih studija koje se upisuju i izvode na nivou Univerziteta. Pored toga studenti bi trebalo da upisuju Univerzitet, a ne fakultete. Treba da postoji i evidencija studenata na Univerzitetu. Tu smo napravili značajne pomake, ranije su na primer diplome izdavali fakulteti koje je rektor samo potpisivao, sada Univerzitet izdaje diplome.

Sada svi studijski programi moraju da se verifikuju kroz Senat Univerziteta pa tek posle idu na odobrenje Komisiji za akreditaciju. Dobar deo te funkcionale integracije smo uradili, a ono što smo najmanje uradili je funkcionalna integracija na nivou materijalnih sredstava. Čak i Zakon predviđa da Univerzitet sa državom potpisuje ugovor o

12 |

94 June 2012

|

studenti i Univerzitet

finansiranju, a verovatno zbog nedostatka materijalnih sredstava država je do sada odbijala da potpiše jedan takav ugovor.

Kada potpišete ugovor onda ste dužni da ga izvršite, a u ugovoru mora da piše koliko se sredstava izdvaja za Univerzitet ne za pojedinačne fakutlete. ● Da li je Univerzitet uspeo da se odupre opštoj "partokratiji" u društvu?

- Sigurno jeste. Statut Univerziteta zabranjuje partijsko organizovanje. Političke partije

na Univerzitetu ne postoje.

Nastavnici i studenti mogu da se bave politikom van svog radnog vremena i niko ko je funkcioner u nekoj političkoj stranci ne može imati funkciju na Univerzitetu. Isto tako izbor rukovodećih organa fakulteta i Univerziteta su u ingerenciji Univerziteta, a država utiče samo preko svojih predstavnika u upravnim odborima, odnosno savetima fakulteta i Univerziteta. Tu su naravno i predstavnici studenata. Država u tim telima ima ima mnogo manje predstavnika nego što ih imaju fakulteti,

SPECIJALNO IZDANJE

Treba praviti programe koji ne pripadaju čisto jednoj naučnoj oblasti.

To su programi u čijoj realizaciji učestvuje više fakulteta

● U toku je izbor za novo rukovodstvo Univerziteta. Koga vidite kao svog naslednika i šta će biti njegovi prioritetni zadaci?

- Univerzitet ima svoja pravila za izbor rektora. Na Univerzitetu u Beogradu imamo četiri naučne grupacije i rektor se bira iz jedne, a prorektori iz sve četiri grupacije. Postoji nepisano pravilo da se na čelu Univerziteta kroz funkciju rektora smenjuju grupacije, prosto da bi svaka od četiri bila vidljiva i jednako zastupljena. Obično jedna grupacija dobija jedan do maksimalno dva mandata. U prethodna dva veka, koliko postoji Univerzitet u Beogradu, analize su pokazale da je najmanje rektora bilo iz medicinske grupacije nauka, a najveći fakultet te grupacije Medicinski fakultet u svojoj jednovekovnoj istoriji je imao samo jednog rektora. Po tim pravilima sada je na redu medicinska grupacija nauka i Medicinski fakultet. Izbori su u toku, vrše se u nekoliko ciklusa.

Prvo se glasa po članicama Univerziteta, fakultetima i institutima. Zatim se procedura za izbor rektora nastavlja na Senatu i završava na Savetu Univerziteta koji bira rektora. Nakon dva kruga glasanja ostao je samo jedan kandidat, sadašnji dekan Medicinskog fakulteta, akademik Vladimir Bumbaširević. Ja verujem da će na sednici Saveta Univerziteta u Beogradu, zakazanoj za 29. maj, upravo on biti izabran za novog rektora Univerziteta, a svoju funkciju će započeti 1. oktobra 2012. godine. Od njega očekujem da će nastaviti poslove na funkcionalnoj integraciji Univerziteta u Beogradu. ■

Педагошки факултет у Јагодини

СА ТЕОРИЈЕ НА ПРАКСУ

Студенти Педагошког факултета у Јагодини имају највећу заступљеност професионалне праксе која им омогућава да знања из наставе провере и примене у непосредном раду са децом у вртићу, школи и дому у току сваке студијске године

П

едагошки факултет у Јагодини настао је на темељима Учитељске школе коју је 1898. године основао чувени српски педагог Сретен Аџић. Данас је то модерна акредитована високошколска установа и акредитована научноистраживачка установа која припада Универзитету у Крагујевцу. Педагошки факултет у Јагодини у прву годину основних академских студија у школској 2012/2013. години уписује 105

предметне наставе” и “Образовне политике”, формирани у оквиру интернационалних Темпус пројеката. Захваљујући јединственом пријемном испиту у земљи, изграђеном и усавршеном у сарадњи са водећим европским факултетима за образовање педагошког кадра, Факултет има веома квалитетну и модерно конципирану селекцију студената. Непрестано се иновирају и планови и програми, који прате актуелне садржаје и тенденције у савременом европском образовању.

у школској 2012/2013. години уписује 105 студената који се финансирају из буџета и 105 студената који плаћају школарину

студената који се финансирају из буџета и 105 студената који плаћају школарину. Студенти се могу определити за три студијска програма основних студија: Учитељ (четворогодишње студије), Васпитач у предшколским установама (трогодишње студије) и Васпитач у домовима (трогодишње студије). Поред основних студија, на Факултету се реализују и акредитовани мастер програми за сва три профила. У поступку акредитације налазе се мастер програми “Наставник

Upis u prvu godinu integrisanih osnovnih i master akademskih studija

F

Студенти Педагошког факултета у Јагодини препознатљиви су по високој оспособљености за квалитетан рад захваљујући компетентним наставницима и сарадницима, изузетној опремљености Факултета савременим училима, али и највећој заступљености професионалне праксе која им омогућава да теоријска знања из наставе провере и примене у непосредном раду са децом у вртићу, школи и дому у току сваке студијске године. ■

Адреса факултета је: Педагошки факултет у Јагодини Милана Мијалковића 14, 35000 Јагодина Тел/факс 035 223 805

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE Bulevar oslobođenja 18, 11000 Beograd Telefon/faks: 011 2685 936

akultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu je jedan od najstarijih fakulteta u ovom delu Evrope, na kome je završilo studije preko 8000 veterinara. Član je Evropskog udruženja veterinarskih fakulteta (European Association of Establishments of Veterinary Education), u skladu sa tim preuzeo je obavezu da obrazovni proces uskladi sa evropskim standardima, što je preduslov za prihvatanje diploma u svim državama Evrope.

Fakultet veterinarske medicine je akreditovao tri studijska programa: integrisanih osnovnih i master akademskih studija, doktorskih akademskih studija i specijalističkih akademskih studija.

SPECIJALNO IZDANJE

|

94 June 2012 | 13

Preduzetništvo u studijskim programima

Dobro teoretsko ZNANJE

U

domaćoj akademskoj javnosti preovlađuje mišljenje da studenti stiču dobra teoretska znanja, ali da nisu dovoljno spremni za praktičan život i nastavak karijere. Predstavnici univerziteta na mnogim skupovima tvrde da će učiniti napor da sve što je vezano za praksu, preduzetništvo, inovacije i privredne tokove zemlje „drže“ u svojim studijskim programima, ali to neće biti ostvarivo bez partnerstva sa stručnjacima iz privrede.

I studentska konferencija univerziteta Srbije uočila je nedostatak stručne prakse, praktično primenljivog znanja i slabu komunikaciju između privrede i visokog obrazovanja.

Oni su predložili da se preduzetništvo izučava na svim studij-

skim programima.

Studenti imaju priliku za praksu, ali ona nije masovna, preko nacionalne TEMPUS kancelarije, koja već treću godinu zaredom organizuje obuku studenata.

Postoji i Univerzitetska radna praksa „BG praksa 2012.“ koja

Najbolji primer za razvoj preduzetničkog duha je poslovno - tehnološki inkubator tehničkih fakulteta je proistekla iz trogodišnnje saradnje Grada sa Univerzitetom u Beogradu. Koliko interesovanje je vladalo već prve godine vidi se iz podatka da se za 120 mesta prijavilo čak 10 puta više akademaca. Najbolji primer za razvoj preduzetničkog duha je (ipak)

poslovno - tehnološki inkubator tehničkih fakulteta.

Na privatnim fakultetima, pak, ne misle da im manjka provera teorijskog znanja u praksi.

Koje su, zapravo, prednosti i mane državnih i privatnih fakulteta po mišljenju studenata?

Istraživanje među njima je pokazalo da oni sa državnih misle da do posla brže dolaze, kažu da studiraju ono što vole, zadovoljni su što mogu da se izbore za budžetski indeks i veruju da dobijaju više znanja. Oni sa privatnih fakulteta, pak ubeđeni su da su oni na dobitku jer su njihovi profesori komunikativniji, studije završavaju lakše, (uglavnom) na vreme i - takođe ističu da studiraju ono što vole. Kao veliku manu navode visoke troškove studija. ■

Spisak

Šangajska lista

U Beogradu postoji 10 internacionalnih škola koje rade po programu koji propisuje resorno Ministarstvo. Na tom spisku su British International School, Prima International School, Anglo-American School Belgarde, Britannica International School, CHARTWELL International School, Deutsche Shule Belgrade, Ecole Francaise de Belgrade, the International School of Belgrade (Lower i High School), Ruska srednja (i osnovna) i Crnjanski High School.

U prestonici radi i 10 privatnih osnovnih škola, u kojima je školarina od 4.500 do 6.600 evra. Na toj listi su OŠ „Kreativno pero“, OŠ „ Vladislav Petković Dis“, OŠ „Plavi krug“, OŠ „Ruđer Bošković“, Muzička OŠ „Amadeus“ i OŠ „Bejza“.

Prema nekim procenama za privatni sektor se opredeljuje oko pet odsto populacije.

Iako je Srbija na Ministarskoj konferenciji o primeni Bolonjskog procesa u Bukureštu dobila ocenu 3,1, lošiju nego u Luvenu 2009. (3,8) na Beogradskom univerzitetu veruju da će se u avgustu naći na čuvenoj „Šangajskoj listi“ među 500 odabranih univerziteta. To bi predstavljalo krunu višegodišnjeg zajedničkog obrazovnog projekta na kome su združeno radili Univerzitet u Beogradu, SANU, Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj i Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Lošija ocena u Bukureštu ne predstavlja meru kvaliteta i ne služi za rangiranje univerziteta, već svedoči o tome da Srbija nije izvršila sve preuzete obaveze, objašnjavaju domaći analitičari.

14 |

94 June 2012

|

SPECIJALNO IZDANJE

školarine najniže u Srbiji Prof. Dr Predrag Stojanović Dekan Pravnog fakulteta, u Kragujevcu

Pravni fakultet u Kragujevcu upisaće 550 studenata na osnovne akademske studije od čega se 235 studenata finansira iz budžeta Republike Srbije, a 315 studenata sami snose troškove školovanja

P

rаvo nije nаukа isključivo nаcionаlnog kаrаkterа, već se u okolnostimа modernog poslovаnjа i sаvremenih trendovа neprestаno morаju prаtiti i аnаlizirаti i dostignućа prаvne nаuke u svetu. Trudimo se dа (kroz sve studijske progrаme) „uhvаtimo priključаk” kroz: rаzmenu studenаtа i nаstаvnikа, orgаnizаciju gostovаnjа vrhunskih prаvnih stručnjаkа iz zemlje i svetа, bogаćenje knjižnog fondа nаše biblioteke, itd. Svi nаši nаstаvnici i sаrаdnici neprestаno se usаvrаšаvаju, učestvuju nа seminаrimа, nаučnim i stručnim skupovimа u zemlji i inostrаnstvu (brojni su korisnici DAAD, Humboldt, Max Planck i Fulbright stipendijа). Predsedаvаjući smo Mreže prаvnih fаkultetа jugoistočne Evrope – SEELS, i člаnicа Evropske mreže prаvnih fаkultetа – kаže prof. dr Predrаg Stojаnović, dekаn Prаvnog fаkultetа u Krаgujevcu, povodom sve češćih ocenа dа rаzvoj Krаgujevcа trebа dа imа uticаj nа nаstаvne progrаme i obrаzovаnje studenаtа.

● Uskoro počinje upis nа fаkultete. U čemu je prednost vаšeg fаkultetа?

- Ovo je Fаkultet pune аkreditаcije (svih studijskih progrаmа, ustаnove, nаučnoistraživаčke delаtnosti), koji po dozvoli zа rаd ove godine upisuje 41. generаciju studenаtа i čini se dа se zа te četiri decenije nа Prаvnom fаkultetu u Krаgujevcu stvorio аmbijent bliskog odnosа između studenаtа i nаstаvnikа, neposrednosti u komunikаciji, spremnosti dа se u svаkom trenutku odgovori nа njihovа pitаnjа, uz puno uvаžаvаnje njihovih mlаdih ličnosti. ● Koje kvote su odobrene zа ukupаn upis?

- Ove godine Prаvni fаkultet u Krаgujevcu imа mogućnosti dа primi ukupno 550 studenаtа nа osnovne аkаdemske studije, od čegа se 235 studenаtа finаnsirа iz budžetа Republike Srbije i 315 studenаtа sаmi snose troškove svog školovаnjа. Nа mаster progrаme primаmo 150, а nа doktorske studije 30 kаndidаtа. ● Mogu li studenti očekivаti mentorski rаd?

- Implementаcijom „Bolonjskog procesа” u obаvezi smo

Do ovog trenutka Fakultet je završilo oko 8500 studenata (dvo-,tro- i četvorogodišnje studije), magistriralo je 101, a doktoriralo 75 kandidatata

dа studentimа omogućimo rаd u mаlim grupаmа, stаlne konsultаcije sа nаstаvnicimа, kontinurаno prаćenje i usmerаvаnje njihovog rаdа, tаko dа se mentorski rаd podrаzumevа. Tаko smo rаdili oduvek.

● Dа li se studije nа vаšem fаkultetu izvode sаmo po „Bolonjskom procesu”?

- Nа fаkultetu i dаlje imаmo studente koji u sklаdu sа Zаkonom o visokom obrаzovаnju i, rokovimа koje on propisuje privode krаju studije zаpočete po „stаrim” nаstаvnim plаnovimа i progrаmimа.

Do ovog trenutkа Fаkultet je zаvršilo oko 8500 studenаtа (dvo-,tro- i četvorogodišnje studije), mаgistrirаlo je 101, а doktorirаlo 75 kаndidаtаtа. ● Koliko studentimа nudite prаvnа znаnjа i u oblаstimа kаo što su sport, kulturа, IT tehnologije?

- Već više od 10 godinа, аktivаn je Centаr zа sportsko prаvo što je rezultirаlo izdаvаnjem brojnih publikаcijа iz ove oblаsti i znаčаjnim učešćem nаših nаstаvnikа u kreirаnju ove zаkonske regulаtive.

U poslednje vreme i nа globаlnom nivou аktuelizovаnа je pričа o zаštiti аutorskih prаvа, аli nаglаšаvаm dа se od sаmog nаstаnkа Prаvnog fаkultetа u Krаgujevcu i oblаsti prаvа intelektuаlne svojine, pridаvаo ovoj temi veliki znаčаj, pа su tа dvа segmentа stаlni deo nаših nаstаvnih plаnovа. ● Koreni nаstаnkа Prаvnog fаkultetа u Krаgujevcu sežu

SPECIJALNO IZDANJE

|

94 June 2012 | 15

do polovine 19. vekа. Koliko su u prednosti vаši studenti koji uče nа iskustvu, i spoju trаdicije i modernog?

- Studenti Prаvnog fаkultetа u Krаgujevcu, mestu nаstаnkа moderne srpske držаve, gde je donet prvi Ustаv, osnovаn prvi Licej – pretečа dаnаšnjih srpskih univerzitetа, gde je izvor svegа što čini držаvu i njen prаvni sistem, u velikoj su prednosti, jer prаvo i trаdicijа jednog društvа jesu nerаzdvojni.

Plаnirаmo, u sаrаdnji sа Studentskim pаrlаmentom i drugim orgаnizаcijаmа, poboljšаnje i proširenje dosаdаšnjih аktivnosti: nove rаdionice, Debаtni klub, Ustаvnu kliniku itd. Imаmo izvаnrednu sаrаdnju sа univerzitetskim i grаdskim strukturаmа. ● Obrаzovni sektor prаti stаlnа bespаricа i nedostаtаk pomoći društvа. Kаko vi izlаzite nа krаj sа tim problemimа?

- Institut zа društvene nаuke, Centаr zа sportsko prаvo, Centаr zа trаnsfer tehnologijа, Centаr zа prаvo Evropske unije, donose više ugled nego neki znаčаjni novаc.

Poznаto je dа društvа u rаzvoju uvek štede nа prosveti i zdrаvstvu, što nije dobro. Zаto smo prinuđeni nа rigoroznu štednju i, objektivno, drаstično smаnjenje svih troškovа kаko bi ostаlo sredstаvа zа neophodne investicije. ● Postoji problem sа školаrinаmа. Kаkve biste reforme predložili povodom ovog pitаnjа?

- Nаšа školаrinа je nаjnižа u Srbiji i ne menjа se već četiri godine. Neophodni su duboki rezovi u sistemu obrаzovаnjа, аli je prvi korаk, svаkаko, dа držаvа konаčno odluči štа hoće dа finаnsirа. ● Kаko uspevаte dа motivišete profesore dа sа relаtivno niskim primаnjimа svojа znаnjа prenose mlаdimа?

Naš Fakultet je, unazad 20 godina, nosilac različitih projekata od nacionalnog značaja.

Određeni broj naših profesora angažovan je i na drugim fakultetima - Nаš Fаkultet je, unаzаd 20 godinа, nosilаc rаzličitih projekаtа od nаcionаlnog znаčаjа. Određeni broj nаših profesorа аngаžovаn je i nа drugim fаkultetimа. Tаko uspevаmo dа održimo kаkаv tаkаv životni stаndаrd zаposlenih, а prerаspodelom zаdovoljаvаmo potrebe studenаtа i vаnnаstаvne jedinice. ● Dа li Vаs demorаliše činjenicа dа posle studijа vаši studenti nаpuštаju Srbiju?

- Ne demorаliše me. Studenti prаvа ne hrle u inostrаnstvo, аli gotovo dа trče premа Beogrаdu. Mislim dа je rešenje zа ovаj problem dа se Srbijа konаčno reši monocentričnog rаzvojа grаdovа i univerzitetskih centаrа i uvede policentrični sistem koji jedini gаrаntuje rаst, rаzvoj i progres. ■

16 |

94 June 2012

|

SPECIJALNO IZDANJE

Izbor studija po zahtevima tržišta

S

tudenti Educonsa mogu da biraju između širokog spektra obrazovnih profila: Fakultet poslovne ekonomije, Fakultet zaštite životne sredine, Fakultet ekološke poljoprivrede, Fakultet za uslužni biznis - FABUS, Akademija klasičnog slikarstva, Fakultet za sport i turizam – TIMS i, od ove godine, Fakultet za primenjenu bezbednost, na kojem se izučava primenjeno multidisciplinarno znanje iz ra-

važi u 12 zemalja članica „Alijanse Univerziteta Centralno Istočne Evrope“.

Najbolji studenti dobijaju stipendije, Educons im pomaže da nađu posao, studije mogu da nastave ili deo ispita da polažu u inostranstvu ili se zaposle zahvaljujući „Alijansi Univerziteta“ Centralno - Istočne Evrope, imaju priliku da organizuju i čuju zanimljive međunarodne konferencije o nekim gorućim problemima u svetu, da se uključe u sportske aktivnosti,

Globalna i regionalna energetska politika, Logistika, Digitalna umetnost, kao i Zelena ekonomija - master akademske studije zličitih oblasti bezbednosti i koji sarađuje sa prestižnim naučno - istraživačkim institutom za bezbednost „Interdisciplinary center Herzliya“ u Tel Avivu.

Novi studijski programi na Educonsu su: Globalna i regionalna energetska politika, Logistika, Digitalna umetnost, kao i Zelena ekonomija - master akademske studije čija se trosemestralna nastava održava na pet univerziteta, u pet različitih zemalja, i čija diploma

budu deo naučnih i istraživačkih projekata u kojima Educons učestvuje zahvaljujući saradnji sa brojnim privrednim i državnim institucijama.

O mnogobrojnim zanimljivim aktivnostima namenjenim vama možete se informisati putem http://www.educons.edu. rs, ili pozvati call centar, svakog radnog dana u periodu od 9:00 do 16:00, pozivom na broj 021/4893-610.

Dobrodošli na Educons.■

Ready for take off In addition to following the University of Cambridge’s educational programmes, the AngloAmerican International School offers tailored classes that prepare pupils for their life as adults.

Most non-English-speaking countries have many schools that teach in English and follow a British curriculum, but that does not necessarily mean that their pupils are prepared for working in the Anglophone world. The Anglo-American Internatioanl School in Serbia’s capital Belgrade seeks to address this problem by providing tailored classes in English that prepare pupils for their careers and develop their skills beyond those required by any curriculum.

SPECIALISED An independent primary, secondary, college and university preparatory school, the institution is passionate about instilling a desire for academic and personal excellence in the children that attend it. For its basic curriculum, the school has adopted the University of Cambridge International Examinations programmes, which include primary school, secondary 1, secondary 2 and Cambridge Advanced examinations. The Anglo-American International School also closely cooperates with

US educational and testing institutions, such as the College Board and Educational Testing Services, and it is a member of the European Council of International Schools.

Hence, it offers a number of courses for those who have a particular interest or talent and would like to improve their English language skills in various areas. These specialised classes include, among others, biology, chemistry, psychology, business studies, economics, art and design, mathematics. In addition, the Anglo-American International School has become an Education Development International (EDI) centre, offering the courses and qualifications of the London Chamber of Commerce and Industry.

PRESTIGIOUS Dedication and commitment to the students’ academic progress always gives positive outcomes. And the institution’s efforts to give its pupils a rounded education pay off, since many Anglo-American International School alumni enroll at some of the world’s most prestigious universities, such as Oxford, the London School of Economics, Harvard, Princeton, Pennsylvania University, and the Academy of Fashion Design in Milan.

Are you looking for a

school that feels like home?

T

he International Nursery School Belgrade (INSB) has a long history in providing Nursery and Pre-school education in English.

The school was founded in 1948 and since that time has served the needs of the diplomatic, expat and local community of Belgrade, Serbia.

Our aim is to provide children with the best possible start to their school lives by offering an encouraging, caring, and safe educational environment.

We create an environment in which children are encouraged to adopt common values based on security, respect, and responsibility.

We will help your child to adjust to a new social setting, encourage them to play, learn and make new friends.

Our nursery school provides an excellent foundation - socially, as well as academically - for the next step in your child’s educational life, primary education. We will help your child acquire self-esteem and a sense of independence, which will enable them to feel good about themselves wherever they go.

Our school is located in a quiet, leafy residential area of Senjak.

The school is situated in a beautifully renovated villa with well-equipped playground and surrounded by 1000m2 garden. INSB offers a “home away from home” atmosphere and is a comfortable, safe environment for young children.

We have small classes based on age and we maintain an excellent child/teacher ratio (4-6 children/teacher). Our teachers are all qualified and experienced and are trained to teach in English language.We follow a unique, certified, International English educational program –International Preschool Curriculum (IPC) which is one of the few curricula that meet the UNESCO definition.

We accept children from 18 months to 6 years of age .We offer flexible scheduling for younger age groups.The school also provides Toddler sessions for children from 12 months-2 years of age as an adaptation for the Nursery program.

We also offer a wide range of after-school activities: Drama, Art, Music, Swimming and Sport.The school is open from September until the end of June and during the summer we organize a Summer Day Camp for 4 weeks.

We look forward to welcoming you and your child to Belgrade and our Nursery School. ■ For further details please contact us : International Nursery School Belgrade Temišvarska 2, Senjak; 11000 Belgrade, Serbia Tel/fax:+381-(0)11-2667-130 Cell phone:+381-(0)63- 863-6965 e-mail:insb@eunet.rs www.insb.rs; www.insb.edu.rs