Energetski sektor srbije 2009

VODIČ

Energetski sektor Srbije 2009

NOVA SRPSKA ENERGIJA www.allianceinternationalmedia.com

Jun 2009

Energetski sektor Srbije 2009 / 3

6 Energetsko čvorište jugoistočne Evrope Intervju: Petar Škundrić, ministar energetike i rudarstva

VODIČ

GLAVNI UREDNIK Tatjana Ostojić, t.ostojic@cma.rs ART DIREKTOR Tamara Ivljanin, t.ivljanin@cma.rs NOVINARI Jasna Petrović, Ana Milovanović, Miroslav Kovač, Mark Pullen FOTO Slobodan Jotić, Časlav Vukojičić MENADŽER PROJEKTA Vesna Vukajlović, v.vukajlovic@ cma.rs PRODAJA Marija Urošević, m.urosevic@ cma.rs, Nemanja Todorović, n.todorovic@cma.rs SEKRETAR REDAKCIJE Tanja Banković t.bankovic@cma.rs GENERALNI DIREKTOR Ivan Novčić, i.novcic@cma.rs FINANSIJSKI DIREKTOR Ana Besedić, a.besedic@cma.rs ŠTAMPA Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72, Subotica VODIČ SRPSKI ENERGETSKI SEKTOR 2009 “NOVA SRPSKA ENERGIJA” Izdavač: alliance international media Knjeginje Zorke 11b, 11000 Beograd, Srbija Tel: +(381 11) 308 99 77, 308 99 88 Fax: +(381 11) 244 81 27 E-mail: office@cma.rs www.allianceinternationalmedia.com ISSN no: 1451-7833 Sva prava zadržava: alliance international media 2009

26 Prioriteti Južni tok i Banatski Dvor Gas

30 Skladište gasa Banatski Dvor

NOVA SRPSKA ENERGIJA

ENERGETSKI SEKTOR SRBIJE 2009

SADRŽAJ

33 Vesti iz regiona 34 Euro 5 i pre liberalizacije tržišta Nafta

36 Vesti iz regiona

Elektromreža Srbije

38 Energetski koridor kroz Srbiju Panevropski naftovod

41 Vesti iz sveta 14 Visoka zavisnost od uvoza

4 / Energetski sektor Srbije 2009

Istraživanje

Energetika

18 Energetski most ka Evropi

58 Nafta i gas u regionu Istraživanje

42 Svetski lider na domaćem tržištu Intervju: Miodrag Jelisavčić, generalni direktor Alstom Srbija

Gasovod Južni tok

62 ’Zelena’ energija Obnovljivi izvori energije

66 Zeleno će postati profitabilno Istraživanje

22. Gas energent budućnosti

68 Najveći potencijal u biomasi

Intervju: Dušan Bajatović, generalni direktor JP ’Srbijagas’

Intervju: Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike i rudarstva za obnovljive izvore

24 Moderna gasna kompanija

70 Energetska politika

Srbijagas

44 Rekordna proizvodnja Termoelektrane

47 Vesti iz sveta

Hidroelektrane

ABC Serbia

57 Analiza pre odluke

10 Vesti iz zemlje

48 Neophodna revitalizacija This issue is audited by

54 Zdrav deo srpske privrede

52 Energetski biser Hidropotencijal Drine

INTERVJU Petar Škundrić, ministar energetike i rudarstva

ENERGET JUGOIST „Ukupne investicije u narednih šest, sedam godina u oblasti elektroenergetike trebale bi da budu u nivo od oko devet milijardi evra“ Tatjana OSTOJIĆ Foto: Časlav VUKOJIČIĆ

N

akon potpisivanja sporazuma o Južnom toku, sve je izvesnije da Srbija ima velike šanse da bude energetsko čvorište jugoistočne Evrope. Trenutna situacija u energetici Srbije, strategija Vlade Srbije u ovom sektoru u narednih pet do deset godina, da li Srbija može u narednom periodu da bude i izvoznik energije, bila su samo neka od pitanja za Petra Škundrića, ministra energetike i rudarstva u Vladi Srbije.

Molim Vas za ocenu stanja energetike u Srbiji?

U ovom trenutku, najvažnije je da su potrebe za energijom zadovoljene, kada je u pitanju elektroenergija, iz sopstvenih resursa. Nažalost, kada je u pitanju gas i nafta, i derivati nafte, 90 odsto je vezano za uvoz sirovina i energenata.

Izuzetno je značajno što smo u sektoru nafte i gasa zaključili gasno-naftni aranžman sa Ruskom federacijom, koji predstavlja zaista strateški projekat, i jedan od najznačajnijih razvojnih projekata za Srbiju, ne samo u oblasti energetike, nego u celini u narednih 30 ili 50 godina. Sa stanovišta elektroenergetike, pokrenuli smo jedan snažan investicioni ciklus raspisivanjem tendera za dve termoelektrane od po 700MW, Kolubaru B i Nikolu Teslu III. Ova dva tendera su na nivou oko dve milijarde evra, i verovatno će biti neophodno 700 miliona evra još uložiti u eksploataciju potrebnih količina uglja za ove dve termoelektrane.

U toku je procedura za raspisivanje tendera za gasnu elektranu-toplanu u Novom Sadu od 400 do 450MW instalisane snage. Planirano je da ovaj projekat bude gotov u naredne, maksimum, tri godine. Takođe, u toku je izrada fizibiliti studije za gasnu elektranu na Novom Beogradu, slične snage. Postoji mogućnost da se do kraja godine raspiše tender i za ovu gasnu elektranu-toplanu. Njihovom izgradn-

BANATSKI DVOR

„S

rbijagas i Ministarstvo rudarstva i energetike sve čine u ovim malo otežanijim uslovima da se projekat podzemnog skladišta gasa ’Banatski Dvor’ završi na vreme. Sve predradnje koje su bile potrebne urađene su. Ugovori, vezani za izradu, odnosno, postavljanje ovog postrojenja za proizvodnju gasa, su potpisani. Očekuje se početak novih radnji na bušotinama, koje treba da omoguće i dovoljno brzo upumpavanje, i dovoljne proizvodne kapacitete lagerovanog gasa. Naime, u situaciji smo da kada smo prošle godine deponovali nekih 120 do 130 miliona kubnih metara gasa, kasnije nismo mogli da dnevno eksploatišemo više od pola miliona kubnih metara gasa. Sada treba da obezbedimo tehničku mogućnost eksploatacije gasa na nivou od pet miliona kubnih metara gasa na dan. Tako bi obezbedili potrebni minimum za zadovoljenje svih potreba u grejanju i funkcionisanju značajnih institucija, kao što su zdravstvene ustanove i slične, za normalan život u eventualno novoj gasnoj krizi. Računamo da ćemo ovaj projekat prve faze podzemnog skladišta gasa završiti do zime i da će on biti spreman za eksploataciju, da ćemo utisnuti dovoljne količine gasa, koje će obezbediti recimo rezerve za dva meseca.“

6 / Energetski sektor Srbije 2009

TSKO ČVORIŠTE TOČNE EVROPE jom podigli bi kvalitet daljinskog grejanja u Novom Sadu i Beogradu, a dodatno bi obezbedili proizvodnju električne energije za domaće potrebe, a u bližoj budućnosti i za izvoz električne energije.

U kojoj fazi su pomenuti tenderi?

Prva, predkvalifikaciona faza je završena, a sprema se raspisivanje tendera i njihovo zaključivanje bi trebalo da bude do kraja septembra ili u oktobru, kada će biti izvršen definitivan izbor strateških partnera. Realizacija ovih projekata bi započela krajem ove i početkom sledeće godine.

To važi i za gasnu elektranu u Novom Sadu, dok za gasnu elektranu u Novom Beogradu dinamika još nije u potpunosti utvrđena.

Izbor strateških partnera na ovim tenderima obeležiće i početak restruktuiranja elektroprivrede na novim projektima. Strateški partneri biće suvlasnici na ovim projektima, a u kom odnosu, zavisiće od prispelih ponuda, s tim da će se birati najoptimalnije.

Koliko je po Vašem mišljenju ekonomska kriza uticala na ponude budućih strateških partnera?

Na dva tendera javile su se 53 kompanije. Od tog broja 14 spada u sam vrh, najvećih, najjačih energetskih kompanija u Evropi i svetu. Pored ovih strateških projekata, imamo značajne investicione zahvate na kapitalnim remontima ili rekonstrukcijama, kao što je na primer kapitalni remont Đerdapa, gde su svi ugovori potpisani oko remontnih zahvata sa ruskom kompanijom Silovije mašini. Ruska firma će izvesti remontne radove koji će koštati139 miliona i 800 hiljada dolara, radove vredne oko 28 miliona dolara uradiće domaće kompanije. Na taj način obezbedićemo produžetak veka hidrocentrale Đerdap za još sigurno 30 godina, a povećaćemo nominalni kapacitet za 162 MW. Pored toga, moraćemo da uđemo u kapitalni remont hidrocentrale Zvornik, koja funkcioniše preko 50 godina. Ujedno, razmišljamo o izradi fizibiliti studije za reverzibilnu hidrocentralu Đerdap III, kao i reverzibilne centrale Bistrica.

Energetski sektor Srbije 2009 / 7

INTERVJU

„U kontekstu nekih strateških poteza mislim da je značajan protokol o saradnji između vlada republike Srbije i Italije u oblasti elektroenergetike, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije.“ odsumporavanje ova dva termobloka, koja bi trebalo paralelno da se rade u Drmnu sa kapitalnom rekonstrukcijom, treba između 100 ili 120 miliona evra. To znači da bi ukupna investicija u kapitalni remont, uključujući i odsumporavanje otpadnih gasova, bila u nivou od 300, 320 miliona evra.

Kada su u pitanju remonti o kojim iznosima je reč?

Ugovaraju se remonti za dva bloka u Kostolcu, reč je o dva bloka termoelektrane Drmno od po 350 MW čija rekonstrukcija treba da se obavi u 2010. i 2011. godini. Taj kapitalni remont bez odsumporavanja je u nivou oko 200 miliona evra. Ukupne investicije u narednih šest, sedam godina u oblasti elektroenergetike trebale bi da budu u nivo od oko devet milijardi evra, s tim da otprilike polovina ide na nove kapacitete, a druga polovina ide na kapitalne remonte i problem zaštite životne sredine. Reč je o odsumporavanju otpadnih gasova, za šta treba potrošiti u narednih pet, šest godina možda i celih 600, 700 miliona evra. Na primer, za

PRIPREME ZA JUŽNI TOK

„R

uska država je odvojila potrebnu sumu para za projekat deminiranja trase, dela trase gasovoda od Dimitrovgrada prema Nišu, i specijalci iz Ministarstva gospodina Šojgua su na terenu već par meseci i rade na uklanjanju zaostalih mina iz NATO bombardovanja. Do sada su uklonili preko 300 kasetnih bombi, koje su nađene na tom delu trase.“

8 / Energetski sektor Srbije 2009

Kako je planirano da se obezbede ova sredstva?

Planirano je da se ova sredstva obezbede iz sopstvene akumulacije, ali kako nije došlo do promene cene električne energije, najverovatnije ćemo ići na kreditne aranžmane.

U toku su razgovori sa potencijalnim partnerima. Reč je o bankama i svetskim kompanijama. Razgovarali smo sa Švajcarcima, Kinezima, i za sada je ubedljivo najbolja ponuda sa kineske strane. Ukoliko bi to bio aranžman, na primer, sa Kinom, reč je o dugoročnoj kreditnoj liniji, sa solidnim grejs periodom od oko četiri do pet godina i prihvatljivom kamatnom stopom. Sa kineskim kompanijama, odnosno, kineskom opremom, kada je u pitanje elektroprivreda, već imamo iskustva. Reč je o trafosistemima i trafo stanicama koji su se pokazali jako dobrim. Zatim, njihove transportne trake koje se koriste u rudnicima na površinskim kopovima, takođe, su se pokazale jako dobre ili jednako dobre, kao i proizvedene na zapadu.

Koji su još planovi u sektoru energetike?

U sektoru obnovljivih izvora energije u toku su ozbiljni zahvati u prvom redu na korišćenju hidropotencijala malih i srednjih snaga, i energije vetra. Izdali smo već dve energetske dozvole. Svaka od tih energetskih dozvola je u nivou snaga od 180 do 190 MW. U toku su istražni radovi vezani za dalje potencijale energije vetra širom Srbije i mogu se očekivati novi zahtevi za izdavanjem energetskih dozvola za korišćenje energije vetra. Izdali smo i nekoliko energetskih dozvola za manje i srednje hidrocentrale. Na primer, izvršena je studijska analiza hidropotencijala u širem smislu, odnosno registrovanih mogućih katastra ili pozicija na vodotokovima za male hidrocentrale. Njih ima preko 850, ali procena eksperata je da je nivo isplativosti verovatno oko deset odsto, dok bi visoku profitabilnost moglo da ostvari pet odsto registrovanog katastra.

Najznačajniji zahvati u korišćenju raspoloživih hidropotencijala trebalo bi da budu na reci Drini zajedno sa Republikom Srpskom. Završene su fizibiliti studije za

PRIVATIZACIJA ELEKTROPRIVREDE

„S

matram da država u načelu mora da ostane većinski vlasnik u energetici u celini, posebno većinski vlasnik u Elektroprivredi Srbije. To podrazumeva minimum 51odsto akcijskog kapitala, državnog u Elektroprivredi Srbije.

Vrlo je značajno da Srbija ima učešće kapitala u najvažnijim termoenergetskim postrojenjima i prirodno je da zadrži vlasništvo nad onim što se smatra prirodnim monopolom, a to su Elektromreže Srbije.“

Gornju Drinu koji su pokazali visoku isplativost tog dobrog i plemenitog hidropotencijala. Bez obzira što ovoga trenutka ne možemo da računamo na takozvanu visoku Bijelu koja bi trebalo da se realizuje sa Crnom Gorom, zajedno, ali i srednja, odnosno, niska Bijela će biti dovoljno profitabilna. Realno je za očekivati da Republika Srpska i republika Srbija, zajedno, same ili sa strateškim partnerom, brzo započnu realizaciju ovih projekata.U kontekstu nekih strateških poteza mislim da je značajan protokol o saradnji između vlada republike Srbije i Italije u oblasti elektroenergetike, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije. S obzirom na nedostatke čiste energije u Italiji, postoji mogućnost dobrih stimulacija u odnosu na proizvedenu čistu energiju u Srbiji, koja bi bila plasirana na tržištu Italije. U toku je izrada sporazuma o podsticajnim merama koje će biti izražene između ostalog visinom cene za različite obnovljive izvore električne energije, koji će zajedno eksploatisati italijanske kompanije, na primer, sa elektroprivredom Srbije ili sa nekim drugim partnerom, i plasirati na tržištu Italije. Na primer, cena jednog KWh proizvedene električne energije na bazi hidropotencijala trebalo bi da se kreće u nivou od 18 centi ili 180 evra po MWh. U odnosu na komercijalne cene kod nas, to je više od četiri puta. Slično je i za energiju vetra.

Značajan je i dogovor sa Italijom oko njihovog direktnijeg uključivanja u realizaciju dela projekta Panevropski naftovod Konstanca -Trst.

Koliki je po Vama značaj srpsko-ruskog energetskog sporazuma?

Taj sporazum nas stavlja u privilegovani položaj u odnosu na zemlje koje nemaju tu šansu da preko njihovih zemalja ide magistralni gasovod projektovanog kapaciteta od, u prvom trenutku minimum 30-ak milijardi kubnih metara na godišnjem nivou. Preko naše zemlje je bilo planirano da ide minimum deset milijardi. Danas je reč o najmanje 20 i više milijardi kubnih metara gasa na godišnjem nivou. I Rumunija, Hrvatska, i Slovenija, su učinile velike napore da obezbede i sebi tu mogućnost da preko njihovih zemalja prođe magistralni gasovod Južni tok.

Da li ste zadovljni pivatizacijom NIS-a?

Maksimalno sam zadovoljan onim što je do sada urađeno, jer Gasprom sve obaveze koje su ugovorom bile predviđene ispunjava na vreme, od uplate 400 miliona evra za 51 odsto akcija do donošenja odluka o raspisivanju tendera za nabavku opreme za rekonstrukciju ili revitalizaciju rafinerija i, obezbeđivanje finansijskih sredstava za tu rekonstrukciju.

Da li mislite da će možda ekonomska kriza nešto tu da poremeti, uspori…?

Za sada ne. Kriza ni jednog trenutka nije uticala na usporavanje, od doznake sredstava, ugovorenih 400 miliona evra, što je za nas bilo jako značajno u opštoj nestašici kapitala na svetskom, pa i na domaćem finansijskom tržištu, do toga da se brže ulazi u rekonstrukciju nego što je to ugovorom bilo predviđeno. Znači, to je takođe deo investicionog ciklusa u oblasti energetike, koji započinje i koji će ove godine biti na nivou od 120 do 200 miliona evra u Naftnoj industriji Srbije.

Po Vašem mišljenju da li smo u energetskom sektoru spremni za evropske integracije i šta je još ostalo da se uradi?

Mislim da je ovaj sektor sa stanovišta evropskih integracija skoro sve uradio što je neophodno, i da ne postoje nikakve prepreke za naše integrisanje u Evropsku uniju. U formalnom pogledu nismo još uvek ravnopravni član Energetske povelje, ali smo prošle godine u decembru postali posmatrači, mojom izjavom da želimo da pristupimo Energetskoj povelji. Na ovom poslednjem susretu sa generalnim sekretarom Energetske povelje je rečeno da će se u narednih godinu dana steći svi uslovi za naše punopravno, ravnopravno članstvo. Drugo, ozbiljno radimo na integracijama u region. Naše elektromreže imaju specifičan ili najspecifičniji položaj u odnosu na elektromreže ostalih zemalja u regionu. Imaju geostrateški značaj sa stanovišta interkonekcija, jer imamo interkonekciju sa osam elektromreža drugih zemalja i predstavljamo jedno, moglo bi se reći, energetsko čvorište u jugoistočnoj Evropi, kada je u pitanju prenos električne energije.

Dizel i gasni motori Dizel generatori Kogenerativna postrojenja Filteri i originalni rezervni delovi Servis - 24h dostupan

Auto put 22 P. Fah 113, 11080 Zemun tel + 381 11 314 90 71 fax + 381 11 314 91 27 Energetski sektor Srbije 2009 / 9 office@cummins.rs www.cummins.rs

VESTI IZ ZEMLJE megavata, trebalo da bude uloženo oko 1,6 milijardi evra.

Izvor: Beta

GUBICI NISA PET MILIJARDI DINARA?

P

PET MOGUĆIH PARTNERA ZA TE

N

a tenderima za strateško partnerstvo u izgradnji Termoelektrane ’Kolubara B’ i trećeg bloka Termoelektrane ’Nikola Tesla B’ kvalifikovalo se pet kompanija.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je saopštila da su uslove za učešće na tenderu za izgradnju ’Kolubare B’, sa dva bloka kapaciteta po 350 megavata ispunile kompanije Edison iz Italije, ČEZ iz Češke, nemački Energi Baden-Virtemberg (EnBW) i američki AES. Za strateškog partnera EPS-a u izgradnji trećeg bloka u obrenovačkoj Termoelektrani Nikola Tesla B, snage 700 megavata, pored te četiri kompanije kvalifikovao se i nemački RVE (RWE). Osim kvalifikovanih ponuđača, na tendere se prijavila i kompanija SMES iz Kine, ali nije ispunila kvalifikacione uslove. Prema ranijim navodima predstavnika EPS-a, udeo EPS-a u vlasništvu u novim objektima ne može biti manji od 20 odsto, ali ni veći od 49 odsto. Strateški partneri za izgradnju Kolubare B i trećeg bloka TENT-a trebalo da budu poznati do kraja ove godine. Prvi blok snage 350 megavata u Kolubari trebalo da počne proizodnju 2014. godine, drugi 2015, a pogoni u obrenovačkoj elektrani Nikola Tesla trebalo bi da počnu da rade 2016. godine.

Raspisivanje tendera za strateške partnere za izgradnju novih blokova odlagano je od 2006. godine. Izgradnja TE Kolubara B počela je 1988. godine, a tri godine kasnije je obustavljena.

U taj projekat je do sada uloženo više od 300 miliona evra. Ministar energetike Srbije, Petar Škundrić je u aprilu rekao da bi u izgradnju tih pogona za proizvodnju električne energije, ukupne snage 1.400 10 / Energetski sektor Srbije 2009

o prvim, nezvaničnim informacijama, gubici NIS-a su viši od prvobitno procenjenih 3,8 milijardi idu i do pet milijardi dinara, objavio je polovinom maja dnevni listPolitika. Pozivajući se na izvore bliske toj naftnoj kompaniji Politika navodi da je revizorska kuća KPMG, koja je dobila zadatak da pročešlja lanjske poslovne knjige Naftne industrije Srbije, završila najveći deo posla i zaključak dostavila NIS-u. Isti izvor dodaje da ipak mora da se sačeka zvaničan papir koji će objasniti kako je moguće da je po ruskoj računici NIS gubitaš, a po srpskoj je ostvario dobit od oko 2,3 milijarde dinara.

Revizorski izveštaj se u maju dodatno korigovao, a zvanično predstavljanje je bilo najavljeno za 29. maj na sednici Upravnog odbora . Izvor Politike veruje da je do različitih završnih računa je najverovatnije došlo zbog dividendi. Naime, država je kao doskorašnji stopostotni vlasnik NIS-a računala da će dividende moći da iskoristi tako što će novac prebaciti javnim preduzećima koja duguju NIS-u – ’Srbijagas’, ’Putevi Srbije’, Železnica, ’JAT’... ali to po kupoprodajnom ugovoru nije mogla. Da je država tim novcem ’zakrpila rupe’ prema NIS-u, srpska strana bi bila u pravu da je ostvarena dobit od 2,3 milijarde dinara.

U kupoprodajnom ugovoru doslovce piše da „od 25. januara 2008. godine do dana obavljanja transfera nije bilo isplata dividendi”. Dakle, po tom osnovu država nije imala pravo da dividendama, odnosno nadoknadom za svoje vlasništvo u NIS-u ’pegla’ dugove javnih preduzeća. Nije sporno da dividende pripadaju državi kao stopostotnom vlasniku, ali je sporno što je htela da ih podeli mimo dogovora i tako što će oprostiti dugove svojim preduzećima. To je inače bila praksa do dolaska novog većinskog vlasnika NIS-a. Ukoliko dakle KPMG potvrdi gubitak NIS-a, ’Gaspromnjeft’ će tražiti da mu veliki državni dužnici plate dugove, a ako se ova javna preduzeća ogluše o to, ceo slučaj može da ide i na sud.

Vrlo je važno, kaže izvor, i u kakvom je stanju revizor zatekao imovinu NIS-a na kra-

ju 2008. godine, budući da se ruski partner obavezao da preuzima NIS sa zatečenim stanjem na dan 31. 12. 2007. Imovina NIS-a ne može za tih godinu dana biti ista, ali mora biti analogna, izričit je ovaj izvor.

Jasno je da se NIS morao zaduživati tokom 2008. godine da bi obezbedio novac za naftu, ali je pitanje da li je smeo da otuđuje imovinu, kao što je bio slučaj s hotelom ’Hajat’ zbog kog je bivše Ministarstvo energetike podnelo tužilaštvu informaciju da se preispita ceo slučaj prodaje udela koji je NIS imao u ovom hotelu.

U NIS-u nisu želeli da komentarišu šta su zatekli na računima kompanije pre nego što je nezavisni revizor dao svoju procenu o poslovanju za 2008. godinu. Prema preliminarnim procenama revizora, druga polovina 2008. godine završena je s gubicima. Razlog je to što je u trećem i četvrtom tromesečju počela da pada cena nafte, koju je kompanija kupila po visokoj ceni, dok su derivati već prodavani po nižim cenama. Osim toga, kompaniji nije išla u prilog ni devalvacija dinara, potvrdili su u NIS-u.

Od trenutka potpisivanja sporazuma do preuzimanja NIS-a, visina spoljne zaduženosti kompanije znatno je porasla. Uglavnom je reč o kratkoročnim kreditima za kupovinu nafte, a što se tiče dugova javnih preduzeća, to se odnosi pre svega na ’Srbijagas’, ’Petrohemiju’ i ’JAT’, ona okvirno predstavljaju četvrtinu potraživanja kompanije, zaključuju u NIS-u.

Izvor:Politika

VESTI IZ ZEMLJE JUŽNI TOK ĆE KOŠTATI 700 MILIONA €

I

zgradnja trase gasovoda Južni tok kroz Srbiju će koštati najmanje 700 miliona evra, a dužina trase gasovoda biće oko 450 kilometara, rekao je Dušan Bajatović, generalni direktor ’Srbijagasa’.

Gasovod će u Srbiju ulaziti kod Zaječara, a ne kod Dimitrovgrada kako je prvobitno bilo planirano. Glavno čvorište biće kod Beograda, od Batajnice će se jedan krak gasovoda odvajati za Republiku Srpsku, a izlaz gasovoda prema Mađarskoj će biti kod Subotice.

“Izlazna tačka gasovoda prema Mađarskoj biće kod Subotice, a drugi krak gasovoda vodiće od Paraćina ka jugu Srbije”, naglasio je Bajatović. Na taj način će biti adekvatno obezbeđeni gasom najveći gradovi u Srbiji - Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, a time se otvara mogućnost za izgradnju gasnih elektrana “kogenerativnog tipa u tim gradovima kapaciteta od oko 450 magavata”, rekao je Bajatović.

“Gasovod će biti građen modernom tehnologijom, na pritisku od 100 bara, uz mogućnost povećanja kapaciteta”, rekao je Bajatović i dodao da je ostalo da se usaglasi sa ruskom stranom da li će jedna od dve kompresorske stanica biti građena u Srbiji ili obe u Bugarskoj. Izgradnja gasovoda kroz Srbiju obavljaže se kroz projektno finansiranje i kreditno zaduženje zajedničkog preduzeća ’Srbijagasa’ i ’Gasproma’. “Sedište tog preduzeća, koje će delatnost obavljati prema srpskim zakonima, biće u Švajcarskoj”, rekao je Bajatović i naglasio da nijedna važnija odluka u okviru tog preduzeća neće moći da bude doneta preglasavanjem, odnosno da će važne finansijske, imovinske, investicione odluke u tom preduzeću moći

da budu donete uz saglasnost četiri (dva ruska i dva srpska) od ukupno pet neophodnih glasova. Rok za konačnu investicionu odluku o gradnji gasovoda kroz Srbiju je 24 meseca od dana potpisivnja ugovora i podsetio da je rok za kompletnu izgradnju gasovoda 31. decembar 2015. godine. Istakavši da je ’Južni tok’ novi izvor gasa iz Rusije i srednje Azije za potrebe Evrope, Bajatović je rekao da će celokupan kapacitet tog gasovoda biti 63 milijarde metara kubnih, a da će njegova kompletna izgradnja koštati oko 20 milijardi evra. Bajatović je najavio i da će energetskom samitu, koji će početkom juna biti odrzan u Sankt Peterburgu, s predstavnicima ’Gasproma’ razgovarati o skladištenju komercijalnih količina gasa te kompanije u Banatskom Dvoru i da će sa njima razgovarati o izgradnju još jednog skladišta gasa u Srbiji većeg kapaciteta od Banatskog Dvora. Bajatović je rekao da će svi tenderi za Banatski Dvor biti završeni u toku ove nedelje i da će to skladište, kapaciteta oko 300 miliona metara kubnih, biti spremno već od novembra, odnosno od sledeće grejne sezone.

Ujedno će biti razgovara o izgradnji još jednog skladišta gasa u Srbiji većeg kapaciteta od Banatskog Dvora, što bi, kako je rekao, omogućilo Srbiji da skine monopol Mađarske na transport gasa za potrebe Srbije, kao i da se smanje gubici ’Srbijagasa’.

Izvor:B92

ruske strane urađena kompletna ’lična karta’ svih maloprodajnih objekata NIS- Petrola i da su sagledane sve dobre i loše strane maloprodajne mreže.

“Na osnovu dobijenih podataka biće urađen investicioni plan za benzinske stanice, neke će biti dograđene, a neke srušene i umesto njih će se graditi novi maloprodajni objekti,” rekao je Šimkiv. On je naglasio da je stanje maloprodajne mreže takvo da su potrebna velika novčana ulaganja, jer, kako je rekao, NIS-ove benzinske stanice moraju da budu konkurentne na tržištu. Pomoćnik izvršnog direktora NIS Petrola istakao je da je formirano pet timova, koji su obavili analitički posao i prikupili informacije neophodne za formiranje baze podataka o maloprodajnim objektima NIS-a i dodao da su osim stručnjaka iz NIS Petrola, Jugopetrola i Naftagas Prometa (NAP) te timove činili i specijalisti za maloprodaju iz raznih delova Rusije.

Izvor:Tanjug

NIS STRATEGIJA ZA PUMPE

R

P

omoćnik izvršnog direktora NIS Petrola za promet, Andrej Šimkiv rekao da će do jeseni biti utvrđena strategija za NISove benzinske pumpe. On je istakao da su potrebna velika novčana ulaganja da bi te pumpe postale konkurentne na tržištu i dodao da je udruženim snagama srpske i

BANKA GASPROMA I SRBIJAGASA

uski Gasprom i Srbijagas planiraju da u Srbiji osnuju zajedničku banku, izjavio je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. “Osnivanje zajedničke banke bi umnogome olakšalo finansiranje zajedničkih poslova u Srbiji”, rekao je Bajatović, koji nije mogao da iznese detalje o tim planovima. Gasprom ima Gasprombanku koja je ranije najavljivala ulazak na srpsko tržište, a predsednik Privredne komore Srbije, Miloš Bugarin je prilikom posete Moskvi, 5. marta, rekao da je Gasprom najavio da će osnovati Gasprombanku u Srbiji. Gasovod kroz Srbiju trebalo bi da bude izgradjen najkasnije do 31. decembra 2015. godine, završetak studije izvodljivosti za izgradnju gasovoda planiran je najkasnije do 30. septembra 2009. godine, a za ceo projekat gasovoda ’Južni tok’ do 30. juna 2010. godine.

Izvor: Beta, Tanjug Energetski sektor Srbije 2009 / 11

VESTI IZ ZEMLJE PETROHEMIJA ČEKA ISPORUKE SIROVINA

G

eneralni direktor Petrohemije, Slobodan Adžić rekao je krajem maja da je rukovodstvo Naftne industrije Srbije “u poslednjem trenutku pristalo da Petrohemiji isporuči minimalne količine sirovog benzina dovoljne za jedan dan rada te fabrike dok ne stigne isporuka iz inostranstva”. NIS je prethodno isporuku uslovljavao isplatom duga od 80 miliona evra koliko mu duguje Petrohemija.

Adžić je tada rekao da je “proizvodnja u Petrohemiji svedena na najmanju moguću meru u očekivanju da vlasnici NIS-a promene raniji tvrd stav da isporuke sirovine neće biti bez isplate čitavog duga za koji Petrohemija nema novca”. On je rekao da Petrohemija nije dobila tražene stimulativne kredite od države zbog nelikvidnosti, ali da očekuje da se kroz restrukturiranje i nalaženje strateškog partnera kompanija izvuče iz krize. “Čekamo 6. jun kada će Vlada Srbije postaviti novi Upravni odbor kompanije čime će početi proces restrukturiranja preduzeća, kako bismo se izvukli iz dugova”, naveo je Adžić i rekao da to znači prodaju fabrika Petrohemije u Elemiru i Crepaji, luke na Dunavu, otpuštanje 500 radnika uz socijalni program i svođenje plata na republički prosek. Generalni direktor Petrohemije je rekao da očekuje da će kompanija na taj način postati likvidna i profitabilna.

Izvor: Beta

VETRENJAČE U PANČEVU

K

ompanija ’Velburi vind enerdži’ i grad Pančevo potpisali su protokol o izgradnji vetrenjača za proizvodnju električne energije, vrednosti 200 miliona evra. Šezdeset vetrenjača će biti izgrađeno pored puta Dolovo-Kovin kod Pančeva i biće prikačene na elektro mrežu. Njihova visina biće 100

12 / Energetski sektor Srbije 2009

metara, a širina lopatica 46 metara. Izgradnja vetrenjača će početi početkom naredne godine. Direktor kompanije ’Velburi vind enerdži’, Miodrag Obradović je rekao da je Pančevo među prvim gradovima prepoznalo značaj obnovljivih vidova energije i da taj projekat, pored ekološkog i energetskog, ima i ekonomski značaj, jer bi za proizvodnju vetrenjača trebalo da se angažuju pančevačke kompanije.

“Znate i sami šta se dešava sa industrijom i privredom Pančeva i zato smatramo da postoje ljudski resursi koji će pomoći da se pojedini elementi vetroagregata proizvode ovde”, rekao je Obradović. Zamenik gradonačelnika, Dušan Mrvoš kaže da je po zakonu Elektroprivreda Srbije dužna da energiju proizvedenu obnovljivim izvorima primi u sistem, ali da problem predstavljaju podzakonski akti kojima trenutno nije definisana otkupna cena te električne energije.

“Radi se na tom pravilniku i na stimulativnim cenama i to će biti gotovo na leto, tako da ne postoji razlog da ne počnemo sa izgradnjom vetroparka”, rekao je Mrvoš.

Izvor: Beta

STRUJA I GAS NEĆE POSKUPETI

smo započeli rad na sveobuhvatnoj studiji o obnovljivim izvorima energije uključujući i alternativna goriva, tehnološki i komunalni otpad”, rekao je Škundrić.

TENDER ZA TE NA KOSOVU

K

osovske vlasti i predstavnici međunarodne zajednice razmatraju gradnju nove termoelektrane na Kosovu pod nazivom “Kosova e re” (Novo Kosovo).

“Postoje tri opcije za raspisivanje tendera i uključivanje dve postojeće termocentrale u taj projekat”, rekao je menadžer projekta za gradnju nove termoelektrane, Lorik Hadžiu. “Sve zavisi od tretiranja termoelaktrana Kosovo A i B u projektu. Ako su obuhvaćeni Kosovo A i B i ‘Novo Kosovo’ i uslovi ugovora će biti drugačiji. Ukoliko se one budu tretirale odvojeno, onda će se ići i na pojedinačne ugovore”, istakao je Hadžiu.

Hadžiu je rekao da je najpoželjnija opcija po kojoj bi sve tri termocentrale bile obuhvaćene jednim tenderom, što bi značilo da bi išle u paketu koji bi dobio jedan konzorcijum.

“Drugi slučaj je kada bi išao tender prvo za ‘Novo Kosovo’ a kasnije potpuno nezavisno za Kosovo A i B”, rekao je Hadžiu i objasnio da bi ugovor o konzorcijumu ili oročavanje projekta bili na 40 godina. Bivši ministar energetike, Ethem Čeku, je rekao da se već dve godine pregovora oko sadržaja tendera i da za takvo odugovlačenje nema opravdanja. “Zbog nedostatka energije Kosovo gubi 500 miliona evra godišnje”, rekao je Čeku i dodao da je za sada u novoj strategiji energetike, jasnije samo pitanje kapaciteta.

M

inistar rudarstva i energetike, Petar Škundrić izjavio je krajem maja da struja i gas neće poskupeti u narednom periodu.

“Dok god privreda značajnije ne oživi i dok ne dođemo u zonu značajnijeg rasta proizvodnje, nema uslova za pomeranje cene energenata naviše”, rekao je Škundrić. Govoreći o alternativnim gorivima, Škundrić je istakao, da je potrebno komunalni i tehnološki otpad pretvoriti u energiju, a delom i u sirovinu kada je u pitanju proizvodnja cementa. “Zato

Saopšteno je da će na početku kapacitet nove elektrane biti hiljadu megavata, ali postoji i opcija o još dodatnih hiljadu megavata. Interes Kosova u tom projektu je povoljna cena energije za domaće potrošače i obezbeđivanje velikih prihoda za kosovski budžet.

Izvor: Tanjug

VESTI IZ ZEMLJE SRPSKI BENZIN NAJSKUPLJI U REGIONU

P

osle najnovijeg poskupljenja od 3,4, odnosno 4,14 dinara u maju ove godine, litar motornog benzina od 95 oktana košta 97,20 (1,03 evra), dok litar dizela u zavisnosti od vrste staje od 84,52 dinara (1,19 evra) do 92,45 dinara (1,02 evra), koliko košta evrodizel. Istovremeno, u Crnoj Gori se gorivo toči ispod jednog evra – 0,98, dok je dizel još jeftiniji i košta 0,78 evra. U susednoj Makedoniji je gorivo takođe jeftinije nego u Srbiji – benzin košta jedan evro, a dizel 0,90.

Gorivo je najjeftinije u BiH, gde se litar su-

pera od 98 oktana prodaje, u zavisnosti od pumpe, po ceni od 0,78 do 0,82 evra, dizel od 0,71 do 0,81 evra, a evrodizel – od 0, 81 do 0, 86 evra. I vozači u Hrvatskoj sipaju benzin i dizel koji su jeftiniji nego kod nas.

Litar benzina košta 0,95, a dizela 0,89 evra.

Zanimljivo je da se u bivšim jugoslovenskim republikama gde je gorivo jeftinije, ono slobodno uvozi. U Srbiji je, međutim, zabranjen uvoz derivata, osim evrodizela, i tako će ostati do januara 2011. godine. Samo za poslednjih 20 dana benzin je poskupeo za oko šest, a dizel u proseku za osam dinara.

Početkom maja bezolovni motorni benzin od 95 oktana točio se po ceni od 91,40, a dizel 76,1 0 dinara. S obzirom na to da je u tom periodu i država povećala svoja zahvatanja po osnovu povećane akcize, tri dinara za benzin i četiri za dizel, gorivo je dodatno poskupelo. Guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić potvrdio je za Politiku da je trenutna cena derivata na pumpama, zbog povećanja akciza, takva kao da se barel nafte prodaje za 140, a ne 60 dolara!

Božo Stanišić, direktor u privatnoj naftnoj

kompaniji „Petrobart AVIA”, potvrđuje da je gorivo u Srbiji najskuplje, ali podseća i da je u nekim periodima bilo najjeftinije. Na konstataciju da su u okolnim zemljama zahvatanja države još veća nego u Srbiji, u BiH ona iznose oko 50 odsto cene, Stanišić kaže da su verovatno drugi troškovi prometnika manji. Uslužna prerada je svuda upola jeftinija nego u Srbiji, napominje on. Privatni vlasnici pumpi upozoravaju da bi cena goriva mogla biti i veća ukoliko država odobri Gaspromnjeftu povećanje cene prerade nafte sa sadašnjih 29 na 52 dolara po toni.

Privatnici se slažu da kvalitet goriva u Srbiji ne odgovara ceni, što potvrđuje i činjenica da roba koja izlazi iz domaćih rafinerija ne može gotovo nigde da se izveze. Nešto bolja situacija može da se očekuje tek pošto Gaspromnjeft modernizuje rafinerije. Zbog razlike u cenama goriva u Srbiji i okruženju trebalo bi što pre preći na usklađivanje cene s cenom derivata na svetskoj berzi. U tom slučaju, ističe Stanišić, maloprodajna cena goriva u Srbiji bila bi identična onoj u okruženju.

Izvor:Politika

KOMPANIJA RCC GRADI HE BRODAREVO 1 I 2

PRVE ENERGETSKE DOZVOLE Kanadska kompanija, Reservoir capital Corp (RCC), tačnije, ‘ćerka firma’ Renewable Energy Ventures (REV) je dobila energetske dozvole za izgradnju hidroelektrana Brodarevo 1 i Brodarevo 2 na reci Lim u jugozapadnoj Srbiji, 48 MW električne energije. Pored REV u Srbiji je već angažovana ćerka firma SEE na polju istraživanja mineralnih sirovina. RCC u Srbiji ulaže u obnovljivu energiju, očuvanje životne sredine, i istraživanje plementih metala na devet lokacija, pored energetskih dozvola za hidroelektrane Brodarevo 1 i 2.

“Energetske dozvole za Brodarevo 1 i 2 su prve dozvole ovog tipa koje su izdate u Srbiji. Dozvole su dobijene u februaru 2009. godine”, kaže Miljana Vidović, predsednik kompanije REV. Kompanija planira da u što kraćem roku obezbedi i građevinske dozvole za početak izgradnje ovih hidroelektrana.

RCC je zaključio joint venture sa Global Eco Power radi finansiranja projekata Brodarevo 1 i 2, kao i drugih hidroenergetskih projekata u regionu.

RCC ima iskusan menadžerski tim, koji odlično poznaje industriju obnovljive energije, kao i poslovanje u regionu. Kompanija se može pohvaliti i odličnim odnosima s lokalnom samoupravom. Cilj RCC je čista i obnovljiva energija, sa što manjim uticajem na okolinu, i postizanje energetske nezavisnosti Srbije.

Kancelarija u Srbiji: Požeška 83a,11000 Belgrade Tel: +381/ 11/ 2544-686; 3546-962; Tel/Fax: +381/ 11/3542-503

Energetski sektor Srbije 2009 / 13

ENERGETIKA

VISOKA ZAVISNOST Da bi se ovaj problem prevazišao neophodno je ulaganje u istraživanje domaće nafte koje Srbija ima za narednih bar 30 godina i koja čini deset odsto ukupne godišnje potrošnje. Ugovorom o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope Srbija u energetskom smislu već zakoračila u EU Jasna PETROVIĆ

G

radnja gasovoda Južni tok, koji od Novorusijska ispod Crnog mora treba da dođe do Bugarske, a odatle da se račva ka Grčkoj i Srbiji, modernizacija NIS-ovih rafinerija, završetak jedinog podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, početak gradnje Panevropskog naftovoda, rekonstrukcija Termoelektrane Nikola Tesla, revitalizacija hidrocentrale Đerdap…samo su neki od prioriteta energetske politike Srbije na koje više ne sme da se čeka uko-

liko se želi da Srbija bude energetsko čvorište jugoistočne Evrope u svakom pogledu. Različiti pravci snabdevanja naftom i gasom, konkurentnost, tržišne cene, ulaganje u obnovljive izvore energije, stavke su na koje Srbiju obavezuje i članstvo u Energetskoj zajednici, a sutra i kao potpisnika Energetske povelje.

TRENUTNA ENERGETSKA SLIKA SRBIJE Iako skoro deceniju od demokratskih promena želi da energetski sektor bude ’tranzitni centar regiona’, Srbija je danas

NIS Novi Sad

14 / Energetski sektor Srbije 2009

OD UVOZA bliža mogućim restrikcijama, nego liderstvu, kaže dr Zorana Mihajlović-Milanović, savetnik za energetiku bivšeg vicepremijera Miroljuba Labusa. „Energetski bilans za 2009. godinu potvrđuje povećanu uvoznu zavisnost naše zemlje na oko 45 odsto ukupnih potreba, što je više nego što se planiralo za 2015. Planirana potrošnja za ovu godinu je na nivou one za 2015. godinu, dok je proizvodnja za 12 procenata manja, što ukazuje da Srbija danas i nije dovoljno energetski bezbedna zemlja. To je na kraju krajeva potvrdila i nedavna gasna kriza kada je gotovo 90 odsto srpske privrede moralo da stane i to samo zato što se na izgradnju jedinog podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor čeka već 25 godina“, kaže Mihajlović-Milanović.

U Srbiji bezmalo 20 godina nije izgrađen ni jedan energet-

Srbija je danas bliža mogućim restrikcijama, nego liderstvu, kaže dr Zorana Mihajlović-Milanović

ski infrastrukturni objekat, iako je godišnja potrošnja rasla po prosečnoj stopi od 1,5 do 2,5 procenta, s proekcijom da do 2015. bude od tri do pet procenata. Upravo iz tih razloga, ukoliko se ništa ne promeni, već krajem naredne godine moglo bi se desiti da se Srbija suoči sa nemogućnošću obezbeđenja potrebnog protoka električne energije za svoje potrošače, odnosno, da dođe do havarijske i/ili planske restrikcije.

Ništa bolja situacija nije ni kada je gas u pitanju. Ugovorene godišnje količine od oko 2,2 milijarde kubika nisu više dovoljne za potrebe stanovništva i privrede, a s obzirom na to da pitanje

Zorana Mihajlović-Milanović, savetnik za energetiku bivšeg vicepremijera Miroljuba Labusa završetka gradnje Banatskog Dvora nije rešeno ostaje otvoreno pitanje kako pokriti ’pikove’ u potrošnji i/ili zastoje u isporuci tokom zime.

S druge strane, ističe Milanović-Mihajlović, država se strateški opredelila za korišćenje gasa kao ekološki čijstijeg i jeftinijeg energenta, što je ispravno, ali nije učinila dovoljno da potrebe korisnika zadovolji u potpunosti.

U naftnoj privredi pored toga što se od strateškog partnera očekuje da uloži kako u ekologiju, tako i u modernizaciju rafinerija, radi proizvodnje visokokvalitetnih derivata, ostaje nedo-

PETAR ŠKUNDRIĆ, MINISTAR ENERGETIKE / EPS NIJE NA PRODAJU, NIS DOBIO DOBROG PARTNERA

K

ada je reč o privatizaciji Elektroprivrede Srbije, Petar Škundrić, ministar energetike kaže da u njegovom mandatu sigurno neće biti privatizovana Elektroprivreda Srbije. „Veliki sam protivnik da do toga dođe. Smatram da i ubuduće vlada Srbije u EPS-u treba i da ima većinski paket akcija. Da je do sada privatizovan EPS, u ovom momentu bi imali daleko, težu i drugačiju situaciju. Novog vlasnika sigurno ne bi bila briga da li bi viša cena struje značajno uticala na ukupno makroekonomsko kretanje u zemlji i na povećanje stope inflacije“, kaže Škundrić.

Kada je reč o preuzimanju 51 odsto akcija NIS-a od strane Gaspromnjefta, ministar Škundrić smatra da je ova naftna kompanija dobila dobrog strateškog partnera koji će od NIS-a uspeti da napravi lidera u regionu. Prema mišljenju ministra, očekuje se da uskoro bude rešeno i pitanje potpisivanja ugovora o zajedničkom preduzeću koje će završiti gradnju podzemnog skladišta Banatski Dvor u kom, po Međudržavnom sporazumu, ruski gigant Gasprom, takođe, ima većinsko vlasništvo. Iako je postojao predlog da se ovo preduzeće izdvoji kao posebno i prepusti nekom drugom partneru, Škundrić ističe da je Gasprom ubedljivo najsigurniji partner zbog rezervi gasa koje ima. Čeka se juli mesec do kada bi ruska strana trebalo da kaže da li je zainteresovana za gradnju ili ne.

Energetski sektor Srbije 2009 / 15

ENERGETIKA

Ugovorene godišnje količine gasa od oko 2,2 milijarde kubika nisu više dovoljne za potrebe stanovništva i privrede

HE Đerdap voljno rešeno pitanje domaćih izvora nafte koje Srbija ima. Da bi se taj problem prevazišao neophodno je ulaganje u istraživanje domaće nafte koje Srbija ima za narednih bar 30 godina i koja čini deset odsto ukupne godišnje potrošnje.

Dodatno otvorena pitanja su i iskorišćenje obnovljivih izvora energije što Srbiju kao budućeg člana EU obavezuje, vrlo niska energetska efikasnost koja odnosi godišnje milione evra društvenog proizvoda. Srbija je, primera radi, bogata uljnim škriljcima, koji moraju naći svoje mesto u energetskoj politici zemlje, jer mogu podići bezbednost u snabdevanju naftom, pogotovo kada cena crnog zlata drastično raste, što se dogodilo prošle godine kada se barel nafte na berzi prodavao po ceni od oko 150 dolara.

Na pitanje kako se može popraviti energetska slika Srbije, naša sagovornica kaže da iako je Strategijom razvoja energetike do 2015. godine bilo jasno definisano koji su prioriteti u ovoj oblasti, do sada se nije mnogo uradilo. Zbog toga je neophodno revidirati strategiju, jer je ona postojeća zastarela. Dodatno, ona mora da sadrži dinamiku ostvarenja planiranih ciljeva, kao i nosioce odgovornosti.

Prioritet je izmena postojećeg Zakona o energetici, kako bi bio u skladu sa svim zahtevima Ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, čiji je potpisnik i Srbija. Srbija treba da dobije Zakon o energetskoj efikasnosti, jer je to način da se efikasnije koristi energija i tako je ima dovoljno u godinama koje dolaze. Uporedo s tim Srbija mora da gradi infrastrukturne energetske objekte. Pored Termoelektrane ’Nikola Tesla’, neophodno je krenuti u iskorišćenje obnovljivih izvora kao i izgradnju kogenerativnih postrojenja u blizini velikih gradova. „Srbija bi trebalo da bude predvodnik i inicijator rešavanja pitanja kosovske energetike. To je za srpsku energetiku jedno od ključnih pitanja i velika je šteta što nema mišljenja, vizije, a ni strategije po tom pitanju. To nas već košta”, upozorava dr Milanović-Mihajlović.

NEOPHODAN BANATSKI DVOR Kada je reč o gasnoj privredi neophodno je ubrzati završetak gradnje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, jer jedino ono može ubuduće garantovati energetsku sigurnost, ali i motivisati sve one koji se i danas greju na struju, ugalj ili drva, da pređu na potrošnju gasa. Strategijom razvoja energetike do 2015. godine bilo je planirano da se u Srbiji gasifikuje 400.000 domaćinstava. Za sada ih je tek oko 150.000. „Prioritet je i još jedan pravac snabdevanja gasom, odnosno gradnja gasovoda Južni tok, za koji studija izvodljivosti do kraja ove godine treba da potvrdi da li je isplativ ili ne. Ukoliko do gradnje dođe, Srbija može postati regionalno čvorište gasa u ovom delu Evrope. Neophodno je, međutim, obezbediti da kapacitet gasovoda bude veći od deset milijardi kubika gasa, čime ne samo da bi Srbija obezbedila dovoljno gasa za sebe, već bi ubrali i veliki novac od tranzitne takse“, kaže sagovornica.

Srbija je i na putu gradnje Panevropskog naftovoda čija bi trasa mogla da se iskoristi i za gradnju još jednog gasovoda - Beli tok kojim bi se tečni prirodni gas dopremao iz Katara preko

OBNOVLJIVI IZVORI

S

rbija je kao potpisnica Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope u energetskom sektoru zakoračila u Evropsku uniju. Energetska zajednica je nastala radi osnivanja zajedničkog tržišta struje i gasa koje treba da se integriše u evropsko.

Ta zajednica treba da obezbedi povećanu sigurnost snabdevanja i stabilnost regulatornog i tržišnog okvira radi privlačenja stranih investicija. „Jedna od obaveza Srbije je bila da u roku od godinu dana od ratifikacije Ugovora, dostavi Evropskoj komisiji plan implementacije direktiva za promociju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na unutrašnjem tržištu električne energije, kao i direktive za promociju upotreba biogoriva ili drugih goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora energije za saobraćaj. Srbija nije ispoštovala rok, kaže Mihajlović-Milanović.

16 / Energetski sektor Srbije 2009

Srbija bi trebalo da bude predvodnik i inicijator rešavanja pitanja kosovske energetike Burgasa i luke Konstance do Srbije.

Javno preduzeće ’Transnafta’, koji sa srpske strane treba da učestvuje u gradnji Panevropskog naftovoda i bude njegov vlasnik u ime države Srbije, vrlo je bitan deo energetske privrede. Srbija je gotovo jedina zemlja u regionu koja nema rešeno pitanje strateških rezervi, a koje bi upravo trebalo da budu u nadležnosti Transnafte. Upitana da li posle većinske privatizacije NIS-a, treba ići u dalju rasprodaju državne imovine, Milanović - Mihajlović kaže, da pre same priče o privatizaciji, Srbija mora da zna šta želi od svoje energetike ne za godinu ili dve, već u narednih 20 ili 50 godina. „Pitanje postojanja Javnog preduzeća ’Srbijagasa’ moralo bi biti prioritet za Srbiju. Međutim, postojanje paralelnog preduzeća ’Jugorosgas’ koje ima pravo da obavlja istu delatnost kao državno srpsko preduzeće – dakle, delatnost od opšteg interesa i od koga ’Srbijagas’ kupuje gas, ili će biti rešeno u korist ’Srbijagasa’ ili će ’Jugorosgas’ zameniti njegovo mesto, kaže Milanović, napominjući da na ovaj način umesto da novac ostaje u državnoj kasi, on ide stranom dobavljaču za šta ’Jugorosgas’ nije kriv, već vlada koja je dozvolila da Srbija preko noći izgubi većinsko vlasništvo u ovoj firmi.

Nauk je da ako se strategija razvoja redefiniše da mora da postoji i politički konsenzus oko toga šta su prioriteti zemlje i kako će se oni ostvarivati, kategorična je naša sagovornica.

PRIVATIZACIJA „To što je privatizacija NIS-a završena direktnom pogodbom, odnosno, potpisivanjem Međudržavnog sporazuma s Gaspromom, a ne tenderom, upravo je posledica ne postojanja političkog konsenzusa. Država se može opredeliti da sve ostane državno, to je njeno pravo, ali mora dozvoliti i formirati tržište kako električne energije tako i gasa, nafte… Nema ni jednog razloga da se ne dozvoli postojanje nezavisnih proizvođača struje, bilo kroz upotrebu obnovljivih izvora, bilo kroz kogeneracije...Ali način na koji to treba da se radi mora biti javan“, mišljenja je naša sagovornica.

Srbija je u ovom času energetski siromašna, bez mogućnosti da se to stanje tako brzo popravi. Ukoliko bude postojala svest o tome da energetski sektor može biti pokretač razvoja, ali i velika kočnica, ako se o njoj ne vodi računa, (jer ako nema dovoljno energije, nema tog investitora koji će ovde ulagati), moguće je očekivati jasnu strategiju i okretanje ka iskorišćenju svih raspoloživih resursa i podizanju energetske efikasnosti. Na taj način se uvozna zavisnost ne bi dalje povećavala, objašnjava ona. „EPS je decenijama zalog političkih interesa i to ga danas košta njegovih gubitaka i neefikasnosti, monopolskog položaja i cene

HE Bajina Bašta koju plaćaju potrošači. Stoga ovo javno preduzeće treba da pretrpi određene promene, koje se pre svega odnose na razdvajanje proizvodnje od distribucije. Razlog za to je što se nedovoljno ulaže u proizvodnju, a distribucije su oduvek bile komunalna delatnost. To tako treba i da je u realnosti, ističe Mihajlović-Milanović.

Ona kaže da se može govoriti o eventualnoj privatizaciji nekih delova EPS-a, ali svakako ne hidroelektrana, jer one daju sigurnost sistemu, ali treba porazmisliti o eventualnoj prodaji distribucije. Ono što je bitnije jeste ulazak nezavisnih proizvođača električne energije da li u termo, kogeneraciji, ili iskorišćenju obnovljivih izvora, ili sve to zajedno. Poenta je da oni konačno postanu deo ovog tržišta. „Sve dok se to ne uradi, nemoguće je očekivati efikasnije poslovanje EPS-a. Nema te cene koja može pokriti troškove jednog monopoliste. S druge strane, svako dalje omogućavanje povećanja cena električne energije, bez uporednih mera koje se odnose na pojavu nezavisnih proizvođača samo unazađuje i urušava EPS”, kaže Mihajlović-Milanović.

Ukoliko i pored svih ovih činjenica izostanu jasni kriterijumi onda se mogu očekivati nesigurnost i restrikcije, pad investicija i energija koja će biti sve skuplja, a neće je biti dovoljno.

Energent, bilo da je struja, nafta ili gas je roba kao i svaka druga i mora imati svoju realnu cenu.

Ne može biti socijalna kategorija. Srbija s ovakvom energetskom slikom teško da može biti energetsko čvorište ili tranzitni centar za struju, gas i naftu u regionu, ali ono što treba da učini, ako misli da bude aktivan deo regiona, je da obezbedi dovoljne količine svih vrsta energije za sopstvene potrebe s jedne strane, a s druge, da podigne na viši nivo zakonodavni okvir, uredi i dopuni strateška dokumenta i samim tim privuče dovoljno investicija.

Energetski sektor Srbije 2009 / 17

GASOVOD

ENERGETSKI MO

Potpisivanje sporazuma o osnivanju kompanija za gradnju gasovoda ’Južni tok’ u ruskom letovalištu Soči

Međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije precizirano je da će kroz Srbiju ići najmanje deset milijardi kubnih metara gasa, sada je sasvim izvesno da će preko naše zemlje ići više od 20 milijardi kubika gasa godišnje Ana MILOVANOVIĆ

P

risustvo premijera Rusije i Italije, Vladimira Putina i Silvija Berluskonija, polovinom maja na potpisivanju sporazuma o osnivanju kompanija za gradnju gasovoda ’Južni tok’, u ruskom letovalištu Soči, odagnalo je sve sumnje da će ovaj gasovod biti izgrađen.

Upućeni stručnjaci kažu da su Putin i Berluskoni istinske garancije za održivost ’Južnog toka’. Dvojica premijera bili su,

18 / Energetski sektor Srbije 2009

takođe, i inicijatori ideje o gradnji gasovoda. Ruski ’Gasprom’ potpisao je sa grčkom kompanijom DESFA, bugarskim energetskim holdingom EAD i srpskim ’Srbijagasom’ sporazume o osnivanju zajedničkih kompanija za izgradnju gasovoda ’Južni tok’. Gasovod ’Južni tok’ ići će od ruske luke Novorosijsk dnom Crnog mora, na maksimalnoj dubini od dva kilometra, stizaće do bugarske luke Varna, a odatle se kopnom granati ka evropskim zemljama. Južni krak vodiće preko Grčke i potom opet morem ka

OST KA EVROPI jugu Italije, a severni treba dalje kroz Srbiju, Mađarsku i Austriju da stigne na sever Apeninskog poluostrva.

Na nedavnom potpisivanju odlučeno je da se zajednička preduzeća osnivaju sa vlasničkim udelom od po 50 odsto, dok će u zajedničkom preduzeću sa Srbijom ’Gasprom’ posedovati 51 odsto akcija, a ’Srbijagas’ 49 odsto. Sa italijanskim ENI-jem ’Gazprom’ je potpisao aneks memoranduma kojim se, pored dupliranja kapaciteta gasovoda ’Južni tok’ utvrđuju i pitanja prodaje gasa, koji će se transportovati ovim cevovodom.

Predstavnici ’Gasproma’ su u Sočiju obećali da će sa državama, kroz čije će teritorije proći gasovod ’Južni tok’ do kraja 2009. godine odrediti njegovu trasu. Do polovine 2010. godine biće jasna i konačna studija izvodljivosti za celokupan projekat. Srbija, inače, insistira da bude obezbeđen i pravac, odnosno, krak gasovoda za Republiku Srpsku. „Sada se razmatra nekoliko varijanti trase s nizom mogućih krakova ali, sa završavanjem tehničke dokumentacije, njihov broj će se smanjiti i do kraja godine će već biti jasno koje su to najverovatnije trase“, kažu u ’Gaspromu’.

I obim investicija za gasovod biće utvrđen po završetku tehničke dokumentacije. Prvobitno je bilo reči o tome da će ovaj gasovod dužine od oko 900 kilometara koštati deset milijardi dolara, ali je veoma moguće da se umanje troškovi. Za sada je zapečaćen ostao i raniji rok da će gasovod biti završen do kraja 2015. godine, te bi prve količine gasa mogle da se očekuju početkom 2016. godine.

KAPACITET GASOVODA Ipak, najvažniji pomak sa gasnog samita u Sočiju je što su se čelnici ’Gasproma’ i kompanije ENI dogovorili da kapacitet morskog dela gasovoda ’Južni tok’ bude povećan sa 31 na 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Prvobitna najava je bila da će godišnji kapacitet gasovoda biti 31 milijardu kubika gasa, potom je bilo reči o tome da se kapacitet može povećati na 47 milijardi.

Dupliranje kapaciteta je iznenadilo ne samo one koji osporavaju,

Do polovine 2010. godine biće jasna i konačna studija izvodljivosti za celokupan projekat gasovoda ’Južni tok’

već i zagovornike izgradnje ovog transportnog koridora za prirodni gas iz Azije ka Evropi. Nedavno je i Aleksandar Medvedev, zamenik predsednika uprave ’Gasproma’, rekao da osim direktnih gasnih sporazuma postoje još i operacije razmene i trgovine gasom. Medvedev je istakao i značajne potrebe za prirodnim gasom radi podzemnog skladištenja tog energenta. „Povećava se zainteresovanost svih evropskih zemalja za realizaciju ne samo ’Južnog toka’ već i gasovoda ’Severni tok’. U dugoročnoj perspektivi evropskim potrošačima biće potrebne dodatne količine gasa koje neće moći da budu pokrivene is-

ZAŠTIĆENI INTERESI

Z

ajedničko preduzeće sa ’Gaspromom’, koje će biti osnovano u Švajcarskoj, delatnost će obavljati po propisima Srbije, a ruski partner imaće većinsko vlasništvo od 51 odsto. Ipak, utvrđena je široka lista u kojoj su zaštićeni interesi srpske strane. Ključne odluke koje se odnose na upravljanje budućom zajedničkom firmom neće biti moguće doneti bez saglasnosti ’Srbijagasa’.

Zajednička kompanija pripremiće studiju izvodljivosti gasovoda na teritoriji Srbije, sa detaljnom procenom svih tehničkih, pravnih, finansijskih, ekoloških i ekonomskih karakteristika i pokazatelja projekta. Do donošenja konačnog investicionog rešenja o realizaciji, detaljnom razradom tehničkih zadataka baviće se Upravni odbor i Radna grupa koju će osnovati ’Gasprom’ i ’Srbijagas’. „Sporazum znači potpuno nove ekonomske i političke mogućnosti Srbije. Realizacijom projekta Južni tok Srbija će postati veoma značajna zemlja u tranzitu ruskog gasa u Evropu“, rekao je Dušan Bajatović, generalni dirketor ’Srbijagsa’ posle potpsivanja u Sočiju.

Dogovoreno je i da se naredni sastanak dve kompanije održi u vreme Svetskog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu.

Energetski sektor Srbije 2009 / 19

GASOVOD

Čelnici ’Gasproma’ i ENI –ja dogovorili da kapacitet morskog dela gasovoda ’Južni tok’ bude povećan sa 31 na 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje porukama tečnog gasa. Reč je o najmanje 100 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Rast tražnje prirodnog gasa zahteva dalji razvoj i realizaciju projekata za transport gasa, pre svega ’Severnog’ i ’Južnog toka’“, objasnio je Medvedev. Posle 2030. godine ostaće samo tri zemlje koje će biti veliki isporučioci prirodnog gasa: Rusija, Iran i Katar. Sve ostale zemlje, proizvođači gasa, neće posle 2030. biti u stanju da obezbede popunjavanje postojećih i projektovanih sistema za transport tog energenta.

ALTERNATIVNI PRAVAC Izgradnjom Južnog toka Srbija će, konačno, dobiti alternativni pravac snabdevanja prirodnim gasom iz Rusije, jer se trenutno snabdevamo ruskim gasom koji u našu zemlju stiže samo iz jednog pravca, iz Mađarske. Iako je u međudržavnom sporazumu Srbije i Rusije precizirano da će kroz Srbiju ići najmanje deset milijardi kubnih metara gasa, sada je već sasvim izvesno da

će severnim krakom Južnog toka preko naše zemlje ići više od 20 milijardi kubika gasa godišnje.

Da će kapacitet gasovod kroz Srbiju sigurno biti veći od 20 milijardi kubnih metara godišnje najavio je Aleksandar Medvedev, drugi čovek ’Gasproma’ tokom nedavne posete Beogradu. „Krajnje količine biće utvrđene tehničko ekonomskim elaboratom. Srbija je pravi partner za ’Južni tok’. Maršruta preko Srbije je prioritet i nadamo se da će elaborat o tehničkoj izvodljivosti stvarno potvrditi ovu našu ideju. Rumunija nikada nije bila alternativa Srbiji.“ rekao je Medvedev Analitičari energetskih prilika u Srbiji kažu da se „sada zaista može govoriti o tome da će trasa ’Južnog toka’ kroz Srbiju biti magistralna i da ćemo biti važna tranzitna zemlja za ruski gas ka Evropi.” Jer, Rusi nemaju običaj da zvanično govore o planovima dok ih dobro ne provere i utvrde da su realni za sprovođenje. Najverovatnije će se graditi gasovod sa dve cevi, kapaciteta od po 31 milijarde kubnih metara. Za očekivati je da jedna od tih cevi ide kroz Srbiju, a da se drugom snabdevaju Bugarska, Grčka i južna Italija. Stručnjaci za ovu oblast u Srbiji ukazuju da samo povećanje kapaciteta ukazuje na to da su Rusi pronašli dovoljno zainteresovanih kupaca na trasi gasovoda i u neposrednom susedstvu, tako da mogu računati na siguran plasman duplo više prirodnog gasa od prvobitnih očekivanja.

Dupliranje kapaciteta, takođe, ukazuje i na to da je ’Gasprom’ uspeo da obezbedi dovoljno izvora za punjenje gasovoda u regionu Kaspijskog regiona, baš od onih država na koje, inače, računaju i tvorci projekta ’Nabuko’ – gasovoda koji se predstavlja kao konkurencija ’Južnom toku’.

’JUŽNI TOK’ I ’NABUKO’ Rivalitet dva gasovoda, odnosno, nastojanje Evropske unije i SAD da umanje energetsku dominaciju ’Gasproma’ u Evropi, glavni je razlog što je potpisivanje ovih dokumenta pomereno za više od dve nedelje. Umesto u Sočiju sporazumi sa zemljama kroz koje će ići trasa Južnog toka su trebali da budu potpisani na Energetskom samitu u Sofiji, krajem aprila. Ali, sve je zastalo i posle skupa u Sofiji činilo se da je projekat ’Južni tok’ u krizi.

Sada se može reći da je izgradnja ovog rusko-italijanskog gasovoda, koji će, balkanskim zemljama i Italiji obezbedi još jedan pravac za snabdevanje ruskim gasom sve izvesnija.

GAS NAJISPLATIVIJI

S

rbija će na raspolaganju imati količine gasa koje su dovoljne ne samo za potrošnju, već i za nove elektrane na gas, dakle za kogenerativna postrojenja koja bi mogla biti izgrađena u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, i u kojima bi se, uz električnu, proizvodila i toplotna energija – ističu u ’Srbijagasu’. Da je prirodni gas ekonomski i ekološki najisplativiji energent, i da država Srbija mora težiti cilju da se gorivo plati najjeftinije, a troši najracionalnije, smatra i dr Vojislav Vuletić, predsednik udruženja za gas Srbije. On navodi da je optimizam za razvoj gasne privrede realan, jer su ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada Srbije uradili Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, a usvojen je i Nacionalni akcioni plan za gasifikaciju na teritoriji naše zemlje. „Potpisivanje sporazuma sa Gaspromom o izgradnji gasovoda ’Južni tok’ obezbediće Srbiji velike prednosti i koristi od prirodnog gasa. Državna energetska politika sa pravom se okreće prirodnom gasu koji je energent ekonomičan, ekološki opravdan i pogodan za korišćenje“, kaže Vuletić.

20 / Energetski sektor Srbije 2009

Izgradnjom Južnog toka Srbija će, konačno, dobiti alternativni pravac snabdevanja prirodnim gasom iz Rusije Najveći konkurent je gasovod ’Nabuko’, koji bi, po zamisli evropskih zvaničnika, transportovao gas iz kaspijskog regiona u Evropu, zaobilazeći teritoriju Rusije. Ruski projekat za sada, međutim, napreduje brže, jer učesnici u ’Nabuku’ imaju problema sa sklapanjem ugovora sa proizvođačima gasa. Ali, osporavanja i glasno izrečene sumnje da će ’Gasprom’ uopšte izgraditi ’Južni tok’ čuju se od prvih dana kada je iz Moskve lansirana priča o izgradnji ovog tranzitnog pravca za gas.

Dr Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije smatra, međutim, da je “ceo projekat ’Nabuko’ bio, i da je i sada, politički, a ne tehnički i ekonomski projekat”. „O ozbiljnosti ovog projekta najbolje govori to što mu je samo ime ’Nabuko’ dato prema operi koju su te večeri gledali njegovi zagovornici. Dik Čejni, potpredsednik SAD je osmislio projekat gasovoda ’Nabuko’ kako bi te 1996. godine pokazao Slobodanu Miloševiću da će Srbija biti zaobiđena i da, samim tim, neće imati koristi od tranzita gasa. To je čisto politički potez. ’Nabuko’ je politički gasovod“, konstatuje dr Vuletić i svoju tezu dalje obrazlaže retoričkim pitanjem: „Mislite li da bi pragmatični Amerikanci gradili ’Nabuko’ kroz Bugarsku, preko Stare planine i preko Karpata, kroz Rumuniju, zaobilazeći Srbiju i tako sebi povećali troškove gradnje za više od 400 miliona dolara ili bi pratili prirodan, već postojeći koridor, koji ima Srbija? Ne, ideja o ovom projektu je bila i ostala politička.”

Politički značaj tranzita prirodnog gasa u koji neće biti uključena Rusija video se i početkom maja, na skupu u Pragu, gde je češki dopremijer, Aleksandar Vondra otvoreno izjavio: „Treba da pošaljemo snažan politički signal da Evropska unija i zemlje novog ’Puta svile’ započinju saradnju koja bi mogla dovesti do proširenja energetskih resursa i više energetske saradnje. Zbog toga treba da ujedinimo zemlje potrošače kao što je EU, zemlje snabdevače kao Azerbejdžan, Turkmenistan i tranzitne zemlje kao što je Turska.“ Rusi, međutim, od evropskih zemalja traže konkretan odgovor na pitanje. „Treba li im ’Južni tok’?” Predstavnik Gasproma, Stanislav Cigankov je posle ovog skupa u Pragu rekao da očekuju jasnu poziciju EU o gradnji gasovoda, kako bi realizacija tog projekta mogla da počne.

„Potrebni su nam jasni signali o tome koliko tačno je gasa Evropi potrebno, jer izgradnju gasovoda treba planirati. Ako gas Evropi nije potreban, okrenućemo se azijskom tržištu ili projektima prevođenja gasa u tečno stanje“, rekao je Cigankov.

Evropske zemlje nisu izričito odgovorile na ovu pretnju, ali su premijeri Italije i Rusije, Silvio Berluskoni i Vladimir Putin, ocenili u Sočiju da realizacija projekta Južni tok neće dovesti do energetske zavisnosti Evrope od Rusije. Šef ’Gasproma’, Aleksej Miler i šef ENI-ja, Paolo Skaroni ocenili su da potpisivanje novog dokumenta predstavlja “još jednu potvrdu čvrste namere kompanija da nastave razvoj projekta ’Južni tok’, uzimajući u obzir njegov strateški značaj i važan doprinos sigurnom snabdevanju Evrope gasom.”

Da se Rusi nisu puno uzbudili zbog strateških povezivanja njihovih evropskih kupaca oko gasovoda ’Nabuko’ pokazalo je i njihovo insistiranje na dominaciji u projektu ’Južni tok’.

Sporenja ’Gasproma’ i italijanskog energetskog koncerna ENI oko uloge italijanske firme u gasovodu rešeno je tek uz posredovanje italijanskog premijera. Uloga ENI-ja u eksploataciji i prodaji gasa nije bila potpuno precizirana. Zato su Italijani, pod pritiscima iz evropskih zemalja pokušali i, čini se, uspeli da ’izboksuju’ veća prava. ENI je tražio pravo i da prodaje gas u zemljama kroz koje će proći gasovod, a ’Gasprom’ je, međutim, nudio partneru samo pravo da isporučuje gas potrošačima u Italiji i učestvuje u upravljanju gasovodom. U Sočiju je, očigledno, nađen kompromis, ali više detalja o novim postavkama ovog partnerstva tek će se čuti.

NESTAJU MONOPOLI

I

zgradnjom ’Južnog toka’ dobijaju se dve važne stvari - prva je da će njime u Evropu dolaziti dodatne količine gasa, sa novih izvora u Rusiji i srednjoj Aziji, a druga je da će praktično biti ukinut monopol Ukrajine u snabdevanju gasom prostora istočne Evrope. Prema najavama iz ’Srbijagsa’, biće izbegnut monopol Ukrajine u transportu gasa. Alternativni pravac će olakšati poziciju Srbije u razgovorima sa mađarskom gasnom kompanijom MOL. Tada neće bilo monopola na snabdevanje Srbije gasom.

Energetski sektor Srbije 2009 / 21

INTERVJU Dušan Bajatović, generalni direktor JP ’Srbijagas’

GAS ENERGENT J P ’Srbijagas’ suočilo se ove godine sa istorijski najvišim cenama nafte i gasa, tako da je u jednom momentu, i za potrebe industrije, i za potrebe stanovništva i daljinskih sistema grejanja, gas bio preskup. Što se tiče perspektive gasnog sektora u Srbiji, prodaje i potrošnje gasa, gas je u svakom slučaju energent budućnosti, kako zbog količina kojima raspolažemo, a koje su dovoljne za narednih 50 godina eksploatacije u svetu, tako i zbog svojih ekoloških prednosti. On nije samo energent nego i sirovina u industriji. Prema tome, gasna priča u Srbiji ima apsolutnu perspektivu i naš odgovor na pitanje da li treba ulagati u gasnu infrastrukturu i da li se treba orijentisati na gas kao energent ili kao sirovinu je – apsolutno da. U tom smislu veoma je važna realizacija strateških projekata. U ovom momentu Srbija ima samo jedan magistralni pravac, iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske. Naravno, to nije u skladu sa evropskim preporukama i u vreme krize se pokazalo kao loše kada postoji samo jedan pravac snabdevanja. Potrebno je izvršiti diversifikaciju izvora, odnosno da postoji napajanje sa više strana i više mogućnosti.

U smislu diversifikacije, bitno je ne osloniti se samo na postojeće dostupne količine gasa, nego i razmišljati o novim resursima koji bi doneli nove količine gasa kojima se može raspolagati, i u tom smislu potpuno smo sigurni da je projekat ’Južni tok’ najbliži realizaciji. To je partnerski projekat, pre svega, između Rusije i Italije, ali su u njega uključene i Srbija, Bugarska, Grčka, Mađarska, a verovatno će biti i Austrija i Slovenija. Mi smo 15. maja u Sočiju potpisali Ugovor za takozvani Srpski projekat, kojim će biti osnovano zajedničko preduzeće, na osnovu međudržavnog sporazuma, između Gasproma i Srbijagasa. Ovaj gasovod će ići dužinom od oko 450 km kroz Srbiju i biće kapaciteta iznad 20 milijardi kubnih metara. Konačna cifra će zavisiti od fizibiliti studije, odnosno predviđenog broja konačnih potrošača. Partnerski odnos u tom preduzeću biće 51 odsto Gasprom, 49 odsto Srbijagas, s tim da smo listingom nesaglasnosti zaštitili svoje interese od preglašavanja, tako da će za sve strateške odluke biti potrebna saglasnost Srbijagasa.

Gasovod ’Južni tok’ ima i razvojnu komponentu, jer se može povećavati njegov kapacitet, povećanjem broja kompresorskih stanica i pritiska u cevima. Skidanje visokog pritiska biće na dve tačke

Drugi strateški projekat je projekat Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor u Srbiji – jedna će biti u Batajnici, a druga negde prema Nišu, zavisno od naših potreba. Dakle, u pogledu količine i kapaciteta gasovoda, novi gasovod će omogućiti redovno snabdevanje gasom.

Planirana je izgradnja od dve do četiri gasne centrale kogenerativnog tipa, dakle, da ne isporučuju samo struju, nego i toplotnu energiju za potrebe Novog Sada, Beograda, Niša i možda Kragujevca.

Time bi se omogućilo da Srbija postane energetsko čvorište i kad je

DRUŠTVENA ODGOVORNOST

J

P ’Srbijagas’ ostaje kompanija koja je jasno socijalno orijentisana, ne samo prema svojim radnicima, već i uopšte prema društvenim potrebama, kojih, na žalost, zbog krize sa kojom se suočava naše društvo, ima mnogo. Srbijagas ostaje spreman da pomaže sve društvene potrebe, sve manifestacije sportskog, kulturnog i svakog drugog tipa. Spreman je da pomaže i da pre svega, zahvaljujući Kolektivnom ugovoru, koji u potpunosti funkcioniše kod nas u preduzeću, vodi računa o našim radnicima, o njihovim radnim mestima i o njihovom standardu.

22 / Energetski sektor Srbije 2009

BUDUĆNOSTI ’Južni tok’ je partnerski projekat između Rusije, Italije, Srbije, Bugarske, Grčke, Mađarske

u pitanju struja i kad je u pitanju gas.

Drugi strateški projekat je projekat Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor. Svi smo svesni koliko nam je kriza u snabdevanju gasom u januaru ove godine nanela štete. Sve zemlje u našem okruženju rade na izgradnji dodatnih skladišta i skladišta uopšte, pa tako i Srbija. Naše skladište je Banatski Dvor. Konačna verzija tehničkih razgovora sa Gaspromom je završena. Tehnički modaliteti izgradnje Banatskog Dvora su dogovoreni, finansijski modeli su dogovoreni i ostaje da se rukovodstva dve kompanije dogovore oko konačnog načina na koji će nova firma poslovati na srpskom tržištu Linije za proizvodnju gasa kapaciteta pet miliona metara kubnih na dan su naručene. Izrada proizvodnih bušotina na

GASIFIKACIJA SRBIJE

P

laniramo dalju izgradnju magistralnih gasovoda i nadamo se da će se prolaskom ekonomske krize povratiti potrošnja gasa u predviđenim količinama, jer u ovom momentu potrošnja gasa u Srbiji je na nivou od 50 odsto od predviđene, iz razloga što trenutno industrija ne radi, a sezona grejanja je prošla.

Banatskom Dvoru, takođe, je obezbeđena. Izgradnja dvosmernog gasovoda visokog pritiska između Banatskog Dvora i Gospođinaca u celosti je obezbeđena. Očekujemo da zaključno sa prvim julom počnemo punjenje skladišta, a da u novembru Banatski Dvor bude u potpunosti osposobljen da u trajanju od 60 dana, u ovoj prvoj fazi, može da obezbedi srpsko tržište sa pet miliona metara kubnih gasa dnevno, što bi bilo dovoljno za potrebe daljinskih sistema grejanja i potrebe stanovništva. To ukazuje da treba razmišljati o još jednom gasnom skladištu kod nas, kako bi u kriznim situacijama to drugo skladište moglo da podmiri i potrebe industrije. Što se tiče samog Banatskog Dvora u prvoj fazi imaćemo kapacitet od oko 400-450 miliona metara kubnih, a ukoliko želimo da postignemo pun kapacitet od milijardu metara kubnih, biće potrebne izvesne količine jastučnog gasa i o tome u ovom momentu razgovaramo sa Gaspromom. U slučaju da imamo kapacitet od milijardu metara kubnih, to skladište bi imalo i regionalni karakter. Po pitanju politike cena, JP ’Srbijagas’, kao preduzeće koje je po zakonu dužno da obezbedi snabdevanje srpskog tržišta gasom, prihvatilo je preporuke Vlade Republike Srbije. Zbog toga smo pretrpeli velike troškove, tako da ćemo imati čist gubitak na supstanci u visini od oko 120 milona evra i dodatnih 100 do 150 miliona evra biće cifra tekuće nelikvidnosti, a sa druge strane postoji insistiranje da se sačuva industrijska proizvodnja i radna mesta u Srbiji. Svi ti faktori: neadekvatna cena, tekuća nelikvidnost, odloženo plaćanje, u ovom momentu u potpunosti idu na teret Srbijagasa, što kompaniju stavlja u situaciju da mora da se kreditno zadužuje, kako bi izašli u susret onim zahtevima koje je Vlada Republike Srbije stavila pred nas, kao naš osnivač.

Ne odustajemo od investicija, jer smatramo da gas jeste energent budućnosti. U saradnji sa Vladom Srbije, ali i sa našim partnerom Gaspromom, nastavićemo gasifikaciju Republike do svih onih mesta u kojima postoji potreba za gasnom infrastrukturom. Što se tiče vlasničkih pitanja, mislim da Srbijagas u potpunosti treba da ostane u državnom vlasništvu. Sigurno je da Srbijagas treba da bude jedini operater na sistemu. Naše mišljenje je da nacionalna gasna kompanija treba da bude jedini transporter na visokom pritisku, jer ćemo na taj način kontrolisati našu gasnu infrastrukturu, obezbediti poštovanje adekvatnih standarda i sigurnost u snabdevanju gasom.

Energetski sektor Srbije 2009 / 23

KORPORATIVNO

Moderna gasna kompanija JP ’Srbijagas’ svake godine snabdeva velike industrijske potroĹĄaÄ?e i distributere, povezane na gasovodni transportni sistem, sa viĹĄe od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa

J

avno preduzeće ’Srbijagas’ je preduzeće za transport, distribuciju, skladiĹĄtenje i trgovinu prirodnim gasom. Lider na gasnom trĹžiĹĄtu Srbije, danas je moderna gasna kompanija Ä?iju snagu Ä?ine tradicija i viĹĄedecenijsko iskustvo, znaÄ?ajni ljudski i materijalni resursi, znanje i opredeljenost da unapreÄ‘uje, razvija i povezuje gasnu infrastrukturu Srbije sa zemljama u okruĹženju.

JP ’Srbijagas’, sa sediĹĄtem u Novom Sadu, osnovano je 1. oktobra 2005. godine odlukom Vlade Republike Srbije. DanaĹĄnji Srbijagas nastao je u procesu restrukturiranja NIS-a, iz organizacionih delova NIS-Gas, NISEnergogas i NIS-Jugopetrol (Plinara i RJ Gas, PanÄ?evo), koji su razvijali gasni sektor preko pedeset godina.

JP ’Srbijagas’ obavlja delatnosti od javnog znaÄ?aja i opĹĄteg interesa drĹžave, a osnovne obaveze su: t 4JHVSOP TOBCEFWBOKF USäJĂ?UB QSJSPEOJN HBTPN t 3 B[WPK J CF[CFEOP GVOLDJPOJTBOKF USBOTQPSUOPH EJTUSJCVUJWOPH J skladiĹĄnog sistema t 3B[WPK NPHVÇŽOPTUJ [B VTQPTUBWMKBOKF OPWJI QSBWBDB J J[WPSB TOBCEFWBOKB kroz povezivanje sa transportnim sistemima sa zemljama u okruĹženju t 3B[WPK QSJODJQB SBDJPOBMOF J FOFSHFUTLJ FGJLBTOF QSJNFOF QSJSPEOPH HBTB uz poĹĄtovanje zaĹĄtite Ĺživotne sredine i principa odrĹživog razvoja Srpska gasna industrija ima tradiciju od preko pedeset godina. Godine, koje su deo istorije JP ’Srbijagas’ su: t o QSWP HBTOP QPMKF QSPOBĂŞFOP KF V 7FMJLPK (SFEJ LPE ;SFOKBOJOB t o QPÇ?FUBL J[HSBEOKF HBTPWPEOPH TJTUFNB [B USBOTQPSU t o [BWSĂ?FUBL EFPOJDF USBOTQPSUOPH HBTPWPEB .PLSJO ,JLJOEB &MFNJS Velika Greda-PanÄ?evo t o TUBWMKBOKF V GVOLDJKV USBOTQPSUOPH HBTPWPEB )PSHPĂ? #BUBKOJDB (ÂŤstubÂť ili glavni deo gasnog transportnog sistema Srbije) t o QPÇ?FUBL USBO[JUB QSJSPEOPH HBTB [B #PTOV J )FSDFHPWJOV t o QPÇ?FUBL J[HSBEOKF USBOTQPSUOPH HBTPWPEB V DFOUSBMOPK 4SCJKJ t o QPÇ?FUBL SBEB OB QSPHSBNV SB[WPKB EJTUSJCVUJWOPH TJTUFNB t o QPÇ?FUBL J[HSBEOKF HBTOF EJTUSJCVUJWOF NSFäF V DFOUSBMOPK 4SCJKJ t o QPÇ?FUBL J[HSBEOKF EFPOJDF USBOTQPSUOPH TJTUFNB 1PKBUF /JĂ?

MISIJA JP ’SRBIJAGAS’ t EB QPV[EBOP CMBHPWSFNFOP J LPOUJOVJSBOP TOBCEFWBNP QPUSPĂ?BÇ?F QSirodnim gasom t EB VÇ?JOJNP TWF LBLP CJ QSJSPEOJ HBT LBP FOFSHFOU [BV[FP [OBÇ?BKOJKF mesto na energetskom trĹžiĹĄtu Srbije t EB VTBHMBTJNP QPTMPWBOKF TB FWSPQTLJN EJSFLUJWBNB t EB QPWFÇŽBNP VÇ?FĂ?ÇŽF QSJSPEOPH HBTB V FOFSHFUTLPN CJMBOTV 4SCJKF J pribliĹžimo ga nivou evropskih zemalja t EB QPWFäFNP OBĂ? HBTPWPEOJ TJTUFN TB TJTUFNJNB TVTFEOJI [FNBMKB J UBko obezbedimo nove pravce i izvore snabdevanja.

24 / Energetski sektor Srbije 2009

t o QPÇ?FUBL SBEPWB OB QSPMB[V EFMB USBOTQPSUOPH HBTPWPEB JTQPE Dunava kod BeĹĄke t o QPÇ?FUBL SBEPWB OB 1PE[FNOPN TLMBEJĂ?UV HBTB #BOBUTLJ %WPS t o QPUQJTJWBOKF 4QPSB[VNB P TBSBEOKJ TB SVTLJN (BTQSPNPN V SFBMizaciji projekta izgradnje gasovoda za tranzit prirodnog gasa preko teritorije Republike Srbije Kompanija danas zapoĹĄljava neĹĄto viĹĄe od 1.000 radnika u celoj Republici i ima organizacionu strukturu primerenu zahtevima trĹžiĹĄta. U kvalifikacionoj strukturi dominira struÄ?ni kadar, jer gotovo trećinu Ä?ine zaposleni sa visokom struÄ?nom spremom-inĹženjeri raznih struka, ekonomisti, pravnici. JP ’Srbijagas’ raspolaĹže dobrom kadrovskom i materijalnom osnovom, objedinjuje znanja i iskustva steÄ?ena dugogodiĹĄnjim radom, pre svega u oblasti transporta i distribucije, kao i trgovine i skladiĹĄtenja prirodnog gasa. Javno preduzeće ’Srbijagas’ poseduje devet licenci za obavljanje Energetske delatnosti, koje je izdala Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS): t 5SBOTQPSU QSJSPEOPH HBTB t 6QSBWMKBOKF USBOTQPSUOJN TJTUFNPN [B QSJSPEOJ HBT t %JTUSJCVDJKB QSJSPEOPH HBTB t 6QSBWMKBOKF EJTUSJCVUJWOJN TJTUFNPN [B QSJSPEOJ HBT t 4LMBEJĂ?UFOKF QSJSPEOPH HBTB t 6QSBWMKBOKF TLMBEJĂ?UFN QSJSPEOPH HBTB t 5SHPWJOB OB NBMP QSJSPEOJN HBTPN [B QPUSFCF UBSJGOPH TJTUFNB t 5SHPWJOB QSJSPEOJN HBTPN SBEJ TOBCEFWBOKB UBSJGOJI LVQBDB t 5SHPWJOB QSJSPEOJN HBTPN OB TMPCPEOPN USäJĂ?UV JP ’Srbijagas’ svake godine snabdeva velike industrijske potroĹĄaÄ?e i distributere, povezane na gasovodni transportni sistem, sa viĹĄe od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Gasovodnim transportnim sistemom – gasovodima visokog pritiska od 16 do 50 bar, ukupne duĹžine viĹĄe od 2.100 km, obavlja se pouzdan i neprekidan transport prirodnog gasa. Jedan krak magistralnog gasovodnog sistema (preko Zvornika) omogućava transport gasa preko Republike Srbije do Bosne i Hercegovine. Distributivni gasovodni sistem JP ’Srbijagas’ obuhvata gasovode srednjeg pritiska od Ä?etiri do 16 bar, u duĹžini od oko 650 kilometara i gasovode niskog pritiska do Ä?etiri bar, Ä?ija duĹžina iznosi viĹĄe od 3.000 km. JP ’Srbijagas’ delatnost distribucije intenzivno razvija od kraja proĹĄlog i poÄ?etka ovog veka, tako da je danas viĹĄe od 70.000 potroĹĄaÄ?a prikljuÄ?eno na distributivnu gasnu mreĹžu JP ’Srbijagas’. PSG ’Banatski Dvor’ predstavlja delimiÄ?no iscrpljeno vodonaporno gasno leĹžiĹĄte.

Podzemno skladiĹĄte je trenutno najznaÄ?ajnija investicija u gasnom sektoru u Srbiji. ZavrĹĄetkom I faze izgradnje omogućilo bi se skladiĹĄtenje 300 miliona m3 gasa, a nakon potpune izgradnje kapacitet bi iznosio 800 miliona m3 prirodnog gasa.

Javno preduzeće ’Srbijagas’ Novi Sad, Narodnog fronta 12

Energetski sektor Srbije 2009 / 25

GAS

RUTE ZA TRANSPORT

KROZ SRBIJU Srbija je u nezavidnoj poziciji, jer je u potpunosti zavisna od tranzitnog pravca kroz Mađarsku, koji je u zimskom periodu ograničenog kapacitet i ne zadovoljava domaće potrebe za gasom Jasna PETROVIĆ

S

igurno, stabilno i pouzdano snabdevanje gasom najvažniji je zahtev koji mora biti ispunjen kada su u pitanju potrošači. Kriza u snabdevanju gasom koja je za nama, na najsuroviji način je pokazala koliki mogu biti problemi u

26 / Energetski sektor Srbije 2009

obezbeđenju neophodnih količina gasa, kaže Saša Ilić, direktor fabrike za proizvodnju tečnog naftnog gasa u NIS -u i bivši generalni direktor Srbijagasa, dodajući da gradnja Južnog toka mora biti prioritet Srbije. To je način da se pitanje dalje gasifikacije i bezbednost snabdevanja ovim energentom u budućnosti dugotrajno reši.

U planu je bilo, kaže Ilić, da se ovaj problem reši pov-

Rute za transport energenata u Evropu predstavljaju veoma važna politička pitanja koja se tiču mnogih evropskih zemalja ezivanjem sa gasovodnim sistemima zemalja u okruženju.

U ovom trenutku aktuelna inicijativa mađarske nacionalne kompanije za transport gasa MOL, upravo predviđa jednu ovakvu konekciju na svim nivoima od tehničkog, komercijalnog do pravnog koje bi obuhvatilo sve zemlje jugoistočne Evrope.

Gasovod Južni tok predstavlja novi transportni pravac za dopremanje gasa iz Rusije, preko crnomorskog basena i Bugarske, a zatim, severnim pravcem, preko Srbije, Mađarske do Austrije i južnim pravcem preko Grčke do Italije. Izgradnjom ovog gasovoda bi se iz osnove promenila pozicija Srbije, koja bi umesto na kraju lanca snabdevanja gasom našla u njegovoj sredini.

Prema Ilićevim rečima, značaj izgradnje ovog međunarodnog gasovoda za dalji razvoj Srbije je višestruk. „Srbija je u nezavidnoj poziciji, jer je u potpunosti zavisna od tranzitnog pravca kroz Mađarsku, koji je u zimskom periodu ograničenog kapacitet i ne zadovoljava domaće potrebe za gasom. Strategijom razvoja energetike do 2015. godine, predviđeno je da u Srbiji bude 400.000 gasifikovanih domaćinstava. Sada ih je oko 150.000“, ističe Ilić.

Problem pokušava da se reši izgradnjom podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor iz kojeg bi se zimi povlačile nedostajuće količine. I nakon početka korišćenja podzemnog skladišta ostaće tehnološki problem da će više od 90 odsto ukupnih srpskih potreba dolaziti transportnim pravcem koji je najopterećeniji i podložan raznim tehničkim i drugim ograničenjima.

Trenutno postoje veliki tehnološki problemi da se uredno cele godine snabdevaju gasom regioni koji se nalaze na jugu i jugozapadu zemlje, odnosno, na kraju gasovodnog sistema. U tim krajevima se još uvek ne može u zimskom periodu u slučaju duge i hladne zime, garantovati redovno snabdevanje gasom. Tek završetkom projekta Južni tok će to biti omogućeno.

Dalja gasifikacija pokreće nove investicione cikluse, obezbeđuje se stabilnost i ravnoteža kompletnog energetskog sistema zemlje. „Nedostatak gasa izaziva prelazak pojedinih potrošača na druge energente. U gradskim zonama, to je najčešće električna energija. Time se pravi disbalans u potrebama i raspoloživoj električnoj energiji i ugrožava funkcionisanje i elektroenergetskog sistema. Izgradnjom gasovo-

da Južni tok izbeći će se situacija nestašice prirodnog gasa i samim time ugrožavanja ostalih energetskih sistema“, kategoričan je naš sagovornik.

Planirani kapacitet podzemnog skladišta od oko 800 miliona kubika gasa prevazilazi potrebe Srbije za skladištenjem. Izgradnjom međunarodnog gasovoda Srbija će uvećati mogućnost da se deo količina, koje su iznad domaćih potreba, uslužno skladišti i za ostale zemlje kroz koje prolazi ovaj gasovod. Otvara se, dakle, mogućnost za izgradnju gasnih termoelektrana.

Rešen problem snabdevanja energijom je jedan od osnovnih preduslova za dalji razvoj industrije i povećana strana ulaganja u Srbiju. Već sada postoje najave velikih industrijskih potrošača da povećaju potrošnju. Kada se tome doda da će ubuduće potrošnja u skladu sa potrebama svih vrsta potrošača biti moguća na svim lokacijama u zemlji, otvara se velika perspektiva za dalja ulaganja u Srbiju.

Uspostavljanje dugoročnog partnerskog odnosa sa Gaspromom je neophodan uslov da bi se ostvarili najpovoljniji dugoročni aranžman za isporuku prirodnog gasa. Čvrste partnerske veze sa najvećom energetskom kompanijom na svetu, koja pri tom ima i najveće rezerve prirodnog gasa, mogu rezultirati postizanjem povoljnijih dugoročnih aranžmana za snabdevanje prirodnim gasom.

Posmatrajući globalnu situaciju u Evropi, vidimo da se na takve poteze odlučuju i, najveće i, najrazvijenije zemlje poput Nemačke.

Ilić priznaje da je sadašnji trenutak najteži od vremena kada je 2000. stabilizovano snabdevanje prirodnim gasom tržišta Srbije. Turbulencije na svetskom tržištu nafte su se s kašnjenjem od pola godine odrazile i na cenu prirodnog gasa. Svetska kriza je, takođe, doprinela da se potrošnja gasa u zemlji smanji. Trenutni problemi ipak ne smeju

GASNE TERMOELEKTRANE

„Z

a razliku od sadašnjeg trenutka otvara se realna tehnička mogućnost da se gasom snabdevaju bar još dve termoelektrane na gas u Srbiji, koje bi dodatno doprinele urednom i stabilnom snabdevanju potrošača. Njihova izgradnja, takođe, pokreće veliki investicioni ciklus. Stvara se daleko povoljnija klima za investiranje u razvoj industrije u Srbiji pošto će biti rešeno pitanje snabdevanja energijom svih krajeva zemlje“, ističe Ilić.

Saša Ilić, direktor u NIS-TNG

Energetski sektor Srbije 2009 / 27

GAS UVOZNA ZAVISNOST

O

snovne karateristike gasnog sektora u Srbiji su velika zavisnost od uvoza iz Rusije više od 90 odsto ukupnih srpskih potreba i velika neravnomernost između zimske i letnje potrošnje, čak četiri prema jedan. S obzirom na to da su šanse za otkrivanje novih rezervi prirodnog gasa na teritoriji Srbije sve manje, teško je očekivati da će se zavisnost od uvoza smanjiti, nego će sa porastom potrošnje samo postajati još veća.

Uspostavljanje dugoročnog partnerskog odnosa sa Gaspromom je neophodan uslov da bi se ostvarili najpovoljniji dugoročni aranžmani za isporuku prirodnog gasa

biti problem za realizaciju konačnog cilja kada je razvoj gasifikacije Srbije u pitanju, a to je potpuna gasifikacija zemlje uz snabdevanje potrošača gasa pod najpovoljnijim tehničkim i komercijalnim uslovima.

Prema njegovim rečima, aktivnostima koje su u toku, a pre svega završetkom izgradnje podzemnog skladišta i gasovoda Južni tok i daljom izgradnjom gasovodne infrastrukture, realno je očekivati da će se udeo prirodnog gasa u obezbeđenju ukupne energije za zemlju povećati sa sadašnjih 12 na oko 20 odsto tokom narednih deset do 15 godina“, ističe Ilić.

Kada je u pitanju neravnomernost potrošnje prirodnog gasa i tu se očekuje dalje povećanje potrošnje zbog priključenja novih potrošača, koji će koristi prirodni gas za grejanje. Jedini način da se prevaziđe velika neravnomernost u potrošnji prirodnog gasa u zimskom i letnjem periodu je upravo u gradnji rezervoara. Time bi se omogućilo uskladištenje viškova uvoznog gasa iz gasovodnog sistema u letnjem periodu, obezbeđenje neprekidne i ravnomerne proizvodnje gasa iz sopstvenih ležišta, eliminisanje sezon28 / Energetski sektor Srbije 2009

skih nesklada proizvodnje i potrošnje gasa, kao i optimalno korišćenje tranzitnog i transportnog sistema gasovoda. Na taj način bilo bi rešeno pokrivanje vršne potrošnje gasa u zimskom periodu, omogućavanje rada gasovodnog sistema u vanrednim okolnostima, proširenje gasovodnog sistema, izbegavanje vršne potrošnje električne energije u zimskom periodu, kao i eliminisanje troškova zakupa skladišta gasa u inostranstvu.

Na konstataciju da iz EU sve češće stižu najave da je gradnja konkurentnog gasovoda Nabuka izvesnija od Južnog toka, upravo zbog lošeg iskustva koje su zemlje EU s isporukama ruskog gasa tokom januara, Ilić kaže da za razliku od ovog američkog projekta, Južni tok, sada je već izvesno, ima dovoljne rezerve gasa za svoj projektovani gasovod. Međutim, činjenica je da potrošače ne interesuje ko je za to kriv i umeju da kažu da je isporuka iz Rusije preko Ukrajine u potpunosti nepouzdana.

Kako bi međutim, obezbedili snabdevanje najvećih evropskih potrošača gasa Rusija radi i na projektu gradnje Severni tok kojim bi se gas transportovao ka Nemačkoj, jednoj od najvećih potrošača. Ovaj projekat se, međutim, smatra kontraverznim, i sa stanovišta životne sredine i rizika po bezbednost u nekim zemljama, kao što su Poljska i baltičke države, koje više podržavaju kopnene gasovode preko teritorija svojih zemalja.

U igri je i projekat Beli tok (takođe poznat kao gasovod Gruzije-Ukrajine-EU) kojim bi se transportovao gas iz regiona Kaspijskog mora prema Ukrajini i dalje prema Poljskoj.

Rute za transport energenata u Evropu predstavljaju veoma važna politička pitanja koja se tiču mnogih evropskih zemalja, Rusije i centralnoazijskih izvoznika energenata. Alternativa ruskom monopolu na isporuku energenata jeste zajednički stav istočnoevropskih zemalja koje predlažu alternativne koridore za transport gasa u Evropu.

Pod pretpostavkom da EU ima snažan zajednički stav oko spoljne energetske politike, pojavljuje se mogućnost manevrisanja između isporuke iz Rusije i centralne Azije.

To takođe snažno podržavaju SAD, pošto su zainteresovane za smanjenje uticaja Irana i Rusije u regionu, kaže Viktor Stefanishin iz istraživački tim Erste Ukrajina.

Energetski sektor Srbije 2009 / 29

BANATSKI DVOR

SKLADIŠTE GASA Srbija uvozi 90 odsto gasa iz Rusije, dok ostale potrebe zadovoljava domaćom proizvodnjom ovog energenta Miroslav KOVAČ Foto: Slobodan JOTIĆ

S

rbija je prethodnih godina platila visoku cenu stalnog odlaganja završetka skladišta gasa Banatski Dvor. Šteta se sigurno meri milijardama dinara, a napravljena je privredi, toplanama i građanima koji koriste prirodni gas. Jedino skladište može Srbiji da pruži sigurnost kada se smanje ili potpuno prestanu isporuke gasa iz Rusije. A, snabdevanje iz ove zemlje posebno je bilo kritično poslednjih nekoliko godina zbog spora sa Ukrajinom. Prema najavama nadležnih, već ove zime eventualni problemi biće sanirani.

Međutim, stručnjaci nisu baš optimisti.

Problemi u isporukama gasa iz Rusije najdrastičniji su bili prošle zime, kada su uvedene i restrikcije potrošačima.

Gasna kriza trajala je od 8. do 20. januara. Naime, Srbija uvozi 90 odsto gasa iz Rusije, dok ostale potrebe zadovol-

30 / Energetski sektor Srbije 2009

java domaćom proizvodnjom, koja je nekada bila 25 odsto potreba, ali je zbog nedostatka istraživanja opala.

Godišnja potrošnja je 2,5 milijarde kubnih metara gasa.

Najveći potrošači gasa u Srbiji su privreda sa 59 odsto, građani sa 27 odsto i daljinski sistemi grejanja sa 12 procenata. Prioritetni potrošači su škole, bolnice, socijalne ustanove, preduzeća od opšteg značaja. Međutim, mnogi od njih prošle zime nisu imali gas. Privreda i toplane su se snalazile kako su znale i umele. Oni sistemi daljinskog grejanja koji su mogli, prelazili su na alternativna goriva, najčešće mazut, ali čak devet toplana to nije moglo da uradi. Najveći broj preduzeća, potrošača gasa, nije radio. „Pri niskim temperaturama Srbiji je dnevno potrebno od deset do 12 miliona kubika gasa. Međutim, tokom te dve nedelje Srbija je imala na raspolaganju oko pet miliona kubika iz uvoza, iz Mađarske i Nemačke, i oko jedan milion kubika gasa iz Banatskog Dvora i domaće proizvodnje. Samo iz skladišta dobijalo se oko pola miliona ku-

Prema najavama nadležnih iz ’Srbijagsa’, već ove zime eventualni problemi sa gasnim skladištem biće sanirani bika dnevno, iako je unutra bilo više od sto miliona kubika. Problem je bio u tome što nije moglo da se izvuče više gasa, jer ovaj rezervoar nije bio za to tehnički opremljen. Hrvatska je na primer iz svog skladišta, čija gradnja je započeta pre četvrt veka kao i našeg skladišta, vadila mnogo više i tako lakše pokrivala manjak zbog gasne krize“, kaže Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas.

GASNA KRIZA Procene o šteti zbog gasne krize bile su različite. Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je 59 srpskih kompanija redukovalo ili u potpunosti obustavilo proizvodnju zbog nestašice gasa. Međutim, njihova pretpostavka je da je postojalo još najmanje toliko preduzeća za koje Unija nije imala podatke, pa je procena da je srpska privreda za osam radnih dana izgubila ukupno 3,8 milijardi dinara. Situacija je posebno bila teška, kako navode, u izvozno orijentisanim preduzećima kao što su Fabrika vagona u Kraljevu, Želvoz, Livnica DIP u Novom Sadu, koja su imala ugovorene poslove za kraj januara, februar i mart sa partnerima iz Evropske unije. „Otkako je počela svetska ekonomske kriza poslovi se teško dobijaju, a svako kašnjenje firme moraju da nadoknade time što će plaćati dodatne penale naručiocima posla“, navode u Uniji. Nadležni, međutim, nisu delili njihovu zabrinutost.

Ministar rudarstva i energetike, Petar Škundrić izjavio je da su posledice gasne krize bile minimalne. On smatra da se Srbija najbolje snašla od svih zemalja koje su bile pogođene nestašicom.Intervencijom predsednika Borisa Tadića Nemačka i Mađarska obezbedile su interventan uvoz. Čelnici ’Srbijagasa’ probali su da nabave gas od Mađara, ali su ostali kratkih rukava. Da nije bilo tih pet miliona kubika gasa iz uvoza, Srbija bi dnevno imala tek jedan milion, odnosno, de-

REGIONALNI IGRAČ

U

’Srbijagasu’ ističu da Srbija ima uslove za najmanje još jedno regionalno skladište plina i to u Mokrinu. „Srbija bi mogla da bude važan regionalni skladišni operater sa pet do sedam milijardi kubnih metara što znači da bi bili dominantan igrač u jugoistočnoj Evropi”, dodaju u ovom javnom preduzeću. Među stručnjacima kao još jedno mesto za rezervoar spominje se i Ostrovo kod Požarevca. Neke preliminarne analize su urađene, ali je za ozbiljnija razmatranja potrebno obaviti dodatna istraživanja. Još jedna od opcija je i povezivanje četiri ispražnjena ležišta gasa u blizini Banatskog Dvora sa ovim skladištem.

Vojislav Vuletić, gen. sekretar Udruženja za gas seti deo svojih potreba. A i to je trebalo platiti.

Direktor ’Srbijagasa’, Dušan Bajatović saopštio je da su Mađarska i Nemačka isporučile Srbiji oko 54 miliona kubnih metara gasa, što je koštalo oko 24 miliona evra. Novac je odmah morao da bude obezbeđen. Bilo je reči i o traženju naknade štete od Rusije, Ukrajine ili Mađarske zbog prekida isporuka, međutim, ubrzo se shvatilo da od toga nema ništa. Slično su najavljivale i druge zemlje koje su bile pogođene, ali zasad nijedna nije uspela da se naplati.

PLAN IZGRADNJE Ideja o izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru pojavila se krajem 80-ih godina. Odabrano je skoro iscrpljeno ležište gasa oko 22 kilometra istočno od Zrenjanina i 44 kilometra udaljeno od glavnog gasnog razvodnog čvora ’Srbijagasa’ u Gospođincima. Nakon potpune izgradnje kapacitet bi trebalo da iznosi 800 miliona kubika, a gradnja je trebalo da se odvija u tri faze i da se završi za deset godina. Za dostizanje punog kapaciteta skladišta od oko 800 miliona kubika planirana je investicija od oko 150 miliona evra, što za radove, što za kupovinu gasa. Za 25 godina eksploatacije, prema procenama ’Srbijagasa’, skladište bi moglo da donese dobit od oko 320 miliona evra.

Do pre nekoliko godina sve je išlo prilično traljavo, čak je za vreme sankcija situacija pogoršana, jer je izvađen i ’jastučni gas’ koji je morao da ostane unutra kao podloga za rad skladišta. Ovaj gas je u suštini isti kao i onaj koji se koristi u potrošnji, pa je tadašnja vlast zbog teške ekonomske situacije pribegla krajnje neracionalnom potezu koji se i danas plaća.

Energetski sektor Srbije 2009 / 31

BANATSKI DVOR NOVAC IZ NIP-a

V

‘Srbijagas’

Problemi u isporukama gasa iz Rusije najdrastičniji su bili prošle zime, kada su uvedene i restrikcije potrošačima Posle oktobarskih promena malo toga se promenilo u vezi skladišta. Prva dva ministra energetike, Goran Novaković i Kori Udovički, skoro da se i nisu time bavili. Radomir Naumov, suočen sa velikim problemima u obezbeđivanju dovoljno gasa, govorio je stalno da će skladište gasa biti završeno, ali ništa nije bilo od toga. Aleksandar Popović je uradio najviše, jer je za vreme njegovog ministrovanja u skladište ubačeno oko 130 miliona kubika gasa. Strane kompanije poput OMV-a i MOL bile su zainteresovane da uđu u ovu investiciju, ali nikada nije postignut dogovor. Država je koketirala sa svima, pa i sa ruskim ’Gaspromom’. Na kraju je skladište gasa postalo deo međudržavnog Sporazuma Rusije i Srbije o saradnji u oblasti nafte i gasa, pa će od dogovora sa Rusima zavisiti njegova sudbina.

KAPACITET Prema međudržavnom Sporazumu Banatski Dvor imaće kapacitet najmanje 300 miliona kubnih metara gasa, protoka najmanje 1,6 miliona kubnih metara dnevno, a dve strane će precizirati njegove karakteristike nakon sprovođenja neophodnih istraživanja. Povećanje kapaciteta zavisiće od kapaciteta gasovoda ’Južni tok’ kroz Srbiju. Ovako veliki projekat mora na svojoj trasi da ima velika skladišta, pa bi sudbina Banatskog Dvora trebalo da bude izvesna.

Posle Sporazuma potpisan je i Memorandum o razumevanju o skladištu gasa Banatski Dvor, krajem 2008. godine. U njemu je navedeno da će do 1. jula ove godine obe strane doneti ’konačnu investicionu odluku’ o projektu.

Memorandumom su ’Srbijagasu’ vezane ruke do kraja ove godine, koliko je njegovo važenje, jer ne sme da pregovara 32 / Energetski sektor Srbije 2009

erica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan, usred gasne krize izjavila je da je za skladište gasa u Banatskom Dvoru za tri godine iz NIP-a izdvojeno 490,9 miliona dinara. Ona je navela da to samo polovina potrebnih sredstava, koja su bila predviđena projektom za to skladište gasa. „Nastavak finansiranja je planiran i za 2009. godinu i razgovori sa predstavnicima Ministarstva energetike su već vođeni“, rekla je ministarka. Izjava je odmah digla prašinu, jer su se ministri energetike osetili prozvanim. Jedni su tvrdili da novac uopšte nije došao do Ministarstva odnosno skladišta, a drugi da su sva sredstva uložena kako je i planirano. Upućeni kažu da je skoro izvesno da pola milijarde nije završilo u skladištu, jer bi ono bilo u mnogo boljem stanu. Nezvanično se i spominjalo da je novac iskorišćen za predizborne kampanje stranaka na vlasti. Na kraju je sve zaboravljeno. ni sa jednom kompanijom osim sa ’Gaspromom’.

U ’Srbijagasu’ kažu da se trenutno razmatraju finansijski aspekti formiranja zajedničkog preduzeća i načini upravljanja Banatskim Dvorom. Svesni činjenice da bi Rusi mogli da okasne sa odlukom i suočeni velikim pritiskom javnosti tokom poslednje gasne krize nadležni su odlučili da ne čekajući Ruse krenu u završetak skladišta. Generalni direktor ’Srbijagasa’, Dušan Bajatović i vlasnik austrijske kompanije ’Hit’, Vilhem Huber potpisali su 10. aprila ugovor o izgradnji nove proizvodne linije u podzemnom skladištu gasa. Posao je vredan 5,5 miliona evra, finansira ga ’Srbijagas’ iz svog budžeta, a planirano je da bude završen za 233 dana. „Novim postrojenjem biće omogućena proizvodnja pet miliona kubika gasa dnevno, što će garantovati redovno snabdevanje građana i daljinskih sistema grejanja punih 60 dana.

Drugi deo radova u skladištu, uključujući i nove bušotine, obaviće radnici ’Srbijagasa’. Dodatnim angažovanjem podizvođača pomoći će se zaposlenima u ’Naftagasu’ da što pre završe gasovod između Banatskog Dvora i crpne stanice u Gospođincima u dužini od oko 45 kilometara“, kažu u ’Srbijagasu’.

Vuletić je, međutim, skeptičan. „Za dovršetak prve faze, koja predviđa da skladište ima kapacitet od oko 300 miliona kubika, potrebno je da se obavi dosta ozbiljnih radova, pre svega, da se završi dvosmerni gasovod Gospođinci - Banatski Dvor, nove bušotine za izvlačenje gasa, nabavka i ugradnja kompresora. To nije lako uraditi u kratkom roku, jer je potrebno više novca nego što se spominje, a i nabavka opreme traje duže. Uprkos najavama nadležnih, mislim da skladište i naredne zime neće biti spremno za izvlačenje većih količina gasa“, upozorava generalni sekretar Udruženja gasa. Prema rečima Vuletića, Srbija bi trebalo da nastavi da iznajmljuje skladišta gasa dok ne bude gotov Banatski Dvor, kako bi obezbedila dovoljne količine tog energenta u zimskom periodu..

VESTI IZ REGIONA ČEZ T RAŽI ARBITRAŽU

Č

eški elektroenergetski gigant ČEZ podneo je predlog da njegov spor sa bosanskim partnerima oko projekta termoelektrane Gacko reši međunarodni arbitražni sud.

“Visinu sume ni druge detalje ČEZ neće u toku arbitraže komentarisati”, rekla je portparolka preduzeća, Eva Novakova govoreći o predlogu arbitražnom sudu da reši spor oko do sada najvećeg češkog stranog ulaganja, projekta vrednog 1,4 milijarde evra.

ČEZ je u sporu sa Elektroprivredom Republike Srpske (ERS) jer nije ispunila obavezu iz ugovora da u zajedničko preduzeće Nove elektrane RS (NERS), osnovano da realizuje novu termoelektranu Gacko snage 660 megavata i otvaranje rudnika uglja, do proleća prošle godine prevede aktive preduzeća RiTE Gacko.

Dodatno je projekt iskomplikovao spor ERS sa malim akcionarima RiTE Gacko i ČEZ je iskoristio opciju iz ugovora za koju je imao rok do kraja januara da se povuče iz projekta i ponudi na prodaju svoj udeo od 51 odsto u zajedničkom preduzeću NERS. ČEZ nije saopštio kolika je suma za koju nudi otkup svog udela u NERS a prema nezvaničnim procenama analitičara reč je o 200 hiljada evra uz nedefinisana sredstva iz poslovnog kredita.

Izvor: Beta

JUŽNI TOK PRE NABUKA

R

uski ministar za energetiku, Sergej Šmatko izjavio je da će projekt gasovoda Južni tok biti završen pre nego alteranativni gasovod Nabuko. Šmatko je rekao da je realizacija projekta ’Nabuko’ još pod znakom pitanja, za razliku od ’Južnog toka’, u

čijoj gradnji osim Rusije treba da učestvuju Bugarska, Srbija, Grčka i Italija. “Ključni dokumenti za izgradnju ’Južnog toka’ su potpisani i u najskorije vreme će se pristupiti realizaciji tog projekta”, rekao je Šmatko.

On je dodao da oko ’Nabuka’ ima još dosta nejasnoća, uključujući, između ostalog, problem nedovoljne količine prirodnog gasa za transport tim gasovodom, kao i pitanje cene te sirovine za krajnje potrošače. Moskva se nada, kako je u intervjuu listu ’Nezavisimaja gazeta’ izjavio stalni predstavnik Rusije u Evropskoj uniji (EU), Vladimir Čižov, da će 27-člani blok država dati prioritetni status energetskom projektu ’Južni tok’. Čižov je ukazao na nameru Moskve da najnovije predloge u oblasti energije razmotri na predstojećem samitu Rusija - EU u Habarovsku, izraživši istovremeno očekivanje da će Unija pridati ’Južnom toku’ vrhunski značaj, kao što je to već učinila sa gasovodom ’Severni tok’.

Takav status gasovoda ’Južni tok’ podrazumeva, prema rečima Čižova, usvajanje odgovarajućih dokumenata u institucijama EU. Zvaničnici ruskog ’Gasproma’ tvrde da će izgradnja ’Južnog toka’ koštati oko 8,7 milijardi dolara, dok ’Nezavisimaja gazeta’ navodi, pozivajući se na mišljenje stručnjaka, da će gradnja tog gasovoda koštati trostruko više. Međunarodni gasovod ’Nabuko’, dužine od 3,3 hiljade kilometara, trebalo bi da se izgradi na prostoru od srednje Azije i bio bi prvenstveno namenjen tržištu Nemačke i Austrije, sa godišnjim kapacitetom od 26 do 32 milijarde kubika gasa. Početna cena izgradnje ’Nabuka’, koji bi u potpunosti trebalo da zaobiđe teritoriju Rusije, je 7,9 milijardi evra (oko 10,5 milijardi dolara). Neke zapadne zemlje, a pre svega SAD, insistiraju na izgradnji tog gasovoda, “u cilju diverzifikacije energetskih izvora” i smanjenja zavisnosti EU od ruskog gasa.

GUBICI U PRVOM KVARTALU

N

ajveća mađarska gasna i naftna kompanija MOL mogla bi da zabeleži treći uzastopni kvartalni gubitak zbog revalorizacije duga nakon slabljenja forinte. Sedam

analitičara koje je anketirao Bloomberg očekuje da će MOL izvestiti o gubitku u iznosu od 65,4 milijardi forinti (308 miliona dolara), u poređenju s neto dobiti od 65 miliona forinti u istom razdoblju godinu ranije.

Operativna dobit verovatno se u proteklom tromesečju spustila 21 odsto na 67 milijardi forinti. Mađarska je valuta u martu rekordno oslabila u odnosu na evro, a prema dolaru je pala najviše u poslednjih sedam godina, što je povećalo vrednost MOL-ovog duga izraženog u stranoj valuti.

Izvor: SEEbiz

GASPROM: “JUŽNI TOK“ PRIORITET EU

R

uski Gasprom namerava da uskoro podnese zahtev da se projekat gasovoda Južni tok uključi u spisak prioritetnih projekata Evropske unije. Zamenik šefa upravnog odbora te kompanije Aleksandar Medvedev je rekao da Gasprom “ne vidi neophodnu podršku” za taj projekat i da “ne vidi osnove zašto bi on bio odbijen”.

Prema njegovim rečima, Gasprom ne vidi kod evropskih političara da ulažu napore da se ne ponovi situacija od 2006. i 2009. godine, u vreme gasnog konflikta sa Ukrajinom.

Medvedev je najavio da Gasprom namerava da uveća udeo na evropskom tržištu gasa sa 25 odsto na 30 odsto do 2015. godine. On je izrazio nadu da će izgradnja gasovoda Severni tok početi na vreme, 2010. godine.

Zajednička kompanija francuskih energetskih firmi ’Gaz de Frans’ (GDF) i ’Suez’ će do septembra ove godine postati akcionar kompanije zadužene za izgradnju gasovoda ’Severni tok’ od Rusije do Nemačke ispod Baltičkog mora. Najveći akcionar ’Severnog toka’ je ruski holding Gasprom, koji kontroliše 51 odsto akcija kompanije operatora gasovoda.

Izvor: Beta, Tanjug Energetski sektor Srbije 2009 / 33

PANEVROPSKI NAFTOVOD

ENERGETSKI KORIDOR VODI KROZ SRBIJU Procenjuje se da bi se ovim naftovodom godišnje moglo transportovati oko 50 miliona tona nafte, kao i da bi u trasu dužine 1.400 kilometara trebalo da bude uloženo oko 3,2 milijardi evra Jasna PETROVIĆ

M

eđudržavni komitet za gradnju Panevropskog naftovoda trebalo bi početkom juna vladama zemalja preko kojih bi cevovod bio građen (Rumunija, Srbija, Hrvatska, Italija i Slovenija) da da preporuku da se ovaj projekat proglasi energetskim koridorom. Ukoliko bi Vlade ovih zemalja dale zeleno svetlo, automatski bi se dobila saglasnost i da se na istom koridoru, paralelno s Panevropskim naftovodom, izgradili i gasovod koji bi povezivao Konstancu i Trst, potvrdio je prof. dr Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike.

34 / Energetski sektor Srbije 2009

„Ova inicijativa zasniva se na činjenici da su pravno - imovinski odnosi Panevropskog koridora rešeni na 90 odsto putanje imajući u vidu činjenicu da se koristi postojeća trasa Jadranskog naftovoda“, kaže Sokolović.

Na ideju da trase naftovoda i gasovoda idu paralelno došlo se posle inicijative da se otvore terminali za tečni prirodni gas u Konstanci, Trstu i Krku čime bi se dodatno obezbedila sigurnost snabdevanja gasom u regionu. Procene su da bi terminalom Krk prolazilo oko osam milijardi kubika gasa, a Konstancom oko 15 milijardi.

Prema rečima prof. Sokolovića projektovani kapacitet i količine gasa ako se bilansira s kapacitetom gasovoda Južni tok prevazišao bi predviđenu potrošnju gasa u regionu jugoistočne Evrope, a na ovaj način bi se obezbedilo dodatno snabdevanje tržišta centralne Evrope.

Ceo ovaj projekat radi se u cilju diverzifikacije, odnosno postojanja više različitih pravaca snabdevanja gasom i to tako što bi se za ove potrebe dovodio gas iz Katara, tačnije iz zemalja iz kojih klasičnim cevovodima ne može da se dopremi, jer nisu geografski u mogućnosti da budu povezani s energetskim gasnim tržištem, pojašnjava Sokolović.

Pored uobičajenih glavnih izvora snabdevanja gasom na ovaj način gas počinje da se crpi i iz udaljenijih zemalja za koje je dokazano da imaju dovoljne rezerve ovog energenata. To bi sutra mogao biti Mozambik, Egipat, Katar.

Međudržavni komitet za gradnju PEOP-a inicirao je i da se na trasi ovog naftovoda izgradi gasovod Beli tok, a ukoliko se za ovaj predlog dobije podrška, naziv Panevropski naftovod zamenjen bi bio Panevropskim koridorom.

Procenjuje se da bi se ovim naftovodom godišnje mog-

Petar Škundrić, srpski ministar energetike i Matej Lahovnik, slovenački ministar privrede lo transportovati oko 50 miliona tona nafte, kao i da bi za trasu dužine 1.400 kilometara potrebno bilo uložiti oko 3,2 milijardi evra. Uskoro bi kaže Sokolović, razvojna firma za gradnju naftovoda PDC trebalo da uradi inoviranu procenu troškova.

Iako je prvobitno bilo planirano da PEOP bude izgrađen do 2012. godine teško je u ovom času utvrditi rokove za realizaciju ovog velikog posla. Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da će tek pošto se na Međudržavnom komitetu usvoji zaključak o potrebi da se uspostavi novi energetski koridor biti doneta i politička odluka, kaže Sokolović.

Panevropski naftovod je važan projekat kojim se predviđa snabdevanje evropskog tržišta naftom iz kaspijskog regiona, a trasa tog regionalnog infrastrukturnog objekta vodi od rumunske luke Konstanca na Crnom moru preko Srbije, Hrvatske i Slovenije do Transalpskog naftovo-

Iako je prvobitno bilo planirano da PEOP bude izgrađen do 2012. godine teško je u ovom času utvrditi rokove za realizaciju ovog velikog posla da u Trstu i dalje do italijanskih i evropskih rafinerija. U Briselu je doneta odluka da sedište zajedničke kompanije za razvoj naftovoda bude u Londonu.

Njen zadatak će, prema rečima pomoćnika ministra, biti promocija PEOP-a i nalaženje zainteresovanih investitora za ulaganje u ovaj projekt. Država Srbija imenovala je Javno preduzeće ’Transnaftu’ (budući da je osnovano kao

PRIHOD OD POLA MILIJARDE DOLARA

M

emorandum za izgradnju Panevropskog naftovoda (PEOP) potpisan je 21. decembra 2006. godine. Dodatni značaj ovog naftovoda ogleda se i u tome što se njime izbacuju tankeri koji su plovili Jadranom snabdevajući naftom evropske rafinerije. Evropska unija podržava ovaj projekat i veoma joj se žuri sa realizacijom, jer će svim državama učesnicama doneti veliku finansijsku, ali i ekološku korist. Reč je o nekoliko milijardi dolara, pre svega od grinfild investicije za izgradnju samog cevovoda. Procenjuje se da će godišnji prihod Srbije od distribucije nafte biti više od pola milijardi dolara.

Energetski sektor Srbije 2009 / 35

PANEVROPSKI NAFTOVOD

Panevropski naftovod bi stvorio tržište sa novom kotacijom, za kaspijsku i rusku naftu u severnom delu Jadranskog mora jedini transporter nafte i obavlja energetsku delatnost od opšteg interesa), da u njeno ime učestvuje kao osnivač ove kompanije i da po završetku izgraadnje naftovoda upravlja njegovim delom koji prolazi kroz teritoriju Srbije.

Ideja PEOP projekta je da se ovaj naftovod poveže u Trstu, nakon podmirivanja potreba rafinerija pet zemalja preko kojih prolazi, sa Transalpskim naftovodom i da se na taj način pojavi kao jedan od glavnih snabdevača centralne Evrope sirovom naftom.

Ovaj projekt je od najvišeg strateškog i nacionalnog 36 / Energetski sektor Srbije 2009

značaja, jer se njegovom realizacijom Srbija uključuje u red međunarodnih cevovodnih transportera sirove nafte, s jedne strane, uz istovremeno oslobađanje od apsolutne zavisnosti snabdevanja sirovom naftom iz pravca Hrvatske, s druge strane.

Planirani Panevropski naftovod u ukupnoj dužini kroz Srbiju više od 200 kilometara ulazio bi u našu zemlju kod Bele Crkve, išao obodom Deliblatske peščare, da bi od Pančeva preko Novog Sada do Sotina (granica sa Republikom Hrvatskom) pratio trasu postojećeg naftovoda.

Osim koristi koje će Evropa imati u neuporedivo lakšem fizičkom pristupu lakoj nafti iz kaspijskog i standardnim naftama iz crnomorskog regiona, ekonomski efekti ovog ukupnog, kao i dela projekta kroz Srbiju su mnogostruke. Procena je da bi ušteda na transportnim troškovima u odnosu na današnje bila na nivou od oko 40 procenata, a prihod od tarife na transport nafte preko naše teritorije bi bio znatan. Bio bi angažovan domaći inženjering, građevinska i montažerska operativa, a što je još važnije vratilo bi se poverenje u stabilnost zemlje kroz politički, a samim tim i ekonomski signal potencijalnim investitorima iz sveta da bez rizika mogu ovde da ulažu (indirektna korist).

Trasa ovog naftovoda je preuzeta iz Studije izvodljivosti („Feasibility Study for Constanza, Pancevo, Omisalj, Trieste Oil Pipeline Project“) koju je 2004. godine uradila američka inženjering kuća HLP PARSONS. Nafta se u ovom trenutku do Trsta doprema tankerima kroz Bosforski moreuz, koji ima ograničen kapacitet za prolaz brodova. Planiranim naftovodom povećala bi se pouzdanost snabdevanja i znatno smanjila cena transporta nafte. Naftovod bi učinio da Trst postane i izvozna luka, kaže Sokolović, a Srbija bi obezbedila paralelan pravac dopremanja ruske i kaspijske nafte i što je još važnije, uštedu u transportu koja se procenjuje na oko 30 miliona dolara godišnje.Osim toga, Panevropski naftovod bi stvorio tržište sa novom kotacijom, za kaspijsku i rusku naftu u severnom delu Jadranskog mora. Posledica povećanja količina sirove nafte u regionu u odnosu na lokalnu tražnju mogla bi da se vidi i u - sniženju cena.

Prednosti gradnje ovog naftovoda nalaze se i u ekološkoj sferi, iako je Sloveniji upravo pitanje ekologije i dalje glavna prepreka da li će se definitivno uključiti u ovaj projekat ili ne. Međutim, čak i da stranka zelenih, koja je vrlo jaka, nadjača ostatak vlade u odluci da PEOP, ne ’ekološki podoban’ PEOP se može graditi i to tako što bi cevi bile položene ispod nivoa mora.

Nafta koja se sada doprema u luku Trst morskim putem dolazila bi, naime, kopnom. Ovakav transport nafte je tri puta jeftiniji nego kada se ona doprema brodovima, a čak devet do deset puta jeftiniji od prevoza cisternama. Za ovaj Panevropski naftovod je zainteresovan i ruski gigant Lukoil.

VESTI IZ SVETA KINA KUPUJE BRAZILSKU NAFTU

K

ina je brazilskom energetskom gigantu Petrobrasu pozajmila deset milijardi dolara u zamenu za garanciju snabdevanja naftom u narednih deset godina. U saopštenju za štampu Petrobrasa se navodi da će zajam obezbediti Kineska razvojna banka, a Brazil će garantovati isporuku 200 hiljada barela nafte na dan kineskoj državnoj naftnoj firmi Sinopek u narednih deset godina. “Kina je 2009. postala najvažniji trgovinski partner Brazila. Sad nam još predstoji izazov istraživanja punog potencijala investicija koje naše privrede mogu da ponude jedna drugoj”, kaže brazilski predsednik Da Silva.

U aprilu je Kina prvi put preuzela od SAD titulu najvažnijeg trgovinskog partnera Brazila, a očekuje se da će se taj trend rasta nastaviti istovremeno sa povećanjem trgovine između azijskih privreda i velikih svetskih zemalja, proizvođača u sektoru poljoprivrede i rudnih bogatstava. zIzvor: Tanjug

prošlogodišnje dobiti od 1,8 milijarde evra akcionarima. ČEZ je povećao neto dobit u prvom kvartalu za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, recesiji u Češkoj i padu cena električne enegije u svetu. Najuspešnije češko preduzeće, ipak, ne očekuje tako dobre rezultate i na kraju godine, jer će se na njih više odraziti posledice recesije. ČEZ računa da će dobit 2009. godine u odnosu na prethodnu godinu ipak biti za šest odsto veća. “Privredna recesija je osetno uticala na potrošnju električne energije koja je u odnosu na isti period prethodne godine smanjena za 3,6 odsto”, rekao je trgovinski direktor ČEZ-a, Alan Svoboda. Najveće smanjenje potrošnje i to za deset odsto zabeležila su preduzeća, dok je potrošnja domaćinstava uprkos krizi porasla za 5,3 odsto. ČEZ je najavio da se sprema da podeli 50 do 60 odsto svoje prošlogodišnje dobiti od 1,8 milijarde evra akcionarima preko dividendi. Država kao najveći akcionari koji u ČEZ-u ima udeo od 70 odsto može tako da računa na najmanje 650 miliona evra dividendi. Prošle godine preko dividendi se u državnu kasu slilo 500 miliona evra.

KINA ULAŽE U OBNOVLJIVU ENERGIJU

ČEZ POVEĆAVA DOBIT

K

Č

eški elektroenergetski gigant ČEZ je saopštio da mu je neto konsolidovana dobit za prvi kvartal iznosila 649 miliona evra. ČEZ će podeliti do 60 odsto svoje

ina planira da u naredne dve godine izdvoji oko 440 milijardi dolara za obnovljivu energiju, javila je krajem maja kineska zvanična agencija Sinhua. Za obnovljive izvore energije, pre svega energiju vetra, izdvojiće se 3.000 milijardi juana 2009/2010, skoro koliko za pomoć kineskoj ekonomiji, za koju je planirano 4.000 milijardi juana. Kina, koja je jedan od najvećih zagađivača planete i treća ekonomija u svetu, planira da smanji svoju zavisnost od uglja, iz kojeg trenutno obezbeđuje 70 odsto energije. Kina je četvrti proizvodjač energije vetra u svetu, posle SAD,Nemačke i Španije.

’PETROČAJNA’ NAJVREDNIJA

K

ineska naftna kompanija ’Petročajna’ je po tržišnoj vrednosti ponovo pretekla američkog gigatna ’Ekson Mobil’ i povratila titulu najvrednije firme na svetu. Do ponovnog izbijanja na prvo mesto došlo je nakon što je plan zvaničnog Pekinga za oporavak privrede izazvao veliki rast vrednosti akcija u toj zemlji od početka godine, objavljeno je krajem maja u Pekingu. Vrednost akcija državne kompanije ’Petročajna’ je ove godine porasla 30 odsto na ukupno 336,4 milijarde dolara, čime je na dan 22. maja premašena vrednost firme ’Ekson’ od 335,9 milijardi dolara, čije su akcije od početka 2009. pale 14 odsto, prenela je agencija Blumberg.

Stimulativni plan kineske vlade je podstakao potrošnju goriva u toj zemlji, dok je najdublja recesija od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka smanjila tražnju naftnih derivata u SAD. Vrednost ’Šangajskog kompozitnog indeksa’ je od početka godine porasla 43 odsto na osnovu optimističke procene da će 586 milijardi dolara vredan stimulativni plan koji je vlada usvojila u novembru 2008, kao i rekordno bankarsko kreditiranje, rešiti problem pada izvoza i pomoći ekonomsko oživljavanje.

Američki ’Ekson’, koji vuče korene iz 1880. i firme ’Standard oil trast’ Džona Rokfelera, osvojio je, inače, titulu firme sa najvećom tržišnom vrednosti u svetu u martu 2008. nakon što su akcije ’Petročajne’ do tada pojeftinile više od 50 odsto zbog rasta troškova istraživanja i državne kontrole nad cenama goriva u Kini.

Energetski sektor Srbije 2009 / 37

NAFTA

EURO 5 I PRE P Izgradnja paralelnog pravca naftovoda dodatna sigurnost u snabdevanju srpskog tržišta. Srbija jedna od retkih zemalja koje nema strateške rezerve nafte

38 / Energetski sektor Srbije 2009

Jasna PETROVIĆ

oslednjih godina tržište goriva u Srbiji sve više diktira povećanu tražnju za kvalitetnijim motornim gorivima koja po ekološkim parametrima odgovaraju nivou evro pet standarda, uključujući i benzine i dizele. Stoga je i prioritet novog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije – Gaspromnjefta da u okviru programa razvoja rafinerija nafte Pančevo i Novi Sad do liberalizacije srpskog tržišta 2011. godine obezbedi stabilnu proizvodnju visokokvalitetnih goriva koji ispunjavaju sve evropske i ekološke standarde. Ovaj ruski gigant spreman je da poveća proizvodnju bezolovnog benzina do 80 odsto ukupne proizvodnje, što je posebno važno ako se zna da je Srbija jedina zemlja u regionu koja još uvek proizvodi olovne benzine.

Petar Škundrić, ministar energetike, ističe da NIS i privatni naftaši ovu i 2010. godinu treba maksimalno da iskoriste kako bi spremno dočekali otvaranje tržišta i konkurenciju koja već uveliko proizvodi evropski kvalitet goriva.

Ministar podseća da će Uredba o uvozu i preradi nafte u Srbiji, po kojoj ni NIS ni privatnici ne mogu da uvoze derivate, već da ih prerađuju, doneta da bi se uveo red na tržištu na kome je, do 2001, oko 85 odsto od ukupne potrošnje bio na crnom tržištu, ostati na snazi do kraja naredne godine. A ono na čemu Ministarstvo energetike uveliko radi je izmena Uredbe u delu koji se tiče priznavanja realnih troškova prerađivača, a koja bi ubuduće trebalo da izgleda tako da se stvori sistem koji će odgovarati na sve moguće promene, predvidljive i nepredvidljive. Cilj je da se smanje svi mogući gubici i stvore uslove kako bi se osetila profitabilnost ovog posla, kategoričan je Škundić.

Prema njegovim rečima, tržište nafte je ciklično i trpi posledice promena cena, ali donosi i profit.

Srbija je, kaže Vuk Đoković, savetnik u Ministarstvu finansija, među pet evropskih zemlja (četiri bivše SFRJ i Moldavija) u kojoj se još uvek prodaje olovni benzin.

Domaći derivati se proizvodi prema zastarelom JUS standardu i ne odgovaraju modernim standardima Evropske unije (EU-10 i EU-5) o zaštiti životne sredine.

Da bi naftno, srpsko tržište bilo konkurentno i, uredno snabdeveno neophodna je i, gradnja novih naftovoda. Osim JANAFOM, kojim se crno zlato doprema u Srbiju, ozbiljno se razmatra i realizacije gradnje naftovoda Konstanca-Trst, kojim bi se preko Srbije, Hrvatske i Slovenije, povezale rumunska crnomorska luka i italijanska jadranska luka.

Srbija, ne samo da bi na ovaj način osigurala snabdevan-

LIBERALIZACIJE je naftom svoje tržište, već bi imala sve preduslove da postane i izvoznik naftnih derivata i da obezbedi uslove za ekonomski rast, podseća Nebojša Lemajić, savetnik direktora Javnog preduzeća ’Transnafta’.

Računica pokazuje da srpski potrošači troše oko četiri miliona tona nafte godišnje i u sledećih 30 godina konzumacija u Srbiji neće preći 5,5 miliona tona. Srpske rafinerije imaju kapacitet prerade od oko osam miliona tona, što znači da ako se iskoriste maksimalni kapaciteti da će Srbija biti u prilici da izveze sve viškove. Međutim, bez završenog naftovoda ova računica nije izvodljiva. Da bi do realizacije došlo, a Srbija dobila paralelan pravac snabdevanja crnim zlatom, neophodno je napraviti dugoročne predugovore sa proizvođačima nafte i rafinerijama, prikupiti svu potrebnu pravnu i tehničku dokumentaciju. Naftovod KonstancaTrst, međutim, nikako ne sme da se posmatra kao konkurent ruskoj nafti, budući da se predviđa da on bude otvoren za svu naftu koja se sabira u crnomorskim lukama, bez obzira da li ona dolazi iz Kazahstana ili Azerbejdžana, ili iz Rusije i drugih zemalja, kaže prof. Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike.Ovaj naftovod je samo još jedan pravac koji omogućava sigurnije snabdevanje srpskih rafinerija kao i tržišta zapadne Evrope.

S druge strane, ukoliko se investitori i odluče da grade naftovod, ali se ne potpišu dugoročni ugovor sa proizvođačima crnog zlata koji bi sirovinu transportovali kroz naftovod, onda čitav posao ne bi imao smisla, ističe Sokolović.

Nafta bi, dakle, stizala iz kaspijskog regiona, a korisnici bi osim balkanskih zemalja bili Italija, Austrija, Švajcarska i Nemačka. Postoji mogućnost da se čitavom projektu u kasnijoj fazi pridruži i Francuska, produžavanjem trase naftovoda sve do luke u Marseju.

Isidora Armuš, bivši savetnik u Ministarstvu energetike objašnjava da je prioritet Srbije da ima svoje strateške rezerve nafte što pruža sigurnost u snabdevanju. Imajući u vidu važnost nafte u energetskom miksu Evropske Unije, jaku spoljnu zavisnost EU u snabdevanju naftnim derivatima i geopolitičku nestabilnost u mnogim regionima proizvođača,

Boban Atanacković, predsednik UO Nafta

NIS i privatni naftaši ovu i 2010. godinu treba maksimalno da iskoriste kako bi spremno dočekali otvaranje tržišta od vitalnog je značaja, garantovati potrošačima kontinuirani pristup naftnim proizvodima.

Evropska Komisija koordinira održavanje strateških rezervi nafte i naftnih derivata. U ostvarivanju toga ona postavlja pet glavnih ciljeva-povećanje sigurnosti snabdevanja sirovom naftom i naftnim derivatima uspostavljanjem i održavanjem minimalnih zaliha. Upravo ono što Srbija nema. Promoviše se, dodaje Armuš, solidarnost između zemalja članica u slučaju energetske krize stavljajući na snagu definisane mere i mehanizme koji će garantovati koordinisane akcije. „Evropska administracija je postala svesna neophodnosti držanja rezervi u cilju smanjenja ekonomske izloženosti poremećajima u snabdevanju naftom, a strateške rezerve

NEADEKVATNA NAKNADA

O

no što Srbija kada je naftna privreda u pitanju, takođe, nije rešila je što država još ne naplaćuje NIS-u adekvatnu naknadu za korišćenje domaćih mineralnih ležišta, ukazuje Boban Atanacković, predsednik UO Nafta ad. Oko jedne petine nafte koju NIS preradi potiče iz domaćih naftnih ležišta. Za korišćenje domaće nafte, NIS državi plaća naknadu od tri odsto, ali osnovica na koju se ova stopa odnosi nije precizno definisana i ona ne uzima u obzir kretanje cena nafte u svetu. Slična nalazišta nafte bi u razvijenim zemljama bila oporezivana između 35 -55 odsto tržišne vrednosti ispumpane nafte. U Srbiji se godišnje ispumpa oko 600.000 tona.

Energetski sektor Srbije 2009 / 39

NAFTA

VESTI IZ REGIONA UKRAJINA NE MOŽE DA PLATI

R

Isidora Armuš, bivši savetnik u ministarstvu energetike su se pokazale kao najbolja zaštita od poremećaja u snabdevanju s obzirom na to da jedino one mogu da zamene nedostajuće barele“, ističe ona.

S obzirom na to da je Srbija potpisnica Energetske zajednice, što znači da je u energetskom smislu već ušla u EU, morala bi da poštuje ove odredbe i ima svoje rezerve sirove nafte. Zakonodavstvo EU propisuje obavezu držanja zaliha te su tako neke zemlje uspostavile državno kontrolisane zalihe, kod drugih to rade vladine agencije, a u određenom broju zemalja rezerve su u potpunosti držane od strane naftnih kompanija dok su druge za mešoviti sistem.

Danas se šest zemalja EU oslanja u potpunosti na strateške industrijske rezerve dok druge zemlje u celosti ili delimično drže strateške rezerve pod kontrolom države ili agencije. Upravljanje i vlasništvo zaliha može biti odvojeno.

Primera radi, rezerve držane od strane agencije su često u vlasništvu naftnih kompanija.Strateške rezerve nafte mogu biti držane na teritoriji druge zemlje članice, putem bilateralnog međuvladinog dogovora. Više od 11 odsto ukupnih strateških rezervi se drže kroz takozvani ’ticket sporazum’.

Takve rezerve su u vlasništvu drugog komercijalnog vlasnika. Zemlje članice moraju da daju izveštaj o nivou svojih zaliha. Strateške rezerve koje se drže od strane zemalja članica EU iznosile su u proleće 2008 godine 143.4 miliona tona što je ekvivalentno 110 dana domaće potrošnje.

UVEĆANI TROŠKOVI

D

irektor privatne naftne kompanije ’Petrobart- AVIA’ Aleksandar Mileusnić kaže da je u sadašnjim uslovima nemoguće da se u Srbiji neko bavi preradom sirove nafte i ostvaruje profit, jer su se od 2005. godine od kada je poslednji put menjana Uredba o cenama mnoge stvari promenile i uvećali se troškovi koji se naftašima nigde ne priznaju.

Privatnici, napominje, samo traže poslovni ambijent koji će im omogućiti profitabilno poslovanje.

40 / Energetski sektor Srbije 2009

uski Gasprom je saopštio da ukrajinska kompanija Naftogas ima ozbiljne finansijske probleme i da neće platiti ceo majski račun za gas. Tim upozorenjem nastavlja se rusko-ukrajinski spor oko cene i naplate gasa koji traje nekoliko godina. Rusija, koja zadovoljava oko 25 odsto evropskih potreba za gasom, tokom prethodnih godina je već dva puta obustavljala isporuke gasa Ukrajini, zbog čega je i snabdevanje Evrope bilo poremećeno. Rusija i Ukrajina prošle sedmice nisu uspele da se dogovore o načinu punjenja ukrajinskih podzemnih skladišta gasa i plaćanja tog gasa. Ukrajina, čiju privredu je žestoko pogodila ekonomska kriza, predložila je da se odloži plaćanje do pet milijardi dolara za gas koji će biti u podzemnom skladištu. Direktor Gasrpoma, Aleksej Miler je upozorio da bi Gasprom mogao od Ukrajine da zatraži da cele račune plaća unapred ukoliko ukrajinska kompanija Naftogas bude kasnila sa plaćanjem.

Gasprom je saopštio da planira da tokom zime skladišti dodatne količine gasa u Ukrajini da bi brzo mogao da odgovori na potrebe potrošača u Evropi. Rusija je prošle sedmice pozvala Evropsku uniju da pomogne Ukrajini da plati račun za gas i time predupredi novi rat oko gasa. Ukrajinski zvaničnici nisu odmah odgovorili na optužbe Rusije.

Izvor:Beta

PETROL NAJVEĆA SLOVENAČKA KOMPANIJA

E

nergetska grupacija Petrol je zauzela prvo mesto na listi najvećih kompanija u Sloveniji u 2008, sa prihodom od 2,7 milijardi evra.

Iza Petrola su trgovinski lanac Merkator, sa prihodom u prošloj godini od 1,8 milijardi evra, proizvođač automobila Revoz sa 1,2 milijarde evra i kompanija za prodaju naftnih derivata “OMV Slovenija” sa 913 miliona evra prihoda. Od petog do desetog mesta na listi najvećih slovenačkih kompanija su se plasirali trgovinski lanac Merkur, proizvođač lekova Krka, elektroenergetska kompanija HSE, proizvođač kućih uređaja Gorenje i farmaceutska firma Lek, u vlasništvu švajcarskog Novartisa. Ljubljanski mediji ističu da je čak 17 dilera automobila dospelo na listu 300 najvećih firmi u Sloveniji u 2008, uprkos problemima sa kojima se suočava auto-industrija. Oni su lani ostvarili ukupne prihode od 1,5 milijardi evra i svi su poslovali sa profitom. Posmatrano po ostvarenom profitu, umesto prihoda, redosled na listi je drugačiji - na prvom mestu je Krka sa zaradom od 161 milion evra, a slede “Telekom Slovenije” (96 miliona) i Lek (67,4 miliona evra). Dok je Petrol 2007. zauzeo 11. mesto na listi slovenačkih kompanija sa najvećim profitom, na listu za 2008. se uopšte nije plasirao, budući da je godinu završio sa gubitkom od 64 miliona evra.

Izvor:Tanjug

PRODUŽETAK UGOVORA

K

ompanija Gasprom i Slovenija su ugovorili produžetak isporuke ruskog prirodnog gasa na slovenačko tržište za dodatnih 15 godina. Državna slovenačka kompanija Geoplin i firma-ćerka Gasproma u Ljubljani ugovorili su isporuku gasa do 2025. godine, počev od 2010, kada ističe važnost sadašnjeg ugovora o isporuci tog energenta na slovenačko tržište. Rusija je, osim toga, najavila da vodi intenzivne pregovore sa Slovenijom i Austrijom o njihovom učešću u međunarodnom gasovodu ’Južni tok’, koji bi trebalo da proradi krajem 2015. godine. Rusija i Slovenija će dogovor o izgradnji gasovoda ’Južni tok’ najverovatnije potpisati u junu, rekao je slovenački ministar ekonomije Matej Lahovnik i dodao da je Slovenija „odlučila da želi da bude deo tog projekta”. On je rekao da se uslovi ugovora “usklađuju već duže vreme” i da je sada u toku faza u kojoj ministarstva finansija dveju zemalja razmatraju pitanja u vezi sa porezom. Ruski ministar za energetiku Sergej Šmatko je, potvrđujući veliku zaintresovanost Moskve za učešće Austrije i Slovenije u projektu ’Južni tok’ .

platoa za TE nisu jedini koji se trenutno izvode. “Paralelno sa tim teku svi ostali procesi koji se ne vide, ugovaranje opreme, završetak ekoloških studija, pregovori s finansijskim institucijama koje to treba da prate”, rekao je Hamović.

Izvor: SEEbiz / Mina

EBRD ZAJAM PLINAKRU

E

vropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kompaniji Plinakro zajam od 70 miliona evra za obezbeđivanje stabilnosti snabdevanja Hrvatske energentima.

Hrvatska kompanija u državnom vlasništvu, koja se bavi transportom gasa od granice do lokalnih distributera i krajnjih potrošača, zajam EBRD dobila je za preuzimanje skladišta gasa u Okoli, u blizini Zagreba.

EFT GRADI TE STANARI

P

ripremni radovi na izgradnji termoelektrane (TE) EFT Rudnika lignita Stanari, kod Doboja,BiH, teku prema planu, a polovinom narVuk Hamović edne godine počeće gradnja objekta, najavljeno je iz EFT-a. “U ovom trenutku nalazimo se u završnoj fazi izgradnje platoa za početak gradnje TE”, rekao je Stevan Lončar, direktor EFT Rudnika i TE Stanari. On je dodao da je za ovu godinu planirano da se završi nivelacija i nasipanje terena, kao i da se naspe prostor na kojem će biti izgrađena putna mreža za kretanje vozila koja budu obavljala snabdijevanje djelovima. Predsednik EFT Group, Vuk Hamović, rekao je da je za sve radove koji su do sada izvedeni u rudniku potrošeno 20 miliona evra i da radovi na pripremi

u toj elektroenergetskoj kompaniji. Iako su u upravi procenjivali da će imati deset miliona evra gubitka u poslovanju, minus će najverovatnije dostići 15 miliona evra, a u EPCG tvrde da je negativnom rezultatu doprinelo plaćanje opštinskih taksi.

Plinakro će preuzeti celu kompaniju Podzemno skladište plina koja je vlasnik strateški važnog skladišta u Okoli. Inače, u vlasništvu Plinakra je 2.133 kilometara gasovoda kojima ta kompanija transportuje oko 3,45 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Odobrenim zajmom EBRD će doprineti povećanju energetske nezavisnosti Hrvatske i obezbeđenju stabilnih isporuka zahvaljujući kojima će hrvatska ekonomija biti mnogo otpornija na energetske ’šokove’ u budućnosti, navodi se u saopštenju na sajtu kreditora. EBRD je od 1994, od kada je prisutan u Hrvatskoj, investirala u toj zemlji 1,88 milijardi evra i pomogla da se obezbedi još tri milijarde iz drugih izvora.

Izvor: Beta

GUBITAK EPCG

E

lektroprivreda Crne Gore imaće oko 15 miliona evra gubitka u prošloj godini, skoro duplo više nego 2007, rečeno je

Uprava državne kompanije je 2007. završila gubitkom od 7,9 miliona evra i menadžeri su nagrađeni za bolji finansijski rezultat u odnosu na prethodni period, a za 2008. nisu predviđene nagrade, ni kazne za lošije poslovanje. Oko 200.000 evra je potrošeno za nagrada direktorima i šefovima sektora za uspešnije poslovanje. Iako su prošle godine uveravali da će 2008. završiti sa plusom u poslovanju, vratili su se na dvocifreni negativni rezultat. Elektroprivrednom bi od ove godine trebalo da upravlja novi menadžment, jer je tender za dokapitalizaciju i delimičnu privatizaciju crnogorske energetske kompanije bio otvoren do 1. juna. Najbolji ponuđač može, ukoliko ispoštuje pravila, da dobije većinski paket akcija EPCG nakon pet godina upravljanja.

Izvor: Vijesti

MANJI UVOZ U BIH

P

rema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIOBiH), u prvom kvartalu ove godine u BiH je uvezeno 170.910 tona naftnih derivata, što je za 24 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je uvezeno 226.129 tona goriva. Najviše je uvezeno dizela, i to 116.835 tona, zatim bezolovnih motornih benzina 45.661 tona te motornih benzina 8.413 tona. Ukupna vrednost goriva koje je ušlo u BiH u periodu od januara do marta 2009. godine iznosila je 123.316.640 maraka, a prošle godine 284.665.588 KM. Izvor: SEEbiz Avaz Energetski sektor Srbije 2009 / 41

INTERVJU

Miodrag Jelisavčić, generalni direktor Alstom Srbija

SVETSKI LIDER NA „Alstomovi poslovi u Srbiji se pre svega zasnivaju na elektranama.

Zainteresovani smo i za nove projekte: izgradnja termoelektrana u Kolubari i Obrenovcu, i gasne elektrane u Novom Sadu“ Tatjana OSTOJIĆ Foto: Slobodan JOTIĆ

A

lstom kao kompanija datira od dvadesetih godina 20 veka i može se slobodno reći da je istorija Alstoma, istorija industrijskog i tehnološkog napretka koji je kontinuirano vodio razvoju kompanije ka vrhunskom kvalitetu u proizvodnji i uslugama. To je takođe, i istorija akvizicija nekih od svetski najpoznatijih i najvećih kompanija koje danas zajedno čine Alstom. Na primer, Bown Boveri kasnije ABB, čija je proizvodnja gasnih turbina sada deo Alstomovog programa. „Mogu da kažem da je Alstom kompanija sa veoma dugom tradicijom, i to tradicijom koja nije samo francuska, jer je tu i tehnička tradicija Švajcarske, Švedske i Nemačke“, kaže Miodrag Jelisavčić, generalni direktor Alstom Srbija.

Alstomov laki metro je ’state of the art’ i, u tome smo apsolutno u svetskom vrhu Danas je Alstom u malobrojnoj grupi kompanija koje vode glavnu reč u oblastima, kako transporta, tako i energetike.

Alstom je svetski lider kada je reč o vozovima velikih brzina, ali u svom proizvodnom programu nudi i rešenja i za bilo koji drugi vid železničkog prevoza. Kod elektrana, Alstom uglavnom radi po principu’ključ u ruke’ i poseduje sopstvene tehnologije za svaki aspekt elektrane. To nam daje mogućnost da zvršimo kompletnu optimizaciju elektrane od ulaza do izlaza, i na taj način obezbedimo klijentu najefikasniju elektranu koja može da se nađe na tržištu, krojenu prema specifičnim potrebama svakog pojedinačnog korisnika.

Posebno se vodi računa o čistim tehnologijama, ne samo 42 / Energetski sektor Srbije 2009

DOMAĆEM TRŽIŠTU kod gasnih, nego i kod elektrana na ugalj-lignit. Na taj način idemo u korak sa regulativom Evropske unije o redukciji emisije štetnih gasova zbog koje će, već za desetak-petnaest godina, postojeći koncept elektrana, bez CO(2) capture tehnologije, biti manje isplativ. Već u sadašnjim elektranama koje gradimo nudimo opciju da elektrana bude spremna za instalaciju dodatne opreme, tako da kada se uvede nova regulativa, krajnji korisnik neće imati problema sa dogradnjom nove opreme, već će imati kompletno rešenje spremno.

Koji su najveći poslovi Alstoma u Srbiji?

Alstomovi poslovi u Srbiji se pre svega zasnivaju na elektranama. 75 odsto instalisanih termo kapaciteta u Elektroprivredi Srbije, kada su u pitanju turbine i generatori, su Alstomovog porekla. Trenutno se bavimo servisiranjem i poboljšanjem radnih performansi tih postrojenja, koja su originalno naši proizvodi. Međutim, za nas su veoma značajni i novi projekti. Raspisani su tenderi za izbor strateških partnera Elektroprivrede Srbije za izgradnju dve termoelektrane, u Kolubari i Obrenovcu. Nakon izbora strateškog partnera sledi drugi tender gde će se birati izvođač radova i Alstom će svakako učestvovati. Zainteresovani smo i za projekat izgradnje nove gasne elektrane u Novom Sadu, i tu treba imati u vidu da su Alstomove gasne turbine su među najefikasnijim i najčistijim u svetu. Alstom je lider u oblasti tehnologije gasnih elektrana, kako u pogledu efikasnosti tako i u pogledu ekoloških zahteva.

Alstom je vrlo zainteresovan za izgradnju metroa u Beogradu?

Tačno. Kada govorimo o Alstomovom lakom metrou to je ’state of the art’ i dok sličan kvalitet teških metroa postoji kod drugih proizvođača, laki metroi su ono u čemu smo apsolutno u svetskom vrhu. Barselona, Roterdam, Dablin, Lion, Bordo, Alžir su samo neki od gradova kojima saobraćaju naši laki metroi i za svaki grad imaju poseban izgled.

Takođe, imamo ponudu za teški metro. Pored New Yorka,

KORIDOR 10 „

Ž

eleznički Koridor 10 je veoma zanimljiv projekat. To je perspektivan posao i mi smo, svakako, za njega zainteresovani. Posebno za elektrifikaciju dela pruge od Niša do Dimitrovgrada, kao i za infrastrukturu na celom potezu Koridora 10. Prva pruga koja je postavljena u Srbiji je urađena od strane francuskih kompanija i Alstom, kao francuska firma, je zainteresovan da ponovo učestvuje u celom tom poslu.“

Londona i Pariza, treba spomenuti naša rešenja za tek izgrađene teške metroe u Pekingu i Šangaju, kao i automatizovani metro u Singapuru, koji je poslednja reč tehnike.

Po Vašem mišljenju, za Beograd, koje bi bilo najbolje rešenje?

To nije lako reći. Treba uzeti u obzir da metro nije jeftin za izgradnju. Pored toga, cena karata je ovde još uvek socijalna kategorija, a funkcionisanje takvog sistema takodje treba gledati i kroz troškove izgradnje i eksploatacije. Izgradnja lakog metroa je između 400 i 500 miliona evra, a teškog nekih milijardu evra za početak. To su grube procene, ali je u pitanju veliki novac, i neophodno je obezbediti kredit po povoljnim uslovima. Vlada koja bude bila spremna da investira u tako nešto, da da povoljan kredit

Alstom je lider u oblasti tehnologije gasnih elektrana, kako u pogledu efikasnosti tako i u pogledu ekoloških zahteva Srbiji, će u krajnjem slučaju imati priliku da angažuje svoje kompanije na izgradnji takvog rešenja. Za ovu priliku ekskluzivno mogu da izjavim da je Alstom inicirao razgovore sa Vladom Francuske o odobravanju eksportnog kredita Srbiji za projekat beogradskog metroa i sačekaćemo rezultate tih razgovora. Nameravamo da se uključimo u davanje konkretnih predloga Beogradu i Srbiji, odnosno, da uđemo u jedan takav aranžman.

Alstom ima više pogona u svetu. Da li razmišljate da u Srbiji otvorite neki pogon?

Alstom se, u svakom projektu u Srbiji, trudi da što više angažuje domaće kompanije. Kroz angažovanje domaćih kompanija pokušavamo da izvršimo transfer tehnologije i znanja. Ideja je da u određenom trenutku, kada vidimo kompaniju koja potencijalno može da doprinese kvalitetu Alstomovih usluga, ne samo što se tiče zemlje, regiona, nego i šire, da preduzmemo korake i prihvatimo jednu takvu kompaniju pod Alstomovo okrilje. Kako su zaposleni u Alstomovom predstavništvu u Beogradu potekli iz Elektroprivrede Srbije imamo dodatnu motivaciju, da EPS pomognemo našim znanjem, iskustvom kao i upoznavanjem sa onim što Alstom može da ponudi u cilju održavanja i unapređenja domaćih proizvodnih kapaciteta.

Energetski sektor Srbije 2009 / 43

TERMOELEKTRANE

TE Nikola Tesla

REKORDNA PROIZVODNJA

Raspisana su dva tendera za Termoelektranu ’Kolubaru B’ i treći blok u Termoelektrani ’Nikola Tesla B’, a obavljaju se poslednje pripreme za tender za Termoelektranu-toplanu ’Novi Sad’ Miroslav KOVAČ Foto: Slobodan JOTIĆ

T

ermoelektrane u sastavu Elektroprivrede Srbije posle modernizacije, u proteklih osam godina, stalno beleže rekorde i time zadovoljavaju uvećane potrebe kupaca. Međutim, bez novih elektrana to više neće biti izvodljivo.

Pogoni na ugalj obezbedili su od 2002-2008. godine dodatnih 20 milijardi kilovat-sati ili, po ceni od pet evrocenti, ro-

44 / Energetski sektor Srbije 2009

bu vrednu milijardu evra. Tehnički deo rada termoelektrana, prema mišljenu stručnjaka, dostigao je manje-više maksimum, ali ima prostora u popravljanju ostalih performansi, kao što je broj zaposlenih i produktivnost.

U Elektroprivredi Srbije kažu da je, pri potpuno zaustavljenoj izgradnji novih kapaciteta, strateško opredeljenje i trajni zadatak kompanije bio usmeren ka postojećim kapacitetima, njihovoj zameni i rehabilitaciji. Time je omogućeno približavanje tehnički projektovanim parametrima. Ujedno je došlo do unapređenja eksploatacije i održavanja, podi-

U ukupno ostvarenoj proizvodnji struje TE su prošle godine učestvovale sa visokih 74 odsto zanja nivoa sigurnosti i pouzdanosti, povećanja energetskih i ekonomskih performansi kroz produženi životni vek, i delimična zaštita i unapređenje životne sredine.

RAST PROIZVODNJE I POTROŠNJE Ukupno ostvarena proizvodnja EPS-a i potrošnja u 2008. godini dostigli su rekorde. Po prvi put, proizvodnja se približila cifri od 40 milijardi kilovat-sati, uključujući i kosmetske TE, odnosno 35,039 milijardi kilovat-sati u elektranama kojima upravlja EPS. Potrošnja na teritoriji cele Srbije je nešto niža od 39 milijardi kilovat-sati, odnosno 33,7 milijardi kWh na konzumnom području koje snabdeva EPS. Od 2005. godine, četvrtu godinu za redom, proizvodni kapaciteti ostvaruju nestandardno visoke proizvodnje, između tri do pet milijardi više od prethodnih maksimuma. Tako da je preostalo veoma malo prostora za dalja poboljšanja. Izuzetan doprinos proizvodnji su u 2005. i 2006. godini dale hidroelektrane, dok je od 2005. godine rastuća proizvodnja blokova Privrednog društva ’Termoelektrane Nikola Tesla’, sa četiri elektrane, i Privrednog društva ’Termoelektrane i kopovi Kostolac’, sa dve elektrane, u 2008. dostigla maksimum. „U ukupno ostvarenoj proizvodnji struje TE su prošle godine učestvovale sa visokih 74 odsto. Dominiraju rekordi blokova PD TENT i PD TE KO. Priraštajem proizvedene struje blokova ova dva privredna društva u sedam godina u odnosu na 2001. dobijeno je 20,6 milijardi kilovat-sati ili više od godišnje proizvodnje iz 2001. Kumulativni priraštaj proizvodnje za sedam godina, finansijski meren, iznosi više od milijardu evra, računajući da je cena kilovat-sata pet evrocenti. Ovaj rast proizvodnje na najbolji način ilustruje opravdanost ulaganja kojima su rehabilitovana postrojenja TE“, kaže Vera Stanojević, direktor Sektora za proizvodnju električne i toplotne energije u EPS-u”.

Od 1990. godine do prošle godine, kako navode u ovoj kompaniji, nikada nisu bili postignuti bolji parametri rada kojima se ocenjuje efikasnost za vreme angažovanja termoblokova.

Nikola Nikolić, partner ’Energy Saving Group’ Najveća prosečna snaga za vreme rada na godišnjem nivou je iznosila 93 odsto instalisane snage, ekvivalentni koeficijent ispada koji u sebi sadrži sva ograničenja i neraspoloživosti bio je najniži, i vrednost mu je 11,1 odsto, a dostignut je i najveći koeficijent iskorišćenja. U ovoj godini, dodaju u EPS, osetiće se i nedavno završena modernizacija još četiri bloka obrenovačkih i kostolačkih elektrana. „Potrošnja koja ubrzano raste i granice koje u proizvodnji nisu značajno veće još jednom potvrđuju neophodnost što ranijeg početka izgradnje novih proizvodnih jedinica. Nagomilavanjem i prepuštanjem budućnosti energetskih problema na koje se u EPS-u ukazuje, ne može bitno da se popravi sadašnjost, ali sasvim sigurno može da dodatno potkopa bar još jednu deceniju u kojoj bi Srbija permanentno bila u energetskoj krizi“, upozoravaju u Elektroprivredi.

TENDERI Ipak, se krenulo sa mrtve tačke. Raspisana su dva tendera za Termoelektranu ’Kolubaru B’ i treći blok u Termoelektrani ’Nikola Tesla B’, a obavljaju se poslednje pripreme za tender za Termoelektranu-toplanu ’Novi Sad’. Nove elektrane će obezbediti veću proizvodnju, ali i zamenu za kapacitete, koji zbog starosti, moraju da budu

OSAM TE

T

ermoenergetske kapacitete EPS-a čini osam termoelektrana sa 25 blokova koji sagorevaju lignit ukupne instalisane snage 5.171 megavata. Od toga su dve termoelektrane sa sedam blokova ukupne snage 1 235 megavata na teritoriji Kosova i Metohije. Tri termoelektrane-toplane u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici sa šest blokova ukupne snage 353 megavata na tečna i gasovita goriva.

GAŠENJE

E

PS predviđa i povlačenje iz pogona najstarijih i najneekonomičnijih parnih blokova - TE „Kolubara A1 – A4“, starosti 45– 50 godina. Zbog neisplativosti daljih značajnijih ulaganja u povećanje efikasnosti rada i povećanje nivoa sigurnosti posle 2012. godine, predviđeno je povlačenje iz pogona ova četiri bloka do 2013. godine, pri čemu se do 2010. godine predviđa povlačenje blokova A4 i A2.

Energetski sektor Srbije 2009 / 45

TERMOELEKTRANE

TE Kostolac

Modernizovana TE-TO ’Novi Sad’ na mreži bi mogla da bude 2012, prvi blok ’Kolubare B’ 2014, drugi 2015, a TENT B3 tek 2016. godine zatvoreni. Modernizovana TE-TO ’Novi Sad’ na mreži bi mogla da bude 2012. godine, prvi blok ’Kolubare B’ 2014, drugi 2015, a TENT B3 tek 2016. godine. U sklopu investicionih aktivnosti EPS-a za revitalizaciju termoelektrana do 2015. godine potrebno je 1,3 milijarde evra.

Ograničavajuća okolnost je prosečna starost termoenergetskih jedinica na ugalj bez kosovskih elektrana, koja je zaključno sa 2005. godinom bila 26 godina. Elektrane su stare od 15 do 50 godina. Stručnjaci kažu da ovakva starost i, s tim povezana, tehnološka zastarelost postrojenja, imajući u vidu da najmlađe originalno primenjene tehnologije potiču iz sredine 80-ih godina prošlog veka, prouzrokuju visoku specifičnu potrošnju goriva.

ZA EKOLOGIJU 1,2 MILIJARDE EVRA

D

a bi zadovoljila standarde Evropske unije Elektroprivreda je u obavezi da u periodu do 2015. godine u zaštitu životne sredine uloži 1,2 milijarde evra. Već definisani programi u tom pravcu odnose se na smanjenje emisije sumpornih oksida ugradnjom postrojenja za odsumporavanje gasova termoelektrana, smanjenje emisije azotnih oksida u vazduh uvođenjem primarnih mera, rekonstrukciju postojećih ili zamenu elektrofiltera, zamenu goriva koje koriste TE TO gorivom sa manjim koeficijentom emisije štetnih materija, čišćenje rečnih korita i rešavanje pitanja plivajućeg otpada, podršku korišćenju obnovljivih izvora energije, prečišćavanje zauljenih otpadnih voda objekata EPS-a, kao i rekultivaciju zemljišta (sadnice, pošumljavanje).

46 / Energetski sektor Srbije 2009

ORGANIZACIJA Nikola Nikolić, partner ’Energy Saving Group’, kaže da je stanje u termoelektranama 2000. godine bilo katastrofalno, ali je otad urađeno dosta. Malo se, međutim, prema njegovim rečima, radilo na ostalim aspektima rada termokapaciteta.

Termoelektrane su organizovane u dva privredna društva – ’Termoelektrane Nikola Tesla’ i ’Termoelektrane i kopovi Kostolac’. Prvo preduzeće obuhvata dve elektrane u Obrenovcu, TENT A i TENT B, ’Kolubaru’ i ’Moravu’, a drugo ’Kostolac A’ i ’Kostolac B’. ali i četiri površinska ugljenokopa. Elektranama treba dodati i Privredno društvo ’Rudarski basen Kolubara’, koje obezbeđuje ugalj za njihov rad. Ako se pogleda da je u ova tri preduzeća zaposleno više od 17.000 radnika ili polovina ukupnog broja cele Elektroprivrede, može se videti o čemu je reč. Nikolić kaže da je restrukturiranje započeto odvajanjem sporednih delatnosti, ali malo je posle toga urađeno. „Građanima Srbije duguje se veća efikasnost rada ovih delova Elektroprivrede. U termoelektrana i na kopovima sigurno ima viška zaposlenih, jer su ova preduzeća ispod proseka u odnosu na slične pogone u okruženju, a pogotovo u inostranstvu. To su sve poslovi restrukturiranja koji nisu urađeni, što je priznao i novi generalni direktor EPS-a“, objašnjava Nikolić.

Istina Dragomir Marković, nedavno postavljen za prvog čoveka EPS-a, najavio je ozbiljnije restrukturiranje kako bi se povećala poslovna efikasnost kompanije. Da li će uspeti gde njegovi prethodnici nisu ostaje da se vidi.

VESTI IZ SVETA SVETU PRETI ENERGETSKI ŠOK

I

AEA upozorava da je svetska kriza smanjila ionako nedovoljne investicije u energetiku i obnovljive izvore energija i da svetu preti još i energetski šok. “Još pre izbijanja krize upozoravao sam da su ulaganja u traganja za novim nalazištima nafte i gasa suviše mala. To za budućnost stvara velike probleme sa eksploatacijom tih sirovina”, rekao je krajem maja za poljsku Žečpospolitu Fatih Birol, glavni ekonomista Međunarodne agencije za energiju (IAEA). Prema najnovijem izveštaju, ulaganja u eksploataciju gasa biće ove godine za 100 milijardi dolara ili za 21 odsto manja nego 2008. a sa ulaganjima u obnovljive izvore energije još je gore, pošto se tu očekuje smanjenje ulaganja za 38 odsto.

“Izuzetno malo je investicija koje pomažu u borbi protiv globalnog otopljavanja i koje povećavaju energetsku efikasnost”, rekao je Birol i pozvao države i vlade da revidiraju budžetska kresanja i probaju da nadju više sredstava za investicije u energetiku. “Ako se ne povećaju ulaganja, cene energenata će ponovo početi da rastu, što će biti fatalno za svetsku privredu i može potpuno da ukoči njeno oživljavanje” istakao je Birol, „Istovremeno apelujemo na najveće proizvođače nafte i gasa da povećaju ulaganja. Ako to ne učine, bićemo ozbiljno ugroženi već u periodu od 2012. do 2013. godine”, rekao je Birol.

GAS IZ KURDISTANA ZA NABUKO

VODIČ ZA INVESTITORE

VOJVODINA 2009/2010.

Vodič za investitore Vojvodina 2009/2010, koji alliance international media izdaje u saradnji sa Fondom za podršku investicija u Vojvodini, na engleskom jeziku je već prepoznat kao značajna publikacija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Vodič je jedinstvena publikacija koja na jednom mestu daje pregled svih potencijalnih investicionih lokacija u svih 45 opština Vojvodine.

Ove, kao i prethodnih godina, Vodič će biti distribuiran na ruke ekonomskih i finansijskih lidera, potencijalnih investitora kao i na brojne međunarodne sajmove.

Vodič je referentna publikacija koja daje pouzdane i korisne informacije za ulaganje u Vojvodini i to kako za strane, tako i za domaće investitore. Pored toga, Vodič sadrži i sve neophodne kontakte i potrebne informacije od značaja za investiranje u ovaj deo Srbije.

K

onzorcijum sastavljen od evropskih i arapskih energetskih kompanija predstavio je u maju osam milijardi dolara vredan plan za Nabuko. Tim planom predviđeno je da se gasovod ’Nabuko’ u prvoj fazi snabeva gasom iz iračkog dela oblasti Kurdistan i time smanji evropska zavisnost od uvoza tog energenta iz Rusije, saopštile su kompanije. Firma ’Kresent petroleum’ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i njena filijala ’Dana gas’ saopštile su da veruju da u nalazištima u njihovom vlasništvu u regionu Kurdistana ima dovoljno gasa za snabdevanje ’Nabuka’, nakon pokrivanja domaće tražnje u severnom Iraku i Turskoj, preneo je Rojters. “Sigurni smo da naša nalazišta u regionu imaju potencijal za proizvodnju više od tri milijarde kubnih stopa gasa na dan do 2014.”, izjavio je izvršni direktor ’Kresenta’, Badr Džafar.

Austrijska energetska kompanija OMV i mađarski MOL, dva najveća akcionara u projektu ’Nabuko’, takođe učestvuju u osam milijardi dolara vrednom dogovoru. OMV je najavio da će uložiti 350 miliona dolara u projekat, dok će dve kompanije iz UAE kupiti po tri odsto MOL-a u zamenu za udeo mađarske kompanije u projektu. Dosad je deset milijardi dolara vredan projekat izgradnje gasovoda ’Nabuko’ imao mnogo potencijalnih kupaca u Evropi, ali malo potencijalnih snabdevača.

Izvor: Beta

Za sve buduće informacije molimo Vas kontaktirajte alliance international media t.milicevic@cma.rs

Energetski sektor Srbije 2009 / 47

HIDROELEKTRANE

HE Đerdap I

NEOPHODNA REVITALIZACIJA Vera Stanojević, direktor Sektora za proizvodnju električne i toplotne energije u EPS-u: „U periodu od 2009. do 2012. za modernizaciju ’Đerdapa 1’, ’Bajine Bašte’, ’Ovčar Banje’, ’Međuvršja’,’Zvornika’, biće potrebno približno 350 miliona evra.“ Miroslav KOVAČ

H

idroelektrane Elektroprivrede Srbije, koje daju 25 odsto ukupne proizvodnje električne energije, skoro su na izdisaju. Njihova prosečna starost je 34 godine, a protočnih, koje u ukupnoj proizvodnji HE učestvuju sa

48 / Energetski sektor Srbije 2009

88 odsto, još i veća 36,3 godine. Dosad je modernizovana samo četvrtina kapaciteta, odnosno, Reverzibilna HE ’Bajina Bašta’. Indikativan je podatak da je srpska najveća hidroelektrana ’Đerdap 1’, koja obezbeđuje deset odsto ukupne proizvodnje EPS-a, trebalo da bude remontovana pre četiri i po godine, a radovi će početi tek na jesen. Glavni razlog za odlaganje remonata je nedostatak para.

HE Sokolovica Neke HE stare su čak i pola veka, što znači da su odslužile svoj tehnički vek, i da im je značajno umanjena pouzdanost u proizvodnji struje. Zato se češće kvare, ali ipak uspevaju da prerade svu vodu koja dođe do njih.

HE su veoma bitne jer vitalnost elektroenergetskog sistema gotovo isključivo zavisi od njih. Naime u situacijama kada dođe do havarija one služe za ’podizanje sistema’.

Prilikom razaranja mreže u bombardovanju 1999. godine HE su održavale ceo sistem. Osnovni ciljevi revitalizacije su produženje radnog veka i osposobljavanje za rad u narednih 25 godina, povećanje snage agregata, proizvodnje, njihove raspoloživosti i pouzdanosti, smanjenje gubitaka, iskorišćavanje prelivnih voda i jednostavnije održavanje. „Prošle godine HE su sav raspoloživ vodni potencijal preradile bez tehničkih ograničenja. Tri ozbiljnija kvara na agregatima 1 u HE ’Bajina Bašta’ i HE ’Ovčar Banja’, kao i na agregatu 3 u HE ’Zvornik’, sanirani su u najkraćem mogućem roku, a rezultat su inventivnosti tehničkog kadra EPS-a, kojima je dosta pomogla i funkcionalnost oštećenih delova opreme. Ovo su najozbiljnija upozorenje i opomene o stanju glavne oprema HE i o tome kako kašnjenje početaka planiranih revitalizacija može da ima mnogo veće i teže posledice“, navodi se u izveštaju o radu HE u 2008. godini.

RAST PROIZVODNJE

H

idroelektrane su u 2008. proizvele deset milijardi kilovat-sati struje. Ovogodišnja proizvodnja je viša od prošlogodišnje za 83 miliona kilovat-sati. Najveću mesečnu proizvodnju HE su ostvarile u aprilu, a minimalnu u oktobru.

U sastavu PD ’HE Đerdap’, posluju ’Đerdap1’, ’Đerdap 2’, ’Pirot’ i ’Vlasina’. PD ’Drinsko Limske hidroelektrane’ čine ’Bajina Bašta’, ’RHE Bajina Bašta’, ’Uvac’, ’Kokin Brod’, ’Bistrica’, ’Potpeć’, ’Zvornik’, ’Ovčar Banja’, ’Međuvršje’.

HE Ovčar Banja

HE ’Bajina Bašta’ započinje revitalizaciju postrojenja 1. juna, ove godine POČETAK RADOVA U dosadašnjem periodu ostvareni su samo rehabilitacioni zahvati na agregatima Reverzibilne HE ’Bajina Bašta’, zahvaljujući donaciji japanske vlade. Dugo odlagani proces revitalizacije HE počeo je remontom agregata 2 ’Ovčar Banje’ u avgustu prošle godine. „Hidroelektranama predstoji period najznačajnijih investicionih zahvata. Za većinu je završen izbor najboljih rešenja i definisan obim zahvata. U periodu od 2009. do 2012. godine za modernizaciju ’Đerdapa 1’, ’Bajine Bašte’, ’Ovčar Banje’, ’Međuvršja’, ’Zvornika’, biće približno potrebno 350 miliona evra“, ističe Vera Stanojević, direktor Sektora za proizvodnju električne i toplotne energije u EPS-u.

Problemi, kako kaže ona, ne čekaju izvođače i isporučioce opreme, što najbolje pokazuju kvarovi iz prvog kvartala.

Ovo ugrožava ne samo rad agregata HE, već perspektivno, otežaće i rad sistema u celini, zbog istovremenog odsustva sa mreže bar tri godine dva agregata najveće snage iz naše dve najveće hidroelektrane ’Đerdap 1’ i ’Bajina Bašta’.

HE ’Đerdap 1’ u maju će ući u 37. godinu rada. Elektrana je ’ispucala’ i svoj radni, i tehnološki vek, i proizvela je iznad plana oko 20 milijardi kilovat-časova. Takvi rezultati, kako navode u EPS-u, postignuti su zahvaljujući i izboru veoma pouzdane opreme i njenom dobrom održavanju.

UGOVOR S RUSKOM KOMPANIJOM Saga o obnovi ’Đerdapa 1’ završena je 19. marta posle skoro šest godina, pa radovi počinju 1. septembra. EPS je sa ruskom kompanijom OAO ’Silovije mašini’ potpisao Dopunu broj 8 Ugovora o revitalizaciji hidroagregata sa povećanjem inEnergetski sektor Srbije 2009 / 49

HIDROELEKTRANE

završen do 2015. godine. Revitalizacija agregata uvećaće snage agregata sa 174 na 201 MW, na ukupno 1.140 MW, odnosno, za deset odsto. Vrednost radova koje će uraditi Rusi je 139,8 miliona dolara, dok se ostatak od oko 28 miliona dolara odnosi na poslove koje će samostalno obaviti EPS. Finansiranje će se obezbediti iz dva izvora – iznos od 100,5 miliona dolara biće na teret klirinškog duga nekadašnjeg SSSR-a prema SFRJ, a preostalih 67,2 miliona dolara daće EPS. „Sve do potpisivanja Dopune 8. Privredno društvo ’HE Đerdap’ se nije posebno ni spremalo za revitalizaciju, jer na osnovu potpisanog Osnovnog ugovora trebalo je da dobijemo elektranu po sistemu ’ključ u ruke’ i da nam partner obezbedi produženje radnog veka za sledećih trideset godina, uz poštovanje određenih garantovanih tehničkih parametara“, kaže Goran Knežević, direktor PD ’HE Đerdap’.

EPS će veliki deo aktivnosti morati da sprovede sam ili uz korišćenje izvođača radova koji će biti izabrani na tenderima. Dobra strana je što će najveći deo ovih poslova obaviti domaća preduzeća.

MODERNIZACIJA HE ’Bajina Bašta’ započela je revitalizaciju postrojenja 1. juna. Za 43 godine ova elektrana proizvela je više od 63 milijardi kilovat-sati električne energije. Izvođač radova je austrijska firma ’Andric Hidro’. Biće posla i za domaća preduzeća - ABS ’Minel’, Institut ’Mihailo Pupin’,

HE Vučje stalisane snage HE ’Đerdap 1’, iz 2003. godine. Pat poziciju u kojoj su bili EPS, HE ’Đerdap’ i ’Silovije mašini’ morali su da razreše nadležna ministarstva Srbije i Rusije. Bez postizanja dogovora revizija Međudržavnog sporazuma bila bi neizbežna, a to nije želela nijedna strana. Glavni spor je bio u ceni za obavljanje remonta. Međudržavnim sporazumom Srbije i Ruske Federacije od 27. aprila 2007. godine o regulisanju klirinškog duga između SSSR-a i SFRJ predviđeno je da 100,5 miliona dolara bude iskorišćeno za remont ’Đerdapa’. Zbog poskupljenja materijala Rusi su tražili da Srbija doplati preko ovog iznosa.

Osmom dopunom su se stekli uslovi da taj važan posao, u vrednosti od oko 168 miliona dolara, počne na jesen i bude

SARADNJA

E

lektroprivreda Srbije razmišlja i o novim kapacitetima.

Sa Elektroprivredom Republike Srpske formirana je zajednička firma ’Gornja Drina’, sa podjednakim učešćem. Reč je o projektu koji podrazumeva gradnju četiri HE – ’Buk Bijela’, ’Foča’, ’Paunci’ i ’Sutjeska’ u vrednosti od 450 miliona evra. One bi mogle da proizvedu godišnje 800 miliona kilovat-sati struje.

50 / Energetski sektor Srbije 2009

Prosečna starost hidroelektrana je 34 godine ’Goša’, ATB ’Sever’, ’Elektroizgradnju’ iz Bajine Bašte.

Konsultant na projektu je zajedničko preduzeće nemačkog Fihtnera i ’Energoprojekta’. Posao je vredan 65,5 miliona evra, a finansira se sredstvima EPS sa 35,5 miliona i kreditom nemačke KfW banke. Svake godine, počev od 2009, radiće se jedna mašina, što znači i da će se poslednji agregat završiti u 2012. godini.

U HE ’Ovčar Banja’ završena je revitalizacija A-2 agregata. Već 23. marta započeta je i obnova A-1 agregata. Po ugovorenoj dinamici radova, sledi selidba izvođača na drugu moravsku HE ’Međuvršje’, u kojoj će se po istom redosledu, najpre, remontovati A-2 veća, pa zatim A-1 manja mašina. Revitalizacija svih tih postrojenja trebalo bi da se završi marta 2010. godine. Modernizacijom će se podići instalisani kapaciteti za oko 30 odsto, odnosno sa 13 na 17 MW. Osim toga ove dve elektrane moći će ubuduće da rade i u periodu kada ima više vode i preliva. Glavni izvođači radova su ATB ’Sever’ iz Subotice i slovenački partner ’Andino’.

JUNE 09. / ISSUE NO. 61

www.cordmagazine.com

interviews opinions news comments events

Politics, Diplomacy, Business & Lifestyle Magazine in English

SUBSCRIBE NOW! FOR ONLY

€ 26 CONTACT US WITHOUT DELAY! Tel. 011 3089 977 011 3089 988 011 2448 127 e-mail office@cma.co.rs www.cordmagazine.com

and receive your copy

HIDROPOTENCIJAL DRINE

HE Bajina Bašta

ENERGETSKI BISER Zajednički projekat Srbije i Republike Srpske za gradnju četiri hidroelektrane Ana MILOVANOVIĆ

B

oljeg hidro potencijala od Drine nema – jasni su svi stručnjaci iz oblasti elektroenergetike. Iako se na gradnju hidroelektrana na slivu Drine čeka više od 20 godina, izgleda da se poslednjih nekoliko meseci dešava niz aktivnosti. Postoji dobra volja Elektroprivrede Srbije da učestvuje u gradnji hidroelektrana ’Gornja Drina’, ali ipak poslednju reč daće Elektroprivreda Republike Srpske, odnosno Vlada RS. Udruživanje snaga dve elektroprivrede na ekonomskim osnovama ima podršku i vrha vlasti. I menadžment EPS poslednjih meseci čeka samo na ’znak’ iz Republike Srpske, jer Banja Luka će odlučiti i da li i koji strateški partner ulazi u gradnju hidroelektrana na Drini. Zainteresovanih ulagača ima, a pominje se nemački ’RWE’, ali i pojedini italijanski investitori. U našim energetskim krugovima se sve više čuje da Republika Srpska ima potpuno pravo na to da izabere strateškog investitora, jer je i taj deo sliva Drine isključivo na teritoriji RS. 52 / Energetski sektor Srbije 2009

Već duže vreme čeka se i na konačno formiranje zajedničkog preduzeća u kojem bi EPS imao 50, a EPRS i ’Hidroelektrane na Drini – Višegrad’ po 25 odsto vlasništva. A, projekat ’Gornja Drina’ nastao je posle odustajanja Crne Gore od granje velike HE ’Buk Bijela’. Tako bi skraćenim projektom i gradnjom niske ’Buk Bijela’ bio obuhvaćen prostor od Ustikoline do Šćepan Polja, odnosno, granice sa Crnom Gorom. Na tom prostoru mogle bi da budu izgrađene četiri hidroelektrane: ’Buk Bijela’, ’Foča’ i ’Paunci’ na Drini i ’Sutjeska’ na istoimenom vodotoku. „Ukupna snaga HE koje bi mogle da se grade na Gornjoj Drini je oko 250 MW i godišnje bi moglo da se proizvodi oko 800 miliona kilovat časova električne energije“, kaže Aleksandar Jakovljević, direktor sektora za strategiju u EPS i dodaje da se ukupna ulaganja procenjuju na oko 435 miliona evra.

Prema dosadašnjim procenama, HE ’Buk Bijela’ bi trebalo da ima snagu oko 115 MW i godišnju proizvodnju oko 370 miliona kilovat-sati. Njena izgradnja koštala bi 163 miliona evra i gradila bi se zajedno sa HE ’Foča’, koja ima snagu 52MW. Ona bi godišnje trebalo da proizvodi oko 184 milio-

na kilovat-časova, a za gradnju bi bilo potrebno 109,9 miliona evra. Za sada je i plan da se prvo krene sa gradnjom ova dva hidroenergetska objekta.

HE ’Paunci’ raspolagala bi snagom od 36,64 MW, godišnje bi proizvodila oko 154 miliona kilovat-časova, a stajala bi 100,2 miliona evra. Očekuje se da bi i jedna pribranska elektrana na Sutjesci mogla da ima 35 MW i proizvodi oko 90 miliona kilovat-časova godišnje, a koštala bi oko 62 miliona evra. Ako bi se išlo planiranim tokom, prvi kilovat-sati bi mogli da se očekuju 2015. godine. „Ni jedan drugi vodotok nema toliki hidro potencijal kao Drina i zato ga treba koristiti“, potvrđuje i Predrag Šekeljić, pomoćnik ministra energetike zadužen za elektroenergetiku, „Tehničke osobine su to što izdvaja Drinu od svih projekata, jer se procenjuje da bi na ovoj reci moglo da se grade hidroelektrane ukupne snage od čak 1.112 MW.“ Prema rečima Šekeljića, sve veći zahtevi za potrošnjom električne energije u Srbiji jasan su znak da treba što pre ući u gradnju HE na Drini, ali da sve diktiraju materijalni us-

Ulaganja u gradnju četiri HE procenjuju se na oko 435 miliona evra lovi. U EPS su svesni da je gradnje velike HE ’Buk Bijele’ problematična, jer je kanjon Tare pod zaštitom UNESCO. Ali, postoje, za sada, nezvanični planovi da se napravi visoka ’Buk Bijela’, sa različitim režimima rada zimi i leti.

Prema toj ideji koja postoji u EPS, leti bi, kada struja i nije preko potreban, kanjon bio netaknut i splavari bi mogli da ga koriste, a zimi bi se dobijale značajne količine struje. Iz Crne Gore, međutim, odgovara na ovaj predlog nema. Koliko je ceo region izgubio time što se umesto visoke ’Buk Bijele’ gradi niska, sabira se već duže vreme. „Snaga HE ’Buk Bijela’ je morala da se smanji sa oko 450 na nepunih 115 MW, a godišnja proizvodnja ’velike’ HE ’Buk Bijela’ iznosila oko 1,15 milijardi kilovat-časova, a ’niske’ oko 370 miliona kilovat-časova“, kaže dr Dejan Divac, direktor Zavoda za brane i hidroenergetiku, rudnike

ZAJEDNIČKO PREDUZEĆE

U

skoro sledi osnivanje zajedničkog preduzeća za gradnju na Drini, a potom i izbor organa upravljanja, direktora, zamenika direktora, predsednika Upravnog odbora. Zatim će uslediti registracija, otvaranje računa, upisivanje u sudski registar, kao i plan poslovanja Protokol o osnivanju zajedničkog preduzeća HE ’Gornja Drina’, u obliku društva sa ograničenom odgovornošću, usaglasili su i parafirali predstavnici osnivača EPS, mešoviti holding ERS i ’Hidroelektrane na Drini – Višegrad’.

Kanjon Drine i saobraćajnice, Instituta za vodoprivredu ’Jaroslav Černi’, „Izgradnja ’velike’ HE bila bi znatno povoljnija i velika je šteta što je Crna Gora izašla iz ovog projekta.“ „Drina ima dvostruko veći protok, nego sliv Morave, iako je ovaj drugi dvostruko veći“, kaže Divac, „Može da se kaže da je Drina četiri puta vodnija i nalazi se na planinskom području, dok u slivu Morave ima naselja, industrije i znatna su zagađenja, tako da tu postoje dosta velika ograničenja kada je gradnja elektrana u pitanju.“ U projekat ’Buk Bijele’ do sada je dosta investirano, a procene su da je za pripremne i istražne radove i izradu kompletne tehničke dokumentacije uloženo oko 25 miliona evra.

To je mrtav kapital već 30 godina, koliko se stručnjaci bave ovim projektom. Da od visoke ’Buk Bijele’ za sada neće biti ništa jasno jer, jer i u Prostornom planu Republike Crne Gore nije predviđeno formiranje akumulacija, niti gradnja hidroenergetskih objekata na reci Tari nizvodno od Mojkovca.

Ipak, veliki broj energetičara smatra da akumulacija HE ’Buk Bijela visoka’ uopšte ne bi zalazila u nacionalni park, niti ugrožavala kanjon Tare. Po mišljenju stručnjaka iz zavoda za brane i hidroenergetiku, mogući negativni uticaji izgradnje i eksploatacije visoke ’Buk Bijele’ uobičajeni su za ovakvu vrstu objekata i relativno su mali, naročito u poređenju sa pozitivnim efektima, a mogu se i umanjiti uz primenu odgovarajućih mera. „Reka Tara i Nacionalni park Durmitor, tada nisu ni na koji način ugroženi ’Buk Bijelom’, koja minorno zalazi u kanjon Tare, a i deonica kanjona koja bi se potopila nije obuhvaćena Nacionalnim parkom“, ističu u Zavodu za brane i hidroenergetiku.

Inače, do sada je na slivu reke Drine izgrađeno devet hidroelektrana. To su hidroelektrane: ’Uvac’, ’Kokin brod’, ’Bistrica’, ’Potpeć’, ’Piva’, ’Višegrad’, ’Bajina Bašta’, reverzibilna HE ’Bajina Bašta’ i ’Zvornik’. Ove hidroelektrane imaju instalisanu snagu od 1.932 MW, a godišnje proizvode 6.350 gigavat sati struje. Gotovo da je porazan podatak da u našoj zemlji više od 25 godina, tačnije od gradnje hidroelektrane ’Pirot’ nije izgrađen ni jedan hidro kapacitet.

Energetski sektor Srbije 2009 / 53

ELEKTROMREŽA SRBIJE

ZDRAV DEO

SRPSKE PRIVREDE

Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS: „Država ne razmišlja o privatizaciji Elektromreže Srbije jer bi bilo neozbiljno da se ova vrsta infrastrukture proda privatnim kompanijama“

Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije Miroslav KOVAČ Foto: Slobodan JOTIĆ

E

lektromreža Srbije planira da u narednih pet godina u modernizaciju i gradnju novih trafostanica i dalekovoda uloži između 400 i 450 miliona evra. S obzirom da tarifa za prenos električne energije, osnovni posao ovog preduzeća, nije preterano visoka, potrebna sredstva moraće da se obezbede iz donacija i kredita. Investicije će omogućiti državnoj firmi da obezbedi efikasan prenos struje, upravljanje sistemom i organizovanje tržišta. Ali i da poveća zaradu od tranzita koja je prošle godine bila osam miliona evra. Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je u vlasništvu EMS-a važna infrastruktura, slična putevima. „Njom se reguliše i omogućava prenos električne energije između elektrana i distribucije, odnosno, krajnjih potrošača,

54 / Energetski sektor Srbije 2009

ali i između susednih država. EMS ima poseban značaj zbog dobro poznatog geografskog položaja Srbije. Povezan je sa čak 16 dalekovoda sa susednih osam zemalja. Ovaj resurs se i sada odlično koristi, a gradnjom novih dalekovoda to će se povećati. Uz EPS, ova firma predstavlja jedan od najzdravijih delova domaće privrede i veoma je bitno da obe nesmetano rade i investiraju, jer mogu da pokrenu 150 do 200 hiljada radnika“, objašnjava Petrović.

On ističe da država ne razmišlja o privatizaciji Elektromreže Srbije, jer bi bilo neozbiljno da se ova vrsta infrastrukture proda privatnim kompanijama. Slično se, prema njegovim rečima, ponašaju i druge zemlje, pa nema privatizacije u ovoj oblasti. „Srbija je u razdvajanju prenosnog sistema - EMS, od ostalih elektroenergetskih kapaciteta, elektrana i distribucija - EPS, otišla dalje i od razvijenih evropskih zemalja“, dodaje on. Ulaganje u razvoj mreže, savetuje Petrović, pravi je put kojim bi EMS trebalo da ide.

Posle oktobarskih promena prenosni sistem bio je, kao i cela Elektroprivreda Srbije u prilično lošem stanju. Prvo su obavljeni najneophodniji poslovi kako se sistem ne bi raspao, a u poslednje tri godine izgrađeno je i modernizovano više trafo-stanica i dalekovoda. Od 2005. godine izgrađene su dve trafo-stanice, rekonstruisane tri i podignuta tri dalekovoda. Kruna je bilo povezivanje u zapadnoevropsku interkonekciju 2004. godine posle prekida od 13 godina izazvanog razaranjima trafo-stanica i dalekovoda u ratovima na prostoru SFRJ. Ubrzo je i odlukom Vlade Srbije EMS formiran, tačnije 1. jula 2005. godine.

NEMA ZAINTERESOVANIH

O

d 1. januara 2008. godine sva pravna lica dobila su status kvalifikovanih kupaca električne energije, što znači da ovu robu mogu da kupuju i u inostranstvu. Niko to ne radi, jer ne može da nabavi struju jeftinije nego što im EPS prodaje. Domaćinstva će tu priliku imati od 2012. godine.

PODACI IZ 2008. GODINE - 36 licenciranih učesnika na tržištu, 26 registrovanih, 20 aktivnih - EPS jedini učesnik sa mestima injektiranja i povlačenja električne energije iz sistema - 19 učesnika aktivnih na tržištu prekograničnih kapaciteta - ukupan obim prekograničnih transakcija - 7,077 TWh u smeru ulaza - 7,204 TWh u smeru izlaza - preuzeto električne energije od JP EPS - 35 TWh - fizički tranzit preko EES Srbije - 7,9 TWh PLAN U ovom preduzeću kažu da je urađeno dosta, ali je devedesetih mnogo vremena izgubljeno pa nema razloga za slavlje. Zato je prošle godine i urađen Plan razvoja prenosnog sistema do 2013. godine. „Razvoj prenosnog sistema predstavlja delatnost koja zahteva konstantan studijski rad, velike ljudske i materijalne resurse i intenzivnu saradnju sa korisnicima sistema, nadležnim institucijama i susednim operatorima prenosnog sistema. I naravno, potrebno je postojanje planskih dokumenata koji će obuhvatiti sve rezultate istraživanja i biti dostupni stručnoj javnosti. Upravo zato je Plan sačinjen sa namerom da omogući sveobuhvatan pregled razvoja prenosnog sistema u narednih pet godina. Prognoza potrošnje električne energije i vršne snage u Srbiji je data za period do 2015. godine. Usvojena je viša varijanta prognoze, koja predviđa porast potrošnje i vršne snage za približno 1,4 odsto na godišnjem nivou“, kažu u EMS-u.

Od novih proizvodnih kapaciteta tada je sagledan ulazak gasne Termoelektrane - toplane ’Mentor’ u Novom Sadu, sa dva bloka instalisane snage 450 MW. To je jedini kapacitet velike snage koji bi imao značajan uticaj na rad prenosnog sistema i elektroenergetski bilans zemlje. Osim toga, planiran je ulazak u pogon hidroelektrane ’Bečej’ i vetroparka Inđija sa snagama od 12,5 MW odnosno 20 MW, ali shodno njihovoj snazi te elektrane imaju samo lokalni karakter.

Međutim, izgledi za izgradnju TE-TO ’Mentor’ vremenom bivaju sve manji. U EMS-u zato kažu da, ukoliko se u narednom periodu po pitanju izgradnje ovih elektrana ne desi ništa novo, može se dogoditi da u narednom planu razvoja navedene elektrane budu izostavljene, a prateći delovi plana razvoja revidirani.

U EMS-u imaju u vidu i dve elektrane za koje su raspisani tenderi – Termoelektranu ’Kolubaru B’, sa dva bloka po 350 MW, i treći blok u Temoelektrani ’Nikola Tesla B’, snage 700 MW. Prva bi trebalo da bude na mreži 2014. odnosno 2015. godine, a treći blok u TENT-u B 2016. godine.

U toku je izrada studije o izgradnji novog dalekovoda između Rumunije i Srbije, koji bi trebalo da proradi posle 2013. godine

Energetski sektor Srbije 2009 / 55

ELEKTROMREŽA SRBIJE I KOSMET POD KONTROLOM

E

lektromreža Srbije je jedno od retkih preduzeća koje kontroliše svoju imovinu na Kosovu i Metohiji. Kao deo zapadnoevropske interkonekcije EMS je jedini nadležan da upravlja visokonaponskom mrežom na Kosmetu. Ova kompanija tako ima potpunu kontrolu nad granicom prema Makedoniji i Albaniji. Glavna veza dalekovodom ide od Niša preko Kosovog Polja do Skoplja odnosno do Albanije.

TRŽIŠTE Elektromreža Srbije trenutno gradi dalekovod od Niša do makedonske granice, dok bi susedi trebalo da urade deonicu od granice do Skoplja. Vrednost projekta je 31 milion evra, a oko 27 miliona je donacija Evropske unije. U toku je druga faza gradnje na deonici od Leskovca do makedonske granice u dužini od sto kilometara. Prva faza od Niša do Leskovca je već završena, a u toku je proširenje dve trafo-stanice ’Leskovac 2’ i ’Niš 2’, kreditom Evropske investicione banke. Ovaj 400-kilovoltni dalekovod će rešiti pitanje sigurnosti rada, poboljšanja naponskih prilika i pouzdanosti isporuke električne energije u regionu jugoistočne Srbije.

Ali će omogućiti sigurniji i veći transport struje prema velikim uvoznicima Grčkoj i Makedoniji, a samim tim obezbediti i više para EMS-u. U toku je i izrada studije o izgradnji novog dalekovoda između Rumunije i Srbije, koji bi trebalo da proradi posle 2013. godine.

Jedan od najvažnijih poslova Elektromreže je i organi-

Miloš Mladenović, pomoćnik direktora EMS-a za upravljanje i tržište zovanje tržišta električnom energijom. „U sklopu šireg evropskog konteksta i procesa evropskih integracija, zaokruženog potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske Zajednice (Treaty establishing the Energy Community), prepoznata je potreba za liberalizacijom elektroenergetskog sektora i uspostavljanjem stabilnog regulatornog i tržišnog okvira kojim bi se pospešio priliv novih investicija, razvila konkurencija i uvećala sigurnost snabdevanja. Usvajanjem Zakona o energetici, pisanog u skladu sa uputstvima i direktivama Evropske komisije o restruktuiranju

Potpisivanjem Ugovora o osnivanju EZ prepoznata je potreba za liberalizacijom elektroenergetskog sektora energetskog sektora, postavljen je pravni okvir za uspostavljanje i funkcionisanje tržišta, zasnovanog na transparentnim i nediskriminatornim principima“, kaže Miloš Mladenović, pomoćnik direktora EMS-a za upravljanje i tržište.

Zakonom je definisana uloga Operatora prenosnog sistema i Operatora tržišta električne energije kao subjekata koji će organizovati tržište. EMS kao Operator prenosnog sistema ima zadatak da obezbedi balans između proizvodnje i potrošnje, uz poštovanje principa sigurnosti snabdevanja, a kao Operator tržišta obavlja sve ostale tržišne funkcije vezane za uspostavljanje i administraciju tržišta.

Kao izazove u ovoj godini Mladenović navodi reviziju primarne legislative i usvajanje i primenu sekundarne, kao i da li će ostvarivanje statusa kvalifikovanog kupca biti obavezujuće ili dobrovoljno. Interesantan će biti i odgovor na pitanje da li formirati berzu struje u Srbiji i kakve će posledice izazvati gradnja obnovljivih izvora energije.

56 / Energetski sektor Srbije 2009

ISTRAŽIVANJE

ANALIZA PRE ODLUKE Energetske korporacije treba da preispitaju strategije za preuzimanje drugih preduzeća

K

PMG je objavio istraživanje o globalnoj industriji obnovljive energije. Izveštaj je napisan u saradnji sa ’Economist Intelligence Unit’ i zasnovan je na sondaži mnjenja 202 direktora na nivou celokupne globalne energetske industrije koje je sprovedeno u 2008. godini. Ispitanici su bili visoki predstavnici svojih kompanija, 50 odsto drže mesta u upravnim odborima, od kompan-

Predstavnici energetske industrije zabrinuti zbog pojave efekta prenaduvane ekonomije ija u elektroprivredi, naftnih kompanija i snabdevača prirodnim gasom, dobavljača obnovljive energije, elektrodistribucija, do finansijskih investitora.

Jedna polovina vodećih predstavnika energetske industrije je zabrinuta zbog pojave efekta prenaduvane ekonomije u sektoru tehnologije obnovljivih izvora energije, zaključak je istraživanja ’KPMG International’.

Endi Koks, partner u KPMG Velike Britanije i globalni rukovodilac za Transakcione usluge u oblasti energetike i komunalnih energenata, izjavio je da: „Kupci plaćaju višestruke iznose za imovinu u svom nastojanju da budu ispred nadolazećeg trenda, budući da vlade nastoje da smanje emisije. Naša je briga da investitori zanemaruju rizike investiranja u embrionsku industriju koja tek treba da prođe kroz ogromne promene na putu svog sazrevanja. Vremena su uzbudljiva, ali kupci treba da se potrude da sprovedu odgovarajuću analizu pre no što zagrizu.“ Istraživanje sledi talas ogromnog povećanja cena koje se plaćaju za kompanije u oblasti obnovljivih energe-

POLITIKA

P

olitika vlade, takođe, ima važan uticaj na razvoj ovog sektora. Istraživanje KPMG-a pokazuje da je 47 odsto ispitanika reklo da su subvencije i podrška vlade značajan faktor koji utiče na sklapanje kupoprodajnih ugovora u ovom sektoru.

S druge strane, međutim, istraživanje je, takođe, identifikovalo umešanost države kao realan razlog za zabrinutost ispitanika, gde je 57 odsto reklo da politika vlade i neizvesnost predstavljaju jedan od glavnih prepreka za konsolidaciju.

nata. Nedavne kupoprodaje uključuju preuzimanje kompanije ’Airtricity’ za koju je engleska kompanija ’Scottish and Southern Energy’ platila 2,2 milijarde dolara (1,4 milijarde evra) početkom ove godine, i preuzimanje kompanije ’Trinergy’ za koju je ’International Power’ platio 2,8 milijarde dolara (€1,8 milijarde). Procenjuje se da preuzimanje kompanije ’REpower’ u 2007. godini za koju je indijska kompanija ’Suzlon Energy’ platila US$1,6 milijarde (€1,1 milijarde) predstavlja četiri puta veći iznos od godišnjih prihoda, a kad je fracusko-belgijska grupa Suez kupila većinsko vlasništvo (50,1 odsto) u ’Compagnie du Vent’ u novembru 2007. godine, kupoprodajnom cenom od US$494 miliona (€321 miliona) vrednost francuske kompanije koja proizvodi struju od vetra procenjena je na 50 puta veći iznos od njenih godišnjih prihoda.

Ovakvi multiplikatori vrednosti su danas razlog za opštu zabrinutost, gde 52 odsto ispitanika smatra da visoke procene vrednosti predstavljaju ograničavajući faktor za rast ovog sektora, dok je 56 odsto ispitanika reklo da su u protekle tri godine razmatrali, ali ne i sklopili kupoprodajne ugovore zbog nerealnih očekivanja u ponuđenim cenama prodavaca.

Endi Koks je izjavio da: „Trenutne visoke procene vrednosti mogu biti delimičan odraz želje investitora da budu jedan korak ispred, u njihovom pomnom praćenju ekoloških inicijativa vlada širom planete, ali to se najvećim delom svodi na obećanje – ludom radovanje, i šta će se desiti ako državna politika ne krene u očekivanom pravcu ili današnje tehnologije zastare?“

Energetski sektor Srbije 2009 / 57

ISTRAŽIVANJE

NAFTA I Prema analitičarima Erste Group očekuje se da cene sirove nafte poraste do iznosa većih od 65 USD/bbl na kraju godine, zatim pad profitabilnosti sektora proizvodnje i prerade nafte, i rast sektora eksploatacije Mark PULLEN

A

nalitičari Erste Group su krajem marta ove godine izašli sa analizom vezanom za sektor nafte i gasa u regionu CIE. Po njihovom mišljenju segment eksploatacije nafte ponovo će postati atraktivan. Ujedno se očekuje da cene sirove nafte porastu do iznosa većih od 65 USD/bbl na kraju godine. Takođe, se očekuje pad profitabilnosti sektora proizvodnje i prerade nafte, dok će sektor eksploatacije biti u porastu. Ujedno, je data pozitivna ocena za kompanije koje se bave eksploatacijom nafte. OMV i Petrom, prema mišljenju analitičara Erste, predstavljaju najbolji izbor.

Značajan pad cene sirove nafte u drugoj polovini 2008. godine imao je dve značajne posledice za sektor nafte i gasa u regionu CIE. Sa jedne strane, uticao je na pad profitabilnosti segmenta eksploatacije nafte i veliku negativnu revalorizaciju zaliha nafte. Sa druge strane, marže u segmentu prerade nafte su bile veoma visoke prošle godine. Međutim, analitičari Erste Grupe očekuju da će 2009. godina doneti stabilizaciju cena sirove nafte, nakon čega će uslediti porast cena iznad 65 USD/bbl na kraju godine. To treba da dovede do smanjenja od 40 odsto marži na preradu nafte u poređenju sa 2008. godinom. Iako se očekuje da će se novi kapaciteti i niži input troškova ostvariti na tržištu u naredne dve do tri godine, prerađeni i petrohemijski proizvodi će se suočiti sa znatnim padom potražnje. To je glavni faktor ko-

NAJBOLJI IZBOR

O

MV i dalje ostaje najbolji izbor, sa preporukom da se akcije kupuju, uprkos najavljenim nižim ciljevima proizvodnje i nižoj proceni vrednosti (39 evra po akciji). Snažna izloženost OMV-a segmentu eskploatacije nafte smatra se prednošću, uglavnom zbog očekivanog povećanja cene sirove nafte u narednim mesecima.

58 / Energetski sektor Srbije 2009

GAS U REGIONU ji će dovesti do očekivanog pada profitabilnosti u segmentu prerade nafte u narednom periodu.

RAST CENE SIROVE NAFTE Očekuje se postepeni porast cena sirove iznad 65 USD/ bbl do kraja godine. Nakon naglog i dužeg pada u drugoj polovini 2008. godine, cena sirove nafte se stabilizovala u opsegu 40 do 47 USD/bbl. Cena je uglavnom oslabila usled pogoršanja globalne ekonomske klime i slabe potražnje koja je zatim usledila. U smislu potražnje, u

Očekuje se da smanjenje marži za preradu neće biti previše uočljivo u regionu CIE Jakub Zidon, analitičar u sektoru nafte i gasa i autor izveštaja 2009. godini se očekuje pad potrošnje nafte od 1,6 mn bbl/d u poređenju sa 2008. godinom. Zbog toga analitičari Erste Grupe očekuju da OPEC dalje smanji proizvodne kapacitete kako bi se zaustavio pad cena nafte, sve dok se cenom nafte bude trgovalo ispod 75 USD po barelu. Prognozira se da će većina viška zaliha na globalnom tržištu biti potrošena do polovine 2009. godine. „Očekujemo da će cena nafte biti u opsegu 55 do 65 USD/ bbl tokom leta ove godine, a u opsegu 60-75 USD/bbl na kraju godine”, ističe Jakub Zidon, analitičar u sektoru nafte i gasa i autor izveštaja.

Iako je do sada fokus uglavnom bio na strani potražnje, očekuje se da će segment snabdevanja sasvim sigurno uticati na budući razvoj cene nafte. Troškovi proizvodnje postaju sve intenzivniji, neophodno je zameniti značajan deo infrastrukturnih postrojenja do 2020. godine, a broj-

na naftna polja su već premašila svoj vrhunac proizvodnje. Očekuje se da svi ti faktori u dugoročnoj perspektivi dovedu do porasta cena – analitičari Erste Grupe ostaju na dugoročnoj prognozi cene od 80 USD po barelu.

PAD PROFITABILNOSTI, RAST EKSPLOATACIJE Očekuje se da će opasti profitabilnost u segmentu proizvodnje i prerade nafte, dok će segment eksploatacije biti u porastu. Za prvu polovinu 2009. godine analitičari predviđaju niži iznos marži za preradu u prvom kvartalu, usled niže ukupne potražnje za prerađenim proizvodima (zbog zimske sezone), dok se očekuje da će proizvodnja ostati relativno stabilna. Taj trend bi trebalo da se nastavi i u drugom kvartalu ove godine, pošto će početak sezone odlazaka na godišnje odmore blago podržati rast marži. Sve u svemu,

REZIME PROCENA I PREPORUKA Procene dobijene iz DCF model P/E multiples MOL (in HUF)

11,500

14,500

Dvanaestomesečna ciljna cena 13,000

PKN (in PLN)

27.5

26.5

Unipetrol (in CZK)

120

120

120

OMV (in EUR)

42.0

35.6

39.0

Petrom (in RON)

0.20

0.14

0.17

Lotos (in PLN)

17.0

14.0

15.5

27.0

Preporuka Accum ulate Akumulirati Održati Hold Smanjiti Reduce Kupiti Buy Akumulirati Accum ulate Smanjiti Reduce Izvor: obračun Erste Grupe

Energetski sektor Srbije 2009 / 59

ISTRAŽIVANJE OBAZRIVOST

M

OL je dobio sniženu ocenu i preporuku da se akcije akumuliraju (umesto ranije preporuke da se akcije kupuju), a dvanaestomesečna ciljna cena je smanjena na 13.000 HUF. Uprkos ovoj i dalje pozitivnoj preporuci o akcijama, analitičari Erste Grupe preporučuju obazrivost prilikom kupovine akcija MOL-a, zbog velike izloženosti kompanije prema pogoršanom ekonomskom okruženju u Mađarskoj. sibilnost u odnosu na promene na tržištu. Stoga se očekuje da smanjenje marži za preradu neće biti previše uočljivo u regionu CIE. Nadalje, kompanije imaju bolje izglede da prebrode ovaj negativni scenario.

Na osnovu sadašnjeg negativnog sentimenta na tržištu, analitičari Erste Grupe smatraju da sektor nafte i gasa u regionu CIE posluje ne samo ispod vrednosti konkurentskih evropskih kompanija u odnosu na nivoe odnosa cena i zarada, vrednosti preduzeća/EBIDTA i vrednost preduzeća/ prodaja, već i znatno ispod dugoročnog proseka od 10x (na nivou odnosa cena i vrednosti). Trenutno obe tvrdnje imaju smisla, pošto investitori smatraju da će akcije u regionu CIE imati visoke stope rizika, dok su cene akcija već dodatno bile pod pritiskom zbog ukupne rasprodaje akcija na finansijskim tržištima. Pošto su kompanije u regionu CIE uglavnom rafinerije (ne računajući OMV i Petrom, sa velikom izloženošću u sektoru eskploatacije nafte), u procene je uključen očekivani pad marži na preradu za ovu godinu. Međutim, analitičari Erste Grupe objašnjavaju da, „uprkos očekivanom smanjenju marži na preradu, profitabilnost kompanija u regionu CIE ne bi trebalo da se pogorša u apsolutnom smislu tokom narednih godina, pošto ne očekujemo tako velike jednokratne stavke kao u trećem i četvrtom kvartalu 2008. godine.”

Najveća ’žrtva’ sadašnje ekonomske krize svakako je petrohemijski segment kratkoročno se očekuje iznos marži od 4,0 USD/bbl.

Uprkos očekivanom smanjenju iznosa marži na preradu, analitičari Erste Grupe smatraju da situacija neće biti isuviše zabrinjavajuća za rafinerije u regionu CIE. Ističu da je nivo složenosti procesa prerade u kompanijama u regionu CIE iznad svetskog proseka, što im daje veću flek60 / Energetski sektor Srbije 2009

PROCENE I PREPORUKE Poljske rafinerije su snažno pogođene velikim revalorizacionim gubicima, ali investitori su takođe iznenađeni njihovom sve većom zaduženošću. Nema mnogo prostora za dalja smanjenja cena akcija, ali oporavak može biti dug, posebno u slučaju manjeg i osetljivijeg Lotosa. I Lotos i PKN Orlen su dobili snižene ocene i preporuku da se akcije smanjuju, odnosno održavaju, sa dvanaestomesečnim ciljnim cenama od 15,5 PLN i 27 PLN. Unipetrol je snažno pogođen kolapsom petrohemijskog segmenta. S jedne strane, okruženje skoro da ne može biti gore nego što jeste. Međutim, poljski vlasnici bi mogli iskoristiti svoj snažan bilans stanja, koji i dalje ostaje velika neizvesnost za buduću strategiju kompanije. Kao rezultat toga, analitičari Erste Grupe su smanjili ciljnu cenu na 120 CZK, uz preporuku da se akcije smanjuju.

Uprkos rezultatima restrukturiranja koji još uvek nisu vidljivi, analitičari ističu kompaniju Petrom zbog snažne

izloženosti prema segmentu eksploatacije. Pošto se očekuje povećanje cene sirove nafte, preporuka za Petrom je da se akcije akumuliraju, sa ciljnom cenom od 0,17 RON. IZGLEDI ZA 2009. GODINU I NADALJE Stabilna cena sirove nafte u EUR, niže marže. Prva polovina 2009. godine biće nepovoljna za sektor eksploatacije nafte, pošto će prosečna cena sirove nafte verovatno ostati ispod 50 USD/bbl. Nakon dostignute najviše cene od

KRETANJE CENE NAFTE U PROTEKLE 2 GODINE 140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20

Jan-07 Feb-07 Mar-07 Apr-07 May-07 Jun-07 Jul-07 Aug-07 Sep-07 Oct-07 Nov-07 Dec-07 Jan-08 Feb-08 Mar-08 Apr-08 May-08 Jun-08 Jul-08 Aug-08 Sep-08 Oct-08 Nov-08 Dec-08 Jan-09 Feb-09 Mar-09

Source: Reuters

Ural USD

Ural EUR

Brent USD

2009. godina će doneti stabilizaciju cena sirove nafte 140 USD/bbls krajem juna, cena sirove nafte je pala ispod 40 USD/bbl u drugoj polovini 2008. godine. Stoga su analitičari Erste Grupe umanjili prognoziranu cenu sirove nafte za 2009. godinu (na 58 USD/bbl) i nadalje (uz postepeno povećanje do iznosa od 80 USD po barelu, što treba da bude dugoročno održiva cena), uporedo sa prognozama o kretanju kursa EUR/USD. Što se tiče marži, analitičari očekuju da će srednjoročno doći do smanjenja marži rafinerija usled pritiska nastalog povećanjem obima snabdevanja i usporavanjem privrednog rasta, što bi uglavnom trebalo da dovede do nižih srednjih iznosa marži na destilate. Najveća ’žrtva’ sadašnje ekonomske krize svakako je petrohemijski segment, ali se može očekivati blagi oporavak ili stabilizacija u odnosu na sadašnje niske nivoe. Što se tiče kompanija iz regiona CIE, analitičari i dalje izdvajaju OMV usled snažne izloženosti prema segmentu ekslpoatacije nafte, gde se očekuje oporavak u narednim kvartalima. Takođe, očekuje se da će rafinerije profitirati od sve većih marži na benzin.

Energetski sektor Srbije 2009 / 61

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

’ZELENA’ ENERGIJA

Prema podacima Ministartsva energetike u rudarstva, procenjeno je da bi u našoj zemlji od obnovljivih izvora moglo, u idealnim uslovima, da se dobije 3,83 miliona tona ekvivalentne nafte Ana MILOVANOVIĆ

P

opularna ’zelena’ energija u Srbiji nikako da dođe na ’zelenije’ grane. Potencijali različitih obnovljivih izvora energije su procenjeni, zakoni i propisi se uređuju, ali se tek očekuju veće investicije u ove izvore.

Najveći broj stručnjaka slaže se da Srbija za početak mora da uredi uslove pod kojima će koristiti obnovljive izvore, a potom da krene u ekspanziju. Pored vetra i sunca, koji su skupe tehnologije, u čemu to Srbija ima najviše potencijala?

62 / Energetski sektor Srbije 2009

Prema podacima Ministartsva energetike i rudarstva, procenjeno je da bi u Srbiji od obnovljivih izvora moglo, u idelanim uslovima, da se dobije 3,83 miliona tona ekvivalentne nafte. Najviše, čak 2,4 miliona tona moglo bi da se

Investitori, i strani, i domaći, veoma su zainteresovani za male hidroelektrane, ali mnoge barijere su skoro nepremostive

U čak 15 toplana na jugu Srbije, koje sada kao energent koriste ugalj i mazut, mogla bi da se koristi biomasa dobije korišćenjem biomase, od malih hidroelektrana svega 0,40 miliona tona, nešto više 0,64 miliona tona od solarne energije, a po 0,20 miliona tona ekvivalentne nafte od vetra i geotermalne energije.

Biomasa kao najznačajniji izvor je i najpristupačnija u našoj zemlji, a od ukupnog potencijala biomase u Srbiji, 70 odsto čini biomasa iz poljoprivrede, a ostatak je iz šumarstva.

Biomasa kao energetski potencijal odnosi se pre svega na proizvode dobijene od nus produkata u oblasti drvne industrije i poljoprivrede. Energetski potencijal biomase u poljoprivredi procenjuje se u ratarstvu na oko tri miliona tona, a u voćarstvu i vinogradarstvu oko 1,1 milion tona.

Ni energetski potencijal biomase iz šumarstva takođe nije zanemarljiv, a nacionalnim planom je predviđeno da do 2010. godine 31,5 odsto teritorije Srbije bude pod šumama.

Procenjuje se da u našoj zemlji postoji mogućnost gajenja ’energetskih’ šuma na oko 200.000 hektara neobrađenog zemljišta na kojem bi moglo da se zasade brzorastuće šume, kao što je topola, koje bi se koristile u energetske svrhe. Istraživanja su pokazala da bi se godišnje mogli ostvariti prinosi od 15 do 20 tona drvne biomase po hektaru, odnosno, između tri i četiri miliona tona drvne biomase. Ipak, u Srbiji ne postoji tržište za prodaju proizvoda od biomase, a na poljoprivrednim gazdinstvima u proleće i jesen često se pali biomasa i time gubi dragocena energija.

Ipak, upotreba biomase u Srbiji već je našla primenu za zagrevanje domaćinstava korišćenjem briketa i peleta od biomase. Prema procenama u Ministarstvu energetike, najveća ulaganja bila bi neophodna za proizvodnju električne energije i korišćenje u toplanama. Urađena su i istraživanja po kojima bi u čak 15 toplana na jugu Srbije, koje sada kao energent koriste ugalj i mazut, mogla da se koristi biomasa. „Kod nas su hidroenergija i biomasa najperspektivniji i najveći resursi“, kaže inženjer Slobodan Ružić, direktor preduzeća za energetsku efikasnost, inženjering i konsalt-

Branko Glavonjić, profesor na Šumarskom fakultetu ing ’Energy Saving Group’ i nekadašnji zamenik ministra energetike, „Ovi izvori su interesantni, jer pri istoj otkupnoj ceni elektrane koje koriste ove izvore, najbrže će se otplatiti. Ako država hoće da stvori takve uslove da se za 12 godina otplati svaka elektrana na obnovljive izvore energije, onda će za postrojenja na biomasu i za male hidroelektrane biti potrebna najmanja otkupna cena električne energije.“ Kanadska kompanija RCC je prva dobila energetske dozvole za izgradnju HE Brodarevo 1 i Brodarevo 2 na reci Lim u jugozapadnoj Srbiji, snage 48 MW. Prema rečima Ružića, treba se fokusirati prvenstveno na korišćenje biomase i malih hidroelektrana, jer su oni komparativna prednost Srbije i jer će zbog njih potrošači imati najmanje dodatne troškove. Isto tako ne treba zaboraviti da se srpska privreda najviše može angažovati baš na korišćenju ovih izvora. „Procenjena količina drvne biomase u Srbiji, koja se može koristiti kao gorivo, iznosi oko 4,6 miliona kubika godišnje, uključujući i drvo za ogrev, dok se energetski potencijal šumske biomase, ostavljene da se razlaže posle proizvod-

KASKAMO ZA EVROPOM

U

odnosu na pojedine zemlje EU kao što su Austrija, Finska i Švedska zaostajanje Srbije u pogledu korišćenja drvne biomase je vrlo veliko. Kako kaže dr Branko Glavonjić, ogrevno drvo koje je tradicionalni proizvod u Srbiji u evropskim zemljama već duži niz godina je u značajnoj meri zamenjen drvnom sečkom, drvnim briketima i drvnim peletima. „Ima mnogo razloga za zaostajanje Srbije, ali su dva preovlađujuća i to nedovoljna informisanost, kako domaćinstava, tako i pojedinih institucija u sistemu u pogledu prednosti korišćenja drvne biomase. Drugi razlog je nedostatak podsticajnih mera od strane Vlade, a izuzetak su mere za podsticaj proizvodnje električne energije. S obzirom da zamena kotlova i peći u domaćinstvima zahteva odgovarajuća sredstva, to u ovom trenutku ni banke ne podstiču kreditnim sredstvima da se takvi procesi ubrzaju“, analizira Glavonjić.

Energetski sektor Srbije 2009 / 63

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE PREDNOST PELETA

P

ouzdan i stabilan kvalitet je od ključnog značaja za komercijalno korišćenje drvnih peleta i to je jedna od najvažnjih prednosti u korišćenju drvnih peleta za grejanje. Jer, u poređenju sa ostalim, manje rafiniranim gorivima na bazi drveta, pelete imaju višestruke prednosti. „Zbog manjih dimenzija i veće specifične težine najvažnije prednosti su manji prostor potreban za transport i skladištenje, a postoje stalne dimenzije i sadržaj vlage. Pelete se istovaruju u skladišta bez oštećenja ili gubitaka, a potpuno je automatizovan i jednostavan dovod iz skladišta do kotlova. Značajna je i mogućnost višestruke upotrebe, jer mogu biti korišćene u sobnim pećima ili u kotlovima“, tvrdi Glavonjić, Prednost peleta su i lakoća rukovanja i potpaljivanja, kao i male količine pepela i krajnje jednostavno čišćenje. Jedna od boljih osobina su i male količine ugljendioksida koje se emituju u atmosferu prilikom sagorevanja, ali i velika energetska vrednost, čak od 4,3 do 5 kWh po kilogramu, što zavisi od vrste drveta koja se koristi za njihovu proizvodnju. nje drvnih sortimenata, procenjuje na oko 15,6 miliona GJ godišnje“, objasnio nam je dr Branko Glavonjić, profesor na Šumarskom fakultetu. „Uprkos ovom potencijalu, drvo zauzima još uvek niske pozicije u zadovoljenju energetskih potreba Srbije. Glavni razlog za to je veliko nerazumevanje da domaće snabdevanje drvnom biomasom može da obezbedi čistu energiju iz obnovljivog izvora kao i dodatne koristi koje drvo pruža. Generalno Srbija ima potencijal da razvija svoj bioenergetski sektor naročito za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi drvne biomase kao jednim od značajnih energenata“, mišljenja profesor Glavonjić.

Prema njegovim rečima, ima i pozitivnih primera, i to su ’Beogradske elektrane’, koje su u grejnoj sezoni 2008/2009. počele sa korišćenjem drvnih briketa i drvnih peleta u nekoliko svojih kotlarnica u Beogradu. Njihovi planovi za sezonu 2009/2010. godinu su povećanje potrošnje energenata na bazi drveta, briketa i peleta, do nivoa od oko 30.000 tona. Taj podatak, kao i sve izraženija potražnja za drvnim energentima u Italiji, Austriji i drugim zemljama u Evropi

64 / Energetski sektor Srbije 2009

uticali su na podizanje fabrika za proizvodnju drvnih peleta u Srbiji. „Početkom 2009. godine proizvodnjom drvnih peleta bavilo se šest fabrika čiji je ukupan kapacitet iznosio oko 60.000 tona godišnje“, ističe Glavonjić, „Broj proizvođača drvnih briketa je znatno veći, pa se i količina proizvedenih briketa procenjuje na oko 100.000 tona godišnje.“ Osim biomase, male hidroelektrane su jedan od najdostupnijih potencijala, a Slobodan Ružić ističe da su investitori, i strani, i domaći, veoma zainteresovani za male hidroelektrane. Ali, da su mnoge barijere skoro nepremostive za ulagače. „Kad investitor, uz pomoć stručnog konsultanta, odabere dobru lokaciju, nađu se mnogi koji misle, a neki i kažu: “pa ne može to tako, došao sad neki stranac ili neki privatnik da pokupi najbolje lokacije i da se ovde bogati, ne može to ćemo mi uraditi’’. I od toga “to ćemo mi’’ nikad ne bude ništa“, objašnjava Ružić, „Zato za lokaciju Ćelije na reci Rasini kod Kruševca ili za lokaciju Novi Bečej na Tisi već godinu dana čeka se sklapanje ugovora o korišćenju vod-

Najviše, čak 2,4 miliona tona ekvivalentne nafte moglo bi da se dobije korišćenjem biomase nog zemljišta, mada su investitori dobili i energetsku dozvolu i vodoprivredne uslove. A voda na tim lokacijama, na kojima postoji dobra infrastruktura uzaludno teče već 25, odnosno 30 godina.“ Prema njegovom mišljenju najveći problem Srbije i pored toga što postoje izvori i investitori je taj što Srbija još uvek nije spremna za sistematsko korišćenje obnovljivih izvora energije, ali je veoma blizu tome. „Za sistematsko korišćenje ovih resursa potreban je adekvatan, stabilan i jasan pravni okvir koji kod nas još uvek nije urađen. Međutim, potrebna sekundarna regulativa je pripremljena kroz projekat finansiran od strane EU delegacije u Srbiji, tako da je moguće da se sredinom ove godine sva potrebna pravna akta i usvoje“, smatra Slobodan Ružić.

Naš sagovornik ističe da i pored nekompletne regulative, ozbiljnu barijeru predstavlja i komplikovana pravna procedura. Ipak, veći problem je u netransparentnom i ponekad potpuno nezakonitom postupanju pojedinih raznih državnih institucija. „Jednom od prvih investitora, koji je još 2006. godine podneo zahtev za dobijanje energetske dozvole, Ministarstvo energetike je dva puta odbijalo zahtev i oba puta Vlada Srbije je poništavala odluku Ministarstva, jer je bila nezakonita“, ističe Ružić, „ Investitor je energetsku dozvolu dobio, ali sa godinu dana kašnjenja.“ Nakon toga su se ’Srbijavode’ isprečile kao barijera, koje, kako kaže direktor ’Energy saving group’, odbijaju da potpišu ugovor o korišćenju vodnog zemljišta sa investitorom. Iako se taj ugovor potpisuje sa svim korisnicima vodnog zemljišta u skladu sa pravilnikom, koji je donet na osnovu Zakona o vodama i odobren od Ministarstva vodoprivrede, uzalud postoji i cenovnik za korišćenje vodnog zemljišta. Jedna od barijera je u opštinama, koje, uglavnom, nemaju donete prostorne planove, mada su po za-

Slobodan Ružić, direktor ’Energy Saving Group’ konu odavno bile obavezne da ih usvoje.

Najznačajnije je, međutim, pitanje ko će da plati korišćenje obnoljivih izvora. Najveći broj iskustava iz sveta pokazuje da potrošači na kraju ne mogu da izbegnu plaćanje uvođenja ’zelene’ energije. I inženjer Slobodan Ružić smatra da će korišćenje obnovljivih izvora svakako finansirati potrošači. „Tako mora da bude, jer je energija iz ovih izvora još uvek znatno skuplja nego iz klasičnih izvora i to treba jasno reći, i ne treba glorifikovati“, smatra Ružić, „Korišćenje obnovljivih izvora su bitni kako bi se smanjila energetska zavisnost zemlje, usporio trend iscrpljivanja fosilnih goriva. Jer ne smemo zaboraviti da Srbija ima lignita maksimalno još za čertdesetak godina, možda i manje.“

’ ZA I PROTIV’ VETRA

I

ako se u poslednje vreme u javnosti sve više forsira proizvodnja električne energije iz vetra, čak su izdate i dve energetske dozvole, u Ministarstvu energetike ističu da gradnja vetroparkova ne bi trebalo da bude prva na listi investicija u obnovljive izvore. Jer vetar koliko ima prednosti ima isto toliko i mane. Najvažnije prednosti gradnje vetroparkova su kratak period investicione izgradnje, poklapanje najveće potrošnje sa najvećom proizvodnjom, nema emisije štetnih gasova, ni otpada. Bolja strana vetra je i to što je stepen iskorišćenosti vetrogeneratora od 20 do 40 odsto. Ipak, korišćenje vetra ima i mana, a najveća je to što varijacije u proizvodnji traže i rezervne kapacitete, koji će ’uskočiti’ svaki put kad vetar stane. Efikasnost proizvodnje je od 20 do 40 odsto, a troškovi izgradnje vetroparkova su veliki u odnosu na druge izvore.

Energetski sektor Srbije 2009 / 65

ISTRAŽIVANJE

ZELENO ĆE POSTA Najpoželjniji izbori: Andritz u oblasti hidroenergetske tehnologije, Verbund u hidroenergetici, ČEZ zbog očekivanog oporavka cena električne energije “Za sada nemamo tehnologije da eksploatišemo ovaj potencijal na ekonomičan način, ali verujemo da će više ekonomskih i političkih razloga podržati razvoj obnovljivih izvora u budućnosti: 1) zamena uvoznih fosilnih goriva energijom iz obnovljivih izvora stvara radna mesta; 2) nedavna svađa oko gasa između Rusije, Ukrajine i EU podsetila je političare na važnost energetske nezavisnosti; 3) veća potrošnja na istraživanje i razvoj dovešće do pada troškova za obnovljive izvore”, kaže Gerald Walek, analitičar Istraživačkog tima za tržišta vlasničkih instrumenata u Erste Grupi.

Gerald Walek, analitičar Erste Grup

A

nalitičari Erste Group su u februaru ove godine izašli s analizom obnovljivih izvora energije. Privredni razvoj čovečanstva je tesno povezan sa sposobnošću da se energija čoveka zamenjuje drugim vrstama energije, a globalni rast BDP-a po glavi stanovnika je počeo naglo da se ubrzava čim su ljudi počeli da široko koriste fosilna goriva.

Međutim, skorašnja dešavanja, kada su cene najznačajnijih primarnih izvora energije naglo skakale pa padale, i kada je došlo do značajnih prekida isporuke usled političkih problema, otkrila su slabosti sadašnjeg energetskog sistema na koji se oslanja svetska ekonomija. Analitičari Erste Grupe smatraju da bi obnovljivi izvori energije mogli da eliminišu nedostatke sadašnjeg sistema: obnovljivi izvori ne generišu dodatne emisije CO2; hidroenergija, energija vetra i solarna energija postoje u neograničenim količinama; tehnološki napredak smanjuje troškove za obnovljivu energiju, a gotovo svaki region na Zemlji je vrlo pogodan za bar jedan izvor obnovljive energije: energije iz biomase, hidroenergije, geotermalne ili solarne energije.

66 / Energetski sektor Srbije 2009

ULAGANJA OD 1.100 MILIJARDI EVRA Analitičari Erste Grupe kažu da bi zbog potencijala stvaranja novih radnih mesta, posebno u Evropi i Severnoj Americi, obnovljivi izvori mogli da igraju veliku ulogu u podršci državi da se izbori sa ekonomskom krizom i da sa svoje strane dovedu do energetske nezavisnosti. Oni procenjuju da će države članice EU, da bi dostigle cilj od 20 odsto energije iz obnovljivih izvora, morati da investiraju iznos od 1.100 milijardi evra u nove kapacitete za korišćenje obnovljivih izvora. Smatraju da, ako bi vlade EU napravile pravi okvir (uključujući i tarifu za isporuku struje u mrežu - garantujući investitorima stabilan prinos, primoravajući komunalna preduzeća i klijente da kupuju električnu energiju iz obnovljivih izvora postepeno smanjujući tarife za isporuku struje u mrežu - primoravajući industriju da smanjuje troškove i poboljšava efikasnost), tada bi trebalo da bude moguće mobilisati potreban kapital.

PREPORUKE Agrana je izgradila prvi pogon industrijskih razmera za proizvodnju bioetanola u Austriji, sa kapacitetom do 240.000 me-

POŽELJNO

Z

a ČEZ preporuka da se kupuju akcije. Uprkos opadajućoj ceni dozvole za CO2, ČEZ sada razmatra i ulazak u segment proizvodnje obnovljive energije; energija vetra bi mogla da dobije nekih tri odsto u njegovom proizvodnom portfoliju. S obzirom na to da je ČEZ već prodao 75 odsto svog instaliranog kapaciteta za 2009. godinu, negativni uticaj sadašnje situacije biće vidljiv tek u 2010. godini, jer će se ugovorima uglavnom trgovati i prodavaće se tokom ove godine.

TI PROFITABILNO tara kubnih godišnje, uz ukupan obim investicija od 125 miliona evra. Prihodi bi ove fiskalne godine trebalo da dostignu najmanje 100 miliona evra od prodaje bioetanola. Ne trgovati.Za Andritz preporuka da se kupuju akcije. Andritz je vodeći isporučilac (drugi u svetu) hidroenergetske tehnologije. Zbog velikog iznosa još neizvršenih porudžbina (4,5 milijardi evra) i rastuće prodajne izloženosti prema industriji obnovljive energije (očekivano oko 50% za 2009.), smatramo da je Andritz u dobrom položaju da prebrodi krizu.

Za A-TEC preporuka da se ne trguje akcijama. Preko svog sektora za izgradnju pogona, A-TEC ima interesantnu izloženost prema tržištu proizvodnje energije iz otpada. Pored toga, sektor za proizvodnju alata za mašinsku obradu snabdeva indus-

Analitičari Erste Grupe smatraju da bi obnovljivi izvori energije mogli da eliminišu nedostatke sadašnjeg sistema triju vetrogeneratora specijalizovanim mašinama.

Potvrđuje se preporuka da se ne trguje akcijama kompanije PannErgy, koja se uspešno uključila u dva projekta razvoja toplana. Kompanija danas ima ugovore sa 30 gradova za saradnju u oblasti geotermalne energije.

Polish Energy Partners (PEP) je kompanija specijalizovana za razvoj, implementaciju i upravljanje projektima za proizvodnju električne i toplotne energije. U segmentu čiste energije, kompanija razvija projekte farmi vetra za prodaju tokom njihove prve faze razvoja. Takođe, gradi i farme vetra spremne za upotrebu da bi obezbedila električnu energiju za prodaju.

Za Verbund nova ciljna cena od 43,0 evra i preporuka da

se kupuju akcije. Krajnja stopa rasta vrednosti smanjena na 2,0 odsto (sa 2,5 odsto). Međutim, ova stopa rasta bi još uvek trebalo da odražava ogroman investicioni program Verbund-a (6,7 milijardi evra do 2015. godine), koji će se potpuno isplatiti posle 2015. godine.

EVN trenutno ima 68 hidrocentrala, 63 vetrenjače i 44 toplane na biomasu. Pored toga, kompanija će završiti renoviranje 11 malih hidrocentrala u Makedoniji, a pored toga ispituje i potencijal za projekte tehnologija vetra i fotovoltnih tehnologija u JIE. Do 2009. godine, EVN predviđa 30 odsto udela obnovljive energije u ukupnoj proizvodnji do 2010. godine. Kupiti.

Preporuka i pregled ciljnih cena: Rep. Valuta

Cena Mcap Trenutna(LC) Ciljna EUR(mn)

Rezultati Preporuka

1m

3m

6m

12m

Održati Kupiti Održati Kupiti Kupiti Održati n.r.

Kupiti

Energetski sektor Srbije 2009 / 67

INTERVJU

Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike i rudarstva za obnovljive izvore

NAJVEĆI POTENC „U Srbiji je identifikovano oko 850 lokacija za gradnju malih hidroelektrana“ Najveći potencijali su u biomasi i to oko 63 odsto, solarna energija 17 odsto, vetar i geotermalna energija zauzimaju po pet odsto, a male hidroelektrane deset odsto.

Koliko je upotreba ovih obnovljivih izvora primenljiva u praksi, ima li zainteresovanih investitora?

Biomasa je najznačajniji izvor obnovljive energije u Srbiji. Od biomase se mogu proizvoditi briketi i peleti za korišćenje u domaćinstvima, biomasa se može sagorevati u kotlovima – i na taj način proizvoditi toplotna i električna energija, proizvode se biogoriva: biodizel, etanol, a moguće je proizvoditi i biogas. Trenutno postoji šest fabrika za proizvodnju drvnih briketa i pet za proizvodnju peleta. U Srbiji je 2007. godine počela sa radom savremena fabrika za proizvodnju biodizela - Victoria Oil, čiji godišnji kapacitet iznosi 100.000 tona.

Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike I rudarstva Ana Milovanović

K

orišćenje obnovljivih izvora trebalo da bude jedan od prioriteta energetskog razvoja.

Kako ističe Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike i rudarstva zadužen za obnovljive izvore, naša zemlja teoretski ima potencijal da 47 odsto ukupne energije, koju sama proizvodi dobija iz obnovljivih izvora. Ipak, koristimo svega 18 odsto svojih potencijala i to su samo velike hidroelektrane.

Koja vrsta obnovljivih izvora ima najviše potencijala?

POMOĆ „

U

saradnji sa holandskom vladom trenutno radimo na izradi nacionalnog akcionog plana za korišćenje biomase. Sa nemačkom organizacijom za tehničku pomoć – GTZ – koja je veoma aktivna na pružanju pomoći opštinama, sarađujemo i u oblasti obnovljivih izvora energije.“

68 / Energetski sektor Srbije 2009

Koliko su realni i isplativi potencijali malih HE? U Srbiji je identifikovano oko 850 lokacija na kojima bi se mogle graditi male hidroelektrane. Kada bi se sve one izgradile iz njih bi se moglo proizvesti oko pet odsto sadašnje proizvodnje električne energije u Srbiji. Međutim, dinamika izgradnje malih hidroelektrana zavisiće od njihove ekonomske isplativosti. Procena je da će od 850 lokacija, uz usvajanje podsticajnih tarifa za električnu energiju iz obnovljivih izvora, na pet do deset odsto ovih lokacija biti izgrađene male hidroelektrane. Prosečni troškovi izgradnje u Srbiji iznose oko 2.100 evra po kilovatu. Kako cena električne energije bude rasla, i druge lokacije će u budućnosti postajati ekonomski isplative. Šta država sprema da konačno krene gradnja elektrana koje koriste ’zelenu’ energiju?

Ministarstvo rudarstva i energetike je pripremilo sistem podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora ili takozvane feed-in tarife. Ovaj sistem podsticaja su razvile zemlje Evropske unije i on se do sada pokazao kao najefikasniji instrument za razvoj obnovljivih izvora energije. Plan je da se investitorima u obnovljive izvore tokom 12 godina od početka proizvodnje garantuje cena po kojoj će se otkupljivati sva proizvedena struja. Feed-in tarife su razvijene za proizvodnju električne energije iz malih hidroelektrana, biomase, biogasa, vetra, kanalizacijskog i deponi-

IJAL U BIOMASI jskog gasa, geotermalne energije. Predlog podzakonske regulative je spreman i planiramo da je Vlada usvoji do 1. jula ove godine.

Koliko će podsticanje obnovljivih izvora energije uticati na potrošače struje, odnosno koliko će ih to koštati?

Projekcije koje smo radili pokazuju da ukoliko u narednih deset godina izgradimo 550 megavata postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, to bi uticalo na rast cene električne energije nešto više od pet odsto godišnje.

Kada sa druge strane pogledamo benefite koje bi na ovaj način ostvarili, verujem da to nije visoka cena. Ovi benefiti se ne ogledaju samo u proizvodnji ’zelene energije’ koja ne zagađuje životnu sredinu, već i u tome što će njihovo korišćenje pozitivno uticati i na razvoj privrede i proizvodnju opreme za korišćenje obnovljivih izvora,

Biomasa je najznačajniji izvor obnovljive energije u Srbiji naučno-tehnološki razvoj u ovim oblastima i ispunjenje međunarodnih obaveza Srbije.

Spremni su podsticaji za proizvodnju struje, a za toplotnu energiju?

Proizvodnja toplotne energije je u nadležnosti opština, tako da opštine samostalno mogu da pružaju podsticaje za proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora. Međutim, rekao bih da je u određenim područjima, i bez dodatnih podsticaja, ekonomski opravdano ulaganje u proizvodnju toplotne energije korišćenjem biomase. Ovde bih posebno istakao 15 toplana na jugu Srbije koje trenutno koriste mazut ili ugalj kao pogonsko gorivo, jer gasna mreža još uvek nije doprla do njih. Ove opštine: Bor, Trstenik, Priboj, Majdanpek, Zaječar, Kladovo, Negotin,

INVESTITORI „

V

eć na samu vest da se u Srbiji pripremaju feed-in tarife, imali smo pozive brojnih investitora koji su zainteresovani za ulaganje. Oni samo čekaju usvajanje ove regulative da bi započeli rad na konkretnim projektima.“

Novi Pazar, Vranje, Nova Varoš, Bajina Bašta, Kosjerić, Knjaževac, Pećinci i Prijepolje, su veoma bogate biomasom i potrebno je da razmotre mogućnost njenog većeg korišćenja za proizvodnju toplote.

Postoji li mogućnost da dobijemo neku pomoć od EU što se tiče obnovljivih izvora i podsticaja?

Evropska unija i njene države članice su i do sada bile najznačajniji partner u razvoju korišćenja obnovljivih izvora energije, kroz projekte tehničke pomoći. Evropska komisija je finansirala izradu podzakonske regulative za obnovljive izvore i izradu 15 studija izvodljivosti za izgradnju malih hidroelektrana. Uz donaciju španske vlade uradili smo merenje potencijala vetra ne tri lokacije u Srbiji i izradili studiju izvodljivosti za vetropark Popadija kod Negotina.

U pripremi je i projekat za veće korišćenje solarne energije.

Evropska banka za obnovu i razvoj je ustanovila poseban fond za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije.

Postoje brojni primeri saradnje sa EU u ovoj oblasti, a uveren sam da će se ona nastaviti u mnogo većoj meri kada Srbija usvoji podsticajne mere, i time načini najznačajniji korak za dalji razvoj ove oblasti.

Energetski sektor Srbije 2009 / 69

ENERGETSKA POLITIKA SRBIJE

REFORMA ENERG

Strategijom razvoja predviđene su mere i aktivnosti za značajno poboljšanje tehnoloških i operativnih performansi postojećih energetskih izvora, putem detaljnih remonata i modernizacije, odnosno, revitalizacije

P

osle demokratskih promena u Srbiji 2001. godine, sprovode se opsežne i složene društvenoekonomske promene u svim segmenatima javnog i privrednog života u Srbiji, pa tako i u okviru energetske privrede Srbije, od energetskih proizvodnih sektora do sektora potrošnje energije. Reforma energetskog sektora Srbije, predstavlja de facto utvrđivanje nove energetske politike, u smislu definisanja ciljeva i prioriteta u okviru Strategije razvoja energetskih sektora i

70 / Energetski sektor Srbije 2009

uloge državnih organa i energetskih subjekata u okviru nove Institucionalne organizacije energetskih delatnosti u Srbiji.

Promene moraju biti u skladu, kako sa privredno-ekonomskim razvojem Republike, tako i sa energetskom praksom i standardima EU za zemlje-kandidate EU. Osnovni ciljevi energetske politike Srbije: - Pouzdana domaća proizvodnja i osigurano snabdevanje potrošača energentima iz postojećih energetskih izvora sa poboljšanim tehnološkim tehnološkim i operativn-

ETSKOG SEKTORA im karakteristikama; - Usklađivanje rada i razvoja celine energetskog sistema sa energetskim potrebama sektora potrošnje, i razvojem relevantnih sektora privrede; - Efikasna proizvodnja i racionalna, ekonomski-efektivna i energetski-efikasna upotreba energenata sa ciljem uticaja na obim i strukturu potrošnje kvalitetnih energenata i efikasniju zaštitu životne sredine; - Uspostavljanje novih zakonodavnih i institucionalnih okvira za rad i poslovanje energetskih kompanija i drugih subjekata; - Postupne strukturne i ekonomske promene u energetskim kompanijama, primerene tržišnom poslovanju na domaćem i regionalnom tržištu energije.

Instrumenti za realizaciju ciljeva energetske politike Srbije su: - Zakonodavni instrumenti, koji se odnose na donošenje Zakona o energetici i pratećim propisima o novom načinu rada, poslovanja i razvoja energetskih subjekata, i reafirmaciju prakse poštovanja postojećih propisa o nadzoru energetskih objekata; - Institucionalni instrumenti, u okviru kojih su definisani uloga i misija Agencije za energetiku, koja ‘uvodi’’ u tehničku praksu nova pravila rada, poslovanja energetskih subjekata i razvoja energetskih sektora, i propisuje metodologiju za utvrđivanje opravdanih troškova proizvodnje, transporta i distribucije, električne, toplotne energije i prirodnog gasa, dok Agencija za energetsku efikasnost vrši promociju i koordinira realizaciju Strateških programa energetske efikasnosti, uključujući i predlaganje odgovarajuće regulative kojom se podstiče realizacija navedenih Programa; - Strukturno-organizacioni instrumenti, koji se odnose na način reorganizovanja, danas vertikalno integrisanih

Prioriteti selektivnog korišćenja novih i obnovljivih izvora energije i energetski efikasnijih tehnologija i uređaja JP EPS i NIS, u posebne proizvodno-profitne jedinice, ekonomski motivisane za racionalno poslovanje i finansijski sposobne za ulaganje u sopstveni razvoj; - Ekonomsko-finansijski instrumenti, koji se odnose na

ENERGETSKI BILANS SRBIJE ZA 2008. GODINU

U

tvrđeni Energetski bilans Republike Srbije za 2008. godinu, koji prikazuje energetske tokove u 2007. i 2008. godini, pokazuje da ukupna potrošnja primarne i finalne energije raste. Od ukupne potrošnje primarne energije veći deo, oko 58 odsto, se obezbeđuje iz domaće proizvodnje u kojoj dominira proizvodnja niskokaloričnog uglja. Iz uvoza se obezbeđuje oko 42 odsto od ukupno potrebne primarne energije, a u strukturi neto uvoza dominira uvoz sirove nafte i naftnih derivata, zatim prirodni gas, ugalj te gotovo neznatno električna energija. Domaća proizvodnja električne energije gotovo u potunosti zadovoljava potrebe. Republika Srbija je siromašna energentima odnosno domaće rezerve nafte i gasa su male, a najveće su rezerve uglja i to lignita. Imajući u vidu ovu činjenicu kao i to da potrošnja energije raste, odnosno raste uvozna zavisnost, u 2008. godini projekcija uvozne zavisnosti iznosi 41,65 odsto, neophodno je: intenzivirati mere i aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti, i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije, kao I povećati sigurnost snabdevanja energijom i energentima.

Energetski sektor Srbije 2009 / 71

ENERGETSKA POLITIKA SRBIJE

im (ekonomsko-energetskim), energetsko-tehnološkim i energetsko-ekološkim indikatorima, uvoznoj zavisnosti i dr., saglasno EUROSTAT sistemu prikaza nacionalnih energetskih podataka.

TE Kostolac - rad na kopu

Prioriteti racionalne upotrebe energije i povećanja energetske efikasnosti utvrđivanje takve tarifne i cenovne politike energenata, koja ‘priznaje’ opravdane troškove proizvodnje energije i pružanja energetskih usluga, i finansijski osposobljava energetske subjekate da ulažu u sopstveni razvoj. Dok samo dosledna primena koncepta opravdanih troškova proizvodnje energije, motiviše potrošače za racionalnu upotrebu i efikasno korišćenje energije, dotle se finasijska ‘održivost’ energetskih subjekata, može ostvariti samo uz aktivnu politiku selektivne socijalne zaštite, najsiromašnije kategorije građana. To znači da je osim instrumenta opravdanih troškova (ekonomske cene energenata), neophodno utvrditi i instrumente socijalnog subvencioniranja (socijalno najugroženijih građanapotrošača električne i toplotne energije); - Sistemski instrumenti, u smislu uspostavljanja Sistema energetske statistike i osnivanja Nacionalnog fonda za energetsku efikasnost. Svaka energetska politika zemlje bez obzira na proklamovane ciljeve racionalne upotebe energenata i efikasnog korišćenja energije, i promovisane prioritete Strategije razvoja energetike, bez Nacionalnog fonda energetske efikasnosti, de facto ne predstavlja prioritet Vlade u ovoj oblasti. Pored toga, ni jedna Vlada nije u stanju da vodi aktivnu energetsku politiku, bez potpunih i pouzdanih podataka o proizvodnji i potrošnji energije uključujući i usklađivanje metodologije za utvrđivanje i prikaz relevantnih indikatora o proizvodnji i korišćenju energije. Reč je o makro-ekonomskim, demografskim i sektorskim parametrima, a zatim i struturn72 / Energetski sektor Srbije 2009

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETSKIH SEKTORA SRBIJE Tokom 2002. godine, uz finansijsku podršku Svetske banke, tim stranih i domaćih eksperata, je za potrebe Ministarstva rudarstva i energetike, sačinio dokument “Foundations of Serbian Energy Policy”, koji osim statističkih podloga o stanju potrošnje i proizvodnje energije u Srbiji u periodu 1990-2002. godine, sadrži i empirijske podloge o zavisnosti ekonomskih aktivnosti i potrošnje energije (sistemske i sektorske) u Srbiji i grupi zemalja CJIE u periodu 19902001. godine. Ove podloge su poslužile, da se saglasno predviđenim makro-ekonomskim parametrima, intenzitetu proizvodnih/uslužnih aktivnosti i strukturi energetskih usluga, utvrde energetske potrebe finalne energije (po sektorima potrošnje i strukturi energenata) i, saglasno postojećoj infrastrukturi energetskih izvora, utvrde ukupne potrebe primarne energije (domaća prizvodnja i uvoz).

Na osnovu detaljne analize o potencijalnim mogućnosti i objektivnim ograničenjima za usklađivanje potrošnje električne i toplotne energije sa proizvodnim mogućnostima energetskih izvora, izvršen je izbor scenarija energetskih potreba sa ciljno usmerenim promenama učešća pojedinih sektora (elektroenergetskog, gradskih toplana i prirodnog gasa) u zadovoljenju, toplotnih energetskih usluga u sektorima domaćinstva, i javne i komercijalne delatnosti, do 2010. godine.

Uvažavajući tekuće i moguće privredno-ekonomske okolnosti u zemlji i okruženju, Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, definišu se elementi za utvrđivanje Strategije razvoja energetskih sektora Srbije,za period do 2015.godine, shodno čemu su predloženi sledeći, ekonomski mogući i energetski opravdani prioriteti za usklađivanje rada i razvoja energetskih sektora Srbije: - Prioriteti kontinuiteta, u okviru kojih su predviđene mere i aktivnosti za značajno poboljšanje tehnoloških i operativnih performansi postojećih energetskih izvora, putem detaljnih remonata i modernizacije/revitalizacije: TE, HE, TE-TO, rudnika uglja, sistema prenosa i distribucije, rafinerija, gradskih toplana i industrijskih energana; - Prioriteti racionalne upotrebe energije i povećanja energetske efikasnosti, u okviru kojih su predviđene mere i aktivnosti za zanačajnu susptituciju električne energije, za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga u sektorima domaćinstva i javne i komercijelne deletnosti, zatim za smanjenje sopstvene potrošnje pri proizvodnji, i gubitaka pri distribuciji električne i toplotne energije i za povećanje efikasnosti korišćenja energije; - Prioriteti selektivnog korišćenja novih i obnovljivih iz-

vora energije i energetski efikasnijih tehnologija i uređaja, u okviru kojih su predviđene mere i aktivnosti za intenzivnije korišćenje biomase, iskorišćenje preostalog hidropotencijala, posebno za gradnju malih hidroelektrana i višenamenskih hidroenergetskih objekata, istovremeno sa organizovanijim istraživanjem i korišćenjem geotermalnih izvora, kao i za masovnije korišćenje sunčeve energije za decentralizovano koričćenje toplotne energije.

U skladu sa društveno-ekonomskim reformama u Srbiji, i pozitivnih efekata reforme energetskog sektora Srbije, očekuje se stvaranje povoljnog ambijenta za doslednu realizaciju navedenih prioriteta, uključujući i dva dodatna prioriteta: - Vanredni-opcioni prioritet, u okviru kojeg su obrazložene mere za urgentnu gradnju novog, energetskog izvora sa gasno-parnim ciklusom, za spregnutu proizvodnju električne i toplotne energije, kako bi i energetski sektor podržao scenario intenziviranja proizvodnih/uslužnih aktivnosti i rasata standarda građana, i tako stvorili preduslovi za dostizanje prosperitetnog ekonomskog razvoja zemlje i našeg pridruživanja EU; - Za ovakav scenario ekonomskog razvoja, predviđeni su prioriteti kapitalnih ulaganja, u objekte za proizvodnju električne i toplotne energije (delimično kao novih/ zamenskih izvora), zatim ulaganja u sektore gasa, nafte i uglja (novi transportni pravci i izvori snabdevanja), u razvoj mreže za distribuciju i povećanje broja indivualnih potrošača gasa i izgradnju podzemnog skladišta gasa. U okviru ovog prioriteta, predviđena su ulaganja i u izgradnju manjeg broja gradskih toplana (srednje snage) na gradski otpad, odnosno toplana u gradovima, koji gravitiraju rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom, uključujući i ulaganja u nove termoelektrane na bazi kosovsko-metohijskog lignita. U tako stvorenim uslovima ekonomskog prosperiteta, osim sopstvenog ulaganja, domaćih-finasijsko ojačanih energetskih subjekata, očekuju se i privatna i strana i mešovita ulaganja u navedene objekte.

INFRASTRUKTURA ENERGETSKE PRIVREDE NAFTNA PRIVREDA obuhvata eksploataciju domaćih rezervi nafte i obavlja transport/uvoz nafte, magistralnim naftovodom: Omišalj-Pančevo/Novi Sad, do Rafinerija nafte (Pančevo, 3.5 M t. i Novi Sad, 1.0 M t., tekućeg preradnog kapaciteta), uključujući distribuciju/uvoz i proda-

HE Kokin Brod

Domaća proizvodnja električne energije gotovo u potunosti zadovoljava potrebe Srbije ju derivata nafte.

GASNA PRIVREDA u okviru koje se vrši eksploatacija i primarna prerada prirodnog gasa iz ležišta domaćih bušotina gasa, sakuplja gas i transportuje do glavnog magistralnog gasovoda, koji se prostire od granice Mađarske do glavnih potrošača gasa u centralnoj Srbiji (ukupne dužine od oko 400 km.). Sa glavnog magistralnog gasovoda prostire se veći broj distributivnih mreža za snabdevanje građana (pretežno na teritoriji Vojvodine) i industrije na području cele Srbije.

PROIZVODNjA UGLjA odnosi se na eksploataciju domaćeg uglja i to iz: - rudnika uglja sa površinskom eksploatacijom iz dva tz. rudarska bazena; Kolubarskog, sa četiri aktivna kopa, i ostvarenom proizvodnjom lignita od preko 25 M t., za

INDUSTRIJSKA ENERGETIKA

I

ndustrijska energetika odnosi se na decentralizovane toplotne izvore, sa oko 6 300 MJ/s, instalisanih u više stotina industrijskih preduzeća Srbije, za proizvodnju tehnološke toplotne energije i energetskih fluida za potrebe proizvodnih tehnologija, uključujući i za zagrevanje radnog prostora. Osim navedenih toplotnih izvora, u nekoliko većih industrijskih preduzeća Srbije postoje termoenergetski izvori, instalisanih kapaciteta od oko 350 MW, za spregnutu proizvodnju toplotne i električne energije, koje zbog poznatih okolnosti tokom poslednje decenije, najvećim delom nisu u operativnom stanju, iako su za njihovu sanaciju sredstva značajno manja nego ulaganja u nove elektroenergetske izvore.

Energetski sektor Srbije 2009 / 73

ENERGETSKA POLITIKA SRBIJE

TENT B potrebe TE “Nikola Tesla”, sušaru uglja (kapaciteta 0.6 M vrše prodaju krajnjim potrošačima, uglavnom građanima t.) i finalnu potrošnju, i Kostolačkog, sa ostvarenom proizi manjim industrijskim preduzećima, uključujući i javnu vodnjom od oko 6 M t. lignita, uglavnom za potrebe TE potrošnju.

“Kostolac” i delom za potrebe TE ”Morava”; JAVNE/ GRADSKE TOPLANE predstavljaju decentrali- rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom, osam rudzovane toplotne izvore sa oko 6 500 MJ/s instalisanih tonika za eksploataciju kvalitetnijih ugljeva, u odnosu na ligplotnih izvora u blizu 50 gradova Srbije, za snabdevanje nite iz površinske eksploatacije, sa ostvarenom potrošnjom sektora domaćinstva i delimično javne/komercijalne delatoko 0.54 M t., uglavnom za potrebe industrije i široke nosti za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora, oko potrošnje, uključujući i is500.000 ekvivalentnih stanoporuku oko 0.18 M t., za TE va.

“Morava”.

I N D U S T R I J S K A Sa glavnog magistralnog gasovoda ELEKTROPRIVREDA ENERGETIKA, odnosi se na obuhvata: prostire se veći broj distributivnih mreža decentralizovane toplotne iz- elektroenergetski izvori, sa vore, sa oko 6 300 MJ/s, inza snabdevanje građana i industrije 7120 MW instalisanih kastalisanih u više stotina inpaciteta od kojih; 3936 MW dustrijskih preduzeća Srbije, je instalisano u termoeleza proizvodnju tehnološke toktranama na lignit, 353 MW u termoelektranama-toplanaplotne energije i energetskih fluida za potrebe proizvodnih ma na mazut /pr. gas i 2 831 MW u hidroelektranama. Osim tehnologija, uključujući i za zagrevanje radnog prostora. navedenih izvora (u okviru javnog preduzeća) elektroprivreOsim navedenih toplotnih izvora, u nekoliko većih indusda Srbije, je zakupac HE “Piva” (342 MW), HE “Gazivode” trijskih preduzeća Srbije postoje termoenergetski izvori, in(35 MW) i TE-TO “Novi Beograd” (84 MW); stalisanih kapaciteta od oko 350 MW, za spregnutu proiz- sistem za prenos električne energije (visokonaponska vodnju toplotne i električne energije, koje zbog poznatih mreža sa odgovarajućim trafo-stanicama), napona 400, okolnosti tokom poslednje decenije, najvećim delom nisu 220 i 110 kV, ukupne dužine preko 9 500 km; u operativnom stanju, iako su za njihovu sanaciju sredstva - elektrodistributivni sistemi, koji su locirani u centriznačajno manja nego ulaganja u nove elektroenergetske izma potrošača električne energije, i koji preuzimanjem vore.

Izvor: Ministarstvo energetike i rudarstva električne energije od domaćih proizvođača i/ili uvoza, 74 / Energetski sektor Srbije 2009

Business

Dialogue

‘NOVA SRPSKA ENERGIJA’ PRVI OKRUGLI STO O ENERGETSKOM SEKTORU SRBIJE 17. JUN, HOTEL HAYATT – KRISTALNA DVORANA, BEOGRAD od 10.00h do 15.00h Uvodno izlaganje: Petar Škundrić, ministar energetike i rudarstva u Vladi Srbije Da li Srbija za deset godina može da postane energetsko čvorište jugoistočne Evrope?

Da li će međudržavni sporazum s Rusijom, privatizacija NIS-a i sporazum o izgradnji Južnog toka, obezbediti Srbiji mesto lidera u distribuciji i skladištenju gasa?

Koji će se elektroenergetski kapaciteti graditi u Srbiji i da li Srbija može ponovo da postane izvoznik struje?

Da li je Srbija spremna za otvaranje tržišta derivata nafte, koje je planirano za 2010. godinu? Šta je realno u korišćenju alternativnih izvora energije u Srbiji?

Ovu su samo neka od pitanja o kojima će se raspravljati na Prvom okruglom stolu Energetskog sektora Srbije - ’Nova srpska energija’.

Organizator: Business Dialogue & alliance international media group Pokrovitelj: Ministarstvo energetike i rudarstva Sponzori:

Za sve informacije i prijave:

konferencija@aim.rs Tel. +381 11 308 99 77 Fax. +381 11 308 99 88

alliance international media group, Kneginje Zorke 11b, 11000 Beograd