Savet stranih investitora u Srbiji

savet stranih investitora u srbiji

pogled na 2013/14. pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 1

2 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 3

sadržaj

savet stranih investitora u srbiji

6 Svetlo na kraju tunela Dr MIHAILO CRNOBRNJA profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju 8

ZORANA MIHAJLOVIĆ, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine

na 2013/14. pomoćnik urednika Miša Brkić

IVICA DAČIĆ, predsednik Vlade Srbije 14 Primena je ključna

ART DIREkTOR Ilija Petrović, i.petrovic@aim.rs

menadžer publikacije Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs menadžeri projekta: Vanja Đorđević, v.djordjevic@aim.rs Svetlana Okanović, s.okanovic@aim.rs Marija Vujković, m.vujkovic@aim.rs posebna zahvalnost: Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora Milica Ðorđević, menadžer za komunikacije u Savetu stranih investitora Koviljka Miladinović, saradnik

FREDERIC COIN, Predsednik Saveta stranih investitora, Predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke Srbija 20 Podsticanje efikasnosti

fotograf Zoran Petrović prevod Snežana Bjelotomić IZVRŠNI DIREKTOR Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs GENERALni MenadžER Ivan Novčić, i.novcic@cma.rs FINANsijski direktor Ana Besedić, a.besedic@aim.rs štampa Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72, Subotica savet stranih investitora u srbiji - pogled na 2013/14. izdavač alliance international media u saradnji sa Savetom stranih investitora Srbije.

Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs www.allianceinternationalmedia.com ISSN no: 1451-7833 sva prava zadržava alliance international media 2013.

Gabor Bekefi, potpredsednik Saveta stranih investitora, patron Pravnog odbora Saveta stranih investitora, generalni direktor Carlsberg Srbija Grupe 24 Prioritet je makroekonomska stabilnost SRĐAN LAZOVIĆ, potpredsednik Saveta stranih investitora, patron Poreskog odbora Saveta i direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region i Bugarsku u kompaniji British American Tobacco SEE d.o.o.

28 U Srbiji nije prodato sve što je vredelo SAŠA RADULOVIĆ ministar privrede

53 Lider veleprodaje ROBERTO MANCUSO, generalni direktor Metro Cash & Carry Beograd 54 P et godina inovacija i investicija MICHALIS ORFANOUDAKIS, komercijalni direktor PepsiCo Zapadni Balkan

Spremni da menjamo privredno okruženje

pogled

urednik Saša Marić, s.maric@aim.rs

32 Neophodna je radikalna reforma

36 Na pravom putu TONY VERHEIJEN, menadžer Svetske banke za Srbiju 38 Punih 45 godina uspeha u Srbiji DIMITAR ANDONOV, direktor operacije za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, kompanija Coca-Cola 40 N astavljamo sa stabilnim rastom CLAUDIO CESARIO, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji 42 Administrativne prepreke koče poslovanje DEJAN JEREMIĆ, izvršni potpredsednik Delta Holdinga za operativne poslove 44 I zazovna vremena Spiros Dallas, finansijski direktor u Vojvođanskoj banci 50 P ravilnik dobar i za proizvođače i za potrošače

MILICA STEFANOVIĆ, predsednik Odbora za hranu i poljoprivredu u Savetu stranih investitora (The Coca-Cola Company-Barlan S&M d.o.o.)

52 Održaćemo trend rasta ALEXANDROS DANIILIDIS, generalni direktor Heineken Srbija

65 Uskoro najveći konferencijski centar STELIOS KOUTSIVITIS, izvršni direktor hotela Metropol Palace u Beogradu 66 Izgradnji i razvoju treba podrška

56 Tržišna konsolidacija i dalje širenje ANSGAR BORNEMANN, regionalni direktor, Nestlé Adriatic 57 Za češći dijalog vlade i biznisa ANA GOVEDARICA, generalni direktor Roche Srbija 58 Potrebna je reforma obrazovanja

DEJAN JEČMENICA, predsednik Odbora za ljudske resurse u Savetu stranih investitora (Wiener Staedtische osiguranje a.d.o. Beograd 60 Oporavak tržišta lizinga CHRISTOPH LEITNER, predsednik Odbora za lizing i osiguranje u Savetu stranih investitora (VB Leasing d.o.o. Beograd) 62 Ostvaren napredak u zakonodavstvu MILICA SUBOTIĆ, Predsednik Pravnog odbora u Savetu stranih investitora (Janković, Popović & Mitić o.d.)

63 Pratimo nemački model bankarstva SVETLANA TOLMAČEVA DINGARAC, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke 64 D obri rezultati uprkos krizi NATAŠA MARJANOVIĆ, Direktorka Delta Generali društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i direktor Direkcije za asset menadžment i finansijsku operativu Delta Generali Osiguranja

4 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

ANDREW PEIRSON, predsednik Odbora za nekretnine i gradnju u Savetu stranih investitora (Jones Lang LaSalle d.o.o. Beograd) 67 Pragmatičan pristup osnova za budući rast RONAN CONROY, direktor BPI d.o.o.

68 Tražimo samo doslednost i predvidivost IVAN RAKIĆ, predsednik Poreskog odbora u Savetu stranih investitora (Ernst&Young d.o.o. Beograd) 69 Dinamičan razvoj

OVE FREIDHEIM, generalni direktor Telenora Srbija 70 E-uprava - ključ za reformu državne administracije

ZDRAVKO DRČELIĆ, predsednik Odbora za telekomunikacije i informacione tehnologije u Savetu stranih investitora (Hewlett Packard d.o.o.)

72 Ukazujemo na probleme, nudimo rešenja ANA FIRTEL, izvršna direktorka Saveta stranih investitora

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 5

komentar Dr Mihailo Crnobrnja profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju

Svetlo na kraju tunela Odlučnost Vlade da se uhvati u koštac sa velikim problemima koji opterećuju privredni ambijent je ohrabrujuća, a poslednje mere koje Vlada najavljuje sugerišu da bi uskoro trebalo da se desi dugo očekivani zaokret

Č

ini se da se, konačno, pojavljuje svetlo Priliv stranih investicija je u protekloj godini bio na kraju tunela kroz koji već duže vreme daleko ispod očekivanja, delimično zbog još uvek prolazi srpska privreda. Istina, to svetlo nedovoljno atraktivnog poslovnog ambijenta, a je još uvek dosta daleko, ali ohrabruje to delimično zbog nastavka recesije u Evropi. S druge da se povećava brzina promena što bi trebalo da strane, došlo je do diverzifikacije izvora stranih inskrati vreme do izlaska iz tunela. vesticija i pojavili su se novi investitori iz Kine, EmiJoš nije došlo do odlučnijeg preokreta u rata, Azerbejdžana. Veliki deo ovih investicija usmestvarnim uslovima privređivanja u Srbiji. I dalje ren je ka infrastrukturi, saobraćaju i energetici.

Srbija na raznim rang listama o poslovanju koje Na makroekonomskom planu pozitivno je što se objavljuju u svetu, zauzima mesto znatno isse inflacija u protekloj godini polako smiruje, što je pod svojih mogućnosti. Ali poslednje mere koje kurs dinara začuđujuće stabilan i što izvoz, uprkos najavljuje Vlada sugerišu da bi uskoro trebalo da produžavanju recesije u Evropi, raste. Međutim, i se desi taj tako željeni i dugo očekivani zaokret. dalje ostaju veliki problemi u sferi zapošljavanja Prvi paket mera Vlade, koji je inciralo Ministari vrlo spor i mali oporavak proizvodnje, odnosno stvo finansija, usmeren je ka fiskalnoj konsolidarasta društvenog proizvoda. Nezaposlenost je, sa ciji, ka smanjivanju dramatično visokog deficita u preko 25 odsto, među najvišim u Evropi. Posebbudžetu, i ka zaustavljanju rasta spoljašnjeg zano zabrinjava još viša stopa nezaposlenosti među duženja. Fiskalna stabilnost bitno utiče na predmladima do 30 godina. Stopa rasta društvenog vidivost poslovanja i pozitivno utiče na odluke proizvoda, koja je u protekloj godini nešto ispod investitora i poslovnih ljudi. jedan odsto, nije dovoljna da obezbedi pozitivan Drugi paket mera, koji preokret u tendenciji na tržije iniciralo Ministarstvo prirada, niti da pruži osnov za Na makroekonomskom planu pozitivno je što štu vrede, ima za cilj da promeni rast životnog standarda. uslove na tržištu rada, da poTreba pomenuti i naprese inflacija u protekloj godini smiruje, kurs jednostavi proceduru seljenja dak u odnosima sa Evropdinara je začuđujuće stabilan, izvoz raste kapitala, odnosno bankrota skom unijom. Srbija je pred preduzeća, da unapredi stanje dobijanjem definitivnog dau sektoru nekretnina i da pojednostavi niz adminituma za početak pregovora. Očekuje se da će to strativnih procedura. Ono što ohrabruje je, pre svebiti na samom početku iduće godine, a u međuvrega, odlučnost Vlade da se uhvati u koštac sa velikim menu se ubrazano radi na obe strane da početak problemima koji opterećuju privredni ambijent. bude uspešan. Početak pregovora je snažan signal Za pohvalu je i odlučnost sa kojom se pristupiposlovnom svetu o tome da će Srbija nastaviti sa lo borbi protiv korupcije. Pozitivno je donošenje promenama u privrednom ambijentu, odnosno da strategije za borbu protiv korupcije. Međutim, to će ga ubrzano prilagođavati uslovima koji vladaju je tek početak. Neophodno je težište prebaciti sa na zajedničkom tržištu Evropske unije. Proces dapojedinačnih slučajeva i istraga na sistemske proljeg približavanja Evropskoj uniji nužno će uticati mene koje će sprečavati pojavu korupcije i koje će i na to da se pažnja sa donošenja novih zakona koji omogućiti praćenje, otkrivanje i suočavanje sa posu u skladu sa evropskim, proširi i na primenu već javama korupcije, i to na svim nivoima. donetih zakona. ■ 6 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

www.erstegroup.com

www.erstebank.rs

Member of Erste Group

Da li je vaša banka pravi partner u ostvarenju vaših investicija?

Investicioni krediti Erste Banke osmišljeni su u skladu sa najnovijim trendovima na finansijskom tržištu, a prema specifičnim potrebama i zahtevima naših klijenata u različitim industrijama. Brzo, efikasno i pod veoma povoljnim uslovima, možete obezbediti sredstva kojima ćete u kratkom roku sa uspehom realizovati svoje poslovne planove i postići željene rezultate – uz snažnu podršku, veliko iskustvo i znanje visoko profesionalnog tima eksperata iz oblasti finansijskog poslovanja. pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 7

Intervju Ivica Dačić predsednik Vlade Srbije

Spremni da menjamo privredno okruženje Vlada Srbije spremna je da uvaži i primeni sugestije Saveta stranih investitora koje se odnose na jačanje kapaciteta za sprovođenje zakona, a premijer Srbije Ivica Dačić naglašava da uz to očekuje proširenje investicija koje su u toku i dovođenje novih investitora. „Transparentnost rada i procedura su izuzetno važni za delatnosti koju obavlja javni sektor, ali dodatno želimo i da državna uprava zauzme aktivniju ulogu u svakodnevnom radu i poslovanju građana“, kaže Dačić

C

K

ljučne ovogodišnje sugestije Saveta stranih investitora fokusirane su na jačanje kapaciteta državne uprave za sprovođenje zakona. Vlada će, u saradnji sa relevantnim učesnicima, pripremiti konkretne planove kako bi se efikasnost rada državnih organa povećala i birokratske procedure uprostile, ali ne na račun kvaliteta, kaže predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić: “Dosta očekujemo i od uvođenja elektronske uprave na svim mestima gde je to moguće.

Fokus rada Vlade RS će biti na donošenju reformi u privrednom okruženju, od kojih očekujemo proširenje investicija koje su u toku ili koji će u bliskoj budućnosti biti u fazi realizacije, kao i dovođenje novih investitora.”

8 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

M

Y

CM

MY

CY

CMY

K

Investicije

Dijalog

Korupcija

Vlada RS je otvorena za sve predloge koji će učiniti da Srbija postane prva destinacija za dolazak investicija u Istočnoj Evropi, a reformama ćemo dokazati našu privrženost poboljšanju privredne klime.

U svakom sistemu rada, dijalog je najefikasniji instrument za postizanje rezultata. Pored dijaloga sa predstavnicima privatnog biznisa, razgovaraćemo i na operativnim nivoima, na nivoima lokalne samouprave.

Dodatna edukacija, treninzi za državne službenike, povećanje transparentnosti rada, uprošćavanje procedura i elektronizacija rada, najefikasnije vodi ka smanjenju sistemske korupcije na dugi rok.

► Da li je u relativno kratkom roku moguće oja- Po okončanju analize rada državnih organa i prečati državnu upravu primenom transparentnih seka stanja zaposlenih, verujemo da će biti moguće mehanizama i procedura da bi se osnažili instidoneti adekvatne zakonske izmene, obzirom da je tucionalni kapaciteti? odgovornost državnih službenika jasno definisa- Transparentnost rada i procedura su izuzetno na Zakonom o državnim službenicima. Poštujući važni za delatnosti koju obavlja princip da će država prvo krejavni sektor, ali dodatno želimo od sebe kada se radi o rePoslovi preuzimanja tri nelikvidne banke su nuti i da državna uprava zauzme akalizaciji reformi – poput štednje tivniju ulogu u svakodnevnom završeni bez velikih potresa na finansijskom državnog budžeta, smatram da radu i poslovanju građana. Meje potrebno i zakonsko rešenje tržištu Srbije i u narednom periodu ćemo đutim, sve dok zaposleni u drvezano za državne službenike žavnoj upravi ne zauzmu ulogu razmotriti model rasta privredne aktivnosti izmeniti u okviru sveobuhvatkao efikasan i pravedan servis nih reformi državne uprave. kroz relaksaciju monetarne politike građana, možemo očekivati da će se jačanje institucionalnih ► Šta će Vlada uraditi na stvakapaciteta vršiti i kroz jačanje zakonskog okvira. ranju zakonskog okvira i kapaciteta za praćenje, prepoznavanje i borbu protiv korupcije?

- Korupciju je najefikasnije izlečiti povećanjem pri► Kako mislite da podignete značaj odgovornosti vredne aktivnosti i otvaranjem novih radnih medržavnih službenika u obavljanju javnih poslova?

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 9

sta. Smatram da dodatna edukacija, učestaliji treninzi za državne službenike, zajedno sa povećanjem transparentnosti rada, uprošćavanjem procedura i elektronizaciji rada, najefikasnije vodi ka smanjenju sistemske korupcije na dugi rok. U kratkom roku, Vlada i njene institucije će raditi na rasvetljavanju pojedinačnih slučajeva korupcije, dok će tek pravosnažnim presudama biti vidljiv ogroman rad koji je urađen u prethodnom periodu.

► Može li Srbija već do kraja ove godine da promeni zakone kako bi poboljšala poslovnu klimu?

- Ne smatram da se reforme bilo kog sistema mogu izvršiti brzo i naprasno, a da donesu željene efekte u dugom roku. Osnovni cilj reformi je njihova sprovodljivost. U prethodnom periodu se događalo da se usvajaju zakonska rešenje i postavljaju novi modeli ponašanja, za koje se potom pokaže da nisu primenljivi u ovom trenutku. Iz tog razloga želimo da svi predlozi izmena zakona prođu kompletnu javnu raspravu, da dobijemo što više ideja i komentara.

- Izmena zakonskog okvira nije jedina prepreka ka reformi jednog sistema. Ključno je promeniti način razmišljanja kako korisnika usluga, tako i organa koji zakonska rešenja primenjuju.

U prethodnom periodu su vršene izmene zakonskog okvira, bez konkretnih reformi načina njihovog sprovođenja. Reforme koje ova Vlada namerava da sprovede podrazumevaju izmene koje će koristiti krajnjem korisniku.

Da li Vaša Vlada kroz regulatorne i strukturne reforme namerava da redefiniše ulogu države kao javnog sektora koji treba da doprinese bržem privrednom razvoju?

- Javni sektor ima svoju nezamenljivu ulogu u funkcionisanju države i treba da bude servis građana i privrede, čija se efikasnost meri uspešnošću privrede.

U narednom periodu Vlada RS doneće strukturne pravce reformi u budućem periodu, a u zavisnosti od vizije poslovnog modela i privrednog okruženja koji želimo da bude primenljiv u narednih deset i više godina.

►

Stiče se utisak da se zastalo s ► Kako Vlada namerava da ukidanjem zastarelih procedureši probleme fiskalnog defira i bespotrebne birocita i javnog duga? kratije, zašto je to stalo?

- Vlada je nedavno usvojiVlada je sredinom ove godine, na predlog ministarstva la smernice koje je pripre- Slažem se da je utisak da se stalo sa reformom milo Ministarstvo finanprivrede i finansija, usvojila akcione planove o birokratskih procedura, sija o smanjenju izdataka međutim želja je da se izbudžeta (kroz smanjenja okončanju postupka restrukturiranja za preduzeća vrši izmena celokupnog plata zaposlenih) i povekoja se nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju modela poslovanja, što bi ćanju budžetskih prihopodrazumevalo izmenu da (kroz povećanje niže zakonskog okvira kao i izmenu rada pojedinih stope PDV). Moguće je da primena ovih mera državnih institucija. dovede do smanjenja privredne aktivnosti, pa S obzirom na to da se radi o sveobuhvatćemo redovno pratiti njihovu primenu i efekte nim izmenama, po uspostavljanju novog zakoji će se postići. konskom modela, nastavićemo sa radom na Dodatno, predlogom zakona o budžetu za reformama rada onih koji će ova zakonska re2014. godinu predstavljena su konkretna rešešenja sprovoditi. nja o povećanju efikasnosti rada, smanjenju izZnačajni će nam biti komentari i sugestije dataka na državnom nivou i usmerenju Vlade u kolega iz Evropske komisije, o rešenjima koji se realizaciji pojedinih strateških projekata. u praksi koriste u zemljama Evropske Unije.

Smatramo da će kombinacija štednje na državnom nivou i stimulacija za rast poslovanja, podići privrednu aktivnost i omogućiti nesme► Srbija je uglavnom donela zakone koji su u tano servisiranje obaveza po javnom dugu. skladu sa zakonima EU, ali može li da poboljS obzirom na to da nas očekuju brojne i ša njihovu doslednu primen? ►

10 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 11

duboke reforme, za čije sprovođenje je potreban pun mandat ove Vlade, očekujem postepeni pad javnog duga od 2016. godine.

► Ima li Vlada strategiju završetka privatizacije velikih državnih preduzeća i privatizacije društvenih preduzeća?

- Vlada je sredinom ove godine, na predlog ministarstva privrede i finansija, usvojila akcione planove o okončanju postupka restrukturiranja za preduzeća koja se nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju i akcioni plan o strukturnim reformama u javnim preduzećima.

S obzirom na izvršenu rekonstrukciju Vlade, očekujem da u narednom periodu ministri koji su zaduženi za sprovođenje ovih planova nastave njihovu realizaciju ili dostave adekvatne izmene.

teškom opredeljenju u načinu reformi rada javnih preduzeća, a to je ka njihovoj korporativizaciji. Zakonsko rešenje koje je trenutno na snazi nije dostiglo ni godinu dana efektivne primene, te verujem da tek po njegovoj doslednoj primeni možemo ocenjivati njegovu uspešnost i potrebu za eventualnom izmenom.

Moram da napomenem da je izrada zakona pripremana zajedno sa Svetskom bankom i da je izabran model za koji se smatralo da bi postigao najveću efikasnost u datom trenutku.

Kako kao premijer gledate na sugestije i predloge Saveta stranih investitora?

- Svaka vrsta sugestije i komentara su uvek dobrodošli i uvek se vrlo rado odazivam pozivu da saslušam mišljenje ljudi koji su u Srbiji investirali. Međutim, morate razumeti da je Vlada RS dužna da se brine o nesmetanom funkcionisanju sistema u celosti.

Veoma je bitno da predstavnici Saveta prenesu svojim kolegama u zemljama iz kojih dolaze, spremnost Vlade RS da menja privredno okruženje i smatram da je ovo pravi trenutak da investitori dođu u Srbiju i zajedno sa Vladom RS rade na podizanju domaće proizvodnje.

Poslednji podaci o izvozu, daju veliko ohrabrenje Vladi da nastavi sa sadašnjim kursom. ►

Da li Vlada namerava i dalje da preuzima problematična preduzeća?

- Ukoliko mislite na preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja, ona su već u državnom, odnosno društvenom većinskom vlasništvu. Ukoliko mislite na privatna preduzeća, koja je država preuzela, u narednom peZakon o javnim preduzećima koji je trenutno riodu Vlada RS ne planira da preuzima kompanije na snazi nije dostigao ni godinu dana efektivne u problemima ukoliko ne primene, te verujem da tek po njegovoj doslednoj ugrožavaju funkcionisanje celokupnog sistema. primeni možemo ocenjivati njegovu uspešnost i Moramo napomenuti da je najveći ekonomski potrebu za eventualnom izmenom udarac u 2013. godini bilo ► Da li treba nastaviti dipreuzimanje tri nelikvidne banke (Agrobanke, jalog privatnog biznisa i javne uprave kako Metals banke i Privredne banke), što bi i držabi se Srbija učinila dobrim mestom za biznis? ve ekonomski mnogo snažnije od Srbije dovelo - U svakom sistemu rada, dijalog je najefikasniji u velike probleme. Ipak ovi poslovi su završeni instrument za postizanje rezultata. Pored dijabez velikih potresa na finansijskom tržištu Srbiloga privatnog biznisa sa predstavnicima Vlade je i u narednom periodu ćemo razmotriti model RS, razgovaraćemo i na operativnim nivoima, na rasta privredne aktivnosti kroz relaksaciju monivoima lokalne samouprave. netarne politike.

Vlada RS je otvorena za sve predloge koji će učiniti da Srbija postane prva destinacija za dolazak investicija u Istočnoj Evropi, a reforma► Kako će Vlada ograničiti uticaj politike u ma koje planiramo da sprovedemo u narednom javnim preduzećima? periodu ćemo konkretno dokazati našu privrže- Zakon o javnim preduzećima koji je usvojen u nost poboljšanju privredne klime. ■ decembru 2012. godine je otvorio put ka stra►

12 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 13

Intervju Frederic Coin Predsednik Saveta stranih investitora, Predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke Srbija

Primena je ključna Predsednik Saveta stranih investitora pozdravlja predanost vlade na sprovođenju neophodnih reformi i nada se da će institucije biti u stanju da omoguće odgovarajuću primenu novih zakona i praksi

strukturne reforme usmerene na povećanje predvidljivosti okruženja, održivosti i konkurentnosti poslovanja u zemlji. Mi imamo pet prioriteta u okviru ovih reformi. Prvi je očuvanje makroekonomske stabilnosti sa fokusom na dve tačke – konsolidacija javnog deficita i povezanost sa javnim dugom. Razlog zbog kojeg bih hteo da se fokusiram na ovaj problem nije vezan samo za nivo javnog deficita i javnog duga, koji, iako su relativrbija uskoro trevisoki, ne predstavljaju ba da počne zvaNeophodno je sprovesti i reformu sudskog sistema no tako dramatičan problem nične pregovore kao u drugim zemljama. o pristupanju kako bi se osiguralo sprovođenje zakona i kako bi Za mene je trend glavsa Evropskom unijom. To sudska interpretacija zakona bila dosledna no pitanje, budući da smo će doprineti poboljšanju nedavno primetili tendenpravnog okvira putem vrciju ogromnog javnog deficita i značajnog povešenja korisnog pritiska i obezbeđivanja struktućanja duga u drugim zemljama. Takva situacija re i podrške. Predsednik Saveta stranih investinije održiva, budući da ne ostavlja mogućnost tora Frederic Coin uveren je da će sve navedeno za drugo rešenje osim za primenu vrlo teških poboljšati dugoročnu konkurentnost Srbije.

INTEGRACIJA mera. Dakle, ovo je posebno pitanje koje vlada Naši članovi dolaze iz treba da reši. ► Uzevši u obzir aktuelne ekonomske prilike gotovo svih zemalja EU i Inflacija je takođe problem. Međutim, ako se u Srbiji, koje biste prioritete iz ovogodišnje imaju dragoceno iskustvo u ovi problemi rešavaju na odgovarajući način, to Bele knjige posebno istakli? će dovesti do ispunjenja osnovnog cilja, odno- Savet stranih investitora odavno zagovara ovom procesu.

S

14 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

PRAVIČNOST

PRIMENA

BIROKRATIJA

Kada imate državna preduzeća koja primaju subvencije to je svakako štetno za tržište i privatna preduzeća koja posluju u istom segmentu su time oštećena.

Nema smisla usvojiti zakon ako taj isti zakon neće imati opipljive efekte zbog neadekvatne primene.

Smanjenje birokratije je nešto što svi investitori očekuju zato što birokratija svima komplikuje život – ne samo kompanijama, već i pojedincima.

sno smanjenja nezaposlenosti i povećanja poPravni okvir predstavlja sledeći prioritet. trošnje. Ovo pokriva prvi prioritet u očuvanju Nadamo se da će započeti pregovori o primakroekonomske stabilnosti. Drugi prioritet stupanju sa EU što će definitivno pomoći kod je sprovođenje niza sistemskih reformi. Savet poboljšanja zakonskog okvira budući da će to stranih investitora već dugo zagovara sprovoizvršiti koristan pritisak i obezbediti struktuđenje sistemskih reformi, ali ne škodi da to opet ru i podršku državi za unapređenje zakonskog ponovimo. Prva takva reforma se okvira. To će opet dovesti do poodnosi na zdravstveni i penziovećanja konkurentnosti Srbije. ni sistem, budući da nijedan od Na kraju ali ne manje značajno, njih nije održiv. Druga reforma Savet stranih investitora ima još se odnosni na obrazovni sistem, jedan veoma važan prioritet, a koji bi trebalo dobro da funkcioto je način na koji se ove reforme niše i pruži svoj deci šansu. Kada mogu sprovesti i volja i sposobsam došao u ovu zemlju, primetio nost državne administracije da sam da Srbija ima prilično dobar ih sprovede na odgovarajući i sistem školstva, ali svi govore da pravovremen način. Ovo govorion nazaduje i to predstavlja promo zato što možete imati mnogo blem. Treća reforma se odnosi na najavljenih reformi i zakona koji administraciju, odnosno na posu usvojeni, ali, na kraju dana, većanje efikasnosti i transparenukoliko nemate odgovarajuće tnosti iste, što je veoma bitno za podzakonske akte i efikasnu drnaše članove. Naravno, neophodžavnu administraciju, ništa se no je sprovesti i reformu sudskog neće desiti. Već smo to videli u sistema, kako bi se osiguralo prošlosti. Zato je ovaj deo veoma sprovođenje zakona i kako bitan. Od svega što je vlada bi sudska interpretacija zanajavila, najmanje se govoriKriza i dalje ima uticaja. Prošla godina je bila kona bila dosledna. Sudski lo o tome. proces je veoma dug i proveoma teška. Videli smo određeno poboljšanje ► Stiče se utisak da je Sablem nastaje kada ne možemo dobiti odluke od sudova ove godine, ali još uvek ne možemo da tvrdimo vet ove godine bio mnogo i investitorima često nije jakonkretniji, odnosno nije da je situacija dobra sno zašto je za to potrebno se fokusirao na opšte teme toliko vremena. Iako ovo nije i fokusirao se na detalje slučaj samo sa Srbijom, to ne znači da ovaj prou svojim predlozima o pojedinim merama. blem ne treba pomenuti. Sledeći bitan prioritet Koliko je takav pristup posledica ozbiljne je reforma politike državnog vlasništva, što zaekonomske krize? pravo znači pozabaviti se javnim preduzećima - Ne mislim da smo ove godine konkretniji u koja, na žalost, često ne posluju dobro i crpe poređenju sa prošlim godinama. Možda se mnogo sredstava od države koja ih podržava. samo tako čini. Ono što je sigurno jeste da je Razlog zašto insistiramo na ovoj reformi jeste uticaj krize i dalje vidljiv. Ne mogu da tvrdim taj što država troši ionako ograničena sredstva da se kriza produbila ove godine, ali prošla gona finansiranje poslovanja koje je neefikasno, dina je bila veoma teška. Videli smo određeno što je jednostavno bacanje novca. Trebalo bi poboljšanje ove godine, ali još uvek ne možemo osigurati da preduzeća koja posluju u ovoj zeda tvrdimo da je situacija dobra. To nam namemlji to čine pod istim tržišnim uslovima. Kada će osećaj hitnosti i možda zbog toga izgleda da imate državna preduzeća koja primaju subvensmo detaljniji. Reforme moraju da se sprovecije, to je svakako štetno za tržište i privatna du i veoma je važno da konstantno insistiramo preduzeća koja posluju u istom segmentu su na našoj poruci da će sprovođenje reformi biti time oštećena što naravno nije pravedno. teško, ali i hitno. pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 15

► Čini se da se neka od očekivanja ponavljaju

iz godine u godinu. Da li to znači da vlada još niije ispunila očekivanja iz preporuka prethodnih Belih knjiga?

- Savet stranih investitora je bio relativno precizan u proceni koje se preporuke primenjuju svake godine, a koje se uopšte ne primenjuju.

Ono što smo primetili ove godine jeste da je napredak postignut u nešto manje od 50 odsto preporuka koje smo dali prošle godine.

To nije loše, ali takođe možemo reći da su neke reforme prilično površno sprovedene. Velik broj sektora je osetilo reforme u smislu najava istih i donošenja zakona koji ih regulišu, ali primena nije bila dovoljno temeljna po našem mišljenju. Zato želimo da se fokusiramo na ono što je već urađeno. Dobro je da postoji volja za sprovođenje reformi i da vlada pokazuje nameru da radi sa nama i privatnim sektorom, odnosno da diskutuje o reformama, otvara određene teme i sprovodi neke reforme. Pitanje ostaje koliko dobro i koliko brzo će se sve to sprovesti.

investirate u određenu zemlju morate da znate da se situacija u toj zemlji neće pogoršati u budućnosti, odnosno da će se, po mogućnosti, poboljšati.

I makroekonomska stabilnost je ključna u tome.

Na žalost, kriza je u određenim zemljama pokazala da privreda može da „udari u zid”. A kada se to desi, kompanije koje posluju u toj zemlji mnogo trpe. U tom slučaju, makroekonomska stabilnost je ključna za predvidljivost i održivost poslovanja. Ona je takođe važna i za nas, kao i za celu zemlju. ► Vlada je najavila paket sistemskih reformi koji će i redefinisati ulogu države.

Koje su sistemske reforme neophodne?

- Već smo pomenuli neke od njih, odnosno reformu obrazovanja, penzijskog i zdravstvenog sistema, kao i reformu državne administracije. Savet stranih investitora veruje da Vlada ima veliku ulogu u održavanju konkurentnosti, predvidljivosti i održivosti poslovnog okruženja.

Ali Vlada ne bi trebalo da upravlja preduzećima. Tamo gde Vlada upravlja preduzećima, a to nije slučaj samo sa Srbijom, često to ne radi na najbolji način. Zato bi vlasti trebale da se fokusiraju na makro-okruženje i prestati da se fokusiraju, ili da se barem manje fokusiraju, na mikro-okruženje. Ukoliko to uradi, Vlada će postati mnogo efikasnija.

► Možete li da napravite poređenje između onih mera s kojima je vlada do sada izašla u javnost i preKada privreda određene zemlje „udari u zid”, poruka Bele knjige?

Koliko se mere i prepokompanije koje posluju u toj zemlji mnogo ruke podudaraju?

- Kao što sam napometrpe. Makroekonomska stabilnost je ključna za nuo, postoji veoma jaka predvidljivost i održivost poslovanja veza između njih i to je sasvim normalno budući da se fokusiramo na strukturne reforme i naš ► U javnosti se malo govori o jačanju kapacicilj je da zaista poboljšamo ukupno poslovno teta državne uprave za sprovođenje zakona. okruženje. Kao što sam rekao, to je sasvim norKoliko je to važno investitorima? malno i zadovoljni smo što se i vlada bavi ovim - Mislim da je to deo paketa reformi koji je Vlada pitanjima. Takođe, podržavamo vladu u njenim najavila, ali javnost nije temeljno obaveštena o nastojanjima. Moram da opet napomenem protome iako je to veoma važno. Jačanje kapaciteblem implementacije. Sačekaćemo da vidimo ta je definitivno ključna stvar budući da nema na koji način će vlada reformisati državnu admnogo smisla usvojiti zakon ako taj isti zakon ministraciju kako bi ona sprovela sve to u delo. neće imati opipljive efekte zbog neadekvatne primene. Na neki način, jačanje kapaciteta uprave je čak i bitnije od donošenja novog zakona ► Zašto je stranim investitorima važno odrzato što ako se donošenje zakona najavi, invežavanje makroekonomske stabilnosti? stitori očekuju da se on i primeni. A ako se ne - Makroekonomska stabilnost je ključna za sve inprimeni, to je lošije od nečinjenja. vestitore zato što kad investirate ili nastavljate da

16 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 17

► Savet stranih investitora se od prve Bele knjige pa do ove najnovije, kao važan element privrednog ambijenta, zalagao za i Vladi sugerisao vladavinu prava. Koliko je u Srbiji prisutna vladavine prava i gde ona nedostaje?

- To se odnosi na jednu od sistemskih reformi koje sam već napomenuo, odnosno na efikasniji rad sudskog sistema i obezbeđenja predvidljivosti za investitore. To je definitivno slabost u Srbiji. Savet stranih investitora i mnogi drugi činioci već dugo vremena traže da se postigne napredak u ovom segmentu za koji i Evropska unija kaže da je ključan i da bi trebao da postane prioritet.

Angažovanje na unapređenju ovog segmenta će takođe dokazati da je vlada voljna da poboljša opšte poslovno okruženje u zemlji.

promeni. Ne vidim razlog zašto bi državna administracija, ili bilo koja druga institucija, bila voljna da se promeni sama od sebe. Zašto bi insistirali na smanjenju svoje moći i uticaja?

Ovo je posao za političare, odnosno političari treba da vrše pritisak da izdejstvuju promenu.

Savet u ovogodišnjoj Beloj knjizi predlaže održavanje obaveznih i pravovremenih konsultacija. Zašto je potrebna takva vrsta komunikacije?

Da li to znači da ih do sada nije bilo u takvom obliku?

- Ne, ne znači. Naprotiv, prilično smo zadovoljni u tom pogledu i, u proteklom periodu, vlada je pokazala stvarnu volju da razmenjuje mišljenje sa nama i da zajedno sa Savetom i ostalim akterima radi na poboljšanju situacije. Naravno, ako bismo mogli da idemo i korak dalje i učinimo da konsultacije budu ► I administrativne preobavezne, bili bismo veoma preke su „večna tema” Bele zadovoljni što smo uključeni knjige. Srbija je godinama u centar zbivanja. Pored toga, niskorangirana država u insistiramo na pravovremenim smislu otpočinjanja biznisa konsultacijama zato što u cilju i poslovanja. Koje prepreke održavanja dobrog dijaloga sa su najuočljivije i zašto ne vladom, moramo na vreme da postoji dobra volja admini„pokrenemo” svoje članove što stracije da se one otklone? zahteva vreme, odnosno po- Smanjenje birokratije je netrebno im je određeno vreme što što svi investitori očekuju kako bi formulisali svoje zato što birokratija svikonretne i prilagođene ma komplikuje život – ne Mislim da su sve institucije nevoljne da se odreknu predloge. samo kompanijama, već i pojedincima. Mislim da moći koje imaju i zato su potrebni jaki političari nema potrebe da poseb► Da li je dobijanje datukoji su spremni da podstaknu administraciju da no insistiramo na smama pregovora o članstvu njenju birokratije, budući u Evropskoj uniji dobra se promeni. Ne vidim razlog zašto bi državna da je važnost toga priličprilika da Srbija završi no jasna. Što se tiče glavgodinama odlagane readministracija, ili bilo koja druga institucija, bila nih prepreka, možemo forme i tranziciju? voljna da se promeni sama od sebe da pomenemo one veza- Definitivno jeste. EU će ne za tržište nekretnina obezbediti okvir u kojem i gradnje, kao i zakone koji ih regulišu. Vlada će Srbija morati da funkcioniše u cilju poboljje najavila da će ovo biti prioritet i da će rešanja poslovnog okruženja i povećanja tranformski zakon biti donet do kraja godine. Pozsparentnosti i predvidljivosti. To je ogroman dravljamo to što nam je data prilika da analiziposao i predstavlja veliki pritisak. Naravno, EU ramo nacrt Zakona o prostornom planiranju i će pomoći kako u davanju smernica, tako i o izgradnji i radoznali smo da vidimo rezultate obezbeđenju finansija. Srbija mora da prođe našeg zalaganja. Uopšteno govoreći, mislim da kroz tu transformaciju, sa ili bez Evrope, ali će su sve institucije nevoljne da se odreknu moći joj biti lakše ukoliko je i Evropa uključena. Ovo koje imaju i zato su potrebni jaki političari koji je sjajna prilika za vašu zemlju, no, bez obzira su spremni da podstaknu administraciju da se na to, Srbija mora da sprovede promene. ■ 18 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

►

Intervju

Gabor Bekefi

potpredsednik Saveta stranih investitora, patron Pravnog odbora Saveta stranih investitora, generalni direktor Carlsberg Srbija Grupe

Podsticanje efikasnosti Savet stranih investitora želi da nastavi da pomaže srpskoj vladi u njenim naporima da poboljša i ojača sistem u zemlji, uvede pravila i propise u skladu sa onim u Evropskoj uniji i podstiče poboljšanje poslovne klime za dobrobit svih. Prema rečima potpredsednika Saveta stranih investitora i generalnog direktora Carlsberg Srbija Grupe Gabora Bekefija, Savet stranih investitora veruje da je njegovo dugogodišnje partnerstvo sa Vladom Srbije od ključnog značaja u ovom vremenu transformacije

S

avet stranih investitora smatra da, u okviru fiskalne politike, postoji potreba da se reformiše javni sektor i da bi trebalo da postoji dosledna primena novih pravila o javnim nabavkama, kao i bolja alokacija i korišćenje budžetskih sredstava koje bi trebalo da bude u sprezi sa usaglašenim naporima da se inflacija drži pod kontrolom.

► Savet preporučuje Vladi Srbije ozbiljne i revnosne reforme jer veruje da je sada pravo vreme za njih. Da li je pravo vreme ili poslednji trenutak?

- Mislim da je srpskom društvu postalo više nego jasno da je vlada shvatila da je došlo vreme da se zaista započnu reforme. Savet stranih investitora je oduvek bio dobar partner vladi u podsticanju ovih reformi u poslednjih deset godina i stoga zaista mislimo da je sada pravo vreme da se nastavi dijalog te se u tu svrhu zalažemo za niz promena.

Kao zajednica stranih investitora, predlažemo četiri segmenta na koje bi trebalo da se fokusira Vlada Srbije. Prvi je očuvanje makroekonomske stabilnosti i u vezi toga smo govorili o nastavku koordinacije monetarne i fiskalne politike u cilju rešavanja ključnih problema fiskalnog deficita i rastućeg javnog duga, nestabilnosti cena i inflacije i njihove povezanosti sa privrednim rastom i zapošljavanjem.

Zatim predlažemo započinjanje sistemskih reformi i reformu politike državne svojine. Želeli bismo da država postane odlučnija i doslednija u primeni zakona i za to se zalažemo već duže vreme. Takođe, poslovna klima se može poboljšati kroz smanjenje

Savet stranih investitora veruje da će usvajanje zakona i pravila koji su slični onima u EU stvoriti veću predvidljivost i transparentnost i da će podstaći stvaranje bolje poslovne klime

U svojim predlozima za održanje makroekonomske stabilnosti, Savet stranih investitora navodi nestablinost cena i inflaciju. Koliki je njihov uticaj na privredni razvoj i zapošljavanje?

- Savet stranih investitora zastupa stanovište da vlada treba da izvrši ponovnu procenu postojeće fiskalne politike. Štaviše, a u cilju osiguranja makroekonomske stabilnosti, koordinirana monetarna i fiskalna politika je od ključnog značaja. Što se tiče fiskalne politike, mislimo da je potreba za reformom javnog sektora očigledna. Takođe mislimo da nova pravila o javnim nabavkama treba dosledno da se primenjuju, kao i da se budžetska sredstava bolje usmere i iskoriste. Sve napred nabrojano treba da bude urađeno u kombinaciji sa nastojanjem da se kontrolišu cene u smislu stavljanja inflacije pod kontrolu, budući da bi niža inflacija dovela do veće predvidljivosti za poslovanje, što je, iz perspektive ►

investitora, takođe važno. Što je veća predvidljivost, bolja je perspektiva za buduće investicije.

Uloge Savet smatra da se moraju razdvojiti uloge među privrednim akterima.

20 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Predvidljivost

Sistemi

Zakoni

Niža inflacija bi dovela do veće predvidljivosti za poslovanje, što je, iz perspektive investitora važno.

Priroda svakog sistema, preduzeća i organizacije jeste da uvek stvaraju nove stvari i postoji tendencija da se zaboravi na uklanjanje starih pojava.

Želeli bismo da država postane odlučnija i doslednija u primeni zakona.

birokratije. Mislimo a i svedoci smo da je vlada zainteresovana da ostvari pomak i zato smatramo da je sada pravo vreme da ojačamo naš dijalog sa vladom o svim gore navedenim temama.

► Zašto Savet u ovogodišnjoj “Beloj knjizi” sugeriše reformu zakonodavstva.

Koji su glavni problemi iz ugla investitora?

- Ovo je tema koju Savet ima na dnevnom redu već dugo vremena i ona se može posmatrati iz dva ugla. Prvi je da se zalažemo za zakonodavni sistem koji ima jasne zakone i smernice kojima se reguliše način na koji bi ti zakoni trebalo da se sprovode. Svi sporovi koji nastanu iz njihove primene bi se rešavali u sudskom sistemu koji bi bio transparentan, brz i profesionalan. Mislimo da ove dve stvari idu ruku pod ruku.

► Savet

preporučuje Vladi redovne konsultacije sa zainteresovanim stranama pri izradi svih važnih zakona. Zašto je to važno i da li je do sada bilo efikasnih konsultacija?

- Savet stranih investitora veruje da dijalog podstiče stvaranje boljih zakona i obogaćuje razmišljanje. Kada postoji neprekidan dijalog onda potencijalni konflikti mogu unapred da se izbegnu.

U tom pogledu, Savet stranih investitora je bio dobar partner svim vladama u poslednjih deset godina. Sadašnja vlada je takođe zainteresovana da nastavi taj dijalog i zbog toga postoji dobra saradnja koja je potvrđena sa nekoliko uspeha. Od 2010. godine u Savetu stranih investitora postoji odbor koji se bavi propisima o hrani i poljoprivredi. U poslednje tri godine, ovaj odbor sarađuje sa Ministarstvom poljoprivrede kako bi po-

Danas je upravljanje državnim preduzećima ponekad pod uticajem ne-ekonomskih interesa.

U najboljem je interesu države da se kapital koristi na najbolji i najefikasniji mogući način

potpuno bezbedna Mobilnost, tokoM svake ziMe.

www.michelin.rs pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 21

mogao u stvaranju što većeg broja zakona u skladu sa zakonima Evropske unije i to u oblasti etiketiranja i označavanja upakovanih prehrambenih proizvoda.

Ove godine imali smo važnu prekretnicu kada su se odbor i Ministarstvo dogovorili o načinu prikazivanju slika voća na ambalaži. Ovaj novi propis je sada usaglašen sa standardima Evropske unije i Srbija se, na ovaj način, pridružila jednoj široj postavci u Evropi. Postoji još jedan primer za koji verujemo da je mišljenje Saveta stranih investora uvaženo, a to je u okviru oblasti zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti. Uspeli smo u tome da vlada prihvati naše predloge. Korigovani tekst zakona je u skupštinskoj proceduri i čekamo da vidimo konačno usvajanje teksta zakona u Skupštini. Dakle, to su dva dobra primera gde naš naporan svakodnevni rad donosi opipljive rezultate. Ono što je napisano u “Beloj knjizi” je samo rezime rada “iza scene” tokom cele godine.

► Šta će se promeniti u privrednom ambijentu donošenjem zakona koji su usklađeni sa zakonima u EU i njihovom doslednom primenom?

- Savet stranih investitora veruje da će usvajanje zakona i pravila koji su slični onima u EU stvoriti veću predvidljivost i transparentnost i da će podstaći stvaranje bolje poslovne klime što je važno za sve investitore u ovoj zemlji. ► Zašto je završetak privatizaci-

► Zašto je iz ugla investitora važno ukidanje zasta-

relih procedura i bespotrebne birokratije i koliko birokratija ugrožava ekonomiju Srbije?

- Priroda svakog sistema, preduzeća i organizacije jeste da uvek stvaraju nove stvari i postoji tendencija da se zaboravi na uklanjanje starih pojava koje više ne važe.

Ukoliko se to ne uradi, imate kombinaciju starih i novih pravila koji jednostavno smetaju jedni drugima. Ovo važi kako za preduzeća, tako i za države. U cilju postizanja jasnoće, stvaranja logičnih sistema i transparentnosti, trebalo bi da ukinete stare i zastarele zakone i procedure budući da ćete jedino u tom slučaju dobiti jedan kohezivan, logičan i unapređen sistem sa elementima koji logično podržavaju jedan drugog. Kada to ne postoji, postizanje transparentnosti je otežano i problemi se automatski pojavljuju zato što su zakoni i zakonodavstvo podložni ličnoj interpretaciji. Ovo očigledno može dovesti do privrednog stanja koje je ispod optimalnog.

Da bi postala još konkurentija, Srbija bi trebalo da promeni Zakon o radu kako bi se olakšalo i zapošljavanje i otpuštanje. Ukoliko se to uradi, verujemo da će biti stvorene veće mogućnosti za samu privredu

ja važan za privredni ambijent?

- Savet smatra da se moraju razdvojiti uloge među privrednim akterima. Uloga države je da stvori okvir za rad kroz zakonodavstvo, pravosudni sistem i slično, dok su investitori tu da upravljaju privrednim preduzećima. Kada država učestvuje na slobodnom tržištu preko državnog vlasništva, ona igra dvostruku ulogu i zato će završetak procesa privatizacije i predaja preduzeća u ruke privatnika mnogo jasnije definisati uloge i time doprineti stvaranju jednakih uslova poslovanja i veće transparentnosti u zemlji.

S obzirom da članice Saveta zapošljavaju više od 95.000 ljudi u Srbiji, koje vaše preporuke o reformi radnog zakonodavstva očekujete da budu prihvaćene?

- Mora se reći da je srpski Zakon o radu prilično komplikovan i previše administrativno i finansijski opterećuje poslodavca. To je možda bilo prihvatljivo u neko drugo vreme, ali danas se svet i uslovi u njemu

►

menjaju veoma brzo, tako da priroda kapitalnih investicija nalaže fleksibilnost u vezi sa radnom snagom kako bi se omogućilo poslodavcima da se prilagode promenjenim potrebama tržišta. Ovo trenutno nije izvodljivo zato što je zakon prilično krut. Da bi postala još konkurentija, Srbija bi trebalo da promeni Zakon o radu kako bi se olakšalo i zapošljavanje i otpuštanje.

Ukoliko se to uradi, verujemo da će biti stvorene veće mogućnosti za samu privredu.

► Zašto je stranim investitorima važno da se sprovede modernizacija i profesionalizacija javnih i komunalnih preduzeća?

- Kao što sam napomenuo ranije, ekonomskim interesima treba da se upravlja na isti način zato što je logika ista bez obzira da li govorimo o javnom, državnom ili privatnom preduzeću. Danas je upravljanje državnim preduzećima ponekad pod uticajem ne-ekonomskih interesa. U najboljem je interesu države da se kapital koristi na najbolji i najefikasniji mogući način.

Stoga Savet stranih investitora predlaže da ovim preduzećima upravljaju profesionalni menadžeri i da se isti principi primenjuju na vođenje javnog preduzeća, kao i na vođenje privatnog. To će biti korisno za vladu budući da će kapital biti bolje i efikasnije upotrebljen što je takođe dobro i za poreske obveznike. ■

22 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 23

Intervju

Srđan potpredsednik Saveta stranih investitora, patron Poreskog odbora Saveta i direktor za korporativne Lazović i regulatorne poslove za CEFTA region i Bugarsku u kompaniji British American Tobacco SEE d.o.o.

Prioritet je makroekonomska stabilnost Očekujemo nastavak koordinacije monetarne i fiskalne politike kako bi se adresirali ključni problemi fiskalnog deficita i javnog duga, nestabilnosti cena i inflacije i njihove povezanosti sa ekonomskim rastom i zapošljavanjem

S

avet stranih investitora se zalaže za transparentnost svog rada i već 11 godina daje preporuke za unapređenje uslova poslovanja putem publikacije ,,Bela knjiga’’. Prvi put u publikaciji od 2011. godine otišlo se i korak dalje.

Naime, u poslednja tri izdanja dat je i tabelarni pregled realizacije preporuka iz prethodnih izdanja Bele knjige koji pruža informaciju o odgovoru države na konkretne predloge stranih investitora. Na taj način mogu da se posmatraju konkretni efekti napora za poboljšanje sveopštih uslova poslovanja. Tako da su pokazatelji uspešnosti krajnje egzaktni. Na primer, od 267 preporuka koje su date prošle godine, napredak je ostvaren u oko 47 odsto preporuka dok sa druge strane 53 odsto preporuka nije ostvarilo nikakav napredak. Konkretnije govoreći, 98 preporuka je ostvarilo izvestan napredak dok je 27 preporuka ostvarilo značajan napredak. „Prema najnovijem izdanju Bele knjige koju smo nedavo objavili, prošla godina je donela širok opseg reformi koje treba da budu produbljene i efikasnije primenjene. Dakle, veoma je značajno što je Vlada prepoznala prioritete Saveta stranih investitora i pri-

vrede i pokrenula niz značajnih inicijativa za izmenu zakona ali ukoliko se ovaj proces uspešno ne dovede do kraja u nekom razumnom roku na način da zaista rešava probleme koji su identifikovani u praksi, neće biti mnogo razloga za zadovoljstvo. Posebno ističemo značaj sprovođenja zakona, jer šta nam vrede dobri i usklađeni zakoni ako nedostaju podzakonska akta i ako se zakoni ne primenjuju”, ocenjuje Srđan Lazović, potpredsednik Saveta stranih investitora.

Kako tumačite podatak da je najmanji napredak, između ostalog, postignut u zakonima koji regulišu prehrambenu i poljoprivrednu industriju?

- Tačan je podatak da je u oblasti hrane i poljoprivrede ostvaren najmanji napredak. Paradoksalno, svi pričamo da su prehrambena i poljoprivredna industrija strateški važne oblasti, odnosno oblasti u kojima Srbija ima šansu da napravi toliko neophodan ekonomski iskorak u pozitivnom smeru. Pored ovih industrija, i u oblastima radnopravnog zakonodavstva i ljudskog kapitala, nekretninama i gradnji, carinama, i u oblastima osiguranja i lizinga je ostvaren relativno mali iskorak u odnosu na prošlu godinu. Uzimajući u

Budno motrimo sva dešavanja vezano za najavljene izmene Zakona o radu

Obrazovanje Većina univerziteta je svesna da se nalaze na konkurentnom tržištu.

24 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

►

Tržište

Porezi

Reforme

Država treba da se postepeno povlači iz upravljanja javnim preduzećima kako bi se tržište značajnije liberalizovalo.

Unapređena su dva značajna zakona: Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o porezu na dodatu vrednost.

Prošla godina je donela širok opseg reformi koje treba da budu produbljene i efikasnije primenjene.

obzir značaj ovih oblasti za jačanje konkurentnosti i priliv novih investicija, može se pretpostaviti da Savet sa velikom pažnjom očekuje značajnije pomake u narednom periodu. Vezano konkretno za oblast hrane i poljoprivrede, hteo bih da prenesem i jedan pozitivan primer od pre nekoliko nedelja. Naime, usvajanje Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane krajem septembra tekuće godine je značajan pozitivan pomak.

Pravilnik koji se tiče svakog proizvođača hrane i pića i svakog potrošača je do tad stvarao prepreku za uvoz i izvoz proizvoda, ali nažalost i nelojalnu konkurenciju jer je stari pravilnik pružao priliku za deo proizvođača koji ne poštuju propise da iskoriste situaciju i ostvare prednost na tržištu što ne spada u fer konkurenciju. Drugo važno pitanje koje još uvek nije rešeno na zadovoljavajući način je pitanje procedura sanitarne i fitosanitarne inspekcije pri uvozu sirovina ili gotovih proizvoda. Nekonzistentnost tumačenja mera uzorkovanja i njihovog sprovođenja i pored novog uputstva o uzorkovanju koji je od januara 2012. godine na snazi, je i dalje primetno.

Na kraju, tu je i dalje pitanje subvencija tj. nepostojanje dugoročnih politika subvencionisanja, kako bi proizvođači iz ovog sektora mogli da prave dugoročnije poslovne planove. Sve su ovo važne teme i nastavićemo budno da pratimo sve novosti koje se tiču ne samo ove oblasti već i svih ostalih koje su na našoj listi prioriteta.

pokazatelja zemlje u datom trenutku, prave planove za ulazak na tržište ili ulaganje u neku drugu zemlju.

Dakle, očekujemo nastavak koordinacije monetarne i fiskalne politike kako bi se adresirali ključni problemi fiskalnog deficita i javnog duga, nestabilnosti cena i inflacije i njihove povezanosti sa ekonomskim rastom i zapošljavanjem.

nomske politike u pravcu nastavka koordinacije monetarne i fiskalne politike?

- Jedan od prvih prioriteta na našoj listi je očuvanje makroekonomske stabilnosti koja je od ključne važnosti za sve investitore za pravljenje dugoročnih planova poslovanja. Uvek naglašavamo da je, pored političke, makroekonomska stabilnost ključni preduslov za opstanak postojećih investitora kao i njihovo dalje ulaganje. Ne manje značajno, ona je važna i za sve one investitore koji pažljivo posmatraju Srbiju kao potencijalno tržište i na osnovu makroekonomskih

► Bela knjiga navodi da je dosta toga urađeno u poreskom sistemu. Na šta konkretno mislite?

- Jeste, analiza proistekla iz najnovijeg izdanje Bele knjige je pokazala da je u oblasti poreza između ostalog ostvaren najveći napredak. Konkretno, rezultati izgledaju ovako: od 25 preporuka, bilo je pozitivnih pomaka u 10 – u okviru 6 je bilo značajnih izmena a u okviru 4 je ostvaren određen napredak. Tu pre svega mislimo na sledeće: od 30. maja tekuće godine, s ciljem da se postigne jedinstveno sprovođenje poreskih propisa, mišljenja koja izdaje ministar finansija,

Šta su prepreke razvoju slobodnog tržišta i kako država može tu da pomogne?

- Tu je uloga države veoma važna.

Država treba da se bavi makroekonomskim pitanjima i da se postepeno povlači iz upravljanja javnim preduzećima kako bi se tržište značajnije liberalizovalo i stvorila fer tržišna utakmica. Sada je država i regulator i učesnik na tržištu i ne retko ima zloupotreba položaja što svakako nije dobro ni za koga – ni za državu, njene građane a konačno ima negativan uticaj i na imidž zemlje i taj loš glas se onda daleko čuje i mi kao država time gubimo kredibilitet. Zato smatramo da država treba da sprovede reformu politike državnog vlasništva kako bi stvorila uslove za stvaranje održivog javnog sektora. To konkretno podrazumeva: definisanje strategije Vlade u odnosu na privatizaciju velikih preduzeća u državnom vlasništvu, završetak procesa privatizacije društvenih preduzeća prema definisanom planu, preispitivanje učešća države kao tržišnog igrača kao i neophodnu modernizaciju i profesionalizaciju javnih i komunalnih preduzeća. ►

Država treba da sprovede reformu politike državnog vlasništva kako bi stvorila uslove za stvaranje održivog javnog sektora

► Šta je suština preporuke Saveta kreatorima eko-

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 25

odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave. To bi trebalo da doprinese predvidljivosti poreskog sistema i doslednosti u primeni poreskih propisa ali je ključni preduslov za to da se osigura da se u praksi navedena mišljenja primenjuju. Takođe unapređena su dva značajna zakona: Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o porezu na dodatu vrednost i oba su uvela preciznija pravila.

Prvi pomenuti Zakon vezano za transferne cene, poresku amortizaciju, priznavanje troškova reklame za poreske svrhe i tako dalje, i drugi pomenuti Zakon vezano za poreski tretman usluga bez naknade, a takođe je uvedena mogućnost da promet građevinskih objekata, koji je inače oslobođen plaćanja PDV, bude oporeziv PDV čime je u Zakonu o porezu na dodatu vrednost uklonjena prepreka da finansijski lizing nepokretnosti u praksi zaživi.

► Šta se može uraditi na poboljša-

nju tržišta rada i njegovom usklađivanju s potrebama privrede?

- Puno toga se može učiniti kako bi tržište rada bilo fleksibilnije i Savet se godinama unazad zalaže za unapređenje radno-pravnih propisa.

Budno motrimo sva dešavanja vezano za najavljene izmene Zakona o radu a nedavno smo za članove održali specijalni sastanak našeg Odbora za ljudske resurse sa državnim sekretarom Ministarstva rada i socijalne politike Zoranom Martinovićem povodom planiranih izmena ovog značajnog Zakona. Planiramo da i dalje budemo aktivni na ovom polju i da se zdušno zalažemo za unapređenje tržišta rada koje prvo treba da krene od stvaranja modernijeg Zakona o radu koji će odgovoriti na sve ili bar većinu zahteva privrede i u godinama koje dolaze značajno popraviti situaciju na ovom tržištu. U par crta, navodim naše ključne preporuke: ukidanje postojećeg ograničenja potpisivanja ugovora na određeno vreme u trajanju od godinu dana, uvođenje koncepta iznajmljivanja radne snage, uklanjanje značajnih finansijskih ograničenja (poslodavac trenutno mora da plati otpremninu za ukupan staž) i drugih administrativnih prepreka (kompleksan sistem obračuna plata – npr. papirni trag sa potpisom za svaku isplaćenu platu).

Primera radi, odredba trenutnog zakona po kojoj poslodavac treba da isplati otpremninu za nečiji ukupan staž a ne za godine provedene kod konkretnog poslodavca blokiraju zapošljavanje iskusnijih ljudi jer niko ne želi da dođe u situaciju, da zbog pada poslovanja iz bilo kog razloga, mora da ima i taj inkrementalni

trošak prilikom isplate otpremnine zaposlenima. Moramo da prihvatimo činjenicu da se svet dinamično menja, da su prošla vremena “imam siguran posao do penzije” i da je svaki dan novi izazov, kako za poslodavca tako i za njegove zaposlene. Posledično, regulatorni okvir, konkretno Zakon o radu, to mora da prati.

► Savet stranih investitora u svojoj Beloj knjizi već nekoliko godina sugeriše modernizaciju obrazovnog sistema. Da li je ta sugestija prihvaćena i šta još treba uraditi?

- Činjenica jeste da postoji nesklad između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada.

I to nije nešto od juče, to je problem koji nas prati u poslednjih 15-20 godina. Sa druge strane, konstatovali smo određene promene u obrazovnom sistemu a pre svega na nivou univerziteta jer je primetno da je većina univerziteta svesna da se nalaze na konkurentnom tržištu. Oni su započeli proces sopstvenog reformisanja, kako bi se na tom tržištu pozicionirali bolje od konkurencije. Vezano za pitanje modernizacije obrazovanja, u Srbiji je počela primena Bolonjskog procesa, koji će dovesti do poboljšanja u obrazovnom sistemu. Međutim, i dalje nema mnogo fakulteta koji su u stanju da svojim studentima pruže znanja upotrebljiva u praksi, zbog čega su kompanije prinuđene da ulažu značajna sredstva u edukaciju i treninge tek zaposlenih mladih diplomaca. Da zaključim, obrazovni sistem mora da se unapredi i bolje poveže są poslovnom zajednicom kako bi se na taj način smanjio jaz između obrazovanja i potreba poslodavaca. Time bi se i imidž Srbije kao poželjne investicione lokacije, koja ima visokokvalitetnu radnu snagu, svakako poboljšao.

I dalje nema mnogo fakulteta koji su u stanju da svojim studentima pruže znanja upotrebljiva u praksi

► Kako

Savet može da pomogne Vladi u sprovođenju reformi?

- Savet nastavlja da jača, zahvaljujući daljem rastu i prilivu novih članica, trenutno okupljajući 130 kompanija, koje su uložile više od 20 milijardi evra, sa učešćem od 17,5 odsto BDP-a u 2012. godini, i koje direktno zapošljavaju preko 95.000 ljudi u Srbiji. Smatramo da iskustvom naših članica možemo značajno da pomognemo Vladi svojim ne samo savetima koje reforme treba da imaju prioritet, već i gde su problemi u sprovođenju reformi na koje treba obratiti pažnju i poboljšati primenu zakona koja je investitorima od ključnog značaja. ■

26 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 27

Intervju Saša Radulović ministar privrede

U Srbiji nije prodato sve što je vredelo U reformu ozbiljno i odgovorno. Potrebni su postepeni, ali temeljni zahvati. Više neće biti ni nekontrolisanog bacanja para u bunar. Ceo sistem biće potpuno javan i transparentan, a uslovi isti za sve. Najefikasnija i najtransparentnija "subvencija" je svakako smanjenje nameta na rad

G

lavni cilj mera koje pripremamo i sprovodimo su smanjenje deficita u državnom budžetu, rasterećenje domaće privrede i stvaranje dobre poslovne klime za ekonomski rast. S obzirom na to da su predvidivi, jasni uslovi poslovanja ključan faktor prilikom opredeljivanja investitora za nova ulaganja u Srbiji, kako stranih, tako i domaćih, nameravamo da unapređenjem propisa i transparentijim radom državnih institucija osnažimo poslovno okruženje u Srbiji, kaže Saša Radulović, ministar privrede i pojašnjava: ”Do kraja godine biće usvojeni unapređeni zakoni o privatizaciji, o stečaju, o radu, i o planiranju i izgradnji.

Ta četiri zakona ključna su za reformske procese u koje je Vlada krenula. Za sistemsko smanjenje deficita neophodno je rešiti pitanje restrukturiranja preduzeća i sistema rada javnih preduzeća, kao i unaprediti uslove poslovanja. Za oporavak domaće privrede kritično je smanjenje nameta na rad. Nameravamo da suzbijemo

sivo tržište i nelegalno poslovanje i da javnošću rada odgovornih institucija sprečimo korupciju. Više neće biti ni nekontrolisanog bacanja para u bunar iz državnih fondova i agencija kroz razne subvencije i kredite.

Tome je kraj. Mi u reformu ulazimo ozbiljno i odgovorno, ali od posledica pogrešne ekonomske politike koja je u Srbiji vođena u prethodnoj deceniji privreda ne može da se oporavi odjednom već su potrebni postepeni, ali temeljni zahvati.”

Do sredine sledeće godine završićemo restrukturiranje 179 preduzeća koji nas godišnje koštaju 750 miliona dolara. Zdrava i od dugova očišćena preduzeća, biće tada privlačna investitorima

profit Najvažniji signal za privlačenje novih investicija je mogućnost ostvarenja profita, za šta su potrebni privreda koja stoji na zdravim temeljima i povoljna poslovna klima.

► Da

li će te mere privući nove investitore?

- Očekujemo to. Najvažniji signal za privlačenje novih investicija je mogućnost ostvarenja profita, za šta su potrebni privreda koja stoji na zdravim temeljima i povoljna poslovna klima. Upravo to treba da omoguće nove mere. Ceo sistem biće potpuno javan i transparentan, a uslovi isti za sve. To je u interesu ne samo građana Srbije već i svih investitora jer verujem da svi zajedno želimo investicije neopterećene kontroverzama.

Do sredine sledeće godine moramo da završimo restrukturiranje 179 preduzeća koja nas godišnje koštaju 750 miliona dolara, prema oceni Svetske banke.

Zdrava i od dugova očišćena preduzeća, koja izađu iz tog procesa, biće privlačna investitorima.

Investitori će biti pozvani da učestvuju u završetku privatizacije društvenih preduzeća u re-

►

28 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

zakoni Do kraja godine biće usvojeni unapređeni zakoni o privatizaciji, o stečaju, o radu, i o planiranju i izgradnji.

porezi

investicije

U Vladi Srbije postoji saglasnost da je smanjenje poreza i doprinosa na rad neophodno, samo je pitanje kada i u kolikoj meri.

strukturiranju, šta im nudite?

- Prvo, treba da znaju da u Srbiji nije prodato sve što je vredelo. To treba da pokažu i lične karte preduzeća u restrukturiranju i svih onih iz portfolija Agencije za privatizaciju. Veliku akciju pravljenja ličnih karata tih preduzeća Ministarstvo privrede pokrenulo je u septembru i sve one su sada objavljene na zvaničnoj internet adresi ministarstva. Potencijalni investitori tu mogu da vide sve relevantne podatke o firmama koje se privatizuju, finansijske izveštaje, popise i procene vrednosti imovine, popis obaveza, postojeće kupce, dobavljače, hipoteke, sudske sporove. Domaći i strani investitori mogu da analiziraju podatke preduzeća koja ih interesuju i da Ministarstvu privrede predstave poslovne planove i ideje za ta preduzeća, pa da zajedno nađemo najbolji model saradnje.

► Na

Strane direktne investicije su nam potrebne, one su poželjne i dobrodošle u Srbiji.

konferenciji Restart rekli ste da se više neće praviti razlika između domaćih i stranih investitora. Šta to znači?

- Strane direktne investicije su nam potrebne, one su poželjne i dobrodošle u Srbiji. Strani investitori, međutim, godinama unazad bili su naš izgovor da ne radimo ništa i da se ne menjamo, jer smo očekivali da će stranci doći da razviju našu privredu. Neće nama niko pomoći ako to sami ne učinimo i zato glavni fokus ekonomske politike moraju da budu domaći privrednici i domaći investitori. Ne mislim pritom samo na građane Srbije već i na partnere koji su došli iz inostranstva i pokrenuli poslovanje u Srbiji. Domaću privredu ravnopravno čine sva privredna društva koja posluju u Srbiji, zapošljavaju i plaćaju porez u Srbiji, bez obzira na to da li su vlasnici građani Srbije ili neke druge zemlje.

Domaći i strani investitori mogu da analiziraju podatke preduzeća koja ih interesuju i da Ministarstvu privrede predstave poslovne planove i ideje za ta preduzeća, pa da zajedno nađemo najbolji model saradnje

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 29

► Da li treba da se završi regulatorna reforma?

- Pored pripreme i donošenja četiri ključna zakona o kojima smo govorili i odgovarajućih podzakonskih akata, sledi i oštra giljotina, ukidanje nepotrebnih propisa koji opterećuju privredu. Nameta ne sme da bude mnogo i treba da budu jednostavni za administriranje. Neke zakone, iako su dobri, ne sprovodimo.

Zakonom o budžetskom sistemu, na primer, propisano je da visina taksi ne može da se određuje proizvoljno, već mora da odražava stvarne troškove pružanja usluge. To za sada nije sprovedeno i tražićemo od svih da takse prilagode troškovima. Ukratko, prioritet nam je da završimo ključne zakone, a onda imamo čitavu seriju novih stvari koje moramo da uradimo da bi se privreda rasteretila. ► Šta novo donose izmene Zakona o stečaju?

- Zakon o stečaju pre svega treba da ubrza stečajne postupke, u kojima danas ima mnogo devijacija. Stečaj će ubuduće biti transparentniji, a poverioci će imati jaču ulogu.

Odgovornost stečajnog upravnika biće povećana, kao i prava radnika na povezivanje radnog staža. Uvodimo obaveznu analizu uzroka stečaja. Ljudi treba da shvate suštinu tog procesa: da je stečaj prilika za preduzeće da uoči zdrave delove i kako da se vrati na tržište.

nisu model održivog ekonomskog rasta. Da je to bio dobar model, do sada bi imao neki rezultat, a privreda ne bi bila u stanju kakvom jeste. Najefikasnija i najtransprentnija ”subvencija“ je svakako smanjenje nameta na rad.

► Kada očekujete da će opterećenje rada biti smanjeno?

- U Vladi Srbije postoji saglasnost da je smanjenje poreza i doprinosa na rad neophodno, samo je pitanje kada i u kolikoj meri. Ta mera zasad nije prošla na Vladi zbog procene da bi sadašnje smanjenje nameta na rad uvećalo deficit u budžetu. Moja procena rizika bila je drugačija, ali, kao deo Vlade, poštujem odluke koje donosi. Smanjenje poreza i doprinosa ostaje ključna mera reformi koje predlaže Ministarstvo privrede i stoga ćemo nastaviti da radimo na stvaranju uslova za sprovođenje ove mere.

Kako i kada će biti ukinuti monopoli javnih preduzeća?

- Javna preduzeća uglavnom jesu monopolisti, kroz koja je Srbija godinama vodila socijalnu politiku. To mnogo košta. Umesto da su izvori dobiti, na ta preduzeća trošimo stotine miliona evra godišnje. To mora da prestane. Pored direktne štete zbog bačenog novca i povećanja državnog deficita, šteta zbog dosadašnjeg načina rada bila je i u obesmišljavanju zdravog poslovanja zasnovanog na konkurenciji, dobiti i pozitivnoj selekciji koju oni nose. Moramo da uvedemo korporativno upravljanje u javna preduzeća, uz rukovodioce koji će znati kako da igraju u tržišnoj utakmici. Pripremamo izmene zakona o javnim preduzećima koje će uvesti obavezno licenciranje svih direktora i članova nadzornih i izvršnih odbora. Uvodi se i potpuna transparentnost u radu javnih preduzeća, kao i obaveza izveštavanja države i građana. I javna preduzeća će od sada morati da se ponašaju domaćinski. ►

► Šta je ključna promena u Zakonu o planiranju i izgradnji?

- Novinama u Zakonu o planiranju i izgradnji, koji smo pripremili sa resornim Ministarstvom građevinarstva i urbanizma, skratiće se vreme i broj procedura izdavanja građevinskih dozvola. Do sada je to bio veliki problem na koji su se žalili i investitori koji dolaze u Srbiju i domaći ulagači koji su planirali da prošire poslovanje.

Drugo važno pitanje koje rešava je pravo korišćenja građevinskog zemljišta. Nedefinisanost tog prava u velikoj meri je krivac za propast dosadašnje privatizacije i zakočenost mnogih stečajnih postupaka. Ono je preduslov za dalji razvoj građevinske industrije i veću dostupnost građevinskog zemljišta.

Dosadašnje subvencije, na koje je trošen ogroman novac bez kontrole i sagledavanja efekata nisu model održivog ekonomskog rasta

► Šta će biti glavni model podrške privredi?

- Zadatak države je da stvori okvir koji će omogućiti da troškovi kamata padaju, a banke su te koje treba da daju kredite i posluju sa privredom. Razmatramo način podrške privredi kroz smanjenje rizika a samim time i kamatnih stopa i veću dostupnost kredita. Razgovaramo, takođe, i sa investicionim fondovima, koji bi otvorili pitanje investicija u kapital.

Dosadašnje subvencije, na koje je trošen ogroman novac, bez kontrole i sagledavanja efekata investicija,

► Može

li Srbija u dogledno vreme da poveća broj zaposlenih?

- Nova radna mesta dobićemo onda kada privreda počne da raste. Upravo zato i insistiramo na smanjenju nameta na rad i novom modelu finansiranja privrede kroz komercijalne banke, jer ćemo tako olakšati poslovanje. Jedan od ključnih zakona koji treba da podstakne zapošljavanje je Zakon o radu. Izmenama koje je predložilo Ministarstvo privrede biće rešeno pitanje otpremnina, tako da će se one isplaćivati za godine staža kod poslednjeg poslodavca i njegovih povezanih lica, a ne za sve godine radnog staža. Biće omogućeno, takođe, lakše otpuštanje, a samim tim i mnogo lakše zapošljavanje, jer težina otpuštanja direktno utiče na lakoću odluke o zapošljavanju. ■

30 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 31

Intervju Zorana Mihajlović ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Neophodna je radikalna reforma Preduslov za uspostavljanje dobre poslovne klime je demontiranje ovakvog sistema, na kojem radimo. Poreska reforma mora biti takva da privuče strane investitore, da podstiče preduzetništvo i otvaranje radnih mesta

„M

oramo što jasnije i preciznije da uspostavimo dijagnozu”, kaže na početku razgovora Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Srbije: „Ova Vlada je nasledila preskupu i neefikasnu državu koja je funkcionisala bez strategije i sposobnog vođstva, koja je utemeljila u sam sistem kadriranje kao osnov uspostavljanja određene oligarhije, previše socijalnih prava koja su krajnje nesistematizovana i koja onemogućavaju uspostavljanje poslovne klime, ali u isto vreme nisu ni efikasna održiva socijalna zaštita. Nasledili smo prezaduženost, mnogo manju proizvodnju od potrošnje, sklonost korupciji i despotizmu u kojem je predsednik bio i premijer. Nasledili smo i birokratsku državu i nesklonost demontiranju iste.”

Možete li, kao ministarka zadužena i za razvoj, da ocenite šta treba učiniti da se poboljša poslovna klima kao važan element privrednog razvoja?

- Preduslov za uspostavljanje dobre poslovne klime je demontiranje ovakvog sistema, na kojem radimo. Poreska reforma mora biti takva da privuče strane investitore, da podstiče preduzetništvo i otvaranje radnih mesta. U isto vreme, ona mora biti i izvor prihoda države, pa naplata poreza mora biti pravedna i strogo kontrolisana. Fiskalna reforma treba da bude praćena strukturnim reformama privrede, javne uprave, penzionog sistema i zdravstva, što jedino dugoročno stvara podlogu za rast i razvoj.

Zalažem se za fleksibilnost na tržištu rada uz sigurnost za zaposlene. To znači jednostavno zapošljavanje i otpuštanje, bez birokratskih prepreka, a onima koji izgube posao država mora omogućiti visoku socijalnu sigurnost, što je važna protivteža fleksibilnom otpuštanju. ►

- Neophodna je radikalna promena da bi podobne zamenili sposobni. Čini mi se da u prethodnom periodu nije bilo jedinstvene strategije, a ja se zalažem za sposobnost i transparentnost kao osnovni kriterijum, dovođenje najboljih menadžera na način kako se i u privatnom sektoru angažuju najbolji, nagrađivanje na isti način, jer je to preduslov konkurentnosti.

Verujem da ćemo novim promenama u Vladi standardizovati način postavljanja vodećih ljudi u javnim preduzećima, ali i da ćemo nastojati da smanjimo broj javnih preduzeća. Tamo gde država nije potrebna, zašto ne bismo govorili o javno privatnom partnerstvu? To će bitno doprineti korporativizaciji i stvaranju efikasnog oblika odgovornog i održivog upravljanja. Kako su definisani rokovi za rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju do juna iduće godine, ne vidim ni jedan razlog da se jasno ne definiše rok i za reformu javnih preduzeća, jer je to u interesu građana i ekonomske stabilnosti zemlje. Korporativizacija je završena u “Elektromreži Srbije“, „Transnafti“, ali ostaju dva

Ako želimo da imamo sistem sa nultom tolerancijom na korupciju, pored efikasnog rada tužilaštva i sudova, moramo delovati i preventivno

► Poznati

ste kao kritičar rada i rezultata javnih preduzeća. Kako vidite Vladinu strategiju korporativizacije-privatizacije velikih državnih preduzeća?

zakonodavstvo Oko trećine pravnih tekovina EU odnosi se na životnu sredinu, a sve te propise treba preneti u domaće zakonodavstvo.

32 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

ReformE

plaćanje

kultura

Poreska reforma mora biti takva da privuče strane investitore, da podstiče preduzetništvo i otvaranje radnih mesta.

Ne postoji ni jedan osnov da firme koje ostvaruju solidne prihode koriste status restrukturiranja da izbegnu plaćanje obaveza za struju ili gas.

Mislim da je veoma važno razvijati u društvu kulturu pružanja podrške svakom pojedincu da postigne uspeh, da napreduje i razvija sve svoje talente i sposobnosti.

ključna energetska preduzeća: EPS i „Srbijagas“. Reformi u JP „Srbijagas“ će biti, jer nema drugog načina da ovo preduzeće, koje je prošle godine napravilo gubitak veći od 300 miliona evra i ima više od milijardu evra duga, postane održivo i sposobno da ispunjava obaveze koje je preuzelo učešćem u međunarodnim projektima, kao što je izgradnja gasovoda „Južni tok“.

Insistiramo na reformama, jer je interes države da ove kompanije što spremnije dočekaju dolazak konkurencije. Nažalost, u javnim preduzećima mnogi su mislili da se za njih neće ništa promeniti, pa su restrukturiranju pristupili nedovoljno ozbiljno. EPS je sa nekoliko meseci zakašnjenja formirao javnog snabdevača „EPS snabdevanje“ i pritom napravio problem desetinama hiljadama potrošača u Srbiji zbog neadekvatnih računa, gužvi na šalterima, nemogućnosti bezgotovinskog plaćanja i dr. Takav odnos prema potrošačima je nedopustiv, posebno za kompaniju koja će se od januara 2014. nadmetati za nekoliko hiljada kupaca na srednjem i delu niskog napona. Ako se tako budu ponašali i prema privrednicima koji izlaze na tržište, neće biti nikakvo iznenađenje ako pređu kod snabdevača koji im ponudi bolju cenu i kvalitetniju uslugu, a to će onda značiti i manje prihode za EPS.

rat protiv korupcije i poslovnog kriminala koji dolazi iz određenih tajkunskih redova. Ako je poznato da od 1,2 milijardi evra, koliko je zadužen JP Srbijgas, 800 miliona evra nema nikakve veze sa neadekvatnom cenom gasa, već sa neadekvatnim upravljanjem, onda se upravljanje mora promeniti jasnom odlukom države. Isto tako, ne postoji nijedan osnov da firme koje ostvaruju solidne prihode koriste status restrukturiranja da izbegnu plaćanje obaveza za struju ili gas, jer to stvara problem „EPS-u“ i „Srbijagasu” i narušava konkurenciju na tržištu. ► Treba

li država još uvek da interveniše na tržištu?

- Sama činjenica da postoje preduzeća koja mogu da posluju na tržištu, a pripadaju preduzećima u restrukturiranju, čime su oslobođena plaćanja bilo kakvih obaveza, jeste jedna vrsta intervencije države na tržištu, i to stvaranjem nelojalne konkurencije.

Javna preduzeća su nosila veliki deo tereta socijalnih funkcija države u prethodnim godinama, što se negativno odražavalo na njihove poslovne rezultate. U oblasti energetike smo već preuzeli konkretne korake da ih tih funkcija oslobodimo. Između ostalog, danas imamo utvrđen paritet cena između domaćeg i uvoznog gasa koji sprečava da „Srbijagas“ ima gubitke na supstanci, koji su jedan od uzroka za gubitke ovog preduzeća. Od 1. aprila važe i socijalne karte, koje ugroženim potrošačima garantuju određenu količinu struje i gasa o trošku države, a da recimo, EPS više ne mora da daje tzv. socijalne popuste, već samo popust kojim nagrađuje redovne platiše. Cilj je, dakle, da stvorimo uslove da javna preduzeća budu profitabilna i konkurentna, a da se država, kroz izdvajanja iz budžeta, stara o ugroženim pojedincima i porodicama.

Naš cilj je da do 2020. godine imamo ukupno 1092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora

Smatrate li da treba preispitati uloge Vlade kao tržišnog igrača u preuzimanju problematičnih preduzeća?

- Mislim da je to u nekim slučajevima neophodno, između ostalog, kako bi se ubrzao proces privatizacije i napravila dodatna procena da li postoje šanse i prostor za održivo funkcionisanje preduzeća. Posle toga se donosi odluka o nekom od rešenja, bilo da je to privatizacija, privatno-javno partnerstvo, stečaj ili likvidacija. Nikada se više ne sme dogoditi da se kompanija koja ima problem sa svojim gubicima i dugovima, koja nema uspešno korporativno upravljanje, zaduži da spašava druga preduzeća koja su u sličnoj situaciji i pred stečajem. Ne sme se nikada više nikome dozvoliti da se ponaša i javno hvali kako je najveći državni tajkun, kada u isto vreme vodimo

►

►I

pored najava, u elektroenergetskom sektoru nisu se pojavili krupni investitori. Šta je uzrok tome po Vašem mišljenju?

- To je, pre svega, odgovornost onih koji su to najavljivali, jer smo prethodnih godina slušali o investicijama u energetiku od devet milijardi evra, koje se nikada nisu dogodile.

Lično izbegavam da govorim o milijardama evra,

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 33

iako vodimo ozbiljne pregovore o izgradnji novih kapaciteta. Priroteti su zaključivanje predugovora za rudnik i termoelektranu Štavalj, TE TO Novi sad, kao i dve velike hidroelektrane – HE Đerdap 3 i reverzibilnu HE Bistrica. Sa tim kapacitetima ćemo obezbediti ne samo sigurnost u snabdevanju domaćeg tržišta, već i određene količine energije za izvoz u zemlje okruženja

► Usvojena

je Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Šta sada sledi kao konkretna aktivnost?

- Od decembra 2012. do jula ove godine usvojene su ukupno četiri uredbe u delu obnovljivih izvora energije, izmenjen Zakon o energetici i donet Nacionalni akcioni plan za OIE, definisan vodič za investitore u obnovljive izvore energije, kao i model ugovora za otkup energije od povlašćenih proizvođača.

Naš cilj je da do 2020. godine imamo ukupno 1092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, što bi Srbiji donelo oko dve milijarde investicija u narednih sedam godina.

To je ujedno i obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici. Iako je prošlo malo vremena od kako je zakonski okvir kompletiran, već imamo ohrabrujuće signale od investitora. NIS je nedavno počeo da gradi vetropark u Plandištu snage 102 megavata, koji bi trebalo da bude završen iduće godine, a na osnovu potpisanih memoranduma očekujemo da bude izgrađeno više od 200 malih hidroelektrana u naredne dve do dve i po godine. Trenutno pripremamo novi javni poziv sa novim lokacijama za izgradnju mini-hidroelektrana, koji bi uskoro trebalo da bude objavljen.

u preduzećima i u praksi na svim nivoima. Vrlo brzo će se u parlamentu naći pet zakona iz ove oblasti. Za iduću godinu planirali smo da bude formiran budžetski fond za životnu sredinu, koji neće biti nova agencija, već samo posebna stavka u budžetu, ali će omogućiti da imamo namenski odvojena sredstva iz kojih ćemo finansirati ekološke projekte.

Usvajanjem svih ovih zakona istovremeno se pripremamo za početak pregovora sa Evropskom unijom, a Pregovaračko poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu jedno je od najtežih.

Dovoljno je da navedem podatak da se blizu trećina pravnih tekovina EU odnosi na životnu sredinu i sve te propise treba preneti u domaće zakonodavstvo i obezbediti njihovo sprovođenje.

Kako omogućiti stvaranje zakonskog okvira i kapaciteta za praćenje, prepoznavanje i borbu protiv korupcije na svim nivoima?

- Pored svega ovoga, mislim da je veoma važno razvijati u društvu kulturu pružanja podrške svakom pojedincu da postigne uspeh, da napreduje i razvija sve svoje talente i sposobnosti.

Podsticati toleratnost i uvažavanje različitosti, afirmisati pravednost u svim područjima života i rada, doslednu i objektivnu primenu prava i pravde u svim institucijama države i društva.

Treba podsticati rad za opšte dobro, optimizam, pozitavan odnos prema sebi, mogućnostima uspeha i budućnosti u svim sferama javnog i poslovnog života. Treba da stvaramo podsticajno okruženje i nagrađujemo uspeh. Umesto negativnosti treba afirmisati vrednosti stvaranja.

Naravno, moramo, da se bavimo i problemima, jer je Srbija godinama bila država zarobljena u korupciji. Iako smo često napadani jer smo formirali Antikorupcijski tim, mislim da su njegovi dosadašnji rezultati pokazali da smo bili u pravu kad smo ga osnovali. Pored toga što je podnet veliki broj predmeta Tužilaštvu, ovaj tim pomaže internim kontrolama u javnim preduzećima da istinski obavljaju posao, bez bojazni da će imati problem sa poslovodstvom.

Ako želimo da imamo sistem sa nultom tolerancijom na korupciju, pored efikasnog rada tužilaštva i sudova, moramo delovati i preventivno, što podrazumeva drugačiji odnos službenika i funkcionera prema državnoj imovini, koja je i u bolje uređenim državama primamljiva za prisvajanje i zloupotrebe. ■ ►

Želimo da pokrenemo i javne radove ili određene akcije koje bi omogućile da stvaramo “zelenu” Srbiju. Jako je važno stvarati ekološku kulturu, svest o odgovornosti prema prirodi

U oblasti zaštite životne sredine gotovo da su usvojeni svi zakoni i stvoren insitucionalni okvir. Šta sada sledi?

- Nastojaćemo da animiramo zajednicu da uzme aktivno učešće u zaštiti čovekove okoline, čuvanju i čišćenju Srbije i da alarmira na incidente. Želimo da pokrenemo i javne radove ili određene akcije koje bi omogućile da stvaramo “zelenu” Srbiju. Jako je važno stvarati ekološku kulturu, svest o odgovornosti prema prirodi.

Moramo pooštriti zakonsku regulativu, kako bi drastičnim kaznama sprečili mogućnosti zagađivanja, a sa druge strane podsticati uvođenje ekoloških standarda ►

34 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 35

Intervju Tony Verheijen menadžer Svetske banke za Srbiju

Na pravom putu Činjenica je da reforme politički i društveno nikada nisu lake.

One često zahtevaju mnogo političke hrabrosti i, posebno, viziju koja se proteže izvan političkog ciklusa procedure veoma kompleksni i ostavljaju previše prostora za diskreciju, izazivajući nepredvidljivost u donošenju odluka i prostor za korupciju.

Kompanije imaju podsticaj da ostanu male i neformalne - kada počnu da rastu privlače pažnju raznih inspekcija, koje imaju vrlo malo diskrecije u primeni komplikovanih pravila.

Nasuprot tome, iako su poreske stope ponekad visoke u severnoj Evropi, procedure su jednostavne, a implementacija jedinstvena, sa veoma ograničenim prostorom za diskreciono tumačenje. Jedan praktičan korak u ovom procesu je da se usvoji jedan podzakonski akt kojim će se uredienadžer Svetske banke za Srbiju, Tony ti primena određenog zakona (npr. podzakonski Verheijen, uveren je da je zemlja na akt o sprovođenju PDV-a povezan sa Zakonom o pravom putu kada je u pitanju sproPDV-u). Ovaj podzakonski akt/uredba bi trebalo vođenje neophodnih reformi i fiskalne da sadrži nedvosmislena pravila za sprovođenje konsolidacije. Ovde on govori o nekim od opcija različitih odredbi zakona. koje su na raspolaganju Vladi Ovaj pristup se koristi u veSrbije, jer traži očuvanje ekoDok je Vlada u procesu finog podešavanja nekih ćini evropskih zemalja. nomske stabilnosti zemlje i stvaranje povoljne klime za elemenata agende reformi, u ovom trenutku poslovanje. ► U poslednjih nekoliko godina Svetska banka je nemamo razloga da verujemo da će se predati, napisala nekoliko studija ► Koja je vaša definicija pokao i da neće nastaviti da podržava proces o reformi pojedinih sevoljne poslovne klime? gmenata srpskog društva, - Zakoni i propisi moraju biti države i privrede, uključujući i studije o reforjednostavni, nedvosmisleni i transparentni, ostavmama u obrazovanju, zdravstvu i transformaciljajući što je moguće manje prostora za odluke koje ji Javnog preduzeća Železnice Srbije. Zašto misu osnovane nečijom diskrecijom. U sprovođenju, slite da sukcesivne vlade Srbije nisu uspele da svi treba da budu jednaki pred zakonom. uzmu u obzir i sprovedu predložene reforme?

Kao što jedan od izveštaja Svetske banke - Činjenica je da reforme politički i društveno nika("Zlatni rast") ističe, glavna razlika u poslovnom da nisu lake. One često zahtevaju mnogo političke okruženju između severne i južne Evrope nije hrabrosti i, posebno, viziju koja se proteže izvan toliko nivo, na primer, oporezivanja, već dosledpodrška političkog ciklusa. Tu je takođe i mnogo jakih innost i uniformnost u pravilima i njihovom sproOhrabren sam teresa da se održi status quo, čak i kada to nije u vođenju. Poznato je da skandinavske zemlje imaju znacima da novi interesu građana. Dakle, kad god postoji pokušaj visoke poreske stope, a ipak većina njih se smaministar finansija promene, razne grupe stavljaju javni pritisak, jedtra kao poslovno prijateljska tržišta. U mnogim ima podršku vlade da ne ili druge vrste, na vladu da se povuče. južnoevropskim zemljama, uključujući i Srbiju, nastavi energičnije u Ipak, postoje i primeri - čak i u novijoj srppravila i zakoni su zamršeni, a njihova primena skoj istoriji - da se ostanak na reformskom kursu je često nedosledna. To je zato što su pravila i pravom smeru.

M

36 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Pravila i procedure

VIZIJA

konsolidacija

Pravila i procedure su veoma kompleksni i ostavljaju previše prostora za diskreciju, izazivajući nepredvidljivost u donošenju odluka.

Reforme politički i društveno nikada nisu lake. One često zahtevaju mnogo političke hrabrosti i, posebno, viziju koja se proteže izvan političkog ciklusa.

Ova Vlada je već preduzela veliki korak u pravom smeru u procesu jačanja fiskalne pozicije konsolidacijom prihoda.

isplati, politički i socijalno. Samo da se podsetimo jednog primera, kako su svi bili zapanjeni kada je rukovodstvo Srbije odlučilo da zatvori najveće banke u zemlji, početkom prošle decenije. Ipak, ova odluka se isplatila u razvoju bankarskog sektora na duži rok.

što je jedan od ključnih preostalih "tranzicionih" pitanja koja su ostala da se reše.

► Vlada Srbije je najavila da će zatražiti od Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata da pozajmi Srbiji 2 milijarde dolara. Da li mislite da je ovo dobar potez?

- Očigledno je da su Srbiji potrebna spoljna sredstva za finansiranje budžetskog deficita. U principu, što se više koncesualni izvor finansiranja može dobiti, bolje je za zemlju, mada, naravno, čovek treba da se zapita da li postoje povezani uslovi ako je tako koji su.

Pre nekoliko godina Svetska banka je izračunala da Srbija troši između 500 i 800 miliona evra više nego što zarađuje.

Srbiji je savetovano da smanji javnu potrošnju, ali lokalni političari su protiv mera štednje.

Koja je vaša poruka njima?

- Ova Vlada je već preduzela veliki korak u pravom smeru u procesu ► Nakon rekonstrukcije Vlade jačanja fiskalne pozicije. KonsoliSrbije, da li mislite da će Svetdovala je prihode i zatvorila neka ska banka odobriti Srbiji kredodatna budžetska sredstva. Podit od 200 miliona dolara? red toga, poboljšana je kontrola - Većina reformi koje će podržati rashoda obaveza i počela je sa ovaj kredit su već dogovorene izuvođenjem centralizovanog platmeđu Vlade i Svetske banke. I dok nog sistema. je Vlada u procesu finog podešaPošto sam to rekao, moram vanja nekih elemenata agende da ponovim da ostaje i dalje vereformi, u ovom trenutku nemaIako su poreske stope ponekad liki zadatak, kako bi se značajno mo razloga da verujemo da će se visoke u severnoj Evropi, procedure reformisale javne finansije i stapredati, kao i da neće nastaviti da vile na održiv put. To je nešto što podržava proces. Posebno smo su jednostavne, a implementacija Srbija mora da uradi, bilo da se ohrabreni nakon što je zamenik to nekom sviđa ili ne. Problem premijera Aleksandar Vučić odjedinstvena, sa veoma ograničenim u Srbiji je visok nivo takozvanih lučno podržao ove reforme na prostorom za diskreciono tumačenje obaveznih izdataka, što stvara sastanku sa našom direktorkom izazov za pronalaženje mogućza Srbiju Elen Goldštajn (Ellen nosti za fiskalnu konsolidaciju. Međutim, smaGoldstein) što je i dodatno potvrđeno u susretima tramo da još ima prostora za manevre, posebno sa ministrima finansija i ekonomije. u oblasti diskrecionih subvencija (npr. u poljoprivredi). Pored toga, prema našim proračunima, ► Da li je Srbija u stanju da nastavi odlaganje Srbija gubi oko 2,5% BDP-a u direktnim i indirekreforme penzionog sistema? tnim troškovima državnih preduzeća u kojima se - Penzije su među najvećim opterećenjima za u mnogim slučajevima ne uplaćuju doprinosi za budžet Srbije. U cilju rešavanja fiskalne konsozapošljavanje ili rast. lidacije Srbija će, stoga, morati da uradi nešto na Ohrabren sam znacima da novi ministar finanovom konkretnom rashodu. Jedan od načina da se sija ima podršku vlade da nastavi energičnije u to uradi je da se uvedu kazne za prevremeni odlapravom smeru. Pored toga, novi ministar ekonomizak u penziju i sprovedu stroža pravila za invalidje stavlja rešavanje pitanja državnih preduzeća na sku penziju. Nakon toga Vlada će možda želeti da vrh svoje agende. Izgleda da po prvi put u deceniji, razmotri dalje prilagođavanje starosne granice za postoji realna mogućnost da se ovaj problem reši, muškarce i žene. ■

►

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 37

Intervju Dimitar Andonov direktor operacije za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, kompanija Coca-Cola

Punih 45 godina uspeha u Srbiji Godišnje plaćamo tri miliona evra na ime poreza, a na jedan naš evro poreza dolazi i 35 evra poreza koji plaćaju svi oni koji sarađuju sa nama. Nije produktivno očekivati da oni koji pozitivno posluju pomažu onima koji su manje otporni na krizu.

Za naše poslovanje ključni su jasni i precizni zakoni koji ne ostavljaju prostor za nedorečenost. Svako naše radno mesto kreira dodatnih 13 u srpskoj privredi

P

osle 45 godina rada u Srbiji Coca Cola je postala značajan tržišni igrač i svojim poslovanjem ostvaruje 1,18 odsto BDP-a Srbije.

Iz perspektive velikog poslovnog sistema kao što je Coca Cola, može se reći da je srpskoj ekonomiji svakako potrebno da ojača, a za to su potrebne korenite reforme. Za to je neophodno produbiti dijalog između javnog i privatnog sektora radi unapređenja poslovnog okruženja, smatra Dimitar Andonov, direktor operacije za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, u kompaniji Coca-Cola.

U tom smislu, iz perspektive velikog poslovnog sistema kao što je naš, možemo reći da je srpskoj ekonomiji svakako potrebno da ojača, a za to su potrebne korenite reforme. Međutim, smatramo da je lako biti kritičar ekonomske realnosti, koja je svakako teška. Potrebno je da pristupimo konstruktivno, i zajedno radimo na rešenju problema i iznalazimo mogućnosti za unapređenje. To je zadatak kako države, tako i korporativnog i civilnog sektora.

Jasne i precizne procedure, kao i manje komplikovana administracija, gorući su prioriteti kada je u pitanju poslovno okruženje

Coca-Cola posluje 45 godina u Srbiji i među stranim kompanijama je koje najduže posluju na ovom tržištu. Kako vama izgleda privredni ambijent u Srbiji?

- Na tržištu Srbije Coca-Cola je prisutna četiri i po decenije, što je najbolji pokazatelj našeg uspešnog poslovanja. Za to vreme Coca-Cola sistem prešao je fantastičan put od trenutka kada je ovde proizvedena prva Coca-Cola, do današnje pozicije kada zapošljavamo 1300 ljudi u tri fabrike. Ponosni smo što smo postali značajan tržišni igrač, što su potvrdili i ugledni svetski ekonomski analitičari koji su izradili studiju o našem socioekonomskom uticaju.

Njeni rezultati govore da svojim poslovanjem ostvarujemo 1,18 odsto BDP-a Srbije. Godišnje plaćamo tri miliona evra na ime poreza, a na jedan naš evro poreza dolazi i 35 evra poreza koji plaćaju svi oni koji sarađuju sa nama. ►

► Šta

dijalog Neophodno je produbiti dijalog između javnog i privatnog sektora radi unapređenja poslovnog okruženja.

je potrebno da se učini kako bi se taj ambijent popravio?

- Neophodno je produbiti dijalog između javnog i privatnog sektora, radi unapređenja poslovnog okruženja. Potrebno je, svakako, podstaći proizvodnju. Na tom polju je u prethodnim godinama urađeno dosta i treba nastaviti tim putem. S druge strane, smanjenje budžetskog deficita je konstantno goruće pitanje, ali smatramo da rešenja ne treba tražiti u sektoru koji donosi prihod tj. u dodatnim poreskim nametima i obavezama za proizvođače. Oni svakako nose težak teret ekonomske krize, te očekivati da oni koji pozitivno posluju pomažu onima koji su manje otporni na krizu, svakako nije produktivno.

38 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Koliko je zakonski okvir prepreka za bolje i lakše poslovanje?

- Neophodno je da privreda bude partner državi, predlažući konstruktivna rešenja i predloge za izazove sa kojim se svakodnevno suočavamo – konkretno, kroz konsultacije u pripremi novih zakonskih predloga, koji su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa privredom. Kada je u pitanju zakonski okvir, za naše poslovanje su ključni jasni i precizni zakoni koji ne ostavljaju prostor za nedorečenost. Takođe, treba raditi na unapređenju komplikovanih i nejasnih procedura, ali i na potpunom sprovođenju i poštovanju zakona. Smatramo da su sprovođenje i poštovanje zakona, kao i jednaki uslovi za sve učesnike u tržišnoj utakmici, neophodni uslovi i temelji za zdravo poslovno okruženje, a samim tim i unapređenje poslovnog ambijenta i privredni rast i razvoj. ►

► Šta treba uraditi da administra-

cija postane efikasnija u olakšavanju poslovanja kompanija?

- Svakako da su jasne i precizne procedure, kao i manje komplikovana administracija gorući prioriteti kada je u pitanju poslovno okruženje. To možemo videti i na primeru Zakona o radu, koji treba da donese fleksibilnost radnih odnosa uopšte, kao i rešavanje problema sa građevinskim dozvolama i teškoćama sa vlasništvom nad zemljištem. Već niz godina imamo situaciju da je proces dobijanja građevinskih dozvola izuzetno dug i bezrazložno komplikovan, što predstavlja dodatni napor za sve kompanije koje posluju u Srbiji, ali i za buduće strane investitore. Na konkretnom primeru, interesantna je činjenica da imamo problem sa prenosom vlasništva nad zemljištem koji traje već 10 godina. Neophodno je da ovakve situacije predupredimo.

Podsetimo se istraživanja NOPS-a koje je pokazalo da određeni proizvođači obmanjuju potrošače. Svakako da ovaj segment ima veliki potencijal i smatramo da je neophodno postaviti iste uslove za sve kao i redovno kontrolisati kvalitet svih proizvoda u sektoru robe široke potrošnje ali i kontinuirano raditi na edukaciji potrošača. Samo na taj način, kupci će biti sigurni u kvalitet proizvoda na našem tržištu.

Da li Coca-Cola uspeva da obezbedi kadrove i radnu snagu u Srbiji? Da li tržište radne snage može da zadovolji potrebe vaše kompanije?

- Za naše uspehe najzaslužniji su prvenstveno naši zaposleni, koji funkcionišu kao veliki i skladan tim.

Veoma smo ponosni što talentovani menadžeri, ponikli kod nas, rade u našem sistemu u više zemalja regiona i Evrope, pa čak i u Atlanti. Često se na tržištu kaže da se prepoznaju kadrovi koji dolaze iz “Coca-Cola škole”, po kvalitetu, znanju i želji za uspehom.

U Srbiji, u okviru našeg sistema 1300 zaposlenih svakodnevno se trudi da naši napici osveže ljude širom zemlje i regiona, a svako naše radno mesto kreira dodatnih 13 u srpskoj privredi. To znači da našim poslovanjem obezbeđujemo još 18.500 radnih mesta, a to je 0,62 odsto ukupne radne snage.

Imajući u vidu nezaposlenost, kao ključni problem u Srbiji danas, ove brojke pokazuju kakav stimulans naš sistem daje interesnim grupama u lancu vrednosti u Srbiji, uključujući državu i domaćinstva.

►

Smatramo da su sprovođenje i poštovanje zakona, kao i jednaki uslovi za sve učesnike u tržišnoj utakmici, neophodni uslovi i temelji za zdravo poslovno okruženje

► Kako

treba da izgledaju zakoni o kontroli kvaliteta i označavanju hrane? Da li su ovi zakoni u Srbiji usklađeni sa zakonima u EU? - Oblast u kojoj mi najviše osećano nedovoljnu usklađenost regulative sa evropskom, je kategorija voćnih sokova i nektara. Ona je izuzetno konkurentna i važna za voćarsku industriju, ali nažalost, jako dugo uslovi poslovanja nisu isti za sve. Uzmimo kao primer Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji je tek nedavno, posle dugog insistiranja odgovornih proizvođača, konačno promenjen.

Ima li Coca-Cola novih investicionih planova za Srbiju?

- Uprkos svim izazovima, srpsko tržište je veoma dinamično i ima veliki potencijal. U godini u kojoj proslavljamo značajan jubilej, smatramo da smo doneli dobru odluku investirajući u Srbiju o čemu govore i rezultati na koje smo veoma ponosni - u svim kategorijama u kojima smo prisutni u Srbiji beležimo rast tržišnog udela. Svesni smo truda koji stoji iza ovih uspeha, ali i odgovornosti koja nas obavezuje pred potrošačima i lokalnom zajednicom u kojoj poslujemo. Ostaćemo jednako posvećeni kako razvoju našeg biznisa, tako i daljem ulaganju u lokalnu zajednicu, jer samo na taj način možemo doprineti održivosti jednog i drugog. Sigurni smo da nas ovde očekuju još mnoge uspešne godišnjice, koje ćemo zajedno obeležiti. ■

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 39

►

intervju Claudio Cesario predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji

Nastavljamo sa stabilnim rastom Mi smo jedna od retkih kompanija koja je u poslednjih pet godina investirala u sve segmente klijenata sa ciljem daljeg proširenja ponude.

Nedostatak adekvatne stope ekonomskog rasta svakako predstavlja prvi i najvažniji problem sa kojim se banke u Srbiji suočavaju

U

niCredit Banka prisutna je na srpskom tržištu od 2001. godine. Ukoliko bi se investicija ove banke merila na osnovu ukupne aktive moglo bi se zaključiti da na kraju drugog kvartala 2013. ona iznosi više od 2 milijarde evra. To UniCredit Banku pozicionira kao treću banku u Srbiji. Za prethodnih 12 godina, koje su karakterisale kontinuirano reinvestiranje ostvarenog profita u poslovanje i nekoliko dokapitalizacija, ukupni kapital banke konstantno je rastao i sada premašuje 400 miliona evra. Značajan rast bilansne aktive i kapitala banke, kao i povećanje baze klijenata na trenutnih 200.000, dodatno potvrđuju dugoročnu posvećenost Srbiji. ”Svih ovih godina aktivno smo pružali finansijsku podršku našim klijentima utičući posredno na razvoj srpske ekonomije.

Podrška nije izostajala čak ni u periodu krize o čemu svedoče pomenute cifre”, kaže Claudio Cesario, Predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke.

Zahvaljujući kombinaciji međunarodnog iskustva i lokalne ekspertize, kontinuirano obezbeđujemo nove šeme finansiranja za naše korporativne klijente

Koliko konkurentskoj prednosti banke doprinosi činjenica da je UniCredit Banka članica međunarodne bankarske grupacije?

- Činjenica da je UniCredit Banka članica jedne od vodećih evropskih bankarskih grupacija, neprikosnovenog lidera u regionu Centralne i Istočne Evrope, sa dugačkom i bogatom istorijom, svakako doprinosi našem pozicioniranju na lokalnom tržištu kada su u ►

pitanju jačanje poverenja naših klijenata, imidž i reputacija. Mi smo, kao grupacija, usmereni na stvarne potrebe klijenata, a naš je cilj da pružimo konkretne odgovore i realne koristi na izazove i prilike sa kojima se suočavaju. Međunarodni i lokalni “know-how” u velikoj meri doprinosi našoj poziciji, a konkurentska prednost se ogleda i u kvalitetu i usluzi koju pružamo. Brojna priznanja vodećih finansijskih magazina kao što su Juromani, Global fajnans, Benker, svedoče o našoj ekspertizi. UniCredit je na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, između ostalih, osvojio i priznanja u kategorijama za najbolju banku, za finansiranje trgovine, za upravljanje novcem, za privatno bankarstvo, za projektno finansiranje, itd.

Rast Značajan rast bilansne aktive i kapitala Banke, kao i povećanje baze klijenata na trenutnih 200.000, dodatno potvrđuju dugoročnu posvećenost Srbiji.

► Kakva su vaša iskustva kada su u pitanju veliki korporativni klijenti?

- Mi smo jedna od retkih kompanija koja je u poslednjih pet godina investirala u sve segmente klijenata sa ciljem daljeg proširenja ponude. Kada je u pitanju privreda, uvek smo bili jedna od vodećih banaka.

Zahvaljujući našoj ekspertizi, stručnosti zaposlenih i razumevanju potreba klijenata, uspeli smo da prevaziđemo teškoće koje nam nameće globalna finansijska kriza i nastavimo sa stabilnim rastom. Tokom proteklih godina smo dodatno jačali naš tim, usmeren na poslovanje sa malim preduzećima.

Zahvaljujući kombinaciji međunarodnog iskustva i lokalne ekspertize, kontinuirano obezbeđujemo nove šeme finansiranja za naše korporativne klijente, usklađene sa njihovim potrebama i kreiramo nove modele poslovanja. Naš cilj je da ispratimo njihov rast i da doprinesemo razvoju njihovog poslovanja. Našu uslugu upotpunjujemo i proizvodima UniCredit Lizinga.

40 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

► Koji problemi na tržištu usporavaju banke?

- Nedostatak adekvatne stope ekonomskog rasta svakako predstavlja prvi i najvažniji problem sa kojim se banke u Srbiji suočavaju. To utiče na razvoj poslovanja u zemlji, ali i na mogućnosti za privlačenje novih investicija. Sa druge strane, kao kritično pitanje možemo izdvojiti i visoku stopu nezaposlenosti koja je kontinuirano rasla u periodu krize.

Kriza veoma pažljivo “bira” banke. One koje nisu u mogućnosti da se prilagode novom poslovnom modelu i okruženju u periodu krize osetiće negativne efekte kada je u pitanju operativna efikasnost, rizik i mogućnost za nove investicije.

► Sa kojim izazovima će se Srbija suočiti u bliskoj budućnosti?

- Tamo gde postoje izazovi, postoje i mogućnosti. U periodu od 12 meseci u Srbiji je dosta toga urađeno. Pokazalo se da postoji spremnost za promene i naporan rad. Evropska unija je to prepoznala.

Međutim, pre nego što otpočne proces pristupanja EU, neophodno je sprovesti reforme i ispuniti brojne uslove, budući da je građenje administrativne infrastrukture od velike važnosti kako bi zemlje koje pristupaju EU efikasnije upravljale pretpristupnim fondovima i pripremile se za EU strukturne fondove.

Sa druge strane, neophodno je da Srbija nastavi da radi na unapređenju poslovne klime kroz implementaciju strukturnih reformi sa ciljem da poveća nivo investicija i na taj način utiče na razvoj domaćih i stranih kompanija. Stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka i svaka investicija, bez obzira na visinu, može dovesti do njenog smanjivanja. To je takođe i jedini način za unapređenje životnog standarda. Verujem da ćete se složiti sa mnom da je za građane Srbije važno, ne samo da vide da se promene sprovode, već i da osete efekat tih promena u svom svakodnevnom životu.

1,5 miliona evra u Srbiju. Iz brojnih inicijativa svakako bih izdvojio “RAISE Projekat” koji se već pet godina fokusira na problem migracija. Projekat, koji se sprovodi u saradnji sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac”, ima za cilj da podstakne ekonomsku i društvenu integraciju izbeglih i interno raseljenih lica. Grantove u iznosu od 2000 evra do sada je dobilo 140 porodica. Na taj način im je pružena prilika da ostvare prihod i postanu ekonomski nezavisni. Značaj ovog projekta je prepoznat, što dokazuju i dve važne nagrade koje su dodeljene našoj banci – „Planeta Biznis” i „Moja Srbija”.

Takođe bih želeo da pomenem projekat „Ideja za bolje sutra” koji sprovodimo sa istim partnerima.

Fokusiran je na stanovništvo i pravna lica koja su predlaganjem ideja za tipične srpske proizvode i usluge imala priliku da učestvuju u konkursu za bespovratna sredstva u iznosu od 56.000 evra. Ovaj projekat ima širu dimenziju, jer pored ekonomske održivosti stavlja fokus na proizvode i usluge koji mogu da doprinesu promociji Srbije u inostranstvu i povećanju konkurentnosti izvoza.

Kao poslednji, ali ne i manje važan, želeo bih da pomenem sporazum o saradnji koji je naša fondacija nedavno potpisala sa Fondacijom „Dragica Nikolić”. Identifikovali smo zdravstvo, jedan od gorućih problema u Srbiji danas, kao prvu oblast zajedničkog delovanja koja zahteva urgentna rešenja i brzu reakciju.

Neophodno je da Srbija nastavi da radi na unapređenju poslovne klime kroz implementaciju strukturnih reformi sa ciljem da poveća nivo investicija i na taj način utiče na razvoj domaćih i stranih kompanija

Koje biste društveno odgovorne aktivnost UniCredit fondacije izdvojili?

- Radimo na dva polja kada je u pitanju naš Program društveno odgovornog poslovanja. Kao banka, kroz Mikro marketing program, pružamo podršku projektima koji su od izuzetne važnosti za lokalne zajednice u kojima poslujemo u Srbiji. Sa druge strane, najveći deo naših aktivnosti sprovodimo uz podršku UniCredit fondacije koja je u periodu od 2008, uložila preko ►

► UniCredit Bank je veoma po-

željan poslodavac među mladim, obrazovanim osobama.

Kakve mogućnosti obezbeđujete zaposlenima vaše banke?

- Zaposlenima obezbeđujemo brojne mogućnosti za profesionalni razvoj kroz različite aktivnosti, master programe, iskustvo u inostranstvu... Naši zaposleni rastu uporedo sa bankom, oni predstavljaju osnovnu investiciju, bez obzira na godine, pol, poreklo ili bilo koji drugi faktor. Interna unapređenja, kako u okviru banke, tako i u okviru Grupe, predstavljaju našu osnovnu konkurentnu prednost. Želeo bih da istaknem samo neke od projekata koje sprovodimo. Tu je svakako “CIE bez granica” koji omogućava zaposlenima da promene radno mesto na određeno vreme, rade u međunarodnom okruženju, upoznaju kolege i nauče više o novim procesima. Pored toga, zaposleni sa najboljim rezultatima imaju priliku, ne samo da rade u inostranstvu, već i da aktivno učestvuju u kreiranju strateški važnih projekata za Grupu. ■

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 41

Intervju Dejan Jeremić izvršni potpredsednik Delta Holdinga za operativne poslove

Administrativne prepreke koče poslovanje Predvidivost je prvi uslov normalnog poslovanja. Zalažemo se za predvidivost u svim oblastima, ali verujemo da se mora razgovarati i o rasterećenju privrede. Za razvoj biznisa nekretnina potrebne su jednostavnije procedure i jasno vlasništvo nad zemljištem sko-pravni odnosi su nerešeni, proces restitucije nije sproveden, katastarski podaci su nesređeni. Mnogi projekti stoje, jer se ne može dobiti dokumentacija potrebna za početak gradnje.

D

elta Holding uskoro završava investiciju u hotel Crowne Plaza u Beogradu, vrednu 40 miliona evra, koju je realizovala sopstvenim sredstvima, a zaposliće 250 ljudi.

Planirano je dupliranje kapaciteta hladnjače na imanju Podunavlje, sa šest na 12 hiljada tona, i proširenje voćnjaka jabuka koji se već prostire na 300 hektara.

U planu je i izgradnja najvećeg šoping-mola u regionu.

Za devet meseci ove godine, ostvareno je 445 miliona evra prihod od prodaje i EBITDA od 38,1 milion evra, a u budžet Srbije uplaćeno je 66 miliona evra. Uspešno poslovanje i vredni investicioni planovi jedna su strana medalje. Druga je poslovni ambijent. U Delta Holdingu kažu da država mora da shvati da predstavlja servis građana i privrede, a da oni najčešće imaju utisak da je obrnuto.

► Šta bi za Deltu značile reforme javnog sektora?

- Javni sektor i država očito su i neefikasni i skupi, ali nije na Delti kao privatnoj kompaniji da se time bavi.

Mi prihvatamo potrebu postojanja i državnog-javnog i privatnog sektora, ali ne prihvatamo da na tržištu privatni preduzetnik bude diskriminisan. A to se najčešće događa, kroz različite sisteme finansiranja, subvencionisanja, i generalno, kroz potpuno različit tretman koji u javnosti imaju državne firme u odnosu na privatni biznis.

Upravo završavamo investiciju u hotel Crowne Plaza u Beogradu, vrednu 40 miliona evra

Da li se Delta sreće sa administrativnim preprekama u poslovanju?

- Nema kompanije u Srbiji koja se ne sudara sa administrativnim preprekama, a kao jedan od najvećih investitora u zemlji, možemo reći da su administrativni problemi najveća kočnica za razvoj poslovanja.

Kako da razvijate projekte ako mnogi gradovi u Srbiji nemaju ni generalni, a kamo li detaljni urbanistički plan? Niš, treći po veličini grad u Srbiji, tek nedavno je usvojio generalni urbanistički plan. Imovin-

U kom delu država treba da se modernizuje da bi pomogla privredi da brže investira i bolje posluje?

- Prvi korak države mora da bude pojednostavljene procedura. Ili da kažemo jednostavno: država mora da shvati da predstavlja servis građana i privrede. Mi najčešće imamo utisak da je obrnuto.

►

►

► Šta u real estate biznisu treba popraviti da bi mo-

budžet U budžetu Srbije učestvovali smo sa 66 miliona evra.

glo lakše da se posluje i da se ostvari veći profit?

- Poslovanje u oblasti nekretnina je zaista složeno i mnogo stvari bi trebalo promeniti. Od zakonodavstva, preko složenih procedura, do nesređenih urbanističkih planova i zemljišno-katastarskih knjiga,

42 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pa i do taksi za uređenje zemljišta koje u mnogim razvijenim zemljama uopšte ne postoje, a kod nas su izuzetno skupe. Zar nije u interesu celog društva izgradnja šoping-mola Delta Planet u Beogradu, jer će u njegovoj gradnji biti angažovano 5000 radnika, a još 5000 će dobiti stalno zaposlenje kada šoping-mol bude završen? Kroz projektno finansiranje, u ovaj projekat biće uloženo 200 miliona evra. Ali, od nas se očekuje da platimo još 18 miliona evra na ime taksi, za dovođenje infrastrukture, koja, inače, na ovoj lokaciji već postoji.

Kako Delta vidi mogućnosti za prosperitet biznisa nekretnina u Srbiji?

- Postoji veliki prostor za razvoj biznisa nekretnina. Pre svega, Beogradu i Srbiji nedostaju stanovi, poslovni prostor, šoping-molovi, moderni maloprodajni objekti... Međutim, za razvoj ovog biznisa potrebne su jednostavnije procedure a i jasno vlasništvo nad zemljištem.

To strani investitori najbolje znaju.

Uostalom, pogledajte šta se desilo sa pokušajem konverzije prava korišćenja zemljišta u vlasništvo gradnja je već godinama praktično stopirana, a vlasti sada najavljuju da će Zakon o konverziji menjati ili ukinuti. Time su priznali grešku, ali šta vredi, posledice nisu poništene.

Da ne govorimo o pravnoj nesigurnosti investitora. ►

► Poljoprivreda

je jedna od strateških tačaka razvoja. Kako država tome može da doprinese?

- Poljoprivreda je strateška grana uglavnom samo na rečima, u praksi je učinjeno malo toga. Agrarni budžet je prenizak, u apsolutnim ciframa i udelu u republičkom budžetu. Mi naglašavamo da je neophodna podrška malim poljoprivrednim proizvođačima, jeftiniji krediti. Mi kao kompanija, spremni smo da im ponudimo znanje, da garantujemo otkup celokupnog roda, da obezbedimo sigurnog kupca i izvoz na strana tržišta.

Ali kreditiranje njihove proizvodnje je nešto čime mora da se pozabavi država, kroz otvaranje razvojne banke, kroz formiranje specijalnih kreditnih linija, kroz istinsku stimulaciju komercijalnih banaka da podrže poljoprivrednu proizvodnju, pod prihvatljivijim uslovima nego što je do sada bio slučaj. Naravno, pomoć države bila bi i u razvoju sistema za navodnjavanje, koji je jedan od najvećih slabosti srpske poljoprivrede.

► Da li se slažete s predlogom Bele knjige Saveta stranih investitora da se uvede transparentan i predvidiv sistem koji će obuhvatiti sve vrste poreza, umesto mnogih poreza i nameta?

- Predvidivost je prvi uslov normalnog poslovanja.

Zalažemo se za predvidivost u svim oblastima, pa i u poreskoj politici, ali verujemo da se mora razgovarati i o rasterećenju privrede. Zbog preskupe države, zbog velikog deficita budžeta, privreda je definitivno preopterećena i neće dugo moći da ispunjava sadašnje poreske obaveze. ► Da li se Delta do sada suočavala s problemima u

radnom zakonodavstvu i na tržištu rada?

- Zakon o radu sadrži više rešenja čija se primena u praksi pokazala problematičnim. Ta rešenja nisu u interesu ni poslodavaca, ali ni zaposlenih. Potrebno je menjati propise, prilagoditi ih ekonomskoj situaciji, po potrebi uvesti i potpuno nove institute u ovoj oblasti. Podsećam vas da, po zakonu, ne postoji rad po projektu duži od 12 meseci, nije pravno regulisano angažovanje posredstvom agencija za zapošljavanje, predugi su rokovi za promenu rasporeda rada zaposlenih...

Ima li novih investicija i koliko bi u tim ulaganjima moglo da bude novih radnih mesta?

- Delta se drži pravila da kompanija mora da se razvija i da investira.

Svako stajanje u mestu zapravo znači pad. Takvom politikom uspeli smo da za devet meseci ove godine ostvarimo prihode od prodaje od 445 miliona evra i EBITDA od 38,1 milion evra. U budžetu Srbije učestvovali smo sa 66 miliona evra.

Uprkos izuzetno teškoj situaciji, mi upravo završavamo investiciju u hotel Crowne Plaza u Beogradu, vrednu 40 miliona evra, koju smo u potpunosti realizovali sopstvenim sredstvima i zaposlili već 200 ljudi. U oblasti agrara, planiramo dupliranje kapaciteta hladnjače na imanju Podunavlje, sa 6 na 12 hiljada tona, a takođe i proširenje voćnjaka jabuka koji se već prostire na 300 hektara. Naravno, planiramo i izgradnju najvećeg šoping-mola u Beogradu i regionu, ali taj projekat u dobroj meri zavisi od pomenutog stanja u državnoj upravi i pravovremenog dobijanja potrebnih dozvola. Radićemo na stvaranju novih radnih mesta, ali mislim da treba biti realan i reći da u ovom trenutku i očuvanje postojećih radnih mesta predstavlja pravi podvig. ■ ►

Zakon o radu sadrži više rešenja čija se primena u praksi pokazala problematičnim. Ta rešenja nisu u interesu ni poslodavaca, ali ni zaposlenih

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 43

Intervju Spiros Dallas direktor funkcije Finansija u Vojvođanskoj banci

Izazovna vremena Suvereno-dužnička kriza i pogoršanje makroekonomskog okruženja u EU imalo je negativan uticaj na privredu Srbije, a finansijske institucije su morale da se pozicioniraju kako bi se suočile sa mnogobrojnim izazovima

D

irektor funkcije Finansija u Vojvođanskoj banci naglašava da će finansijska tržišta vremenom prevazići rizike, ali da će naš sistem biti sigurniji ukoliko se izgrade finansijske institucije koje neće „zaboraviti". ► Kako

biste ocenili poslovanje Vojvođanske banke pod trenutnim tržišnim uslovima i pravnim propisima bankarskog sektora Srbije?

- Finansijske institucije suočavaju se sa uslovima koji se mogu opisati kao savršene oluje, jer se tržište i ekonomska nestabilnost prepliću sa regulatornim i komercijalnim pritiscima, stvarajući izuzetno izazovno radno okruženje. Ovo je kombinacija izazova koje nismo pre imali istovremeno.

U takvom okruženju, Vojvođanska banka uložila je napore da se fokusira na sledeće: jaku likvidnost koja je usmerena na samofinansirajuće operacije; ograničenje troškova kroz dalju racionalizaciju poslovanja je prioritet sa ciljem da se ne ometa sposobnost banke da održi model poslovanja i pružanja usluga; usklađivanje rizičnih profila u skladu sa strategijom rizika, uz jačanje kapitala i podržavanjem inicijativa Strategijskog menadžmenta Grupe; univerzalna ponuda proizvoda i usluga na srpskom tržištu i dobijanje novih klijenata.

i državne intervencije, više troškove finansiranja, visok kreditni rizik i promene ponašanja klijenata. Banke su pokrenule brojne inicijative za poboljšanje efikasnosti kapitala, prihode i troškove i povratak poverenja investitora i društva.

Na kraju želim da istaknem da će finansijska tržišta vremenom prevazići na rizike ali, naš sistem će biti sigurniji ukoliko se izgrade finansijske institucije koje neće “zaboraviti”.

► Koji su planovi Vojvođanske banke i predviđanja za tržište Srbije u 2014. godini?

- Fiskalna konsolidacija i strukturne reforme su od ključnog značaja za obezbeđivanje kredibiliteta makroekonomske politike u Srbiji, što će rezultirati značajnim dobicima za dugoročni rast. Poboljšanje poslovne klime će izazvati pozitivnu promenu uz smanjenje rizika za finansijske insitucije na našem tržištu.

Naša strategija za naredne godine je da postignemo vrhunski učinak, tako sto ćemo biti jedinstveni, a ne da se takmičimo sa konkurencijom u istoj oblasti. Najveći izazovi banke su da nastavi sa stvaranjem vrednosti za naše klijente – klijenti će sami odrediti buduće pobednike; da zaštiti jaku kapitalnu bazu i rigorozan rizik prilagođen alokaciji kapitala; da stvori vrednosti za naše akcionare; da isporuči prinose koji prevazilaze troškove kapitala; da dostigne savršenost u poslovanju; proces optimizacije poslovanja u cilju zadovoljenja klijenata, akcionara i regulativnih zahteva.

Ciljajući prioritetne segmente i inovacije, planiramo da povećamo naš udeo na tržištu, efikasnost i profitabilnost. Mi imamo kapacitet i nameru da ponudimo nove i konkurentne proizvode i finansiramo nove projekte, a takođe planiramo da nastavimo našu stratesku saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Cilj nam je da se uspostavi ravnoteža između naših mogućnosti da se poveća profit u odnosu na potencijalne troškove koji proizilaze iz gubitaka društva, prouzrokovanih prekomernim preuzimanjem rizika; društveno odgovorno poslovanje ostaje naš prioritet, u smislu podrške programa za socijalnu inkluziju kao što je projekat “Generacija budućnosti”. ■

Mi imamo kapacitet i nameru da ponudimo nove i konkurentne proizvode i finansiramo nove projekte, a takođe planiramo da nastavimo našu stratešku saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama

► Koliko se poslovno okruženje promenilo od 2002. godine kada je NBG Grupa došla u Srbiju?

- Na početku poslednje decenije prodor bankarstva u Srbiji je bio ispod kvaliteta ostalih tržišta u razvoju u nekoliko kategorija proizvoda. Zajedno sa niskim finansiranjem i troškovima rizika, ovaj jaz je stvorio uslove za znatno povećanje tražnje za bankarskim uslugama. Bankarski model u Srbiji je ostao tradicionalan bez izloženosti "toksičnim" finansijskim instrumentima u pokušaju da se povećaju zarade.

Suvereno-dužnička kriza i pogoršanje makroekonomskog okruženja u EU je imalo negativan uticaj na privredu Srbije.

Dakle, finansijske institucije morale su da se pozicioniraju kako bi se suočile sa nizom izazova, uključujući i nove propise

44 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 45

Savet stranih investitora

Strogi čuvar i pouzdan partner Najveći strani investitori u Srbiji su osnovali Savet stranih investitora (SSI) na zvaničnom osnivačkom sastanku u Beogradu, 15. jula 2002. godine. Misija Saveta je da „aktivno promoviše održivo poslovno okruženje putem otvorenog dijaloga sa vlastima i ostalim bitnim akterima"

O

snovan uz podršku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), odnosno kroz Sporazum o ulaganju u Jugoistočnu Evropu (Investment Compact for SEE), Savet stranih investitora (SSI) predstavlja nezavisnu platformu za zastupanje kroz dijalog sa vlastima. Glavni cilj Saveta je da utiče na poboljšanje poslovne klime u Srbiji putem konkretnih reformskih predloga.

Danas, SSI okuplja 130 kompanija koje su u 2012. imale direktno učešće u srpskom BDP-u od 17,5% i koje su do sada investirale više od 20 milijardi evra, imaju preko 95,000 zaposlenih i čiji broj i dalje raste.

SSI okuplja kompanije sa svih strana sveta – od Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država do Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. Većina članica dolazi sa tržišta EU što odslikava opšti trend priliva stranih direktnih investicija u Srbiji. Članovi SSI su domaće kompanije koje su osnovane sa značajnim učešćem stranog kapitala. Pored toga, domaće konsultantske kuće i kompanije koje predstavljaju strane poslovne interese, bez obzira na oblik osnivanja, mogu da budu članovi SSI-a.

Osnovna karakteristika SSI-a jeste da definiše svoje stavove kroz aktivnu debatu između članova i da promoviše jedino one reforme koje su u interesu šire poslovne zajednice, a ne određene kompanije ili poslovne grupe.

SSI zagovara stabilno i predvidljivo poslovno okruženje i iste šanse za sve, te veruje da proces evropskih integracija može pomoći u

postizanju ovih ciljeva. SSI podržava sistemske reforme putem kojih će biti izgrađen efikasan javni sektor i redefinisana politika državne svojine, a u cilju postizanja dugoročne makroekonomske stabilnosti.

Na mikro-nivou, SSI se snažno zalaže za bolju i dosledniju primenu zakona i smanjenje nepotrebnih administrativnih opterećenja.

Ciljevi SSI-a su sledeći: • poboljšati razvoj investicione i poslovne klime u Srbiji • z astupati, biti glas i promovisati mišljenja svojih članova kako bi se unapredili zajednički interesi i stimulisale strane direktne investicije • poboljšati komunikaciju, saradnju i stalni dijalog sa srpskom državnom administracijom • sarađivati sa srpskom državnom administracijom na savlađivanju teškoća i prepreka u odnosu sa stranim investitorima i ekonomskim odnosima sa drugim zemljama • unapređivati interese međunarodne poslovne zajednice u Srbiji • koliko god je to moguće, pružati informacije članovima i ostalim zainteresovanim stranama o investicionoj klimi u Srbiji • komunicirati sa ostalim udruženjima stranih investitora u regionu kako bi sve strane imale koristi od razmene iskustava i kako bi se ispitale specifične metode za poboljšanje poslovanja u regionu.

Kao aktivan učesnik u procesu podsticanja reformi i ekonomskog razvoja, SSI je prepoznat kao jedan od ključnih aktera i pouzdan partner srpskoj vladi, međunarodnim organizacijama (kao što su MMF,

Svake godine, kroz konsultativni proces koji traje nekoliko meseci, članovi SSI-a pripremaju sveobuhvatan pregled poslovne klime u Srbiji i preporuke za njegovo poboljšanje pod nazivom “Bela knjiga”

46 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Svetska banka), diplomatskom koru, razvojnim agencijama, poslovnim udruženjima, organizacijama civilnog društva, univerzitetima itd.

Bela knjiga Svake godine, kroz konsultativni proces koji traje nekoliko meseci, članovi SSI-a pripremaju sveobuhvatan pregled poslovne klime u Srbiji i preporuke za njegovo poboljšanje pod nazivom “Bela knjiga”.

Bela knjiga se zasniva na iskustvima članova SSI-a u Srbiji i na trećim tržištima, kao i na njihovom znanju o savremenim slučajevima najbolje prakse, a kako bi se formulisala konkretna i primenjiva rešenja za prevazilaženje zakonodavnih prepreka. Svake godine, povodom izlaska “Bele knjige”, SSI organizuje javnu prezentaciju, kao i otvorenu diskusiju između članova vlade i SSI-a u prisustvu uvaženih predstavnika javnosti, poslovnog sveta i civilnog društva.

Bela knjiga definiše paket prioriteta u ekonomskoj politici, sa stanovišta stranih investitora, ali takođe daje predloge za smanjenje opterećenja poslovanja u određenim segmentima.

Ovo izdanje uključuje tri glavna segmenta: "Stubovi razvoja" – infrastruktura, radna snaga i nekretnine i gradnja su sektori u kojima reforme mogu da dovedu do višestrukih pozitivnih efekata na poslovno okruženje.

Pravni okvir – ovaj segment se sastoji od kritičkog osvrta na zakonodavne elemente uključujući privredno pravo, konkurenciju i zaštitu potrošača, trgovinu, okruženje, poresku politiku itd.

Specifično za određeni sektor – predstavljanje zakonodavnog okvira za svaku industriju pojedinačno Svaka regulatorna tema je predstavljena u pojedinačnom poglavlju sa jedinstvenom četvorostrukom strukturom: stanje, poboljšanja, preostali problemi i preporuke Saveta. Štaviše, svako poglavlje sadrži pregled realizacije preporuka koji na vidljiviji način prati uspeh realizacije preporuka iz Bele knjige.

Bela knjiga služi kao sredstvo za definisanje zajedničke platforme zastupanja udruženja i predstavlja konstruktivno sredstvo za dijalog sa vladom i drugim akterima u promovisanju stavova SSI-a.

činiocima. SSI insistira na dijalogu između više nivoa, kako između visokih zvaničnika, tako i između stručnjaka, a u cilju postizanja većeg i efikasnijeg napretka u poboljšanju poslovne klime u Srbiji.

Iako je Bela knjiga najpoznatiji projekat SSI-a, ona je samo jedan od projekata koje Savet realizuje. U cilju pružanja podrške reformskim procesima, šest meseci nakon javnog predstavljanja Bele knjige, SSI organizuje konferenciju pod nazivom “Reality Check” kako bi se ispratila primena preporuka i pomoglo u prevazilaženju trenutnih problema kroz donošenje konkretnih rešenja.

Pored gore navedenih, ostale redovne aktivnosti SSI-a se mogu podeliti u tri segmenta.

Prvi segment se odnosi na analizu trenutne situacije, odnosno na postojeće zakonodavstvo i njegovu primenu.

Na primer, SSI je bio uključen u reformu zakona o radnim odnosima i dao je više od 25 konkretnih predloga kako da se postojeći sistem unapredi i da se poveća stopa zaposlenosti.

Drugi segment je vezan za aktivno učestvovanje u pripremi novih zakona putem davanja komentara i predloga i učestvovanjem u radnim grupama koje pišu nacrte zakona. U periodu između dva izdanja Bele knjige 2012/2013, SSI je analizirao 11 nacrta zakona i učestvovao u radu pet radnih grupa koje su napisale nacrte ovih zakona.

Treći segment se odnosi na spoljnu interakciju, što uključuje sistematičnu i redovnu komunikaciju sa svim bitnim akterima, održavanje okruglih stolova i prezentacija, kao i učestvovanje u odgovarajućim inicijativama i forumima.

Vlada Srbije i ostale državne institucije su glavni sagovornici SSi-a. Međutim, SSI redovno komunicira i sa ostalim akterima koji utiču na poslovnu klimu u Srbiji– međunarodnim organizacijama, diplomatskim korom, razvojnim agencijama, poslovnim udruženjima, organizacijama civilnog društva, univerzitetima i drugima.

SSI prepoznaje značaj sinergije i sarađuje sa raznim organizacijama u cilju promovisanja boljeg poslovnog okruženja. Tokom 2013, dva istaknuta primera su: u julu 2013. godine, zajedno sa Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji, poslovnim klubom “Privrednik” i Američkom privrednom komorom, organizovali smo konferenciju pod nazivom “Srbija se okreće ekonomiji – zajedno do izlaska iz krize”, a drugi je zajednička inicijativa za reformu inspekcije započeta u junu 2013 sa nekoliko poslovnih udruženja (Američka privredna komora, NALED, Srpska privredna komora, Srpska asocijacija menadžera, Unija poslodavaca) i USAID projektom za bolje uslove poslovanja.

SSI redovno komunicira i sa ostalim akterima koji utiču na poslovnu klimu u Srbiji – međunarodnim organizacijama, diplomatskim korom, razvojnim agencijama, poslovnim udruženjima, organizacijama civilnog društva, univerzitetima i drugima

Aktivnosti U svojim svakodnevnim aktivnostima, SSI omogućava struktuiranu komunikaciju između članova u cilju formulisanja zajedničkih stavova i predloga koji se na aktivan način predstavljaju značajnim

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 47

Odbori U skladu sa misijom SSI-a, Savet funkcioniše kroz odgovarajuće među-sektorske i sektorske odbore. Cilj ovih odbora jeste da prepoznaju specifične prepreke za ulaganje i poslovanje investitora, organizuju forume i predlažu rešenja za prevazilaženje postojećih prepreka u poslovanju.

Odbori okupljaju predstavnike kompanija članica SSI-a koji su stručnjaci za pojedine oblasti a koji zajednički analiziraju zakonodavni okvir i donose zajedničke zaključke kako prevazići odgovarajuće zakonodavne barijere. Odbori se uglavnom bave komentarisanjem novih nacrta zakona i predlaganjem amandmana na postojeće zakone. Važno je istaći da su članovi odbora i autori specifičnih predloga odbora i materijala. Izvršni tim SSI-a pruža svakodnevnu administrativnu podršku odborima i koordinira njihovim radom.

U cilju promovisanja svojih gledišta, odbori SSI-a su uključeni u direktan dijalog sa predstavnicima državnih institucija i važnih aktera (npr. Delegacijom Evropske unije), te zastupaju određena unapređenja poslovnog okruženja. Navodimo samo neke od aktivnosti ovih odbora – sastanci sa članovima vlade i timovima stručnjaka, organizacija okruglih stolova, učestvovanje u konferencijama itd.

Na čelu svakog odbora SSI-a se nalazi predsednik i potpredsednik koje biraju članovi odbora sa dvogodišnjim mandatom.

SSI trenutno ima sedam aktivnih odbora: • Među-sektorski odbori – pravni odbor, odbor za ljudske resurse i poreski odbor • Sektorski odbori – odbor za hranu i poljoprivredu, odbor za lizing i osiguranje, odbor za nekretnine i gradnju i odbor za telekomunikacije i informacionu tehnologiju.

Pored toga, SSI je oformio radnu grupu za rokove plaćanja sa ciljem pružanja podrške u formulaciji i primeni odgovarajućeg zakona budući da je likvidnost jedan od najvećih problema u Srbiji.

Osnovni postulati ovih odbora su sledeći: • Odbori su “žive” forme, osnovani na bazi interesa članova i u skladu sa promenama u poslovnom okruženju.

• Aktivno učešće u radu odbora je dobrovoljno i rezervisano isključivo za članove Saveta.

• Sektorski odbori su osnovani na zahtev predstavnika pojedinačnih privrednih sektora.

• Odbori pokreću i razvijaju direktan dijalog sa odgovarajućim članovima vlade i akterima i time daju svoj doprinos uvođenju evropskih normi i standarda u domaći zakonodavni okvir.

utem odbora članovi SSI-a P imaju priliku da: • Predlože rešenja za prevazilaženje postojećih prepreka u poslovanju.

• Skrenu pažnju na i diskutuju o regulatornim problemima koji se odnose na industriju koju zastupaju čime stvaraju zajedničku platformu koja će se zastupati.

• Učestvuju u pisanju “Bele knjige”.

• Razmenjuju informacije o dobrim praksama i iskustvu.

• Među prvima imaju pristup nacrtima zakona i daju komentare / sugestije kako bi se ti zakoni poboljšali.

• Dobijaju informacije “iz prve ruke” o najnovijim usvojenim zakonima.

• Uspostavljaju direktne kontakte sa osobama koje su nadležne za primenu raznih zakona.

Savet funkcioniše kroz odgovarajuće među-sektorske i sektorske odbore putem kojih predstavlja određene stavove i predloge

Članovi SSI-a mogu da biraju da li će imati status aktivnog člana ili posmatrača u zavisnosti od interesovanja koje kompanije pokazuju za određenu temu.

Rad odbora SSI-a je detaljno regulisan kako bi se obezbedila transparentnost i što veće učestvovanje članova u radu odbora. Upravni odbor nadgleda rad odbora i odobrava sve odluke koje odbori donesu, kao i njihove stavove na temu regulative. ■

MiniPani se nalazi u samom vrhu pekarske industrije na tržištu Srbije. Već više od jedne decenije uspešno primenjujemo našu franšiznu strategiju koja ispunjava sve uslove Franšiznog etičkog kodeksa prema Evropskoj Franšiznoj Asocijaciji, koja nas je i rangirala na prvo mesto među prisutnim franšizama u Srbiji.

Petrikić & partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainz Cincar Jankova 3 | 11000 Beograd | Srbija T +381 11 3208900 | F +381 11 3208930 E belgrade@cms-rrh.com | www.cms-rrh.com

Mini Pani doo, Hipodromska bb, P.f. 2., 24107 Subotica tel.+381 24 621 521; fax. +381 24 621 522 info@minipani.com; www.minipani.com

48 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 49

komentar Milica StefanoviĆ predsednik Odbora za hranu i poljoprivredu u Savetu stranih investitora (The Coca-Cola Company-Barlan S&M d.o.o.)

Pravilnik dobar i za proizvođače i za potrošače

I

za nas je teška i turbulentna godina, na svakom Najveća pozitivna promena je donošenja Pravilnika o polju. Promene na političkom planu su znatno deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Naša usporile sve regulatorne procese, pa tako i izmenu onih propisa koji se tiču hrane i poljopripreporuka: definisati četvorogodišnje strategije srednjoročnih vrede. Dodatno, teška ekonomska situacija u zemlji do dugoročnih politika subvencionisanja i pad kupovne moći su uslovili da se proizvođači još više fokusiraju na optimizaciju troškova. U takvim okolnostima, svaka pozitivna promena u regulatorproceduralne prepreke za efikasnije i predvidljivije nom okruženju, posebno one koje se tiču pojednoposlovne procese. stavljenja procedura, usaglašavanja regulative sa Još jedno otvoreno pitanje, koje izaziva nesigurevropskim zakonodavnim okvirom, ali i suzbijanja nost u celom sektoru proizvodnje poljoprivrede, je sive ekonomije, donosi neophodne uštede ili propitanje subvencija. Razumljivo je i prirodno da se, store za ostvarenje profita. sa personalnim promenama na čelu ministarstava, Kao najveću pozitivnu promenu u 2013. godimože očekivati i promena politike kada su određeni, kada je hrana i poljoprivreda u pitanju, svakako ne mere u pitanju, posebno one tako važne, poput bih izdvojila dugo očekivano usvajanje Pravilnika subvencija. Međutim, subvencije kao ekonomski o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane instrument imaju za cilj postizanje efikasnosti i (Sl.Glasnik br. 85 od 25.09.2013. godine). U pitaodrživosti poljoprivredne proizvodnje, što treba da nju je pravilnik koji se tiče svakog proizvođača stvori preduslove za veću konkurentnost sektora hrane i pića, ali i svakog potrošača, i koji je do neu izvozu i visok kvalitet u proizvodnji. To nažalost davno stvarao prepreku za uvoz i izvoz proizvoda, nije moguće postići zbog nedefinisane dugoročali i priliku za deo proizvođane politike subvencionisanja, ča koji ne poštuju propise da kako bi proizvođači iz ovog Subvencije kao ekonomski instrument imaju sektora mogli da prave dugoiskoriste činjenicu da ovo pitanje nije redovno na listi prioriročnije planove. za cilj postizanje efikasnosti i održivosti teta inspekcije.

Naša je preporuka, stoga, poljoprivredne proizvodnje Novi pravilnik o deklarida se definišu četvorogodišnje sanju će stvoriti jednake uslostrategije za sve veće sektore ve za sve proizvođače na tržištu, pojednostaviti i poljoprivredne proizvodnje, utvrđivanjem sredpojeftiniti proceduru pripreme proizvoda za izvoz. njoročnih do dugoročnih politika subvencionisaOsim ove, dobre vesti, ostalo je još mnogo pronja, kao i da takve politike idu u smeru podizanja stora za unapređenje poslovanja u sektoru hrane standarda proizvodnje, kako bi se ova oblast blagoi poljoprivrede. Kao izuzetno važnu oblast moram vremeno pripremila za tržišnu utakmicu u okvirida izdvojim pitanje procedura sanitarne i fitosanima širim od naše zemlje. tarne inspekcije pri uvozu sirovina ili gotovih proNadamo se da ćemo posle poslednjih promena izvoda. Iako je od januara 2012. godine na snazi u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprinovo uputstvo o uzorkovanju, i dalje postoje razlivrede, i u Vladi uopšte, moći da računamo na rake u tumačenjima ovih mera, i nekonzistentnost u zrešenje nekih od ovih pitanja, kako bismo uklonili njihovom sprovođenju. Smatramo da teme koje su prepreke za održivo poslovanje ovog sektora, tolitoliko široke, kao što je ova, svakako treba da zako važnog za našu državu i stvorili uslove za njegov dobiju pažnju nadležnih vlasti, kako bi se uklonile dugoročni razvoj. ■ 50 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 51

Intervju Alexandros Daniilidis generalni direktor Heineken Srbija

Održaćemo trend rasta U cilju razvoja ekonomije u Srbiji, možda bi trebalo organizovati jedno centralno mesto namenjeno svim domaćim i stranim investitorima, na kojem bi najprogresivniji i najdinamičniji deo tržišta dobijao kompletnu uslugu i drugačijoj percepciji uloge koju brend ima.

Sa jedne strane, očigledno je da potrošači žele proizvode visokog kvaliteta za novac koji su spremni da izdvoje, a primetna je i prednost lokalnih maloprodajnih objekata usled njihove blizine i pogodnosti. Sa druge strane, potrošače privlače brendovi koji reflektuju prave vrednosti u trenutnom nestabilnom okruženju.

O

d dolaska u Srbiju, tržišni udeo kompanije Heineken Srbija je dupliran, neki brendovi iz portfolija su se daleko snažnije pozicionirali, a Heineken Grupa je ukazala veliko poverenje svojoj srpskoj kompaniji - ulaganja za ovu godinu iznose 36 mil EUR. Generalni direktor ove kompanije, Alexandros Daniilidis je u Srbiju došao pre godinu i po dana, sa pozicije komercijalnog direktora Heinekena u Grčkoj. U Heinekenu je zaposlen od 1992. godine, na visokim pozicijama u okviru sektora prodaje.

► Šta bi, po vašem mišljenju, moglo da se promeni u makroekonomskoj politici i poslovnom ambijentu?

- Konkurentna cena rada i dobar strateški položaj Srbije omogućavaju uspešna ulaganja i efikasan razvoj domaćeg poslovanja i izvoza.

Sa druge strane, Srbiji nedostaju stabilniji i jednostavniji zakonski propisi, koji će olakšati poslovanje kompanijama. Za privlačenje stranih investicija, od suštinskog značaja su stabilan zakonski okvir, koji pruža sigurnost u poslovanju, i jasna pravila.

Dodatno, investitori su obeshrabreni kada moraju da se suoče sa lavirintom propisa i podnošenjem različitih prijava na više mesta, koji su posledica glomaznog birokratskog aparata i kompleksnog pravnog sistema.

U cilju razvoja ekonomije u Srbiji, možda bi trebalo organizovati jedno centralno mesto namenjeno svim domaćim i stranim investitorima, na kojem bi najprogresivniji i najdinamičniji deo tržišta dobijao kompletnu uslugu.

Konkurentna cena rada i dobar strateški položaj Srbije omogućavaju uspešna ulaganja i efikasan razvoj domaćeg poslovanja i izvoza

► Kako ocenjujete poslovanje kompanije u sadašnjim tržišnim uslovima?

- Uprkos činjenici da je tržište piva u Srbiji pod velikim pritiskom usled pada kupovne moći stanovništva i nepovoljnih vremenskih prilika tokom leta, očekujemo da će Heineken u Srbiji ostvariti mnogo bolje rezultate u 2013. godini zahvaljujući porastu volumena i povećanju učešća na tržištu.

Jačajući veze sa našim distributerima i kupcima, i zahvaljujući činjenici da su potrošači prepoznali kvalitet naših piva i naš trud da zadovoljimo njihove zahteve, proširili smo svoje prisustvo i izvan regiona u kojima smo već bili jaki i prepoznati. U skladu sa tim, povećali smo prodajne volumene i svoje učešće na tržištu, ali i poboljšali finansijske rezultate.

Sigurno je da neće biti lako, ali naša očekivanja su skromna, s obzirom na veličinu celokupnog tržišta i nadamo se da ćemo uspeti da održimo rastući trend naše kompanije. ► Koliko

je kriza promenila navike potrošača?

- Primetno je da se navike potrošača ubrzano menjaju usled globalne krize i pada kupovne moći stanovništva.

Osnovne promene se ogledaju u racionalizaciji potrošnje

► Kako ocenjujete predloge Bele knjige Saveta stranih investitora?

- Sveobuhvatno, predlozi su usmereni u dobrom pravcu i treba da posluže kao platforma za konstruktivan dijalog sa vladinim sektorom. Ovi predlozi treba da budu sprovedeni u dela kroz akcione programe promena s obzirom da Srbija ima mnoge konkurentne prednosti a, pre svega, veoma talentove i obučene ljudske resurse. ► Da li vaša kompanija sprema nove investicije u Srbiji?

- U našim planovima postoji lista investicija za sledeće tri godine. Ovo su uglavnom investicije u proizvodne kapacitete u okviru Supply Chain sektora u kompaniji. ■

52 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Intervju Roberto Mancuso generalni direktor Metro Cash & Carry Beograd

Lider veleprodaje Kao lider u sektoru veleprodaje, Metro nastoji da ojača svoju poziciju kroz snažniji fokus na reviziji koncepta svojih objekata i pružanju rešenja kroz različite kanale

R

oberto Mancuso je impresioniran posvećenim i motivisanim mladim ljudima u Srbiji koji su spremni da se bore kako bi dobili šansu, a vide je kao svoju kartu za bolju budućnost. On govori o napretku i planovima Metro Cash & Carry u Srbiji.

► Šta mislite o uslovima poslovanja u Srbiji? Koliko je kriza uticala na sektor u kojem Metro posluje?

- Svaku krizu možete posmatrati kao priliku. Svaka kriza vas tera da preispitate vrednost koju nudite tržištu i procenite svoje snage i slabosti. Za nas je ovo bila prilika da sagledamo svoj trenutni poslovni model sa ciljem boljeg fokusiranja na izbor kupaca, širinu asortimana, usluga i strukturu troškova. Za nas kao lidera u sektoru veleprodaje, to znači jačanje naše pozicije i izlaženje u susret očekivanjima kupaca iz ciljnih grupa.

Vidimo veliku šansu u zadovoljenju njihovih očekivanja i potreba, i to kroz snažniji fokus na prilagođavanju koncepta naših objekata i pružanju poslovnih rešenja kao što su: isporuka, projekat za male nezavisne trgovine „Moja radnja“ i METRO HoReCa centar, jedinstven centar za obuku tog sektora u Srbiji.

► Da li ste zadovoljni sa svojim lokalnim podugovaračima? Koliko preduzeća je nagrađeno sa sertifikatima da posluju sa Metroom i da li se planira uključivanje više proizvođača?

- Svuda gde posluje, Metro nastoji da unapredi i standardizuje svoj celokupan lanac vrednosti (od dobavljača do kupaca), kako bi se osigurao najbolji kvalitet proizvoda koji kupci kupuju po najkonkurentnijim uslovima. Veoma je važno da dobavljači shvate da moraju da postignu najviše standarde u proizvodnji kako bi se takmičili za mesto na policama. Metro je jedinstven i po tome što smo spremni da im pomognemo da to urade. Dobavljači su sertifikovani ili u procesu sertifikacije proizvodnih objekata sa IFS / GFSI standardima, koji su najveći svetski standardi kvaliteta i bezbednosti. Metro je takođe odlična prilika za lokalne proizvođače, čiji proizvodi mogu da pristupe regionalnom i globalnom tržištu kroz našu mrežu objekata. Kada je reč o sopstvenim brendovima, Metro trenutno ima više od 100 proizvođača iz Srbije, od kojih je 83 prošlo kroz sertifikacioni program. Pod uslovom da garantuju kapacitet i kontinuitet, pruža im se mogućnost da izvoze svoje proizvode u 29 zemalja na tri kontinenta. Lokalni proizvodi se trenutno izvoze u Austriju, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Češku, Slovačku, Ukrajinu i Moldaviju.

Metro je takođe odlična prilika za domaće proizvođače, čiji proizvodi mogu da se nađu na regionalnom i globalnom tržištu preko naše mreže objekata

► Da li ste zadovoljni radnom snagom Metro-a?

- Impresionira me da postoji toliko posvećenih i motivisanih mladih ljudi. Odlično je to što oni žele da se bore kako bi dobili šansu, jer to vide kao svoju kartu za bolju budućnost. Želimo da ih ohrabrimo i pomognemo im da rastu i da se profesionalno razvijaju. Prednost Metro Srbije je da može da obezbedi zaposlenima potrebnu obuku i priliku da izgrade svoje sposobnosti, promovišući ih na taj način i u inostranstvu.

► Da

li planirate da proširite i otvorite nove prodajne objekte?

- Do sada je naš fokus bio na ekspanziji. U budućnosti, Metro neće značajno proširivati svoju mrežu prodajnih objekata, ali će proširiti usluge kao što su isporuke HoReCa sektoru i trgovcima, kako bi se približili našim kupcima.

Dalje, naš fokus će biti na odnosima sa kupcima, pružanje jedinstvenih usluga i podrške koje su posebno prilagođene poslovnim potrebama naših kupaca. Takođe ćemo obezbediti intenzivnu obuku za naše kupce iz sektora nezavisne trgovine i HoReCa partnere. Pošto ćemo proslaviti 50 godina poslovanja u 2014. godini, fokusiraćemo se na podizanje našeg partnerstva na sledeći nivo. ■

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 53

intervju Michalis Orfanoudakis komercijalni direktor PepsiCo Zapadni Balkan

Pet godina inovacija i investicija Samo one kompanije koje investiraju u ljude i inovacije, pružaju potrošačima visoko kvalitetne proizvode po pristupačnim cenama i imaju zdrave bilanse i tokove gotovine imaju pravo na uspeh i sinergiju lokalnog uspeha Marba i svetskog znanja i iskustva PepsiCo-a, stvorili smo vrednost u vremenu najvećih izazova.

Kako ocenjujete napore koje je Vlada do sada uložila na planu ekonomskih reformi?

- Savet stranih investitora je uložio veliki napor u sastavljanju preporuka za poboljšanje uslova poslovanja te je bio veoma jasan u prenošenju mišljenja i direktnih iskustava investitora.

Svi se slažemo da su nabrojani najbitniji prioriteti: ubrzanje tranzicionih reformi je od vitalnog značaja za unapređenje poslovne klime i približavanje Srbije Evropskoj uniji, birokratske procedure na nacionalnom i lokalnom nivou bi trebale da budu smanjene i pojednostavljene, konkurentne tržišne uslove bi trebalo stvoriti putem primene dobrih propisa i jednakih prava za sve učesnike na tržištu, intenziviranje borbe protiv korupcije je veoma važno, kao što je važno i sprovoditi uravnoteženu privrednu politiku koja će biti od koristi postojećim privrednicima i budućim investitorima.

Bez obzira na to koliko je napora uloženo u reforme, njihova primena je podjednako važna. ►

P

et godina nakon kupovine srpske kompanije Marbo, PepsiCo je nastavio da investira u Srbiju, širi svoj proizvodni program i postiže uspeh širom regiona.

Komercijalni director PepsiCo Zapadni Balkan Michalis Orfanoudakis govori o izazovima i prilikama sa kojima se kompanija suočava.

Uz jaku volju, kvalitetne proizvode, dobar tim i sinergiju lokalnog uspeha Marba i svetskog znanja i iskustva PepsiCo-a, stvorili smo vrednost u vremenu najvećih izazova

PepsiCo je došao u Srbiju u jeku svetske ekonomske krize i to putem kupovine lokalne kompanije Marbo. Na koji način se kriza odražavala na poslovnu klimu u Srbiji tada, a na koji sada?

- PepsiCo je došao u Srbiju u avgustu 2008. sa značajnim investicijama. Prvo smo preuzeli Marbo Product, a nakon toga izvršili višemilionske investicije proizvodne kapacitete u Magliću, zatim u novu liniju visokog kapaciteta za provizvodnju čipsa, kao i u izgradnju najmodernijeg i najefikasnijeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u skladu sa našim naporima na postizanju održive životne sredine.

Međutim, naša najveća investicija je bila ona u ljude. Stvorili smo organizaciju svetskog kvaliteta, na koju smo zaista ponosni, na jakim kadrovskim osnovama koje su već postojale u Marbu, kroz neprekidnu obuku, razmenu informacija o slučajevima najbolje prakse i zapošljavanje veoma talentovanih ljudi.

Bez sumnje, ova kriza je uticala na poslovnu klimu, ali uz jaku volju, kvalitetne proizvode, dobar tim ►

preporuke Savet stranih investitora je uložio veliki napor u sastavljanju preporuka za poboljšanje uslova poslovanja te je bio veoma jasan u prenošenju mišljenja i direktnih iskustava investitora.

► Prošlo je pet godina od preuzimanja Marba.

Koji su, po vašem mišljenju, najveći izazovi i najveći uspesi PepsiCo-a u Srbiji?

- Kriza nam je nesumnjivo donela najviše izazova. Kad god i gde god se menja kupovna moć potrošača, kompanije moraju da budu fleksiblne i da imaju dovoljno razumevanja da ponude vrhunske i kvalitetne proizvode koji potrošači mogu da priušte i žele da kupe.

Dakle, samo one kompanije koje ulažu u ljude i inovacije, pružaju potrošačima visoko kvalitetne proizvode po pristupačnim cenama i imaju zdrave

54 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

bilanse i tokove gotovine imaju pravo na uspeh. Iako je finansijska kriza bila naš najveći izazov u poslednjih pet godina, ona takođe predstavlja i odličnu priliku da iskoristimo svoje jake osnove. Siguran sam da će Marbo postati još jača kompanija kada se završi ovaj ciklus krize. ► Koje

novine Marbo priprema u svom proizvodnom programu?

- Strategija PepsiCo-a, a stoga i Marba, je da stalno uvode inovativne proizvode u proizvodni program, koji odgovaraju lokalnom tržištu, i ukusima i navikama potrošača. Nabolja ilustracija ovoga je naš novi čips “Chipsy Domaćinski”, kao i grickalice iz portfelja “Pardon”, koji je značajno proširen originalnim proizvodima razvijenim u skladu sa ukusima srpskih potrošača. Marbo uskoro priprema još mnogo prijatnih iznenađenja za potrošače po istom principu.

Rođendani i godišnjice su prilike kada moramo da mislimo na to kakav uticaj vršimo na društvo. Dakle, pored robnih marki i proizvoda, želeo bih da istaknem još jedan aspekt poslovanja PepsiCo-a, a to je naša obaveza prema lokalnoj zajednici i životnoj sredini. Budući da veoma cenimo saradnju sa lokalnom zajednicom i integraciju u istu, trudimo se da svakodnevno sprovodimo u delo čuvenu PepsiCo-vu krilaticu „učinak sa ciljem“ – od ulaganja u proizvodne kapacitete i prečišćavanje otpadnih voda do uslova rada i pružanja podrške grupama i institucijama kojima je potrebna pomoć kroz obezbeđivanje opreme i donacije. U narednom periodu ćemo uložiti dodatne napore i pokrenuti inicijative u cilju ispunjenja ovog prioriteta.

►U

svojstvu pokrovitelja Komiteta za prehrambenu industriju i poljoprivredu u Savetu stranih investitora, prošle godine ste izjavili da je poljoprivreda jedan od stubova rasta u zemlji, da je najveći deo domaćih propisa usklađen sa standardima u EU, ali i da zbog nedosledne primene zakona na administrativnom nivou nisu iskorišćeni svi potencijali. Da li se od tada nešto promenilo i koje su mere potrebne da bi se to stanje popravilo?

- Poljoprivredni sektor bi trebalo da bude jedan od stubova i pokretačka snaga rasta domaćeg BDP-a budući da Srbija ima nesvakidašnju bazu za zadovoljavanje ne samo lokalnih potreba, već i za značajan izvoz i plasiranje određenih poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište.

Međutim, uprkos činjenici da su preduzete određene mere, Bela knjiga Saveta stranih investitora jasno pokazuje da je najmanji napredak zapravo postignut u zakonima koji regulišu prehrambenu industriju i poljoprivredu.

Postoji značajan prostor za poboljšanje u cilju stvaranja boljeg, efikasnijeg i stabilnijeg okruženja. Ovo uključuje i subvencije. Srbija nema politiku dugoročnog subvecionisanja, koje bi omogućilo investitorima da dugoročno planiraju. Zatim, tu je i pitanje sanitarne i fitosanitarne inspekcije, odnosno dosledno sprovođenje iste.

Smatram da je usvajanje Pravilnika o obeležavanju i reklamiranju hrane u septembru ove godine najveće dostignuće jer označava početak nove tržišne ere

► Marbo izvozi svoje proizvode u sve zemlje regio-

na. Da li imate plan za širenje na evropska tržišta?

- Marbo je jedan od vodećih proizvođača grickalica u Srbiji i ponosni smo na uspeh koji su postigli naši proizvodi na tržištima regiona. Pored Srbije i Bosne i Hercegovine, gde imamo proizvodne pogone, naši proizvodi su popularni u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji.

Kao deo PepsiCo-a, Marbo ima ambiciozne planove i izazovne cilje. Veoma je jasno da Marbo ima bogat portfelj i velike mogućnosti ne samo na području Balkana, već i šire. Dakle, sledeći korak je proboj na tržišta Zapadne Evrope i dajemo sve od sebe da postignemo taj cilj.

► Šta biste izdvojili kao naj-

veće prekretnice u radu Komiteta za prehrambenu industriju i poljoprivredu u Savetu stranih investitora protekle godine?

- Smatram da je usvajanje Pravilnika o obeležavanju i reklamiranju hrane u septembru ove godine najveće dostignuće jer označava početak nove tržišne ere. Uložili smo mnogo u taj process. Dokument je veoma temeljan i ima ogroman značaj za sve, odnosno ne samo za proizvođače hrane i pića, već i za sve potrošače.

Cilj nam je da stvorimo jednake uslove i prilike za sve proizvođače u Srbiji, kao i da doprinesemo izvozu tako što će izvozne procedure postati manje komplikovane i jeftinije. Članovi Saveta stranih investitora imaju dragocenu bazu iskustava i, kao što smo videli, mogu da mnogo doprinesu razvoju ovog bitnog sektora.

Uvek ćemo prihvatiti konstruktivna partnerstva sa zvaničnicima, u cilju poboljšanja uslova za poslovanje u Srbiji. ■

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 55

Intervju Ansgar Bornemann regionalni direktor, Nestlé Adriatic

Tržišna konsolidacija i dalje širenje Poznata svetska kompanija Nestlé je postala veliki igrač u Srbiji, a ima za cilj konsolidaciju svoje pozicije i proširenje svog udela na tržištu Možete li da uporedite poslovnu klimu u Srbiji sa drugim zemljama regiona?

- Zemlje u regionu su duboko povezane i zato ih je teško uporediti van regionalnog konteksta. Međutim, svako tržište ima svoje specifičnosti. Srbija svakako ima mnogo poslovnih mogućnosti i vidim ljudske i velike prirodne resurse kao potencijal Srbije. Vezano za naše poslovanje, postoji veoma jaka kultura hrane u Srbiji, jer se najveći deo porodičnog i društvenog života okreće oko hrane. Srbi osećaju veoma snažno o svojoj hrani, stoga je na nama da damo izuzetne rezultate u kvalitetu koji odgovara lokalnim ukusima kako bi ostali deo srpskih domaćinstava.

►

R

egionalni direktor Nestlé Adriatic veruje da Srbija ima dosta mogućnosti i vidi potencijal u ljudskim i prirodnim resursima. Konstatujući da Srbi osećaju veoma snažno o svojoj hrani, on kaže da je na Nestlé da dâ izuzetne rezultate u kvalitetu koji odgovara lokalnim ukusima kako bi uspeli.

► Da li je Nestlé Grupa zadovoljna sa rezultatima postignutim sa svojom novom kompanijom u Srbiji, koju je kupila 2011. godine?

- Centroproizvod je je druga prinova Nestlé u Srbiji i naša najveća investicija u regionu. Mi smo u početku sproveli politiku i procedure Nestlé, a sada možemo dalje da razvijamo već raznovrstan portfolio proizvoda.

Uvereni smo da možemo da odgovorimo na preferencije i očekivanja potrošača. To je dokazano našom najnovijom inovacijom u kategoriji supa, gde smo stvorili novu dečiju supu Hello Kitty i Spiderman. Pored vizuelne komponente, naši stručnjaci su razvili recepte koji sadrže manje soli, jer je potrošnja natrijuma visoka u regionu.

Važno je da mi već izvozimo proizvode na druga tržišta. Na primer, izvozimo milijardu Maggi Halal na Bliski istok iz Surčina i izvozimo iz Ice Cream fabrike u Staroj Pazovi na mnoga evropska tržišta. To pokazuje da naši proizvodi imaju prepoznatljiv kvalitet i da su traženi na stranim tržištima.

Ovogodišnji rezultati poslovanja su u skladu sa očekivanjima i projekcijama, a postigli smo i odlične rezultate u kategorijama kao što je Cipiripi, koji je prošao kompletnu adaptaciju i trenutno je naš najbrže rastući brend.

Koliko je važno da se zakoni o kontroli kvaliteta i obeležavanju hrane usklade sa zakonodavstvom EU? - Uvek je bolje imati jedinstvene procedure, propise i načine poslovanja. Ja to vidim kao poslovni jezik i ako svi govorimo istim jezikom, lakše je poslovanje. Kao kompanija, imamo sve procedure i znanja već sprovedene, a ujednačeno etiketiranje bi značilo lakše poslovanje za nas.

►

► Da li srpske vlasti treba da daju subvencije proizvođačima hrane?

- Srbija je prepoznata kao poljoprivredna zemlja velikih potencijala i važno je da podržava proizvođače hrane. Visok kvalitet lokalnih proizvoda ima dodatnu vrednost u odnosu na cenu sirovina, što je veoma važno za potencijal izvoza. Pored toga, prehrambena industrija je veliki poslodavac i zavisi od drugih industrija, što nudi veliki potencijal za ukupan ekonomski rast.

Međutim, dugoročno nije dobro da se prehrambena industrija u velikoj meri oslanja na subvencije i to ne bi trebalo da bude sredstvo obezbeđivanja konkurentnosti industrije.

Mi se fokusiramo na održavanje i rast naše pozicije na tržištu kroz inovacije i obnovu proizvoda

► Da li imate planove za nove investicije i, ako imate, u kojim segmentima?

- Trenutno nemamo planirane velike investicije. Međutim, mi smo uvek otvoreni za nove mogućnosti. Mi se fokusiramo na održavanje i rast svoje pozicije na tržištu kroz inovacije i obnovu proizvoda. Takođe smo fokusirani na potencijalni rast u ljudstvu i ponosan sam da objavim da smo počeli program za zapošljavanje mladih, koji će nam pomoći da identifikujemo i zaposlimo talentovane ljude koji će rasti zajedno sa našom kompanijom. ■

56 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Intervju Ana Govedarica generalni direktor Roche Srbija

Za češći dijalog vlade i biznisa Problemi nedostatka finansijskih sredstava mnogo efikasnije bi se prevazišli kada bi se rešili problemi neravnoteže u raspodeli nadležnosti, uloga u različitim nivoima zdravstvene zaštite i problema u komunikaciji prilikom donošenja odluka

„T

ržište lekova je u svakoj uređenoj državi visoko regulisano i to tako i treba da bude.

Put leka od registracije, preko određivanja cene, kao i tzv. pozitivne liste određuje država. Neke mere koje je donela država, na primer Zakon o rokovima plaćanja, donele su pomake koji su značajno smanjili problem nelikvidnosti i to svakako treba pozdraviti. S druge strane, selektivnost primene deviznog kursa kod obračuna cena i dalje postoji. 'Pozitivna lista' lekova je oskudna u odnosu na nama slične zemlje i to najviše u segmentima lečenja teških bolesti. To su segmenti gde bi država morala energičnije da reaguje.”

Ovako Ana Govedarica, generalni direktor Roche Srbija odgovara na pitanje šta treba popraviti da bi tržište bilo uređeno u oblasti u kojoj posluje ova kompanija. ► Da li u oblasti poslovanja kompanije Roche ima zakona koje treba uskladiti sa zakonima EU? - Kao kompanija koja je veoma dugo prisutna u Srbiji, Roche nastoji da pruži doprinos bržem usaglašavanju sa pravilima i standardima koji važe na razvijenim tržištima, među kojima je EU na prvom mestu. Iz tog razloga smo aktivno uključeni u veliki broj inicijativa koje imaju za cilj napredak zdravstvenog sistema Srbije. Vlada mora da obezbedi predvidljivost procesa donošenja odluka, uz jasne rokove i transparentni proces konsultacija sa predstavnicima industrije.

Uvereni smo da bi se i problemi nedostatka finansijskih sredstava mnogo efikasnije prevazišli kada bi se rešili problemi neravnoteže u raspodeli nadležnosti, uloga u različitim nivoima zdravstvene zaštite i problema u komunikaciji prilikom donošenja odluka.

dugoročnog i sistemskog uređenja oblasti za koju je nadležno. To nije moguće bez suštinskog poznavanja resora, upućenosti u savremenu praksu i svesti o pravcu u kojem treba razvijati konkretni sektor. Međunarodne kompanije koje posluju na tržištu Srbije imaju potrebno znanje, uvid u probleme i viziju razvoja. Njih treba posmatrati kao generatore razvoja, donosioce najnovijih znanja i tehnologija treba u svakom smislu iskoristiti njihove resurse da se ambijent što bolje uredi. Naravno, krug onih koje je potrebno konsultovati se ne iscprljuje u razgovorima sa stranim kompanijama i investitorima. Potrebno je sagledati sve one na koje se zakonska rešenja odnose i važno je da svi mi budemo u prilici da blagovremeno, aktivno i ravnopravno učestvujemo u javnoj raspravi o zakonima koji uređuju naše poslovanje i delovanje.

Vlada mora da obezbedi predvidljivost procesa donošenja odluka

► Koliko je za kompanije važno da Vlada sa njima ima redovne konsultacije u pripremi i donošenju svih važnih zakona?

- U pripremi i donošenju svih zakona, pre svega je važno da se resorno ministarstvo rukovodi potrebom

Zašto je za privredu važna vladavina prava i da jača kapacitet državne uprave u sprovođenju ?

- Vladavina prava je preduslov normalnog funkcionisanja i razvoja društva i države. Iz aspekta privrede i investiranja, ona obezbeđuje pravnu sigurnost koja je ”alfa i omega” svakog zdravog poslovanja i razvoja. Državna uprava treba da bude profesionalizovana i osposobljena da efikasno odgovori potrebama građana i privrede.

Osnovni preduslov za to je njena reorganizacija i kreiranje kadrova koji će na dugi rok biti osposobljeni da vrše svoju ulogu kao kvalifikovani servis jasnih ingerencija, jakog integriteta i kompetencija. ►

► Da li je i koliko značajna regulatorna reforma, odnosno ukidanje zastarelih procedura i bespotrebne birokratije?

- Pored velikog truda da se svi lekovi koji su registrovani u EU u najkraćem mogućem roku postanu dostupni i pacijentima u Srbiji, smatramo da su obavezujući protokoli i vodiči veoma važno pitanje koje treba usaglasiti sa evropskom praksom i implementirati. ■

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 57

komentar Dejan Ječmenica predsednik Odbora za ljudske resurse u Savetu stranih investitora (Wiener Staedtische osiguranje a.d.o. Beograd)

Potrebna je reforma obrazovanja Stalni razvoj radne snage je neophodan činilac razvoja tržišne konkurentnosti jedne zemlje

S

vako društvo teži što boljem i organizoda uđemo u sve veću konkurentsku utakmicu na dovanijem tržištu rada. Međutim, u posledmaćem i stranom tržištu. Savet stranih investitora je njih dvadeset godina malo smo uradili na uputio mnoge preporuke za unapređenje obrazovapromenama koje treba da stvore uslove nja i ljudskog kapitala, koje se odnose pre svega na za povećanje zaposlenosti i omoguće nesmetano unapređenje i modernizovanje obrazovnog sistema. poslovanje celokupnog privrednog okruženja. Naš Ljudski resursi treba da poseduju neophodne veštinapredak i privlačenje stranih investicija u dobroj ne, a konstanatan razvoj radne snage treba da bude meri zavisi od Zakona o radu. Nije nam poznat pravi ključna komponenta privredne konkurentnosti. razlog zašto do takvih promena nije došlo. SmatraJedan od ključnih uspeha razvoja svake privrede mo da su promene Zakona o radu neophodne i one jeste razvoj ljudskih resursa. U današnjim, sve zamoraju pratiti zahteve tržišta i konkurentnosti naše htevnijim uslovima poslovanja, svedoci smo brzih privrede. Savet stranih investitora je davao dosta promena, teške ekonomske situacije i problema pred preporuka za unapređenje Zakona o radu u pretkojima se nalazi svaki privredni subjekat. U takvim hodnom periodu, sa ciljem da se: uvede fleksibilnije uslovima poslovanja, konkurentnost je zauzela centržište rada (ukidanje trenutnog ograničenja važetralno mesto u „ekonomskim razmišljanjima“, kako nja ugovora na određeno vreme na period od jedne razvijenih tako i zemalja u razvoju. U prethodnom godine; uvođenje koncepta iznajmljivanja radne snaperiodu možemo reći da je u pojedinim zemljama ge); ukine značajno finansijsko opterećenje (trenutkonkurentnost bila zasnovana na određenim komni poslodovac mora da plati otpremninu za ukupan parativnim prednostima. Recimo, na kvalifikacijama staž) i ukinu administrativne i ceni radne snage, kao i odreprepreke (kompleksan sistem đenim resursima kojima ta zeNadamo se da će najavljene izmene Zakona mlja raspolaže. Međutim, usloobračuna plata – npr. papirni trag sa potpisom za svaku isplavi poslovanja su se u mnogome o radu u skorijoj budućnosti rešiti ove ćenu platu). Nadamo se da će promenili. Danas se osnovom najavljene izmene ovog veoma probleme i uvesti dugo očekivano fleksibilnije za ekonomski razvoj smatraju važnog Zakona u skorijoj bufaktori koji znatno utiču ili su i modernije tržište rada dućnosti rešiti ove probleme i zasnovani na znanju i razvijeuvesti dugo očekivano fleksibilnoj infrastrukturi, visokoj tehnije i modernije tržište rada. nologiji, inovacijama i ljudskim resursima. Ljudski Kada govorimo o obrazovnom sistemu, mišljenja resursi postaju sve važniji faktor uspeha bilo kog smo da je obrazovni sistem od krucijalne važnosti za preduzeća i kompanije. Globalni način poslovanja svako društvo i državu. Međutim, proces daljeg rauticao je i na tržište radne snage. To se prevashodno zvoja i unapređenja je veoma spor i nije u skladu sa odnosi na smanjenje troškova rada, nove pristupe i realnim tržišnim zahtevima. Obrazovni sistem treba veću liberalizaciju samog tržišta rada. Takav pristup da prati potrebe privrede i razvoja društva. U tome omogućio je brzo prenošenje „know-how“ sa razlinismo bili baš uspešni. Svakako da novi načini rada i čitih tržišta i njihovu implementaciju u što kraćem potrebe tržišta zahtevaju i nova znanja, veštine i sporoku. Globalizacija je uticala da se što pre savlada sobnosti, a veoma često mladi ljudi to ne poseduju. složenost određenih procesa rada i da se određene Često se zapitamo zašto. Sistem obrazovanja zahteva metode primenjuju identično na svim kontinentima. jednu korenitu reformu koja bi bila osnov društveStalni razvoj radne snage je neophodan činilac ranog i privrednog napretka. Bez toga nećemo moći zvoja tržišne konkurentnosti jedne zemlje. ■ 58 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled2013/14 na 2013/14. savet u srbiji 5759 GUIDE TO THE stranih FOREIGN investitora INVESTORS COUNCIL

komentar Christoph Leitner predsednik Odbora za lizing i osiguranje u Savetu stranih investitora (VB Leasing d.o.o. Beograd)

Oporavak tržišta lizinga Predsednik Odbora za lizing i osiguranje u Savetu stranih investitora kaže da u poslednje dve godine, vrednost zaključenih ugovora o lizingu u Srbiji pokazuje trend rasta, što signalizira oporavak tržišta lizinga. Međutim, on dodaje, neophodne su značajne promene kako bi se obezbedila poštena „igra” na tržištu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima

N

ajnoviji podaci pokazuju da je sektor osiguranja nedovoljno razvijen, kao i da ima suboptimalnu tržišnu strukturu i visoku koncentraciju. Neophodne su značajne promene kako bi se obezbedila poštena „igra” na tržištu osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

Iako je obavezno osiguranje najvažniji tržišni segment sa udelom od 31,5 odsto, kao što pokazuju podaci od prošle godine, u ovom segmentu tržišta osiguranja, odnosno na tehničkom pregledu vozila, dešavaju se nezakonske radnje.

Agencije za tehnički pregled vozila zloupotrebljavaju svoj dominantan položaj kako bi naplatile proviziju koja ide i do 50 odsto iznosa osiguranja bez obzira što zakon nalaže da njihova provizija ne sme da bude viša od 5 odsto. Zalažemo se za strogo poštovanje zakona i zakonodavne promene koje bi obezbedile bolji položaj za osiguravajuća društva. Ovo su neke od naših sugestija kako da se to postigne – liberalizacija cena polise osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, omogućiti osiguravajućim društvima da obavljaju poslove registracije vozila u svojim prostorijama i revidirati broj i vremenski rok za obavezan tehnički pregled vozila novijeg datuma proizvodnje. Dok čekamo nacrt novog Zakona o osiguranju, imamo i preporuke za promene koje bi doprinele razvoju tržišta. Budući da će trenutna obaveza o odvajanju poslovanja na životno i neživotno osiguranje uskoro biti ukinuta, zalažemo se za uključivanje odredbe kojom se reguliše integracija ova dva segmenta i to za one kompanije koje su razdvojile ove segmente uprkos produženju rokova.

U cilju postizanja veće predvidljivosti, zakon bi takođe trebalo da reguliše određena važna pitanja kojima se trenutno bavi samo Narodna banka Srbije. Mislimo da ovo nije dobro rešenje, budući da se njime daje diskreciono pravo tom regulatornom telu, što opet otežava predvidljivost.

Iako je u 2012. promenjen Zakon o PDV-u, a porezi na lizing nekretnina učinjeni atraktivnijima za klijente, nekoliko problema je još uvek ostalo. Kao ilustraciju gore navedenog

navešću jedan problem, a to je da lizing kompanije moraju da imaju veliki osnivački kapital u iznosu od 5 miliona evra da bi se bavile lizingom nekretnina. Drugi problem je u poreskom kreditu, gde se poreskom obvezniku koji ulaže u osnovna sredstva priznaje pravo na poreski kredit za deset godina u visini od 20 odsto izvršenog ulaganja (za malo pravno lice 40 odsto) u godini u kojoj je utvrđena visina poreza na dohodak.

Međutim, ukoliko je nabavka osnovnog sredstva regulisana ugovorom o finansijskom lizingu, korisnik lizinga može da iskoristi poreski kredit tek u poslednjoj godini lizinga, tj. u godini u kojoj ističe rok važenja ugovora o finansijskom lizingu, odnosno u godini kada korisnik lizinga postaje zakonski vlasnik osnovnog sredstva. U ovom slučaju, poreski kredit se odobrava samo u iznosu investicije koju je korisnik lizinga isplatio u poslednjoj godini lizing aranžmana. U svetlu ove činjenice, finansiranje nabavke osnovnih sredstava putem zaključivanja ugovora o finansijskom lizingu očigledno ima inferioran status u odnosu na klasične zajmove.

Podaci u Evropi pokazuju da je lizing ekonomski efikasno rešenje za pružanje finansijske pomoći malim i srednjim preduzećima. U protekle dve godine, vrednost zaključenih ugovora o lizingu u Srbiji pokazuje trend rasta, ukazujući na oporavak tržišta lizinga. To nas dodatno motiviše da pojačamo naše zalaganje i omogućimo još bolje rezultate. Pored gore navedenog, potrebno je izmeniti i Zakon o porezu na dobit preduzeća i Zakon o porezu na dodatu vrednost, odnosno, izuzeti finansijski lizing iz sistema PDV-a. Ovo bi značilo da bi se uslovi za finansijski lizing izjednačili sa uslovima za dobijanje bankarskih kredita. Što se tiče ostalih zakonodavnih promena, regulisanje operativnog lizinga je veoma važno, budući da ova vrsta lizinga čini 18 odsto svih odobrenih lizing aranžmana u Srbiji i ima sve važniju ulogu na tržištima lizinga u Zapadnoj Evropi i SAD. Kompanijama koje se bave finansijskim lizingom bi trebalo omogućiti da prodaju polise osiguranja. Ovo bi omogućilo njihovim klijentima da obave sve na jednom mestu i samim tim bi povećalo atraktivnost proizvoda. ■

U cilju postizanja veće predvidljivosti, zakon bi takođe trebalo da reguliše određena važna pitanja kojima se trenutno bavi samo Narodna banka Srbije

60 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 61

komentar Milica Subotić predsednik Pravnog odbora u Savetu stranih investitora (Janković, Popović & Mitić o.d.)

Ostvaren napredak u zakonodavstvu

P

roces harmonizacije srpskog zakonodavNajviše pomaka je ostvareno u oblasti javnih nabavki, trgovine, stva sa evropskim pravilima i standardima poreza i IT industrije. Ostaje da vidimo da li će se zakoni u praksi doveo je do vidljivih rezultata zakonodavne aktivnosti u Srbiji. Možemo izdvojiti nekoprimenjivati tako da zaista dovode do zacrtanih ciljeva liko oblasti u kojima je zakonodavac bio najaktivniji.

Naime, utisak je da je najviše napretka ostvareno u Što se tiče pravne regulative u oblasti nepokretnosti, oblasti javnih nabavki, trgovine i poreza i IT induproblem se javlja kod konverzije prava korišćenja u strije. Kada govorimo o javnim nabavkama moramo pravo svojine na zemljištu, restitucije, itd. Spor naspomenuti da se od 1. aprila primenjuje novi Zakon predak primećen je i u oblasti carinske regulative u o javnim nabavkama. Primena ovog zakona predviđa okviru koje postoje pojedine pravne praznine. Teškobolju kontrolu kod samog planiranja javnih nabavki će se javljaju i u primeni postojećeg zakona. U oblakao i unapređenje anti-korupcijskih mera. Iako su sti prehrambene industrije i poljoprivrede problem ovakva rešenja dugo bila očekivana, ostaje da vidimo predstavlja to što proces kontrole i oznake kvaliteta da li će se zakon u praksi primenjivati tako da zaihrane nije ujednačen sa propisima EU. Takođe, jedan sta dovede do zacrtanih ciljeva. U oblasti trgovine, od bitnih problema u ovoj oblasti je što mleko ne učinjen je napredak u pogledu daljeg smanjenja doispunjava standarde kvaliteta i što Nacionalna refekumentacije potrebne za transport robe, što će dalje rentna laboratorija još uvek ne funkcioniše. U oblasti dovesti do smanjenja troškova transporta i, nadamo osiguranja, problem stvara nepredvidljivost i neizvese, uticati na porast trgovine. Takođe, napredak se snost koja se javlja zbog stalne promene strategije u može videti i u činjenici da su zvanična mišljenja Miovoj sferi. U oblasti lizinga bih istakla to što operativnistarstva finansija obavezujuća u primeni i tumani lizing još nije zakonski regulisan. čenju propisa, što treba da doI dalje najveći problem vede do veće konzistentnosti u leži u neadekvatnoj primeni Ključ za prevazilaženje problema leži u primeni ovih propisa od strane zakonskih rešenja. Iako se dokonstantnoj edukaciji srpske administracije Poreske uprave. nose zakoni koji su napredni Generalno gledano, najviše i u skladu sa svetskim tokoi u uspostavljanju boljeg sistema razmene napretka u zakonodavnoj akvima, srpski državni aparat tivnosti je učinjeno u oblasti informacija između različitih državnih sektora sporo usvaja izmene. Ključ za zaštite konkurencije i oblasti prevazilaženje ovog problema elektronske trgovine. Komisija za zaštitu konkurenleži u konstantnoj edukaciji srpske administracije i cije je podigla svest o značaju konkurencije kroz priu uspostavljanju boljeg sistema razmene informamenu svih nadležnosti koje su joj poverene važećim cija između različitih državnih sektora. Problem Zakonom o zaštiti konkurencije. Takođe bitan naprepredstavlja i činjenica da se gotovo uvek kasni sa dak je učinjen u daljoj konkretizaciji i objektivizaciji donošenjem podzakonskih akata. Novi zakoni dopravila o dodeli državne pomoći. nose nova rešenja koja potom podzakonskim akOblasti u kojima nije postignut napredak su: radtima moraju da se konkretizuju. Ipak, čini nam se nopravni odnosi, obrazovni sistem, nepokretnosti, da još uvek postoji preveliki jaz između donošenja carina, kao i oblasti prehrambene industrije i poljonovog zakona i adekvatnih podzakonskih rešenja privrede, osiguranja i lizinga. Kada govorimo o oblašto stvara nesigurnost i generalno usporava srpsku sti radnog prava, tržište radne snage bi trebalo učiniti privredu. Sveobuhvatnom edukacijom državne adfleksibilnijim. Takođe, treba podići obrazovni sistem ministracije neslaganja u primeni određenih zakona viši nivo, kako bi se povećala radna produktivnost. na i pravila bi nestala. ■ 62 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Intervju Svetlana Tolmačeva Dingarac predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke

Pratimo nemački model bankarstva Nije nam cilj da po svaku cenu plasiramo kredit, nego da u zajedničkom razgovoru sa klijentom dođemo do rešenja koje se tiče konkretne investicije, a samim tim i zaduživanja.

Ponosimo se što ProCredit banka ne finansira visokorizične poslove i neodržive projekte

P

roCredit banku čini jednom od vodećih u podršci razvoju preduzetništva, malih i srednjih preduzeća u Srbiji pristup i želja da svakom privredniku omogući uslugu koja će uvažiti sve specifičnosti, dinamiku njegovog poslovanja, sezonalnost i ritam naplate, ali i da dâ preporuku šta je za njega najbolje da uradi, a šta ne. ”Značaj takve preporuke kao i reputacija savetnika naše banke sada dobija na težini obzirom na predviđena ekonomska kretanja za sledeću poslovnu godinu. Postoje indikacije ka pozitivnom ekonomskom scenariju Srbije za 2014, mada ispod željenog rasta i oporavka. S obzirom na očekivani rast nezaposlenosti u prvoj polovini godine i dalji pad domaće tražnje, očekuje se još otežanija naplata potraživanja, što će biti vodeći problem za srpska preduzeća. Veći rast i razvoj se očekuje tek 2015. godine. Pre svega toga, ono što klijenti sada vide kao problem je kako ostati likvidan i da li dalje investirati.

Oprez i promišljenost klijenta u svakom poslovnom koraku smatramo kao ispravan pristup, koji podržavamo našim savetima, čiji je cilj da se klijent dovede do stabilnog poslovanja. To potvrđuje naše dosadašnje iskustvo, kao i izuzetno veliki broj investicionih projekata koje su domaća preduzeća ostvarila uz savetodavnu i finansijsku podršku naše banke”, kaže Svetlana Tolmačeva Dingarac, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke.

se reflektuje kroz plasmane koje ona preferira, pa samim tim plasmani koji su transparentni i nisu visoko rizični, mogu dugoročno omogućiti bezbrižnu štednju.

Prateći nemački, klasičan model bankarstva, nije nam cilj da po svaku cenu plasiramo kredit, nego da u zajedničkom razgovoru sa klijentom dođemo do rešenja koje se tiče konkretne investicije, a samim tim i zaduživanja.

Odgovorno poslovanje, koje je u osnovi kreditne politike ProCredit banke, podrazumeva pažljivu analizu i upravljanje rizicima prilikom odobravanja kredita.

Ponosimo se što ProCredit banka ne finansira visokorizične poslove i neodržive projekte. Promocija štednje kao načina za ulaganje u budućnost i njeno korišćenje za ulaganje u razvoj male privrede i poljoprivrede, uz prethodnu pažljivu analizu, princip je na kome zasnivamo svoje svakodnevno poslovanje. Kao rezultat toga, banka ima transparentan profil sa niskim nivoom rizika, što štednju klijenata čini potpuno sigurnom.

U skladu sa tim, nedavno je pokrenut sajt edukativnog karaktera www.mojepare.rs na kom je jasno prikazan način na koji banka raspolaže novcem svojih štediša. Odgovorno ponašanje zahteva i vrlo pažljiv odnos prema novcu naših klijenata, i zato mi: ne finansiramo visokorizične berzanske, visokorizične i špekulativne poslove, ne promovišemo potrošačke kredite, već podstičemo štednju kao način ulaganja u budućnost.

ProCredit banka se nalazi u samom vrhu po naplati potraživanja. Kašnjenja po uplatama u našoj banci su pet puta manja od proseka bankarskog sektora u Srbiji. Pažljiva analiza kreditne sposobnosti, izbegavanje prezaduženosti klijenata i svođenje kreditnog rizika na minimum, razlozi su zašto ProCredit banka ima izuzetno malu stopu kašnjenja, samo 4,75 odsto, za razliku od celokupnog bankarskog sektora koji iznosi 26,91 odsto.

Smatramo da je taj podatak fascinantan u današnjim tržišnim uslovima. ■

Izrazito odgovoran pristup investiranju, sa niskim rizikom, čini štednju klijenata potpuno sigurnom

Kako i u kojoj meri sigurnost poslovanja banke utiče na izbor klijenta po pitanju štednje?

- Stabilnost poslovanja i odgovornost ponašanja banke

►

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 63

Intervju

Nataša Direktorka Delta Generali društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i direktor Marjanović Direkcije za asset menadžment i finansijsku operativu Delta Generali Osiguranja

Dobri rezultati uprkos krizi Suštinskog razvoja penzijskih fondova nema bez promene odnosa prema budućnosti. U vremenu opšte besparice, ljudi se veoma lako odriču budućnosti i tako upadaju u začaran krug. Potrebno je razvijati svest da sami možemo da utičemo da nam sutra bude bolje

S

edam godina poslovanja društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali ujedno je i sedam godina postojanja industrije dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji, pošto je društvo za upravljanje Delta Generali prvo dobilo licencu Narodne banke Srbije za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. „Od osnivanja, imovina fondova, kojima Društvo upravlja, uvećana je za više od dvadeset puta i iznosi preko pet milijardi dinara, što čini više od četvrtine tržišta dobrovoljnih penzijskih fondova. U fondovima Delta Generali Basic i Delta Generali Index štedi gotovo 50 hiljada članova, dok su ostvareni prinosi od osnivanja viši od proseka indistrije”, kaže Nataša Marjanović, direktorke Delta Generali društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i direktor Direkcije za asset menadžment i finansijsku operativu Delta Generali Osiguranja.

podsticaja dali bolje rezultate. Ipak, smatram da trenutni regulatorni okvir ne predstavlja prepreku za razvoj dobrovoljnih penzijskih fondova i da glavna uloga države treba da bude na edukaciji o neophodnosti štednje za starost. Suštinskog razvoja penzijskih fondova nema bez promene odnosa prema budućnosti. U vremenu opšte besparice, ljudi se veoma lako odriču budućnosti i tako upadaju u začaran krug. Potrebno je razvijati svest da sami možemo da utičemo na to da nam sutra bude bolje. Takav stav ne iziskuje značajna finansijska ulaganja, samo jednu promenu načina razmišljanja. ► Šta

je, po vašem mišljenju, razlog da u Srbiji nisu više zaživeli dobrovoljni penzioni fondovi?

- Glavni razlog svakako je finansijska kriza, koja se desila na samom početku industrije dobrovoljnih penzijskih fondova i koja je neminovno pomerila fokus sa brige o štednji za budućnost, na brigu o „preživljavanju”. Ipak, želim da naglasim da, iako imovina naših dobrovoljnih penzijskih fondova nije uporediva sa nekim razvijenim zemljama, imovina svih dobrovoljnih penzijskih fondova od gotovo 20 milijardi dinara svakako nije zanemarljiva. Duboko sam uverena da vreme radi za nas i da će u nekoj, nadam se, bliskoj budućnosti kada finansijka kriza više ne bude u fokusu, štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima nastaviti da raste neuporedivo brže.

Potrebno je razvijati svest da mi sami možemo da utičemo na to da nam sutra bude bolje. Takav stav ne iziskuje značajna finansijska ulaganja, samo jednu promenu načina razmišljanja

► Kako ocenjujete poslovni ambijent u Srbiji za industriju dobrovoljnih penzijskih fondova?

- Iako trenutno stanje na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova nije u skladu sa očekivanjima na početku razvoja ove industrije, možemo ga okarakterisati kao stabilno. Dobrovoljni penzijski fondovi su prošli i prolaze kroz krizna vremena znatno bolje od drugih aktera na tržištu kapitala. Takođe, postoji konstantan rast imovine fondova. Dalji prostor za razvoj je značajan, pre svega na polju omasovljenja ovog vida štednje, koji je, imajući u vidu stanje državnog penzijskog sistema, neophodnost, a ne luksuz. ► Šta

bi država trebalo da uradi u regulatornom okviru kako bi pospešila razvoj ove industrije?

- Regulatorni okvir predviđa poreske olakšice za štednju u dobrovoljnim penzijskim fondovima, ali na osnovu naših analiza i poređenja sa nekim drugim penzijskim sistemima nameće se zaključak da bi neki drugačiji, eksplicitniji vidovi

Da li industrija osiguranja može, pored bankarskog sistema, biti značajniji investitor u srpsku privredu?

- Srpsko tržište je nesporno „bankocentrično”. Ipak, u domenu dugoročnije štednje, u koju bih svrstala i štednju u bankama na periode duže od dve godine, štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i štednja za životno osiguranje, čine značajan deo. Upravo takav, dugoročniji vid štednje najpodesniji je izvor sredstava za razvojne projekte. ■

►

64 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Intervju Stelios Koutsivitis izvršni direktor hotela Metropol Palace u Beogradu

Uskoro najveći konferencijski centar Korporativni sastanci i skupovi čine više od 250 milijardi dolara na svetskom godišnjem nivou, dok je njihov značaj u razvoju ekonomije, privrede i donošenju odluka višestruko veći

T

urizam je jedan od primarnih faktora koji utiču na BDP i otvaranje radnih mesta, na obnovu privrednog rasta i smanjenje globalnih makroekonomskih neravnoteža. Evolucija organizacije međunarodnih skupova i konferencija nudi brojne nove mogućnosti i beogradski hotel Metropol sprema se da ih iskoristi pošto je postao deo jednog od najuvaženijih globalno priznatih brendova luksuznog hotelijerstva, Luxury Collection Hotels američke kompanije Starwood.

Akvizicija hotela Metropol Palace realizovana je 2006. godine. Posle obimnih radova renoviranja i ponovnog pojavljivanja hotela na tržištu, da li smatrate da je hotel Metropol Palace projekat uspešne privatizacije?

- U potpunosti verujem da je privatizacija hotela Metropol Palace dobar primer načina na koji država može doći do sredstava i prihoda od prodaje državne imovine, ubiranja poreza i otvaranja novih radnih mesta, kao i kreiranja pozitivnih pratećih aktivnosti u sektoru ekonomije. U ovom slučaju, putem privatnog investitora i menadžmenta kompanije, jedan od najuvaženijih globalno priznatih brendova luksuznog hotelijerstva, Luxury Collection Hotels američke kompanije Starwood, došao je u Srbiju, čime su stvoreni uslovi da Beograd privuče pažnju svetske turističke industrije.

Međunarodno priznata nagrada globalno najuticajnijeg turističkog časopisa Conde Nast Traveller koju je Metropol Palace dobio u prvoj godini poslovanja, postavila je Beograd u centar pažnje najprestižnijih svetskih medija u turizmu.

Slučaj privatizacije hotela Metropol Palace pokazuje da uz dobru stranu investiciju i učešće privatnih kompanija sa ekspertizom, država može imati veoma pozitivne efekte i značajne prihode. Uz najnoviji pozitivni razvoj situacije u Srbiji i početak pregovora o priključenju EU, na značaju dobijaju i pitanja tranzicije i formiranja slobodnog tržišta. Privatizacija je jedna od komponenti ovog procesa tranzicije. ►

Više od 235 miliona ljudi širom sveta zaposleno je u ovoj industriji koja čini 2,5 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda.

Turizam je jedan od primarnih faktora koji utiču na BDP i otvaranje radnih mesta u zemljama G20 u kojima ima veliki uticaj i na obnovu privrednog rasta i smanjenje globalnih makroekonomskih neravnoteža. Zemlje koje je pogodila ekonomska kriza, poput Grčke i Srbije, kao i druge zemlje u regionu Jugoistočne Evrope moraju iskoristiti sve veću turističku potražnju, kako lokalnu tako i međunarodnu, kako bi pomogle rast svojih ekonomija. ► Kakvi

su budući planovi za hotel Metropol Palace? Da li su planirane nove investicije?

- Mi smo kompanija koja je izuzetno prisutna u segmentu poslovnih putovanja, koji je ujedno i najdinamičniji segment turizma u Beogradu. Uskoro planiramo da se fokusiramo i na druga srodna tržišta, poput međunarodnih konferencija i međunarodnih poslovnih skupova. Evolucija organizacije međunarodnih skupova i konferencija nudi brojne nove mogućnosti i mi moramo biti spremni da ih iskoristimo. Naš sledeći veliki projekat je otvaranje najvećeg hotelskog konferencijskog centra u Beogradu. I pored toga što trenutno raspolažemo sa 2000 kvadratnih metara konferencijskog prostora, spremni smo da započnemo izgradnju još 2000 kvadratnih metara novog prostora koji ce moći da ugosti 1500 učesnika konferencije.

Ovo će biti jedinstvena konkurentska prednost za Beograd, koji će pored poslovne destinacije postati i destinacija za međunarodne konferencije. Beograd ima idealnu lokaciju i sve predispozicije da postane važan konferencijski centar, u srcu istočne Evrope i u blizini centralne Evrope. Hotelski lanac Luxury Collection kome Metropol Palace hotel pripada i brend Starwood obezbediće neophodan brending, a razvoj potrebne infrastrukture će biti naša osnovna strateška investicija i prioritet za narednu godinu.

Beograd će svakako imati koristi od održavanja velikih konferencija. Međunarodna pažnja biće usmerena na Beograd kao svetski grad, a Srbija će se naći u novoj ulozi domaćina budućih svetskih skupova. ■

Privatizacija hotela Metropol Palace pokazuje da uz dobru stranu investiciju i učešće privatnih kompanija sa ekspertizom država može imati veoma pozitivne efekte i značajne prihode

Da li će srpska privreda imati pozitivne ekonomske efekte od daljeg razvoja turizma?

- Putovanja i turizam imaju veliki uticaj na globalnu ekonomiju.

►

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 65

komentar Andrew Peirson predsednik Odbora za nekretnine i gradnju u Savetu stranih investitora (Jones Lang LaSalle d.o.o. Beograd)

Izgradnji i razvoju treba podrška Predsednik Odbora za nekretnine i gradnju u Savetu stranih investitora podvlači da postojeći poreski sistem ne omogućava razvoj i realizaciju novih građevinskih projekata što dovodi do neiskorišćavanja najvrednijih nacionalnih resursa i loše ekonomske perspektive. On kaže da se izgradnji i razvoju mora pružiti podrška putem smanjivanja početnih građevinskih troškova

T

ržište nekretnina je regulisano izuzetno složenim pravnim sistemom. Promene u jednom segmentu zakonodavstva obično utiču na primenu drugog zakona što znači da promene moraju biti dobro isplanirane. Štaviše, javnost pomno prati šta se dešava u sektoru nekretnina i promene mogu da dovedu do intenzivnih reakcija. To znači da potencijalni reformatori u sektoru nekretnina mogu da trpe političke posledice i mi izražavamo nadu da će postojeća vlada pokazati istinsku volju da prihvati ove rizike i sprovede neophodne reforme u ovom sektoru.

Vlasništvo nad zemljištem, izgradnja i restitucija su tri teme koje sa sobom nose različite probleme. Vlasništvo nad zemljištem je pitanje na koje u najvećoj meri utiče konverzija prava na korišćenje u pravo vlasništva nad građevinskim zemljištem. Amandmani na Zakon o prostornom planiranju i izgradnji iz decembra 2012. su samo delimično i privremeno umanjili ovaj problem koji i dalje ostaje ključni faktor za budućnost tržišta nekretnina.

Pravo korišćenja ne može da funkcioniše u istom obliku kao i pre 2009. godine zbog toga što su ljudi izgubili poverenje u to pravo. Pre investiranja, kupovine, uzimanja zajmova, stavljanja hipoteke i izgradnje, bilo koji investitor, građevinski preduzetnik ili finansijska institucija bi trebalo da imaju slobodno vlasništvo nad zemljištem. Kašnjenje u rešavanju ovog problema će negativno uticati na tržište nekretnina, građevinsku industriju i celokupnu privredu. Za rešavanje ovog problema nisu potrebna nikakva finansijska sredstva, samo politička volja.

Postoji nekoliko problema sa kojima se suočava građevinska industrija. Najveći problem u građevinskoj industriji predstavljaju izdavanje dozvola i porezi.

Kako bi se ubrzao proces izdavanja dozvola, Srbija

mora da sprovede reformu državne administracije. Najozbiljniji problemi sa kojima se svi investitori u Srbiji susreću su loša administracija, spore i nepredvidive procedure i korupcija. Verujemo da poboljšanje državne administracije treba da bude jedan od najvažnijih nacionalnih prioriteta i, bez obzira na to što će reforma administracije trajati dugo, Srbija mora da prilagodi i/ili usvoji zakone na način da državna administracija može da sprovede te zakone, čak i po cenu odlaganja određenih reformi. Nema koristi od modernog zakonodavstva ako se ono ne može primeniti zato što državna uprava nema dovoljno kapaciteta. Treba da imamo primenljive zakone na snazi, sve dok državna administracija ne postane sposobna da primeni naprednija rešenja i izvrši reforme.

Postojeći poreski sistem ne omogućava razvoj i realizaciju novih građevinskih projekata što dovodi do neiskorišćavanja najvrednijih nacionalnih resursa i loše ekonomske perspektive.

Izgradnji i razvoju nepokretnosti se mora pružiti podrška putem smanjivanja početnih građevinskih troškova (odnosno smanjenja naknade za uređenje). Smanjenje naknade za uređenje treba da se nadoknadi kroz porez na imovinu, pogotovo kroz povećanje poreza na neiskorišćene resurse (zemlju i zgrade).

Učinak Zakona o restituciji se ne može u potpunosti proceniti uzimajući u obzir kratak vremenski period u kom se primenjuje. Međutim do sada je zakon pokazao sporu i nejednaku primenu.

Zadovoljni smo što smo imali priliku da vidimo i prokomentarišemo nacrt Zakona o planiranju i izgradnji. U smislu naših očekivanja povodom ovog zakona, želeli bismo da vidimo da su brojni preostali problemi koji se odnose na vlasništvo nad zemljištem, izgradnju i restituciju, razrešeni na zadovoljavajući način. ■

Nema koristi od modernog zakonodavstva ako se ono ne može primeniti zato što državna uprava nema dovoljno kapaciteta.

Moramo da imamo primenjive zakone na snazi sve dok državna administracija ne postane sposobna da primeni naprednija rešenja i izvrši reforme

66 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Intervju Ronan Conroy direktor BPI d.o.o.

Pragmatičan pristup osnova za budući rast BPI je zauzela pragmatičan pristup kod svojih preduzeća u poljoprivredi i nekretninama u cilju uspostavljanja sigurne osnove za budući rast

S

edam godina nakon dolaska u Srbiju, BPI Holding nastavlja da pravi prodor u sektorima poljoprivrede i nekretnina i želi da vidi doslednost u primeni zakona od strane vlasti u Srbiji

► BPI Holding posluje u Srbiji od 2006. godine. Koliko se poslovna klima u zemlji promenila od vašeg dolaska i na koji način?

- Predominantna promena je mera u kojoj je Srbija postala sve više izložena međunarodnoj sceni. Od 2006. godine, a naročito kada je ova izloženost pretežno počela da se pokazuje kroz međunarodnu kreditnu krizu 2008 – 2009. godine, verujemo da se ovo izlaganje pomerilo od veoma izazovnog do sada onog što predstavlja održivu poslovnu šansu Srbije. Od 2006 – 2008. godine, može se posmatrati kao faza sa bezbroj mogućnosti u velikoj meri podstaknuta lako dostupnim kreditom, a zatim je poslovna klima doživela pooštravanje kredita koja su od preduzeća zahtevala preduzimanje revidiranog pristupa.

Za BPI, kao rezultat toga morali smo da uzmemo pragmatičan pristup kod naših preduzeća u poljoprivredi i nekretninama u cilju uspostavljanja sigurne osnove za budući rast. Sektor nekretnina je bio skriven i stim u vezi smo preduzeli čekaj-i-vidi pristup. Sa poljoprivredom i njenom suštinom kontinuiranih ciklusa, mi smo interno struktuirali naše poslovanje tako da se razviju čvršće veze sa našim partnerima. Verujemo da će se ovaj pristup produžiti dalje u našem agro-biznisu i radujemo se istraživanju mogućnosti sa našim partnerima sa ovim modelom.

- Novine zakona u vezi sa različitim poslovnim sektorima u Srbiji je nešto u čemu preduzeća treba da budu vešta. Ovo nije ništa novo za preduzeća koja posluju u okruženju kao što je Srbija, koja prolazi kroz promene povezane sa izlaganjem međunarodnim poslovnim okruženjima, kao što su srpske ambicije ka članstvu u EU. Međutim, pravi izazov se mora posmatrati kroz doslednu primenu zakona. Nedosledan pristup u odnosu na bilo koji aspekt poslovanja je teško održiv kada je okruženje konstanta, međutim, kad se pogledaju novine zakonodavstva povezane sa promenljivim poslovnim okruženjem, kao u Srbiji, nedoslednost mora da se izbegne.

Nepodesan pristup primeni zakonodavstva ne samo da predstavlja veliki izazov za preduzeća, već takođe ironično, za mnoge koje posluju u okviru organa uprave. Pored toga, selektivan pristup u primeni zakonodavstva može često ugroziti princip ili ciljeve pravnog akta i kada nepodesnost prožima tu primenu, druge pozitivne ambicije vlasti za opšte poslovno okruženje su ugrožene.

Nedosledan pristup u odnosu na bilo koji aspekt poslovanja je teško održiv, kada je okruženje konstanta

►U

Srbiji, BPI Holding posluje u dva sektora - poljoprivreda u Vojvodini i nekretnine u Beogradu. Koliko ste zadovoljni načinom na koji su ovi segmenti regulisani i sa primenom zakona koji ih regulišu?

Gde se Srbija nalazi u zemljama Zapadnog Balkana u pogledu segmenata u kojima radite? Koje od BPI aktivnosti i projekata u Srbiji bi ste izdvojili?

- BPI smatra da navedene pozitivne ambicije srpskih vlasti u vezi sa lokalnim poslovnim okruženjem treba i dalje da se preduzimaju sa ciljem da se konkurentske prednosti koje Srbija poseduje vis-à-vis takmiče sa regionalnim sredinama. Ove konkurentske prednosti uključuju kvalitet ljudskog kapitala, dugotrajne prednosti u vrhunskoj poljoprivrednoj proizvodnji i geografska lokacija. Bilo zakonodavne, obrazovne, finansijske ili infrastrukturni razvoj, njih treba posmatrati kao okvir podrške na kojima su konkurentske prednosti Srbije ojačane i dalje razvijane. ■

►

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 67

komentar Ivan Rakić predsednik Poreskog odbora u Savetu stranih investitora (Ernst&Young d.o.o. Beograd)

Tražimo samo doslednost i predvidivost

U

prethodnom periodu bilo je značajnih izSmatram da će Srbija imati probleme u privlačenju novih stranih mena poreskih propisa i mogu da izrazim investicija, ukoliko ne dođe do poboljšanja u „doslednosti zadovoljstvo što je i Ministarstvo finansija prepoznalo probleme koje je Savet indiciprimene propisa” i „predvidivosti poreskog sistema” rao u Beloj knjizi kao probleme poreskog sistema koji zahtevaju izmenu propisa. Takođe, u procesu javne ne sprovodi u praksi, male su šanse da će do novih rasprave o izmenama poreskih propisa, usvojeni su investicija doći. predlozi Poreskog odbora Saveta stranih investitora Parafiskaliteti su samo jedan o primera koji ne dokoji nisu bili u inicijalnoj verziji predloga izmena zaprinose predvidljivosti poreskog sistema, pa ih ne bih kona (npr. izmene u vezi obračuna poreske amortiizdvajao kao poseban problem već kao deo problema. zacije). To vidim kao znak prepoznavanja Saveta kao Naime, niko od investitora ne dovodi u pitanje suvereno partnera u procesu izmene propisa, a sve u cilju popravo države Srbije da uvodi nove poreske namete ili da boljšanja poslovne klime u Republici Srbji. poveća poreske stope, ali veoma je važno da promene S tim u vezi mislim da je napredak dvojak. Naju poreskom opterećenju (uključujući i povećanje/uvopre, same izmene propisa će učiniti poslovanje u Ređenje parafiskaliteta) budu na vreme objavljene tako publici Srbiji, barem sa stanovišta poreskih propisa, da se „ostavi” dovoljno vremena da privreda upodobi jednostavnijim i bržim. Smatram veoma značajnim to svoje poslovanje. Kao primer naveo bih da je u Austrašto su izmene jasan signal da Republika Srbija prepoliji tokom ekonomske krize uveden dodatni namet za znaje i želi da uvaži „glas“ investitora u cilju poboljrudarsku industriju, ali propis je usvojen dve godine šanja poslovne klime i da omogući nove investicije. pre početka primene. Ostavljeno je više nego dovoljno Ako bih morao u nekoliko reči sumirati koje su vremena da industrija te zemlje prilagodi svoje poslovglavne primedbe investitora na ne planove novom nametu. To je, poreski sistem Republike Srbije Izmene su jasan signal da Republika Srbija po mom viđenju, ključni element onda bi to definitivno bile reči predvidljivosti poreskog sistema prepoznaje i želi da uvaži „glas“ investitora u kome objektivno mislim da ima „doslednost u primeni propisa” i „predvidivost poreskog sistemesta za unapređenje kada govou cilju poboljšanja poslovne klime i da ma". Smatram da će Republika rimo o Republici Srbiji.

Srbija imati probleme u privlaPočev od 30. maja 2013. omogući nove investicije čenju novih stranih investicija, godine, s ciljem da se postigne ukoliko ne dođe do poboljšanja u ovim oblastima. jedinstveno sprovođenje propisa iz nadležnosti MiNaime, ukoliko naš poreski sistem propisuje određenistarstva finansija i privrede, mišljenja koja izdaje ne olakšice a investitori imaju probleme u njihovoj ministar finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obaprimeni, to će se definitivno reflektovati na njihovo vezujući su za postupanje Poreske uprave. Pravno buduće odluke o daljem investiranju u našu zemlju. obavezujuća mišljenja su konkretan i veoma dobar Veoma često u razgovoru sa predstavnicima mekorak u pravcu povećanja predvidljivosti poreskog dija, potenciram činjenicu da strani investitori koji su sistema i doslednosti u primeni poreskih propisa. ovde uložili sredstva i pri tom žele da prošire kapaciOvaj korak, naravno, neće rešiti sve probleme, jer je tete, čine najbolje promotere za buduća ulaganja. Ali veoma važno da se osigura da se u praksi navedena ako recimo menadžer iz multinacionalne kompanije mišljenja primenjuju. Takođe, mislim da će pravno koja ovde radi obavesti svoju „centralu" da ima tešobavezujuća mišljenja pomoći i poreskim organima i koća kod primene poreskih propisa u Republici Srda će ubrzati postupanje poreskih organa u poreskim biji, odnosno da se ono što je propisano propisima kontrolama. ■ 68 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Intervju Ove Fredheim generalni direktor Telenora Srbija

Dinamičan razvoj Generalni direktor Telenora veruje da se proces smanjivanja birokratije mora ubrzati i da kreiranje odgovarajućeg zakonskog okvira mora da prati ubrzan razvoj industrije i njene trendove

K

ako konkurencija i tržišni uslovi postaju sve složeniji i izazovniji, rukovodstvo Telenor Srbija smatra da regulatorni organ može preduzeti mere za kontinuiranu ocenu bilo kakvih odstupanja u tržišnoj konkurenciji i intervenisati sa odgovarajućim merama.

► Šta mislite o uslovima za poslovanje u sektoru telekomunikacija u Srbiji i šta je država uradila do sada da bi se ti uslovi poboljšali?

- Možemo reći da je vlada veoma odlučna da poboljša poslovnu klimu. Vlada je prepoznala glavne probleme i započela konsultacije o svim važnim zakonima. Osnovni preduslovi su uklanjanje administrativnih prepreka i neprekidne konsultacije između vlade i poslovnih aktera.

Krajem 2012. vlada je usvojila Akcioni plan za period 2013.-2014. koji detaljno navodi implementaciju Strategije za razvoj elektronskih komunikacija do 2020. Određeni napredak je postignut u četiri od osam preporuka koje je dao Savet stranih investitora. U sledećem periodu proces smanjivanja birokratije se mora ubrzati, dok institucionalni razvoj i kreiranje odgovarajućeg zakonskog okvira mora da prati ubrzan razvoj ove industrije i trendove.

prekidno procenjivati da li je došlo do odstupanja od pravila tržišne konkurencije i intervenisati sa odgovarajućim merama. Naš sektor elektronskih komunikacija karakteriše oštra konkurencija u mobilnoj telefoniji, dok krajnji korisnici fiksne telefonije još uvek nisu osetili korist od konkurencije. Kao ilustraciju ovog bih naveo slučaj kada je regulatorno telo odložilo primenu pravila o prenosivosti fiksnog broja čime bi se stvorili uslovi da krajnji korisnici slobodno izaberu koje će preduzeće da im pruža usluge fiksne telefonije. Ipak, imamo ozbiljno obećanje da će ovo biti omogućeno u martu 2014. godine.

► Zašto je Telenor doneo odluku da kupi kapital odnosno udeo u KBC banci?

- Telenor Grupa je preopoznala finansijske usluge kao ključnu stratešku priliku za ostvarenje svog globalnog cilja u vidu prihoda od 1 milijarde dolara do 2016. godine.

U skladu sa poslovnom strategijom Grupe, Telenor Srbija se pridružio ovoj inicijativi. Verujemo da postoji ogroman potencijal za pružanje savremenih mobilnih finansijskih usluga koje su tesno povezane sa postojećim telekomunikacionim sektorom u Srbiji.

Kada osnujemo banku nadamo se da će naše mobilne finansijske usluge poboljšati iskustva naših klijenata tako što će ceo proces postati jednostavniji i intuitivniji. Želimo da mobilni telefoni zamene novčanike i da eliminišemo potrebu da naši klijenti budu fizički prisutni na šalterima banke. Dobili smo sve neophodne dozvole i zaista cenimo ogromnu podršku koju smo dobili od vlade u ovom procesu. Sada čekamo da i zvanično postanemo novi vlasnik i to se očekuje do kraja ove godine.

Želimo da mobilni telefoni zamene novčanike i da eliminišemo potrebu da naši klijenti budu fizički prisutni na šalterima banke

► S obzirom da je jedan od operatera mobilne telefonije u Srbiji u vlasništvu države da li je bilo slušajeva kršenja pravila konkurencije?

- Telenor veruje da jedino nezavisno i kompetentno regulatorno telo može kreirati jednake uslove za podsticanje konkurentnosti. Konkurentnost je ključni pokretač za operatere kada investiraju u napredne tehnologije, viši kvalitet i inovativnije usluge. Tokom poslednjih nekoliko godina, regulatorno telo u Srbiji je povećalo svoje kapacitete za regulisanje tržišta. Kako konkurencija i tržišni uslovi postaju sve složeniji i izazovniji, verujemo da regulatorno telo može da preduzme odgovarajuće mere tako što će ne-

► Da li imate novih planova za investiranje?

- Naši planovi su obično dinamični i zavise od onog što se dešava oko nas u datom momentu. Nastavićemo da ulažemo u nekoliko segmenata i to prvenstveno u dalji razvoj naše mreže, odnosno u širenje naših kapaciteta i pokrivenosti. Takođe se nadamo da će dodela frekvencija početi do kraja ove godine i da ćemo dobiti dodatne frenkvencije.

Nastavićemo da investiramo u proširenje našeg portfelja uređaja i usluga, kao i da nudimo konvergentna rešenja za naše poslovne korisnike. ■

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 69

komentar Zdravko Drčelić predsednik Odbora za telekomunikacije i informacione tehnologije u Savetu stranih investitora (Hewlett Packard d.o.o.)

E-uprava - ključ za reformu državne administracije

P

osle usvajanja Strategije razvoja elektronSavet stranih investitora podržava donošenje novog Akcionog skih komunikacija u Republici Srbiji od plana za razvoj i unapređenje informacionog društva u Srbiji 2010-2020. godine, septembra 2010. godine, donet je Akcioni plan za sprovođenje ove strategije. Akcioni plan definiše prioritetne aktivnoinformacionog društva i predstavljaju obaveze koje sti i mere koje treba da osposobe tržište elektronskih Srbija treba da ispuni u okviru evropskih integracikomunikacija u periodu od 2012-2014. godine za ja. Iz tih razloga, određeni su veoma kratki rokovi za primenu naprednih tehnologija i zadovoljenje potrerealizaciju pojedinačnih aktivnosti. Od brojnih aktivba korisnika za uslugama savremenih komunikacija. nosti, posebna važnost data je reformskim zadacima Identifikovane su aktivnosti u segmentima razvoja u oblasti elektronizacije rada državne administracielektronskih komunikacija, prelaska sa analognog na je, privrede, prosvete, obrazovanja, kulture, kao i u digitalno emitovanje TV programa, digitalne dividenoblasti informacione bezbednosti (e-uprava, e-prade i jačanja inspekcije za elektronske komunikacije. vosuđe, e-trgovina, e-zdravstvo, itd.)

Za svaku od konkretnih aktivnosti određen je rok za Savet stranih investitora podržava donošenje realizaciju izrade ili usvajanja relevantnog dokumenta novog Akcionog plana za razvoj i unapređenje infori imenovane su institucije koje su odgovorne za njihomacionog društva u Srbiji i spreman je da sa svoje vu realizaciju. Akcioni plan predstavlja svakako jedan strane pomogne kako bi se zacrtani ciljevi uspešno od osnovnih strateških dokumenata za razvoj tržišta realizovali. telekomunikacija. Međutim, njegovo relativno kasno E-uprava je ključ za reformu srpske državne addonošenje tek početkom 2013. godine usporilo je diministracije. Ona će učiniti administraciju efikasninamiku razvoja tržišta, s obzirom na to da su rokovi jom što će zauzvrat privući više stranih investicija. za realizaciju većine aktivnoPortal e-Uprave sada sadrži niz sti definisani za period krajem usluga, a izgleda da je i PoreIzgleda da je i Poreska uprava učinila 2013. Ovo se naročito odnosi na ska uprava učinila odlučujuće odlučujuće korake u sprovođenju i širenju izradu analize stanja izgrađene korake u sprovođenju i širenju mreže elektronskih komunikasvoje IT infrastrukture, tako da svoje IT infrastrukture, tako da postoje cija kao osnove za razvoj širopostoje mnogobrojna poboljkopojasnog pristupa, na izradu šanja. Napori učinjeni tokom mnogobrojna poboljšanja planova raspodele radio-freprošle godine doneli su Srbiji kvencijskih opsega za sve pojedinačne namene, kao bolji plasman u godišnjoj anketi Ujedinjenih nacija u i donošenje pravovremene odluke o dodeli digitalne oblasti e-uprave, napredujući za 30 mesta, dostižući dividende koja će biti oslobođena nakon prelaska na 51. mesto u konkurenciji 190 država sveta. digitalno emitovanje TV programa, a u cilju predvidIako su u Srbiji preduzimani uspešni projekti koji ljivosti daljeg razvoja i investicija u budućnosti, itd. se odnose na digitalizaciju obrazovnog sistema SrbiStrategija razvoja informacionog društva u Reje, ukupan efekat prilično je ograničen. Bez sistematpublici Srbiji do 2020. godine usvojena je sredinom skog pristupa koji bi obuhvatio razvoj odgovarajućih 2010. godine, dok je Akcioni plan za sprovođenje obrazovnih aplikacija i bez adekvatne obuke nastavove strategije u naredne dve godine usvojen avgunog kadra, takvi programi imaće samo mali uticaj na sta 2013. godine. Akcioni plan definiše konkretne razvoj IT veština srpskih mladih generacija. Raspolomere i aktivnosti za razvoj i unapređenje informaživost osnovnom IT infrastrukturom hardvera u srpcionog društva. Predviđene aktivnosti su u skladu skim školama je daleko od toga da studenti mogu da sa preporukama Evropske Unije za uspešan razvoj održe korak za svojim vršnjacima iz EU. ■ 70 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Subscribe now!

Get a year of CorD and receive your copy each month in additional to all special editions FREE

Receive a special gift!

One issue: €29.oo p/a

TWO issueS: €50.oo p/a

THREE issueS: €75.oo p/a

CONTACT US WITHOUT DELAY! 011.2450-508 011.2450-122 011.2450-204

office@aim.rs • www.cordmagazine.com pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 71

Intervju Ana Firtel izvršna direktorka Saveta stranih investitora

Ukazujemo na probleme, nudimo rešenja Naše očekivanje je održivo i predvidivo poslovno okruženje, sistemske reforme za koje je potrebno vreme, politička volja i konzistentan rad, a to su procesi koji ne mogu da se dese od danas do sutra. Ali mi ne zaboravljamo ni male kratkoročne i bitne srednjoročne stvari i korake koji mogu da dovedu do unapređenja ambijenta. Trudimo se da primetimo i pomake i nedostatak pomaka na sva tri fronta

Z

načaj Bele knjige je u tome što praktično pokazuje na delu ono što Savet stranih investitora zagovara – transparentnost u većali aktivno učešće članica, ali i standardizovali radu i očekivanja da se stvori predvidivo komunikaciju sa spoljnim partnerima kroz preciziposlovno okruženje koje omogućava održivi rarane smernice i procedure saradnje.” zvoj, kaže Ana Firtel i zatim objašnjava: ”Ta transparentnost ima dva aspekta – unu► Mnoge sugestije iz prve Bele knjige aktuelne trašnji i spoljni. Važan je način kako se Knjiga piše su i danas? unutar udruženja. Članice Saveta - Da, naše očekivanje je održivo i vode unutrašnji strukturirani dipredvidivo poslovno okruženje, siCilj Bele knjige je da prenese iskustva jalog o temama sa vrlo preciznim stemske reforme za koje je potrebsistemom odlučivanja, a na kraju vreme, politička volja i konzikoja članice Saveta imaju sa ovog tržišta i no kompanije-članice izađu sa zastentan rad, a to su procesi koji ne jedničkim stavovima, ocenama i sa tržišta gde posluju matične kompanije mogu da se dese od danas do supredlozima. To je sublimat debatra. Ali mi ne zaboravljamo ni male i da ponudi rešenja te članstva. Debata koja postoji kratkoročne i bitne srednjoročne unutar udruženja čini Belu knjistvari i korake koji mogu da dovegu značajnom. du do unapređenja ambijenta. Trudimo se da primeIz tog unutrašnjeg dijaloga, proizilazi javni znatimo i pomake i nedostatak pomaka na sva tri fronta čaj Bele knjige. Činjenica da se Knjiga piše skoro – kratkoročnom, srednjoročnom i dugoročnom. pola godine pokazuje ozbiljnost procesa dijaloga.

Za ovih 11 godina, a posebno u poslednjih pet, Gledano spolja – Bela knjiga je jedinstven proaktuelan je jedan preovlađujući problem. PostoBela knjiga izvod takve vrste u regionu, po opsegu i detaljnoj ji značajan napredak u menjanju regulative, ali Bela knjiga je analizi tema koje pokriva. Trudimo se da pokažeje problem u njenom sprovođenju. Čini se da je jedinstven proizvod mo praktičnim primerom kako se može predvidivo proces evropskih integracija i tranzicije pomogao takve vrste u regionu, poslovati. U poslednjih pet-šest godina najviše smo Vladi da donese plan rada u kome se kaže koja zapo opsegu i detaljnoj radili na jačanju procesa, mehanizama i struktura konska rešenja treba da se izmene. Ali sve ono što kako bi unapredili korporativno upravljanje i poide iza zakona – jake institucije, trenirani činovnici, analizi.

72 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

dijalog

Predlozi

interes

Što je jači, kvalitetniji i transparentniji dijalog privatnog sektora i države, što su rešenja bolja – veće su šanse da se promeni i uredi sistem.

Predlozi koje dajemo nisu samo naši nego, recimo, i međunarodnih finansijskih institucija.

Nama je u interesu da čitava privreda jača i naši predlozi ne odražavaju partikularni, nego širi interes.

podzakonska akta, sposobna administracija – to još uvek manjka. To je jedna od ključnih poruka.

► Bela

knjiga nudi i rešenja?

- Da. Sebe vidimo kao konstruktivne kritičare. Cilj Saveta i Bele knjige je da prenesemo iskustva koja članice imaju sa ovog tržišta i sa tržišta gde posluju matične kompanije i da na osnovu tih iskustava ponudimo rešenja.

Očekivanja oko poslovnog ambijenta koja iznosimo nisu samo naša i to se vidi po tome što ih iskazuju i druga poslovna udruženja. To je dobro jer što je jači, kvalitetniji i transparentniji dijalog privatnog sektora i države, što su rešenja bolja – veće su šanse da se promeni i uredi sistem.

veta investirale su u Srbiji 150 miliona evra i imale su 3160 zaposlenih. Njihovo učešće u BDP-u bilo je 1,24 odsto. U 2012. investicije su bile skoro 17 milijardi evra, bilo je zaposleno 88.000 radnika, a učešće u BDP-u u 2011. godini bilo je 16 odsto. U 2013. godini – investicije su više od 20 milijardi evra, broj zaposlenih više od 95.000, a 17,5 odsto je direktno učešće u BDP-u za 2012 godinu.

To je zdrav, inovativan i konkurentan deo srpske ekonomije, koji je integrisan u svetsko tržište. To je naš priključak kojim se ”kačimo” na svet. Na njemu treba da radimo, treba da ga gajimo. Naše kompanije nastaviće da budu dobri ambasadori Srbije kao investicione destinacije.

Nama je u interesu da čitava privreda jača i naši predlozi ne odražavaju partikularni, nego širi interes. Jer, na kraju krajeva, naše kompanije-članice treba nekome u Srbiji da prodaju svoje proizvode i usluge, a taj neko treba da ima solidne poslovne rezultate, to jest – pristojan standard.

► Savet je uveo još jednu inovaciju, svaka sledeća Bela knjiga vrati se na godinu iza i analizira šta je Vlada uradila na osnovu sugestija iz prethodne Bele knjige?

- Ovo je sada treća Bela knjiga u koju smo uveli pregled realizacije preporuka ► Namerava li Savet da štiti aktivnosti? koji na vidljiviji način prati uspeh rea- Stalno širimo aktivnosti. Imamo jalizacije preporuka. Ali, važno je istaći san i definisan mandat i ne verujem da je Bela knjiga oduvek imala takvu da ćemo ga širiti. Svake godine na zastrukturu da u svakoj od sedanju godišnje skupštine, tema markira pozitivne pročlanstvo analizira naš rad i Za ovih 11 godina, a posebno u poslednjih pet, mene, ali i nedostatak pomadefiniše mandat za sledeću aktuelan je jedan preovlađujući problem. Postoji godinu. Radim šest godina u ka između dva izdanja. i za to vreme poruka značajan napredak u menjanju regulative, ali je Savetu članstva je bila da mandat ► Koliki je uticaj Bele knjitreba da ostane vrlo jasno ge na donošenje dobrih reproblem u njenom sprovođenju definisan u ovim okvirima – šenja? analiza regulatornog okvira, stručna debata unutar - Uticaj, bez daljnjeg, postoji. Tačno koliki, teško je udruženja, učestvovanje u privatno-javnom dijalooceniti. Predlozi koje dajemo nisu samo naši nego, gu oko regulatornih rešenja. Mi nismo Komora i ne recimo, i međunarodnih finansijskih institucija. pružamo usluge članstvu na taj način.

Specifičnost Bele knjige je da su naši predlozi vrlo Širimo i produbljujemo aktivnosti unutar mankonkretni , jer dolaze od praktičara koji se sa dodata i tražimo načine da na što efikasniji način brim i lošim stranama srpskog regulatornog okvira prenesemo poruke državi i ostalim ključnim instisuočavaju u svakodnevnom poslovanju. tucijama i organizacijama relevatnim za promenu Bela knjiga nije sama sebi cilj, ona je za nas meposlovne klime. hanizam da formulišemo za šta se zalažemo, a da Nastavićemo da komuniciramo sa državom, ali onda na osnovu nje razvijamo dijalog sa državom, da težićemo da proširimo dijalog kako sa Vladom tako objašnjavamo šta su problemi sa kojima se suočavaju i sa drugim partnerima – poslovnim udruženjima, članice Saveta i šta stoji iza preporuka koje dajemo. diplomatskim predstavnicima, međunarodnim finansijskim institucijama... Svima njima može da ► Da li je članstvo naraslo u međuvremenu? bude korisno da čuju šta Savet predlaže. ■ - Jeste. Kad je Savet nastao 2003. godine, članice Sa-

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 73

ključne poruke Ivica Dačić predsednik Vlade Srbije „Vlada će, u saradnji sarelevantnim učesnicima, pripremiti konkretne planove kako bi se efikasnost rada državnih organa povećala i birokratske procedure uprostile, ali ne na račun kvaliteta.”

Frederic Coin Predsednik Saveta stranih investitora „Dobro je da postoji volja za sprovođenje reformi i da vlada pokazuje nameru da radi sa nama i privatnim sektorom, odnosno da diskutuje o reformama, otvara određene teme i sprovodi neke reforme.”

Gabor Bekefi potpredsednik Saveta stranih investitora „Savet stranih investitora je oduvek bio dobar partner vladi u podsticanju ovih reformi u poslednjih deset godina i stoga zaista mislimo da je sada pravo vreme da se nastavi dijalog te se u tu svrhu zalažemo za niz promena.”

Srđan Lazović potpredsednik Saveta stranih investitora „Očekujemo nastavak koordinacije monetarne i fiskalne politike kako bi se adresirali ključni problemi fiskalnog deficita i javnog duga, nestabilnosti cena i inflacije i njihove povezanosti sa ekonomskim rastom i zapošljavanjem.”

Milica Stefanović predsednik Odbora za hranu i poljoprivredu u Savetu stranih investitora „Kao najveću pozitivnu promenu u 2013, kada je hrana i poljoprivreda u pitanju, izdvajam dugo očekivano usvajanje Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.“

Zorana Mihajlović ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine „Preduslov za uspostavljanje dobre poslovne klime je demontiranje ovakvog sistema, na kojem radimo. Poreska reforma mora biti takva da privuče strane investitore, da podstiče preduzetništvo i otvaranje radnih mesta.”

Dejan Ječmenica, predsednik Odbora za ljudske resurse u Savetu stranih investitora „Sistem obrazovanja zahteva jednu korenitu reformu koja bi bila osnov društvenog i privrednog napretka. Bez toga nećemo moći da uđemo u sve veću konkurentsku utakmicu na domaćem i stranom tržištu.“

Christoph Leitner predsednik Odbora za lizing i osiguranje u Savetu stranih investitora „Regulisanje operativnog lizinga je veoma važno, budući da ova vrsta lizinga čini 18 odsto svih odobrenih lizing aranžmana u Srbiji i ima sve važniju ulogu na tržištima lizinga u Zapadnoj Evropi i SAD.”

Milica Subotić predsednik Pravnog odbora u Savetu stranih investitora „Komisija za zaštitu konkurencije je podigla svest o značaju konkurencije kroz primenu svih nadležnosti koje su joj poverene važećim Zakonom o zaštiti konkurencije.”

Andrew Peirson predsednik Odbora za nekretnine i gradnju u Savetu stranih investitora „Poboljšanje državne administracije treba da bude jedan od prioriteta i, bez obzira na to što će reforma administracije trajati dugo, Srbija mora da prilagodi i/ili usvoji zakone na način da državna administracija može da ih sprovede.”

74 savet stranih investitora u srbiji pogled na 2013/14.

Saša Radulović ministar privrede „Glavni cilj mera koje pripremamo i sprovodimo su smanjenje deficita u državnom budžetu, rasterećenje domaće privrede i stvaranje dobre poslovne klime za ekonomski rast.”

Ivan Rakić, predsednik Poreskog odbora u Savetu stranih investitora „Mogu da izrazim zadovoljstvo što je i Ministarstvo finansija prepoznalo probleme koje je Savet indicirao u Beloj knjizi kao probleme poreskog sistema koji zahtevaju izmenu.”

Zdravko Drčelić predsednik Odbora za telekomunikacije i informacione tehnologije u Savetu stranih investitora „Savet stranih investitora podržava donošenje novog Akcionog plana za razvoj i unapređenje informacionog društva u Srbiji i spreman je da sa svoje strane pomogne kako bi se zacrtani ciljevi uspešno realizovali.”

Toni Verhejen menadžer Svetske banke za Srbiju „Zakoni i propisi moraju biti jednostavni, nedvosmisleni i transparentni, ostavljajući što je moguće manje prostora za odluke koje su osnovane nečijom diskrecijom. U sprovođenju, svi treba da budu jednaki pred zakonom.”

Ana Firtel izvršna direktorka Saveta stranih investitora „Cilj Saveta i Bele knjige je da prenesemo iskustva koja članice imaju sa ovog tržišta i sa tržišta gde posluju matične kompanije i da na osnovu tih iskustava ponudimo rešenja.”

pogled na 2013/14. savet stranih investitora u srbiji 75