INTERVJU
Suočavanje sa "novom normalom" je težak zadatak SEBASTIJAN SOSA stalni predstavnik MMF-a u Srbiji
U skladu sa skorašnjim pozitivnim podacima o oporavku maloprodaje, industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene, Srbija se nada bržem oporavku nego što je prvobitno očekivano. Ipak, neophodno je izraditi i odgovarajući plan za nepredviđene situacije koji se tiče mogućeg smanjenja broja zaposlenih. U međuvremenu, implementaciju strukturnih reformi ne bi trebalo odlagati za "bolja vremena"
I
ako u 2021. godini očekujemo ekonomski oporavak, neizvesnost vezana za trajanje i brzinu oporavka je i dalje aktuelna. U slučaju da pandemija potraje duže ili da njen uticaj bude jači od očekivanog, sve dodatne mere podrške moraju biti osmišljene tako da ciljano pomognu kompanijama i sektorima kojima je pomoć najpotrebnija kao i najugroženijim domaćinstvima. Ovako Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji sažeto opisuje neizvesnost koja je pred nama. Ipak, kako sugeriše, brojni su koraci koje nova srpska vlada može preduzeti kako bi negativne posledice pandemije ograničila i time otvorila vrata snažnijem oporavku. ► U kojoj meri je vladina politika ublažila posledice pandemije kovida 19? – Kao odgovor na krizu, vlada Srbije je sprovela opsežne mere čiji je cilj ublažavanje ekonomskih i društvenih posledica izazvanih kovidom 19. Fiskalni paket koji je obuhvatao odlaganje poreskih obaveza, pomoć za zaposlene, jednokratnu pomoć i državne garancije za zajmove koje su banke odobrile velikim i srednjim preduzećima, bio je u visini 8,5% BDP i jedan je od najvećih među zemljama u razvoju u Evropi. Narodna banka Srbije je dala svoj doprinos odgovoru na krizu smanjivanjem kamatne stope i obezbeđivanjem odgovarajuće likvidnosti bankarskog sistema, uz uvođenje moratorijuma na otplatu kredita. Ove mere su ublažile uticaj pandemije na preduzeća, 42
domaćinstva i stopu zaposlenosti i donekle objašnjavaju relativno malo smanjenje privrednih aktivnosti u Srbiji u poređenju sa drugim zemljama regiona. Nedavna empirijska studija koju je MMF sproveo korišćenjem podataka o preduzećima ukazuje da uprkos činjenici da će kriza izazvana kovidom 19 imati nepovoljan uticaj na finansijski položaj preduzeća i zaposlenost u Srbiji, taj efekat biti ublažen fiskalnim i monetarnim merama državne politike.
► Koji faktori najviše utiču na smanjenje obima privrednih aktivnosti? – Kovid 19 je srpsku ekonomiju pogodio na više načina. Smanjena potražnja iz inostranstva je negativno uticala na izvoz za koji se pre izbijanja pandemije predviđao rast od 8% u 2020. godini, a trenutna su očekivanja da će ovogodišnji pad dostići bezmalo 10%. Privatne investicije, uključujući i investicije stranih kompanija, takođe su smanjene usled velike neizvesnosti. Negativni uticaj se takođe odrazio i na privatnu potrošnju, delimično zbog slabijih primanja koja su u prvoj polovini 2020. godine smanjena za 28% u odnosu na isti period 2019. godine. Štaviše, poremećaji u regionalnom lancu snabdevanja usled zabrane kretanja u nekoliko zemalja imala su nepovoljan uticaj na automobilsku industriju, a isto tako pogodjene su investicije i izvoz. ► Koje mere stoje na raspolaganju vladi u svrhu ublažavanja
SAVET STRANIH INVESTITORA 2020
