FRANCE Business Dialogue 2013 by CorD Magazine

Patrik Kolan, predsednik Francuskosrpske privredne komore

Sanja Ivanić, direktorka Francuskosrpske privredne komore

Bruno Šarije, predsednik Izvršnog

Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale Srbija

odbora Crédit Agricole banka Srbija

Fransoa Alan

regionalni menadžer

Važno je otkriti pravi potencijal

Menjamo sliku o Srbiji

Bolji iz godine u godinu

Osluškujemo potrebe klijenata

Sve za vodu

str. 3

str. 5

str. 6

str. 9

Business Dialogue Broj 21 • 13. jul 2013.

Centar sveta

Francuska i Pariz su jedan od glavnih evropskih i svetskih centara svih važnih zbivanja: gotovo svi ključni događaji

Kako u politici i filozofiji, tako i u svim drugim poljima ljudskog bivstvovanja, Francuska je neizbrisivo urezana u duhovno i materijalno nasleđe Evrope i sveta koji su obeležili veliku francusku istoriju, presudno uticali na čitavu Evropu i menjali je u političkom, društvenom i, naravno, kulturnom smislu. Dovoljno je kao primer navesti samo Francusku revoluciju koja je

intervju Fransoa-Gzavije Denio,

zauvek nepovratno promenila evropski, pa Država i Kine. i svetski pristup politici, obrazovanju, knjiPariz, glavni grad Francuske, najposeževnosti... Kako u politici i filozofiji, tako i ćeniji je grad na svetu. U njemu se nalaze u svim drugim poljima ljudskog bivstvova- najveći svetski muzeji poput Luvra, najponja, Francuska je neizbrisivo urezana u du- sećenijeg umetničkog muzeja na svetu, Orhovno i materijalno nasleđe Evrope i sveta. seja, uglavnom posvećenog impresionizmu Francuska ima čak ili Bobura, posvećenog 37 lokacija na Uneskosavremenoj umetnosti. Francuska ima čak 37 voj listi svetskog naAjfelov toranj, Trijumsleđa, a osim Pariza, lokacija na Uneskovoj listi falna kapija i katedrala svetskog nasleđa velike riznice kulturNotr Dam, daleko su nog nasleđa Evrope najčuvenije tačke za svasu i Tuluz, Strazbur, Bordo, Lion. Gotovo kog turistu koji poseti Pariz. Muzej nauke i 80 miliona turista godišnje čini Francusku industrije najveći je naučni muzej u Evropi. najposećenijom turističkom destinacijom Nezaobilazan je i zamak Versaj, nekada dom na svetu, ispred Sjedinjenih Američkih francuskih kraljeva, a danas muzej.■

intervju Zoran Kazazović, direktor Odeljenja za Evropu

ambasador Francuske u Srbiji

Ministarstva spoljnih poslova

Saradnja uvek može da bude još bolja

Konkretni rezultati

Privredna saradnja sa Franuskom dobija na intenzitetu u poslednjoj dekadi, a kao njen odličan segment izdvaja se poljoprivreda

Jedna od uloga ambasade je da prati francuska preduzeća u stvaranju partnerstva sa srpskim preduzećima. To je jedan od prioriteta naših aktivnosti u Srbiji Predsednik srpske Vlade Ivica Dačić u aprilu je boravio u Parizu, gde se susreo sa premijerom Francuske, Žan-Mark Eroom. Pre njega, i potpredsednica vlade, Suzana Grubješić posetila je Pariz. Kakvi su i koliko važni efekti ovih kontakata i na koji način ■ U poslednje vreme, intenzivirana je saunapređuju saradnju dve zemlje, ambasa- radnja Francuske i Srbije na reformi prador Francuske u Srbiji Fransoa-Gzavije De- vosuđa. Koje su najznačajnije aktivnosti nio ilustruje rečima: „I pored svih novih teh- preduzete na tom polju? noloških dostignuća u oblasti komunikacija, - Jedan francuski sudija postavljen je pri srpjoš nije pronađeno ništa što može da zameni skim pravosudnim vlastima. On je takođe razgovor kroz lični kontakt. Ovi susreti su uključen u izradu nove nacionalne strategiomogućili gospođi Grubješić i gospodinu je reforme sudstva. Jačanje disciplinske kontrole sudija se oslanja na Dačiću da na najvišem političkom nivou potvrSusret dva premijera je stručnu podršku genede zalaganja Srbije na ralne inspekcije francudoprineo da se iznova skih pravosudnih služnjenom putu ka Evroppokrene strateško skoj uniji. Podrška Vlade bi. Borba protiv trgovine Francuske koja je bila ljudima je deo razrađene partnerstvo između odlučujuća prilikom dosaradnje sa tužiocima i Francuske i Srbije nošenja odluke 28. juna specijalizovanim nevlao otvaranju pristupnih pregovora sa vašom dinim organizacijama. Francuska takođe zemljom, je jednim delom posledica ovih pomaže pri ponovnom uvođenju notarijata. kontakata. Mogu vam reći da smo veoma Ova reforma, kao i naša saradnja pri promosrećni zbog ovog rezultata. Susret dva pre- ciji kontinentalnog prava doprineće jačanju mijera je doprineo da se iznova pokrene strateško partnerstvo između Francuske i Srbije. nastavak na strani 2 ▼

Zvanični diplomatski odnosi između Srbije i Francuske uspostavljeni su neposredno nakon Berlinskog kongresa, 1879. godine. Bliski saveznički odnosi tokom Prvog svetskog rata, ovekovečeni kulture, nauke i obrazovanja i ekonomsko Spomenikom zahvalnosti Francuskoj na partnerstvo. Francuska je sredina u kojoj Kalemegdanu, nastavljeni su i u periodu je kultura značajan politički i društveni između dva svetska rata. Savezništvo sa faktor, jedan od prioriteta u bilateralnim Francuskom predstavljalo je kamen teme- odnosima je kulturna saradnja. Privredna ljac spoljne politike Kraljevine Jugoslavije. saradnja dobija na intenzitetu u poslednjoj “Iako su kroz istoriju odnosi nailazili na dekadi, a kao njen odličan segment, izdvaja tačke neslaganja, dobre društvene i kultur- se poljoprivreda. ne veze između dve zemlje održane su do Primer dobre saradnje sa konkretnim danas, o čemu svedoči rezultatima je policijska Sporazum o strateškom saradnja, koja će stupaFrancuska, pored partnerstvu, potpisan političke podrške, pruža njem na snagu Sporazuma o policijskoj saradnji (1. 2011. godine”, kaže Zoi praktičnu pomoć Srbiji septembar) dobiti pravni ran Kazazović, direktor Odeljenja za Evropu u preuzimanju pravnih okvir za dalje unapređenje. Ministarstva spoljnih tekovina Evropske unije ■ Na koje sve načine Miposlova Srbije. nistarstvo spoljnih poslova Srbije radi na ■ Šta čini bazu srpsko-francuskih odnosa unapređenju ekonomskih odnosa naše dve zemlje? u XXI veku? - Sporazum o strateškom partnerstvu pred- - Ministarstvo nastoji da, u saradnji sa Mistavlja osnovni okvir za strateški razvoj i nistarstvom spoljne i unutrašnje trgovine i unapređenje bilateralnih odnosa Srbije i telekomunikacija, kao i Agencijom za strana Francuske u XXI veku. On podrazumeva ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA), podršku Francuske u pridruživanju Srbije EU, razvoj saradnje u oblasti odbrane, nastavak na strani 2 ▼

Business Dialogue 13. jul 2013.

intervju željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije

Foto: Peđa Milosavljević

Francuski investitori su promoteri Srbije

Francuska je jedan od najznačajnijih privrednih partnera Srbije, ali je, prema mišljenju Željka Sertića, predsednika Privredne komore Srbije, neophodno unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje: povećanjem robne razmene, koja je prošle godine iznosila oko 800 miliona dolara, i izgradnjom i intenziviranjem složenijih oblika privrednih odnosa. Na nedavnom skupovima u Privrednoj komori – okruglom stolu sa čelnicima i kompanijama članicama Medefa i susretu pariskih i srpskih preduzetnika – koji su organizovani u saradnji sa francuskim partnerima, istaknuta je obostrana zainteresovanost da se poveća obim i kvalitet saradnje. “Dobra osnova za to su: tradicionalno francusko-srpsko prijateljstvo, ozvaničeno strateško partnerstvo,

Fransoa-Gzavije Denio nastavak sa strane 1 ▼ pravne sigurnosti preduzetnika što znači i poboljšanju pristupa transparentnom i efikasnom pravosuđu za sve, kao i privlačnosti Srbije za investitore. ■ U kojim još oblastima postoji intenzivna saradnja? - Francuska sarađuje sa Vladinom Kancelarijom za evropske integracije već dugo: Generalni sekretarijat za evropske poslove (SGAE) francuske Vlade je učestvovao pre nekoliko godina u uspostavljanju IPA tvining programa bratimljenja sa Kancelarijom za evropske integracije i od tada već dve godine francusko Ministarstvo spoljnih poslova stavlja na raspolaganje Kancelariji jednog eksperta Generalnog sekretarijata za evropske poslove. Tvining programi u administraciji su važni jer uče administracije zemalja koje će sutra biti partneri u Evropskoj uniji da zajedno rade. Bliski odnosi su uspostavljeni između naša dva ministarstva poljoprivrede i njihovih agencija. Ubeđeni smo da poljoprivreda i razvoj sela igra odlučujuću ulogu za ekonomski razvoj Srbije.

Poslovno okruženje

Šansa srpskih preduzeća je u povezivanju sa izuzetno jakom prehrambenom, metaloprerađivačkom, hemijskom i farmaceutskom industrijom Francuske uspešne francuske investicije u Srbiji, relativna geografska bliskost, sve bolja poslovna klima koja će dodatno biti unapređena zajedničkima aktivnostima vlade i Privredne komore Srbije, kao i promovisanje privrednih potencijala i povezivanje srpskih i francuskih kompanija”, kaže Sertić. ■ Gde su najveće mogućnosti za unapređenje saradnje? - Francuske firme zainteresovane su za saradnju i investiranje u oblasti poljoprivrede, saobraćaja i energetike, naročito po modelu javno-privatnih partnerstava i koncesija. Poseban interes pokazuju za učešće u projektima putnih i železničkih Koridora 10 i 11, kao i za izgradnju metroa u Beogradu. Veliki i neiskorišćen potencijal leži u kooperacijama za proizvodnju robe široke potrošnje, delova, opreme i uređaja u industriji. Šansa srpskih ■ Kada govorimo o privrednoj saradnju, da li je ona ostvarena u punom potencijalu i gde ima prostora za njeno unapređenje? - Sporazum o strateškom bilateralnom partnerstvu koji je potpisan 2011. velikim delom je posvećen ekonomskoj saradnji i mi aktivno radimo na njenom razvoju. Uprkos krizi, razmena između naših dveju zemalja se povećala ove godine: od januara do maja, ona se povećala za 12,9% u odnosu na isti period 2012. i za 26,1% što se tiče srpskog izvoza u Francusku. Francuska preduzeća u Srbiji dobro su odolela ekonomskoj krizi. Tu naročito mislim na sadašnje povećanje kapaciteta Mišlen-Tigra iz Pirota. Ovo preduzeće je, između ostalog, jedno od tri najveća preduzeća izvoznika iz Srbije ove godine. ■ Koje sve aktivnosti Ambasada preduzima na povezivanju francuskih privrednika sa srpskim tržištem? - Upravo je uloga ambasade da prati francuska preduzeća u stvaranju partnerstva sa srpskim preduzećima. Raduje me što je jedna delegacija predstavnika preduzeća oko Medef Internationala, najvećeg udruženja francuskih preduzeća, posetila ovog juna Beograd i što je mogla tom prilikom da se susretne sa srpskim preduzetnicima. Nadam se konkretnim rezultatima. ■

■ Imate li povratnu informaciju u kojim sektorima bi Srbija mogla da ubrza reformu i olakša klimu za potencijalne francuske investitore? - Čini mi se da je većina investitora uspela da shvati kako uspešno raditi u Srbiji i svi mi pričaju koliko cene saradnike iz Srbije. Ali, naravno postoje oblasti koje treba da se poboljšaju kao što je stabilnost i predvidivost pravnog okvira, dobro funkcionisanje pravnog sistema i pitanja vezanih za katastar koja su često u Srbiji izvor nesporazuma i razočarenja. Uvek može bolje. Rado pričamo o investicijama koje su ostvarene, ali mogli bismo takođe da govorimo i o onima koje nisu realizovane i čija su finansijska sredstva koja su njima bila namenjena, prebačena u susedne zemlje koje su brže reagovale. Nadam se da će u tom pogledu vest o otvaranju pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom doneti ubrzanje reformi koje će omogućiti i reforme vezane za međunarodne investicije.

Business Dialogue 13. jul 2013.

preduzeća je u povezivanju sa izuzetno jakom prehrambenom, metaloprerađivačkom, hemijskom i farmaceutskom industrijom Francuske, koja osim evropskog tržišta od 66 miliona potrošača, pruža olakšani izlazak na tržišta Severne Afrike.

Le Belier, Lohr, Compagnie Internationale de Malteries (grupa Soufflet), Lactalis, Veolia Transport, kao i trgovine Interex i Mr. Bricolage, zatim Societe Generale, Credit Agricole, BNP Paribas i Axa osirguranje.

■ Kakva je strategija za Interesovanje unapređenje francuskih ■ Koji su najznačajniji potencijalnih investicija u Srbiji? Ima francuski investitori u Srbiji i koliki je njihov francuskih investitora li ozbiljnijih investicioznačaj za domaću ekoi ovdašnji investicioni nih planova u našoj zenomiju u celini? mlji ove godine? planovi se poklapaju - Najbolji primeri su kom- Interesovanje potenpanije kao što su: Lafarcijalnih francuskih inge, koji je kupio Beočinsku fabriku cemen- vestitora i ovdašnji investicioni planovi ta, pirotski Tigar Tyres, čiji je stopostotni se poklapaju. Sektori, poput energetike vlasnik Michelin i bačkopalanački Tarkett, i polјoprivrede, kao i razvoj putne infrakoji je od zajedničkog preduzeća Tarketta i strukture, za koje su i francuski privrednici Sintelona, formiranog 2002, izraslo u sistem posebno zainteresovani, zapravo su i priosa pet kompanija i 1300 zaposlenih. Ove ritetne oblasti u kojima Srbija otvara veliki kompanije srpskoj privredi donele su, osim investicioni ciklus. Ujedno to su i oblasti kapitala, i nove tehnologije, iskustvo i zna- koje za sobom povlače i prateće industrinje. Za srpsku privredu značajne su i inve- je, od industrije građevinskog materijala sticione aktivnosti ostalih francuskih firmi do proizvodnje razmenjivih dobara koja bi koje posluju u Srbiji: od firme Bongrain, do imala prođu i na domaćem i na tržištima Mecaplast Group. Ne treba zaboraviti ni zemalja sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini. ■

saradnja

■ Kakvu saradnju Privredna komora Srbije ima sa Francuskosrpskom privrednom komorom? - Saradnja Privredne komore Srbije i Francusko-srpske privredne komore je dobra. Kao poslovne organizacije imamo isti cilј, naše aktivnosti se dopunjuju i usmerene su ka unapređenju ekonomskih odnosa i privrednih veza dve zemlјe. Promocija srpske privrede, predstavljanje, informisanje i uspostavljanje kontaktata sa potencijalnim partnerima, jedan je od glavnih zadataka PKS i našeg predstavništva u Parizu. S druge strane, pri izvozu iz Francuske i francuskim kompanijama koje su zainteresovane za investiranje u Srbiju, prvi partner je Francusko-srpska komora.

Zoran Kazazović nastavak sa strane 1 ▼

mom o strateškom partnerstvu, Francuska, pored političke podrške, pruža i praktičnu pomoć Srbiji u preuzimanju pravnih tekovina Evropske unije, posebno u oblasti saobraćaja, carina, zapošljavanja. Realizovani su seminari i studijske posete u okviru programa TAIEX, a značajna je i tehnička pomoć koju Generalni sekretarijat za evropske poslove Vlade Francuske pruža Kancelariji za evropske integracije. Ostvarena je značajna saradnja u oblasti odbrane učešćem Srbije prvi put u jednoj evropskoj misiji, u okviru francuskog kontingenta u EUTM, u Somaliji, oktobra 2011. godine.

održava redovan kontakt sa francuskim nadležnim organima i preduzetnicima u cilju unapređenja ekonomske saradnje dve zemlje i promocije investicionih potencijala Srbije. Rezultati dosadašnjih reformi i stalna nastojanja naše Vlade da radi na poboljšanju poslovnog ambijenta stvaraju uslove za povećanje broja stranih, u tom smislu i francuskih investicija u Srbiji. Pozitivne pomake u tom pravcu predstavljaju i poseta Primer dobre saradnje ■ Intenzivna kulturna predstavnika najvećeg je policijska saradnja, razmena sa velikom kulfrancuskog udruženja poslodavaca - MEDEF koja će stupanjem na turom kao što je francuska, vrlo je živa u našoj Srbiji, kao i poseta Udrusnagu Sporazuma o ženja gradonačelnika i zemlji. Koji su najznačajpolicijskoj saradnji niji aspekti te saradnje? predstavnika privrednog dobiti pravni okvir za - Jedini Kulturni centar sektora regije Il de Frans Srbije nalazi se u Pari(A.M.I.F) Beogradu, nadalje unapređenje javljena za septembar. zu. Predstavljanje srpske kulture i umetnosti se najvećim delom ■ Koliku institucionalnu podršku od ostvaruje upravo preko ovog Centra, koji je Francuske Srbija dobija na planu evroin- u protekle dve godine organizovao oko 100 tegracija? programskih aktivnosti. Dve zemlje imaju - Francuska pruža aktivnu podršku procesu međuuniverzitetsku i saradnju u okviru EU integracija Srbije. S obzirom na to da je programa „Pavle Savić“. U Beogradu posaradnja u oblasti evropskih integracija jed- stoji i Francuska škola. Međunarodnoj orna od oblasti saradnje predviđenih Sporazu- ganizaciji frankofonije Srbija je pristupila 2006. godine. ■

pomeranje prioriteta

■ Kada se uporede diplomatski i ekonomski odnosi, na kom od ova dva polja su oni intenzivniji i kvalitetniji? - Svetska ekonomska kriza uticala je na pomeranje prioriteta vodećih zemalja EU i stavljanje akcenta na ekonomsku diplomatiju. Naš cilj je obezbeđenje novih investicija iz Francuske i intenziviranje političkog dijaloga na najvišem nivou. Realizovane i planirane posete Srbiji predstavnika poslovnih asocijacija i pojedinih regiona Francuske u toku ove godine imaju za cilj upoznavanje sa privrednim kapacitetima Srbije i grada Beograda.

intervju Patrik Kolan, predsednik Francusko-srpske

intervju Sanja Ivanić, direktorka Francusko-srpske

Važno je otkriti pravi potencijal

Menjamo sliku o Srbiji

privredne komore

Za svakog investitora koji traži pravu investicionu destinaciju, veoma je važno da se obezbedi stabilno i predvidivo okruženje koje će omogućiti kompanijama da planiraju svoje investicije „Siguran sam da će novi status Srbije, koji je rezultat nedavne odluke Brisela vezano za određivanje datuma početka pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, imati veoma pozitivan uticaj na privlačenje novih stranih investicija, uključujući i one iz Francuske”, kaže na početku razgovora predsednik Francusko-srpske privredne komore Patrik Kolan.

kompanije koje imaju interes da posluju u Srbiji. Takođe, ovim putem bismo uspeli da prepoznamo one srpske resurse koji nisu do kraja iskorišćeni i koji imaju najveći uzajamni potencijal za privlačenje francuskih stručnjaka, investitora i proizvoda, kao što su npr. poljoprivredna, mlečna i mašinska industrija. I na kraju, veza između raspoloživih, a neiskorišćenih resursa u Srbiji i francuskog stručnog znanja i investicija bi mogla značajno da doprinese razvoju ekonomskih odnosa između naše dve zemlje.

■ Koje su glavne prednosti Srbije u privlačenju francuskih investicija? - Kao prvo, geografski položaj Srbije je veoma privlačan svim stranim i francuskim kompanijama koje žele da posluju i šire ■ Kao regionalni direktor jedne od tri svoje poslovanje u jugoistočnoj Evropi. Ceo francuske banke u Srbiji da li nam možeregion karakteriše i jedna od najvećih stopa te reći kako vi vidite doprinos francuskih kompanija u poboljšarazvoja u Evropi. Štaviše, nju opšte poslovne kliSrbija se nalazi u centru Veza između me u Srbiji pogotovo slobodne trgovinske razraspoloživih, a mene u Evropi koja prukada je u pitanju primeža mogućnost izuzeća od neiskorišćenih resursa na evropskih standarda? carine za poslovanje sa - U tom pogledu Srbija u Srbiji i francuskog milionima ljudi. je veoma konkurentno znanja i investicija tržište. Postoji mnogo bi mogla značajno da francuskih i međuna■ Da li ste zadovoljni rodnih banaka i kompaprivrednom saradnjom doprinese razvoju između Francuske i Srekonomskih odnosa nija koje veoma aktivno bije? Kako se ova saradposluju u ovoj zemlji nja može još više unai koje su sa sobom doprediti i u kojim segmentima? nele visoke međunarodne standarde, i - Imajući u vidu da Francusko-srpska pri- stručno iskustvo znanje. Naravno, sve vredna komora već godinama nesmetano ovo predstavlja pozitivan uticaj na opštu posluje u ovoj zemlji, da ima više od 130 poslovnu klimu i doprinosi konstantnoj članova i da zastupa preko 90 kompanija konsolidaciji lokalnih standarda i trižišu Srbiji, veoma smo zadvoljni kako sarad- ne strukture. njom, tako i bilateralnim odnosima između Za nas u Findomestik banci, koja je deo Francuske i Srbije. BNP Paribas – jedne od najvećih bankarS druge strane, ukoliko govorimo o skih grupacija u svetu, jedan od glavnih aktivnostima komore, veoma je važno za ciljeva jeste da prenesemo međunarodno obe zemlje da detaljno izučimo one sek- iskustvo i znanje na lokalno tržište, da potore u Srbiji koji imaju veliki potencijal boljšamo proizvode i kvalitet usluga i da da privuku ulaganja francuskih kompa- nastavimo da razvijamo korporativno ponija. Ovakav pristup bi nam omogućio slovanje putem pružanja pune finansijske da na efikasniji način identifikujemo one podrške kako velikim lokalnim, tako i međunarodnim preduzećima. ■

najveći izazovi ■ Koji su najveći izazovi u poboljšanju privredne saradnje između Francuske i Srbije? - Za svakog investitora koji traži pravu investicionu destinaciju veoma je važno da se obezbedi stabilno i predvidivo okruženje koje će omogućiti kompanijama da planiraju svoje investicije i da dugoročno razvijaju svoje poslovanje. Opšti potencijal Srbije, kao povoljne investicione destinacije će i u budućnosti uveliko zavisiti od ove sposobnosti da se investitorima pruži predvidljivost. Samim tim ne bi trebalo zanemariti globalne procese kao što su ekonomska kretanja, politička stabilnost i dalje napredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji.

Uprkos uvreženom mišljenju u Srbiji da, zbog tradicionalnog francuskosrpskog prijateljstva, u Francuskoj znaju dosta o nama, svakog se dana suočavamo sa suprotnim: slika Srbije u Francuskoj je najčešće ili nepostojeća ili loša. Glavni zadatak Komore je da se to promeni

logističku podršku francuskim i srpskim preduzećima. Aktivni smo i u Francuskoj, gde učestvujemo u B2B susretima sa preduzećima u cilju da ih dovedemo u Srbiju. Sa Ubifrance agencijom smo ove godine organizovali dolazak dve privredne delegacije, iz vinske industrije i energetskog sektora.

Glavne oblasti aktivnosti Francuskosrpske privredne komore (FSPK) su povezivanje članova u jaku mrežu preduzeća u okviru koje mogu da razmenjuju poslovna iskustva, da uživaju podršku i ekspertizu ostalih članova; te operativna podrška za francuska preduzeća koja još nisu prisutna ■ Koje su glavne prednosti Srbije koje treu Srbiji. „Nastojimo da ona budu što broj- ba istaći, kada govorimo o privlačenju innija na ovom tržištu, pa vestitora iz Francuske? im nudimo niz usluga, - Uprkos uvreženom mišljenju u Srbiji da, zbog od pružanja informacija Skoro 50 odsto o poslovanju u Srbiji, pa francuskih investicija tradicionalnog francusko-srpskog prijateljsve do otvaranja preduna Balkanu se nalazi zeća u Srbiji“, kaže direkstva, u Francuskoj znaju upravo u Srbiji, u torka FSPK Sanja Ivanić. dosta o nama, svakog se dana suočavamo sa ukupnom iznosu od ■ Koji su najznačajniji suprotnim: slika Srbije 892 miliona evra rezultati komore u Srbiu Francuskoj je najčešće ji od njenog osnivanja ili nepostojeća, ili loša. 2009? Glavni zadatak Komore je da se to pro- Za četiri godine postojanja prešli smo ve- meni, i da se preduzećima i francuskoj liki put – od poslovnog kluba smo prerasli javnosti predstave svi potencijali Srbije, u privrednu komoru koja ima više od 120 od kojih su najveći – ljudi, proevropski članova. Prošle godine smo kao jedna od orijentisani, kvalitetno obrazovani i pronajaktivnijih u centralnoj i istočnoj Evro- duktivni. Zahvaljujući nizu finansijkih i fipi, odabrani za domaćina regionalnog sa- skalnih podsticaja, Srbija je najatraktivnija stanka francuskih privrednih komora. Od destinacija u regionu. sredine 2012. počeli smo saradnju sa Ubifrance (francuskom državnom agencijom ■ Kakvi su dalji planovi i ciljevi u radu za razvoj preduzeća u inostranstvu), koja Komore? nas je prepoznala kao glavnog operatera za - Naš glavni zadatak je unapređenje bipodršku francukim preduzećima u Srbiji. lateralne saradnje. U tom smislu stalno Iz te saradnje bi trebalo uskoro da proizađe povećavamo broj aktivnosti. Ove godine i zvanični transfer aktivnosti Ubifrance za ćemo organizovati u Srbiji prvu Francusku Srbiju na nas, te da Komora dobije „label“ nedelju, gde ćemo promovisati francusku ekspertizu i proizvode, a kroz to, naravno, i Ubifrance. naše članove. U Francuskoj ćemo organizo■ Na koje sve načine Komora uspostavlja vati, sa još tri francuske komore u Evropi, investicioni road show u pet velikih gradoodnose među privrednicima dve zemlje? - Kroz veliki broj aktivnosti (mesečni sa- va, gde ćemo potencijalnim investitorima stanci, susreti sa predstavnicima različitih predstaviti Srbiju. Naš prioritet je jačanje institucija, obuke, itd) povezuju se naši čla- mreže članova, pa se nadamo da će kroz novi, francuske i srpske firme. Pokrenuli ove aktivnosti veći broj francuskih predusmo biznis inkubator, pa u Komori nudimo zeća dolaziti u Srbiju i pridruživati se našoj na iznajmljivanje i kancelarijski prostor i poslovnoj zajednici. Nastojaćemo da nam se pridruži i veći broj srpskih preduzeća, jer mi smo bilateralna komora. ■

investicije

■ Koje su najznačajnije francuske investicije u Srbiji i koji sektori privrede najviše zanimaju francuske privrednike? - Skoro 50 odsto francuskih investicija na Balkanu se nalazi upravo u Srbiji, u ukupnom iznosu od 892 miliona evra. Koncentrisane mahom na industriju (Michelin, Lafage, Lactalis, Bongrain, Soufflet...), finansijski sektor (Societe Generale, Credit Agricole, BNP Paribas, Axa) i informacione tehnologije (Schneider Electric, Atos), oko 80 preduzeća u Srbiji zapošljava više od 9000 radnika. Poseban potencijal vidimo u sektorima agrobiznisa i infrastruktura, u energetskom sektoru, i sektoru novih informacionih tehnologija.

Business Dialogue 13. jul 2013.

Francusko-srpska privredna saradnja

Saradnja koja ima budućnost Francuska preduzeća su od 2000. do sada investirala u Srbiju oko 800 miliona evra i otvorila oko 10.000 radnih mesta

Vodeći odseci SMTK u uvozu iz Francuske Drumska vozila

7% 8%

14%

41%

24%

Medicinski i farmaceutski proizvodi Eterična ulja, parfemi i toaletni preparati Specijalne mašine za pojedine industrijske grane Plastične materije u primarnim oblicima Ostalo

Vodeći odseci SMTK u izvozu u Francusku Proizvodi od kaučuka 10% 6% 11%

Nameštaj i delovi 31%

Odeća

industrije, trgovine i usluga. U francuskoj Obojeni metali 16% privrednoj delegaciji su, između ostalih, i Pogonske mašine i 25% predstavnici kompanija Alstom, grupa Anuređaji tea, Buig konstrakšn, Buig batiment, Biro Ostalo Veritas, Kolas centralna Evropa, Konzolis, EADS, Ežis. Najnovija vest koja se tiče privredne saradnje Srbije i Inače, prema podacima Privredne koPokrivenost uvoza izvozom, u % Francuske, glasi da su francuske firme zainteresovane za more Srbije, dominantan oblik privredne saradnje Srbije 60 saradnju i investiranje u Srbiji u oblasti poljoprivrede, sa- sa Francuskom je robna razmena. Ukupna robna razmena 58.88 57.42 56.18 57.22 55.13 obraćaja, energetike, a naročito po modelu javno-privatnih Srbije i Francuske u 2012. godini iznosi 796,3 miliona do50.90 47.34 40 lara, što je za 5 odsto više u odnosu na predhodnu 2011. partnerstava. Ovo se moglo čuti na okruglom stolu održa46.43 nom 25. juna u Privrednoj komori Srbije (PKS). Predsednik godinu. Deficit je prisutan sa naše strane i iznosi 230,3miliona dolara. Saveta preduzeća Francuska - Srbija 20 Srbija je u 2012. godini u Frani udruženja privrednika Medef Internacional, Šarl Paradi, izjavio je na cusku izvezla robe u vrednosti od Za veću saradnju i 0 konferenciji za novinare da su francu283 miliona dolara, što je za 2,3 odsto 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 investiranje francuskih ske firme posebno zainteresovane za više nego u 2011. godini. U ukupnom preduzeća potrebni su učešće u projektima putnih i železničizvozu Srbije u 2012. godini, izvoz u Robna razmenaSrbije i Francuske, mil. USD odgovarajući preduslovi, Francusku je učestvovao sa 2,47 odkih Koridora 10 i 11, kao i za izgrad800 nju metroa u Beogradu. a pre svega transparentni sto. Među 164 izvoznih destinacija u 600 “Kada sam pomenuo veliki pro2012. godini , francusko tržište je bilo tenderi 400 jekat u Beogradu svakako sam mislio na 13. mestu po vrednosti plasmana 200 na izgradnju metroa, francuska presrpskih proizvoda. 0 duzeća su izuzetno zainteresovana Na strani uvoza, u 2012. godini, -200 za taj projekat. U okviru francuske kompanije Ežis već je Srbija je uvezla robu u iznosu od 513,3 miliona dolara, -400 sprovedena jedna studija, kao priprema za izradu projekta što je 6,5 odsto više u odnosu na 2011. godinu. U uku2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 pnom uvozu Srbije, uvoz iz Francuske je učestvovao sa i sada treba videti kako da se reše finansijska pitanja”, reIzvoz Uvoz Saldo kao je Paradi. 2, 83 odsto. Među 204 zemlje iz kojih je Srbija uvozila Za veću saradnju i investiranje francuskih preduzeća, za motorna vozila, ploče, limovi i trake od aluminijuma, istakao je Paradi, potrebni su odgovarajući preduslovi, bakar sirovi rafinisani. a pre svega transparentni tenderi. On je naveo da bi dobijanje datuma o početku pregovora Srbije sa EU dosta Posmatrano po vrsti spoljnotrgovinskog prometa, u uticalo na unapređenje privredne saradnje preduzeća iz robnoj razmeni Srbije i Francuske u 2012. godini, u izvozu Srbije i Francuske, kao i da bi to privuklo i investitore dominiraju kupoprodajni poslovi sa 72,4 odsto, promet u iz drugih zemalja. Medef je najveća unija poslodavaca u slobodnim zonama sa 16,25 odsto, poslovi oplemenjivanja Francuskoj, a u Srbiji su od 24. do 26. juna boravili predsa 5, odsto i poslovi nakon oplemenjivanja sa 4,5 odsto. stavnici dvadesetak velikih preduzeća, koja su lideri u Najznačajnije robe u uvozu Srbije iz Francuske u 2012. svojim sektorima. godini su: lekovi za prodaju na malo, automobili dizel polovni, aciklični etri i njihovi derivati, poli vinil hlorid, herAmbasador Francuske u Beogradu, Fransoa Gzavije bicidi, proizvodi za ulepšavanje i negovanje kože, žica za Denio, istakao je da je Srbija na putu ulaska u EU i da je ona namotaje od bakra, traktori poljoprivredni, katalizatori sa za Francusku značajan partner, posebno u oblasti ekonomije. Denio je napomenuo da je privreda Slovačke ulaskom plemenitim metalima, kukuruz obični hibridni. te zemlje u EU, prema nekim procenama, za čak 80 puta Na uvoznoj strani u 2012. godini, po vrsti spoljnotrgovinskog prometa između Srbije i Francuske kupoprodajni uvećala mogućnosti privlačenje stranih investitora. poslovi dominiraju sa 94 odsto dok su poslovi oplemenjiOn je kazao da su francuska preduzeća od 2000. do vanja zastupljeni sa 4 odsto. sada investirala u Srbiju oko 800 miliona evra i otvorila oko Srbija sa Francuskom ima potpisan Sporazum o iz10.000 radnih mesta. U Srbiji posluje 85 francuskih firmi, begavanju dvostrukog oporezivanja. Takođe, Francuska od kojih je polovina u proizvodnom sektoru, a najpoznatije je jedna od tri zemlje (pored Kine i kompanije su Mišelin i Lafarž. Denio je rekao da francuske proizvode u 2012. godini , Francuska Italije) sa kojom Srbija ima potpisan firme žele dugoročno da posluju u Srbiji i otvaraju fabrike, je bila na 9. mestu. Sporazum o strateškom partnerU razmeni robe sa Francuskom dodajući da je Francuska jedan od lidera po tehnološkim Francuska je jedna od stvu i saradnji. U ekonomskom projektima, inovacijama i vojnim istraživanjima, te da je u Srbija beleži deficit, koji je svoju najtri zemlje (pored Kine i veću vrednost dostigao 2008. godine domenu, ovaj sporazum definiše Srbiji, na primer, dosta napredovala domaća odbrambena Italije) sa kojom Srbija (399,9 miliona dolara i za čak 42,8 saradnju u području investicione industrija. ima potpisan Sporazum o aktivnosti Francuske u Srbiji, odPredsednik PKS, Željko Sertić je kazao da Srbija više odsto bio veći u poređenju sa deficine sme, kao prethodnih godina, da kao “noj zabija glavu tom registrovanim u 2007. godini). U strateškom partnerstvu i nosno razvijanje partnerstva javnog i privatnog sektora i koncesija u u pesak” i da PKS insistira da se pokrenute ekonomske 2012. godini deficit Srbije u razmeni saradnji velikim infrastrukturnim projektireforme do kraja sprovedu. Čelnik PKS je kazao da je sa- robe sa Francuskom je iznosio 230,3 dašnje državno rukovodstvo pokazalo da ima sluha za milona dolara. ma. Sporazum, takođe, predviđa i probleme privrede i da postoji ozbiljna volja da se stvari Najznačajnije robe u izvozu Srbije za Francusku u razmenu u poslovnoj sferi i ojačanje saradnje privrednih pokrenu na bolje. 2012. godini su: maline, sedišta drvena tapacirana, gume komora, favorizovanje industrijske saradnje, prenošenje Posetu francuske privredne delegacije, koja je boravi- spoljne pneumatske, cevi od rafinisanog bakra, cirkula- tehnoloških znanja, saradnja u u oblasti energije, novih la u Srbiji od 24. do 26. juna, organizovalo je udruženje cione pumpe za grejne sisteme, višnje, delovi za klipne tehnologija, informatike, komunikacija, saobraćaja i zaštiMedef, koje zastupa interese 750.000 preduzeća iz oblasti motore na paljenje pomoću svećica, ostali delovi i pribor te životne sredine. ■

Business Dialogue 13. jul 2013.

intervju Bruno Šarije, predsednik Izvršnog odbora Crédit Agricole banka Srbija

Bolji iz godine u godinu

Rezultat koji smo postigli tokom prethodne četiri godine ogleda se u novoj politici rizika, preuzetoj od Crédit Agricole Grupe

banke tokom prethodne četiri godine. Pomenute strateške promene su veoma mudro odabrane i sprovedene uz veliku podršku Crédit Agricole grupe. Zahvaljujući tome, danas je Crédit Agricole banka Srbija uspela da postane referentna banka u nekoliko tržišnih segmenata.

■ Kako komentarišete zakonske propise u Nakon pozitivnog finansijskog re- Srbiji koji regulišu rad bankarskog sektozultata ostvarenog u 2012. godini, Crédit ra i šta bi se tu još moglo unaprediti? Agricole banka Srbija je i u prvom kvartalu - Jasno je da je rad na usaglašavanju sa 2013. nastavila isti trend, beležeći pozitiv- evropskim zakonima proces koji je u toku. ni neto rezultat i kontinuirani rast tržišnog Ja se nadam da će početak pristupnih preučešća kako u odobrenim kreditima tako i govora sa Evropskom Unijom dodatno ubru prikupljenim depozitima na tržištu Srbi- zati i poboljšati ovaj proces. je. Zabeleženo je povećanje broja aktivnih klijenata od 19 odsto, kao i rast od 22 odsto ■ Kakvi su vam planovi za dalji razvoj u depozitima banke u odnosu na isti peri- banke? od prošle godine. Rezultat toga je porast - Strategija banke je postavljena pre nekotržišnog učešća Credit Agricole banke Srbja liko godina. Godine kontinuiranog rasta sa 2,13% na 2,31% u odnosu na mart 2012. su potvrdile da je stategija dobro izbalansirana kako u odnosu godine. “Crédit Agricole na položaj Crédit Agribanka Srbija beleži sve Jedna od najvažnijih cole banke na srpskom bolje rezultate iz godine premisa našeg tržištu, tako i u odnosu u godinu i veoma smo poslovanja je razvoj na sveukupni bankarzadovoljni napretkom dugoročnog odnosa sa ski sektor u Srbiji. Moja koji je banka postigla u namera je da nastavimo prethodnom periodu”, klijentima dalje u tom smeru bez kaže Bruno Šarije, predsednik Izvršnog odbora Crédit Agricole u značajih promena, budući da se ovaj put Srbiji “Glavni pokretači ovog napretka su pokazao kao dobar izbor koji daje pozitivne porast aktivnosti na različitim tržištima, ali rezultate. Strategiju banke ćemo adaptirati i veoma striktna kontrola troškova, kao i ukoliko za tim bude potrebe, a fokusiraćepotpuna kontrola troškova rizika. Rezultat mo se na one segmente u kojima, koristeći koji smo postigli tokom prethodne četi- iskustvo Crédit Agricole Grupe možemo ri godine ogleda se u novoj politici rizika, biti referentna banka. preuzetoj od Crédit Agricole Grupe. To je Budući da živimo u svetu u kome su dalo značajan doprinos profitablinosti, bu- potrošači veoma dobro informisani, jako je dući da Crédit Agricole banka Srbija sada važno kako su proizvodi i usluge kreirani, ima veoma dobro obezbeđen portfolio. Sve predstavljeni i prodavani. Zato je još jedan ovo smo uspeli da uradimo za vreme jedne od prioritetnih fokusa rad na zadovoljstvu od najtežih finansijskih kriza koja je značaj- naših klijenata, pravnih i fizičkih lica. Pokuno uticala na bankarski sektor na global- šaćemo da se postavimo na njihovo mesto nom nivou.” kako bismo bili sigurni da smo osmislili proizvode i usluge po meri klijenta, sa ka■ U Crédit Agricole u Srbiji došli ste pre rakteristkama koje će zadovoljiti njihove svega nekoliko meseci, u martu 2013. Ka- finansijske potrebe. Jedna od najvažnijih kvi su vam dosadašnji utisci? premisa našeg poslovanja je razvoj dugo- Crédit Agricole banci Srbija sam se pri- ročnog odnosa sa klijentima i u tu svrhu ključio pre nekoliko meseci i veoma sam ćemo koristiti naš novi CRM alat. zadovoljan dočekom na koji sam naišao Sve ovo govori u prilog tome da, uz šiu timu banke. To je ekipa profesionala- rok spektar proizvoda i usluga koje nudi ca potpuno posvećenih uspehu banke na svim svojim klijentima, Crédit Agricole srpskom tržištu. Oni su bili glavni nosilac banka Srbija ima za cilj da se pozicionira velikih promena koje su unete u strategiju kao pouzdan partner klijenata. ■

JOVE ILIĆA 140 11010 BEOGRAD, SRBIJA Kontakt telefoni: +381 11 7985 141 +381 11 7985 202 e-mail: office@bureauveritas.rs www.bureauveritas.rs www.bureauveritas.com

Business Dialogue 13. jul 2013.

intervju Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale Srbija

Osluškujemo potrebe klijenata Ulogu u stabilizaciji, ali i razvoju srpske ekonomije, već smo dokazali transparentnošću i sigurnošću našeg poslovanja – što potvrđuje naše trajanje Societe Generale se nedavno našla među prvih pet na listi najuspešnijih banaka u Srbiji u 2012. Reč je o banci koja je deo jedne od najvećih bankarskih grupacija u svetu “Societe Generale Grupe” „Kao takva banka, u potpunosti usklađujemo principe sa normativima koji se pripisuju “Bazelom 2” i “Bazelom 3” i anticipativno gledamo na budućnost“, kaže Goran Pitić, predsed-

bolja vremena

nik Upravnog odbora ove banke: „Svojim klijentima konstantno pružamo garanciju za sigurno poslovanje, uz stalno podizanje nivoa i kvaliteta ponude. Pažljivo osluškujemo sve potrebe klijenata, razumemo probleme sa kojima se suočavaju, tako da ponudu krojimo u skladu sa svim njihovim specifičnim potrebama. Ono što nas izdvaja sigurno je velika doza sigurnosti, stabilnosti i kredibiliteta u poslovanju, kako u lokalu, tako i u svetskim razmerama. Ulogu u

■ Koliko će napredak u evrointegracijama doprineti poboljšanju uslova za rad bankarskog sektora i da li će biti uslova za niže kamate na kredite? - Iskreno, smatram i da se prvi efekti neće osetiti toliko brzo koliko bismo mi želeli, ali ohrabruje saznanje da bolja vremena ipak dolaze. To što smo dominantno opredeljeni ka EU, bitan je preduslov za ekonomske reforme. Bankarski sektor je uprkos krizi i dalje visoko kapitalizovan i stabilan. Ipak, očekivanja da će kamate u Srbiji brzo ići na dole, nisu realna. Cena novca zavisi od drugih elemenata. Nju određuje prvenstveno procena rizika zemlje, cena po kojoj se nabavljaju sredstva u inostranstvu, ali i cena po kojoj se prikupljaju depoziti u Srbiji. Ne treba zanemariti ni regulatornu politiku Narodne banke. Jedan od najvažnijih faktora svakako je i pokretanje privredne aktivnosti, jer uz jaku privredu jača i bankarski sektor.

stabilizaciji, ali i razvoju srpske ekonomije već smo dokazali transparentnošću i sigurnošću našeg poslovanja - što potvrđuje naše trajanje.“

■ Ovu poslovnu godinu Societe Generale banke svakako će obeležiti preuzimanje dela portfelja klijenata KBC Banke. Šta to znači za vas i da li je ovo početak konsolidacije bankarskog sektora? ■ Kako ocenjujete trenutno stanje bankar- - Želimo da povećamo tržišni udeo i poskog sektora u Srbiji i uslove za poslova- jačamo naše prisustvo na tržištu. U Srbiji nje banaka u našoj zemlji? smo prisutni već 36 godina, razvijali smo - Bankarski sektor u Srbiji, čini se, nikada se isključivo organskim rastom, postali nije prolazio kroz težu situaciju, ali je i da- smo jedna od vodećih banaka i sada su se lje stabilan i visoko likvidan. Činjenica je stvorili uslovi za eksterni razvoj. Ovaj poda banke čuvaju visoku likvidnost i nizak tez ilustruje strateško opredeljenje Societe devizni rizik, zbog visokog kreditnog rizi- Generale Srbija, da nastavi da razvija svoje ka prvenstveno u realnom sektoru. Jedan poslovne aktivnosti, ponudi nove proizvode i usluge svojim klijenod velikih izazova u bankarskom sektoru ostaju tima i da podrži razvoj Bankarski sektor je nenaplativi krediti, a ne privrede u državi. Ova uprkos krizi i dalje ohrabruje mogućnost transakcija je pravi počevisoko kapitalizovan i tak procesa neophodne da će njihovo učešće i konsolidacije bankarskog dalje rasti, ako ne bude stabilan sektora, ne samo zbog značajnih poboljšanja u privredi. Država je najveći dužnik u svim ekonomskih trendova, već zbog činjenice sektorima, pa bi njeno izmirenje obaveza da je tržište Srbije jedno od najfragmentiu skladu sa Uredbom o rokovima u koji- sanijih u regionu. U prilog tome govori i ma mora da isplaćuje svoje poverioce, u podatak da recimo samo prvih pet banaka velikoj meri “upumpalo” novac na tržište u zemlji, među kojima je i Societe Generale i dovelo do cikličnog izmirenja obaveza Srbija, učestvuje u ukupnoj aktivi sektora u kraćem vremenskom periodu. To bi pr- sa više od 45 odsto, a prvih deset sa gotovo vobitno dovelo do povećanja likvidnosti 70 odsto. Koncentracija bankarskog sektora i solventnosti velikog broja preduzeća, je nužna, jer vodi ka ukupnoj finansijskoj smanjenja nenaplativih kredita, a u kraj- stabilnosti, racionalnijem ponašanju u donjoj liniji uticalo bi i na stabilnost banaka nošenju investicionih odluka i većoj efektivnosti monetarne politike. ■ i celog sektora.

intervju Frederik Kuen, predsednik Izvršnog odbora Societe Generale Srbija

Etički, uz vrhunski kvalitet Na Srbiji je da stvori što bolje uslove za dolazak stranih investitora, smanji administraciju i učini sve da ubrza put ka EU

Francuske investicije u Srbiji, pri- kompanija, koje zapošljavaju oko 11.000 sutne su u raznim sektorima, ali najviše u radnika. Prema podacima Nacionalne bansektoru usluga, gde prednjači bankarstvo. ke Francuske, investicije u Srbiji, od 2000. Francuske banke danas čine značajan deo godine, iznosile su 892 miliona evra. Nesrpskog bankarskog sistema. Koliko bi to davna poseta vodećih kompanija iz Francumoglo da poveća interesovanje francuskih ske govori u prilog tome da će se investicije nastaviti. Koliko su zaininvestitora za Srbiju razgovaramo sa Frederikom teresovani za ulaganja, Uskoro Societe Kuenom, predsednikom možda najbolje govore Generale Srbija na Izvršnog odbora Societe sektori kojima pripadatržište izlazi sa jednom ju: energetika, železnički Generale banke u Srbiji. od najkvalitetnijih transport, građevinarstvo „Kao Francuz, ponosan sam na činjenicu da i infrastruktura, ali i teleE-banking usluga komunikacije, izgradnja moja zemlja predstavlja jednog od ozbiljnijih ulagača u Srbiju. Či- puteva. Na Srbiji je da stvori što bolje uslove njenica je da je robna razmena dve zemlje za dolazak stranih investitora, smanji admiu 2012. iznosila oko 800 miliona dolara i nistraciju i učini sve da ubrza put ka EU.“ da ima potencijala za značajan rast u tom smislu. Da podsetim, velike francuske kom- ■ Balkanski fond za lokalne inicijative panije bile su među prvim investitorima u dva puta za redom nagradio je Virtus naSrbiji, „Lafarž“, „Mišlen“, „Le Belier“, „Bon- gradom Societe Generale banku. Kako ste gren mlekoprodukt“, Societe Generale ban- postigli ovaj uspeh? ka, a u Srbiji sada posluje oko 80 francuskih - Strategija korporativne društvene odgo-

Business Dialogue 13. jul 2013.

vornosti Societe Generale Srbija zasnovana je na društvenoj i profesionalnoj integraciji kroz edukaciju, a upotpunjena je identifikacijom partnera sa kojima možemo da razvijamo i održimo dugoročnu saradnju. Jednu Virtus nagradu dobili smo za dugoročno partnerstvo sa neprofitnim sektorom (Junior Achievement – Dostignuća mladih, za podršku dodatnoj edukaciji srednjoškolaca kroz obuku i preduzetnički know-how, Mali Veliki Ljudi – za podršku u stvaranju boljih uslova života za decu sa posebnim potrebama i konačno sa Bankom hrane, koju pomažemo i sa kojojm radimo od njihovog osnivanja u Srbiji 2006.godine). Drugu nagradu dobili smo za korporativno volontiranje. U Societe Generale Srbija imamo klub volontera koji čini oko 40 naših zaposlenih. Posebno sam ponosan na to, jer taj klub zapravo reflektuje pravu atmosferu

Očekivanja

koja vlada u Societe Generale banci – a to su svest i rešenost zaposlenih da svoje slobodno vreme posvete inicijativama i projektima korporativne društvene odgovornosti. ■ Kakvi su planovi, kada je reč o novim bankarskim proizvodima i uslugama za naredni period? - Naša matica odavno napravila dobru procenu da filijala u Srbiji ima kapacitet za stalni rast. Mogu slobodno da kažem da imamo veoma ambiciozne planove za naredni period. Kao i do sada, fokusiraćemo se na strategiju koja je usmerena na dalji rast privrede i dugoročnu podršku klijentima, uz osluškivanje njihovih specifičnih potreba i stalne inovacije proizvoda. Uskoro Societe Generale Srbija na tržište izlazi sa jednom od najkvalitetnijih E-banking usluga kako bi klijentima pružila tehnološki neuporedivo napredniju uslugu nego do sada i kroz ovaj kanal usluge. ■

■ Societe Generale Srbija je preuzeo deo portfelja klijenata KBC banke. Šta oni mogu da očekuju i na koje načine Societe Generale uspeva da održi visok nivo kvaliteta usluga? - Akvizicija klijenata KBC banke je u toku, a tu priliku Societe Generale Srbija koristi da ubrza rast na srpskom tržištu. O tome da u potencijal finansijskog sektora u Srbiji duboko verujemo, verovatno dovoljno govori činjenica da ovde poslujemo 36 godina. Želim da istaknem da za klijente KBC banke ova transakcija predstavlja kontinuitet u korišćenju svih proizvoda i usluga jer Societe Generale Srbija ima sve potrebne resurse, kao i rasprostranjenu mrežu ekspozitura. Mi poslujemo u skladu sa poslovnom politikom matice – Societe Generale grupe, što našim klijentima garantuje transparentno i etičko poslovanje, uz vrhunski kvalitet usluga. Od svog osnivanja do danas, razvijala se isključivo organskim rastom i ipak uspela da se pozicionira među pet najvažnijih banaka na tržištu.

Tarkett

Partner za integrisana rešenja za podove U 2012. godini Tarkett je u prodaji podnih obloga od vinila i veštačke trave zauzeo prvo mesto u svetu. U Evropi i bivšim sovjetskim zemljama je na prvom mestu u prodaji parketa, a u Severnoj Americi zauzima lidersku poziciju u prodaji pratećeg asortimana i trkačkih staza

Sa godišnjim obrtom od 2,3 milijarde evra u 2012. godini i 130 godina iskustva u oblasti podnih obloga, Tarkett je svetski lider u inovativnim i održivim rešenjima za podove i sportske terene. Oko 10.700 zaposlenih na 38 proizvodnih lokacija uslužuju Tarkett-ove klijente u više od 100 zemalja. Kompanija dnevno proda oko 1.3 miliona kvadratnih metara podnih obloga klijentima širom sveta. U 2012. godini Tarkett je u prodaji podnih obloga od vinila i veštačke trave zauzeo prvo mesto u svetu. U Evropi i bivšim sovjetskim zemljama je na prvom mestu u prodaji parketa, a u Severnoj Americi zauzima lidersku poziciju u prodaji pratećeg asortimana i trkačkih staza. Pri tome, kompanija ostvaruje uravnoteženu prodaju u svim delovima sveta u kojim je prisutna. Tarkett je poznat po visokoj stručnosti u pružanju rešenja za podove na različitim

tržišnim segmentima, od domaćinstava, preko obrazovanja, zdravstva, kancelarija, maloprodajnih objekata i ugostiteljstva, do sportskih terena i odlikuje se jedinstvenim proizvodnim asortimanom koji uključuje vinil, linoleum, parket, laminat, tepihe, gumene podove, veštačku travu i trkačke staze. Tarkett je u Srbiji prisutan od 2002. godine, kada je izvršeno zajedničko ulaganje sa renomiranom domaćom kompanijom Sintelon. Oko 1250 zaposlenih u četiri fabrike u Bačkoj Palanci, veleprodaji i lancu od 37 maloprodajnih objekata širom Srbije, čine deo stručnog internacionalnog tima kompanije. Tarkett je jedan od najvećih izvoznika u Srbiji i najveći deo proizvodnje, preko 90 odsto, upravo je i namenjen izvozu. Izvozna tržišta na kojim se plasiraju proizvodi iz Srbije su Rusija, Ukrajina, Kazahstan, Belorusija, Rumunija, Bugarska i zemlje bivše Jugoslavije.

Poslovanje i proizvodni procesi u Tar- ne važnosti za Tarkett i u svom pristupu kettovim kompanijama odvijaju se prema kompanija kombinuje tri dimenzije – odgonajvišim standardima i bezbednost i zdrav- vornost prema životnoj sredini, društvenu lje na radu su strateški prioritet kompanije. odgovornost i korporativno upravljanje. Fabrike u Bačkoj Palanci su sertifikovane Tarkett u Srbiji iz godine u godinu ostvaruje prema standardima ISO 9001, ISO 14001 i uštede u potrošnji energije i vode, a preko OHSAS 18001. Od 2010. godine u fabrika- 50 odsto energije koju kompanija potroši, ma u Srbiji se primenjuje WCM (World Cla- dolazi iz biomase. Tarkett mnogo ulaže u ss Manufacturing) metodologija. razvoj talenata svojih zaposlenih i kontinuKreativnost, proces inovacija i bliskost irano radi na pronalaženju i angažovanju mladih stručnjaka. Komsa tržištem spadaju u panija je razvila program ključne pokretače TarKompanija dnevno kettovog poslovanja. U The Ultimate Career Tarkettu širom sveta 120 proda oko 1.3 miliona Experience, u okviru kojeg se angažuju najtalenljudi je zaposleno na pom2 podnih obloga slovima istraživanja i ratovaniji mladi stručnjaci klijentima širom sveta zainteresovani da prva zvoja u međunarodnom centru za istraživanje i poslovna iskustva steknu inovacije i 24 regionalna centra sa aplika- u Tarkettu. Takođe, u Tarkett Akademiji, tivnim laboratorijama u 11 zemalja, među kompanija vrši edukaciju eksternih instakojima je i Srbija. Kompanija raspolaže sa latera podnih obloga, kako bi klijenti imali 145 patenata i postoji 9 ključnih tehnologija istinski jedinstven doživljaj podnih obloga, koji podrazumeva i stručno instalirana rešekojim upravlja Tarkett-ova stručna mreža. Korporativna održivost je od izuzet- nja za njihove prostorije. ■

Business Dialogue 13. jul 2013.

Francuske investicije u Srbiji

Lider u sektoru usluga Najizraženije prisustvo francuskog kapitala je u sektoru usluga, naročito bankarstvu. Prema podacima Narodne banke Srbije o prilivu neto stranih direktnih investicija u periodu od 2005. do 2010. godine, Francuska se nalazila na 12. mestu sa neto ulaganjima u iznosu od 253,4 miliona dolara Prema podacima NBS o prilivu neto stranih direktnih investicija u novcu u periodu od 2005. do 2010. godine, Francuska se nalazila na 12. mestu sa neto ulaganjima u novcu u iznosu od 253,4 miliona dolara. Pošto ovaj iznos ne sadrži podatak o materijalnim ulaganjima (u robi i opremi), sledi zaključak da su ulaganja iz Francuske znatno veća. Francuska je, inače, jedan od najznačajnijih investitora u Srbiji i njeni privredni subjekti su uložili u sva tri sektora privrede Srbije: poljoprivredu, industriju i usluge. Ipak, najizraženije prisustvo francuskog kapitala je registrovano u sektoru usluga, naročito bankarstvu. Lider među inostranim investitorima u bankarski sektor Srbije

je Societe Generale, koja je prvu ekspozituru otvorila još davne 1977. godine. Credit Agricole je još jedna francuska banka koja posluje u Srbiji, ranije pod imenom Meridijan banka, a od 2009. nosi ime koje je uključuje u mrežu od preko 70 zemalja sveta. Tu je i Findomestic Banka a.d. Beograd, koja u Srbiji posluje od početka 2006. godine i deo je BNP Pariba grupe. U sektoru usluga, francuske firme su prisutne i u trgovini: Mesje Brikolaž , (Mr. Bricolage) i Interex, deo francuskog prehrambenog lanca Interemarche. U industrijski sektor Srbije, između ostalih, investirali su i: Lafarge, Michelin, Tarkett, Le Belier Livnica Kikinda doo, Lohr , itd.

za automobile i kamione, i to za spoljnu karoseriju (sve osim branika), za unutrašnju karoseriju (sve osim komandne table) i za motore (sistem za vazduh, poklopac motora itd.). fabrika će u momentu započinjanja proizvodnje imati najmanje 120 zaposlenih. Uz ukupnu investiciju od 10.098.000 eura očekuje se godišnji promet od oko 18 miliona eura, a rok za završetak investicije je decembar 2014. godine. U 80 francuskih kompanija koje posluju u Srbiji zaposleno je 10.000 radniU sektoru poljoprivrede prisutni su: ka. Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić Bongrain, najveći evropski prerađivač mle- istakao je krajem juna, u razgovoru sa ka, francuska kompanija Compagnie Inter- članovima delegacije Pokreta preduzeća nationale de Malteries (grupa Soufflet) koja Francuske (MEDEF) da se Srbija zalaže je kupila sladaru Maltineks iz Bačke Palanke, za unapređivanje ekonomske saradnje Lactalis, proizvođač mlečsa Francuskom i da u nih proizvoda, itd. našoj zemlji postoje doU 80 francuskih bri uslovi za investicije U Zrenjaninu je 3. kompanija koje posluju kompanija iz Francuske. aprila 2012. godine otvou Srbiji zaposleno je rena fabrika francuskog Predstavnici francuskih proizvodjaca delova za kompanija su izrazili 10.000 radnika automobile Mecaplast, interesovanje za ulagaFiatovog dobavljaca. Mecaplast Group je nja u energetskom sektoru, izgradnji injedna od vodećih kompanija u Evropi u frastrukture, zaštiti životne sredine, kao sektoru opreme za automobilsku industri- i poljoprivredi, automobilskoj industriji i ju i kompanija je specijalizovana za dizajn industriji metala, saopšteno je iz kabineta i proizvodnju plastičnih delova i celina predsednika srpske Vlade. ■

Ekonomija Francuske

je iznad 9 odsto na godišnjem nivou. Niži rast BDP od očekivanog, kao i povećana nezaposlenost uticali sun a ukupne francuske javne finansije. Budžetski deficit je naglo porastao sa 3,4 odsto BDP-a u 2008 na 7,5 odsto BDP-a u 2009. U 2012. došlo je do smanjenja deficit na 4,5 odsto, ali je javni dug u istom periodu povećan sa 68 odsto BDP-a na 89 odsto. Tokom vlade predsednika Sarkozija, sprovedene su određene mera štednje kako bi budžetski deficit do 2013. pao ispod dogovorenog maksimuma i tako usaglasilo sa

Važan stub EU stabilnosti Francuska ekonomija je raznovrsna i pokriva gotovo sve privredne sektore. U prethodnim godinama, Vlada je delimično ili potpuno privatizovala mnoge velike kompanije, uključujući i Air France, France Telecom, Reno... Francuska ekonomija se sastoji od razvijenog privatnog preduzetništva i znatnog, ali opadajućeg, državnog vlasništva. Velike površine obradive zemlje, kao i primena najnovije tehnologije i državne subvencije, učinile su Francusku vodećom poljoprivrednom silom Zapadne Evrope. Vlada i dalje vrši znatan uticaj na ključne segmente infrastrukture. Ima većinsko vlasništvo u železničkim, energetskim, vazduhoplovnim i telekomunikacionim kompanijama. Od početka devedesetih prošlog veka, država postepeno prodaje svoje udele u France Telecomu, avio-kompaniji Air France i osiguravajućim, bankarskim i vojnim sektorima. Medjutim, vlasništvo Vlada u ovim sektorima i dalje je veoma prisutno.

Stanovništvo

Francuska je ratifikovala sporazum o fiskalnoj stabilnosti EU u oktobru 2012, a vlada predsednika Olanda ostala je posvećena ispunjenju planiranog budžetskog deficita od 3 odsto BDP tokom 2013. Sa najmanje 79 miliona stranih turista godišnje, Francuska je najposećenija turistička destinacija u svetu i treća po prihodima od turozma. Francuske se zalaže za kapitalizam u kome vlada društvena jednakost, koja se ostvaruje kroz zakonodavstvo, poresku politiku, socijalnu potrošnju, kao i smanjenje davanja za zdravstvenu zaštitu, socijalna davanja i standard gradjana. Realni BDP je u 2009. bio 2.6 odsto, da bi se donekle oporavio u 2010 i 2011, pre nego što je ponovo stagnirao u 2012. Stopa nezaposlenosti porasla sa 7,4 odsto u 2008. I od tada

Tri četvrtine stanovništva Francuske žive u gradovima. Velika većina stanovnika su Francuzi. Domorodačke manjine su Flamanci na krajnjem severu, Bretonci u Bretanji, Baskijci na jugozapadu, Katalonci na istočnim Pirenejima, Alzašani u Alzasu i Korzikanci na Korzici. Ne znaju se tačni podaci o manjinama, jer je pojam “etnička manjina” gotovo nepoznat u Francuskoj. Naime, još od Francuske revolucije država primjenjuje “zakon tla” (droit du sol), koji kaže da su prebivalište i etnički identitet nerazdvojni, tj. onaj ko živi u Francuskoj automatski je Francuz.

"UNI GLOBAL" d.o.o. Društvo za promet i usluge Topličin venac br.3/III 11000 Beograd

Business Dialogue 13. jul 2013.

UREDNIK: Jovana Gligorijević j.gligorijevic@aim.rs ART DIREkTOR: Ilija Petrović i.petrovic@aim.rs FOTO: Zoran Petrović Menadžer izdanja: Tanja Banković t.bankovic@aim.rs Projekt MenadžerI: Biljana Dević b.devic@aim.rs

Tel/Fax: 011/2620-053 email: office@uniglobal.rs

dogovorenim maksimumom u evrozoni od 3%. Predložene mere su takođe imale za cilj da potvrde francusku posvećenost fiskalnoj disciplini u Evropske Unije u vreme intenzivnih mera EU za izlazak iz ekonomske krize i smanjenje gubitaka. Novi predsednik Francuske, socijalista Fransoa Oland, koji je pobedio na predsedničkim izborima maja 2012 uveo je i nove mere u francusku ekonomiju. Oland se zalaže za stimulativnu ekonomsku politiku, povećanje poreza na korporativne i lične zarade, kao i insistiranje na obrazovnom sistemu, uz planirano zapošljavanjem 60,000 nastavnika i profesora tokom svog petogodišnjeg mandata. Francuska je ratifikovala Sporazum o fiskalnoj stabilnosti EU u oktobru 2012, a vlada predsednika Olanda ostala je posvećena ispunjenju planiranog budžetskog deficita od 3 odsto BDP tokom 2013., mada su realna očekivanja da će privredni rast ove godine biti manji od projektovanog i iznosiće oko 0,8 odsto. ■

Svetlana Okanović s.okanovic@aim.rs Sandra Bandović s.bandovic@aim.rs Irena Lalić i.lalic@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: Ruža Ristanović r.ristanovic@aim.rs FINANSIJSKI direktor: Ana Besedić a.besedic@aim.rs štampa: Danas

Business Dialogue Br. 21 „Francusko-srpska ekonomska saradnja” Izdavač: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: cordeditorial@cma.rs

www.cordmagazine.com

intervju Fransoa Alan, Sade-Veolia Wst

Sve za vodu U Srbiji danas ima mnogo zagađenih regija koje treba tretirati u bliskoj budućnosti, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda su ili zastarela ili uopšte ne postoje ■ Kakvi su bili rezultati poslovanja ove dve kompanije pre spajanja i šta je bio reon delovanja jedne, a šta druge? - Na teritoriji Srbije postigli smo pozitivne rezultate i dinamičan start. Uspešno smo završili mnogobrojne projekte, počev od remedijacije tla, betonskih radova i tretmana procesne vode u fabrici FIAT, preko izgradnje gasovoda visokog pritiska gde nam je klijent bio JP Srbijagas , pa sve do postrojenja za pripremu procesne vode u fabrici US Steel i tretmane otpadnih voda.

Sade i Veolia Water Solutions & Technologies do sada su u Srbiji poslovale kao dve odvojene firme. Obe firme su deo Veolia Environnement grupacije, multinacionalne kompanije koja posluje u 48 zemalja širom sveta i sa radnom snagom od preko 300.000 ljudi. Sade je specijalizovana za dizajn, izgradnju, rekonstrukciju i održavanje linijske infrastrukture: ■ Na koji način su se sudistribucija pijaće vode, Na teritoriji Srbije sreli ciljevi i očekivanja kanalizacija, telekomupostigli smo pozitivne nikacije, gas i električna ove dve kompanije, pa rezultate i dinamičan je to rezultovalo spajaenergija itd. Veolia WST start njem? nastupa u domenu komunalnih i industrijskih - Obe kompanije komvoda (proizvodnja pitke vode i tretman ot- pletno pripadaju delu grupacije Veolia padnih voda, proizvodnja procesne vode) Environnement koja se bavi vodama. U kao i kreiranje rešenja za probleme prou- mnogim zemljama širom sveta obe kompazrokovane zagađenim vodama - uklanjanje nije koegzisitraju na tržištu, svaka sa svojim neprijatnih mirisa, sanacija tla, itd. kancelarijama i odeljenjima za projektova-

nje i izvođenje. Što se tiče ovog regiona, ta- ■ Koji su najvažniji poslovi na kojima trekva situacija je na primer, postojala u Srbiji, nutno radite? Rumuniji i Mađarskoj. S jedne strane opseg - Trenutno naše kompanije zajedno rade na usluga i rešenja koja nude obe kompanije rehabilitaciji Štrand postrojenja za prečišćase međusobno dopunjuju i pokrivaju prak- vanje vode u Novom Sadu i regionalnom tično svu problematiku vezanu za zaštitu postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda životne sredine i infrastrukturu. S druge, Vrbasa i Kule, znači u oblasti prečišćavanja partneri i klijenti ili oni vode. Takođe smo aktivni koji odlučuju su često isti na jos nekim projektima Opseg usluga i za obe kompanije. Stoga kao što je izgradnja 3.5 rešenja koja nude se radi o logičnom toku km dugačkog kolektora za obe kompanije se razvoja kada smo na niotpadnu vodu u Novom vou grupacije odlučili da međusobno dopunjuju Sadu, i na projektu remedispojimo kompetencije u i pokrivaju praktično jacije u fabrici Tigar, Pirot. istoj organizaciji, od zesvu problematiku ■ Kakvi su potencijali trmlje do zemlje. vezanu za zaštitu žišta Srbije za ono čime ■ Kako je izgledao prose vi bavite? životne sredine i ces spajanja, njegov tok, - Potencijali su veoma veinfrastrukturu liki obzirom da su problei koji je benefit proizašao iz njega za obe kommi povezani sa životnom panije? sredinom ogromni. U Srbiji danas ima - Proces spajanja je bio lak i jednostavan. mnogo zagađenih regija koje treba tretirati Dve strukture su bile mlade i male po ve- u bliskoj budućnosti, postrojenja za prečiličini u Srbiji, a saradnici obe kompanije su šćavanje otpadnih voda su ili zastarela ili već imali ekstenzivne kontakte i saradnju. uopšte ne postoje, potrebno je takodje izSpojili smo dva tima u iste kancelarije, graditi pripadajuću infrastrukturu, mnoge sproveli smo novu organizaciju kako bi regije nemaju postrojenja za upravljanje izvukli jos više koristi od komplementar- otpadom. Organi vlasti će morati ovo da nosti i kompetencija oba tima. uzmu u obzir na svom putu ka ulasku u EU, a EU će morati da pruži svoju pomoć u smislu finansiranja poboljšanja situacije. ■

planovi

■ Kakvi su planovi za buduće projekte? - Da održavamo našu dinamiku rada u smislu prepoznavanja potreba Srbije, i nastavimo sa izgradnjom naših odnosa sa partnerima, odnosno privatnim investitorima i javnim organima vlasti kako bi mogli da nudimo stalno bolja rešenja za njihove probleme.

Business Dialogue 13. jul 2013.

intervju Žan-Mark Toma, generalni direktor CFND

Plovidba ka uspehu

intervju Daniel Serafimovski, regionalni menadžer za Zapadni Balkan – Louis Berger

U Srbiji smo naišli na izuzetno kvalifikovane ljude koji govore strane jezike i koji imaju izvanredne kapacitete integracije u našu kulturu poslovanja

CFNR, Francuska kompanija za plovidbu Rajnom, filijala grupe ATIC Services je jedan od lidera u domenu rečne logistike na Rajni, a od pre 3 godine prisutna je i na Dunavu. Profesionalni je operater rečnih luka u Zapadnoj Evropi u ARA regionu, kao i prevoznik robe na Rajni i njenim pritokama. „CFNR je kompanija sa dugom poslovnom tradicijom, osnovana pre skoro 100 godina, a u Srbiji posluje od 2010. godine pod imenom CFND (Francuska kompanija za plovidbu Dunavom)“ kaže gospodin Žan-Mark Toma, generalni direktor kompanije CFND.

CFND je danas ozbiljna kompanija sa 45 zaposlenih koja na Dunavu pruža sve usluge koje pruža i njena matična kompanija CFNR a to su: - organizovanje prevoza robe i brodarskih aktivnosti na Dunavu - pretovar robe u međunarodnom pristaništu kompanije Lafarge BFC u Beočinu - prevoz sopstvenom flotom sastavljenom od 3 potiskivača i 10 potisnica ukupnog kapaciteta od 15 000 t Naravno, koristili smo kao oslonac i pozitivna iskustva francuskih preduzeća koja su u Srbiju stigla pre nas, a naročito smo u kompaniji Lafarge prepoznali pouzdanog i kvalitetnog partnera i uz njihovu podršku uspeli da krenemo sa prvim aktvnostima na Dunavu u njihovom pristaništu u Beočinu.

■ Iz kog razloga ste izabrali Srbiju za implementaciju vaših aktivnosti? - Dolazak na Dunav je logičan sled za kompaniju koja se bavi rečnom logistikom, jer je to druga ■ Koji su Vaši dalji poslovni planovi u Srbiji? evropska reka i po dužini Prvi strateški cilj osnivai po protoku robe. CFNR ča i akcionara CFND-a je prepoznao Srbiju kao smo ostvarili – da predobru polaznu stratešku tačku za dalji razvoj nesemo na Dunav naše aktivnosti na Dunavu višedecenijsko iskustvo, kako zbog njenog izuzetekspertizu i kvalitet no dobrog geografskog usluga. CFNR nastavlja Dolazak na Dunav položajam tako i zbog jada aktivno traži nove kih kulturnih i istorijskih mogućnosti za razvoj, je logičan sled za veza koje postoje između kompaniju koja se bavi partnerstva, kao i logističke i lučke projekte Francuske i Srbije. Srbija rečnom logistikom kako u Srbiji, tako i u poseduje najdužu mrežu regionu. ATIC Services plovnih puteva od svih zemalja na donjem toku Dunava, a neke grupa čiji je CFNR deo, je operater u više od srpske rečne luke su istovremeno i morske 10 evropskih morskih i rečnih luka u sedam jer su dostupne za morsko-rečne brodove evropskih država i to iskustvo želimo da koji dolaze iz Crnog mora. Takođe u Srbiji podelimo i primenimo i na Dunavu. smo naišli na izuzetno kvalifikovane ljude koji govore strane jezike i koji imaju izvan- ■ Koliko je za vaše poslovanje važno da se redne kapacitete integracije u našu kulturu Srbija ekonomski razvija? poslovanja. Verujemo u ekonomski potencijal Srbije, koji leži kako u razvoju industrije tako i ■ Koje sve usluge pružate u Srbiji i kakva u poljoprivredi. Ekonomski razvoj mora su vaša prva iskustva? da bude propraćen i razvojem adekvatne - Kao i svaki početak ni naš nije bio lak, bili moderne logističke infrastrukture i kvalismo učesnici ili zainteresovani za učešće u tetnim uslugama, za šta postoje velike monekoliko privatizacija u Srbiji koje nisu bile gućnosti u Srbiji i tu vidimo i naše mesto. dovedene do kraja, ali uprkos tome, mi ni- Takođe verujemo u evropsku budućnost smo odustali od poslovanja u Srbiji. Srbije jer ona jeste deo Evrope i po kulturi i po geografskom položaju. ■

ASTRAKAN

Astrakan, najsavremeniji brod za rečnu plovidbu na Rajni, ovih dana će zaploviti i srpskim delom Dunava. Preko reke Mozel u Francuskoj, zatim Rajne, Majne i konačno Dunava, CFNR-ov brod Astrakan prevozi 270 cevi velikog dijametra za Saint-Gobain do Novog Sada. Samohotka Astrakan, sagrađena 2007. poseduje najmoderniju opremu za rečnu plovidbu, motore od 2 x 1 600 konjskih snaga i ima ukupnu nosivost od 4 400 tona na gazu od 3 metra.

Business Dialogue 13. jul 2013.

Posvećenost i integritet U poslednjih 40 godina, Louis Berger je postala jedna od vodećih konsultantskih firmi u razvoju infrastrukture

strane dr Louisa Bergera u 1953 godini, Berger Group je izraslo u jedno od najuspešnijih preduzeća za konsalting u inženjerstvu u svetu, sa više od 6000 zaposlenih u preko 100 kancelarija širom sveta. Tokom prethodnih 60 godina, Berger Group je uspeo da zadrži vodeću poziciju u svojim glavnim delatnostima među 10 najboljih preduzeća u svetu. O tome svedoče brojne građevine visokog kvaliteta širom sveta u čijoj je izgradnji učestvovala naša kompanija. Naša kompanija je prisutna u Srbiji još od 1970. godine, a 2007. Louis Berger je osnovao predstavništvo za zapadni Balkan u Beogradu, dok 2010. godine osnovan je Louis Berger d.o.o.. Louis Berger samo na projektima u Srbiji zapošljava preko 100 stručnjaka. Louis Berger predstavništvo za zapadni Balkan i Louis Berger d.o.o. su deo Louis Berger-a Francuska, najveće među Holding Berger France kompanijama.

Od samog osnivanja, kompanija Louis Berger pruža usluge konsaltinga, upravlja projektima i realizuje infrastrukturne projekte i razvojne programe, kako u visoko razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. U poslednjih 40 godina, Louis Berger je postala jedna od vodećih konsultantskih firmi u razvoju infrastrukture, urbanom planiranju, održivom socijalnom, ekonomskom i institucionalnom razvoju. „Naši stručnjaci različitih profila pripremaju studije izvodljivosti, projektuju, vrše nadzor izvođenja radova i pružaju tehničku podršku privatnim i javnim preduzećima koja obavljaju funkciju rukovodioca projekta, te su naši klijenti najčešće vladine agencije, resorna ■ Ko su najvažniji klijenti i na kojim proministarstva, javne institucije, lokalne upra- jektima radite u Srbiji? ve i mnogi drugi u domenu transportne - Neki od naših najznačajnijih projekata infrastrukture“, kaže Daniel Serafimovski, u Srbiji su: Koridori Srbije, Svetska Banka regionalni menadzer i Delegacija Evropske Louis Bergera za Za- Posvećenost potrebama Unije angažovali su padni Balkan. Louis Berger da vrši usnaših klijenata na luge nadzora na izgradkvalitetan i odgovoran nji Koridora 10. Žele■ Koji su osnovni prinnačin jedan je od naših znice Srbije i Delegacija cipi po kojima obavljate svoju primarnu Evropske Unije angažoglavnih principa rada vali su Louis Berger da delatnost? - Posvećenost potrebama naših klijenata i izradi projektnu dokumentaciju za moderostvarivanju zajedničkih ciljeva na krajnje nizaciju železničke pruge Novi Sad-Subotikvalitetan i odgovoran način jedan je od na- ca-mađarska granica. Most Zemun – Borča ših glavnih principa rada i poslovanja. Pri- gde naša kompanija vrši usluge stručnog tom su naši načini upravljanja projektima i nadzora nad izvođenjem radova u ime Vlavrhunska inovativna rešenja koja primenju- de Republike Srbije i Ministarstva finansija jemo, uz visoke etičke standarde, doprinela kao investitora i Direkcije za građevinsko daljem razvoju mnogih zajednica i uspeš- zemljište i izgradnju Beograda kao korisninoj realizaciji projekata širom sveta. Tome ka projekta. takođe doprinosi visoki nivo integriteta, Most preko reke Save u Beogradu sa sekao i briga o uticaju razvojnih projekata na vernim i južnim pristupnim putevima gde je Louis Berger angažovan kao rukovodilac životnu i socijalnu sredinu u kojoj radimo. projekta i inženjer od strane Grada Beo■ Recite nam nešto više o nastanku kom- grada i Direkcije za građevinsko zemljište panije i radu dr. Louis “Doc” Berger, osni- i izgradnju Beograda. Zajedno sa Framaco vača kompanije. International Inc., Vlada SAD nas je anga- Priča o nastanku Louis Bergera započela žovala da izvedemo poslove projektovanja je sa čovekom posvećenim kvalitetu, odgo- i izgradnje novog objekta za potrebe ambavornosti i profesionalnoj etici. Osnovano od sade Amerike u Beogradu. ■

Sanofi Aventis

intervju Doru Rosca, direktor fabrike Mecaplast Srbija d.o.o.

U službi života

Ubrzan razvoj

Kao vodeća kompanija u zdravstvenoj zaštiti, Sanofi ima misiju da poboljša kvalitet života, zaštitu zdravlja i ispunjenje nade i potencijalnih potreba sedam milijardi ljudi na svetu

Fabrika je zvanično počela sa radom u leto 2012. godine kada je Fiat počeo da proizvodi 500L u svojoj fabrici u Kragujevcu i od tog momenta počinje povećanje i naše proizvodnje

Kao Francuska kompanija Sanofi ima više od jednog veka iskustva u farmaceutskoj industriji, a nastala je spajanjem Sanofi - Sinthelaba i Aventisa 2004. godine. Ove dve kompanije predstavljaju glavno nasleđe Sanofi Grupe koja se stalno širi. 2009. godine, Sanofi je započeo još intenzivniju strategiju akvizicija drugih kompanija u cilju proširenja svog portfolija. Iste godine Sanofiju se priključila velika generička kompanija Zentiva, zatim i Meriel, kompanija posvećena zdravlju životinja a u 2011.godini Genzyme, kompanija koja je fokusirana na terapiju retkih bolesti I proizvodnju biosimilarnih molekula. U okviru Sanofi Grupe nalazi se Sanofi Paster, lider u industriji proizvodnje vakcina. Sanofi je četvrta po veličini farmaceutska grupacija u svetu i treća u Evropi

i potencijalnih potreba sedam milijardi ljudi na svetu. Cilj kompanije je da unapredi pristup zdravlju i terapiji pacijenata i da inovacijama omogući nova terapeutska rešenja za pacijente. Vizija kompanije je svet u kome niko ne pati ili ne umire od bolesti koja se može sprečiti vakcinacijom i, u skladu sa tim, imunizacijom se sačuva više od 3 miliona života godišnje. Sanofi je svetski lider u industriji vakcina u pet oblasti: vakcine za decu, vakcine protiv gripa, buster vakcine za odrasle i adolescente, vakcine protiv meningitisa i vakcine za bolesti putovanja. Veoma važan u okviru Grupacije je i sektor za istraživanje i razvoj, koji igra ključ-

(izvor: IMS prodaja 2012), nu ulogu u strategiji Sanofi porfolijo je prisutna u oko 100 zemapodeljen na tri glavne kompanije. Ima više od lja sveta na pet kontine17.000 zaposlenih širom terapeutske grupe: nata, sa ukupno 111.974 sveta, od kojih većina lekovi, vakcine i zaposlenih. sa sedištem u Severnoj Sanofi je danas svetveterinarski proizvodi Americi, Evropi i Azijska farmaceutska komsko-Pacifičkom regiona, panija sa fokusom na potrebe pacijenata, sa ciljem da donese inovacije i nove terapijuključena u istraživanje, razvoj, proizvod- ske molekule. Misija i obaveza ovog sektora nju i marketing farmaceutskih proizvoda. je da odgovori na stvarne potrebe pacijenata Primarna delatnost je proizvodnja viso- i da im pruži inovativna i prilagođena terakokvalitetnih, bezbednih, efikasnih i inova- peutska rešenja u cilju prevencije i lečenja tivnih farmaceutskih proizvoda primenom bolesti, kao i poboljšanja i produžetka njihonajsavremenijih tehnologija. Sanofi porfo- vog života. Fokus je na razvoju i istraživanju lijo je podeljen na tri glavne terapeutske u ključnim terapijskim oblastima: multipla grupe: lekovi, vakcine – Sanofi Paster i ve- skleroza, dijabetes, onkologija, retke bolesti, terinarski proizvodi - Merial Limited, gde kardio-metaboličke bolesti i imunologija. je svetski lider. Kompanija Sanofi je prisutna u Srbiji Kao vodeća kompanija u zdravstvenoj od 1999.godine i danas je jedna od vodećih zaštiti, Sanofi ima misiju da poboljša kvali- inostranih kompanija na domaćem tržištu tet života, zaštitu zdravlja i ispunjenje nade lekova. ■

Mecaplast Grupa jedan je od evropPriča o Mecaplastu Srbija je započela 3. skih lidera u proizvodnji automobilske aprila 2012. godine kada je Mecaplast Grupa opreme. Osnovana 1955, Grupa dizajnira, otvorila svoju prvu fabriku u Srbiji, tačnije razvija i proizvodi delove, integrisane siste- u Zrenjaninu. Otvaranje fabrike u Srbiji, odme i module za vozila i motore. Danas, u 15 nosno Zrenjaninu, koja je predviđena strazemalja sveta, Mecaplast grupa raspolaže tegijom Grupe, je značilo lokalizaciju, a ne sa 23 fabrike, 11 tehničkih antenna, tri ve- preseljenje kapaciteta budući da u ovoj falika tehnička centra i zapošljava 5500 ljudi. brici proizvodimo delove za fabrike u Srbiji Jedan od strateških prioriteta Mecaplasta je i susednim zemljama. Fabrika je zvanično jačanje kompanije u zemljama koje se ubr- počela sa radom u leto 2012. godine kada je zano razvijaju. U 2012. Mecaplast je otvorio Fiat počeo da proizvodi 500L u svojoj fabrifabrike u Srbiji i u Kini, istraživački centar u ci u Kragujevcu i od tog momenta počinje Turskoj, a u toku su pregovori o sklapanju povećanje i naše proizvodnje. Predviđamo partnerstava sa kompanijama u severnoj da će naša prodaja dostići vrednost od 23 Kini i u Sjedinjenim Američkim Državama. miliona evra u 2013.Proizvodna jedinica u Rad Mecaplasta u Srbiji neraskidivo je Zrenjaninu se razvijala veoma brzo i, nakon vezan za Fiat. Štaviše, u Italiji, Mecaplast je samo jedne godine poslovanja, imamo 220 lider u proizvodnji spoljnih delova za auto- zaposlenih. Nastavićemo da rastemo kao mobile, a jedna od njegovi tehničkih antena posledica integracije novih proizvoda i nonalazi se u blizini Torina, Fiatovog sedišta. vih klijenata. Ovog leta počinjemo početi Mecaplast u meksiku proizvodi sve unutraš- serijsku proizvodnju za Suzuki. Plastične nje delove za model Fiat 500, a istu funkci- delove za motore ćemo dostavljati njihovoj ju ima i fabrika u Turskoj. U Srbiji, fabrika fabrici u Mađarskoj. u Zrenjaninu proizvodi delove za model Fiat 330. ■ Koliki su kapaciteti Sposobni smo da Mecaplast danas ima pogona na Lazarevačtri fabrike u centralnoj proizvedemo kompletnu kom drumu? - Kapacitet pogona je EVropi. Pored zrenjaninkonfiguraciju delova ske, tu su još i pogoni u prilagođen potrebama za Fiat, kako bi ova Češkoj i Poljskoj. O radu naših klijenata. Sposobkompanija proizvela ni smo da proizvedemo Mecaplasta u Srbiji govo180.000 automobila ri Doru Rosca, direktor kompletnu konfiguraciju fabrike Mecaplast Srbija delova za Fiat, kako bi godišnje

■ Kada je Mecaplast 2011. godine stigao u Zrenjanin, bilo je jasno da je reč o vrlo značajnoj investiciji. U čemu se ogleda njen značaj? - Ovo je dugoročna investicija koja se zasniva na poslovnom planu koji je osmišljen u integraciji sa našim klijentima i drugim novim proizvodima koje proizvodimo u našoj fabrici u Zrenjaninu. Jedinica za injektiranje nije zanemariva investicija zbog opreme koja se koristi u proizvodnom procesu, a koja je 90% potpuno nova.

kvalitet proizvoda

ova kompanija proizvela 180.000 automobila godišnje, kao i da ispunimo sve proizvodne zahteve koji se tiču delova za Suzuki SX4 za koji počinjemo da radimo ovog leta. ■ Nedavno ste najavili da u planu imate otvaranje novih radnih mesta u Srbiji. Kako teku ti planovi? - Plan za otvaranje radnih mesta se realizuje u skladu sa zahtevima naših klijenata i početak proizvodnje za modele 500 Trekking i Suzuki SX4 će dovesti do otvaranja novih radnih mesta u Mecaplast-u Srbija u trećem kvartalu 2013. godine. ■

■ Šta karakteriše kvalitet vaših proizvoda i koliko je za vaš rad značajno prisustvo Fiata u Srbiji? - Naši proizvodi stvaraju dodatu vrednost za automobil Fiat 500 L, budući da proizvodimo kako spoljne, tako i unutrašnje delove za ovaj automobil koji naglašavaju novi dizajn automobila. Fiat je naš strateški klijent sa kojim takođe sarađujemo u ostalim zemljama i sa kojim zajedno razvijamo delove za njegove automobile.

Business Dialogue 13. jul 2013.

intervju Aleks Milićević, CEO Havas Worldwide Belgrade

U krizi je šansa Havas je peta najveća marketinška mreža i jedna od najnagrađivanijih na svetu

Agencija Havas Worldwide Belgrade, do skoro poznata kao Euro RSCG Belgrade, deo je Havas Worldwide grupe koja posluje u 75 zemalja sveta. O radu ove agencije razgovaramo sa Aleksom Milićevićem, njenim direktorom. ■ Zašto ste došli u Srbiju? - Nakon fakulteta u Americi, tokom jedne posete Srbiji, preko leta, video sam ogromne mogućnosti upravo u dovođenju jedne evropske zemlje do svetskih standarda. Kao preduzetnik,bio sam vlasnik nekoliko kompanija, u advertajzing i medija sektoru. Među njima je i jedna od najkreativnijih agencija u Beogradu – Buzz advertising, koja će kasnije postati EuroRSCG Beograd a sad Havas Worldwide. Veoma smo ponosni na to što od samog početka radimo sa klijentima kao što su Japan Tobacco International i Kraft Foods. Zahvaljujući regionalnim predstavnistvima i ekspertizi, Havas Beograd je postao sedište za klijente u Adriatic regionu. U skladu sa tim, model savremene marketing poslovne filozofije je ostvarivanje komunikacije između proižvođača i potrošača kroz nove medije i pomeranje sa masovnog ka ciljanom marketingu i integrisanoj strategiji.

ambasade i direktor Francuskog instituta u Srbiji

Centar kulture širom otvorenih vrata Francuska i Srbija su dve zemlje sa velikom kulturom i kao takve cene jedna drugu. Kultura je ta koja daje našem odnosu privilegovani karakter

digital usluge. Havas je peta najveća marketinška mreža i jedna od najnagrađivanijih na svetu. Danone, Citigroup, PSA Peugeot Citroen, Kraft Foods, Heineken, McDonald’s, L’Oréal, Reckitt Benckiser, Schering-Plough, Sanofi-Aventis, Axa, Credit Agricole, samo su neki od naših globalnih klijenata. Lokalno, radimo sa poznatim kompanijama kao sto su Telekom Srbija, NIS i Grand Casino. Takođe pružamo usluge u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj.

■ Kako se kriza odražava na poslovanje marketinških agencija? - U trenucima krize ljudi se okreću brendovima koje poznaju i kojima veruju, a pod poverenjem podrazumevaju da će dobiti odgovarajući kvalitet za novac koji su odvojili. Budžeti za marketing se redukuju i kompanije traže jednostavnija, ali efektna rešenja kojima će dopreti do svoje ciljne grupe. Godišnji budžeti su pali za 35 odsto u odnosu na 2008. Da ponovim, ja čvrsto verujem da je u krizi šansa. Tu istu filozofiju primenjujemo i u našem radu. Uspeli smo da porastemo i van naših granica, ■ Čime se bavi vaša zaposlimo ljude i doU trenucima krize ljudi se bijemo nove klijente. agencija? okreću brendovima koje Organski razvoj je - Havas grupa se danas sastoji od dva limitiran, takođe razpoznaju i kojima veruju mišljamo o akvizicioglavna brenda: Havas nim mogućnostima. Media, koji uključuje sve globalne medijske Za svoje klijente koristimo isti moto, kao agencije i Havas Creative, koji uključuje Havas Worldwide mrežu i Arnold Worldwide i proaktivne strategije koje prilagođavamo, mikro mrežu. Agencija je počela sa radom u bolje iskorišćenje novca, advertajzing sa Srbiji pre 10 godina kao lokalna, a 2010. do- više optimizma. Zahvaljujući tehnologijabila je worldwide licencu. “Mi smo agencija ma, u mogućnosti smo da ciljamo više za za integrisane marketinške komunikacije sa manje. Sa BTL aktivnostima utičemo na potimom od 25 profesionalaca, Havas Beograd ruku koju plasira brend. Svest o brendu, kao pruža sve vrste marketinških usluga kao što i prodaja, verujem da su ključni za klijente. su: razvijanje brenda, pozicioniranje, stra- Mi smo tu da klijentima ponudimo bolja, tegije i kupovinu medijskog prostora, PR i efikasnija, pristupačnija rešenja, kako bismo svi zajedno prevazišli teška vremena. ■

saradnja

■ Kakva je saradnja francuskih firmi koje posluju u Srbiji? - Kao član Francuske privredne komore možemo da potvrdimo da je to mlada komora koja se brzo i uspešno razvija. Broj članova se stalno povećava, a zajednički mesečni sastanci su vrlo produktivni i korisni za sve francuske firme koje posluju na srpskom tržištu. Podrška i saradnja je u ovim nezgodnim vremenima jako važna, pa članovi komore postaju i srpske firme koje žele da razvijaju svoje poslovanje van okvira naše zemlje. Nadamo se jos većoj podršci francuske vlade ubuduće, a i još većem pisustvu francuskih preduzeća na srpskom tržištu.

Business Dialogue 13. jul 2013.

intervju Žan-Lik Goester, savetnik za kulturu Francuske

Francuski institut u Srbiji deo je jedne široke mreže instituta širom sveta. U okviru državne politike i njenih orijentacija, Francuski institut deluje u pravcu glavnih ciljeva spoljne politike Francuske. Ima za cilj da doprinese promociji Francuske u inostranstvu, da promoviše kulturnu i jezičku raznolikost zahvaljujući intenzivnom dijalogu sa stranim kulturama, ali uz osluškivanje drugih i u saradnji sa njima. “Francuski institut u Srbiji kao i 130 ustanova naše mreže u svetu, pokušava da bude izlog savremenog stvaralaštva, trudi se da osnaži ulogu francuskog jezika u školskom i akademskom svetu. Promoviše studije u Francuskoj tako što usmerava ka Francuskoj srpske studente i istraživače negujući politiku stipendija i podrške zajedničkim naučnim projektima. Trudi se da podrži razmenu mišljenja o velikim problemima sa kojima se suočavaju naša društva”, kaže Žan-Lik Goester (Jean-Luc Goester), savetnik za kulturu Francuske ambasade i direktor Francuskog instituta u Srbiji. ■ Na koje se sve načine građani mogu u okviru Francuskog instituta upoznati sa

savremenim francuskim stvaralaštvom? - Institut je veoma vidljiv, u centru je Beograda. Svi znaju za njega. Dovoljno je gurnuti vrata, ući i postaviti nam pitanje. Institut je otvoreno mesto gde se ljudi susreću prilikom izložbi, debata, predavanja, čitanja... Možete da uđete kod nas i prelistate štampu, pogledate francuske sajtove o kulturi. Možete i da pogledate naš sajt www.institutfrancais.rs ili da se družite sa nama preko naše Facebook stranice. ■ Tokom šest decenija rada u Srbiji, kroz kakvu je evoluciju prošao institut? - Tokom 60 godina, naša kuća se mnogo razvijala. 2003. je bila godina velikih promena: otvaranje našeg prvog ogranka u unutrašnjosti, prvo u Nišu a zatim i u Novom Sadu. Iste godine preuređena je

Francuska kultura

Lomovi istorije sveta Svi ključni događaji koji su obeležili veliku francusku istoriju, presudno uticali na čitavu Evropu i menjali je u političkom, društvenom i kulturnom smislu

Muzej Luvr nalazi se u palati Luvr u Parizu Kada je neka zemlja ili grad jedan od glavnih centara svetskih zbivanja, kao što su to Francuska i Pariz, onda je logično da budu i velika prestonica kulture, kako evropske, tako i svetske. Uz to, ne treba zaboraviti da je su gotovo svi ključni događaji koji su obeležili veliku francusku istoriju, presudno uticali na čitavu Evropu i menjali je u političkom, društvenom i, naravno, kulturnom smislu. Navedimo samo primer Francuske revolucije koja je zauvek nepovratno promenila evropski, pa i svetski pristup politici, obrazovanju, književnosti... O kulturi u Francuskoj ne može se

govoriti bez pominjanja Luvra, najveće riznice umetnosti na svetu. Čak je i sama zgrada spomenik, zapravo tvrđava Filipa II iz XII veka, koja je tokom narednih vekova mnogo puta dograđivana i ulepšavana, da bi 1793. konačno postala muzej. Danas se u njoj nalaze impozantna egipatska, bliskoistočna, starogrčka, rimska, etrurska, islamska i mnoge druge kolekcije, koje osim o ljudskoj potrebi za lepim, svedoče o istoriji ljudskog stvaranja, i to najboljim i najočuvanijim primerima. Uz to, kompletna istorija vrhunskih dometa svetske skulpture i slikarstva može se videti tamo. U slikarstvu, od ranog srednjeg veka su merovinška i karolinška umetnost sintetizirale antičku tradiciju s novim rustikalnim shvatanjem novopridošlih plemena (Franci, Vizigoti, i drugi), a zatim ih smenjuju

velika medijateka u Beogradu koja danas broji skoro 20.000 dokumenata. Više od deset godina postoji škola francuskog jezika u naše tri ustanove, koja okuplja 3500 učenika svih uzrasta i nivoa. Od 2008. godine Francuski institut nudi radionice za decu koje imaju sve više i više uspeha. One su omogućile više od hiljadu dečaka i devojčica u Srbiji koji još nisu krenuli u školu da od malih nogu uče francuski.

ustanovama (ADEF), koje broji 260 članova, predstavlja aktivnu mrežu koja osnažuje francusko srpske odnose kako na ekonomskom, tako i na univerzitetskom i kulturnom planu. Institut promoviše saradnju između francuskih i srpskih univerziteta i učestvuje u finansiranju zajedničkih projekata istraživanja visokog nivoa. Institut priređuje svake godine naučnu izložbu i na taj način pokušava da pomogne mladima i široj publici da otkriju Jedna od najvažnijih nauku.

serbia at your fingertips

■ Šta sve Institut radi na unapređenju saradpremisa našeg nje univerzitetskih, poslovanja je razvoj akademskih krugova iz ■ U vreme NATO bomFrancuske i Srbije? dugoročnog odnosa sa bardovanja, prostorije instituta su demolirane. - Francuski institut klijentima U vezi sa tim, postoodržava veoma tesnu ji jedan dirljiv detalj: saradnju na univerzitetskom planu i na nju otpada najveći deo studenti i profesori Filološkog fakulteta naših sredstava. Nekih 650 studenata iz u Beogradu pomogli su u raščišćavanju i Srbije svake godine studira u Francuskoj saniranju štete. Šta ova epizoda govori o a među njima je 40 stipendista francuske odnosu naša dva naroda? Vlade. Institut se takođe angažuje da pri- - Tim ljudima smo zahvalni na tako lepom vuče i francuske i srpske firme koje mogu i hrabrom gestu! Svedoči da uprkos nestalda kofinansiraju stipendije u sektorima nosti u prošlosti, Francuska i Srbija su dve koji su za njih važni. Udruženje srpskih zemlje sa velikom kulturom i kao takve diplomaca u francuskim visokoškolskim cene jedna drugu. Kultura je ta koja daje našem odnosu privilegovani karakter. ■

budući projekti

■ Koje projekte planirate da realizujete do kraja ove godine? - Baš ih je mnogo! U okviru Bemusa 2013, ansambl Muzičari Luvra, solista Owen Willetts i dirigent Thibault Noally, izvešće dela Johana Sebastijana Baha. Izložba „Voda u srcu nauke“, otvara u novembru srpsko francuski Mesec nauke u toku kojeg Francuski institut učestvuje već tradicionalno na Festivalu nauke u decembru. Novembra 2013. u JDP-u gostuje pozorište „Le Rictus“ iz Nanta sa predstavom „U zemlji...„. Autor teksta Sylvain Levey jedan je od savremenih francuskih dramskih pisaca čija dela su prevedena u okviru projekta Trans Script, ostvaren u saradnji sa JDP-om. Dvojica francuskih likovnih umetnika Bertrand Gadenne i Laurent Pernot predstaviće se na izložbi u galeriji Podroom KCB, oktobra i novembra 2013. Vikendi francuskog filma održavaju se četiri puta godišnje u Domu omladine i Fontani. Francuski filmski karavan obilazi celu Srbiju tokom cele godine. U okviru ciklusa Dani z’animacije biće prikazan animirani film „Dan vrana“

The Best Option for All Your Needs in Serbia Comprehensive, constantly updated news on events and happenings in Belgrade. Features and reviews authored by fellow Expat residents of Serbia. Up-to-date accomondation and entertainment information. Useful links, listing and information on services, offers and the best deals.

AGS_Belgrade_50mmX50mm_CTP.pdf 1 11/07/2013 04

romanika i gotika koje nastaju upravo u no učvršćuju poziciju Pariza kao umetFrancuskoj. Renesansa, barok i rokoko ničke meke, koju će zadržati do danas. ovde takođe nalaze plodno tlo. Francuski Pol Sezan, Pol Gogen, Vinsent Van Gog, Tuluz-Lotrek, skulklasicizam ostavlja u ptor Ogist Roden i nasleđe svetskoj kulKlasicizam, romantizam, turnoj baštini velelemnogi drugi, tamo realizam, parnasizam, pne građevine poput stvaraju i ispisusimbolizam, dada, ju stranice svetske Luvra i Versaja, dok nadrealizam i istorije umetnosti. U je romantizam zaslužan za obnovu Notr egzistenicjalizam, ne postoje XX veku pridržuju Dama. Francuska im se Matis, Pikaso i bez francuskih autora avangarda XIX veka Žorž Brak. Art noudonosi u prvi plan danas velika imena, kao veau, fovizam, dadaizam, pravci su koji se razvijaju u to vreme i koji određuju pravac što su Mane, Mone, Renoar, Dega, i drugi. Kraj XIX i početak XX veka definitiv- kretanja i uticaj u današnjem slikarstvu.

U književnosti, klasicizam, romantizam, realizam, parnasizam, simbolizam, C dada, nadrealizam i egzistenicjalizam, ne postoje bez francuskih autora. Volter, Ruso, M Balzak, Flober, Stendal, Mopasan, Zola, Y Žid, Prust, Breton, Kami, Sartr... Jednog, najvećeg francuskog pisca teško je odrediCM ti. Danas, francusku književnost najbolje MY predstavljaju i u Srbiji čitani autori poput Mišela Uelbeka i Frederika Begbedea. CY Njihova dela predstavljaju sintezu duge CMY sa francuske književne tradicije, udružene tegobama koje muče čoveka XXI veka. Ali, K dok Uelbek onespokojava i unosi egzistencijalnu strepnju, Begbede nudi utehu. ■

AGS BELGRADE Visnjicka 91, 11000 Belgrade Phone: +381 11 208 59 17 Email: belgrade@agsmovers.com

Business Dialogue 13. jul 2013.

Turizam u Francuskoj

Najbolji na svetu Francuska ima čak 37 lokacija na Uneskovoj listi svetskog nasleđa, a osim Pariza, velike riznice kulturnog nasleđa Evrope su i Tuluz, Strazbur, Bordo, Lion i mnogi drugi gradovi

Reč turizam vodi poreklo od francuske reči „tour“, koja znači putovanje. Već po tome, jasno je da je turizam od velikog Muzej nauke i industrije najveći je naučni značaja za francusku privredu. Gotovo 80 muzej u Evropi. Nezaobilazan je i zamak miliona turista godišnje čini Francusku naj- Versaj, nekada dom francuskih kraljeva, a posećenijom turističkom destinacijom na danas muzej. svetu, ispred Sjedinjenih Američkih DržaFrancuska rivijera, sa 10 miliona posetiva i Kine. laca godišnje, vodeća je turistička destinacija Francuska ima čak 37 lokacija na Une- u Francuskoj, odmah iza Pariza. Smeštena u skovoj listi svetskog nasleđa, a osim Pariza, jugoistočnom delu zemlje, prema podacima velike riznice kulturnog nasleđa Evrope Agencije za ekonomski razvoj Azurne obasu i Tuluz, Strazbur, Bordo, Lion i mnogi le, raspolaže sa 300 sunčanih dana godišnje, drugi gradovi. Ogroman turistički poten- 115 kilometara obale, 18 golf terena, 14 skicijal čine i plaže, letojališta i 3000 restorana. vališta, skijališta, kao Svake godine, Azurna Dolina Loare duga je i ruralni regioni koji obala ugosti više od 50 280 kilometara, a u njoj su, bez konkurenciodsto ukupne svetske je, najlepši u Evropi. flote super jahti, a 90 je smešteno više od 300 Mala, pitoreskna sela odsto superjahti posezamkova sagrađenih tilo je ovu destinaciju promovisana su kroz između XIII i XVI veka bar jednom. asocijaciju „Najlepša Provansa je srce sela Francuske“. Pariz, glavni grad Francuske, najpose- prirodnih lepota Francuske. Bivša rimska ćeniji je grad na svetu. U njemu se nalaze provincija i bivši region Francuske, koji je najveći svetski muzeji poput Luvra, najpo- danas deo regiona Provansa-Alpi-Azurna sećenijeg umetničkog muzeja na svetu, Or- obala. Nalazi se na jugoistoku Francuske seja, uglavnom posvećenog impresionizmu i graniči se sa Italijom. Provansa se graniči ili Bobura, posvećenog savremenoj umet- sa Alpima i Italijom na istoku i rekom Ronosti. Ajfelov toranj, Trijumfalna kapija i nom na zapadu, a sa Mediteranom na jugu. katedrala Notr Dam, daleko su najčuvenije Jako je raznolika po topografiji, tako da se tačke za svakog turistu koji poseti Pariz. oko reke Rone nalaze plodne ravnice, na

Selo u Provansi

Tuluz

Francuska rivijera, Nica

Zamak Šambord u dolini reke Loare

istoku se nalaze visoke planine, a močva- zamkova sagrađenih između XIII i XVI re postoje na jugu. Kneževina Monako se veka. Najpoznatija mesta u dolini su Amnalazi između Nice i Italije. Marselj, Eks an boaz , Bloa, Orlean, Nan, Šino, Saumur, Tur i Angers. NajpoProvans, Avinjon i Arl znatiji dvorci Loare predstavljaju značajne Francuska rivijera, sa 10 gradove. Marselj je miliona posetilaca godišnje, su Šenonso, Šambord, Šinon i Amboaz. Vinajveći grad Provanvodeća je turistička se i drugi po veličini nogradarski rejoni se destinacija u Francuskoj, grad u Francuskoj. nižu duž obala Loare, Dolinu reke Loare od centralnog masiva odmah iza Pariza navaju „baštom Franna istoku, ka ušću, na cuske“ ili Dolinom zamkova. Nalazi se u zapadu. Dolina Loare je, kao vinorodna centralnom delu Fracuske, duga je 280 ki- oblast, stekla reputaciju odličnog proizvolometara, a u njoj je smešteno više od 300 đača sovinjona i letnjeg vina muskadea. ■

Business Dialogue 13. jul 2013.

Zamak Versaj, nedaleko od Pariza

Simboli Francuske

Sloboda predvodi narod

Kao velika zemlja i velika nacija, Francuska se odlikuje širom sveta poznatim simbolima. Donosimo pregled nekih od najpoznatijih među njima i Mirej Matje, a danas likom manekenke Leticije Kaste. Galski petao

Marseljeza

Marijana

Prvi konzul Prve republike, 19. maja 1802. godine, kao priznanje za vojne ili civilne zasluge bez obzira na rođenje ili veroispovest pod uslovom da je primalac ordena privržen i podržava slobodu i jednakost kao princip. Orden je najveće priznanje u Francuskoj i ima pet stepena: Vitez (fr. Chevalier), Oficir (fr. Officier), komandant (fr. Commandeur), Veliki oficir ili Vrhovni oficir (fr. Grand Officier) i Veliki krst (fr. Grand’Croix).

Dana 14. jula 1795, na šestu godišnjicu pada Bastilje, Marseljeza je proglašena državnom himnom, a 14. Juli je proglašen Danom Bastilje i proslavlja se kao nacionalni praznik Francuske Sloboda, jednakost, bratstvo

Galski petao je neoficijelni simbol francuske nacije, za razliku od Marijane koja predstavlja simbol francuske države i Republike. Inače, petao je takođe simbol Valonaca, francuske manjine u belgiji. Legija časti

Marseljezu je napisao Klod Žosef Rože de Lisl u noći sa 25. na 26. april 1792. godine, tokom objave rata Austriji u Strazburu. Prvobitno se zvala Ratna pesma Rajnske vojske. U julu 1792. pevana je prilikom ulaska 500 dobrovoljaca iz Marseja u Pariz. Dana 14. jula 1795, na šestu godišnjicu pada Bastilje, Marseljeza je proglašena državnom himnom Francuske.

Marijana je oličenje Francuske republike u ženskom liku i kao takva jedinstven je nacionalni simbol. Prvi put pojavljuje 1774. godine kao bezimena seljanka sa šlemom i mačem. Ežen Delakroa predstavio ju je na svojoj čuvenoj slici „Sloboda predvodi narod“. Svojevremeno je predstavljana likom glumice Brižit Bardo, nešto kasnije Katrin Denev

Legija časti ili Nacionalni orden Legije časti je francusko odlikovanje koje je ustanovio Napoleon Bonaparta, tada

Francuska kuhinja

Filozofija dobrog ukusa Francuska kuhinja je jedan od simbola evropskih različitosti, kreativnosti i kvaliteta, a „francuski gastronomski obed“ 2010. godine unet je u popis svetske nematerijalne baštine UNESCO-a

Prvobitni slogan Francuske revolucije je bio Liberté, égalité, fraternité, ou la mort (Sloboda, jednakost, bratstvo ili smrt). Slogan je ostao u upotrebi i posle revolucije u današnjem nešto izmenjenom obliku, kao moto Francuske: Liberté, égalité, fraternité. Moto se nalazi na francuskim evro kovanicama od jednog i dva evra. ■

Jednostavno do pravične nadoknade BEO-LEGAL D.O.O, je društvo koje se, štiteći interes oštećenih, bavi pružanjem usluga u postupku naknade šteta od osiguravajućih društava, odnosno štete nastale u saobraćajnim nezgodama i drugim slučajevima (imovina, život…).U Vaše ime i za Vaš račun pružamo Vam visokoprofesionalnu uslugu u brzoj naplati naknade štete. Naše angažovanje podrazumeva rad licenciranih veštaka iz svih oblasti ( medicinske, mašinske, saobraćajne struke...), procenu i obradu šteta i rizika.

„Francuski gastronomski obed“ 2010. godine Francuzi su izumeli gotovo sve postupke i unet je u popis svetske nematerijalne baštine UNESnačine obrade hrane koji su nam poznati, a po tome CO-a. To je slavljenički obed za koji se ljudi okupljaju može da joj konkuriše jedino antički Rim. Francuska kuhinja kakvu danas znamo, dobila je konačan kako bi uživali u umetnosti dobre hrane i pića. Gaoblik krajem XIX veka, zahvaljujući čuvenom kuva- stronomski obed naglašava zajedništvo, uživanje u ru Ogistu Eskofjeu, koji je napisao nekoliko deseti- ukusima, te ravnotežu ljudi i plodova prirode. On na knjiga o građanskoj kuhinji i načinima sprema- učvršćuje porodične veze, privlači prijatelje i jača nja hrane širom Francuske. šire društvene veze. Gastronomski obed ima strog Francuzi imaju 365 razliprotokol koji započinje aperitičitih vrsta sireva, no ta brojka vom, a završava konzumacijom Jedna trećina ukupne nije sasvim konačna, jer mnogi svetske proizvodnje vina likera (digestiv), između kojih zaseoci imaju samo svoje načisu najmanje dva jela uključujudolazi iz Francuske, a vino ći predjelo (entrée), glavno jelo ne spravljanja sira. Prave se od u Francuskoj ima status kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka, (plat principal koji započinje s i vezuju se za različite oblasti prehrambenog proizvoda hors d’oeuvre ili „starterom”) Francuske. od ribe i/ili mesa s povrćem, te Jedna trećina ukupne svetske proizvodnje vina opcionalnih međusledova (entremet) i priloga, i nadolazi iz Francuske, a vino u Francuskoj ima sta- posletku sira i deserta. Pojedinci koji duboko poznaju tus prehrambenog proizvoda, obaveznog pratioca tradiciju i čuvaju sećanje na ritualno obedovanje se svakog kvalitetnog obroka. Zato se pri izboru vina nazivaju gastronomima i njihov zadatak je da oraluvek velika pažnja posvećuje tome uz koju će hra- nim ili pismenim putem prenose svoja znanja novim nu biti servirano. generacijama. ■

info: tel: +381/(0)11-41-40-308 www.beo-legal.rs Business Dialogue 13. jul 2013.