Green Serbia 2011 by CorD Magazine

ZELENA SRBIJA specijalno izdanje

2 0 1 1 / 1 2

podr탑ano od ministarstva 탑ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

2 | Zelena Srbija 2011/12

Danas je važnije nego ikad očuvati životnu sredinu. To nije teško. Sve što treba je da svakodnevno učinimo po jednu malu promenu na bolje. zelena srbija 2011/12 | 3

SADRŽAJ specijalno izdanje

ZELENA SRBIJA 2011/12 UREDNIK Saša Marić, s.maric@cma.rs

PRVI RECIKLER PET AMBALAŽE DeniPET - Merošina

SPREMNI PROJEKTI ZA EU FONDOVE OLIVER DULIĆ, Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

HARMONIZACIJA NE KASNI NEBOJŠA POKIMICA, pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

24 SVAKO ČEKANJE - VIŠE KOŠTA! 10 gradova sa najboljom klimatskom politikom 26 GLOBALNA EKOLOGIJA 27

POMOĆNIK UREDNIKA Miloš Zlatić, m.zlatić@aim.rs

10 INOVATORI ZELENE INFRASTRUKTURE TIHOMIR RAJLIĆ, generalni direktor kompanije Siemens d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR Ilija Petrović, i.petrovic@aim.rs MENADŽERI PROJEKTA: Nataša Popović, n.popovic@aim.rs Marija Savić, m.savic@aim.rs Biljana Dević, b.devic@aim.rs Vanja Jokanović, v.jokanovic@aim.rs

12 USPESI EE RECIKLAŽE BOJAN ĐURIĆ, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

IZVRŠNI DIREKTOR AIM Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs

INVESTICIJE VREDNE ¤140 MILIONA Kompanija REV d.o.o. gradi dve hidroelektrane u Srbiji ukupne snage 58 MW

28 NAJUSPEŠNIJI NACIONALNI OPERATER Sekopak, Beograd 29 EKO KAPIJA SRBIJE Grad Subotica 29 MINIMUM RIZIKA Privredno društvo “HE Đerdap”

14 EKOLOŠKI ODGOVORNO POSLOVANJE investicioni prioriteti JSC CARNEX

GENERALNI MENADŽER Ivan Novčić, i.novcic@cma.rs

16 OKRUŽENJE - BRIGA SVIH MILOŠ PANJKOVIĆ, direktor akcije “Očistimo Srbiju”

30 ZA EKO PROJEKTE 600 MILIONA EVRA PETAR KNEŽEVIĆ, direktor privrednog društva Termoelektrane „Nikola Tesla”, Obrenovac

18 LIDER ENERGETSKE EFIKASNOSTI Schneider Electric

32 “ZELENA” ENERGIJA KAO PRIORITET EPS i obnovljivi izvori

19 PRVI SA IPPC DOZVOLOM U SRBIJI MIROSLAV GLIGORIJEVIĆ, Generalni direktor Titan Cementare Kosjerić

33 NAJKOMPLETNIJI PORTFOLIO NIKOLA LAKETIĆ, generalni direktor kompanije Avalon Partners

20 ČETIRI DECENIJE ZAŠTITE „Rekultivacija i ozelenjavanje“, Kostolac

36 UPRAVLJANJE BRODSKIM OTPADOM DUŠKO ISAKOVIĆ

15 USPEŠNA PRIVATIZACIJA Carlsberg Srbija, Pivara Čelarevo

FINANSIJSKI DIREKTOR Ana Besedić, a.besedic@cma.rs SEKRETAR REDAKCIJE Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs FOTOGRAF: Zorn Petrović ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, Subotica Zelena Srbija 2011/12 izdaje alliance international media uz podršku Ministarstva za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija T +(381 11) 2450-508 F +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs www.allianceinternationalmedia.com ISSN no: 1451-7833 Sva prava zadržana alliance international media 2011

Ovo izdanje je oditovano

22 DOBRO UPRAVLJANJE OTPADOM ALEKSANDAR VESIĆ, pomoćnik ministra u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

20 TEHNOLOŠKI LIDER U REGIONU Akcionarsko društvo agroindustrijski kombinat „Bačka Topola“ 21 SMANJITI ZAGAĐENJE DUNAVA Poljoprivreda kao zagađivač

ABC Serbia

4 | Zelena Srbija 2011/12

38 SLEDI POOŠTRAVANJE REGULACIJE ETS, Sistem za trgovinu emisijama štetnih gasova 40 PARADIGMA RAZVOJA MODERNE ENERGETIKE ALEKSANDAR KOVAČEVIĆ, Oksfordski institut za energetske studije

DENIPET - MEROŠINA

ReCiklaŽa

Prvi recikler PET ambalaže Fabrika je opremljena najmodernijim specijalizovanim linijama za reciklažu plastike u Srbiji

eniPET je prva fabrika za reciklažu PET ambalaže u Srbiji, a naša misija je da zajedno sa partnerima organizujemo čišćenje Srbije od plastične ambalaže koja se i po nekoliko stotina godina ne može raspadnuti prirodnim putem. DeniPET poseduje integralne dozvole za sakupljanje i transport, kao i za skladištenje i tretman ambalažnog otpada, a naša fabrika je opremljena najmodernijim specijalizovanim linijama kojima se obavlja reciklaža plastike u Srbiji. Zbog toga sa nama možete biti sigurni da će sakupljeni otpad biti recikliran na pravilan način, uz poštovanje svih ekoloških propisa, a materijali sadržani u njemu preusmereni u novi ciklus proizvodnje. Šta sve može da se sakuplja i pomogne u čišćenju Srbije? • PET - plastične flaše i boce od vode, sokova, piva, ulja, jogurta • PE – polietilen: plastične folije i kese

• PP – polipropilen: plastični kanistri za ulje, boce od hemijskih preparata, burad • HDPE – polietilen: veoma tvrda folija, zatvarači plastičnih flaša • LDPE – polietilen: bela tanka folija za pakovanje paketa pića Naši partneri Naši partneri od kojih otkupljujemo sakupljenu plastičnu ambalažu su javna komunalna preduzeća, otpadi sekundarnih sirovina, proizvođači PET ambalaže, proizvođači sokova, piva ili vode, deponije, kao i svi privatni sakupljači otpada koji jednostavno brinu o svom okruženju. Proizvodi reciklaže PET ambalaže Reciklažom PET ambalaže u našoj fabrici nastaju sirovine koje se mogu koristiti za dalju proizvodnju: • Toplo oprane PET flekice, prečnik 8-12mm • Mlevene PET pretforme • Polipropilen • Mleveni zatvarači i etikete • Toplo oprane PET flekice, prečnik 3mm

Misija Zajedno sa partnerima organizujemo čišćenje Srbije od plastične ambalaže koja stotinama godina ne može da se razgradi

Zelena Srbija 2011/12 | 5

koMenTaR

Spremni projekti za EU fondove OLIVER DULIĆ Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

ticanjem statusa kandidata za prijem u Evropsku za pristup i upravuniju Republika Srbija je otvorila nove mogućno- ljanje fondovima. Do kraja godisti za razvoj i investicije u oblasti zaštite životne sredine. Pripremajući se za takvu vest, Ministarstvo ne očekuje nas i značajan posao izgradnje reciklažnih životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja oz- dvorišta, čime bismo zaokružili posao započet u okviru biljno je shvatilo svoj zadatak u procesu evropskih akcije Očistimo Srbiju, koja je nastavljena opremanjem integracija. U skladu sa tim ispunili smo sve obaveze komunalnih preduzeća i izgradnjom reciklažnih cenau pogledu donošenja planiranih propisa u skladu sa tara. Izgradnjom 17 reciklažnih cenatara, za koje su Nacionalnim programom za integraciju, a o značaju i nedavno potpisani ugovori vredni više od 650 miliona obimu tog posla govori i podatak da je trećina propisa dinara, Srbija će u potpunosti biti pokrivena mrežom koju je bilo neophodno uskladiti sa zakonodavstvom reciklažnih centara u kojima će se prikupljati, privremeno skladištiti i razdvajati sekundarne sirovine. PoEU, spadala upravo u oblast zaštite životne sredine. Otvaranjem svih predpristupnih fondova omogu- red toga, četiri reciklažna centra su finansirana kroz ćili smo velika ulaganja u infrastrukturu životne sre- akciju Očistimo Srbiju prošle godine, pet je izgrađeno, dine, rešavanje problema komunalnih otpadnih voda, a adaptaciju osam centara će Ministarstvo takođe povodosnabdevanja, upravljanja otpadom i remedijaciju moći. Prema poslednjim podacima lokalnih samoupraistorijski kontaminiranih područja. Srbija ima moguć- va, u Srbiji je registrovano oko 2.302 lokacije koje bi nost da koristi sredstva iz treće, četvrte i pete kompo- trebalo očistiti. Loše upravljanje otpadom ocenjeno je nente predpristupnih fondova, koji znače trogodišnju kao jedan od najvećih problema u oblasti zaštite žipomoć od 50 do 60 miliona evra za zaštitu životne votne sredine na početku akcije, zbog čega je usvojen sredine. Donacije će dobijati samo veliki projekti, set zakona i podzakonskih akata koji regulišu tu oblast. vrednosti veće od 10 miliona evra, koji će morati da budu Otvaranjem svih predpristupnih fondova omogućili finansirani sa najmanje 15 smo velika ulaganja u infrastrukturu životne sredine, odsto domaćih sredstava. Pristup trećoj komponenti znači rešavanje problema komunalnih otpadnih voda, pomoć za regionalni razvoj i vodosnabdevanja, upravljanja otpadom i remedijaciju u oblasti zaštite životne sredi- istorijski kontaminiranih područja ne. Srbija je odavno spremila projekte koje će kandidovati za sredstva EU. Do kraja Ovih dana smo intenzivirali i aktivnosti oko izgradgodine će za finansiranje biti spremni projekti postro- nje regionalnih centara za upravljanje otpadom. Posle jenja za otpadne vode u Loznici i regionalni centri za otvaranja najsavremenije regionalne deponije „Duboupravljanje otpadom i regionalna deponija Kalenić, ko“ u Užicu, možemo reći da će svih predviđenih 12 vredni oko 30 miliona evra. regionalnih deponija u Srbiji biti završene do 2014. To znači da ćemo obezbediti finansiranja programa, godine. Regionalne deponije su otvorene u Leskovcu, projekata i aktivnosti koji doprinose društveno-odgo- Lapovu, Jagodini, Pirotu, Vranju i Kikindi, a u toku su ravornom, održivom i zelenom rastu, počevši od infra- dovi na završetku deponija u Subotici, Inđiji, Sremskoj strukturnih investicija do razvoja kapaciteta. Za razvoj Mitrovici i Negotinu. Nacionalnom strategijom upravregiona od presudnog su značaja fondovi Evropske ljanja otpadom predviđeno je otvaranje ukupno 26 unije, pa je s’toga potrebno obezbediti pristup među- regionalnih deponija do 2019. godine, što će značiti narodnim finansijskim institucijama i unaprediti po- zatvaranje i saniranje svih neadekvatnih smetlišta i destojeće bilateralne i multilateralne mehanizme finan- ponija, koje značajno ugrožavaju zdravlje stanovništva siranja. Takođe nam je neophodno jačanje kapaciteta i kvalitet životne sredine. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 7

inTeRVjU

Harmonizacija ne kasni U najvećoj meri ispunjen je cilj Nacionalnog programa integracije kojim je predviđeno da se do kraja 2012. godine celokupno zakonodavstvo Srbije uskladi sa pravnim tekovinama EU

NEBOJŠA POKIMICA pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Dodatni kadar

Za brzu i uspešnu mobilizaciju finansijskih bespovratnih sredstava EU biće neophodan dodatni kadar sa snažnim ekonomskim iskustvom

oš maja 2009. godine Skupština Srbije je na predlog Ministarstva životne sredine usvojila “Zeleni paket”, 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine. “Ministarstvo je ispunilo sve obaveze po pitanju donošenja planiranih propisa i za 2010. godinu, a u skladu sa Nacionalnim programom za integraciju Srbije u EU, odnosno istoimenom bazom propisa, ostvaren je 100 odsto učinak”, kaže Nebojša Pokimica, pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

» Šta je urađeno i šta se radi na proširenju kapaciteta Vlade, lokalnih uprava i privrede Srbije za primenu regulative i standarda EU u oblasti zaštite životne sredine? - Za postizanje evropskih standarda iz oblasti životne sredine potrebna je puna implementacija EU propisa. U tom smislu, postojeći administrativni kapaciteti su nedovoljni i potrebno je njihovo jačanje na svim nivoima, posebno lokalnom. Praksa pokazuje da su studijski i stručni programi usavršavanja službenika angažovanih na poslovima u okviru sektora životne sredine najbolji način za sticanje znanja o novim tendencijama u ovoj oblasti i mogućnostima za implementaciju propisa EU. Posebno su značajne obuke službenika u oblasti životne sredine koje se sprovode kroz IPA Tvining projekte i TAIEX programe, kao i kroz seminare koje sprovodi Kancelarija za evropske integracije RS, kroz koje su državnim službenicima dostupni relevantni predavači iz konkretnih stručnih oblasti i neposredan uvid u prakse država članica.

» Krajem prošle godine iz EU je ukazano da se čak 30 odsto zakonodavstva koje Srbija treba da uskladi sa propisima EU odnosi na oblast životne sredine. Koliki korak je napravljen do danas? - U toku je izrada podzakonskih Značajne su obuke službenika u oblasti životne akata neophodnih za sprovođenje sredine koje se sprovode kroz IPA Tvining donetih zakona. U najvećoj meri ispunjen je cilj Nacionalnog prograprojekte i TAIEX programe ma integracije kojim je predviđeno » Kakva je u Srbiji situacija sa uvođenjem i prida se do kraja 2012. godine celokupno zakonodavstvo Srbije uskladi sa pravnim tekovinama EU. Do menom standarda EU iz oblasti zaštite životne sada je transpozicija zakonodavstva EU na horizonsredine i koliko su dostupne informacije iz ove obtalnom nivou, kao i u okviru sektora za hemikalije, lasti? znatno napredovala. Veliki napredak je postignut i u - Agencija za zaštitu životne sredine, nadležna je za sektorima za zaštitu prirode i upravljanja otpadom. uspostavljanje, vođenje i razvijanje informacionog Kada je reč o zaštiti vazduha, neke osnovne političke sistema zaštite životne sredine. Zakonska osnova za odluke koje se odnose na nacionalne pragove emistandardizovani sistem prikupljanja podataka i inforsije moraju da se donesu pre nego što se nastave macija o životnoj sredini je Uredba o sadržini i naposlovi transpozicije u ovoj oblasti. Rad na transpočinu vođenja informacionog sistema zaštite životne ziciji u Sektoru za industrijsko zagađenje mora da se sredine, metodologiji, strukturi, zajedničkim osnoažurira kako bi uključio i novu Direktivu o emisijama vama, kategorijama i nivoima sakupljanja podataka, u industriji (2010/75/EU) koja je usvojena u decemkao i sadržini informacija o kojima se redovno i obabru 2010. godine. vezno obaveštava javnost. Informacioni sistem omo8 | Zelena Srbija 2011/12

» Napredak

» Iskustva drugih

» EU standardi

Veliki napredak je postignut u sektorima za zaštitu prirode i upravljanja otpadom.

Iskustvo novih članica EU (2004. i 2007. godine) jasan znak upozorenja šta Srbija treba da izbegne.

Agencija za zaštitu životne sredine obezbedila mogućnosti za primenu evropskih standarda.

gućava sakupljanje i pružanje informacija i podataka koji su obrađeni i analizirani i razmenu podataka o životnoj sredini sa postojećim sličnim sistemima na nivou EU i država članica, povezanim u Evropsku informacionu i osmatračku mrežu (EIONET). Time je Agencija obezbedila mogućnosti za dalji napredak u ovoj oblasti i što je još važnije, za primenu evropskih standarda, metodologija i pozitivne prakse u oblasti zaštite životne sredine. Jasan pokazatelj napretka u ispunjavanju obaveza u periodu 2004 - 2010. godine je i ocena nivoa dostavljanja prioritetnih tokova podataka u poslednje dve godine koja se kreće na nivou od oko 75 odsto. » Šta je još neophodno da Srbija uradi da bi ispratila zahteve EU u oblasti zaštite životne sredine? - Kako bi se upotpunio proces usklađivanja propisa sa pravnim tekovinama EU, i kako bi se obezbedila finansijska pomoć za zahteve transpozicije i implementacije propisa, kao i višegodišnje programiranje, pripremljena su dokumenta koja je usvojila Vlada Srbije. Ona uključuju „Potrebe Srbije za međunarodnom pomoći u periodu od 2011. do 2013. godine”, kao i EU planska dokumenta, među kojima je i Višegodišnji indikativni planski dokument (MIPD). Osim toga, nacrt Operativnog programa za ekonomski razvoj, koji daje okvir za planiranje i apsorpciju komponente IPA III je pripremljen i dostavljen Evropskoj komisiji (DG Region). » Ukoliko dobije kandidaturu za prijem, koliko je Srbija spremna za mobilizaciju bespovratnih finansijskih sredstava Unije? - Iskustvo novih članica EU (2004. i 2007. godine) predstavlja jasan znak upozorenja šta Srbija treba da izbegne. Posle pristupanja 2007. godine, Rumunija i Bugarska su počele da izdvajaju neto doprinos za budžet EU na osnovu spore mobilizacije bespovratnih finansijskih sredstava EU, grantova. To je prouzrokovano neadekvatnim finansijskim planiranjem, kao i lošim programiranjem bespovratnih finansijskih sredstava, što je dovelo do toga da je manje od 10 odsto dostupnih sredstava povučeno tokom prve tri godine članstva, što se i navodi u izveštaju Eurostata iz aprila 2011. godine. Ekonomski i finansijski kapaciteti za planiranje u ovom momentu su prilično loše razvijeni u okviru Ministarstva životne sredine i nisu ni blizu obima i stepena specijalizacije koja će biti neophodna za

brzu i uspešnu mobilizaciju finansijskih bespovratnih sredstava EU. Dodatni kadar sa snažnim ekonomskim iskustvom će biti neophodan kako bi se obezbedili kapaciteti za ekonomsko finansijske analize i planiranje, kao što to zahteva decentralizovani implementacioni sistem za IPA III, IV i V. Na to bi Ministarstvo trebalo da se fokusira i postavi kao jedan od prioriteta. Ako se to ne desi, smanjiće se i usporiti efikasnost mobilizacije bespovratnih finansijskih

Kada je reč o zaštiti vazduha, čekaju se neke osnovne političke odluke koje se odnose na nacionalne pragove emisije sredstava i neophodna naknada troškova kroz naknade koje plaćaju korisnici. Imajući u vidu visinu tih sredstava, oportunitetni trošak neefikasnosti u ovim oblastima za Srbiju može da bude prilično visok. ■

Zelena Srbija 2011/12 | 9

inTeRVjU

Inovatori zelene infrastrukture Kompanije koje čuvaju resurse kombinuju ekonomiju i ekologiju kako bi stvorile dobitnu kombinaciju i za poslovanje i za društvo i za Zemlju

TIHOMIR RAJLIĆ generalni direktor kompanije Siemens d.o.o. Beograd

a nedavnoj konferenciji jem duž celog lanca konverzije energije, direktnom ve3GF u Danskoj, predstavzom između lokacija gde se energija stvara do mesta nik Siemens-a je ponogde se energija troši. Koje su prednosti tog koncepta? vio stav kompanije da globalna - Na veliki porast potražnje za električnom energijom, ekonomija budućnosti zavisi od kao i na izazove koje ovaj rast povlači za sobom u smislu razvoja „inteligentnih zelenih snabdevanja električnom energijom i zaštite živote sretehnologija“, uz uvažavanje klidine, može se odgovoriti kontinuiranim razvojem tehnomatskih uticaja. Na naše interelogija koje omogućavaju uštedu energije i zaštitu životne sovanje o tome koliko vlade u sredine. Poboljšavanje efikasnosti energetskih sistema regionu i Srbiji podržavaju ovabiće najvažniji faktor u rešavanju energetskih i ekoloških kav pristup, Tihomir Rajić, geproblema u budućnosti. neralni direktor kompanije SieSiemens je jedini snabdevač na svetu koji nudi kommens d.o.o. Beograd, kaže da su “napori za zaštitu životne pletan spektar tehnologija za moderne elektrane, počev sredine presudni su za održavanje Zemlje nastanjivom od konvencionalnih termoelektrana i naprednih tehnojoš mnogo godina, ali da uprkos tome, izgleda da vlade logija, do vetro- i hidroelektrana. Pored toga, naš portfoširom sveta nisu uspele da postignu dogovor oko usklalio uključuje i proizvode za efikasan prenos i distribuciju đivanja politika za očuvanje životne sredine. Primarni električne energije, pomoću kojih se proizvedena enerfokus je uvek na privrednom razvoju i konkurentnosti gija može prenositi i distribuirati na velike udaljenosti na globalnim tržištima“. Rajić ocenjuje da glavne poruke bez ikakvih nepotrebnih gubitaka. skupa u Kopenhagenu nisu još Siemens sebe vidi kao inovatora na području zelene prodrle u svest ljudi u regiji.

infrastrukture koji ugrađuje očuvanje resursa i

Globalna politika

Srbija ne može da bude nezavisna u globalnoj politici zagađivanja životne sredine i, kao i ostale zemlje u okruženju, polako prepoznaje značaj obnovljivih izvora energije

» Nalaženje optimalnog odnoodrživost u rešenja koja razvija za svoje klijente sa ekonomije i ekologije je za» Pre više od godinu dana pokrenuli ste kampanju datak ovog vremena. Kakva su rešenja na raspolaganju? - Demografske i klimatske promene, energetska efika,,Energetska efikasnost i zaštita životne sredine“. Kosnost i održivi razvoj su postulati budućnosti i opstanka liko ste gradova Srbije obišli, koliko će trajati i koji su nacija. I dalje je u trendu biti „zelen“, iako se usresređuciljevi te kampanje? je na održivost. Cilj nije da se ograniči rast i udobnost, - Do sada smo u okviru naše kampanje obišli 12 većih nego da se proizvedu inovativna tehnička rešenja koja gradova širom Srbije prvenstveno sa ciljem da predmogu da osiguraju blagostanje cele planete uz minimalstavnicima lokalnih samouprava i kompanija koje ponu upotrebu energije i sirovina. Kompanije koje čuvaju sluju na teritoriji tih gradova pružimo informaciju kako resurse kombinuju ekonomiju i ekologiju kako bi stvorile primenom koncepta energetske efikasnosti mogu da dobitnu kombinaciju i za poslovanje i za društvo i za Zeunaprede svoje poslovanje. Zahvaljujući Siemens-ovom mlju. Siemens je pravi primer na tom polju - kompanija portfoliju ekonomičnih tehnologija, zasnovanih na zaštiti sebe vidi kao inovatora na području zelene infrastruktuživotne sredine, kompanije za veoma kratko vreme mogu re koji ugrađuje očuvanje resursa i održivost u rešenja da ostvare znatne uštede i smanje operativne troškove koja razvija za svoje klijente. Korporativna odgovornost poslovanja. Podrška koja nam je ukazana od strane gras fokusom na održivost vodeće je načelo naše korporadonačelnika i kompanija potvrđuje da postoji svest ljudi tivne strategije. Siemens isto tako ulaže napore kako bi o zaštiti životne sredine, kao i interesovanje za koncept sopstvenu emisiju CO2 sveo na najmanju moguću meru. energetske efikasnosti. » Navodi se da ste jedina kompanija na svetu koja snabdeva klijente proizvodima, rešenjima, iskustvom i znan10 | Zelena Srbija 2011/12

» Da li je u Srbiji prepoznat značaj ulaganja u obnovljive izvore energije i kakvi su realni potencijali Srbije

» Bez dogovora

» Efikasnost

» Obnovljivi izvori

Vlade širom sveta nisu uspele da postignu dogovor oko usklađivanja politika za očuvanje životne sredine.

Poboljšavanje eﬁkasnosti energetskih sistema biće najvažniji faktor u rešavanju energetskih i ekoloških problema.

Obnovljivi izvori energije mogu imati značajnu ulogu u elektriﬁkaciji ruralnih područja zemalja u razvoju.

za korišćenje obnovljivih izvora energije i kojih? - Tokom proteklih godina obnovljivi izvori energije su značajno povećali učešće u proizvodnji električne energije. Oni smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, naročito u zemljama koje ne poseduju sopstvena nalazišta ovih goriva, i samim tim obezbeđuju kontinuitet u proizvodnji energije. Obnovljivi izvori energije mogu imati značajnu ulogu u elektrifikaciji ruralnih područja zemalja u razvoju, i time stimulisati privredni razvoj ovih zemalja. Važnost obnovljivih izvora energije se posebno vidi u državama koje su prihvatile “Kjotski sporazum”, a koji se odnosi na smanjenje emisionih gasova u atmosferu. Srbija ne može da bude nezavisna u globalnoj politici zagađivanja životne sredine i, kao i ostale zemlje u okruženju, polako prepoznaje značaj obnovljivih izvora energije, za šta su potrebna velika ulaganja, ali se na kraju isplati. Siemens ima razvijenu tehnologiju za korišćenje solarne energije, energije vetra i biomase. Znači, tehnologija je tu, ali za realizaciju alternativnih, odnosno obnovljivih izvora energije, potrebno je i odgovarajuće zakonodavstvo. » Srbija troši 2,7 puta više energije po jedinici proizvoda, nego ostatak Evrope. Kakve se u tome sve opasnosti kriju za građane i privredu Srbije? - Problem prvenstveno leži u tome što je kod nas električna energija jeftina, tj. ima status socijalne komponente. Do pre nekoliko godina porast električne energije beležen je samo zimi. Sada više nije tako. Danas je skoro ista potrošnja i leti i zimi. S druge strane, u Srbiji se stalno proizvodi ista količina energije, sa malim variranjem, a potrošnja nemilosrdno raste jer je struja jeftina. Postavlja se pitanje čime će se napajati elektro-energetski sistem ukoliko ostanu socijalne cene električne energije? Na koji način može da se pokriva taj deficit, osim iz poreza i samodoprinosa zaposlenih u Srbiji? Međutim, ukoliko se osvrnemo na demografske podatke koji kažu da je srpska država jedna od najstarijih država u Evropi, jer vlada bela kuga, možemo da zaključimo da će za deset godina država imati još starije stanovništvo. Neće više imati 1.700.000 ljudi koji rade, već oko 15% manje, a na drugoj strani će imati nesmanjen ili još gore, povećan broj potrošača. Matematika je egzaktna nauka i ona kaže da opstanak socijalnih cena struje u dužem vremenskom periodu, nažalost, nije održiv. »Kakvo je stanje u Srbiji u korišćenju kvota zagađenja i da li u tom smislu postoje zakonske regulative? - I Srbija je sporazumom iz Kjota dobila kvote koliko u na-

rednom periodu može da zagađuje Zemljinu atmosferu. Ako prekoračimo propisano dozvoljeno zagađenje, moraćemo da plaćamo penale. Svaka odgovorna ekonomija razmišlja ovako: ako ću dogodine imati minus, moraću da kupujem od nekih drugih država koje imaju CO2 sertifkate u plusu i to će da me košta određenu svotu novca. U Lajpcigu postoji berza na kojoj se trguje sa CO2 sertifikatima. Sistem koji podstiče ovakvo razmišljanje napravljen je da prisili ekonomije da se ekološki ponašaju, i da osim zastite zivotne sredine, u tome vide i neku ekonomsku korist.

Na rast potražnje za električnom energijom može se odgovoriti kontinuiranim razvojem tehnologija koje omogućavaju uštedu energije i zaštitu životne sredine » U septembru ste organizovali originalnu kampanju “Siemens - zelena nedelja”. Zaposleni u Siemens-u su jeli samo organsku hranu, ukinuti su liftovi, kako bi se uštedela energija i pojačalo fizičko angažovanje, a kulminacija je bila čišćenje ulica, zajedno sa radnicima „Gradske čistoće“. Kakva je bila reakcija radnika i koliko je top menadžment tu bio aktivan? - Projekat „Siemens zelena nedelja“, u koji su bili aktivno uključeni svi nasi zaposleni, je samo još jedan od vidova naših nastojanja u usvajanju i širenju kulture odgovornog ponašanja kako prema sredini u kojoj radimo, tako i prema celokupnoj životnoj sredini. „Zelenu nedelju“ smo započeli zdravom hranom, nastavili čišćenjem dela grada, a završili vožnjom jedinstvenim poršeom na električni pogon kojije utemeljen na inovacijama iz Siemensa.... Za sve nas u Siemensu, kao i naše poslovne partnere, bila je to veoma korisna, ali i zabavna nedelja. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 11

inTeRVjU

Uspesi EE reciklaže Predviđeno je da Srbija do 2019. godine dostigne nivo prerade koji imaju članice EU, a to će se desiti već 2015. karakter, obzirom da su to po pravilu green field investicije koje otvaraju potpuno nova radna mesta - i to za najugroženiju kategoriju nezaposlenih.

» Kada bi Srbija mogla da dostigne standard

BOJAN ĐURIĆ državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Rast i u krizi

Reciklaža je jedina privredna oblast koja je čak i u vremenima svetske ekonomske krize beležila konstantan rast

koji je propisan i poštuje se u EU? - Strategijom upravljanja otpadom, predviđeno je da Srbija do 2019. godine dostigne nivo prerade od četiri kilograma EE otpada po jednom stanovniku. Ovaj nivo će, sada je to već sigurno, biti dostignut znatno ranije, verovatno već tokom 2015. godine. To bi značilo da ćemo za, otprilike, četiri godine, biti na nivou većine država EU.

Srbiju se godišnje uveze 50.000 tona elektronskih i električnih uređaja, ne računajući ono što unesu građani, a u javnosti se barata podatkom da se reciklira samo tri odsto. Međutim, Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, tvrdi da je podatak od tri odsto „već » Otpad je i sirovina i u Strategiji upravljanja sada pomalo zastareo“. To potkrepljuju izveštaji otpadom naglašena je smernica da delatnost reciklera, „provereni od nadležne inspekcije na- upravljanja otpadom postane jedan od prioršeg ministarstva, a koji prethode isplati državnih iteta razvoja nove reciklažne industrije u Srbiji. subvencija za tretirane količine elektronskog i Koliko je firmi uključeno u ovu vrstu posla kada električnog (EE) otpada“, kaže Đurić i dodaje da je EE otpad u pitanju i kakve su poslovne permisli da je „taj procenat sada već preko 10, što spektive ove branše u našoj zemlji? bi trebalo i da pokaže izveštaj za 2011.godinu, koji će biti objav- Principi „Zagađivač plaća“ i „Produžena ljen na proleće 2012. godine“. odgovornost zagađivača“, koje smo uspostavili

» Koliko je Srbija u sakupljanju

pre nepune tri godine dokazali se u praksi

EE otpada daleko od odredbi koje važe u EU i propisane su za pristupanje toj uniji? - Uopšte nije tako daleko koliko se na prvi pogled, možda, čini. Postojeća postrojenja imaju sve više sirovine, što je akutna boljka svih reciklažnih sistema. Do kraja godine očekujemo značajno proširenje jednog postojećeg postrojenja ali i ulazak najvećeg evropskog reciklera, čiji kapaciteti bi zadovoljili potrebe Srbije kada je u pitanju prerada ove vrste otpada. Pored ovog, ekološkog, ovakve investicije imaju i značajan socijalno-ekomski 12 | Zelena Srbija 2011/12

- U ovom trenutku u Srbiji postoje četiri preduzeća koja se bave isključivo preradom ove vrste otpada. Najavljene investicije u ovu oblast nam daju za pravo da smatramo da su se politika i principi („Zagađivač plaća“ i „Produžena odgovornost zagađivača“) koje smo uspostavili pre nepune tri godine dokazali. Reciklaža je jedina privredna oblast koja je čak i u vremenima svetske ekonomske krize beležila konstantan rast, kako uloženog kapitala, odnosno ostvarenog profita, tako i u broju otvorenih radnih mesta.

» Uvoz EE uređaja

» Interesovanje najvećih

U Srbiju se godišnje uveze 50.000 tona elektronskih i električnih uređaja, ne računajući ono što unesu građani.

Do kraja godine očekujemo ulazak u Srbiju najvećeg evropskog EE reciklera.

» Da li je država uradila sve neophodno na razvoju reciklažne mreže, pre svega u smislu kreiranja poslovnog okruženja za ovu vrstu biznisa? - Država je donela sve neophodne zakone i podzakonske akte (neki su već doživeli i svoje prve revizije) i time stvorila pravnu sigurnost i investicionu klimu koja je prepoznata i od strane najvećih svetskih reciklažnih kompanija. Politika taksi i subvencija, zajedno sa otvaranjem 29 lokalnih reciklaznih centara i mrežama za njihovo hranjenje u šta država ulaže preko 10 miliona evra, jeste ono što je industrija čekala i dočekala kako bi uposlila sve svoje kapacitete.

naplatom takozvane ekološke takse i ko i na koji način koristi ta sredstva? - Fond za zaštitu životne sredine je u poslednje tri godine uvećao svoj budžet za oko šest puta i sada iznosi oko 130 miliona evra. Ono što sa ponosom ističemo je da su sva sredstva prikupljena na ovaj način namenjena finansiranju isključivo ekoloških projekata i isplati subvencija prerađjivačima nekih od posebnih tokova otpada (guma, akumulatora, ulja, elektronskog i električnog otpada).

» Otpadna vozila su i ruglo i zagađuju životnu sredinu. Da li su doneti svi

Počinju akcije “Trash za cash”, trgovci u domaćinstva koja žele da se reše starih aparata šalju ekipe i daju gotov novac Po prvi put u Srbiji pokrenute su akcije “Staro za novo”, uz vaučere za popust prilikom kupovine nove robe, koje su rezultirale višestrukim povećanjem ulaznih parametara svih reciklažnih postrojenja, a ovih dana počinju i akcije tipa “Trash za cash” gde će trgovci slati ekipe u domaćinstva koja žele da se reše svojih starih aparata, bez obaveze da kupe nove i za njih davati gotov novac.

» Koliko je do sada sredstava prikupljeno

potrebni propisi koji tretiraju uklanjanje i eventualnu reciklažu otpadnih vozila? - Da, doneti su svi neophodni propisi zajedno sa Pravilnikom o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima, tako da se zna okvir u kome će se kretati svi oni koji žele da posluju i u ovoj reciklažnoj grani. Pored Centra za reciklažu iz Zeleznika, koji je deo Sholz grupe, otvara se jos jedno sličnog kapaciteta u centralnoj Srbiji, zajedno sa pratećom sakupljačkom mrežom i otkupnim stanicama, čime bi se i ovaj tok otpada vremenom potpuno zaokružio. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 13

ekologija

INVESTICIONI PRIORITETI JSC CARNEX

Ekološki odgovorno poslovanje Projekti iz oblasti zaštite životne sredine zauzimaju prioritetno mesto u investicionim planovima kompanije

Recirkulacija vode Zbog upotrebe sistema za recirkulaciju vode dobijen sertifikat UNIDO, organizacije UN za industrijski razvoj

arnex, u većinskom vlasništvu investicionog fonda iz Londona kojim upravlja Ashmore Group PLC, pokazuje kako jedan veliki industrijski koncern može da posluje na ekološki odgovoran način. Svesni potencijalnog uticaja koje svakodnevno poslovanje ima na životnu sredinu, u menadžmentu Carnex-a ulažu velike napore da smanje taj uticaj na najniži mogući nivo i organizuju poslovanje u skladu sa zakonskim odredbama. Zato projekti iz oblasti zaštite životne sredine zauzimaju prioritetno mesto u investicionim planovima kompanije. Već je određeno 3,5 miliona evra za rešavanje ekoloških problema, dok će dva miliona evra biti potrošeno na realizaciju jedne od Carnex-ovih najvećih i najvažnijih investicija – izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje će se ispuštati u centralno postrojenje opštine Vrbas. Carnex je vertikalno integrisana kompanija sa pet zasebnih poslovnih centara - “Biljna proizvodnja”, sa više od 5.000 hektara oranica, “Žitar”, koji ima silose, fabrika stočne hrane “Vitamix”, “Stočarstvo” u okviru kojeg su tri farme svinja i “Industrija mesa”. Ovakvom organizacijom postiže se puna kontrola nad proizvodnim procesom “od njive to trpeze”. Prošle godine je na farmi svinja u Vrbasu instalirano postrojenje za separaciju čvrste i tečne faze stajnjaka, koja se koristi za đubrenje poljoprivrednog zemljišta. Ove godine će biti instalirana još dva takva postrojenja. Ispuštanje otpadnih voda sa farmi je smanjeno, time su niže i naknade za otpadne vode, a smanjuje se i upotreba veštačkih đubriva i razvijaju se bolje metode za postizanje održive poljoprivrede. 14 | Zelena Srbija 2011/12

Nedavno je instaliran sistem za recirkulaciju tople vode vredan 270 hiljada evra. Količina vode koja se koristi za rashlađivanje proizvoda u autoklavama je smanjena, a veći deo vode se opet koristi. Takođe, otklanjanjem kamenca iz vode za hlađenje autoklavi, proizvodi se brže i efikasnije pripremaju i pakuju za tržište, dok je vreme hlađenja skraćeno uz upotrebu ledene vode što dovodi do porasta proizvodnog kapaciteta autoklava. Sistem za recirkulaciju vode je samo jedan korak ka čistijoj proizvodnji koji je preporučen i primenjen u poslovnoj jedinici “Industrija mesa”. Zbog upotrebe ovog sistema, Carnex-u je dodeljen UNIDO sertifikat od organizacije UN za industrijski razvoj. Carnex je podneo zahtev za dobijanje integrisane dozvole(Integrated Pollution Prevention and Control – IPPC). Navedena procedura je veoma kompleksna, a dozvola je neophodna za obavljanje poslovnih aktivnosti u proizvodnim postrojenjima „Industrije mesa“ i farmama svinja u Vrbasu, Bačkom Dobrom Polju i Savinom Selu. IPPC je jedan od osnovnih elemenata u zakonodavstvu i praksi koji regulišu rad evropskih fabrika i farmi.

Dva miliona evra će biti uloženo u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Carnex-ovo Odeljenje za zaštitu životne sredine konstantno sprovodi aktivnosti koje su usmerene na zaštitu životne sredine, kao i na obrazovanje zaposlenih. Nedavno je za samo jednu nedelju sakupljeno više od dve tone opasnog otpada (stari televizori, DVD čitači, računari, usisivači, pegle i slično), koje su zaposleni doneli iz svojih domaćinstava i odlagali u krugu fabrike, na lokaciji specijalno pripremljenoj za ovu priliku. Carnex je organizovao ovu kampanju u saradnji sa ovlašćenim centrom za reciklažu koji već godinama reciklira električni i elektronski otpad sakupljen u Carnex-u. ■

CARLSBERG SRBIJA, PIVARA ČELAREVO

DRUŠTVeno oDgoVoRno PoSloVanje

Uspešna privatizacija Ambiciozni planovi, visoki ciljevi i jasna budućnost, svest da je jedini način da se raste da se podržava rast drugih

što je radio i osnivač pivare u Čelarevu, Lazar Dunđerski, koje je bio uspešan industrijalac poznat po svojoj strasti prema filantropiji. Taj cilj je ostvaren. Između ostalog, Carlsberg Srbija vodi brigu i o parku dvorca Dunđerski, te redovno nadgleda čišćenje i održavanje parka. Kao deo industrije koja zavisi od proizvoda prirode, kompanija takođe ulaže napore i resurse u zaštitu lokalnog i nacionalnog eko-sistema. Ukupno 850 stabala je posađeno u dve odvojene kampanje, a nedavno je kompanija dobila prestižno priznanje “Zeleni list” za projekat “Pošumljavanje i čišćenje Čelareva i sađenje drvoreda između Čelareva i Bačke Palanke”.

ndustrija piva je jedna od najrazvijenijih industrija na tržištu Srbije. Ovaj poslovni segment je u našoj zemlji dobio novi zamah pre više od deset godina kada su najveće međunarodne pivare došle na domaće tržište. To je bio i slučaj sa pivarom u Čelarevu, koja je 2003. godine postala deo jednog od najvećih pivarskih sistema u svetu – Carlsberg Grupacije. Od privatizacije, koja se smatra za jednu od najuspešnijih u Srbi- Stopama osnivača pivare Lazara ji, do sada, Carlsberg Srbija je uložila više od 165 miliona evra u proširen- Dunđerskog, uspešog industrijalaca je proizvodnih kapaciteta, poboljšan- poznatog po svojoj strasti prema ﬁlantropiji je logističke efikasnosti i razvoj novih Aktivnosti kompanije Carlsberg Srbija na polbrendova. Veoma uspešna kompanija uvek donosi sa sobom i visok nivo društvene i ekološ- ju korporativne društvene odgovornosti su takođe usmerene ka studentima i to na započinjanke odgovornosti. Kako na svetskom, tako i na lokalnom nivou, je realizacije i podršku projektima koji doprinoova kompanija je poznata po svom strateškom se razvijanju njihov talenata. Kao jedan od najpopristupu korporativnoj društvenoj odgovornosti. željnijih poslodavaca u Srbiji, investirali smo preCarlsberg Srbija kombinuje svoje poslovne plano- ko 100.000 evra u razne programe stipendiranja ve sa ciljevima korporativne društvene odgovor- sa ciljem da omogućimo mladim i perspektivnim nosti, pri tom pokazujući visok nivo posvećenos- ljudima da se lično i profesionalno razvijaju kako ti postizanju finansijskog prosperiteta kroz projek- bi njihov uticaj na društvo bio pozitivan. U cilju postavljanja transparentnih ciljeva i akte podrške životnoj sredini, lokalnoj zajednici, potivnosti, Carlsberg Srbija već četiri godine sastavlslovnim partnerima, klijentima i zaposlenima. Pored toga, kompanija je učinila još jedan koja izveštaje o svojim aktivnostima na polju korrak više. Jedan od prioriteta kompanije Carls- porativne društvene odgovornosti. Naša pivara u berg Srbija bilo je preuzimanje uloge priznatog Čelarevu ima ambiciozne planove, visoke ciljeve člana društva, poznatog po svom dobrotvornom i jasnu budućnost – jedini način da se raste jeste radu i podršci lokalnoj zajednici, nešto slično kao da podržava rast drugih. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 15

Poželjan poslodavac Preko 100.000 evra investirano u razne programe stipendiranja mladih

inTeRVjU

Okruženje - briga svih Pokazali smo da je moguće organizovati državu, privatni i javni sektor, organizacije civilnog društva i građane da zajedno rešavaju probleme životne sredine » Kakvu dinamiku u sanaciji divljih deponija i

MILOŠ PANJKOVIĆ direktor akcije “Očistimo Srbiju”

Zelena ekonomija Srbija bi mogla da reši ekonomske probleme sa kojima je trenutno suočena, velikim ulaganjima u zelenu ekonomiju, jer ima velike potencijale u toj oblasti

postavljanju infrastrukture za odlaganje otpada predviđate do kraja ove i u narednoj godini? - Do kraja ove godine i u narednoj godini planovi su usmereni na nabavku komunalne opreme, uklanjanje divljih deponija, a naročito na izgradnju i adaptaciju reciklažnih centara širom Srbije. Pored toga 10. oktobra pokrenuta je i akcija „Prijavi lokaciju za čišćenje“, osmišljena tako da olakša komunikaciju između građana, lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća. Prijavljivanjem smetlišta i ostalih manjih lokacija na sajt www. ocistimosrbiju.rs građani će nadležnima ukazati na goruće ekološke probleme u svojoj sredini, koje bi trebalo da rešimo što pre.

o 2009. godine organizovano je prikupljano samo oko 60 odsto komunalnog otpada u Srbiji, a razdvajanja otpada i reciklaže gotovo da nije bilo. Procenjeno je da je to jedan od najvećih problema životne sredine u Srbiji i zbog » Jedno od težišta akcije “Očistimo Srbiju” u toga je te godine i pokrenuta akcija “Očistimo Sr- ovoj godini je izgradnja reciklažnih dvorišta, kobiju”. Kroz Akciju, u saradnji sa lokalnim samou- liko ih je planirano? pravama i komunalnim preduzećima, “situacija - U više gradova u Srbiji u narednim mesecima biće je dosta poboljšana”, ocenjuje Miloš Panjković, otvoreni reciklažni centri u kojima će se privremedirektor Akcije. “Organizovano se prikuplja 72 odno razdvajati i skladištiti otpad i na taj način sprečisto otpada, a plan je da se do kraja godine dosti- ti zagađenje životne sredine. Do sada su potpisani gne 75 odsto, što je Nacionalnom strategijom za ugovori sa 16 opština za izgradnju 17 reciklažnih upravljanje otpadom predviđeno do 2014. godine”, kaže Panjković. Mnogi gradovi će biti oslobođeni zastarelih,

» U Srbiji je pre početka Akcije

skupih, ekološki problematičnih klasičnih deponija, koje će biti zatvorene i sanirane u skladu sa svim propisima

bilo čak 4.500 divljih deponija i na njih je godišnje odlagano više miliona tona otpada. Koliko je divljih deponija uklonjeno ili sanirano i koliko je država sufinansirala ove aktivnosti? - Kroz akciju „Očistimo Srbiju“ je uklonjeno više od 56 odsto svih divljih deponija u zemlji. Uporedo se ulažu i sredstva za nabavku kanti, kontejnera, kamiona i druge opreme kako bi se poboljšala komunalna usluga. Fond za zaštitu životne sredine je kroz Akciju od 2009. godine sufinansirao 150 lokalnih samouprava sa više od 800 miliona dinara za nabavku ove opreme. 16 | Zelena Srbija 2011/12

centara, četiri su finansirana kroz akciju „Očistimo Srbiju“ prošle godine. Mnogi gradovi će biti oslobođeni zastarelih, skupih, ekološki problematičnih klasičnih deponija, koje će biti zatvorene i sanirane u skladu sa svim propisima. Ovo će omogućiti da komunalna preduzeća dobiju dodatna finansijska sredstva i da efikasno prošire obim svojih usluga, obnove zastarelu opremu, obuhvate veći broj stanovnika svojim uslugama. Građanima će se pružiti mogućnost da selektuju i posebno odlažu sve ono što se može reciklirati – papir, staklo, pet

» Nova radna mesta

» Volonteri

» Edukacija

U domaćoj industriji reciklaže i obnovljivih izvora energije otvoreno je 8.000 novih radnih mesta.

“Očistimo Srbiju” je najmasovnija volonterska akcija organizovana u Srbiji poslednjih decenija.

Sve dobre rezultate u oblasti ekološke zaštite mora da prati edukacija svih uzrasta da bi bili održivi.

ambalažu, tetrapak, aluminijumske limenke kao i da odlože elektronski otpad, električni otpad, baterije, akumulatore, otpadna ulja (posebne tokove otpada) i ostalo. Ovo će predstavljati promenu u filozofiji upravljanja otpadom, jer se otpad ne tretira više kao đubre, nego kao sirovina za dalju preradu.

» Koliko je ljudi trenutno angažovano na poslo-

da svi zainteresovani građani, zaposleni u javnom i privatnom sektoru, studenti, srdnjoškolci, osnovci i penzioneri mogu dobrovoljno da prijave lokacije koje će se čištiti tog dana, kao i da učestvuju u njihovom čišćenju. Pored toga, za vreme Velikog spremanja Srbije zaposlenima u akciji „Očistimo Srbiju“ pomagalo je dvadesetak volontera čija je uloga bila da aktiviraju što veći broj učesnika i da koordiniraju akcijom sa predstavnicima lokalnih samouprava na teritoriji Srbije. U prvoj godini kada smo organizovali Veliko spremanje Srbije, 2010. godine, učestvovalo je 208.439 registrovanih volontera na 3.842 lokacije i prikupili su više od 100.000 kubnih meta-

vima primarne selekcije i uređenja tokova otpada i da li i kakav rast predviđate za sledeću i naredne godine? - Reciklažna industrija predstavlja granu privrede koja je tek i fazi razvoja i ima veliki potencijal. Usvajanjem zakona i podzakonskih akata otvorene su mo- U planu je izdavanje publikacije koja će gućnosti za ulaganje sredstava omogućiti građanima da se informišu o štetnosti u tu oblast. U proteklih nekoliko lošeg upravljanja otpadom na zdravlje ljudi godina u domaćoj industriji reciklaže i obnovljivih izvora energije otvoreno je ra otpada. Ove godine je je učestvovalo još više vo8.000 radnih mesta. Procene su da će u slede- lontera, njih 289.534, koji su očistili 5.311 lokacija ćoj godini u zelenoj ekonomiji biti zaposleno i prikupili više od 150.000 kubnih metara otpada. još više ljudi. Srbija bi mogla da reši ekonomske probleme sa kojima je trenutno suočena, veli- » Akcija Očistimo Srbiju podrazumeva i edukakim ulaganjima u zelenu ekonomiju, jer ima ve- ciju svih uzrasta stanovništva za zaštitu životne like potencijale u toj oblasti. sredine. Na koje načine se sprovode aktivnosti na edukaciji? » Nedavno ste pozvali državna, ali i privatna pre- - Sva ulaganja i rezultate koji se postižu u oblasti duzeća da sinhronizovanim akcijama pomognu životne sredine moraju da prate edukacije svih da sredina u kojoj živimo bude čistija i lepša. Na uzrasta kako bi oni bili održivi. U saradnji sa orkome je, po Vašem sudu, inicijativa za osmišlja- ganizacijama civilnog društva sprovode se edukacije u vidu predavanja u osnovnim i srednjim vanje, pokretanje i realizaciju ovakvih akcija? - Kroz Akciju „Očistimo Srbiju“ i „Veliko spremanje školama, na fakultetima, putem tribina. Na sajtu Srbije“ pokazali smo da je moguće organizovati dr- akcije „Očistimo Srbiju“ postavljen je zanimnjiv žavu, privatni i javni sektor, organizacije civilnog edukativan sadržaj u vezi sa reciklažom. U planu društva i građane da zajedno rešavaju probleme je, takođe, izdavanje publikacije koja će omoguživotne sredine. Inicijativu za pokretanje akcija či- ćiti građanima da se informišu o štetnosti lošeg šćenja pokazuju svi navedeni činioci društva. Važ- upravljanja otpadom na zdravlje ljudi. ■ no je da zajedno pomognemo da okruženje u kome živimo bude čistije danas nego što je bilo juče i da ga takvim sačuvamo za buduće generacije.

» Volonteri su možda najznačajniji promoteri akcije Očistimo Srbiju. Koliko ih je bilo angažovano ove godine i koliko ukupno od početka akcije 2009. godine? Na koliko lokacija su bili angažovani volonteri i koliko otpada su uklonili? - Volonteri su nosili Veliko spremanje Srbije i zbog toga kažemo da je to najmasovnija volonterska akcija poslednjih decenija. Akcija je zamišljena tako Zelena Srbija 2011/12 | 17

eneRgeTSka eFikaSnoST

SCHNEIDER ELECTRIC

Lider energetske efikasnosti Upotrebom modernih tehnologija moguće je uštedeti do 30 odsto energije

Ideja

Od 1980. godine svetska potrošnja energije je porasla za 45 odsto, a, do 2030. godine, očekuje se da će porasti za 70 odsto! Trenutno se procenjuje da se upotrebom modernih tehnologija može uštedeti do 30 odsto energije. Kompanija Schneider Electric pruža sveobuhvatna rešenja za postizanje energetske efikasnosti u stambenim i poslovnim objektima, energetskim postrojenjima, infrastrukturi i IT sektoru. “Schneider Electric”, kompanija sa liderskom pozicijom kada su u pitanju energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije na tržištu Srbije i u svetu, u osnovi strategije ima jednostavnu, ali moćnu ideju - upotrebu prirodnih resursa na efikasniji način čime se pored pozitivnog uticaja na poslovanje ograničava i štetan uticaj na životnu sredinu. Iako svako može da pomogne planeti tako što će isključiti svetla ili smanjiti grejanje, to predstavlja samo mali deo emisije CO2. S druge strane, industrija i građevinarstvo čine više od polovine energetske potrošnje danas. Energetska efikasnost je najbrži, najjeftiniji i načistiji način da se smanji potrošnja energije i da se postignu ciljevi u smanje-

Znatno produktivnije i efikasnije korišćenje prirodnih resursa koje je istovremeno profitablno i bolje za okolinu

ČETIRI KORAKA Schneider Electric nudi četiri koraka ka energetskoj održivosti: - Izmerite potrošnju energije kako bi identifikovali potencijalne kvarove i uštede; - Instalirajte opremu i sisteme koji troše manje energije; - Produžite vek trajanja upotrebom automatizovanog upravljavanja, konsaltinga, obuke i praćenje potrošenje resursa uz održavanje visokog učinka; - Analizirajte uštede energije kroz održavanje, superviziju i nadzor. 18 | Zelena Srbija 2011/12

nju emisije gasova. Postizanje ambicioznih ciljeva vezanih za energetsku efikasnost je izvodljivo – kod većine instalacija, moguće je uštedeti i do pomenutih 30 odsto energije uz korišćenje postojećih tehnologija. Zbog unutrašnje efikasnosti u većini elektrana, a uzevši u obzir gubitke u prenosu i distribuciji

Za svaku energetsku jedinicu koju zgrada uštedi, tri puta toliko se uštedi u proizvodnji električne energije električne energije, da bi jedna zgrada potrošila samo jedan kWh električne energije, potrebno je da se proizvede barem tri kWh. Za svaku energetsku jedinicu koju zgrada uštedi, tri puta toliko se uštedi u proizvodnji električne energije. ■ Upoznajte sa sa tim koliko energije trošite i uštedite do 10 odsto bez potrebe za kapitalnim investicijama! Možete da izgubite od 10 odsto do 20 odsto stečenih resursa ukoliko redovno ne pratite rad vaših instalacija.

UŠTEDA ENERGIJE JE POSAO SVIH NAS Od ove godine kompanija Schneider Electric (www.schneider-electric.rs) ima poseban online program obuka na temu energetske efikasnosti. Obuke su na engleskom jeziku i prikazuju trendove potrošnje i uštede energije i pružaju informacije i znanja koja se mogu implementirati odmah. Posetite link: www.myenergyuniversity.com

inTeRVjU

Prvi sa IPPC dozvolom u Srbiji Poslovanje može spojiti konkurentnost i uspešnost sa etičkim principima i prepoznavanjem potreba društva

rema Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, sva postojeća IPPC postrojenja u Republici Srbiji će morati do 2015. godine da pribave IPPC dozvolu. TITAN Cementara Kosjerić je prva kompanija u Srbiji koja je obezbedila IPPC dozvolu u skladu sa najvišim standardima EU i zakonima Srbije. Rukovodstvo Cementare je pokazalo proaktivan pristup u oblasti životne sredine i brige za harmoničan suživot sa lokalnom zajednicom. U međuvremenu su sprovedeni i drugi značajni projekti pomoću kojih je obezbeđen kontinuitet ekoloških performansi Cementare. Između ostalog, implementiran je Sistem upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa međunarodnim standardom ISO 14001.

» Zašto je IPPC dozvola prioritet za Cementaru? - Rukovodimo se uverenjem da poslovanje može spojiti konkurentnost i uspešnost sa etičkim principima i prepoznavanjem potreba društva. Država je jedan od najvažnijih partnera u našem okruženju, a nacionalni zakoni predstavljaju minimum smernica u kreiranju poslovne strategije i poslovnih dokumenata. Jednostavno smo na vreme uvideli da želimo da idemo u susret događajima, prilagodimo blagovremeno naše poslovanje i proizvodnju svim trenutno važećim standardima, ali i onima koji nas očekuju. Što pre prihvatimo procedure propisane novim zakonom, to ćemo pre biti spremniji za ono što sledi u vidu novih pravila. Ispoljavamo šampionske ambicije ovim činom i ne želimo da se tu zaustavimo.

» Kakvo je poslovanje Cementare u ovoj godini do sada, a kakvi su planovi? - Naši proizvodi doprinose stvaranju društvenih vrednosti kao što su bezbednost, trajnost i povezivanje ljudi. Korišćenjem najboljih dostupnih tehnologija, dostigli smo kapacitet proizvodnje od 750.000 tona cementa godišnje. Prioritet je usavršavanje kapaciteta i unapređenje u oblastima bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zaštite životne sredine, uključujući dalja smanjenja emisija gasova i upotrebe fosilnih goriva. Smanjenje

troškova energije možemo da obezbedimo uvođenjem a l t e r n a t i v n og goriva. Alternativno gorivo u vidu korišćenja pojedinih tokova otpada za proizvodnju energije predstavlja plan i rešenje koje je primenom dokazano kao pouzdan alat održivog razvoja. Ono ne dovodi do povećanja emisija, a istovremeno rešava problem nezbrinutog otpada.

MIROSLAV GLIGORIJEVIĆ Generalni direktor TITAN Cementare Kosjerić

» Kakva je saradnja Cementare sa lokalnom zajednicom? - Posvećeno radimo na podršci lokalnoj zajednici. U našoj kompaniji radi 320 zaposlenih, što za malu opštinu, kakva je naša, predstavlja značajan broj. Odnos fabrike i lokalne samouprave unapređujemo svakog dana, a u prilog tome ide činjenica da je početkom juna ove godine SO Kosjerić organizovala okrugli sto u cilju predstavljanja savremenih praksi upravljanja otpadom, na kojem smo sa

Lokalne institucije i organizacije znaju da u Cementari imaju pouzdanog partnera zadovoljstvom učestvovali. Na skupu su se domaći i strani eksperti složili u stanovištu da je korišćenje alternativnog goriva u cementnoj industriji jedna od dokazanih praksi održivog razvoja. Osim dijaloga na lokalu, podržavamo projekte od značaja koliko god možemo. Lokalne institucije i organizacije znaju da u Cementari imaju pouzdanog partnera, što dodatno potvrđuje i naš upravo objavljeni Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju i održivom razvoju, koji je verifikovala nezavisna međunarodna fondacija DNV. Ukupna podrška lokalnoj zajednici u periodu od 2002. do 2010. godine iznosi blizu 10 miliona evra. Daćemo sve od sebe da u istom ritmu i nastavimo. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 19

Izazovima u susret

Želimo blagovremeno da prilagodimo poslovanje važećim standardima, ali i onima koji nas očekuju

ekoSiSTeM

„REKULTIVACIJA I OZELENJAVANJE“, KOSTOLAC

Četiri decenije zaštite

Plan za budućnost je otvaranje prostora za green field investicije

AKCIONАRSKO DRUŠTVO АGROINDUSTRIJSKI KOMBINАT „BАČKА TOPOLА“

Tehnološki lider u regionu

Najveća i najsavremenija fabrika za preradu animalnog otpada u Jugoistočnoj Evropi

ompanija „Rekultivacija i ozelenjavanje“ d.o.o. je jedan od autentičnih domaćih dokaza za to da spoj stručnosti i ekološke svesti donosi uspešne poslovne rezultate. RIO se usko specijalizuje za brigu o zemljištu i zelenim površinama i jedna je od retkih domaćih kompanija koja se može pohvaliti sa više od četiri decenije iskustva u zaštiti lokalnog ekosistema. Zahvaljujući radovima koje RIO preduzima, velike površine u Srbiji se ponovo uključuju u prirodni ciklus i postaju pošumljene ili pogodne za poljoprivredu. Osim različitih vrsta bilja i rastinja, RIO gaji i ekološku svest, i to tamo gde je to najbitni-

Pokretači akcije „Dečija šuma“, izgradnje više desetina parkova za igru i zabavu u Kostolcu i Požarevcu, uz učešće dece u sadnji je – kod najmlađih. S tim ciljem je RIO započeo seriju akcija među kojima se naročito ističe „Dečija šuma“, ekološki projekat izgradnje više desetina parkova za igru i zabavu u gradovima Kostolcu i Požarevcu, uz učešće dece u samoj sadnji. U okviru projekta održavaju se radionice i dele raznovrsni edukativni materijali kao što su slikovnice, bojanke i strip-leci, kako bi se novim generacijama usadila ljubav prema drveću i zelenilu. RIO svoje planove za budućnost pravi oko komercijalnih ekoloških projekata manjeg i većeg obima, od pošumljavanja neadekvatno iskorišćenih urbanih površina do otvaranja prostora za green field investicije. Ovakvi projekti su od ključne važnosti jer obezbeđuju neophodne nove površine za uzgajanje bioloških sirovina za novi milenijum, kao što su industrijsko drvo, uljarice za biodizel i lan, koji mogu biti od velikog značaja za razvoj Srbije u 21. veku. ■ 20 | Zelena Srbija 2011/12

abrika „Žibel” koja posluje u sastavu akcionarskog društva AIK „Bačka Topola”, izgrađena je tokom 1987 godine i modernizovana 1989 godine. U vreme izgradnje to je bila najveća i najsavremenija fabrika za preradu animalnog otpada u tadašnjoj Jugoslaviji. I danas je to najveća i najsavremenija fabrika u Srbiji, takođe i u celoj Jugoistočnoj Evropi. U fabrici „Žibel” završava otpad iz 100 klanica iz cele Srbije. Od 2007. godine fabrika „Žibel” poseduje četiri tehnološke linije i to za preradu krvi, perja, mekih delova zaklanih životinja i kostiju, ukupnog mesečnog kapaciteta prerade oko 2.500 tone otpada. Krajnji proizvodi su mesna i krvna brašna i masti za ishranu životinja, a glavni potrošači proizvoda su vodeće svetske i evropske industije za proizvodnju hrane za kućne ljubimce i biodizela.

Krajnji proizvodi su brašna i masti za ishranu životinja, a glavni potrošači vodeće svetske i evropske industije za proizvodnju hrane za kućne ljubimce i biodizela Menadžment kompanije je uz svestranu pomoć Ministarstva za poljoprivredu i šumarstvo, odnosno Uprave za veterinu, uspeo da dostigne evropske standarde i da reši problem neškodljivog uklanjanja klaničnih nejestivih sporednih proizvoda i na taj način da doprinos očuvanju i zaštiti životne sredine. ■

ekologija

POLJOPRIVREDA KAO ZAGAĐIVAČ

Smanjiti zagađenje Dunava Loša poljoprivreda može da naruši vaše okruženje

oljoprivreda je jedan od ekoloških uticaja o kojima se od nedavno raspravlja u medijima. Ekološki uticaj poljoprivrede je veoma snažan i vrlo složen. Poljoprivredne mašine, degradiracija zemljišta, hemijsko i organsko zagađenje i uznemiravanje divljih životinja su samo mali broj delova ove ogromne slagalice. Stoga se očekuje od svih odgovornih vlada u svetu da imaju aktivan pristup rešavanju pitanja zaštite životne sredine. Srbija, kao jedna od zemalja u Centralnoj Evropi sa velikim poljoprivrednim zemljištem, snosi dodatni teret u rešavanju problema životne sredine kako bi osigurala svoju budućnost a posebno u svetlu evropskih integracija.

nih zahteva, navodi finansijska situacija u kojoj se nalazi država. Međutim, moramo da naglasimo da država ipak donekle pruža podršku. Postoje državni projekti, a poljoprivrednici moraju da budu potpuno informisani i da shvate da, na kraju krajeva, i oni moraju da investiraju.

Globalne tendencije i Srbija Postoje i uspešni slučajevi Tokom proteklih nekoliko godina došlo je do Jedan od takvih projekata, koji je uspešno značajnog razvoja ekološke svesti u poljoprivrednom poslovanju. Večita bitka za hranu je prešla put realizovan u Srbiji, je projekat DREPR („Projekat od industrijskog poljoprivrednog napretka (veće smanjenja industrijskog zagađenja reke Dunav“ mašine, više hemikalija) do ekološki prihvatljive u Srbiji). Projekat DREPR se finansira u okviru investicionog fonda za smanjenje nivoa nutrijeprakse na globalnom nivou. Srbija, u ovom slučaju, nije izuzetak. Zakono- nata u Crnom moru i Podunavlju od strane GEdavstvo se promenilo u pravcu rigidne kontrole uzgoja genetski modifikovanih kultura, pro- Dva glavna faktora za poboljšanje izvodnje i uvoza pesticida, emisije gasova itd. situacije, ﬁnansijska podrška države ili Ali ovaj sistem još nije kompletnan. Na primer, EU i edukacija poljoprivrednika iako nije dozvoljena upotreba zastarelih pesticida (zabranjenih na globalnom nivou), ne posto- F-a i Svetske banke. Pripremu projekta u Srbiji ji organizovan način za njihovo odlaganje. Isti pro- je izvršilo Ministarstvo nauke i zaštite životne blem se odnosi i na veterinarske lekove, upotrebl- sredine. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva jeno motorno ulje i sl. Takođe, postoji jedan aspekt i poljoprivrede Republike Srbije je zaduženo koji je u prošlosti zanemarivan, a koji se sada reša- za realizaciju. Cilj ovog projekta jeste smanjenva - otpadne vode iz stočnih farmi, malih porodič- je količine nutrijenata koji se ispuštaju direktno ili indirektno u reku Dunav sa stočnih farmi, nih farmi i mesne industrije. Uzimajući u obzir da se više od 80 odsto poljo- posebno farmi svinja i govedarskih farmi, kao i privrede u Srbiji nalazi u rukama porodičnih poljo- smanjenje otpadnih voda iz klanica. Činjenica da je Srbija prihvatila ekološki pristup privrednih dobara, jasno je da je zadatak prilično veliki. Postoje dva glavna faktora koja bi dovela do u obavljanju poljoprivrednih delatnosti je veoma poboljšanja situacije – finansijska podrška drža- važan korak ka održivom razvoju zemlje, kao i kove ili EU i edukacija poljoprivrednika. Drugi faktor rak napred ka evropskim integracijama. Kao držapredstvalja veći izazov i ujedno je i bitniji. Dok je va, Srbija mora da nastavlja da radi u ovom pravpravilno i ekonomično bavljenje poljoprivredom cu, a sledeći korak bi trebalo da bude tzv. „zele(koje se postiže kroz obrazovanje), dugoročno gle- na“ energija za koju Srbija ima ogroman potencijal, dano, profitabilnije i održivije, prilično je ironično pogotovo u smislu eksploatacije biomase za proizda se, kao razlog za neispunjavanje gore navede- vodnju bio-goriva i bio-gasa. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 21

Obaveza

Srbija, zemalja sa velikim poljoprivrednim zemljištem, snosi dodatni teret u rešavanju problema životne sredine da bi osigurala svoju budućnost u svetlu evrointegracija

inTeRVjU

Dobro upravljanje otpadom Obezbeđeni uslovi za uključivanje svih zainteresovanih domaćih preduzeća u poslove zbrinjavanja otpada

ALEKSANDAR VESIĆ pomoćnik ministra u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

Dozvole Na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou izdato ukupno preko 2.000 dozvola za upravljanje otpadom

snovna zakonska regulativa iz oblasti upravljanja otpadom doneta je pre dve godine i već duže od godine je u primeni. Usvojena je i Strategija upravljanja otpadom. U skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, u proteklom periodu implementacije tih Zakona usvojena su sva podzakonska akta, sem Pravilnika o upravljanju otpadom iz proizvodnje titan-dioksida, TIO2. “Predlog ovog Pravilnika je završen i on je u proceduri za pravno-didaktičku korekciju teksta pre nego što će biti upućen u dalju proceduru”, najavljuje Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

» Bilo je velikog interesovanja za dobijanje

Može se sa sigurnošću reći da je od strane nadležnih organa što na republičkom, što na pokrajinskom a što na lokalnom nivou izdato preko 2.000 dozvola za upravljanje otpadom.

» Koliko se novca sada obrće u tom poslu, koliko ljudi je angažovano na poslovima prikupljanja i reciklaže otpada? -Sigurno da je ovaj posao veoma profitabilan, našta ukazuje činjenica o ubrzanom uspostavljanju sistema sakupljanja i reciklaže otpada. Ministarstvo nema informacije koje se odnose na količinu novca koji se obrće u ovom poslu. Svako preduzeće koje je pribavilo Dozvolu nadležnog organa u proseku zapošljava minimum od 4-5 osoba što znači da prema broju izdatih dozvola Ministarstva, obezbeđeni su uslovi za rad i zapošljavanje sigurno za preko 8.000 ljudi (do sada) a verovatno i više uzevši u obzir da oni koji se bave samom reciklažom zapošljavaju daleko veći broj ljudi. Konačnu procenu moći ćemo da damo nakon finalizacije Registra izdatih dozvola, koji upravo priprema Agencija za zaštitu životne sredine.

dozvola za prikupljanje, prevoz, skladištenje i obradu otpada. Koliko je dozvola izdato? -Od maja 2009. godine do danas, Ministarstvo, » Bilo je najava da bi postrojenje za tretman kao nadležni organ za izdavanje Dozvola za sa- opasnog otpada moglo da bude locirano u opštikupljanje, transport, skladištenje, tretman i odla- ni Ćićevac, a pregovarano je i sa drugim opštiganje opasnog otpada, dozvola za tretman iner- nama u Srbiji. U kojoj je fazi donošenje odluke tnog i neopasnog otpada spaljivanjem, dozvola o lokaciji, obzirom da je izgradnja postrojenja za tretman otpada u mobilnom postrojenju, kao planirana do 2012. godine? i za izdavanje dozvola za skladištenje, tretman i -Još uvek nije doneta konačna odluka vezana za odlaganje inertnog i samu lokaciju. U toku su Agencija za zaštitu životne sredine završni pregovori sa poneopasnog otpada na teritoriji više jedinica ﬁnalizuje Registar izdatih dozvola jedinim lokalnim samolokalne samouprave, upravama kao i sa deizdalo je 643 dozvole za upravljanje otpadom. Od legacijom EU u Beogradu. Sama izgradnja nije od navedenog broja oko 15 odsto su dozvole za skla- strane EU uslovljena, vezano za vremenski rok, ali dištenje i tretman otpada, a ostalo su dozvole za se procedure EU moraju ispoštovati u potpunosti. sakupljanje i transport otpada. Broj izdatih dozvola na teritoriji pokrajine, kao i broj izdatih dozvola » Koliko je uznapredovalo jačanje institucionalod strane jedinica lokalnih samouprava dokazuje nih kapaciteta Srbije za upravljanje opasnim otda se u Srbiji razvija jedna nova grana reciklažne padom? industrije uz formiranje jake sakupljačke mreže, - Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapakoja predstavlja bitan element u uspostavljanju i citeta za upravljanje opasnim otpadom je jedan unapredjenju sistema upravljanja otpadom u RS. od ciljeva Vlade RS. Za dostizanje ciljeva održi22 | Zelena Srbija 2011/12

» Opasni otpad

» Sakupljanje

» Strategija

Od opasnog otpada najviše se u Srbiji recikliraju otpadna ulja, električne i elektronske opreme i akumulatori.

Dozvola za skladištenje i tretman otpada je15 odsto ukupnog broja, ostalo su dozvole za sakupljanje i transport otpada.

Srbija je deﬁnisala kratkoročne ciljeve u Strategiji upravljanja otpadom, za period 2010-2014.

vog razvoja, u skladu sa Nacionalnom strategijom podzakonski akti koji proizilaze iz navedena dva održivog razvoja, potrebno je stvoriti osećaj od- krovna zakona i na taj način su u Srbiji uspostavgovornosti za postupanje sa opasnim otpadom na ljeni osnovni uslovi za uspostavljanje i unapređesvim nivoima, osigurati prepoznavanje problema, nje sistema upravljanja otpadom, a samim tim i obezbediti tačne i potpune informacije, promovi- upravljanje sekundarnim sirovinama radi unapresati principe, podsticajne mere i partnerstvo jav- đenja sistema reciklaže. nog i privatnog sektora u upravljanju otpadom. Srbija je definisala kratkoročne ciljeve u Strategiji upravljanja otpadom, za period (20102014), koji se odnose na opasan otpad: Uskladiti nacionalne propise sa zakonodavstvom EU; Doneti nacionalne planove za tokove opasnog otpada; Uspostaviti sistem upravljanja opasnim otpadom (izgraditi centralna regionalna skladišta opasnog otpada i započeti izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada do 2014. godine); Uspostaviti sistem upravljanja posebnim tokovima opasnog otpada (istrošenim baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim vozilima, otpadom od električnih i elek- U toku završni pregovori za određivanje lokacije tronskih proizvoda); Uspostaviti postrojenja za tretman opasnog otpada sistem upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom i sanirati postojeća Zakonom o upravljanju otpadom propisani su smetlišta i lokacije „crnih tačaka“ od istorijskog uslovi za dobijanje dozvola za upravljanje otpazagađenja opasnim otpadom. dom, odnosno dozvola za sakupljanje, transport, Dugoročni ciljevi (2015-2019) koji se odnose skladištenje i tretman otpada koje se izdaju opena opasan otpad su: Uvođenje odvojenog saku- raterima koji Zahteve upućuju nadležnim organipljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinsta- ma za izdavanje dozvola. Takođe, Zakon o ambalava i industrije; Obezbediti kapacitete za spaljiva- ži i ambalažnom otpadu propisuje uslove za izdanje organskog industrijskog i medicinskog otpada; vanje dozvola operaterima sistema za upravljanje Uspostaviti sistem upravljanja otpadom koji sadr- ambalažom i ambalažnim otpadom. Na osnovu ži azbest. svega prethodno navedenog neosporno je da su Od opasnog otpada najviše se u Srbiji recikli- uslovi obezbeđeni za uključivanje svih zaintereraju otpadna ulja, otpad od električne i elektron- sovanih domaćih preduzeća, a za mnoga od njih ske opreme i otpadni akumulatori. je to i zakonska obaveza. ■

» Da li su obezbeđeni uslovi da bi se veći broj domaćih preduzeća uključio u poslove sa zbrinjavanjem otpada, uključujuči opasni otpad? -U Srbiji je u maju mesecu 2009. godine stupila na snagu nova zakonska regulativa u oblasti upravljanja otpadom, pre svega Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji su objavljenji u Sl glasniku RS, broj 36/09 i 88/10. Nova Strategija upravljanja otpadom za period od 2010-2019 je takodje usvojena početkom 2010. godine. Tokom 2009. i 2010. godine usvojeni su brojni

Привредно друштво Дринско-Лимске ХЕ Трг Душана Јерковића 1 31250 Бајина Башта Tel: +381 (0)31 863 488 Fax: +381 (0)31 864 354

НАЈЧИСТИЈА ЕНЕРГИЈА Zelena Srbija 2011/12 | 23

URbane baŠTe

10 GRADOVA SA NAJBOLJOM KLIMATSKOM POLITIKOM

Svako čekanje - više košta! Bitka za sprečavanje katastrofalne klimatske promene će biti dobijena ili izgubljena u gradovima

B Globalno zelenilo

U Parizu je nedavno zasađeno 100.000 stabala i 20.000 kvadrata bašta na krovovima zgrada

itka za sprečavanje katastrofalne klimatske promene će biti dobijena ili izgubljena u gradovima. Oni su “krivi” za 80% emisije gasova, a u njima živi više od polovine globalnog stanovništva. Bojd Koen, autor knjige Klimatski kapitalizam, tvrdi da ukoliko se fokusiramo na nalaženje pravih rešenja, možemo izbeći najgore i čak poboljšati ekonomiju grada. Što se duže čeka - više će koštati. Koen je mesecima skupljao podatke o gradovima i njihovim naporima da se prilagode promenama i došao do liste od 10 gradova sa najboljom klimatskom politikom. Evo te liste.

1. KOPENHAGEN, Danska Nije preveliko iznenađenje da se grad u kome 40% stanovnika ide biciklom na posao nalazi na prvom mestu ove liste. Najmanje emisije CO2, plan da postanu prvi veliki glavni grad bez ugljen-dioksida (do 2025.) i savršena politička posvećenost adaptaciji klimatskoj promeni razlozi su zbog kog je Kopenhagen najzeleniji grad na svetu. 24 | Zelena Srbija 2011/12

2. KURITIBA, Brazil Kuritiba je uvela brzi sistem autobuskog javnog prevoza, koji trenutno koristi 70% građana. Takođe, zajedno sa Kopenhagenom je na prvom mestu po malim emisijama ugljen-dioksida, a na drugom mestu u svetu po korišćenju obnovljivih izvora energije (82% proizvedene struje).

3. BARSELONA, Španija Planiranje adaptacije klimatskoj promeni je veliki plus gradskih vlasti Barselone, koji takođe utiru put inovativnom uvođenju solarnih termalnih instalacija. Postavili su uslov za sve novosagrađene i renovirane zgrade – uvođenje solarne opreme za zagrevanje vode i ostale potrebe. 4. STOKHOLM, Švedska Odmah posle Pariza, Stokholm ima najveću stopu korišćenja javnog prevoza po šinama. Takođe, gradske vlasti su sebi postavile impresivan cilj: bez ugljen-dioksida na ulicama do 2050.godine. U gradu postoji 8500 hektara zelenih površina – najviše po glavi stanovnika. 5. VANKUVER, Kanada Gradske vlasti teže tome da Vankuver postane najzeleniji grad na svetu do 2020. godine. Čak 90% energije dolazi iz obnovljivih izvora energije, a grad ulaže u sopstvene energetske sisteme. U Vankuveru se nalazi najveći broj zelenih zgrada u odnosu na ostale gradove u Severnoj Americi, a skoro polovina hrane u prodaji dolazi iz lokalnih izvora. 6. PARIZ, Francuska Pariz je lider u strategiji prilagođavanja, nedavno je zasađeno 100.000 stabala i posađeno 20.000 kvadrata bašta na krovovima zgrada. Grad poseduje klimatski akcioni plan i najveće korišćenje javnog prevoza po broju stanovnika.

7. SAN FRANCISKO, SAD U ovom gradu postoji najveći broj zelenih zgrada u SAD, a politika smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte je prilično agresivna (20% ispod nivoa iz 1990. do 2012., i 80% smanjenja do 2050.godine). San Francisko je među prvim gradovima koji je uveo program za nabavku solarne opreme na veliko, radi dobijanja povoljnijih uslova. Vlasnici zgrada se mogu prijaviti gradu za kupovinu opreme po tim, jeftinijim cenama. 8. NJUJORK, SAD Njujork je na ovoj listi iz više razloga: gradonačelnik Blumberg je veliki zagovornik klimatske akcije, Njujorčani imaju veliki broj mesta za parking i sjajnu železničku infrastrukturu za prevoz kroz grad. 9. LONDON, Velika Britanija Bivši gradonačelnik je napravio hrabar potez uvođenjem takse za ulazak u crvenu zonu, što je znatno smanjilo saobraćajne gužve i povećalo prihode javnog prevoza. Sada se ohrabruje kupovina ekoloških vozila (jer takva vozila mogu besplatno da prolaze kroz zonu gužvi). 10. TOKIO, Japan Tokio spada među najgušće naseljene gradove i ima organizovan najviše korišćen javni prevoz na svetu. Tokio ima objavljen klimatski akcioni plan (CAP) u kome je prva inicijativa „Promovisanje privatnog preduzetništva“. Podstiču se inovativnost privatnog sektora i profitabilna rešenja za izbegavanje klimatske promene. Zelena Srbija 2011/12 | 25

globalna ekologija

Regionalna konferencija "Energija-Razvoj-Demokratija: Oblikovanje nove energetske budućnosti u JIE”

Neophodno regionalno povezivanje

U Srbiji bi bilo otvoreno nekoliko destina hiljada radnih mesta kada bi bili iskorišćeni potencijali za investicije u obnovljive izvore energije i takozvanu zelenu ekonomiju Međutim, rekao je mi- kao je da je potrebno raditi na povećanju energetnistar životne sredine Oli- ke efikasnosti i većem iskorišćenju obnovljivih izvover Dulić, trebalo bi “da se ra energije, ukazujući EPS trenutno radi na razvoju uradi realna i racionalna energetskih postrojenja ukupne snage od oko 1.000 Kostis Stambolis, direktor nivelacija cena električne megavata koji će raditi na obnovljive izvore energije. Instituta za energetiku Ambasador Srbije u Norveškoj i Islandu Milan Sienergije”. On je naveo da jugoistočne Evrope Srbija ima potencijale u ob- murdić je rekao da prema izveštaju Evropske kominovljivim izvorima koji su ekvivalent 4,2 miliona tona sije o napretku Srbije za članstvo u EU naša zemlja nafte, što može da pokrije 60 odsto potreba zemlje treba da učini dodatan napredak u podizanju konkuza energijom, i podsetio da je najveći potencijal u ko- rentnosti u energetskom sektoru i u ispunjenju obaveza da se do 2020. godine rišćenju biomase. Najavio je da U izgradnju energetske oko 20 odsto električne enerće izgradnja prvih vetrogenerainfrastrukture u regionu gije dobija iz obnovljivih izvotora u Srbiji i realizacija investijugoistočne Evrope ulaganja će ra. cija u hidroelektrane i biomasu dostići 300 milijardi evra U izgradnju energetske inkrenuti početkom 2012. godine. Rekao je I da se radi na otklanjanju prepreka na koje frastrukture u regionu jugoistočne Evrope planirano u Srbiji nailaze investitori u obnovljive izvore energije. je da do 2020. godine bude uloženo 240 milijardi Uz ocenu da su cene struje u Srbiji su najniže u evra, najavio je direktor Instituta za energetiku jugoEvropi i da ih je potrebno ujednačiti sa cenama elek- istočne Evrope Kostis Stambolis, koji je rekao da će trične enegrije u regionu koje su za 30 do 40 odsto ta ulaganja dostići 300 milijardi evra ukoliko se raviše, Izvršni direktor EPS-a Bratislav Čeperković re- čunaju i projekti energetske efikasnosti.

Saopštenje Evropske komisije

Smanjena emisija gasova Svih 27 članica EU smanjilo je za 15,5 odsto emisiju gasovoda sa efektom staklene bašte od 1990. do 2010, objavila je Evropska komisija „Ekonomija regiona je u tom periodu porasla za 41 procenat“, istaknuto je u saopštenju EK. Emisija gasova je opadala šest godina zaredom do 2009. zaključno, ali je prošle godine došlo do porasta od 2,3 procenta. Evropska komisija realizuje program na smanjenju atmosfernog zagađenja, uz mnogobrojne nove propise, ali za sada se ne uklapa u zacrtane ciljeve. Program, usvojen 2009. predviđa smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u zemaljama-članicama Evropske unije za 20 odsto tokom 30 godina, od 1990. do 2020. Poslednja objavljena istraživanja pokazuju da će EU u tom periodu uspeti da smanji emisiju za samo 15,3 procenta. Zbog toga Evropska komisija ističe da su neophodne dodatne mere za stimulisanje smanjenja atmosferskih zagađenja. 26 | Zelena Srbija 2011/12

Saradnja Subotice i Fonda za zaštitu životne sredine

Potpisano 5 ugovora

Predstavnici Subotice i Fonda za zaštitu životne sredine Srbije potpisali su pet ugovora o sufinansiranju ekoloških projekata u Subotici Ukupna vrednost ovih ugovora je oko 110 miliona dinara. Potpisivanju je prisustvovao i ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić. Ugovor su potpisali direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Željka Jurakić i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić. „Projekti će omogućiti finansiranje izrade projektne dokumentacije za izgradnju i uređenje regionalne deponije u Subotici, rekultivaciju i ozelenjavanje površina na teritoriji grada”, rekao je Dulić.

Zelene inVeSTiCije

KOMPANIJA REV D.O.O. GRADI DVE HIDROELEKTRANE U SRBIJI UKUPNE SNAGE 58 MW

Investicije vredne ¤140 miliona Najveća privatna investicija u obnovljive izvore energije u Srbiji, vredna 140 miliona evra

vreme kada je ekonomska kriza u svetu u punom jeku, pojačana dužničkom krizom u Evropskoj uniji, svakoj zemlji je sve teže da dođe do novih investicija. Zato bi zemlje koje očekuju investicije trebalo svakog investitora da čuvaju kao, narodski rečeno, malo vode na dlanu, a svaku investiciju da shvataju veoma ozbiljno. Kompanija REV d.o.o. gradi dve hidroelektrane u Srbiji ukupne snage 58 MW. Ova investicija je vredna 140 miliona evra i najveća je privatna investicija u obnovljive izvore energije u Srbiji, a do sada je, samo na osnovu izrade studija, dobijenih dozvola i saglasnosti u projekat uloženo oko 7,5 miliona evra. „Mislimo da je Srbija bogata zemlja, sa velikim potencijalom, naročito sa stanovišta energetike i obnovljivih izvora energije. Prirodni resursi koji postoje, kao i uveravanja koja smo dobili od državnog vrha, govore nam da postoje mogućnost i želja da se u Srbiji uloži više, da se donese novo znanje u zemlju i prilagodi lokalnim uslovima poslovanja”, kaže Miljana Vidović, direktorka REV d.o.o. Radeći na harmonizaciji svojih zakona sa EU direktivama, Srbija već čini iskorak u pravcu svetskih standarda i dobrih praksi u poslovanju. Na istom nivou važnosti su zahtevi za promenom poslovne kulture i pristupa ulaganjima i biznisu, koji bi trebalo da dođu i iznutra, od samih državnih zvaničnika i građana. Kompanija REV prepoznaje predusretljivost koju politički vrh u Srbiji iskazuje prema investitorima, kao i zalaganja da se životna sredina zaštiti i unapredi. Snaga države je presudna u postavljanju uslova ulaganja, određivanju zakonskog okvira i administrativnih procedura, kao i tržišnih kriterijuma i standarda. Giljotina propisa koja je bila započeta u ovom smislu je bio dobar strateški pravac kojim je cela zemlja krenula. Manje propisa, a stabilnija i sigurnija regulisanost tržišta i privrede nego što je bilo u prethodnim razdobljima. Investiciona klima, zakoni i tržište su od suštinskog značaja za funkcionisanje privrede i tu moraju da se vide konstantni napori, ali i rezultati. Kompanija REV i Miljana Vidović, koja je na njenom čelu, kažu da su s pažnjom ispratili i donošen-

Zakon o obnovljivim izvorima energije bio bi jasan znak investitorima da država želi da privuče značajnan kapital u ovaj sektor je novog Zakona o energetici, ali smatraju da tu nije završen rad na privlačenju stranih ulaganja. Iako je doneta uredba, zakon o uređivanju sfere obnovljivih izvora energije je još jedan od legalnih okvira koji bi dali jasan znak investitorima da država želi da uredi odnose i privuče značajne sume kapitala u ovaj sektor. Ova investicija može da uposli veliki broj trenutno nezaposlenih ljudi, a angažovanjem jedne od najpoznatijih srpskih firmi kao što je Energoprojekt, ona i dokazuje da želi da koristi i domaće znanje i kapacitete. U isto vreme, kada su geološka ispitivanja terena privedena kraju, REV d.o.o. intenzivira napore da se pronađe zajednički jezik sa lokalnom zajednicom i izađe u susret onim predlozima koji su na obostranu korist kompanije i lokalne zajednice. O ovome dovoljno govori i donacija sredstava kompanije opštini Prijepolje za rekonstrukciju vodovoda u lokalnoj mesnoj zajednici, kao i mnoge druge akcije socijalnog, obrazovnog i sportskog karaktera u kojima je REV bio podrška lokalnom stanovništvu. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 27

Domaće znanje

Angažovanjem Energoprojekta, jedne od najpoznatijih srpskih firmi, REV dokazuje da želi da koristi i domaće znanje i kapacitete

aMbalaŽni oTPaD

SEKOPAK, BEOGRAD

Najuspešniji nacionalni operater Do kraja godine biće prikupljeno preko 18.000 tona ambalažnog otpada

rema poslednjim procenama količine ambalažnog otpada koji na tržište plasiraju naši klijenti, Sekopak bi trebalo da do kraja 2011. godine prikupi maksimalnih 18.000 tona ambalažnog otpada . Tako bi ostvario ciljeve za ovu godinu da 10 odsto od ukupnog plasmana ambalaže ide u ponovno iskorišćavanje, kako je država i propisala. Imajući u vidu sigurnost naših klijenata, kao i evidentnu mogućnost prijema novih klijenata, Sekopak je planirao da do kraja godine premaši propisani cilj za tri odsto. Na ovaj način bi i naši partneri, pre svega naša komunalna preduzeća, dobili više podsticajnih sredstava kako bi se bolje spremili za izazove koji dolaze 2012. godine. Do kraja septembra Sekopak je preko svojih

postoje u Evropi i svetu. Koristeći najbolja iskustva zemalja EU koje je Sekopak imao priliku da zadobije kroz svoje članstvo u međunarodnoj asocijaciji Pro Europe, prihvatili smo da je pravi doprinos višem nivou dugoročne stabilnosti i sigurnosti u ispunjavanju nacionalnih ciljeva. Kroz opredeljenje Sekopaka ka razvoju sistema u komunalnom sektoru ispunjavanje nacionalnih ciljeva je dostižno. Takvo opredeljenje je značajno i za državu koja ulaže sredstva za podršku ovom sektoru, razvijajući reciklažne i druge kapacitete lokalnih samouprava, osnažujući ih za uspostvljanje nacionalnog sistema. Razlog je očigledan, preko 85 odsto ambalažnog otpada jedne zemlje je u domaćinstvima, pa će jedino kroz uspostavljanje ovakvog sistema biti moguće dugoročno i rentabilno ostvarivanje nacionalnih ciljeva za naše klijente, ali i za državu.

Procenjuje se da preko 85 odsto ambalažnog otpada jedne zemlje potiče iz domaćinstava

Razvoj

Opredeljenje Sekopaka je da svoj sistem razvija kroz saradnju sa lokalnim samoupravama I komunalnim preduzećima

partnera većprikupio i reciklirao 17.180 tona ambalažnog otpada. Iako reciklaža pojedinih vrsta ambalažnog otpada spada u grupu takozvanih specifičnih, a ne opštih ciljeva i iako će ostvarenje tih ciljeva biti zakonska obaveza tek od 2012. godine, Sekopak uspešno radi na postupnom ostvarenju tih ciljeva već sada. Od prikupljenog ambalažnog otpada najviše je papira i kartona (49%), plastike (26%) i stakla (23%), a najmanje metala (1,07%) i drveta (0,9%). Od osnivanja u novembru 2006. godine, Sekopak se zalaže za usvajanje zakonskog okvira koji bi Srbiji omogućio primenu najboljih rešenja u oblasti ambalaže i ambalažnog otpada koja trenutno

28 | Zelena Srbija 2011/12

Najveći deo naknade koju klijenti Sekopaka plaćaju, odlazi upravo u razvoj sistema kroz davanje subvencije za sakupljeni materijal, savetovanje o boljem učinku i mogućim uštedama u radu, bolju kontrolu procesa rada, uspostavljanje dokumentovanog procesa sakupljanja, razvrstavanja, baliranja, prevoza na reciklažu i, konačno, same reciklaže. Do sada, Sekopak je ušao u saradnju sa preko dvadeset partnera širom Srbije. To su gradovi – Gornji Milanovac, Vršac, Čačak, Leskovac, Jagodina, Vranje, Kragujevac, Čačak, komunalna preduzeća: Novi Sad, Kragujevac, Čačak, Obrenovac, Gornji Milanovac, Niš, Leskovac, Vranje, Ruma, Jagodina, Sombor, Subotica, Lapovo, Pančevo, Novi Bečej, privatne sakupljačke mreže: Inos Papir servis, Greentech, Intercord, SFRS Grejač, Lepenka, Pima, Odžačanka, Apos, Nives. U toku je proces ugovaranja saradnje sa: Užicem, Kruševcem, Kraljevom, Beogradom. Sekopakov proces izgradnje sistema je otvoren za sve. ■

ekoSiSTeM

GRAD SUBOTICA

PRIVREDNO DRUŠTVO “HE ĐERDAP”

Eko kapija Srbije Minimum rizika Organizovanim prikupljanjem otpada obuhvaćeno je 95 odsto teritorije grada

P S

ubotica je uz podršku Ministarstva životne sredine, Fonda za zaštitu životne sredine, kao i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, realizovala desetine eko projekata. Važi za jedan od najčistijih gradova u Srbiji, organizovanim prikupljanjm otpada obuhvaćeno je 95 odsto teritorije grada, postavljeni su kontejneri za prikupljanje separatisanog otpada, dva puta godišnje organizuje se odnošenje čvrstog otpada iz domaćinstava, kao i konstantno uklanjanje divljih deponija. U toku je postavljanje 28 podzemnih kontejnera u cilju značajnog unapređenja sistema odlaganja komunalnog otpada. U cilju uspostavljanja pravila u procesu upravljanja sistemom zelenih površina kao ekološke infrastrukture grada izrađen je projekat „Zelena regulativa Subotice“. Rekultivacija devastiranih i ozelenjavanje nekultivisanih površina na teritoriji Grada Subotica je projekat vredan 55 miliona dinara. Gradu će dati novu ekološku vrednost, na 65.000 m2 nići će novi zeleni prostori i uređene površine za odmor i rekreaciju. Priprema se i projekat ozelenjavanja i uređenja školskih dvorišta. Radi zaštite od eolske erozije, posebna pažnja se posvećuje podizanju poljozaštitnih pojaseva koji su do sada zasađeni u dužini od oko 80 km, a vrše se pripreme i za novu prolećnu sadnju. Najznačajniji ekološki projekat je sanacija jezera Palić. Subotica je rekonstrukcijom uređaja za prečišćavanje otpadnih voda vrednim 17 miliona evra, dobila najsavremeniji prečistač u zemlji, ali je višedecenijsko zagađenje jezera dovelo do eutrofizacije i nakupljanja velike količine mulja. Tehnička dokumentacija za projekat sanacije jezera je završena, pa su se stekli uslovi da od naredne godine započine izmuljavanje i obezbede se uslovi za održiv razvoj jezera, da se biseru Panonske nizije vrati stari sjaj. ■

Obezbeđeno stalno praćenje uticaja procesa rada na životnu sredinu

rivredno društvo “HE Đerdap” je formiralo Centar za zaštitu radne i životne sredine, koji koordinira poslove zaštite životne sredine i upravljanja otpadom na svim lokacijama hidroelektrana u sastavu Preduzeća. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) uspostavljen je marta 2008, a od januara 2011. godine, “HE Đerdap” je sertifikovana i za sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu, prema zahtevima standarda SRPS OHSAS 18001. Uvođenjem EMS, obezbeđeno je stalno praćenje uticaja procesa rada na životnu sredinu i definisano adekvatno reagovanje na akcidentne situacije. Glavni aspekt ugrožavanja životne sredine u “HE Đerdap” je mogućnost havarijskog izlivanja ulja iz pomoćnih sistema agregata, kao i iz hidrauličke opreme na objektima elektrane, prelivne brane i brodske prevodnice. U cilju preventive, primenjuju se nove svetske inovativne zelene tehnologije koje svojim delovanjem sprečavaju havarijske zastoje do 90 odsto i smanjuju količine otpadnih ulja četiri do sedam puta. Nabavkom specijalnog plovnog uređaja stvoreni su uslovi za efikasno delovanje na sanaciji kontaminiranih vodenih površina sakupljanjem eventualno havarijski izlivenog ulja pomoću plivajućeg “skimera” velikog kapaciteta i tretmanom uljnog filma posebnim “sprej-sistemom” koji koristi biorazgradiva hemijska jedinjenja. ■ EKO-METAL d.o.o. Grobljanska br. 2, 22408 Vrdnik Tel: +381 (0) 22 465 306; +381 (0) 22 465 351 oﬀice@ekometal.com; www.ekometal.com

EKO-METAL d.o.o. sakuplja, transportuje, skladišti i tretira opasan i neopasan otpad: otpadnu elektonsku i električnu opremu, otpadne fotografske hemikalije, otpadnu IT opremu, fluorescentne cevi i sijalice, istrošene baterije i akumulatore, odbačenu medicinsku opremu, otpadne bakarne i aluminijumske kablove, otpad koji sadrži obojene i plemenite metale, otpadne rentgen i grafičke filmove, druge vrste opasnog i neopasnog otpada. Eko-metal je registrovano preduzeće za obavljanje javnog prevoza u zemlji. Posedujemo: Integralnu dozvolu za sakupljanje i transport opasnog i neopasnog otpada br. 19-00-00192/2010-02 od 05. 05. 2010. god. Dozvolu za skladištenje, privremeno skladištenje i tretman opasnog i neopasnog otpada br. 119-501-00490/2010-04 od 14. 07. 2010. god. Sertifikat sistema menadžmenta kvalitetom ISO 9001:2008 Sertifikat upravljanja zaštitom životne sredine ISO 14001:2004 Zelena Srbija 2011/12 | 29

inTeRVjU

Za eko projekte 600 miliona evra Ove godine realizovan projekat rekonstukcije elektrofilterskog postrojenja na TENT-u B2

PETAR KNEŽEVIĆ direktor privrednog društva Termoelektrane „Nikola Tesla”, Obrenovac

Najveće ulaganje

Najviše će biti uloženo, ukupno 410 miliona evra, u izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova za TENT A3-A6 i TENT B1-B2

rivredno društvo Termoelektrane “Nikola Tesla” Obrenovac, sa 14 blokova ukupne instalisane snage 3.288 megavata, čini trećinu proizvodnog potencijala Elektroprivrede Srbije. Godišnjom proizvodnjom od oko 20 milijardi kilovat sati daje polovinu ukupne proizvodnje električne energije u EPS-u. Planom razvoja PD TENT od 2012. do 2017. godine predviđeno je više od jedne milijarde evra investicija, od čega 600 miliona evra za završetak potrebnih ekoloških projekata.

» Reč je svakako o najvećoj ekološkoj investiciji u Srbiji, pa i u regionu. Šta je sve od ekoloških projekata planirano da bude realizovano u okviru 600 miliona evra predviđenih ulaganja? -Predviđena je rekonstrukcija elektrofilterskih postrojenja na objektu TENT B1 2012. godine, a na objektu TENT A3 i u TE “Morava” 2013. godine. Biće urađena rekonstrukcija sistema za transport i odlaganje pepela i šljake/uvođenje nove tehnologije za TENT A. Najveća su ulaganja, ukupno 410 miliona evra, u izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova za TENT A3-A6 i TENT B1-B2. Za primenu primarnih mera za smanjenje emisije azotnih oksida iz postojećih TE blokova TENT A3-A6, TENT B1-B2, TE “Kolubara” A5 i TE “Morava” predviđeno je ukupno 56 miliona evra. Sredstva će biti uložena i u kontinualni monitoring emisije iz PD TENT i u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih, zauljenih voda. » Da li i u kom obimu Termoelektrane “Nikola Tesla” učestvuju na tržištu dozvolama za zagađenje ugljen-dioksidom (CO2)? - Srbija je članica Okvirne Konvencije UN o promeni klime od 10. juna 2001. godine i Kjoto protokola od 17. januara 2008. godine, sa statusom

30 | Zelena Srbija 2011/12

Zemlje u razvoju. To znači da nema obavezu kvantifikovanog smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), ali ima čitav niz obaveza u praćenju i izveštavanju ME Institucija o nivou emisije GHG, planovima i preduzetim merama za njihovo ograničenje/smanjenje i praćenju klimatskih promena i njihovog uticaja na živi svet na svojoj teritoriji. Kada Srbija pristupi EU, tada će se kao i za sve njene članice, status promeniti sa obavezom smanjenja emisije GHG shodno pravilima u EU i specifičnostima naše zemlje. Tada će se definisati kvote emisije GHG za celu državu i tempo njihovog smanjenja po godinama do ciljnog nivoa. Na osnovu toga će biti definisane i kvote emisije po sektorima za svaku godinu za sve energetske subjekte, pa i za JP EPS, odnosno PD TENT. Tek tada ćemo moći da budemo uključeni u evropski sistem trgovine kvotama za emisiju GHG.

Biće urađena rekonstrukcija sistema za transport i odlaganje pepela i šljake Bez obzira na te rokove, JP EPS i PD TENT se, kao društveno odgovorne kompanije, aktivno spremaju za taj period i uveliko rade na pripremi baze podataka o emisiji GHG u svom preduzeću. U tom smislu JP EPS je zajedno sa nadležnim Ministarstvima Vlade RS i Institutom za nuklearne nauke „Vinča” 2009. godine pristupio ovom složenom i obimnom poslu. Angažovani su značajni ljudski resursi i potrebna finansijska sredstva da bi se sa punom odgovornošću pripremile ove baze podataka, počevši od referentne 1990. godine do danas. Zahvaljujući ovoj aktivnosti JP EPS-a, nadležno Ministarstvo i Vlada RS ispunili su svoje međunarodne obaveze i dostavili prvi Izveštaj Srbije prema Okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime, novembra 2010. godine.

» EU norme

» Plan

» Takse

Rekonstruisano elektroﬁltersko postrojenje emisiju čvrstih čestica u dimnom gasu svodi ispod važećih EU normi.

Planom razvoja PD TENT od 2012. do 2017. godine predviđeno je više od jedne milijarde evra investicija.

U prethodnoj godini plaćano je 100 evra po toni praškastih materija emitovanih u vazduh.

» Da li imate projekciju, koliko ce predviđena ulaganja smanjiti emisiju štetnih gasova, i koliko će to smanjenje doprineti uštedi u dozvoljenim kvotama zagađenja? - Smanjenje emisije praškastih materija će biti oko 10 puta u odnosu na stanje pre revitalizacije elektrofilterskih postrojenja, tako da će emisija biti na nivou dozvoljenih graničnih vrednosti u RS i EU, manje od 50 mg/Nm3. Smanjenje emisije sumpornih oksida će takođe biti oko 10 puta u odnosu na sadašnje stanje, bez postojenja za odsumporavanje. Time će se emisija sumpornih oksida svesti na nivo dozvoljenih graničnih vrednosti u RS i EU, manje od 400 mg/Nm3, odnosno 200 mg /Nm3 posle 2015. godine. Smanjenje emisije azotnih oksida će biti oko tri puta u odnosu na sadašnje stanje, a posle 2015. godine će biti u važećim normama EU. Sve ove mere će rezultirati značajnim smanjenjem taksi koje PD TENT plaća godišnje Fondu za zaštitu životne sredine na osnovu emisije štetnih i opasnih materija u vazduh. Na primer, u prethodnoj godini plaćano je 100 evra po toni praškastih materija emitovanih u vazduh. Takođe su uložena značajna sredstva za uvođenje sistema za izdvajanje otpada, letećeg pepela izdvojenog na elektrofilterima termoblokova i njegovo korišćenje u cementnoj industriji, čime se poboljšava kvalitet cementa, smanjuju troškovi sirovina i potrošnje energenata, odnosno smanjuje emisija ugljendioksida u cementnoj industriji, kao i u putnoj privredi za podloge autoputeva. Na taj način, umesto postojećih troškova, koje TENT plaća kao taksu za odlaganje pepela na deponijama i pratećih ekoloških problema, stvorili smo uslove za smanjenje troškova i emisije GHG u cementnoj industriji i putnoj privredi, kao i smanjenje troškova i ostvarenje dodatnih prihoda u PD TENT-u. Nadamo se da će masovno korišćenje pepela u ove svrhe postati praksa i u našoj zemlji, kao što je slučaj u razvijenim zemljama sveta. » Nedavno ste priveli kraju ovosezonske remonte. Šta je i uz kolika ulaganja urađeno od ekoloških projekata? -Najznačajniji ekološki projekat koji je realizovan ove godine je rekonstukcija elektrofilterskog postrojenja na TENT-u B2. Rekonstruisano elektrofiltersko postrojenje bi trebalo da emisiju čvrstih

čestica u dimnom gasu svede ispod važećih EU normi od 50 mg /Nm3. U narednih mesec dana će se obaviti garancijska merenja koja će, nadamo se, potvrditi uspešnu realizaciju ovog projekta. Ugovor je realizovan sa poljskom kompanijom RAFAKO i velikim brojem domaćih podizvođača. Takođe je u toku projekat praćenja emisije štetnih materija na devet blokova PD TENT-a. Projekat je finansiran sredstvima EU. Isporuka i montažni ra-

U toku je projekat praćenja emisije štetnih materija na devet blokova PD TENT-a

dovi će biti završeni do kraja godine, a podešavanje, kalibracija i puštanje sistema u rad u prvoj polovini sledeće godine. Glavni izvođač radova je nemačka firma SIEMENS. Na TE “Kolubara” je u toku realizacija druge faze ugušćenog transporta pepela i šljake, kao i projekat nadvišenja kasete A na deponiji pepela. Završetak ovih aktivnosti, finansiranih sa 105 miliona dinara od Fonda za zaštitu životne sredine i sa 50 miliona dinara od PD TENT-a, planira se u prvoj polovini sledeće godine.

» Da li i na koji način u smislu zaštite životne sredine sarađujete sa lokalnim zajednicama koje su u okruženju proizvodnih pogona TENT-a? -Saradnja postoji, svakog dana je sve šira i obostrano je korisna. Najnoviji primer takve saradnje je početak primene šljake i pepela u izgradnji puteva. Takve deonice će služiti za ispitivanje nosivosti putne konstrukcije i nakon toga, mi se nadamo, stvoriće se uslovi za znatno širu primenu produkata sagorevanja u putogradnji. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 31

Postrojenje TENT A

eneRgeTika

EPS I OBNOVLJIVI IZVORI

“Zelena” energija kao prioritet EPS u 2012. godinu ulazi sa tri prioritetna projekta: HE „Đerdap 1“, HE „Bajina Bašta“ i HE „Zvornik”

Razvoj kapaciteta Završene modernizacije TE i HE stvorile mogućnost za revitalizaciju srednjih i malih HE i razvoj novih kapaciteta za proizvodnju „zelene“ energije

protekloj deceniji „Elektroprivreda Srbije“ završila je obimne revitalizacije termoelektrana, a u toku su modernizacije hidroelektrana. Obnova TE, koje proizvode oko 70 odsto električne energije u Srbiji, bila je prioritet EPS-a, a ovi poslovi zahtevali su i velika finansijska sredstva. Završene modernizacije TE i HE stvorile su mogućnost za revitalizaciju postojećih srednjih i malih HE i za razvoj novih kapaciteta za proizvodnju „zelene“ energije. U septembru ove godine Upravni odbor JP EPS doneo je odluku o formiranju Privrednog društva “EPS Obnovljivi izvori energije” u Užicu kako bi podstakao razvoj novih izvora energije. I novi Zakon o energetici određuje šta je sve energija iz obnovljivih izvora. Da je „zelena“ energija prioritet ukazuje i Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine, a za period do 2012. godine utvrđeni su uslovi, načini i dinamika ostvarivanja.

ranje izgradnje za osam novih malih HE na postojećim vodoprivrednim objektima, ukupne snage 14,3 megavata i godišnje proizvodnje 56 miliona kilovat–sati. Predviđen je isti takav postupak za revitalizaciju 15 postojećih malih HE, koje su pre revitalizacije imale ukupnu snagu od 17,7 megavata i godišnju proizvodnju od 55 miliona kilovat-sati.

Očekuje se tender i ugovaranje izgradnje za osam novih malih HE na postojećim vodoprivrednim objektima, ukupne snage 14,3 megavata i godišnje proizvodnje 56 miliona kilovat–sati

Planirane su i investicije iz prihoda od prodate električne energije. U planu su ugovaranje, izgradnja i puštanje u probni rad male HE “Zavoj” , sa snagom od 0,58 megavata i godišnjom proizvodnjom od tri miliona kilovat-sati, kao i trećeg agregata u HE “Međuvršje”, sa snagom od 0,62 megavata i sa godišnjom proizvodnjom od 1,6 miliona kilovat-sati. Radiće se i na završetku dokumentacije, ugovaranju i početku izgradnju male HE „TENT B“, sa snagom od 1,9 megavata i godišnjom proizvodnjom od osam miliona kilovat- sati. - Planirano je ugovaranje, izgradnja i Planirano je ugovaranje, izgradnja i puštanje u probni rad solarne elektrane na puštanje u probni rad solarne elektrane Zlatiboru, snage do pet megavata zajedna Zlatiboru, snage do pet megavata ničkim ulaganjem sa kompanijom „Dunav osiguranje“ i opštinom Čajetina – objazajedničkim ulaganjem sa kompanijom snili su u EPS. – Predviđen je i završetak „Dunav osiguranje“ i opštinom Čajetina izgradnje i puštanje u pogon vrelovodnog kotla u PD „Panonske elektrane“, u ogranku - Najznačajnije investicije EPS-a u obnovljive „ TE-TO Sremska Mitrovica“, za grejanje Sremske izvore u 2012. godini su završetak revitalizacije Mitrovice. Ovaj kotao kao pogonsko gorivo koristi drugog i početak revitalizacije trećeg agregata HE ljuspice suncokreta. „Đerdap 1“, završetak revitalizacije trećeg i počeU EPS-u ističu da će se raditi na završetku dotak revitalizacije četvrtog agregata HE „Bajina Ba- kumentacije, ugovaranju i puštanju u rad solarnih šta“, kao i tender i ugovaranje modernizacije HE panela na objektima EPS-a, sa snagom od jednog „Zvornik” – kažu u EPS-u. megavata. U narednom periodu nastaviće se i poPlanirane su i investicije iz sredstava kredita slovi na izradi investiciono-tehničke dokumentaEvropske banke za obnovu i razvoj, vrednog 45 cije za veći broj projekata korišćenja obnovljivih miliona evra, a uskoro se očekuje tender i ugova- izvora energije. ■

32 | Zelena Srbija 2011/12

inTeRVjU

Najkompletniji portfolio Već 15 godina na tržištu Srbije u oblasti elektroenergetske efikasnosti, sa preko 800 izvedenih projekata

valon Partners je već 15 godina na tržištu Srbije u oblasti elektroenergetske efikasnosti i ima preko 800 izvedenih projekata. “Specijalizovani smo za racionalizaciju troškova u oblasti elektroenergetike. Ne radi se samo o direktnim troškovima po računu za električnu energiju, kao što su reaktivna energija i vršna snaga, već i o visoko sofisticiranim projektima poput filtriranja viših harmonika, smanjenja izobličenja napona i struja, rasterećenje prenosnih vodova, premošćavanje kratkotrajnih i dugotrajnih propada napona i još niz usluga”, objašnjava Nikola Laketić, generalni direktor kompanije Avalon Partners.

» U zaštiti životne sredine, podizanje elektroenergetske efikasnosti je jedan od elemenata sa izuzetno velikim uticajem. U kojim segmentima je taj uticaj najočitiji? - Jasno je da se efikasnijim korišćenjem električne energije smanjuju tehnički gubici, da se bolje koriste proizvodni i prenosni kapaciteti elektroprivrede, što rezultuje smanjenjem emisije štetnih gasova. Manje se zna da elektro-energetska efikasnost podrazumeva i kvalitet napona u mreži, da zbog lošeg kvaliteta napona dolazi do velikih gubitaka u proizvodnji, škarta, povećanja tehnološkog otpada, emisije štetnih gasova ili drugih problema u očuvanju životne sredine. Ovi troškovi vide se tek na polugodišnjem ili godišnjem nivou, kada se ispostavljaju izveštaji o tehničkim gubicima, emisiji CO2, troškovima saniranja ekoloških akcidenata... Tek kada se tako dobijeni troškovi uporede sa ciframa iz perioda pre implementiranja mera elektroenergetske efikasnosti, vide se svi pozitivni efekti. To je spor, dugotrajan proces.

» Koliko u Srbiji, pre svega u privredi i upravi, postoji svest i zainteresovanost za očuvanje životne sredine kroz podizanje elektroenergetske efikasnosti? - Postoji stalni trend povećanja opšte svesti o važnosti očuvanja životne sredine, ali istovremeno mislim da privreda ne povezuje elektro-energetsku efikasnost sa životnom sredinom. U privredi, elektro energetska efikasnost je sinonim za sman-

jenje troškova, što je normalno zbog velikog pritiska na profit preduzeća. Stanje u državnoj upravi je bolje. Ministarstva životne sredine i energetike aktivno rade na povećanju svesti o vezi između energetske efikasnosti i životne sredine, ali sa dosta malim kapacitetima.

» Šta je potrebno učiniti, i ko bi trebalo da učini,

NIKOLA LAKETIĆ generalni direktor kompanije Avalon Partners

da se zainteresovanost za očuvanje životne sredine kroz podizanje elektroenergetske efikasnosti podigne na viši nivo? - Očuvanje životne sredine je stvar u kojoj svi imaju interes, i država i proizvođači električne energije, ali i sami potrošači. Teško mi je da zamislim situaciju u kojoj bi neko zbog toga bio na gubitku. Ali, zbog opšte inertnosti društva, državna uprava je ta koja mora pokrenuti stvari sa mrtve tačke. Prvo, stvaranjem fondova za finansiranje ugradnje energetski efikasne opreme i tehnologija. Zatim, usvajanjem tarifnog sistema za prodaju električne energije koji će stimulisati energetsku efikasnost. Svi potrošači koji efikasno koriste električnu energiju ili koji ne “prljaju” mrežu, imaju pravo na povoljniju cenu te energije.

Privreda ne povezuje u potrebnoj meri elektro-energetsku eﬁkasnost sa životnom sredinom » Zašto vašu referenc listu nazivate klubom milionera? - Kada smo pre izvesnog vremena podvlačili crtu i sumirali rezultate poslovanja, došli smo na ideju da preračunamo kolike su uštede naši kupci napravili primenom mera koje smo implementirali. Konzervativna procena je oko 15 miliona evra samo za prethodnih osam godina! A to je ušteda samo usled smanjenja direktnih troškova, odnosno računa za utrošenu električnu energiju. Naši komitenti su izrazito uspešne kompanije, počevši od najvećih fabrika teške industrije, pa do malih ali visoko efikasnih proizvodnih pogona prerađivačke industrije. Mi smo ponosni što smo deo tog uspeha. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 33

Klub milionera Klijenti primenom mera koje smo implementirali uštedeli oko 15 miliona evra za prethodnih osam godina

globalna ekologija Kompanija Dunav pokazuje kako se mogu ulagati sredstva u obnovljive vidove energije

Dunav osiguranje podržava čistu energiju Generalna direktorka Dunav osiguranja Milenka Jezdimirović najavila je strateško opredeljenje te kompanije da prati inovacije i proširuje portfelj osiguranja, tako što će podržavati korišćenje mogućnosti obnovljivih vidova energije Jezdimirović je, u izjavi novinarima na Forumu energetske budućnosti Evrope (EFEF), istakla da će to biti i biomasa, snaga vetra, ali da su za sada prioritet male solarne i hidroelektrane. Kompanija Dunav na ovom velikom međunarodnom sajmu pokazuje kako se mogu ulagati sredstva u obnovljive vidove energije, naša kompanija je potpisala potpisala protokol o stra-

teškoj saradnji sa EPS-om i opštinom Čajetina o izgradnji mini solarne elektrane na Zlatiboru, podsetila je ona. “Na ovaj način pokazujemo da je moguće udružiti domaći kapital, domaće znanje i prirodne resurse, jer Zlatibor obiluje sunčanim danima u toku godine. Procenili smo da će povraćaj kapitala iz takvih projekata biti izvrstan, a da rizika neće biti s obzirom da

EPS ovako proizvedenu električnu energiju kroz solarne komponente može da izvozi i da ostvaruje siguran profit”, istakla je Milenka Jezdimirović. Na ovogodišnjem forumu pored Dunav osiguranja, iz Srbije su se predstavili Elektroprivreda Srbije, Transnafta i Republički hidrometeorološki zavod.

Klimatska konferencija "Global Green Growth Forum"

Saradnja javnog i privatnog sektora Generalni sekretar UN Ban Ki Mun

U Kopenhagenu je 11. i 12. oktobra održana klimatska konferencija 3GF ("Global Green Growth Forum") na kojoj je 200 istaknutih učesnika iz celog sveta raspravljalo o načinima postizanja ekološkog rasta

Otvarajući konferenciju danski princ prestolo- mo pobednici buduće zelene industrijske revolucije. naslednik Frederik se založio za javno-privatnu sa- Ovo je naša zajednička odgovornost”, rekao je danski radnju, jer da bi svet „postao manje zavistan od naf- premijer, Helle Thorning-Schmidt. “Javno-privatno partnerstvo je od suštinskog te, gasa i uglja treba stvoriti nove okvire za upotrebu značaja kao “motor” zelenog razvoja, jer omogućaalternativne energije i nova ekološka rešenja“. Pored njega u radu konferencije su čestvovali i va razvoj zelenog preduzetništva uz pomoć privredgeneralni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun, ko- nika i vlade”, rekao je predsednik Republike Koreje mesarka za klimu Evropske unije Koni Hedegard, pre- Lee Myung-bak. „Mi smo taoci lažne dileme da moramo da biramijerka Danske Hele Torning Šmit i drugi. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je istakao da je mo između ekonomskog razvoja i životne sredine. Sasvim je moguće da se kombinunjegov cilj da „2030. godine buJavno-privatno partnerstvo ju ekonomski rast i održivost. Podemo u stanju da svim ljudima (na planeti) omogućimo pristup je od suštinskog značaja kao slovanje sa niskom emisijom ugljenika predstavlja ključ u sproelektričnoj energiji“. “motor” zelenog razvoja vođenju mera za ublažavanje kli„Pristup energiji, energetska efikasnost i ekološka energija su esencijalni faktori matskih promena i to je odgovor koji će rešiti navedenu da se izgradi jedan zdraviji svet, svet u boljem stan- dilemu – privreda sa niskom emisijom ugljenika i zeleni put”, rekao je predsednik Meksika Felipe Calderón. ju“, kazao je generalni sekretar UN. “Svi trebamo da radimo zajedno na stvaranju ze“Zeleni rast mora da bude u središtu održive strategije, koja će nas izvesti iz ekonomske krize. Kako lene ekonomije budućnosti. Ključ svega je korišćenbi unapredili ovu globalnu agendu, Danska i neko- je tehnologije na inteligentan način, tako da se moliko drugih zemalja, aktivno su uključeni u razvijan- žemo da nastavimo da poslujemo, zarađujemo i rasje ekološke tranzicije. Zajedno, možemo da donosi- temo uz uvažavanje klimatskih uticaja”, rekao je gemo hrabre odluke koje su potrebne da svi postane- neralni direktor Siemens A/S, Jukka Pertola. 34 | Zelena Srbija 2011/12

Godišnja Konferencija o životnoj sredini i energetskoj eﬁkasnosti u regionu Jugoistočne Evrope

Naš predlog zakona – najbolji

Na konferenciji su učestvovali predstavnici Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, Privredne komore Srbije, UNDP u Srbiji, kao i predstavnici Agencije za energetsku efikasnost, Centra za monitoring i evaluaciju, WWF, Centra za čistiju proizvodnju Srbije, CEDEF, SKGO, Gradske uprave Beograda (Sekretarijat za komunalne i stambene poslove - Uprava za energetiku), predstavnici privatnog sektora i, naravno, organizatori. Izlaganja učesnika su ilustrovala trenutnu poziciju Srbije u pogledu energetske efikasnosti, posebno u poređenju sa zemljama u regionu. Predstavljeni su primeri dobre prakse kod nas (Coca Cola Hellenic, ProCredit banka, Sunce Marinkovic...), koji su pokaza-

UN u Srbiji i Radna grupa za životnu sredinu organizovali su 6. oktobra Konferenciju o životnoj sredini i energetskoj efikasnosti u regionu Jugoistočne Evrope li šta kompanije mogu da urade kada je unapređenje energetske efikasnost u pitanju. Eksperti iz EU su naš novi predlog zakona ocenili kao najbolji u regionu. Ova pohvala je dobar podsticaj za usvajanje i primenu zakona, koji će doprineti neophodnom poboljšanju energetske efikasnosti kod nas. Konferencija je završena velikom panel diskusijom gde su učesnici definisali izazove i barijere za unapređenje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje, kao i aktuelnosti koje nadležne državne institucije upravo sprovode sa ciljem da se ova oblast reguliše i unapredi. „Ova Konferencija je bila prilika da se upoznamo sa iskustvima drugih zemalja, ali i sagledamo našu poziciju i veliku potrebu da se institucionalni okvir energetske efikasnosti u Srbiji definiše i realizuje kroz usvajanje Zakona. Samo tako, uz dobru zakonsku podlogu, napor u edukaciji ljudi i kvalitetne praktične programe, možemo da zaokružimo inicijativu i očekujemo održiv napredak.“, izjavila je je Andrea Brbaklić, predsednica UO Globalnog dogovora UN u Srbiji.

DUnaV

Upravljanje brodskim otpadom Vodni saobraćaj, odnosno plovidba na unutrašnjim plovnim putevima predstavlja siguran i sa aspekta zaštite životne sredine, povoljan vid transporta koji ima bogatu tradiciju na Dunavu

DUŠKO ISAKOVIĆ

a žalost pored svih povoljnosti koje, u smislu ekonomičnosti i zaštite životne sredine, prate vodni saobraćaj, prisutan je problem otpada generisanog na plovilima koji još nije rešen.. Uprkos brojnim međunarodnim i nacionalnim dokumentima koji se bave ovom problematikom, plovila najčešće izbacuju svoj otpad direktno u tok reke. Razlog je - nepostojanje odgovarajućeg zakonodavnoadministrativnog okvira i kompetentnog tela nadležnog za koordinaciju i monitoring. Težnje od strane Dunavske komisije i Međunarodne komisije za zaštitu Dunava za rešavanjem ovog problema su materijalizovane u brojnim međunarodnim dokumentima. Međutim, najrelevantniji dokument Dunavske komisije, koji se bavi ovom tematikom, objavljen je samo u vidu preporuka, pa zato nije pravno obavezujući ni za podunavske države, ni za učesnike u plovidbi. Ciljevi prepruke fokusirani su samo na deo pitanja koj se odnose na organizovanje prikupljanja brodskog otpada, a ne na celokupni sistem upravljanja otpadom u unutrašnjoj plovidbi. To pitanje tek treba da bude rešeno kroz koordinirani i zajednički koncept, čiji bi cilj bio rešavanje problema upravljanja brodskim otpadom,uz definisane zajedničkih ciljeva i uz jedinstven pristup svih podunavskih država. Upravljanja brodskim otpadom ima nekoliko implikacija koje ga čine mnogo značajnijim nego što se čini. Pre svega, moraju se istaći osnovni ciljevi, formulisani od strane EU, u cilju obezbeđivanja zaštite i razvoja Dunava i regiona.

36 | Zelena Srbija 2011/12

Strategija EU za region Dunava, između ostalog, ističe i pitanja mobilnosti, zaštite životne sredine, kao i faktor rizika, pa je na toj osnovi definisala četiri osnovna cilja: - povezivanje Dunavskog Regiona, - zaštita životne sredine u regionu Dunava, - izgradnja i prosperitet u regionu Dunava - jačanje Dunavske regije. Za upravljanja brodskim otpadom, posebno su važna dva od navedenih ciljeva . Prvi se odnosi na mobilnost i promociju plovnih puteva, dok je drugi usmeren na zaštitu Dunava i njegovog okruženja. Oni predstavljaju polazne tačke za stvaranje okvirnog koncepta i osnovnih ciljeva za čitav sistem. Osnovni ciljevi zaštite životne sredine u oblasti unutrašnje plovidbe su navedeni u Okvirnoj direktivi o vodama EU (Water Framework Directive), u kojoj su postavljeni okviri za akciju Zajednice u oblasti politike upravljanja vodama. Oni predstavljaju polaznu osnovu za formulisanje sledećih ciljeva upravljanja brodskim otpadom: - sprečavanje daljeg pogoršanja, zaštita i unapređivanje statusa akvatičnih i kopnenih ekosistema, kao i močvarnih područja, - promovisanje održivog korišćenja voda na osnovu dugoročne zaštite raspoloživih vodnih resursa, - unapređenje zaštite akvatičnih sredina, - progresivno smanjenje zagađenja podzemnih voda, kao i generalno sprečavanje njegovog daljeg zagađenja. Realizacijom ovih ciljeva treba očekivati ostvarenje održivog snabdevanja vode odgovarajućeg kvaliteta, uravnoteženo i pravično korišćenje voda, značajno smanjenje zagađenja podzemnih voda, zaštita voda, kao i postizanje ciljeva iz relevantnih međunarodnih sporazuma. Po pitanju promocije unutrašnje plovidbe, EU se

obavezala da nastavi sa ostvarenjem ciljem uspostavljanja konkurentnog i resursno efikasnog sistema transporta. U 2006. Evropska komisija usvojila je NAIADES akcioni program za promociju rečnog transporta. Program obuhvata preporuke za aktivnosti koje treba preduzeti između 2006 i 2013 od strane Evropske zajednice, njenih država članica i drugih zainteresovanih strana. Prilikom razvoja upravljanja brodskim otpadom, moraju se preduzeti mere koje će obezbediti realizaciju usklađenu sa strateškim ciljevima. To se posebno odnosi na infrastrukturu – uspostavljanje mreže postrojenja za odlaganje i tretman brodskog otpada, promovisanje rečnih informacionih servisa, kao i finansiranje koje je definisano kao prioritet NAIADES-a. Kompletna problematika inicirala je da podunavske države pokrenu projekat WANDA “WAste management for inland Navigation on the DAnube” (Upravljanje brodskim otpadom na Dunavu). Reč je o međunarodnom projektu kofinansiranom od strane EU u okviru Programa trans-nacionalne saradnje Jugoistočne Evrope (SEE program). Ovaj trogodišnji projekat je odobren u junu 2009. godine, a glavni cilj projekta je međunarodno usaglašavanje trenutno nekoordiniranih i potpuno različitih administrativnih okvira i praksi upravljanja brodskim otpadom u podunavskim državama. Glavne aktivnosti uključuju elaboraciju međunarodnog koncepta upravljanja brodskim otpadom kao i usaglašavanje različitih nacionalnih koncepta, implementaciju pilot akcija i razradu finansijskog modela za naplatu i refinansiranje usluga sistema za upravljanje brodskim otpadom. Osnovni principi za razvoj koncepta upravljanja brodsim otpadom su: - princip predostrožnosti i preventivni pristup, - «zagađivač plaća» (polluter pays) - proširena odgovornost proizvođača i upravljanje proizvodima Ključni element ove međunarodne harmonizacije

omogućava uspostavljanje upravaljanja brodskim otpadom na nivou celog sliva Dunava. Zajednički koncept se prvenstveno fokusira na pravne i tehničke okvire (potpisivanje medjunarodne konvencije i uspostavljanje mreže objekata za prihvat i tretman otpada), kontrolu i iznad svega i međunarodnu koordinaciju. Prva sveobuhvatna verzija okvirnog koncepta je razmatrana je između partnera na projektu WANDA i eksperata Dunavske komisije. Finalna verzija je trenutno u fazi distribuiranja za profesionalnu i javnu diskusiju. Zbog činjenice da Međunarodni okvirni koncept predstavlja generalnu osnovu za izradu nacionalnih koncepta, u Direkciji za vodne puteve razvijen je nacrt Koncepta upravljanja brodskim otpadom u Republici Srbiji. Najrelevantnije praktične aktivnosti projekta WANDA – pilot akcije biće realizovane do kraja 2011. godine. Glavni rezultati (međunarodni i nacionalni okvirni koncepti, finansijski model, monitoring i analiza pilot akcija) će biti kompletirani i razrađeni u narednoj fazi projekta, a takođe će biti nastavljene koordinacione aktivnosti za usaglašavanje sa Dunavskom komisijom i Međunarodnom komisijom za zaštitu reke Dunav. ■

Zelena Srbija 2011/12 | 37

eVRoPSka PRakSa

ETS, SISTEM ZA TRGOVINU EMISIJAMA ŠTETNIH GASOVA

Sledi pooštravanje regulacije Srbija mora da planira i deluje u pravcu cilja EU da do 2050. godine emisije budu smanjene za 80-95 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine

P Rizik Neophodno je minimizirati rizik da se troškovi emisija iz postrojenja koja će biti operativna u narednim decenijama prebace na račun poreskih obveznika

usvojenoj terminologiji svojevrsna „kapa“, koja uspostavlja maksimalne vrednosti emisija iz pojedinih izvora emisija kao što su termoenergetske, industrijske instalacije, ali i veliki broj drugih vrsta instalacija. Ovaj sistem je nastao na bazi evropskog programa borbe protiv klimatskih promena iz 2000. godine i direktive o trgovini dozvolama iz 2003. godine. Na putu da budu dostignute evropske obaveze unutar Kjoto protokola, probni period primene ovog sistema je započeo 2005. godine. Savet ministara Evropske unije doneo je 2005. odluku o cilju održavanja porasta globalne temperature za manje od dva stepena Celzijusa, a 2007. doneo je obavezujuću odluku o smanjenju emisija gasova staklene bašte za 20 odsto do 2020. godine u odnosu na emisije iz 1990. godine, zatim dostizanje cilja da iz obnovljivih izvora energije bude 20 odsto ukupne finalne energije, kao i povećanje energetske efikasnosti za 20 odsto, takođe do 2020. godine. Odluka o evropskoj klimatskoj akciji doneta je 2008. godine, kao i propisi za treću fazu sistema trgovine dozvolama za emisije, koja će trajati od 2013. do 2020. godine. Kompanije koje posluju u oblastima čije se emisije regulišu kroz Sistem za trgovinu emisijama, imaju kroz

rema Kjoto sporazumu Srbija ne spada u krug država koje moraju da smanje svoje emisije gasova sa efektom stalene bašte. Međutim, ukoliko postane članica Evropske unije, Srbija mora da planira i deluje u pravcu takozvane EU mape puta, koja predviđa da do 2050. godine emisije budu smanjene za 80-95 odsto u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine. U ovome svetlu se moraju posmatrati sve odluke koje se donose u razvoju energetskog i drugih sektora i sve investicije se moraju posmatrati uzimajući u obzir perspektivu ulaska u EU, kada će sve ekscesne i prekomerne emisije biti drastično snkcionisane i značajno će poskupljivati održavanje i korišćenje postrojenja koja emituju gasove sa efektom staklene bašte. Zbog toga je već sada u studijama procene isplativosti i perioda povrata sredstava od investicija u instalacije koje će biti operativne u decenijama koje slede neophodno minimizirati rizik da se troško- Očekuje se da nedostaci ETS budu vi emisija iz postrojenja na kraju prebace na ra- otklonjeni postroženjem pravila koja će čun poreskih obveznika. Ovo se posebno odnosi važiti od 2013. godine na elektro-energetska postrojenja. trgovinu dozvolama za emisije najjeftiniji način da se Bez obzira što u javnosti to nije dominantna perusklade sa standardima. Uopšteno se smatra da ovaj cepcija, na putu Srbije da se integriše u Evropsku unisistem može da omogući smanjenje globalnih emisiju jedan od najvećih izazova je da se obračuna sa ja po najnižoj mogućoj ceni. Krajem svake godine sve svim svojim emisijama iz svih instalacija i postrojenja kompanije koje pripadaju sistemu moraju da predaju koja emituju gasove sa efektom stalene bašte. određeni broj „dozvola“ za emisije, i to u visini emitoJednim od najznačajnijih mehanizama regulacivanih gasova. Zamisao je bila da se putem ovoga sisje emisija gasova sa efektom stalene bašte smatra se tema stvore podsticaji da zagadjivači smanje svoje sistem dozvola za emisije. Smisao Sistema za trgovinu emisije i da države smanje celokupne emisije u 2020. emisijama (ETS) jeste da se uspostavi plafon, prema

38 | Zelena Srbija 2011/12

» Najjeftinije

» Cena

» Izazov

Kompanije kroz trgovinu dozvolama za emisije imaju najjeftiniji put da se usklade sa standardima.

Cena dozvola je u praksi stalno padala i nikada od 2005. godine do danas nije dostigla početnu cenu.

Na putu Srbije da se integriše u EU jedan od najvećih izazova je da se obračuna sa svojim emisijama CO2.

godini na nivo oko 21 odsto emisija iz 2005. godine. ETS i njegovo potpuno uvođenje su podeljeni u tri faze. Prva faza (od 2005. do 2008. godine) značila je podelu 99 odsto dozvola za emisije za oko 11.000 instalacija u država članicama EU. Kao i u drugim fazama, trgovina se odnosi na ugljen-dioksid (CO2). U prvoj fazi je samo oko jedan odsto dozvola za emisije prodat. Takođe, bitna karakteristika ove faze je bilo to da nije bilo dozvoljeno prenošenje dozvola u drugu fazu. U ovoj fazi je učestvovalo 25 evropskih država, a Rumunija i Bugarska od 2007. godine. Druga faza je počela 2008. godine i bila je od samog početka pod značajnim uticajem finansijske krize, koja je praktično počela već tokom 2007. godine. Ovom fazom je pokriveno 12.000 instalacija u 27 država članica EU, ali i u Lihtenštajnu, Islandu i Norveškoj. Pored kompanija koje se bave snabdevanjem električnom energijom, industrije prerade gvožđa i proizvodnje čelika, cementara, prerade nafte, proizvodnje stakla i keramike, pulpe i papira u drugoj fazi su dodate i spalionice (ložišta), kao i sva postrojenja koja se bave čelikom. Značajno je naglasiti da će avioindustrija biti uključena od 2012. godine. U ovoj fazi se dodeljuje 96 odsto dozvola, a ostalih četiri odsto se prodaju. Smatra da je dozvolama u drugoj fazi pokriveno oko 1,4 milijardi tona ekvivalentnog CO2. Iako je cena neobezbeđenih dozvola za emisije u drugoj fazi formalno porasla sa 40 evra po metričkoj toni ekvivalentnog CO2 na čak 100 po metričkoj toni CO2, sistem za sada ne pokazuje ni približno očekivane rezultate smanjenja emisija. Smatra se i očekuje u stručnim i političkim krugovima EU, da će ovaj nedostatak biti u velikoj meri otklonjen značajnim postroženjem regulacije koje se očekuje u trećoj fazi, od 2013. godine. Smatra se da je nedostatak sistema u tome što je već u prvoj fazi EU preko svojih država alocirala daleko više dozvola nego što je bilo potrebno. To je dovelo do toga da cena CO2 bude drastično snižena u odnosu na formalno propisanu, pojedine kompanije

nagomilale su veliki broj dozvola koje su bile praktično prekobrojne. Ovo globalno posmatrano dovodi do toga da industrija proizvodnje energije mora da izvrši smanjenje emisija, dok razni profili drugih industrija zapravo mogu da povećavaju emisije. Očekuje se da će i ova anomalija biti otklonjena postroženjem pravila u trećoj fazi od 2013. godine.

Krajem svake godine kompanije koje pripadaju sistemu moraju da predaju određeni broj „dozvola“ za emisije u visini emitovanih gasova

Kao što je rečeno, cena dozvola je u praksi drastično padala od prvobitne cene od 30 evra (do 14 evra po toni ekvivalentnog CO2) i nikada od 2005. godine do danas nije dostigla početnu cenu. Praktično je puno jeftinije obezbediti dozvole nego investirati u smanjenje emisija. To će biti značajna tema u pripremi inoviranja zakonodavstva za treću fazu sistema ETS i pritisaka ekoloških organizacija i kompanija koje promovišu obnovljive izvore energije i štednju energije. Procenjuje se da postoji opasnost da Srbija iskusi negativne strane ovoga sistema ukoliko bi se nekontrolisano upustila u izgradnju instalacija koje bi bile osnova za ispunjenje obaveza država EU. Po lošem scenariju, na koji upozoravaju ekološke organizacije, Srbija bi bila baza za velike izvozno orjentisane projekte koji bi ostavljali samo svoje negativne posledice, a sama bi i dalje bila „zaključana“ u fosilna goriva za sopstvene potrebe. ■ Zelena Srbija 2011/12 | 39

Mapa zemalja sa emisijom karbon dioksida

eneRgeTSka eFikaSnoST

PRINCIP TOPLOTNE PUMPE

Paradigma razvoja moderne energetike Smatra se da su toplotne pumpe nezamenljiva tehnologija kod poboljšanja energetske efikasnosti

ALEKSANDAR KOVAČEVIĆ Oksfordski institut za energetske studije

Otpadna toplota Toplotna pumpa omogućava da se otpadna toplota iz nekog industrijskog procesa svrsishodno upotrebi, da se njen potencijal podigne i ona prenese na mesto, obim i kvalitet koji su pogodni za upotrebu

oplotna pumpa je verovatno najčešće korišćeni uređaj u domaćinstvu. Frižideri, zamrzivači, rashladne police i drugi uređaji slične vrste koriste se praktično 24 sata, svaki dan, cele godine. Po tome to su verovatno najviše iskorišćeni uređaji kod potrošača energije. Ovi uređaji su, razume se, toplotne pumpe. U modernom domaćinstvu pojavljuju se i klima uređaji koji mogu grejati ili hladiti unutrašnjost stana prenoseći toplotu između unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha ili odgovarajućeg grejnog, odnosno rashladnog medija. U zemljama gde su ovi uređaji u širokoj primeni, njihov stepen iskorišćenja je takođe vrlo veliki: koriste se više hiljada sati godišnje. Moderno društvo ne može se ni zamisliti bez ovih uređaja. Drugim rečima princip toplotne pumpe je jedan od najzastupljenijih, najšire i najčešće korišćenih principa kod upotrebe energije. Princip toplotne pumpe izvodi se iz II zakona termodinamike. Originalna definicija ovog zakona iz 1850. godine, poznata kao Klauzijusov postulat glasi: Toplota nikada ne može da prelazi sama od sebe od toplotnog izvora sa nižom temperaturom na toplotni

gućava da se otpadna toplota iz nekog industrijskog procesa svrsishodno upotrebi, da se njen potencijal podigne i ona prenese na mesto, obim i kvalitet koji su pogodni za upotrebu. Kao posledica ovih okolnosti smatra se da su toplotne pumpe nezamenljiva tehnologija kod poboljšanja energetske efikasnosti. Toplotne pumpe se razvijaju. Uređaji koji su napravljeni na temelju tog principa dobijaju nove forme i nove upotrebe. Najznačajniji je poboljšanje efikasnosti samog prenosa toplote. Naime, ako je potrebno uložiti rad i informacije da bi se toplota iz sredine niže temperature prevela Kod prenosa toplote u klima uređajima iz u sredinu više temperature, nije svespoljne sredine sa 7 Celzijusa u unutrašnju jedno koliki je obim rada potreban tu svrhu. Tehnička rešenja za komsredinu temperature od 24 Celzijusa danas se za presore, izmenjivače toplote i gasove troši svega jedna petina predate energije kojima se ovaj rad obavlja napreduju i došli smo u situaciju da je sve manje rada potrebno izvor sa višom temperaturom. Dakle, prelaz toplote da bi se izvesna količina toplote prenela sa jednog u ovom smislu nije moguć bez dodatnog rada. Rad temperaturnog nivoa na drugi. Danas smo u situaznači potrošnju energije i primenu informacija. Enerciji da se kod prenosa toplote u klima uređajima iz gija koja se dobija ne samo da je na višoj temperaturi spoljne sredine sa 7 Celzijusa u unutrašnju sredinu nego ima i veću upotrebnu vrednost tj. ona je proitemperature od 24 Celzijusa troši svega jedna pezvedena u meri u kojoj je potrebno, u obimu u kome tina predate energije. Četiri petine preuzimaju se iz je potrebno, na temperaturi koja je najpovoljnija, i u spoljne sredine. U poređenju sa direktnim grejanjem, vreme kada je to nužno. Pretpostavlja se da postoje toplotna pumpa će za isti efekat potrošiti pet puta dve sredine - spoljna i unutrašnja, između kojih treba manje električne energije. obaviti prenos energije. Tako toplotna pumpa omo40 | Zelena Srbija 2011/12

» Digitalno upravljanje

» Simultan rad

» Široka primena

U poređenju sa direktnim grejanjem, toplotna pumpa za isti efekat troši pet puta manje električne energije.

Raspoložive su toplotne pumpe koje omogućavaju jednovremeno grejanje ili hlađenje prostora i grejanje sanitarne tople vode.

U zemljama gde su ovi uređaji u širokoj primeni koriste se i po više hiljada sati godišnje.

biti 92 jedinice toplote. Ukoliko se toj energiji hoće Druga kategorija tehnološkog napretka ostvarepridodati svrsishodnost i ona modulisati prema pona je u obimu i kvalitetu informacija koje se u ovom trebama, obim raspoložive energije će opasti i najprocesu koriste. Moderne toplotne pumpe su digičešće neće biti veći od 85%. Ista količina gasa upotalno upravljani uređaji koji precizno mere tempetrebljena u odgovarajućoj elektrani za proizvodnju raturu jedne i druge sredine, upravljani su shodno električne energije i toplote, a zatim usmerena u potrebama, vremenu i dinamici prenosa energije. toplotnu pumpu radi dodatne proizvodnje toplote Toplotne pumpe danas mogu jednovremeno da shodno potrebama, proizvešće najmanje 270 jediobavljaju više zadataka. Ista toplotna pumpa može nica toplote. Ta toplota će pored toga biti proizvebiti korišćena za grejanje ili hlađenje. Može se podena na mestu gde je potrebno, u obimu koliko je stići da ista toplotna pumpa jednovremeno greje potrebno, u vreme i na način kako se traži. i hladi dva različita prostora. Poznata su rešenja u Uočavamo da princip toplotne pumpe ima i opkojima se toplota preuzeta iz rashladnog ormana štiji značaj u energetskom sistemu. Razvoj toplotjednovremeno koristi za grejanje tople vode ili prone pumpe ukazuje na opšti razvoj svih energetskih stora. Komercijalno su raspoložive toplotne pumsistema u pravcu veće pe koje omogućavaju svrsishodnosti, veće jednovremeno grejanje usmerenosti na potrebe ili hlađenje prostora i potrošača s jedne strane, grejanje sanitarne tople i znatno veće energetvode. Ovo je postignuto ske efikasnosti sa druge optimizacijom rada komstrane. Pored toga, topresora toplotne pumpe plotna pumpa se može i vrlo naprednim fluidiupotrebiti radi korišćenja ma za prenos toplote. obnovljivih izvora enerPostoje i drugi energije uključiv geotermalgetski uređaji koji prenu ili solarnu energiju. nose energiju iz okoline Na taj način se dolazi u u koristan energetski situaciju da se upotreba oblik. Kotao u kome se spaljuje gorivo (gas, lož Toplotna pumpa se može upotrebiti radi korišćenja ulje, mazut, drvo, i drugo) prenosi hemijsku ener- obnovljivih izvora energije uključiv geotermalnu ili solarnu giju iz okoline u korisnu energiju. Na taj način se dolazi u situaciju da se upotreba energiju. Ako se koristi konvencionalnih vidova energije svodi na minimum toplota na relativno nikonvencionalnih vidova energije svodi na minimum, skoj temperaturi, ovi uređaji će takođe ostvariti ostvaruju ciljevi energetske efikasnosti i ciljevi u visoke stepene korisnosti. Međutim, imajući u vidu vezi klimatskih promena. Najnovija istraživanja ukavisoku temperaturu sagorevanja goriva, prevođezuju da je samo proizvodnjom energije iz obnovljinjem te toplote sa vrlo visoke temperature plamevih izvora i na konvencionalni način (vetrenjače, hina na korisnu temperaturu gubi se visoki kvalitet droelektrane, solarni paneli, geotermalne energane, energije – moguća proizvodnja električne energije korišćenje biomase, itd.) ne može ostvariti potreban ili pare – koja ima potencijal da u toplotnoj pumpi nivo smanjenja uticaja na klimu. Neophodno je koobavlja neuporedivo veći i korisniji energetski rad. rišćenje toplotnih pumpi koje mogu da celom ovom Ovde kažemo veći po obimu i korisniji po značaprocesu dodaju potreban stepen svrsishodnosti i ju zato što toplotna pumpa u sistem unosi i komenergetske efikasnosti, koji onda omogućava da obponentu znanja, odnosno svrsishodnosti dobijene novljivi izvori energije zaista budu dovoljni da podenergije. Poredeći energiju koja se može dobiti iz mire rastuće potrebe za korisnom energijom sa jediste količine gasa sa pretpostavkom da je uobičajene strane a smanje uticaj ljudskog društva na klimu na efikasnost gasnog kotla oko 92% zaključujemo sa druge strane. ■ da se iz gasnog kotla od 100 jedinica gasa može doZelena Srbija 2011/12 | 41

globalna ekologija

Konferencija „Investiranje u obnovljive izvore energije – predstavljanje gradova sa najvećim potencijalima“

Ima sredstava za lokalne projekte Otvarajući Konferenciju, Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije, rekla je da konkurentnost i održivi razvoj Srbije u velikoj meri zavise od dva bitna resursa, a to su obnovljivi izvori eneregije i spremnost ljudi u lokalnoj zajednici. „Ja jednako verujem u kvalitet i naših prirodnih resursa, ali i naših ljudskih resusra, što ova konferencija sigurno potrvđuje“ rekla je potpredsednica Vlade i dodala da Srbija ima nekoliko glavnih resursa u energetici, a to su strateška pozicija, izuzetni potencijali u prirodnim resursima, osposobljeni kadrovi i spremni projekti. „Srbija ima potencijala u biomasi, hidroenergiji, geotermalnoj i energiji vetra, kao i solarnoj energiji“,

Konferencija je održana u okviru beogradskog Sajma Energetike sa ciljem da pospeši dijalog lokalne samouprave, privrede i investitora precizirala je Kalanovićeva. Opštine i gradovi su, prema njenim rečima, pokazali da razumeju važnost eneregetske efikasnosti i prionuli na pripremu projekata i programa u ovoj oblasti. „Radeći blisko sa mnogima od vas, svesna sam da su glavni razlozi upravo ekonomske prirode, jer korišćenje obnovljivih izvora enegrije u lokalnoj zajednici donosi nova radna mesta, povećanje prihoda u budžetu, unapređenje ekonomskog razvoja, veću konkurentnost, racionalnu upotrebu prirodnih resusra, a samim tim i zaštitu životne sredi-

Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije

ne“, istakla je Kalanovićeva. Osim standardnih budžetskih finansiranja, komercijalnih kredita i nekoliko državnih fondova koji podržavaju ovakve projekte, opštine i gradovi mogu koristiti i sredstva Evropske unije u okviru IPA programa, kao i sredstava međunarodnih razvojnih organizacija i banaka, rečeno je na ovom skupu.

IT konferencija Microsoft Sinergija

Poziv na reciklažu Najveća Microsoft-ova konferencija u Jugoistočnoj Evropi, održana je po 11. put sredinom oktobra u Beogradu, pod sloganom New energy svim prisutnim firmama prezentovano koliko je jefNovi trendovi i nove tehnologije su bili glavna tinije otpisati elektronski otpad na zakonom regulisan tema ovogodišnjeg skupa, a u bogatom dvodnevnom način i predati ga kompaniji koja se bavi reciklažom, programu posetioci su mogli da odslušaju preko nego ga prosto otpisati i imati troškove. Mnoge društosamdeset zanimljivih predavanja. E-reciklaža, već veno odgovorne kompanije su pokazale veliko intetradicionalni zeleni partner Sinergije, nastavila je za- resovanje za priključenje akciji otpisivanja neupotrepočetu misiju na prošlogodišnjoj konferenciji: edu- bljivih električnih uređaja i odmah potpisale ugovore sa E-reciklažom za predaju kaciju svih prisutnih o važZeleni partner Sinergije nastavio elektronskog otpada. nosti odvojenog sakupljanmisiju edukacije o važnosti Nastavljajući trend, ove ja elektronskog otpada od godine su svi zainteresovaostalih vrsta otpadnih mateodvojenog sakupljanja EE otpada ni na Sinergiji mogli da se rijala, njegove reciklaže i podizanja ljudske svesti o važnosti ekologije, kao jedi- uključe u akciju „Otpiši otpad“. Mogli su odmah da nog načina za očuvanje naše životne sredine i pri- sklope ugovor za besplatan odvoz elektronskog otpada uz oslobađanje plaćanja PDV-a. Akciju je izvela rodnih resursa. Prošle godine je na ovoj konferenciji pod sloga- firma Jugo-Impex E.E.R, ovlašćeni operater za upravlnom “Zeleno rešenje za knjigovodstvene probleme” janje opasnim i neopasnim otpadom. 42 | Zelena Srbija 2011/12

Politics, Diplomacy, Business & Lifestyle Magazine in English

Subscribe NOW!

and receive your copy

for only

造 26

011.2450-508 011.2450-122 011.2450-204 office@cma.rs www.cordmagazine.com

www.eps.rs

лидер у заштити животне средине