HRVATSKA 2012

dr Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije

Zoran A. Djukić, direktor, mIv varaždin

Ljubiša Vuletić, generalni direktor, Rotografika

Komore povezale privrednike

Armature za sve

Oprezni u planiranju

Naši kupci su pre svega sva javno komunalna preduzeća Srbije i regiona, Elektroprivreda Srbije i regiona, Srbija gasa, Gradske toplane, Brodogradilišta, NIS Srbije... str. 5

Nastala kao zajedničko ulaganje “Radina” iz Zagreba i “Biografike” iz Subotice, štamparija “Rotografika” važi za najbolju regionalnu str. 4 štampariju izmedju Atine i Beča.

Privrednici iz Hrvatske stigli su u velikom broju u Srbiju odmah posle demokratskih promena, pa je to donelo prekretnicu u saradnji dve države. str. 7

Business Dialogue Broj 13, 31. januar 2012.

saradnja srBije i Hrvatske

Trgovina otvorila granice ONO ŠTO nije mogla da uradi politika i političari, uradila je trgovina i privrednici.

Bili su prethodnica otvaranja granica i saradnje Srbije i Hrvatske, dve susedne i nezavisne zemlje, nekada republike u okviru jedne države. Još pre 15 godina krenula je ozbiljnija ekonomska saradnja Srbije i Hrvatske, da bi krajem 1998. godine u Beograd stigla prva, velika privredna delagacija.

Bez obzira na sve probleme koji su nastali početkom devedesetih, privrednici su znali da su Srbija i Hrvatska upućene jedna na drugu, jer su nam privrede komple-

Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović

INTERVJU Nj.E. ŽEljko kuprEšak, AmBASADOR RePuBlIKe HRvATSKe u SRBIjI

Odlučno rešavati otvorena pitanja Susreti predsednika dve zemlje – Ive josipovića i Borisa Tadića, pokazali su spremnost za unapredjenje dobrosusedskih odnosa i saradnje, a prva poseta ministarke vesne Pusić Beogradu rado se očekuje mirjana Zec

MEDJU PRVIM čestitkama o uspešno sprovedenom referendumu u Hrvatskoj za ulazak u EU, stigle su one koje su upućene od zvaničnika iz Beograda. Čestitanje je bilo iskreno jer ulazak Hrvatske u EU u Srbiji se doživljava kao nova šansa za još uspešniju saradnju sa

Neposredni prioriteti su rešavanje najvažnijih otvorenih pitanja proisteklih iz ratnih delovanja kao što je identifikacija nestalih osoba, opljačkane imovine i procesuiranja ratnih zločina Hrvatskom i EU, brže rešavanje otvorenih pitanja dve zemlje, a od Zagreba se očekuje znatna podrška Srbiji na njenom puta ka EU. Iz dana u dan saradnja je sve bolja, a u Beogradu se rado očekuje poseta Vesne Pusić, ministarke za spoljne i evropske poslove Valde Hrvatske. O novim mogućnostima za saradnju, ali i o rešavanju otvorenih pitanja, razgovarali smo sa ambasadorom Republike Hrvatske u Srbiji, njegovom ekselencijom gospodinom Željkom Kuprešakom.

■ Sudeći po prvim izjavama najviših zvaničnika Hrvatske, iz Za-

greba stižu konkretni putokazi za unapređenje bilateralnih odnosa dve zemlje. O čemu je reč?

- Sama činjenica da će Hrvatska iduće godine ući u Evropsku uniju daje našoj zemlji poseban status i ulogu u regiji. Hrvatsko društvo je sazrelo do te mere da prepoznaje kako je funkcionisanje i napredovanje zemalja u regiji prema evropskim standardima ključno sigurnosno i ekonomsko pitanje i za samu Hrvatsku. Hrvatska je spremna da preuzme odgovornost u regiji i upravo je pomoć zemljama susedstva u reformskim i evroatlantskim integracijskim procesima strateški prioritet nove Vlade. U tom kontekstu, naša konstruktivna uloga u regiji nužno povlači sa sobom i važne korake za uspostavljanjem boljih odnosa sa Srbijom.

Od početka programa stambenog zbrinjavanja bivšim nosiocima stanarskog prava dodeljeno je 7.789 stanova ■ Šta su po Vama neposredni prioriteti u daljem unapredjenju dobrosusedskih odnosa? nastavak na strani 2

mentarne, a tržišta mala, pa medjusobna trgovina može biti samo od koristi i jednoj i drugoj strani.

Kasnije, od 2001. godine, sa početkom šire privatizacije u Srbiji, hrvatske kompanije počele su da ulažu svoj kapital kako kupovinom već postojećih preduzeća tako i otvaranjem potpuno novih. Sve u svemu, od suseda je stiglo oko 510 miliona evra, a najveći deo tog novca uložen je u trgovinu, proljoprivredu i proizvodnju hrane.

Ekonomska saradnja snažno je podstaknuta susretom najviših zvaničnika Srbije

i Hrvatske u Zagrebu u okviru Poslovnog foruma novembra 2010. godine. Saradnja u okviru CEFTA sporazuma dobija nove zamahe, trgovinska razmena je sve ujednačenija, da bi tokom prošle godine dostigla gotovo milijadru dolara i bila u potpunoj ravnoteži.

I Srbija i Hrvatska imaju otvorena nerešena pitanja. Nedavne izjave najviših zvaničnika dve susedne zemlje, nagoveštavaju da su obe strane spremene da sve nesporazume reše na najbolji mogući način - dijalogom. A ekonomska saradnja sigurno je razlog više da to bude što pre. ■

Miloš BuGarin, PReDSeDnIK PRIvReDne KOmORe SRBIje

Barijere moraju biti ukljonjene Obe privredne komore uradile su mnogo na razvoju svih oblika ekonomske saradnje privreda Srbije i Hrvatske, ali nije stvorena potpuna Zona slobodne trgovine jer još opstaju razni oblici vancarinskih barijera na obe strane -Privrednici uvek razgovaraju o U VREMENIMA kada je trekonkretnim stvarima pa nam je zato balo obnoviti, a potom i prosiriti lakše. Sada, posle brojnih susreta, poslovnu saradnju izmedju Hrvatsaradnje u okviru ske i Srbije, taj put krenule su da trasi- Obe zemlje dogovorile CEFTA sporazuma raju Privredna komosu povećanje obima i vrlo razgranate trgovine i ukupne ra Srbije i Hrvatska kvota za 200 odsto ekonomske saradgospodarska komora. i sniženje carina nje u okviru koje Privrednici su, nekakompanije obe drko, lakše i opuštenije na nulu za sve žave same i veoma razgovarali nego što poljoprivredne lako nalaze poslovsu to činili političari. proizvode (osim za ne partnere, može Danas, posle deceniju i po širenja saradnje duvan i cigarete, šećer se reći da je medjusobna privredna sasa Hrvatskom, sve je i šećerni sirup) radnja dobra. Ukuneuporedivo drugačipan obim naše trgovinske razmene je, a predsednik PKS Miloš Bugarin u prošloj godini približio se na oko kaže:

milijardu USD, što znači da je za godinu dana porastao za 27 odsto. Srbija u razmeni sa Hrvatskom beleži višegodišnji deficit.

Od svih brojnih susreta komora, privrednika i privrednih delegacija, Bugarin izdvaja susret u Zagrebu s nastavak na strani 3

INTERVJU Goran Masnec, DIReKTOR PReDSTAvnIŠTvA HRvATSKe GOSPODARSKe KOmORe u SRBIjI

Uravnotežena trgovinska razmena Privatizacije koje su u Srbiji obavile hrvatske kompanije uspešni su primeri jer su ispoštovani svi zahtevi i preuzete obaveze, a ukpno ulaganje kapitala na srpskom tržištu je oko 510 miliona evra - Krajem 2000. godine u Beograd, OBIČNO SE KAŽE kako dobra došla je privredna delegacija Hrvatpolitička saradnja dve zemlje treba ske gospodarske komore, na čijem je da otvori put ekonomskoj saradnji čelu bio predsednik Nadan Vidošei trgovini. U slučaju Srbije i Hrvatvić u pratnji 320 hrske, čini se, desilo vatskih privrednika, se obrnuto – dobra Odluke o investiranju na poslovni susret i široka ekonomska u Srbiji, hrvatske sa preko 400 srpsaradnja otvarala je put političkoj. Prifirme proveravaju na skih privrednika.

Tom prilikom dat vredna komora Srtenderima, ali njihove je signal politici da bije i Hrvatska Gospodraska komora ponude ne prolaze uvek je vreme za normasu, prema mnogim iako su najpovoljnije lizaciju bilateralnih odnosa. ocenama odigrale Potom, doneseni su i implemenveoma važnu ulogu u svemu tome. tirani potrebni propisi, koji osiguI zato Gorana Masneca, direktora ravaju nesmetani protok ljudi, roba Predstavništva HGK pitamo šta se i kapitala, zaključeni su bilateralni i može dalje očekivati?

1

multilateralni sporazumi koji uređuju privrednu saradnju i omogućavaju njen razvoj. Svo to vreme privrednici dve države imali su podršku privrednih komora.

Prethodna i sadašnja Vlada RH jasno su izrazile interes i spremnost nastavak na strani 2

Business Dialogue 31. januar 2012.

j.E. Željko N Kuprešak nastavak sa strane 1

- To su rešavanje najvažnijih otvorenih pitanja proisteklih iz ratnih delovanja kao što je identifikacija nestalih osoba, opljačkane imovine i procesuiranja ratnih zločina. Dosadašnji susreti predsednika dveju država dr. sc. Ive Josipovića i Borisa Tadića pokazali su spremnost obe zemlje za unapređenjem dobrosusedskih odnosa i pokazatelj

Republika Hrvatska i Republika Srbija bilateralnim naporima reše sva ona pitanja koja opterećuju odnose dve zemlje. To se prvenstveno odnosi na rešavanje pitanja granice. Naravno, ukoliko pitanje granice nije moguće rešiti tim putem, Hrvatska i Srbija bi trebale s ciljem rešavanja tog pitanja pristupiti međunarodnim sudovima i međunarodnim arbitražama. I predsednik RH Ivo Josipović i ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić u svojim prvim

Rešavanje povratka raseljenih nije samo hrvatski problem, što je i potvrdila Regionalna ministarska konferencija, već problem svih zemalja regije. Stoga nije dobro svoditi sve na stav da Hrvatska 'još nije riješila' pitanja izbeglica. Hrvatska je na tom planu do sad učinila doista puno i na žalost o tome se malo zna

Deklaraciju o okončanju raseljavanja i obezbeđivanju trajnih rešenja za ugrožene izbeglice i interno raseljena lica u Palati Srbije potpisali su ministri spoljnih poslova Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.

su odlučnosti za rešavanjem bilateralnih pitanja. Krajem januara 2012. godine očekuje se i prva poseta Beogradu hrvatske ministarke spoljnih i evropskih poslova Vesne Pusić, kao potvrda političke volje službenog Zagreba za nastavkom izgradnje dobrosusedskih odnosa u svim područjima od zajedničkog interesa.

■ A šta su najvažnije prepreke koje treba rešiti kako bi i Srbija i Hrvatska, bez medjusobnih opterećenja, mogle da se posvete bržem uključivanju u evropske tokove?

- Bilo bi doista dobro i poželjno da

nastupima po stupanju na dužnosti koje će obavljati, najavili su da se neke teme međudržavnih odnosa, koje već godinama opterećuju bilateralne odnose, mogu rešavati i uz pomoć međudržavnih sporazuma. Posebno važno bilo bi rešiti pitanja nestalih, opljačkane imovine i ratnih zločina, a prvi korak prema tome bilo bi donošenje odluke o dva zakona koji će olakšati rešavanje problema ratnih zločina i njihovo procesuiranje. Naime, radi se o srpskom zakonu kojim se proširuje jurisdikcija srbijanskog pravosuđa i izvan područja Srbije, te hrvatskom Zakonu o

ništetnosti srbijanskih optužnica.

Hrvatska Vlada najavila je pokretanje procedure o ukidanju recentnog Zakona o ništetnosti srbijanskih optužnica.

■ Ocena je da Hrvatska još nije rešila pitanje iseljenih lica, ali se prema najavama iz Zagreba čini da je ovaj program upravo jedan od prioriteta nove hrvatske vlade. Šta Vi možete da kažete o realizaciji ovog programa?

- Rešavanje povratka raseljenih nije samo hrvatski problem, što je i potvrdila Regionalna ministarska konferencija, već problem svih zemalja regije. Stoga nije dobro svoditi sve na stav da Hrvatska 'još nije riješila' pitanja izbeglica. Hrvatska je na tom planu do sad učinila doista puno i na žalost o tome se malo zna. Od 1996., od kad hrvatska vlada provodi program obnove, do juna 2011. po tom je programu obnovljeno 148.453 stambenih jedinica raznog stepena oštećenja. Proces povrata kuća gotovo je dovršen, te je vraćeno 19.279 kuća, a 11 je još u postupku. Program stambenog zbrinjavanja bivših nosilaca stanarskog prava provodi se od 2002. u ratom opustošenim područjima, a od 2003. u drugim delovima Hrvatske. Od tada se za stambeno zbrinjavanje prijavilo 14.353 bivših nosilaca stambenog prava, te je od toga broja 12.318 zahteva rešeno 8.595 pozitivno. U postupku je još 2.035 zahteva. Od početka programa stambenog zbrinjavanja bivšim je nosiocima stanarskog prava dodeljeno 7.789 stanova. Ali, bez obzira na dosad doista veliki angažman hrvatske države, i finansijski i politički, s ciljem potpunog rešavanja preostalih izbegličkih pitanja, Hrvatska je zajedno s BiH, Crnom Gorom i Srbijom, u bliskoj saradnji s međunarodnim partnerima – UNHCR, EK, OESS, SAD i Razvojnom bankom Veća Evrope, postigla dogovor o Regionalnom programu o rešavanju pitanja izbeglica i raseljenih osoba s fokusom na stambeno zbrinjavanje preostalih ranjivih izbjeglica i raseljenih osoba u potrebi. Regionalni program predstavlja i dokument

da Hrvatska i Srbija svakako imaju mogućnosti da proizvedu proizvode za treća tržišta. U tom pogledu dve centralne komore organizovale su nekoliko granskih susreta hrvatskih i srpskih privrednika. Međutim tu dolazi do problema zastupljenosti proizvoda na domaćem tržištu. Ne može se trećoj državi prodavati proizvod, za kojim na domaćem tržištu postoji potražnja, a da se istovremeno taj proizvod uvozi iz treće zemlje. Naprimer: Hrvatska proizvodi tramvaj i gradski i međugradski voz. Srbija po drugoj strani te proizvode uvozi iz drugih država, a da pri tome ne uključuje svoju industriju u te proizvode. Mislim da ne postoji razlog, da se ne bi hrvatski i srpski proizvođači dogovorili da zajedno proizvode te proizvode, ne samo za potrebe Srbije i Hrvatske nego i trećih država.

publike Hrvatske u Republiku Srbiju iznose 510,9 miliona evra.

U Srbiji posluje oko 200 hrvatskih firmi. Prema našim saznanjima, hrvatske privatizacije u Republici Srbiji su uspešni primeri privatizacije, kod kojih su ispoštovani svi zahtevi, kao i preuzete obveze u pogledu

- Republika Hrvatska i Republika Srbija do sada nisu na žalost ostvarile značajniju saradnju u smislu zajedničkih nastupa na trećim tržištima. Beneficije trgovinskih sporazuma koje je Republika Srbija zaključila s Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, hrvatski privrednici mogli bi bolje da iskoriste

kontinuiteta proizvodnje, investicija u razvoj i socijalnih programa.

Hrvatske firme, često pre donošenja odluke o investiranju, ispituju mogućnost poslovanja na srpskom tržištu putem nastupa na tenderima. Događalo se nažalost, posebno u zadnjih godinu dana, da njihove ponude ne prođu i pored toga što su najpovoljnije. Za hrvatske firme to su negativni signali, koji će imati težinu prilikom donošenja odluke o daljnjem nastupu, širenju i investiranju na tržištu Republike Srbije.

Smatram da takav stav prema hrvatskim ulagačima ne stvara klimu za nove investicije.

Goran Masnec nastavak sa strane 1

daljnjeg razvoja ukupnih hrvatsko – srpskih odnosa. Razvoj i unapređenje odnosa između RH i RS svakako će biti nastavljeni i nakon ulaska Republike Hrvatske u EU. ■ Dosta kompanija iz Hrvatske radi u Srbiji, ali gotovo da nema primera zajedničkih nastupa na tržišta na kojima Srbija ima velike beneficije (Rusija, recimo). Imate li saznanja zašto?

- Republika Hrvatska i Republika Srbija do sada nisu na žalost ostvarile značajniju saradnju u smislu zajedničkih nastupa na trećim tržištima.

Beneficije trgovinskih sporazuma koje je Republika Srbija zaključila s

Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, hrvatski privrednici mogli bi koristiti na dva načina: pokretanjem proizvodnje u Republici Srbiji i kroz zajedničke projekte sa srpskim partnerima, kako bi se ispunio uslov za primenu sporazuma o srpskom poreklu izvoznog proizvo-

■ Uloženi kapital iz Hrvatske Srbiji je, svakako, dobrodošao.

Koje bi podsticaje Vlada Srbije trebalo da pruži kako bi ulaganja bila još veća?

- Prema podacima Hrvatske narodne banke u periodu od 1998. do 3. kvartala 2011. godine, investicije Re-

Business Dialogue 31. januar 2012.

o zatvaranja izbegličke situacije u regiji koja se iz dosadašnjeg, šireg, političkog okvira prebacuje u „tehnički“ okvir provodjenja Regionalnog programa u sledećem petogodišnjem razdoblju. Regionalni program biće predstavljen potencijalnim donatorima na međuna-

kako vam izgleda njihovo poslovanje?

- U proteklih deset godina Republika Hrvatska je u Srbiju plasirala više od pola milijarda evra, prvo kroz privatizaciju koja je na početku ovog razdoblja bila podsticajna za strane ulagače, a potom i kroz

- Bilo bi dobro i poželjno da Republika Hrvatska i Republika Srbija bilateralnim naporima reše sva ona pitanja koja opterećuju odnose dve zemlje. To se prvenstveno odnosi na rešavanje pitanja granice

■ Hrvatske kompanije su dosta uložile u srpsku privredu, pa

druge oblike: zajednička, brown i green field ulaganja. Iskustva iz tog talasa hrvatskog ulaganja u Srbiju koji je, pod naletom svetske i kriza u obe zemlje zadnjih godina posustao, uglavnom su pozitivna i to za obe strane. Nedavno je Agencija za privatizaciju RS među nauspješnijih deset privatizacija uvrstila i privatizaciju Frikom-a koju je, kao i neke druge u Srbiji, realizirao hrvatski Agrokor. Činjenica je da su hrvatske investicije, po pravilu, uspešne i profitabilne, okrenute poljoprivredi, proizvodnji i generalno realnom sektoru.

Te su kompanije danas i među glavnim izvoznicima iz Srbije pa u dobroj meri i „zaslužne“ što se zadnjih godinu dana beleži, ne samo dinamičan izvoz iz Srbije u svet, već i iz meseca u mesec ostvaruju i sve uravnoteženiji rezultati u trgovinskoj razmjeni između Hrvatske i Srbije. Da ne spominjem kako naši ulagači ulaze u red socijalno najodgovornijih te vrlo aktivnih na iniciranju i provodjenju brojnih humanitarnih i sličnih aktivnosti u lokalnim sredinama. ■

■ U okviru CEFTA sporazuma trgovina izmedju Hrvatske i Srbije odvija se dobro, s tim što finalnih proizvoda iz Srbije ima manje na tržištu Hrvatske nego obrnuto. Gde vidite realne mogučnosti da se ova disproporcija izbalansira?

- Strukturu robne razmene određuju

se danas proizvode u zanemarivim količinama.

Prema podacima Privredne komore Srbije, za period od I.-XI. 2011. godine izvoz Republike Srbije u Republiku Hrvatsku iznosi 430,2 mil.

USD, a uvoz u Republiku Srbiju iz Republike Hrvatske iznosi 417,0 mil.

rodnoj Donatorskoj konferenciji, od kojih se očekuje da uz sredstva iz državnih budzeta zemalja potpisnica Programa, osiguraju pre-

U proteklih deset godina Hrvatska je u Srbiju plasirala više od pola milijarde evra, prvo kroz privatizaciju, a potom i kroz druge oblike: zajednička, brown i green field ulaganja ostali deo sredstava, kako bi se izbegličko pitanje u potpunosti zaključilo. Da se preostala izbeglička pitanja reše na ovaj način zaključeno je na preglednoj ministarskoj konferenciji u Beogradu, 7.

Novembra 2011., kada je o istom potpisana Zajednička deklaracija, a čiji sastavni deo je i Regionalni program. Nova Vlada nastavlja sa preuzetim obavezama.

Prema podacima Privredne komore Srbije, za period od I.-XI. 2011. godine izvoz Republike Srbije u Republiku Hrvatsku iznosi US$ 430,2 mil. a uvoz u Republiku Srbiju iz Republike Hrvatske iznosi US$ 417,0 miliona

2

ponuda i tražnja, a Republika Srbija je pretežno izvoznik poljoprivrednih proizvoda, sirovina i repromaterijala. Daljnim razvojem privredne aktivnosti, unapređenjem i razvojem proizvodnih kapaciteta, menjaće se i struktura izvoza Republike Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom i shodno tome i sa Republikom Hrvatskom.

U sferi finalnih proizvoda, koje navodite moramo primetiti da u Srbiji od 1991. godine zatvoreno nekoliko stotina hiljada radnih mesta koja su proizvodila kamione, tokarske strojeve, viljuškare, automobile, traktore, kombajne ili

USD. U odnosu na isto razdoblje 2010. godine, izvoz Republike Srbije u Republiku Hrvatske beleži povećanje od 59,3 procenata, dok uvoz u Republiku Srbiju iz Republike Hrvatske beleži rast od 10 odsto.

Republika Srbija u robnoj razmeni sa Republikom Hrvatskom za 11 meseci 2011. godine beleži suficit od 13,2 mil. USD, a izvoz raste po stopi višestruko većoj u odnosu na stope rasta izvoza u druge CEFTA zemlje.

Može se zaključiti da je robna razmena između naših zemalja veoma uravnotežena, što se vrlo retko događa u spoljnotrgovinskim odnosima. ■

Miloš Bugarin

nastavak sa strane 1

kraja novembra 2010. godine. Bio je to Poslovni forum koji je okupio najviše državne zvaničnike dve zemlje, veliki broj privrednika, diplomata i ostalih. Doneti su zaključci koji su

Neki od problema su: nepriznavanje veterinarskog zdravstvenog uverenja; otežana registracija lekova i preparata, kao i proizvoda za zaštitu bilja iz Srbije; nepriznavanje sortne liste semena kao i nepriznavanje sertifikata o kvalitetu vrata saradnje otvorili mnogo više nego što je do tada bila.

-Naveli smo kako je neophodno obezbediti prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj za šta se posebno očekuje podrška hrvatskih državnih struktura –ističe predsednik PKS Bugarin. –Zatim, istaknuto je kako je potrebno otkloniti debalans u robnoj razmeni na srpskoj strani kroz promenu strukture srpskih izvoznih roba. Kada je reč o perspektivama privredne saradnje Srbije i Hrvatske one su pre svega u sektorskom povezivanju, povezivanju putem klastera, realizaciji zajedničkih projekata u oblasti agrokompleksa, energetike, hemijske industrije, mašinogradnje, saobraćajne infrastrukture, turizma, IT sektora i metalskog sektora, pre svega u proizvodnji auto delova i komponenti, zajedničkih nastupa na trećim tržištima, kao i na tržištu Ruske federacije.

Bugarin kaže da će Privredna komora Srbije nastaviti sa dosadašnjom privrednom saradnjom sa Hrvatskom gospodarskom komorom kroz razmenu iskustava dobre komorske prakse, apliciranje za sredstva EU fondova putem zajedničkih projekata (EEN mreža, IPA projekti...), praćenje dosledne primene CEFTA spo-

razuma, identifikovanje necarinskih barijera i njihova eliminacija od strane nadležnih državnih struktura.

-Obe komore imale su više sastanaka tokom 2010. i 2011. godine kako bi kreirale platforme saradnje industrija u regionu. Utvrđena su različita područja privrede kako bi se stvarale nove preduzetničke inicijative u brodogradnji, železnici - infrastruktura i prevozna sredstva, proizvodnji naoružanja i vojne opreme, vazduhoplovnoj industriji, obnovljivih izvora energije, automobilskoj industriji, građevinarstvu i drugim.

Kada je reč o zajedničkim nastupi-

ma na trećim tržištima razmatraju se mogućnosti da to bude u oblasti gradjevinarstva, a nastupalo bi se u Africi i nekim arapskim zemljama, zatim u zemljama bivšeg SSSR, bivše Jugoslavije i šire u regionu.

Kada je reč o saradnji u okviru CEFTA sporazuma, Bugarin upozorava na probleme koji su omeli stvaranje Zone slobodne trgovine do kraja 2010. godine kako je to Sporazumom bilo predvidjeno.

-Njeno stvaranje znatno je otežano ukoliko se ne eliminišu necarinske prepreke u trgovini u regionu.

Poseban problem privredi stvara nepriznavanje sertifikata o kvalitetu u međusobnoj trgovini i neusaglašenost domaćih standarda sa propisima EU i STO. Neki od evidentiranih problema u prometu na koje nailaze srpski izvoznici u Hrvatskoj ali i hrvatski u Srbiji su: nedovoljan broj međunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela kao i ovlašćenih laboratorija i ovlašćenih institucija, nepriznavanje veterinarskog zdravstvenog uverenja; otežana registracija lekova i preparata, kao i proizvoda za zaštitu bilja iz Srbije; nepriznavanje sortne liste semena za izvoznike iz Srbije; nepriznavanje sertifikata o kvalitetu.

Usvajanjem CEFTA sporazuma u Srbiji primenjen je nivo liberalizacije koji je utvrđen bilateralnim spora-

zumima, uz nemogućnost uvođenja dodatnih fiskalnih i kvantitativnih ograničenja. Srbija je u potpunosti liberalizovala trgovinu industrij-

Usvajanjem CEFTA sporazuma u Srbiji primenjen je nivo liberalizacije koji je utvrđen bilateralnim sporazumima, uz nemogućnost uvođenja dodatnih fiskalnih i kvantitativnih ograničenja skim proizvodima. Potpuna liberalizacija poljoprivrednih proizvoda sprovodi se sa BiH, Makedonijom i

Crnom Gorom. Srbija je dogovorila slobodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa Albanijom i Moldavijom, a postigla značajnu liberalizaciju sa Hrvatskom.

-Između Srbije i Hrvatske dogovoreno je povećanje obima kvota za 200 odsto i sniženje carina na nulu za sve poljoprivredne proizvode (osim za duvan i cigarete, šećer i šećerni sirup). Potpisan je dodatni Protokol Sporazuma i izvršena procedura ratifikacije od strane potpisnica. Dalja liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima po CEFTA sporazumu sprovodi se od 13. novembra 2011. godine, a za Srbiju Protokol o liberalizaciji stupio je na snagu 15. decembra 2011. godine – navodi predsednik PKS. ■

auction see auction south east europe office@auction-see.com; www.auction-see.com

Kada je reč o perspektivama privredne saradnje Srbije i Hrvatske one su pre svega u sektorskom povezivanju, povezivanju putem klastera, realizaciji zajedničkih projekata u oblasti agrokompleksa, energetike, hemijske industrije, mašinogradnje, saobraćajne infrastrukture, turizma, IT sektora i metalskog sektora, pre svega u proizvodnji auto delova i komponenti, zajedničkih nastupa na trećim tržištima, kao i na tržištu Ruske federacije

3

Business Dialogue 31. januar 2012.

Ulaganja hrvatskih kompanija u Srbiju

Najviše u poljoprivredu Skromno ulaganje Oko 47 odsto svih ulaganja hrvatskih kompanija usmereno je u poljoprivredu, lov i usluge Preduzeća članice Nexe Grupe iz Našica koja posluju na području Srbije pod krovnim preduzećem Nexe d.o.o. su: AD Polet IGK iz Novog Bečeja, Polet Keramika iz Novog Bečeja, IGM Stražilovo iz Sremskih Karlovaca, Jelen Do iz Jelen Dola i Nexe beton, Novi Sad. Krajem 2010. godine osnovana je firma Nexe gradnja d.o.o. „Našice cement“ su kupile „Jelen do“ na tenderskoj prodaji. Ugovor o kupovini 70 odsto udela u preduzeću „Jelen do“ potpisan je u Agenciji za privatizaciju 8. avgusta 2003. godine, a njegova vrednost je iznosila 4,4 P rema podacima Hrvatske narodne banmiliona evra. ke od 13. oktobra 2011. hrvatska ulaganja u Srbiju u Od 2003. do danas Nexe Grupa u Srbiji je ukupno prvih šest meseci 2011. godine su iznosila 43,5 mil. investirala gotovo 100 miliona evra a trenutno ima Evra, a u periodu od 1999. do 2011. godine (za prvih 833 zaposlena. šest meseci) su iznosila 523,9 mil. evra, što čini oko Hrvatska trgovinska kompanija 13 odsto ukupnih hrvatskih ulaga„Pevec“ je u decembru 2008. godine nja u inostranstvu. U tom periodu treba izdvojiti 2003. godinu kada Od 2003. do danas Nexe otvorila prvi prodajni centar u Beoje ulaganje iznosilo 75,9 mil. evra i Grupa u Srbiji je ukupno gradu, u koji je uloženo oko 40 mil. evra.

2006. godinu kada je ono dostiglo, investirala gotovo 100 Hrvatska kompanija „Agrokor“ do sada, najveću vrednost od 132,6 kupila je 67 odsto akcija industrimil. evra. miliona evra, a trenutno je ulja „Dijamant“ iz Zrenjanina u Struktura ulaganja po delatnoima 833 zaposlena vrednosti od 30 miliona evra. stima ukazuje da je najviše sredPoslovni sistem „Vindija“ iz Vastava uloženo u poljoprivredu, lov raždina vlasnik je privrednog društva za proizvodnju i usluge (47 odsto), proizvodnju ostalih nemetalnih i i trgovinu d.o.o. Lajkovac od početka 2009. godine. mineralnih sirovina (19 procenata), proizvodnju hra„Vindija sistem Srbija“ je do sada investirala preko ne i pića (18 odsto), proizvodnju mašina i uredjaja (2 22,5 mil. evra u Lajkovcu i Plandištu i zaposlila oko odsto), proizvodnju električnih mašina i aparata (2 190 radnika. Preradjivačka industrija „Cekin-Vindiodsto), osiguranje i penzione fondove, osim obaveja“ iz Plandišta je juna 2010. godine dobila izvozni znog osiguranja (2 odsto), trgovinu na veliko i posrekontrolni broj za izvoz mesa i preradjevina od živine dovanje u trgovini (2 odsto). na tržište Evropske unije i time postala prva preradjiHrvatska „Atlantik Grupa“ je krajem juna 2010. vačka kompanija u Srbiji koja može nesmetano izvogod. za 382 miliona evra kupila slovenačku kompaziti svoje proizvode u EU. niju „Droga Kolinska“. Deo Droga Kolinske su i be"Agrokor Grupa“ je kupila „Frikom“ na tenderogradske kompanije „Grand prom“, „Soko Štark“ i skoj prodaji za 10,2 miliona evra. ■ „Palanački kiseljak".

ROTOGRAFIKA subotica

Oprezni u planiranju Nastala kao zajedničko ulaganje “Radina” iz Zagreba i “Biografike” iz Subotice, štamparija “Rotografika” važi za najbolju regionalnu štampariju izmedju Atine i Beča

LjubišA Vuletić, generalni direktor, Rotografika

žalost, pad prodaje magazina i redukovanje markeJ edna od naših najstarijih i najboljih štamparija tinških budžeta će se nastaviti i u 2012 godini, tako bez sumnje je Rotografika iz Subotice. Ona je, ujedda će izdavači i dalje imati ozbiljnih problema kada su no, svedok razvoja štamparstva i štamparskih usluga u pitanju njihovi prihodi. S druge strane, smanjivanje u Srbiji, a njen kvalitet je naročito došao do izražaja troškova ima svoje granice i sa sabom nosi čitav niz kada je počelo štampanje magazina u više boja. Ljubiproblema i često je kontraproduktivno, a unutrašnje šu Vuletića, generalnog direktora Rotografike, pitamo rezerve i akumulacije su da li je status koji imate na već istrošene u proteklom tržištu štampe dovoljan periodu. Dodatni problem za bezbrižno planiranje će biti još gora situacija po poslovanja u 2012. pitanju likvidnosti i pove- Svakako da nije. Zaćanje udela elektronskih dnjih par godina u Srbiji izdanja. je možda i najteže upravo planirati, jer poslovanje ■ Koje mašine i tehnopoprilično zavisi od eklogije najviše koristite u sternih faktora na koje ne svom radu? možete uticati. Od početka - Kako bi zadovoljili zasvetske ekonomske krize hteve tržišta i obezbedili tržište štampe je u ozbiljkvalitetnu i pouzdanu pronim problemima, došlo je izvodnju u što kraćim rodo značajnog pada tražnje i rapidnog obaranja cena štampe. Ova godina će biti presudna kovima Rotografika je permanentno ulagala u novu opremu. Od 2002.

Nažalost, taj negativan trend nije za mnoge izdavače, pa će godine kada je osnovana Rotografizaobišao ni naše tržište koje je postalo premalo za našu štampariju, preživljavanje biti osnovni ka kroz zajedničko ulaganje zagrebačkog Radina i subotičke Birograte smo svoje napore usmerili ka cilj, jer uz pad prodaje i fike investirano je 18 miliona eura u osvajanju novih tržišta. tiraža sve je manje novca za novu opremu. Pokretanjem prve kolorne rotacije u Srbiji osnovno opre■ Kakve poslovne trednove predmarketinške aktivnosti deljenje Rotografike postaje štampa vidjate do kraja ove godine kada kvalitetnih domaćih časopisa koji su ranije štampani u je u pitanju izdavačka industrija? inostranstvu kao i licencni magazini i prospekti trgo-Smatramo da će 2012 godina biti presudna za mnoge vinskih lanaca, koji su pristizali na naše tržište. Pored izdavače i da će preživljavanje biti osnovni cilj. Na-

Business Dialogue 31. januar 2012.

4

Za sada, samo dve kompanije uložile novac u investicije u Hrvatskoj, a prošle godine osnovana štedna banka “Tesla” sa osnivačkim kapitalom od tri miliona evra

Milorad Pupovac (levo), predsednik upravnog odbora Tesla štedne banke, Srđan Srećković, srpski ministar za vere i dijasporu i Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine

„NCA Investment Group“ iz U Srbiji je stvoren povoljan Beograda je krajem 2010. godine ambijent za strane ulagače, što se postala većinski vlasnik hrvatske ne može reći za Hrvatsku kada je trgovačke kompanije „Magma“. reč o srpskim investitorima. RaUkupna ugovorena vrednost tranzlozi za to su: nezavršeni procesi sakcije iznosi oko 25 mil. evra. privatizacije srpske privrede (HrU 2011.govatska je te prodini osnovana cese okončala Tesla banka je osnovana je “Tesla šteduz snažniju pona inicijativu Srpskog na banka” sa dršku države i banaka), i brojne narodnog veća uz podršku osnivačkim kapitalom od oko necarinske bariVlade Srbije i Vlade AP 3 miliona evra. jere: neblagonaVojvodine Vlasnici i osnivaklonost prema či banke su Fond robama i inveza razvoj Vojvodine i Fond za rasticijama iz Srbije, nelojalna konzvoj Srbije. kurencija domaćih firmi, slučajevi “Tesla štedna banka” će se badiskriminacije srpskih preduzeća viti podsticanjem preduzetništva i u privatizaciji hrvatskih firmi i dr. malih porodičnih imanja na neraSredinom 2008. godine konzvijenim ruralnim područjima Hrcern „Swisslion Takovo“, jedan od vatske uz posebnu kreditnu liniju najvećih konditora u regionu, kunamenjenu za srpski povratnički pio je fabriku «Eurofood markt» iz živalj i revitalizaciju ratom opuSiska, u vrednosti od oko 20 milistošenih područja. ■ ona evra. toga investirano je i u proizvodnju knjiga u mekom i tvrdom povezu koju smo nasledili od Birografike čiji smo pravni sledbenik. Pored investicija u opremu važno je napomenuti i stalna ulaganja u kvalitet o čemu najbolje svedoči posedovanje FOGRA (Fogra Graphic Technology Research Association) sertifikata za kvalitet probnih otisaka i proces pripreme, izrade štamparske forme i štampe, koji se baziraju na standardu ISO 12647.

■ Da li, po Vama u Srbiji i u regionu ima previše štamparija na postojeći obim posla?

- Trenutno da s obrizom na pad tržišta štampe u svetu i regionu. S druge strane, grafička industrija je "ogledalo cele privrede" te se stoga sa oporavkom i rastom privrednih aktivnosti može očekivati i rast tražnje grafičkih usluga. U prilog tome govori podatak da je potrošnja papira per capita u Srbiji deset puta manja nego u Austriji. ■

MIV Varaždin

Armature za sve MIV je jedinstven i po tome što na istom mestu ima livnicu i pogon za mašinsku obradu

Metalska industrija Varaždin – MIV poznata Zoran A. Djukić, direktor je kao kompanija koja proizvodi livene proizvode raznih vrsta i ima kupce širom Srbije, ali i na drugim brojnim tržištima. MIV se trudi da svakom zahtevu izadje u susret, a direktor Zoran A. Djukić kaže da im je posebno drago kada od kupaca dobiju posebne porudžbine. A na naše pitanje o najtraženijim i najvažnijim proizvodima na tržištu, direktor Djukić kaže: - Metalska industrija Varaždin d.d. jedna je od retkih firmi u Evropi koja na istom mestu ima i livnicu i pogon za mašinsku obradu. Oko 90 posto ukupne proizvodnje čine armature i fazonski komadi, dok su 10 posto proizvodnje odlivci prema narudžbini, kao i proizvodi za uređenje javnih površina. Najvažniji i najtraženiji proizvodi su armature za vodovodne sastave, energetiku, procesnu industriju, brodogradnju, i navodnjavanje, zatim fazonski komadi i kanalska armatura za vodovodne i kanalizacijske sastave, oprema za uređenje javnih površina, kao i ostala oprema koja integriše proizvode namijenjene za opremanje interijera i eksterijera poput stolova i stolica, te proizvode za razne uslužne radnje poput peći i roštilja Tu je i uslužni liv - prema željama izrađuju se odlivci od visokokvalitetnog nodularnog i sivog liva te obojenih metala. Do sada smo izradili više stotina različitih proizvoda poput kobilica za brodove, zaštitnih ukrasnih mreža, kugli, rućica, ukrasne kanalske armature.

■ Uz livene armature radite i druge proizvode kao i opremu za uređenje javnih prostora. Kakav je tu asortiman, kome su sve ti proizvodi namenjeni i kako se mogu videti?

- Do sada smo izradili više stotina različitih proizvoda poput kobilica za brodove, zaštitnih ukrasnih mreža, kugli, ručkica, ukrasne kanalske armature. Ostala oprema integriše proizvode namijenjene za opremanje interijera i eksterijera poput stolova i stolica te proizvode za razne uslužne radnje poput sača ili peke i roštilja.

Oprema za uređenje javnih površina ulepšava javne površine širokom lepezom proizvoda poput kandelabera, držača za bicikle, klupa, stupića, ograda, šaht poklopaca i slivničkih rešetki. Imamo prelepe bronzane poklopce za javne trgove – navodi direktor Zoran A. Djukić.

■ Koji su Vaši kupci iz Srbije i regiona i gde zainteresovani kupci mogu da nađu sve Vaše proizvode?

- To su pre svega sva javno komunalna preduzeća Vodovoda i Kanalizacije Srbije i regiona, Elektroprivreda Srbije i regiona, Srbija Gasa, Gradske Toplane, Brodogradilišta, NIS Srbije - Rafinerije, zatim sva preduzeća koja se bave procesnom industrijom, energetikom, sistemom za navodnjavanje. Proizvodi se mogu videti u magacinskom prostoru MIV-Trade d.o.o.

Beograd, ili ispred firme, ili na sajt www.miv.rs ili www.miv.hr. ■

Metalska Industrija Varaždin d.d. (MIV), otvorila je svoje društvo sa ograničenom odgovornošću u Beogradu – (d.o.o.), pod nazivom Metalska Industrija Varaždin –Trade d.o.o. Beograd, u ulici NH Milorada Bondžulića br.1. (kancelarijsko magacinski prostor se nalazi između Auto puta i Ustaničke ulice – ispod zgrade bivše robne kuće Beograd, t.j zgrade Beomedicine).

• Vodeći proizvođač cigareta u Jugoistočnoj Evropi • Zapošljavamo više od 800 radnika risutni smo u svim zemljama regiona, na tržištu EU, •P Bliskog Istoka i Afrike.

• J edan od vodećih predstavnika hrvatske ekonomije na internacionalnom tržištu • Poštujemo najviše standarde zaštite životne sredine

5

Business Dialogue 31. januar 2012.

Robna razmena dve zemlje

Izvoz u Hrvatsku na 10. mestu U prošloj godini zabeležen je skok inašeg zvoza u Hrvatsku od 59,3 odsto, a uvoz je povećan za 10 odsto

ŠTAN DOO BUKOVIK, Arandjelovac; AD INOS PAPIR SERVIS, Beograd; BALL PACKAGING DOO EVROPA BEOGRAD, Zemun Polje; AIRFIELD DOO, Beograd; DOO ALMEX, Pančevo.

Najveći uvoznici u Srbiju iz Hrvatske su INA DOO, Beograd; AD HIP PETROHEMIJA, Pančevo; TDR DOO, Beograd; ATLANTIC BG DOO-Leštane; VICTORIAOIL AD fabrika za preradu uljarica, Šid; LINZER AGRO U ukupno ostvarenoj robnoj razmeni Srbije sa sveTRADE; PODRAVKA DOO, Beograd; PETROKEMIJA tom, Hrvatska se nalazi na 10. mestu u 2010. godini, sa DOO, Novi Sad Čelarevo; IDEA DOO, Beograd; CARLukupnim obimom prometa od 707,3 mil. USD. I u ukupno SBERG SRBIJA DOO; ALCA TRGOVINA DOO, Beograd; ostvarenom izvozu Hrvatska je bila na desetom mestu, a APA DOO, Apatin; KRAŠ COMMERCE DOO, Beograd; po visini uvoza iz Hrvatske u 2010. godini ova zemlja svrU.S. STEEL SERBIA DOO - proizvodnja i prerada čelika, stava se na 14. mesto.

Smederevo; DUROPACK AD Kruševac.

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske za jedanaSrbija je sa Hrvatskom u poslednjih nekoliko godina, est meseci 2011. godine iznosila je 847,2 miliona USD što zaključila dvadeset sporazuma i je za 30,5 odsto više u odnosu na isti Srbija je sa Hrvatskom protokola u najvažnijim oblastima period 2010. godine. Izvoz u Hrvatsku saradnje, počevši od normalizacije u istom periodu iznosio je 430,2 miliu poslednjih nekoliko odnosa do slobodne trgovine. Treba ona USD i beleži povećanje od 59,3 godina, zaključila dvadeset izdvojiti Sporazum o sukcesiji koji odsto u odnosu na isti period 2010. sporazuma i protokola stvara uslove za rešavanje pitanja godine. Uvoz iz Hrvatske se povećao imovinskog karaktera, Sporazum o za 10 odsto u odnosu na isti period u najvažnijim oblastima slobodnoj trgovini koji se primenji2010. godine i iznosio je 417,0 miliona saradnje, počevši od vao od 1.07.2004. godine i doprineo USD. Suficit u robnoj razmeni za jedanormalizacije odnosa do je liberalizaciji trgovine u JIE, kao i naest meseci 2011. godine je iznosio Sporazum o trgovini. Pošto su obe 13,3 mil. USD. slobodne trgovine zemlje ratifikovale i počele da priNajveći izvoznici iz Srbije u Hrmenjuju novi multilateralni sporazum CEFTA 2006, ranivatsku su TETRA PAK PRODUCTION DOO, Beograd; ji bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini prestao je da U.S.STEEL SERBIA DOO - proizvodnja i prerada čelika, važi 24. oktobra 2007. godine.

Smederevo; AD za proizvodnju ulja, masti i margarina Potpredsednici vlada Srbije i Hrvatske su 24. juna DIJAMANT, Zrenjanin; AD HIP PETROHEMIJA - pro2009. godine u Zagrebu potpisale Sporazum o ekonomizvodnja petrohemijskih proizvoda,.sirovina i hemikaskoj saradnji. Sporazum predvidja zajednički nastup i lija, Pančevo; VICTORIAOIL AD fabrika za preradu saradnju dve zemlje na tržištima u regionu, Rusiji i druuljarica, Šid; GORENJE DOO - aparati za domaćinstvo, gim tržištima i omogućiće dalji razvoj i unapredjenje Valjevo; FAM DOO - automobilska industrija, Sečanj; ekonomske saradnje, kao i postizanje uskladjenosti bilaMORAVICA; AD VALJAONICA BAKRA SEVOJNO, teralne ugovorne regulative sa propisima EU, u cilju što Sevojno; SWISSLION MARKETI DOO Novi Sad; PEbržeg pristupanja EU. ■ Robna razmena Srbije i Hrvatske 2002-2011./11 ( u mil. USD) Godina 2002.

Izvoz 42,0

% 29,2

Uvoz 90,6

% 6,9

Ukupno 132,6

% 13,4

Saldo -48,6

2003.

76,0

81

121,7

34,3

197,7

49,1

-45,7

2004.

154,0

102,6

208,4

71,2

362,4

83,3

-54,4

2005.

206,9

34,3

256,6

23,1

465,0

28,3

-49,8

2006.

256,3

23,9

364,5

42,0

620,9

33,5

-108,2

2007.

331,1

29,2

527,4

44,7

858,5

38,3

-196,2

2008.

455,4

37,5

551,8

4,6

1007,2

17,3

-96,4

2009.

278,8

-38,8

396,1

-28,2

689

-31,6

-117,3

2010.

311,2

11,6

394,3

-0,5

707,3

2,6

-83,1

2010/11

270,1

-

379,1

-

649,2

-

-109,0

2011/11

430,2

59,3

417,0

10,0

847,2

30,5

13,3

Histrija 2012

Izložba hrane i pića U organizaciji HGK-Županijske komore Pula, održaće se u Puli 19. Izložba hrane, pića i ugostiteljske opreme “Histria 2012” od 9. do 11. februara.

Ovogodišnja izložba nastavlja tradiciju promocije i podrške kvalitetnih hrvatskih proizvoda i proizvođača, trajaće tri dana, i prodajnog je karaktera.

Na izložbi mogu nastupiti mala I srdnja preduzeća, zanatlije i poljoprivredna domaćinstva koja se bave proizvodnjom i prodajom hrane, alkoholnih i bezalkoholnih pića, ugostiteljske opreme; ambalaže, tekstila za ugostiteljstvo. Takođe, i svi oni koji se bave turističkom delatnošću (restorani, hoteli, agroturizmi) i turističke zajednice. Organizatori pozivaju sve zainteresovane u regionu na ovu interesantnu i korisnu izložbu, a više izlagača iz BiH I Srbije najavilo je svoj dolazak.

Pomoć za MSP

Bespovratna sredstva EU za preduzetnike Ovo je primer kako mala i srednja preduzeća u Hrvatskoj mogu dobiti bespovratna sredstva za svoj razvoj od EU U organizaciji Hrvatske gospodarske komore održana je druga po redu informativna radionica za preduzetnike o otvorenomkonkursu IPA - komponenta IIIC - regionalna konkurentnost, koji hrvatskim preduzetnicima otvara mogućnost dobijanja bespovratnih sredstava u iznosu od 50 do 200 hiljada evra po pojedinom projektu. Ukupno je kroz taj IPA konkurs Evropske unije osigurano tri miliona evra, namenjenih za finansiranje projekata malih I srednjih preduzeća, vezanih uz jačanje regionalne konkurentnosti.

O konkursu i programu jačanja regionalne konkurentnosti, govorili su predstavnici Ministarstva privrede, istučući da je naglasak stavljen na poboljšavanje poslovne klime, transfer tehnologija i podršku na znanju utemeljenim i novoosnovanim poduzećima. Kako je rečeno, darovnica ili grant predstavlja dodelu bespovratnih sredstava, a radi se o instrumentu koji promoviše određenu politiku iz pravne stečevine EU. Odnosi se na direktno finansiranje neprofitnih aktivnosti koje doprinose opšem interesu, a njima može biti obuhvaćeno i unapređivanje procesa kvaliteta radnih ili organizacijskih odnosa jer se profit generira kasnije u odnosu na datum investicije. Osnovni principi su: nekumulativnost (za jedan projekt moguće je dobiti sredstva iz jedne sheme bespovratnih sredstava); transparentnost i jednak tretman (ocjenjivanje projekta na temelju unaprijed određenih kriterija); neprofitni karakter; neretroaktivnost (prihvatljivi su isključivo troškovi koji su nastali nakon potpisivanja ugovora); sufinansiranje. Finansiraju se investicije u tehnologije, nove proizvodne metode, zelenu privredu i zaštitu okoline, energetska učinkovitost; usklađivanje s eko standardima kao i povećanje konkurentnosti. Tri su kriterijuma prihvatljivosti: prihvatljivost predlagača odnosno nosioca projekta i partnera; prihvatljivost projekta i aktivnosti te prihvatljivost troškova.

sa kompanijama u Srbiji jer žele da se pojave na tržištu Rusije. Ako tamo ponude hrvatske proizvode, u staru će biti skuplji od 28 do 30 odsto jer tolike su carine u Rusiji. Srbija ima ugovore o bescarinskom izvozu u Rusiju i na tom tržištu srpski proizvodi imaju povoljniji nekrtnina u Beču, a kasnije u Minhenu, i potretman. Zajedničkim ulaganjem u proizvodgledali šta rade. Imali su dobre prezentacije, nju u Srbiji i izvozom popričali smo i o drutako napravljenih srpgim poslovima i tako je Varaždinska županija ima skih proizvoda, hrvatske krenula naša saradnja.

Poslovnu zonu koja je vrlo firme mogu brže da udju Kasnije smo se, preko zaiteresovana za saradnju sa na rusko tržište. Naš klanašeg Udruženja u Privrednoj komori Srbije kompanijama u Srbiji jer žele da ster može da pomogne i na tome radimo. povezali sa istim Udruse pojave na tržištu Rusije Ova saradnja je veženjem u Hrvatskoj gosoma važna i zbog prometa nekretnina u Hrpodarskoj komori . Oni su nam svojim iskuvatskoj i Srbiji, a na to ukazuje Damir Borić, stvima dosta pomogli jer oni imaju propise već predsednik Grupacije posrednika u prometu sedam-osam godina – kaže Nenad Djordjević, nepokretnosti u PKS. predsednik UO „Klaster nekretnine“ -Promet nekretnina je veoma osetljiva Kasnije, saradnja se još više razvijala i na oblast jer može da dodje do zloupotreba. Ako oblasti koje nisu baš usko vezane za promet postoji dobra saradnja i razmena podataka, nekretnina, a Djordjević pojašnjava: kao i stručni ljudi u udruženjima, klasterima i -Varaždinska županija ima Poslovnu komorama, lako se sprečavaju zloupotrebe. ■ zonu koja je vrlo zaiteresovana za saradnju

SARADNJA “KLASTER NEKRETNINE” SA VARAŽDINSKOM ŽUPANIJOM

Informacije sprečavaju zloupotrebe Razmena podataka i informacija u oblasti prometa nekretninama biće svima od koristi – ističu u “Klaster nekretninama” je za nekretnine i investitori, udruženi zbog unapređenja i razvoja tržišta nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, kao i dve naučne institucije - ova veoma osetljiva oblast konačno će biti uredjena savremenim propisima. To je veoma važno ne samo za Srbiju nego i čitav region, jer je promet nekretnina veoma čest medju gradjanima daČlanice Klastera nekretnine koje su učestvovale na sajmu su Agencija našnjih nezavisnih država “Profitim”, Agencija “Cvetković-Roškov”, “Feniks Sistem” d.o.o., “Europa , a nekadašnjih republika u Exclusive” d.o.o. i “Mozaik Nekretnine” d.o.o. okviru jedne zemlje.

Baš zbog toga „Klaster nekretnine“ razvija saradnju sa svim državaPromet nekretnina u Srbiji trebalo bi uskoma u okruženju, a najdalje se u tome otišlo sa ro i zakonski da bude uredjen jer je na predlog Gospodarskom komorom Varaždinske župaMinistarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva nije i Hrvatskom Gospodarskom komorom. A i vodoprivrede pripremljen Nacrt Zakona o poo tome kako je sve počelo priča Nenad Djorsredovanju u prometu nepokretnosti. Uz ranije djević, predsednik formirani „Klaster Ako postoji dobra saradnja i razmena UO „Klaster nenekretnine“, udrukretnine“. ženja privrednih supodataka, kao i stručni ljudi u -Slučajno smo bjekata koji se bave udruženjima, klasterima i komorama, sreli kolege iz Vaposlovima u sektoru lako se sprečavaju zloupotrebe raždina na sajmu nekretnina - agenci-

Business Dialogue 31. januar 2012.

UREDNIK: Saša Marić, s.maric@aim.rs POMOĆNIK UREDNIKA: Mirjana Zec, m.zec@aim.rs ART DIREkTOR: Ilija Petrović, i.petrovic@ aim.rs FOTO: Zoran Petrović office manager: Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs Projekt MenadžerI:

6

Nataša Popović, n.popovic@ aim.rs Biljana Dević, b.devic@aim.rs Vanja Jokanović, v.jokanovic@aim.rs Svetlana Okanović, s.okanovic@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs FINANSIJSKI direktor: Ana Besedić,

a.besedic@cma.rs štampa: Politika Business Dialogue Br. 13 „Novi odnosi za nova vremena” Izdavač: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: cordeditorial@cma.rs

www.cordmagazine.com ISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2011 copyright©alliance international media d.o.o.

Ovo izdanje je oditovano

Hrvatska - turistička zemlja

Sve više Srba na Jadranu Knjiga nadohvat ruke!

Knjižara NOVA ŠKOLSKA KNJIGA Ulica Vladimira Nazora 5, SUBOTICA tel./fax: 024/673 230 e-mail: knjizarasu@open.telekom.rs NOVA ŠKOLSKA KNJIGA d.o.o., Bulevar vojvode Mišića 17/III, BEOGRAD tel. 011/3691 259, 011/3691 846, 011/3690 518, fax 011/3690 519, 011/3690 512, e-mail: nsk@nsk.co.rs

Rečnici • Gramatike • Jezički priručnici • Leksikoni • Književnost Medicinske nauke • Tehničke nauke Prirodne nauke • Društvene nauke Humanističke nauke

Pronadite nas i u svim knjižarama na podrucju Srbije!

Knjige Školske knjige i svih drugih izdavača dostupne su i u knjižarama BIGZ-a: Požeška ulica 136, BEOGRAD, tel. 011/3558 226; Kosovska ulica 37, BEOGRAD, tel. 011/3221 250

ske veoma su retki u srpskim banjama, na planikako im je veoma stalo do turista iz Srbije jer su nama i u drugim turističkim mestima. oni poznati po tome što lako troše i okrenuti su Upućeni kažu da je razlog tome gotovo nekafićima i restoranima. Zbog toga već više gopostojeć turistički marketing Srbije u Hrvatskoj. dina zaredom HTZ organizuje velike turističke Ljudi u Hrvatskoj, naročito mladji svet, uopšte kampanje u Srbiji kako bi privukla što veći broj ne znaju šta je sve u Srbiturista na svoje obale.

Sem po izuzetno le- iz Hrvatske savetuju turističke ji interesantno za turiste i njihov odmor. Veoma poj i razudjenoj obali, radnike Srbije da se češće malo se govori o zimHrvatska je poznata i po pojavljuju na njihovim skom turizmu na Kopaovelikom broju hotela, naturističkim manifestacijama niku i drugim planinama, ročito u Istri i Kvarneru na severu, kao i Hvaru i sajmovima kao i da povedu a banjski turizam gotovo niko ne pominje. Goste iz Braču i Dubrovniku na računa o predstavljanju Hrvatske gotovo niko ne srednjem i južnom Jaturističkih mesta Srbije poziva da dodju na zimdranu. Ipak, smeštaj u kućnoj radinosti predbudućim gostima iz Hrvatske ski ili banjski odmor.

Kada je Beograd u njači jer je jeftiniji. pitanju, medjutim, stvari stoje drugačije i veliProšle godine na Sajmu turizma u Beogradu ki broj turista iz regiona rado posećuju glavni Hrvatska je bila „partner domaćin“i to je pokregrad. Zato iz Hrvatske savetuju turističke radnulo ozbiljnije razgovore o dolasku hrvatskih nike Srbije da se češće pojavljuju na njihovim turista u Srbiju. Za sada, uglavnom Zagrebčana, turističkim manifestacijama i sajmovima kao i ima dosta vikendom i u vreme praznika u Beoda povedu računa o predstavljanju turističkih gradu, jer glavni grad Srbije nosi titulu grada sa mesta Srbije budućim gostima iz Hrvatske. ■ najboljom zabavom u regionu. Turisti iz Hrvat-

Poslednjih 15 godina Hrvatska je uložila veliki novac da bi u što većem broju dovela turiste na Jadran. Izgradjeni su savremeni autoputevi koji su omogućili, naročito turistima zapadne i srednje Evrope, da lako, brzo i sigurno stignu u morska letovališta. Podaci govore da su najbrojniji Nemaci, Austrijanci, Madjari, Hrvatska je turistička zemlja i za koju Poljaci, Italijani, Česi, a poslednjih godina sve godinu može se očekivati da će njen devizni više turista iz Srbije opredepriliv od turizma biti blizu 10 ljuje se za svoje letovanje na milijardi evra. Da nije krize Poslednjih 15 godina Jadranu. Procena je da je prošta cifra bi verovatno već bila Hrvatska je mnogo le godine iz Srbije stiglo oko ostvarena, ali nešto manji broj 100 hiljada gostiju i Hrvatskoj gostiju poslednjih godina i uložila u turističku ostavilo nešto više od 50 milinjihovo skromnije trošenje rainfrastrukturu, a ona evra. Medju njima ima dozlog su što je Hrvatska prošle godine zaradile 7,4 milijarde poslednjih godina sve je sta onih koji su na Jadran stigli u svoje kuće, kod rodjaka ili evra od 60 miliona noćenja. više turista i iz Srbije prijatelja, ali ima i onih koji to Već sada turizam učestvuje sa rade iz jugonostalgičnih razloga i sećanja na skoro 16 odsto u društvenom proizvodu zemlje, neke dane kada je Jadran bio zajedničko more. a najveći priliv u deviznu kasu donosi turizam U Hrvatskoj turističkoj zajednici uvek ističu sa Jadranskog mora.

Procena je da je prošle godine iz Srbije stiglo oko 100 hiljada gostiju i Hrvatskoj ostavilo nešto više od €50 miliona

Saradnja Privredne komore Srbije I Hrvatske gospodarske komore

Komore povezale privrednike Privrednici iz Hrvatske stigli su u velikom broju u Srbiju odmah posle demokratskih promena, pa je to donelo prekretnicu u saradnji dve države -Ta privredna poseta je od značaja za pozicioniranje hrvatskih preduzeća u Srbiji i označila je prekretnicu u privrednoj saradnji, jer je posle nje usledila ekspanzija hrvatskih preduzeća u Srbiji – kaže dr Dejan Jovović, savetnik Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije. - Ona je pokazala da je tržište Srbije izuzetno važno za Hrvatsku. dr Dejan Jovović, savetnik Biroa za Saradnja se širi i jača, a u januaru 2002. regionalnu saradnju Privredne komore Srbije godine, u Beogradu je otvoreno Predstavništvo HGK u Srbiji sa zadatkom da pruža poP rivredne komore Srbije i Hr- dršku poslovanju hrvatskim preduzećima vatske imaju dugu i razvijenu saradnju, na tržištu Srbije. Kasnije, 21. novembra 2005. koja je ne podrazumeva samo medjusobne godine, u Beogradu, održana je osnivačka posete, nego je znatno šira. Organizovano je Skupština Hrvatskog poslovnog kluba, kako bi razmena informacija, više susreta privrednika i iskustava i ideja izmedju privrednih delegacija, ali Jedan od zaključaka privrednih subjekata bila i pojedinačnih ili grupnih Poslovnog foruma u što šira i značajnija. susreta privrednika obe -Sve to podstaklo je razemlje.

Zagrebu iz novembra zvoj ekonomske saradnje Zabeleženo je da je prvi 2010. godine odnosi između Srbije i Hrvatske, veći susret održan još dese na obezbedjivanje naročito kroz razvoj trgocembra 1998. godine u Bevine, investicija i drugih ogradu, na poziv tadašnje prohodnosti za srpski oblika privredne saradnje.

Privredne komore Jugoslakapital u Hrvatskoj, za Razmena je rasla iz godine vije, Hrvatska gospodaršta se očekuje posebna u godinu, zaživeo je CEFska komora predvođena TA sporazum, a 1. decempredsednikom Nadanom podrška hrvatskih bra 2008. godine Hrvatska Vidoševićem, posetila je državnih struktura gospodarska komora i PriPKJ. Kasnije, posle demovredna komora Srbije su u kratskih promena, sedinom novembra 2000. godine u Beograd stiže Beogradu potpisale Sporazum o saradnji, u privredna delegacija Hrvatske gospodarske cilju daljeg jačanja privrednih i trgovinskih komore od 350 preduzeća iz Republike Hr- veza dveju zemalja. Obe komore pratiće i vatske, a naših je bilo više od 450 što velikih primenu Sporazuma CEFTA, učestvovati u otklanjanju necarinskih barijera u međusobšto malih kompanija.

7

noj trgovini, kako bi njegova primena bila okupio je u novembru 2010. godine u Zagrebu ne samo privrednike, nego i državne efikasna – objašnjava Jovović.

Jedan od oblika saradnje dve komore zvaničnike i diplomate. Tada je dogovoreno je u okviru Evropske mreže preduzetniš- da se pojačaju aktivnosti za dalje povećanje tva. Ona pruža podršku poslovanju malih i trgovine poljoprivrednih proizvoda, zatim srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbiji. liberalizacija usluga u sektoru saobraćaja, IT sektoru, osiguranju, javDo sada je organizovano više sastanaka privred- Jedan od oblika saradnje nim nabavkama – podseća Jovović. Jedan od zakljunika Srbije i Hrvatske, u dve komore je u okviru čaka odnosi se na obezokviru EEN mreže dve zeEvropske mreže bedjivanje prohodnosti za mlje. Cilj ovih sastanaka je povezivanje privrednika, preduzetništva, koja pruža srpski kapital u Hrvatskoj, kao i razmena poslovnih podršku poslovanju malih za šta se posebno očekuje podrška hrvatskih državiskustava i informacija. i srednjih preduzeća i nih struktura. Međutim, -Veoma smo aktivne u praksi srpski privrednii kada je reč o učešću na preduzetnika u Srbiji ci veoma teško mogu da sajmovima, potom regionalne komore u Srbiji i županijske u Hr- plasiraju svoj kapital, a za dve jedine naše vatskoj razvijaju svoje oblike saradnje kroz investicije u Hrvatskoj postoje određeni niz poseta privrednika, a prednjače komore problemi. Takođe, potrebno je otkloniti i Valjeva, Leskovca, Niša, Rijeke, Varaždina, debalans u robnoj razmeni na srpskoj straSrema, Subotice, Osijeka, Virovitice, Vu- ni, kroz promenu strukture naših izvoznih kovara....Poslovni forum Srbije i Hrvatske roba, zaključuje Jovović. ■

Business Dialogue 31. januar 2012.

Srpsko-hrvatski sportski odnosi

Uprkos svemu – ide na bolje!

Izolovani incidenti ne mogu da pokvare opšti trend poboljšanja saradnje, boljeg razumevanja, povećane tolerancije i čak medjusobne simpatija kad Srbi i Hrvati na medjunarodnoj sceni igraju za prestiž svojih država

Vladimir Stanković

Priča prva. Petak, 27.januar 2012. Kranjska Gora, Slovenija.

Dve srpske porodice na skijanju gledaju prenos teniskog meča Djoković-Marej iz Melburnhja u društvu 20-tak hrvatskih turista i nešto malo Slovenaca. Prijatelj mi kaže: -Nismo mogli da verujemo, Hrvati su nenormalno navijali za Noleta. Znaš šta znači nemormalno...

Kao da je igrao Ivanišević.

Ne znam kako je bilo tokom

pa su automobile hrvatskih navijača koji su došli da bodre svoju reprezentaciju na rukometnom prvenstvu Evrope i zapalili.

Priča treća.Beograd, „Arena“, petak 27.januar. U poluvremenu utakmice Srbija-Hrvatska koja odlučuje o finalisti EP, neki „navijač“ pokušava da plastičnom flašom pogodi selektora Hrvatske Slavka Golužu. Ruka mu, valjda od slepe mržnje, drhti pa hitac završava na desnom oku srpskog reprezentativca Žarka Šešuma koji mora u

Priča peta, Ajndhoven, Holandija, 23.januar. U poslednjem kolu B grupe Srbija, sa obezbedjenim prvim mesto, igra sa Crnom Gorom kojoj je pobeda neophodna za prolaz u četvrtfinale.

Za ishod su životno bili zainteresovani Hrvati jer bi ih pobeda Srba odvela, umesto Crnogoraca, u četvrtfinale. Pobedjuje Crna Gora sa 11-7 a hrvatski „tisak“, sa

Srbija i Hrvatska su sportske nacije, posebno uspešne u kolektivnim sportovima. Njihovo rivalstvo traje i trajaće, ali sve više postaje pravo sportsko, a sve manje nacionalističko časnim izuzecima, rafalnom paljbom „puca“ po Srbima što nisu igrali angažovanije. Tu i tamo otvorena sumnja da su izmedju dvojice komšija izabrali bližeg...

Epilog: Srbija prvak Evrope, Crna Gora vice-šampion.

Ima još, ali i ovo je dosta da se pomisli kako su srpsko-hrvatski sportski odnosi nikakvi i kako sport predstavlja produženu ruku politike za ispoljavanje nacionalnih i nacionalističkih strasti koje se graniče sa primitivizmom. Da su odnosi idealni-nisu, ali isto tako ne stoji ni konstatacija da su očajni kao što bi se moglo zaključuti iz navedenih primera. Naprotiv, mnogo su bolji nego što na prvi pogled izgleda i što bi neki, na obe

Vreme čini svoje, pa su danas gostovanja srpskih i hrvatskih timova na teritoriji komšije običan događaj, čak sa manje naboja nego u SFRJ prilikom dolaska Zvezde u Split ili Partizana u Zagreb, a Hajduka i Dinama u Beograd. Veliku ulogu u „pacifikaciji“ srpsko-hrvatskih sportskih odnosa odigrala je košarkaška Jadranska liga, pokrenuta još pre 11 godina u klimi koja je bila sve drugo samo ne idealna za takav projekt istorijskog 100. Finala u Melburnu Djoković-Nadal, ali vidim da su hrvatski mediji korektno ispratili podvig srpskog tenisera.

Priča druga. Novi Sad, kraj januara.Grupa huligana polupala nekoliko automobila sa hrvatskim registraskim tablicama a koji dan kasnije ti isti, ili neki drugi, ponovili „podvig“ na čuvanom parkingu s tim što su otišli i korak dalje

bolnicu i ne može da igra najvažniju utakmicu u karijeri.Na kraju, Srbi drugi, Hrvati treći, Makedonci peti,Slopvenci šesti...Šta li bi bilo da su, kao nekad, zajedno ?

Priča četvrta. Petak, 27.januar, Split, Vukovar, Dubrovnik, Mostar. Nezadovoljni porazom svoje reprezentacije , nazovi navijači hrvatske selekcije maltretirali tamošnje Srbe.

strane, želeli.Čak su i oni emigranti u Melburnu prestali da se mlate , navodno zbog tenisa, na užas civilizovanog sveta.

Kada su prvi srpski sportisti početkom 90-tih gostovali u Zagrebu (na primer,

Danilović sa Kinderom, Savić sa Barselonom) ili Hrvatski u Beogradu (Perasović sa Taugresom), kad su Partizan i Dinamo vodili bitke za Ligu šampiona ili kad je neka budala udarila Duleta Vujoševića u službenim prostorijama posle meča Cibona-Partizan, tenzije su bile mnogo veće. Na sreću, vreme čini svoje pa su danas gostovanja srpskih i hrvatskih timova na teritoriji komšije običan dogadjaj, čak sa manje naboja nego u SFRJ prilikom dolaska Zvezde u Split ili Partizana u Zagreb, a Hajduka i Dinama u Beograd, što je izazivalo erupcije skrivenog nacionalizma. Veliku ulogu u „pacifikaciji“ srpsko-hrvatskih sportskih odnosa odigrala je košarkaška Jadranska liga, pokrenuta još pre 11 godina u klimi koja je bila sve drugo samo ne idealna za takav projekt.

Usledile su manje ili više uspešne

kopije u drugim sportovima, od hokeja na ledu preko rukometa do vaterpola.

Od mržnje i želje da komšiji „crkne krava“ stiglo se do zajedničke, doduše neuspešne, kandidature (zajedno sa Slovenijom) za organizaciju košarkaškpog prvenstva sveta 2010. (dobila ga Turska) ali nije daleko dan kada će Srbija i Hrvatska zajedno organizova-

ti neki veliki sportski dogadjaj.

Mnogi hrvatski i srpski sportisti igraju zajedno u inostranim klubovima, Novak Djoković kaže da se na teniskom turu, osim sa zenmljacima, najviše druži sa Hrvatima, nedavna smrt Miljana Miljanića izazvala je mnoge pozitivne komentare u Hrvatskoj a dolazak mnogih bivših hrvatskih fudbalera i funkcionera posvedočio je da ljudskost i vaspitanje ne poznaju nikakve granice...

Srbija i Hrvatska su sportske

Mnogi hrvatski i srpski sportisti igraju zajedno u inostranim klubovima, Novak Djoković kaže da se na teniskom turu, osim sa zenmljacima, najviše druži sa Hrvatima nacije, posebno uspešne u kolektivnim sportovima.Njihovo rivalstvo traje i trajaće, ali sve više postaje pravo sportsko a sve manje nacionalističko. Od jeseni će, voljom žreba, igrati u istoj kvalifikacionoj grupi za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Brazilu 2014. i nema sumnje da će mečevi u Maksimiru i Beogradu biti puni tenzije, kao što je bilo 2000. u duelima

za Evropsko prvenstvo, ali ipak neće biti pitanje života i smrti.

Hrvati su se, za razliku od Srba, plasirali u završnicu Evropskog prvenstva ove godine u Poljskoj i Ukrajini i verujem da će većina Srba zainteresovanih za fudbal sa simpatijama pratiti nastup hrvatskih fudbalera.

Uprkos naporima nekih na obe strane - ide na bolje. ■

HIDRAULIKA KURELJA d.o.o.

za proizvodnju i servis specijalnih hidrauličnih konstrukcija i opreme, unutrašnju i spoljnu trgovinu i zastupanje Matenačka 41, 49240 Donja Stubica (HR) Tel: ++385 49 587 900 Fax: ++385 49 587 909 Hidraulika Kurelja d.o.o. osnovana je 1993., a od 1995. deluje kao društvo s ograničenom odgovornošću. Bavi se proizvodnjom i servisiranjem hidrauličnih konstrukcija i opreme.

Prvobitna delatnost bila je servisiranje, a s vremenom je razvijen vlastiti proizvodni program hidraulične opreme, posebno u nadogradnji na putna i pružna vozila.

Sedište je u Donjoj Stubici, 30 km od Zagreba.

Hidraulika Kurelja d.o.o. trenutno zapošljava 120 ljudi u vlastitom novoizgrađenom prostoru na 6500 m2. Poslovnica deluje u Zagrebu. Na tržištu Srbije prisutni smo putem ureda u Beogradu i proizvodnog pogona u Kragujevcu.

Da bi se zadovoljile potrebe tržišta, naše

Odeljenje razvoja i konstrukcije stvorilo je široki program proizvoda, koji služe za rad u elektroprivredi, gradnji i održavanju puteva, železnici, vodoprivredi, šumarstvu, naftnoj industriji i prevozu.

Hidraulika Kurelja d.o.o. na hrvatskom je tržištu zastupnik i ovlašteni servis za dizalice HIAB. Firma se razvija i stalno podiže svoje standarde. Certifikat ISO 9001/ 2000 svedoči da je naš proizvodni proces u skladu s međunarodnim normama u metalnoj industriji.

Uz veliki udeo na domaćem tržištu, zadnjih nekoliko godina povećali smo i izvoz, uglavnom u Austriju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru. Naši su prioriteti kvalitet proizvoda i usluga kao i zadovoljstvo kupaca.

JGL d.d Rijeka 2011. proslavila dvostruki jubilej, 20 godina na farmaceutskom tržištu Hrvatske i 10 godina postojanja u Srbiji.

Za detaljnije informacije o nama i našim proizvodima posetite web stranicu: www.hidraulika-kurelja.hr ili nas potražite na Hidraulika Kurelja - Promet d.o.o.

Jurija Gagarina 227-lokal 219; 11000 Beograd tel/fax: 011 - 71.80.802; www.hkpromet.rs

Business Dialogue 31. januar 2012.

Nastavljajući da svoje klijente i dalje čuva kao KAP VODE NA DLANU. 8

SARADnjA u KulTuRI SRBIje I HRvATSKe

„Pika, točka, tačka...”

u narednih pet godina filharmonije iz Beograda, Zagreba i ljubljane muziciraće ljubiteljima dobre muzike u ova tri grada EKONOMSKOJ saradnji Srbije i Hrvatske može da konkuriše samo – estradna saradnja.

Pevači folk muzike i drugih „lakih nota“, redovni su gosti po diskotekama s obe strane granice, a ne izostaju ni veliki koncerti. Ona ozbiljnija kultura nije tako široko zastupljena, te su gostovanja pozorišnih i operskih predstava mnogo redja, a ni knjige srpskih i hrvatskih pisaca nisu baš usvakom knjižarskom izlogu obe države.

Ono što ohrabruje i najavljuje veću i ozbiljniju saradnju u kulturi svakako je projekat „Pika, Točka, Tačka ..“, a koju je predložila Beogradska filharmonija, tačnije njen direktor Ivan Tasovac. Sa Beogradskom ovaj program ostvarju Zagrebačka i Ljubljanska filharmonija.

Tri filharmonije su, bez sumnje, najznačajniji simboli kulturnog identiteta u svojim zemljama. U narednih pet godina, ove tri prvoklasne

ZuBin MeHta sa direktorima regionalnih filharmonija

institucije kulture planiraće zajedničke koncerte sa istim programima, solistima i dirigentima, kao i međusobna gostovanja orkestara. Ovaj projekat će ojačati kulturnu i ekonomsku saradnju orkestara, kao i dobrosusedske odnose u ovom delu Evrope. Ovu saradnju su podržali predsednici, premijeri i ministri kulture sve tri zemlje, kao i gradonačelnici Ljubljane, Zagreba i Beograda i tri ambasadora SAD iz ove tri zemlje koje su sponzorisale projekat sa 120 hiljada dolara.. Među brojnim ličnostima iz sveta kulture koje ovaj projekat doživljavaju kao most između kulturnih prestonica jugoistočne Evrope izdvaja se proslavljeni dirigent Zubina Mehtu.

Prema planu, publika će u svakom od tri grada imati priliku da čuje pet koncerata, od kojih će tri izvoditi matični orkestar, dok će preostala dva izvoditi gostujući partnerski orkestri.

Ciklus koncerata započet u Ljubljani 8. septembra 2011. godine, a završava se u Zagrebu 28. maja ove godine. ■

Pruži ruke preko granice

Krajem prošle godine počela je realizacija projekta „Pruži ruke preko granice – identitet i kulturna baština Dunavske regije“ koji su, kao oblik prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske, osmislili Nansen dijalog centar iz Osijeka i Centar za omladinski rad Novog Sada. Ceo projekt potpomognut je sredstvima Evropske unije iz IPA fondova programa.

Hvar je nešto posebno Hvar is something really special

h

Turistička zajednica grada Hvara Trg sv. Stjepana b.b.

21450,Hvar Tel. +358 (0)21 742 977

var je čudesan i znamenit po svemu, od prirode koja je ovde oslikala jedan od najlepših pejzaža Mediterana, do prijatne i zdrave klime, čistog i nezagađenog okruženja, opojnih mirisa lavande, vresa i ruzmarina, bistrini i modrini mora i čarobnim svetom podmorja. Po vedroj svakodnevnici, drevnoj i slavnoj istoriji, po renesansnim pesnicima i jednom od prvih građanskih pozorišta u Evropi.

9

hvar je jedinstven i po ženstvenoj urbanoj puti, kulturno umetničkoj baštini, po najdužoj tradiciji organizovanog turizma, po svojim duhovnim i šarmantnim domaćinima i njihovoj nemerljivoj ljubavi prema svome gradu, a poseban po svojoj magičnoj moći da zanese i trajno zarobi svakoga, koga put ovamo donese.

Kako to objasniti? jednostavno, Hvar je nešto posebno!

Business Dialogue 31. januar 2012.

• Naziv: • God.osnivanja: • Osnovna delatnost: • Osnovni kapital: • Zaposleni: • Objekti:

• Partneri: • Adresa:

• Web: • Tel:

Kim-Tec d.o.o.

2004.

Proizvodnja i distribucija IT/CE opreme 10mil. USD 100 Poslovni prostor: 3.000 m2 Magacinski prostor: 5.000m2 Ukupno:8.000m2 1600 Viline Vode bb 11000 Beograd, Srbija

www.kimtec.rs 011.20.70.600

Kim-Tec Srbija je jedna od članica M SAN Grupe d.d., koja je najveća privatna IT kompanija u Adriatic regiji i kojoj je glavna delatnost distribucija računarskog hardvera, softvera i potrošačke elektronike.

KimTec Srbija je zahvaljujući jasno postavljenoj viziji (“biti vodeći regionalni distributer proizvoda savremenih tehnologija”), sprovođenoj strategiji i promišljenim ulaganjima u vrlo kratkom vremenu izrasla u vodećeg distributera na području Srbije.

Danas se možemo pohvaliti sa preko 1600 partnera, 100 zaposlenih, 8000 m2 poslovnog I magacinskog prostora, a principali su nam najugledniji svetski proizvođači informatičkih proizvoda i potrošačke elektronike, dok nam se u prodajnom programu nalazi više od 7 000 proizvoda.

Pored toga, KimTec Srbija istovremeno je proizvođač i ekskluzivni distributer računara sopstvene robne marke MSGW, koji se izrađuju u našem automatizovanom pogonu za proizvodnju informatičke opreme, najvećem na Balkanu ovakve vrste, sa proizvodnim kapacitetom od 1500 računara dnevno. MSGW se proizvodi u okviru sertifikovanog sistema menadžmenta kvalitetom u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001:2008.

M SAN Grupa sa svojim članicama razvija i proizvodi već godinama sopstvene robne marke potrošačke elektronike Vivax i računarske periferije MS Industrial.

Zahvaljujući najrazvijenijoj logističkoj podršci i uz upotrebu sopstvenog voznog parka, Kim-Tec osigurava brzu i kvalitetnu isporuku robe svojim partnerima više puta nedeljno ili po potrebi u roku od 24 sata.

Kim-Tec servis pored iskusnog i obrazovanog osoblja poseduje veliki broj vangarantnih servisnih ugovora (ACER, APC, ASUS, Benq, IBM, Panasonic, Philips,...), razvijenu servisnu mrežu u čitavoj Srbiji, internu zalihu rezervnih delova, a može se pohvaliti brojnim sertifikatima iz oblasti servisiranja IT/CE opreme.

Najveće vrednosti kojima se Kim-Tec ističe su poverenje i poštovanje, odgovornost, proaktivnost, usmerenost prema partnerima i kupcima, razvijanje timskog rada i duha, inovativnost, učenje, pozitivno radno okruženje, te bogatstvo različitosti.

Naša misija je da pružimo maksimalnu podršku našim partnerima optimizirajući procese u lancu distribucije da bi im pomogli u stvaranju konkurentske prednosti na trzištu.