SLOVENIJA 2014

Snežana Janković državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije

Liljana Figar Kuznar opunomoćeni ministar u Ambasadi Slovenije u Beogradu

Danijela Fišakov predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Mr Melita Rozman Dacar direktorka SŽ-Teretni saobraćaj

Polona Krpač direktorka Zastava Tapacirnice, Kragujevac

Boštjan Skalar direktor SPIRIT Slovenija

Poboljšanje već dobrih odnosa

Nagoveštaji bolje budućnosti

Sudbinski povezane privrede

Veliki potencijal za saradnju

Kvalitetan proizvod, srećan kupac

Osetiti duh Slovenije

str. 3

str. 3

str. 4

str. 9

str. 10

str. 12

Business Dialogue Broj 22 • 31. januar 2014.

Partnerstvo i podrška

Ako bi među bivšim jugoslovenskim repu- stranih investitora u Srbiju, dokaza za kvaliblikama trebalo odabrati jednu sa kojom tetnu saradnju ima na gotovo svim nivoima.

Srbija ima najbolje odnose, izbor bi svakako Na narednim stranama, ambasador Slovepao na Sloveniju. Cinici bi rekli da je to zato nije u Beogradu Franc But najavljuje da bi što se naše dve zemlje geografski ne dodiru- slovenački predsednik Borut Pahor trebalo ju, ali činjenica da Slovenija i Srbija nemaju da tokom 2014. dođe u Srbiju. To će biti prva zajedničke granice, nizvanična poseta jedSlovenija i Srbija malo ne umanjuje geonog slovenačkog prednemaju zajedničke grafsku, kulturološku i sednika Srbiji, otkako istorijsku bliskost. Od granice, ali to ne umanjuje je Slovenija postala nepodatka da su vlade geografsku, kulturološku i zavisna, 1991. godine.

U prilog dobroj saradnaših dveju zemalja u istorijsku bliskost nji ide i trajna podrška oktobru prošle godine održale zajedničku sednicu, a da je u pri- Slovenije evrointegracijama Srbije, koja sa premi još jedna, do brojeva koji ukazuju da početkom pregovora o pridruživanju, ima je Slovenija u samom vrhu spiska najvećih šansu da dobije konkretniji oblik.

Vlade naših dveju zemalja u oktobru prošle godine održale zajedničku sednicu, a u pripremi je još jedna. Brojevi ukazuju da je Slovenija u samom vrhu spiska najvećih stranih investitora u Srbiju intervju Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije

Region za budućnost

intervju Franc But, ambasador Republike Slovenije u Srbiji

Više od prijateljstva

Da bi se povećao plasman srpske robe na slovenačko tržište i smanjio spoljnotrgovinski deficit sa Slovenijom, potrebno je veće angažovanje i inicijativa državnih institucija, privrednika, kao i privrednih komora

Slovenija je jedna od zemalјa sa kojima Srbija ima najdinamičniju ekonomsku saradnju u protekloj deceniji. Nalazi se među među prvih deset spolјnotrgovinskih partnera Srbije. „Značajno mesto trenutno zauzimaju metalska i elektroindustrija, proizvodnja hrane, hemijska i farmaceutska industrija, a trgovinsku razmenu i saradnju moguće je unaprediti u oblasti saobraćaja,

Saradnja je ključ do trajne stabilnosti. Imamo priliku da dubokim poštovanjem jednih prema drugima izgradimo produbljenu saradnju samostalnih država unutar EU i na putu u EU. Tamo možemo delovati po uzoru V4 (Višegradska grupa) jer je takva saradnja u interesu privrede

građevinarstva, ekologije, IT-ja i usluga“, kaže predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić.

■ Kako biste danas ocenili trendove te saradnje?

- I pored pozitivnih trendova, Srbija nedovolјno izvozi na slovenačko tržište,

Po oceni ambasadora Slovenije, Franca Buta, odnosi Slovenije i Srbije su danas na tako dobrom nivou da se može reći kako su naše dve zemlje mnogo više od prijatelj-

nastavak na strani 2 ▼

Vaš siguran partner kod izgradnje silosa za žitarice KOVIN TRADE d.o.o. BEOGRAD Bulevar vojvode Mišića 14, hala 4 11000 Beograd, Republika Srbija Tel.: +381 11 3622 722, 3622 723, 3622 724 Fax.: +381 11 2655 543 info@kovintrade.rs www.kovintrade.rs Ogranak: STEEL CENTER KRAGUJEVAC Kosovska 4, 34000 Kragujevac, Republika Srbija Tel.: +381 34 500 036, 500 037, 500 038, 500 039 Fax.: +381 34 500 040 kragujevac@kovintrade.rs

PARKETI • LAMINATI • DECKING PARKET CENTAR BEOGRAD Jurija Gagarina 36d | 11070 Novi Beograd T. +381 11 2281 406 | F. +381 11 2281 409 info@

MLINOSTROJ DOO Sentandrejski put 165, 21000 Novi Sad, Srbija T: 00381 (0)21 641 36 24 M: 00381 (0)60 170 90 22

PARKET CENTAR NOVI SAD Futoški put 51 | 21000 Novi Sad T. +381 21 4780 316 | F. +381 21 4780 317 info@

E: mlinostroj.ns@parabolanet.com MLINOSTROJ d.d. Slovenija www.mlinostroj.si

skih zemalja. Da je to istina, svedoči i prva zajednička sednica dveju vlada, održana u Beogradu oktobra 2013. “Tada je bilo potpisano pet sporazuma, a nešto od dogovorenog je već realizovano. Pored toga, prošle godine je Srbiju i Sloveniju posetio veliki broj parlamentarnih i ministarskih delegacija, a još bitnije je to da se saradnja jača i na nižim radnim nivoima. Sve to otvara mnogo novih prilika za saradnju na području privrede, kuture, sporta… Bez obzira na relativno širok obim zajedničkih projekata, mogućnosti još ni približno nisu iskorišćene”, kaže But. ■ U kom pravcu bi se ti odnosi mogli i dalje razvijati?

- Predviđeno je da druga zajednička sednica Vlada bude održana u Sloveniji 2014, a očekuje se i prva poseta slovenačkog predsednika Srbiji otkako je Slovenija 1991. godine postala samostalna država. Verujem da će dobre odnose najbolje iskoristiti privrednici,

nastavak na strani 2 ▼

1

Business Dialogue 31. januar 2014.

Franc But

Željko Sertić

■ Od nedavno ste na čelu Privredne komore Srbije. Koji su strateški pravci u unapređenju ekonomske saradnje sa beležeći konstantan deficit, zemlјama u regionu, pa i sa Slovenijom? koji je na kraju 2013. godine dostigao 40 - Uspešan primer regionalne saradnje je miliona dolara. Struktura srpskog izvoza je građevinski konzorcijum „Feniks“, koji nepovolјna, jer dominiraju proizvodi nižih okuplјa pedeset firmi iz Srbije, Slovenije i faza prerade. Da bi se povećao plasman BiH. Feniks je realizovao poslove vredsrpske robe na slovenačko tržište i smanjio ne gotovo šest milijardi evra, za nepune dve godine, u Rusiji, Kuvajtu, Sloveniji, spolјnotrgovinski deficit sa Slovenijom, BIH i drugim zemlјama. To je dobro, ali potrebno je veće angažovanje i inicijativa nedovolјno za značajniju regionalnu saraddržavnih institucija, privrednika, kao i nju. Važno je i kreiranje regionalnog brenprivrednih komora. da – zajedničkog proizvoda iz određene privredne ■ U protekloj deceniji Srbija je u Sloveniju grane, koji bi bio ponuđen Slovenija je investirala investirala oko 100 trećim tržištima. u Srbiji više od milijarmiliona evra, što je du evra. U kojim sektoSlovenačka predurima vidite mogućnosti posledica nedovoljno zeća u oblasti drvnoza dalјi rast investicija? razvijenog privatnog prerađivačke industrije, - Slovenačke investicije u udružena u klaster, sektora u Srbiji, koji Srbiji vredne su gotovo intenzivno sarađuju i je ekonomska kriza 1,4 milijarde evra. U planiraju zajedničku Srbiji je aktivno oko 500 proizvodnju u Srbiji i najviše pogodila slovenačkih preduzeća, plasman na treća tržišta. među kojima su „Gorenje“, „Impol-Seval“, ■ Prilikom nedavne posete Alenke Bra„Helios“, „Merkur“, „Grah Automotiv“, tušek, slovenačke premijerke Beogradu, „Droga Kolinska“, „JUB“ i druga. Nјihovo potpisano je više međudržavnih sporaiskustvo predstavlјa pozitivan signal i za zuma. Da li je bilo vremena za realizaciju ostale potencijalne investitore, posebno u infrastrukturi i energetici, rudarstvu, turiz- nekih od ovih sporazuma? mu, proizvodnji organske hrane, informa- Sa Slovenijom je zaklјučeno 27 sporazuciono-komunikacionim tehnologijama. ma, a šest je u postupku ratifikacije. Prilikom posete slovenačke premijerke Alenke ■ Često se govori o nesrazmeri srpskih Bratušek, u oktobru prošle godine, potpisano je nekoliko sporazuma i memoranduma i slovenačkih investicija. Šta je po vama između vlada dve zemlјe, koji su rezultat glavni razlog da u Sloveniji nema više dobre političke i ekonomske saradnje. investicija iz Srbije?

Za privrednike je posebno važan - Srbija je u Sloveniju investirala oko 100 miliona evra, a na listi investitora su samo tri Memorandum o zajedničkom nastupu na veće srpske kompanije - „Komtrejd“, „Nektrećim tržištima, jer se na taj način podtar“ i „Beohemija-Inhem“. To je posledica stiče konkurentnost kompanija. U tom nedovolјno razvijenog privatnog sektora kontekstu, važna je i najava da će dve u Srbiji, koji je ekonomska kriza najviše zemlјe zajednički nastupati na svetskoj pogodila, ali i nedovoljne snage srpskih pri- izložbi „EXPO 2015“ godine u Milanu, vrednih društava da se izbore sa oštrijom što je šansa da preduzeća predstave kvalitetne projekte. ■ konkurencijom na slovenačkom tržištu.

kako uspehe tako i greške, kako bi sama prošla taj put na najbolji mogući način. To važi i za ostale u regionu.

nastavak sa strane 1 ▼ lokalne zajednice, a pre svega, obični građani. Očekujem više saradnje među mladima i školama na zajedničkim obrazovnim projektima koje podržava i EU.

nastavak sa strane 1 ▼

■ Kako ocenjujete napredak Srbije na planu evrointegracija i značaj tog napretka za čitav region?

- Srbija je u poslednje vreme napravila korake kojima se divimo. Uspela je preći preko nekih svojih tradicionalnih stavova zbog svetlije budućnosti. Ima još puno toga da se uradi, a put neće biti lak. Ali verujem da ćete naći snagu za promene. Usuđujem se da kažem i da barem u nekim stvarima danas možete biti već i inspiracija za neke druge u regionu, posebno za Bosnu i Hercegovinu, pa i za Makedoniju.

■ Koliko je po vašem mišljenju važno povezivanje zemalja Zapadnog Balkana, naročito u svetu ukupnog privrednog razvoja i stabilnosti celog regiona?

- Žalosna istorijska iskustva govore o tome da stabilnost u regionu doprinosi miru i stabilnosti u Evropi. Saradnja je ključ do trajne stabilnosti. U mislima mi je veoma praktična saradnja samostalnih i nezavisnih država iz regiona na veoma konkretnim projektima.

Vreme je da zaboravimo na snove o zajednič- ■ Slovenija je dugo odolevala ekonomskoj krizi, ali se na kraju kriza odrazila i na koj državi jer su ti nestali pored predimenzioniranosti floskula o bratstvu i jednistvu koje vašu zemlju. Koji su mehanizmi najzastunisu dale trajni rezultat. Sada imamo priliku pljeniji u borbi protiv ekonomske krize?

- Ceo svet se našao u krizi, da dubokim poštovanjem sa njim i Slovenija. Ipak, jednih prema drugima Slovenija veruje mi smo uspeli da zadržimo izgradimo zaista delotvorda projekat EU ne nu i produbljenu saradnju gotovo 90 odsto zaposlenomože biti dugoročno sti i još uvek relativno visok samostalnih država unutar uspešan dok u njemu standard. Najvažnije je da EU i na putu u EU. Tamo možemo delovati po uzoru ne budu sve države je celo društvo svesno promena koje treba da uslede.

V4 (Višegradska grupa) Zapadnog Balkana Slovenija ide pravim putem jer je takva vrsta saradnje i sama rešava svoje probleme, što je potvdila takođe u interesu privrede. I ne zaboravimo i EU. Penzijskoj reformi je u decembru sledila da samo čisti računi stvaraju trajne prijatelje. sanacija banaka, uz dokapitalizaciju i prenos loših kredita na lošu banku. Sada ide sledeći ■ Region bivših jugoslovenskih republika krug privatizacije, a i mere za podršku novim je danas podeljen na države koje su već investicijama. U krizna vremena treba se postale članice EU i one koje su u procesu otvarati, a ne zatvarati. Ja sam optimista i pridruživanja. Koliko ovakva konstelacija verujem da će Slovenija već u 2014. godini pruža mogućnosti za saradnju? krenuti napred. Susret sa realnim svetom - Slovenija i Hrvatska su velike promoterke širenja EU. U Sloveniji verujemo da projekat uvek je najbolji lek za rešavanje krize. Maštanje da će povratak u stara vremena od pre EU ne može biti dugoročno uspešan dok u 30 godina vratiti i srećne dane, potpuno je njemu ne budu sve države Zapadnog Balkana. Ako od nekoga treba da crpi iskustva pogrešno. Treba ići dalje i više raditi. Trebaju pridruživanja Uniji, Srbija to treba da čini nam odlučnost, optimizam i vera da stajanje upravo uz pomoć Slovenije i Hrvatske. Mi u mestu ne vodi nikuda. Mislim da ovako Srbiji svakako nudimo sve što smo naučili, razmišlja većina Slovenaca. ■

TINTTER d.o.o.

Vojkovo nabrežje 30a Koper, Slovenija Tel.: +386/5-630-60-00 Fax: +386/5-630-60-01 e-mail: transport@tintter.si

www.tintter.si UREDNIK: Jovana Gligorijević, j.gligorijevic@aim.rs ART DIREkTOR: Ilija Petrović, i.petrovic@aim.rs FOTO: Zoran Petrović

Menadžer izdanja: Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs Projekt MenadžerI: Biljana Dević, b.devic@aim.rs Svetlana Okanović

Business Dialogue 31. januar 2014.

s.okanovic@aim.rs Milica Pajić, m.pajic@aim.rs Marina Pilipović, m.pilipovic@ aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs

FINANSIJSKI direktor: Ana Besedić, a.besedic@cma.rs štampa: Danas Business Dialogue Br. 22 „DUGOTRAJNO PARTNERSTVO

2

Siguran partner Srbiji na putu ka EU” Izdavač: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija

Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: cordeditorial@cma.rs www.cordmagazine.com ISSN no: 1451-7833 All rights reserved

alliance international media 2014 copyright©alliance international media d.o.o.

intervju Snežana Janković

intervju Liljana Figar Kuznar

državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije

opunomoćeni ministar u Ambasadi Slovenije u Beogradu

Poboljšanje već dobrih odnosa

Nagoveštaji bolje budućnosti

Veoma smo zahvalni Sloveniji na njenoj kontinuiranoj podršci Srbiji u procesu evrointegracija, kao i na aktivnom angažovanju prema zemljama članicama EU po pitanju proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana

Zajedničke sednice vlada Srbije i Slovenije, od kojih je jedna održana u Beogradu 2013. godine, a naredna je planirana za 2014. u Ljubljani, prilika su za unapređenje odnosa dve zemlje. Govoreći o značaju ovih sednica za bilateralne odnose, Obe zemlje pokazuju punu spremnost Snežana Janković, državni sekretar u Ministartstvu spoljnih poslova Srbije kaže da je na saradnju u okviru pregovora o sukcesiji, o čemu govore redovni i intenzivni konprva zajednička sednica Vlade Republike takti dve strane. Srbija i Slovenija prilaze Srbije i Vlade Republike Slovenije, održana problemu otvoreno i sa željom da se ova u oktobru prošle godine, bila prilika za pitanja reše što pre. dalje produbljivanje dobrih bilateralnih odnosa. “Sagledali smo stanje u konkretnim oblastima i mogućnosti za njihov dalji ■ Srbija i Slovenija učestvuju zajedno i u razvoj, a potpisali smo i pet međudržavnih međunarodnim projektima kakav je Južni sporazuma. Fokus je bio na ekonomskim tok. Na koji način učešće u takvim projektima unapređuje saradnju dve zemlje? pitanjima, pa je potpisan i Memorandum - Interes obe zemlje je intenziviranje sarado razumevanju o ekonomskoj saradnji na nje u oblasti energetike, za šta ima mnogo trećim tržištima. Interes i prostor za unapređenje saradnje sa Slovenijom postoji i u mogućnosti. Na zajedničkoj sednici dve vlade potpisan je Memooblasti infrastrukture, saobraćaja, energetiUčešće u međunarodnim randum o razumevanju ke, telekomunikacija, o saradnji u oblasti projektima kakav je Južni energetike između poljoprivrede i zaštite tok otvara prostor za životne sredine. PredMinistarstva energetike, stojeća, druga po redu razvoja i zaštite životne proširenje ekonomske zajednička sednica dve sredine Republike Srbisaradnje između je i Ministarstva infravlade, prilika je da se privrednih preduzeća strukture i prostornog izvrši presek stanja i da dveju zemalja planiranja Republike vidimo dokle se stiglo Slovenije. Dogovorena u realizaciji dogovora. “ je i poseta ministarke za energetiku Zorane Mihajlović Republici Sloveniji.

■ Osim na privrednom planu, gde se Učešće u međunarodnim projektiSlovenija vrlo visoko rangira po visini ma kakav je Južni tok otvara prostor za investicija u Srbiju, koje oblike saradnje proširenje ekonomske saradnje između dve zemlje je još bitno istaći?

- Imamo dobru saradnju na multilateralnom privrednih preduzeća dveju zemalja. planu i u regionalnim forumima. Intenzivnu saradnju ostvarujemo u oblasti prosvete, ■ Na koje je sve načine manifestovana nauke i kulture. Prilikom zajedničke sednislovenačka podrška evrointegracijama ce dve vlade potpisan je i Protokol između Srbije i koliki je njen značaj?

Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog - Veoma smo zahvalni Sloveniji na njenoj razvoja Republike Srbije i Ministarstva kontinuiranoj podršci Srbiji u procesu evrointegracija, kao i na aktivnom za obrazovanje, nauku i sport Republike angažovanju prema zemljama članicama Slovenije o saradnji u oblasti obrazovanja.

EU po pitanju proširenja EU na zemlje Univerziteti u Beogradu i Novom Sadu Zapadnog Balkana. imaju potpisane ugovore o saradnji sa Saradnja u oblasti evrointeracija traje Univerzitetom u Ljubljani, dok Univerzitet još od 2003. godine, kada smo potpisali u Kragujevcu sarađuje sa Mariborskim univerzitetom. U toku prošle godine realizovaSporazum o razvojnoj saradnji, koji predne su mnogobrojne kulturne manifestacije, stavlja pravni osnov za saradnju u oblasti izložbe i pozorišna gostovanja. evropskih integracija. Odvijaju se aktivnosti tehničke i razvojne pomoći, koja se realizuje ■ Kako se odvija rešavanje pitanja nakroz direktnu saradnju partnerskih institusledstva SFRJ između Srbije i Slovenije i cija dve države. Slovenija je ponudila svoje dokle je taj proces stigao? iskustvo i pomoć u procesu evrointegracija, - Kada je u pitanju Sporazum o sukcesiji i pa su održane bilateralne konsultacije u Aneks B, koji se bavi pitanjima raspodele oblasti evropskih integracija i regionalnih diplomatske i konzularne imovine, na zainicijativa između dva ministarstva spoljnih jedničkoj sednici vlada potpisano je Pismo poslova, u martu prošle godine u Ljubljani. o namerama, na osnovu koga je rešeno Očekujemo nastavak konsultacija tokom pitanje ambasadorske rezidencije u Rimu, ove godine. Uvažavamo i aktivnu ulogu što je bilo jedno od otvorenih pitanja izme- koju je Slovenija odigrala u procesu liberaliđu dve države. zacije viznog režima sa zemljama EU. ■

Slovenija nikad nije prekidala ekonomske odnose sa zemljama Zapadnog Balkana i zato ima jedinstvenu poziciju i dugu tradiciju u regionu. Ocenjujući kvalitet ekonomskih odnosa Slovenije i Srbije, Liljana Figar Kuznar, opunomoćeni ministar u Ambasadi Slovenije u Beogradu ističe da su zajednička istorija i budućnost kako regiona, tako i Evropske unije, temelji za dobru privrednu saradnju obe države: “U Srbiji deluje najveći broj slovenačkih preduzeća u inostranstvu. Samim tim, srpsko tržište svrstava se u najveće investicione destinacije Slovenije i zauzima drugo mesto među ukupnim stranim direktnim investicijama. Slovenačka preduzeća u Srbiji (po podacima Agencije za privredne registre, ima ih 1400) zapošljavaju više od 30.000 radnika. U Srbiji su prisutna skora sva veća slovenačka preduzeća, a neka, kao što su Gorenje i Impol Seval, svrstavaju se među najveće srpske izvoznike.”

Države bivše Jugoslavije, samim tim i Srbija, ostaju tradicionalna tržišta gde slovenačka ekonomija želi ne samo da sačuva svoju poziciju nego i da vrlo aktivno traži nove mogućnosti i iskoristi pogodnosti koje nudi srpsko tržište

tržištima. Još uvek ima mogućnosti i u oblasti turizma gde bi slovenačka preduzeća mogla da doprinesu razvoju te oblasti u Srbiji. Srbija planira veoma ambiciozne promene na području energetske efikasnosti, gde slovenačka preduzeća imaju dugogodišnje iskustvo koje bi bilo korisno u uspostavljanju intenzivne saradnje. Puno mogućnosti za bolju saradnju vidimo i u oblasti informacionih tehnologija, kao i u saradnji na projektima životne sredine.

Zalažemo se za bolji prenos slovenačkog znanja i iskustva u korišćenju sredstava iz EU fondova kao i u procesu približavanja Srbije ka EU. Na nekim područjima saradnja je već uspostavlje■ Ekonomska kriza nije zaobišla ni naš na, a na drugima je potrebno tu saradnju region. U kojoj meri je ekonomska kriza dodatno proširiti. Takva saradnja je u izmenila strategiju kada je reč o spoljnoj interesu slovenačke privrede i preduzeća trgovini i gde je tu mesto Srbije, kao koja mogu da se uključe nekada primarnog u implemantaciju novih tržišta?

Zalažemo se za bolji sistemskih rešenja.

- Strategija u oblasti podsticanja međunaprenos slovenačkog rodnog poslovanja ■ Koje sve aktivnosti znanja i iskustva u slovenačkih preduzeća Ambasada Slovenije korišćenju sredstava definiše šest ključnih preduzima na poveiz EU fondova kao i u zivanju slovenačkih i stranih tržišta kojima je srpskih privrednika? dodeljen poseban znaprocesu približavanja čaj. Radi se o udaljenim - Ambasada Slovenije Srbije ka EU tržištima koje finansijse zalaže za što veću ska kriza nije pogodila u internacionalizaciju punoj meri. Pored toga, države bivše Jugopreduzeća i u tu svrhu izvodimo brojne slavije, samim tim i Srbija, ostaju tradicioaktivnosti koje doprinose većoj privrednalna tržišta gde slovenačka ekonomija želi noj saradnji. Ambasada svakodnevno ne samo da sačuva svoju poziciju nego i da kontaktira sa preduzećima i u svakom vrlo aktivno traži nove mogućnosti i iskopojedinačnom slučaju dogovaramo poristi pogodnosti koje nudi srpsko tržište. trebne aktivnosti i konkretan oblik pomoći Početak pregovora Srbije sa Evropskom ambasade. Privredna diplomatija svrstava unijom i opredeljenje Vlade za sprovođenje se među naše najznačajnije aktivnosti. potrebnih reformi, dobar su nagoveštaj Ambasada podstiče i aktivno sarađuje za budući razvoj države i samim tim za i sa Slovenačkim poslovnim klubom u uspešnu bilateralnu privrednu saradnju.

Srbiji. U ostvarivanju privredne saradnje obe države značajna je politička podrška i ■ U kojim privrednim oblastima je sarad- radujemo se brojnim uspešnim kontaktima nja naše dve zemlje najrazvijenija i gde na najvišim nivojima. vidite prostor za dalje unapređenje?

- Ključne oblasti privredne saradnje među ■ Koji su najuspešniji primeri slovenačko-srpske privredne saradnje? državama su: energetska i saobraćajna - Svaki primer saradnje je uspešan i ima infrastruktura, poljoprivreda i prehrambeno-prerađivačka industrija, informapotencijal da se razvije u veliku stvar. cijsko-komunikacijske tehnologije, drvna Ubeđena sam da ćemo u slovenačko-srpskom privrednom prostoru biti svedoci industrija, automobilska industrija, ekologija, finansijski sektor i turizam. Potrebno je još mnogo uspešnih prilika po uzoru na nastaviti sa potsticanjem razvoja klastera i građevinski konzorcijum Feniks, Gorenje, udruživanjem preduzeća iz obe države što Impol Seval, Nectar, Mercator, Perutnina bi omogućilo konkurentan nastup na trećim Ptuj, kao i mnogo druge. ■

3

Business Dialogue 31. januar 2014.

intervju Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Sudbinski povezane privrede O tome koliko je srpsko tržište privlačno za slovenačka preduzeća najbolje govori činjenica da je Srbija po ukupnim investiranim sredstvima druga po redu destinacija za slovenačke investitore. Iako je u ljudskoj prirodi da budemo kritični, nesumnjivo je da se od prvih investicija do danas dosta toga promenilo na bolje u srpskom poslovnom ambijentu

Slovenački poslovni klub osnovan je pre jedanaest godina sa prvenstvenim ciljem da pomogne slovenačkim preduzećima, koja su prva počela da investiraju u Srbiji, da se lakše snađu na tada turbulentnom srpskom tržištu. “U međuvremenu se mnogo toga promenilo u poslovnom okruženju u Srbiji pa i Klub svoje aktivnosti stalno prilagođava novim potrebama svojih članova i onih preduzeća koja to još nisu, a potrebna im je pomoć”, kaže predsednica Kluba, Danijela Fišakov: “Danas, više nego ikad ranije, svojim delovanjem Klub potvrđuje definiciju iz svog statuta koja kaže da je osnovna oblast ostvarivanja ciljeva Slovenačkog poslovnog kluba unapređenje privredne saradnje između Republike Srbije i Republike Slovenije. ” ■ Koliko članica Klub okuplja, koje su njihove glavne aktivnosti i koje uslove treba da ispunjava član?

- Trenutno u Srbiji posluje više od 450 aktivnih privrednih subjekata sa značaj-

Business Dialogue 31. januar 2014.

nim slovenačkim udelom. Od tog broja u nesumnjivo je da se od prvih investicija svakom trenutku barem jedna četvrtina su do danas dosta toga promenilo na bolje u članovi Slovenačkog poslovnog kluba, a srpskom poslovnom ambijentu. Slovenački skoro i da nema kompanije sa slovenačkim privrednici se poslovično prilično uspešno udelom u Srbiji koja bar u nekom periodu snalaze u srpskom poslovnom okruženju. nije bila član. Intenzivne i bogate aktivSa svoje strane Klub daje sve od sebe da nosti Kluba u poslednjih godinu dana, tome doprinese koliko god može. kao npr. radni doručci, sportsko-poslovna druženja i povezivanje sa drugim poslov■ Koliko su geografska blizina i kultunim asocijacijama, doprinele su da mnoge rološka bliskost važni faktori u povezivanju slovenačkog i kompanije, koje u srpskog tržišta? proteklom periodu S obzirom na otvorenost - Privrede Slovenije i nisu bili članovi, preoba tržišta i prisustvo poznaju svoj interes Srbije su istorijski, često sve jače konkurencije, i izraze želju da nam kažem – sudbinski, se ponovo i zvanično upućene jedna na druneophodna je i stalna pridruže. aktivnost privrednika obeju gu. Geografska blizina svakako tome značajno država da bi se iskoristio doprinosi, a velike slič■ Kako vaši članovi pun potencijal slovenačko- nosti u kulturološkom ocenjuju poslovni nasleđu olakšavaju ambijent u Srbiji srpske saradnje komunikaciju. Međui koliko je on privlačan slovenačkim privrednicima? tim, s obzirom na otvorenost oba tržišta - O tome koliko je srpsko tržište privlači prisustvo sve jače konkurencije, pored no za slovenačka preduzeća najbolje ovih preduslova neophodna je i stalna aktivnost privrednika obeju država, naravno govori činjenica da je Srbija po ukupnim i Slovenačkog poslovnog kluba, da bi se investiranim sredstvima druga po redu u budućnosti još bolje iskoristio ogroman destinacija za slovenačke investitore. Iako potencijal koji ova tržišta poseduju. je u ljudskoj prirodi da budemo kritični,

4

■ Kako ocenjujete kvalitet saradnje kluba sa Privrednom komorom Srbije i Privrednom komorom Slovenije?

- Saradnja sa privrednim komorama Srbije i Slovenije je intenzivna, otvorena i prijateljska. Sa Privrednom komorom Srbije smo već organizovali nekoliko poslovnih skupova od kojih je najznačajnija srpsko-slovenačka poslovna konferencija na kojoj su osim privrednika i ministara učešće uzeli i premijeri obeju država, gospođa Bratušek i gospodin Dačić. Posebno ističem izvrsnu saradnju sa slovenačkom državnom agencijom za promociju privrede, SPIRIT, koja sufinansira aktivnosti Kluba. Naravno, za sve naše aktivnosti imamo i značajnu podršku Ambasade Republike Slovenije u Srbiji.

■ U Srbiji deluju i poslovna udruženja iz drugih zemalja, slična udruženju koji Vi vodite. Ima li Slovenački poslovni klub saradnju sa njima i na kom je ona nivou?

- Jedna od važnih aktivnosti Kluba je i povezivanje slovenačkih privrednika sa svim privrednim faktorima koji deluju u Srbiji. U tom smislu Klub sve više razvija saradnju sa sličnim udruženjima i komorama koja okupljaju preduzeća iz drugih zemalja. Ispravno smo pretpostavili da sportsko-poslovno druženje predstavlja jedan od najefikasnijih modela za ostvarivanje takve saradnje i počeli smo da ga primenjujemo u odnosu sa drugim asocijacijama. Odziv je više nego pozitivan i interesovanje je veliko, pa u šali kažemo da smo sada u obavezi da organizujemo sportsko-poslovni turnir. ■

intervju Zoran Živković, direktor SRC Beograd

SRC moderna poslovna grupa, sa više od 350 zaposlenih, u čijem sastavu posluje više kompanija u 5 zemalja i pokriva sve segmente ICT biznisa. Glavni aduti grupe su efikasni alati i jasna i proverena metodologija rada, kao i udruženo znanje i iskustvo i njihova lokalna i regionalna primena.

Iako je SRC u regionu već bilo poznato ime, nije bilo lako izboriti se za udeo na tržištu Srbije, pre svega zbog jake konkurencije. Ponosni smo što smo danas, nakon 10 godina, upravo kao SRC Beograd postali prepoznatljivi i to kako na tržištu Srbije, tako i na tržištu zemalja u okruženju, u onim poslovnim područjima koja su u našem fokusu.

SRC – Pouzdan i postojan partner U proteklih 10 godina poslovanja imali smo priliku da radimo u javnoj upravi - od vlada, ministarstava, vladinih kancelarija i fondova do jedinica lokalne samouprave, zatim u bankarskom sektoru - za veliki broj poslovnih banaka uključujući i centralnu banku, kao i u organizacijama iz različitih privrednih grana smo priliku da radimo u javnoj upravi - od vlada, ministarstava, vladinih kancelarija i fondova do jedinica lokalne samouprave, zatim u bankarskom sektoru - za veliki broj poslovnih banaka uključujući i centralnu banku, kao i u organizacijama iz Kompanija SRC sistemske integracije različitih privrednih grana. Rezultat toga je d.o.o. iz Beograda uspešno posluje od preko 50 projekata u 7 zemalja i ogromno 2003. godine u sastavu SRC grupe. Specija- iskustvo, koje svakim novim projektom lizovana za poslovna obogaćujemo i prenosimo na naše klijenIT rešenja, kompanija Ponosni smo što smo te. Imajući u vidu se fokusirala na razvoj danas, nakon 10 godina, karakter godina koje i implementaciju upravo kao SRC Beograd su za nama, ponosni složenih softverskih postali prepoznatljivi i smo na naš tim koji iz sistema iz oblasti godine u godinu poupravljanja poslovnim to kako na tržištu Srbije, stiže sve veće uspehe, procesima i dokumentako i na tržištu zemalja tacijom (DMS) i plazahvaljujući pre svega u okruženju u onim niranja i upravljanja predanom radu, poslovnim područjima koja stručnosti i iskustvu. budžetom (BPMIS).

■ Koji su najznačajniji projekti na kojima trenutno radite?

- Neke od najznačajnijih implemetacija u domenu sistema za upravljanje dokumeni uspešni projekti, a naša najbolja prepotima i poslovnim procesim su projekti: ruka su zadovoljni korisnici. Rešenja koja Narodna banka Srbije, UniCredit bank smo implementirali su i danas u upotrebi a.d. Srbija, Carinska uprava Makedonije, i najbolje svedoče o našem predanom Vlada Crne Gore, Banca Intesa a.d., 5 banaka iz Hypo Alpe-Adria-Group u regioradu i odnosu sa korisnicima. U želji da nu, Deneza M inženjering d.o.o., Gradska kvalitet naših usluga i zadovoljstvo klijenata stalno podižemo na viši nivo, usvojili opština Obrenovac itd. Od projekata koji smo politiku kvaliteta i su u toku izdvojili bismo: Hypo Alpe-Adriabezbednosti informacija.

Bank a.d. Podgorica, Odlučni smo u nameri Naša strategija su da i dalje sledimo taj dugoročna partnerstva, AIK banka a.d. Niš, MK Group d.o.o. pravac, svesni da samo za šta su preduslov Na polju sistema za na taj način možemo kvalitetna rešenja i planiranje i upravljanje opravdati status postojanog i pouzdanog bužetom ističemo sledeuspešni projekti će projekte: Ministarposlovnog partnera. stvo finansija i budžetski ■ S obzirom na to da vam je ovo godina korisnici Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, Visoki savet sudstva jubileja, 10 godina postojanja, recite nam Republike Srbije, Ministarstvo finansija i nešto više o svojim počecima. budžetski korisnici Republike Moldavije, - Pre 10 godina počeli smo sa radom u Ministarstvo finansija BiH- sva četiri entiSrbiji, osnivanjem kompanije u Beogradu, međutim, počeci rada SRC grupe vezani su neta, preko 30 budžetskih korisnika.

Sa svim klijentima imamo aktivne ugoza 1987. godinu kada je u Ljubljani osnovano preduzeće SRC sistemske integracije vore o podršci i održavanju i sarađujemo d.o.o.. U početku to je bila informatička sa njima, praktično bez prekida, u stalnom kuća koja se bavila prvenstveno razvojem nastojanju da zajedno unapređujemo rešenja, u želji da naša rešenja unesu dodatni i implementacijom informatičkih rešenja kvalitet u funkcionisanje organizacija i da za organe državne uprave. Godine koje su usledile dovele su do rasta, kako u geograf- dodatno motivišu i inspirišu ljude u njihoskom tako i u smislu portfolija, i danas je vim svakodnevnim aktivnostima. ■

su u našem fokusu

■ Kako se razvijalo vaše poslovanje u proteklih 10 godina, koliko postojite?

- U proteklih 10 godina poslovanja imali

■ Kako bi ste definisali vašu poslovnu strategiju?

- Naša strategija su dugoročna partnerstva, za šta su preduslov kvalitetna rešenja

Prestižan izgled fasade

Fasadne ploče izrađene prema zahtevu kupca

Prirodan izgled materijala

Izuzetno visoka otpornost boje na UV zrake

Projektovanje, inženjering i konsalting U sastavu

Otpornost na požar, klasa A

Ljubljana Visoka otpornost na različite vremenske uslove

U oblastima:

Fasadne ploče sa posebnom notom trajnosti i prestiža Fasadne ploče i fasadni sistemi Swisspearl® su razvijani po načelima ventilisanih fasada. Unutrašnji slojevi obezbeđuju nosivost, kao i toplotnu i zvučnu izolativnost, dok spoljašnja obloga efikasno čuva unutrašnje elemente od kiše, vetra i snega i daje objektu prestižan izgled i trajnu lepotu. Detalji spojeva i pričvršćivanja, kao i neograničen izbor veličine ploča i boja, dozvoljavaju beskonačne mogućnosti oblikovanja privlačnih fasada novoizgrađenih i postojećih objekata. Sistemi bojenja Carat, Reflex i Xpressiv predstavljaju vrhunsko rešenje za fasade u smislu ostvarivanja kontrasta, spektakularnog izgleda i usklađenosti sa okolinom. Paletu boja dopunjuju nijanse Nobilis i Planea.

BEOHIDRO doo Skender Begova 11a, 11000 Beograd Fax: +381(0) 11 29 28 164 Telefon:+381(0) 11 26 28 360

Esal d.o.o. Beograd | Bulevar Mihajla Pupina 10ž lokal 70 RS - 11070 Beograd; tel./fax: +381 (0) 11 311 57 84 mob.: +381 (0) 63 318 558 | esal@esal.co.rs | www.esal.si

Business Dialogue 31. januar 2014.

• Projektovanje • Izrada studija • Upravljanje projektima • Stručni nadzor na izgradnji objekata • Inženjering

• Vodosnabdevanja • Odvođenja i kanalisanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda • Postrojenja za prečišćavanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda • Postrojenja za prečišćavanje procednih voda sa deponija • Deponija komunalnog i industruskog čvrstog otpada

skype name: beohidro • office@beohidro.rs • www.beohidro.rs

6

intervju Predrag Ćurčić, direktor Fondacije Misija

Odgovorni za budućnost U cilju poboljšanja života, Misija je svoje delovanje usmerila na brigu o prirodnim resursima, i brigu o intelektualni resursima. Najvažnija su tri projekta koje Misija sprovodi su – Čista Morava-zdrava Srbija, projekat Zelena ekonomija, i projekat saradnje sa Mensom

“Fondacija Misija odgovornih za budućnost nastala je kao potreba da se posvetimo brizi prema najvažnijim resursima koje naša zemlja, Srbija, poseduje, ali ih zaboravlja i ne koristi”, kaže na početku razgovora direktor ove fondacije Ognjen Ćurčić: “U cilju poboljšanja života, Misija je svoje delovanje usmerila na - brigu o prirodnim resursima, i brigu o intelektualni resursima. Najvažnija su tri projekta koje Misija sprovodi su – Čista Morava-zdrava Srbija, projekat Zelena ekonomija, i projekat saradnje sa Mensom.”

■ Šta predstavlja projekat Čista Morava – zdrava Srbija?

- Čista Morava – zdrava Srbija je projekat

podizanja svesti i udruživanja svih lokalnih voda, jesu veoma važni i Misija podstiče samouprava koje se nalaze u slivu reke sve učesnike kako bi sačuvali našu Moravu.

Morave, svih državnih institucija koje u svom opisu posla imaju brigu o ovoj reci, ■ Šta predstavlja projekat Zelena ekonomija? privatnog sektora koji funkcioniše i proizvodi u ovoj oblasti i javnosti, putem me- Konferencija ZELENA EKONOMIJA dija, kako bi se više promoviše nove razvojne brinulo i realizovalo šanse Srbije, već prepoMisija odgovornih za znate u odgovornim i više strateških, a manje kampanjskih budućnost nastala je kao uspešnim društvima i projekata, i zaštitila potreba da se posvetimo kompanijama i predstavlja investicioni poduhvat naša, jedina prava brizi prema najvažnijim za budućnost Srbije. velika srpska reka, resursima koje naša zemlja, Promišljeno poslovno poMorava. Misija stupanje koje se rukovodi podstiče sve – Srbija, poseduje, ali ih smanjenjem trošenja redržavne institucije, zaboravlja i ne koristi sursa i brigom o kvalitetu lokalne samouprave i privatni sektor života i zdravlju građana da se udruže i realizuju zajedničke projekte vodi ka stvaranju novog, kvalitetnog, ekološki vrednog ambijenta i daje prepoznatljikoji se tiču zaštite Morave. Projekti izrade vost onima koji na taj način deluju. katastara zagađivača, prirodnih vrednosti i Svi akteri budućih događaja okupljedegradiranih područja, regionalni projekti ni oko projekta ZELENA EKONOMIJA, za organizovano sakupljanje otpada, kao novom svešću pokreću Srbiju u njenom i projekti rešavanja problema otpadnih

održivom razvoju i hvatanju koraka sa odgovornim društvima. Svesni smo da samo dobrim upravljanjem, korišćenjem obnovljivih resursa, očuvanjem prirodnog kapitala i zelenim investicijama možemo biti moderna država i pravi partner najboljima.

Samo odgovornim ponašanjem možemo zaposliti Srbiju i, pritom, imati čiste vode, čist vazduh, proizvoditi zdrave namirnice i uživati u blagodetima zdravog društva.

Promovišući ciljeve održivog razvoja i zdravog života, ZELENA EKONOMIJA, kao pokret bez ograničenja trajanja, nudi UGOVOR ZA BUDUĆNOST, građanima, državi, kompanijama i svim drugim partnerima koji žele dobro sebi i ljudima oko sebe.

■ U čemu se sastoji aktivnost sa Mensom?

- Misija će zajedno sa Mensom raditi na sistematskom praćenju razvoja i pomoći u slobodnom razvoju intelektualnih sposobnosti nadarene dece kako bi se prosek njihovog uključivanja u društvo u narednih deset godina udvostručio. ■

Sveobuhvatne logističke usluge po meri kupca povezujemo evropu SŽ-Tovorni promet

SŽ-Tovorni promet, d. o. o.

Služba za prodaju, marketing i podršku prodaji Mojca Presl Kokalj, vođa službe Tel.: 00386 1 29 14 294 GSM: 00386 41 736 578 Fax: 00386 1 29 14 850 E-mail: mojca.presl-kokalj@slo-zeleznice.si

SŽ-Tovorni promet, d. o. o. - Predstavništvo Beograd Slobodan Macić, predstavnik Tel: 00381 11 35 32 815 GSM: 00381 63 396 454 Faks: 00381 11 35 32 816 E-mail: office@slo-zeleznice.co.rs

SŽ-Tovorni promet, d. o. o. - Predstavništvo Sarajevo Hajrudin - Dino Selimović, predstavnik Tel: 00387 33 443 551 GSM: 00387 61 139 634 Faks: 00387 33 443 551 E-mail: slovenske.zeljeznice@bih.net.ba SŽ Express, Ljubljana - brza isporuka komadnih pošiljki Tel: 00386 1 29 12 829 E-mail: szexpress@slo-zeleznice.si www.szexpress.si

www.slo-zeleznice.si

7

Business Dialogue 31. januar 2014.

Privredna saradnja Srbije i Slovenije

Pokrivenost uvoza izvozom, u %

Partneri na putu ka Evropi

120 100 80 60 40

Proteklih godina realizovano je 16 investicionih projekata iz Slovenije u Srbiji, a slovenačkim kompanijama odobrena su podsticajna sredstva u iznosu od 20 miliona evra za nešto manje od 4000 radnih mesta. Više od 1500 slovenačkih kompanija i predstavništava registrovano je u Srbiji, a od tog broja oko 500 je aktivnih sa oko 35.000 radnika

68.74

80.23 59.03

75.41

100.67 83.75

85.48

84.32

53.57

20 0 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013-VII

Robna razmenaSrbije i Slovenije, mil. USD 800 600 400 200 0 -200

2011. godinu. Izvoz u Sloveniju iznosio je 424,8 miliona -400 2006 2008 2010 2012 USD i beleži pad od 19,8 odsto u odnosu na 2011. godinu.

2005 2007 2009 2011 2013-VII Uvoz iz Slovenije manji je za 4,3 odsto u odnosu na 2011.

Izvoz USD Uvoz USD Saldo USD Da Srbija i Slovenija imaju tradicionalno dobru godinu i iznosio je 503,8 miliona USD. Deficit u robnoj privrednu saradnju pokazao je u oktobru 2013. Poslovni razmeni iznosio je 79 miliona USD. Vodeći odseci SMTK u izvozu u Sloveniju forum održan u Privrednoj komori Srbije, na kom su se Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije za deset susreli premijer Srbije Ivica Dačić i premijerka Slovenije meseci 2013. godine iznosila je 831,6 miliona USD, što je za Obojeni metali Alenka Bratušek.

5,4 odsto više u odnosu na isti period 2012. godine. Izvoz Nameštaj i delovi Premijer Dačić istakao je tada da Srbija i Slovenija u Sloveniju iznosio je 390,8 miliona USD i beleži rast od 8,2 53% Industrijske mašine imaju zajednički interes u oblasti energetike, saobraćajne odsto u odnosu na 2012. godinu. Uvoz iz Slovenije veći je za 5% za opštu upotrebu 8% infrastrukture, informacionih tehnologija, turizma i zaštite 3 odsto u odnosu na 2012. godinu i iznosio je 440,8 miliona Razni gotovi proizvodi, 8% životne sredine, a posebno kod USD. Deficit u robnoj razmeni izno17% nigde napomenuti 9% sio je 50 miliona USD. obnovljivih izvora energije. “Naša Žitarice i proizvodi Ukupna robna razmena Ostalo Najveći izvoznici iz Srbije u razjavna preduzeća su zainteresovana Srbije i Slovenije za deset meni sa Slovenijom su Impol Seval za izgradnju novih energetskih meseci 2013. godine iznosila ad, Sevojno; Livnica doo, Kikinda; kapaciteta kao što je “Južni tok”, koji je od velikog interesa za obe Vodeći odseci SMTK u uvozu u Sloveniju je 831,6 miliona USD, što je za ELRAD SERBIA doo, Vlasotince; GRAH AUTOMOTIVE DOO, zemlje,” kazao je Dačić, istakavši da 5,4 odsto više u odnosu na Industrijske mašine Batočina; KOVIS BP DOO EXPORTiskustva Slovenije mogu da budu za opštu upotrebu isti period 2012.

Električne mašine, IMPORT, Bačka Palanka; GORENJE veoma značajna u oblasti primene aparati i uređaji DOO Valjevo; MELTAL RECIKLAŽA evropskih propisa. U železničkom 54% Hartija, karton i 5% proizvodi od celoloze doo, Ruma; DAG-CO Ruma; BALL PAKOVANJA EVROsaobraćaju pažnja treba da bude usmerena na uspostav6% Proizvodi za bojenje i ljanje zapadno - balkanskog železničkog koridora na PA DOO, Beograd; Zastava Tapacirnica ad, Kragujevac; 11% 13% štavljenje 11% pravcu Minhen - Istanbul, kao i na osnivanje zajedničkog SOJAPROTEIN AD Bečej; VICTORIAOIL AD Šid; ArabeProizvodi od metala, nigde nepomenuti ska doo Beograd; FAM Sečanj; HEMOFARM AD Vršac; železničkog preduzeća “Kargo”, što je stara ideja.

Ostalo HIP–PETROHEMIJA ad, Pančevo (u restrukturiranju).

Kada je reč o egzaktnim podacima, Slovenija je do Među najvećim uvoznicima u Srbiju iz Slovenije kraja 2012. godine u Srbiju uložila 1,4 miliona evra, dok izdvavaju se: Gorenje doo, Beograd; Gorenje doo, Valjevo; su ulaganja naše zemlje u Sloveniju nešto veća od 100 oporezivanja; Sporazum o drumskom Krka–Farma doo, Beograd; Siemens miliona evra. Proteklih godina realizovano je 16 investicionih projekata iz Slovenije u Srbiji, a slovenačkim i putničkom saobraćaju; Sporazum o doo, Beograd; Livnica doo, Kikinda; Kao spoljnotrgovinski kompanijama odobrena su podsticajna sredstva u iznosu turizmu; Sporazum u oblasti zdravKnez Petrol doo, Zemun; Arabeska partner u ukupnom stva. Sporazum o uzajamnoj pomoći od 20 miliona evra za nešto manje od 4000 radnih mesta. doo Beograd; Gorenje home doo Više od 1500 slovenačkih kompanija i predstavništava Zaječar; GEN-I DOO, Beograd; KOVIS srpskom izvozu Slovenija u carinskim pitanjima potpisan je 1. registrovano je u Srbiji, a od tog broja oko 500 je aktivnih BP DOO EXPORT-IMPORT, Bačka zauzima 8. mesto, a u uvozu juna 2007. godine, a stupio na snagu 1. jula 2008. godine. Sporazum o sa oko 35.000 radnika.

Palanka; JUB doo, Šimanovci; Impol je na 11. mestu socijalnom osiguranju potpisan je 30.

Kao spoljnotrgovinski partner u ukupnom srpskom Seval ad, Sevojno; Moskomerc d.o.o.; septembra 2009. godine. izvozu Slovenija zauzima 8. mesto, a u uvozu je na 11. me- Comes doo, Beograd; GRAH AUTOstu. Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupna MOTIVE DOO, Batočina; AL PACK d.o.o.

Saradnja u oblasti vazdušnog saobraćaja nije ugovorno regulisana (tekst sporazuma parafiran oktobra 2001. robna razmena Srbije i Slovenije u 2012. godini iznosila je Najznačajnije izvozne robe u razmeni sa Slovenijom su godine - nije potpisan). Redovni vazdušni saobraćaj izme928,6 miliona USD, što je za 12,1 odsto manje u odnosu na automobili, lekovi, delovi i pribor za motorna vozila, sedišta, elektrotermički aparati đu dve zemlje obavljaju Adria Airways, sa 6 frekvencija za domaćinstva, pumpe, nedeljno na liniji Ljubljana-Beograd –Ljubljana, dok je do kompresori, delovi za ma2010. i JAT Airwaus obavljao putnički saobraćaj. Međunašine i pneumatičke gume, rodni drumski saobraćaj između Republike Srbije i Republike Slovenije uređen je Sporazumom o međunarodnom a uvozne ulja iz nafte i minerala, delovi za motorna drumskom prevozu putnika i stvari. Prevoz putnika obavlja se kao linijski i vanlinijski. Međunarodni linijski prevoz vozila, lekovi, naftni gasovi, putnika obavlja se u režimu dozvola. Postoje tri autobuske motorna vozila za prevoz Osnovan 2001.godine kao ćerka firme Publikum Ljubljana linije sa važećim dozvolama koje na bazi reciprociteta robe, izolovani električni • Savetnik na preuzimanju Apatinske pivare, Palanačkog kiseljaka, održavaju srpski i slovenački prevoznici. Takođe, postoje i kablovi i računari.

Grand kafe, Soko štarka, Tranšpeda Novi Sad itd. tri zahteva u proceduri izdavanja dozvola.

Uključenjem Slovenije • Saradnja u oblasti železničkog saobraćaja nije ugou Evropsku uniju, prestali 2004. dobitnik Euromoney nagrade kao najbolja M&A kuća u Srbiji vorno regulisana i obavlja se po osnovu Konvencije o su da važe pojedini sporai Crnoj Gori zumi sa Državnom zajedni- međunarodnim prevozima železnicama (KOTIF) i njenim • Član prestižne M&A internacional korporacije koju čine najuglednije com Srbija i Crna Gora, jer izvršnim propisima. posredničke firme iz 44 države. je prihvaćeno zakonodavPrivredna komora Srbije i Gospodarska zbornica Slostvo EU. Ostaju da važe: venije potpisale su Sporazum o poslovnoj saradnji u Ljubljani 14. novembra 2007. Cilj ovog Sporazuma je uspoSporazum o trgovinskoj i Beopublikum – konsultantska firma stavljanje međusobne saradnje komora radi unapređenja ekonomskoj saradnji; SpoObilićev venac 26 Beograd tel. 011-3345171 razumi o zaštiti investicija privredne saradnje, potpunijeg, efikasnijeg i racionalnijeg i-mejl: milan.milicevic@beopublikum.com i o izbegavanju dvostrukog zastupanja interesa članova komore i privrede u celini. ■

Business Dialogue 31. januar 2014.

8

Slovenačke železnice

Veliki potencijal za saradnju preusmerenje tereta iz konkurentnih koridora, gde nastupamo sami ili sa partnerima.

Slovenačke železnice su pouzdan, siguran i konkurentan partner u pružanju kvalitetnih logističkih rešenja za prevoz robe

Piše: Mr Melita Rozman Dacar direktorka SŽ-Teretni saobraćaj Kompanija Slovenačke železnice-Teretni saobraćaj (SŽ-TS) je u 2013. godini zabeležila podsticajne poslovne rezultate. Prevezli smo 17,6 miliona tona tereta, što je za 9,1 odsto više nego 2012. godine. Zadnje ocene za 2013. godinu pokazuju da smo prošle godine ostvarili 177,9 miliona EUR poslovnih prihoda i 173,0 miliona EUR poslovnih rashoda.

Preovladava međunarodni prevoz Na slovenačkom železničkom transportnom tržištu SŽ-TS ima 92 odsto tržišnog udela, a trudimo se da u Sloveniji dugoročno zadržimo ulogu prvog odabra-

Ambiciozni planovi za ovu godinu Aktivnosti SŽ-TS će u 2014. biti usmerene ka održavanju položaja odabranog prevoznika u Sloveniji, jačanju tržišne prepoznatljivosti i tržišnog položaja. Ranog prevoznika. Pokušavamo da pratimo zvoj novih proizvoda i internacionalizaciju želje i potrebe kupaca, da zajedno gradimo poslovanja dostići ćemo širenjem transportnih puteva, razvojem novih usluga dugogodišnja partnerstva. i upravljanjem transportnim tokovima Međunarodni prevoz predstavlja više preko Slovenije. Povećaćemo aktivnosti od 90 odsto celokupnog obima prevoza internacionalizacije uzimajući u obzir SŽ-TS. Razvijamo nove proizvode kojima ciljna tržišta i kupce, kao i upravljanje povezujemo Evropu sa ponudom direktnih vozova između glavnih evropskih pri- dužih transportnih tokova. Strateški ćemo vrednih centara, kako za prevoz klasičnih se povezati sa partnerima kod kuće i u inostranstvu i ojačati svoju pošiljaka, tako i za prodajnu mrežu u prevoze kontejnera.

Ključni ciljevi saradnje inostranstvu. Isto tako Specijalizovani sa Srbijom su poboljšanje ćemo svoje logističko smo za organizaciju znanje ponuditi kupprevoza masovnog proizvodnih procesa, tereta u kratkom vre- povećanje kvaliteta usluga cima u inostranstvu, menskom periodu. jer smo sposobni da i upravljanje robnim U zadnje vreme ima obezbedimo logistička tokovima na Koridoru 10 rešenja i van granica dosta slučajeva da zajedno sa kupcima Slovenije, dakle bez razvijamo logističke usluge prikupljanja obzira na to da li se prevoz vrši u Sloveniji manje količine robe i njen odvoz u komili ne. Posebnu pažnju posvetićemo daljem pletnim vozovima za inostranstvo. razvoju delatnosti prevoza malih pošiljaka Napori SŽ-TS usmereni su ka traženju SŽ-Express, posebno u međunarodnom novog i dodatnog tereta na inostranim saobraćaju, koji je u tom segmentu trenuttržištima za prevoz preko Slovenije, kao i na no vrlo slabo zastupljen. Novost je i to da

9

nam se u grupaciji SŽ pridružio Fersped sa 100 odsto vlasništva, sa kojim kupcima možemo ponuditi sve na jednom mestu, ne samo železnički prevoz već i skladištenje, prekomorski i drumski prevoz.

Prisutnost na srpskom tržištu Srpsko tržište je za SŽ-TS izuzetno važno, jer je karika međunarodnih robnih tokova između ostalih država Balkana i severozapadnih država Evrope. Prevoz iz/za i preko Slovenije za/iz i preko Srbije predstavlja 3,7 odsto ukupnog obavljenog prevoza SŽ-TS, što je premalo u odnosu na potencijal. Za Srbiju smo prošle godine prevezli nešto manje od 100.000 t robe, a iz Srbije za Sloveniju i države iza Slovenije smo prevezli 300.000 tona.

U cilju povećanja obima i kvaliteta prevoza iz/za i preko Srbije ojačali smo naše predstavništvo u Beogradu i svoje delovanje iz prodajno-komercijalnih proširili i na logističke aktivnosti. Imamo uspostavljene dobre odnose sa Železnicama Srbije.

Ključni ciljevi zajedničke saradnje su poboljšanje proizvodnih procesa, povećanje kvaliteta usluga i upravljanje robnim tokovima na Koridoru 10. U prošlosti se preko Koridora 10 prevozilo i 10 miliona tona robe, koja se, nažalost, zbog različitih uzroka, preusmerila na zaobilazne puteve, ka konkurenciji. Trenutno je ta količina manja od dva miliona tona. ■

Business Dialogue 31. januar 2014.

intervju Polona Krpač, direktorka Zastava Tapacirnice, Kragujevac

Kvalitetan proizvod, srećan kupac Zastava Tapacirnica poslovnu godinu 2013. završila je sa ostvarenjem većine zadatih ciljeva. Svesni smo da globalni tržišni uslovi na svim područjima poslovanja od nas zahtevaju više nego ikad do sada Krpač, direktorka Tapacirnice: »Uvek smo bili spremni da se zalažemo više nego što Zastava Tapacirnica je jedan od najtraže kupci i tržište automobilske industripouzdanijih i najboljih dobavljača delova je. Verujemo da je najbitniji resurs za uspeh sedišta u lancu nabavke svetske automobil- i dugoročni razvoj – razvoj kompetencija i ske industrije koji doprinosi neprestanom veština naših zaposlenih. Svesni smo, da u razvoju svojih kupaca prevazilazeći stalno današnjim teškim uslovima na tržištu nije njihova očekivanja na zadovoljstvo okoviše dovoljno samo, da imamo kvalitetan line, vlasnika i svih proizvod, nego da zaposlenih. Uprkos svi naši kupci budu Uprkos oštroj konkurenciji zadovoljni i oduševljeoštroj konkurenciji u u okruženju, Zastava ni našim potencijalom okruženju, Zastava za budući razvoj.

Tapacirnica ima imTapacirnica ima pozantan spisak klijeZastava Tapacirnica impozantan spisak nata za koje proizvodi poslovnu godinu klijenata za koje proizvodi 2013. završila je sa automobilski enteautomobilski enterijer rijer (Opel, Renault, ostvarenjem većine Peugeot, VW, SEAT zadatih ciljeva. Svesni i BMW). »Od samog početka saradnje sa smo da globalni tržišni uslovi na svim područjima poslovanja od nas zahtevaju više našim najvećim kupcima poseban fokus je nego ikad do sada. Više ne konkurišemo bio na održavanju konkurentnosti i borbi samo u okviru regiona i sa istim resursima za dobijanje novih projekata«, kaže Polona

Proverbum d.o.o.

Na jeziku tržišta Usluge koje pruža kompanija Proverbum d.o.o. obuhvataju pismeno i usmeno prevođenje – simultano ili konsekutivno, kao i usluge prevoda sa overom sudskih prevodilaca Proverbum d.o.o. je profesionalna prevodilačka kompanija osnovana 2003. godine, specijalizovana za usluge lokalizacije i realizaciju složenih prevodilačkih projekata u dogovorenom roku i u okviru dogovorenog budžeta.

Zahvaljujući upotrebi najnovije tehnologije i najsavremenijih prevodilačkih alata garantuje se tačnost, preciznost i visok kvalitet prevedenog materijala. Osnovu poslovanja ove kompanije čini izuzetan tim prevodilaca i lektora, koji svojim znanjem jezika, stručnošću i veštinom upotrebe savremenih tehnologija garantuju izuzetan kvalitet prevodilačkih usluga.

Usluge koje pruža kompanija Proverbum d.o.o. obuhvataju usluge pismenog prevođenja, usluge usmenog prevođenja – simultanog ili konsekutivnog, kao i usluge prevoda sa overom sudskih prevodilaca.

Kompanija raspolaže dugogodišnjim iskustvom u savladavanju i izvođenju obimnih i složenih prevodilačkih projekata i projekata lokalizacije. Lokalizacija podrazumeva prevod softvera, softverske dokumen-

kao do sada, nego nas kupci procenjuju po kriterijumima globalne konkurencije, po novim modelima koji obuhvataju i definišu najbolju moguću konkurenciju i svesni smo, da moramo za budućnost sve naše veštine, kompetencije, znanja i iskustva konstantno, fleksibilno i efikasno održavati na najvišem mogućem nivou.

■ Koji su vam budući planovi za dalji rast i razvoj?

- Planovi za budući razvoj se odnose na ■ Čime se odlikuju vaši proizvodni pogo- dalji rast onoga što za nas predstavlja ni i kakve su im tehničke karakteristike? “core business” - šivenje navlaka za autoindustriju i na već započeti ulazak u “Pre- Naši prozvodni pogoni se odlikuju uslovima rada koje nude, koji su na visokom mium Class” projekte, koji predstavljaju nivou evropske i globalne autoindustrije, cenovno najvišu klasu u rangu naših proizvoda. Time zaokružujemo pojedinačne u skladu sa standardima autoindustrije, zakonodavstvom i svim propisima. projekte na 100 odsto snabdevanje kupaca Naši proizvodni pogoni omogućavaju u dobijenom segmentu proizvoda. Strateški se takođe fokusiramo najmodernije pristupe na razvoj u proizvodnji u organizaciji i lay – Za razdoblje 2014 – 2018. plastičkih i metalnih outima proizvodnje i korišćenje učinaka Lean planiramo minimalno delova, na proširenje principa, čime efikasno pet odsto rasta prihoda proizvodnih kapaciteta i ulazak u proizvodnju ostvarujemo uštede u od prodaje na godišnjem kaširanja različitih internoj organizaciji proizvodnih procesa. U nivou i zapošljavanje 60 tehničkih tekstila. Za razdoblje 2014 – 2018. proizvodnji tehničkog novih radnika planiramo minimalno tekstila upotrebljavamo pet odsto rasta prihoda najmodernije mašine za od prodaje na godišnjem nivou i zapošljasečenje tkanine, vinila i kože. Imamo moderne mašine za šivenje, od jednostavnih vanje 60 novih radnika. Ključni elemenat do sasvim specijalizovanih za pojedinačne budućeg razvoja je da Zastava Tapacirnica specijalne operacije. I na programu plastiostane dobavljač različitim kupcima u ke razpolažemo savremenim mašinama autoindustriji i u isto vreme dobija nove za brizganje plastike u rasponu 125t – 500t sa ponudom integriranih programskih sile brizganja, sa kojima možemo proirešenja na visokom tehnološkom nivou. ■

tacije, uputstava za upotrebu, materijala za elektronsko učenje, marketing materijala itd.

Tekstovi se prilagođavaju jeziku tržišta, društvenim i drugim zahtevima, uz sagledavanje lingvističkih i kulturoloških aspekata.

Proverbum d.o.o. već dugi niz godina sarađuje na projektima lokalizacije sa kompanijom SAP, svetskim liderom u oblasti poslovnih softvera. Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji s globalnim kompanijama stečeno je dragoceno iskustvo koje konstantno unapređuje kvalitet prevodilačkih projekata.

Ono što Proverbum d.o.o. izdvaja od drugih jeste visok kvalitet pruženih usluga i upotreba najsavremenijih prevodilačkih alata, razumevanje potreba klijenata, kao i saradnja sa drugim prevodilačkim agencijama iz regiona i globalnim svetskim kompanijama.

Proverbum d.o.o. poseduje sertifikate ISO 9001:2008 i EN 15038:2006 iz oblasti prevođenja i upravljanja kvaliteta.

Naša vizija je da postanemo lider u oblasti prevođenja, koji kreira i uvodi nove trendove i konstantno postavlja više ciljeve. ■

BEOGRAD Knez Mihailova 10/I  011 3285 744

Proverbum d.o.o. Hajduk Veljkova 11/IV, Novi Sad, Serbia Tel: +381 21 47 25 227; Fax: +381 21 47 25 226 E-mail: office@proverbum.com; Web: www.proverbum.com

Business Dialogue 31. januar 2014.

zvoditi različite plastičke delove do 3,6 kg težine i istovremeno ima mogućnosti za štampu na brizganoj plastici. Sve mašine su opremljene i sa robotima, koji poboljšavaju kvalitet brizganih delova.

10

NOVI BEOGRAD yubc, Bul. M. Pupina 10a  011 3018 606

U samom vrhu

Slovenačke investicije

akustična rešenja ■ gips sistemi ■ spušteni plafoni ■ fasade i izolacije ■

Prema slovenačkim statističkim podacima slovenačke investicije u Srbiji iznose više od 1500 miliona evra. U Srbiji je registrovano oko 1500 slovenačkih firmi i predstavništava, a aktivno je oko 500 U proteklih 10 godina iz Sloveni- Šimanovaci; Grah Automotive, Batočina; je je u Srbiju uloženo gotovo 1,6 milijardi TRIMO, Šimanovci; Merkur, Beograd; evra, a ta zemlja se nalazi među prvih pet Nova ljubljanska banka, Beograd, Triglav, investitora. Prema zvaničnim podacima Beograd; Metal Cinkara, Inđija i dr.

Centralne banke Slovenije, slovenačka priSrpska preduzeća su manje zastupljevreda je, zaključno sa 31. decembrom 2011. na u Sloveniji. Vrednost srpskih investicija u Sloveniji je oko 100 miliona evra. godine, u druge zemlje investirala 5.519 „Komtrejd“ je postao vlasnik slovenačkog miliona evra i to: u Srbiju 1421 miliona evra (uključena slovenačka ulaganja na AP „Hermesa“. Ova transakcija iznosi oko 40 miliona evra. JAT, tj. Airway Srbija ima Kosovo i Metohiju i Crnu Goru do 2005. svoje predstavništvo u Ljubljani. „Dallas“ godine); u zemlje EU 988 miliona evra iz Novog Pazara ima registrovano trgovin(Holandiju 276, Nemačku 167, Austriju sko preduzeće u Ljubljani.

80), Hrvatsku 1105; BiH 642 miliona evra i dr.

Srpska preduzeća su „Lasta“ i slovenački autoprevoznici imaju ugovor o Slovenačka ulaganja manje zastupljena prevozu putnika između u Srbiji su značajna i na u Sloveniji, pa je Beograda i Ljubljane. prvom su mestu po broju vrednost srpskih Zrenjaninska fabrika za investicionih ulaganja, dok su po vrednosti u investicija u Sloveniji proizvodnju deterdženta samom vrhu. Prema oko 100 miliona evra „Beohemija – Inhem“ je kupila slovenačku slovenačkim statističkim kompaniju „Šampionka“ za 6 miliona evra. podacima slovenačke investicije u Srbiji Nektar je kupio Fruktal za preko 50 miliiznose više od 1500 miliona evra. U Srbiji je ona evra. Na srpsko-slovenačkom poslovregistrovano oko 1500 slovenačkih firmi i nom forumu u Privrednoj komori Srbije predstavništava, a aktivno je oko 500. Veće (PKS) u oktobru 2013, slovenačka premijerslovenačke investicije u Srbiji su: Impol Seval, Sevojno; Merkator, Beograd i Novi Sad; ka Alenka Bratušek je prodaju slovenačkog Helios, Gornji Milanovac; Gorenje, Valjevo i “Fruktala” kompaniji “Nektar” iz Srbije Stara Pazova; Cimos Livnica, Kikinda; JUB, ocenila dobro iskustvo za obe države. ■

Audit

|

KALCER d.o.o. BEOGRAD Batajnički drum 294, 11080 Zemun, Srbija T: +381 11 748 83 16, +381 11 748 60 94 info@kalcer.rs; www.kalcer.rs

specijalizovani centar za suvu gradnju

Ta x C on s u lt i n g & A dv i s or y

|

O u t s o u rc i n g

... zato što su naše usluge vredne Vašeg poverenja!

Mi smo slovenačka konsultantska kuća i već deset godina smo prisutni u Beogradu, gde nastojimo da vam na najbolji mogući način pružimo podršku za vaše poslovanje.

Naše iskustvo i znanje iz osam zemalja regiona Centralne i Istočne Evrope jesu garancija za odličan kvalitet naših usluga.

Mi radimo kao tim, u potpunosti prema devizi „1 + 1 je više nego 2“.

Naš tim vam uvek stoji na raspolaganju za besplatan prvi razgovor. Svoj upit možete poslati na e-mail adresu Dean.Kosar@ibgroup.si ili pozovite na broj mobilnog telefona +381 (0)60 74 84 948.

IB Interbilanz Consulting d.o.o.

Linhartova 11 a, SI-1000 Ljubljana T: +386 1 434 18 00, F: +386 1 434 18 10

IB Interbilanz Consulting d.o.o.

B. Milutina Milankovića 136a, RS-11070 Novi Beograd T: +381 11 655 7043, F: +381 11 669 39 99 DEAN KOŠAR, Tax Partner

Posetite nas na našoj internet stranici:

www.interbilanz.si 11

Business Dialogue 31. januar 2014.

intervju Boštjan Skalar, direktor SPIRIT Slovenija

Osetiti duh Slovenije Strateške ciljeve razvoja Slovenije mogli bi da sažmemo na tri razvojna područja: porast konkurentnosti, obezbeđenje povoljnog poslovnog okruženja te efikasan i inovativan marketing

Javna agencija SPIRIT Slovenija (Javna agencija Republike Slovenije za podsticanje preduzetništva, inovativnosti, razvoja, investicija i turizma) osnovana je u oktobru 2012, a sa radom je počela 1. januara 2013. Time je slovenački privredni prostor bogatiji za novu instituciju koja predstavlja korak napred ka postizanju veće efikasnosti i konkurentnosti slovenačke privrede. Agencija nudi domaćim i stranim preduzećima široku paletu usluga. Slovenačkoj privredi na jednom mestu - pod jednim krovom nudi podršku u ključnim oblastima za razvoj i promociju slovenačkih privrednih preduzeća na najvažnijim ciljnim tržištima. „Pritom je važno da aktivnosti agencije prate želje i očekivanja slovenačkih i stranih predzeća, budući da smo svesni da u sve zaoštrenijim globalnim konkurentnim prilikama možemo da budemo uspešni samo usklađenim, a pre svega partnerskim nastupom“, kaže Bojan Skalar, direktor agencije SPIRIT Slovenija.

i upravljanje službenim informacijskim turističkim portalom www.slovenia.info sa više milijona poseta, koji nudi efikasan marketinški alat za komunikaciju, kako sa opštom tako i stručnom javnošću.

Odsek za turizam sprovodi i razvoj slovenačkoga turizma koji je usmeren u razvoj održivog, odnosno zelenog turizma, koji je utkan u srž brenda I FEEL SLOVENIA. Upravo zato je zelena, aktivna i zdrava Slovenija ona tema koju prezentiramo domaćim i stranim turistima.

■ Kada je reč o razvoju turizma, koji su

vaši strateški ciljevi?

- Naši strateški ciljevi u aktuelnoj razvojnoj strategiji ostvaruju utvrđenu viziju razvoja slovenačkog turizma po kojoj će se u 2016. godini turizam u Sloveniji u potpunosti zasnivati na održivom razvoju i kao veoma uspešna privredna grana nacionalne ekonomije ključno doprinositi društvenom blagostanju i ugledu naše države u svetu. U okviru Srbija je za Slovenački ■ Vaš odsek za tog cilja stremimo da turizam privlačno tržište jer bi Slovenija postala turizam je vodeći sigurno još nismo iskoristili razvijena turistička strateški partner turističke privredne destinacija sa savresav potencijal koji to menom, raznolikom grane u Sloveniji. Šta tržište nudi i visoko kvalitetnom su tačno vaši zadaci? turističkom ponu- Odsek za turizam dom. To podrazumeva onu ponudu koja se SPIRIT Slovenija kao nacionalna turistička organizacija među ključne zadatke i zasniva na inovativnim i kvalitetnim integralnim turističkim proizvodima i uslugaaktivnosti uvrštava razvoj i marketing ma sa visokom dodanom vrednošću. slovenačkog turizma, pri čemu je saradnja Ukratko rečeno, strateške ciljeve mogli i partnerstvo sa turističkom privredom i bi da sažmemo na tri razvojna područdrugim subjektima od ključnog značaja. ja: porast konkurentnosti, obezbeđenje Naš zadatak je da celokupnom slovenačkom turizmu nudimo odličnu poslovnu povoljnog poslovnog okruženja te efikasan saradnju za privlačan i konkurentan i inovativan marketing. marketing slovenačke turističke ponude ■ Koliko je Srbija atraktivno tržište za na globalnom turističkom tržištu. Time privlačenje turista u Sloveniju? neposredno pripomažemo poslovnoj - Srbija je za Slovenački turizam privlačno uspešnosti slovenačkog turizma i poboljšanju njegove konkurentnosti. tržište jer sigurno još nismo iskoristili sav Koncentraciju promocije Slovenije kao potencijal koji to tržište nudi. Odsek za turističke destinacije na ključnim, preturizam je u poslednjih nekoliko godina komorskim i drugih izabranim tržištima na srpskom tržištu pojačao aktivnost. Prilikom prezentacije stručnoj i opštoj javnosti sprovodimo u okviru poslovnih berzi i u Beogradu na sajmu IFT – između ostalog specijalizovanih turističkih sajmova te organizovali smo i radne susrete, odnosno u okviru radionica između slovenačke tzv. workshopove, između predstavnika turističke ponude i iskazanog interesovanja iz inostranstva. Propagandne kamslovenačke turističke ponude i zainteresopanje u stranim medijima, kao jedno od vanih predstavnika turističke potražnje. ključnih oruđa promocije i marketinga U proteklim godinama sprovedeno je i slovenačke turističe ponude, Sektor za nekoliko propagandnih kampanja, među turizam sprovodi kako samostalno, tako i kojima su najuspešnije bile reklamne akciu partnerstvu sa slovenačkom turističkom je na velikim outdoor poster panelima. privredom. Među ključnim aktivnostima sektora su i prezentacije Slovenije ■ Koliko je turizam važna privredna organizatorima putovanja, privrednim grana za Sloveniju i njenu privredu? delegacijama te domaćim i stranim - Turizam je važna, odnosno sve važnija privredna delatnost u Sloveniji, a novinarima. Veliki značaj za promociju to potvrđuje više od 12-postotni udeo Slovenije kao turističke destinacije ima

Business Dialogue 31. januar 2014.

turizma BDP Slovenije i 40-postotni udeo u izvozu usluga u platnom bilansu Slovenije. Prema podacima Svetskog saveta za putovanja i turizam u Sloveniji turizam neposredno zapošljava 33.000 ljudi, a to je 3,9 odsto svih zaposlenja. Ako uzmemo u obzir i posredna zaposlenja iz osnova turizma, tada se radi i o 111.000 zaposlenih, odnosno više od 13 odsto svih zaposlenja.

Svi ovi podaci dokazuju velik značaj turizma za slovenačku privredu.

turističke ponude za turiste - nagoveštaji pustolovnog turizma. U godini 2013 slavili smo i 10 godišnjicu organizovanog podsticanja inovativnosti i kreativnosti na organizovan način na nacionalnom nivou u slovenačkom turizmu. Tako su nedavno, u okviru Slovenačkog foruma inovacija, na posebnom događaju, deseti put zaredom podeljena nacionalna priznanja za inovativnost i kreativnost u turizmu.

■ Jedan od koncepata koje promovišete

SLOVENIA. - Nacionalni brend Slovenije i slovenačkog turizma je I FEEL SLOVENIA. Brend

je i tzv. slow tourism. O kakvom konceptu je reč?

■ Recite nam nešto više o projektu I FEEL

- Koncept, odnosno tematika koja je crvena udružuje sve oblasti Slovenije, među njima linija naše prezentacije, kako u zemlji tako i turizam. Upravljač brenda Slovenije je Biro i u inostranstvu, jeste zelena, aktivna i vlade za komuniciranje, a u oblasti turizma zdrava Slovenija. Radi se o konceptu koji razvoj i implementacija brenda poverena je je širi od pojma “slow tourism”. SintaOdseku za turizam SPIRIT Slovenija. gma „zelena, aktivna i zdrava Slovenija“ U samoj srži brenda je održivi razvoj obeležava sve aktivnosti i projekte Odseka koji je element povezivanja tri oblasti za turizam SPIRIT Slovenija. Sintagma delovanja agencije SPIRIT Slovenija. Prva: proizlazi iz neokrnjene prirode i prirodnih srž brenda Slovenije I FEEL SLOVENIA je lepota naše zemlje »slovenačko zelena«, i predstavlja njenu koja svedoči o brizi ključnu konkurentsku Nacionalni brend Slovenije o očuvanju i zaštiti žiprednost. Istovremei slovenačkog turizma je votne sredine. Druga no, to je sintagma oblast je tehnološki I FEEL SLOVENIA, koji koja učvršćuje imidž razvoj koji ne sme udružuje sve oblasti brenda Slovenije i negativo da utiče na Slovenije, među njima i slovenačkog turizma I životnu sredinu. Zato FEEL SLOVENIA. je osnovni aspekt turizam organskog razvoja ■ Osim razvoja tuprincip „Napred sa rizma, u zadatke Spirita spadaju i razvoj, prirodom“. I treća: održivi razvoj i podsticanje zelenih investicija istovremeno je i inovacije i investicije. Koji su glavni fokus evropske nove finansijske perspekticiljevi u tim segmentima? ve – HORIZON 2020.

- Odsek za turizam sa projektima BTPS, Jačanje prepoznatljivosti i uspešnosti Sejalec (sejač) i Snovalec (idejni tvorac) turističkog brenda I FEEL SLOVENIA je podstiču inovativnost slovenačkih turističkih ponuđača i razvoj kreativne i inovajedna od prioritetnih oblasti delovanja tivne turističke ponude. Na osnovu tih Odseka za turizam i ostalih odseka SPIRIT Slovenija. ■ projekata nastale su i posebne inovativne

12

Don Don DOO, Beograd

Od njive do trpeze Don Don planira da uloži 2 miliona evra u proširenje kapaciteta domaćih hlebova i peciva, a fokus marketinga je na unapređenju prodajnog mesta i komunikacija sa potrošačima Kompanija Don Don počela je proizvodnju hleba i pekarskih proizvoda na tržištu Srbije 2008. godine. Od ulaska na srpsko tržište do danas uložila je 30 miliona evra i od tada neprestano ulaže u razvoj, proširenje kapaciteta i uvođenje novih proizvoda, što će nastaviti i u budućnosti. „Pravilno usmerene investicije pokazale su rezultat i za samo pet godina su nas dovele do liderske pozicije. Međutim, naša misije je da postanemo i lider u edukaciji potrošača, time što ćemo uz kvalitet ponuditi i veći izbor, nove proizvode, nove recepture, na kraju, nove dobre navike“, kaže Nenad Đorđević, direktor marketinga kompanije. „U 2013. smo bili veoma uspešni. Uveli smo brend Naše zrno, redizajnirali smo

je oko 11odsto, dok specijalne vrste hleba ambalažu i učinili je prepoznatljivom za oko 30odsto potrošača kupuje nekoliko potrošače, počeli smo proizvodnju u novim puta mesečno, kao i ostala peciva. jedinicama u Svrljigu i Kraljevu, otvorili „U 2013. uveli smo na tržište seoski i nova tržišta, obogatili ponudu sa preko ražani hleb Naše zrno, koji su u roku od 50 novih proizvoda, uveli najviši svetski dva meseca dostigli dnevnu prodaju od standard u zaštiti hrane IFS, zaposlili 185 5000 komada, a da proradnika“, kaže Đorđević.

U planu su novi, daja ostalih hlebova iz Takođe, proširenje kategorije (domaći beli i poslovanja i obima proisezonski ukusi u zvodnje uslovilo je i veću tamni, Lazarov, manastirkategoriji domaćih ski) nije pala. Ova kategopotrebu za osnovnom sihlebova, promene u rija je rasla na račun bele rovinom - brašnom. Zato pakovanju, a poseban vekne, a ono što potrošači je kompanija novembru 2013. godine investirala u fokus biće na svežem ističu kod ovih hlebova jesu ukus i svežina, povećanje kapaciteta prepecivu rade mlevenja pšenice sa kao posledica uvođenja 160 na 200 t/dan i brašna u Žitoproduktu tehnologije bez aditiva. Ova kategorija u u Zrenjaninu, čiji je mlin zakupila pre dve protekloj godini rasla je za 40 odsto, a očekujemo rast i u 2014. U prilog tome govori godine. To je, osim obezbeđivanja potrebnih količina, otvorilo put većoj kontroli i činjenica da je u Evropi tržišno učešće te kvaliteta i sirovina prozvoda i realizaciji kategorije oko 50 odsto. Zato će najveća jednog od ciljeva kompanje – proizvodnja ulaganja kompanije u sledećoj godini biti sigurnog i kontrolisanog proizvoda „od usmerena na proširenje kapaciteta domaćih hlebova pre svega u proizvodnom njive do trpeze“.

Prema istraživanjima, na našim prosto- pogonu u Pudarcima”, najavljuje Đorđević. rima se najviše konzumira beli hleb koji Takođe, planiraju se i novi, sezonski svakodnevno kupuje oko 40 odsto stanovukusi u kategoriji domaćih hlebova, promenika. U slučaju crnog hleba taj procenat ne u pakovanju, a poseban fokus biće na

13

svežem pecivu – zemičkama i kajzericama.

U svim kategorijama planirano je uvođenje proizvoda koji će imati dodatne benefite za potrošače, u skladu sa postojećim trendom zdravih proizvoda. „Zato pokrećemo i Don Don promotivni tim za celu Srbiju, jer želimo da promenimo sliku navika kupovine i konzumacije hleba. Želimo da ponudimo nutritivno bogate i hranljive proizvode, da objasnimo potrošacima njihove prednosti i da podignemo svest o značaju konzumacije ovih vrsta hleba. Cilj nam je da hleb postane dodatak jelu, gastronomski užitak i da potrošači saznaju sve vrednosti ove omiljene namirnice“, kaže Đorđević. U skladu sa ovim planovima, u kompaniji nameravaju da zaposle još radnika.

Don Don planira da uloži dva miliona evra u proširenje kapaciteta domaćih hlebova i peciva, uređenje mesta prodaje, a fokus marketinga je na unapređenju prodajnog mesta i komunikacija sa potrošačima. Tim komercijalista i merčendajzera Don Dona već uveliko instalira prepoznatljive i lepo dizajnirane police po STR-ovima u Beogradu, a od februara je u planu postavljanje više od 1500 polica širom Srbije. Kompanija planira prodor na rumunsko i italijansko tržište. ■

Business Dialogue 31. januar 2014.

Turizam

Od termi do ski staza Piran

Slovenija je poslednjih godina postala sve popularnija destinacija zbog brojnih atraktivnih mogućnosti za odmor.

Ideja o fokusiranju na banjski turizam urodila je plodom, tako da se u ovoj državi nalazi ogroman broj spa centara Sa prirodom do zdravlja Razvoj i afirmaciju banjskih lečilišta omogućilo je bogatstvo netaknutih prirodnih lepota Slovenije. Najzačajnije su termalne vode različitih svojstava i temperature (od 32 do 73 stepena Celzijusa) i mineralne vode (svetski poznati Donat Mg i Radenska tri srca), a uz njih i morska voda i slana voda, organski i anorganski peloidi i morska, panonska i predalpska srednjeplaninska klima. U petnaest banjsko-turističkih centara, pod sloganom “Sa prirodom do zdravlja” razvijena je najsavremenija

Terme Catez ponuda u oblasti “wellnessa” i novi programi za očuvanje zdravlja i sprečavanje bolesti. U banjskim lečilištima možete da provedete prijatan porodični odmor, da učinite nešto za sebe, za svoje telo i dušu, da poboljšate fizičku i

www.kozmetika-afrodita.com

AGMA-S d.o.o.

Karađorđeva 27, 35230 Ćuprija Projektovanje i montaža hala za industrijske potrebe

tel: fix: email: web:

HAWITA ANTOLIN DOO Miločaj bb, 36204 Kraljevo Tel/Fax: 036 5855-701 www.hawita-antolin.com/hawita

Business Dialogue 31. januar 2014.

+381 (0) 63 620 100 +381 (0) 35 8471-819 office@agmas.rs http://www.agmas.rs/

psihičku kondiciju. U savremeno opremljenim banjsko-rekreativnim centrima možete da plivate, trčite, da šetate, vežbate na različitim spravama i terenima, da igrate golf, tenis, da se kuglate, jašete, skijate, vozite bicikl - i da istovremeno naučite zdravo da živite.

Kongresni centar sveta Slovenija je, pre svega sa Ljubljanom, Bledom i Portorožom, već više od dve decenije prisutna na međunarodnom kongresnom tržištu i uprkos oštroj konkurenciji sve se više afirmiše kao privlačna zemlja za organizovanje stručnih i naučnih, međuvladinih i međudržavnih susreta, kao i organizova-

Zimovanje u Sloveniji je vrlo popularno jer su cene pristupačne, a skijališta su dobro održavana i uređena nje susreta privredno-poslovnog karaktera. Tradicija organizovanja kongresa u Sloveniji datira još iz 1821. godine kada je u Ljubljani organizovan Kongres Svete alijanse.

Danas zemlja raspolaže brojnim većim i manjim, modernim kongresnim centrima, koji svake godine ugoste učesnike iz celog sveta.

Odmor uz igre na sreću Igre na sreću i zabavni život Slovenije predstavljaju značajan i privlačan deo turističke ponude.

Potiče od skoro četrdesetogodišnje tradicije, a zasniva se na kompletno oblikovanoj turističkoj ponudi igara na sreću. Pored raznovrsne ponude igara u kazinima, nude se i kvalitetne hotelske usluge, šarolika kulinarska ponuda, mogućnosti za relaksaciju, rekreaciju i opušteni šoping, kulturne priredbe, ples i zabavu, modne revije i takmičenja za izbor lepote, a takođe i kongresne priredbe i poslovni susreti. Celokupna koncepcija ponude igara na sreću proizlazi iz koncepta igre, zabave i osećaja relaksiranosti. U Sloveniji radi dvanaest kazina i zabavnih centara za igre na sreću. Ponuda igara na sreću locirana je, pre svega, u poznatim turističkim mestima i većim gradovima.

Prvi kazino otvoren je pre skoro 40

14

godina u Portorožu , a zatim je sledio kazino na Bledu. Međutim, 1984. godine, ulaskom novog ponuđača u Novoj Gorici, počeo je novi trend u razvoju slovenačke ponude igara na sreću. U sledećih deset godina otvoreno je više novih lokacija za igre na sreću, između ostalog Rogaška Slatina, Maribor, Lipica, Ljubljana, Kranjska Gora i Otočec. Najveći i istovremeno najmlađi je zabavni centar Perla preduzeća HIT u Novoj Gorici, koji u celosti predstavlja ostvarenje nove poslovne filozofije igara na sreću u Sloveniji.

Zimska idila Zimovanje u Sloveniji je vrlo popularno jer su cene pristupačne, a skijališta su dobro održavana i uređena. Skijanje u Sloveniji ima dugu tradiciju - poznata su takmičenja u skijaškim skokovima na Planici i trke u alpskom skijanju u Kranjskoj Gori i Pohorju .

Kranjska Gora smeštena je u dolini izmedju Karavanki i Julijskih Alpa na tromedji Slovenije, Austrije i Italije. Sa svojim impozantnim vrhovima i tajanstvenim šumama predstavlja izazov za skijaše, planinare i alpiniste. Kao važan zimski sportski centar poznata je po takmičenjima za svetski kup u skijanju i skijaškim letovima na velikoj skakaonici na Planici. Ski liftovi i skijaški tereni se prostiru po padinama Vitranca od Kranjske Gore do Planice na nadmorskoj visini 800-1570m. Gostima su na raspolaganju 23 žičare i 20km skijaških staza (10km lake, 8km srednje i 2km teske) povezanih sistemom od 4 sedežnice i 14 ski liftova. Za trčanje na skijama uređeno je 40km staza.

Mariborsko Pohorje ski centar se nalazi na samo 6 km od grada Maribora i predstavlja nejveći slovenački ski centar. Proteže se na planinama Mariborsko i Areško Pohorje. Ski centar ima tri nivoa: niži “Snow Stadium”, srednji “Bolfenk” i viši “Aresh”. Čitava taeritorija skijačišta nudi 41.5 km ski staza 27 km crosscountry staza i 10 km osvetljenih staza za noćno skijanje. Ovaj centar je poznat po jednom od najstarijih FIS Alpine Ski World Cup ženskog “Golden Fox” takmičenja. Čitava oblast nudi više od 200 ha povr-

Kranjska Gora šina pogodnih za skijanje. Visina ski centra Mariborsko Pohorje je između 336 m i 1.347 m. Najviši vrh na planini je 1.543 m /nv. Ovo mesto je od Ljubljane udaljeno 141 km, od Rijeke 300 km, a od Zagreba 105 km.

Mariborsko Pohorje s naseljima Radvanje i Razvanje u svom podnožju predstavlja razvijeno turističko i sportsko-rekreativno središte sa odličnim terenima za skijanje na kojima se održavaju i velika svetska

takmičenja. Staza za nocno skijanje od 10 km je najduža osvetljena staza u Evropi. Sezona skijanja traje od decembra do aprila.

Lepota jezera Bohinj, najveće slovenačko jezero, nalazi se u srcu Julijskih Alpi, u podnožju Triglava. Iznad Bohinja se nalaze skijališta Kobla, Vogel, Soriška planinam Pokljuka... Ističe se prirodnim lepotama i

Pored raznovrsne ponude igara u kazinima, tu su i kvalitetne hotelske usluge, šarolika kulinarska ponuda, mogućnosti za relaksaciju, rekreaciju i opušteni šoping kulturno istorijskim spomenicima.

Zaljubljenicima u zimske sportove, Bohinj nudi veliki broj kvalitetnih skijaških terena. Ovde dolaze ljudi koji žele da kombinuju skijanje i dobar provod, jer u samom mestu postoji veliki broj restorana, diskoteka i trgovina, mada je i boravak

Bledsko jezero kraj prelepog jezera već poseban doživljaj. Bohinj je od Bleda udaljen 30 kilometara, tako da se može da skokne i do ovog mesta i oprobaju staze u njegovim skijalištima.

Visoke planine, zelene šume, lepi planinski obronci i livade sa svojim prirodnim lepotama, kulturno-istorijskim spomenicima, ljupkim selima i naselja sa hotelima, ugostiteljskim objektima i privatnim smeštajem, nude gostima u Bohinju ugodan i nezaboravan doživljaj.

Jedinstvena lepota jezera i njegove okoline, savršen geografski položaj na južnoj strani Alpa u blizini austrijske i italijanske granice čine Bled idealnim mestom za turizam.

Ukrašavaju ga tri dragulja: stari zamak; jezero i ostrvce s crkvom na njegovoj sredini. Bledski grad, ćutljivi svedok njegove nekadanje slave, ponosito stoji na steni iznad jezera, a odatle posetioci imaju nezaboravan pogled na Bled i njegovu okolinu. Šumovite padine planina Jelovice i Pokljuke predstavljaju savršeno okruženje ovog mesta.

Za vreme vedrih dana, mogu se videti i snegom pokriveni vrhovi Julijskih Alpa. Na sredini jezera nalazi se ostrvce i crkva Svetog Uspenja, poznata po svom zvonu iz 1534. godine. Osim toga, okolina Bleda poznata je po jedinstvenim prirodnim lepotama među kojima je najlepša dolina rečice Vintgar. ■

Običaji Slovenije

Carstvo pčela i čipke

U nameri da je osiguraju od nove katastrofe, freske opisane su u knjizi čuvenog učenjaka konstruktori su postavili vodeničarski točak Janeza Vajkarda Valvasora “Slava vojvodine na specijalne čamce, na lokalnom dijalektu Kranjske” iz 1689. godine. Najstariji spis o poznate kao „kumpi“. Nažalost, nabujala tehnologiji proizvodnje idrijske čipke datira Mura odnela je i ovu vodenicu, pa su Babiči iz 1696. godine i govori o procesu tkanja i 1947. podigli novu. Vodenica koja danas radi tkaljama iz Idrije. četvrta je koju je porodica S obzirom na to da podigla otkako je kupila je veština pravljenja Plutajuće vodenice prvu, ali sve su uvek čipke prenošena s kolena na Muri uvrštene su u imale isto ime: Babičeva na koleno, vremenom se ukazala potreba za prirodne lepote Slovenije vodenica. Danas, proces tradicionalnog mlevenja sistematičnijom obui osiguran im je status žita u ovoj vodenici spakom, pa je prva škola kulturnog i etnografskog da u turističke atrakcije čipkarstva otvorena u blaga ove zemlje Ljubljani 1764. zahvaljusrednjemurja.

Ovih dana, početkom jući Mariji Tereziji, ali je februara, u najstarijem slovenačkom gradu, radila jako kratko. Čitav vek kasnije, 1876. u Ptuju, biće održan festival koji spada u jednu Idriji je otvorena nova škola čipkarstva koja od najstarijih tradicija slovenačkog naroda. radi do današnjih dana. U početku, školu je Kurentovanje, odnosno maškare, održavaju se vodila Ivanka Ferjančić (1850-1879), rođena svake godine u Ptuju, uz obavezno prerušau Idriji, koja je iz Tirola donela zananje i veštine o tehnikama heklanja sa sedam petlji. vanje u ovčije krzno. Kurenti (maskirani ljudi) Zahvaljujući tome, idrijska čipka i idrijska škola čipkarstva doživele su ogroman uspeh i popularnost.

Nedavno uspostavljena saradnja između opština Beltinci, Veržej i Razkrižje, zajedno sa Prleškom razvojnom agencijom, rezultirala je projekat očuvanja vodeničarske tradicije na reci Muri. Plutajuće vodenice na Muri uvrštene su tako u prirodne lepote Slovenije i osiguran im je status kulturnog i etnografskog blaga ove zemlje. Na Muri je nekada radilo 90 plutajućih vodenica, dok je danas još samo na taj način simbolično “teraju” zimu i obznaona u vlasništvu porodice Babič iz Veržeja još njuju njen kraj. Gradonačelnik Ptuja tih dana uvek u funkciji. Porodica Babič kupila je prvu simbolično predaje vlast nad gradom princu plutajuću vodenicu 1912, međutim, 1927. ona karnevala nakon čega sledi predstavljanje je potpuno uništena u požaru. Godinu dana etnografskih grupa sa Ptujskog i Dravskog kasnije, na istom mestu podignuta je nova. polja i Haloža. ■

Za jednu malu srednjeevropsku zemlju, Slovenija ima izuzetno veliko i bogato etnološko nasleđe.

Najzanimljivije od svega je, ipak, sa koliko pažnje i detalja ova zemlja neguje svoju tradiciju Slovenija se odlikuje vrlo pažljivim čuvanjem običaja i tradicije, kao i svog etnološkog nasleđa. Čak i danas, kozolec, tradicionalni slovenački ambar za žito i seno, može se videti i koristi se širom slovenačkih seoskih područja. Dvostruki kozolec jedinstven je na svetu, kako zbog lepote konstrukcije, tako i zbog jedinstvenog načina ukrašavanja.

S obzirom na to da Slovenija može da se pohvali autohtonom i svetski poznatom vrstom medonosne pčele, kranjskom pčelom, ne čudi da u etnološko nasleđe ove zemlje spada i jedinstven tip košnica, specifičan po tome što je oslikan religijskim, istorijskim i komičnim prizorima iz života. U XVIII i XIX veku postojalo je bar 50.000 ovakvih košnica, a danas ih je sačuvano oko 600 i predstavljaju jedinstveno nasleđe narodne i naivne umetnosti. Čipkarstvo, odnosno tkanje čipke, važan je deo slovenačkog nasleđa. Idrijska čipka nadaleko je čuvena, mada se ne zna kad su tačno i otkuda veštine tkanja čipke stigle

Kultura Slovenije

u Idriju. Pretpostavlja se da je konac za proizvodnju čipke stigao u Idriju zajedno sa suprugama rudara iz današnjih nemačkih i čeških krajeva, koji su u XVI veku došli da rade u lokalnom rudniku. Stoga, počeci čipkarske tradicije u Idriji datiraju iz XVI veka.

Ta pretpostavka doneta je na osnovu opisa freski u crkvama iz tog perioda (Crnogrb i Sveti Primož kod Kamnika) na kojima se vidi odeća ukrašena idrijskom čipkom. Te

Država čuva Slowenische Kunst Kulturne manifestacije i programi u Sloveniji dobijaju snažnu podršku i subvencije države. Skoro dve trećine ukupnih finansijskih sredstava koje slovenačka kultura potroši dolaze od države. Takođe, tu je i sufinansiranje kulturnih projekata na lokalnom nivou

Slovenija je i jedna od retkih zemalja u svetu koja ima nacionalni dan kulture. Dan kulture se obežava 8. Februara, na godišnicu smrti najvećeg slovenačkog pesnika Franca Prešerna, koji je između ostalog napisao “Zdravljicu”, slovenačku nacionalnu himnu. UNESCO je 2010. godine proglasio Ljubljanu za svetsku prestonicu knjige, dok je Maribor bio evropska prestonica kulture za 2012. godinu.

U Sloveniji se tokom cele godine održavaju različite manifestacije poput Plesnog festivala Exodus u Ljubljani, uličnog pozorišnog festivala Ana Desetnica, PEN susreta na Bledu ili Književnog festivala

Primož Trubar

Vilenica kod Sežane. Vilenica je literarni festival međunarodnog i takmičarskog karaktera. Tu je i Velika nagrada Vilenice, čiji su laureati imena poput Petera Handkea, Milana Kundere, Herte Miler…

Kulturne manifestacije i programi u Sloveniji dobijaju snažnu podršku i subvencije države. Skoro dve trećine ukupnih finansijskih sredstava koje slovenačka kultura potroši dolaze od države. Takođe, tu je i sufinansiranje kulturnih projekata na lokalnom nivou.

France Prešern Pored Prešerna, značajnu ulogu u su Brižinski spomeniki, prvi pisani dokuslovenačkoj kulturi imao je i protestantski ment na slovenačkom jeziku. sveštenik Primož Trubar, koji je 1550. godine objavio prvu knjigu na slovenačkom U Sloveniji su delovali i brojni muzičari jeziku. Time se slovenački jezik zvanično i kompozitori kao što je renesansni kompozitor Jakobus Galus pridružio grupi evropskih književnih jezika.

UNESCO je 2010. godine (1550-1591) koji je uticao Slovenačku književnu na tadašnju evropsku proglasio Ljubljanu istoriju XX veka obelemuziku i violinski virtuza svetsku prestonicu oz Đuzepe Tartini. Bojan žili su Oton Župančič, Ivan Cankar, Srečko knjige, dok je Maribor Adamič, poznati filmski Kosovel, Ciril Zlobec, bio evropska prestonica kompozitor i Ivo Petrić, Kajetan Kovič, Tomaž kompozitor evropske kulture za 2012. godinu klasične muzike delovali Šalamun, Dane Zajc, Vitomil Zupan, Drago su tokom XX veka.

Jančar, Boris Pahor, Lojze Kovačič… NjiSavremeni popularni muzičari su Laihova brojna dela su prevedena na druge bach, Vlado Kreslin, Pero Lovšin, Pankrti, svetske jezike. Oko 1000. godine napisani Zoran Predin, Lačni Franz, New Swing

15

Quartet, Siddharta, Magnifico i drugi. Savremeni filmski reditelji Janez Burger, Jan Cvitkovič, Damjan Kozole, Janez Lapajne i Maja Weiss su najznačajniji predstavnici tzv. renesanse slovenačke kinematografije.

“Mi idemo svojim putem” (Gremo mi po svoje), jedan od najpopularnijih slovenačkih filmova svih vremena u režiji Mihe Hočevara. Ovaj film, snimljen 2011, osvojio je brojne nagrade, a bio je veliki hit i u Srbiji.

Verovatno najčuveniji slovenački projekat svih vremena jeste Neue Slowenische Kunst (Nova slovenačka umetnost). Reč je zapravo o kontroverznom artističko-političkom kolektivu osnovanom 1984. godine. Činili su ga muzička grupa Laibach, slikarska grupa Irwin i pozorišna trupa Scipian Našice Sisters. Danas NSK čine još i Noordnung, Studio novog kolektivizma, Odjel čiste i primijenjene filozofije i mnoge druge podgrupe zavisno od potreba NSK. Neue Slowenische Kunst uvršten je, kao fenomen, u stalnu postavku Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu. ■

Insert iz filma „Mi idemo svojim putem”

Business Dialogue 31. januar 2014.

SLOVENIJA. Zelena. Aktivna. Zdrava. www.slovenia.info #ifeelslovenia

oglas_srbija_zima_terme_247x340.indd 1

20. 12. 13 10:29