Švedska u Srbiji - Saradnja i Ulaganje u Budućnost

ŠVEDSKA U SRBIJI SARADNJA I ULAGANJE U BUDUĆNOST

UREDNIK Miroslava Nešić-Bikić m.bikic@aim.rs DIZAJN Jasmina Laković j.lakovic@aim.rs

DIGITALIZACIJA

MLADI

FOTO Zoran Petrović SEKRETAR REDAKCIJE Svetlana Petrović s.petrovic@aim.rs MENADŽER IZDANJA Neda Lukić n.lukic@aim.rs FINANSIJE Dragana Skrobonja d.skrobonja@aim.rs GENERALNI MENADŽER Maja Vidaković m.vidakovic@aim.rs IZDAVAČ Ivan Novčić i.novcic@aim.rs DIREKTOR Ana Novčić a.novcic@aim.rs a.novcic@cordmagazine.com ŠTAMPA Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72, Subotica, Srbija alliance international media Makenzijeva 67, 11111 Beograd 17, PAK 126909, Srbija Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs; office@cordmagazine.com www.aim.rs; www.cordmagazine.com All rights reserved alliance international media 2019 OVA PUBLIKACIJA JE BESPLATNA

DEMOKRATIJA

JEDNAKOST

INOVACIJE

VOĐSTVO

AGENDA 2030

ŽIVOTNA SREDINA

ODRŽIVOST

KOMENTAR Nj.e. gospodin Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji

Značaj švedskosrpske saradnje Zašto je ambasada u Srbiji jedna od najvećih koje Švedska ima? Brojnost u švedskoj ambasadi (malo manje od 30 ljudi) svedoči o značaju koji Švedska pridaje odnosima sa Srbijom i podršci njenoj integraciji u Evropsku uniju. Otprilike trećinu ambasade čine ljudi koji su zaduženi za saradnju sa srpskim društvom u nekoliko oblasti od ključnog značaja u ovom procesu

Š

vedska svake godine investira oko 14 miliona evra u reforme koje su važne za evropske integracije, kao što su reforma policije, reforma zaštite životne sredine kao i u građansko društvo, npr. istraživačko novinarstvo. Ova suma je značajna u poređenju sa drugim bilateralnim donatorima, ali naravno manja od pomoći Evropske unije koja iznosi oko 200 miliona evra godišnje, a delom se sastoji i od švedskih sredstava (pošto je Švedska takozvani neto uplatilac u budžet EU). Pored tehničke pomoći ove vrste, sarađujemo i u širokom spektru oblasti u kojima možemo učiti jedni od drugih i trgovati na obostranu korist, kao što su hrana, rudarstvo, održivi transport itd.

Švedska smatra da je članstvo u Evropskoj uniji za sve zemlje jugoistočne Evrope prirodan tok, što će na kraju doneti dobrobit i EU i jugoistočnoj Evropi. Međutim, pre ulaska u EU mora se usvojiti veliki broj reformskih mera u korist građana Srbije. Na primer, Srbija treba da u budućnosti pređe sa manje od 10% prečišćenih otpadnih voda iz domaćinstava na više od 90%. EU ne zahteva da Srbija dospe do tih 90% pre nego što postane član EU, ali zahteva plan o tome kako i kada će se taj cilj - koji je standard EU - postići. Švedska je preko Ambasade veoma angažovana u ovom procesu, npr. tako što priprema dokumentaciju za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu.

Još jedna oblast u kojoj se blisko sarađuje jeste reforma policije, a trenutno se u Beogradu nalaze pet policajaca iz Švedske koji su angažovani na projektima kao što su razvoj strateškog planiranja, upravljanje kadrovima, a ranije su radili na forenzici zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Takođe, policijski službenici za vezu sarađuju operativno sa srpskom policijom već skoro 20 godina, i to veoma uspešno.

Nedavno smo povećali zajedničke napore da zaustavimo protok malokalibarskog naoružanja iz regiona Balkana u Švedsku. Ovaj problem je porastao u poslednjih nekoliko godina, kada su granične kontrole postale manje stroge i prekogranična putovanja mnogo češća u celoj Evropi, ali zajedničkim naporima postepeno ćemo izaći na kraj i s ovim izazovom. Švedska ulaganja i trgovina sa Srbijom postepeno se povećavaju, na stranu to što je početni nivo bio veoma nizak. Najveći događaj do sada bilo je otvaranje supermarketa IKEA nadomak Beograda krajem 2017. godine. Za mene je to bilo veliko iskustvo jer sam kao mnogo mlađi diplomata svedočio nastojanju da se IKEA otvori već 1991-1992, ti napori su se morali prekinuti zbog ratova i sankcija. Ipak, „najstarija“ švedska kompanija u Srbiji jeste Tetra Pak. Već nekoliko decenija ovaj svetski lider u industriji ambalaže za pića proizvodi milijarde paketa za svetsko tržište u svojoj fabrici u Gornjem Milanovcu, gde se takođe nalazi sedište Tetra Paka za celu jugoistočnu Evropu.

Ova fabrika je jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, a takođe pokreće približno četvrtinu švedskog izvoza u Srbiju u obliku visokokvalitetnog papira koji proizvodi švedska papirna industrija. U sektoru usluga želim da pomenem kompaniju za bezbednost Securitas, koja obezbeđuje čuvare i druge usluge srpskim klijentima i trenutno zapošljava više od 4.000 ljudi u Srbiji. U septembru je Rimaster, podizvođač iz metalske industrije, stigao u Paraćin i planira da tamo za početak zaposli oko 300 ljudi. Naravno, postoji mnogo više kompanija, posebno u sektoru IKT, a neke od njih ćete naći u ovoj publikaciji. Jasno je da su naši odnosi dobri i da se šire na svim nivoima.

Da bi postala član, Srbija ne mora imati 90% prečišćenih voda, ali mora imati plan kako da dostigne taj standard EU. Švedska preko Ambasade pomaže ovaj proces pripremom dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu

5

INTERVJU Katarina Gilblad, osnivačica konsultantske firme Agronomics Scandinavia AB

Jeftinije je učiti na tuđim greškama Srbija ima velike ambicije da svoju poljoprivredu učini konkurentnom na svetskom tržištu i, istovremeno, usvoji evropske standarde. Na poziv švedske ambasade, u Srbiji je bila gošća Katarina Gilblad vodeća stručnjakinja u ovoj oblasti koja će govoriti o iskustvima Švedske u ovom procesu

G

ospodja Katarina Gilblad, osnivačica konsultantske firme Agronomics Scandinavia AB, početkom juna gostuje kao predavačica na dva važna skupa o unapređenju poljoprivrede u Srbiji. U Srbiju je došla na poziv ambasadora Švedske kao jedna od ključnih govornica na konferenciji “Agroindustrijski centar- temelj privrede Zlatiborskog okruga - Novi pogled na razvoj lokalne zajednice i ekonomije regiona“, 3-4. juna. Takođe je jedna od ključnih govornica na konferenciji koju organizuje ambasada u Privrednoj komori “ Švedska u Srbiji – Investicije i saradnja za budućnost”, u Beogradu, 5. juna.

Gospođa Gilblad je idealna sagovornica na teme iz oblasti poljoprivrede, s obzirom na to da često nastupa kao savetnica Vlade Švedske, ministra privrede, i Zavoda za konkurentnost Švedske. Kada je u pitanju tržište roba, utvrdjivanje fer cena, marketing roba i slično, smatra se da je gospođa Gilblad vodeća stručnjakinja za ovu oblast

u Švedskoj, te smo joj u ovom intervjuu postavili nekoliko pitanja relevantnih za kreatore javnih politika, poljoprivredne proizvođače i kompanije koje se bave otkupom i plasmanom poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.

Sa gospođom Gilblad razgovarali smo o savremenim izazovima za poljoprivredu, kao što su klimatske promene, za koje se očekuje da će na tržište poljoprivrednih proizvoda doneti nove neizvesnosti, a za koje još ne postoji dobar odgovor. Razgovarali smo i o tome šta su ključni preduslovi za stvaranje takvog institucionalnog okvira koji bi omogućio transparentne uslove poslovanja u oblasti poljoprivrede i omogućio i poljoprivrednicima i otkupljivačima da na bolji način organizuju svoje odnose. Takođe, veliku pažnju posvetili smo uslovima koje jedna zemlja mora da ispuni da bi mogla da se na pravi način priključi Evropskoj uniji pritom ispunjavajući sve neophodne uslove da može da bude konkurentna u uslovima deregulisanog tržišta. Iskustva koje će gospođa Gilblad preneti sagovornicima u Srbiji biće od izuzetnog značaja za dalje unapređenje politika u poljoprivredi i dalje usaglašavanje politika u Srbiji sa evropskim standardima. S obzirom na to da će se na ovim skupovima govoriti i o greškama i novim rešenjima koje je Švedska pronašla tokom svog procesa pridruživanja Uniji, za očekivati je da će ova iskustva biti veoma korisna za Srbiju jer je uvek bolje učiti na tuđim iskustvima nego praviti iste greške.

S obzirom da je u poslednjih nekoliko godina robna razmena u oblasti poljoprivrede između Švedske i Srbije napredovala, postoji obostrano očekivanje da će uporedo sa procesom približavanja Srbije evropskim standardima rasti i prostor za dalju saradnju dve zemlje u ovoj i drugim privrednim oblastima. Srpska javnost retko ima prilike da čuje eksperte kao što je gospođa Gilblad, koja se smatra vodećom stručnjakinjom u ovoj oblasti.

Koje globalne tržišne trendove treba uzeti u obzir u poljoprivrednim zemljama kao što je Srbija da bi se ostvarila snažna proizvodnja i prodaja? Šta bi bila vaša ključna poruka na konferenciji na Zlatiboru?

Nezavisnost od upotrebe fosilnih goriva, bioinovacije i cirkularna ekonomija predstavljaju globalne trendove koji će zahtevati iskustvo i znanje farmera. Važno je da se ceni njihova stručnost, koja se gradila generacijama i da se ovakvi napori učine atraktivnim za mlade ljude.

Koje to glavne pokretače produktivnosti, u smislu poljoprivrednih proizvoda, kreatori politike i proizvođači moraju uzeti u obzir u budućnosti?

Čvrsto verujem u izračunavanje referentnih cena, ali da bi i kupac i prodavac verovali da je cena tržišno orijentisana , ove cene moraju biti izračunate od strane nekoga ko ne zarađuje na tome da li cene idu gore ili dole Proizvođači obično nisu zaposleni, već vode sopstveni posao.

Da bi to činili produktivno i profesionalno, a na nestabilnom tržištu, potrebna je transparentnost tržišta i fer trgovinska praksa. Uočeno je, na nivou EU, da su na ovom polju potrebna velika poboljšanja.

Direktiva o nepoštenoj trgovinskoj praksi koju je nedavno usvojio Savet EU znači da zemlje EU sada imaju dve godine da prenesu Direktivu u svoje nacionalne zakone.

Imajući u vidu povećanu potražnju za poljoprivrednim proizvodima, kao i efekte klimatskih promena, očekujete li da će tržišta postati još nestabilnija nego danas?

Očekujem da će nestabilnost postati još manje predvidiva nego danas. Danas je najveća nestabilnost na poljoprivrednim tržištima rezultat procena koje se objavljuju na mesečnoj osnovi, stvarajući promene u mišljenju tržišta o ponudi i potražnji. Promene u ponudi 7

INTERVJU Većina potrošača to ne zna i zaboravili su da je pre sto godina skoro 25% švedske populacije emigriralo. Zato što su gladovali.

Klimatske promene dovešće nas do bržih i drastičnijih promena u ponudi poljoprivrednih proizvoda a rezultat toga će biti povećana nestabilnost na lokalnim tržištima stvaraju promene u procenjenoj potražnji, a klimatske promene dovode nas do bržih i drastičnijih promena u ponudi. Danas jeftina špedicija i transport često mogu kompenzovati velike promene u ponudi, što možda neće biti moguće u budućnosti. U tom slučaju, rezultat je povećana nestabilnost na lokalnim tržištima.

U kojoj meri su međusobno povezane mere zaštite okoline i poljoprivreda? Molim vas da podelite neka iskustva iz Švedske koja mogu biti primenljiva u Srbiji?

Uvek su bile međusobno povezane, ali u poslednje dve godine došlo je do velikih promena u načinu na koji se ove teme razmatraju i ko ih razmatra. Mediji i društvene mreže su nažalost pružile mnogo prostora “osećanjima” a ne znanju. Prošli smo kroz situaciju u kojoj je proizvodnja hrane posmatrana kao najveća pretnja čovečanstvu i okolini, gde su krave lošije od automobila i preporučuje se život na dijeti samo od mahunarki. Švedska je oduvek imala strože ekološke propise nego, na primer, ostatak EU. Što je dobro! Ali to takođe znači dodatne troškove za naše farmere koji moraju da postanu bolji u komunikaciji.

8

U Srbiji su poljoprivrednici često nezadovoljni ponuđenim cenama i protestuju protiv cena koje su odredili državni ili privatni proizvođači. Kako bi trebalo uspostaviti unutrašnje tržište da bi ponudilo dragocene informacije o cenama obema stranama? Kako ove politike treba prevesti na lokalni i regionalni nivo? Čvrsto verujem u izračunavanje referentnih cena. Počinjete odabirom mesta gde je transparentnost u ceni dobra. To može biti fizičko mesto isporuke, kao što je Roterdam ili Hamburg, ili razmena fjučers ugovora.

Zatim dodajete ili oduzimate troškove tereta/transporta u zavisnosti od toga da li je Srbija ili region neto uvoznik ili neto izvoznik. Ta cena može postati baza u trgovini i takođe bi trebalo da uključi premiju, u zavisnosti od pitanja kao što su kvalitet i, potencijalno, dodatne usluge.

Zbog toga kupac i prodavac veruju da je cena tržišno orijentisana. Da bi ovo funkcionisalo, referentne cene moraju biti izračunate od strane nekoga ko ne zarađuje na tome da li cene idu gore ili dole.

Kao jedna od ključnih govornica na konferenciji u Privrednoj komori Srbije, na temu investicija i saradnje između Švedske i Srbije, kako vidite mogućnosti za dalje širenje međusobnih odnosa u oblasti poljoprivrede? Švedska je potrošila 20 i više godina prilagođavajući se strogo regulisanom tržištu sa uvoznim i izvoznim ograničenjima da bi bila članica EU na deregulisanom tržištu. To je bila ogromna promena i izazov za naše poljoprivrednike, trgovce i prehrambenu industriju. I to je promenilo ponudu za naše potrošače, na način koji niko nije očekivao pre 20 godina. Međunarodna trgovina učinila je svet “manjim” i učinila je Švedsku delom šire slike. Ta transformacija neprestano stvara nove izazove, što će se i nastaviti. Rešenja za takve izazove leže u tome da se postane pametniji u saradnji, kombinovanjem različitih iskustava.

Tada će se, nadam se, videti mogućnosti za dalje širenje međusobnih odnosa u oblasti poljoprivrede.

Koja bi bila vaša uloga u tom slučaju?

Razvoj bez grešaka je nemoguć, ali nije neophodno da ih sve pravite sami. Jeftinije je učiti na grešakama drugih. Srećna sam što mogu sa drugima da podelim svoje, kao i pokušaje i greške koje je napravila Švedska i/ili EU, na tržištima poljoprivrednih proizvoda, tržištima drugih roba i/ili finansijskim tržištima.

EKONOMSKA RAZMENA

Veliki prostor za povećanje saradnje Iako je i dalje na niskom nivou, trgovinska razmena između Švedske i Srbije raste brzim tempom i svedoči o sve većem broju švedskih kompanija koje se odlučuju da zasnuju svoju proizvodnju u Srbiji. Pored radne etike i kvaliteta radne snage, švedske kompanije su sve zadovoljnije i sve boljom poslovnom klimom

P

rema podacima Republičkog zavoda za statistiku švedski izvoz u Srbiju je u 2018. godini iznosio 178 miliona USD dok je švedski uvoz iz Srbije bio 203 mil USD. Ukupna bilateralna razmena u 2018. godini bila je 381 mil USD što predstavlja impresivan rast od 18% u odnosu na prethodnu godinu kada je ukupna razmena bila 324 miliona dolara. Još impresivnije ovi podaci izgledaju kada se u obzir uzme duži vremenski period. Do pre samo neku godinu,

ukupna razmena je bila između 200 i 250 miliona dolara, pri čemu je izvoz iz Švedske u Srbiju bio malo veći u odnosu na izvoz iz Srbije u Švedsku.

Po najnovijim dostupnim podacima Švedska je među prvih 20 na listi ukupnih srpskih trgovinskih partnera. Švedska tradicionalno u Srbiju izvozi papir, automobile i kamione, dok Srbija izvozi auto delove, ambalaže i bobičasto voće, kao i metalne delove za industriju. Srbija u Švedsku naj9

Švedska tradicionalno u Srbiju izvozi papir, automobile i kamione, dok Srbija izvozi auto delove, ambalaže i bobičasto voće, kao i metalne delove za industriju. Srbija u Švedsku najviše izvozi maline pa danas svaka treća malina koja se kupi u Švedskoj vodi poreklo iz Srbije

10

više izvozi maline pa danas svaka treća malina koja se kupi u Švedskoj vodi poreklo iz Srbije. Sa dolaskom Ikee ovi bilansi su se značajno promenili, ne samo u trgovinskoj razmeni već i investicijama i u broju ljudi koje zapošljava ova švedska kompanija u Srbiji.

IKEA planira da uloži oko 50 miliona eur u razvoj maloprodajnog parka, na koje treba dodati još 70 miliona eur koliko je već uloženo u otvaranje prve prodavnice u 2017. To znači da bi investicije IKEA u narednom periodu porasle na 120 miliona eur, a broj zaposlenih na skoro 900.

Istovremeno, švedski proizvođač kablova za automobilsku industriju Rimaster ove godine planira da uloži 2 mil eur u proizvodni pogon u Paraćinu.

U početku će zaposliti 50 radnika sa planovima da se to poveća na 350 u drugoj fazi i čak 700 do 1000 zaposlenih u narednih 5-7 godina.

Još jedna švedska kompanija, Scania Financial Leasing je uložila 650.000 eur u 2018. godini kako bi svojim klijentima ponudila pristupačne i prilagođene opcije finansiranja. Ovo je takođe pomoglo da se poveća broj zaposlenih u Srbiji za još 35 zaposlenih. Švedska multinacionalna kompanija Transcom, koja se posle 5 godina poslovanja u Srbiji i oko 400 zaposlenih u beogradskoj kancelariji bavi uslugama call centra, počela je u februaru da posluje i u Novom Sadu i kreirala poslove za oko 120 radnika. To će povećati broj zaposlenih ove kompanije u Srbiji na oko 520 ljudi.

Do pre neku godinu švedski investitori izuzev kompanije IKEA, bili su uglavnom nesigurni u vezi sa tim da li ulagati na srpsko tržište. Jedan od izuzetaka je naravno kompanija Tetra Pak koja postoji već 20 godina i ima dobru proizvodnu kompaniju svetske klase u Gornjem Milanovcu koja proizvodi preko 3 milijarde komada ambalaža i snabdeva veliki deo Tetra Paka na globalnom nivou. Tetra Pak je peti najveći izvoznik u Srbiji zahvaljujući inovacionim idejama mladih srpskih inženjera i godišnjom proizvodnjom od 200 mil eur. Ova izvanredna kompanija danas je jedna od oko 200-tinak kompanija koje imaju švedski i srpski kapital.

U ovom trenutku može se sa sigurnošću reći da broj švedskih kompanija u Srbiji raste i da one danas zapošljavaju nekoliko hiljada radnika sa tendencijom da taj broj u narednih nekoliko godina poraste na 10.000. Švedsko tržište, sa oko 10 miliona potrošača, spada među najzahtevnija na svetu. Među kompanijama koje posluju u Srbiji samo su retke uspevale da svoje proizvode ponude na ovom tržištu. Među njima su bile „Tigar Tyres“, „Sirogojno“ i „Unimet“, „Tetra Pak“, „Tarkett“ i „Telekom Srbija“.

Sve više, danas se kao potenicijal za dalji razvoj ekonomske saradnje dve zemlje navodi IKT sektor gde Švedska zauzima jedno od vodećih mesta u svetu. Pored toga, oblasti zelenih tehnologija i pametne poljoprivrede smatraju se novim oblastima za saradnju. Perspektivne oblasti za

saradnju su i energetika, metalska industrija, proizvodnja plastike i grejnih kotlova na biomasu.

U prethodnom periodu, jedna od glavnih prepreka za dolazak švedskih kompanija u Srbiju bila je vladavina prava. Ipak kompanije koje su na početku bile konzervativne i suzdržane, promenile su mišljenje, a danas najviše cene ljudski potencijal Srbije. Za kompanije iz Švedske je pri odlučivanju izuzetno važno da zemlja u koju ulažu unapređuje svoj državni sektor, modernizuje i digitalizuje svoju javnu upravu i unapređuje transparentnost poslovanja.

Takođe, sa velikom pažnjom prate situaciju u zemlji u koju ulažu jer žele da put kojim zemlja ide bude ujednačen i predvidiv, da su vlasti odlučne da sprovedu krupne reforme i da se ove promene ogledaju u svim sektorima.

Smatraju da je važno da sve kompanije posluju pod jednakim uslovima, i da se eventualne subvencije države distribuiraju na transparentan način i da budu usmerene na razvoj.

Švedsko tržište, sa oko 10 miliona potrošača, spada među najzahtevnija na svetu. Među kompanijama koje posluju u Srbiji samo su retke uspevale da svoje proizvode ponude na ovom tržištu. Među njima su bile „Tigar Tyres“, „Sirogojno“ i „Unimet“, „Tetra Pak“, „Tarkett“ i „Telekom Srbija“ ŠVEDSKA PODRŠKA SRBIJI U 2019. GODINI

Sporazum koji je ambasador Nj.e. gospodin Jan Lundin potpisao 8.februara ove godine sa direktorom Republičkog geodetskog zavoda Borkom Draškovićem predstavlja švedsku podršku Srbiji za uspostavljanje Nacionalnog registra investicionih mapa. Namera je da se digitalizacijom lokacije i potencijali u Srbiji učine lako dostupnim investitorima.

“Mislim da će to biti dobro za razvoj srpske privrede, investitori će lakše i brže nalaziti lokacije i imati uvid u potencijale za investicije. Ov je dobar primer partnerske saradnje švedskih i srpskih institucija” rekao je ambasador Lundin i dodao da će digitalizacija zbog transparentnosti i lakog uvida smanjiti i mogućnost korupcije. Unapređenje poslovne klime kojom Švedska podržava Srbiju dvogodišnji je projekat vredan dva miliona evra.

Ambasador Lundin je potpisao i tri sporazuma o podršci sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Nebojšom Stefanovićem ukupne vrednosti €5 miliona. Reč je o švedskoj donaciji srpskoj policiji za: razvoj kapaciteta za EU integracije, smanjenje rizika u vanrednim situacijama i o nastavku saradnji srpske i švedske policije.

“Policija svake zemlje treba da uči jedna od drugih. Drago mi je ako možemo da podelimo ovo što znamo i pomognemo Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. Švedska od Srbije može mnogo da nauči o poplavama, to je situacija u kojoj ste bili. Važna je razmena iskustva, naše partnerstvo je tokom godina rezultiralo time da dve policijske oranizacije sarađuju na dnevnom nivou u rešavanju najtezih krivičnih dela” reako je ambassador Lundin.

Kroz projekte namenjene policiji u Srbiji Švedska pomaže unapređenju i razvoju Ministarstva unutrašnjih poslova, kao moderne, demokratske i efikasne policijske službe koja garantuje bezbednosti i funkcioniše kao servis građana. Švedska vlada jedan je od najvećih pojedinačnih donatora Srbiji. Ukupna vrednost planirane podrške Švedske Srbiji za 2019. godinu je ca. €12,5 miliona, a osim pomenutih biće finansirani i projekti iz oblasti zaštite životne sredine, razvoja civilnog društva i slobode medija.

11

12

Švedske kompanije tek otkrivaju srpsko tržište, i danas ih je još uvek moguće prebrojati gotovo na prste jedne ruke. Ipak, reč je o globalnim igračima čiji dolazak u Srbiju predstavlja ne samo važnu okolnost za druge konkurente u tim branšama, nego i dobru vest za zemlju u kojoj posluju. Imena kao što su Ikea, Oriflame i druga pioniri su u svojim industrijama ali i predvodnici u oblasti inovacija, digitalizacije, ekološke svesti i promocije koncepta održivosti, koji svoje znanje, etičnost i posvećenost modernizaciji stavljaju na raspolaganje zemljama u kojima posluju.

Brinemo za ljude i oni to prepoznaju

KOMPANIJE

Aleksandra Triantafilidou

v.d. dirketorka IKEA za Jugoistočnu Evropu

Došli smo u Srbiju da bismo ostali dugo i stalno tražili nove načine da nudimo lepe i kvalitetne proizvode koje sebi može da priušti veliki broj ljudi

M

islim da nema velike ideje koja je promenila svet a da pred sobom nije imala pre svega jednu vodilju – običnog čoveka i njegovu univerzalnu potrebu za kvalitetnijim životom, kaže Aleksandra Triantafilidou, v.d. dirketorka IKEA za Jugoistočnu Evropu.

Upravo taj čovek bio je u žiži Ingvara Kamprada kada je sredinom prošlog veka osnovao IKEA u Smolandu, oblasti Švedske koja nije mogla da se pohvali naročitim prirodnim resursima ali jeste štedljivim i inovativnim ljudima koji su pragmatično rešavali svakodnevne izazove.

Nasleđe Smolanda neodvojivo je od načina poslovanja kompanije IKEA i njenog uspeha. „Kada pogledam unazad, IKEA se nije mnogo promenila za proteklih 75 godina jer je i dalje vođena istom vizijom, istim vrednostima i istom poslovnom idejom – da nudimo širok asortiman lepo dizajniranih, funkcionalnih proizvoda za uređenje doma po cenama tako niskim da veliki broj ljudi može da ih priušti. Ono što se svakako promenilo je veličina kompanije – danas imamo 423 robne kuće na 52 tržišta. Ali bez obzira na takvu ekspanziju, čini mi se da u svemu što radimo i dalje najpre vidimo ljude i da oni to prepoznaju“.

Kakva će biti budućnost IKEA na srpskom tržištu u sledećih pet i deset godina?

IKEA je došla u Srbiju da bi ostala dugo i veoma smo zadovoljni dosadašnjim rezultatima – samo u prvoj fiskalnoj godini imali smo preko 1,8 miliona posetilaca u našoj robnoj kući i ostvarili promet od preko 47 miliona evra. Istovremeno smo svesni da se navike kupaca u Srbiji i širom sveta brzo menjaju i zato u narednim godinama želimo da različitim prodajnim kanalima naša rešenja učinimo dostupnijim što većem broju ljudi. Uz robne kuće, ovde mislim na ulaganje u elektronsku trgovinu, otvaranje dostavnih centara i približavanje kupcima u centru grada – to je ono što mi zovemo ‘multičeneling’. Osim planiranog otvaranja novih

robnih kuća u Ljubljani i Bukureštu, u Nišu smo nedavno, nakon Novog Sada, otvorili naš drugi dostavni centar u Srbiji koji je pojeftinio isporuku i IKEA asortiman približio stanovnicima tog dela zemlje.

Kako najbolje možete doprineti promenama u Srbiji u narednom periodu?

Nama je prvenstveno važno da dodatno doprinesemo kvalitetnijem životu u zajednici u kojoj poslujemo. Zato ćemo, kao kompanija koja ravnopravnost smatra osnovnim ljudskim pravom, nastaviti da se bavimo unapređenjem rodne ravnopravnosti. U fokusu nam ostaje trajno usklađivanje privatnog i poslovnog života naših zaposlenih, čemu, na primer, doprinosi i nedavno uvedena mera plaćenog jednomesečnog odsustva koji sve nove tate u IKEA mogu da koriste nakon što se njihove partnerke vrate na posao. Verujemo da time motivišemo i druge poslodavce da krenu sličnim putem i pružamo više razloga mladima za ostanak u Srbiji. U narednom periodu imamo i još jedan ambiciozan cilj – da svojim asortimanom i praksama inspiršemo ljude u Srbiji da malim promenama navika, poput smanjenja otpada od hrane ili uštede energije i vode, učine veliki korak za životnu sredinu i, uostalom, sve nas koji živimo na ovom prostoru.

Na kojem polju IKEA i Švedska razvojna agencija mogu udružiti snage ne bi li Srbiju učinili boljim mestom za život i rad? Čini mi se i jedni i drugi to već činimo snagom švedskog primera koji je duboko humanistički. IKEA i Švedska su globalno prepoznati po visokim etičkim i profesionalnim standardima poslovanja i učiniće nas veoma srećnim ako svojim praksama u Srbiji uspemo da inspirišemo ne samo druge velike kompanije, nego i mala i srednja preduzeća, da u zaposlenima vide svoju najveću snagu. A njihov bolji svakodnevni život kao najvažniju meru sopstvenog uspeha.

13

KOMPANIJE

Kod nas sve počinje od ljudi Kosovka Tičić

generalna direktorka Oriflame kompanije za Srbiju i Zapadni Balkan

Pored toga što nudi sjajne proizvode, Oriflame pruža svima šansu da se profesionalno i lično razvijaju bez dodatnih ulaganja. Često se ljudi prvo zaljube u naše proizvode, pa potom otkriju i poslovnu priliku. Danas su čitave porodice izgradile svoje poslovanje sa Oriflame-om

O

snovana 1967. godine, Oriflame je kozmetička kompanija direktne prodaje koja posluje u više od 60 zemalja. Široka paleta švedskih, inovativnih kozmetičkih proizvoda nadahnutih prirodom, plasira se na tržište kroz približno 3 miliona nezavisnih Oriflame saradnika, čime se ostvaruje godišnja prodaja od oko 1,3 milijarde evra. U Srbiji Oriflame kompanija uspešno posluje od 2001. godine.

Kako je Oriflame promenio svet kozmetike? Šta je Oriflame doneo novo na srpsko tržište?

Kao jedina švedska kozmetička kompanija na našem tržištu, Oriflame je napravio veliku razliku u percepciji lepote i poslovanja. Holistički pogled Oriflame-a na poslovanje i lepotu znači da se velika pažnja poklanja kako pojedincu tako i njegovom okruženju, kako nauci tako i prirodi. U Oriflame-u sve počinje od ljudi, naš model poslovanja usmerava ljude na specifičan odnos i povezanost. Oriflame saradnici nisu jedni drugima konkurencija već inspiracija i podrška. Zajedništvo, duh i strast su naše osnovne vrednosti i učitavaju se u sve naše aktivnosti. Kataloška prodaja je sama po sebi bila velika novina, a direktna prodaja predstavlja otvorenu poslovnu priliku za svakoga.

Kakva je vaša vizija Oriflame na srpskom tržištu za 5 i 10 godina?

Oriflame je oduvek poklanjao veliku pažnju razvijanju i edukaciji svojih saradnika, bez obzira na njihove formalne kvalifikacije. Savremene tehnologije nam omogućavaju da ponudimo još kvalitetnije sadržaje i obuke i da odgovorimo na vrlo različite potrebe. Radimo na razvoju CRM-a kako bismo imali individualni pristup svakom potrošaču i korisniku. Cilj nam je da brže, i na prefinjeniji način uskladimo našu ponudu

14

sa individualnim potrebama naših potrošača i saradnika, da budemo poznati kao kompanija koja nudi održivi oblik preduzetništva svakome.

U kojim oblastima (zaštita životne sredine, digitalizacija, inovacije, rodna jednakost) Oriflame može da pomogne promenama u Srbiji u budućnosti? Švedska je jedna od ekološki najosvešćenijih zemalja u svetu i poznata je po mnogim dobrim praksama. Kao deo takvog nasleđa, od samog početka smo se pozicionirali kao odgovoran korporativni građanin. Imamo sertifikate o bezbednosti za 100% od 1.000 proizvoda koje imamo na tržištu. Saradjujemo sa Rainforest Alliance-om da bi do 2020. godine 100% izvora naših papira i pakovanja bilo iz verodostojnih sertifikovanih izvora. Poznati smo kao prva i najveća kozmetička kompanija u svetu koja kupuje GreenPalm kredite koji pokrivaju 100% naše upotrebe palminog ulja. Takođe, planiramo da do 2020. godine postignemo 50% smanjenja intenziteta CO2 i da otpad u potpunosti recikliramo.

Na koji način Oriflame i Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) mogu da rade zajedno u Srbiji?

SIDA deluje u cilju sprovođenja švedske razvojne politike koja će omogućiti siromašnim ljudima da poboljšaju svoje živote. Oriflame predstavlja otvorenu poslovnu priliku i sa nama svako ima mogućnost da zarađuje i postane preduzetnik bez ikakvih ulaganja.

Cilj nam je da kreiramo takvo okruženje u Srbiji koje podstiče preduzetnički duh i na taj način posredno utičemo na smanjenje siromaštva i poboljšanje uslova za život.

15

KOMPANIJE

Zajedno kreiramo bolju bezbednosnu kulturu Aleksandar Hajduković

direktor, Securitas Srbija

Potrebno je uložiti još mnogo vremena, rada i energije kako bi naše tržište prepoznalo značaj stvaranja bezbednosne kulture i prihvatilo nadolazeće inovacije, koje su neophodne u kreiranju sigurnijeg mesta za život i rad svih nas. Naš cilj nije samo da imamo lidersku poziciju na tržištu već i da pokrenemo promene u našoj industriji

K

ompanija Securitas danas je prisutna u 57 zemalja sa više 375.000 zaposlenih i kao takva predstavlja svetskog lidera u industriji bezbednosti. „Svoju poziciju u Srbiji gradimo više od 10 godina i sa ponosom ističemo činjenicu da za više od 4000 zaposlenih predstavljamo pouzdanog poslodavca a za više od 500 klijenata iz različitih sfera poslovanja, pouzdanog poslovnog partnera, u industiriji u kojoj su poverenje, odgovornost i pouzdanost od ključnog značaja“, kaže Aleksandar Hajduković, direktor, Securitas Srbija. „Ljudi i znanje, dva su najznačajnija činioca (stožera) za našu kompaniju, zbog čega mi kroz stalna ulaganja stvaramo osnov za sinergiju inovacija (kroz znanje) i tradicije (kroz ljude)“, dodaje naš sagovornik.

U vremenu brzih tehnoloških promena, rastućih bezbednosnih izazova, mogućnost za opstanak imaju samo one kompanije koju su spremne da uče, menjaju se i prepoznaju svoje prilike praćenjem globalnih trendova, primećuje Hajduković. „ Securitas je danas kompanija kojoj nije cilj samo liderska pozicija na tržištu već i pokretanje svih promena u industriji koja neumitno menja svoj oblik danas. Stalnim ulaganjem u posebne treninge i edukaciju kako svojih zaposlenih, tako i klijenata, Securitas pokušava da prenese svoja globalna znanja na lokalni nivo.“ Promena u bezbednosnoj kulturi u Srbiji počela je simbolično u trenutku kada smo službenike obezbeđenja prestali da zovemo portiri-

16

ma a nastavlja se danas kada kompanije koje se bave obezbeđenjem ne smeju biti samo kompanije koje se bave iznajmljivanjem radne snage, već konsultanti i partneri u kreiranju globalne bezbednosne kulture šire društvene zajednice, kaže direktor Securitas Srbija.

Kako vidite poziciju Securitas u Srbiji za 5 i 10 godina?

Nama je važno kako nas klijenti vide, a sigurni smo da će Securitas i za 5 i za 10 godina biti ono što je i sada, lider, pokretač promena i transparentna kompanija, koja će kao atraktivan poslodavac biti neizostavan segment šire društvene bezbednosne slike. U skladu sa našom svrhom koja glasi “MI POMAŽEMO DA VAŠ SVET BUDE SIGURNIJE MESTO” mi kreiramo naš imidž i verujemo da ćemo kroz pomenutu svrhu u budućnosti biti prepoznati i u Srbiji.

Kako Securitas može da pomogne Srbiji u budućnosti u digitalizaciji i uvođenju inovacija u sektoru bezbednosti?

Hvala vam na ovom pitanju koje smatramo značajnim i aktuelnim.

Kompanija Securitas započela je proces digitalizacije i planira da do kraja 2020 godine sprovede pomenuti proces kod svih svojih klijenata. Naš krajnji cilj je da kroz digitalizaciju pružimo mogućnost savremenog i pojednostavljenog procesa izveštavanja, praćenja i obrade podataka u realnom vremenu kao i da pružimo kvalitetniju uslugu ali isto tako i da stvorimo brži protok informacija jer je brzina u našoj industriji od suštinskog značaja.

Održivost i digitalizacija su u našem fokusu

KOMPANIJE

Gijom Laturet

generalni direktor kompanije Tetra Pak za region Jugoistočne Evrope

Želimo da pomognemo razvoj ekonomije sa niskom emisijom ugljen-dioksida i srodnih gasova u Srbiji, kao i da lokalnom i regionalnom tržištu predstavimo proizvode i rešenja koja obezbeđuju zdravu životnu sredinu

P

edesetih godina prošlog veka kompanija Tetra Pak je predstavila prvu kartonsku ambalažu za mleko, revolucionarni potez u načinu distribucije mleka, ne samo u Švedskoj, već i u svetu, koji je proizvođačima mleka omogućio da bezbedno pakuju i transportuju svoj proizvod, kao i da sam proizvod bude znatno dostupniji na tržištu. „Danas nudimo mnogo više od rešenja za pakovanje tečnih prehrambenih proizvoda: mnoštvo tehnologija za obradu i pakovanje primenjivih na široki dijapazon proizvoda, počev od sladoleda i sira, pa do voća, povrća i hrane za kućne ljubimce“, kaže Gijom Laturet (Guillaume Latourrette) generalni direktor Tetra Paka za region Jugoistočne Evrope. „Među našim najsavremenijim inovacijama su: procesna oprema koja omogućava uštedu energije, kartonska ambalaža za vodu, stručne konsultantske usluge prilagođene kupcima sa ciljem da se optimizuje proizvodnja i poveća njihova profitabilnost. Ove i druge inovacije utiču na globalnu prehrambenu industriju, ali i na prehrambenu industriju u Srbiji.“

Koja će biti uloga kompanije Tetra Pak u Srbiji u narednih 5 i 10 godina?

Srbija je značajno tržište za Tetra Pak i centar naših aktivnosti u Jugoistočnoj Evropi. Zapošljavamo preko 330 ljudi, od čega 283 u našoj fabrici u Gornjem Milanovcu, koja je u prethodnih pet godina investirala ukupno 21 milion evra. Prošle godine je naša fabrika proizvela preko 3,7 milijardi ambalažnih paketa, snabdevši više od 300 kupaca na preko 60 tržišta. U narednoj deceniji vidimo sebe kao pouzdanog partnera

našim sadašnjim i budućim kupcima i kao nekoga ko doprinosi razvoju čitave prehrambene industrije u zemlji.

Kako Tetra Pak može doprineti da se Srbija promeni u oblastima zaštite životne sredine, održivosti razvoja, digitalizacije?

Održivost i digitalizacija će u bliskoj budućnosti biti od ključnog značaja za Tetra Pak, ali, verujem, i za ceo svet. Upravo to su oblasti ka kojima trenutno usmeravamo našu pažnju, istraživanja, razvoj i inovacije.

Kroz naš angažman i ulaganje u održivost, u poziciji smo da u ovim oblastima pomognemo i Srbiji.

Posvećeni smo kreiranju cirkularne ekonomije sa niskom emisijom ugljen-dioksida i srodnih gasova, tako da proces obrade hrane kroz celokupan lanac ima najmanji mogući negativan uticaj na klimu. Takođe, napredujemo u našim stremljenjima da do 2030. godine koristimo isključivo obnovljivu električnu energiju. U maju smo, u pismu šefovima država u EU, zajedno sa više od 50 drugih renomiranih kompanija, pozvali vodeće evropske lidere da se, najkasnije do 2050. godine, obavežu na neutralnost u pogledu emisije ugljen-dioksida i srodnih gasova.

Digitalizacija je drugi veliki pokretački impuls za Tetra Pak. Povezanost menja industriju hrane i pića i nudi neviđene mogućnosti za veću fleksibilnost proizvodnje, bezbednost i kvalitet hrane. Na globalnom nivou predstavili smo rešenja koja transformišu kartonsku ambalažu u interaktivne kanale informacija. Očekujemo da će ove inovacije uskoro biti dostupne i u Srbiji i doprineti modernizacije prehrambene industrije.

17

PROJEKTI

Demokratizacija sektora bezbednosti

Za bezbednije i otpornije društvo

Do pre nekoliko godina teško je bilo zamisliti uključivanje mladih, žena, LGBT populacije, nacionalnih manjina i drugih društvenih grupa u proces demokratizacije sektora bezbednosti. Danas je to realnost, između ostalog, zahvaljujući podršci koju ovom procesu daje Švedska

U

z pomoć Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) Švedska kontinuirano podržava demokratizaciju sektora bezbednosti u Srbiji. U četvrtoj najnovijoj fazi programa koji je započeo 2010. godine a traje do 2021, kroz različite projekte nastavlja podršku Skupštini Srbije u jačanju kapaciteta poslanika za vršenje efikasnog i efektivnog nadzora nad bezbednosnim sistemom i podržava mehanizme dobrog upravljanja u sektoru bezbednosti.

18

Važne podteme koje podržava ovaj višegodišnji projekat su jačanje rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti, unapređenje upravljanja vanrednim situacijama i podizanje nivoa sajber bezbednosti. Tako je, na primer, izdat Vodič kroz informacionu bezbednost u Republici Srbiji čija je uloga da pruži osnovne smernice za dalje korake u procesu sveobuhvatnog uređenja oblasti informacione bezbednosti u Srbiji. Vodič je proizvod saradnje sa Centrom za evro-atlantske studije, organizacijom civilnog društva.

Centar je samo jedna od brojnih organizacija civilnog društva koje na različite načine daju svoj doprinos demokratizaciji sektora bezbednosti, između ostalog baveći se ljudskom bezbednošću mladih, žena, LGBT populacije i drugih društvenih grupa i njihovim uključivanjem u nadzor reforme sektora bezbednosti.

Ovim projektom podržava se i unapređenje obrazovanja i stručnosti u sektoru bezbednosti. Tako na primer Misija OEBS u saradnji sa SIDA redovno raspisuje konkurs za dodelu stipendija za jednogodišnje master studije i trogodišnje doktorske studije na Fakultetu političkih nauka ili Fakultetu bezbednosti. Ove stipendije su namenjene pre svega za podršku akademskom usavršavanju profesionalnih pripadnika/ca Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, aktivista/ kinja civilnog društva i predstavnika/ca medija, koji imaju kapaciteta da pozitivno utiču na demokratski karakter reforme sektora bezbednosti Republike Srbije.

Projektom su obuhvaćeni brojni akteri iz vladinog i nevladinog sektora: Skupštine Srbije, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova (uključujući Sektor za upravljanje u vanrednim situacijama), nezavisnih državnih organa i civilnog društva ( uključujući medije i akademsku zajednicu). Nova faza projekta naslanja se na prethodno podržane ciljeve kao što su dalje jačanje principa dobrog upravljanja u oružanim snagama i konsolidacija demokratskog karaktera civilno-vojnih odnosa u Srbiji.

PROJEKTI

Podrška pravosuđu

Stručnost,

efikasnost i evropski standardi

G

lavni fokus Multidonatorskog fonda za podršku sektoru pravde (MDTF), 2019-2022. je poboljšanje pristupa pravosuđu u Srbiji kroz više koncentrisanih, transparentnih i efikasnih programa pravne pomoći koji su dostupni svim građanima, uključujući manjine i ugrožene grupe u svim regionima.

Sveobuhvatni cilj projekta je da se uspostavi okvir za veću efikasnost pravosudnog sektora, ojača koordinacija pomoći u sektoru pravde u Srbiji, i pruži fokusirana kratkoročna podrška Ministarstvu pravde (MP) da ojača svoj kapacitet i kompletira ključne sudske resurse za analizu i modernizaciju rada. Ovaj projekat bi trebalo da omogući uspostavljanje mehanizma za strateško planiranje investiranja u IKT u srpskom pravosuđu.

Do sada je kroz ovaj Fond urađena procena usklađenosti srpskog zakonodavstva sa EU 2012/29 Direktivom o podršci žrtvama u partnerstvu sa Victim Support Europe (VSE). Takođe, “Analiza zakonodavstva, dokumenti politike i smernice za praksu relevantnih za odgovornosti srpske policije prilikom postupanja sa žrtvama kriminala”, omogućila je detaljnu procenu uloge policije u pružanju usluga podrške žrtvama.

Uz to, program nagrađivanja suda povećan je u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom, sa ciljem da se podstaknu prvostepeni sudovi da poboljšaju efikasnost i produktivnost u procesuiranju predmeta. Program nagrađivanja formalno je odobren i uključen u Pravilnik o sudovima i dobro prihvaćen od strane pravosuđa kao sredstvo za promovisanje pozitivne konkurencije. Analiza MDTF eksperata koji rade na izradi nove Funkcionalne analize pravosuđa, treba da bude osnov za izradu nove Nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Pored toga urađena je procena potreba za obukom Administrativne kancelarije Visokog saveta sudstva i date preporuke za obuku. U saradnji sa nevladinom organizacijom “Komitet pravnika za ljudska prava (IUCOM)”, Svetska banka je u okviru ovog fonda podržala izdavanje “Vodiča za samozastupanje za građane” i “Prvi put u sudu ili u zgradi suda”.

Tokom primene projekta, napravljena je komparativna analiza sudskog budžeta u cilju unapređenja sudskog budžetiranja a u susret efikasnijem, uspešnijem i odgovornijem pravosuđu. Pripremljena je “Analiza veb stranica tužilaštva u Srbiji” kako bi se doprinelo većoj transparentnosti

Švedska želi da pruži dalju podršku Srbiji u procesu reforme pravosuđa i ta saradnja će biti nastavljena kroz Multidonatorski fond za podršku sektoru pravde. Ovaj fond je do sada pružio veliku podršku Ministarstvu pravde i celom pravosuđu u realizaciji niza bitnih projekata, poput izrade Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći internetskih prezentacija tužilaštava. Kroz projekat je pružena tehnička pomoć u procesu izrade Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i izrađeni i objavljeni monitoring izvještaji o implementaciji Akcionog plana za Poglavlje 23. Kroz ovaj projekat podržana je analiza stanja u vezi sa problematikom sudskih veštaka, sudskih tumača i prevodilaca. U studiji „Veštačenje veštaka: Uloga sudskih veštaka u Srbiji i moguće reforme u cilju unapređenja efikasnosti i kvaliteta pravde“, ukazano je da domaća regulativa nije usklađena sa evropskim standardima, niti sa potrebama pravosuđa i građana. Unapređenje učinka i rada sudskih veštaka je važan deo reforme pravosuđa, i značajno pitanje za poverenje građana i investitora u srpski pravosudni sistem.

19

PROJEKTI

Podrška civilnom društvu

Građani

u centru demokratskih promena

Švedska prepoznaje civilno društvo i medije kao pokretače promena i ključne aktere u demokratskom razvoju, sposobne da proces evropskih integracija približe građanima, da im objasne značaj društvenih promena i doprinesu uključivanju građana u procese donošenja odluka od kojih zavisi kvalitet njihovog života Kako da javne institucije postanu otvorenije i odgovornije prema građanima? Kako da se građani direktnije uključe u procese donošenja odluka tokom pristupa Srbije Evropskoj uniji? Brojni projekti koje Švedska podržava namenjeni su jačanju organizacija civilnog društva i medija, kao aktera koji su u stanju da proces evropskih integracija približe građanima, objasne im značaj društvenih promena i doprinesu uključivanju građana u procese donošenja odluka, koristeći pritom nove, inovativne metode, da do njih dospeju i pokrenu ih na akciju.

Jedan od takvih projekata pod imenom „Unapređenje demokratske kulture, vladavine prava i slobode medija“ (2018 -2019) sprovodi nevladina organizacija CRTA sa brojnim nevladinim organizacijama

20

u celoj Srbiji. Cilj ovog projekta je da civilnom sektoru omogući da na uspešniji način koristi inovativne tehnike, alate i kanale promocije da bi bolje komunicirao sa građanima i javnim organima vlasti, promovisao građanske inicijative, i imao više mogućnosti da na praktičnom nivou utiče na demokratske promene u svojim sredinama.

Ideja vodilja je očuvanje prostora za dalji razvoj i demokratizaciju kroz kampanje civilnog društva u oblastima od primarnog značaja za evropske integracije Srbije kao što su vladavina prava, demokratska kultura i medijske slobode, korišćenjem modernih komunikacijskih alata i kanala.

Još jedan projekat koji jača civilno društvo u Srbiji, razvoj demokratije i evrointegracije jeste projekat „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ (2016 – 2019) koji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku Švedske. Njegov cilj je da podrži aktivnije učešće organizacija civilnog društva i medija u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (EU).

Projekat uključuje 45 organizacija civilnog društva i medija sa teritorije čitave Srbije u mrežu partnera koji tokom tri godine radi na povećanju uloge civilnog društva u zastupanju interesa lokalnih zajednica u procesu evropskih integracija, obezbeđivanju demokratskog uticaja civilnog društva na javne vlasti i unapređenju kvaliteta učešća javnosti u procesu donošenja odluka i pregovorima sa EU. Tokom sprovođenja projekta građani treba da postanu mnogo bolje informisani, da se uključe u debatu o važnim pitanjima koja imaju uticaja na njihove sudbine i od posmatrača postanu aktivni učesnici u sveobuhvatnoj demokratskoj reformi zajednice čiji su deo. Švedska takođe finansira rad organizacije Kvinna till Kvinna (Žena ženi) u Srbiji (2016- 2019), koja podržava aktivnosti domaćih ženskih nevladinih organizacija koje se zalažu za jačanje prava žena i ravnopravno učešće žena u odlučivanju u Srbiji. Cilj projekta je da stavi visoko na agendu Vlade Srbije zaštitu ženskih ljudskih prava, posebno u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem.

Pomoć lokalnim samoupravama u procesu pristupanja EU

PROJEKTI

Evropa počinje na šalteru lokalne samouprave

U Švedskoj je najmanje 60 odsto odluka i aktivnosti na lokalnom nivou pod uticajem odluka EU, a uloga građana i organizacija civilnog društva shvata se veoma ozbiljno jer lokalne samouprave nisu samo mesta gde se sprovode propisi već se građanima nude ključne usluge.

U svom procesu pregovora o ulasku u EU, Švedska je posvetila pet godina procesu uključivanja lokalnih sredina u evropske procese i sada svoja iskustva deli sa Srbijom. Krajem 2017. godine doneta je odluka o proširenju programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU: Unapređenje kvaliteta usluga, dijaloga zainteresovanih strana i efikasnosti lokalne administracije” koji finansira Vlada Švedske i realizuje Stalna konferencija gradova i opština - Savez gradova i opština Srbije (SKGO) u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona (SALAR). Ovim programom koji će se sprovoditi zaključno sa krajem 2020. godine, obezbeđeni su u dodatni paketi podrške izabranim opštinama.

Cilj programa je podrška i dalja priprema gradova i opština u Srbiji za pridruživanje EU kroz unapređenje kvaliteta usluga, jačanje dijaloga između ključnih aktera i omogućavanje efikasnije lokalne administracije, u skladu sa principima dobre uprave i rodnom ravnopravnošću.

Program se oslanja na rezultate prethodnog programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu EU integracija” (decembar 2011 - septembar 2015), koji je takođe finansirala Švedska. Ovog puta fokus je stavljen na konkretnu i direktnu podršku gradovima i opštinama u Srbiji tokom koje će SKGO i SALAR obezbediti tzv. pakete podrške izabranim opštinama u oblasti unapređenja poslovne klime na lokalnom nivou, zaštiti životne sredine i u prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama na lokalnom nivou.

Opštinski paket podrške osmišljen je tako da pomogne izabranim lokalnim samoupravama u rešavanju konkretnog problema ili dostizanja postavljenog cilja na inovativan, efikasan i održiv način, u skladu sa EU standardima. Paketi podrške uključuju direktan angažman stručnjaka, treninge, radionice, seminare, kao i druge vidove podrške gradovima i opštinama. Istovremeno radiće se na osnaživanju svih lokalnih samouprava kroz podršku unapređenju javnih politika pre svega u oblasti zaštite životne sredine, prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama,

Zahvaljujući švedskoj podršci, lokalne samouprave u Srbiji trebalo bi da dočekaju 2020. godinu bolje pripremljene za pridruživanje EU, sa transparentnijom lokalnom administracijom, koja funkcioniše shodno principima dobre uprave i rodne jednakosti i građanima nude kvalitetnije usluge unapređenju poslovne klime, jačanju rodne ravnopravnost i podršci LSG u procesu EU integracija i međunarodne saradnje.

Ovaj drugi cilj podrazumeva podršku opštinama u primeni zakona, i razvoj kapaciteta i održivosti SKGO i njihovog osnaživanja za zastupanje interesa članstva u cilju unapređenja javnih politika i regulative.

Takođe, ovaj projekat podrazumeva podršku lokalnim samoupravama u unapređenju saradnje sa nacionalnim i EU institucijama, kao i podizanje nivoa efikasnosti lokalne administracije kako bi odgovorile potrebama poslovne zajednice i građana.

21

PROJEKTI

Podrška Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije

Odlična

saradnja dve policije

U poslednjih šest godina Švedska je pomogla Ministarstvu unutrašnjih poslova da ojača svoje kapacitete u oblasti forenzike, razmene kriminalističko-obaveštajnih informacija i da implementira rodni aspekt i jednakost u postupanju svih organizacionih jedinica. Uspešna saradnja traje od 2004. godine.

U

februaru 2019 godine potpisana su nova tri sporazuma o podršci Švedske srpskoj policiji u oblasti razvoja kapaciteta za EU smanjenja rizika u vanrednim situacijama i o nastavku saradnji srpske i švedske policije. To su sledeći dokumenti: „Smanjenje rizika u Srbiji kroz unapređenu koordinaciju u upravljanju vanrednim situacijama“, sporazum o saradnji u okviru programa „Razvoj Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije za period

22

2019-2020“ i Sporazum za realizaciju programa „Podrška razvojnim kapacitetima strateškog upravljanja i evropskih integracija u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije“. U okviru ovog poslednjeg razvijena je Strategija razvoja MUP –a od 2018. do 2023. godine. Sporazumi predstavljaju nastavak saradnje i doprinose jačanju saradnje u implementaciji poglavlja 23 i 24 koja su od vitalnog značaja za pripremu Srbije za punopravno članstvo u EU. Švedska godinama kroz projekte namenjene policiji pomaže unapređenju i razvoju Ministarstva unutrašnjih poslova, kao moderne, demokratske i efikasne policijske službe koja garantuje bezbednosti i funkcioniše kao servis građana (SPAP II i SPAP III).

Jedan od pod programa podrške odnosi se vođenje Policijsko-obaveštajnog modela kao efikasnog i modernog načina upravljanja policijskim poslovima, koji podrazumeva planiranje potrebnih resursa za proaktivno delovanje policije na sprečavanju i suzbijanju kriminala sa adekvatnim strateškim i operativnim procenama. Pored uvođenja Policijsko-obaveštajnog modela, projekat se tiče tema unapredjenja forenzičke istrage lica mesta (sa posebnim akcentom na rodno-zasnovano nasilje i nasilje u porodici), jačanja rodne ravnopravnosti i razvoja kapaciteta za strateško upravljanje. Švedska policija je kroz niz projektnih aktivnosti, pomogla da se rad Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a podigne na viši nivo što je dalo značajan doprinos rasvetljavanju krivičnih dela, njihovom dokazivanju i procesuiranju. Za Ministarstvo unutrašnjih poslova od velikog značaja je i pomoć švedskih kolega u uspostavljanju savremenog Centra za forenzičku obuku na Kriminalističko-policijskoj akademiji, što studentima ove visokoškolske ustanove omogućava da uz teoriju steknu i praksu u ovoj oblasti.

Istovremeno u okviru sprovođenja projekta “Razvijanje rodne agende u MUP Republike Srbije” u period od 2016 – 2018. godine”, izrađena su i doneta interna akta za implementaciju mera rodne ravnopravosti u MUP.

Demokratski procesi, ravnopravnost polova i prava radnika

PROJEKTI

U demokratiji se lepše diše

J

ačanje transparentnosti i odgovornosti, povećanje učešća građana u demokratskim procesima i osnaživanje legitimiteta organizacija civilnog društva, visoko su na listi švedskih prioriteta podrške, jer je oblast ljudskih prava i demokratije važna oblast koju je bitno reformisati na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) uz pomoć Međunarodnog centra Olaf Palme kroz novi program 2016 – 2021. pomaže partnerima iz srpskog civilnog sektora da prošire svoju bazu i ojačaju legitimitet, unaprede stanje demokratije u Srbiji, stvore mreže za zajedničke akcije, i povećaju svoje kapacitete za praćenje sprovođenja javnih politika i utiču na agende politika koje se bave ljudskim pravima, pravima radnika, ravnopravnošću polova i aktivizmom.

Kako to izgleda u praksi vidi se i u rezultatima rada podržanih organizacija civilnog sektora.

Istraživanje koje je sprovela Komunikacija za razvoj društva (CSD) iz Gračanice pokazalo je koliko je važno uvesti više transparentnosti u Briselski dijalog i podstaći razmenu informacija između Albanca i Srba kojima njihovi političari i mediji često serviraju potpuno jednostrane stavove o tome ko krši, odnosno ko ne sprovodi dogovoreno.

Cilj projekta „Jačanje demokratije kroz aktivno učešće građana na Kosovu“, koji je sproveo CSD bio je upravo da izgradi mreže aktivnih organizacija civilnog društva i omogući njihovo uključenje u procese donošenja odluka kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou i utiče na smanjenje jaza između dva naroda.

Tačno informisanje je u centru još jednog dugogodišnjeg projekta.

Centar za istraživanje, transparentnost i računovodstvo (CRTA), je kao programski partner omogućio javnosti da dobije tačniju sliku o regularnosti izbora u Srbiji ali i da, zahvaljujući Istinomeru, mediju koji se bavi proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara, i analizom važnih društvenih i ekonomskih pitanja, javnosti pruži jasniju predstavu o tome da li se političari drže svojih obećanja.

Zahvaljujući svom radu CRTA je postala dobitnik nagrade OEBS za

Uz pomoć Međunarodnog centra Olaf Palme, Švedska kroz svoju razvojnu agenciju pruža podršku projektima koji osnažuju dijalog, bave se očuvanjem demokratije, ljudskih prava i mira i osnažuju ljude zaštitnika demokratije za 2018. godinu. Nekoliko kampanja javnog zagovaranja rezultiralo je promenama u politici i praksi važnih za ostvarivanje prava građana. Tako je Užički centar za ljudska prava i demokratiju aktivno učestvovao u promociji i razvoju lokalnog Akcionog plana za unapređenje položaja žena i promovisanja ravnopravnosti polova. Zbog svoje ekspertize Užički centar je postao član Saveta za ravnopravnost polova u gradu Užicu i učestvovao u promociji i izradi lokalnog antikorupcijskog plana koji je kasnije usvojen u Skupštini Grada.

Pored ovih programa, OPC uz pomoć SIDA snažno podržava organizacije koje se bave zaštitom prava radnika. Tako, na primer, Fondacija Centar za demokratiju godinama aktivno doprinosi poboljšanju uslova za dostojanstven rad svih radnika u Srbijii prati kako Srbija ispunjava uslova iz poglavlja 2 i 19 u pregovorima sa EU.

23

PROJEKTI

Bolji pristup tržištu rada za ranjive grupe

Od siromaštva do sopstvenog posla

Važan deo švedske strategije za Srbiju je da doprinese povećanom poštovanju ljudskih prava i smanjenju siromaštva među ugroženim grupama i manjinama.

U fokusu programa koji SIDA sprovodi uz pomoć Help-Hilfe zur Selbsthilfe, jeste podrška socijalno-ekonomskom osnaživanju ugroženih grupa stanovništva u Srbiji, sa posebnim fokusom na romsku omladinu i žene jer je njihovo učešće na formalnom tržištu rada i dalje veoma nisko

U

Srbiji je svega 17,8% registrovanih nezaposlenih Roma uključeno u aktivne mere na tržištu rada. Uz pomoć SIDA, kroz projekat koji je započet 2014. godine, a sprovodi ga Help nemačka nevladina humanitarna organizacija, učesnici su podržani kroz grantove u naturi, što znači da dobijaju opremu za svoje poslo-

24

vanje, u sferi usluga, poljoprivrede i zanatstvu. Pored toga, učesnici dobijaju obuku, mentorstvo i savetodavne usluge kako bi mogli lakše da potraže zaposlenje i stvore mogućnost da budu samoodrživi. Projekat se sprovodi u saradnji sa opštinama Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Požarevac i Vranje, opštine Vladičin Han, Vlasotince, Obrenovac, Trstenik, Prijepolje za koje uključivanje ranjivih grupa na tržište rada i njihova povećana zapošljivost predstavlja jedan od prioriteta u lokalnom ekonomskom razvoju. Od 2017. godine u projekat su uključeni i neformalni sakupljači sekundarnih sirovina čime se i ovoj grupaciji omogućava bolji pristup tržištu rada i istovremeno upotpunjuje proces uvođenja sistema primarne separacije. U ovaj deo projekta uključeni su Vranje, Vladičin Han, Pirot, Duboko, Srem-Mačva i Pančevo.

Prema raspoloživim podacima, od maja 2014. do septembra 2017. godine oko 500 korisnika (oko polovine romske populacije), dobilo je grantove u opremi (prosečne vrednosti od po 1500, 2400, 3600 evra), a za mlade je obezbeđeno stažiranje, kao dobar put koji vodi ka zapošljavanju u privatnom sektoru. Takođe, programom je predviđena podrška neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina da se zaposle u privatnom sektoru, a istovremeno je data i podrška sprovođenju šest lokalnih akcionih planova sa uključenjem neformalnih sakupljača u formalni sistem upravljanja otpadom.

Jednu od porodica obuhvaćenih programom, Lidiji i Slobi Mihajloviću iz Požarevca, ovaj program je omogućio da od korisnika socijalne pomoći postanu vlasnici uspešnog frizerskog salona u kojem je Sloba, koji je svojevremeno izgubio posao frizera, ponovo dobio mogućnost da se vrati svom zanatu. U okviru projekta, Lidija je pohađala poslovnu obuku sa idejom da proširi svoje poslovanje i uključi i druge članove svoje porodice kako bi povećali profit i učinili svoju finansijsku situaciju stabilnijom.

Drugi učesnik u projektu 30-godišnji Dragan Jevtić, uspeo je da svoju veštinu sticanu u Beogradu u salonu za ljubimce, pretvori u unosan biznis u svom rodnom Požarevcu, gde je ovakva usluga nedostajala.

Otvaranje salona je kako kaže Dragan promenilo njegov život jer mu je omogućilo da se bavi poslom koji voli i podrži svoju porodicu.

PROJEKTI

Životna sredina i klima

Podrška

zelenijoj i ekološki svesnijoj Srbiji

S

rbija se suočava sa brojnim ekološkim izazovima poput upravljanja otpadom, tretmanom voda, zagađenjem vazduha i drugim problemima. U procesu evrointegracija upravo poglavlje 27 – Životna sredina predstavlja se kao jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU. Švedska kroz brojne projekte radi na jačanju kapaciteta Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za određivanje prioriteta, planiranje i implementaciju investicija u ekološku infrastrukturu.

Tako na primer, Švedska podržava saradnju između Švedske agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije za pripremu pregovaračkog tima Srbije za predstojeće pregovore sa EU. Ovo je tema projekta „Projekat pristupanja životnoj sredini“( Environment Accession Project - ENVAP) čija treća faza traje od 2016. do 2021. godine, a tiče se pripreme Srbije za razvoj pregovaračke pozicije i kasnije dopune pozicije (na zahtev EU). Pored toga, projektom je podržano uključivanje civilnog društva i drugih ključnih aktera u ove teme i jačanje upravljanja i izveštavanja o podacima o životnoj sredini, posla koji je u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine Srbije. Jedan od izazova za Ministarstvo je da zadrži svoje ključno osoblje i da regrutuje novo osoblje, te da poveća svoje kapacitete i poboljša donošenje odluka i unutrašnju koordinaciju što je takođe podržano ovim projektom.

Pored toga Švedska podržava Srbiju kroz program pripreme prioritetne infrastrukture u oblasti životne sredine za finansiranje iz fondova EU, (Priority Environmental Infrastructure Development – PEID), i program podrške razvoju politika i ljudskih kapaciteta za razvoj zaštite životne sredine u Srbiji, EISP (“Environmental Infrastructure Support Project” – EISP 2), podržava integrisano uvođenju prevencije i kontrole zagađenja za velike poljoprivredne farme i podržava razvoj upravljanja hemikalijama i biocidima u Republici Srbiji (Chemical risk management) i projekat stabilizacije i proširenja sanitarne deponije “Duboko“ u Užicu.

Primeri unapređenja životne sredine uz švedsku podršku su otvaranje regionalne sanitarne deponije u Pančevu, puštanje u rad

Švedska je značajan dugogodišnji i strateški partner Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i jedan od najvećih donatora, naročito za oblast zaštite životne sredine. Jedna od primera uspešne saradnje je izgradnja fabrike za prečišćavanje vode u Nišu, jedno od prvih postrojenja takve prirode u Srbiji, kakvih do 2041. treba da bude više od 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beloj Crkvi, uspostavljanje sistema razdvajanja otpada u domaćinstvima u opštini Arilje, izgradnja reciklažnog dvorišta u Bajinoj Bašti i transfer stanice u gradu Čačku. U toku je priprema izgradnje kolektora za sakupljanje i preradu otpadnih voda u Nišu, koji će kada postrojenje bude završeno povećati kapacitete za prečišćavanje otpadnih voda, a više od 20 000 tona mulja biće uklonjeno iz Nišave. Projekat u Nišu obuhvata 6 značajnih infrastrukturnih komponenti, čija je procenjena vrednost preko 50 miliona evra, sa preko 35 kilometara gradske kanalizacione mreže, kao i prečišćavanje otpadnih voda iz sistema za vodosnabdevanje.

25

PROJEKTI

Podrška finansijskom upravljanju u javnom sektoru

Transparentno i odgovorno finansiranje

Uvođenjem Sistema za upravljanje revizijom, u skladu sa Vladinom agendom digitalne transformacije, DRI će povećati efikasnost i efektivnost javne uprave, a to je od strateške važnosti za Republiku Srbiju

D

ržavna revizorska institucija (DRI) će uvođenjem softvera za upravljanje revizijama (AMS), čija se nabavka planira za 2019. godinu, biti među prvim državnim organima, koja će digitalizovati svoje procese. Ovaj sistem će, između ostalog, olakšati planiranje revizija, obezbediti bazu podataka svih subjekata revizije, omogućiti praćenje toka revizije, statusa

26

preporuka i prijava, ali omogućiti i elektronsko upravljanje dokumentima u reviziji.

Ovo je jedan od rezultata projekta „Efikasniji mehanizmi odgovornosti u oblasti javnih finansija“ koji sprovode Državna revizorska institucija, Ministarstvo finansija, Uprava za javne nabavke, Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Pravosudna akademija, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) zahvaljujući pomoći Vlade Švedske.

Projekat doprinosi usaglašavanju propisa i praksi Republike Srbije sa zahtevima poglavlja 32 o finansijskoj kontroli, koje predviđa poboljšanja u sferi javne interne finansijske kontrole i eksterne revizije. Ključne institucije za implementaciju obaveza iz Poglavlja 32 su Ministarstvo finansija i njena Centralna jedinica za harmonizaciju i Državna revizorska institucija.

Projekat između ostalog podrazumeva proširenje nadležnosti i kapaciteta DRI odnosno Odeljenja za reviziju budžeta lokalnih samuprave, poboljšanje odnosa između Ministarstva, lokalnih samouprava i Stalne konferencije gradova i opština i poboljšanje skupštinskog nadzora odnosno osnaživanje Parlamentarnog odbora za finansije, bolju saradnju DRI i Centralne jedinice za harmonizaciju da bi se osiguralo da spoljna revizija može da bude zasnovana na internim revizijama, unapređenje sistema za sertifikaciju i profesionalni razvoj unutrašnjih revizora u javnom sektoru, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, uspostavljanje platforme za e-učenje za sertifikovane interne revizore u javnom sektoru i mnoge promene čiji je krajnji cilj unapređenje sektora javnih finansija i osnaživanje građana da prate i utiču na ove procese.

Novi projekat naslanja se na prethodni projekat „Efikasniji mehanizmi odgovornosti u javnim finansijama“ koji je takođe podržala Vlada Švedske.

Unapređenje poslovne klime

Za lakše

U

i bolje investiranje

okviru projekta “Poboljšanje investicionog okruženja” u Srbiji u periodu 2018-2020, Republički geodetski zavod (RGZ) dobiće Nacionalni registar investicionih mapa (NIGP) sa jedinstvenom infrastrukturom geoprostornih podataka koja omogućava efikasnije upravljanje nacionalnim resursima i obezbeđuje mnoštvo informacija za brzo i lako donošenje odluka na svim nivoima državne uprave. Švedska Vlada kroz IMPULS projekat podržava vodeću ulogu

Nasilje u porodici

PROJEKTI Švedska pomaže uspostavljanje srpskog Nacionalnog registra investicionih mapa, svojevrsnim digitalnim mapiranjem poslovnih lokacija i potencijala kako bi se učinili lako dostupnim investitorima Republičkog geodetskog zavoda u ovom poslu i podstiče saradnju sa drugim državnim institucijama i privatnim kompanijama koje proizvode prostorne podatke. U ovom poslu RGZ pomažu švedski eksperti, koji u okviru projekta u Srbiji, pružaju podršku izradi nacionalnog kataloga metapodataka, razvoju novog geoportala i definisanju podzakonskih akata nakon stupanja na snagu Zakona o Nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

PROJEKTI

Podrška

žrtvama nasilja

Informisanje građana o fenomenu nasilja i posledicama koje ono ostavlja na živote onih koje su ga preživele, prevencija i sprečavanje nasilja, efikasna i pravovremena zaštita žrtava nasilja i podrška institucijama da počinioci budu kažnjeni na ogovarajući način su u fokusu ovog projekta

S

rbija je u poslednjih nekoliko godina učinila važne pomake u borbi protiv nasilja u porodici. Projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji“ zajednički je projekat tima Ujedinjenih nacija i Vlade Republike Srbije, na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, koji podržava Vlada Švedske. Ovaj program koji je sada u drugoj fazi okuplja na zajedničko delovanje kako državne institucije tako i organizacije civilnog društva

sa idejom izgradnje društva bez nasilja nad ženama i devojčicama.

Aktivnosti realizuju UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP, u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost.

Nasilje u porodici i partnerskim odnosima je kompleksno pitanje, čiji su uzroci višestruki i teško i sporo se prevazilaze. Stoga projekat primenjuje sveobuhvatan pristup suzbijanju i sprečavanju nasilja nad ženama, i podržava aktivnosti usmerene na prevenciju, zaštitu, krivično gonjenje i donošenje adekvatnih nacionalnih politika za suzbijanje nasilja u porodici. Takođe, projekat inspiriše umrežavanje i uspostavljanje širokih partnerstava između relevantnih institucija iz državnog sektora (socijalne zaštite, pravosuđa, policije, prosvete, zdravstva, omladine), nevladinih organizacija, medija i drugih aktera na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Aktivnosti predviđene projektom u bliskoj su vezi sa specifičnim međunarodnim obavezama, kao što su UN CEDAW (preporuka 23 o nasilju nad ženama) i Istanbulska konvencija.

27