KOLUMNA: Tri Rajke

Ima li pomoći u ljubavi?

Piše: Nevena Milojević

Kako nastaje, rađa se i umire jedna ljubav? Iako ćete sigurno reći da je svaka ljubav (a vaša naročito) posve drugačija, lako je uvideti pojedine pravilnosti. Da li ste ikad pomislili da ćete sa odabranom osobom ostati doveka, pa se pokazalo da je vaš vek oročen na godinu ili dve, dok nesporazumi i razlike konačno ne utanje nežnost, strast i razumevanje koje gajite jedno prema drugom? I nadasve, da li je moguće da vas iko nauči da budete pametniji u ljubavi? Knjiga O ljubavi Alena de Botona počinje kao i svaka ljubavna priča: muškarac i žena se upoznaju, sede jedno do drugog u avionu, a šarmantna Kloi trabunja o strategijama preživljavanja za slučaj da se avion sruši. Avion se nije srušio, ali dok su sleteli, Alen je bio do ušiju zaljubljen u Kloi. Razmenili su brojeve telefona, on je njen zabeležio u glavi – jer kako bi mogao baš njen telefon da zaboravi – pa se ispostavilo da je toliko bio usplahiren da je pomešao brojke. Od trenutka kad će pronaći Kloin broj telefona i pozvati je prvi put, preko njenog ravnodušnog „radim nešto, sačekaj čas“, do prvog jutra u njenom krevetu kada je spremila slastan doručak dok se tuširao i nadalje, Alen de Boton u knjizi opisuje – sa mnogo duhovitih opaski na svoj račun i fi lozofskih promišljanja na temu ljubavi – jednu vezu koja kao da je izašla iz scenarija romantične komedije. Iako, kako i sam kaže, fi lozofu nigde nije manje mesto nego u spavaćoj sobi. Jedan od meni naročito zanimljivih delova jeste kada Alen konačno provede veče kod Kloi koju je nedeljama pokušavao da pronađe i o kojoj je maštao, da bi se ispostavilo da to jutro kada mu je spremila obilan i slastan doručak on prigovara što nema džema od jagoda – jer koji drugi džem ona smatra pristojnim? Naravno, problem nije u džemu od jagoda, objašnjava De Boton, nego što

De Boton veruje u emocionalno obrazovanje i inteligenciju, i zalaže se za jedan manje ostrašćeni, a više asertivni pristup vezama “

je odjednom dobio neobjašnjiv poriv da upropasti tu idiličnu romantičnu scenu. U ovome se krije samo jedan od zaključaka o iracionalnoj, a ipak tako ljudskoj prirodi ljubavi: pošto se zaljubljujemo tako što tendenciozno i polusvesno idealizujemo tog nekog ne bi li ta osoba ispala kompletnija i savršenija od nas, a mi pobegli od sebe – nesavršenih, nedovršenih i obeleženih nebrojenim manama – kako je moguće da ta osoba nama uzvrati ljubav?

O ljubavi je u međuvremenu prodata u četiri miliona primeraka i postala kultna knjiga, a Alen de Boton predvodnik jednog novog pristupa u psihoterapiji koji kombinuje fi lozofi ju, psihologiju, popularnu kulturu i zdrav razum. Danas, Jutjub stranica, blog, predavanja, onlajn-terapije, zajednica, pa i fi lozofska učenja koja okuplja organizacija School of life, čiji je De Boton osnivač, uspevaju u prethodnih četvrt veka od objavljivanja ove knjige da povrate zaboravljenu svrhu fi lozofi je: da nam pomogne da se snađemo u svakodnevnom životu. Pa ipak, sve čemu danas Alen de Boton uči o ljubavi sadržano je i u njegovoj prvoj knjizi. Od prvih aksioma ljubavi koje je mapirao u ovoj knjizi do danas, on insistira da se obrazujemo u svim aspektima života, ali da smo za ljubav potpuno nepripremljeni. Prepušteni smo sami sebi na vetrometini popularne kulture koja romantizuje ljubav, Holivuda koji stvara čitavu fantazmagoriju o „onom pravom ili onoj pravoj“ i opšte rasprostranjenim uverenjima poput onih da je ljubav predodređena sudbinom i da je dovoljno da nas prosto strefi (bolje reći „srčka“), pa da živimo srećno do kraja života. Ovi paradoksi (nuspojave ili gradivni materijal, zaključite sami) ljubavnog osećanja protežu se duž cele knjige, a De Boton ih jedan po jedan – poput predanja o sudbini – razobličava: valjda je sudbina neophodna da bi se dao smisao sitnim nesporazumima i poražavajućim nesuglasicama i kompromisima koje moramo da činimo u ime ljubavi?

De Boton, naprotiv, veruje u emocionalno obrazovanje i inteligenciju, i zalaže se za jedan manje ostrašćeni, a više asertivni pristup vezama. On često u svojim govorima kaže da ćemo se zasigurno venčati sa pogrešnom osobom, jer se ne može uticati na ono što smatramo privlačnim. Najčešće to je nizom kompleksnih motivacija uobličeno još u detinjstvu. Ali to nije razlog da ne pristupite konstruktivno svom odnosu i malo bolje razumete iracionalne porive koji čine da se zaljubljujemo fatalno i naizgled potpuno besmisleno. Po njegovim učenjima, može se poraditi na tome da budete srećniji iako ste neosporivo drugačiji. Jer da, ljudi se menjaju. Samo retko nam pada na pamet da smo i mi u toj kombinatorici podjednako zastupljeni. On se zalaže protiv fatalizma i radikalnih rešenja, za nešto mnogo prizemnije i realističnije – a možda i radikalnije po sebi – za sporazum koji uzima u obzir da smo svi teški za život i uvrnuti na svoj način. ■

Dunja, Ivana i Nevena su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.