■ KNJIŽEVNA KRITIKA: Smrt u ružičastom

ČISTOKRVNI KRIMI ROMAN

Uzburkanim ritmom do neizvesnog kraja pisac Đorđe Bajić vodi nas u svom trileru Smrt u ružičastom. Tajanstvena smrt plavokose lepotice, bivše žene ozloglašenog tajkuna, izaziva veliku medijsku pažnju. Pritisak je sa svih strana da što pre dođe do razrešenja ove misterije, makar to značilo da se pogaze pravda i istina, ali policijski inspektor Nikola Liman na to nikako ne želi da pristane

Piše: Vladimir Vujinović, kritičar i pisac Foto: @just.took.the.right.book

Smrt u ružičastom se čita sa lakoćom ne samo zato što je knjiga prepuna uzbudljivih obrta nego pre svega zato što je to kvalitetno napisano štivo. Ne postoji nijedna stilska neravnina, rečenice su poput reke. Uljuljkaju nas u radnju, nose nas najpre mirno, a onda sve uzburkanijim ritmom do neizvesnog kraja. To je pravi čistokrvni kriminalistički roman, a ne kao kod mnogobrojnih domaćih glavnotokovaca triler žanra, koji kao da su se stideli, pa su krimi elemente u svoje romane ubacivali na kašičicu. Smrt u ružičastom ima sve ono što treba da ima dobar krimić. A to pre svega znači dobar zaplet i neizvesnu završnicu. Ubistvo u vili na Dedinju, sa kojim otpočinje priča, a u kojem je naizgled sve jasno jer imamo pouzdane svedoke i glavnog osumnjičenog u bekstvu – samo je početna varka koju će Bajić, kako radnja bude odmicala, a u maniru najnapetijih trilera, pretvoriti u nešto sasvim drugo, u nešto neočekivano. Mnoge nove misterije će se izroditi iz tog početnog zločina. Mnoge nove nedoumice će isplivati. A sve će se baš najviše zakuvati na kraju. Glavni junak inspektor Nikola Liman jeste pomalo klišetiran, budući da vodi ljutu borbu sa duboko ukorenjenim alkoholizmom, a i disfunkcionalni brak mu je pred raspadom. Ali, veštom autorskom intervencijom, Bajić je u ovog pandura ipak uspeo da ugradi i mnogo toga osobenog. Inspektor Liman je u dovoljnoj meri svoj i autentičan, kao što, uostalom, i čitav roman nosi jak lokalni pečat. To je autohtoni domaći triler koji se dešava na ulicama Beograda, sa domaćim likovima koji se prezivaju na -ić. I sve funkcioniše jednako dobro kao u stranim trilerima. Naročito su me oduševili sporedni likovi. Čitava plejada neverovatno dobro portretisanih sporednih likova koji priči i zapletu daju najveći zamajac. Bajić ne pribegava onim trikovima kojima pribegavaju mnogi strani krimi autori, a koji se ogledaju u preteranom pribegavanju nasilju, krvi i šokantnim scenama. On svoju napetost gradi na realističan način, kroz kompleksne odnose između mnogobrojnih likova. Surovi kriminalci i ulične bitange koje su društvene okolnosti preobrazile u ugledne biznismene. Korumpirani i bolesno ambiciozni političari koji na ljude ispod sebe gledaju kao na šahovske figure. Prljavi policajci čiji sujeta i odavno poljuljani moralni kompas više sabotiraju kriminalističke istrage od bilo kojih kriminalaca. Platinaste lepotice koje žive lažne rijaliti živote...Iako plod čiste fikcije, sa zanimljivim zapletom koji prvenstveno ima ulogu da nas kao čitaoce zabavi, Smrt u ružičastom ipak donosi neke univerzalne poruke koje se tiču i one stvarne društvene dekadentnosti koja čini našu realnost. Poput skandinavskih krimića, i ova knjiga ukazuje na mnoge društvene i socijalne probleme. Bajićev ružičasti svet ima zastrašujuće sličnosti sa našom nimalo ružičastom stvarnošću. ■

Iako plod čiste fikcije, sa zanimljivim zapletom koji prvenstveno ima ulogu da nas kao čitaoce zabavi, Smrt u ružičastom donosi i univerzalne poruke koje se tiču i one stvarne društvene dekadentnosti koja čini našu realnost