■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov

VAŠ KNJIŽAR Milica Nikolić

(Knjižara Banovo brdo, Beograd)

Ljubazna i šarmantna, Milica Nikolić je šefica Delfi knjižare na Banovom brdu. Na toj poziciji je od otvaranja knjižare – dakle, već dvanaest godina, tako da je čitaoci koji nove naslove nabavljaju na Banovom brdu dobro poznaju i navikli su da od nje i njenog tima knjižara uvek mogu da dobiju odlične preporuke. Mada je organizacija posla u knjižari vrlo izazovan zadatak, rad sa knjigama nadoknađuje sve, jer inspiriše i širi vidike.

Po čemu je knjižara na Banovom brdu specifična?

Mi smo lokalna knjižara, većinu kupaca poznajemo po imenu i znamo šta vole da čitaju, a oni veruju u naše preporuke. Kako sam u ovoj knjižari već dvanaest godina, najlepše mi je kada u knjižaru dođe neko ko je počeo da nas posećuje kao đak prvak, a sada upisuje fakultet.

Kao šefu knjižare, koji su Vam najveći izazovi u toku radnog dana?

Najveći izazov je organizovanje posla tako da se završi sve što treba, da knjižara funkcioniše besprekorno i da svi radimo kao tim. Ali sve što ima veze sa knjigama izuzetno je lako i pravo uživanje.

Šta za Vas predstavlja kontakt sa čitaocima i kako odlučujete koju ćete knjigu preporučiti?

Preporučivanje knjiga čitaocima je moj omiljeni deo posla. Kako u našu knjižaru dolaze stalni kupci, već dobro znamo šta bi se nekome najviše dopalo. A tu su i knjige koje i sama volim, pa ih rado preporučujem, a kad je preporuka iskrena, kupci to osete.

Koje knjige čitaoci najradije biraju u letnjem periodu? Da li laganije štivo ili nema pravila?

Leti se uglavnom više traže trileri i ljubavni romani. Dakle, u ovom periodu čitaoci definitivno radije biraju laganije štivo, knjige koje će poneti na odmor.

Kakve knjige volite da čitate? Koje Lagunino izdanje je na Vas ostavilo poseban utisak?

Omiljeni žanrovi su mi fantastika i triler. Mogu da kažem da mi je Oštrica jedna od najdražih knjiga, odnosno sve knjige Džoa Aberkrombija mogu da nazovem omiljenima. Njega uvek od srca preporučujem. ■

NOVI ULOV: Nekada smo verovale u sirene Barbare O’Nil

U izdanju Lagune naći će se dirljiv roman koji nas podseća koliko je porodica važna i da su neke veze, ma koliko komplikovane ili teške, ipak neraskidive

Piše: Dunja Lozuk

Džosi Bjanki je ubijena pre pet naest godina tokom terori stičkog napada u Francuskoj. Njena mlađa sestra Kit, sada lekarka hitne pomoći u Santa Kruzu, godinama pokušava da se pomiri sa sestrinom tragičnom sudbinom.

Autorka plete niti uspomena ovih živopisnih likova, a krajnji rezultat je neverovatna tapiserija života koja oduzima dah

Aonda je jednog dana ugleda na televiziji, na vestima, u izveštaju sa Novog Zelanda, gde se desio požar u jednom noćnom klubu. Nakon poplave emocija Kit shvata da možda ima priliku da ponovo vidi svoju sestru i zapućuje se na Novi Zeland kako bi je pronašla i dobila odgovor na najvažnije pitanje – zašto je htela da svi misle da je mrtva?

Ovo je pronicljiva, potresna porodična drama koja hvata suštinu dve izgubljene duše, dve sestre koje u mladosti doživljavaju veliku tragediju i nose se sa njom na različite načine. Jedna postaje uspešan lekar, dok se druga odlučuje da nestane pod užasnim okolnostima i izgradi potpuno novi život, daleko od Kalifornije i svega što je ikada poznavala. Sa novim imenom, sa svojim mužem i dvoje dece, Džosi se nada da više nikada neće morati da se suoči sa prošlošću. Međutim, kada joj sestra pokuca na vrata, lavina emocija je vraća dvadeset godina unazad, na onu liticu na kojoj su sedele, na onu plažu na kojoj su surfovale, na sva ona mesta gde se nekada osećala voljeno i bezbedno. ■