■ ODLOMAK: Žena bližnjega tvoga Tonija Parsonsa

Žena bližnjega tvoga

Toni Parsons

Pročitajte među prvima odlomak iz novog trilera slavnog britanskog pisca u kome nam donosi priču o Tari Karver, koja vodi naizgled savršen život. Zbog jednog nepromišljenog flerta na poslovnom putu njen život postaje košmar, jer oženjeni muškarac s kojim je provela noć želi ozbiljnu vezu i neće ostaviti na miru njenu porodicu dok ona na to ne pristane. Kritičari kažu da je ovo najbolje Parsonsovo izdanje!

Priredila: redakcija Prevod knjige: Nenad Dropulić

Ušao je neki otmeni čovek srebrne kose u smokingu i svi su zaklicali. „Henk Sinatra“, rekla sam Spajku. „A pomalo i liči na Sinatru, zar ne?“ Spajk nije odgovorio. Pogledao me je. „Ja nisam siledžija“, rekao je, „šta god ti mislila. Šta god da ti je Džindžer rekla.“ „Nisam nikad mislila da si siledžija, Spajk. Ne bih se družila s tobom da mislim da si siledžija, zar ne?“ „Imam diplomu fizičkog vaspitanja sa Sidnejskog univerziteta.“ „Spajk...“ „Ne, saslušaj me, Tara. Otišao sam da vidim tog njenog bivšeg dečka – Omara, jebote, ne mogu da verujem da i dalje govorimo o njemu posle toliko godina. Bio je vrlo drzak kad sam razgovarao s njim, pričao je o tome kako se seksao sa Džindžer i o svemu onome što muškarac zaista ne želi da sluša o ženi koju voli. A onda je nasrnuo na mene, Omar, ludak, urlao je da ja kradem Džindžer od njega, i nije dobro prošao. To je istina. To se dogodilo, u redu?“

„U redu“, rekla sam nervozno.

„Ali to sam uradio za svoju devojku. Za ženu s kojom ću se venčati.“ Osvrnuo se prema Kristijanu. „Ja ne znam šta se dešava s tobom i s tim Džejmsom Kejnom.“ Kristijan je uzeo Marlona pa su se probijali kroz gužvu prema meni. „Ništa se ne dešava“, rekla sam brzo.

Spajk je slegnuo ramenima. „I ne želim da znam“, rekao je. „To je tvoja stvar.“ Osetila sam da su mi usta suva kao pesak. Oblizala sam usne. „Ali potražio sam ga na internetu. Tog Džejmsa Kejna. Deluje kao normalan tip. Ima dobar posao u gradu. Lepu kuću u Brajtonu. Ženu. Kćer.“ Sačekala sam malo da ovo upijem. „Mislim da mu je žena umrla“, rekla sam. Spajk odmahnu glavom. „Žena mu je živa. Šta god da ti je rekao.“ Kristijan i Marlon su nam se primicali. „A kako znaš sve to, Spajk?“ Pogledao me je s nevericom. „Tako što danas možeš da saznaš sve o svakome! Pročitao sam njegovu biografiju na sajtu firme. Nema ga na društvenim mrežama, ali njegove žene ima. Njegova gospođa – Sendi – ima je na sve strane. Instagram. Tviter. Fejsbuk. Sve živo. Deluju kao srećna, normalna porodica. I zaista ne znam šta ti i Džindžer očekujete da mu uradim, Tara.“ Preplavljivala me je panika. „Ne želim da učiniš ništa, Spajk.“ „Hoću da kažem, mogu da porazgovaram s njim i zatražim da te ostavi na miru, ako želiš.“

„Samo zaboravi sve to, važi?“ „Samo izvoli.“

„Mislim da treba da budeš iskrenija prema svom mužu.“ Kristijan i Marlon stigli su do mene baš kad je Henk Sinatra izašao na pozornicu. „Kako su ovoliki ljudi stali u moju sobu?“, rekao je Henk Sinatra citirajući album Sinatra in the Sands koji je Frenk snimio s Kauntom Bejzijem, a bend je zasvirao „Come Fly with Me“. Telefon mi je zazvonio. „Vraćam se odmah“, rekla sam Kristijanu i dodirnula mu mišicu ne obazirući se na njegov zabrinuti pogled. Mislio je da previše radim. Mislio je da je to problem. Plakalo mi se pred bezazlenošću mog muža. Iz dvorane za privatne zabave do paba u prizemlju vodilo je stepenište. Sišla sam do pola i izvadila telefon. Nepoznati broj, pisalo je. Ali ja sam znala ko zove. Obuzimao me je bes dok sam prinosila telefon licu. „Nemoj više nikad da me zoveš“, rekla sam.

Govorio je sporo i pažljivo, glasom čoveka naviknutog da se obraća teškoj publici. „O čemu se radi?“, rekao je. „O čemu se radi? Sve si slagao! Znam za tvoju ženu. Živa je, zar ne?“ „Zbog toga si ljuta? Razišli smo se, ali

smo ostali u dobrim odnosima. To bih preporučio svakome. Ostali smo zajedno zbog deteta. Govorio sam metaforički. Za mene je mrtva.“ „Metaforički? Rekao si mi da je umrla od raka. Lagao si me.“ Setila sam se kako mi ga je bilo žao kad je rekao da mu je žena umrla od raka dojke. No ispostavilo se da mu je žena živa i zdrava i da vodi divan život na društvenim mrežama. On je lažov i lažnjak. Čak i nabrekla trostruka telesna strast potekla je iz zeleno-žućkaste kutije cijalisa koji mu je prepisao neki lekar iz Ulice Harli. „Ti si lažnjak“, rekla sam mu. „Sve je lažno. I hoću da me ostaviš na miru, jebote. Kapiraš? Ne zovi me, ne kucaj mi poruke, ne ostavljaj mi poruke na glasovnoj pošti s lakom klasikom u pozadini. Upozoravam te – kažem ti da me ostaviš na miru.“

Glas mu je bio vrlo tih. „Pokušavam da ti učinim uslugu.“ „Kakvu ti uslugu možeš meni da učiniš?“

„Pokušao sam da ti kažem, Tara – za seks. Nije bio bezbedan!“ Duboko sam udahnula i pogledala uz stepenice prema dvorani. Nisam videla Henka Sinatru, ali sam ga čula. Henk Sinatra otpevao je „Come Fly with Me“ i razgovarao je s mojim tatom. Pozivao ga je da izađe na pozornicu. Ljudi su klicali. Bilo je to lepo veče. Suze su mi nadolazile. „Tara? Jesi li tu?“

Setila sam se ponovo tri zastanka zbog zaštite. Kratke pauze – pritisak na dugme za pauzu kako bi ono što se dešava daleko od kuće ostalo daleko od kuće. Setila sam se da sam verovala – čak i dok je griža savesti rasla u meni kao tumor, čak i kad sam plakala u toaletu biznis klase na povratku kući – da ima makar jedna stvar o kojoj ne treba da brinem. Zato što je bilo bezbedno, zar ne? Seks je bilo bezbedan. „Kondom je pukao, Tara“, rekao je. „Ono trećeg puta. Sećaš li se trećeg puta? U svanuće? Kondom je pukao. Dešava se.“

„To nije istina. Lažeš. Zašto mi nisi tada rekao?“

„Zato što nisam želeo da brineš. Trudio sam se da budem džentlmen. Ali kažem ti sada, Tara, draga moja.“ Moj otac je uzeo mikrofon i gosti su se smejali. Obuzela me je telesna žudnja da budem s njima s pićem u jednoj ruci i drugom oko Kristijanovog struka, uma slobodnog za veselje. Ne bi trebalo da se krijem na stepeništu i razgovaram s muškarcem kog ne poznajem o našem rizičnom seksu. „Džejmse“, rekla sam, „znam da nisam trudna jer sam dobila jutros.“ Zakikotao se, zadovoljan sobom. „Bojim se da tu ima još nešto“, rekao je. Usledio je trenutak stravične tišine. „I žao mi je što moram ovo da ti kažem, Tara.“ Nije zvučao kao da mu je žao. Zvučao je kao da uživa u sve ovome. „Treba da se testiraš na HSV-2.“

Nisam mogla da progovorim. „Znaš li šta je to, Tara?“ Ćutala sam neko vreme, izbezumljena. „Je li to polno prenosiva bolest?“, upitala sam najzad kao neznalica u zadnjoj klupi na početnom tečaju preljube. „Pa, tehnički, to je seksualno prenosiva infekcija. Najzaraznija je tokom izbijanja ranica, ali, nažalost, može da se prenese i kad se nikakvi simptomi ne vide i ne osećaju. Ja sam bio dobro, pa si verovatno i ti dobro – i ne želim da brineš, mila moja – ali testiraj se što pre, važi? I, za ime sveta, nemoj da spavaš s mužem, bez zaštite!“ Ponovo se ogavno zakikotao. „Niti s bilo kim drugim.“ Zaćutao je. „Čekaj – nisi valjda već spavala s njim?“ Setila sam se boce penušavog vina. Setila sam se naših poljubaca. I setila sam se starog dobro poznatog gladnog načina na koji smo vodili ljubav, kako me je Kristijan grlio dok nisam zaspala i kako smo oboje bez reči osetili da smo pronašli nešto za šta smo verovali da nam izmiče ili da je već izgubljeno. „Da li mi govoriš istinu?“, upitala sam ga. Ispustio je nešto nalik cereku. Vrtelo mi se u glavi. „Ako mi uništiš porodicu, ubiću te“, rekla sam.

Na ovo se nasmejao. „Ako ti neko uništi porodicu, Tara, to ćeš biti ti.“

Istog trenutka sam shvatila da ovo za njega nije novo. „Koliko nas još ima?“, upitala sam ga. „Koliko si još žena oborio s nogu na poslovnim konferencijama pomoću mudrih saveta o javnim nastupima i pametnim lekovima protiv džetlaga? Koliko puta su im gaće padale od tvog šarma? Koliko puta si obavio ovakav poziv, Džejmse?“ ■