Žena bližnjega tvoga Toni Parsons
ODLOMAK
Pročitajte među prvima odlomak iz novog trilera slavnog britanskog pisca u kome nam donosi priču o Tari Karver, koja vodi naizgled savršen život. Zbog jednog nepromišljenog flerta na poslovnom putu njen život postaje košmar, jer oženjeni muškarac s kojim je provela noć želi ozbiljnu vezu i neće ostaviti na miru njenu porodicu dok ona na to ne pristane. Kritičari kažu da je ovo najbolje Parsonsovo izdanje! Priredila: redakcija Prevod knjige: Nenad Dropulić
U
šao je neki otmeni čovek srebrne kose u smokingu i svi su zaklicali.
„Henk Sinatra“, rekla sam Spajku. „A pomalo i liči na Sinatru, zar ne?“ Spajk nije odgovorio. Pogledao me je. „Ja nisam siledžija“, rekao je, „šta god ti mislila. Šta god da ti je Džindžer rekla.“ „Nisam nikad mislila da si siledžija, Spajk. Ne bih se družila s tobom da mislim da si siledžija, zar ne?“ „Imam diplomu fizičkog vaspitanja sa Sidnejskog univerziteta.“ „Spajk...“ „Ne, saslušaj me, Tara. Otišao sam da vidim tog njenog bivšeg dečka – Omara, jebote, ne mogu da verujem da i dalje govorimo o njemu posle toliko godina. Bio je vrlo drzak kad sam razgovarao s njim, pričao je o tome kako se seksao sa Džindžer i o svemu onome što muškarac zaista ne želi da sluša o ženi koju voli. A onda je nasrnuo na mene, Omar, ludak, urlao je da ja kradem Džindžer od njega, i nije dobro prošao. To je istina. To se dogodilo, u redu?“ „U redu“, rekla sam nervozno. „Ali to sam uradio za svoju devojku. Za ženu s kojom ću se venčati.“ Osvrnuo se prema Kristijanu. „Ja ne znam šta se dešava s tobom i s tim Džejmsom Kejnom.“ Kristijan je uzeo Marlona pa su se probijali kroz gužvu prema meni.
22
„Ništa se ne dešava“, rekla sam brzo.
„Samo izvoli.“
Spajk je slegnuo ramenima. „I ne želim da znam“, rekao je. „To je tvoja stvar.“
„Mislim da treba da budeš iskrenija prema svom mužu.“
Osetila sam da su mi usta suva kao pesak. Oblizala sam usne.
Kristijan i Marlon stigli su do mene baš kad je Henk Sinatra izašao na pozornicu.
„Ali potražio sam ga na internetu. Tog Džejmsa Kejna. Deluje kao normalan tip. Ima dobar posao u gradu. Lepu kuću u Brajtonu. Ženu. Kćer.“ Sačekala sam malo da ovo upijem. „Mislim da mu je žena umrla“, rekla sam. Spajk odmahnu glavom. „Žena mu je živa. Šta god da ti je rekao.“ Kristijan i Marlon su nam se primicali. „A kako znaš sve to, Spajk?“ Pogledao me je s nevericom. „Tako što danas možeš da saznaš sve o svakome! Pročitao sam njegovu biografiju na sajtu firme. Nema ga na društvenim mrežama, ali njegove žene ima. Njegova gospođa – Sendi – ima je na sve strane. Instagram. Tviter. Fejsbuk. Sve živo. Deluju kao srećna, normalna porodica. I zaista ne znam šta ti i Džindžer očekujete da mu uradim, Tara.“ Preplavljivala me je panika. „Ne želim da učiniš ništa, Spajk.“ „Hoću da kažem, mogu da porazgovaram s njim i zatražim da te ostavi na miru, ako želiš.“ „Samo zaboravi sve to, važi?“ „I uradiću to jer će me Džindžer ubiti ako ne uradim. Ali mogu li da budem iskren?“
„Kako su ovoliki ljudi stali u moju sobu?“, rekao je Henk Sinatra citirajući album Sinatra in the Sands koji je Frenk snimio s Kauntom Bejzijem, a bend je zasvirao „Come Fly with Me“. Telefon mi je zazvonio. „Vraćam se odmah“, rekla sam Kristijanu i dodirnula mu mišicu ne obazirući se na njegov zabrinuti pogled. Mislio je da previše radim. Mislio je da je to problem. Plakalo mi se pred bezazlenošću mog muža. Iz dvorane za privatne zabave do paba u prizemlju vodilo je stepenište. Sišla sam do pola i izvadila telefon. Nepoznati broj, pisalo je. Ali ja sam znala ko zove. Obuzimao me je bes dok sam prinosila telefon licu. „Nemoj više nikad da me zoveš“, rekla sam. Govorio je sporo i pažljivo, glasom čoveka naviknutog da se obraća teškoj publici. „O čemu se radi?“, rekao je. „O čemu se radi? Sve si slagao! Znam za tvoju ženu. Živa je, zar ne?“ „Zbog toga si ljuta? Razišli smo se, ali
