■ IZ PERA LJUBICE ARSIĆ: Latinski glosar

Preko trnja do zvezda

IZ PERA KNJIŽEVNICE LJUBICE ARSIĆ O dragocenoj zbirci Vladete Jankovića Latinski glosar, u kojoj se nalaze priče o izrekama, izrazima i skraćenicama koje su u širokoj upotrebi, a o čijem se poreklu, okolnostima nastanka i autorstvu uglavnom malo zna, piše književnica Ljubica Arsić

Foto: Nikola Ilić, @just.took.the.right.book

Trudom do uspeha. Od prizemnog do uzvišenog. Per aspera ad astra. Bez muke nema nauke. Ova latinska sentenca, uprkos suprotnim primerima, tvrdi da velike i važne stvari uvek traže žrtvu, naročito onu koja se tiče učenja dok je napolju proleće, a društvo iz kraja već uveliko osmatra beslovesne prolaznike neosetljive na značaj gramatike jednog mrtvog ali još uvek moćnog pretka među živim jezičkim naslednicima. Nije bilo lako, zarad privremenog mira sklopljenog s profesorkom latinskog i nekim nervoznim urotnikom s Kapitola koji poteže mač kao da je u pitanju lopatica za pljeskanje muva, prevesti onu čuvenu da stari Rimljani jeđahu ležeći, što je prizivalo, u prilog očiglednoj nastavi, slike iz Felinijevog Satirikona inspirisanog Petronijem Arbitrom, rimskim bonvivanom, čiji su dani prolazili u spavanju, a noći u leškarenju uz prejedanje i neumereno terevenčenje. Oni koji su prošli kroz muzejske sale ispunjene brojnim bistama tribuna i filozofa možda su primetili kako ih svetlost uperenog reflektora namah oživljava, čineći da statue izgovore neku od onovremenih izreka, sada sakupljenih, uz tumačenje značenja i porekla, u Latinskom glosaru Vladete Jankovića, našeg erudite i vrsnog poznavaoca kulture antičkog sveta: Ili Cezar ili ništa. Kocka je bačena! Reči lete, a zapisano ostaje. Zašto su nam ove drevne izreke dragocene? Koliko je važno da se, poznajući značenja svedenih mudrosti, vraćamo u vreme koje je daleko iza nas?

Ne zaboravimo da je ono što ostaje u jeziku neuništivi dokaz nedoterane prošlosti. Zabeležen i sačuvan jezik je mesto u kojem vreme ne protiče, u kojem istorija nije sklona kvarenju i podešavanju već je zauvek konzervirana, bez obzira na to kakva je volja pobednika. Jezik je deo istorije koji preživljava ne prihvatajući razaranja, a doživljaj trajanja vidljivog u njemu pokazuje da ne može postojati živa sadašnjost bez mrtve prošlosti, kao što ni mi, bez predaka, nismo dovoljno stvarni niti živi koliko treba. Poznavanje kulture Starog sveta jeste zaštita vremena u kojem se prepoznaje način na koji se nekad živelo, a jedinstvo moćnog antičkog sveta oličenog u Rimskom carstvu očitava se u univerzalnosti ljudskog iskustva sačuvanog u izrekama i izrazima bogato ilustrovanog Latinskog glosara. U svetu predvojenom dubokim rascepom između, s jedne strane, merkantilnog mišljenja korisnog za sticanje materijalnog poseda, s druge, kulture na osnovama antičke i judeohrišćanske tradicije, svetu u kojem caruje tehnološko i bankarsko umeće kojim se pune kase i koji pritom izražava neprijateljstvo duhovnog plebsa prema svemu što ne donosi opipljivu dobit, često se pred knjigama sumnjičavo odmahuje glavom. Da li su nam uopšte potrebni Ilijada, poznavanje Biblije, Platonova Gozba? Čemu knjige služe? Da bismo bili zdravi. Da bismo živeli bolje i lakše. Značajne knjige saopštavaju da je najgori greh zamajavanje banalnim stvarima od kojih želimo da pobegnemo „odmarajući mozak“ u trivijalnoj zabavi koja nas udaljava od misli da svakodnevno radimo nešto što nam se ne sviđa. Knjige, poput Latinskog glosara, uvek nešto od nas traže, čak i kad dolaze izdaleka ili kad su prividno bile sklonjene daleko od očiju. Opominju da je bekstvo u nečitanje stalno uzmicanje od sopstvenog života, onog jedinog i najvrednijeg što imamo. Nije u njima priča jedino što nas zanima. Prihvatamo se nekih knjiga jer nas privlači sećanje na doživljeno, igra u kojoj neka osoba slična nama budi naše uspomene ili iskazuje naše rečima još neuobličeno iskustvo.

Sve ono što je nekad proživljeno, što mi sada živimo, i dalje opstaje zahvaljujući napisanom, onom što je sačuvano u knjigama koje se suprotstavljaju sumračnoj vladavini tišine. ■

Zabeležen i sačuvan jezik je mesto u kojem vreme ne protiče, u kojem istorija nije sklona kvarenju i podešavanju već je zauvek konzervirana, bez obzira na to kakva je volja pobednika