■ TEMA BROJA: Trileri

Trileri naši nasušni

O bogatom nasleđu i uzbudljivoj sadašnjosti kriminalističkog žanra piše autor knjige Smrt u ružičastom, pisac i filmski kritičar Đorđe Bajić

Dugo toplo leto je stiglo, a sa njim i planiranje godišnjeg odmora (ili, barem, maštanje na tu temu). Većina nas priželjkuje da se razbaškari na nekoj plaži ili drugom skrovitom mestu, što dalje od gradske vreve, opusti i uživa, uživa, uživa. A kada se pripremate za neku takvu letnju šemu, knjige su nezaobilazna stavka na listi neophodnog za istinski valjan odmor (barem je to slučaj, siguran sam, kada su u pitanju čitaoci Lagune i Bukmarkera). Što se mene tiče, zna se: sa sobom ću, gde god me leto bude odvelo, poneti nekoliko kriminalističkih romana. Zašto biram baš ovaj žanr? Prvo: omiljeni mi je. Drugo, a podjednako važno: u pitanju je porodična tradicija. Kada su me kao klinca vodili na letovanje, moji roditelji bi u kofer uvek spakovali po nekoliko romana Agate Kristi. Tu, pored mora, uz gospođicu Marpl, Poaroa, Tomija i Mrvicu, zavoleo sam krimi misterije i razvio čitalačke navike. Ta ljubav prema kriminalističkom žanru i dalje traje, zapravo je čak i jača nego ranije. Uvek sam željan uzbudljivog krimi romana, a kada ih ne pišem – u slast ih čitam.

Izuzetno mi je drago što sam novi triler Smrt u ružičastom objavio baš za Lagunu, između ostalog i zato što se u ponudi ove izdavačke kuće nalaze i dela većine mojih omiljenih krimi pisaca, kako onih koji su iz života prešli u večnost, sada već klasičnih, tako i onih savremenih, aktuelnih, koji i dalje vredno pišu i objavljuju. Zato ću ovaj tekst iskoristiti da vam pred sezonu odmora skrenem pažnju (ili da vas podsetim) na neke autore koje volim i cenim, a čija se dela, što mi izuzetno laska, sada nalaze na istoj Laguninoj polici (ili tu negde u blizini) sa mojim „ružičastim“ trilerom.

KRALJICA ŽANRA

Za početak: Kraljica. Bez nje se ne može i ne sme. Agata Kristi je bila veoma vredna i napisala je 66 kriminalističkih romana (i 14 zbirki), a Laguna je objavila dobar deo njenog opusa. Pored klasičnih romana kao što su Smrt na Nilu, Ubistvo u Orijent ekspresu i I ne osta nijedan, ima tu još mnogo toga vrednog i zanimljivog. Preporučujem vam i komplet Odabrani slučajevi Herkula Poaroa, u kome se nalazi šest romana, a među njima Zlo pod suncem, Gospođa Makginti je mrtva (moj favorit!) i Treća devojka (ovaj poslednji je ujedno i prvi roman Kristijeve koje sam pročitao, tako da mi je posebno drag). Naravno, tu je i Autobiografija Agate Kristi, izuzetno zanimljivo svedočanstvo o jednom vremenu i jednoj ženi koja je promenila lice žanra.

Laguna je objavila i neke od najznačajnijih romana iz pera autora tzv. američke škole „tvrdog“ krimića, muškaraca koji su 20-ih i 30-ih godina prošlog veka pripremili teren za film noar i stvorili neke od najznačajnijih, najuticajnijih književnih detektiva i njuškala – tu je, na okupu, udarna trojka: Rejmond Čendler (Veliki san i Zbogom, lepojko), Dešijel Hemet (Malteški soko i Krvava žetva) i Džejms M. Kejn (Poštar uvek zvoni dvaput), pisci čija dela i dan-danas deluju sveže i od kojih toliko toga može da se nauči. Od bardova kriminalističkog žanra svakako treba izdvojiti belgijskog pisca Žorža Simenona (Megre u Pikratu i Megre i Motka), englesku književnicu P. D. Džejms (Pokrijte joj lice i Ubistveni um) i talentovanu Amerikanku koja je udarila temelje psihološkom trileru – nezaboravno britku Patrišu Hajsmit (Talentovani gospodin Ripli).

Naravno, u Laguninoj ponudi su i savremeni krimi pisci, i to neka od udarnih imena svetskih bestseler lista. Svako ko prati žanr, verujem, ima tu svoje uzdanice i favorite (birajte: Džilijen Flin, Harlan Koben, Patriša Kornvel, Toni Parsons, Džejms Paterson, Tana Frenč...). U tom kontekstu, moj izbor je Ju Nesbe i njegov serijal o Hariju Huleu.

Nesbe je već odavno međunarodni književni fenomen, a Laguna je objavila svih 12 romana u kojima se Hule hvata ukoštac sa serijskim ubicama i drugim prepredenim zločincima. Pored nezaobilaznog Sneška koji je (bar što se mene tiče) i pokrenuo „lavinu“ zanimanja za Nesbea, Oklopno srce i Utvara svakako spadaju u sam vrh savremenog skandinavskog i svetskog kriminalističkog romana, a na raspolaganju su, da ne zaboravimo, i romani koji ne pripadaju serijalu o Huleu, a svakako zavređuju pažnju, uključujući i najnovije Kraljevstvo. Od kriminalističkih romana savremenih pisaca izdvojio bih i neke nepravedno zapostavljene i skrajnute naslove kao što su Tajna istorija Done Tart, Divljaci Dona Vinsloua, Aleks Pjera Lemetra i Alijenista Kejleba Kara, zaista vrhunske romane koji i te kako zavređuju mesto u vašim kolekcijama knjiga. Naravno, tu je i „demonski pas američke književnosti“ – sjajni i mračni Džejms Elroj, jedan od najvažnijih živih američkih pisaca, proslavljen epskim noar romanom Poverljivo iz L. A. (po kome je snimljen i Oskarima nagrađen istoimeni film). Laguna je objavila i Američki tabloid, a u ponudi su i njegovi memoari Moja mračna mesta, potresno iskrena knjiga u kojoj pisac pokušava da odgonetne misteriozno ubistvo svoje majke Džin koje se dogodilo 1958. godine. Janja Stjepanović, urednica srpskog izdanja Mojih mračnih mesta, pozvala me je da napišem pogovor za ovo nezaboravno delo – što je bila posebna čast. U tekstu „Oproštaj napisan krvlju“ ponudio sam svoje viđenje Elrojeve memoarske proze koja se, važno je istaći, čita kao najuzbudljiviji kriminalistički roman.

KNJIŽEVNA KRIMI SCENA SRBIJE

Laguna već duže od decenije objavljuje i kriminalističke romane srpskih pisaca. U vreme kada sam smišljao zaplet Žute kabanice, svog prvog krimi romana, sada već davne 2010. godine, u knjižarama se pojavio Magični teatar ljubavi i smrti Verice Vinsent Kol – jedan pravi-pravcati srpski krimić – a nedugo nakon toga i Kraj sezone Predraga Jovanovića, što je za mene prestavljalo dragocen podsticaj da nastavim sa radom.

Godine 2011. se u prodaji pojavio Tito je umro Mirjane Novaković, roman koji je definitivno dokazao i pokazao da žanr iz pera domaćih pisaca ima potencijal i budućnost. Danas za Lagunu objavljuje čitav niz naših pisaca koji deluju u okvirima žanra i ne stide se toga, tako da je moja knjiga Smrt u ružičastom u veoma dobrom društvu. Tu su i Marko Popović i njegov uzbudljivi kobenovski triler Jedini izlaz, neodoljivi parodijski serijal Mirjane Đurđević o detektivki Harijeti (Deda-Rankove riblje teorije, Leš u fundusu, Jacuzzi u liftu, Odlazak u Jolki Palki...), istorijski krimi romani Ubistvo u Kapetan Mišinoj i Jedno ubistvo u Patrijaršiji Nenada Novaka Stefanovića, a tu je, da ne zaboravim, i izuzetno zanimljiva dokumentaristička proza koja se bavi pravim kriminalističkim slučajevima (Do viđenja! Živojina Petrovića, Baba Anujka Šimona A. Đarmatija...). Da je bolje, ne bi valjalo, trenutno jedan od najvećih srpskih bestselera beskrajno duhovitog Bojana Ljubenovića, nudi eksplozivnu smešu komičnog i trilerskog, a spisak autora i romana se njime ne iscrpljuje – daleko od toga! – već u ovom tekstu nema dovoljno prostora da bih ih sve pomenuo. Književna krimi scena u Srbiji je sve življa i raznovrsnija (pored Laguninih autora, tu su i pisci koji su svoje romane objavili za druge izdavačke kuće – ali o njima drugom prilikom), što me izuzetno raduje i hrabri. Kriminalistički žanr konačno pušta koren u našoj književnosti, a moje kolege i ja ćemo se pobrinuti, javno obećavam, da se tako i nastavi.

I zato... Leto je pred vama – zgrabite misteriju! ■