TEMA BROJA
TEMA BROJA
Trileri naši nasušni O bogatom nasleđu i uzbudljivoj sadašnjosti kriminalističkog žanra piše autor knjige Smrt u ružičastom, pisac i filmski kritičar Đorđe Bajić
D
ugo toplo leto je stiglo, a sa njim i planiranje godišnjeg odmora (ili, barem, maštanje na tu temu). Većina nas priželjkuje da se razbaškari na nekoj plaži ili drugom skrovitom mestu, što dalje od gradske vreve, opusti i uživa, uživa, uživa. A kada se pripremate za neku takvu letnju šemu, knjige su nezaobilazna stavka na listi neophodnog za istinski valjan odmor (barem je to slučaj, siguran sam, kada su u pitanju čitaoci Lagune i Bukmarkera).
Što se mene tiče, zna se: sa sobom ću, gde god me leto bude odvelo, poneti nekoliko kriminalističkih romana. Zašto biram baš ovaj žanr? Prvo: omiljeni mi je. Drugo, a podjednako važno: u pitanju je porodična tradicija. Kada su me kao klinca vodili na letovanje, moji roditelji bi u kofer uvek spakovali po nekoliko romana Agate Kristi. Tu, pored mora, uz gospođicu Marpl, Poaroa, Tomija i Mrvicu, zavoleo sam krimi misterije i razvio čitalačke navike. Ta ljubav prema kriminalističkom žanru i dalje traje, zapravo je čak i jača nego ranije. Uvek sam željan uzbudljivog krimi romana, a kada ih ne pišem – u slast ih čitam. Izuzetno mi je drago što sam novi triler Smrt u ružičastom objavio baš za Lagunu, između ostalog i zato što se u ponudi ove izdavačke kuće nalaze i dela većine mojih omiljenih krimi pisaca, kako onih koji su iz života prešli u večnost, sada već klasičnih, tako i onih savremenih, aktuelnih, koji i dalje vredno pišu i objavljuju. 8
Zato ću ovaj tekst iskoristiti da vam pred sezonu odmora skrenem pažnju (ili da vas podsetim) na neke autore koje volim i cenim, a čija se dela, što mi izuzetno laska, sada nalaze na istoj Laguninoj polici (ili tu negde u blizini) sa mojim „ružičastim“ trilerom.
KRALJICA ŽANRA Za početak: Kraljica. Bez nje se ne može i ne sme. Agata Kristi je bila veoma vredna i napisala je 66 kriminalističkih romana (i 14 zbirki), a Laguna je objavila dobar deo njenog opusa. Pored klasičnih romana kao što su Smrt na Nilu, Ubistvo u Orijent ekspresu i I ne osta nijedan, ima tu još mnogo toga vrednog i zanimljivog. Preporučujem vam i komplet Odabrani slučajevi Herkula Poaroa, u kome se nalazi šest romana, a među njima Zlo pod suncem, Gospođa Makginti je mrtva (moj favorit!) i Treća devojka (ovaj poslednji je ujedno i prvi roman Kristijeve koje sam pročitao, tako da mi je posebno drag). Naravno, tu je i Autobiografija Agate Kristi, izuzetno zanimljivo svedočanstvo o jednom vremenu i jednoj ženi koja je promenila lice žanra. Laguna je objavila i neke od najznačajnijih romana iz pera autora tzv. američke škole „tvrdog“ krimića, muškaraca koji su 20-ih i 30-ih godina prošlog veka pripremili teren za film noar i stvorili neke od najznačajnijih, najuticajnijih književnih detektiva i njuškala – tu je, na okupu, udarna trojka: Rejmond Čendler (Veliki san i Zbogom, lepojko), Dešijel Hemet (Malteški soko i Krvava žetva) i Džejms M. Kejn (Poštar uvek zvoni dvaput), pisci čija dela i dan-danas deluju sveže i od kojih toliko toga može da se nauči. Od bardova kriminalističkog žanra svakako treba izdvojiti belgijskog pisca Žorža Simenona (Megre u Pikratu i Megre i Motka), englesku književnicu P. D. Džejms (Pokrijte joj lice i Ubistveni um) i talentovanu Amerikanku koja je udarila temelje psihološkom trileru – nezaboravno britku Patrišu Hajsmit (Talentovani gospodin Ripli). Naravno, u Laguninoj ponudi su i savremeni krimi pisci, i to neka od udarnih imena svetskih bestseler lista. Svako ko prati žanr, verujem, ima tu svoje uzdanice i favorite (birajte: Džilijen Flin, Harlan Koben, Patriša Kornvel, Toni Parsons, Džejms Paterson, Tana Frenč...). U tom kontekstu, moj izbor je Ju Nesbe i njegov serijal o Hariju Huleu.
