■ TRI RAJKE: Vrt zagonetki

IMA JEDAN CVETAK, AL’ MU NE ZNAM IME…

Piše: Ivana Veselinović

Rik Hanter, glavni junak romana Zagonetni vrt Antonija Garida (Pisareva kći, Čitač leševa), neodoljivo podseća na Toma Hardija iz serije Tabu. Makar je u mojoj glavi bilo tako… U ludačkoj jurnjavi za osvetom na putu mu se nalazi bezbroj živopisnih likova, fatalnih žena i beskrupuloznih moćnika. Smešten u viktorijansku Englesku u jeku priprema za Prvu svetsku izložbu 1851. u Londonu, ovaj istorijski triler prepun je likova stvorenih po ugledu na stvarne ličnosti iz tog perioda, među kojima je i Ejda Lavlejs, ćerka čuvenog Lorda Bajrona. Rik Hanter je lovac na ucene. Inspiraciju za njegov lik autor je našao u članovima Bow Street runnersa, koji su bili grupa plaćenika često angažovana da reši najstrašnije zločine. U to vreme ljudi su bili skloniji da se obrate njima nego samoj policiji, naročito kad se zločin desi pod sumnjivim okolnostima. Klupko osvete se odvija tako da nam je do samog kraja nepoznato šta Rika nagoni da istraje u svojim namerama.

Dafne Lovrej, lik baziran na Ejdi Lavlejs, zaintrigiraće Rika. Tajanstvena i neuhvatljiva, motivisaće ga da svoju osvetu izvede do kraja. Ejda Lavlejs je bila ćerka Lorda Bajrona i članica visokog društva, akterka brojnih skandala tog vremena. Strast prema matematici je nasledila od majke, a slobodoumnost od oca. Ona se danas smatra prvom programerkom. U saradnji sa Čarlsom Bebidžom došla je na ideju o računarima, a bila je i stručnjak za kriptografiju.

Cvetni aranžmani koji su korišćeni kao medijum za slanje šifrovanih poruka bili su izuzetno popularan vid komunikacije u doba Čarlsa II. Kralj je saznao da se ovako razmenjuju tajne poruke u turskim haremima. Svoje baštovane, porodicu Hartford iz Edinburga, uputio je u ovu veštinu. Porodica Hartford je „tajnu cveća“ Smešten u viktorijansku Englesku u jeku priprema za Prvu svetsku izložbu 1851. u Londonu, ovaj istorijski triler prepun je likova stvorenih po ugledu na stvarne ličnosti iz tog perioda, među kojima je i ćerka čuvenog Lorda Bajrona

čuvala dva veka, sve dok se udovica Helen Hartford nije preselila u London i otvorila cvećaru „Strasti Istoka“. Plemstvo je koristilo njene usluge da kreira najsugestivnije poruke, uglavnom seksualne prirode. Tako su na sofisticiranim zabavama Kensingtonske palate počeli da kruže egzotični buketi sa skrivenim lascivnim sadržajem.

Ono što deluje kao frivolna zabava u stvarnosti je delikatan kriptografski sistem povezan sa izuzetno opasnim likovima: ambicioznim Gustavom Grunerom, konzulom Nemačke, Džoom Sandersom, koji ne preza ni od čega, i Karumom, sadistom iz kolonija. U gradu za koji se čini da živi samo za otvaranje Prve svetske izložbe, u trenutku u kom će Britansko carstvo pokazati svetu svu svoju snagu, besne ubistva. Rik želi da raskrinka moćnu kompaniju Istočna Indija u kojoj je bio zaposlen. Oni žele da ga vide mrtvog jer je bio svedok korupcije na najvišem nivou. Iako vas na London najverovatnije asocira mnogo toga pre nego cveće, kada se nađete u njemu prvi put, jedan od najjačih utisaka je upravo – mnogo cveća svuda naokolo. Ako biste danas pokušali da komunicirate tajnim jezikom cveća kao što su to činili Garidovi junaci, kladim se da bi vam pošlo za rukom. Svi su toliko zauzeti zurenjem u telefone da su vaše tajne poruke sigurne u šiframa od cveća. ■

Dunja, Ivana i Nevena su profesionalni čitači. Više i ne broje knjige koje su im prošle kroz ruke. Imaju privilegiju da za Lagunu biraju najbolje naslove svetske izdavačke scene. Čine Foreign rights sector, pa su ih kolege „po srpski“ prozvale Tri Rajke.