■ TEMA BROJA: Biografije i autobiografije

Knjige pune života

Zbog čega volimo biografije i autobiografije? Zbog istine. Vrednost ove vrste naslova leži upravo u njoj, bilo da je reč o ličnim pričama Aleksandra Velikog, Hemingveja, Džona Lenona, Hendriksa ili Tesle

Piše: Srđan Krstić

Kada sam kao već iskusan urednik otišao na sajam knjiga u Frankfurt, od prvog dodira sa sajamskim halama do izlaska iz njih, najjači utisak koji sam imao bila je neverovatna ponuda biografija i autobiografija na tom sajmu, tada potpuno u neskladu sa stanjem na tržištu knjiga kod nas. Kako su dani prolazili, taj utisak nije bledeo već je samo bio sve intenzivniji. Nailazio sam na sve veći broj izdavačkih kuća sa Zapada koje su se isključivo bavile biografskom literaturom.

Nisam ni sanjao koliki je to okean i nisam prestajao sebi da postavljam pitanje zašto to kod nas „ne ide“. Pojedini su bili specijalizovani za biografije muzičara, neki za biografije vojskovođa, a mnogi su imali široku lepezu biografija i autobiografija. Jedni su nudili tekstove, drugi bogato ilustrovane knjige. Ponuda je bila ogromna i nije zaostajala za ponudom romana, a sve je bilo u potpunoj suprotnosti sa slikom u Srbiji. Naravno, i kod nas su povremeno objavljivane biografije poznatih ličnosti, ali uvek sporadično i skromno. Na Zapadu postoje paralelne top-liste naslova sa romanima na jednoj i publicistikom na drugoj strani, pri čemu često biografska dela ili pojedine autobiografije uveliko nadmašuju prodaju literature o samopomoći, a iza sebe ostavljaju i najprodavanije romane. U Srbiji jedino Laguna ima podeljene top-liste i na top-listi publicistike često su mesecima na prvom mestu ili na samom vrhu – biografije. Doskora je to bila knjiga o Aleksandru Velikom, vojskovođi i vladaru, pre godinu-dve knjiga o Leonardu da Vinčiju, umetniku i pronalazaču, a dugo je među najprodavanijima i autobiografija Fila Najta, osnivača Najkija. Do pre nekoliko godina tiraži ovih knjiga bili su više nego skromni i daleko su zaostajali iza romana, ali više nije tako. Naša čitalačka publika se, zahvaljujući kvalitetnoj ponudi i odabranim naslovima, konačno okrenula ka ogromnom polju knjige, koje je bilo zapostavljano generacijama. Valjda je nešto u našem mentalitetu, vaspitanju i obrazovanju stajalo na putu da prigrlimo neka od najboljih dela iz ove oblasti. Međutim, to se lagano menja. Pristupačne, kvalitetne knjige biografske literature sve lakše pronalaze put do čitalaca, a razloga je mnogo.

DRAGOCENA ISKUSTVA

Svi oni koji vole da čitaju, ali im nisu po ukusu izmišljene ili književno uobličene priče, opredeliće se za neku biografiju ili autobiografiju. Njih su najčešće pisali majstori ovog žanra, ovde ne toliko poznati kao pisci romana, ali vrhunski autori koji od dokumenata, izjava, članaka i ostale biografske literature umeju da napišu knjigu koja ne zaostaje za kvalitetnim trilerima. Ono što je najvažnije, biografija ili autobiografija je sve vreme u realnom svetu, u njima su često iz određenog ugla opisani ili događaji u kojima smo i sami učestvovali ili ih se sećamo ili smo o njima učili, saznavali detalje o njima tokom života. Same ličnosti o kojima se piše su obično na ovaj ili onaj način ostavile svoj pečat u svetu, pa je iščitavanje njihovih života i spoznaja jednog mogućeg životnog puta sa svim teškoćama i dilemama dragoceno iskustvo. Biografija Elvisa Preslija nije samo priča o uspešnom muzičaru kojeg možda volite da slušate. Ona vam prikazuje jednog porodici odanog momka, koji je nespreman ušao u vrtlog slave, novca i popularnosti. To je knjiga duboko ispunjena emocijama iako vam prikazuje život velike zvezde, čoveka koji je već četiri decenije mrtav, a i dalje zarađuje za druge. Knjiga Dobrovoljac govori o Vitoldu Pileckom, koji se borio protiv nacista, organizovao da ga deportuju u Aušvic da bi izveštavao o zločinima, pobegao iz Aušvica, ponovo se borio protiv nacista, pa protiv Sovjeta za slobodu svoje zemlje i ne znam da li je do sada objavljeno delo koje bolje može da definiše reč Hrabrost. S jedne strane glamur, rokenrol, s druge

Ova vrsta pisane reči razlikuje se od književnosti. Autori se trude da knjige što više zasnuju na činjenicama, da prikažu kontekst, društvene i političke okolnosti u kojima se odvijao jedan izuzetan život

patnja, užasi i borba – to su kvalitetne biografije, knjige pune života, neke neopisive tuge na životnom putu kralja rokenrola i neverovatne istrajnosti ponositog Poljaka, običnog čoveka koji se do poslednjeg daha beskompromisno borio protiv zla ma kako se ono zvalo. U svetu u kojem je sve veća ponuda fantastike u kojoj se superjunaci u špilhoznama bore protiv bradavičavih negativaca biografije i autobiografije su utočište za sve one koji vole da pročitaju nešto što je duboko ukorenjeno u život, čak i onda kada izgleda kao fantastika. U knjizi Velika sestra, Mala sestra, Crvena sestra susrećemo se sa tri rođene sestre koje su imale ogroman uticaj na istoriju Kine, a bile na potpuno različitim stranama. Jedna je bila uticajna supruga Čang Kajšeka, druga Maova zamenica, a treća verovatno najbogatija žena u istoriji Kine. Nijedan pisac se ne bi usudio da ispiše takvu knjigu, ali život i događaji su to učinili.

ISKRENO I BEZ ULEPŠAVANJA

Čak i kad maštate o putovanju među zvezde, a smetaju vam spejs-opere u kojima naoružani konjanici jašu po palubama svemirskih brodova, tu je otrežnjujuća autobiografija Jurija Gagarina, čoveka koji je zaista prvi krenuo put zvezda, a taj put započeo u omalenom selu u Rusiji, što nas dovodi do možda najinteresantnijeg žanra u ovoj oblasti, a to su autobiografije, knjige u kojima ljudi govore o sebi. Naravno, to najčešće znači da su oni imali ovakvu ili onakvu stručnu pomoć pri pisanju, što nije uvek pravilo ali upravo taj glas koji vas vodi kroz knjigu autobiografijama daje poseban pečat. Bilo da je u pitanju Oliver Stoun (koji je sigurno sam napisao svaki red) sa svojim viđenjem igara u Holivudu ili Demi Mur s druge strane, Mišel Obama ili Dragoslav Mihailović, majstor od pera i zanata, autobiografije čitaocu nude jedan kvalitet više, kompletnu sliku života koji je obeležio jednu oblast. I baš u autobiografijama najbolje se oseća i vidi zbog čega se čitaoci okreću ovim knjigama. A to je istina. Naravno, uvek postoje različite tačke gledišta, ali ako je autor iskren i govori o svom životu bez ulepšavanja (naravno, ponešto se tu i preskoči), čitaoci to umeju da osete. Vrednost ove vrste knjiga, bilo da je u pitanju biografija ili autobiografija i jeste u istini koju se trude da prikažu, bilo da govore o Aleksandru Velikom, Hemingveju, Džonu Lenonu, Hendriksu ili Tesli. Sve to je još izraženije kada Elton Džon, Jurij Gagarin ili Agata Kristi predstave svoj život. Tada je čitaocima veoma jasno šta je istina o jednom životu. Ova vrsta pisane reči razlikuje se od književnosti. Autori se trude da knjige što više zasnuju na činjenicama, da prikažu kontekst, društvene i političke okolnosti u kojima se odvijao jedan izuzetan život. Vrednost ovih knjiga je upravo u tome što one, trudeći se da se što više približe stvarnim događajima, koriste magiju reči da ispričaju priču vrednu čitanja. Ponekad kod nas potcenjen, ovaj pravac u izdavaštvu uvek će imati značajno mesto i svoju odanu publiku, a ove knjige ne samo da su pune informacija već uvek ponešto od onoga u njima možete uspešno da primenite i u sopstvenom životu, jer ko zna, možda će jednog dana neko onda pisati i vašu biografiju. ■