TEMA BROJA
TEMA BROJA
Knjige pune života Zbog čega volimo biografije i autobiografije? Zbog istine. Vrednost ove vrste naslova leži upravo u njoj, bilo da je reč o ličnim pričama Aleksandra Velikog, Hemingveja, Džona Lenona, Hendriksa ili Tesle Piše: Srđan Krstić
K
ada sam kao već iskusan urednik otišao na sajam knjiga u Frankfurt, od prvog dodira sa sajamskim halama do izlaska iz njih, najjači utisak koji sam imao bila je neverovatna ponuda biografija i autobiografija na tom sajmu, tada potpuno u neskladu sa stanjem na tržištu knjiga kod nas. Kako su dani prolazili, taj utisak nije bledeo već je samo bio sve intenzivniji. Nailazio sam na sve veći broj izdavačkih kuća sa Zapada koje su se isključivo bavile biografskom literaturom. Nisam ni sanjao koliki je to okean i nisam prestajao sebi da postavljam pitanje zašto to kod nas „ne ide“. Pojedini su bili specijalizovani za biografije muzičara, neki za biografije vojskovođa, a mnogi su imali široku lepezu biografija i autobiografija. Jedni su nudili tekstove, drugi bogato ilustrovane knjige. Ponuda je bila ogromna i nije zaostajala za ponudom romana, a sve je bilo u potpunoj suprotnosti sa slikom u Srbiji. Naravno, i kod nas su povremeno objavljivane biografije poznatih ličnosti, ali uvek sporadično i skromno. Na Zapadu postoje paralelne top-liste naslova sa romanima na jednoj i publicistikom na drugoj strani, pri
8
čemu često biografska dela ili pojedine autobiografije uveliko nadmašuju prodaju literature o samopomoći, a iza sebe ostavljaju i najprodavanije romane. U Srbiji jedino Laguna ima podeljene top-liste i na top-listi publicistike često su mesecima na prvom mestu ili na samom vrhu – biografije. Doskora je to bila knjiga o Aleksandru Velikom, vojskovođi i vladaru, pre godinu-dve knjiga o Leonardu da Vinčiju, umetniku i pronalazaču, a dugo je među najprodavanijima i autobiografija Fila Najta, osnivača Najkija. Do pre nekoliko godina tiraži ovih knjiga bili su više nego skromni i daleko su zaostajali iza romana, ali više nije tako. Naša čitalačka publika se, zahvaljujući kvalitetnoj ponudi i odabranim naslovima, konačno okrenula ka ogromnom polju knjige, koje je bilo zapostavljano generacijama. Valjda je nešto u našem mentalitetu, vaspitanju i obrazovanju stajalo na putu da prigrlimo neka od najboljih dela iz ove oblasti. Međutim, to se lagano menja. Pristupačne, kvalitetne knjige biografske literature sve lakše pronalaze put do čitalaca, a razloga je mnogo.
DRAGOCENA ISKUSTVA Svi oni koji vole da čitaju, ali im nisu po ukusu izmišljene ili književno uobličene priče, opredeliće se za neku biografiju ili autobiografiju. Njih su najčešće pisali majstori ovog žanra, ovde ne toliko poznati kao pisci romana, ali vrhunski autori koji od dokumenata, izjava, članaka i ostale biografske literature umeju da napišu knjigu koja ne zaostaje za kvalitetnim trilerima. Ono što je najvažnije, biografija ili autobiografija je sve vreme u realnom svetu, u njima su često iz određenog ugla opisani ili događaji u kojima smo i sami učestvovali ili ih se sećamo ili smo o njima učili, saznavali detalje o njima tokom života. Same ličnosti o kojima se piše su obično na ovaj ili onaj način ostavile svoj pečat u svetu, pa je iščitavanje njihovih života i spoznaja jednog mogućeg životnog puta sa svim teškoćama i dilemama dragoceno iskustvo. Biografija Elvisa Preslija nije samo priča o uspešnom muzičaru kojeg možda volite da slušate. Ona vam prikazuje jednog porodici odanog momka, koji je nespreman ušao u vrtlog slave, novca i popularnosti. To je knjiga duboko ispunjena emocijama iako vam prikazuje život velike zvezde, čoveka koji je već četiri decenije mrtav, a i dalje zarađuje za druge. Knjiga Dobrovoljac govori o Vitoldu Pileckom, koji se borio protiv nacista, organizovao da ga deportuju u Aušvic da bi izveštavao o zločinima, pobegao iz Aušvica, ponovo se borio protiv nacista, pa protiv Sovjeta za slobodu svoje zemlje i ne znam da li je do sada objavljeno delo koje bolje može da definiše reč Hrabrost. S jedne strane glamur, rokenrol, s druge
