3 minute read

■ ZAVRŠNA REČ: Vaš knjižar i Novi ulov

Milana Nešić

Knjižara „Vasko Popa“, Vršac

Advertisement

Milana Nešić je deo tima Delfi knjižara već jedanaest godina. Rad je započela u Beogradu, da bi se 2015. vratila u rodni Vršac kao šef knjižare „Vasko Popa“, što je za nju bio i životni i profesionalni izazov. Iako jedan radni dan podrazumeva mnogo raznolikog posla, Milana i njen tim, kojima je zadovoljstvo čitalaca uvek na prvom mestu, uspešno se nose sa svim obavezama. Vrščani cene njihov rad i trud, pa je Lagunina knjižara jedno od omiljenih mesta u ovom gradu.

Šta rad u knjižari čini posebnim?

Živimo u takvom vremenu da je ljudima lakše i pristupačnije da gledaju televizijski program nego da kupe knjigu, a kako je ona ipak najbolji vid edukacije, rad u knjižari i naš zadatak da knjigu približimo ljudima je utoliko teži, ali je i poseban i predstavlja nešto najpozitivnije. Redovni kupci su nagrada za uložen trud.

Koji je najveći izazov u Vašem dosadašnjem radu?

Nakon studiranja i rada u Beogradu povratak u Vršac, grad u kome sam rođena i odrasla, i prilika da budem šef tada novootvorene knjižare. Neizvesnost, očekivanja, obuka zaposlenih koji su i danas sa mnom u timu i jednako doprinose da knjižara u Vršcu ima posebno mesto u srcu građana, sve je to bio i ostao najveći poduhvat u mom dosadašnjem radu.

Kakve su čitalačke navike kupaca u Vršcu? Koje žanrove najradije biraju?

Vrščani vole da čitaju, prate akcije, navikli su da posećuju naše manifestacije, raspituju se oko izlazaka novih brojeva časopisa Bukmarker (smeh). Pored aktuelnih naslova i onih koji su medijski propraćeni, najradije se opredeljuju za knjige iz oblasti popularne psihologije.

Koje autorke su najpopularnije među Vašim čitaocima?

To su prvenstveno domaće autorke, kako naše izdavačke kuće – Jelena Bačić Alimpić, Mirjana Bobić Mojsilović, Jelica Greganović, Marija Jovanović – tako i autorke drugih izdavača: Ljiljana Habjanović Đurović i Vesna Dedić. Knjige stranih autorki takođe nalaze put do kupaca, a posebno se izdvajaju romani Lusinde Rajli.

Koju knjigu biste preporučili čitaocima Bukmarkera?

Hamnet Megi O’Farel je poslednja knjiga koju sam pročitala i koja je ostavila snažan utisak, pa je to ujedno i moja preporuka čitaocima. Ovo je emocionalno razarajuća priča o porodici književnog genija, pisca i dramaturga Šekspira. Autorka je savršeno opisala tugu i patnju roditelja usled gubitka sina čije ime nosi jedno od najpoznatijih Šekspirovih dela. Odličan prevod, stil, tematika i nagrada Women`s Prize za roman 2020. godine govore u prilog kvalitetu knjige. ■

NOVI ULOV

Novi naslovi autorki koje volimo

Napravite mesta na svojoj polici za knjige jer će se u izdanju Lagune uskoro naći tri nova romana dobro poznatih i voljenih autorki – Lusinde Rajli, Kejt Morton i Hejzel Prajor

Piše: Dunja Lozuk

The Italian Girl, Lusinda Rajli The House at Riverton, Kejt Morton Away with the Penguins, Hejzel Prajor

Rozana Menisi ima samo jedanaest godina kada upoznaje Roberta Rosinija, operskog pevača, čoveka koji će joj promeniti život. U godinama koje će uslediti ona postaje operska pevačica i tada se njena sudbina ponovo prepliće sa Robertovom. Njihova istrajna ali opsesivna ljubav uticaće na živote svih koji su im bliski. Rozana otkriva da njihovu zajednicu progone mračne tajne iz prošlosti, i kreće na putovanje koje je vodi od skromnih početaka u zabačenim ulicama Napulja do blistavih pozornica najprestižnijih svetskih operskih kuća. ■ Grejs Bredli je radila u kući Riverton kao sluškinja pre Prvog svetskog rata. Godinama je njen život neraskidivo vezan za porodicu Hartford, posebno za dve ćerke Hanu i Emelin. U leto 1924, na društvenoj zabavi održanoj u kući, jedan mladi pesnik je izvršio samoubistvo. Jedini svedoci su bile Hana i Emelin. Samo one – i Grejs – znaju istinu. Mnogo godina kasnije pratimo Grejs koja ima devedeset osam godina. U staračkom domu je posećuje mladi reditelj koji snima film o događajima tog kobnog leta 1924. godine. ■ Veronika Mekridi ima osamdeset pet godina, živi u vili pored mora i najviše voli lepu skupu šolju iz koje pije čaj dok gleda dobar dokumentarac o divljim životinjama. Neko joj stalno krade i vraća naočare za vid samo da bi je nervirao, i nikad je niko nije video bez rubin-crvenog karmina. Ovih dana Veroniku retko ko viđa jer u starosti dane provodi uglavnom kod kuće, sama. Kada odgleda fascinantan dokumentarac o pingvinima koje trenutno proučavaju na Antarktiku, javlja naučnicima da dolazi u posetu – i neće prihvatiti „ne“ kao odgovor. ■

LKK

This article is from: