UBISTVO I OSTALI TRAČEVI

U knjizi Ponoć u vrtu dobra i zla, koja je

216 nedelja bila na listi bestselera New York Timesa, Džon

Berent daje zavodljivi portret najzanimljivijeg južnjačkog grada slikan kroz prizmu slučaja jednog zločina

Američki književnik Džon Berent je nakon diplomiranja otišao u Njujork, gde je radio kao novinar Eskvajera i urednik u časopisu Njujorker. „Velika jabuka“ mu je bila dovoljna čitavih dvadeset godina. Sve dok se početkom osamdesetih nije pojavila nova gradska moda, koja je njegov život odvela u neočekivanom smeru. U pitanju je bila manija zvana nouvelle cuisine Moderan stil ishrane koji podrazumeva laku hranu u čijem su fokusu svežina sastojaka i način serviranja.

U gradu je svake nedelje, uz veliku medijsku pompu, otvarano po nekoliko restorana, a večere u njima su postale popularnije od odlaska u diskoteku, pozorište ili na koncert. Tokom dana su svi pričali samo o hrani, a uveče su odlazili da svoje priče razrade u praksi. Hrana je bila izvrsna, ali sa popularnošću rasle su i cene.

Gledajući cene specijaliteta u jelovniku jednog od tih restorana, Berent je prepoznao cene avionskih karata. Spoznao je da bi po ceni jedne večere, zajedno sa pićem, kafom i napojnicom, mogao sebi da plati produženi vikend u nekom od pastoralnih američkih gradića.

Već sledećeg vikenda preskočio je teletinu i radič i odleteo u Nju Orleans. Nakon toga su mu ovakva putovanja postala redovni običaj. Svakog vikenda je sa grupicom prijatelja koji su, poput njega, bili zainteresovani za promenu scene odlazio u neki drugi američki grad.

Jedan od takvih izleta odveo ih je u Čarlston u Južnoj Karolini. Vozili su se u iznajmljenom automobilu s mapom raširenom na prednjem sedištu. Na dnu mape nalazila se Savana, čije ime je privuklo Berentovu pažnju. Želeo je da u Savani provede jednu noć. Ostao je osam godina.

Iako je bio privučen senzacionalnim ubistvom koje se 1981. godine dogodilo u Savani i potonjom serijom od čak četiri suđenja, nije odustajao ni od osnovne ideje o pričama sa Juga. U sticaju svih tih okolnosti nastala je knjiga Ponoć u vrtu dobra i zla

Objavljena bez velikih pretenzija, što se vidi u tiražu od, za američko tržište skromnih, 25.000 primeraka, knjiga je odmah je postala bestseler Njujork tajmsa i sa 216 nedelja provedenih na ovoj listi postala jedan od najdugovečnijih bestselera. Knjigu je nekoliko godina docnije Klint Istvud adaptirao za film.

Berent nas, u uvodnim poglavljima, svojim neodoljivo šarmantnim pričama o pomalo ekscentričnim stanovnicima pastoralnog grada upoznaje sa atmosferom američkog Juga. Gotovo cela prva polovina knjige posvećena je živopisnim stanovnicima i njihovim neobičnim naravima i običajima. Tu su fine dame iz Kartaškog kluba udatih žena, starac koji godinama šeta nevidljivog psa, ludi naučnik koji dresira muve i farba ribe, ali i poseduje otrov kojim može da ubije pola grada, urnebesno zabavna dreg kraljica, vudu veštica, previše ostarela južnjačka lepotica i zvezda nemog filma, simpatični prevarant, arogantni trgovac antikvitetima…

Osim što su nekim likovima u knjizi promenjena imena, cela priča je autentična.

Neposredno pre druge polovine knjige dešava se čuveno ubistvo u kojem je ostareli bogati trgovac starinama ubio svog mladog pomoćnika u vili koju je Džeki Onazis želela da kupi za dva miliona dolara. U tom trenutku knjiga zadobija malo drugačiji ton. Ono što bi u uobičajenim okolnostima u Savani prošlo bez nekih većih trzavica i problema, zbog društveno-političkih okolnosti opisanih u prvom delu postaje sudska drama o jedinom čoveku u Džordžiji koji je imao čak četiri suđenja za jedno isto ubistvo.

Čak ni tada Berent ne dopušta da knjiga postane klasična drama sudskog procesa. Iako upošljava sjajne, mada ekscentrične i neobične advokate, osumnjičeni Džim Vilijams angažuje i vudu vešticu koja, uz brojne komične scene i bizarne zahteve, baca raznorazne kletve i magije na sudije, tužioce i porotnike.

Ono što danas, godinama pošto je napisana, možemo u knjizi da otkrijemo jesu nagoveštaji sveta koji će možda doći. Slikajući ne samo geografski već i vremenski izolovanu zajednicu i nagoveštavajući između redova još uvek jasnu rasnu podelu društva, Berent nam šalje i upozorenje o društvenoj bombi smeštenoj na razmeđi dobra i zla, koja u budućnosti može eksplodirati.

Ponoć u vrtu dobra i zla je sjajno osmišljen i pitko napisan putopis kroz pomalo uspavano društvo američkog Juga, zabavna knjiga koja će nas na trenutke od srca nasmejati i zbog koje ćemo poželeti da se preselimo u mesto gde se dogodio zločin, upoznamo se sa njegovim stanovnicima i, na nekom od njihovih čuvenih prijema, popijemo sa njima nekoliko koktela. ■

Razgovarala: Maja Šarić

Foto: Petar Marković, RAS Srbija

Dela poznatog pisca, scenariste i novinara Ante Tomića su hrabra i drugačija. I dok će vas neka nasmejati do suza, druga će vas navesti da se dobro zamislite nad različitim životnim pitanjima. Stoga ne čudi komentar jednog njegovog čitaoca koji je rekao da je Ante Tomić lekar za dušu.

U izdanju Lagune za sada imamo priliku da čitamo tri njegove knjige: prvi roman Što je muškarac bez brkova, objavljen 2000. godine, Čudo u Poskokovoj Dragi, napisan devet godina kasnije, i zbirku priča Pogledaj što je mačka donijela iz 2019. godine. I svaka je na svoj način posebna i čitaocima uzbudljiva.

Kako se menjao Vaš odnos prema književnosti i pisanju i kakav je taj odnos danas?

Moram priznati da danas manje čitam. Kompjuteri, mobiteli i tableti su nam pokvarili užitak čitanja, tako da, i ako uzmem čitati, uzmem nešto pouzdano, nešto što je klasik. A koliko sam se mijenjao… Iskreno, više ne znam što bih mislio o svojim starim knjigama. Čini mi se da više nisam isti čovjek koji je to napisao. Skoro sam pitao prevodioca knjige na francuski Čudo u Poskokovoj Dragi, koji sada prevodi i Što je muškarac bez brkova, kakvo je djelo, jer se slabo sjećam. Ljudi me nekad zaustave i krenu mi pričati o nečemu što sam napisao, a ja imam osjećaj da su me zamijenili sa nekim, da to nije moje. I rastanem se od njih potpuno uvjeren da su mislili da sam ja bogzna ko. Tek nakon tri dana pomislim: Budalo,