2 minute read
Ženska strana moći
Retki su pisci sposobni da se poduhvate teško rešivih zadataka. Jedan od njih je aeronautički inženjer i rezervista Kraljevske mornarice u kojoj je radio na razvoju tajnog naoružanja, engleski romanopisac Nevil Šut koji je literarnim likom romana Grad kao Alis sažeo dinamičku složenost svoje zemlje sa osobenim principom vladanja, istovremeno dajući svojoj junakinji univerzalnu, opšteljudsku dimenziju. U liku mlade Džin Padžet, zaposlene na Malajskom poluostrvu početkom japanske invazije, zatim zarobljene i s drugim Evropljankama i njihovom decom primorane na mukotrpan marš kroz džunglu, pisac Šut je, falsifikujući istoriju, kreirao sintetičan literarni tip u koji je umešten ne samo prototip vladanja već i esencija ideala vlasti engleske imperije, a da pritom lik, ma koliko počivao na određenom konceptu, ništa nije izgubio od istinitosti i životne snage.
Advertisement
Pisac je zarobljene Holanđanke na Sumatri u svom romanu zamenio Engleskinjama, među kojima prednjači dvadesetogodišnja Džin, „obična“ devojka izuzetnih osobina, koja se „slatko smeje i lepo govori“ dok svojom smirenom inteligencijom i kontrolisanom zavodljivošću privlači mnogo starijeg pokrovitelja, advokata koji raspolaže njenim iznenada stečenim nasledstvom. U priči o savladavanju mnogih prepreka tokom iscrpljujućeg marša i u ljubavnom zapletu sa srećnim krajem, pisac je vrlo minuciozno i dosledno utkao poruke o imperijalnoj strategiji kolonijalne sile viđene u idealnom obliku vladavine sa ženskim suverenom, kraljicom. Na prvi pogled jednostavna i jedna od mnogih, junakinja Džin je prikriveni nosilac idealnih osobina apostrofiranih u engleskim uspešnim vladarkama, Elizabeti, kraljici zlatnog doba, čiji ogroman uticaj simbolizuju ženska odličja Podvezice namenjena muškarcima vitezovima, čvrstorukom Viktorijom i poslednjom, omiljenom kraljicom Elizabetom, čiji nedavni odlazak za mnoge Engleze problematizuje dalji put engleske krune.
Uostalom, naklonost ka ženskoj strani vladanja naglašena je u romanu kroz citat iz Kurana, po kojem je „onome koji je blagosloven prema ženama, otvoren put ka Bogu.“ Zapravo, ženski simbol idealne moći krije utopijsku sliku one koja vlada principima navodno lišenim surovosti.
Kolonijalna strategija kojom se uspešno vlada podrazumeva hrabrost i izdržljivost pred zadatkom preživljavanja, osobine koje Džin pokazuje na svakom koraku, time poništavajući eventualne ograničene mogućnosti mlade devojke, u romanu prikazane bez bledih mesta. Njena sposobnost mimikrije (Džin govori malajski i oblači se u sarong) pokazuje kako se prilazi bliže i uspostavlja bolji odnos, kako se povezuje sa drugima i pruža potrebna pomoć, uz preduzimljivost i izuzetnu inteligenciju kojom se sa sigurnošću prevazilaze prepreke. Iako engleske zarobljenice ni u podređenom položaju ne zaboravljaju imperijalnu superiornost iskazanu u primedbi da „mi ne spavamo na podu kao životinje“, ili u sceni kad Džin razgovara sa čuvarima stoke u Australiji, negovana vladarska svest pronalazi način da se otkriju propustljiva mesta i da se pronađe put do rešenja.
Ljubav prema Džou Harmanu, koji će Japancima ukrasti hranu za zarobljenice, zbog čega će biti surovo kažnjen, ispunjena je žudnjom ali i samokontrolom. Njihova veza ispod tanke pokorice skriva odnos gospodarice i kolonizovanog domoroca, koji joj udovoljava u svemu dok Džin na pitom i diplomatski način dolazi do onoga do čega joj je stalo. Zasnovana na patnji i žrtvi, njihova ljubav je parodična parafraza Hristovog razapinjanja na krst, što je povod da se kroz naznake ljubavi, prepoznate tek kad Džin obuče sarong i tako pristupi klasnom određenju koje je Džou blisko, istakne pragmatičan cilj čija zajednička fantazija nije porodičan život sa iščekivanjem potomstva već preobražaj ubogog mestašceta u grad uspešan poput Alis.
NA PRVI POGLED
JEDNOSTAVNA I JEDNA OD
MNOGIH, JUNAKINJA DŽIN
JE PRIKRIVENI NOSILAC IDEALNIH OSOBINA
APOSTROFIRANIH U ENGLESKIM USPEŠNIM
VLADARKAMA
Džinina dalja pronicljivost u stvaranju kapitalističke dobiti podrazumeva da se ona vešto snalazi u posleratnim, novim tržišnim okolnostima, prepoznajući žene kao glavne potrošače. Njen životni projekat pruža nov, moderan obrazac ženinog života, a to više nisu samo muž, deca i srećna porodica već uzdizanje grada u kojem ljudi ostvaruju profit i troše zarađeni novac. ■