3 PITANJA ZA... Mirjanu Novaković

Povod:

Novi roman u kome kroz mir osamdesetih godina XX veka i mir dvadesetih godina ovog veka pratimo grupu nekada dobrih drugova, njihove odnose, ljubavi i međusobna ogrešenja

Razgovarala: Maja Šarić

Foto: Tora Tkalec

Kako ste izabrali temu romana? Zašto je baš to bila priča koju ste želeli, ili možda morali da ispričate?

Želela sam da ispričam priču o sudbini jedne generacije koja je doživela i socijalizam, i ratove, i kapitalizam, i kako se njihov odnos prema svetu i prema njima samima menjao u zavisnosti od društva u kojem su živeli. Kako su njihove nade i očekivanja i želje ostvarene kroz sve te traumatične periode, koliko ih je promenio svet, a toliko su želeli da oni promene svet, svako na svoj način. Jedna od tema romana je i klasna podela, u smislu koliko naše živote određuje porodica u kojoj smo rođeni, bogatstvo i siromaštvo u kojem smo odgajani, kao i (ne)mogućnost promene tih početnih okolnosti u našim životima. Važna tema romana je i sama umetnost, šta nam ona daje, kako uživamo u njoj, kako nas tera da doživljavamo svet i druge ljude, i kako, na kraju, posle svega, umetnost ostaje da najbolje opiše ono što nam se desilo – za promišljanje, uživanje, a možda i za pouku budućim generacijama.

Ko su junaci Vašeg romana i šta nam njihove sudbine govore o svetu u kome smo živeli i onom u kome sada živimo?

Junaci romana su nekadašnji prijatelji koje je međusobno zavadila dojava Državnoj bezbednosti o njihovim protivdržavnim razgovorima koja je imala posledice već u osamdesetim godinama prošlog veka, a koje su se nastavile i kasnije, sve do današnjih dana. Ili nije bilo nikakvih stvarnih posledica a junaci su ovo koristili da opravdaju svoje neuspehe? Živeli su u miru pre rata koji je u sebi sadržao klice ratova, a sad žive u miru koji u sebi sadrži posledice tih ratova. U tom smislu, nekadašnji mir i sadašnji mir nisu isti, ne samo zato što se društvo značajno promenilo već i sami junaci, izmoreni međusobnim optuživanjima, svađama i razdorima. Ili, možda, oni nikad nisu ni bili tako dobri prijatelji kao što su mislili da jesu?

U odnosu na Vaše druge knjige, na koji način je pisanje Mira i mira uticalo na Vas?

Ovo je svakako roman koji sam najduže pisala, između ostalog zato što sam značajno promenila strukturu –prvobitna verzija je trebalo da uključi i treći period, zamišljenu budućnost u kojoj se ratovi nisu desili, ali posle nekog vremena učinilo mi se da će pisanje romana zaista predugo trajati u ovoj verziji, pa sam odustala od trećeg dela. Ono što mi je bilo posebno zadovoljstvo da pišem jesu „horovi“, tj. pesme zasnovane na grčkoj mitologiji i istoriji i koji osim što uvode klasične motive, ilustruju i dodatno objašnjavaju događaje i likove iz romana, ali na način koji je za mene bio nov i omugućio mi da vežbam i razvijam pesničke tehnike. ■