U PISANJU ME VODE ISKRENOST I STRAST

skom jeziku i objavljena u časopisima Fantôme de la liberté i Panache Prevodilac trenutno radi na prevodu cele zbirke i već je stupio u kontakt sa francuskim izdavačima.

Za svakog umetnika značajan je trenutak u kome njegovo delo prelazi granice područja u kome stvara, jer kada autor stvori delo, bilo ono književno, muzičko ili scensko, i javno ga objavi, to govori o njegovoj nameri i želji da se ono dopadne ljudima koji su u prilici da ga tumače, rekao nam je na početku razgovora Lazar Ristovski.

Zbirkama Jednostavne priče i Ulična akademija glumac Lazar Ristovski potvrdio se i kao izvrstan pripovedač, a prevodom jedne priče na francuski jezik njegova literatura počela je da osvaja i čitaoce van granica naše zemlje

Razgovarala: Maja Šarić

Foto: Privatna arhiva

Uspesi Lazara Ristovskog kao glumca, reditelja i producenta su neprikosnoveni. Veliki talenat pokazao je i u književnosti, napisavši dva romana, a onda i dve zbirke priča koje čitamo u izdanju Lagune: Jednostavne priče i Ulična akademija. Lazarove zbirke privukle su pažnju i Živka Vlahovića, prevodioca na francuski jezik, pa je tako priča Obećanje iz Ulične akademije doživela svoju verziju na francu-

„Ako francuski čitaoci budu čitali moje priče, biće to će poseban događaj i doživljaj. Potajno i iskreno se radujem. Drhtim iznutra. Treperi moje stvaralačko biće i nada se da će se među francuskom publikom, kao velikom i svetski značajnom književnom scenom, naći čitaoci koji će sa radošću i lako čitati moje priče, kao što sam ja čitao Mopasanove.“

Kako je došlo do objavljivanja Vaše priče na francuski jezik?

Tako što smo se gospodin Živko Vlahović i ja upoznali u Beogradu u jednoj prodavnici francuskih sireva. Priznaćete da je to dobro mesto da se sretne prevodilac na francuski. Bilo mi je drago da je Živko već pročitao moju prvu zbirku i da je moj rad posmatrao odvojeno od mog primarnog zanata – glume. Razgovarao je sa mnom kao sa piscem. Godilo mi je to. Upoznao sam kasnije njegov rad i njegove projekte koji spajaju Srbiju i Francusku na najlepši mogući način. Preko literature. Način na koji je govorio o mojim pričama bio mi je nešto novo. Čuo sam reči koje su objašnjavale međuprostor, ono što stoji između redova mojih priča. Ono zbog čega i pišem priče. Živko nije samo prevodilac, on je poznavalac književnosti i kreativni književni kritičar.

Smatrate li da duh Vaše proze može na pravi način da se prenese i razume na drugom jeziku?

Za dobronamernog i pažljivog čitaoca ništa nije nerazumljivo. Moja proza je naočigled jednostavna. U suštini i jeste takva. Ali ako čitalac ima živaca da čita i između redova, da obrati pažnju na atmosferu i detalje, jer se često najvažnije u životu događa na njegovoj margini, onda će otkriti da tu jednostavnost čine te skrivene, male i sitne stvari, koje stvaraju utisak da u literaturi ima još nešto više, osim slova i reči koje su napisane. To nešto drugo, eterično, nevidljivo na prvi pogled, možda je i suština mog pripovedanja. Slike koje stvaram u pričama su odraz mog prvog zanata, glume i režije. Svaka moja priča je mali uvod u budući film. Moje pisanje i pripovedanje, moja literatura, ako smem to tako da nazovem, eho su onoga što sam još u detinjstvu čitao. Nisam oponašao, ali sam u potaji zamišljao da moje priče zaliče na Čehovljeve. To su priče o malim ljudima kojima nije oduzeto pravo da sanjaju velike snove. Sreća je da snovi tome i služe. Da mali ljudi u snovima postaju veliki. Da spasavaju čovečanstvo i da se pretvaraju u prinčeve. Takvi ljudi, mali mudraci, maštari, a ne mešetari, čine ovaj svet boljim mestom. Tako da sebe kao pripovedača poistovećujem sa tim malim ljudima, kojima nije oduzeto pravo da sanjaju velike snove. Tako je bilo i u mojim prethodnim knjigama Kako sam dobio Оskara i Belo odelo. Drugо o čemu vodim računa je da moje priče moraju biti zanimljive. Ovo je kratka forma i kao takva mora biti veoma nabijena, i radnjom i emocijom, a obavezno dramskim obrtom. Uostalom, to je odlika dobrih priča i u literaturi i u životu.

Jeste li se sada ponovo vratili Obećanju i kako ste ga doživeli u novom čitanju? Vidite li danas u svojim pričama iskrenost i strast, koje su čitaoci prepoznali kada su objavljene?

Ne vraćam se. Mene uzbuđuje čin stvaranja. Ne gledam ni svoje filmove niti čitam svoje priče. Ovu sam sada pročitao kada mi je Živko javio da je preveo i da će biti objavljena. Dopala mi se. Drago mi je što upotrebljavate termine kao što su iskrenost i strast. To jeste odlika mojih priča. Umetnik, u ma kojoj oblasti umetnosti, mora u sebi da budi strast. Ako je nema, ona neće i ne može ni preći, u ovom slučaju na čitaoca. Umetnik mora da barata istinom. Ličnom, proživljenom ili fiktivnom. Istina svakako može biti i izmišljena. Ali čitalac mora poverovati da taj imaginarni prostor koji pisac kreira stvarno postoji. Veliki broj čitalaca koji su pročitali moje priče veruju u to. Nažalost, nijedan književni kritičar se nije oglasio ili makar osvrnuo na moje priče kada su izašle iz štampe, osim onih koji su dali svoje mišljenje na koricama knjige, na čemu im zahvaljujem. To mi je bio prvi znak da su priče dobre.

Gde ste danas kao pisac, odnosno pripovedač, kako Vi to kažete? Hoćemo li biti u prilici da čitamo Vaša nova dela?

Želeo bih da imam više vremena da bih mogao da se bavim samo pisanjem. Nažalost, to nije tako. Radim mnogo na filmu, kao glumac i producent. Ali sve vreme mislim šta bi od tog izobilja koje život nudi bila tema neke moje nove priče. Tačnije rečeno, posmatram. Još vežbam tehniku posmatranja. Na mom Instagram nalogu piše: „Gleda svako, a vide samo oni koji znaju da gledaju“. Posmatram i beležim rečenice za koje verujem da će uskoro porasti da budu priče. A neispričanih priča ima svuda i ima ih svako. Treba samo hrabrosti da se zakopa po svojoj sudbini ili po sudbini bližnjih. Ili treba hrabrosti da se otvore putevi, staze i stranputice

U čijim delima pronalazite ono za čim u književnosti tragate? Šta Vam je najvažnije kad je izbor literature u pitanju?

Jednostavnost pripovedanja budi kod mene kao čitaoca osećanje zadovoljstva. Volim knjige koje imaju priču. Ali to je prvi nivo. Knjiga mora da sadrži alhemijski sadržaj koji vas opčinjava i tera da se osećate saučesnikom. Kada pisci uspeju svojim umećem to da postignu, onda postaju majstori svog zanata. Takve pisce volim. Pisce koji su hrabri da vas odvuku na mesta na kojima niste nikada bili ili da uradite stvari koje niste nikada radili, ali da to učine tako kao što sam malopre rekao, da vam se čini da ste saučesnik u svemu napisanom. Širok je spektar mojih interesovanja kada je literatura u pitanju. Počinje od ćopićevske naivne čistote, Nušićevih Hajduka i Družine sinji galeb Toneta Seliškara, pa onda mladalačkog Lovca u žitu Selindžera, preko Rableove ludosti i raskalašnosti, preko vijonovskog kurvinskog stiha, da bih već u ranoj mladosti prešao na Dostojevskog i Tomasa Mana. Šekspir ostaje zauvek i u svako doba, a Knuta Hamsuna otkrivam kasnije, ali ne prekasno. Kamija, Edgara Alana Poa i Dina Bucatija sam čitao ranije, ali im se i sada sa radošću vraćam. I tako dalje… ■

PET

KNJIGA ZA SVA

Po Izboru

IZ UGLA PREVODIOCA

Anton Pavlovič Čehov

Pan u Saragosi

Jan Potocki

„Opisati Lazara Ristovskog kao pisca nije jednostavan zadatak, ali nakon upoznavanja sa njegovim delom rekao bih da sam otkrio autora koji poseduje moć da uzme ono jednostavno i pretvori ga u složeno, da uzme beznačajne likove i da im prida značajnu pažnju, da monotono učini uzbudljivim, da ništa pretvori u nešto. Nesumnjivo demijurg svoje zbirke, vlada njome poput majstora koji ne propušta nijedan detalj, čak bismo mogli govoriti o umetniku u kantovskom smislu. Poseduje te tri karakteristike genija: originalnost, uzornost i neobjašnjivo. Njegov stil je mešavina klasičnog i savremenog, sa melanholičnom atmosferom koja je sve vreme prisutna. Sa Uličnom akademijom nam zaista pruža delo dostojno jednog velikog autora i svestranog umetnika.