Aleksandar Mekol SmitINTERVJU

INTERVJU Na lepšoj strani stvarnosti

I u životu i u književnosti potrebni su nam pozitivni junaci – zato je slavni pisac Aleksandar Mekol Smit kreirao Dragocenu Ramocve i njenu Prvu damsku detektivsku agenciju, koja je postala čuveni svetski serijal. U ekskluzivnom razgovoru za Bukmarker otkriva nam tajne svog stvaralaštva, kako izgleda njegova lična biblioteka i zbog čega jedva čeka druženje sa čitaocima u Srbiji

Piše: Maja Šarić Foto: Kirsty Anderson

Kad je u pitanju čuveni serijal Prva damska detektivska agencija slavnog pisca Aleksandra Mekola Smita, i čitaoci i kritika su saglasni – čitanje romana o Dragocenoj Mmi Ramocve, detektivki iz Bocvane, čisto je zadovoljstvo, neverovatna zabava i pravi raj, jer izoštrava čula i razgaljuje. Čitaoci u Srbiji imaju divnu priliku da u izdanju Lagune ponovo čitaju knjige iz ovog serijala, odnosno nove generacije čitalaca imaju mogućnost da se, za početak, upoznaju sa knjigama Prva damska detektivska agencija i Žirafine suze. A kako serijal do sada ima 21 nastavak, nesumnjivo je danas sve čeka dugo i zabavno proputovanje kroz Bocvanu i rešavanje zanimljivih ali i neverovatnih slučajeva vedre, prijatne, hrabre i intuitivne detektivke koju ceo svet poznaje i voli. Aleksandar Mekol Smit, koji je oživeo lik Dragocene Ramocve, britanski je pisac rođen u Zimbabveu 1948. godine. Sa sedamnaest godina preselio se u Veliku Britaniju, gde je na Univerzitetu u Edinburgu završio studije prava, a kasnije i doktorirao. Ubrzo je počeo da predaje na Univerzitetu Kvins u Belfastu i u to vreme se prvi put odvažio da pošalje svoje literarne tekstove (jedan roman za odrasle i jedan za decu) na književni konkurs. Pobedio je u kategoriji dečje književnosti. Otada je objavio brojne knjige, od stručne literature do knjiga za decu, priča i romana za odrasle. Svetsku slavu stekao je upravo romanom o Mmi Ramocve, iz koga je nastao čitav serijal, a poznat je i po serijalu Nedeljni filozofski klub.

U ekskluzivnom razgovoru za časopis Bukmarker od škotskog pisca saznali smo mnogo toga zanimljivog ne samo o serijalu koji imate priliku da čitate, već i o njegovim pogledima na književnost, ali i na stvarnost u kojoj živimo.

Vratimo se za početak dvadesetak godina unazad da nam otkrijete kako je ideja za priču o Dragocenoj Ramocve i Prvoj damskoj detektivskoj agenciji uopšte nastala?

Pre mnogo godina radio sam na Univerzitetu u Bocvani, pa sam u tom kontekstu upoznao tu zemlju i njene ljude. Imao sam ideju da jednog dana pišem o snalažljivoj dami iz Bocvane koja će započeti sopstveni mali biznis. Inicijalno, nisam mislio da to bude detektivska agencija, a onda mi je pala na pamet ta ideja. Jednom kad sam počeo da pišem ove knjige, bilo je teško zaustaviti se!

Heroina Prve damske detektivske agencije je poštena, dobra, ume da prašta. Zašto Vam je bilo važno da je prikažete samo u lepom svetlu, da li zato što nam u svim sferama života, a ne samo u književnosti nedostaju čisti i pozitivni junaci?

Smatram da uvek postoji potreba za pozitivnim herojima i heroinama, i u životu i u književnosti. Mnogo vremena provodimo baveći se nasiljem i disfunkcionalnošću, ali osećam da svi imamo realnu potrebu za čistim i afirmativnim karakterima. Nema razloga da ljubazni ljudi kao što je Mma Ramocve ne budu popularni.

Vaše knjige svi opisuju kao nežne. One jesu pronicljive, ali ni u jednom smislu nisu kontroverzne. Kako ste uspeli da nijednom ne odstupite od tog manira?

Čini mi se da prirodno preferiram da pišem o pozitivnijoj strani života. Volim da opisujem ljude koji se lepo ophode jedni prema drugima – iz mog iskustva, većina ljudi teži da pripada društvu, to im je urođeno, i više voli saradnju nego konflikt. To je područje u okviru koga pišem i retko kad osetim potrebu da od toga odstupim.

Kroz lik Mme Ramocve predstavljate hrabru i jaku ženu, kod koje je ženski princip izrazit. Takav pristup oslikavanju ženskih likova je vrlo redak kad su u pitanju muški pisci. Otkud ta feministička crta u Vašim delima?

Pretpostavljam da je tačno da se većina muških pisaca više koncentriše na muške likove, ali ja uživam u prikazivanju ženskih karaktera. Pitate odakle to potiče – odrastao sam u domaćinstvu sa tri sestre i to možda ima veze sa tim! Generalno, uživam u ženskim razgovorima, mada to ne znači da ne smatram da su i muški razgovori takođe zanimljivi.

Zemlje u kojima žive vaši junaci uvek su divno predstavljene. Može li se reći da su one među glavnim junacima vaših knjiga?

Mesto je, po mom mišljenju, veoma važno. Često o postavci priče razmišljam pre nego o likovima. Mislim da na taj način zemlje u kojima se odvijaju radnje mojih knjiga zaista postaju likovi same po sebi.

Zahvaljujući knjigama, obišli ste svet. Kako su sva ta putovanja, svi ti susreti sa čitaocima uticali na vas i na Vaše stvaranje?

Inspiracija mi često dolazi dok sam na putovanjima. Turneje sa knjigama dovode me u kontakt sa različitim tipovima ljudi i rezultat toga su vrlo raznoliki razgovori. To neizbežno utiče na moje pisanje. Uživam slušajući šta ljudi pričaju i nekako se uvek nađem uvučen u njihove živote.

Kad knjiga bude proglašena „knjigom milenijuma“, kao što je slučaj sa Vašom Prvom damskom detektivskom agencijom, šta to za njenog autora znači, kakav je osećaj?

Bio sam dirnut tako ljubaznim priznanjem za serijal Prva damska detektivska agencija. Kad sam pisao prvu knjigu, nisam mogao ni da zamislim da će ih biti toliko u serijalu. Vrlo je lepa stvar za autora kad zna da čitaoci uživaju u njegovim knjigama.

Među Vašim čitaocima bilo je i onih koje je upravo priča o damskoj detektivskoj agenciji izlečila i donela im olakšanje u određenim lošim i teškim životnim fazama. Da li je to jedan od glavnih zadataka književnosti? Šta su još njeni zadaci, po Vašem mišljenju?

Mislim da je sasvim legitiman zadatak literature da ljudima pruža utehu u stresnim vremenima. Ako ljudi mogu da nađu utehu u razmišljanju o mirnom i obzirnom životu, onda to sve ima dobru svrhu.

Kako pisanje utiče na Vas? Šta pisanje predstavlja za jednog stručnjaka iz oblasti medicinskog prava?

Pravim razliku između pisanja publicističkih tekstova, koji se tiču moje akademske karijere, i pisanja fikcije. Ta dva stila se prilično razlikuju.

Kako izgleda Vaša kućna biblioteka, koliko u njoj ima knjiga?

Imam ogromnu biblioteku u kući u Edinburgu. Zauzima dve prostorije u kući, a cela dva zida su kompletno u policama za knjige. Mislim da ih imam oko 2.500.

Kojim se piscima vraćate, koja književna imena su u Vašem leksikonu pod odrednicom „omiljeni“?

Ima raznih pisaca kojima se izuzetno divim. U poeziji veoma cenim V. H. Odena, i imam značajnu kolekciju njegovih dela. Njegov izraz smatram divnim, humanim, jedinstvenim. Volim indijskog pisca R.K. Narajana, Grejema Grina i humoristu E. F. Bensona.

Susreti sa čitaocima su za Vas dragoceni. Koliko njihovo mišljenje utiče na Vaše stvaralaštvo? Serijal o Dragocenoj Ramocve ima 21 nastavak, da li su sugestije čitalaca

Zaista vrlo ozbiljno shvatam mišljenje svojih čitalaca. Dobijam od njih mnogo pisama i poruka i svakako uzimam u obzir stavove koji mogu da izraze karaktere ili zaplet u mojim knjigama, ali, istovremeno, shvatam da način na koji mora da se razvija život mojih likova treba da odredim sam. Tako da ne prilagođavam živote mojih likova onome što ljudi žele ili očekuju.

Poznati ste po tome da pišete konstantno, da ne čekate da vam muze donesu inspiraciju. Radite li nekad i na nekoliko rukopisa istovremeno? Koja priča ili koje priče Vam trenutno okupiraju pažnju, na čemu radite?

Često zatičem sebe kako istovremeno radim na nekoliko knjiga. Upravo sam završio treću knjigu iz serijala o detektivu Ufu Vargu, Čovek sa srebrnim sabom. Ovaj serijal se dešava u Švedskoj. Uskoro ću početi novu knjigu o Mmi Ramocve, a takođe i jednu odvojenu priču. Pišem i za nekoliko kompozitora – često pišem libreta za kompozitore i u tome uživam.

Šta radite kad ne pišete? Sudeći po Vašoj biografiji, imate još mnogo interesovanja pored književnosti.

Ja sam pasionirani mornar. Imam čamac na zapadnoj obali Škotske i leti me često možete videti kako plovim. Takođe, uživam u muzici.

Kad se smiri situacija sa pandemijom koronavirusa, postoji li mogućnost da se Srbija nađe na Vašoj listi putovanja?

Veoma bih voleo da ponovo posetim Srbiju i nadam se da ću to i učiniti, čim uslovi opet budu normalni. Tokom poslednje posete upoznao sam mnogo čitalaca i to je bilo veoma prijatno iskustvo. ■