TEMA BROJA: Čitanje je karta za ceo svet

Čitanje je karta za ceo svet

Piše: Iva Burazor Izbor mesta na koja možemo da otputujemo trenutno je znatno sužen, a ograničenja su brojna. Ipak, za one koji vole da čitaju knjige, ništa od navedenog ne važi, jer na stranicama omiljenog štiva mogu da otputuju gde god požele. Verovatno ne postoji nijedna tačka na globusu kojoj neki pisac nije dodelio ulogu u svom delu, zato slobodno i ove zime birajte svoje destinacije – za dobru knjigu ne postoje granice

Zemlje i gradovi, varošice i sela, mora, reke i planine oduvek su u literaturi imali posebno mesto – bili su i junaci i kulise. Ipak, postoje knjige koje su njihovu ulogu podigle na viši nivo, spajajući duh i karakter mesta sa svojom pričom sve dok ih nije bilo moguće razlikovati.

Dobra knjiga stvarno vas može preneti u drugi svet i sa njom možete putovati i kroz prostor i kroz vreme. Iako nam situacija u kojoj se trenutno nalazi cela planeta mnoge destinacije čini predalekim, uz knjigu imate mogućnost da ugasite žeđ za putovanjima bez izlaska iz kuće. Pa hajde da zajedno krenemo na put oko sveta (možemo i na onaj od 80 dana sa Žilom Vernom) i da čitajući lakše dočekamo trenutak kada ćemo konačno obrisati prašinu sa pasoša.

U EVROPI

Nebrojeno mnogo književnih junaka svoje priče živelo je na ulicama francuske prestonice, pa se Pariz sa pravom smatra jednim od omiljenih gradova u književnosti. Predstavljan je na najrazličitije načine, u najrazličitijim periodima, ali iz kog god ugla da je bio prikazan, bio je i ostao jednako veličanstven. Krenućemo putevima Viktora Igoa. Mnogi možda ne znaju da je napisao Bogorodičinu crkvu u Parizu kako bi ubedio javnost da ceni i zaštiti srednjovekovnu arhitekturu Pariza, koju su početkom XIX veka ugrožavali pariski građevinski magnati i javni zvaničnici koji su želeli da obnove grad u modernijem stilu. Pored statusa klasika evropske književnosti, ova knjiga sadrži predivne opise katedrale i okolne arhitekture. Šetnja Parizom danas bi bila daleko drugačije iskustvo bez ove knjige i vredi je čak i samo zbog toga pročitati.

A ko ne želi da otputuje u Italiju nakon što pročita Predivne ruševine Džesa Voltera? Predivne ruševine počinju na obalama Italije 1962. i nose nas kroz pedeset godina, više zemalja i desetine različitih života. Iako je većim delom priča o ljudima i njihovim komplikovanim životima, ona takođe uključuje i okolnosti u kojima se ti životi odvijaju, a svaka od njih je zanimljivija od prethodne. Kada je Žoze Saramago odlučio da napiše knjigu Putovanje kroz Portugaliju, želeo je da bude različita od svih ostalih na tu temu, i u tome je nedvosmisleno uspeo. Beležeći događaje i zapažanja, opise portugalskih krajolika, ljudi, umetničke baštine i istorije ove zemlje, Saramago oživljava domovinu svojih predaka i savremenika onako kako to samo jedan briljantan pisac može. Putovanje kroz Portugaliju je oda jednoj zemlji i njenoj bogatoj tradiciji. Ponekad knjige koje se najviše pamte potiču iz naših najranijih čitalačkih

poduhvata. Bili smo deca kada smo krenuli na prvo putovanje snežnim planinama Švajcarske zahvaljujući Hajdi Johane Špiri, čeznući da vidimo sneg, alpske koze i runolist uživo. Popularnost ove knjige i danas se najvećim delom može pripisati živopisnim prikazima planinskih pašnjaka, dekine kolibe i Hajdinog jednostavnog života na planini. Ko je uspeo da zaista otputuje u Švajcarsku, nije se razočarao. Prelepo je baš kao u dečjoj mašti.

Briljantna satira sovjetskog života Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova napisana je tokom najmračnijih dana staljinističke Rusije, ali nije objavljena skoro tri decenije. Radnja se odvija u svetu koji meša fantaziju i surovi realizam, a veći deo priče događa se u centru Moskve. Bulgakov je smestio mnoge scene u predele sa kojima je bio jako povezan i grad je koristio kao simboličke kulise za ključne narativne trenutke.

OD KONTINENTA DO KONTINENTA

Knjiga Jedi, moli, voli Elizabet Gilbert uvela je u modu samostalna putovanja. Priča Gilbertove o napuštanju monotonog života da bi, kako sama kaže, „istražila umetnost užitka u Italiji, umetnost posvećenosti u Indiji i, u Indoneziji, umetnost balansiranja to dvoje“, motiviše i nas da krenemo njenim putevima i pronađemo ono najbolje u sebi. Putopisni memoari Gilbertove prijaju svima koji imaju potrebu da promene nešto u svom životu i krenu iz početka.

Od opisa bogatog tradicionalnog nasleđa veličanstvenih hramova i zgrada iz kolonijalne ere Singapura do blistavih nebodera okruženih raskošnim zelenilom, dok čitate Suludo bogate Azijce Kevina Kvana zaboravićete da ste na svom kauču i da ne istražujete zapravo ovaj tropski grad-državu već da samo čitate o njemu. Kada pristane da provede leto sa dečkom u Singapuru, Njujorčanka Rejčel ni ne sanja da je on bogati naslednik i jedan od najpoželjnijih mladoženja u zemlji, a kada to otkrije, nastaje zaplet koji je podjednako interesantan kao i obilazak Singapura na krilima ove knjige.

Knjige bude radoznalost, inspirišu i pružaju mogućnost bega bilo kad i bilo gde od, ponekad, ne tako savršenog sveta

Šangaj: jedan od najmnogoljudnijih gradova na svetu, dragulj Kine, grad je slavne prošlosti i još svetlije budućnosti. Sa viševekovnom istorijom kao kosmopolitskim čvorištem između Istoka i Zapada, ovom gradu ne manjka istorijskih događaja i sećanja njegovih stanovnika. Pre filma Stivena Spilberga u kojem je glumio mladi Kristijan Bejl, postojao je roman Carstvo sunca Dž. G. Balarda: priča o britanskom dečaku odraslom u emigrantskom luksuzu predratnog Šangaja, kome se sve pred očima srušilo u trenu. Iskrena priča o ratu i nevinosti i spomenik Šangaju kakav je bio pre nego što su ga rat i posledično umiranje kolonijalne ere potpuno transformisali. Na ovom proputovanju sa knjigama teško je odabrati samo jednu knjigu Bila Brajsona, jer je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih pisaca ne tako tipičnih putopisa. Tamo dole beleži njegovo putovanje kroz Australiju i vodi nas od istoka ka zapadu, kroz male rudarske gradove, zaboravljene primorske gradiće i šume izvan utabanih staza. Između interakcija sa ljubaznim lokalnim stanovništvom, istraživanja pejzaža sličnih Marsu i, naravno, susreta sa obiljem (nekada zastrašujućeg) divljeg sveta, knjiga nas vodi na detaljnu vožnju kroz Australiju. Pritom, Brajson priča svoje (istinite) priče sa smislom za humor koji će vam sigurno ulepšati sumorne dane. Pre jednog veka Jelena J. Dimitrijević otisnula se na putovanje u Novi svet i tako smo dobili prvi srpski putopis o Americi. Njeno putovanje iz septembra 1919. opisano u knjizi Novi svet ili U Americi godinu dana vodi nas u vreme užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva, kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost i kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima. Mnogo saznajemo o vremenu često isticanih društvenih sloboda, ali i velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije. U epskoj priči o ljubavi i gubitku Lusinda Rajli nas u romanu Sedam sestara vodi u prosperitetnu eru 1920-ih u Rio de Žaneiru i Parizu i Ženevsko jezero u sadašnjem vremenu. U prvoj od sedam knjiga najstarija sestra otkriva svoje poreklo nakon smrti čoveka koji ju je usvojio. Tragovi otkrivaju veze sa periodom izgradnje statue Hrista Spasitelja u Rio de Žaneiru, njenim arhitektom i nesrećnom ljubavnom pričom koja ostavlja posledice sve do danas. Rio je tada, baš kao i danas, bio grad predela koji ostavljaju bez daha, bogat arhitektonskim nasleđem, stanovništvom prepoznatljivim po radosti života, ali i mračnom stranom obeleženom nejednakošću i borbom protiv kriminala, iz koje zaslužuje da izađe kao pobednik.

PUTOVANJE DO SUŠTINE

Većina putnika ima svoj predmet potrage kad se otisne u neku avanturu na putovanju, bilo da se radi o neverovatnim arheološkim nalazištima ili najukusnijem obroku. Ali dok ste zauzeti beležeći u sećanje spoljne utiske, obično na kraju otkrijete i neki novi deo sebe koji niste znali da postoji. Upravo se to dešava u knjizi Alhemičar Paula Koelja. Očaravajuća priča o andaluzijskom pastiru koji putuje u potrazi za blagom od Španije do Egipta, ali tokom avantura, prateći svoje srce, uči o ljubavi i smislu života i na kraju pronalazi sebe. Britanski pisac i esejista Piko Ajer je napisao: „Putovanje je kao ljubav, najviše zato što je stanje povećane svesnosti, u kome smo pažljivi, otvoreni, konkretni i spremni da se menjamo. Zato se prava putovanja, kao i prave ljubavi, nikada ne završavaju.“ Baš kao i ljubav, i knjige su, dakle, jedna vrsta putovanja, jer bude radoznalost, inspirišu i pružaju mogućnost bega bilo kad i bilo gde od, ponekad, ne tako savršenog sveta oko nas. ■

Remek-delo svetske istoriografije

Predstavljamo vam knjigu Solun, grad duhova: hrišćani, muslimani i Jevreji: 1430–1950. autora Marka Mazovera, koju možete pronaći u knjižarama Delfi

Čim se zađe u razdoblje pre masovnog nacionalizma, a to je za balkanske države početak XX veka, slika postaje složena, ističe Mark Mazover u svojoj knjizi Solun, grad duhova: hrišćani, muslimani i Jevreji: 1430–1950. Otkrivaju se duhovi onih kultura koje su nestale ili su učinjene nevidljivim.

Mark Mazover je jedan od najznačajnijih i najuticajnijih savremenih svetskih istoričara, profesor istorije Balkana i Evrope na Кolumbijskom univerzitetu u Njujorku i dobitnik niza najvažnijih svetskih nagrada za istoriografiju, a predmet njegovog istraživanja je jedan slučaj izuzetan za Balkan, slučaj koji je spojio tri avramovske religije u ranoj moderni na naročit i jedinstven način. On istražuje istoriju Soluna, od 1430. do 1950. godine. U osnovi njegovog nastojanja jeste da prikaže tri uporedna narativa o gradu koji su ostavili njegovi stanovnici triju veroispovesti: pravoslavni hrišćani, muslimani i Jevreji. Knjiga Solun, grad duhova: hrišćani, muslimani i Jevreji: 1430–1950. na 500 strana sa brojnim ilustracijama je remek-delo svetske istorijske književnosti. Mark Mazover je posvetio dvadeset godina pisanju ove knjige, od čega pet godina istraživanja na terenu u samom Solunu,

Fantastična knjiga o gradu koji je jedinstven ne samo u Evropi, već i u celoj istoriji čovečanstva

a za svoje delo dobio je i prestižnu nagradu „Daf Kuper“. Izdavačka kuća Dosije studio objavila je knjigu na srpskom jeziku u luksuznom tvrdom povezu, uz predgovor koji je napisao profesor dr Slobodan G. Marković, naš vodeći istoričar iz ove oblasti.

Knjiga je pobrala brojne pozitivne kritike širom sveta, a možda najupečatljivija se pojavila u čuvenom Gardijanu: „Fantastična knjiga o gradu koji je jedinstven ne samo u Evropi, već i u celoj istoriji čovečanstva“.

Biografija grada „plemenite krvi“ Solun, grad duhova: hrišćani, muslimani i Jevreji: 1430–1950. u kojoj Mark Mazover predočava njegovu dušu predstavlja vrhunsku sintezu kulturne, političke, ekonomske, duhovne i društvene istorije i daje izvanredne opise etničkih i verskih potkultura Soluna. ■

Knjiga je dostupna u knjižarama Delfi.