BALANS ODGOVORNOST
PRO CLIMATE: KADA KLIMATSKI NEUTRALNO PRERASTE U EKOLOŠKI NEUTRALNO U dosada jedinstvenom postupku, dm je u saradnji s Tehničkim univerzitetom u Berlinu dizajnirao proizvode koji su ne samo klimatski, već i neutralni po životnu sredinu. Oni su proizvedeni uz najmanji mogući ekološki otisak, a dm pored toga kompenzuje pet uticaja koji ne mogu da se izbegnu. Uz radikalno novi, sveobuhvatni pristup, dm želi da svoju ponudu u još većoj meri učini održivom prema prirodi i klimi.
Pet uticaja na životnu sredinu Ne utiče samo emisija gasova s efektom staklene bašte negativno na životnu sredinu. Pored otiska CO2, za Pro Climate proizvode kompenzuju se još četiri uticaja na životnu sredinu. 1 Klimatske promene / efekat staklene bašte: Upotreba fosilnih goriva, seča prašuma i uzgoj stoke povećava količinu gasova s efektom staklene bašte u atmosferi. Oni propuštaju dodatnu sunčevu toplotu, ali ometaju njeno povratno zračenje u svemir. Ovo povećava efekat staklene bašte, a time i globalno zagrevanje. 2 Eutrofikacija: Izraz „eutrofičan“ potiče iz grčkog i znači „dobro nahranjen“. Eutrofikaciju pokreću ljudske aktivnosti koje dovode do akumulacije hranljivih sastojaka (npr. nitrata i fosfora) u vodama izvorno siromašnim hranljivim materijama. Alge i vodene biljke tada mogu prekomerno da rastu i na taj način oduzimaju osnovu za život drugim biljnim vrstama, malim organizmima i životinjama.
Oni koji žele da žive održivo, pored porekla i načina proizvodnje onoga što kupuju, obično obraćaju pažnju i na aspekte kao što su regionalno poreklo ili pakovanje. Sve više robe i usluga sada može da se nabavi kao „klimatski neutralno“. To znači da se efekti na klimu tokom proizvodnje, transporta i potrošnje održavaju na što je moguće nižem nivou, a neizbežne količine emisije CO2 kompenzuju se projektima pošumljavanja. Neutralan po životnu sredinu – sveobuhvatan novi pristup.
Svojim novim Pro Climate proizvodima, dm ide korak dalje i razmatra pet različitih aspekata životne sredine – pored emisije gasova s efektom staklene bašte, takođe i eutrofikaciju (zagađenje vode), zakiseljavanje tla, letnji smog i oštećenje ozonskog omotača. Uz naučnu podršku Tehničkog univerziteta u Berlinu procenjene su sve faze proizvodnje, optimizovani proizvodni koraci i što je moguće više smanjen uticaj na životnu sredinu. „Cilj je bio da se ekološki otisak od samog početka smanji u najvećoj mogućoj meri“, kaže generalni direktor Harald Bauer.
54
4. Letnji smog: Letnjim smogom naziva se zagađenje vazduha u blizini tla visokim koncentracijama ozona i drugih foto-oksidanata. Javlja se po sunčanom vremenu i nastaje od azotnih oksida i ugljovodonika u vezi sa sunčevim UV zračenjem. Ozon u blizini tla napada respiratorne organe i oštećuje biljke i životinje. On ne sme da se pomeša s udaljenim atmosferskim ozonom čija je korisna funkcija da blokira ultraljubičaste (UV) zrake sa zemlje. 5. Smanjenje ozonskog omotača: Termin opisuje smanjenje stratosferskog ozonskog omotača. Razgradnju ozona izazivaju, između ostalog, gasovita jedinjenja halogena u posebnim klimatskim uslovima, što dovodi do gubitka zaštite od UV-B i UV-C zračenja (ozonska rupa).
Tekst: movea Fotografije: movea/Getty Images
3 Zakiseljavanje: Zakiseljavanje znači da se pH nekog sistema, na primer tla ili vode, smanjuje. To je uzrokovano takozvanim kiselim supstancama kao što je ugljen-dioksid u padavinama (kisela kiša). Mnoge biljke i morske životinje ne podnose ovo sve veće zakiseljavanje. To ima velike posledice po šumske i morske ekosisteme i po život mnogih organizama.
