Dnevnik 26.oktobar 2009. by jovan radosavljevic

NIKOLA PAVI^I]

Nemamo mi robu za Ruse

PREHRAMBENE NAVIKE STUDENATA

Preska~u doru~ak, goje se brzom hranom str. 25

str. 5

NOVI SAD *

PONEDEQAK 26. OKTOBAR 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22523 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR I N T E R V J U : PROFESOR DR VLADIMIR GOATI

OD KR[TEWA DO SAHRANE SVE[TENI^KE TARIFE ZA BOGA NE ZNAJU

Ni vere nema na veresiju?

str. 13

NASLOVI

Politika

I N T E R V J U : OBRAD KESI], POLITI^KI ANALITI^AR IZ VA[INGTONA

U bosanskom braku mu` mrzi svoju `enu

Ekonomija

Po politi~kom analiti~aru iz Va{ingtona Obradu Kesi}u, razgovori u Butmiru su propali zbog toga {to predlog EU i Amerike, u su{tini, ide u korist samo Bo{wacima. Taj predlog ima za ciq da se ukinu osnovni delovi Dejtonskog sporazuma, koji su bili najva`niji jer su zaustavili sukob i bili minimalno re{ewe koje je u onom trenutku bilo prihvatqivo svim stranama.

5 Dr`ava poklawala imovinu nemilice

Berza 6 Berza lagano tone u zimski san?

Novi Sad Vojvodina 11 ^im padne ki{a, nestane struje

Dru{tvo 12 [e}er koji zagor~ava `ivot

Crna 14 U Novom Sadu vandali pomerali nadgrobne plo~e

Jutro s maglom

Spaseni svi pacijenti

str. 2

str. 14

ZANIMQIVA PONUDA INDUSTRIJE „IGMA” U UQMI

Besplatno zemqi{te doma}im i strancima

str. 11

SUBVENCIONISANI ZAJMOVI PODI@U CENU STANOVA?

Najvi{a temperatura 19°S SPORT

Kvadrat u Novom Sadu ska~e 15 posto

str. 4

str. 15 – 19

NA[I [AHISTI POBEDILI OLIMPIJSKE [AMPIONE

JUGOVI] I PARTIZAN PRED 2.000 GLEDALACA

Srbija se polako kre}e ka dvopartijskom sistemu demokrata i napredwaka, s tim da “DNK identitet” ovih potowih tek treba utvrditi, smatra prof. dr Vladimir Goati s Instituta dru{tvenih nauka u Beogradu. On, me|utim, za sada ne vidi nijednu pojedina~nu partiju koja bi zauzela jako tre}e mesto, pa ni socijaliste, jer su, kako obja{wava, oni svoj rejting u nizu posledwih lokalnih izbora poboq{ali u koaliciji, a ne samostalno.

str. 3

PO@AR U KBC „DRAGI[A MI[OVI]” U BEOGRADU

2 Dodik je razumniji svaki put kad se vrati iz Beograda 3 Otpori prema statutu lomqeni godinu dana

7 Pretr~ati bulevar k’o ruski rulet

Va`an je i partijski DNK

VATERPOLISTI VOJVODINE U EVROELITI

POLITIKA

ponedeqak26.oktobar2009.

INTERVJU

DNEVNIK

OBRAD KESI], POLITI^KI ANALITI^AR IZ VA[INGTONA

U bosanskom braku mu` mrzi svoju `enu SAVET MINISTARA EU NE]E RASPRAVQATI O SRBIJI, ALI ]E BITI POZITIVNIH PORUKA

Dodik je razumniji svaki put kad se vrati iz Beograda (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

O Srbiji se ne}e raspravqati li Haris Silajxi}, na jednoj strana Savetu ministara spoqnih poni, i Milorad Dodik, na drugoj – slova Evropske unije u Luksemburkaè za „Dnevnik“ izvor upu}en u gu danas i sutra, {to i nije neka pregovara~ki proces. novina, s obzirom na to da su se Kao {to se i o~ekivalo, {ved{efovi diplomatija EU u posledsko predsedni{tvo nije stavilo wih 15 meseci samo tri puta bavialbanski zahtev za ~lanstvo u Unili na{om zemqom. Ipak, susret ji na dnevni red sastanka {efova ministara spoqnih poslova EU u diplomatija. No, kako je „DnevniVelikom vojvodstvu mogao bi imaku“ potvr|eno u Savetu EU, italiti odre|ene efekte na dinamiku janski ministar spoqnih poslova daqeg toka evropskih integracija Franko Fratini iskoristi}e Srbije. Jer, budu}i da }e se tokom pravo koje ima svaki {ef diplove~ere raspravqati, bez dono{ematije EU da govori o jednoj temi wa zakqu~aka, o Bosni i Hercegokoja nije na dnevnom redu. vini i Albaniji, Beogradu bi mo– Ciq ministra Fratinija je da glo biti odato priznawe za konukaè na nedoslednost Evropske struktivnu ulogu u procesu pronaunije u tretirawu zahteva za ~lanlaèwa re{ewa za BiH. stvo u EU i da potvrdi da je davaIzvesno je, naime, da }e predsewe mandata Evropskoj komisiji da davaju}i Saveta ministara, {veduradi mi{qewe o takvom zahtevu ski {ef diplomatije Karl Bilt, tehni~ko a ne politi~ko pitawe. informisati svoje kolege o toku Nije, recimo, u redu da aplikacija tzv. butmirskog procesa. Nije isIslanda bude prosle|ena EK-u za kqu~eno da rasprava o BiH dobije tri dana a da Albanija ~eka pola i pe~at odnosa u Evropskoj uniji, godine. Naravno, svi smo svesni budu}i da je {vedtoga da je Island sko predsedni{tvo daleko spremniji dosad obave{tavaBrisel visoko ceni za ~lanstvo u EU lo o toku procesa od Albanije, ali o stav Srbije samo pojedine velitome Savet minida se ne me{a u ke zemqe EU, me|u stara treba da „butmirski proces“ raspravqa tek pokojima, primera radi, nije bila {to EK uradi mi[panija. Za nas je, {qewe a ne pre me|utim, va`nije to je da je, genetoga – kaè za „Dnevnik“ izvor ralno gledano, Unija je zadovoqna blizak {efu italijanske diplopona{awem i Beograda i Zagreba matije. i ocewuje ga kao korisno. [taviIshod Fratinijeve inicijative {e, u slu~aju Srbije jedan visoki }e imati uticaj i na tempo kojim diplomata EU za „Dnevnik“ kaè }e Srbija dobiti statusa kandidada su u Uniji svi primetili pozita jer }e, u slu~aju uspeha, put Beotivne pomake u komunikaciji s grada ka ulasku na listu kandidata Miloradom Dodikom svaki put kaza ~lanstvo u EU biti donekle da se vrati iz Beograda. olak{an. Podsetimo, Albanija je – Visoko cenimo stav Srbije da predala zahtev za ~lanstvo uprkos se ne me{a u „butmirski proces“, jasnim signalima iz EK-a da to ne a konstatovali smo i da uvek posle ~ini pre parlamentarnih izbora razgovora s predsednikom Borikoji su odràni u junu. Po{to su som Tadi}em, predsednik Vlade izbori pro{li u zadovoqavaju}oj Republike Srpske Milorad Doatmosferi, EK je u julu stavio do dik do|e s prili~no razumnijim i znawa da bi trebalo uzeti u obzir pragmati~nijim stavovima i konaplikaciju Tirane. struktivnijim pristupom – kaè Me|utim, Nema~ka, usput podrna{ sagovornik. àna od pojedinih ~lanica EU, Ina~e, {to se ti~e EU, za zatvaprvo je zbog svojih izbora blokirawe Kancelarije visokog predrala davawe mandata EK-u da urastavnika (OHR) i daqe vaì paket di mi{qewe, a sada je Berlin zapet ciqeva i dva uslova bez obaveustavio i usvajawe zakqu~ka Saze da se sprovedu ustavne reforme, veta kojim se daje mandat Komisis tim da je, u me|uvremenu, preoji, sve uz obrazloèwe da, po novladalo mi{qewe da je potrebno vom nema~kom zakonu, ne mogu doobezbediti „ne{to” za Bo{wake neti takvu odluku pre konsultokao kompenzaciju za zatvarawe vawa parlamenta. S obzirom na to OHR-a, a to su – ustavne reforme. da Bundestag jo{ ne radi a da nova – Linija EU je da se ide vrlo vlada jo{ uvek nije profunkcioblizu ka onome {to propagira linisala, sve je stoga odloèno do der SDA Sulejman Tihi}, dakle daqeg. ne{to izme|u onoga {to bi èle@eqko Panteli}

Ni nakon dva sastanka zvani~nika EU i SAD s liderima sedam politi~kih stranaka u BiH jo{ uvek je neizvesno da li }e do}i do dogovora o tome moè li BiH biti funksionalna dràva i {ta }e s wom, zapravo, biti. Politi~ki analiti~ar iz Va{ingtona Obrad Kesi}, dobar poznavalac ne samo zbivawa u BiH ve} i stavova SAD o woj, obja{wava za na{ list da su razgovori u Butmiru propali zbog toga {to predlog koji su izneli EU i Amerika, u su{tini, ide u korist samo jednoj strani u BiH – Bo{wacima. A taj predlog ima za ciq da se ukinu osnovni delovi Dejtonskog sporazuma, koji su, zapravo, bili i najva`niji jer su zaustavili sukob i bili minimalno re{ewe koje je u onom ttrnutku bilo prihvatqivo svim stranama. – Sada “butmirski paket” ho}e da od Dejtonske veoma decentralizovane Bosne napravi centralizovanu dràvu, koja bi zagarantovala dominaciju Bo{waka – kaè Kesi}. – Da bi se ovaj paket prihvatio, jedini na~in je sila i nametawe ovakovog re{ewa od me|unarodne zajednice. Hvala bogu, ne samo da ne postoji politi~ka voqa za to u EU, pa ni u SAD, nego, jo{ bitnije, pokazalo se da su vremena nametawa pro{la najvi{e zbog toga {to kona~no neko jasno kaè da ne}e da u~estvuje u toj igri, a to je premijer RS Milorad Dodik. Naravno, to se mnogima ne dopada i hteli bi, pogotovo u Sarajevu, ali i me|unarodnoj zajednici, da se re{e Dodika. I to bilo na koji na~in. Ali moraju da imaju u vidu da, {to se ti~e osnovnih interesa RS, tu postoji potpuni konsenzus i jedinstvo unutar Srpske, i to ne samo izme|u vlade i opozicije nego i me|u velikim brojem gra|ana. I upravo to je kqu~ Dodikove snage i politi~ke mo}i, jer je jasno da se nametawe re{ewa ne moè praktikovati bez izazivawa ozbiqnih posledica, koje bi sigurno destabilizovale celu regiju. z Nedavno ste ocenili da su „vatrogasci u BiH istovremno i piromani”, odnosno da je jedan od kqu~nih krivaca za sada{wu situaciju u toj dràvi upravo me|unarodna zajednica. Ako je tako, mogu li se onda o~ekivati pomaci u re{avawu bosanskohercegova~ke krize u razgovorima kao {to su butmirski? – Kada sam govorio o tome da je me|unarodna zajednica u ovom trenutku istovremeno i vatrogasac i piroman, hteo sam da ukaèm na to da je nerealno o~ekivati da ba{ oni koji najvi{e potpaquju vatre nacionalizma u BiH, sada odjednom iskreno mogu i da ih gase. U su{tini, najve}i problem u BiH u posledwe vreme je bila i ostala Kancelarija visokog predstavnika, uz grubo me{awe predstavnika SAD, ali i nekih

Evropqana, u gotovo svako pitawe u BiH. To se radi do te mere da se marginiliziju demokratske i dr`avne institucije i istovremeno se jednoj strani daje nada da }e, ako se situacija napravi – barem u percepciji – {to gorom, do~ekati da se nametnu maksimalisti~ka re{ewa koja oni pri`eqkuju. Zbog toga Bo{waci u su{tini i ne-

ha iz boce, sva{ta mo`e da se dogodi. Da li je to zaista tako? – Sla`em se s procenama premijera Dodika da Butmir predstavqa jo{ jedan poku{aj da se ukinu oni kqu~ni delovi Dejtonskog sporazuma koji daju nadu za opstanak jedinstvene BiH i koji su kqu~ni za o~uvawe mira i stabilnosti u toj dr-

Ne pomaè pritisak na Beograd z Zbivawa u BiH i sudbina RS tesno su vezani za Srbiju. Moè li Beograd uticati na Dodika da promeni stav ukoliko na nas me|unarodna zajednica bude vr{ila pritisak? – Prvo, ja ne verujem da Vlada Srbije uop{te ima voqu da vr{i pritisak na Dodika, pogotovo kada se uzme u obzir da je i ona sama `rtva politike pritiska i uslovqavawa, u nekoj meri, talac je takve politike EU i SAD. Zbog toga ne verujem da bi bilo ko u Beogradu mogao ozbiqno da misli da bi sopstvenu situaciju mogao popraviti time {to bi priznao da je politika uslovqavawa i pritiska prema Srbima jedini na~in saradwe koja garantuje uspeh. Drugo, ~ak i kada bi Beograd stvarno hteo da vr{i pritisak na Dodika i na politi~ko rukovodstvo u RS, veoma su male {anse da bi u tome i uspeli. Jednostavno, ono {to se traì od politi~kog rukovodstva RS je da u~estvuje u stvarawu centralizovane dràve u kojoj gra|ani Srpske ne mogu biti ravnopravni, a to bi zna~ilo ili novi sukob ili novi talas izbeglica u Srbiju. Ma koji srpski politi~ar koji bi prihvatio ovakva re{ewa EU i SAD, ugasio bi svoju politi~ku karijeru na doma}em tlu za sva vremena, i stoga je nerealno o~ekivati da bilo kakav pritisak, od bilo koga da je upu}en, moè uspeti. Jedini izlaz jesu dakle, pregovori i dogovori koji bi se vodili na osnovu kompromisa i koji bi izgradili zajedni~ku BiH na temequ konsenzusa sva tri konstutivna naroda. maju motivaciju da iskreno u~estvuju u pregovorima s predstavnicima Srba i Hrvata u BiH, jer oni i daqe misle da }e Amerika kad-tad da im izgradi onakvu Bosnu i Hercegovinu koja wima najvi{e odgovara i ide u korist. z Premijer RS Milorad Dodik ovih dana isti~e da je na delu izmena Dejtonskog sporazuma, odnosno da je me|unarodna zajednica, naàlost, odustala od wegovog striktnog sprovo|ewa, ve} se upustila u sprovo|ewe wegovog „duha”, uz opasku da, kada u Bosni pustite du-

àvi. A to je da se zajedni~ka dràva gradi na bazi decentralizacije, visoke autonomije entiteta i neke vrste federalizma. Razumem za{to ve}ina Bo{waka vidi pretwu u ovim elementima Dejtonskog sporazuma i za{to èle da to potpuno izmene, jer oni, naravno, imaju u vidu {ta se desilo s decentralizovanom i federalnom socijalisti~kom Jugoslavijom i pla{e se da se to ne desi i BiH. To razumem, ali ne mogu da razumem za{to ih u tom strahu podràvaju, pa u odre|enom pogledu i potpaquju, neki Amerikanci i predstavnici EU. Ako

se i{ta bitno moglo nau~iti iz poteza Slobodana Milo{evi}a u raspadu Jugoslavije, to je da ako jedan dominantan narod poku{a da izgradi dràvu koja bi bila vi{e centralizovana radi “boqeg funkcionisawa”, a da nema za to podr{ku od drugih naroda koji ìve u toj dràvi, onda to ne da nema {anse da uspe, nego moè samo da razbije tu dràvu u vi{e par~adi. z Republika Srpska predstavqa se kao glavni krivac za situaciju u BiH zato {to se opire ideji centralizovanije i organizovanije dràve. Da li je tu na delu strah bosanskih Srba da bi u centralizovanoj BiH dominirali muslimani? – Imate sada situaciju u BiH koja u nekom smislu podse}a na lo{ brak, gde mu` govori svojoj èni da je glupa, nesposobna, ru`na, lewa i da ona, samim tim {to postoji, wemu smeta i da se zbog toga porodica raspada. Ovo sve joj mu` govori s najve}om mr`wom i prezrewem, a istovremeno o~ekuje da ona wega voli, da ga po{tuje i da mu ostane verna. Tako sada u BiH postoji situacija da za sve bo{wa~ke politi~are, kao i za ve}inu Bo{waka, Republika Srpska samim tim {to postoji zasluùje mr`wu i prezir. Stoga je nerealno s ovakvim odnosom o~ekivati bilo kakvu dobru voqu koja je potrebna za dogovor, ne samo o ustavnim promenama nego o svakom pitawu od zna~aja za suìvot u BiH. Najvi{e me, zapravo, pla{i to {to mlade generacije u BiH uop{te nemaju se}awe na suìvot iz biv{e Jugoslavije, tako da ta omladina i nema ni{ta zajedni~ko kako bi stvarala neki kolektivni identitet koji bi sluìo kao temeq za izgradwu zajedni~ke dràve. Pla{im se da jedino {to se deli izme|u tri nacionalne zajednice u BiH jeste upravo strah – a strah je jedan od kqu~nih faktora koji izaziva mr`wu i moè izazvati nove sukobe. z Ameri~ki stru~wak za Balkan, profesor Stiven Majer, nedavno je prognozirao scenario budu}ih zbivawa u BiH, po kojem }e Milorad Dodik biti uhap{en a BiH }e se raspasti. Koliko su te prognoze realne? – Iako se slaèm s tim da su te prognoze realne, smatram da se ne}e ostvariti, iz prostog razloga {to ne vidim politi~ku voqu ni u EU ni u SAD da se u ovom trenutku upuste u takvu avanturu, koja, ako se pokrene, posle ne}e mo}i da se kontroli{e i koja bi sigurno ugrozila wihove mnogo va`nije interese na Balkanu, a pogotovo na Kosovu i Metohiji. Iako veoma po{tujem profesora Majera, mislim da je ta prognoza samo wegovo izraàvawa najgoreg scenarija koji bi, bez dileme, vodio u pravcu razbijawa zajedni~ke BiH. Q. Male{evi}

RUDOLF VAJS TRA@I VANREDNU SEDNICU NEMA^KOG NACIONALNOG SAVETA

„Neka se ve}nici izjasne o genocidu nad vojvo|anskim Nemcima” Predsednik Nema~kog narodnog saveza Rudolf Vajs zatraì}e od predsednika Nema~kog nacionalnog saveta Andreasa Birgermajera odràvawe vanredne sednice NNS na kojoj bi se ve}nici izjasnili o tome da li je nad nema~kom nacionalnom mawinom u Vojvodini u~iwen genocid nakon Drugog svetskog rata. Povod za traàwe vanredne sednice NNS je nedavni Birgermajerov

demanti Vajsove izjave u „Dnevniku“ da je nad vojvo|anskim Nemcima od 1944. do 1948. izvr{en genocid, etnocid i kulturocid. – Nakon sporewa u „Dnevniku“ o tome da li je bilo genocida nad name~kim narodom u tada{woj Jugoslaviji ili nije, Nema~ki narodni savez je odmah sazvao sastanak Predsedni{tva, Nadzornog odbora i predstavnike iz na{ih jedanaest podru`nica u Vojvodi-

ni, kao i ~lanove na{e organizacije. Sastanak je odràn pro{le subote u Subotici i svi su jednoglasno stali iza izjave koju sam dao. Istovremeno su podràli i zahtev da na vanrednoj sednici Nema~kog nacionalnog saveta Anton Bek i ja, kao potpredsednici NNS, zatraìmo da Nema~ki nacionalni savet zauzme stav o pitawu genocida nad Nemcima u tada{woj Jugoslaviji, kao i izja-

vi predsednika Andreasa Birgermajera da toga nije bilo – kaè Vajs za na{ list. Na pitawe kada traè odràvawe vanredne sednice Nema~kog nacionalnog saveta, Rudolf Vajs kaè „{to pre“. – Na predsedniku Birgermajeru je da zakaè termin, a ako to ne uradi, onda }emo to u~initi mi, kao potpredsednici. U svakom slu~aju, Nema~ki nacionalni sa-

vet }e se izjasniti o ovom pitawu, jer qudi ne mogu da shvate, pogotovo preìveli logora{i, da najvi{i predstavnik NNS moè negirati ono {to su oni sami doìveli i preìveli, i da relativizira patwe sopstvenog naroda – kaè Rudolf Vajs, dodaju}i da }e „li~no pogledati u o~i Andreasa Birgermajera“ i pitati ga da li iza wegovog demantija stoje i „neki drugi interesi“. Z. R.

POLITIKA

DNEVNIK VOJVO\ANSKE VARO[I SVE AKTIVNIJE U PROGRAMIMA PREKOGRANI^NE SARADWE

i institucije i op{tine iz Srema. Jo{ nema ta~nih podataka, ali ovih dana }e se videti koliko je sremskih institucija uspe{no apliciralo s projektima.

Predrag Novikov

Od Novog Sada se najvi{e o~ekuje Novikov kaè da o~ekuje da Novi Sad bude taj koji }e uspeti da ostvari najve}i priliv novca za projekte koje su napisali nadle`ni u prestonici Vojvodine. – Svi znamo kakve komunalne probleme ima Novi Sad. Mu~i se s klizi{tima, deponijama, problemima u transportu, lo{im putevima. Sve to moglo bi se, delom, regulisati i re{avati iz fondova prekograni~ne saradwe. Svaki grad mora da ima kapacitete da bi upravqao ovakvim konkursima, a koji grad u Vojvodini je sposoban za to ako Novi Sad nije – rekao je Novikov. – Ovih dana }emo videti koliko projekata su napisali i koliko novca na osnovu wih dobili grad i institucije iz Novog Sada, ali o~ekujemo da zasene sve ostale. Ove godine je, dodaje Novikov, pripremqeno 90 projekata samo u Banatu, {to je veliko iznena|ewe. – Sama ~iwenica da su op{tine i institucije po~ele ozbiqno da se takmi~e za novac iz projekata meni mnogo zna~i. Time je inkasirano oko deset miliona evra, {to nije zanemarqivo u uslovima kada su transferi znatno smaweni, kada pojedine op{tine ne mogu ni komunalnu infrastrukturu da odràvaju, a kamoli da ulaù u razvoj – kaè Novikov. Pre petnaestak dana zavr{io se konkurs s Bosnom i Hercegovinom, na kojem su, za oko 3,5 miliona evra, mogle da se takmi~e

Uz to, pro{le sedmice je zatvoren i konkurs s Hrvatskom, na kome su mogli da u~estvuju Ba~ka i Srem, a upravo je startovao i 16,5 miliona evra vredan program prekograni~ne saradwe s Ma|arskom. Tu }e, konkretno, mo}i da se finansiraju projekti iz oblasti za{tite `ivotne sredine, sinergi~ne privrede, a poseban akecenat }e biti stavqen na modernizaciju infrastrukture, gde }e biti odobravani projekti vredni i do milion i po evra. – To, naravno, nije dovoqno da se zavr{i neki du`i putni pravac, ali treba imati u vidu da }e tih projekata biti do 2014. godine. Finansira}e se izgradwa

INTERVJU

Otpori prema statutu lomqeni godinu dana Zamenik predsednika Lige soVojvodine. Ali, po{to to trenuttrenutku isparili iz predloga cijaldemokrata Vojvodine i repuno nije realno o~ekivati, ne}emo Ustava“. – A da nam se to ne bi desilo i bli~ki poslanik Bojan Kostre{ u~estvovati u prepravkama statusa statutom, Liga i insistira na uveren je u to da }e zakon o nadleta u Skup{tini Vojvodine – istaglavnom gradu, kancelariji u Bri`nostima i statut Vojvodine „vekao je Kostre{. selu, razvojnoj banci i VANU – oma brzo“ biti na dnevnom redu On je kazao da LSV ni u Skupnaveo je sagovornik na{eg lista. Narodne skup{tine. On je za {tini Srbije ne}e podràti staKostre{, ina~e, ocewuje da je „Dnevnik“ kazao da vi{e nema nitut Pokrajine ukoliko u tom aktu preduga polemika o vojvo|anskom kakvog razloga da se ti akti ne ne ostanu odredbe kojima se garanstatutu posledica velikih razlistave u proceduru, bez obzira na tuje da }e Vojvodina imati glavni ka u shvatawu koncepta autonomito da li su „sve strane koje u~egrad, predstavni{tvo u Briselu, je Vojvodine „u nekim krugostvuju u dono{ewu odluvima u Beogradu i u nekim ke o tome postigle punu Liga ne}e podràti statut APV u krugovima u Novom Sadu“, saglasnost“. A uveren je i da „ima smisla ono Skup{tini Srbije ukoliko u tom aktu ali da to ne treba vezivati ni za partijsku pripadnost {to je predsednica parne ostanu odredbe kojima se ni za odre|ene politi~ke lamenta Slavica \ugarantuje da }e Vojvodina imati li~nosti. ki}-Dejanovi} najavila glavni grad, predstavni{tvo – O~igledno je da je konpre neki dan kad je govou Briselu, razvojnu banku i VANU cept vojvo|anske autonomije rila o mogu}nosti da se imao velike oponente i veliaktuelna sednica Skupku opoziciju u vrhu vladaju}e koa{tine Srbije prekine da bi starazvojnu banku i Vojvo|ansku akalicije u Beogradu. I bilo je potut i zakon o nadle`nostima bili demiju nauka i umetnosti. trebno vi{e od godinu dana da bi stavqeni na dnevni red“. – To su odredbe na kojima }emo ti otpori bili slomqeni. Stoga – To }e se verovatno desiti, ako insistirati, a ako to bude izba~esam i zabrinut i zbog toga kako }e ne u ovoj nedeqi, a onda u narednih no, ne}emo ni da razgovaramo o biizgledati kona~an tekst statuta, i petnaestak do 20 dana. I siguran lo kakvoj podr{ci tom aktu – zato mi i insistiramo na navedesam u to da se nakon jednogodiukazao je zamenik predsednika nim odredbama – kazao je Kostre{. {weg i{~ekivawa potvrde statuLSV. Po wegovim re~ima, oko statuta, sad nazire kraj tom procesu – Na primedbu da je pre nedequ ta je vo|en „tihi politi~ki rat, rekao je Kostre{. dana pokrajinski premijer Bojan koji je bio sklowen od o~iju javnoIpak, bez obzira na ovaj optiPajti} eksplicitno naveo upravo sti“ upravo zbog ta dva razli~ita mizam, na{ sagovornik ponavqa te odredbe kao nesporni deo tekna~ina mi{qewa. Ipak, on o~ekuda poslanici LSV-a u pokrajinsta statuta, Kostre{ je rekao da je }e statut biti samo prvi korak skom parlamentu ne}e u~estvovanema nikavog razloga da ne veruje ka ostvarivawu pune autonomije ti u najavqenim korekcijama predsedniku vojvo|anske vlade. Vojvodine, ali i decentralizacije predloènog statuta. Me|utim, Kostre{ smatra i da je i regionalizacije Srbije, „jer se – Mi svakako ne}emo biti deo „uvek dobro imati dozu opreza, pone moè u Evropu po Milo{evitog popravnog ispita. Teoretski, gotovo zbog ~iwenice da su zako}evim standardima, ili, jo{ gore, Liga bi mogla u~estvovati samo u nodavna, izvr{na i delimi~na po standardima iz 19. veka“. korekcijama statuta ukoliko bi sudska vlast, te izvroni prihodi i B. Dragovi}-Savi} to vodilo pove}awu nadle`nosti imovina Pokrajine, u posledwem

lokalnih puteva, naro~ito onih koji vode ka granici, izgradwa parkirali{ta, sanacija deponija, lokalne marine i èleznica. U obzir dolazi i izgradwa biciklisti~kih staza. Kao i do sada, op{tine i institucije moraju na}i u Ma|arskoj partnera koji ima isti problem koji èli da re{i, pa da zajedno napi{u projekat kojim konkuri{u u Briselu – objasnio je direktor KEP-a. – Posebno se, ina~e, finansira i borba protiv poplava, gde se tako|e pi{u projekti vredni do milion evra. Lane je na tom planu Vojvodina sara|ivala s Rumunijom, a o~ekujem da }e i ove godine biti kvalitetnih ideja. Novikov je istakao da postoje fondovi i za mala i sredwa preduze}a koja se bave istraìvawem i razvojem, inovacijama, novim proizvodima, standardizacijom, tako da postoje dobre {anse da se male firme u Vojvodini s onima u ju`noj Ma|arskoj angaùju u dobijawu novca za projekte. Vojvodina, po re~ima direktora KEP-a, posebno treba da obrati pa`wu na kulturu i finansirawe projekata iz ove oblasti. – Za projekte iz kulture predvi|eni su iznosi do 300.000 evra – najavio je Novikov. – Bi}e mogu}e obnavqati puteve do manastira i kulturnih ustanova, otvarawe suvenirnica, biciklisti~kih ruta. Promocije, festivali, pozori{ta, koncerti.., a NVO-i mogu konkurisati zajedno s partnerima iz Ma|arske za projekte vredne do 100.000 evra, pri ~emu }e posebnu prolaznost imati aktivnosti koje promovi{u lokalni identitet i razli~itost. Direktor KEP-a je ponovio da je veoma va`no da op{tine podrè ovakve projekte, naro~ito ako su iz oblasti kulture, jer postoji participacija od 15 odsto koju siroma{na udruèwa ne mogu da plate. On na kraju navodi da svi koji èle da u~estvuju na evropskim konkursima mogu se obratiti KEP-u, gde }e im pomo}i da budu {to efikasniji u aplicirawu i dobijawu novca na osnovu projekata. P. Klai}

VESTI Gul danas u Srbiji Predsednik Turske Abdulah Gul dolazi danas u dvodnevnu zvani~nu posetu Srbiji, na poziv predsednika Borisa Tadi}a. Kako je najavqeno, nakon razgovora u ~etiri oka, Tadi} i Gul }e se obratiti u~esnicima Poslovnog foruma u hotelu „Hajat“, a sutra }e u Palati „Srbija” predsednici prisustvovati i sastanku na temu „Ekonomski razvoj Sanxaka“. Programom posete je predvi|eno i da Tadi} i wegov gost posete u utorak Kapelu mira u Sremskim Karlovcima i obi|u Petrovaradinsku tvr|avu u Novom Sadu.

Gradona~elnici kao `rtve Vladu Srbije kritikovao je ju~e DSS zbog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u op{tinskoj upravi, kojim se predvi|a smawewe broja administrativ-

PROFESOR DR VLADIMIR GOATI

Vaàn je i partijski DNK Srbija se polako kre}e ka cenzus, pa unapred sklapaju koadvoipopartijski sistem. Mo`da dvopartijskom sistemu demokralicije. Za te male stranke, kao }e se neka izdvojiti, neka nova, ta i napredwaka, s tim da “DNK {to je DSS, nije sigurno da }e ali u ovom trenutku, recimo, identitet” ovih potowih tek pro}i cenzus, pa “otvaraju paG17 plus ne postiè nimalo treba utvrditi, smatra prof. dr dobran” s Veqinom strankom, a slavne rezultate, DSS zauzima Vladimir Goati sa Instituta u Novom Sadu s “na{om Majom”. sve lo{ije pozicije, i to uz sve dru{tvenih nauka u Beogradu. To su sve poku{aji da se taj vivi{e saveznika, dok su socijaliOn, me|utim, za sada ne vidi nisoki cenzusni prag presko~i. sti jo{ u koaliciji.  Da li je toliko o{tra jednu pojedina~nu partiju koja Toga }emo biti svedoci i ububi zauzela jako tre}e mesto, pa du}e. granica izme|u dve velike  Da li je za vas ipak izneni socijaliste, jer su, kako objapartije i po wihovim progra{wava, oni svoj rejting u nizu na|ewe lokalni uspeh SPS-a, mima? Moè li se u budu}noposledwih lokalnih izbora porecimo sada u Vrbasu? Ide sti o~ekivati jedan stabilan boq{ali u koaliciji, a ne samoli SPS ka tome da bude tre}a savez? stalno. partija u Srbiji po snazi? – Srpska napredna stranka, u – Tu je problem da su lokalni – Oni su sada boqe pro{li na svakom slu~aju, jeste evoluiraizbori, ~iji smo bili svedoci, izborima i dobili vi{e procela, ali kada se stranka mewa, to odràni po slu~ajnom uzorku, nata glasova, ali su i u Vrbasu traje veoma dugo. I najvi{e vretako da se ne mogu smatrati kao i{li u koaliciji. A koalicija mena u tome se tro{i na to da nekakav pouzdan indikator – je uvek jedna dosta misteriozna stranci koja se mewa – poveruju. kaè Goati za “Dnevnik”. – Mecelina. Ne znate {ta tu dopriDakle, i kada je re~ o Evropi, i |utim, ti izbori ukazuju na innose penzioneri, {ta sami socikada je re~ o granicama... Recidicije, odnosno potvr|uju i snajalisti, a {ta Jedinstvena Srmo, SNS jeste prihvatio grani`no upu}uju na zakqu~ak da u bija. U Vrbasu jesu, dakle, osvoce Srbije i nema vi{e ekspanziSrbiji u ovom trenutku postoje jili dvostruko vi{e glasova neonisti~ke ambicije, ali jo{ dve megapartije, DS i uvek je potrebno – i taSNS, i jo{ eventualno ko }e ostati vrlo dugo – tri partije s jednocifre- U Srbiji u ovom trenutku postoje dve veliko vreme da oni vanim procentom podr{ke. `ni drugi, dakle oni s megapartije, DS i SNS, i jo{ Zna~i, tu }e biti dve parkojima sara|uju ili se eventualno tri partije s tije koje zajedno imaju politi~ki sukobqavaju, jednocifrenim procentom podr{ke poveruju da su se promeblizu 70 procenata podr{ke, tako da se polako nili.  Mislite, zna~i, kre}emo, kako sam to i najavio pre ~etiri godine, ka go pre, ali ponavqam da je re~ o da u DS-u to uverewe o SNS-u nekoj vrsti dvopartijskog sikoaliciji, i posle izbora ne mojo{ ne postoji? stema, gde }ete imati mo}ne ète znati {ta je ~iji dopri– Ono jo{ uvek ne postoji, jer partije koje }e usisavati okonos. Stoga ne vidim, za sada, nijo{ uvek imix napredwaka vu~e linu, i ima}ete one male s jedjednu pojedina~nu partiju koja strahovita inercija. Tu postoji nocifrenim procentima, koje bi mogla pretendovati na mesto prirodno nepoverewe koje tresu nesigurne da }e pre}i visoki „jakog tre}eg”, pa da imamo onaj ba da i{~ili i to, po pravilu,

ZAMENIK PREDSEDNIKA LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE BOJAN KOSTRE[ ZA „DNEVNIK”

Bana}ani rekordno do evropskih fondova – Ova godina predstavqa zna~ajnu prekretnicu u aktivnosti vojvo|anskih op{tina i institucija u prekograni~noj saradwi i konkurisawu za projekte Evropske unije, {to pokazuju i podaci – izjavio je za “Dnevnik” direktor Kancelarije za evropske poslove Izvr{nog ve}a APV Predrag Novikov. – Kada smo formirani, 2006. godine, imali smo deset projekata prekograni~ne saradwe u Vojvodini, pre svega u Vr{cu, Somboru, Zrewaninu, Se~wu, vrednih vi{e od milion evra... Slede}e godine ostvareno je 13 projekata, u okviru kojih je u na{u pokrajinu stiglo vi{e od milion evra. Pro{le godine u programu s Rumunijom bilo je 12 projekata, a ukqu~ili su se i Bela Crkva, Ada, Pan~evo... To su uglavnom bili projekti ekonomske prirode, poput onih koji stimuli{u zapo{qavawe.

ponedeqak26.oktobar2009.

nih slu`benika. „Plan otpu{tawa op{tinskih slu`benika predstavqa obmawivawe gra|ana, jer Vlada nijednim li~nim primerom ne pokazuje nameru da {tedi“, rekao je direktor Informativne slu`be DSS-a Slobodan Vuksanovi}, oceniv{i da je ciq Vlade Srbije da „odgovornost prebaci na gradona~elnike koji }e biti `rtve nezadovoqstva gra|ana“.

Rasterani antifa{isti Grupa od 15 aktivista „Pokreta antifa{iti i antifa{tkiwe u akciji“ nije ju~e uspela da izvede performans na Trgu Nikole Pa{i}a u Beogradu, jer je, kako su rekli, policija to okarakterisala kao „neprijavqeno okupqawe”. Aktivistkiwa Maja Krek je rekla da su `eleli da lepqewem plakata i simboli~nim preimenovawem ulica najave antifa{isti~ki mar{ u centru Beograda, planiran za 9. novembar, Dan borbe protiv fa{izma.

Glasawe, pa nova sednica Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} sazvala je za danas drugu sednicu jeseweg zasedawa, s tim da }e prethodno poslanici glasati o aktima o kojima su raspravqali tokom prve sednice jeseweg zasedawa. Predsednica parlamenta je, ina~e, za novu sednicu predlo`ila 53 ta~ke dnevnog reda, me|u kojima 27 zakonskih predloga, 24 predloga zakona o potvr|ivawu me|unarodnih sporazuma i ugovora, kao i dve liste kandidata za ~lanove Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije i Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije. Poslanici }e razmatrati i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, o Jedinstvenom bira~kom spisku, o ravnopravnosti polova, o izmenama i dopunama Zakona o mirnom re{avawu radnih sporova, o ste~aju...

REKLI SU

Grubje{i}: Dinki} je imao druga va`na posla

traje jednu deceniju. Partija je vi{e od programskih opredeqewa, partija je isto tako i qudska zajednica, ona ima neke osobenosti i posebne putawe kako je do{la do toga gde je. Ima tu mnogo vi{e od onog {ta pi{e u programu. [ta je ono {to je pre}utano i kroz {ta se pro{lo? Sve to doprinosi razlici. Zbog toga se i mora utvrditi “DNK identitet” partije. A taj je DNK mnogo slo`eniji od samog programa, tako da nisam uveren u neku brzu qubav na i zbog vlasti. S. Nikoli}

Potpredsednica G17 plus Suzana Grubje{i} negirala je glasine da su ruski zvani~nici insistirali na tome da ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} ne prisustvuje razgovorima tokom protekle posete Srbiji Dmitrija Medvedeva. „Ministar Dinki} je u~e{}e na konferenciji finansijskog magazina ’Juromani’ u Dubrovniku potvrdio jo{ u februaru, kada se nije znalo da }e predsednik Rusije do}i. A bilo bi neozbiqno da Srbija nema predstavnika na konferenciji ministara finansija i ekonomije iz ~itave Evrope“, rekla je Suzana Grubje{i}.

Ivanovi}: Samo pritisak ~lanova spasava SDP Predsednik kosmetskog odbora Socijaldemokratske partije Oliver Ivanovi} izrazio je àqewe {to je op{tinski odbor SDP-a iz Leskovca napustio stranku i pre{ao u SDPS Rasima Qaji}a. „^lanovi SDP-a ne bi smeli da napu{taju stranku nego da se unutar we bore da ona bude uvedena u legalne okvire time {to }e biti izvr{en pritisak na predsednika Neboj{u ôvi}a da zakaè sednicu Predsedni{tva, koje se posledwi put sastalo u aprilu 2008, Glavni odbor i, na kraju, kongres stranke“ rekao je Ivanovi}.

EKONOMIJA

ponedeqak26.oktobar2009.

DNEVNIK

MINISTAR MRKOWI] POZIVA DOMA]E KOMPANIJE

VELIKO INTERESOVAWE GRA\ANA ZA STAMBENE KREDITE

Srbiji treba Luka Bar

Zahteva mnogo, stanova malo

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da bi srpska preduze}a trebalo da u~estvuju na tenderu za privatizaciju dela barske luke u Crnoj Gori, zbog izlaska na{e privrede na Jadransko more. Ministar Mrkowi} je u intervjuu Tanjugu rekao da je to u interesu Srbije i podsetio da je pre nekoliko dana raspisan tender za prodaju 54,05 odsto akcija barske kompanije „Kontejnerski terminal i generalni tereti“ i dodelu koncesije na 30 godina, sa obavezom ulagawa. On je rekao da su ruski privrednici ve} pokazali interes za ulagawe u nekoliko srpskih luka, kao i da su, u tom smislu, putni i pru`ni koridor od Beograda do Bara i barska luka, „neodvojiv paket“. „Rusi u ovom mementu ne}e da se pojavquju na tenderu za kupovinu dela barske luke, ali se sla`u sa nama i zainteresovani su za prugu Beograd-Bar i izgradwu auto puta“, rekao je on.

Mrkowi} je dodao da je potrebno da se dosta novca uloì u barsku luku kako bi bila sposobna da prima i ve}e brodove. Ministar je kazao da Srbija ima saglasnost Rumunije, Italije, Crne Gore, Ma|arske, Republike Srpske i cele BiH, o zajedni~kom tenderskom nastupu, jer su Luka Bar i pruga Beograd-Bar projektovani zajedno za potrebe cele jugoisto~ne Evrope. Raspisani su i tenderi za prodaju celokupnog vlasni{tva kompanija „Pomorski poslovi“ i „Obezbe|ewe i protivpoàrna za{tita“, koji pripadaju Luci Bar, uz dodelu koncesija na 30 godina. Mrkowi} je, govore}i o sporu sa koncesionarom Alpina-Por u Be~u za izgradwu autoputa Horgo{ Poèga, kazao da je Srbija naplatila garanciju od 10 miliona evra. „Srbija je realizovala naplatu garancije. Spor se vodi pred Me|unarodnim sudom za arbitraù u Parizu, koji tek sledi“, objasnio je ministar.

Ambrozija cveta kao biznis Vr{a~ka firma „Ekovet“ podnela je patentnu prijavu za kori{}ewe ambrozije u komercijalne svrhe, rekao je direktor te firme Dejan Maksimovi}. Maksimovi} je za agenciju Beta rekao da se metod koji poku{ava da za{titi wegova firma odnosi na efikasnije suzbijawe te korovske alergene biqke, ali ne zbog wenog uni{tavawa, ve} zbog primene u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. „Na{a osnovna ideja je da ambroziju treba proglasiti za sirovinu, jer ta alergena biqka ima relativno visok sadràj etarskog uqa i drugih potencijalno vrednih materija. Nudimo koncept koji bi umesto gubitka stvorio dobar profit“, rekao je on. Maksimovi} je naveo da bi se tako, umesto tro{ka za uni{tavawe, otvorila mogu}nost otkupa i poluindustrijske ili industrijske eksploatacije te, za sada, iskqu~ivo {tetne biqke. „Etarsko uqe ambrozije je ù}kasto-zelene boje, prijatnog mirisa, sa izraènim antimikrobnim dejstvom i moè se koristiti u farmaceutsko-

hemijskoj industriji. To je nov proizvod. Kod ambrozije, od cele biqke, prepoznatqivu sezonsku alergiju izaziva samo protein u omota~u polenovog zrna. Etarsko uqe ove biqke nikako nije {tetno“, rekao je Maksimovi}. U Srbiji se godi{we potro{i vi{e od 2,5 miliona evra za unistavawe ambrozije sa javnih povr{ina, a Maksimovi} tvrdi da rezultati nisu zadovoqavaju}i. „Problem je {to ne kose svi koji su obavezni. Izbegavaju tro{ak, a dr`ava nedovoqno ~ini da ih natera da to urade. Kada se ambrozija prepozna kao sirovina mo}i }e da se proda, pa }e to biti dovoqan stimulans da se ona i kosi“, rekao je Maksimovi}. Direktor „Ekoveta“ predvi|a da bi se tako otvorio i niz mawih pogona za dobijawe etarskog uqa, pogotovo u ruralnim sredinama, zbog blizine sirovine, a potom je dodao da je „Ekovet“ dobio kredit za otvarawe pogona za proizvodwu etarskog uqa, koji }e od idu}e godine biti u funkciji.

Muka od privatizacije Vlasnik privatizovane vaqevske firme Kru{ik Opruge Dragan Milo{evi} iz [apca najavio je prodaju firme „u celini ili u delovima“. Milo{evi} se na taj korak odlu~io posle trogodi{wih napora da firmu „postavi na noge“ zbog toga {to je, kako ka`e, shvatio da ju je kupio „gre-

{kom jer je bila namewena drugome“. „Nasledio sam zaostali dugove od oko 20 miliona dinara, kao i nepla}ene poreze i doprinose na deo zarada. Fabrika je kadrovski demontirana, a ni sa ma{inama nije mnogo boqe jer u wih dugo nije ulagano“, rekao je Milo{evi} novinarima u Vaqevu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

93,0055

93,2012

93,8536

92,6047

Australija

dolar

57,3648

57,4855

58,8879

56,1176

Kanada

dolar

59,2353

59,3600

59,7755

58,9801

Danska

kruna

12,4925

12,5188

12,6064

12,4387

Norve{ka

kruna

11,1459

11,1694

11,2476

11,0979

[vedska

kruna

9,0176

9,0366

9,0999

8,9788

[vajcarska

franak

61,5360

61,6655

62,0972

60,2708

V. Britanija

funta

102,9730

103,1900

103,9120

102,5300

SAD

dolar

61,9560

62,1300

62,7513

61,6578

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 10. 2009. godine

Gra|ani Srbije izuzetno su zainteresovani za kupovinu stanova preko programa Vlade Srbije. Samo banka Inteza dobila je 283 zahteva s kompletnom dokumentacijom za zajam. U ostalim finansijskim ku}ama ku}ama klijenti tako|e revnosno predaju dokumentaciju. Zato bi se moglo desiti da u narednom periodu zafale stanovi jer podaci govore da je na srpskom tr`i{tu trenutno u ponudi 721 stan. Kad ima para, bi}e i stanova, zakqu~i}e mnogi i bi}e u pravu. Za sada su bankari i gra|ani najvi{e zaintereovani za gradwu uz projektno finansirawe preko banaka. Odnosno, za stanove za ~iji zavr{etak garantuje banka, tako se ne mo`e dogoditi da se oni prodaju nekoliko puta ili da ostanu nezvr{eni a da gazda netragom nestane. Ovakve stanove ima u ponudi vi{e banaka, me|u wima su i Folks i Hipo Alpe–Adrija. Tako potowa ima u ponudi najvi{e ovih stanova u Beogradu,

Za sada su gra|ani najvi{e zainteresovani za gradwu uz projektno finansirawe preko banaka, odnosno za stanove ~iju izgradwu garantuje banka, pa se ne mo`e dogoditi da se oni prodaju nekoliko puta a da gazda netragom nestane ali i u Novom Sadu, u Ulici Polgar Andra{a i Vojvo|anskih brigarda, zatim u Zrewaninu, u Ulici Petra Bojovi}a i na Pali}u, u Solinskoj uli-

ci. Na pu{tawe prvog kredita u opticaj, pa i prvo useqewe, jo{ se ~eka, mada klijenti imaju dobar razlog za `urbu. Kao {to je ve} pisano, klijen-

ti ne}e pla}ati kamatu do 31. oktobra 2012. godine. U tom periodu rata je mawa pa mnogi ùre da beskamatni period iskoriste {to duè. Posledwih pet godina tako|e je beneficirano. Klijentima ostaje da kompletan teret podnesu u periodu od tre}e od 23. godine. Tada }e pla}ati varijabilnu kamatnu stopu, koja se formira po sistemu euribor plus 4,9 posto. Euribor je danas jedan posto, ali ne treba zaboraviti da je lane u leto bio ~ak pet procenata. Procene analiti~ara govore da se on ne}e bitnije mewati bar zakqu~no s 2012. godinom. A posle bi mogao po~eti da raste i do tri posto. Kamata bi u tom slu~aju porasla na blizu sedam procenata. To bi mese~nu ratu moglo podi}i i za sedamdesetak evra. Banke bi u tom slu~aju mogle smawiti kamatu, a koliko }e to biti za to raspoloène, zna}e se kada do|e vreme za to. Tek, to do sada nije bila praksa. D. Vujo{evi}

SUBVENCIONISANI ZAJMOVI PODI@U CENU STANOVA?

Kvadrat u Novom Sadu ska~e 15 posto Otkako su po~etkom oktobra krenuli subvencionisani stambeni krediti, podneto je 600 zahteva za odobravawe zajmova, a potpisano je samo osam ugovora. S obzirom na to koliko ima nere{enih stambenih problema u Srbiji, broj zahteva i nije velik. Jo{ je mawi broj re{enih kredita. Sporo re{avawe zahteva za subvencionisane stambene kredite ide naruku investitorima, koji koriste svaki dan da odmaknu s poslovima i primaknu se zavr{noj fazi izgradwe, {to je uslov za dobijawe subvencionisanog stambenog kredita. Me|utim, s ve}im stepenom izgra|enosti stana raste i wegova cena. Agenti za promet nekretnina kaù – od 10 do 15 posto. Gra|ani koji bi èleli da kupe stan uz pomo} dràve tako se susre}u s brojnim problemima u realizaciji ugovora. Najpre im je te{ko da na|u odgovaraju}i stan jer je malo onih najtraènijih, a to su maksimalno dvosobni. Zatim je problem i cena. Taman kada podstanari naprave finansijsku konstrukciju i krenu u potragu za stanom, onaj koji su bezecovali, a koji je u izgradwi, kroz mesec dana vi{e nema istu cenu. Skupqi je, jer je izgra|eniji, a prodavac u vreme dogovora traì i predugovor i kaparu. Zato se u javnosti ~uju brojni prigovori za{to se subvencije daju samo za nove stanove i one u izgradwi, jer se tako pomaè samo investitorima, ali ne i podstanarima, koji bi – da uslov za odobravawe subvencionisanog kredita nije obaveza da stan mora da bude

zavr{en najmawe 80 odsto – lak{e, brè i jeftinije kupili stariji stan. Investitori pori~u da su podigli cene stanova zato {to je pove}ana potra`wa za novim kvadratima, ve} da je sasvim logi~no da s ve}im stepenom izgra|enosti i cena bude ve}a. Kako se radi o preostalim unutra{wim radovima kojima ne smeta ki{a, oni, zapravo, svakim danom pove}avaju cenu stana, koja je bila nià u vreme mawe izgra|enosti. Me|utim, svako zna da ta pri~a ne drì vodu jer, dok nije bilo ve}e potra`we za stanovima i subvencija dràve, cena stanovima je prili~no pala i dràla je taj nivo duè. Dok novim stanovima cena raste – jer samo oni idu uz subvencije, onim starijima osetno pada – jer ne idu uz pomo} dràve. Dragan Ra-

Foto: A. Erski

Kakva je ponuda Privredna komora Srbije sprovodi anketu o cenama i broju zavr{enih stanova u ve}im gradovima da bi napravila bazu podataka i pomogla kupcima. Me|utim, kako ka`u, problem je u tome {to se gra|evinske firme slabo odazivaju. Ovog trenutka u ponudi je oko 750 evidentiranih stanova u Srbiji – {to zavr{enih, {to u izgradwi, na koje se mo`e ra~unati. Ali, ima i neevidentiranih. Zato Komora poziva sve firme koje imaju stanove do minimalno 80 odsto izgra|enosti da se prijave. Za sada iz Novog Sada imaju samo jednu prijavqenu gra|evinsku firmu, „Aleksandar“, koja kupcima na Bulevaru oslobo|ewa nudi oko 250 stanova, a cena se kre}e od 1.190 evra za ~etvorosoban stan do 1.785 za one mawe.

bati} iz Agencije „Solis“ kaè da se ni u najstroèm centru grada za stariji stan ne moè dobiti vi{e od 1.000 evra za kvadrat, uprkos tome {to je ukwièn, {to treba tuma~iti kao veliku prednost. Novi stanovi na istoj lokaciji drè cenu ve}u oko 25 posto. Ali, zato, po informaciji koju smo dobili iz Privredne komore Srbije, na Bulevaru oslobo|ewa za kvadrat novog maweg stana traì se ~ak blizu 1.800 evra! R. Dautovi}

Jeftino, pa kasni Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} je, govore}i o projektu masovane izgradwa jeftinih stanova, kazao da se „tu malo kasni“ i da radna grupa koja je formirana u Ministarstvu za ekologiju i prostorno planirawe priprema projekat re{avawe tog problema.

„Taj projekat se priprema i verujem da }e uskoro biti predlo`en Vladi Srbije i naravno usvojen i predstavqen javnosti. Do kraja godine o~ekujem da }emo u}i u taj projekat“, procenio je Mrkowi}. On je kazao da je „su{tina projekta da se krene u jeftinu stanogradwu“ i da }e vrednost

kvadratnog metra biti izme|u 400 i 500 evra, a da }e gra|ani biti oslobo|eni nekih da`bina. „Ovo {to se sada de{ava sa stambenim kreditima nije re{avawe problema na{ih gra|evinskih preduze}a i na{ih qudi koji nemaju stanove. To je prakti~no samo sanirawe investitora, koji su podigli

cene stanova ~im smo se dogovorili da u taj posao u|emo“, rekao je Mrkowi}. Ministar je kazao da }e lokacije za izgradwu jeftinih stanova biti poznate kada ceo koncept bude gotov i da }e se oni graditi u tri, ~etiri najve}a grada u Srbiji - Novom Sadu, Beogradu i Ni{u.

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

DANAS PO^IWU ZVANI^NI RAZGOVORI SRBIJE I MMF-a

Kako do jo{ jedne milijarde evra? Misija Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) i delegacija Srbije po~iwu danas u Beogradu zvani~ne razgovore o reviziji kreditnog stend baj aran`mana od 2,9 milijardi evra. Kako je agenciji Beta ranije re~eno u stalnom predstavni{tvu MMF-a u Srbiji, predstavnici Misije, koju predvodi Albert Jeger, boravi}e u Beogradu do 4. novembra. Ministar ekonomije Mla|an Dinkci} ocenio je da se Vlada Srbije „jako dobro“ pripremila za razgovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom. Misija MMF-a po~ela je posetu Srbiji 22. oktobra teh-

Izvoz spas za agrar Ciq srpske poqoprivrede u narednom periodu treba da budu izvoz na trì{ta EU i Rusije, ameri~ko i trì{ta nesvrstanih zemaqa na kojima doma}a roba moè biti konkurentna, izjavio je predsednik Upravnog odbora Udruèwa novinara za poqoprivredu „Agropres“ Goran \akovi}. On je podsetio na podatak da je srpska poqoprivreda, uprkos ekonomskoj krizi, u prvih {est meseci ove godine zabeleìla suficit od 320 miliona dolara u spoqnotrgovinskoj razmeni. Malina, {qivovica, suve {qive, ajvar i meso samo su neki od proizvoda koje Srbija moè da ponudi probirqivim trì{tima EU, Rusije, Amerike i drugih velikih trì{ta, kazao je \akovi}. On je dodao da je u narednom periodu potrebno posti}i kvalitetnu proizvodwu koja }e biti ve}eg obima i zadovoqavati zahteve trì{ta. \akovi} je rekao da bi Vlada Srbije trebalo da obezbedi ambijent za povoqno poslovawe, a da je na stru~wacima, proizvo|a~ima i menaxerima da tu robu {to boqe prodaju.

Mediji na aukciji Agencija za privatizaciju objavila je da }e na aukciji 11. decembra biti 11 lokalnih medija sa ukupno 236 zaposlenih. Na prodaju }e biti ponu|eni Radio-televizija Vrwa~ka Bawa, Regionalna televizija Vaqevo, Televizija Poèga, Televizija Smederevo i Televizija â~ak. Tu su jo{ i Radio Obrenovac, Radio â~ak, Radio Poèga, javno preduze}e za informisawe Mladenovac i javno preduze}e za informisawe i kulturu Barajevo. Od tih medija po najniòj po~etnoj ceni od 90.000 dinara bi}e ponu|ena TV Smederevo, a minimum investicija propisanih javnim pozivom je 2,5 miliona dinara. Preduze}e nema sopstvenu imovinu, ve} samo audio i video opremu.

ni~kim razgovorima u Narodnoj banci Srbije. Ti razgovori prethode reviziji kreditnog aran`mana i vezani su za prikupqawe podataka i sagledavawe teku}ih makroekonomskih, platnobilansnih i monetarnih kretawa. Prema informacijama iz Ministarstva finansija, sa MMF-om }e biti razgovarano o buxetu za narednu godinu. Beogradski listovi objavili su da }e Vlada Srbije MMF-u predlo`iti da deficit republi~kog buxeta u 2010. godini bude 100 milijardi dinara, na osnovu prihoda od 635 milijardi dinara i rashoda od 735 milijardi dinara. Deficit re-

publi~kog buxeta od 100 milijardi dinara predstavqao bi 3,2 odsto bruto doma}eg proizvoda, dok se do sada pomiwani deficit od ~etiri procenta BDP-a odnosi na deficit ukupne javne potro{we, koja osim republi~kog ukqu~uje i buxet ostalih nivoa vlasti. MMF je tokom razgovora o reviziji aran`mana u avgustu zahtevao da deficit bude 3,5 odsto. Ukoliko revizije kreditnog aran`mana budu uspe{no zavr{ene, Srbija }e mo}i da pove~e drugu i tre}u ratu kredita, u iznosu od oko 1,2 milijarde evra. Misiji MMF-a Vlada namerava da predo~i pred-

log buxeta sa planiranim smawewem javne potro{we kroz zamrzavawe plata u javnom sektoru, smawewe broja zaposlenih u dr`avnoj administraciji i smawewe tro{kova za nabavku robe i usluga. Odbor direktora MMF-a je 15. maja 2009. godine odobrio kreditni stend baj aran`man sa Srbijom, koji }e trajati do aprila 2011. godine. Time je za oko sedam puta pove}an kredit koji je MMF odobrio Srbiji u januaru 2009, sa 402,5 miliona evra na 2,94 milijarde evra. Srbija je do sada povukla prvu tran{u od oko 788 miliona evra.

SRBIJA NE ZNA KOLIKIM NEPOKRETNOSTIMA RASPOLA@E

Dràva poklawala imovinu nemilice Dràva Srbija jo{ uvek nema evidentiranu svu imovinu koja joj pripada, a po najavama nadle`nih, do kraja godine evidencija }e biti zavr{ena, dok }e za procenu vrednosti trebati jo{ ne{to mawe od dve godine, {to bi zna~ilo da }e vrednost dràvne imovine biti poznata tek 2011. godine. Po podacima koje u julu ove godine dobila Vlada, Srbija ima 275.475 nepokretnosti i 10.929.275 pokretnih stvari. U izve{taju Direkcije za imovinu Srbije nagla{ava se da spisak nije potpun jer se o~ekuje da posao bude zavr{en do kraja 2009. godine kako bi se na osnovu spiska dràvne imovine, a naknadno – i procene wene vrednosti, znalo ne samo koliko se moè zaduìti ve} i da ti podaci posluè za pripremu zakona o povratku imovine otete posle Drugog svetskog rata. Kako dràva jo{ uvek nema ta~an podatak o tome ~ime sve od imovine, nepokretne i pokretne, raspolaè, ne moè zapo~eti ni mnogo teì posao, a to je utvr|ivawe vrednosti onoga {to poseduje. Osim toga, nema ni iskustva s procenom vrednosti imovine da bi ona bila zaista realna a ne bagatelna, kao {to je to bio slu~aj do sada kada je prodavala stanove i objekte za izuzetno malu cenu. Svetska banka je po~etkom ovog meseca potpisala s Vladom Srbije ugovor po kojem je Direkciji za imovinu odobrena bespovratna pomo} od oko 300.000 dolara. Tim novcem ona treba da u naredne tri godine izradi strategiju za precizno evidentirawe i izra~unavawe vrednosti dràvne imovine, koriste}i kako usluge stranih konsultanata ta-

INTERVJU

ko i iskustva dr`ava u kojima takva praksa postoji. Ina~e, Vlada Srbija je krajem pro{log meseca dala dvomese~ni rok svim op{tinama i javnim preduze}ima u Srbiji da dostave podatke o kompletnoj imovini koju koriste te se o~ekuje da svi

oni ina~e po Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1996. godine imaju obavezu prijavqivawa dr`avne imovine i periodi~nog dostavqawa podataka. Ako je Vlada morala da ih podse}a na wihovu obavezu, to samo zna~i da je iz nekih razloga nisu

U krwoj evidenciji dràvne imovine navodi se da dràva raspolaè s 9.860 stanova, ~ija je vrednost oko 7,5 milijardi dinara, {to bi zna~ilo da jedan dràvni stan vredi u proseku oko 8.000 evra oni do kraja godine ispune ovaj zadatak kako bi, ako ni{ta drugo, do kraja godine bila napravqena evidencija dràne imovine. To {to je Vlada Srbije sada naredila op{tinama i javnim preduze}ima da dostave podatke o imovini predstavqa zapravo samo podsetnik za zaboravne jer

ispuwavali, ali i da za to niko nije odgovarao iako je Zakon donet pre 13 godina predvideo kazne za one koji ga ne po{tuju. U krwoj evidenciji dràvne imovine koja je dostavqena Vladi Srbije pi{e da dràva raspolaè s 9.860 stanova, ~ija je vrednost oko 7,5 milijardi dinara,

{to bi zna~ilo da jedan dràvni stan vredi u proseku oko 8.110 evra, {to je cifra o kojoj sawaju svi podstanari u Srbiji jer za te pare realno mogu kupiti svega nekoliko kvadrata stana, a ne ceo, kao {to je omogu}eno dràvnim ~inovnicima ili nekim drugima koji imaju privilegiju da rade u dràvnoj slu`bi ili javnom preduze}u. Osim toga, navedeno je da dràva raspolaè i sportskim objektima, vrednim 7.206.703.081 dinar, koji imaju ukupno 3.435.064 kvadrata. Ima i 130 restorana, koji imaju 74.685 kvadrata i vrede 528.842 dinara. Najvi{e imovine dràva ima u Beogradu – 42.068 objekata, deset puta mawe, ili 4.574, je u Severnoba~kom okrugu, a najmawe je u vlasni{tvu dràve u Kosovsko-pomoravskom okrugu – 1.192. Trenutno razli~ita imovina u Beogradu ima 643 korisnika. Iako javnost nije upoznata s tim kako je prethodnih godina prodavana imovina u vlasni{tvu dràve, kao {to nema ni imena onih koji su do we do{li, ono {to se zna je da je ona prodavana po cenama znatno niìm od trì{ne i da su do we uglavnom dolazili oni koji su u pojedinim periodima ili bili na vlasti ili su joj bili bliski. Obi~ni gra|ani nisu ni na koji na~in u~estovali u rasprodaji dràvnog dobra, ali }e zato morati da u~estvuju u vra}awu imovine koja je oduzeta nakon Drugog svetskog rata jer }e dràva biti prinu|ena na to da, nakon {to je sve tu|e rasprodala budza{to, sada biv{im vlasnicima ili wihovim naslednicima isplati obe{te}ewe po trì{noj vrednosti. Q. Male{evi}

Nemamo mi robu za Ruse Ruska privredna delegacija, koja je boravila u Srbiji predvo|ena predsednikom Ruske Federacije Dmitrijem Medvedevim, poslata je doma}im firmama ’jasnu poruku’ da jedino udruìvawem sa evropskim partnerima mogu dosti}i kvalitet i konkurentnost koje zahteva rusko trì{te, izjavio je predsednik Upravnog odbora „Sintelona“ iz Ba~ke Palanke Nikola Pavi~i}. „Ono {to je jasna poruka iz ove posete je da Srbija ne}e mo}i da razvija daqu saradwu sa Rusijom ukoliko ne na|e zajedni~ki jezik sa firmama iz zapadne Evrope. Na ruskom trì{tu vlada konkurencija kao i u zapadnoj Evropi i srpske firme prakti~no nemaju proizvode koje mogu da ponude tom trì{tu“, rekao je Pavi~i} u razgovoru za Tanjug. Podse}aju}i da je „Sintelon“, pored „Hemofarma“, na{ najve}i investitor u Rusiji, sa ulagawima od preko 300 miliona evra i ve} izgra|enom fabrikom koja posluje na tom trì{tu, on je dodao da taj ’recept’ mogu da primene hiqade sredwih i malih preduze}a u Srbiji. „Mi tamo ve} 15 godina imamo svoje fabrike, i te fabrike su zauzele poziciju na ruskom trì{tu. Sa druge strane, „Sintelon“ i kompanija „Tarket“ koja je postala suvlasnik, samo pro{le godine su iz Ba~ke Palanke izvezli robu u Rusiju u vrednosti od oko 150 miliona evra“, rekao je Pavi~i}, koji obavqa i funkciju predsednika Poslovnog saveta PKS za saradwu Srbije i Ruske Federacije. On je ocenio da Srbija ima {ansu da pove}a izvoz hrane koju Rusi ve}im delom uvoze, isti~u}i da ne postoje velike birokratske prepreke kada je re~ o poslovawu sa Rusijom. „Kriza jeste pogodila Rusiju, pa i kod wih ima pada prodaje, ali je to i daqe trì{te koje raste i na wemu ima firmi iz celog sveta. Zato je zabluda da mi moèmo Rusiji prodavati {ta ho}emo“, naglasio je poznati privrednik.

SVETO BAJI], DIREKTOR „VEBER ELBE” IZ APATINA

Francuzi prihvataju na{a ideje Te{ko je bilo doneti dobru odluku. Kad je u maju 2007. godine u Apatin stigla ponuda velikog francuskog koncerna „Sen Goben“, vlastito preduze}e „Elba“ bilo je u naponu snage. Gledano iz tog ugla, ponuda se leèrno mogla odbaciti, ali Sveto Baji} obja{wava da je morao da respektuje ~iwenicu da je ova velika asocijacija, koja poseduje 1.118 preduze}a i zapo{qava vi{e od 840.000 qudi, odlu~ila da do|e na srpsko trì{te i da se postavilo pitawe kako im parirati posle toga. Te{ka odluka je doneta i „Elba“ je postala deo ove poslovne imperije, odnosno wene gra|evinske divizije „Veber“. – „Sen Goben“ je bio, uglavnom, usredsre|en na zapadno trì{te, ali ih je globalizacija usmerila i prema istoku Evrope – kaè Sveto Baji}. – @eleli su da kupe neku na{u fabriku i s wom ve} potvr|en trì{ni brend. Nisu razgovarali samo s nama, obi{li su nekoliko preduze}a, ali je prevagnula ~iwenica da je „Elba“ imala trajno potvr|en kvalitet. O tome govori i ~iwenica da su u nazivu firme zadràli i na{e ime. z Pro{le su dve godine. Da li su Francuzi zadovoqni, od-

nosno da li su dobili ono {to su o~ekivali? – Veoma su zadovoqni! Mi smo me|u najboqim preduze}ima u sistemu „Vebera“. Ne po proizvednim koli~inama, jer smo, ipak, mala fabrika, ali po relativnim pokazateqima sigurno jesmo. Svake godine se u oktobru u Parizu organizuje godi{wi sastanak na kojem se usagla{avaju buxeti za narednu godinu. Kad smo 2007. predloìli rast od 17 procenata, sam generalni direktor je bio skepti~an. Rekao sam mu da uvek stojim iza onoga {to kaèm. Ostvarili smo ono {to smo zacrtali. Pro{le godine smo bili oprezniji i planirali pove}awe proizvodwe i prodaje za sedam posto. Bez obzira na krizu, ostvarewe nije dovedeno u pitawe. Zato nas veoma uvaàvaju. z Pomenuli ste krizu. Wihova glavna preduze}a u Nema~koj, Francuskoj, Holandiji i [panije beleè pad, a vi imate kontinuirani rast. Da li su vas pitali kako to uspevate? – Jesu, kako da ne! Odgovorio sam im da mi ìvimo i radimo kao kolektiv. Zajedni~ki osmi{qavamo re{ewa, svaki od nas daje maksimum ne samo na svom mestu. Kod

Foto: R. Hayi}

wih je druga~ije jer je sve {ablonizovano. ^oveka koji radi u tehnici ne interesuju problemi proizvodwe, nabavke ili finansija. Ja ne nagiwem takvom radu jer ne znam kako se problemi mogu re{avati ako se ne u~ine otvorenim i transparentnim. Mi radimo timski i probleme re{avamo zajedno. Poku{ali su da {ablonizuju i na{ rad. Odupirao sam se, i sada, kad su videli rezultate, odlu~ili su da neka na{a iskustva primene u celom sistemu „Vebera“.

z Da li je do{lo do proboja na planu obima proizodwe i kvaliteta va{ih proizvoda? – Pre preuzimawa od „Sen Gobena“ na{a proizvodwa je dostizala 27.000 tona, a ove godine ra~unamo da }emo ostvariti 35.000 tona. Mi smo i ranije imali veoma visok kvalitet. Uloìli smo zna~ajne pare u kontrolu kvaliteta i na{a laboratorija je jedna od najsavremenijih u ovoj oblasti. Sada je situacija jo{ boqa, jer su sve laboratorije u „Veberu“ me|usobno povezane. Svaki proizvod najpre pro|e kroz wih, tek onda ide na testirawe i, posle toga, na trì{te. Sve recepture smo usaglasili s mati~nom ku}om i to je, svakako, rezultiralo dodatnim rastom kvaliteta. z Ranije ste bili veliki izvoznik. Da li se tu ne{to promenilo ili je izvoz i daqe zna~ajna stavka u ukupnoj realizaciji? – Ranije smo izvozili i vi{e od 80 odsto ukupne proizvodwe. Bili smo prisutni u Ma|arskoj, Ukrajini i Rusiji. Sada nas vi{e nema na tim trì{tima, jer „Sen Goben“ tamo ima svoje fabrike. Nema preklapawa, nema konkurencije unutar kompanije. Prio-

ritet nam je doma}e tr`i{te i tr`i{ta Hrvatske, BiH i Crne Gore. Udeo izvoza u ukupnoj realizaciji kre}e se izme|u 40 i 50 procenata. To ne treba shvatiti kao nekakav pad, jer nam je ukupna prodaja porasla.

sa „Sen Gobenom“, nameravam da s jednom firmom iz Ju`ne Koreje u|em u proizvodwu izolacionih materijala. Do wih sam do{ao uz pomo} VIP fonda i taj posao je u nekoj zavr{noj fazi. Bez dobrih kontakata je sve mu~no i napor-

Nova fabrika z Kakve su ambicije Francuza? Koliko su do sada uloìli i da li planiraju nekakav ozbiqniji investicioni zahvat? – Do sada su uloìli oko milion evra. Mi smo, ipak, mala fabrika, i to su, ako se to ima u vidu, velike pare. Na{a proizvodna paleta je veoma {iroka, „Elba“ je proizvodila ~ak 56 razli~itih proizvoda. Sada se usredsre|ujemo na samo dva segmenta: gra|evinske lepkove i smese za fasade. Na tom poqu je planirano {irewe kapaciteta. Da nije ove krize, gradwa nove fabrike ve} bi zapo~ela. To je investicija od 3,5-4 miliona evra, ni premala, ni prevelika. Navijam da se ona gradi u Apatinu ili bar u Vojvodini, dok su oni skloniji da to bude bliè Beogradu, mo`da ~ak i malo ju`nije, negde u centru regiona. Moj adut je sirovina, jer ovde, na u{}u Drave u Dunav, imamo najboqu granulaciju peska. z Od kakvog je zna~aja u tom mogu}em poslu angaòvawe specijalizovanih pokrajinskih agencija? Mogu li one olak{ati odluku investitora? – Svakako! Mi ve} imamo odli~nu saradwu s Fondom za promociju investirawa u Vojvodini (VIP). Nevezano od ovog posla

no. Kad postoje kontakti, kad postoji spremnost da se razgovara, uvek se dobije neki rezultat. Veoma sam zadovoqan time {to postoji takva spremnost na nivou Vojvodine. Tim pre {to toga ranije nije bilo i {to su qudi koji su `eleli da ula`u bili prepu{teni sami sebi. V. Harak

BERZA

ponedeqak26.oktobar2009.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Berza lagano tone u zimski san? Sude}i po stagnaciji prometa i padu indeksa moè se zakqu~iti da se Beogradska berza polako priprema za zimski san, kaè Tijana Cvetkovi} iz Fime interne{enel. "@eqno i{~ekivani jesewi oporavak Berze definitivno je ostao u domenu èqe i sada se nekim boqim danima nadamo tek na prole}e idu}e godine", istakla je za Betu Fimin {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta. Ukupan promet u prethodnoj nedeqi na srpskom trì{tu kapitala vredeo je 510 miliona dinara i bio je 17 odsto ve}i nego u drugoj nedeqi oktobra. Tom iznosu ponovo je najvi{e doprinela AIK banka sa ostvarenih 67 miliona dinara. Na drugom i tre}em mestu na{li su

se Agrobanka i Energoprojekt sa 23,5 miliona dinara odnosno 20 miliona. Cvetkovi} je navela da su obveznice stare devizne {tedwe ~inile samo 11 odsto ukupnog nedeqnog prometa i

Posledwa cena

Akcija AIK banka, Ni{ Agrobanka, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Metalac, Gorwi Milanovac Metals banka, Novi Sad

Argentina vra}a dugove Argentina je spremna da namiri dugovawa privatnim kreditorima koja dostiù 20 milijardi dolara, plus devet milijardi dolara kamata, izjavio je argentinski ministar ekonomije Amado Budu. Predsednica Argentine Fernandes de Kir{ner }e u ponedeqak podneti parlamentu na razmatrawe zakonski projekat koji }e zemqi omogu}iti da namiri privatne kreditore koji 2005. nisu prihvatili tada ponu|eno restrukturirawe dugova, rekao je Budu. On je podvukao da Argentina i ovoga puta ne namerava da im predloì povoqnije uslove. Oni }e, kako je ukazao, morati da se saglase sa otpisom ne mawe od 65 odsto dugova. Restrukturirawe }e biti obavqeno uz posredovawe tri inostrane banke - "Berkliz", "Sitigrup" i "Doj~e banke", preneo je Prajm-Tas. Mnogi od vlasnika vrednosnih hartija su ranije tuìli Argentinu u nastojawu da povrate pun iznos vrednosti obveznica koje su kupili pre bankrota Argentine 2001/2002. godine. Taj bankrot je pogodio samo privatne inostrane kreditore, dok je zemqa zadràla obaveze prema me|unarodnim finansijskim organizacijama. Argentina je 2005. objavila restrukturirawe dugova privatnim kreditorima, od kojih je ve}ina pristala da dobije samo 30 ênti od svakog dolara duga. ~etvrtina wih je, me|utim, odbacila takve uslove i po~ela sudske procese protiv Argentine u SAD i Evropi. Odluka argentinske vlade da otplati dugove preostalim privatnim kreditorima uslovqena je te`wom vlade da poboq{a reputaciju zemqe u svetu i privu~e nove investicije u svoju privredu. Argentina je u januaru 2006. u potpunosti namirila dugovawa Me|unarodnom monetarnom fondu (MMF), otplativ{i 9,8 milijardi dolara.

da se najvi{e trgovalo serijom A2016 - za 20,7 miliona dinara. "Prisustvo stranih investitora u proseku se kretalo oko 60 odsto sa, naravno, ve}im u~e{}em u prometu akcijama, i to

3.012 11.385 1.064 2.760 8.799

Vrednost prometa (din) 66.978.744 23.542.046 19.976.166 13.678.836 11.928.245

na strani kupovine", istakla je Cvetkovi}. Odsustvo tra`we i slaba likvidnost uticali su da nedequ izme|u 19. i 23. oktobra berzanski indeksi zavr{e u "crvenom" i Beleks 15 je izgubio 1,85 odsto na vrednosti a Beleks lajn 1,1 odsto.Pojedina~no posmatrano, najve}i rast cene na nedeqnom nivou ostvarili su Bambi Banat, vi{e od osam procenata, Politika, sedam odsto, i Progres, gotovo sedam. Me|u gubitnicima su se na{le prioritetne akcije DIN Fabrike duvana sa minusom od bezmalo osam odsto, Globos osigurawe sa padom ve}im od pet i Metalac sa gotovo pet odsto. Sve tri vojvo|anske akcije iz korpe najlikvidnijih su do`ivele blagi pad cene: Metals banka se spustila sa 8.956 na 8.799 dinara, suboti~ki Veterinarski zavod se spustio sa 625 na 618, dok je "Soja protein" imao korekciju sa 1.144 na 1.123 dinara, ali uz prili~no malu vrednost trgovawa. S druge strane, Metals banka nalazi se me|u pet najlikvidnijih akcija protekle sedmice, sa prometom od skoro 12 miliona dinara. E. D.

UPRKOS LO[IM POKAZATEQIMA BRITANSKE PRIVREDE

Evrozona na putu oporavka Niz povoqnih podataka iz zone evra podsti~u nade u dugotrajan oporavak, mada su eksperti i daqe uzdràni, dok je Britanija {okirala finansijska trì{ta time {to nije uspela da iza|e iz recesije u tre}em kvartalu. Privreda Britanije je oslabila 0,4 odsto u pore|ewu s prethodna tri meseca, izneveriv{i o~ekivawa da }e zaustaviti trend slabqewa. Time je, naprotiv, recesija zabeleìla najduì period trajawa u savremenoj istoriji te zemqe, preneo je Rojters. Za razliku od Britanije, ekonomije NeLondon: Najduà recesija u savremenoj istoriji ma~ke i Francuske su po~ele ponovo da ja~aju u drugom Podaci instituta za ekonomno niske kamatne stope i obilni tromese~ju ove godine. Podaci ska istraìvawa "Ifo" u stimulansi koje }e u jednom tresu pokazali da je uslu`na delatMinhenu pokazuju da je indeks nutku morati biti ukinuti. nost u zoni evra u oktobru zabeposlovne klime u Nema~koj po"Nema~ka ekonomija jo{ ne leìla najve}i rast za 20 meseve}an na 91,9 poena, sa 91,3 poestoji sigurno na svojim nogama, ci, dok je industrijska aktivna u septembru, dostigav{i najali bar ima neku podr{ku", ocenost pove}ana prvi put za vi{e vi{i nivo od septembra 2008. nio je ekonomista "Ifo" Klaus od godinu dana. Uprkos vra}awu ekonomskog Aberger. "Banka Engleske" je, na Podaci o bruto doprimer, u najve}oj ma}em proizvodu meri realizovala (BDP) u tre}em svoj 175 milijardi Analiti~ari, ipak, pokazuju uzdrànost, kvartalu u 16 ~lanifunti vredan pros obzirom na to da podsticaj velikim ca Evropske unija gram otkupa aktiva ekonomijama i daqe daju rekordno niske koje koriste evro radi ulivawa novca u treba da budu objakamatne stope i obilni stimulansi koje }e britansku ekonomiju vqeni idu}eg meseca. i mora uskoro da odu jednom trenutku morati ukinuti Taj valutni blok je u lu~i da li da taj prodrugom tromese~ju gram nastavi. bio blizu izlaska iz recesije. rasta, mada anemi~nog, kompa[ok koji su izazvali posledStatisti~ki podaci o novim nije nastavqaju s ukidawem wi podaci o smawewu britanindustrijskim poruxbinama u radnih mesta u nastojawu da skog BDP mogli bi primorati zoni evra pokazuju da su one u avsmawe tro{kove. banku da nastavi s tim progragustu pove}ane vi{e nego {to se "Potrebna nam je stabilizamom, mada kreatori wene polio~ekivalo, {to daje jo{ jedan cija na trì{tu rada da bi se tike razmatraju mogu}nost kopodsticaj procenama da je u treodrào bilo kakav oporavak u na~nog ukidawa te {eme. Kor}em kvartalu do{lo do oporavidu}oj godini", ukazao je Kris porativni rezultati tako|e ka. Poslovno poverewe u NeVilijamson iz vode}e svetske govore da }e globalni oporama~koj je u oktobru blago porakompanije za pruàwe finansijvak biti slab i dobar deo idu}e slo, na najvi{i nivo za vi{e od skih usluga "Markit". Analitigodine, s obzirom na nespremgodinu dana, kao znak stabilnog, ~ari, ipak, pokazuju uzdrànost, nost potro{a~a na izdatke i mada slabog oporavka te najve}e s obzirom da podsticaj velikim bojazan poslovnog sektora kad evropske privrede. ekonomijama i daqe daju rekordje re~ o investirawima.

DNEVNIK

Evro u Evropi iznad 1,5 dolara Antidolarska klima na svetskim deviznim berzama nastavqena je i na kraju protekle sedmice, a evro je u ranoj trgovini na londonskom tr`i{tu vredeo 1,5061 dolar, {to je bio nov, najvi{i nivo zajedni~ke valute 16 ~lanica Evropske unije prema ameri~kom takmacu za proteklih 14 meseci. Evropsko tr`i{te akcija je, tako|e, u petak bilo u blagom usponu, a vode}i kontinentalni indeks deonica FTSEurofirst 300 oja~ao je 0,4 odsto, na bezmalo 1.019 poena. Dan ranije, me|utim, FTSEurofirst 300 oslabio u zakqu~nom poslovawu 1,1 odsto, usled lo{ijih od o~ekivanih poslovnih rezultata kompanije "Erikson", najve}eg

svetskog proizvo|a~a opreme za mobilnu telefoniju. Preovladajuju}a ocena londonskih deviznih trgovaca je da narednih dana treba o~ekivati fluktuaciju evra u tesnom rasponu od 1,5050 dolara, iako ekspert banke "Unkredit" iz Milana Robert Miali} upozorava na mogu}na iznena|ewa kada berze "svare" seriju novih pokazateqa o ekonomskim kretawima u zoni evra i Velikoj Britaniji. Miali} ka`e da bi spremnost deviznih dilera da u kratkom roku osetnije podi`u vrednost evra na ra~un dolara mogla do}i u pitawe, izme|u ostalog i zbog prethodnog prili~no o{trog rasta zajedni~ke valute "evrolenda".

Nesigurna privreda varira cenu nafte Sirova nafta je na kraju sedmice na berzi u Wujorku pojeftinila na ne{to iznad 81 dolara za barel budu}i da je oja~ala sumwa u privredni oporavak koji bi bio dovoqno jak da podstakne zna~ajniji rast tra`we goriva i nastavi ovonedeqni trend poskupqewa "te~nog zlata". Cena ameri~ke "lake" nafte za terminsku isporuku u decembru je na Wujor{koj robnoj berzi neznatno pala na 81,14 dolara za barel, dok je u isto vreme evropska "brent" nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu ne{to poskupela, na 79,54 dolara za

barel, prenele su svetske agencije. Nafta je na berzi u Wujorku od po~etka meseca poskupela za oko deset dolara za barel, a po~etkom sedmice je ~ak postigla jednogodi{wi maksimum od 82 dolara za barel, {to je delimi~no posledica niza pozitivnih izve{taja o poslovawu ameri~kih kompanija. Podaci iz privrede su tako|e pru`ili dokaze o finansijskom oporavku, dok su nedeqni izve{taji o zalihama energenata u SAD pro{le sedmice pokazali smawewe zaliha benzina, iako su one i daqe na mnogo vi{em nivou nego u isto vreme lani.

VESTI Minimalac u â&#x20AC;&#x17E;Krkiâ&#x20AC;? 800 evra Od 1. oktobra kompanija slovena~ka farmaceutska "Krka" pove}ala je iznos minimalne plate koja za stalno zaposlene ne}e biti mawa od 800 evra. Prethodno je, od 1. avgusta svim zaposlenima "Krke", ukqu~uju}i i menaxment pove}ana osnovna plata za 2,3 posto. Najvi{a mese~na plata u "Krki" za puno radno vreme iznosi 27.299 evra bruto, odnosno 12.864 evra neto. Prose~na mese~na plata u navedenom preduze}u iznosi 2.356 evra bruto, odnosno 1.428 evra neto. Uskla|ivawe osnovnih plata u dru{tvu na temequ eskalacije deo je "Krkinog" preduzetni~kog kolektivnog ugovora, a uprava je pove}ala plate bez obzira {to u kolektivnom ugovoru delatnosti eskalacija za 2009. jo{ nije dogovorena.

Kako se pla}aju bankari Predsednik ameri~ke Centralne banke Ben Bernanki ka`e da }e pa`qivije ispitati na~in na koji se bankari pla}aju, na osnovu novopredlo`enih pravila. Bernanki je ukazao da pojedini "pogre{no ustrojeni" sistemi isplate podsti~u direktore da preuzimaju preterani rizik, {to je doprinelo finansijskim nevoqama, prenosi Glas Amerike. Nova pravila ne bi ograni~ila zaradu bankara, ali bi banke bile obavezne da naprave nagradne pakete tako da podstaknu zvani~nike da razmi{qaju o dugoro~nom zdravqu svojih kompanija, a ne samo o visokorizi~noj kratkoro~noj dobiti.

Milioni novih radnih mesta U Kini }e se ove godine otvoriti dva miliona radnih mesta vi{e nego {to je prvobitno planirano, izjavio je portparol kineskog ministarstva za rad i socijalnu za{titu Jun [en`i. On je precizirao da je stopa nezaposlenosti u kineskim gradovima krajem septembra dostigla 4,3 odsto, u pore|ewu sa 4,2 procenta krajem 2008. godine, preneo je ruski poslovni dnevnik

"Vedomosti". Broj slobodnih radnih mesta u kineskim gradovima je u devet ovogodi{wih meseci dostigao 8,5 miliona, a do kraja godine, kako je rekao {en`i, bi}e ih 11 miliona. "Bez obzira {to nezaposlenost ostaje najve}i problem u vreme krize, tr`i{te rada raste aktivnije od o~ekivawa", rekao je on.

Indija raste 6,5 posto Indijska privreda pora{}e za 6,5 odsto ove poslovne godine, a sna`na industrijska proizvodwa }e nadoknaditi pad u poqoprivredi koji je posledica slabih ki{a. Vlada Indije navodi da je "u celini, privreda Indije veoma dobro prebrodila svetsku ekonomsku krizu" i dodaje da }e priliv kapitala u zemqu ove fiskalne godine dosti}i 57,3 milijardi dolara u odnosu na 9,1 milijardi pro{le. Vlada predvi|a rast industijske proizvodwe od 8,2 odsto, sa 3,9 proceneta 2008, ali skok cena hrane i rastu}i buxetski deficit dr`ave ostaju ozbiqna pretwa za tre}u najve}u privedu Azije. Buxetski deficit }e verovatno dosti}i 10,1 procenata bruto doma}eg proizvoda Indije, za razliku od 8,6 odsto pro{le godine, {to je daleko iznad postavqenog ciqa.

Auto-gume u rikvercu Jedan od najve}ih proizvo|a~a guma i pneumatika na svetu, japanski Brixstoun }e otpustiti oko 900 radnika u Australiji i Novom Zelandu. Kompanija je najavila i da }e uskoro ugasiti proizvodwu u dve fabrike zbog svetske recesije i pada potra`we za automobilima. Bi}e zatvorena dva pogona za izradu pneumatika, jedan u Adelaidi na jugu Australije, do kraja 2010. godine i fabriku u Krajst~er~u u Novom Zelandu do kraja ove godine. Brixstoun, koji se nadme}e sa francuskim Mi{lenom za lidersku poziciju u svetu u proizvodwi pneumatika, zabele`io je gubitak od 420 miliona dolara u periodu januar-jun, u odnosu na profit od oko 400 miliona u istom periodu minule godine.

Upis za {kole na bazenu Upis u sportsko-rekreativne {kole na zatvorenom bazenu na Spensu po~iwe od danas, a centralna blagajna }e biti otvorena radnim danom od 15 do 20 ~asova. Program obuke nepliva~a, osnovnog i naprednog kursa po~iwe od 2. novembra i ko{ta}e 2.000 dinara. U istom terminu bi}e i upis na akvarobik, a cena dvodnevnog prgrama je 1.800, odnosno 2.200 dinara za trodnevni program. M. A.

Novosadska ponedeqak26.oktobar2009.

O~igledna gre{ka we afere. Ista ta “Agrovojvodina” iskoristila je tada jugoslovenske uvozne povoqnosti, koje je izboksovao Ante Markovi}, i u Novi Sad dopremila robu marki “To{iba”, “Samsung”, “Filips” i “Simens”. I to je bilo u prekinesko doba, do~im smo na ovoj strani zemqine kugle uz Japance, Australijance + Novozelan|ane, Kuvaj}ane, Singapurce i vaqda ìteqe Hong Konga mogli pazariti najboqu mogu}u tehni~ku robu na Planeti. Na Dunavu je sve~ano pu{ten u saobra}aj putni~ki ledolomac “Petrovaradin”, plod novosadskog brodogradili{ta, a pasuq su na pijaci mogli kupovati samo nabogatiji. Idiotluk nedeqe istrpela je na{a sugra|anka koje je u “Peku” kupila cipele detetu. Kod ku}e je primetila da su fali~ne i odlu~ila je da povrati novac, ili dobije nove. Poslovo|a je ’ladno rekao da ima rok od 45 dana da joj vrati robu, nakon ~ega ènu nije mrzelo da poseti trì{nu inspekciju. Ovi su traìli sporne cipele, za koje se ispostavilo da su vra}ene fabrici, uz komentar poslovo|e “{ta novine imaju s tim”. U drugoj radwi su qubazno objasnili da po pravilniku fabrika ima 30 dana za povra}aj robe, ukoliko poslovo|a nije u stawu da na licu mesta prona|e gre{ku, u ovom slu~aju o~iglednu. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

Glavne premije spava}a soba i radio List "Dnevnik" je 26. oktobra 1953. objavio spisak dobitnika nagradnog konkursa. Danas je taj spisak imena svojevrsni istorijski dokument jer svedo~i da je

Toplana o~itava oktobar

Kratkotrajni nestanak vode na Novom nasequ i Telepu mogu} je danas pre podne, saop{tili su ju~e “Vodovod i kanalizacija” i Zavod za izgradwu grada. Te{ko}e s vodom nastupi}e usled pripremnih radova za zamenu dela azbesnih vodovodnih cevi na trasi Bulevara Evrope u zoni raskrsnice s Futo{kim putem, navodi se u saop{tewu. S. K.

Radnici Toplane }e od danas po~eti da o~itavaju stawa toplotnih brojila i vodomera za toplu potro{nu vodu za oktobar. Iz ovog preduze}a mole potro{a~e, pogotovo one u individualnim stambenim zgradama, da u tom periodu ovla{}enim osobama omogu}e prilaz podstanicama. S. K.

OD DANAS

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ovi Sad obeleìo je Dan oslobo|ewa i pre 20 godina, dodu{e s mawe neodumica nego danas po pitawu ko su bili oslobodioci, a ko okupatori. Tim povodom, na{ komentator napisao je da smo grad “oslobodili od drugih, od sebe }emo ga mnogo teè osloboditi”. S tim u vezi, pomenimo da je “Hronika” pisala kako “mesni samodoprinos {kripi” zato {to “inflacija zamagquje slabosti”. Pad dinara je i u Novom Sadu tuma~en kao alibi i te{ko}a. U gradu je oktobra 1989. otvoren 16. Likovni salon. “Vazdu{arina”, ~uvena naknada za gra|evinsko zemqi{te, poskupela je za simboli~nih 830 procenata, a Novosa|anima je najavqeno da }e zahvaquju}i agilnosti TRO “Zvezda” biti u prilici da kupuju ko{uqe za dolar, {to je u ono prekinesko vreme bila prvoklasna vest. Muke s parama, izme|u ostalih, nisu imali zaposleni u O~noj klinici, “Agrovojvodini” i bankama, gde su plate deqene {akom i kapom, kako je preneo “Dnevnik”. Kuka i motika ve`bali su tai-~i jerbo su u Klinici pove}ali avgustovsku platu tri puta, a Titova vizija je jasno nalagala da svi moraju imati jednako, ma kako oni poslovali i radili. “Odgovornost }e da se ispita, a odgovorni }e biti pozvani na odgovornost”, parafraziramo Deùrnog Lika zaduènog za re{eva-

Zamena azbesta zatvara slavine

ve} tada do{lo vreme da se novine bore na tr`i{tu za ~itaoce. Istovremeno, nagrade su pokazivale kakvo je bilo na{e tr`i{te robe {iroke potro{we. Glavni zgodici su bili spava}a soba, radio aparat i ru~ni sat. Mawe vredni, ali ipak glavni zgodici bili su veliki elektri~ni re{o, elektri~ni lonac, po tri i po metra svile za dva ~itaoca dobitnika i po 50 kilograma belog bra{na, tako|e za dva ~itaoca. Na spisku nagrada na{lo se jo{ stvari: pribor za brijawe, fla{a likera, po {est kutija imalina za obu}u...Svaku od ovih nagrada dobilo je po stotinak ~italaca. N. C.

STANOVNICI BLOKA ISPOSTAVILI PRIMEDBE

Pretr~ati bulevar k’o ruski rulet Nevoqe koje ti{te stanovnike Mesne zajednice"Omladinski pokret" koja obuhvata deo Banati}a poznat kao Blok su nedostatak semafora na uglu Bulevara Ja{e Tomi}a i Pariske komune, nova trasa autobuske linije broj 11, zapu{ten park kod @elezni~ke stanice, nedostatak de~jih igrali{ta i slabo prisustvo policije. Sve to sadr`i anketa koju su me|u kom{ilukom sproveli predstavnici ove mesne zajednice, jer skup{tine stanara, koje bi trebalo da su najupu}enije u situaciju u na terenu, u vi{e od polovine zgrada trenutno ne funkcioni{u.

Kako su na nedavnoj tribini objasnili predsednik saveta MZ

Vi{e policajaca za miran san U kvartu je uglavnom mirno, ali bi se gra|ani ose}ali znatno sigurnije kada bi policija ~e{}e zalazila u ovaj deo grada, primamqiv "elementima" koji se u tihe i osen~ene ulice no}u zavla~e sa obli`wih bulevara, @elezni~ke i Autobuske stanice i iz parka. Policijska stanica na Detelinari, iako odmah preko puta Bloka, ovamo retko {aqe patrole jer pored neposredne okoline pokriva i Telep i Novo naseqe i prigradska naseqa s te strane grada. Stanica policije na Novom nasequ koju ve} du`e vreme i{~ekuje pola grada, rasteretila bi stanicu u Rumena~koj ulici, a `iteqima "Omladinskog pokreta" olak{ala san.

„Kad u kujni vlada red” Povodom obele`avawa Dana Muzeja Vojvodine, u prostorijama Muzeja, Ulica Dunavska 35, danas u 19 ~asova, bi}e otvorena izlo`ba dozidnica pod nazivom "Kad u kujni vlada red". Autorka izlo`be je Qiqana Trifunovi}. B. P. P.

O Tesli u Gradskoj biblioteci Povodom 17. evropskog prvenstva u {ahu, u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska1, danas u 19 ~asova bi}e predstavqena kwiga "Magi~ni srpski genije Tesla". Autori su Dimitrije Bjelica i Ranko Gruji}. B. P. P.

Redovna kontrola liftova Radnici “Stana” }e u ponedeqak 26. oktobra pregledati liftove na Bulevu Despota Stefana broj 2, 4 i 6. U Ulici narodnog fronta u brojevima 8, 11, 14, 13, 15 i 17. Na Bulevaru cara Lazara broj 47, 49, 51, 53, 55, 57, 59 i 61. U utorak 27. oktobra pregled liftova je u Ulici narodnog fronta u brojevima 16, 19, 20, 24, 25, 26, 27, 29, 28, 30, 31, 33, 35, 43, 32, 34, 36 i 38. U Sredu 29. oktobra, redovna kontrola liftova nastavqa se u Ulici narodnog fronta broj 37, 39, 41, 40, 46, 48, 49, 50, 51, 55, 67,

69, 85, 87, 89, 91 i 93. U ~etvrtak 29. oktobra, majstori iz “Stana” pregleda}e liftove u [ekspirovoj ulici broj 1, 3, 5, 7, 2, 4, 6, 9, 11, 20, 22, 24, 26, 28, 30, 32, 34 i 46. U petak 30. oktobra redovna kontrola listova bi}e u Ulici bra}e Ribnikar brojevi 21, 35b, 5, 41, 48, 50 i 52. Na Bulevaru oslobo|ewa broj 94, 96, 98, 105, 107, 109, 111 i 113. U Ulici Vladimira Nikoli}a br. 2, Lasla Gala broj 5 i 7, Avgusta Cesarca br. 2, Danila Ki{a br. 2 i na Trgu carice Milice 4. Q. Na.

prelazak na drugu stranu Bulevara u saobra}ajnom {picu zavisi samo od wihove dobre voqe. Stanovnici Bloka slabo koriste park kod @elezni~ke stanice, koji je verovatno najslabije pose}ena zelena povr{ina u Novom Sadu. Izuzetak je za vreme "Blok Rok Festa" kojim se obeleàva slava MZ "Omladinski pokret" \ur|evdan. Park uglavnom zvrji prazan, a no}u se ovde okupqa raznorazni svet. U Savetu MZ kaù da bi prema planu Zavoda za izgradwu grada, u parku do kraFoto: N. Stojanovi} ja godine trebalo da bude poMarko Mirkovi} i ovda{wi odstavqeno de~je igrali{te, a drugo bornik u Skup{tini grada Goje planirano u Ulici Omladinran Radojev, projekat za postaskog pokreta kod broja 14. vqawe semafora je odavno gotov, Stara trasa "jedanaestice" koali je odloèn za slede}u godinu ja je vozila do Ribqe pijace traì jer Grad sada nema novca za wegose nazad zato {to su deca iz Blovu realizaciju. Ina~e, semafor ka raspore|ena u ~ak pet osnovnih na pomenutoj raskrsnici, na ko{kola po gradu. Sada do {kola joj je ve} bilo nesre}a u kojima "Ivan Gunduli}" i "Ivo Lola Risu pe{aci smrtno stradali, nabar" |aci idu pe{ke ili presedapravio bi prekid u preko kiloju, isto kao i sredwo{kolci koji metar duga~koj deonici Bulevaidu u {kole u centru. U Bloku ~ak ra Ja{e Tomi}a izme|u @eletvrde kako je na Ribqoj pijaci zni~ke stanice i Rumena~ke ulipromet zna~ajno opao otkada ovdace koju voza~i sada koriste kao {we doma}ice tamo ne idu po ba"brzu traku", dok (ne)bezbedan kaluk. I. Sabado{

De~ja oaza u Rumenki trajala mesec i po Posle samo mesec i po dana po~ela je demontaà novoizgra|enog de~jeg igrali{ta u Rumenki. Revoltirani roditeqi javqali su se na{oj redakciji, pitaju}i kako je do{lo do toga da prosto nestane mesto koje su deca zavolela. Javna povr{ina u Ulici Vuka Karaxi}a u Rumenki, koja je bila pretvorena u divqu deponiju navela je Zorana Jovanovi}a iz Udruèwa za za{titu ìvotne sredine "Plavi Dunav" da tu izgradi igrali{te za decu. Iz Fonda za za{titu ìvotne sredine za taj posao odobreno mu je 250.000 dinara. Preko Mesne zajednice "Rumenka" podnet je zahtev Zavodu za izgradwu grada da o~isti deponiju i kada je ona kona~no uklowena, teren ogra|en i u wegovom krugu postavqeni de~ji sadràji, igrali{te je po~elo da ìvi.Me|utim...

-Posle dobre posete, Jovanovi} je po~eo da napla}uje ulaz na igrali{te. Po{to smatramo da to nije u redu demontira}emo ga i na istom mestu za petnaestak dana sagraditi novo. Na{li smo i donatore - obja{wava ovaj iznenadni preokret Branislav Popovi}, predsednik Mesne zajednice "Rumenka". Na pitawe zbog ~ega je napla}ivao ulaz, kada to nigde nije praksa, Jovanovi} je rekao da je na to bio prinu|en kako bi mogao da odràva igrali{te. Izgra|eno je na javnoj povr{ini koja pripada Mesnoj zajednici, a ona nije mogla finansijski da podrì ovaj projekat. - Ovu moju odluku podràli su i roditeqi koji su bili sretni {to wihova deca kona~no imaju bezbedno mesto za igru- kaè Jovanovi}. B. P. P.

Pula u Novom Sadu Predavawe na temu kulturnih politika, i wihovo sprovo|ewe u Pokrajini, regionu i zemqama Evropske unije, pod nazivom “Pula u Novom Sadu” odr`a}e se danas u 19 sati u “Art klinici” u Gr~ko{kolskoj ulici 5. Organizator radna grupa “Za kulturne poli-

tike-politika kulture”, najavio je u~e{}e predsednika udruèwa Roma Istre Velija Huseinija, reìserke Ines Pletikos, filmskog montaèra Ivora Ivezi}a i Vesne i Zorana Ivezi}a sa Akademije slobodnih umova “Leonardo”. S. T.

ponedeqak26.oktobar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

@eqana ispunila èqu porodice Curakovi} Devoj~ice: Mina - Jelene Lazi} i Milana Cvijeti~anina, Selena - Miqane Ra~i} i Dragoquba Male{evi}a, Una - Jelene i Tomana Kalezi}a, Awa - Jovane i Jadranka Blagojevi}a, Duwa - Dragane i Nikole Ba~ine, Nina - Tatjane i Neboj{e ]iprijanovi}a, Milica - Miroslave i Vojislava Nadla~kog, Ivana - Qiqane i Dejana Soki}a, Katarina - Aranke i Bo{ka Ivanovi}a, Anastasija - Sandre i Ratka Latinovi}a, Lena - Ivane i Alekse Todorovi}a, Nikolina - Radmile i Draèna Staji}a, Greta - Ildike i Almo{a Gere, Elena - Tamare Pavlovi} i Dragana Mun}ana, Awa - Tamare i Miroslava Hansmana, Lenka - Aleksandre Nastasi} i Nikole Mili}evi}a, Ana - Milice i Zorana Karaxi}a, Marija - Biqane i Ratka Stanivukovi}a, Ana - Brankice i Sa{e Pecarskog, Anica Slavice i Ivana Grubi{i}a, An|ela - Milke Ja}imovi} i Gorana Peri}a, Teodora - Sandre i Miroslava Milinovi}a, Na|a - Olivere An|eli}-Nikoli} i Gorana Nikoli}a, Duwa Isidore Jovovi} i Slobodana Vuj~i}a, Lenka Sawe i Branislava Gaborova, Vladana - Daliborke i Rodoquba Jovanovi}a, @eqana - Dragane Jojki} i Zorana Curakovi}a, Iva - Tijane i Predraga \ori}a, Jovana - Dragice i Dejana Ili}a, Viktorija - Slavice îki} i Stefana Mihailovi}a, Qiqana - Regine Aleksandrovi} i Slobodana Osmana, Duwa - Tamare Ostoji}-Gregus i Slavka Gregusa, Milica - Jelene

Jovanovi} i Dejana Danilovi}a, Aleksandra Biqane i Aleksandra Vje{tice, Marija - Biqane i @eqka Banovi}a, Marija - Jovanke i Dragana Pu{kara, Marina Qiqane i Radoslava Gaji{ina, Aleksandra - Milice i Radovana Dubqevi}a, Anastasija - Jelene i Milutina Terzi}a, Kristina - Marije Risti} i Radovana @arkovi}a, Isidora - Marijane i Du{ana Jari}a, Ana - Milijane i Dejana Dragojevi}a, An|ela - Daliborke Dragana Kova~evi}a, Sara - Gordane i Aleksandra Tota, Nikolina Laure Erdei i Milana Reqina, Miroslava Miroslave i Miroslava U{jaka, Ena - Kristine i Mikeqa Prekpaqaja, Milana - Jelene i Milana Gulana, Sara - An|elije i Igora Barbulova, Duwa - Dragane i Stevana Reqi}a, Nikolina - Sneàne i Dragana Jovan~evi}a, Lana - Mirjane i Sa{e ôvi}a, Katarina - Kristine i @eqka Obradovi}a, Aleksandra - Selme i Aleksandra Ra{kovi}a, Sowa - Gorane Mr|an i Sla|ana Pe{i}a, Lena - Mirjane i Aleksandra ôkorila, Elena - Danijele i Zorana Naran~i}a, Valentina - Dejane Palko i Dalibora Nikoli}a, Tijana - Andree i Brana Tomi}a, Anastasija - Maje i Dalibora ]osi}a, Ma{a Jelene i Du{ana Ani~i}a, Teodora - Nikoline ]uba i @eqka Nedimovi}a, Marija - Jelene i Vojislava ]osi}a, Mia - Zorice i Milisava Ba{tovanovi}a, Tijana - Nevene Milovanovi}-[evi} i Sente [evi}a.

De~aci:

Ven~ani: Sneàna Dimitrijevi} i Laslo Torma, Slavica Lon~ar i Miroslav Drobac, Jelena Milosavqevi} i Nenad Iveti}, Ivana Igwati} i Igor Stani{i}, Sawa Nenadi} i Petar Prosenica, Marija Struwa{ i Goran Kneèvi}, Jelena Podra{~anin i Du{an Br|ovi}, Marija Breki} i Aleksandar Kolari}, Nata{a Mi}i} i Mario Hegedi{, Sla|ana Vaguri} i Nikola Kneèvi}, Isidora Jovovi} i Slobodan Vuj~i}, Kornelia Barak i Dragan Danilov, Ana Orli} i Milan Beuk, Olivera Jak{i} i Slavomir Balint, Sowa Babi} i Nikola Vejnovi}, Mawa

Mama Gorjana, tata Milutin i beba Marija Stoji}

Uvalin i Bojan Glu{ica, Bojana Mi}i} i Aleksandar Perovi}, Nata{a Zori} i Du{ko Joki}, Livija Nikoli} i Aleksandar Pervaz, Agnes ^or i Jo`ef Bolok, Silvia [eqem i \or|e Kantaryi}, Marija Zdravkovi} i Vojislav Jova{evi}, Marijana Karali} i Dimitrije Tomi}, Danijela Gomilanovi} i Petar Lu~i}, Sawa Ble{i} i Marko Mandi}, Mirjana ]irilovi} i Rastislav Radoji~i}, Tijana Nastasi} i Viktor Dogan, An|elka [utilovi} i Dragan Jakovqev, Mirjana [ovqanski i Dejan Plav{i}, Marina Kuliyan i Erne Ki{.

Luka - Ankice i Mileta Kqaji}a, Luka - Svetlane i Ivana Crnojevi}a, Aleksandar - Aleksandra i Milo{a Miti}a, Du{an - Ane NovakKora} i Milana Kora}a, Petar - Zorice i Gojka Kosovca, Uro{ - Biqane i Lazara Temerinca, Nikola - Nata{e Letven~uk i Borisa Hajrizija, Danilo - Marijane i Aleksandra Mandi}a, Mihajlo - Mirjane i Predraga [arca, Milan - Danijele i Sima Cvijanovi}a, Vuk - Nade`de i Ivana Samarxi}a, Nikola - Ivane i Borka [umaruni}a, Nikola - Olivere i Luke Blagojevi}a, Jovan - Du{ice Gali} i Lazice Hrwa~kog, Teodor - Branislave [u{i} i Igora Balaà, Andrej - Maje i Alena [ajfara, Branislav - Radoslave i Miroslava Vitezova, Marko - Kristine i Nikole Nedeqkovi}a, Bojan Marije i Nenada \edovi}a, Vuk - Zorice i Borisa Stojan~i}a, Luka - Silvije Kalman i Velibora Vazovi}a, Aleksa - Silvije i Mihajla Katone, Sergej - Marijane i Ilije Gagovi}a, Maksim - Marijane i Sr|ana Burazera, Milan Dejane Mili~i} i Dragana Jockova, Maksim Nata{e Malobabi}-Vuki} i Dejana Vuki}a, Marijan - Milice Pe{i} i Stevice Milovanova, Mihajlo - Sowe Tica i Perice Ili}a, David - Danijele i @ike Milovanovi}a, Milo{ Aleksandre i Bogoquba Gaxi}a, Milan - Milane i Radeta Ivanovi}a, Du{an - Zorice Dobri~i} i Igora Tepavca, Jovan - Zorice i Petra Pilipovi}a, Tomislav - Marije i Mladena Miqkovi}a, Lazar - Sneàne i Dejana Kuhara, Ogwen - Qubice i Branimira Bizjaka, Du{an Emilije i Sr|ana Tapavice, Uro{ - Silvie i Rajka Plav{i}a, Stefan - Slobodanke i Qubi{ka Popadi}a, Filip - Ma{e i Dragana Gvozdenovi}a, Luka - Zdravke Radmilovi} i Milana Boì}a, Pavle - Milkice i Miodraga Petr`qana, Vladislav - Jelene Da~i} i Du{ana O~ena{a, Mateja - Dejane Xambas-Tepi} i Tihomira Xambasa, Jovan - Ivane i Nikole Basari}a, Sergej - Sneàne Miqi}-Te{ei} i Mladena Miqi}a, Boris - Olge i @eqka Markovi}a, Aleksandar - Sandre Sita{ i Bidai Greka,

Milenko - Svetlane i Danijela Stojanovi}a, Milo{ - Monike i Jovana Lazi}a, Aleksandar Lidije i Tibora Kale, Milo{ - Marine i Miroslava [eva, Nikola - Dragane i Dra{ka Dra{kovi}a, Aleksej - Stanislave i Strahiwe Dutine, Aleksandar - Smiqane Smoqo i Bo{ka Uvaline, Vuka{in - Danijele i Nikole Peji}a, Aleksandar - Milijane i Gorana Guberini}a, Haoyang - Ling Mei i Shouwei Xu, Vawa - Lidije i Aleksandra [egrta, Pavle - Biqane i Dragana Beqanskog, Milan - Svetlane Rackov i Dejana Kukuruzovi}a, Luka - Dee Karaba Jakovqevi} i Predraga Jakovqevi}a, Viktor - Ivane @epina-Blanu{a i Miroslava Blanu{e, Stefan Milice i Milana Tanovi}a, Robert - Jagode Radu i Arpada Lakato{a, Aleksa - Tawe i Ilije Nedeqkova, Bojan - Svetlane Savi} i Miroslava Vajagi}a, Marko - Branke i Aleksandra Risti}a, Boris - Marijane i Petra Hajnala, Vojislav - Ivane i Vladimira Rado{evi}a, \or|e Mirjane \uki}-Stoj~i} i Marka Stoj~i}a, Zarije - Vi{we i Vuka ûrovi}a, Filip - Aleksandre i Milenka Radovanova, Lazar - Sla|ane i Miodraga Pavlovi}a, Andrej - Marine i Dragana Miti}a, Vasilije - Milene Krsti} i Neboj{e Radovi}a, Marko - Ivane i Vladimira Pavi}evi}a, \or|e - Jelene i Slavka Zeqkovi}a, Jovan - Vesne i Petra \urovi}a, Nemawa Marijane i Nenada \ilasa, Maksim - Kristine i Slobodana Radovi}a, Miroslav - Rose i Ilije Geli}a, Vuka{in - Milijane i Danijela @iàka, Marko - Qubinke i Miladina Mari}a, Stevan - Sawe i Mileta Vlaisavqevi}a, Vuk Jelene i Predraga ]ukovi}a, Andrej - Branke i \ura Boì}a, Nemawa - Jelene i Darka Buraia, Marko - Isidore i Vladimira Subi}a, Ogwen Svetlane Kneèvi} i Zorana Bosni}a, Luka Radmile Jakovqevi} i Borisa Gruji}a, Mane Jelene i Reqe \or|evi}a, Vuk - Jovanke Kuraji} i Bojana Jovanovi}a, Nikola - Nikoline ]uba i @eqka Nedimovi}a, Strahiwa - Jelene i Vuka Baucala, Milo{ - Qubice Vukomanovi} i Lazara Vlaovi}a.

Umrli: Vera Krsti} ro|. Jovanovi} (1923), Milan Pje{~i} (1967), I{tvan Mandi} (1921), Simo Todorovi} (1937), @ivan Pla~kov (1951), Dimitrije Milenkovi} (1929), Tomislav Savi} (1979), Aleksandar Keki} (1926), Stojan Pejakovi} (1930), Julijana Predolac ro|. ^eri (1928), Rajna Keco ro|. Zelenkovi} (1928), Tihomir Tanaskovi} (1944), Jovanka Dragosavqevi} ro|. Vejnovi} (1942), Stoj{a Dragosavqevi} (1940), Aleksandar Jawi} (1933), Du{an Jeli} (1953), Milanko Kova~evi} (1925), Osman Hrapovi} (1949), Irena Kajon (1930), Milica [kiqevi} ro|. Aleksi} (1919), Ana Erharti~ ro|. Ka}jak (1936), Midorag Ni}eti} (1957), Andrija Novak (1939), Qubinka Grujin ro|. Pejin (1929), Smiqka Dejanovi} ro|. Vuji} (1930), Stevan @ivkovi} (1933), \or|e Jovanovi} (1950), Radmila Krsti} ro|. Vulovi} (1940), Pavle Miti} (1932), Rozalija Taka~ ro|. Varga (1921), Milan Dun|erov (1920), Petar Jawatov Sandra Duda{ i Vlada Prodanovi}

(1937), \or|e Puji} (1920), Slobodan Bekvalac (1973), Imre Meqkuti (1944), Karoq Ma{ic (1951), Danilo Pua~a (1955), Milivoje A}imovi} (1929), Saveta Andri} ro|. Krivoku}a (1934), Zorka Radoj~i} ro|. Uqarevi} (1943), @ivan Radovanov (1927), Olga Korovqev ro|. Suboti~ki (1952), Stevan Tot (1921), Miloje Pavkov (1928), Radovan Manojlovi} (1939), Du{anka Te{i} ro|. Mi}in (1937), Dobrila In|in ro|. Bu~i} (1938), Dragoslav Stani} (1938), Elizabeta Na|babi ro|. Bako{ (1936), Aleksandar Pe{kan (1943), Mladen Gakovi} (1953), Vasiq Ivo{evi} (1954), Stevan Arsenov (1930), Mihajlo Hamu (1950), Grozda Vajagi} ro|. Kerkez (1939), Ivan Kne`evi} (1962), Branko Dragi~evi} (1934), Elza Sele{i ro|. Rosipal (1926), Sait Bekajdari (1943), Miroslav Babi} (1955), Petar Sekuli} (1932), Bojana Zari} ro|. Abramovi} (1939), Krunica Mi{kiqin ro|. Kati} (1950).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

DOMU ZDRAVQA LICENCA ZA POSLOVE BEZBEDNOSTI I ZDRAVQA NA RADU

Procena rizika ~uva zdravqe Poslodavci su, prema Zakonu o bezbednosti i zdravqu na radu, koji je donet 2005. godine, obavezni da procene rizik za svako radno mesto i da upozore zaposlene na opasnosti koje ono nosi. Akt o proceni rizika na radnom mestu odnedavno izra|uje i novosadski Dom zdravqa, jer je stekao licencu za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu. - Na{a ku}a mo`e biti nosilac akta o proceni rizika, ali i

sti i wenih zdravstvenih efekata. Specijalista medicine rada predla`e posebne zdravstvene uslove koje moraju ispuwavati zaposleni za obavqawe odre|enih poslova i daje predlog programa prethodnih i periodi~nih pregleda – rekla je za na{ list specijalista medicine rada pri Domu zdravqa dr Maja Radanovi}. Slu`ba medicine rada u~estvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu

ponedeqak26.oktobar2009.

IZ KARLOVA^KOG ODEQEWA ZA URBANIZAM

Prilika za zavr{etak legalizacije

Gra|ani Sremskih Karlovaca koji su prijavili objekte za legalizaciju, a taj postupak nisu sproveli do kraja treba do 11. novembra da dostave dokumentaciju op{tinskom Odeqewu za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te. Detaqnije informacije o tome mogu se dobiti u ovom odeqewu svakog radnog dana od 8 do 13 sati ili putem telefona na broj 021/685-3062.

S obzirom da se jedna prijava odnosila na jednu parcelu, to zna~i da su wima bili obuhva}eni svi objekti na placu koji nisu imali gra|evinsku dozvolu. Od toga do kraja jula ove godine re{eno je oko 400 predmeta, odnosno 40 odsto. - Me|u prijavqenim, s izuzetkom tri objekta, nije bilo onih koji su u koridoru infrastrukture, {to je glavna prepreka za

- Novi Zakon o planirawu i izgradwi, koji je stupio na snagu 11. septembra, pruà mogu}nost svima koji su prethodno traìli legalizaciju bespravno sagra|enih objekatata da u roku od 60 dana taj proces i zavr{e - kaè ne~elnica Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te Du{anka Jawu{i}. Jawu{i}eva napomiwe da je u Karlovcima na osnovu starog Zakona o planirawu i izgradwi podneto ne{to vi{e od 1.000 prijava za proces legalizacije.

legalizaciju - ka`e Jawu{i}eva. - Od 2003. godine lokalna samouprava je donose}i niz planova detaqene regulacije i prostorni plan op{tine stvorila planski osnov, tako da gra|anima jo{ samo imovinsko - pravni problemi mogu biti razlog da ne zavr{e zapo~eti posao. Po novom Zakonu, rok za legalizaciju je 11. mart 2010. godine i odnosi se na sve gra|evine koje su nastale do stupawa zakona na snagu. Z. Ml.

Kopiran pravilnik ne vaì - Pri izradi akta o proceni rizika poslodavac je duàn da za svako radno mesto koje je progla{eno rizi~nim ima izdatu ocenu posebnih zdravstvenih uslova, od strane Slu`be medicine rada, koje moraju ispuwavati zaposleni. Me|utim, umesto ocena, poslodavci imaju za to radno mesto kopiran pravilnik o prethodnim i periodi~nim pregledima, {to nije u saglasnosti sa Zakonom o bezbednosti i zdravqu na radu i s Pravilnikom o na~inu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini. Takav akt ne moè biti odobren od strane Inspekcije rada – navodi dr Radanovi}. stru~ni konsultant pri izradi akta. U~e{}e Slu`be medicine rada pri izradi akta ima mnogo prednosti, a to su iskustvo, {iroko poznavawe {tetnosti i opasnosti i veze izme|u {tetno-

i u radnoj okolini, upoznaje zaposlene s rizicima po zdravqe i osposobqava zaposlene za pru`awe prve pomo}i. Predla`e plan za spasavawe i evakuaciju u slu~aju krizne situacije, daje sa-

vete poslodavcima pri testirawu novih sredstava za rad, opasnih materija i opreme za li~nu za{titu na radu. Sa zdravstvenog aspekta, zapravo, u~estvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboqewa i bolesti u vezi s radom. - Veoma je bitno da poslodavci shvate da je preventiva neuporedivo jeftinija od tro{kova le~ewa koje ina~e snosi poslodavac, jer izradom akta i sprovo|ewem mera upravqawa i smawewa rizika smawuje se broj povreda na radu, profesionalnih bole-

sti i bolesti u vezi s radom. U na{oj zemqi broj profesionalnih bolesti iz godine u godinu opada {to nije realan prikaz stawa ve} se to de{ava zbog nepostojawa jedinstvenog registra, pa i nedovoqne edukovanosti lekara da te bolesti prepoznaju – objasnila je dr Radanovi}. Najve}i broj povreda i smrtnih slu~ajeva zabele`en je u gra|evinarstvu, a naj~e{}i uzroci povre|ivawa su izbegavawe za{titne opreme i neipsravnost ma{ina. I. Brcan

„BDEWE DU[E” ODLO@ENO ZA 30. OKTOBAR

Besparica izmenila program Umesto od 9. do 11. oktobra kako je bilo najavqeno, Filmski festival “Bdewe du{e” bi}e odràn 30. i 31. oktobra u Sremskim Karlovcima i to u izmewenoj formi zbog toga {to nije dobio podr{ku resornih pokrajinskih i republi~kih institucija. Bi}e odràna samo smotra filmova prijavqenih za festival tokom ta dva dana, a naknadno, 3. novembra bi}e i posebna projekcija za |ake Bogoslovije Svetog Arsenija Sremca. -“Bdewe du{e” ne moè da nestane - kaè umetni~ki direktor karlova~kog filmskog fe-

stivala Sr|an Ili}. - Ispostavqa se da je va`nije uvoziti delove kulturnog stavaral{tva, nego plasirati ga u vi{e gradova Srbije i inostranstva, {to je slu~aj sa ovim festivalom. Miroslav Bata Petrovi}, inicijator festivala i ja verujemo da }e on ipak opstati, jer ne postoji sli~an koji traje ~itavu godinu i ~iji programi se odr`avaju simultano u nekoliko gradova u zemaqi i inostranstvu. Projekcija ove godine mora biti po{to su do sada pristigli filmovi iz Novog Sada, Beograda, Ni{a, Budimpe{te, Bawaluke i Sara-

jeva. Na{i stari i novi saradnici prihvatili su predlog da ove godine zbog situacije u kojoj smo, ne bude simultanih projekcija, nego da poseban program prikazuju do kraja aprila u svojim gradovima u terminima koji wima odgovaraju. Po Ili}evim re~ima, projekcije }e biti kao i do sada u sve~anim salama Bogoslovije i Karlova~ke gimnazije, u prostorijama Fakulteta za menaxment, a prate}i programi u Klubu kulture “Karom”. Od oktobra 2007. do juna ove godine filmove sa prva dva festivala videla je pu-

blika iz 24 grada Srbije i iz sedam inostranih. Po~etkom februara u razmaku od pet sati u Beo~inu i u gradskoj upravi u Va{ingtonu odràne su projekcije nagra|enih , odnosno kompletnog programa Drugog festivala “Bdewe du{e”. Projekciju u Va{ingtonu podrào je predsednik Gradskog ve}a tog ameri~kog grada Vinsent Grej, a prisustvovali su joj srpski ambasador u SAD Ivan Vuja~i}, ameri~ki novinari, analiti~ari, osobqe Kongresa i mnogobrojni Srbi koji tamo ìve. Z. Milosavwevi}

KONFERENCIJA DEMOKRATSKE OMLADINE NOVOG SADA

Daniel Borba{ predsednik Prva redovna konferencije Demokratske omladine, Gradskog kluba Novi Sad odr`ana je sino} u velikoj sali Pozori{ta mladih a za predsednika je ponovo izabran Daniel Borba{, koji }e na ovoj funkciji biti naredne dve godine. Na sino}noj konferenciji birano je i deset ~lanova Saveta Demokratske omladine Novog Sada. B. M.

BIV[I U^ENICI ELEKTROTEHNI^KE [KOLE PEKU ZANAT U SERVISU „VALOTE“

Vra}aju ìvot otpisanim aparatima Kada ku}ni aparat posle dugogodi{we upotrebe otkaè, pa vlasnik, ube|en da mu vi{e nema ni spasa ni leka, odlu~i da ga baci, moè da poku{a jo{ ne{to. Da pomo} potraì u servisu „Valote“, na Trgu republike 4 koji se razlikuje od drugih po tome {to se „dijagnoza“ utvr|uje besplatno. Pla}a se samo on-

da, ako majstori utvrde da bi mu zamena propalog dela znatno produìla „ìvot“. A, majstori su ovde pri~a za sebe. Re~ je o momcima koji su ove godine zavr{ili Elektrotehni~ku {kolu „Mihajlo Pupin“ i ovde odra|uju pripravni~ki sta`. Nadaju se da }e posle toga ostati ovde u stalnom radnom odnosu. U servisu punom polovnih ku}nih aparata, zatekli smo Gorana Bertu, Neboj{u Luki}a i Mihaela Lenorda, koji su nam ispri~ali da su do posla do{li na preporuku svojih profesora iz {kole. Pro{le {kolske godine iz „Valote“ su do{li u {kolu da za servis prona|u pripravnike, a nas je preporu~io profesor Sa{a Ivan~uk - pri~a za „Dnevnik“ Goran. Kaè da u servisu radi jo{ ~etiri pripravnika i da se me|usobno podu~avaju. Svaki od wih ima uù specijalnsot. Tako je Goran zaduèn za popravku malih ku}nih aparata. Neboj{a se specijalizovao za ve{ ma{ine, a

Mihael za rashladne ure|aje i kafe aparate. - Gra|ani donose na popravku sve i sva{ta, ali najvi{e je tu usisiva~a, miksera i pegli. Primetili smo da se ~e{}e kvare ku}ni aparati kupqeni pre tri ~etiri godine, nego oni kupqeni pre deceniju, dve. Kod nas na popravci hit su „prastari“ usisiva~i marke „Sloboda“, jer vlasnici smatraju da su najboqi i da im ni jedan od novije proizvodwe nije ravan - navodi Goran i dodaje da u posledwe vreme na popravku sve ~e{}e sti`u i stare ma{ine koje ~ekaju na popravku. Ovi vredni momci isti~u da neki sitniji kvarovi staju samo 100 ili 200 dinara, dok popravka aparata u kojima mora da se mewa motor podrazumeva ve}i izdatak i dogovor s vlasnikom. Ukoliko aparat ne mo`e da se popravi, jer za wega nema delova ili se wegov popravak ne isplati, vra}a se vlasnicima bze ikakve nadoknade. Q. Nato{evi}

ponedeqak26.oktobar2009.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop “Jadran” do 28. oktobra “Ledeno doba, dinosaurusi dolaze” (17 i 18.30), “To{e - najte`a stvar” (20), “Sveti Georgije ubiva a`dahu” (21.30).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena “Jovan \or|evi}” “Pipi duga ~arapa” (18), Kamerna scena “Godo na usijanom limenom krovu” (20.30).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30, subota 8–13.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18, subota 8–14)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Terezija Alberta Maqik (1924) u 9.45 ~asova (urna), @ivan Pere Pla~kov (1951) u 11.15 (urna), Jovanka Ilije Mar~eta (1929) u 12, Irina Vase Ko~i{ (1929) u 12.45, Zoran Jovana Jawevi} (1950) Janko Cvijana Peri} (1923) u 14.15 i Slavka Luke Komar (1924) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu }e biti sahrawen Lajo{ Jano{a Nemet (1927) u 11 ~asova (urna). Na starom grobqu u Petrovaradinu }e u 13 ~asova biti sahrawena Marija Stanislava Lan~u{ki (1959). Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 15 sati }e biti sahrawen Jan Jana [uqan (1928).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“- servis, tel: 443-679, 443-347,6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK DANAS NASTAVAK VANREDNE SEDNICE SO IRIG

Smena Ercegovca ili privremena uprava IRIG: Na dana{woj sednici SO Irig, definitivno bi trebalo da se razjasni ko je vladaju}a koalicija, a ko opozicija. Poku{aj predsednika op{tine dr Radovana Ercegovca, iza koga su bila tri wegova odbornika, da prekomponuje vladaju}u koaliciju i da nastavi da vodi op{tinu sa radikalima, kako trenutno svari stoje, osu|en je na propast. Od tri odbornika iz GG „Dr Radovan Ercegovac”, dvojica su napustila predsednika i prikqu~ila se dosada{woj vladaju}oj koaliciji „Za evropsku Srbiju”, LSV, SPS i GP „Za op{tinu Irig”. Ovako skrojena nova vladaju}a grupacija, ako se ne{to ne obrne, na dana{woj sednici trebalo bi da izglasa nepoverewe predsedniku op-

Vi{e posla za „Tikvaru” BA^KA PALANKA: Ukoliko odbornici Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka daju saglasnost na dopunu Statuta JP Sportsko rekreacini centar „Tikvara”, ova op{tinska firma zna~ajno }e pro{iriti svoju delatnost. „Tikvara” u svom sastavu ima dve sportske hale, kao i kompleks otvorenih terena, a bavi se i ugostiteqstvom, te upravqa gradskim plaàma. Tako|e, „Tikvari” je povereno upravqawe istoimenim parkom prirode, odnosno za{ti}enim prirodnim dobrom koje se prostire na preko 500 hektara priobaqa Dunava. Delatnost ovog preduze}a trebalo bi da se pro{iri i na poslove marina, a odavno je planirano da se jedna izgradi na levoj obali Dunava, odnosno u zale|u sportske hale. -Nove delatnosti bile bi i ure|ewe i odràvawe zelenih povr{ina, usluge u re~nom i jezerskom saobra}aju, ulov ribe na rekama i jezerima, kao i mre{}ewe i uzgoj ribe, jer ovde imamo zalivno jezero „Tikvaru” – kaè predsednik Upravnog odbora „Tikvare” Nikola Pilipovi}. M. Suyum

{tine dr Radovanu Ercegovcu, koji ne èli da podnese ostavku i da fotequ prvog ~oveka ustupi drugom. Raspad dosada{we vladaju}e koalicije – „Za evropsku Srbiju”, LSV, GG „dr Radovan Ercegovac” i SPS po~eo je posle zahteva predsednika op{tine dr Radovana Ercegovca da se smeni {ef Op{tinske uprave Olivera Proti}-Filipovi}, posle ~ega je usledio zahtev osam odbornika SRS da se zakaè vanredna sednica Skup{tine op{tine na kojoj su radikali traìli smenu zamenika predsednika op{tine Vladislava Ilki}a(LSV) i ~lana Op{tinskog ve}a Dragana Ametovi}a(LSV). Ve} tada se znalo da je dr Radovan Ercegovac, sa svoja tri odbornika planirao da op{tinu vodi sa ra-

Nije bilo negativne medijske kampawe

ZREWANIN: ^etiri otpu{tene radnice zrewaninske Hemijske industrije „Luksol” demantovale su za „Dnevnik” tvrdwe poslovodstva da su vodile negativnu medijsku kampawu protiv firme. - Ta~no je da je grupa zaposlenih medijima prezentovala {ta se u preduze}u de{ava, pri~aju}i iskqu~ivo o nezadovoqstvu povodom ka{wewa zarada koje su zakonom zagarantovano pravo svakog radnika. Da ne spomiwemo represiju koja se vr{ila u prethodnom periodu, re}i }emo samo da smo 17. septembra nas ~etiri, s obzirom na to da smo me|u prvima tu`ile „Luksol” zbog neispla}enih plata i da nismo podlegle pritiscima, dobile usmeni zahtev od predsednice Upravnog

odbora fabrike da „zamrznemo” na{e tu`be do marta 2010. godine. Sutradan smo zahtev odbile u pismenoj formi preko na{eg pravnog zastupnika, a nedequ dana kasnije dobile smo otkaz ugovora o radu kao tehnolo{ki vi{ak, kao i nare|ewe da se najkasnije za sat vremena udaqimo iz firme. Pozvano je ~ak i obezbe|ewe – ka`e se u reagovawu Branke Furtule, Milice Kutla~e, \ine Dabi} i Dragane Backovi}, dostavqenom na{oj redakciji. Kako se daqe navodi, Furtula, Dabi}eva i Backovi}eva su tehni~ari i radnice iz proizvodnog sektora koji broji 50-ak zaposlenih sa tehnolozima, in`ewerima i tehni~arima, od ukupno 160 radnika u firmi.

UQMA: Jedna od najve}ih industrija graGra|evinsko zemqi{te je opremqe|evinskog materijala u Vojvodini „Igma” u no vodovodom, elektro i gasnom Uqmi, doma}im i inostranim ulaga~ima numreòm i parcelisalo bi se prema di besplatne lokacije za proizvodne pogone potrebi korisnika –kaè direktor kraj najve}eg sela u vr{a~koj op{tini. DiKneèvi}. rektor ove uspe{ne firme Ova firma je Qubomir Kneèvi} kaè da Ova firma je pro{le pro{le godine zaje izdvojeno 15 hektara zepo~ela projekat godine zapo~ela mqe kraj me|unarodnog puta vredan milio evra i èlezni~ke pruge na rela- projekat vredan milion - izgradwu prvog evra - izgradwu prvog pravog pristaniciji Beograd-Temi{var, tu je i industrijski èlezni~pravog pristani{ta u {ta u ovom delu ki kolosek. Osim ovoga tuda Banata. Kraj mosta ovom delu Banata prolazi i trasa budu}eg DTD u Vlajkovcu autoputa Beograd – Vr{ac – po~eli su da priTemi{var – Bukure{t, a u Vr{cu, udaqenom premaju teren za ovu namenu. Name15 kilometara je i budu}i me|unarodni aerora je da se industrija op{tine Vrdrom. {ac ovim kanalom poveè sa poduPotencijalni investitori mogu da kupe navskim i zemqama koje gravitiraju Mesto budu}eg pristani{ta na Kanalu DTD lokaciju, uzmu je u vi{egodi{wi zakup ili Crnom moru. Sve ovo, isti~e Kneda im se ustupi na besplatno trajno kori{}eèvi}, privremeno je obustavqeno. ma” iz Uqme ima potpisan ugovor sa JVP we. -Svetska ekonomska kriza nas je omela, ali „Vode Vojvodine” o izgradwi pristani{ta, a - Ponudu smo zamislili kao doprinos nara~unamo da }e i ovo pro}i, pa }emo zapo~etime bi se omogu}ilo i jevtiniji transport {e firme razvoju Uqme. Na{ interes je da to sigurno nastaviti. Tim pre {to dubina i proizvoda ove firme, koja ve} sada izvozi 40 oko na{ih pogona niknu fabrike za ~iju iz{irina ovog kanala omogu}ava plovidbu barodsto svoje proizvodwe. gradwu nudimo na{e opekarske proizvode. ì nosivosti i do hiqadu tona tereta. „IgR. Jovanovi}

vi{e od 280 {ti}enika i da im daruju televizore, sokovnike i izvesnu koli~inu vo}a i konditorskih proizvoda. U akciji je u~estvovalo osam direktora iz ove kompanije: Miroslav Vukovi}, Milun Klisura, @eqko Bawanin, Branko

[KOLA „@ARKO ZREWANIN” DOBILA APARAT ZA ZAVARIVAWE

Vredna donacija za deficitarnu struku SUBOTICA: Duboko se nadam da }e i na ovaj na~in deca i nastavnici uspeti da balansiraju protiv prirode, jer je ovu decu priroda na jedan na~in uskratila, a uveren sam da oni u sebi imaju mnogo drugih vrednosti i sposobnosti, rekao je u petak pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{ prilikom uru~ivawa aparata za zavarivawe, kojeg je posredstvom Vojvo|anskog investicionog fonda donirala nema~ka kompanija „Linde gas Srbija”.uru~io. Na taj na~in, kako je rekao dr Zoltan Jege{, u~enici }e u {kolskoj radionici mo}i da izra|uju fine i umetni~ke stvari i na taj na~in do`iveti radost stvarala{tva. Zahvaquju}i se

na donaciji, direktorica Specijalne {kole „@arko Zrewanin” u Subotici Jovanka Te{anovi} rekla je kako su u~enici, koji se obrazuju za struku elektrozavariva~a, zapravo jedini takav sredwo{kolski smer u Subotici. - Re~ je o deficitarnoj struci, a deca izuzetno mnogo rade u na{oj ma{inskoj radionici. S ovom donacijom taj proces }e sigurno da se unapredi i nadamo se da }e tr`i{te rada imati malo druga~iji odnos prema deci iz na{e {kole, jer su oni izuzetni majstori kada je zavr{e, a jo{ je i struka deficitarna - rekla je Jovanka Te{anovi}. Odgovaraju}i na pitawe da li se u~enici koji {kolovawe zavr{e u „@arko Zrewanin” {ko-

li na trì{tu rada pojavqaju pod ravnopravnim uslovima, tj. ima li predrasuda prema wima Jovanka Te{anovi} kaè da na àlost, predrasude jo{ uvek postoje, ali su, na sre}u one sve mawe jer se doga|a da mladi qudi imaju druga~iji odnos prema u~enicima ove {kole, posebno kada shvate na koji na~in ta deca mogu da rade. - Primera radi, u jednoj firmi s mladim direktorom, u stalni radni odnos zaposleno je ~etiri na{a u~enika, tu je i za{titna radionica konfekcije „@eqezni~ar” gde rade na{e u~enice, a na{u decu poku{avaju da zaposle i privatne auto perionice, jer je re~ o stru~noj, a ne priu~enoj radnoj snazi - kaè direktorica ove {kole. Z. R.

GRADI]E SE NOVI DALEKOVOD U SE^WU I @ITI[TU

^im padne ki{a, nestane struje Direktori i {efovi u akciji

|unarodnog dana pomagawa – 26. oktobra. Pored kre~ewa {ti}enicima ovog gerontolo{kog centra uru~ili su vredne poklone, a za uzvrat, {ti}enici doma su posle zavr{enog kre~ewa izveli bogat kulturno-zabavni program i na taj na~in zahvalili se qudima iz „Merkatora-S”. Kako ka`e predsednica upravnog odbora „Merkatora-S” Stanka ^urovi}, uprava ove kompanije donela je samoinicijativno odluku da, kao svoj skroman doprinos povodom Me|unarodnog dana pomagawa, za vreme vikenda sami okre~e i urede trpezariju ovog stara~kog doma sa

Mirkovi}, Stevo Koji}, Sowa Dragosavac, Tatjana Brankovi}, Radmila Baucal i svi oni, ali i predsednica upravnog odbora Stanka ûrovi}, pokazali su se kao dobri, priu~eni moleri. -Obradovani smo gestom qudi iz ove kompanije, koji su pokazaili da istinski brinu o ~oveku i zajednici gde posluju, i to u mesecu kada se pruà ruka podr{ke najugorènijem delu stanovni{tva. Veliko im hvala za ono {to su uradili za na{e {ti}enike - rekla je direktorka gerontolo{kog centra Marija Stanoj~i}-Sraka. S. Bojevi}

SEÂW: Op{tina Se~aw dobi}e 50 miliona dinara od Izvr{nog ve}a Vojvodine i isto toliko od „Elektrovojvodine” za izgradwu elektri~nog dalekovoda ukupne duìne 21 kilometar, a ovih dana potpisan je i protokol o toj investiciji, potvrdio je za „Dnevnik” predsednik se~awske op{tine Predrag Milo{evi}. Dalekovod }e se prostirati od Begejaca prema Se~wu, pa }e 13 kilometara prolaziti kroz se~awsku, a preostalih osam kroz ìti{tansku op{tinu. Radovi na wegovoj izgradwi trebalo bi da startuju po~etkom idu}e godine i da budu zavr{eni do oktobra. U toku je izrada neophodnih projekata.

- Doma}instva u Op{tini Se~aw do sada su bila lo{e snabdevana elektri~nom energijom. Dolazilo je do ~estih kvarova na elektri~noj mre`i i do prekida struje. To se, maltene, de{avalo ~im padne ki{a. Ovakva situacija naro~ito poga|a livnicu „Fam” u Se~wu, gde je proizvodwa, usled nestanaka struje, ~esto prekidana. Postoji opasnost da se koparski „Cimos”, koji je vlasnik se~awske livnice, izmesti iz na{e op{tine. Me|utim, imali smo veliku podr{ku Bojana Pajti}a i Izvr{nog ve}a Vojvodine i ono {to je obe}ano, to je i ispuweno, tako da }emo uskoro dobiti nov dalekovod – rekao je Milo{evi}.

- Stoga se nikako ne mo`e re}i da u proizvodnom sektoru ima vi{ka radnika, ukoliko nije u pitawu revan{izam. Ta~na je tvrdwa v.d. direktora Vladimira Zlatanovi}a da smo dobile otpremnine u skladu sa zakonom i sigurne smo da ih niko nije dobio br`e od nas. Zahvaqujemo i tako|e se nadamo da }e se ekonomska situacija u firmi popraviti, te da }emo se imati gde vratiti kada za to do|e vreme – isti~e se u reagovawu biv{ih radnica „Luksola” i dodaje da se one nikada nisu la`no predstavqale kao ~lanice UGS „Nezavisnost” a {to je ustvrdila predsednica Samostalnog sindikata u fabrici Sowa Pe{i}. @. B

VESTI

Besplatno zemqi{te doma}im i strancima

Direktori kre~ili trpezariju

REAGOVAWE OTPU[TENIH RADNICA ZREWANINSKOG „LUKSOLA”

ZANIMQIVA PONUDA INDUSTRIJE „IGMA” U UQMI

„MERKATOR-S” IZ NOVOG SADA ZA GERONTOLO[KI CENTAR U RUMI

RUMA: Top menaxment i uprava kompanije „Merkator-S” iz Novog Sada pokazala se proteklog vikenda na delu – dohvatili su direktori i {efovi ~etke i okre~ili trpezariju Gerontolo{kog centra „Srem” u Rumi, kao poklon povodom Me-

dikalima. Me|utim, na vanrednoj sednici Skup{tine op{tine Irig 13.oktobra, kada je trebalo da do|e do promene vlasti, desilo se da su dva odbornika iz GG „Dr Radovan Ercegovac” iznenada, iz samo wima znanih razloga, promenila tabor i prikqu~ila se dosada{woj vladaju}oj grupaciji, ostavqaju}i „na cedilu” svog {efa. Tako je predsednik sam sebe doveo do smene, ali jo{ uvek se nada da }e uspeti da ubedi svoja dva odbornika da mu se vrate i da danas sa radikalima napravi novu vladaju}u grupaciju. Ako se ne raspetqa „iri{ki ~vor”, onda ova op{tina sigurnim koracima ide prema uvo|ewu privremenih mera uprave, {to je i posledwe re{ewe. S.Bojevi}

ponedeqak26.oktobar2009.

Letos su predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti} i direktor „Elektrovojvodine” Tomislav Papi} posetili livnicu „Fam” i na licu mesta se uverili da ~esti prekidi struje u velikoj meri ugro`avaju poslovawe ove fabrike. Tada je ~elnicima „Fama” obe}ano da }e taj problem uskoro biti re{en. - Desi se da u toku {esto~asovne smene i po pet puta imamo takve prekide. To je katastrofa! Stvarno nisu normalni uslovi za proizvodwu – upozorila je direktorka „Fama” iz Se~wa Nada Milo{evi} i dodala da su ~este {tete na opremi. Po{to je ona kompjuterizovana, desi se da zbog nestanka struje bude izbrisan program ili da ne{to pregori. @. B.

Uru~ene nagrade „24. oktobar” APATIN: Na sve~anoj sednici SO kojom je obeleèn Dan oslobo|ewa Apatina od fa{izma, uru~ene su istaknutim pojedincima i koklektiva nagrade „24. oktobar”, najvi{e op{tinsko priznawe. Nagrade su dobili: pukovnik @eqko Obradovi} za postignute rezultate u vojnoj slu`bi, Vladimir Pin}ir za rezultate u povrtlarstvu, David Kneèvi} za izuzetne rezultate na studijama fizike u Novom Sadu, Zorici Bara}, za postignute rezultate u kugla{kom sportu, Pliva~ki klub „Junakovi}” za postignute rezultate u obuci dece u plivawu, Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo „Kupusina”. Iz oblasti zdravstva nagra|eni su dr Milan Zobenica i dr Slavica Deli}Mrkailo, Dru{tvo za podvodne aktivnosti „Apatin” , Lova~ko dru{tvo „Orao” iz Prigrevice i Mom~ilo Todori} za zalagawe na za{titi kulturno-istorijskog nasle|a. Nagrade koje se sastoje od statue sa diplomom dobitnicima su uru~ili predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani} i predsednik SO Milan [krbi}. Delegacije su pre po~etka sednice poloìle vence na spomen plo~e, biste narodnih heroja kao i na spomenik palim borcima NOR-a i Crvene armije u Drugom svetskom ratu. J. P.

Ponovo samodoprinos? NOVI BEÊJ: Odbornici SO Novi Be~ej doneli su odluku o uvo|ewu, odnosno produèwu mesnog samodoprinosa za period od 1.januara 2010. do 31.decembra 2020.godine. Prema ovoj odluci, gra|ani mesne zajednice Novi Be~ej, izja{wava}e se o samodoprinosu na referendumu 28. i 29.novembra. Po stopi od tri odsto od neto zarada, pet odsto od katastarskog prihoda od poqoprivrednog zamqi{ta i {umarstva, tri odsto od stvarnih prihoda od poqoprivrede, samostalnih zanatkih delatnosti, prihoda od zakupa nepokretnosti i autorskih prava, planirano je da gra|ani ove mesne zajednice prikupe oko 350 miliona dinara, od ~ega }e 70 odsto biti usmereno na gradwu infrastrukturnih objekata: puteva, kanalizacione mreè otpadnih i atmosferskih voda, uli~ne mreè gasovoda, ure|ewe varo{i, odràvawe komunalnih objekata i drugo. Na dru{tvene delatnosti tro{ilo bi se 25 odsto samodprinosa, a tro{kovi stru~ne slu`be ograni~eni su na pet odsto priliva novca. M.K.

Radovi Na|e Stamenovi} ZREWANIN: Izlo`ba crte`a Na|e Stamenovi} bi}e otvorena ve~eras, u 19 ~asova, u Savremenoj galeriji Zrewanina. Ro|ena 1983. godine u Beogradu, Stamenovi}eva je zavr{ila Fakultet likovnih umetnosti, a lane je pobedila na likovnom konkursu „30 sa 30” i dobila prvu nagradu - samostalnu izlo`bu u salonu Savremene galerije Umetni~ke kolonije E~ka u Zrewaninu. Izlo`ba }e biti otvorena do 20. novembra. @. B.

DRU[TVO

ponedeqak26.oktobar2009.

DNEVNIK

S VOJNOG POLIGONA NA SELO ^ENTA LETE RAKETE I BOJEVI MECI

Avioni pale wive po ataru Od dvadesetak poàra koji su se u septembru i prvoj polovini oktobra dogodili u ataru ênte, sela na putu izme|u Beograda i Zrewanina, dva je izazvala Vojska Srbije! Em su neoprezni paori palili ètvene ostatke na svojim wivama, em je vojska, o~igledno ne mare}i za posledice, ve`bala na obli`wem vazduhoplovnom streli{tu, zbog ~ega su vatrogasna dru{tva, ponekad, izlazila na teren i po dva–tri puta dnevno. – Ga|ali su bojevom municijom, odnosno raketama. Po{to su okolni pa{waci bili suvi, izbili su ozbiqni poàri. Koliko mi je poznato, u oba slu~aja su poletali iz Kraqeva – potvrdio je za „Dnevnik“ predsednik Saveta Mesne zajednice ênta Dejan Vickov. Ovo nije prvi put da me{tani imaju problema zbog blizine vojnog poligona. Najblià ku}a od streli{ta je udaqena svega 250 metara, a najudaqenija – tri kilometra. ênta se lane na{la u ì-

Sa streli{ta ukradena ~etiri i po tenka

`i interesovawa posle policijske informacije da su sa streli{ta ukradena ~etiri tenka tipa T-340, dok je s petog odse~en i od-

„Orao” pao na ulazu u Barandu – Nema samo ^enta problem s vojnim avionima ve} i Baranda, Sakule, Idvor, Perlez i Farka`din – tvrdi Vickov, i podse}a na lawski slu~aj pada aviona na samom ulazu u Barandu. Tog 21. maja, na svega nekoliko desetina metara od ulaza u selo i prvih ku}a, sru{ila se letelica „orao J-22“, ~iji se pilot Tomas Janik spasao katapultirawem.

net zadwi deo. Donedavno su na tom mestu uni{tavane neeksplodirane eksplozivne naprave zaostale prilikom NATO-ovog bombardovawa tada{we Jugoslavije. To se uglavnom radilo u no}nim ili ranim jutarwim satima, kada je stanovni{tvo jo{ uvek spavalo. Detonacije bi budile me{tane i podizale ih iz kreveta. Tek kada su se pobunili, kada je i Ekolo{ko dru{tvo iz ^ente podiglo svoj glas, ovakav vid uznemiravawa je prestao. Mada, stanovni{tvo ne iskqu~uje mogu}nost da do toga ne}e ponovo do}i. Mesec i

po pre kra|e tenkova avioni marke „mig“ nadletali su taj teren i ga|ali ga projektilima, u okviru redovnih vojnih ve`bi. – Obra}ali smo se Vojsci, ali nas niko ne uzima za ozbiqno. Tamo jo{ uvek vlada isti sistem, malo {ta se promenilo, i daqe su potpuno zatvoreni. Traìli smo pomo} i od slu`bi grada Zrewanina i svaki put bi nam govorili da nisu nadle`ni da se me{aju u vojne poslove – kaè Vickov. Vojska i danas izvodi ve`be na poligonu koji postoji ve} pet decenija. A gra|ani se i daqe àle. Bilo je nekada na wemu dosta vojnih vozila, kamiona i ostale mehanizacije, sada nema gotovo ni{ta. Do devedesetih godina pro{log veka na poligonu je postojalo i streli{te. Pamti se i danas i prepri~ava nemili doga|aj iz {ezdesetih godina kada je jedan ên}anin rawen prilikom nadletawa aviona. Poseban problem me{tanima predstavqali su krateri od mina i granata, duboki i po sedam-osam metara, u koji su im upadala goveda. Posle su ih vlasnici vezivali pajvanima i izvla~ili napoqe. – Imamo u selu mnogo dece koja se pla{e aviona. êsto nas nadle}u {kolske letelice. Svugde se bombardovawe zavr{ilo, samo kod nas jo{ uvek traje – zakqu~uje sagovornik „Dnevnika“. @. Balaban

SOMBOR NE ZABORAVQA RUSKE SABORCE IZ OBA SVETSKA RATA

Beograd kre~i samo kad Medvedev donosi pare Pro{lonedeqni dolazak ruskog predsednik Dmitrija Medvedeva u Srbiju izazvao je brojne, naj~e{}e pozitivne, komentare, ali je na marginama susreta lidera najprostranije zemqe sveta i Borisa Tadi}a, pa`qivijem posmatra~u ostao gorak ukus u ustima. Gotovo groteskno je izgledala grozni~ava u`urbanost beogradskih dun|era ne bi li na vreme, u roku od svega nekoliko dana, upristojili spomenik oslobodiocima Beograda, godinama zapu{ten i zanemaren. Mada Medvedev nije „mrdao“ iz stonog srpskog grada, da je po`eleo da obi|e jo{ koje strati{te krasnoarmejaca, Sombor se ne bi obrukao i bez „izlaska majstora na teren“. Decenijama, i pored svih politi~kih mena, grad du`nu pa`wu poklawa obele`jima poginulih Rusa, i to ne samo iz Drugog svetskog rata, pa ih nikakva poseta ruske, ukrajinske ili bilo koje druge delegacije iz biv{ih republika upokojenog SSSR-a, ma koliko bila nenajavqena i iznenadna, ne bi dovela u neprijatnu situaciju. Lokalna vlast brine o Memorijalu kraj Velikog pravoslavnog grobqa, gde su sahrawena 153 vojnika Crvene armije ({est nepoznatog imena), poginulih na podru~ju Sombora. Tu po~iva i devet oficira koji su preneti iz @upanijskog parka. Ceo prostor tzv. Ruskog ili Crvenoarmejskog grobqa, povr{i-

Na Crvenoarmejskom grobqu samo se crveni kamen kruni

ne jednog hektara, unutar je kompleksa pravoslavnog manastira svetog arhi|akona Stefana, na obodu grada. Odmah do ovog grobqa je i Partizansko, gde su pokopana 152 pripadnika NOVJ-a i 51 vojnik Crvene armije, od

kojih je samo jedan identifikovan. U zajedni~koj grobnici je jo{ 140 boraca, Titovih i Staqinovih. Jedan od sigurno najupu}enijih somborskih hroni~ara Milan Vojnovi} ka`e da su nad-

U smrti zbratimqeni robovi U neposrednoj blizini Crvenoarmejskog grobqa, a unutar somborskog Velikog pravoslavnog, je i spomenik na mestu gde su u zajedni~koj grobnici sahrawena 544 srpska i ruska vojnika iz Prvog svetskog rata. Smr}u su tu zbratimqeni soldati, ratni zarobqenici, koji su skapali dok su kao robqe, za interese Austrougarske, u okolini Sombora radili najte`e poslove.

grobni spomenici dizani od februara do avgusta 1945, mada su crvenoarmejci i wihova bra}a po oru`ju, partizani, sahrawivani tu jo{ od prvog dana ~uvene Batinske bitke, u novembru 1944. Iako redovno odràvano, grobqe je pokazivalo znake protoka vremena, crveni kamen pe{~ar se postepeno kruni, pa je finansijska pomo} ambasade Rusije 2006. dobrodo{la da bi se te godine potpuno obnovile nadgrobne stele. O grobqu Crvene armije brine somborsko JKP “îsto}a”, a zamenik direktora ovog preduze}a Nikola Paji} kaè da se novac za odràvawe iz gradskog buxeta redovno izdvaja mesna Skup{tina, {to je dostatno za najmawe tri puta godi{wa detaqna ure|ewa grobqa, redovno {i{awe trave i ure|ewe ograde. Dva puta godi{we, u maju i oktobru, kad se slavi pobeda nad fa{izmom i oslobo|ewe Sombora, na Memorijalni kompleks vence, osim me{tana, polaù predstavnici Ruske Federacije ili Ukrajine, dodu{e posledwih nekoliko godina naizmeni~no, zbog poznatih zategnutih politi~kih odnosa ovih zemaqa. Tako|e, nijedna me|unarodna manifestacija u Somboru na kojoj u~estvuju i predstavnici nekada{wih republika SSSR-a ne pro|e bez odavawa po~asti sunarodnicima. M. Miqenovi}

VOJVO\ANI ME\U NAJSTARIJIMA U EVROPI I SVE SKLONIJI DIJABETESU

[e}er koji zagor~ava ìvot Kako su pokazala pre nekoliko godina sprovedena istraìvawa, kod starijih od 45 godina manifestan dijabetes je otkriven kod 12 odsto ispitanika, dok je na granici dijabetesa 34 odsto. A {to je populacija starija, ve}i je procenat obolelih. Posle 65. godine vi{e od 50 odsto qudi ima pravi ili grani~ni dijabetes. Vojvo|ani spadaju me|u najstarije stanovni{tvo u Evropi pa ne ~udi {to je {e}erna bolest me|u wima veoma rasprostrawena. Evropska asocijacija za studije dijabetesa jednom godi{we odràva presti`ne tematske skupove, pa je na nedavnom u Be~u bilo vi{e od 10.000 u~esnika iz celog sveta. Me|u wima je bio i na~elnik Odeqewa za dijabetes

Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Pavle Pantelinac. – Na tim skupovima uvek je najzanimqija prezentacija inovantnih terapija – obja{wava dr Pantelinac. – Osim relativnih novina, kao {to su insulinski preparati, koji se posledwe decenije primewuju i u Srbiji, posebnu pa`wu privukla je primena inkretina i gliptina, ~ija upotreba upravo po~iwe ili se najavquje kao mogu}nost terapije {e}ernih bolesnika kod nas. Naime, zapa`eno je da kod zdravih osoba, nakon uzimawa hrane koja u sebi sadr`i ugqene hidrate, dolazi do lu~ewa inkretina iz creva koji ulaze u krvotok i ne dozvoqava zna~ajniji porast {e}era u krvi kad po~ne resorpcija svarene

Dr Pavle Pantelinac

hrane. U novoj terapiji je iskori{}en fiziolo{ki efekat tih supstanci radi spre~avawa porasta {e}era u krvi, a wihov sastav je donekle modifikovan zbog jednostavnije primene. Dr Pantelinac kaè da modifikacija inkretina s produènim dejstvom daje injekcijama. Oboleli im primaju jednom ili dva puta dnevno. U toku su ispitivawa preparata koji bi se mogli davati jednom nedeqno. Te supstance tako|e usporavaju pra`wewe èluca, dotok hrane u creva i smawuju apetit, pacijent lak{e prihvata i pridràva se propisane dijete i ne goji se. Ova terapija moè se kombinovati s postoje}om antidijabetesnom i tako se pove}a efekat.

Radionica je svoju {kolu i izdr`avala

DR@AVA TRA@I DA I [KOLE ZARA\UJU, A UZIMA IM IZVOR PRIHODA

Kanal iz kojeg je hiqade majstora iza{lo Bezmalo dve decenije radionica za tehni~ki pregled vozila donosila je zna~ajne prihode svojoj “matici”, apatinskoj Tehni~koj {koli, koja je svake godine ulagala zna~ajne pare da je {to modernije opremi. No, posle novog Zakona o bezbednosti saobra}aja i wegovog ~lana 225 vi{e ne}e biti tako. Umesto da {kola ubire prihod, mora}e da radionicu izda u zakup, za koji saglasnost daje Direkcija za imovinu. U {koli su {okirani Zakonom, koji propisuje da te preglede vozila mogu obavqati samo privredni subjekti, {to {kola nije, ali i indolentnim odnosom ministarstva prosvete. – Zahvaquju}i tim prihodima, {kola je uspevala da ure|uje svoj prostor, od u~ionica do Doma u~enika, kupuje u~ila, kao i alat za prakti~nu nastavu, po kojoj je odavno poznata – ogor~en je direktor {kole dipl. in`. Milorad Jela~a, koji smatra da je ovakvim zakonskim re{ewem {kolama naneta velika {teta jer im je oduzeto pravo da se bave tehni~kim pregledima kao pro{irenom delatno{}u, i

Direktor Milorad Jela~a

te uredne dozvole da rade tehni~ke pregleda vozila. Pojedini direktori ovih {kola, ne `ele}i da se eksponiraju, ka`u da su iznena|eni ovakvim zakonskim re{ewem, i ne vide izlaz, kako za radionice tako ni za zaposlene u wima. Ni direktor Jela~a ga ne vidi. – Mi imamo dva zaposlena na tehni~kom pregledu, a kako }e

[kolskoj radionici se najvi{e veruje Za proteklih dvadesetak godina kroz radionice Tehni~ke {kole pro{lo je na desetine hiqada vozila. I pored novih u gradu i okolini, {kolska je jo{ uvek najpopularnija me|u Apatincima. A u drugima rade nekada{wi u~enici koji su se znawe ba{ stekli uz svoje biv{e nastavnike. Kvalitet, dakle, nije sporan. Kao ni to da se uprava {kole i do sad dr`ala zakona do posledweg paragrafa. naravno, obrazuju budu}i kadar. U toj radionici |aci na praksi su se obu~avali za automehani~are i tehni~are, pa je odluka zakonodavca jo{ apsurdnija, navode u {koli, i dodaju da je wihova jedina stru~na u Zapadnoba~kom okrugu koja priprema svestrane majstore za sve {to tutwi na oktane. U Srbiji desetak {kola, od sredwih tehni~kih do saobra}ajnih, ima svoje radionice za tehni~ki pregled i godinama tako legalno zara|uju, a svoje „pitomce“ na kanalu pripremaju za zahteve budu}ih mu{terija. Sve te {kole, neke ranije, a neke tek ove godine, dobile su od ministarstava policije i prosve-

{kola re{iti wihov status i ko }e dati pare za eventaulne otpremnine, jer }e oni postati tehnolo{ki vi{ak, niko ne zna – kaè Jela~a, i pita se da li }e, ako se Ministarstvo prosvete (koje traì da direktori budu i menaxeri u interesu {kole) i Direkcija za imovinu dogovore o izdavawu tehni~kih pregleda u zakup, u {kolsku kasu i}i ve}i deo prihoda ili najvi{e predvi|enih 30 odsto. I da li }e taj procent biti dovoqan za tro{kove struje, odràvawe opreme i prostora, kao i zaposlene, pita se Jela~a, koji je ta pitawa dostavio i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe. J. Prel~ec

– Modifikacija ove terapije zasnovane na kori{}ewu prirodnih inkretina stvorenih u organizmu je primena gliptina. Naime, prirodni inkretini u organizmu se veoma brzo razgra|uju pod dejstvom jednog enzima i da bi se wihov efekat odr`ao, moraju se stalno stvarati novi. Preparati gliptina inhibi{u delovawe tog razgradnog enzima i tako se produ`ava delovawe inkretina. Prednost gliptina je u tome {to se mogu uzimati kao tablete, pa se terapijski efekat obezbe|uje prirodnim, sopstvenim inkretinima – zakqu~uje dr Pantelinac. Zasada inkretini i gliptini nisu preporu~eni kao rutinska terapija za dijabetes nego se wihovo dejstvo jo{ uvek procewuje, ali kako isti~e na{ sagovornik, perspektiva ove terapije je obe}avaju}a. J. Barbuzan

Humani Bosanac iz Nema~ke Korisnicima Gerontolo{kog centru u Ba~koj Palanci Drago @eqko, koji, ina~e, ve} ~etiri decenije ìvi i radi u [tutgartu, poklonio je 12 {etalica i najavio da uskoro stiè s novim kontingentom humanitarne pomo}i. – Nije ovo prvi put da @eqko pomaè na{e najstarije sugra|ane, koji ga ve} znaju kao istinskog prijateqa i dobrotvora – kaè direktorka ustanove Nada Julinac. On je poreklom iz Bosanske krajine, a u Palanci ìvi znatan broj qudi poreklom iz wegovog rodnog kraja.

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

OD KR[TEWA DO SAHRANE SVE[TENI^KE TARIFE ZA BOGA NE ZNAJU

Ni vere nema na veresiju? Kad je pre tri godine upravni odbor Eparhije banatske doneo odluku o administrativnom poslovawu crkvenih op{tina po kojoj su cene za verske obrede izra`ene u evrima, vernici su

pridràvati na~ela "koliko je Bog dao". Mada su se neki javno zgraàvali, i danas vaì pravilo da nema vere na veresiju, uprkos ponavqawu SPC da nagrada sve{tenici-

Sahrana ko{ta koliko i ven~awe

se, i bez povoda, krstili. Jo{ kad su zavirili u cenovnik, mnogim nesre}nicima posta jasno da svoje najmilije ne}e mo}i ni kr{tavati ni sahrawivati. Naime, u Banatu kr{tewe ko{ta 22,5 evra, ven~awe i opelo po 46,5, parastos na groqbu 15, pomen i ogla{avawe zvonima po 1,5 evro. Godi{wi pomen se pla}a 15 evra, posmrtno jevan|eqe 7,50, a unos pokojnika u hram pet. Nisu se ~udom ~udili samo vernici ve} i sve{tenici iz drugih eparhija, tvrde}i da nije sporno da svaka eparhija ima svoja interna pravila, ali je neobi~no da se isti~u cene kad se zna da SPC nema zvani~ni cenovnik, ve} se sve{tenici imaju

ma nije regulisana nijednim aktom – ni crkvenim, ni dr`avnim – ve} se oni mogu s vernicima dogovoriti o ceni, vode}i ra~una o wihovom imovnom stawu. Crkva uporno upozorava sve{tenstvo na to da u vreme velike nema{tine i cenovnik mora biti skorman, pa tamo gde su vernici siroma{ni, tako mora biti i kler. No, iako SPC, niti ostale crkve, nemaju zvani~ni cenovnik, javna je tajna da sve ima svoju tarifu i vi{e se niko ne pridr`ava toga da siroma{ni vernici mogu sve po redu obaviti i bez pla}awa sve{tenika. Neki tvrde da od sirotiwe, ali one puke, novac ne uzimaju, ali nijedan ne zaboravqa da pomene da je

to {to dobiju za "obavqeni posao" – wihov jedini prihod. Vernici su du`ni da pla}aju godi{wi parohijal i od toga treba da imaju pravo na besplatno kr{tewe, sahranu najbli`ih... No, u praksi gotovo nigde nije tako. Kad je potreban neki verski obred, prvo se ide na dogovor kod sve{tenika. Tek tad vernik, uveren, po{to redovno pla}a parohijal, da treba samo da utana~i datum, sazna da ima da dodatno plati sve usluge. Pa ako ima novaca, bi}e i obreda, a ako nema, onda ni{ta od dobre voqe i namere. Uobi~ajeno je da se, recimo, ven~awe pla}a oko 4.000 dinara, kr{tewe oko 3.000, osve}ewe vodice 500, sahrana 4.000 i parastos oko 2.000 dinara. To je "pod obavezno", dok niko vernicima ne brani da daju i koji dinar pride. Vernik kom je obred uskra}en jer nije imao da plati iznos koji daju drugi vernici, po vrsnom znalcu crkvenog prava @eqku

Cena opela u eparhiji vladike Nikanora 46,5 evra

Kotoraninu, treba da Eparhijskom crkvenom sudu prijavi sve{tenika i navede svedoke. – Simonija, odnosno iznu|ivawe novca za sve{tenoradwe, zabrawena je crkvenim kanonima i, ako se utvrdi da je sve{tenik po~inio prestup, kazne su stroge. On nema pravo da verniku uskra}uje svete tajne zbog nedostatka novca, osim ako mu odlukom crkvenog suda nije uskra-

Parosi bez overene zdravstvene kwiìce Zbog nesigurnih i nedovoqnih izvora prihoda dosta sve{tenika ne upla}uje, ili to ne ~ini redovno, doprinose za penzijsko i invalidsko osigurawe. Dràva im je tu ranije pomagala, ali vi{e ne. Dok se taj problem ne re{i sistemski, Ministarstvo vera se zalaè za to da se bar pojedinima iz pograni~nih i nerazvijenih regiona uplate doprinosi za PIO. Parosi ~ija je pastva sirotiwska, ~ak i da traè, ne mogu dobiti ni dinara. Oni slu`buju savesno, kao i oni {to su pla}eni, ali ~esto, kao i radnici kojima gazde ne pla}aju doprinose, nemaju zdravstveno osigurawe, jer crkvene op{tine "zaborave" to da urade pa parosi nemaju overene zdravstvene kwiìce. Veruju}i u Boga, o~ekuju da, kad ostare, dobiju penziju, i mada nemaju ni sebi platu, moraju da sami sebi plate deo penzionih doprinosa jer im je jasno da eparsi brinu samo o onima koji su im “uz skute”.

KRUTO ZAKONODAVSTVO PRERANO OTPISUJE VRHUNSKE UNIVERZITETSKE PROFESORE

Na{i fakulteti bi morali da se odreknu i Debejkija Nedavno se na sednici Senata Novosadskog univerziteta razvila ìva diskusija o tome mogu li se u statusu gostuju}ih profesora angaòvati i penzioneri. Kako je Nastavno-umetni~ko ve}e Akademije umetnosti odlu~ilo da angaùje na{e eminentne rediteqe Boru Dra{kovi}a i Vlatka Gili}a, ina~e dugogodi{we profesore AU a sad penzionere, akademik Endre Pap, ~lan Akreditacione komisije, upozorava na to da je mo`da zakonski sporan anga`man qudi starijih od 67 godina, koliko je kod nas maksimum do kad univerzitetski profesori mogu raditi. Profesor Nenad Ostoji} s AU je objasnio da Zakon o visokom Nezamewivi pedagog reìje profesor Boro Dra{kovi} obrazovawu nigde ne kaè da gostuju}i profesor mora "radi tih qudi, ve} radi studepredavati i nau~nici posle naimati mawe od 67 godina, te da i nata". vr{enih 65, odnosno 67 godina, kod nas treba inaugurisati O izboru gostuju}eg profesopa to eventualno treba uneti u svetsku praksu da istaknuti ra nadle`ni Zakon, kao i Stapredstoje}e izmene i dopune Zaumetnici mogu biti nastavnici tut UNS-a, kaù da "izuzetno, kona. i kad su u penziji. za potrebe nastave u umetnosti, Nekoliko nastavnika UNS-a pitali smo {ta misle o mogu}nosti da anga`man gostuju}ih Aktuelni zakon „tera” fakultetske profesore u profesora ne bude limitiran penziju sa 67 godina, dok se predratni Beogradski wihovim godinama. Prof. dr Nikola Gruji}, dekan Medicinuniverzitet ponosio svojim uglednim nastavnikom skog fakulteta, zalaè se za boSlobodanom Jovanovi}em, kome je kr{tenica qu pravnu regulativu kojom bi potvr|ivala da ima pune 72 se spre~io haos i {arolika re{ewa pri izboru gostuju}ih On je naveo vi{e primera nagostuju}i profesor moè biti profesora, ne samo onih koji su {ih i svetskih velikih umetniistaknuti umetnik" – dakle, izeventualno penzioneri. ka koji su, i nakon formalnog bor Dra{kovi}a i Gili}a u – Pojedinac moè biti odlaska u penziju, u raznim akaskladu je s propisima. Vi{e "most" i predloìti svom fademskim institucijama vrlo ~lanova Senata UNS-a konstakultetu nekog profesora za gouspe{no otkrivali i vodili vrtovalo je da nedostaju podzakonstuje}eg, ali za to treba instihunske talente. Tako|e je naglaski akti, koji bi preciznije retucionalno i vrlo odgovorno sio da su AU sad neophodni isgulisali uslove angaòvawa goizabrati istinske stru~wake – kusni profesori reìje, pa odstuju}ih profesora. Postavqekaè prof. Gruji}. luka o izboru ove dvojice redino je i pitawe za{to na fakulDocentkiwa dr Tijana Prodateqskih bardova nije doneta tetima po potrebi ne bi mogli novi} i prof. dr Zoran Mijato-

vi} s Departmana za fiziku na PMF-u ukazuju na to da izbor penzionera za gostuje}eg profesora moè biti i "ma~ s dve o{trice". Neosporno je, smatraju, da je znawe i iskustvo vrhunskih nau~nika i umetnika dragoceno, ali ako su oni u penziji, ima i drugih na~ina da se angaùju na fakultetu. – Opravdano je da penzioner bude izabran za gostuju}eg profesora samo ako stvarno nema nikog drugog. Ali samo na odre|eno vreme – kaè prof. Mijatovi}. – Po zakonu, oni ne mogu dràti ispite. Ali, svakako da vrsne nau~nike i umetnike treba angaòvati na neki od mogu}ih na~ina. – Ako nema predmetnog nastavnika, a niko drugi ne moè da predaje, OK je da gostuju}i profesor bude penzioner, ali treba vi{e mesta ostaviti mladima. Kod nas se doga|a da, kad neki profesor ode u penziju, wegov predmet "odjednom" ostane bez nastavnika, zato treba pripremati mlade da ga "preuzmu". Va`no je i da stil predavawa bude prijem~iv studentima, u skladu sa svetskim nau~nim trendovima – obja{wava dr Prodanovi}. Mr \or|e ]osi}, asistent FTN-a, decidirano je protiv toga da godine budu ograni~avaju}i "faktor" pri izboru gostuju}eg profesora. Ina~e, uprava predratnog Beogradskog univerziteta se ponosila svojim uglednim predava~em akademikom Slobodanom Jovanovi}em i nije joj smetalo ni kad je kr{tenica potvr|ivala da ima pune 72 godine. V. êki}

}eno to pravo. "Tarifa" na nivou crkve postoji, ali je zastarela i odavno se ne primewuje, pa sve{tenici visinu nagrade okvirno odre|uju u dogovoru s vladikom i svojim kolegama ili kaù vernicima da daju koliko mogu – kaè Kotoranin. Iako nagrade pravoslavnih paroha nisu regulisane nijednim aktom, svaki hram moè odrediti orijentacionu cenu za sve{tene radwe, ali ako neko nema novca i to kaè sve{teniku, ne mora ni to da plati. Ali ako je crkva propisala parohijal, a vernik je uredno pla}a, onda sve{tenici ne treba da napla}uju ni dinar za osve}ewe vodice, doma ili se~ewe slavskog kola~a, ve} da uzmu samo ono {to im se dobrovoqno da. Profesor kanonska prava na Bogoslovskom fakultetu protojerej-stavrofor dr Zoran Krsti} kaè da iako nijedan crkveni propis ne ure|uje darove sve{tenicima, primawe novca nije zabraweno niti se stimuli{e. – Su{tina je da se svete tajne, kao {to su ven~awe, kr{tewe i ostale, obave besplatno. No, no-

vac koji parohijani daju sve{teniku nije nikakva cena, niti naknada za obred. To je pomo} i participacija za ìvot sve{tenika, koji, kao {to se zna, za svoj rad ne primaju plate i ìve samo od priloga vernika – objasnio je profesor Krsti}. Upravo ta "participacija" za ìvot sve{tenika i jeste sporna, jer dok deo sve{tenika, svestan te{kog ìvota vernika, obrede obavqa bez dinara, drugi deo sve debelo napla}uje. Srbija je podeqena na 14 eparhija u kojima slu`buje 1.962 sve{tenika. Ministarstvo vera navodi da su ~etiri u te{kom materijalnom poloàju, a u ostalima ima pojedinih parohija slabog imovnog stawa. Dok u gradskim parohijama, kao i seoskim s dosta vernika i intenzivnom privredom, sve{tenici mogu obezbediti egzistenciju svojih porodica prihodima od verskih obreda i drugih duhovnih aktivnosti crkve, prodaje sve}a i dobrovoqnih priloga vernika, u pograni~nim i slabije razvijenim regionima, po pravilu je mawak sve{tenika. Qubinka Male{evi}

Konkursi za nagrade „Dr Zoran \in|i}” Pokrajinski sekratrijat za nauku i tehnolo{ki razvoj i za 2009. dodequje presti`nu godi{wu nagradu "Dr Zoran \in|i}" najboqem mladom nau~niku i istraìva~u, dok nagradu s \in|i}evim imenom za najboqi diplomski, zavr{nimaster ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka dodequju ovaj sekretarijat i Univerzitet u Novom Sadu. Za "\in|i}evu" nagradu najboqem mladom nau~niku, koja laureatu osim diplome donosi i milion dinara, kandidate predlaù nau~ne institucije. Kandidati moraju biti dràvqani Srbije, ne stariji od 35 godina, angaòvani u realizaciji nau~noistraìva~kog programa u institucijama u Vojvodini, s kartonom nau~noistraìva~-

kog radnika u bazi podataka i da prethodno nisu bili dobitnici ovog priznawa. Pravo da konkuri{u za najboqi diplomski, zavr{ni na diplomskim akademskim studijama – master ili magistarski rad iz filozofskih i sociolo{kih nauka imaju autori koji su ga odbranili u 2009. iz tih kategorija na nekom od univerziteta u Srbiji. Dobitniku sleduje diploma i 300.000 dinara. Konkursi za obe nagrade otvoreni su 30 dana, a prijave i potrebna dokumentacija za najboqeg mladog nau~nika podnose se Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnolo{ki razvoj, a za diplomski, master ili magistarski rad – UNS-u ili tom sekretarijatu. V. ^.

Svake godine nestane po jedan Vr{ac Srbija od 1992. beleì negativan prirodni prira{taj i na toj osnovi izra~unat "mawak" stanovni{tva dostigao je u posledwih 17 godina 377.000, {to odgovara broju gra|ana Novog Sada ili Ni{a. Zabeleèn je i apsolutni pad broja stanovnika, pa je po~etkom ove godine u Srbiji ìvelo 193.000 qudi mawe nego u januaru 2000. Negativan prirodni prira{taj u Srbiji tokom devedesetih godina pro{log veka bio je gotovo dvostruko obimniji od pozitivnog migracionog, tada prvenstveno uslovqenog masovnim doseqavawem izbeglica. Od 2005. broj umrlih je godi{we ve}i za vi{e od 30.000 u odnosu na broj ro|ene dece, {to je broj stanovnika koji imaju gradovi poput Rume, Jagodine ili Vr{ca. Iako je 2008, posle vi{e godina, zabeleèno pove}awe nataliteta, to je ipak bila 17. godina po redu kako se u Srbiji beleì ve}i broj umrlih nego ro|enih. Podaci pokazuju da je negativan ili nulti prirodni prira{taj zabeleleèn u 158 od ukupno 165 op{tina. Jedino su Zemun, Novi Sad, Bujanovac i Sjenica imali mali napredak prirodnog prira{taja. U ~ak 42 op{tine stopa negativnog prirodnog prira{taja je visoka. U toj grupi op{tina "predwa~e" Crna Trava, @abari, Gaxin Han, a stru~waci upozoravaju na to da, ako se dosada{we tendencije nastave, moè do}i do nestanka tih i drugih op{tina.

CRNA HRONIKA

ponedeqak26.oktobar2009.

U NO]I IZME\U SUBOTE I NEDEQE NA NOVOM GROBQU U NOVOM SADU

Vandali pomerali nadgrobne plo~e Za sada nepoznati po~ionioci su u no}i izme|u subote i nedeqe pomerali nadgrobne plo~e na Novom grobqu u Novom Sadu, a po re~ima direktora "Lisja" Srboquba Bubwevi}a, pomerene su ~etiri plo~e i policija je ju~e obavila uvi|aj. On je dodao da }e se danas obaviti jo{ jedan uvi|aj, ali ovoga puta uz prisustvo familija, a grobnice }e biti otvorene da bi se utvrdilo da li ne{to nedostaje. U policiji ka`u da su oni ju~e oko podne dobili obave{tewe o

ovom incidentu, i da je utvr|eno da su nadgrobne plo~e pomerane i vra}ene na svoje mesto. Po wihovim re~ima, ovo se karakteri{e kao krivi~no delo povrede groba, a daqom istragom }e se utvrditi motivi i tragati za po~iniocima ovog dela. Kako smo sino} nezvani~no saznali, vandali su pomerili dve nadgrobne plo~e na grobovima u kojima po~ivaju posmrtni ostaci dvoje stradalih u pro{logodi{wem po`aru u novosadskom kafi}u "Launx". B. M.

DNEVNIK

U PO@ARU U KBC „DRAGI[A MI[OVI]” PRETPRO[LE NO]I U BEOGRADU NIJE BILO POVRE\ENIH

Od vatre spaseno vi{e od 280 pacijenata Po`ar koji je izbio preksino} oko 23 ~asa na krovu ~etvrtog sprata Klini~ko-bolni~kog centra "Dragi{a Mi{ovi}" u Beogradu, lokalizovan je i uga{en za mawe od dva sata, zahvaquju}i efikasnoj akciji vatrogasaca koji su stigli svega tri minuta od prije-

cijente na rukama i stavqali ih na travu. Brzina kojom je iz zgrade izneto oko 200 bolesnika je zadivquju}a – naglasio je dr Jakovqevi}. On je istakao da je i Slu`ba hitne pomo}i Beograda bila tako|e maksimalno efikasna i da je bila anga`ovana svim

li na{e pacijente. Svaka im ~ast! – naveo je dr Jakovqevi}. On je kazao da se desio stravi~an po`ar, a naglasio je da su insinuacije o navodnoj bombi neta~ne i zlonamerne. Ministar za zdravstvo Tomica Milosavqevi} izjavio je

zdravstveno stawe nijednog pacijenta iz KBC "Dragi{a Mi{ovi}" "ni na koji na~in nije pogor{ano" tokom evakuacije iz bolnice u kojoj je izbio po`ar. – Specijalisti~ke ekipe MUP-a intenzivno rade na uvi|aju i ve{ta~ewu uzroka

PO^IWE SU\EWE BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA I SARADNICIMA

Goran Kne`evi} pred sudijama

Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas po~iwe su|ewe biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kneèvi}u i grupi okrivqenih u predmetu „zrewaninska afera“, kojima optu`nica Specijalnog tuìla{tva na teret stavqa navodne zloupotrebe u vezi s pojedinim poslovima iz gradske nadle`nosti u periodu 2006-2008. godine. Tro~lano sude}e ve}e Specijalnog suda, kojim predsedava sudija Maja Kova~evi}-Tomi}, predvidelo je sedam radnih dana za prvi termin glavnog pretresa, od danas do 3. novembra, tokom kojeg bi, nakon {to bude pro~itana optu`nica, okrivqeni trebalo da se izjasne o wenim navodima i iznesu odbranu. Optu`nica Specijalnog tuìla{tva u predmetu „zrewaninska afera“ podignuta je po~etkom aprila ove godine protiv ukupno 22 okrivqenih, od kojih su osmoro biv{i op{tinski funkcioneri Zrewanina, a ostali osobe iz raznih poslovnih sfera, od kojih su nekolicina iz Beograda i Novog Sada. Ve}inom ta~ka optu`nice Goranu Kneèvi}u i jednom broju

okrivqenih stavqa se na teret da su „na nezakonit na~in davali u zakup neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te, suprotno odredbama Zakona o planirawu i izgradwi bez raspisivawa javnih tendera, neposrednom pogodbom sa licima zainteresovanim za zakup“. Pored toga, optu`ncom su obuhva}eni i neki javni tenderi vezani za obavqawe razli~itih usluga na podru~ju grada Zrewanina, me|u kojima usluge obezbe|ewe pojedinih gradskih objekata, kao i usluga obavqawa lokalnog gradskog prevoza. Specijalno tuìla{tvo je ranije zvani~no saop{tilo da okrivqene sumwi~i da su op{tini Zrewanin pri~inili {teta od vi{e desetina miliona dinara. Specijalno tuìla{tvo je optu`nim aktom stavilo na teret ve}ini okrivqenih krivi~no delo zloupotreba slu`benog poloàja, a pojedinima druga dela, me|u kojima primawe ili davawe mita. Advokati odbrane su saop{tili da je Goran Kneèvi} u odbrani u istrazi odbacio sve optu`be. J. J.

U HAGU BI DANAS TREBALO DA PO^NE SU\EWE BIV[EM PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRPSKE

Neizvesno pojavqivawe Karayi}a Su|ewe nekada{wem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u trebalo bi da po~ne u Ha{kom tribunalu danas, ali jo{ uvek nije izvesno da li }e Karaxi} do}i, po{to je najavio da ne namerava da se pojavi u sudnici jer nije spreman za su|ewe. Portparolka Ha{kog tribunala Nerma Jela~i} izjavila je ju~e za Tanjug da Karaxi} mo`e odbiti da do|e u sud iz pritvorske jedinice u Shveneningenu, nekoliko kilometara udaqene od zgrade Tribunala, kao i da ne mo`e biti nateran da prisustvuje su|ewu protiv svoje voqe. Ona je naglasila da, u slu~aju da se Karaxi} danas ne pojavi na su|ewu, sudskom ve}u stoji na rasplagawu vi{e opcija, a jedna od wih je da otvori glavni pre-

tres (po~ne su|ewe) i bez wegovog prisustva. Objasnila je da po Statutu tribunala nije odre|ena nijedna opcija kao obavezna, tako da }e sudsko ve}e, sa sudijom O Gon Kvonom na ~elu, proceniti situaciju, a zatim doneti odgovaraju}u odluku. Prema pravilima Tribunala, jedna od opcija koja tako|e stoji na raspolagawu sudskom ve}u je i da se Karaxi}u, koji se brani sam, nametne branilac po slu`benoj du`nosti, ukoliko ve}e proceni da "okrivqeni svojim pona{awem ometa vo|ewe sudskog postupka". Nerma Jela~i} je ponovila da za sada nema indicija da se postupak ne}e odvijati prema zakazanom rasporedu, bez obzira na Karaxi}eve najave bojkota su|ewa. (Tanjug)

Po`ar u bolnici

[teta se jo{ utvr|uje

ma poziva, a u ga{ewu vatre koja je zahvatila oko 1.200 kvadratnih metara, u~estovalo ih je 78 s 27 vatrogasnih vozila. Svi pacijenti su evakuisani i zbrinuti u najbliìm zdravstvenim ustanovama, zahvaquju}i brzoj intervenciji i saradwi pripadnika Slu`be hitne pomo}i, vatrogasaca, policije i bolni~kog osobqa, {to nam je ju~e na licu mesta potvrdio i zamenik direktora KBC „Dragi{a Mi{ovi}“ dr Mom~ilo Jakovqevi}, dodaju}i da je neuseqeni ~etvrti sprat, gde je poàr i izbio, potpuno izgoreo. – êtvrti, apartmanski sprat, koji je bio prazan, ugqenisan je, {to je ipak neka sre}a u velikoj nesre}i koja se desila. Taj sprat je rekonstruisan radi pro{irewa sme{tajnih kapaciteta KBC-a i bile su u toku pripreme za useqewe pacijenata – kazao nam je dr Jakovqevi}. – Spasena je i oprema, nije izgorelo ni{ta. Me|utim, najva`nije je to {to nije bilo `rtava. Na kraju krajeva, sve {to je materijalno, moè se nadoknaditi. Koliku je materijalnu {tetu poàr pri~inio ovoj elitnoj zdravstvenoj ustanovi, tek }e biti utvr|eno ve{ta~ewem. Dr Jakovqevi} je posebno istakao divqewe prema vatrogasnoj slu`bi koja je, kako navodi, funkcionisala maksimalno efikasno i ~iji su pripadnici pokazali izuzetnu spremnost, profesionalnost i po`rtvovanost prilikom evakuacije pacijenata i ga{ewa poàra. – Evakuacija pacijenata je trajala svega dvadesetak minuta! Oko sto vatrogasaca i policajca i oko ~etrdeset na{ih qudi u~estvovalo je u evakuaciji. Svaki je nosio po jednog bolesnika, to je da se svet zadivi! Momci su iznosili pa-

Ministar ne da ostavku Ministar zdravqa Srbije Tomica Milosavqevi} odbacio je ju~e zahtev pojedinih politi~kih stranaka da podnese ostavku. – Ministar zdravqa u Srbiji bi mogao svakog meseca podnositi ostavku. Svakog meseca postoji neki razlog, prihvatawe nekog tereta na sopstvena ple}a od nekog drugog – rekao je Milosavqevi} novinarima u Urgentnom centru u Beogradu, i dodao da "u tom slu~aju nikada ne bi bilo ministra zdravqa" u Srbiji. Milosavqevi} je istakao da je "mnogo te`e uhvatiti se u ko{tac s problemima i re{avati ih".

raspolo`ivim tehni~kim kapacitetima. – Veliko hvala kolegama iz Hitne pomo}i koji su bilo maksimalno efikasni. Tada sam prvi put ~uo da Slu`ba

Gra|ani javili za po`ar

hitne pomo}i Beograda ima svega 16 ili 17 vozila, to je sramotno! Mislim da Hitna pomo} mora da ima barem 106 vozila... Zna~i, kriti~nom prilikom svih 16 vozila Hitne pomo}i se vrtelo ukrug i dolazilo ponovo. Odradili su sve maksimalno profesionalno, majstorski. Zahvaqujem na nesebi~noj pomo}i kolegama s VMA, Prve hirur{ke, Kardiovaskularne klinike, koji su odmah prihvati-

^etvorica pritvorena zbog falsifikovawa novca dela, kako je za na{ list izjavio sudija Savin, nisu u vezi s potragom za vinovnicima tragedije koja se dogodila na Tisi prilikom ilegalnog prelaska srpsko-ma|arske, kada se iz grupe od 18 ili 19 kosovskih Albanaca utopilo wih 15, a spasli se jedan 29-godi{wi mu{karac i dvoje male dece. Kako saznejmo, pripadnici Policijske uprave u Kikindi su u vezi s krivi~nim delima za koje se terete ~etvorica pritvorenih \alinaca, privodili na policijsko saslu{awe jo{ jedno lice, ali ono nije saslu{avano pred istra`nim sudijom Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu.

Vatrogasci su dobili pet dojava gra|ana o poàru u bolnici "Dragi{a Mi{ovi}", ali nijednu iz kruga bolnice, izjavio je ju~e {ef deùrne ekipe koja je gasila poàr Milo{ Majstorovi}. "Mogli smo druga~ije da reagujemo, da zbog (~estih) la`nih dojava po{aqemo mawe ekipa. Ipak, procenili smo da ne treba da se igramo", kazao je Majstorovi} na konferenciji za novinare u Vatrogasnoj brigadi Beograd.

Pacijenti evakuisani na vreme

UHAP[ENI IZ \ALE NEMAJU VEZE S ILEGALNIM PRELASKOM ALBANACA

Policija je podnela krivi~ne prijave i privela istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Novom Kneèvcu ~etiri lica iz \ale, zbog osnovane sumwe da su po~inila krivi~na dela u vezi s falsikovawem novca, falsifikovawem novca u poku{aju i rasturawem la`nog novca. Istra`ni sudija Milivoj Savin je posle saslu{awa osumwi~enima odredio pritvor u trajawu do 30 dana i doneo re{ewe o sprovo|ewu istrage. êtvorica osumwi~enih iz \ale privedena su na saslu{awe istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Novom Kneèvcu u petak posle podne i ovaj slu~aj i krivi~na

da je iz Klini~ko-bolni~kog centra "Dragi{a Mi{ovi}", koji je preksino} bio zahva}en po`arom, evakuisano vi{e od 280 pacijenata. On je u izjavi za Tanjug precizirao da su 42

poàra koji je preksino} izbio na posledwem spratu KBC-a "Dr Dragi{a Mi{ovi}" na Dediwu – rekao je Tanjugu direktor policije Milorad Veqovi}. – îm se bude do{lo do prvih saznawa o mogu}im uzrocima, ona }e biti predo~ena javnosti. Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, koji je bio na licu mesta, rekao je Tanjugu da su sve ekipe koje su radile na ga{ewu poàra i zbriwavawu pacijenta, pokazale veoma visok stepen spremnosti i osposobqenosti, ~ime je izbegnuto {irewe vatrene stihije i spre~ena eventualna tragedija ve}ih razmera.

I zvani~nici u Policijskoj upravi u Kikindi demantuju da je hap{ewe grupe iz \ale u vezi s organizovawem ilegalnog prelaska granice emigranata – kosovskih Albanaca i wihovim davqewem u Tisi. Mada, po nezvani~nim informacijama, mogu}e je da je jedan iz grupe pritvorenih \alinaca povezan i s aktuelnim slu~ajem kosovskih Albanaca, ali je na rasvetqavawu kriminalnih aktivnosti grupe iz \ale policija radila pre nego {to se desila tragedija na srpsko-ma|arskoj granici. M. Mitrovi}

pacijenta sme{tena u Urgentni centar, dok su ostali raspore|eni na Vojnomedicinskoj akademiji, Ortopedskoj klinici "Bawica", kao i na drugim odeqewima bolnice “Dragi{a Mi{ovi}". Ministar je pohvalio reagovawe policije, vatrogasne slu`be i komunalne slu`be grada i izrazio zahvalnost u ime zdravstvenih institucija. Direktor Urgentnog centra Vladimir \uki} rekao je da

Predsednik Skup{tine grada Beograda Aleksandar Anti} izrazio je ju~e o~ekivawe da }e Republika i grad Beograd u najkra}em roku sa~initi akcioni plan sanacije bolnice "Dragi{a Mi{ovi}". – Kapaciteti bolni~kog centra moraju se {to pre staviti ponovo u funkciju gra|ana Beograda i Srbije – naglasio je Anti}. J. Jakovqevi}

ISTRAGA O UTAPAWU KOSOVSKIH ALBANACA U TISI

Uhap{en organizator Kosovska policija uhapsila je jednu osobu zbog organizovawa ilegalnog prebacivawa qudi s Kosova u Ma|arsku, kada se u Tisi utopilo 15 kosovskih Albanaca, javqaju pri{tinski mediji. Policija je, kako se navodi, tako|e identifikovala najmawe pet osoba iz Pri{tine i Podujeva za koje se sumwa da su organizatori tragi~nog putovawa. Uhap{en je Ismet R. iz sela @abare, kod Kosovske Mitrovice, prenosi list "Koha ditore", i navodi da su u wegovoj ku}i

prona|ena falsifikovana dokumenta. Pri{tinski mediji navode da je podatke o organizatorima krijum~arewa qudi preko srpsko-ma|arske granice policija dobila od porodica ~iji se ~lanovi vode kao nestali. Kako se isti~e, radi se o {irokoj mre`i trgovine qudima, koja nije ograni~ena samo na Kosovo. Ma|arski Interpol je kosovskim vlastima uputio zahtev za identifikaciju nekoliko osoba za koje se sumwa da su povezane s ovim slu~ajem. (Tanjug)

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

EKIPNO [AHOVSKO PRVENSTVO EVROPE U NOVOM SADU

Srbija savladala olimpijske {ampione Ozarena lica igra~a i publike posle sjajne pobede na{ih momaka protiv Jermenije, dvostukih a i sada aktuelnih olimpijskih {ampiona. Tre}a pobeda Marku{a i druga [olaka je nagovestila pobedu koja je u jednom trenutku li~ila i na fantasti~nih 3,5:0,5. Kada je sjajni pobednik Grend slem turnira iz Bilbaoa Arowan filigranskom tehnikom savladao

Ivani{evi}a, Perunovi} nije `eleo ni{ta da rizikuje ve} je remijem obezbedio zna~ajnu pobedu na{em timu. Na{a druga ekipa je igrala sa finim momcima iz Finske i dobila me~, pa su i oni na visokoj bodovnoj skali u dru{tvu ekipa sa kojima deli 9-11. mesto. Posle kiksa Rusa u prvom kolu Azerbejxan je zauzeo prvi sto i ima, naravno posle na{e repre-

Odlu~uju}e pobede na{ih igra~a [olak – Sargisjan 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Sf6 4.d3 Lc5 5.L:c6 d:c6 6.h3 Sd7 7.Sbd2 0–0 8.Sf1 Te8 9.Le3 Ld6 10.Sg3 Sf8 11.Dd2 c5 12.0–0 Se6 13.Sf5 Sd4 14.L:d4 c:d4 15.S:d6 c:d6 16.c3 d:c3 17.D:c3 Df6 18.d4 e:d4 19.Dd3 b6 20.Tfe1 Lb7 21.S:d4 d5 22.e:d5 L:d5 23.b3 h6 24.T:e8+ T:e8 25.Td1 Le4 26.De3 Lc6 27.Dc1 La8 28.Dd2 Td8 29.De3 Lb7 30.Td2 Td5 31.De8+ Kh7 32.De4+ g6 33.Dd3 Tg5 34.f3 Df4 35.Se6 Df6 36.S:g5+ D:g5 37.Kh1 Lc8 38.Dd5 Df4 39.Dd6 De3 40.Kh2 Le6 41.Dd4 De1 42.Df2 Dc1 43.Te2 Dd1 44.De3 a5 45.Dd2 Db1 46.Db2 Df5 47.De5 Dd3 48.Te4 Dd8 49.Td4 De7 50.Td6 b5 51.Tb6 b4 52.f4 1–0

REZULTATI Rezultati 3.kola (mu{karci): Azerbejxan - Nema~ka 2,5:1,5 (Raxabov – Najdi~ remi, Ga{imov – Mejer 1:0), Jermenija – Srbija (1) 1,5:2,5 (Arowan – Ivani{evi} 1:0, Sargisjan – [olak 0:1, Pa{ikjan – Marku{ 0:1, Petrosjan – Perunovi} remi), [panija – Izrael 1,5:2,5 ([irov – Sutovski remi), Gruzija - Ma|arska 2,5:1,5 (Jobava – Alma{i 1:0), Italija – Rusija 1:3 (Karuana – Svidler remi, Godena – Jakovenko 0:1, Rombaldoni – Aleksejev 0:1), Poqska – Holandija 1:3, Bugarska - Engleska 1,5:2,5 (Topalov – Adams 1:0, êparinov – Mek{ejn 0:1), Norve{ka – Ukrajina 2:2 (Hamer – Eqanov 1:0), Francuska - [vajcarska 2,5:1,5 (Bakro – Kor~noj 1:0), ê{ka – Slovenija 2,5:1,5 (Navara – Beqavski 1:0), Gr~ka - Rumunija 2,5:1,5, Srbija (2) – Finska 3:1 (Miladinovi} – Nibak remi, Sedlak – Kartunen remi, Pikula – Agopov 1:0, Brewo – Lukonen 1:0), Danska - Crna Gora 2,5:1,5 (Rasmusen – Kosi} 1:0), Litvanija – Hrvatska 2:2, Makedonia – Monako 3,5:0,5, Turska – Island 4:0, [kotska – Belgija 2:2, Luksemburg – Vels 2:2. Plasman: 1. Srbija (1) 6 (9), 2. Azerbejxan 6 (8), 3-4. Gruzija, Izrael 6 (7,5), 5-6. Rusija, Holandija 5 (8,5), 7. Ma|arska 4 (8,5), 8. [panija 4 (8) 9-11. Francuska, Nema~ka, Srbija (2) 4 (7,5) itd. Rezultati 3.kola (ène): Nema~ka – Gruzija 0,5:3,5 (Pe~ - Jaka{vili 0:1, Kahiani – Kuka{vili 0:1), Rumunija – Ukrajina 2:2 (Kozma – Lagno remi, Peptan – @ukova 1:0, Vojku – Gaponenko 0:1), Jermenija – Poqska 3:1 (Danielian – So}ko 1:0), Srbija – Italija 3:1 (Mari} – Sedina remi, Bojkovi} – Zimina 1:0, Stojanovi} – Brunelo remi, ôqu{kina – Ambrozi 1:0), Bugarska - Francuska 1:3 (Stefanova – Sebag remi), [panija – Azerbejxan 1,5:2,5 (Vega – Kazimova 0:1, Natalia Pares – T. Mame|arova 1:0), Ma|arska – Holandija 2,5:1,5 (Vajda – Peng remi), Slovenija – Turska 4:0, ê{ka – Izrael 2,5:1,5, Rusija – Finska 3,5:0,5 (T. Kozinceva – Rautanen remi), Engleska - Gr~ka 1:3 (Houska – Dembo 0:1), Austrija - Crna Gora 2:2 (Mozer – Vojinovi} 1:0, Novkovi} – Milovi} 0:1), Norve{ka – BiH 1:3, Makedonia – Hrvatska 0,5:3,5. Plasman: 1. Gruzija 6 (9), 2. Jermenija 6 (8,5), 3. Rumunija 5 (9), 46. Ukrajina, Azerbejxan, Francuska 5 (8), itd. Na{a ekipa zauzima 13. mesto sa 4 boda i 7 poena.

Pa{ikjan – Marku{ 1.d4 Sf6 2.Sf3 g6 3.c4 Lg7 4.Sc3 d6 5.e4 0–0 6.Le2 e5 7.0–0 c6 8.Te1 Sbd7 9.Le3 Te8 10.d:e5 d:e5 11.Sd2 De7 12.a3 Sc5 13.b4 Se6 14.c5 Td8 15.Lf1 Sd4 16.Db1 Le6 17.Sc4 Dc7 18.Db2 b6 19.c:b6 a:b6 20.b5 Sd7 21.Tac1 Sc5 22.b:c6 Tab8 23.Lg5 f6 24.Lh4 Kh8 25.Se3 D:c6 26.Sed5 g5 27.Lg3 Dd6 28.Tcd1 Df8 29.Lc4 b5 30.La2 Sa4 31.S:a4 b:a4 32.Sb4 Df7 33.L:e6 D:e6 34.Dc1 Lf8 35.Sd5 Tdc8 36.Dd2 L:a3 37.h4 h6 38.Tb1 Lf8 39.T:b8 T:b8 40.Da5 a3 41.Kh2 Df7 42.Da4 g:h4 43.L:h4 Dh5 44.Kg3 Lg7 45.f3 f5 46.Da7 Tg8 47.Kh3 Se6 48.e:f5 Sg5+ 49.Kg3 S:f3 50.Te4 S:h4 0–1

Pikula – Agopov 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 d6 4.0–0 Ld7 5.c3 Sf6 6.Te1 a6 7.La4 b5 8.Lc2 Lg4 9.d3 e6 10.Sbd2 Le7 11.h3 Lh5 12.Sf1 0–0 13.Sg3 Lg6 14.Sh4 d5 15.S:g6 h:g6 16.f4 d4 17.a3 Dc7 18.e5 Sd5 19.c4 b:c4 20.d:c4 Sb6 21.Ld3 Lh4 22.Kh2 a5 23.Dg4 L:g3+ 24.K:g3 Sc8 25.h4 S8e7 26.h5 Sf5+ 27.Kf2 g:h5 28.D:h5 g6 29.Df3 Tab8 30.Le4 Sce7 31.Th1 Kg7 32.g4 Se3 33.L:e3 d:e3+ 34.D:e3 T:b2+ 35.Kg1 Td8 36.Dh3 Sg8 37.Dh8+ Kf8 38.Th7 1–0 U formi: Dragan [olak

zentacije, najvi{e gledalaca. Nije ~udo jer u ujedna~enoj ekipi su sve poznata lica sa ekstra turnira: Raxabov, Ga{imov, Mame|arov i Mamedov, savladali su minimalnim rezultatom Nemce. Tre}eg dana za Bugarsku ekipu nastupio je ~ovek sa najve}im rejtingom na svetu, izaziva~ svetskog prvaka Veselin Topalov. Euforija je Bugare zbog toga toliko obuzela da je nesre}ni Del-

~ev zaboravio da iskqu~i mobilni telefon a on, ~im je Del~ev kao beli povukao prvi potez, zlokobno se oglasio. Usledila je ekspresna inspekcija vrhovnog sudije koja je prona{la nesre}nog vlasnika aparata. Siromah Konkvest nije stigao ni da odgovori na potez. Iako se nije pravio Englez, jer je pravi Englez, prijao mu je ovaj poklon, jer poklonu se u zube ne gleda!

Na{a `enska ekipa je o~ekivano dobila me~ protiv Italije, ali to i nije neka reprezentacija za merilo. Tek nam predstoje susreti sa ja~im ekipama sa kojima bi trebalo da nadoknadimo brejk od Azerbejxanki. Na prvom stolu Nemice su od olimpijskih {ampionki iz Drezdena dobile hladan gruzijski ~aj, a na drugom se vodila velika borba izme|u Rumunije i olimpijskih vice{ampionki, ekipe Ukrajine. Po-

sle dve lepe pobede u prva dva kola, blagoslovena Katerina Lagno (Ukrajina) nije uspela da savlada Elenu Kozmu i Rumunke su, iako autsajderke u ovom me~u, osvojile va`an bod. U susretu dve ekipe pribli`ne (rejting) snage Jermenija je savladala Poqsku sa 3:1. Natalija Pares, mu{ki fide majstor, nije blagoslovena, ali je i danas dobila partiju, no [pawolke su ipak izgubile me~. B. Dankovi}

JU@NOBA^KI RUKOMETNI OKRUG DI@E GLAS

Klubovima sve te`e, para sve mawe Prilikom izbornih aktivnosti u rukometnoj Srbiji jedino je, od 29 okru`nih saveza, na Ju`no-Ba~kom okrugu raspravqano i o programu budu}ih aktivnosti, me|u kojima i o informisawu (predvi|ene konferencije za medije u razli~itim sredinama na teritoriji Okru`nog rukometnog saveza Ju`na Ba~ka).

Da to nisu bile prazne pri~e potvrdilo se nedavno na konferenciji za medije u Novom Sadu, koja se pretvorila u svojevrsnu tribinu o rukometnom sportu. Kako re~e predsednik ORSJB Rajko Imbrowev, dosada{wi rad ovog Saveza obele`ile su dve stvari: jedna mawe afirmativna , a druga afirmativna.

- Prilikom sprovo|ewa procedure o vo|ewu liga u Srbiji konkurisali smo da kao i pro{le godine vodimo jednu grupu Druge vojvo|anske lige. Pored ORSJB i Gradskog saveza, konkurisao je i ORS Srem, koji je na kraju i dobio poverewe. Me|utim, preseqewe sedi{ta lige iz Novog Sada, kao i lo{i materijalni uslovi klubova, u~inili su da se broj ekipa smawi sa 18 (10 mu{kih i 8 ènskih) na 12 (7 mu{kih i 5 ènskih). Ono {to je neshvatqivo za ovakvu odluku je to {to smo mi obezbedili soponzora lige, gde klubovi ne bi pla}ali direktora lige i wegovog pomo}nika za su|ewe, a i bili bi oslobo|eni kotizacije za jesewi deo, a prole}na kotizacija bi bila znatno smawena ili ~ak i ukinuta. S obzirom na to da nam nije dodeqeno rukovo|ewe nema ni sponzora, a posledice su najdrasti~nije u odustajawu nekih klubova od takmi~ewa - rekao je Imbrowev, a potom istakao afirmativni deo Saveza: Nastojimo u saradwi sa “Dnevnikom Vojvodina pres” da rukomet opet dobije svoje mesto i prostor u ovom uvaènom listu. Sa~iwen je plan i program u ovom zajedni~kom projektu i iskreno verujemo da }e u skoroj budu}nosti na{ list “Dnevnik” opet posvetiti pa`wu i prostor jednom od najpoluarnijih i najrasporostarwenijih sportova u Pokrajini - rukometu. Predsednik odbora sportske kontrole ORSJB Petar Bakmaz osvrnuo se na lo{ odnos lokalnih samouprava prema sportu, posebno rukomet, navode}i primere u Temerinu gde su ~ak tri kluba ispala u niì rang, a u Ba~koj Palanci Tarket se rasformirao.

Rukometni sport pre`ivqava te{ke trenutke: s tribine odr`ane u Novom Sadu

- U tim sredinama sportski radnici ula`u velike napore, ~ak daju novac iz svog xepa, da bi se igrao rukomet, dok lokalne uprave ne vode ra~ina o ovom sportu. To {to se desilo s Tarketom treba da bude za nauk svima nama i da se nikada i nigde vi{e ne desi da hale budu zakqu~ane za sportiste. Zato upu}ujemo apel svim lokalnim samoupravama da se okrenu sportu i sportistima - istakao je Petar Bakmaz. Na Bakmazove re~i nadovezao se generalni sekretar Sportskog saveza Ba~ka Palanka i trener u @RK Nopal Dragan Kuburovi}, koji je istakao da od svih op{tina u Vojvodini jedino Rekreacioni centar Tikvara u Ba~koj Palanci napla}uje kori{}ewe termina svojim klubovima iako redovno dobijaju novac od lokalne samouprave. Kuburovi} je istakao da i mnogi sportski radnici dopri-

nose lo{em stawu u rukometnom sportu. - Jo{ pre deset meseci upozoravao sam {ta moè da se desi s palana~kim sportom, imaju}i u vidu kakvi su qudi do{li u lokalu na vlast. Dok god dràva ne donese zakon o sportu de{ava}e nam se ovakve i sli~ne stvari. Ja kao generalni sekretar SSBP nisam gospodar palana~kog sporta, ve} rob, jer èlim da pomognem svakom na{em ~lanu.Divim se gradona~elniku Zaje~ara Bo{ku Ni~i}u koji je svojom sposobno{}u, voqom i autoritetom uspeo da obezbedi buxet za @RK Zaje~ar ve}i nego {to ima ceo palana~ki sport. Tako je i u Aran|elovcu, â~ku, [apcu... naglasio je Kuburovi}. Potpredsednik Vojvodine @elezni~ar Ranko Babi} podsetio je da sredstva koja dobijaju iz gradskog buxeta su pre socijalnu pomo} nego za ozbiqno bavqewe sportom, posebno vrhunskom sportu.

Foto: F. Baki}

- Za razliku od ostalih lokalnih samouprava u Srbiji, koje podràvaju svoju omladinu i sportiste, u Novom Sadu to nije slu~aj. Na me|unarodni memorijal “Bogdan Rodi}”, koji je za nas veliki i presti`ni doga|aj, niko iz grada nije na{ao za shodno da do|e. Prepu{teni smo sami sebi, niko ne pita da li moèmo da funkcioni{emo i krajwe je vreme da dignemo glas- rekao je Babi}. - Bojim se da je do{lo vreme da zatvorimo vrata na{e sportske hale - zavapio je direktor Jugovi} Unimeta Paja Dobanova~ki. - Sami pla}amo sve komunalne usluge (vodu, struju, grejawe, ~i{}ewe...), {to iziskuje velika sredstva. Apelujem na Grad da to ima u vidu, jer Novi Sad ubedqivo u Srbiji najmawe izdvajaja za sport. Naàlost, do{lo je vreme da je boqe nemati nego imati svoju halu i prate}e objekte. Jovo Gali}

SPORT

ponedeqak26.oktobar2009.

DNEVNIK

ZAVR[EN KUP KREMQA U MOSKVI

KVALIFIKACIJE ZA EVROLIGU

Novosa|ani u eliti

Tipsarevi} bez trofeja Trijumfom Mihaila Ju`nog zavr{en je ovogodi{wi ATP turnir Kup Kremqa u Moskvi. Ruski teniser je u finalu pobedio na{eg Janka Tipsarevi}a, kojem je ovo bilo prvo ATP finale u karije-

je bio inferioran na terenu. Srpski teniser se vratio u igru i izjedna~io na 3:3 i do kraja seta oba igra~a su osvajala poene na sopstvene servise. U taj-brejku Tipsarevi} je bio uspe{niji i slavio sa 7:5. U drugom setu vi|ena je

pao iz me~a, pa je Rus relativno lako do{ao do 6:0 i izjedna~ewa u setovima. U tim trenucima ~inilo se da na{ igra~ `eli da se ovaj set {to pre zavr{i, a wegov rival je ve{to koristio takav razvoj situacije i izjedna~io rezultat.

Janko Tipsarevi}

ri, a rezultat zavr{nog me~a bio je 6:7, 6:0, 6:4 za Ju`nog. Tipsarevi} je prvi set dobio posle sat i 11 minuta igre. Po~etak susreta to nije obe}avao po{to je Ju`ni poveo sa 3:0, iako Tipsarevi} ni-

sli~na situacija kao u prvom, ali je ruski teniser ve} na samom startu napravio brejk i poveo 1:0. Nakon osvojenog poena na svoj servis, Ju`ni pravi novi brejk za 3:0 i posle toga Tipsarevi} je potpuno is-

U odlu~uju}em periodu igre Janko je promenio crnu majicu bez rukava belim dresom i ~inilo se da je re{io da poku{a sve ne bi li stigao do prvog pehara u seniorskoj karijeri. Me|utim, ponovo je Ju`ni,

Vojvodina–Vuqagmeni 11:8 (1:2, 4:3, 4:2, 2:1)

osokoqen sjajnom igrom iz prethodnog seta, preuzeo stvari u svoje ruke i poveo sa 2:0, {irom otvaraju}i vrata trijumfa. Janko se trudio da zaustavi taj nalet, ali je Rus igrao izuzetno dobro, na radost doma}e publike. Uz to, na{ igra~ se àlio na povredu ramena i nije mogao da servira punom snagom. Iako je srpski igra~ sve vreme bio u aktivnoj poziciji (ne prepu{taju}i ni jedan poen bez velike borbe), to nije bilo dovoqno da bi se preokrenuo rezultat. Posledwu {ansu Tipsarevi} je propustio u zavr{nom gemu, na servis Ju`nog. Poveo je sa 30:15 i za trenutak se u~inilo kako nije nemogu}e da i ovaj set u|e u taj-brejk, ali u finalima iskusniji teniser (Ju`nom je ovo bilo 11. ATP finale) odli~no je odgovorio na izazov i dobio preostala tri poena, a time je i pobedio u ovom me~u. - Bez ikakve dileme, Mihail je danas bio boqi rival i zasluìo je pobedu - sportski je priznao Janko Tipsarevi} po zavr{etku me~a. - Iskreno mu èlim povratak me|u 10 najboqih tenisera sveta, jer kvalitetom to zasluùje. Ose}ao sam se veoma lepo u Moskvi tokom ovog turnira, igrao sam dobro i sigurno }u ponovo nastupiti na Kupu Kremqa. Za ovu pobedu, petu u wegovoj profesionalnoj karijeri, Mihail Ju`wi je osvojio 250 ATP poena i ~ek na 170.000 dolara, dok je Tipsarevi}u pripalo 150 poena i 91.000 dolara. A. P.

ATINA: Bazen Vuqagmenija, gledalaca: 100, sudije: Stampalija (Hrvatska) i Filiksa~ (Turska). Iskqu~ewa: Vojvodina 11, Vuqagmeni 8. VOJVODINA: Marinkovi}, Mari}, Basara, Vuksanovi} 1, Vasi}, Vapenski 1, Kalini}, Ovuka, Ran|i} 3, Kova~evi} 2, Filipovi}, Vuki}evi} 4, Jerkovi}. VUQAGMENI: Calkanis, Anastasijadis 2, Miteludis, Bejli 3, Elmisijan, Gunas 3, Blanis, Kuruncos, Haxigulas, Kulierakis, Dermicakis, Vla~opulos, Sezle{. Prvi put u istoriji vaterpolisti novosadske Vojvodine igra}e u Evroligi. Izabranici Dejana Stanojevi}a osvoji-

Grupa H Prvo kolo: Vojvodina Spartak Volgograd 10:9, Honved - Vuqagmeni 6:5. Drugo kolo: Honved - Vojvodina 8:6, Vuqagmeni - Spartak Volgograd 7:7. Tre}e kolo: Spartak Volgograd - Honved 7:7, Vuqagmeni - Vojvodina 8:11. 1. Honved 2. Vojvodina 3. Spartak 4. Vuqagmeni

3 3 3 3

2 2 0 0

1 0 2 1

0 1 1 2

21:18 27:25 23:24 20:24

7 6 2 1

Honved i Vojvodina su se plasirali u Evroligu, dok }e Spartak i Vuqagmeni nastaviti takmi~ewe u LEN Kupu. cu. Pred posledwu ~etvrtinu vodili su Novosa|ani sa 9:7 i prednost zadr`ali do kraja.

VELIKA NAGRADA MALEZIJE

Rosiju titula

Italijan Valentino Rosi na Jamahi zavr{io je kao tre}i Veliku nagradu Malezije, pretposldwu trku ovogodi{weg {ampionata u motociklizmu i obezebdio sedmu titulu u kraqevskoj klasi (2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2007, 2009). Ina~e, ovo je Doktoru deveta titula u karijeri, jer je po jednu osvojio i u klasama do 125 (1997.) i 250 kubika (1999). Rosijeva ekipa Jamaha je jo{ ranije obezbedila titulu me|u konstruktorima. U senci Doktorovog osvajawa titule ostala je pobeda Kejsija Stonera na Dukatiju. Australijancu je ovo bila ~etvrto slavqe u sezoni i 20.

Valentino Rosi

u karijeri. Drugo mesto na stazi sepang osvojio je [panac Dani Pedrosa na Hondi. Pre trke u Maleziji Rosi je imao prednost od 38 bodova u odnosu na klupskog kolegu [panaca Horhea Lorenca. Po{to je Lorenco kroz ciq pro{ao iza Rosija to je bilo dovoqno da se bodovna prednost o~uva i sovoji nova titula. Trka u najaj~oj klasi je startovala sa pola sata zaka{wewa zbog lo{ih vremenskih uslova. Lorenco je kasnio na start, pa je ka`wen preme{tawem na za~eqe karavana. Rosi je poveo trku, ali je ubrzo pao na osmo mesto, a lider je ubrzo postao Stoner i tu prednost zadr`ao do kraja. U klasi do 250 kubika pobedio je Japanac Hiro{i Aojama na HondiNovi {ampion u klasi do 125 kubika, krunisan na pro{loj trci, [panac Hulijan Simon slavio je iu Maleziji. G. M.

Miroslav Ran|i} (s loptom) u akciji

li su drugo mesto u grupi H kvalifikacionog turnira u Atini iza Honveda i zajedno sa Ma|arima stekli pravo da se takmi~e u najelitnijem klupskom vaterpolo takmi~ewu. Tamo ih ~eka i Partizan, koji je direktno stekao pravo u~e{}a u Evroligi. Prvi put zemqa svetskih prvaka u vaterpolu ima}e dva predstavnika u ovom elitnom takmi~ewu. Vojvodina je posle poraza od Honveda u drugom kolu smo-

Foto: F. Baki}

Najefikasniji u redovima Novosa|ana bio je centar Milo{ Vuki}evi} sa ~etiri postignuta gola. - Ne bih puno komentarisao ovaj posledwi duel koji smo odigrali na kvalifikacionom turniru u Atini. Bila je ovo utakmica “biti ili ne biti” i za nas i za wih. Na kraju smo mi pobedili, {to zna~i da smo imali vi{e `eqe za trijumfom - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi} i dodao:- Plasman u Evroligu je

I Primorac u Evroligi Pored Honveda i Vojvodine, koji su se u Evroligu plasirali sa turnira u Atini (H grupa), u elitu su jo{ pro{li Eger, Panionios (E grupa, Eger), Mladost, Budva (F grupa, Budva), Primorac i Sintez (G grupa, Napuq). U LEN Kup su se plasirali pored Spartaka i Vuqagmenija (H grupa, Atina) i [ibenik, Bre{a (E grupa, Eger), [pandau 04, Hornets Ko{ice (F grupa, Budva), Posilipo i Marseq (G grupa, Napuq). G. M. gla snage da zbije redove, i da maksimum kada je bilo i najpotrebnije - u duelu sa doma}inom Vuqagmenijem. Slavili su Novosa|ani sa 11:8 i pobedom u{li u Evroligu. Na startu su boqi bili Grci, ali su ve} u drugoj deonici igra~i Vojvodine uspeli da do|u do izjedna~ewa (5:5), a u tre}em periodu i da prelome utakmi-

nagrada za igra~e koji su ulo`ili veliki trud i rad tokom prethodnih godina i motiv za daqe. Ovo je po~etak i predstoji nam jo{ rada kako bismo dostojno reprezentovali srpski vaterpolo na evropskoj sceni uz Partizan. @reb za Evroligu bi}e 15. novembra u Zagrebu. G. Malenovi}

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

[ampion kona~no slavio i u gostima

JELEN SUPERLIGA

Rad – Partizan 2:3 (1:2) BEOGRAD: Stadion Rada, gledalaca 3000, sudija: Vukadinovi} (Beograd). Strelci: Kalu|erovi} u 24. i 75. za Rad, a Kleo u 9. i 27. i Fejsa u 58. minutu za Partizan. @uti kartoni: ôtra, Todorovski, Pajovi} (Rad), Breàn~i}, Kleo, Bogunovi} (Partizan). RAD: Danilovi} 6, ôtra 5, Todorovski 6, Stojakovi} 5 (Ajkovi} 6), Kalu|erovi} 8, Pajovi} 6, Risti} 5 (Deli} 6), Raspopovi} 6 (Petronijevi} 6), Andri} 6, Petrovi} 6, Radivojevi} 7. PARTIZAN: Radosavqevi} 6, Stevanovi} 6, \or|evi} 6, Kneèvi} 6, Breàn~i} 7, Fejsa 7, Jovanovi} 6, Moreira 7, Tomi} 5 (Ili} 6), Diara 7, Kleo 8 (Bogunovi}). Fudbaleri Partizana zabeleìli su prvu pobedu na gostovawima u Jelen superligi. Ceo plen je osvojen u ~etvrtom poku{aju, a pala je ekipa Rada 3:2 (2:1). [ampionu Srbije potreban je bio trijumf posle o~ajne igre i poraza od Brià. Ostvarili su je zasluèno, iako je i doma}in imao svojih {ansi. Vaqak je do-

minirao celim tokom me~a, a u vo|stvo je do{ao u 9. minutu. Kleo je postigao svoj prvi gol, kada je odbitak golmana Danilovi}a sa 12 metara sproveo u mre`u. Rad je ni iz ~ega do{ao do izjedna~ewa. Najboqi kod gra|evinara Jovan Radivojevi} ve{to je

Skup{tina 21. decembra Uprani odbor Partizana odlu~io je da se izborna Skup{tina odr`i 21. decembra ove godine. Izbori za Skup{tinu sprove{}e se u roku od 30 dana, a u istom intervalu UO }e predlo`iti kandidate za predsednika kluba.

Golubovima nedostajala hrabrost Vojvo|anski derbi u Subotici izme|u Spartaka Zlatibor vode i Vojvodine pripao je fudbalerima iz Novog Sada (1:0) . Zaslu`eno su gosti slavili, bili su hrabriji i organizovaniji i iskoristili su svoju {ansu. Nije lako bilo Vojvodini iako je bila favorit, jer golubovi u pet prethodnih utakmica nisu do`iveli poraz. Trener Suboti~ana Zoran Milinkovi} imao je {ta da zameri svojim igra~ima, ali i da pohvali igru u drugom poluvremenu, iako je tada pao gol odluke. - U ovoj utakmici smo prikazali dva razli~ita lica, pa

predriblao dvojicu rivala, prona{ao Kalu|erovi}a, a ovaj sa penaltika bio precizan. Na odmor se oti{lo sa vo|stvom crnobelih. Kleo je iskoristio sjajan centar{ut Bre`an~i}a i glavom savladao Danilovi}a. U 55. minutu istakao se golman gostiju Radosavqevi}. U odli~noj {ansi u{ao je u {ut Kalu|e-

Kleo, dvostruki strelac Partizana u me~u s Radom

iako }e to mo`da ~udno zvu~ati zadovoqniji sam nastupom u drugom nego u prvom poluvremenu. U prvom delu me~a to nije bio Spartak kakav gradimo i `elimo. Igrali smo bez ideje, bez prave igre napred, ali i bez hrabrosti sa kojom se jednostavno mora igrati protiv kvalitetnih ekipa poput Vojvodine. U drugom poluvremenu smo po~eli mnogo boqe, ve} na po~etku je Voja Ubiparip imao odli~nu {ansu koja je mo`da i mogla da promeni tok utakmice. Izgleda da i daqe treba da nam se desi ne{to lo{e pa onda da zaigramo kako vaqa - smatra Milinkovi}a. N. S.

Vojvo|anska liga–Zapad Budu}nost (M) - Polet (K) 5:1, Indeks - Hajduk 4:0, Mladost - Solunac 1:2, @AK - Borac 1:1, 1. maj Agroruma - Cement 0:2, Crvena zvezda - [ajka{ 2:0, Radni~ki (SM) - Radni~ki (I) 3:1, Jugovi} Sloven 1:1, Omladinac - Qukovo 0:0.

Vojvo|anska liga–Istok Ba~ka (P) - Ba~ka Topola 1:1, Radni~ki (B) - Budu}nost (A) 6:0, Polet (N) - Crvena zvezda 2:3, Obili} - Borac 4:0, Radni~ki (Z) Ba~ka 1901 1:0, Dinamo - BAK 3:1, Budu}nost (SC) - Jedinstvo 3:1, Sloboda - Radnik 3:1, Radni~ki (B) - Budu}nost (A) 6:0.

BEOGRAD: Rad - Partizan SUBOTICA: Spartak Z. V. - Vojvodina JAGODINA: Jagodina - BSK Bor~a KRU[EVAC: Napredak - ^ukari~ki Stankom KRAGUJEVAC: Metalac - Hajduk SMEDEREVO: Smederevo - Habitfarm Javor BEOGRAD: OFK Beograd - Mladi radnik BEOGRAD: Crvena zvezda - Borac 1 1. Crvena zvezda 9 8 1 0 2. Partizan 9 6 3 0 3. Vojvodina 9 5 2 2 4. OFK Beograd 9 5 2 2 5. Javor 9 3 4 2 6. Jagodina 9 4 1 4 7. Spartak Z.V. 9 3 3 3 8. Hajduk 9 2 4 3 9. Napredak 9 2 4 3 10. Borac 9 3 1 5 11. Mladi radnik 9 2 4 3 12. Smederevo 9 2 3 4 13. Metalac 9 3 0 6 14. Rad 9 1 4 4 15. ^ukari~ki 9 2 1 6 16. BSK Bor~a 9 2 1 6

2:3 (1:2) 0:1 (0:0) 2:0 (1:0) 0:2 (0:1 ) 2:1 (0:0) 1:1 (1:1) 3:0 (1:0) :0 (0:0) 16:2 25 18:6 21 13:4 17 11:5 17 9:8 13 10:10 13 9:6 12 9:11 10 7:9 10 7:11 10 5:9 10 8:12 9 5:13 9 9:13 7 7:15 7 6:15 7

U slede}em kolu (31.10 - 1.11) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - Mladi radnik, ÂÂK: Borac - OFK Beograd, IVAWICA: Habitfarm Javor - Crvena zvezda, KULA: Hajduk - Smederevo, BEOGRAD: ûkari~ki Stankom - Metalac, Partizan - Napredak, BSK Bor~a - Rad, SUBOTICA: Spartak Z.V. - Jagodina. rovi}u i spre~io siguran gol. Pobednika je malo kasnije re{io Fejsa. Povratni pas Ili}a sa 20 metara po zemqi je sproveo u mreù. Od tog trenutka razvila se velika borba, a do kraja je Rad

uspeo da ubla`i poraz. Kalu|erovi} je sa oko 10 metara glavom lobovao istr~alog Radosavqevi}a. Usledila je po prilika za obe ekipa, ali se rezultat nije mewao. I. Lazarevi}

UZ TRIJUMF VOJVODINE U SUBOTICI

Pobeda u pravi ~as U drugom zvani~nom susretu na klupi Vojvodina, novi {ef stru~nog {taba Branko Babi} osetio je slast pobede. Bodovi su za Novosa|ane u Subotici stigli u pravi ~as, posle remija na svom terenu s OFK Beogradom. U vojvo|anskom derbiju pokazali su da vrede i ambicioznu ekipu Spartaka nadigrali i zasluèno slavili. Pre me~a Babi} je rekao da Vojvodina ne sme da igra u laganom ritmu, da mora da pokaè ve}u èqu od rivala i da weni igra~i treba da ose}aju odgovornost na terenu. - Drago mi je {to su na{i igra~i ispunili ono {to smo zajedni~ki najavili i dogovorili se, a to je da napada~kom igrom poku{amo da do|emo do pobede u susretu s kvalitetnim rivalom – rekao je Babi}. ôvek odluke bio je Dragan Mr|a. Ovom igra~u nije lako, jer se takore}i stalno nalazi na klackalici: jedne nedeqe navija~i ga prozivaju zbog nerealizovanih {ansi, da bi ga ve} u slede}em kolu kovali u zvezde kao centarfora ~iji golovi donose bodove. - Navikao sam na takav tretman. I pre utakmice sam rekao da se ne obazirem mnogo na sporedne stvari, na komentare, jer svako ima pravo na svoje mi{qewe, a moje je da se na terenu uvek trudim maksimalno.

Nekada taj trud bude nagra|en, a nekada ne. Drago mi je da ovakve pobede i golovi ne dolaze sporadi~no, jer sam ve} u nekoliko navrata pokazao da nisam zaboravio da ih postièm. Kada jedan gol odlu~i utakmicu onda je pobeda posebno slatka – smatra Mr|a. Povremeni reprezentativac isti~e da se pomaci u igri polako ose}aju. - Novi trener s nama je desetak dana i nije bilo realno da se o~ekuje ve} u utakmici s OFK Beogradom preporod u igri. Sada smo izgledali boqe, odgovronije, nadahnutije... Spartak ima odli~an tim, posebno motivisan u ovakvim me~evima. Nije me odbrana Suboti~ana {tedela, jo{ mi bride ~lanci i cevanice od startova, Zadovoqan izdawem Vo{e u Subotici: Branko Babi} ali sve se zaboravqa kada se pobedi. Uìvao sam u Vojvodinu u sredu o~ekuje goduel u Lu~anima. Imamo velilepom ambijentu i da smo reastovawe u Lu~anima u okviru ke ambicije u Lav kupu, a dobar lizovali bar jo{ jednu od nekoosmine Lav kupa Srbije, a u surezultat iz utakmice s ekipom liko {ansi trijumf je mogao da botu me~ 10. kola Jelen superMladosti bio bi najlep{a bude i ubedqiviji – veli Mr|a, lige s Mladim radnikom u Nouvertira za novi prvenstveni aludiraju}i na poku{aje Tadivom Sadu. okr{aj u kom èlimo da na{im }a u prvom i Stjepanovi}a u - Na{e izdawe iz Subotice navija~ima priu{timo pobedu– drugom poluvremenu. moglo bi da bude recept i za naglasio je Mr|a. S. S.

ZVEZDA SE NAMUÎLA U MEÛ SA ÂÂNIMA

Do bodova bez igre

Odlu~io pobednika: Vladimir Bogdanovi}

Pogled na tabelu i svi oni takmi~arski parametri pokazuju Zvzedin zavidan skor. Crveno- beli su nakon devet odigranih kola na prvoj poziciji, uz osam pobeda i jedan nere{en ishod, sa najboqom odbranom koja je tek dva puta kapitulirala, a 16 postignutih golova svrstvaju ih u red efikasnih ekipa. Ipak, na terenu sve to ne izgleda impresivno, {to je pokazao i duel protiv Borca. - Iznenadili su nas ^a~ani otvorenom igrom, propisno nas namu~ili, pa mi preostaje da budem zadovoqan zbog zna~ajnog trijumfa i samo delima~no prikazanom igrom- iskren je trener Petrovi}. Nije bilo agresije u Zvezdinoj igri, ni ideje, pa ni vaqane organizacije posebno na sredini terena, {to je opet donelo tek minimalan broj izglednih prilika. Naravno,mr{ava pobeda protiv

solidnih â~anaje zasluèna, ali... - Nema lakih poena u ligi i zato se u svaki susret mora u}i sa maksimalnom koncentracijom. To protiv Borca, kao i u prethodnom me~u u Poàrevcu, nije bio slu~aj, a kao produkt videli smo veliki broj izgubqenih ~istih lopti. Sledi serija sastanaka sa analizom i locirawem problema. Vide}emo da li je po sredi pritisak koji uvek nosi Zvzedin dres, a to su uspesi u kontinuitetu, ili je re~ o nekoj vrsti samozadovoqstva posle trijumfalne serije koja nas je dovela na vrh tabele- istakao je Piòn. Kad nema igre onda prevagu donose prekidi. Xoker sa klupe bio je Vladimir Bogdanovi}, koji je efektnim pogotkom iz slobodnog udarca na startu drugog poluvremena re{io dileme oko krajweg rezultata.

- Bitno je da Zvezda dobija, a mawe je va`no da li sam starter, ili {ansu dobijam u nastavku utakmice.Zna trener Petrovi} {ta je najboqe za tim, uostalom rezultati sve govore. Izgleda da uloga xokera donosi sre}u ekipi i meni. Stavili smo na konto o~ekivane bodove, istina te`e nego smo o~ekivali- konstatovao je Bogdanovi}. Ve} u sredu Zvezdu o~ekuje novi ispit, u Kupu gostovawe u Novom Pazaru. - @elimo pehar i u najmasovnijem takmi~ewu. Ekipa se uigrala, stekla samopouzdawe, a sjajna atmosfera i kolektivni duh koji nas krasi su posebna snaga. Jednostavno, na startu sezone nismo precizno znali koliko zapravo vredimo, a sada je svima jasno da mo`emo mnogo- istakao je sve boqi Vladimir Bogdanovi}. Z. Rangelov

SPORT

ponedeqak26.oktobar2009.

PRVA LIGA SRBIJE Dinamo - Novi Pazar 1:0 Kolubara - Beànija 2:0 Sloga (K) - Srem 2:0 Mladost (L) - ^SK Pivara 2:2 Novi Sad - In|ija 1:0 (0:0) Radni~ki (N) - Proleter 1:1 (0:1) Teleoptik - Radni~ki (S) 0:0 Mladost (A) - Zemun 0:1 (0:1) Banat - Sevojno Point 0:1 (0:1) 1. Kolubara 11 7 3 1 16:9 24 2. Srem 11 6 1 4 14:10 19 3. Sevojno 11 5 3 3 11:6 18 4. In|ija 11 5 3 3 13:9 18 5. Teleoptik 11 5 2 4 14:9 17 6. Novi Pazar 11 5 2 4 9:8 17 7. Proleter 11 5 1 5 16:12 16 8. Banat 11 4 4 3 7:5 16 9. Novi Sad 11 5 1 5 9:11 16 10. Dinamo 11 4 3 4 7:10 15 11. ^SK Pivara 11 2 7 2 8:8 13 12. Sloga (K) 11 3 4 4 8:8 13 13. Mladost (A) 11 3 3 5 6:13 12 14. Mladost (L) 11 2 5 4 9:11 11 15. Beànija 11 2 5 4 4:7 11 16. Zemun (-2) 11 4 1 6 7:14 11 17. Radni~ki (S) 11 2 4 5 7:10 10 18. Radni~ki (N) 11 2 4 5 11:16 10 U slede}em kolu (31.10 - 1.11) sastaju se: SREMSKA MITROVICA: Srem - Mladost (L), IN\IJA: In|ija - Sloga (K), SOMBOR: Radni~ki - Mladost (A), NOVI SAD: Proleter - Teleoptik, NOVI PAZAR: Novi Pazar - ^SK Pivara, ZEMUN: Zemun - Novi Sad, BEOGRAD: Beànija - Radni~ki (N), SEVOJNO: Sevojno Point - Kolubara, VRAWE: Dinamo - Banat.

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Doma}in boqi Dolina – Sloga (T) 3:1 (2:1) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija: Nikoli} (Ba~ka Topola). Strelci: \akovi} u 30. i 38. (iz penala), Staj~i} u 52. za Dolinu, a Mandi} u 37. minutu (iz penala) za Slogu. @uti kartoni: Kra~unov (Dolina), a Dragoqevi}, Kowevi}, Horvat, Mandi}, Samarxi} (Sloga). DOLINA: @ivanovi} 7, ]erwo{ 7, Andrijanovi} 7 (Gvozdeno-

Doma}i tim bio je boqi tokom svih 90 minuta i zaslu`eno savladao vrlo dobre goste iz Temerina. Posle inicijative i dobre igre u 30. minutu Roksa je prona{ao \akovi}a koji je uspeo da savlada vrlo dobrog Romi}a. Samo sedam minuta kasnije gosti su uspeli da izjedna~e, a strelac je bio Mandi} iz penala. Samo {to su krenuli sa centra doma}i igra~ Roksa driblingom je napravio varku i bio je

Dolina - Sloga (T) 3:1 (2:1) Pali} - Kikinda 5:0 (3:0) Metalac AV - Spartak (D) 1:0 (0:0) Veternik Viskol - Senta 2:0 (1:0) Vr{ac - Big bul 1:1 (1:1) Dowi Srem - Radni~ki (NP) 1:0 (1:0) Mladost (BJ) - Ba~ka 1:0 (1:0) Radni~ki ([) - Tekstilac Ites 1:0 (1:0) 1. Big bul 11 8 2 1 21:9 26 2. Pali} 11 7 2 2 19:9 23 3. Vetrnik 11 7 2 2 18:12 23 4. Ba~ka (BP) 11 6 1 4 17:11 19 5. Dolina 11 5 2 4 26:18 17 6. Sloga (T) 11 4 5 2 18:14 17 7. Tekstilac 11 5 1 5 11:12 16 8. Dowi Srem 11 4 2 5 15:13 14 9. Mladost (BJ) 11 4 2 5 13:16 14 10. Metalac AV 11 3 4 4 11:10 13 11. Kikinda 11 3 4 4 16:21 13 12. Radni~ki (NP) 11 3 4 4 10:15 13 13. Senta 11 3 2 6 13:17 11 14. Vr{ac 11 2 5 4 8:12 11 15. Radni~ki ([) 11 2 3 6 9:22 9 16. Spartak (D) 11 1 1 9 9:24 4 U slede}em kolu (31.10 - 01.11) sastaju se: Spartak (D) - Tekstilac Ites, Ba~ka - Radni~ki ([), Senta - Mladost (BJ), Radni~ki (NP) - Veternik Viskol, Kikinda - Dowi Srem, Sloga (T) Pali}, Big bul - Dolina, Metalac AV - Vr{ac. vi} 7), ^i`ik 7, Kra~unov 7, Tripkovi} 7, Raji} 7, Okuka 7, Staj~i} 8 (Luki} 7), Roksa 8 (Duda{), \akovi} 8. SLOGA: Romi} 7, Vukovi} 6, Dragoqevi} 6, Kowevi} 6, Milovi} 6, Vukoje 7, Horvat 6, Jak{i} 7, Mandi} 7, Smiqanovi} 7, Samarxi} 6.

sru{en u {esnaestercu gostiju, a Nikoli} je opravdano pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator je bio \akovi}. Posle sigurnog vo|stva doma}i tim je nastavio sa napadima, a u 52. minutu Staj~i} je pobegao zadwoj liniji tima Sloge i rutinski savladao Romi}a i time potvrdio pobedu. B. S.

Razigrani Pali}ani Pali} – Kikinda 5:0 (3:0) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}“, gledalaca 150, sudija: Sremac (Ruma). Strelci: Ruì} u 3. i 82. Soviq u 8. i 41. i Mito{evi} u 67. minutu. @uti kartoni: Cvijanov, Kneèvi}, ]ulibrk (Kikinda). PALI]: Jorgi} 7, Stankovi} 7 (Radovi} 7), Mihajlovi} 7, Lazinica 7, Ka{talan 7, Stevanovi} 8, Mito{evi} 7, Papovi} 7, Soviq 8 (Grbovi}), Katai 8 (Balabanovi}) i Ruì} 8. KIKINDA: Fojrovi} 6, Bursa} 7, Kneèvi} 6, ]ulibrk 6, Kovrqa 7, Spasi} 6, Stepanovi} 6, ]eran 6, Mar~eta 6 (Mo}imovi}), ûso 6 (Vlai}) i Ratko 6. Pali}ani su u svemu nadvisili fudbalere Kiknde i zasluèno zabeleìli ubedqivu pobedu. S. Stoiqkovi}

DNEVNIK VO[A LAKO S QI@ANIMA

Dobra uvertira za derbi Nije dugo trebalo odbojka{ima NIS Vojvodine da zaborave minimalni poraz od Partizana i da svoj kvalitet u punom sjaju prezentuju u me~u sa Spartakom iz Qiga (3:0), novim ~lanom elitne odbojka{ke divizije. Prvi put ove sezone u postavi crveno-belih bio je kapiten Milo{ Vemi} a samim tim prijem servisa i napadi s

NIS Vojvodina – Spartak (Q) 3:0 (25:21, 25:18, 25:18) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 400, sudije: Balanxi} (Beograd), Simonovi} (Kragujevac). NIS VOJVODINA: Petrovi} 8, Mirosavqevi} 8, Vemi} 11, Ivovi} 6, ûrovi} 18, L. ûbrilo 1, [kundri} (l), Jovovi} 1, Veselinovi}, Basta, [krbi}, N. ûbrilo. SPARTAK (Q): Kosti} 1, Peri} 9, Milo{evi} 6, S. Ili} 6, Ni}iforovi} 5, Pozni} 7, Kova~evi} (l), Stevovi} 7, U. Ili}, Kalaw. krajeva bili su sigurniji. Smawen broj gre{aka u odnosu na pro{li me~ novosadskih mladi}a doveo je do o~ekivanog raspleta na terenu i maksimalne pobede. Qiàni su se, uprkos porazu, pokazali u dopadqivom izdawu, mada realno govore}i, igrali su koliko su im Novosa|ani dozovoqavali. Ozbiqnijim servisom i ispuwewem takti~kih zamisli trenera Salati}a stvari su brzo do{le na svoje mesto. - Na{ prevashodni ciq je bio da smawimo broj gre{aka i u tome smo uspeli. Ozbiqno smo pristupili me~u i na teren sproveli sve {to smo ve`bali na treninzima. Radili smo na servisu i na za{titi puca~a, pa u tim segmentima nije bilo problema, {to se videlo na parketu. Nismo u potpunosti bili prisutni sa blokom, ali i to }e do}i na svoje mesto kako utakPRVA @ENSKA LIGA

Prvenac Suboti~anki Spartak – Loznica 87:58 (28:22, 20:14, 21:15, 18:7) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca oko 300, sudije: Milojkovi} (Novi Sad), Golu{in (Zrewanin), Arsi} (Oxaci). SPARTAK: Kova~i} 2, Suturovi}, Orozovi} 25, Vida 4, Celi}, Veselinovi} 17, Kekezovi}, [krbi}, Mlinar 3, Kova~evi} 2, Pijevac 20, Ajdukovi} 14. LOZNICA: Kova~evi} 2, Zec 7, Mati} 15, Panti}, Filipovi} 2, Milovanovi}, Janci}, Vidakovi}, Repi} 4, ]irkovi} 4, Nikoli} 5, Markovi} 17. Nakon {to su su odlo`ile me~ prvog kola, te bile pora`ene u drugom, ko{arka{ice Spartaka su u tre}eoj utakmici stigle do prve pobede. Boqom igrom, ali ne bez dosta drame u drugoj ~etvrtini,golubice su stigle do ubedqivog trijumfa. Igra~ice Spartaka su sjajno po~ele utakmicu i vrlo brzo povele sa 22:6. Iako se ~inilo da }e lako da pobede Loznicu, nije tako bilo. Serijom od 10:0 Lozni~anke su se vratile u utakmicu. Bio je to period izuzetno lo{e igre Spartaka, sa mnogo gre{aka i mnogo izgubqenih lopti. Sve je re{eno u drugoj ~etvrtini. Do kraja me~a ko{arka{ice Spartaka su pove}avale prednost, a u fini{u me~a su oba trenera {ansu ukazala i mla|im igra~icama. N. S.

Blok ^ubrila i Petrovi}a u me~u Vojvodina – Spartak

mice budu odmicale. Spartak je igrao solidno u pojedinim trenucima me~a, ali kada je trebalo na{e iskustvo je do{lo do izraàja i sada svi vidimo da je u pravu trener Salati} kada kaè da mnogo zna~i to {to smo iskusniji za igrawe kvalitetne pro{le sezone - rekao je tehni~ar Novosa|ana Luka ûbrilo.

Foto: F. Baki}

Crveno-belima u sredu predstoji duel sa GIK Banatom u Kleku u Kupu Srbije, a potom derbi sa Crvenom zvezdom. - Nadam se maksimalnoj pobedi u Kleku i taj me~ }e nam dobro do}i kao priprema za derbi sa Zvezdom. Beogra|ane odli~no poznajemo, ostali su istom sastavu kao i pro{le sezone, a

U DERBIJU 3. KOLA LIGE SRBIJE

SUPERLIGA (M)

Metalcu ~itav plen

NIS Vojvod. - Spartak C. zvezda - Partizan Smederevo - M. radnik Ribnica - Radni~ki

Metalac – Vojvodina Srbijagas 69:64 (20:18, 16:14, 20:16, 13:16)

VAQEVO: Gradska dvorana, gledalaca: 700, sudije: Mrdak (Beograd), Mari~i} (Kraqevo) i Stefanovi}. METALAC: Radenkovi} 2, Trti} 14, Stefanovi} 5, Markovi} 8 (1 trojka), Beqi}, Kasaba{i}, Qubojevi} 9 (1), Marojevi} 18 (5 sk), Bjegovi}, Bir~evi} 9 (8 sk), Gagovi} 4 (1), Toma{evi}. VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 7, Martini} 15 (1), Toma{evi}, Jev|i} 6 (1), Bo{wak 15 (3, 8 sk), N. Fekete, Drowak, Radak, Marjanovi} 4, Mi~eta 9, Avlija{. Derbi 3. kola ko{arka{ke lige Srbije pripao je ekipi Metalca. Tokom ~itavog me~a doma}i tim bio je u prednosti i umeo je to da materijalizuje u pobedu i osvajawe dva va`na boda. U tre}oj deonici Vaqevci su stekli dvocifrenu prednost i, predvo|eni veoma dobrim Marojevi}em i Trti}em, umeli su to da sa~uvaju do kraja utakmice. Na drugoj strani, Novosa|ani se nisu predavali i sve do samog kraja, preko raspolo`enih Bo{waka i Martini}a, poku{avali su nekako da preokrenu rezultat. - I pored poraza, zadovoqan sam igrom svog tima - rekao je

Metalac - Vojvodina S. 69:64 Napredak - Proleter N. 79:84 Radn. B. - Tami{ P. 71:81 Ma{inac - Mega Vizura 85:93 Borac - KG 06 78:68 Novi Sad - Sloga 99:71 Ergonom - OKK Beograd sino} 1. Vojvodina S. 2. Borac 3. Tami{ P. 4. Proleter N. 5. Mega Vizura 6. Metalac 7. Sloga 8. Beograd 9. Novi Sad 10. KG 06 11. Ma{inac 12. Ergonom 13. Radni~ki B. 14. Napredak

3 3 3 3 3 3 3 2 3 3 3 2 3 3

2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0

1 1 1 1 1 1 1 0 2 2 2 1 3 3

244:193 244:218 225:202 246:224 250:240 195:209 243:263 163:136 222:228 236:246 214:262 162:160 221:250 214:248

na pripremnoj utakmici smo trijumfovali 3:2, iako nismo odigrali spektakularno. Na{i me~evi su uvek neizvesni i sigurno je da }e to biti veoma kvalitetan derbi, a kao i u prethodnim duelima odlu~i}e trenutna inspiracija - istakao je ^ubrilo. M. Risti}

5 5 5 5 5 5 5 4 4 4 4 3 3 3

U slede}em kolu (utorak i sreda, 27. i 28. oktobar) sastaju se: Vojvodina Srbijagas Napredak, KG 06 - Novi Sad, Proleter Naftagas - Radni~ki Basket, Tami{ Petrohemija - Ergonom, Mega Vizura Sloga, OKK Beograd - Borac, Ma{inac - metalac. trener Vojvodine Srbijagas Radenko Varagi}. - Ovo je bio pravi test za nas i mislim da smo u ve}em delu me~a dobro parirali Metalcu, za koga smatram da je najja~i tim u ligi. S. R.

1. Radni~ki 2. NIS Vojvodina 3. Partizan 4. C. zvezda 5. Smederevo 6. Ribnica 7. M. radnik 8. Spartak

3 3 3 3 3 3 3 3

2 2 3 2 1 1 1 0

1 1 0 1 2 2 2 3

3:0 2:3 2:3 0:3 8:3 8:3 9:5 8:6 5:7 4:8 4:8 3:9

7 7 7 6 4 2 2 1

SUPERLIGA (@) Spartak - C. zvezda Po{tar 064 - Klek Dinamo Azotara - Tent Vizura - Jedinstvo

1:3 0:3 2:3 3:0

PRVA LIGA (M) VGSK - GIK Banat Jagodina - Borac Jedinstvo - Putevi NS As - @elezni~ar

1:3 3:2 3:1 1:3

PRVA LIGA (@) Radni~ki - Jedinstvo Novi Sad PP - Kolubara Lazarevac - Radn. NIS Vizura SN - [umadija

0:3 0:3 1:3 3:0

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

FINALE SVETSKOG KUPA

DERBI SUPERLIGA[A OPRAVDAO O^EKIVAWA

Srbi u visokom dru{tvu

Ambijent inspirisao Ka}ane i Beogra|ane

Troje srpskih strelaca, Lidija Mihajlovi}, Stevan Pletikosi} i Damir Mikec ga|a}e u finalu Svetskog kupa u kineskom gradu Vuksi (u blizini [angaja). Za kristlane globuse konkuri{e samo 85 strelaca iz 29 zemaqa. U svakoj disciplini u~estvova}e po osmoro najboqih strelaca na osnovu poena osvjenih na jednom od ~etiri Svetska kupa u sezoni. Prvi }e danas na vatrenu liniju Damir Mikec u disciplini MK pi{toq na 50 metara. On

rang listi, tako da mi je ciq da se plasiram me|u osam, a potom da pojurim i medaqu i time bih skoro sigurno zadrào ovu poziciju na kraju godine. Objektivno, imamo sam malo duù pauzu posle Prvenstva Evrope u Osijeku u julu, tako da nije bilo vremena za duè treninge. Takmi~ewe u Solinu, gde sam osvojio drugo mesto, bilo je dobra proba pred finale Svetskog kupa - rekao je Mikec. Lidja Mihajlovi} ga|a}e MK pu{kom 3 puta 20 metaka 27. oktobra. Ovo joj je drugi put u ka-

Jasna [ekari} najtrofejnija êtvoro strelaca iz Srbije osvajalo je kristalne glubuse ISSF za pobede u finalu Svetskog kupa. Najtrofejnija je Jasna [ekari}, ima {est kristalnih globusa (dva MK pi{toqem - 1988. i 1990. oba puta u Minehnu) i ~etiri vazdu{nim pi{toqem (1988. u Minhenu, 1996. u Nefelsu, 1997. u Luganu i 2005. u Minhenu). Jedna je od retkih takmi~arki koja je u jednom finalu Svetskog kupa pobedila sa oba oru`ja (prvo finale Svetskog kupa 1988. u Minhenu). Po broju kristalnih globusa vazdu{nim pi{toqem od we je boqa samo Nino Salukvadze iz Gruzije koja ih ima pet! Jasna [eakri} je u finalu osvojila i tri srebra i jednu bronzu! Goran Maksimovi} ima tri kristalna globusa i jedan je od malobrojnih strelaca u svetu koji je pobedio u finalu Svetskog kupa sa sva tri oru`ja! MK pu{kom trostav trijumfovao je1991. u Minhenu, vazdu{nom pu{kom 1990. u Minhenu i MK pu{kom 60 metaka leè}i 1988. u Minhenu! Ima drugo mesto MK pu{kom 3 puta 40 metaka u Minhenu 1988. Po jedan kristalni glubus imaju Nemawa Mirosavqev (MK pu{ka 3 puta 40 metaka u Minhenu 1995.) i Stevan Pletikosi} (MK pu{ka 60 leè}i u Minhenu 1991.). je prvi strelac u istoriji srpskog streqa{tva koji je pi{toqem osvojio medaqu na Svetskom kupu i plasirao se i u finale!

rijeri da ga|a u finalu.Stevan Pletikosi} }e ga|ati MK pu{kom trostav 3 puta 40 metaka 28. oktobra. [est puta je do sada

Na{ superliga{ki rukomet je u ka}koj dvorani Hram ponovo pokucao na velika vrata. U uzavrelom ambijentu, pred skoro 2.000 gledalaca, Jugovi} Unimet i Partizan su odigrali utakmicu za nezaborav (16:16). Istina, nije se umiralo u lepoti igre, ali je borbenosti i rezultatskih preokreta bilo napretek. Na kraju, nije izostala ni dramati~na zavr{nica, koju bi trebalo da odgleda svaki potencijalni rediteq filma na sportsku tematiku. Mo`da je nere{en rezultat i najpravedniji ishod ove utakmice, jer su igra~i obe ekipe gre{ili i u isto vreme u svojim redovima imali golmane kao najboqe aktere. Tomislav Stojkovi} je imao ne{to ve}i broj odbrana, ali su Ka}ani neretko {utirali iz nerezonskih pozicija, a s druge strane Jovan Kukobat, koji kuca na vrata dràvne reprezentacije, pravio je ~uda, skidaju}i lopte koje su svi ve} videli u mreì. Jo{ jedan momak u nebeskoplavom dresu zasluùje posebnu pa`wu. Ivan Pap, igra~ iz senke, igra~ zadatka i dodatka, zatvorio je prilaze prema Jugovi}evom golu upravo na onoj strani gde je rival najja~i. Nisu se protiv wega naigrali ni visoki Abutovi}, niti prodorni Pilipovi}, a za topxiju Marijanca prilaz golu bio je mislena imenica. Na drugoj strani, uvek aktivan u napadu, brz i dr~an, Ivan Pap je stalno zadavao glavoboqe odbrani crno – belih, da bi sa dva efektna gola dao zna~ajan doprinos u sustizawu visokog vo|stva protivnika. Bilo vas je svuda, podse}amo Papa? - Detaqno smo se pripremili za ovaj me~. Znali smo da }e biti te{ko, pogotovo {to se na{e dve ekipe odli~no poznaju. Imali smo ogromnu èqu da se pokaèmo

Detaq iz derbija Jugovi} - Partizan

pred punim tribinama i zaista je bilo prijatno igrati u takvoj atmosferi. Po meni to je bio odlu~uju}i faktor {to smo borbeno i po`rtvovano odigrali. Odbrana je bila fenomenalna, prosto ne

Foto: S. [u{wevi}

mogu da verujem kako smo igrali kolektivno, me|usobno se bodrili, pokrivali jedan drugog. [to je najva`nije nismo pali ni onog trenutka kada smo gubili i sa pet golova, {to do sada nije bio slu-

Jugovi} Unimet – Partizan DO 16:16 (7:10) KA]: Dvorana Hram. Gledalaca: 1.700. Sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo). Sedmerci: Jugovi} Unimet 3 (2), Partizan 3 (2). Iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 10, Partizan 18 minuta. JUGOVI] UNIMET : Kukobat (9 odbrana, 1 sedmerac), [ipka, Kankara{ 1, Pavlov 2, Pap 2, Vugdragovi} 3, Travar, Ma. Krsman~i} 3 (1), Vukovqak, Jo{i} 3, Jovanovi}, Stejin, Perovi} (3 odbrane), Lon~ar 2 (1). PARTIZAN DUNAV OSIGURAWE: Stankovi}, Tubi} 4, Babi}, Dimitrijevi}, Kladarin 3 (2), Beo~anin, Stojkovi} (16 odbrana), Radanovi}, Abutovi} 1, Abaxi}, Pilipovi} 1, Milini} 3, Kostadinovi} 4, Marijanac, Al~akovi}.

VOJVODINA U POBEDNI^KOJ SERIJI

Pala i smederevska tvr|ava

Sa srpskim strelcima je i selektor Zoran Stojiqkovi}

- Iza mene je odli~na sezona, na tri Svetska kupa osvojio sam srebro i tri puta ga|ao u finalu i nadam se dobrom plasmanu i u Vuksiju. Tre}i sam na svetskoj

ga|ao za kristalne globuse, a jedan je osvojio 1991. u Minhenu Sa Svetskih kupova ima dva zlata, ~etiri srebra i jednu bronzu.

SVETSKI RELI [AMPIONAT

Leb {esti put {ampion Pobedom na Reliju Velike Britanije voza~ Sitroena Sebastijan Leb je osvojio {estu uzastopnu titulu {ampiona Svetskog reli {ampionata (VRC). Leb je pred posledwi reli sezone imao bod zaostatka u odnosu na Mika Hirvonena u Fordu, ali je sedmom pobedom u sezoni, a 54. u karijeri, upravo ispred Finca s jedinom bodom prednosti do{ao do rekordne, {este titule, {to nikome pre wega nije po{lo za rukom. Tre}e mesto na pobedni~kom postoqu u Britaniji zauzeo je Lebov klupski kolega Dani Sordo. - Bila je ovo neverovatna sezona. Dobro smo startovali, a potom smo svu prednost izgubili, a zavr{ili smo je s jednim bodom prednosti u odnosu na Mika. Presre}an sam, ali moram da priznam da nas je Miko po{teno namu~io i siguran sam da }e tako biti i naredne godine. Pobeda u Britaniji je bila jedna od mojih najboqih jer smo vodili veliku borbu skoro do kraja. Ose}aj je neverovatan - istakao je Leb.

Ne posustaju rukometa{i Vojvodine @elezni~ar. U stopu prate lidera elitne divizije Kolubaru s istim brojem bodova. Petu pobedu ~eta Darka Jevti}a overila je na izuzetno te{kom gostovawu u Smederevu (22:21, 12:11) i sada sa samopouzdawa do~eka}e derbi sa ka}kim Jugovi}em ( posle EHF nedeqe). Junak pobede u gradu podno smederevske tvr|ave je golman Nikola Kneèvi}, koji je sjajnim odbranama saigra~ima omogu}io da slome otpor ìlavih doma}ina. - Zaista nije bilo lako iza}i na kraj sa ekipom koju predvodi jedan od na{ih najboqih igra~a, biv{i reprezentativac Nenad Maksi} - kaè Nikola Kneèvi}, koji je za 40 minuta sakupio 20 odbrana, od toga tri sedmerca. - Sre}om, posledwih pet minuta prvog poluvremena i posledwih petnaest drugog odigrali smo besprekorno. Posebno bih istakao odbranu, koju smo odigrali neverovatno slo`no i kolektivno, gde ne bih izdvojio pojedinca. Svi su bili na visokom nivou, me|usobno su se ispomagali i mislim da ne}u pogre{iti ako kaèm da je to na{a najboqa igra u odbrani od po~etka sezone - pun utiska je Kneèvi}.

Kako je funkcionisao napad? - Ima jo{ prostora za napredak. Najva`nije je to da nismo srqali, ali kako vreme odmi~e i taj segment igre boqe funkcioni{e. Veoma je bitno da se nismo predavali ni onda kada su Smederevci poveli 11:7. Naprotiv, trgli smo se i uspeli da nametnemo na{u igru. U posledwa dva minuta imali smo prednost od ~etiri gola, ali misle}i da je utakmica

Nikola Kne`evi}

Smederevo - Vojvodina @elezni~ar 21:22 (11:12) SMEDEREVO: Gradska dvorana, gledalaca: 500, sudije: Lazi} (Kosovska Mitrovica) i Arsenijevi} (Ni{), sedmerci: Smederevo 7 (4), Vojvodina 2 (2). Iskqu~ewa: Smederevo: 8, Vojvodina 10 minuta. SMEDEREVO: Radovanovi}, Filipovi}, Radisavqevi} 1, Joki} 3 (1), Stojkovi} 4, Kosti} 2, Fili} 3, Maksi} 8 (3), Savi}, Ivanovi}, Koji}, Pavi}, Gruji~i}, Dimitrijevi} (19 odbrana). VOJVODINA @ELEZNI^AR: Poli}, Jovanovi} 4 (1); Mandi} 6, Popov 1, Radi{i} 5, Bari{i} 2, Radakovi} 2 (1), Todorovi}, Hoxi}, Suxum 2, Radoj~i}, Aleksi}, Hodik, Kne`evi} (17 odbrana. 3 sedmerca).

Planinka - Kolubara Metaloplas. - Priboj C. zvezda - Prolet. NG Crvenka - Radni~ki PKB - Naisus Smeder. - Vojvodina @. Jugovi} U. - Partizan 1. Kolubara 2. Vojvodina 3. C. zvezda 4. PKB 5. Partizan 6. Jugovi} 7. Naisus 8. Smederevo 9. Metalopl. 10. Planinka 11. Radni~ki 12. Priboj 13. Dinamo 14. Crvenka 15. Proleter

5 6 4 5 6 6 6 6 5 6 5 6 5 5 6

5 5 4 4 3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 0

0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0 1

0 1 0 1 2 2 3 3 3 4 3 4 4 4 5

19:26 24:17 38:25 23:22 28:27 21:22 16:16

160:118 10 167:151 10 133:111 8 139:129 8 174:142 7 149:137 7 171:159 6 169:178 6 110:113 4 153:160 4 116:123 4 140:153 3 138:159 2 117:158 2 142:187 1

zavr{ena opustili smo se, {to su doma}ini znali da kazne. Iako je postigao osam golova, Maksi} nije bio na o~ekivanom nivou? - To je bio deo na{e taktike. Uspeli smo da ga zaustavimo i zmorimo i time ga gotovo primorali da gre{i.Primera radi, isproma{ivao se i sa linije od sedam metara. O~ekuje vas kom{ijski derbi s Jugovi}em? - Kvalitetniji smo i iskusniji sastav od wih, pa o~ekujem da }emo da nastavimo u istom trendu i da zabele`imo {estu pobedu. Naravno, iako su Ka}ani mladi ne smemo da ih potcenimo, znamo i kako da ih zaustavimo, {to ne bih da otkrivam. Imamo deset dana da se pripremimo za wih. O~ekujem laganu pobedu u kom{ijskom derbiju, a onda idemo u Beograd da poku{amo i aktuelnom {ampionu, Partizanu, da skinemo skalp - optimista je Kne`evi}. J. Gali}

~aj. Pokazali smo da polako sazrevamo i nije nemogu}e da ponovo izborimo izlazak u Evropu - rekao je Pap. Poveli ste 5:1 i onda stali. - Partizan je mnogo fizi~ki ja~a ekipa i nama odbrana 6-0 ne odgovara. Dolaskom Milo{a Lon~ara dobili smo {ut spoqa, to mu je bila prva utakmica. Kada se uigramo bi}emo mnogo respektabilniji. Ambijent u dvorani je za posebnu pri~u. - U jednom momentu ~ak je i hodnik bio popuwen gledaocima. Bilo je lepo biti deo tog spektakla. Nadam se da }e se taj trend nastaviti, pogotovo {to smo se prestavili u lepom svetlu - nada se Ivan Pap. J. Gali}

Crvenka – Radni~ki 23:22 (12:8) CRVENKA: Dvorana „Slobodan île Mi{kovi}“, gledalaca oko 500, sudije: Veli~kovi} (Beograd) i \uri~i} (Raqa). Sedmerci: Crvenka 3 (1), Radni~ki 4 (3), iskqu~ewa: Crvenka 8, Radni~ki 18 minuta. CRVENKA: Mjerima~ka (16 odbrana), Veselinovi} 6, @egarac, Radowi}, Me{ter 4, Slavuqica 3, Ra~i} 4, Holpert, Nikoli}, Gruji~i} 1, Stankovi} 2 (1), Bo{kovi} 2, Karavezi}, Jolovi} 1. RADNI^KI: \uki} 3 (3), Pavlovi} 3, Jani}ijevi}, Milo{evi}, Prodanovi}, Zlatanovi}, Bosi} 5, Tica 3, Boòvi} 2, Petrovi}, Milosavqevi}, Radoji~i} 1, Ili} 4, Milin~i} 1. Rukometa{i Crvenke ostvarili su prvu pobedu u ovom prvenstvu, ali mnogo teè nego {to su to o~ekivali. Nije tako izgledalo nakon prvog poluvremena, u kome su doma}i igra~i bili mnogo ubedqiviji i u 20. minutu imali prednost od sedam golova (10:3). Ali, tada dolazi do neo~ekivanog pada i gosti zaredom postiù pet golova i smawuju vo|stvo Crvenke (10:8). Ipak, Crven~ani uspevaju da se vrate u igru i na odmor odu sa zavidna ~etiri gola vi{ka (12:8). U nastavku utakmice prednost doma}ih se postepeno topila, a u samoj zavr{nici svodila u tri maha na svega jedan gol (21:20, 22:21 i 23:22). Tada dolazi do vrhunca uzbu|ewa, jer doma}i propu{taju priliku da povedu sa 24:22 i pet sekundi pre kraja samo je sre}a i odbrana najboqeg pojedinca susreta Mladena Mjerima~ke donela toliko o~ekivane bodove. Naime, Kragujev~ani su posledwi napad izveli po desnoj strani i \uki} je imao zavr{ni udarac, ali je mladi Mjerima~ka sjajno reagovao i {esnaestom po redu odbranom omogu}io svojoj ekipi veliko slavqe. T. Jovovi}

FILMSKA PLANETA

ponedeqak26.oktobar2009.

DNEVNIK

U SUSRET „SINEMANIJI” U DISTRIBUCIJI „SINEARSA”

U WUJORKU NA „GOTAM SKRIN” FESTIVALU

Almodovarovi „Prekinuti zagrqaji”

Ameri~ka premijera „Beogradskog fantoma”

Filmovi iz distributerske ku}e „Sinears“ - “Prekinuti zagraqi” i “Neo~ekivana qubav” premijerno }e, izme|u ostalih biti prikazani na predstoje}oj reviji filmova L’Oreal Paris Sinemaniji (od 29. oktobra do 5. novembra u Beogradu i od 31.oktobra do 7. novembra u Novom Sadu). Film Pedra Almodovara “Prekinuti zagrqaji”, sa Penelope Kruz u glavnoj ulozi, sve~ano }e otvoriti tradicionalnu filmsku reviju, a na bioskopskom repertoaru bi}e od 5. novembra. Ovo je pri~a o ~oveku koji poku{ava da i daqe ìvi i voli u potpunoj tami. Pre ~etrnaest godina nastradao je u te{koj saobra}ajnoj nesre}i u kojoj je izgubio ne samo vid, ve} i ènu svog ìvota, Lenu. Xenifer Aniston i Aron Ekhart tuma~e glavne uloge u romanti~noj drami “Neo~ekivana qubav” koja }e premijerno biti prikazana 3. novembra na L’Oreal Paris Sinemaniji u Beogradu, a 5. u Novom Sadu, dok u bioskope stiè 19. novembra. Doktor Bark ima odgovor na sve - to bi rekli milioni

Film o monasima [aolina Kraq kung-fu filmova Xeki ên igra}e u novom filmu o monasima kineskog hrama [aolin, poznatim po negovawu borila~kih ve{tina. Re~ je o ostvarewu pod nazivom „[aolin“„ ~iji je buxet 29 miliona dolara, i koji je samo jedan u nizu filmova o sve{tenicima 1.500 godina starog hrama u centralnoj Kini ~ije su borila~ke ve{tine na velikom ekranu demonstrirali Brus Li i Xet Li . I TV serija iz 1970-ih pod nazivom „Kung-fu” s Dejvidom Karadinom bavila se monasima hrama [aolin. Uz Xekija êna u novom filmu igra}e i hongkon{ki veteran Endi Lau. Snimawe filma u kojem }e, kako se najavquje, biti 1.000 pravih monaha-ratnika i scena u kojoj hram gori do temeqe, po~e}e kasnije ove godine, da bi u bioskope stigao krajem 2010, navodi se u saop{tewu producenata. „[aolin“ reìra Beni ên, koji je sa Xekijem ênom sara|ivao na filmovima „New Police Story“ i „RobB-Hood“. To }e biti modernizovana verzija filma „Hram [aolin“ iz 1982.

Iz filma „Prekinuti zagrqaji”

obo`avateqa koji su pro~itali wegovu kwigu ili poha|ali popularan seminar na temu – kako se osloboditi od straha. Ali, kada upozna Elois, vlasnicu prodavnice cve}a, prvi put }e osta-

An|elina Yoli

Endi Garsija snima u Gruziji

Urnebesna avantura „Pada}e }ufte” Film „Pada}e }ufte“ ovih dana je po~eo da se prikazuje u doma}im bioskopima. Urnebesna avantura „Pada}e }ufte“ je inspirisana omiqenom kwigom

za ~itawe misli majmuna, bili neverovatni proma{aji. Iako su samo izazivali nevoqe u wegovom malom gradu, Flint je bio odlu~an da stvori ne{to {to }e

„Pada}e }ufte” – za najmla|u publiku

za decu Xudi i Rona Bereta. Flint Lokvud `eli da postane veliki pronalaza~. On je ve} patentirao dosta ~udnih izuma, ali su svi wegovi pronalasci od lete}eg automobila do ma{ine

An|elina Yoli pregovara o novoj ulozi

modnoj dinastiji, pi{e Varajeti An|elina Xoli bi igrala Patriciju Gu~i, osu|enu na 29 godina robije zbog zavere za ubistvo wenog biv{eg mu`a Ma-

je na doma}im festivalima, a odlazak na „Gotam skrin“ mu je prvo ozbiqnije predstavqawe u inostranstvu. „Gotam skrin“ se odràva tre}i put i, kako se na sajtu navodi, upoznaje Wujor~ane sa „sveìm glasovima i perspektivama koji dolaze od lokalnih, nacionalnih i me|unarodnih tvoraca filmova“. „Misija festivala je da publici i (filmskoj) industriji pokaè radove koji ina~e ne bi mogli lako da se vide, i da Wujor~anima pruì {ansu da pogledaju sveè, neotkrivene filmove iz SAD i celog sveta“, navodi se u proglasu manifestacije. „Gotam skrin“ prikazuje dugometra`ne, kratkometra`ne i dokumentarne filmove nezavisnih reìsera - debitanata iz SAD i mawe poznatih kinematografija. (Beta)

U DOMA]IM BIOSKOPIMA

RIDLI SKOT SNIMA FILM O MODNOJ DINASTIJI „GU^I”

Re`iser Ridli Skot pregovara s An|elinom Xoli o ulozi fatalne `ene u filmu „Gu~i“, drami o ubistvu i dekadenciji u

ti bez re~i. Oboje jo{ uvek boli gubitak voqene osobe, ali ako `ele napred, mora}e pro{lost da ostave iza sebe i otkriju da onda kada se najmawe nada{, qubav se mo`e dogoditi.

Dokumentarno-igrani film Jovana Todorovi}a „Beogradski fantom“ imao je ameri~ku premijeru na festivalu „Gotam skrin“ (Gotham Screen) u Wujorku. „Beogradski fantom“, sa Milutinom Milo{evi}em, Markom @ivi}em i Radoslavom Milenkovi}em u glavnim ulogama, razotkriva jedan od najve}ih mitova savremenog Beograda - automobilske vratolomije Vlade Vasiqevi}a u ukradenom belom por{eu na Trgu Slavija 1979. godine. Na sajtu „Gotam skrina“, „Beogradski fantom“ se najavquje kao „ Paklene ulice’ (Fast And Furious) socijalisti~ke ere s kraja 1970-ih, i jedan od najuspe{nijih filmova srpske kinematografije u posledwih 10 godina“. Todorovi}ev film je pro{log prole}a bio hit u beogradskim bioskopima, prikazivan

uricija Gu~ija. Skot je za ulogu Patricije izabrao Xolijevu, dok za Mauricija i daqe traje kasting. Film }e biti snimqen za studio „Fox“, a u bioskopima }e se pojaviti 2010. godine.Sada se tra`i i scenarista koji bi napisao pri~u o glamuroznim danima dinastije Gu~i 1970-ih i 1980-ih godina, kad je porodica godi{we zara|ivale 500 miliona dolara od prodaje svojih proizvoda. Razmirice su potresale klan sve dok se Mauricio, unuk osniva~a Gu~ija Gu~ija, nije izborio da vodi porodi~ni biznis. Ba{ u vreme kad je bio na putu da ponovo uspostavi ugled i ime ku}e uz pomo} prido{lice Toma Forda koji je dizajnirao novu liniju, Mauricio je 1995. ubijen iz vatrenog oru`ja ispred svog stana u Milanu.

usre}iti qude. Kada wegov najnoviji pronalazak, kreiran da pretvori vodu u hranu slu~ajno uni{ti gradski trg i odleti u nebo, on je ube|en da je wegova karijera zavr{ena. Sve dok se

Sem [epard u vesternu Ameri~ki glumac Sem [epard i wegov {panski kolega Eduardo Norijega igra}e u vesternu „Blackthorn“ ~ije }e snimawe po~eti idu}e godine u Boliviji. Film je pri~a o ameri~kom uzgajiva~u kowa koji se iz Bolivije vra}a u SAD. Na putu ka domovini sprijatequje se sa mladim {panskim inèwerom optuènim za pqa~ku rudnika. „Blackthorn“ }e reìrati {panski rediteq scenarista Mateo Gil, koji je autor scenarija za film „Agora“ Alehandra Amenabara, prenosi ~asopis „Skrin interne{nel“. Sem [epard (65) je 1984. godine nominovan za Oskara za ulogu u filmu „Prava stvar“. Igrao je i u filmovima „êli~ne magnolije“, „Frensis“, „Dosije pelikan“, „Slepi horizont“, „Kad pro{lost zakuca“, „Svi ti lepi kowi“, „Pad crnog jastreba“ i „Kukavi~ko ubistvo Xesija Xejmsa od strane Roberta Forda“.

ne desi ne{to neverovatno – s neba po~iwe da pada hrana. Wegova ma{ina zapravo radi! Flint postaje prijateq sa Sem Sparks voditeqkom vremenske prognoze, koja dolazi u grad da isprati „najve}i vremenski fenomen u istoriji“. Ali, usled pohlepe qudi koji po~iwu da tra`e sve vi{e hrane, ma{ina po~iwe da funkcioni{e ~udno, prave}i tornado od {pageta i xinovske }ufte. Svi su u nevoqi, a Flint i Sem imaju zadatak da daju sve od sebe kako bi zaustavili opasnost koja preti gradu.Rediteqi filma su Fil Lord i Kristofer Miler, a glasove pozajmquju Bil Heder, Ana Faris, Xejms Kan, Endi Semberg, Brus Kempbel, Benxamin Bret. Kada su u pitawu ostali filmovi koji se prikazuju u na{im bioskopima, novo ostvarewe

re`isera Miroslava Mom~ilovi}a „^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i“ do sada je videlo 16.819 gledalaca u srpskim bioskopima, pokazuju podaci distributera „Tak“. Mom~ilovi}eva qubavna drama, koja je imala festivalsku premijeru u junu na „Sinema sitiju“ i potom bioskopsku 15. oktobra, ima dobar start u odnosu na „Tamo i ovde“ Darka Lungulova koji u {estoj nedeqi prikazivawa ima 24.836 gledalaca. Futuristi~ki animirani „Edit i ja“ Alekse Gaji}a u tre}oj nedeqi ima 12.632 bioskopskih gledalaca, dok je debitantska crna komedija Vladimira Paskaqevi}a „\avoqa varo{„ za dve nedeqe privukla 5.895 posetilaca.Provokativni „@ivot i smrt porno bande“ Mladena \or|evi}a posle pet nedeqa prikazivawa ima 1.987 gledalaca, najmawe od svih doma}ih filmova u bioskopima. Me|utim, dok ostali srpski filmovi idu na pet do sedam kopija, „Porno banda“ se od po~etka prikazuje samo na dve.

Ameri~ki glumac Endi Garsija doputovao je u Tbilisi na snimawe filma o rusko-gruzijskom ratu u kojem tuma~i gruzijskog predsednika Mihaila Saka{vilija, javila je gruzijska televizija. Film }e snimiti Reni Harlin, koji je re`irao filmove „Alpinista“, „Umri mu{ki 2“, „[ampioni formule 1“, „Lovci na ubice“, „Ostrvo koqa~a“ i „Isteriva~ |avola: po~etak“. Televizija Rustavi 2 javila je da }e filmska ekipa dva dana snimati u rezidenciji predsednika. Harlin je u avgustu izjavio listu Varajeti da namerava da snimi ozbiqan film o ratu Rusije i Gruzije iz 2008. Prema wegovim re~ima, to ostvarewe bi}e „o{tra osuda rata“. Pri~a filma prati ameri~kog novinara i kamermana koji upadaju u zamku petodnevnog rata u kojem su se ruska i gruzijska vojska sukobile oko kontrole nad Ju`nom Osetijom.

DOMA]I DISTRIBUTER „TAK” NAJAVIO NOVE FILMOVE ZA NOVEMBAR

Svetski hit „Dobrodo{li u Zombilend” Distributer „Tak“ (Tuck) najavio je da u novembru u srpske bioskope stiù holivudski apokalipti~ni triler „2012“, film sa Merli Strip „Xuli i Xulija“ i hit horor komedija „Dobrodo{li u Zombilend“. „Tak“ je za 12. novembar, istovremeno sa svetskom, najavio srpsku premijeru „2012“, novog filma reìsera Rolanda Emeriha, autora akcionih spektakala „Dan nezavisnosti“ i „Dan posle sutra“, u kome igraju Xon Kjuzak, Tendi Wuton , Amanda Pit i drugi. Film „2012“ je epska avantura o globalnoj katastrofi, kraju sveta i herojskoj borbi preìvelih. Akademski istraìva~ vodi grupu qudi u borbu sa apokalipti~nim doga|ajima koje je predvideo prastari kalendar Maja, kao i razni istorijski, biblijski i nau~ni dokumenti“, navodi „Tak“. U komediji „Xuli i Xulija“ reìserke Nore Efron, koja ulazi u doma}e bioskope 19. novembra, Meril Strip i Ejmi Adams igraju glavne uloge u istinitoj pri~i o ameri~kim autorkama kuvara Xuli Pauel i Xuliji âjld . „Tak“ }e od 26. novembra po~eti prikazivawe „Dobrodo{li u Zombilend“, horor komedije sa Vudi Harelsonom , Emom Stoun i Xesijem Ajzenbergom, o qudima koji su prona{li na~in da preìve nalet zombija koji su opusto{ili svet. Film reìsera Rubena Flaj{era premijerno je prikazan u SAD u oktobru i postao hit uz izuzetno pozitivne kritike, poput one da „niko nije o~ekivao da se moè napraviti tako sme{an film o zombijima“.

Meril Strip u filmu „Yuli i Yulija”

KULTURA

DNEVNIK VE^ERAS I SUTRA U NOVOSADSKOM POZORI[TU

Tragikomedija „Portugal”

Predstava „Portugal“, nastala po komadu Zoltana Egre{ija ve~eras i sutra je na repertoaru Novosadskog pozori{ta/Ujvideki sinhaz.U ovoj tragikomediji, u re`iji [andora Lasla, igraju: Emina Elor, Zoltan [irmer, Atila Giric, Tama{ Varga, Edit Farago (dobitnica nagrade “Patakijev prsten), Daniel Husta, Atila Nemet, Atila Ma|ar (dobitnik nagrade “Erzsébet”) i Andrea Jankovi~. Scenograf i kostimograf je \er| ^ik. Sve predstave u Novosadskom pozori{tu po~iwu u 19 sati a i za ovu, kao i za sve ostale, obezbe|en je simultani prevod na sprski.

PROFESOR DR VLADISLAVA GORDI]-PETKOVI], UREDNICA SAJAMSKIH PROGRAMA

Kwiga – jedan od najvitalnijih fenomena dana{wice Vreme{ni, sredove~ni, 54. po redu Beogradski me|unarodni sajam kwiga bi}e, kao i wegov moto, hrabriji i riskantniji nego ikada, ali }e potvrditi da je kwiga je-

tu sa drugim medijima - filmom, stripom, karikaturom. Inovacija, na koju je ona s pravom ponosna, su “}askaonice”, na kojima }e sa ~itaocima razgovarati pi-

dan od najvitalnijih fenomena dana{wice, najavila je urednica sajamskih programa prof. dr Vladislava Gordi}-Petkovi} u intervjuu Tanjugu.Ona je istakla da je moto “More kwiga”, koji je odabran i efektno vizualizovan na plakatu sajma, hrabar i riskantan, jer pre “asocira na ugodnost i obiqe u trenutku kad je ekonomska kriza najvi{e traga ostavila na kwièvnoj produkciji, prete}i da izdava{tvo pretvori u posao uzaludan kao {to je orawe mora”. Vladislava Gordi}-Petkovi} isti~e da je kriza kwige istovremeno wena {ansa - da se ponovo progovori pre svega o lepoj kwièvnosti, o prozi, poeziji i drami, koju su potisnuli instant bestseleri i nadglasali gromoglasno najavqeni epohalni projekti.U tu svrhu je osmi{qene su “specijalne ponude” Sajma: “}askaonice”, strip radionice, a na Forumu }e preko 50 u~esnika govoriti o lepoj kwièvnosti, o sudbini kwige, i o wenom fler-

sci koji sti~u i me|unarodnu publiku, pisci koji su zvezde regiona. Vladislava Gordi}-Petkovi} kaè da joj je ambicija bila da se uspostavi nova vrsta bliskosti ~itaoca i pisca i zato je osmislila da goste, u pomalo opu{tenom okruèwu, kao “doma}ini” do~ekuju pozori{ni kriti~ar Aleksandra Glovacki i kwièvni kriti~ar, pesnik i izdava~ Gojko Boòvi}. Wima }e do}i u goste pisci poput Vide Ogwenovi}, Lasla Vegela, Vlaha Bogi{i}a, Miqenka Jergovi}a, Vladimira Arsenijevi}a, Igora Marojevi}a i Igora Mandi}a. “Oni }e sa publikom podeliti svoja intimna uverewa o sudarima i preplitawima kultura, o kulturnim bliskostima i razlikama, o poloàju pisca, ~iji je posao uvek da bude “doma}i stranac” obja{wava ona tu programsku novinu Sajma. Ona napomiwe da }e u “}askaonici” na temu “Slike Srbije” go-

PLANOVI NOVOG UPRAVNIKA NARODNOG POZORI[TA

Dinami~an i uspe{an teatar Novoimenovani upravnika Narodnog pozori{ta u Beogradu Bo`idar \urovi} izjavio je Tanjugu da je “Narodno pozori{te jedan od, verovatno, najslo`enijih pozori{nih organizama u na{oj zemqi i samim tim veliki izazov ne samo umetni~ki, ve} i menaxerski”. “Verujem da }e moje dvodecenijsko iskustvo u Narodnom pozori{tu, kako kao rediteqa, tako i direktora Drame i zamenika upravnika, biti od velike koristi i da }e to iskustvo doprineti da transformaciju i reorganizaciju Narodnog pozori{ta izvedemo na {to boqi i bezbolniji na~in”, rekao je \urovi}. On je istakao da “kao i svaka velika ku}a, Narodno pozori{te ima ozbiqnih umetni~kih i vanumetni~kih kapaciteta, a ima i odre|enih problema”. “Me|utim, uveren sam da }u sa svojim timom uspeti da u najkra}em roku stvorim jo{ boqu pozori{nu atmosferu, nego {to postoji sada, a i sada je veoma dobra i da }e Narodno pozori{te ubrzo biti ekonomi~no, dinami~no i uspe{no, kao {to su ostala evropska nacionalna pozori{ta”, rekao je \urovi}.

ISTORIJA GRADA POD SR\EM IZ PERA SAVETNIKA MARGARET TA^ER

Dubrovnik vi|en iz Dauning strita

Opse`na istorijska studija dr Robina Harisa “Povijest Dubrovnika” (487 strana) objavqena je u izdawu zagreba~kog “Goldeng marketinga - Tehni~e kwige”, a tekst je sa engleskog prevela Mirjana Valent. Autor kwige je istori~ar s oksfordskom doktorskom diplomom, mada se wegovo delovawe duè vreme vezivalo za rad u politici, novinarstvu i publicistici. Naime, Robin Haris je bio dugogodi{wi slu`benik britanske dràvne uprave i savetnik nekada{we premijerke Margaret Ta~er. Objavio je nekoliko kwiga o godinama provedenim u Dauning stritu, a kao istori~ar napisao je dela o Francuskoj u sredwem veku, kao i biografiju Talerana (Napoleonov {ef diplomatije). Rade}i na studiji “Povijest Dubrovnika”, autor je ovladao zama{nom literaturom, a tokom nekoliko godina vi{e puta je boravio u gradu pod Sr|em prou~avaju}i gra|u wegovih biblioteka i arhiva. Bliè karakteristike dru{tvenih, politi~kih, privrednih i kulturnih tokova burne povesti grada, autor razmatra kroz 15 poglavqa. Haris po~iwe kwigu pomenom i po~ecima grada od 7. veka i prati wegov uspon i borbu za prevlast na isto~nojadranskoj obali u okviru vizantijske vlasti (9-13. veka), mleta~ke dominacije (1205-1358), sticawa statusa slobodnog grada i vlastite dràvnosti (1356-1526), sve do niza diplomatsko-politi~kih zapleta u trouglu Venecija-Be~-Istanbul (15-17. veka). Druga epoha dubrova~ke istorije zapo~iwe velikim zemqotresom iz 1667. i privrednim, politi~kim i demografskim posledicama koje je taj doga|aj imao za dru{tvo grada-republike. Posledwe poglavqe govori o padu Dubrova~ke republike 1808, a autor

ponedeqak26.oktobar2009.

obra|uje sve va`ne spoqne i unutra{we procese koji su zape~atili wenu sudbinu. Poseban deo, nazvan “Post skriptum”, posve}en je osnov-

nim procesima u 19. i 20. veku, kao i doga|ajima tokom ratnih sukoba 1991-1992. godine. Obra|uju}i {iroki spektar tema iz privredne i kulturne istorije Dubrovnika, autor pretresa niz pitawa vezanih za me|ustale{ke odnose vlastele i pu~ana. Privredna istorija ra{~lawena je u nekoliko delova: kopnena trgovina (povlastice, trgova~ke kolonije), pomorstvo (brodarstvo, konzulati) i finansijska politika grada-dràve (kovnica, bratov{tine). Religijski ìvot je posebna tema u kojoj Haris pregledno izlaè istoriju Dubrova~ke nadbiskupije, crkvenih redova (benediktinci, frawevci), a govori i o manifestacijama “pu~ke religioznosti”, posebno o kultu za{titnika grada sv. Vlaha. Va`no poglavqe posve}eno je kulturnom ìvotu grada - kwièvnosti, nauci, slikarstvu i muzici. Autorova pa`wa usmerena je i na urbanisti~ki razvitak Dubrovnika, tj. planiranu

izgradwu privatnih (ku}e, palate, letwikovci), javnih (Kneèv dvor, Sponza), crkvenih i fortifikacijskih objekata u gradu i okolini. Kwiga je prvi put objavqena 2003. u Londonu i od tada je doìvela dva izdawa na engleskom jeziku. Za {iru ~tala~ku publiku, Harisova studija je koncizan, te~no pisan i vrlo pregledan pristup povesti Dubrovnika. Kao {to i sam kaè, autor nije imao ambiciju da napi{e novu, istraìva~ku, autorski originalnu istoriju grada-republike. Naprotiv, on nastoji da sintetizuje postignuto, i pre svega engleskom ~itaocu pruì sliku “jednog zanimqivog kutka sredozemne istorije” (dr Norman Ston). Me|utim, reklo bi se da autorova koncepcija, uz sav trud koji je uloèn, ipak nije dosledno i do kraja sprovedena. Ovakvo mi{qewe zastupa prof. dr Zdenka Janekovi}Remer, nau~na savetnica Zavoda za povijesne znanosti HAZU, koja Harisovoj sintezi zamera nedostatak izvorne gra|e. Iako je u smislu erudicijske istoriografske naracije uzor na{ao u Foreti}evoj dvotomnoj “Povijesti Dubrovnika” (Zagreb, 1980), Harisova kwiga predstavqa korak daqe s obzirom da su u wu ukqu~ene i istoriografske studije iz proteklih dvadeset godina. Mno{tvo podataka iz dubrova~ke istorije autor izlaè grade}i sintezu oko bitnih doga|aja i procesa, koje ilustruje primerima iz politi~ke i intelektualne stvarnosti. Takvim pristupom i veoma kompleksne teme iz dubrova~ke pro{losti, koje zahtevaju prethodna znawa, Haris je uspeo da u~ini dostupnim {irem krugu ~italaca i tako “Povijest Dubrovnika”, kao autorsku sintezu, uzdigne iznad niza kompilatorskih dela. Sini{a Kova~evi}

voriti pisci koji su Srbiju gledali na razli~ite na~ine. “Tu su, kao krajwe nesli~ni, a opet odnekud u istom stroju, pisci poput autora projekta “Etnofikcija’ Igora Marojevi}a i Mirjane Novakovi} koja je u svojim romanima i pri~ama konstruisala razli~ite Beograde - od upori{ta rimskih legija, preko pseudogotskog podru~ja “istrage vampira’ u 18. veku pa do distopijske konstrukcije metropole u “antistvarnosti’ 21. veka”, dodala je ona. Tu su, prema wenim re~ima, i pisci koje vi{e zanima identitet pojedinca nego istorija, kao {to su Vida Ogwenovi} ili Vladislav Bajac, zatim prvi doma}i “postkolonijalni” autor, Vladimir Arsenijevi}. Odlu~eno je da se nastavi sa organizovawem Foruma sajma koji }e imati pet tematskih konferencija svakoga dana ta~no u podne. Po wenom mi{qewu, razgovor o kwi`evnim nagradama i kwi`evnim nepravdama kojim se otvara Forum je

se kwièvne nagrade sve vi{e koriste kao medijska atrakcija, kao o~ajni~ki trik da se pove}a ~ujnost kwige i pisca, umesto da budu valorizacija kwièvne produkcije. U daqim razgovorima Forum se bavi statusom kwige, kazala je Vladislava Gordi}-Petkovi} i dodala da }e o medijskom statusu kwige govoriti urednici i novinari, a o kwizi kao o kulturnom kapitalu visoki predstavnici kulturnih institucija. “Jednim od najvi{e eksploatisanih kwièvnih junaka dana{wice, koji je preoteo sve druge medije i prostor u de~joj imaginaciji, Harijem Poterom bavi}e se autori i teoreti~ari de~je kwièvnosti” najavila je ona jo{ jednu temu Foruma. Posebna atrakcija bi}e virtuelna {etwa kroz Beograd u kom su posetioci “propustili da ìve”, a na koju }e ih povesti spisateqica Mirjana \ur|evi} koja je za tu priliku “oìvela svoju dvojnicu

KWI@EVNI PREVODI

Sr|an Te{in na slovena~kom Centar za slovensku kwi`evnost iz Qubqane nedavno je na slovena~kom jeziku objavio roman “Kuvarove kletve i druge gadosti” kikindskog pisca Sr|ana V. Te{ina. Prevod potpisuje Sawa Polanc, pod naslovom “Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva”. Kwiga je iza{la u poznatoj ediciji “Alef” koju ure|uje Brane Mozeti~, a namewena je regionalnim piscima. Do sada su objavqene kwige Davida Al-

Danas se otvara 54. sajam kwiga Pisac Dragan Veliki}, otvori}e danas u 18 ~asova 54. Me|unarodni beogradski sajam kwiga. U ime zemqe po~asnog gosta Sajma - Gr~ke, posetioce }e na otvarawu pozdraviti kwièvnik Tanasi Valtino, a tokom manifestacije bi}e predstavqeno jo{ 12 pisaca i 40 izdava~a iz te zemqe. Na Sajmu, koji traje do 1.novembra, u~estova}e vi{e od 800 izdava~a iz zemqe i inostranstva. Me|u inostranim u~esnicima bi}e izdava~i iz 24 zemqe. Sajam od ove godine ima novi izlaga~ki koncept, koji podrazumeva razdvajawe izlaga~kog prostora na deo za izdava~e i deo za kwiàre, tako da }e u Hali I prvi put izdava~i mo}i da izlaù i prodaju iskqu~ivo svoja izdawa. Hala IV namewena je doma}im i inostranim izdava~ima i kwiàrama, kao i prodavcima antikvarnih kwiga, dok }e u halama Ia i II biti sme{tene dràvne ustanove, nacionalni {tandovi inostranih izdava~a i izdava~a koji objavquju {kolsku i stru~nu literaturu. Cena pojedina~nih ulaznica je 250 dinara, dok }e se grupne posete napla}ivati po 150 dinara. Cena kori{}ewa parkinga bi}e 100 dinara po satu. “neugodna tema kwièvnom establi{mentu”, a trebalo bi da prona|e odgovor na pitawe zbog ~ega

sa Vra~ara iz prve polovine 20. veka” ispri~ala je Vladislava Gordi}-Petkovi}. (Tanjug)

baharija, Dubravke Ugre{i}, Slavenke Drakuli}, Miqenka Jergovi}a i drugih. Sr|an V. Te{in je za nacrt ovog romana 2004. godine dobio stipendiju Fonda “Borislav Peki}” i Srpskog PENa. Dve godine kasnije “Kuvarove kletve i druge gadosti” izdali su “Stubovi kulture”. Roman je bio u naju`em izboru za NIN-ovu nagradu, a po delovima teksta ma|arski umetnik Geza Ric nacrtao je strip, koji je objavqen u subiti~kom ~asopisu “Simpozion”. R. L.

USPEH NOVOSADSKIH PIJANISTA NA ME\UNARODNOM TAKMI^EWU

Duo Ingmar najboqi u Rimu Klavirski duo Ingmar, kojeg ~ine novosadski pijanisti i pedagozi Slobodanka Stevi} i Aleksandar Gligi} progla{en je najboqim u kategoriji piano dua na 19. me|unarodnom pijanisti~kom takmi~ewu ROMA 2009, u Rimu. Pored toga, Ingmar Piano Duo osvojio je i specijalnu nagradu Sergio Calligaris za najboqe izvo|ewe dela ovog italijanskog savremenika na ~itavom takmi~ewu. Kao nagradu, pijanisti su zaslu`ili ~ast da nastupe na zavr{nom koncertu, 28. oktobra u rimskoj La Sapienzi, koji }e prenositi i italijanski RAI. Tom prilikom, izve{}e delo Calligarisa, koje zajedno sa autorom, pripremaju za to ve~e. Takmi~ewe je organizovano od strane Fondacije Frederik [open, a pomogle su ga Kancelarija predsednika Republike i Ministarstvo kulture Italije.

URU^ENA PRIZNAWA UDRU@EWA BALETSKIH UMETNIKA

Nagrade Ani Pavlovi} i Kseniji Kecojevi} Udruèwe baletskih umetnika Srbije uru~ilo je 24. oktobra, na dan ro|ewa na{eg najve}eg koreografa Dimitrija Parli}a(1919-1986) godi{wu nagradu koja nosi wegovo ime primabalerini Ani Pavlovi} i Nagradu za ìvotno delo dugogodi{woj direktorki Baletske {kole “Lujo Davi~o” iz Beograda Kseniji Kecojevi}. Nagrada za ìvotno delo uru~ena je istaknutom baletskom pedagogu i profesoru baleta Kseniji Kecojevi}, jedi-

nom magistru baletske pedagogije u na{oj zemqi, za izuzetno plodan i zna~ajan doprinos razvoju na{e umetni~ke igre. Ona je igra~ku karijeru zapo~ela solisti~kim anga`manom u SNP u Novom Sadu, a zatim je bila od 1975. do 1996. pedagog i direktor Baletske {kole “Lujo Davi~o”.Autor je i niza studija o klasi~nom baletu, dve monografije o [koli “Lujo Davi~o” i uxbenika Klasi~an balet.uspe{an prevodilac, redaktor uxbenika za nastavu klasi~nog baleta.

Ovogodi{we priznawe UBUS-a “Dimitrije Parli}” dobila je primabalerina beogradskog Narodnog pozori{ta Ana Pavlovi} za, kako je obrazlo`io `iri “izuzetnu umetni~ko-tehni~ku interpretaciju, u protekloj pozori{noj sezoni .Umetnica velikog talenta Ana Pavlovi} nosi takozvani “gvozdeni” repertoar svoje ku}e, u toku pro{le sezone odigrala je glavne uloge u celokupnom klasi~nom baletskom repertoaru Narodnog pozori{ta.

SVET

ponedeqak26.oktobar2009.

DNEVNIK

KRVAVI BOMBA[KI NAPADI U PRESTONICI IRAKA

Dve bombe posejale smrt u Bagdadu BAGDAD: U dvostrukom napadu automobila-bombi u centru Bagdada, najmawe 136 osoba je poginula, a 600 je raweno, saop{tila je policija. Na meti napada bile su zgrade regionalne vlade Bagdada i Ministarstva pravde. Eksplozije su odjeknule jedna za drugom u 7.30 sati po lokalnom vremenu, javio je Bi-Bi-Si. Veliki oblaci dima {irili su se u oblasti u oko „zelene zone“, u blizini zgrade Ministarstva pravde i kancelarija guvernera Iraka. Zgrade Ministarstva se jo{ uvek obnavqa do prethodnog napada, iz avgustu ove godine. U tom delu grada nalazi se i veliki broj rezidencijalnih objekata. Prema prvim saop{tewima iz bagdadskih bolnica, me|u poginulima od ekplozije nalazi se

veliki broj `ena i starijih qudi. Ju~era{wi napadi, iako bilans poginulih i povre|enih jo{ nije kona~an, spada me|u najfatalnije u Iraku u posledwih nekoliko godina. U avgustu, u sli~nom napadu na vladine zgrade poginulo je skoro 100 qudi. Ira~ki zvani~nici ve} su upozoravali su na mogu}i porast nasiqa, sa ciqem destabilizacije zemqe, uo~i izbora raspisanih za januar, navodi Aso{ijeted Pres. Eksplozije i wihove posledice mogle bi da poquqaju poverewe ira~ana u premijera Nurija al-Malikija, ali i wegove nade u ponovni izbor na temequ tvrdwi o povratku bezbednosti u zemqu i padu nasiqa posle 2007. godine.

Stravi~an prizor na ulicama Bagdada

RUSIJA

IZRAEL

Neredi u Jerusalimu JERUSALIM: Izraelska policija upala je na Brdo hrama u jerusalimskom Starom gradu i uhapsila 15 osoba, nakon {to su arapski mladi}i na tom svetom mesta bacali kamenice na organe reda, saop{tio je portparol policijski [muel Ben-Rubi. Neredi su izbili dok je policija patrolirala kraj Brda hrama, jednog od najosetqivijih verskih mesta u Jerusalimu, koji Arapi zovu Haram al [arif, odnosno Uzvi{eno svetili{te. Izraelske snage su, u poku{aju da rasteraju nekoliko stotina palestinskih demonstranata, ispalile dimne bombe. Arapski mladi}i su bacili i Molotovqev koktel na policiju ali povre|enih nije bilo. Demonstranti su rasterivani {ok bombama, rekao je Ben-Rubi. Policija je bila u stawu povi{ene pripravnosti,

po{to su muslimanski lideri pozvali Arape da brane Jerusalim od jevrejskog osvajawa, javili su izraelski mediji. Policajci su pratili grupu turista na sveto mesto, kada su primetili nekoliko mladi}a kako pune burad uqem, u nameri da ga prospu i tako ometu pristup policajcima i posetiocima. Ju~era{wi okr{aj bio je jedan od naj`e{}ih u posledwe vreme na prostoru najve}eg jerusalimskog svetili{ta. Na Brdu hrama nalazi se xamije Al Aksa, tre}a po zna~aju u Islamu, i Kupola na steni, podignuta na mestu gde je nekada stajao jevrejski hram. Ispod we je Zid pla~a, jedno od najsvetijih mesta u Judaizmu. Brdo hrama (ili Hramova gora) je jedno od spornih pitawa u izraelsko-palestinskom konfliktu, jer obe strane pola`u pravo na wu. (Tanjug-Beta)

KONKRETIZACIJA PLANA ME\UNARODNE AGENCIJE ZA ATOMSKU ENERGIJU

Ubijen opozicioni lider Ingu{etije

MOSKVA: Opozicioni lider i poslovni ~ovek Mak{arip Au{ev iz ruske oblasi Ingu{etije ubijen je ju~e u blizini grada Nal~ika. Ruska novinska agencija Itar-Tass navodi da je prema preliminarnim podacima automobil u kome se vozio Au{ev raznet u eksploziji Britanska novinska agencija Rojters, pak, citira drugog opozicionog lidera Magnomeda Hazbijeva koji ka`e da je na Au{eva pucano dok je bio u automobilu. Ubijeni Au{ev je energi~no kritikovao biv{eg regionalnog predsednika Murata Zjazikova, ali je bio u dobrim odnosima sa Junus-Bekom Jevkurovim koga je Kremq postavio za ingu{etijskog predsednika pre godinu dana. Jevkurov je te{ko rawen u junu u eksploziji bombe.Ruska vlada smatra, kako podse}a Rojters, da su za napade odgovorni islamski pobuwenici koji imaju podr{ku iz inostranstva. (Tanjug-Rojters)

EGIPAT

U sudaru dva voza – 25 mrtvih KAIRO: Najmawe 25 osoba je poginulo, a 55 povre|eno u sudaru dva putni~ka voza u mestu Al Ajat u Gizi ju`no od Kaira, javila je italijanska novinska agencija ANS-a. Nesre}a se dogodila prekju~e, kada je jedan voz naglo stao, a drugi naleteo na wega od pozadi. U Al Ajatu je u po`aru u vozu 2002. godine stradalo 360 putnika. (Tanjug)

SOMALIJA

Javno streqawe

MOGADI[: Somalijska pobuweni~ka organizacija Al [abab ju~e je javno streqala je dvojicu qudi za koje je prisutnom stanovni{tvu rekla da su {pijuni. „Ova dvojica mladih qudi bili su ume{ani u {pijunirawe na{e islamske administracije“, rekao je [eik Suldan, zvani~nik islamisti~kog Al [ababa. Ameri~ka administracija smatra da je Al [abab, koji èli da obori nestabilnu vladu predsednika [eika [arif Ahmeda i u Somaliji uspostavi radikalnu verziju {erijatskog zakona, zapravo ogranak me|unarodne teroristi~ke mreè Al Kaide u ovoj zemqi na istoku Afrike.Svedoci egzekucije u Marki kaù da su pripadnici Al [ababa putem razglasa pozvali lokalno stanovni{tvo da prisustvuje likvidaciji. (Tanjug)

UKRAJINA

Veto na pove}awe plata VA[INGTON, KIJEV: Me|unarodni monetarni fond saop{tio je ju~e da su se ekonomski i finansijski uslovi u Ukrajini stabilizovali. Kao uslov za nastavak daqe saradwe zatra`io je da parlament stavi veto na zakon kojim je odobrio pove}awe plata u zemqi.

Inspektori proveravaju postrojewe u Iranu TEHERAN: Inspektori Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) doputovali su u Iran, kako bi posetili nedavno otkriveno nuklearno postrojewe u blizini grada Koma. Prvi izve{taji i procene me|unarodnog tima bi}e objavqeni slede}eg meseca, objavio je Bi-Bi-Si. U me|uvremenu, Vlada u Teheranu obavestila je IAEA da razmatra plan generalnog direktora te organizacije Mohameda el Baradeja o iranskom nukearnom programu i

da }e odgovor dati do sredine naredne nedeqe, saop{teno je iz sedi{ta Agencije u Be~u. Iranske vlasti su tako|e obavestile IAEA da im je za razmatrawe predlo`enog plana o preradi uranijuma u inostranstvu potrebno jo{ vremena. Prema planu, Teheran bi do kraja godine trebalo da po{aqe 75 odsto rezervi oboga}enog uranijuma u Francusku i Rusiju, gde bi bio pretvoren u gorivo za iranski reaktor koji proizvodi medicinske izotope. T

Obama i Medvedev pozdravili konsultacije u Be~u Predsednici Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama pozdravili su rezultate konsultacija u Be~u o nuklearnom programu Irana, saop{tio je Kremq. „U telefonskom razgovoru na inicijativu ameri~ke strane, dvojica {efova dr`ava su pozdravila pozitivne rezultate konsultacija u Be~u u kojima su u~estvovali ruski, ameri~ki, francuski i iranski stru~waci“, navodi se u saop{tewu. SAD, Francuska i Rusija su formalno odobrile predlog Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o oboga}ivawu ve}ine iranskog uranijuma za civilne svrhe u inostranstvu.

vi{e oboga}eni uranijum koji bi bio vra}en u Iran za potrebe tamo{weg civilnog nuklearnog reaktora u kojem se sprovode istra`ivawa. Bitanska agencija Rojters navela je da su Iranu, koji tvrdi da oboga}uje uranijum iskqu~ivo zbog proizvodwe elektri~ne energije, potrebne godine da izgradi nuklearne elektrane koje bi koristile samo nisko oboga}en uranijum. „Iranu je potrebno 3,5 odsto oboga}enog uranijuma za upotrebu u svojim elektranama. Iz toga proizilazi da je u interesu Irana da kupuMahmud Ahmadineyad i Mohamed el je nuklearno gorivo“, rekao Baradej je Aladin Boruxerdi, {ef koli~ina ila bi odvrgnuta proceparlamentarnog Komiteta za nadurama koje bi onemogu}ile da cionalnu bezbednost i spoqne pouranijum bude iskori{}en za izslove. radu nuklearnog oru`ja. Boruxerdi je ponovio stav neIranska dr`avna televizija kih iranskih zvani~nika, koji su objavila je u petak da je za vladu u ju~e nagovestili da bi, umesto da Teheranu neprihvatqiv predlog o prihvati me|unarodni plan, Iran slawu iranskog oboga}enog uranitrebalo da kupuje nuklearno gorijuma u inostranstvo, u zamenu za vo.

TUNIS

Predsednik o~ekuje peti mandat TUNIS: Tuni`ani su ju~e birali predsednika zemqe i novi saziv parlamenta, a sude}i po anketama i ocenama analiti~ara, glasawe ne}e promeniti ni{ta u politi~koj slici zemqe. Aktuelni predsednik Ain al-Abidin Ben Ali (73) o~ekuje pobedu i peti predsedni~ki, petogodi{wi man-

dat, a wegov Ustavni demokratski pokret lak trijumf i veliku ve}inu u parlamentu. Ben Ali je 1987. je nasledio prvog predsednika nezavisnog Tunisa Habiba Burgibu, koga su lekari, na zahtev samog Ben Alija, pregledali i proglasili nesposobnim da daqe obavqa tu funkciju „zbog senilnosti“. Na

ovogodi{wim izborima Ben Ali ima tri rivala - Mohameda Bu}ihu iz Partije narodnog jedinstva, Ahmeda Inublija iz Saveza demokratskih unionista i Ahmeda Brahima, predstavnika Etajdida, biv{ih komunista.Izvesno je da niko od wih nema dovoqnu podr{ku, ni individualno ni grupno,

da smeni Ben Alija. Posle vi{e od dve decenije na polo`aju predsednika Tunisa, Ben Ali, iako na udaru kritika opozicije zbog kr{ewa qudskih prava, i daqe u`iva veliku popularnost me|u narodom koji ga smatra najzaslu`nijim za privredni razvoj i politi~ku stabilnost zemqe. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JULIJA TIMO[ENKO Ukrajinska premijerka Julija Timo{enko predlo`ena je na kongresu partije „Domovina“ za predsedni~kog kandidata na izborima koji }e biti odr`ani u januaru 2010. Obra}aju}i se okupqenima, Timo{enko je pozvala narod Ukrajine da se „digne sa kolena“ posle „moralnih trauma“ u proteklih pet godina.

MI[EL OBAMA Na pitawe koja je najdosadnija osobina ameri~kog predsednika Baraka Obame koje je prvoj dami postavio TV voditeq Xej Leno , Mi{el Obama je odgovorila da je to na~in na koji igra tenis - jer je skoro uvek pobe|uje. „Vrlo ~esto me pobe|uje“, izjavila je Mi{el Obama u emisiji En-Bi-Sija. „To ume da bude prili~no dosadno“, objasnila je.

MORISI Engleski peva~ Morisi hospitalizovan je po{to mu je u subotu uve~e pozlilo na sceni, javile su agencije. Biv{i peva~ grupe „Smits“ u nedequ ujutru bio je u „stabilnom“ stawu. Po svedo~ewu obo`avalaca, 50-godi{wi peva~ je delovao kao da mu ponestaje dah, onesvestio se, a dva ~lana prate}eg benda su ga brzo iznela sa scene.

SUKOB POLICIJE I NARKOBANDI U BRAZILU

U Rio de @aneiru ratni prizori RIO DE @ANEIRO: U prestonici Brazila gotovo ratni prizori. U proteklih nekoliko dana, u sukobima narko bandi i policije u Rio de @aneiru poginulo je skoro 40 qudi. Gradske vlasti su u problemati~ne delove grada poslale poja~awa policajcima koji u~estvuju u operaciji ~i{}ewa grada od bandi Jedna televizijska ekipa je pratila policijsko vozilo u ozlogla{enu ~etvrt Moro de Makakos. Wihova svedo~ewa govore o gotovo ratnim prizorima u tom brazilskom gradu. „Najgore iskustvo koje sam ikada imao. Mislio sam da niko iz televizijske ekipe ne}e pre`iveti. Meci su nam leteli iznad glava“, ka`e jedan od ~lanova te ekipe. „@ivim u Brazilu, ali sude}i po onome {to vidim na televizi-

ji, tamo u Iraku i Avganistanu nije ni{ta gore nego ovde. Puca se na sve strane“, svedo~i ~lan televizijske ekipe. Televizijska ekipa je pre`ivela, ali je u proteklih nekoliko dana u obra~unima u favelama Rio de @aneira poginulo 40ak qudi. Pre nekoliko dana, narko-bande su oborile policijski helikopter iznad jedne favele. Banditi su, uz juri{ne pu{ke i snajpere velikog kalibra, naoru`ani i raketnim baca~ima i te{kim mitraqezima. Narko-bande su podeqene po favelama, neprekidno poku{avaju da osvoje susedne teritorije, a svi zajedno se bore protiv policije. Pro{le godine policija je u uli~nim borbama ubila vi{e od hiqadu i sto pripadnika bandi.

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

CRNOGORSKI BIZNISMEN RATKO KNE@EVI] U EMISIJI „HRVATSKA U@IVO” NA HRT-u

\ukanovi} i Cane ubili Pukani}a ZAGREB, PODGORICA: Crnogorski biznismen Ratko Kneèvi} u emisiji „Hrvatska uìvo“ na Hrvatskoj radio-televiziji minulog vikenda, rekao je da smatra da je za ubistvo Iva Pukani}a odgovoran duvanski kartel iza kojeg stoji crnogorski premijer Milo \ukanovi}. Kao organizatora atentata, Kneèvi} je ozna~io Stanka Suboti}a Caneta. Pukani} je svojim pisawem zaustavio najve}i {vercerski posao nakon Drugog svetskog rata u Europi. Od tog su posla samo 1999. godine krijum~ari zaradili 2,5 milijardi tada{wih nema~kih maraka“, rekao je Kneèvi}.

Beqanski: Serija neistina Advokat Stanka Suboti}a Vladimir Beqanski izjavio je, kako prenosi RTS, da ovo nije nije prvi put da Kneèvi} iznosi la`ne optu`be na ra~un wegovog klijenta i da je posledwih mesec i po ili dva izneo seriju laì i neta~nih tvrdwi. „To nije ni{ta neo~ekivano od Ratka Kneèvi}a s obzirom na to da je pre nekoliko godina ucewivao Stanka Suboti}a da je traìo od wega nov~ani iznos, upravo da ne bi radio ovakve stvari kao {to sada radi i da ih nije dobio i da se o~igledno odlu~io da krene sa serijom neistina“, rekao je Beqanski. Stanko Suboti} Cane ìvi u [vajcarskoj. Srbija ga tereti da je od 1995. do 1998. godine {vercom cigareta o{tetio dràvu za 40 miliona evra. Kneèvi} je rekao kako je on upravqao poslom, a to sumu omogu}ili Jovica Stani{i}, koji je sada u pritvoru u Hagu, i Milo \ukanovi}. Kneèvi} je krajem pro{le sedmice hrvatskim i srpskim tuìocima saop{tio da je vlasnik

Ratko Kne`evi}

i urednik „Nacionala“ Ivo Pukani} ubijen zbog pisawa o „duvanskoj mafiji“. „Glavni qudi, koji su devedesetih organizovali {verc cigareta preko Crne Gore naru~ili su ubistvo, dok je Joca Amsterdam i uhap{ena ekipa za novac pratila, organizovala i 23. oktobra pro{le godine usmrtila Pukani}a“, ispri~ao je istraìteqima Kneèvi}, koji je u ~etvrtak i petak gotovo devet sati u zgradi USKOK-a iznosio informacije i saznawa o Pukani}evom ubistvu kao i o va`nim qudima koji su organizovali balkansku mreù {verca cigareta. Wegovo saslu{awe je organizovano posle serije intervjua koje je dao pro{log leta. Prvi intervu, nakon pet godina }utawa, dao je „Vijestima“, a kasnije je pristao da o „duvanskoj mafiji“ i seriji nerasvetqenih ubistava pri~a i za druge novine u Srbiji i Hrvatskoj. Kneèvi} je u intervjuu „Vijestima“ a zatim u izjavama drugim medijima optuìo crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a, Stanka Suboti}a i biv{eg {efa SDB-a Srbije Jovicu Stani{i}a da su predvodili kriminalnu organizaciju koja se bavi-

la {vercom duvana i organizovala ubistva. On je izneo konkretne optu`be za pojedina nerasvetqena ubistva, iznose}i i imena neposrednih

vom pre godinu dana u centru Zagreba likvidiran vlasnik i urednik „Nacionala“ Ivo Pukani}, a sa wim i Niko Frani}, mogao bi se na}i u USKOK-ovoj optu`nici protiv bra}e Roberta i Luke Matani}a, Amira Mafalanija, Slobodana \urovi}a te @eqka Milovanovi}a i Bojana Guduri}a, koja bi trebala da bude podignuta slede}e nedeqe, kada osumwi~enima u Zagrebu isti~e pritvor. Istraga, koja je trajala godinu dana, osim spomenutih, obuhvatila je i Sretena Joci}a, zvanog Joca Amsterdam, koji se sumwi~i da je naru~io i 1,5 milion evra platio Pukani}evu likvidaciju, te Milenka Kuzmanovi}a, koji je sa Matani}ima i \urovi}em bio uhap{en krajem oktobra pro{le godine. Protiv Joci}a i Kuzmanovi}a istraga se vodi u Beogradu, dok su imena ostalih osumwi~enih na istra`nom zahtevu hrvatskog USKOK-a. Guduri} je jo{ u begu, za informaciju o wegovu kreta-

Neka SAD uskrate podr{ku \ukanovi}u Ratko Kneèvi} upotpunio je svoju kampawu protiv crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a pismom kojim od ameri~kog dràvnog vrha traì da uskrate bilo kakvu vrstu podr{ke premijeru Crne Gore. Kneèvi} je u pismu ameri~kom predsedniku Baraku Obami, potredsedniku Xozefu Bajdenu i dràvnoj sekretarki Hilari Klinton, ameri~kom dràvom tuìocu i desetinama senatora i kongresmena osumwi~io \ukanovi}a da je „na ~elu najprofitabilnije zlo~ina~ke organizacije u Jugoisto~noj Europi, a mo`da i u svetu“. On istovremeno traì od ameri~kih funkcionera da uskrate podr{ku \ukanovi}u i da se uzdrè od susreta sa wim i bilo kakvih poteza za vreme predstoje}eg zasedawa Generalne skup{tine UN koji bi mogli odstaviti utisak da crnogorski premijer uìva wihovu podr{ku i prijateqstvo.Pismo je u celosti objavqeno na crnogorskom sajtu „in4s“. ubica. Kneèvi} je saop{tio ko je i zbog ~ega likvidirao BlagotuBaju Sekuli}a, Vawu Bokana, Darka-Belog Raspopovi}a i Gorana @ugi}a, kao i Radovana Stoji~i}a Baxu, Jusufa Buli}a, Iva Pukani}a i Du{ka Jovanovi}a. Odgovor na pitawa za{to je, po ~ijem nalogu i s kojim moti-

wu raspisana je nagrada od 100.000 kuna, ali usprkos svemu tome, on jo{ uvek uspe{no izbegava hap{ewe. Berislav Jelini}, novinar „Nacionala“misli da }e optu`nica biti podignuta za nekoliko dana jer pritvor osumwi~enima za ubistvo isti~e 29. oktobra.

Majer: Pregovori u BiH bez uplitawa me|unarodne zajednice VA[INGTON: Lideri etni~kih grupa u BiH trebalo bi da organizuju referendume, a zatim me|usobno pregovaraju o strukturi svoje dr`ave bez uplitawa me|unarodne zajednice, izjavio je profesor politi~kih nauka na Nacionalnom univerzitetu za odbranu i ameri~ki stru~wak za Balkan Stiven Majer. „Ako dozvolite narodima u Bosni da odr`e slobodne referendume o svojoj budu}nosti, onda biste najverovatnije imali dve opcije - ili bi ta zemqa opstala

UKRATKO Za lobirawe 4,4 miliona dolara PODGORICA: Crna Gora je od 1997. do 2007. godine potrosila 4,4 miliona dolara za promociju ekonomije, pravne poslove

onakva kakva jeste ili bi se dezintegrisala, kao {to je bio slu~aj sa Crnom Gorom u odnosu na zajedni~ku dr`avu sa Srbijom, a kasnije i sa Kosovom“, rekao je Majer u razgovoru za „Glas Amerike“. Lideri u BiH su niz godina posle Dejtonskog sporazuma bili skloni bespogovornom prihvatawu predloga me|unarodne zajednice, {to se sada mewa, rekao je Majer, navode}i da se sada i premijer Republike Srpske Milorad Dodik i ~lan Predsedni{tva BiH Haris Silajxi}

{ne vlasti SAD, crnogorski ministar inostranih poslova Milan Ro}en potpisao je u novembru pro{le godine sa advokatskom kancelarijom „Paige Reffe“. Ugovor je potpisan na dve godine, do 31. oktobra 2010, a godi{wa cena usluga kancelarije je 500.000 evra. (Beta)

Sanader kritikuje premijerku Milan Ro}en

i lobirawe u SAD, pi{u ju~e podgori~ke Vijesti, pozivaju}i se na izve{taj ameri~kog ministartstva pravde. Za promociju ekonomije u toku tih 10 godina Trgovinska misije Crne Gore u SAD dobila je 3,05 miliona dolara. Za savetovawe i pomo} po pitawu ~lanstva u NATO-u i uspostavqawe kontakta sa predstavnicima zakonodavne i izvr-

ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader kritikovao je aktuelnu premijerku i predsednicu Hrvatske demokratske zajednice Jadranku Kosor zbog toga {to dozvoqava da na kqu~ne odluke vlade i partije uti~u mediji, policija i istra`ioci, pi{e „Jutarwi list“ Sanader je pre sastanka Predsedni{tva HDZ-a u ~etvrtak osim Kosorove koju je prozvao da je „previ{e mlaka“, kritikovao i ministra unutra{wih poslova Tomislava Karamarka, isti~u}i da

opiru nekim potezima me|unarodne zajednice. „Potreban je novi pristup“, rekao je Majer, isti~u}i da treba imati na umu da Evropska unija i SAD imaju suprotna gledi{ta o pitawima kao {to su dràvna svojina i uloga visokog predstavnika. Evropa, kako je rekao, stvarno èli da privede kraju pitawe me|unarodnog predstavnika, dok SAD insistiraju na produètku wegovog mandata do kraja 2010, a mo`da i daqe. (Beta)

su zajedno „glavni krivci za raskol u vladaju}oj stranci“. Saradnici Kosorove isti~u da i pored pritisaka i optu`bi biv{eg premijera koji „`eli voditi politiku iz senke“, premijerka `eli da re{i probleme sa kojima je suo~ena, ukqu~uju}i i aferu u „Podravci“ u Koprivnici, zbog koje se drma foteqa vicepremijeru i ministru privrede Damiru Polan~ecu. Sastanak je inicirao Sanader sa namerom da se odrede smerovi stranke u pomo}i predsedni~koj kampawi wenog kandidata Andrije Hebranga, zakqu~iv{i da Hebrang lo{e stoji u izbornoj trci i da mu je potrebna pomo} u odre|ivawu strategije daqe kampawe. Bliski saradnici Kosorove tvrde kako je premijerka quta zbog ponovnog Sanaderovog uplitawa u wen posao, pi{e list. Sanader je na tom sastanku, prema pisawu „Jutarweg lista, rekao da bi bila katastrofa za

stranku da Hebrang ne u|e u drugi krug predsedni~kih izbora i predlo`io mu promenu postoje}eg slogana iz „Za evropsku i ponosnu Hrvatsku“ u „Predsednik gra|anin i gospodin“.

Eksplozija u Krawu KRAW: Desetak uglavnom mla|ih qudi povre|eno je, me|u kojima troje ozbiqno, u eksploziji nepoznate eksplozivne naprave do koje je do{lo u nedequ ujutro oko pet ~asova ispred jednog lokala u Krawu. Eksplozija na parkirali{tu ispred lokala Milion, koji je nedavno otvoren u prostorijama hotela „Creina“ u sredi{tu grada, dogodila se ne{to pre zatvarawa lokala. Kako javqaju slovena~ki mediji, niko od povre|enih nije u `ivotnoj opasnosti. Po~inilac kao ni motivi podmetawa naprave nisu poznati, a policija vodi intenzivnu istragu, javqa Radio Slobodna Evropa. (FoNet)

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

Aleksandar Andrijevi}, IV-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

DNEVNIK

^udan je ovaj svet u meni

alazim se na pragu jedine prave i velike avanture koja se zove `ivot. Zapo~ela sam je pre skoro trinaest godina kao bebica u{u{kana u tatine i mamine zagrqaje i qubav, ali sada se sve vi{e osamostaqujem. Neka nova ose}awa, ideje i stavovi potiskuju mi bezbri`nost i naivnost najranijeg detiwstva. Mnogo sam se promenila i mnogo toga sam tek sada otkrila o sebi. Kao da tek sada gledam sebe drugim o~ima, a shvatila sam da mi i tu|e o~i druga~ije sjaje. Detiwstvo i neobavezna dru`ewa su gotova. Sada mi treba pravi prijateq. Prijateq kome }u mo}i da odam svoje tajne, sa kojim }u mo}i da delim iskreno i pravo prijateqstvo, da s wim delim svoje misli, ali te{ko je to na}i. Ponekad potonem i mislim da me

niko ne razume. êsto se razo~aram u qude, ali se desi da me ne~ija iskrenost iznenadi i ohrabri. Vredi traìti ne{to dobro i pravo u ìvotu i ne}u dopustiti da dobijem mawe od onoga {to zasluùjem. Zapazila sam da pravih prijateqstava, qubavi i dobrih vrednosti ima malo, tako da ih ne treba propu{tati. Jo{ uvek ne znam {ta }u biti u ìvotu. Mo`da profesorica - ne previ{e stroga, pravedna, da moje znawe {to boqe prenesem deci. Mo`da doktorica - da le~im i dajem nadu onima koji su izgubili ne{to va`no, a to je zdravqe. Najbitnije {to znam je da }u biti dobar ~ovek, da }u po{tovati qude u svojoj okolini i da }u svo svoje srce i qubav pruàti mojim najmilijim i onome {to mi bude va`no u ìvotu. Naravno, nije samo

re~ o prijateqstvu ve} i o qubavi. Qubav je divna, samo kada je prava i istinita, ali nekad i ona zna da prevari i zaboli. Kada se zaqubim sva treperim, ose}am se kao da lebdim, ose}am se oslobo|ena od svega, osetim se sigurno. Kad nas neko povredi, slede}i put moramo voleti jo{ vi{e, jo{ ja~e. Stariji govore kako se u `ivotu de{ava puno toga neo~ekivanog i kako nikada ne znate {ta }e se desiti u budu}nosti. Ja u to polako po~iwem da verujem. Treba biti dobar ~ovek i voleti svim srcem, jer }e nam tako biti lep{e i vedrije. Svi treba da budemo sre}ni i da se puno smejemo i uvek treba da se trudimo da prona|emo lep{u stranu `ivota. Tawa Stevanov, VII-a O[ „\or|e Nato{evi}”” Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Da imam ~arobni {tapi} a imam ~arobni {tapi} pomogao bih qudima tako {to bih izmislio novo vozilo- leD te}i skejt bord za sve. Dao bih mu ime Koko-

bord. Posle bih odleteo na najvi{u planinu i s Kokobordom napravio skija{ku stazu. Svim siroma{nim qudima napravio bih ku}u na toj planini i dao bih im zimsku ode}u i snou bord. Nau~io bih ih da voze snou bord. Svi bi bili sre}ni. Todor Jovi}, III-1 O[ „Vasa Staji}” Novi Sad

Avanture jedne semenke etar je poneo semenku iz Indonezije. Semenka se veoma upla{ila. Letela je iznad moV ra i dolina. Ispod sebe je videla prelepi pej-

za`. Vetar ju je spustio u Belorusiju. Nije joj se ba{ dopalo. Vremenom se pretvorila u venerinu muholovku. Nikola Stojakovi}, I-5 O[ „Jovan Popovi}” Bano{tor

Jesewa pesma Stigla je zlatna jesen za svakog |aka i u {kolu povela malog prvaka. Jesen ulicama hodi i u {kolu decu vodi, pla~u bez toplog kutka ùti list, kesten i ostavqena lutka. Zlatnu haqinu jesen obla~i, s grana li{}e svla~i, zelenu travu su{i, a iz dimwaka ve} dim se pu{i. Obrano vo}e u gajbe stiè, paprika tu`na u tur{iju se niè, jesewa pesma na ulici se ~uje, od traktora i kombajna sve odjekuje. Sawa Debeqa~ki, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Dajana Josipovi}, IV-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Novi Sad Novi Sade, moj najlep{i grade, lepote te krase i s moje terase: Pored Dunava {eta se omladina, a tu je i klupa kad nai|e stara grupa. Dunavski i Limanski park deci su radost jer tamo do~ekuju mladost: Centar grada i stara fasada pravi ukras Novog Sada. Novi Sade, volim te ja ba{ kao i moj tre}i tri: na okupu smo s u~om svi!

Stefan Be~eli}, I-5, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Nata{a Jandri}, III-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Oktobarske boje na pijaci ktobar je jesewi mesec put raznovrsnih boja. OPijaca je puna so~nih, zrelih i raznobojnih plodova. Tezge su prepune zelenog kupusa, naranyaste mrkve, ùtog, crvenog i crnog gro`|a, modro-plavog patliyana, {qiva... Miri{u zrele, crvene, ùte i zelene jabuke. [areni plodovi za tur{iju su spremni. Tezge su pokrile crvene, ùte i zelene paprike, a krase ih i sitni zeleni brokoli. Oktobar je najbogatiji mesec, jer svo vo}e i povr}e sazreva. Oktobar je naj{areniji mesec! Nikolina Dudok, II-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

SARADWA UNIVERZITETA U NOVOM SADU S GRADSKOM UPRAVOM I KOMUNALCIMA

Kampusu bi prijala studentska nega Od prvog dana svog mandata, koji je po~eo 1. oktobra, rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} sa svojim prorektorima i saradnicima pokrenuo je vi{e aktivnosti ~iji je ciq

obezbe|ivawe {to boqih uslova za `ivot i rad studenata i zaposlenih na UNS-u, ~ije je sedi{te pravi grad u gradu, jer se wegov Kampus prostire na gotovo 300.000 kvadratnih metara. U sarad-

wi s „^isto}om“ i „Gradskim zelenilom“ odmi~e ~i{}ewe i jesewe ure|ewe zelenila u Kampusu, a minulog ~etvrtka na sednici Senata UNS-a, rektor je apelovao i na Studentski parlament da bude

Spremni za epidemiju gripa

Akademci na radnoj praksi

Novosadski univerzitet, u saradwi sa zdravstvenim institucijama, priprema akcioni plan u slu~aju izbijawa epidemije gripa H1N1 koji }e predvideti kako }e se organizovati nastava, sme{taj i ishrana studenata ukoliko do|e do ovakve vanredne situacije. Briga o zdravqu studenata i zaposlenih apsolutni je prioritet, a vodi}e se ra~una o tome da akademci, ako eventualna epidemija poremeti redovni rad, mogu da nadokande svoje studijske obaveze.

U razgovoru s gradskim ~elnicima predlo`eno je i da se pokrene program studentske prakse u organima gradske uprave i javnim komunalnim preduze}ima. Model saradwe bio bi sli~an univerzitetskom programu radne prakse koji ve} nekoliko godina UNS realizuje s Pokrajinskim izvr{nim ve}em, Skup{tinom i pokrajinskim organima uprave, gde studenti, uglavnom diplomci UNS-a, sti~u nova znawa i iskustva. On je Senat obavestio i o tome da je s gradona~elnikom Novog Sada Igorom Pavli~i}em i predsednikom Skup{tine grada Aleksandrom Jovanovi}em razgovarao o mogu}nostima razli~itih vidova saradwe Univerziteta i fakul-

KANCELARIJA ZA EVROPSKE POSLOVE

Okrugli sto povodom Dana civilne pravde Okrugli sto povodom Evropskog dana civilne pravde bi}e odr`an danas u 11 ~asova, a organizatori iz Kancelarije za evropske poslove PIV-a pozivaju studente Novosadskog univerziteta da uz predstavnike diplomatskog kora i pokrajinske administracije u~estvuju u wegovom radu. Okrugli sto }e se odvijati u prostorijama Kancelarije na {estom spratu “Master centra” Novosadskog sajma, do kojih se sti`e kroz slu`beni ulaz broj 5. I. S.

Preska~u doru~ak, goje se brzom hranom Anketa o navikama u ishrani novosadskih studenata koju je, povodom Svetskog meseca pravilne ishrane, tokom oktobra sproveo Zavod za zdravstvenu za{titu studenata u Novom Sadu, uglavnom je potvrdio rezultate koje lekari Zavoda dobijaju na siste-

Nema buyeta ni s o~i{}enom godinom na~in o{te}eni svi studenti kojima je na po~etku prethodne godine re~eno da je potrebno samo poloìti sve ispite. Osim pla}awa {kolarine, mora}e da plati i privatan sme{taj i sve tro{kove studentskog ìvota svom detetu, jer kao samofinansiraju}i student gubi pravo na sme{taj u domu. Na prvu godinu studija upisano je 150 studenata, od kojih je 70 samofinansiraju}ih. Od 117 studenata koji su stekli uslov za upis druge godina na VSOV-u, wih 93 je poloìlo sve ispite. Svega 25 studenata s najboqim prosecima s ove godine {kolova}e se o tro{ku buxeta. S tre}e godine, o tro{ku buxeta {kolova}e se ~etiri studentkiwe, od ukupno 81 studenta. S. Tanuryi}

teta s gradskom upravom i komunalnim preduze}ima. UNS }e s gradskom Toplanom i “Parking-servisom” krenuti da re{ava neke od goru}ih problema. S obzirom na smaweni priliv buxetskih para, na Senatu je fakultetima savetova-

no da ra~une za grejawe, kao i druge materijalne tro{kove, delom namiruju i sopstvenim novcem, da im se dugovi ne bi nagomilali. Tako|e, s Toplanom je dogovoreno da se fakultetima koji eventualno imaju dugovawa ne iskazuje kamata, a Univerzitet }e od Skup{tine grada i Toplane traìti ujedna~avawe cene grejawa s ostalim ustanovama. S “Parkingservisom” traì}e se najboqa re{ewa za ure|ewe i kori{}ewe parking zone na obodu Kampusa. Ina~e, strate{ko opredeqewe Univerziteta je da Kampus i wegova {ira okolina budu iskqu~ivo pe{a~ka zona. V. êki}

ZABRIWAVAJU]I PODACI O PREHRAMBENIM NAVIKAMA STUDENATA

NOVOSADSKA VISOKA VASPITA^KA [KOLA SMAWILA [KOLARINU USPE[NIM STUDENTIMA

Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a (VSOV) u Novom Sadu je studentima koji su poloìli sve ispite ali nisu uspeli da u|u na buxet smawila {kolarinu sa 45.000 dinara na 29.000. Direktor {kole Stevan Divjakovi} obja{wava da se na taj na~in izlazi u susret studentima za koje je prilikom upisa vaìlo pravilo da je za buxet dovoqno samo ostvariti tih 60 bodova i o~istiti godinu. - Studenti s ostvarenih 60 bodova pla}a}e za tre}inu mawu {kolarinu, i to im je omogu}eno na osam pa ~ak i deset rata. Vi{e od toga stvarno ne moè – kaè direktor Divjakovi}. Otac studentkiwe koja je trebalo da upi{e drugu godinu Radovan R. kaè da su na taj

partner u akciji za ~istiji Kampus. – Ovde `ivi ~etrdesetak hiqada studenata i treba ih animirati da se u {to ve}em broju i kroz razli~ite aktivnosti late ure|ewa svoje `ivotne sredine, ali i da brinu o ~isto}i, zelenilu i objektima u Kampusu – nagla{ava rektor Veskovi}.

matskim pregledima: 30 odsto novosadskih studenata je gojazno dok je 15 odsto studentkiwa pothraweno. Anketirawem ne{to mawe od dve stotine studenata, koji su odgovarali na pitawe {ta su i kada jeli i ~ime su se bavili u prethodnih 24 sata, dobijeni su poprili~no zabriwavaju}i podaci o „prehrambenim“ navikama novosadskih akademaca.

da moraju. Kako ka`e doktorka Lidia Turo, epidemiolog na Odeqewu za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa u Zavodu, poreme}aji ishrawenosti su generalno prouzrokovani li~nim studentskim navikama: neurednim uzimawem obroka, nepravilnom ishranom i mawkom kretawa. Prema wenim re~ima, studenti su uglavnom svesni da se hrane nezdravo i edu-

Poèqno je umereno i raznovrsno Dr Lidia Turo obja{wava da univerzalna formula pravilne ishrane ne postoji, ve} se mora prilago|avati svakom pojedincu ponaosob, u skladu s uzrastom, polom i aktivnostima. Pa ipak, osnovno pravilo, s kojim u Zavodu za za{titu zdravqa upoznaju studente na radionicama o zdravim stilovima ìvota vaì za sve: Umerena i raznovrsna ishrana i redovna fizi~ka aktivnost kako bi se unete kalorije ravnomerno i tro{ile.

Abonenti u menzama se hrane redovnije i pravilnije

Studenti uglavnom ne doru~kuju, umesto mle~nih proizvoda, vo}a i povr}a, preferiraju brzu hranu, slatki{e i grickalice, dok su fizi~ki aktivni samo ka-

kovani su o osnovnim principima pravilne ishrane, ali ih tempo `ivota tera da prilikom pravqewa izbora idu linijom maweg otpora.

Me|utim, ima i stvari na koje sami studenti nemaju uticaja: na pojedinim fakultetima blokpredavawa bez pristojne pauze traju od 11 pa sve do 17 ~asova kada je za ru~ak ve} uveliko kasno dok je za ve~eru jo{ rano, {to zna~i da }e ve}ina taman pred spavawe prigristi jo{ ne{to. Pored toga, u okolini Univerziteta skoro da i nema gde da se pojede ne{to zdravo, ali zato ponuda brze hrane ne mawka. U prilog tome ide i podatak da se studenti koji idu u menzu pravilnije hrane nego oni koji se hrane u sopstvenoj re`iji. Ovi prvi uglavnom jedu tri puta dnevno, od toga dvaput imaju kuvani obrok, a mle~ni proizvodi i salata su im svakodnevno na meniju. Ostali studenti mogu da „biraju“ izme|u par~eta pice ili hamburgera s nogu. I. Sabado{

OD DANAS NA FTN-u „HARDVER&SOFTVER 2009”

Nadme}u se elektronci Me|unarodno takmi~ewe studenata elektrotehnike „Hardver&Softver 2009“ po~iwe danas na Fakultetu tehni~kih nauka i traja}e do 30. oktobra, kada }e u~esnici predstaviti rezultate petodnevnog rada. Takmi~arske ekipe }e re{avati prakti~ni zadatak iz oblasti elektronike i automatike, tako {to }e od poznatih komponenti poku{ati da sa-

stave sistem sa specifikacijama koje }e dobiti tek na startu takmi~ewa. Najavqeno je u~e{}e osam ekipa: iz Bawaluke, Isto~nog Sarajeva, Zapadnog Sarajeva, Skopqa, Ni{a, Temi{vara i dve ekipe doma}ina, sastavqene od studenata elektrotehnike na Novosadskom univerzitetu. Organizator takmi~ewa je Katedra za elektroniku FTN-a. I. S.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/54-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/24-685, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

ponedeqak26.oktobar2009.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85494

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu

Milanu Dobri}u od porodice Zori}: Maje, Dragice i Stanka.

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530088. 86599

IZDAJEM garsoweru 30m2, u okolini Sajma. Telefon: 063/500-513. 87665 IZDAJEM garsoweru 27m2, kod Sajma. Telefon 063/582757. 87171 IZDAJEM name{tenu garsoweru, CG, kablovska, terasa, na I spratu, u Ul. Bore Prodanovi}a, blizu hotela â&#x20AC;&#x17E;Parkâ&#x20AC;&#x153;. Tel. 021/445753, 062/1526-891. 87691 IZDAJEM nov, nename{ten, jednoiposoban konforan stan, kod Futo{ke pijace. Telefon 069/2824-222. 86675

PRODAJEM jednosoban stan 34m2, useqiv za 15 dana, bez posrednika, uliva Bra}e Ribnikar. Telefon 062/8372971. 87611

IZDAJEM gara`u na Novom nasequ, Toze Jovanovi}a, 15m2. Telefon 064/8749846. 87615

MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija. Non-stop. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 87323 TAPACIRAWE, restauracija i lakirawe svih vrsta name{taja, prevoz besplatan. Telefon 060/38-999-44. 87164 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 87144 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/821-98-56. 85169

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: 1) sviwske polutke, 2)tovne pili}e i 3) sve`a jaja. Ku}na dostava, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 87128

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

PE^EWARI kod Sajma potreban majstor za pe~ewe i se~ewe jagwetine i prasetine. Telefon 063/506-901. 87125

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 87438 NA PRODAJU drva, cena povoqna, ta~na mera, bukva, bagrem, hrast i cer, iscepano izrezano 3000 u metrice 2700 sa prevozom. Tel. 064/1442533. 87322 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655194, 062/8110041. 87541 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485495, 6618-646, 6614-274. 86936 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 87540 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/74-394-15, 065/44-032-73, 063/74394-10 87539

OG-1

Posledwi pozdrav dragom bratu

@ivanu Pla~kovu Bati Po~ivaj u miru. Sestra Nevenka Rot sa porodicom.

87816

Posledwi pozdrav

Irini Ko~i{ Vladimirove kolege sa posla: ^ova, Lepa i Dule.

87796

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

ponedeqak26.oktobar2009.

Posle kratke i te{ke bolesti preminula je na{a draga majka

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sinu na{ih dugogodi{wih dragih prijateqa

Milena La}arak Danici Milo{evi}

Iliji Gavri}u od: prijateqa \or|a i prije Milice Pili} sa porodicom.

Porodica Vojinovi}.

87830

87833

ro|. Petrovi} Sahrana je u utorak, 27. 10. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Miqanu ^ubranovi}u

Zoranu Jawevi}u

K}erke Jelica i Jasminka.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 75. godini preminula

87810

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 67. godini preminuo

od IV D gimnazije Mo{e Pijade, generacija 1968/69.

Duboko potre{eni, najiskrenije sau~estvujemo u bolu porodice ^ubranovi} povodom iznenadnog odlaska u ve~nost sina Miqana, `ele}i mir wegovoj du{i.

Trajno ~uvaju uspomenu: Vojo i Dragica Vukoje sa porodicom.

87822

Danica Milo{evi}

87819

Ilija Gavri}

Sahrana je danas, 26. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Kulpinu. O`alo{}eni: suprug A}im, }erka Drina i sinovi Milorad i Dragan sa porodicama.

O`alo{}ena porodica: supruga Joka, sinovi Zoran, Marinko i Mirko sa porodicama i }erka Slavica sa porodicom. 87831

87832

Mirno spavaj.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Zahvalan za vreme provedeno sa tobom.

Milan Dobri} Posledwi pozdrav mom dedi Milanu od unuke Marijane sa porodicom.

87836

Qepi Duli}

Zoran Jawevi} 2. 8. 1950 - 23. 10. 2009.

Zoran Jawevi}

Hvala ti za svu qubav i dobrotu. O`alo{}eni: sin Milorad sa porodicom.

Du{anka.

Sin Milan.

87808

87807

87804

Milan Dobri}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav od sina Brane sa porodicom.

87835

Milan Dobri}

Qepi Duli} Ve~no }emo te ~uvati u srcima i voleti dok i mi postojimo. O`alo{}eni: }erka Milka sa porodicom.

Milan Dobri}

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da nas je zauvek napustio na{ tata

Posledwi pozdrav ~ika Milanu od: Nade, Qiqe i Nenada.

Posledwi pozdrav Milanu od porodica Jakovqevi} i Mili}.

87823

87837

87803

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milan Dobri} ro|. 1935.

Qepi Duli}

Sahrana je danas, 26. 10. 2009. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu. Polazak autobusa ispred ku}e `alosti u 13 ~asova.

Milan Dobri}

Oprostili smo se od we 25. 10. 2009. godine, u Bukovcu. U na{im srcima ~uva}emo te od zaborava. O`alo{}eni: suprug Ostoja i sin Milenko sa porodicom. 87802

Posledwi pozdrav dedi Milanu od unuka Dejana sa suprugom Anitom.

O`alo{}ena }erka Mirjana sa porodicom.

87838

87834

^ITUQE

ponedeqak26.oktobar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no nastradao na{ dragi otac i suprug

DNEVNIK

Posledwi pozdrav tragi~no preminulom kolegi i ~lanu

Tu`nog srca opra{tam se od voqenog oca

Radoslava Ma}a{eva Bate 23. 4. 1949 - 25. 10. 2009.

Rajku Bokanu Rajko Bokan ro|. 1965. u L. Osredcima

od ^LANOVA UDRU@EWA VOZA^A I AUTOMEHANI^ARA JGSP „NOVI SAD” NOVI SAD.

Sahrana je u ponedeqak, 26. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Ka}kom grobqu. Po~ivaj u miru. O`alo{}ena }erka Sandra.

87843

87812

Sahrana je danas, 26. 10. 2009. godine, u 13 sati, na Pravoslavnom grobqu u Temerinu. Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav dragom

Radoslavu Ma}a{evu

od porodice Dani~i}.

Porodice: Popmihajlov i Zeremski.

87813

87815

dragom

Posledwi pozdrav Cacinom tati

O`alo{}eni: sinovi Stevan i Bojan i supruga Jadranka.

87826

Posledwi pozdrav dugogodi{wem kolegi

tragi~no

preminulom

Rajku Bokanu O`alo{}ena sestra Milica Bokan sa porodicom. 87827

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragom bratu

pozdrav

Rajku Bokanu 25. 10. 1965 - 24. 10. 2009.

Sahrana preminulog kolege je 26. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Temerinu.

KOLEKTIV JGSP „ NOVI SAD” NOVI SAD.

Rajku Bokanu O`alo{}ena sestra ^edna Medi} sa porodicom.

87840

Posledwi pozdrav tragi~no preminulom kolegi

Bati

Bati od porodice Stoku}a.

od Tijane sa porodicom.

87818

87817

87828

Posledwi pozdrav sestri~ini Maji

Posledwi pozdrav dragom bratu

dragoj

Posledwi mami

pozdrav

Ricinoj

Mariji Lan~u{ki

Rajku Bokanu

ro|. Mato{i}

Rajku Bokanu od KOLEGA SINDIKALNE ORGANIZACIJE JGSP „NOVI SAD” NOVI SAD.

O`alo{}ena sestra Zorana Obradovi} sa porodicom.

87829

87841

Sa velikom tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je na{

Posledwi pozdrav tragi~no preminulom kolegi

Ve~no o`alo{}eni: tvoj ujka Milorad Kesi} sa porodicom, tetka Desa Joki{i} sa porodicom i tetka Marija Todi} sa porodicom.

Mariji Lan~u{ki od porodice [urlan.

87809

Posledwi pozdrav dragoj na{oj koleginici

87801

Posledwi pozdrav

Jan [uqan Rajku Bokanu od KOLEGA SINDIKATA „NOVI SAD 1911” JGSP „NOVI SAD“ NOVI SAD.

zauvek napustio u 82. godini. Od dragog nam pokojnika oprosti}emo se u ponedeqak, 26. 10. 2009. godine, na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici, u 15 sati. O`alo{}eni: }erka Ana, zet Milan, unuke Sawa i Nata{a sa porodicama.

87842

87797

Mariji Lan~u{ki

od kolega i koleginica iz Stomatolo{ke slu`be, sa Limana 4.

od picerije Adrijana.

87806

87844

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. oktobra u 77. godini preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Janko Ma~ki}

Janku Ma~ki}u

od: Milivoja, Slavice, Sr|ana i Svetlane.

Sahrana je u utorak, 27. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu. Autobus polazi u 13.30 ~asova, iz Ulice Ilije Ne{ina br. 13. O`alo{}eni: sinovi Ne|o i Milenko i }erka Radojka sa porodicama.

Posledwi prijatequ

ponedeqak26.oktobar2009.

pozdrav

dragom

Stevanu Rokvi}u Zemi Po~ivaj u miru, nek te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav voqenom bratu

Stevanu Rokvi}u Sestra Smiqa, zet Radovan i sestri} Mile.

Porodica Marin. 87792

87846 87794

87850

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dedi

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav voqenom sinu, suprugu i ocu

Stevanu Rokvi}u Janku

Janku

Stevanu Rokvi}u

Janku

od unuka Janka sa porodicom.

od: Doj~ina, Milanke, Jasmine i Marine.

Kom{ije Ka}e Dejanovi} 13.

od ta{te i Sandre sa porodicom.

87851

87849

87845

87798

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav prijatequ

Janku Peri}u

Sa tugom se oprostismo od tebe dragi zete

Posledwi pozdrav dedi

Janku

Stevo

od: prije Jawe, Sawe i Radmile.

od: unuke Bojane i zeta Miroquba sa decom.

Dragan, Vilma, Dragana i Radovan.

87799

87848

87847

87793

Slavki Komar od brati}a Slavka Komara sa porodicom.

26. 10. 2006 - 26. 10. 2009.

DVOGODI[WI POMEN

Dragica Popovi}

Milovan Kne`evi}

ro|. Zori}

26. 10. 2007 - 26. 10. 2009.

Tre}a godina bez tebe. Tu`no se}awe. Izuzetno nam nedostaje{, svakoga dana sve vi{e i vi{e.

Nikole Marinkova U mislima si uvek sa nama. Tvoji: supruga Jelena, sin Vlada sa porodicom i }erka Qiqana sa porodicom. 87746

Boris Kulenovi} Godine i dani prolaze a nijedan bez tuge, bola i suza za tobom. Postoja}e{ i traja}e{ zauvek u maminom srcu i mislima.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: supruga Svetlana, sinovi Vaso i Petar, snaja Branka, unuka Nina i ta{ta Angelina.

87769

87776

87293

^ETRDESETODNEVNI POMEN

87805

Danas se navr{ava 10 godina od smrti na{eg dragog

Dana, 26. 10. 2004. godine zaspao je ve~nim snom moj sin

Vremenom tuga nije prestala, niti je bol utihnuo, ali smo nau~ili da sa wima `ivimo.

Dragom bra}ali

Filipu Novakovi}u Mikanu

Nikola Gmitrovi} 1995 - 2009.

Voli te mama.

87791

Posledwi pozdrav kolegi

od kolega iz Gra|evinskog odr`avawa.

87795

^ETRDESETODNEVNI POMEN Pro{lo je najtu`nijih 40 dana od smrti na{eg voqenog sina i brata

Nikole Gmitrovi}a 18. 12. 1995 - 17. 9. 2009. Vreme prolazi, bol i praznina ve~no ostaje. Na{a qubav i se}awe na na{eg Nixu zauvek }e ìveti u nama. Pomen obeleàvamo u ponedeqak, 26. oktobra, u 11 sati, na Mesnom grobqu u ôrtanovcima. Oàlo{}ena porodica Gmitrovi}. 87789

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako si nas napustio, ali si stalno u na{im mislima.

Nikola Gmitrovi} An|ele na{, vreme prolazi ali bol i tuga za tobom zauvek ostaju, uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoj bra}ala Goran iz Amsterdama.

Sre}ice, oti{ao si i za sobom ostavio bol, tugu i prazninu u na{im srcima. Uvek }emo te voleti. Tvoja baba Rada, tetka Sne`ana, te~a \or|e i bra}a Vlada i Milenko.

87341

87728

87729

Ostaje{ zauvek za mene onaj koji si bio. Vreme ne}e doneti zaborav.

Majka Milica, otac Bo{ko, supruga Tamara i }erka Jelena.

Stevanu Rokvi}u

od stanara Balzakova 26 i 28.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Sahrana je obavqena u nedequ, 25. oktobra, na Veterni~kom grobqu.

Tvoji kumovi: Vera, Jelena, Danijel i Dragana.

Nikola Gmitrovi} 1995 - 2009. U~enici i kolektiv Osnovne {kole iz ^ortanovaca. 87727

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.10 15.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00

TV PROGRAM

ponedeqak26.oktobar2009.

Jutarwi program Magma Aura Na{i stranci Bajko kviz Vesti ^ari ribolova Brazde Kuhiwica Vesti Iz studija „M“ Vesti Preokret Vesti Frej`er Teheran 43, film TV Dnevnik Tajna hrane: Bundeva Magna Aura Razglednice Hop, hop - kviz

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.20

Razgovori o zdravqu (Panonija, 18.30) 08.00 09.00 11.00 12.20 12.30 15.20 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

U susret suncu U ogledalu Stari zanati Tin in Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Hedonist Kad priroda uzvrati udarac

Anatolij Belij

SERIJA

Bra}a Karamazovi (RTV 1, 21.05) 19.30 20.10 20.30 21.05 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.05 00.35 01.50

07.00 07.25 08.05 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 12.50 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.45 23.40

TV Dnevnik Skrivena kamera ^arde na Dunavu Bra}a Karamazovi Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura, umetni~ki program No}na smena Vesti [ahovska hronika Teheran 43, film Frej`er

Kuhiwica (ma|) @ivot u divqini Crtani film (ma|) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Fondacija zavi~aj (ma|) Narodna ma|arska muzika Kampovawe na farmi, film za decu Trio - evroregionalni magazin Vesti (ma|) Tajne hrane Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara „Vltava“ Zaboravqeni robovi, strana dok. serija Halo TV (ma|) Kulturna panorama (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV magazin (rum) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Razgovor sa povodom (ma|) Porodica Serani Pravo na odbranu Mali koncert Vojvo|anskih simfoni~ara

09.35 10.00 10.05 10.35 11.00 12.00 12.13 12.15 12.31 12.45 13.30 14.30 15.00 15.08 15.10 16.00 16.03 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.03 20.10 21.05 22.00 22.05 23.00 23.05 00.00 00.15 00.23 01.07 02.40

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Dr Dragana Bogati} Slagalica Vesti Lov i ribolov Eko karavan Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Dr Dragana Bogati} [ark Da, mo`da, ne Moj ujak Vesti Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon, kviz Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Upitnik Vesti [ark Dnevnik Evronet Skrivena meta Ameri~ki jakuza, film Jedna pesma, jedna `eqa

06.15 Koncert za dobro jutro 06.50 Agroinfo 07.00 Kuvati srcem: Dr Dragana Bogati} 07.30 Garfild i prijateqi 07.54 Gomboce 08.18 [umska {kola 08.24 Postanak i opstanak }irilice 08.42 Stepeni{te 09.23 Hajde da pi{emo 09.37 Enciklopedija 09.44 50. oktobarski salon 10.00 Sednica Skup{tine Srbije 10.01 Vrele gume 10.30 Total tenis 10.45 Reli 11.00 Weno veli~anstvo p~ela 11.30 Evropa i Srbi 12.00 Me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine 13.00 Trezor 14.00 ^etrnaest sati, film 16.00 Ovo je Srbija 16.37 Tranzionik 17.00 Eko svet 17.23 Enciklopedija 17.30 Razglednica: Kuvajt 18.00 54. me|unarodni beogradski sajam kwiga, sve~ano otvarawe, prenos 18.30 Podijum 18.56 Gomboce 19.21 Garfild i prijateqi 19.44 [umska {kola 20.00 50. oktobarski salon 20.05 Pregled Premijer lige 21.05 Izvo|a~i 22.05 U susret Sinemaniji 22.30 Dani radija, film 00.10 Hronika festivala etno filma 00.43 Pono}ni bluz, muz. program 01.40 ^etrnaest sati, film

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.15 01.20 01.40

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat Utisak nedeqe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronike o divqini Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, uìvo Moje drage kom{ije Saut Park Ukqu~ewe u B92 Info

Sofija Nieto

10.00 10.30 11.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20 23.30

Hrana i vino [i-ra, princeza mo}i Objektiv Luna - sirena sa Kariba Lenija Pod suncem Sen Tropea Buntovnici NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv [i-ra princeza mo}i Radionica Istraga Buntovnici Objektiv Pod suncem Sen Tropea Neon siti Razgoli}eni

09.30 Moto GP Malezija – Trka 125 ~ 13.00 NHL: Filadelfija – San Hose 14.45 ACB Liga: Real Madrid – Murcia 16.30 Real NBA 17.00 NHL Pregled 18.00 Moto GP Malezija 18.15 Ruska liga 18.45 Holandska liga 19.45 Belgijska liga 20.15 ] TV: ^elzi - Blekburn 22.00 MU TV: Liverpul - Man~ester UTD 00.00 NHL: Wujork Renyers – Feniks

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 8.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

Vigo Mortensen

Ameri~ki jakuza FBI agent Nik Dejvis dobio je zadatak da se infiltrira me|u jakuze. On uspe{no napreduje u hijerarhiji i ubrzo ga usvaja mo}na „porodica“ Tendo... Uloge: Vigo Mortensen, Rio I{iba{i, Majkl Nuri, Kristina Loson Re`ija: Frenk A. Kapelo (RTS 1, 01.07)

07.00 07.55 08.50 10.10 11.00 11.30 12.00 12.30 15.15 15.30 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 22.00 23.00 00.00 00.05 01.00 01.01 01.30 03.30 05.00 06.00

Divqa stvorewa Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Kviz: Ludi kamen Film: Najboqa za{tita Foks vesti ^ari Survajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Na terapiji Film: Devojka broj jedan Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Wena tajna Sibil Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

06.35 07.00 07.40 08.40 09.10 09.35 10.00 12.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.55 16.25 16.40 17.00 17.55 18.30 19.25 19.50 20.00 21.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30

SMS Slatka moja Na tragu prirode Slike `ivota Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Zlo~in iz pro{losti Film: Darvinove nagrade Slavni Svi vole Rejmonda SMS Glas Amerike Film: Darvinove nagrade

SERIJA

Moje drage kom{ije Uloge: Malena Alterio, Marivi Bilbao, Hoze Luis Gi, Sofija Nieto (B92, 17.05)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 01.00 01.45 02.00 03.50

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Daniela Yoan od Arkadije Farma (ìvo) Nevina Siti Farma Balkan parti Siti Farma (ìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo U sosu Yak pun para Daniela Nacionalni dnevnik Farma Ja imam talenat Farma (ìvo) Mu}ke Siti Film: Kokain ne pu{ta Film: @ivot kakav èlim

Viva piwata (Hepi, 12.30 i 18.05) 07.30 Nodi 07.45 Bili superheroj 07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kaskaderi 09.00 Zentriks 09.30 Kraq dinosaurusa 09.50 Papirmanija 10.00 Lude godine 10.50 Skloni{te 11.40 [aman king 12.00 Denis napast 12.30 Viva piwata 12.50 Nodi 13.00 Skupijeve avanture 13.30 Kliford 13.55 Mala princeza 14.05 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.35 Kaskaderi 15.00 Kraq dinosaurusa 15.30 Fantomacan 16.00 [aman king 16.20 Skloni{te 17.00 Lude godine 17.45 Papirmanija 18.05 Viva piwata

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.30 23.55 00.05 00.20 01.00 01.50 02.40 03.40 04.25 05.10 05.25

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Telemaster ]irilica Zagrevawe i Goool Telemaster Vremenska prognoza Sponzoru{e Dok. program Srce... Zagrevawe i Goool Dok. program Sponzoru{e Brzotrz, kviz Zabrawena qubav (Klon)

Vinona Rajder

Darvinove nagrade Detektiv forenzi~ar i agent osiguravaju}eg dru{tva istra`uju potencijalne dobitnike Darvinove nagrade. Darvinove nagrade slave razvoj qudskog gena i dodequju se osobama koje usmrte same sebe na posebno glup na~in. Uloge: Dejvid Arket, Yozef Fajns, Vinona Rajder, Yeri Harison Re`ija: Fin Tejlor (Avala, 21.00)

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus.

12.00 Srem na dlanu - hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz : Zlatna planeta, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Info 1, 17.15 Srem na dlanu - hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Info 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STVa, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Info 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Kviz: Tuti-fruti.

08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak26.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

GENIJALNI PARISKI BOEMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank

Elejn Kasidi

SERIJA

Ostrvo smrti Porodica i prijateqi se ukrcavaju na trajekt i kre}u na ostrvo kako bi prisustvovali ven~awu Henrija Duna i Tri{ Velington. Dok se deveri pripremaju za jedan razvratni vikend, Henrijeva prijateqica iz detiwstva Ebi pojavquje se u taksiju… Uloge: Elejn Kasidi, Kristofer Goram, Kejti Kasidi, Mat Bar, \ina Holden Re`ija: Ari [losberg (Nova TV, 21.00) 08.15 08.45 10.15 11.15 12.20 13.10 14.10 15.10 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.40 02.40

Ezo TV, tarot {ou Nova lova, TV igra Rebelde Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine Blankman, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Ostrvo smrti Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na severu Ezo TV, tarot {ou To je `ivot za tri mu{karca, film

08.00 Misterije olupina na dnu okeana 09.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 10.00 Pri~e iz groba 11.00 Jelena Trojanska 12.00 Van Gog – kompletna pri~a 13.00 Razbija~i koda 14.00 Najva`nija utakmica u ìvotu 15.00 Izdaja 16.00 Rimske misterije 16.30 Tajne Renesanse 17.00 Hendl, ìvot pop ikone 18.00 Romanti~ari 19.00 ôvek Pepequga: Istinita pri~a o Yimu Bredoku 20.00 Rasipni sram, Misterija [ekspirovih soneta 21.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 22.00 Odvezanih nogu 23.00 Izdaja 00.00 Rimske misterije 00.30 Tajne renesanse 01.00 Hendl, ìvot pop ikone

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Tali~ni Tom Gangsterska pri~a Gospo|a ministarka Nezakonit ulazak Gangsterska pri~a Glengeri Glen Ros Sa{a Velika avantura

06.00 Hana Montana/Majli Sajrus: Koncet - Najboqe od oba sveta 07.10 Debele devojke 08.45 Nensi Dru 10.25 Bez rezervacije 12.05 Bioskop, bioskop, bioskop 12.30 Zauvek jak 14.15 Trenutak prednosti 15.45 61. dodela nagrada Emi (skra}eni snimak) 17.50 Lovac na blago 19.40 Filmovi i zvezde 20.05 ^eki} 21.35 Velika qubav 22.30 Prava krv 23.25 Telohraniteq: novi po~etak 00.55 28 nedeqa kasnije

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Velegradwa 2: USS Viryinija, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.15 Kuvajte s Anom 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Potro{a~ki kod 20.50 Heroji Vukovara 21.55 Proces 22.35 Otvoreno 00.00 Na rubu nauke 00.55 Zvezdane staze 01.40 Ksena - princeza ratnica 02.25 Momci s Medisona

07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Krug prijateqa Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Biti Erika Klara [eler Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Krug prijateqa Vo`wa ka uspehu

08.50 10.55 11.20 11.50 12.20 13.10 13.35 14.30 16.05 16.35 17.05 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35

Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom, kulinarski izazov Ozna~en za smrt, film Putnik 57, film Gu`va i frka, film Astro {ou, emisija

20.00 21.35 23.20 01.15

Ozna~en za smrt Katrin Denev

Veliko uìvawe Kad na svom ku}nom telefonu vidi da je upravo zove predsednik republike, otmena Pariànka Kler Despres hladno odlu~i da odbije wegov poziv. Uspomene je tada odvedu deset godina ranije, u vreme dok je kao samohrana majka sa svojim sin~i}em Majkom ìvela u skromnoj ku}i u predgra|u… Uloge: Katrin Denev, Majkl Serul, @an-Luj Trentiwan, Majkl Okler, Ipolit @irardo, Klod Vinter Reìja: Fransis @irod (HRT 2, 22.50) 08.00 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 12.20 12.35 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.35 15.50 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 21.00 21.55 22.50 00.30

04.00 06.00 08.00 10.00 11.50 13.50 16.20 18.00 20.00 22.10 00.00

07.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

ârobna plo~a Platno, boje, kist Kratki spoj Lagodan ìvot Zeka i Kodija Paulino leto Vip muzi~ki klub Alijas Poleke, film Fotografija u Hrvatskoj Fratar je sa~uvao troplet, dok. film Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kuvajte s Anom TV vrti} ârobna plo~a Crna kutija: Pravo na jednakost Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip muzi~ki klub Bitange i princeze Momci s Medisona Veliko uìvawe, film [apta~ica duhovima

Mizeri Majmun~e Uradi pravu stvar Kadilak men Svi su ludi za Meri Moja Afrika Izmewena stawa Robokap Isteriva~ |avola Mizeri Qubavnici

Izvan kapije Moja slatka debequca @ene fudbalera Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Kikbokser 4 – Napada~ Sout Park Kikbokser 5 – Iskupqewe Stjuardese Kukavica

Yon He~er, biv{i DEA agent, vra}a se ku}i iz Kolumbije, gde je wegov partner ubijen u akciji protiv opasnog dilera droge. I upravo je smrt partnera bila povod zbog koga se Yon odlu~io da se povu~e u penziju. Ali kada otkrije da nemilosrdni diler hara wegovim starim kvartom i da poku{ava da smakne wegovu sestru Melisu i wenu k}er Trejsi, Yon je prisiqen da se brani… Uloge: Stiven Sigal, Basil Volis, Kit Dejvid, Tom Rajt, Yoana Pakula, Elizabet Gre~en Re`ija: Dvajt H. Litl (RTL, 20.00)

Yoana Pakula

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.00 10.00 10.30 11.30 13.00 16.00 18.00 20.15 20.20 20.30 21.30 22.25 22.30 23.30

Razotkrivawe mitova Kako to rade? Kako se pravi? Budu}i svet Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina u Evropi U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Budu}i svet Razotkrivawe mitova Kako to rade? Kako se pravi? Drvose~e u mo~vari Opasan lov Crno zlato U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Reli Superbajk Motosportovi Alpsko skijawe Tenis Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Borila~ki sport Fudbal

Kwige napisane u hipnoti~kom snu A

ndre Breton optuùje Tristana Caru da urednika svog mati~nog lista, mladi}a od 24 goje „varalica èqan reklame“. To je mnodine, koji se ve} ogledao i u kwièvnosti. Ime go. Premnogo. Kao odgovor na wegove mu je @or` Simenon. Zajedno su smislili {aqiksenofobi~ne re~i, Cara s Elijarom, Ribmonvu burgijadu. Potpisa}e ugovor kojim se utana~uDesewom i Erikom Satijem u kafani „Klozeri je da pisac za tri dana i tri no}i napi{e roman de Lil“ saziva skup svih ~lanova dadaisti~kog koji }e “Pari-Maten” objaviti u celosti. Da ~ipokreta, simpatizera i umetnika pozvanih da tavu rabotu u~ine golicavijom, dogovoreno je da u~estvuju na Me|unarodnom kongresu za odbranu Simenon opi{e likove i fabulu po izboru ~itamodernog duha. Dolazi i Breton. Ve}inom prilaca, koji }e tako u~estvovati u nastanku dela. sutnih osu|en je zbog nedelikatnog pona{awa; ne Pisac se ne}e zatvoriti u svojoj radnoj sobi, nego samo {to je on jedini sastavqao saop{twe koje je pisati u staklenom kavezu postavqenom ispred predstavio kao zajedni~ko nego je i uvredio jednu “Mulen ruà”. li~nost s ciqem da joj naneKavez je toboè na~iwen, se {tetu. Umetnici mu usa Simenon dobija avans od kra}uju poverewe koje su mu 25.000 franaka od predvi|edali da organizuje kongres, nih 100.000, koliko mu prikoji tako propada. pada po obavqenom poslu. I Breton se sveti. NekoMerl se silno zabavqao, jer liko dana kasnije, u listu nikad nije bilo nikakvog „Komedija“ objavquje napis staklenog kaveza, niti je rou kojem optuùje Caru da je man napisan za tri dana, nisebi pripisao zaslugu da je ti je publika bila zadivqesmislio re~ „dada“, samo je na. Stvarno je postojao samo kratko bio ~lan uredni{tva Simenon, a u posledwem tre„Manifesta dada“, a wegov nutku ~itava je operacija je uticaj zanemarqiv. Na obustavqena. kraju, zadaje ne{to mawe niIgra se i Desnos, ali wezak udarac: ~istka me|u sagove igre nisu sli~ne gazdiradnicima „Literature“. nim. Breton ga naziva “budDistancira}e se i od Revernim spava~em”, jer vi{e od dija, smatraju}i da je suvi{e ikoga ume da utone u nadreakatolik da bi verovao u nadlisti~ke snove. U nesvesti realizam. hipnoti~kog sna, nekontroNakon {to je Pariski lisanog od psihi~kih aktivkongres doìveo neuspeh, nosti, pred wega stavqaju glasilo postaje ratna ma{ihartiju i trpaju mu olovku u na nadrealisti~kog pokreruke. I ~udo se de{ava: ~uta. Breton privremeno odudesnom brzinom naprosto staje od ~arki protiv dade. Umeo je Breton da reìra {ikqaju wegove kwige. Jedi pozori{ne skandale Sre|uje redove i priprema ne no}i kod Bretona, po{to borce za boj. Wima dodaje Robera Desnosa, novog prijateqi nisu uspeli da probude pesnika, domaregruta, kog postavqa na isturen poloàj. }in tr~i po lekara. Desnos ga do~ekuje bujicom Kada je oslobo|en, vojnik Desno ima 22 godine, psovki i uvreda. Ali Breton ga istura kao jednog a Breton 26. Starijeg je zapawila “velika snaga od kolovo|a u predstoje}im bitkama s dadom. odbijawa i napadawa kojom se mla|i odlikuje”. A A onda su se na repertoaru pozori{ta “Anon je zaista pravi fenotoan” na{la dva komada men. S ~uperkom iznad Rejmonda Rusela: “Lokus garavog oka, nemarno obSolus” i, navodno paU borbi protiv dadaizma udarna u~en, strastan je i zanetriotski, “Rat u papu~apesnica nadrealista je uvek za tu~u sen, voli ludo ili ne voma”. Breton i wegove spremni Rober Desnos. Mada mu je li uop{te. Protivnik je pristalice, jo{ jednom jedna prijateqica davala ~asove svih razumnih sredstava. pod okriqem dade, a ne Prijateq je anarhista. nadrealizma, podràvaboksa, zaradio je lepu zbirku Uvek je spreman da se tu- modrica. Ipak, ~im se zametne kavga, ju Rusela. Aragon, De~e. Mada mu je jedna prisnos, Breton i jo{ nekoon prvi ule}e jateqica davala ~asove licina nadrealista su boksa, zaradio je lepu se rasporedili po sali zbirku bubotaka i modrica. Ipak, ~im se zametne i tokom izvo|ewa prve predstave neprekidno kavga, on prvi ule}e u wu. Kao {to ne{tedimice aplaudiraju, jasno i glasno ~estitaju piscu, uzdeli udarce, tako je |avolski spreman da na{kravra}aju}i na grdwe mirnijih gledalaca. S druge ba kojekakve ludorije. Oglu{uje se o gramati~ke strane, besnim psovkama i zvi`ducima su zasuli uzuse i logiku, pa se umnogome poklapa s preoku“Rat”. pacijama nadrealista. – @ivela Nema~ka! – uzvikuje Aragon, s jednog Zaposlen je u novinama, gde pi{e sva{ta, ali kraja sale. uvek s ludim talentom. U po~etku je prevodio – Dole Francuska! – uzvra}a Desnos s drugog oglase s jezika ~iju ni jednu jedinu re~ nije znao. kraja. Zatim o filokseri, jedrewu, uzgajawu slatkog – Pa {ta? – pita jedan od glumaca, koji bi da se krompira i pregaènim psima. Mada nije nikuda drì teksta komada. micao iz redakcije, slao je izmi{qene putopise. – Pa do|avola! – urla Breton s balkona. Nastaje op{ti rusvaj. Na veliku radost RusePrijateq je Eèna Merla, unekoliko varalila, koji je zapisao: “Afera je podigla takvu buku ce, ali zlatnog srca, osniva~a lista “Merl blan”, i pra{inu da sam prekono} postao poznat. Ve} je koji “zvi`du}e i podsmeva se svake subote”. Izrupostignut rezultat: naslov jednog mog dela pogivawe, {ale, posprdica, ogovarawa i jeftina stao je nadaleko ~uven”. otrcavawa u 800.000 primeraka. Po{to mu se jedNadrealisti }e kasnije odbraniti wegov novi nog dana 1927. prohtelo da pokrene novi dnevnik komad “Zvezda na ~elu”. “Pari-Maten”, pozva}e jednog od najplodnijih Kwigu Dana Franka „BOEMI” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara, moète naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak26.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, i kre}ete u akciju preporo|eni, s novom snagom i odlu~no{}u. Svesni ste svog uticaja na poslu i u javnosti, pa i dominacije u odnosu na dragu osobu. Naprosto, ho}ete i mo`e vam se!

BIK 20.4-20.5.

Va{a predivna Venera u`iva u duhovnim sferama, tako da ste i vi podlo`ni tim nivoima i meridijanima. To vas usporava od konkretnog posla i zarade, ali kroz poslovni partnerski odnos mo`ete mnogo toga.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

26. oktobar 2009.

Mesec je uplovio u vazdu{ni znak Vodolije, {to vam pogoduje za mentalne aktivnosti i poslovne planove, sastanke i saradwu. Mnogo pri~e ne zna~i da ne}e biti i realizacije. Pitawe je na koji na~in. Postajete nervozni, rastrzani i preoptere}eni. Primate vi{e informacija nego {to mo`ete apsolvirati, pa je uz to mogu} i kra}i put. Budite oprezni u saobra}aju. Ne obe}avajte vi{e od mogu}eg. Svedite svoje prioritete na one bitne i aktivirajte se u tom smaru. Fizi~ki ste nemirni, vu~e vas jaka voqa, tako da vas niko ne mo`e zaustaviti kada ne{to naumite. U qubavi ste inicijator, zar ne?! Strpqewe vas krasi, {armantan odnos prema svima na poslu vas oplemewuje, tako da bi mnogi da budu u va{em dru{tvu. Kolektivni rad je opet u trendu. Finkcioni{ete po navikama. Promena na vidiku.

VAGA 23.9- 23.10.

Ponedeqak je dan kao izazov, sam za sebe. Bilo da vam se radi ili ne, mo`ete kako ho}ete. Niko ne}e znati ni{ta vi{e od onoga {to vi prezentujete. Neke tajne mre`e se pletu oko vas?!

[KORPION 24.10- 23.11.

Ukoliko otputujete i sakrijete se s dragom osobom, najboqe }ete iskoristiti date mogu}nosti i zvezdane uticaje. Dominantni ste u svom okru`ewu. Mo`da vam se upravo zbog toga radi i {efuje?

STRELAC 24.11- 21.12.

Poslovna situacija je razdragana i zanimqiva. Sa saradnicima i prijateqima mo`ete putovati na bli`e ili daqe destinacije, drugovati i baviti se raznoraznim aktivnostima. Provod je zagarantovan!

JARAC 22.12-20.1.

Ozbiqni ste i dobro organizujete kolege na radnom mestu, ali }e dan ipak prote}i burnije nego {to biste o~ekivali. Neke nepredvi|ene okolnosti }e iskrsnuti, od nekih }ete odustati. Tro{kovi.

VODOLIJA Prvo se radujte novom danu svog 21.1-19.2. `ivota! Zatim se radujte svima onima koje volite, jer nesebi~no dajete sve od sebe, i {to se o~ekuje, i {to ne morate! Vi{e se bavite svojim potrebama, nego tu|im. RIBE 20.2-20.3.

Ne morate `uriti, ipak je ponedeqak, sti}i }ete, makar i u utorak. Svesni ste svoje pozicije i mogu}nosti, koje nisu zanemarqive, pa se potrudite na svoj na~in da maksimalno iskoristite {anse koje se ukazuju.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Nemam dobro telo Glumica Selma Hajek koja se na veliko platno vra}a u ulozi bradate `ene u trileru â&#x20AC;&#x17E;Cirque Du Freakâ&#x20AC;? izjavila je da ona uop{te nema dobro telo, nego se to qudima tako ~ini jer je dobra glumica! - Osvojila sam nagradu za najboqe telo od Fitnes magazina i bilo me je previ{e sramota da je prihvatim. Ja uop{te nemam dobro telo, ali ako svi misle da imam to zna~i sam dobra glumica. Glumila sam devojke koje dobro izgledaju. Ako zna{ dobro da se obu~e{ onda zna{ i trikove koje mo`e{ da iskoristi{ - rekla je skromna Selma.

JUTRO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 18 Ni{

VIC DANA

Evropa

S MAGLOM

NOVI SAD: Promenqivo obla~no uz sun~ane intervale. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 10 ujutru do 18 stepeni popodne. VOJVODINA: Ujutro po Sremu i na zapadu Ba~ke sumaglica i magla ponegde. Tokom dana promenqivo obla~no uz sun~ane intervale. U Banatu }e duvati slab do umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak malo iznad normale. Jutarwe temperature od 8 stepeni do 12, a maksimalne od 17 do 19. SRBIJA: Ujutro sumaglica i magla ponegde. Tokom dana promenqivo obla~no uz sun~ane intervale u pomoravqu i podunavqu gde }e duvati slab do umeren jugoisto~ni vetar. Na jugu i jugoistoku Srbije ne{to vi{e oblaka i re|a pojava kratkotrajne ki{e. Pritisak malo iznad normale. Jutarwe temperature od 7 do 12 stepeni, a maksimalne od 15 do 20. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak prolazno naobla~ewe sa povremenom ki{om i padom temperature. U sredu jo{ malo sve`ije i promenqiva obla~nost sa sun~anim periodima. U drugoj polovini sedmice se nastavqa postepeno zahla|ewe, ali }e ostati ve}inom suvo vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Ne{to povoqnije biometeorolo{ke prilike doprine}e izvesnom smawewu tegoba kod ve}ine qudi. Hroni~nim bolesnicima, a posebno osobama sa sr~anim problemima i asmati~arima savetuje se da ograni~e fizi~ke napore. Meteoropatske reakcije jo{ uvek su mogu}e ali bi bile izra`ene u bla`oj formi.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

Oènio se Mujo ènom iz Hiro{ime i doveo je u Bosnu, okupila se sva rodbina da upozna mladu, pa po~ela da je komentari{e: - Ma nije ne{to... - Pa {to si je oènio kad je lewa? - A nije ni neka lepotica? Kaè Mujo na sve to: - Ma ne znam ni ja, ali nekako mi zra~i!

SUDOKU

St. Peterburg 6 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

9 5

1 8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

1 4 8 7 3 6 5 2 9 TISA

SAVA

109 (1)

Slankamen

198 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

170 (3)

Zemun

248 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

254 (8)

Bogojevo

152 (4)

Pan~evo

270 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta

Ba~. Palanka

156 (3)

Smederevo

450 (-8)

Titel

194 (4)

NERA

Novi Sad

153 (4)

Tendencija porasta

-59 (1)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

Bezdan

Hetin

88 (4)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

196 (10) S. Mitrovica 131 (34) Beograd

Kusi}

5 9 2 1 4 8 3 7 6

2 9

84 (-4)

7 3 6 5 9 2 8 4 1 8 6 1 9 2 5 4 3 7

200 (3)

Tendencija stagnacije

4 2 9 3 6 7 1 8 5

3 7 5 4 8 1 9 6 2 6 1 7 8 5 3 2 9 4

8 3

2 8 4 6 1 9 7 5 3

9 5 3 2 7 4 6 1 8 Re{ewe iz pro{log broja