Dnevnik 1.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 1. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23092 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Mladi} u Hagu str. 2 NASLOVI

Politika 3 Tadi}: O~ekujem datum za pregovore o ~lanstvu u EU

Ekonomija 4 Struja nije poskupela za 180.000 porodica 4 „Viktorija” kupila zrewaninsku {e}eranu 5 U Vojvodini 230 stranih firmi

Poqoprivreda 6 Iz Beograda dr`avi lak{e da pomogne seqaku!?

NA STA VQE NI PRO TE STI PO QO PRI VRED NI KA NE ZA DO VOQ NIH AGRAR NOM PO LI TI KOM VLA DE SRBI JE

Pa or ske ba ri ka de uz du` i po pre ko Voj vo di ne str. 6

Novi Sad 7 Karte i ve}ina markica {est posto skupqe

Vojvodina 11 Selo sa dva sunca

Crna 12 Policajcu 13 godina za brutalno ubistvo 13 Kalini} i Simovi} o~i u o~i

Dru{tvo Foto: F. Baki} i R. Hayi}

14 Kontrolisano ludilo po {esti put 14 Prekograni~ni zaveslaji prosvetara

Reporta`e 15 Kowima u ergeli „Kara|or|evo” bilo boqe u Brozovo doba

Pre podne sunce, po podne ki{a Najvi{a temperatura 29 °S

PO LI CIJ SKA AK CI JA „AL BA TROS” SME STI LA IZA BRA VE 11 OKO RE LIH KRI MI NA LA CA

Uhap {e na gru pa su ro vih ute ri va ~a

str. 12

str. 16– 20

SPORT

TURISTI^KA MANIFESTACIJA „VIKENDI U NOVOM BA^EJU”

O`ivela drevna Ara~a

str. 10

n ZIMOWI] U DVA POLUFINALA

n BEKVALAC ZAVR[IO MISIJU U HAJDUKU

n PO^IWE FINALE PLEJ-OFA KO[ARKA[A

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

sreda1.jun2011.

POLiTikA

c m y

2

dnevnik

MI NI STAR KA SNE @A NA MA LO VI] POT PI SA LA RE [E WE O IZ RU ^E WU

Mla di} u Ha gu Ha {ki op tu `e nik Rat ko Mla di} iz ru ~en je ju ~e Ha {kom tri bu na lu ~i me je Sr bi ja is pu ni la svo ju oba ve zu, sa op {ti la je no vi na ri ma mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}. Spe ci jal ni avion Vla de Sr bi je „fal kon 50” u ko jem

li kop te rom pre ba ci li u pri tvor sku je di ni cu Tri bu na la u [e ve nin ge nu. „Iz vo |e we Mla di }a pred li ce prav de je sa tis fak ci ja za `r tve i wi ho ve po ro di ce i isto vre me no ovo je ~in po mi re wa u re gi o nu”,

Porodica donela kofer neposredno pred odlazak na aerodrom

je bio Mla di} sle teo je u 19,35 ~a so va na aero drom u Ro ter da mu, 20 ki lo me ta ra od Ha ga. Na Aero dro mu su ga pre u ze li pred stav ni ci ho land ske po li ci je, ko ji su ga he -

ka za la je Ma lo vi}. Ona je po ru ~i la da Sr bi ja ne }e bi ti uto ~i {te onih ko ji su ~i ni li rat ne zlo ~i ne, ni ti onih ko ji se ba ve or ga ni zo va nim kri mi na lom.

Po se tio }er kin grob Ha {ki op tu `e nik Rat ko Mla di} ju ~e uju tru po se tio je grob }er ke Ane, po tvr dio je za me nik tu `i o ca Spe ci jal nog su da Bru no Ve ka ri}. U skla du sa ra ni jim zah te vom Rat ka Mla di }a, Spe ci jal ni sud mu je, u ra nim ju tar wim ~a so vi ma, omo gu }io da po se ti grob }er ke na Top ~i der skom gro bqu. Mla di} je po sle po se te gro bqu, ko ja je, pre ma Ve ka ri }e vim re ~i ma tra ja la oko dva de set mi nu ta, vra }en u pri tvor sku je di ni cu Su da i sve vre me je bio pod nad zo rom le ka ra. Ve ka ri} je ob ja snio da je Mla di }u jo{ to kom pr vog sa slu {a wa, ne po sred no po sle hap {e wa, obe }a no da }e mo }i da po se ti }er kin grob, ali zbog bez bed no snog ri zi ka de ta qi o to me ni su sa op {ta va ni.

Od lu ku o zah te vi ma za sa slu {a we Mla di }a, u ve zi sa raz li ~i tim sud skim po stup ci ma ko ji su u to ku, do ne }e nad le `ni is tra `ni su di ja a, ka ko Ve ka ri} is ti ~e, ne po sto je pre pre ke da bu de sa slu {an i po sle pre ba ci va wa u Hag.

Stan ko vi}: Ni sam ga le ~io Mi n i s tar zdra v qa Sr b i j e Zo ran Stan ko vi} od ba cio je kao „zlo na mer ne {pe ku la ci je” tvrd we da je le ~io Rat ka Mla di }a i ob ja snio da je po se tio Mla di }a u pri tvo ru Spe ci jal nog su da u svoj stvu mi ni stra zdra vqa, {to je bi la we go va oba ve za, „s ob zi rom da ne bi sme lo da se de si ni {ta ne pred vi |e no ka da je on u pi ta wu”. Stan ko vi} je kao „zlo na mer ne {pe ku la ci je” od ba cio tvrd we da je le ~io „jed nog ko ma dan ta, kao {to je bio Rat ko Mla d i}„. „Ko l i k o se ba v im ovim po slom ne le ~im ni ko ga, osim {to se ba vim onim po slom ko je pod ra zu me va ob duk -

ci ju. Le ~im sa mo se be i svo ju po ro di cu i ni ko ga vi {e”, iz ja vio je Stan ko vi} no vi na ri ma. Stan ko vi} je na gla sio da je sa Mla di }em raz go va rao sa mo o ono me {to ga naj vi {e ti {ti i ono me {to je we go va naj te `a bol, a to je smrt we go ve }er ke Ane. On je pod se tio da je kao ob du cent iz va dio me tak iz gla ve we go ve }er ke i od se kao pra men ko se ko ji mu je dao. Stan ko vi} je is ta kao da je we go va oba ve za da se oda zo ve na po ziv od bra ne i da bu de ili sve dok eks p ert od b ra n e ili sve d ok eks pert tu `i la {tva u pro ce su pro tiv Mla di }a.

- Pre da jom Mla di }a rad na tom pred me tu ni je za vr {en - re kla je ona i iz ra zi la o~e ki va we da }e se utvr di ti ko mu je po ma gao u skri va wu i za {to je Sr bi je tro {i la enorm na sred stva tra ga ju }i za wim i ko je za to od go vo ran. „Sr bi ja je hap {e wem Mla di }a po ka za la svo ju po sve }e nost da is pu ni sve oba ve ze pre ma Ha {kom tri bu na lu. Do ka za li smo da smo qu di od re ~i. Iz ru ~e we je po tvr da da je Sr bi ja opre de qe na za do vr {e tak sa ra da we sa Ha gom”, ka za la je Ma lo vi}.

O~e ku je mo da }e se utvr di ti Ka ko je is ta kla, iz ru ~e we je i po ru ka svim okri vqe ko je Rat ku Mla di }u po ma gao nim za rat ne zlo ~i ne da ne u skri va wu }e iz be }i od go vor nost. O kri vi ci po ta~ ka ma op tu `ni ce, Mla di} }e se iz ja sni ti u me {ta we, te ro ri sa we i ne za ko pr vom po ja vqi va wu pred su di jom, ni ti na pa di na ci vi le i uzi ma we u ro ku od 48 sa ti po {to stig ne u ta la ca. Pr vu op tu `ni cu pro tiv Hag. Mla di }a zbog ge no ci da nad 7.000 Rat ko Mla di} je oko 17 ~a so va Mu sli ma na u Sre bre ni ci, Tri bu ukr can u po se ban avion na aero - nal je po di gao 25. ju la 1995, ali je dro mu „Ni ko la Te sla”. Po stu pak on bio be gu nac do 26. ma ja, ka da su iz ru ~e wa po ~eo je ka da je Tro ~la - ga vla sti Sr bi je uhap si le u La za no kri vi~ no van ra sprav no ve }e re vu kod Zre wa ni na. Sud je u pe Spe ci jal nog su da od bi lo `al bu na re {e we o is pu we no sti uslo va za iz ru ~e we Mla di }a Ha {kom tri „Oru` je je mo je” bu na lu, ko ju je pre kju ~e po {tom po slao Mla di }ev advo kat Mi lo{ Rat ko Mla di} sa slu {an je [a qi}. Mla di }e va po ro di ca do ju ~e u po stup ku ko ji se vo di {la je oko 15 ~a so va u Spe ci jal ni pro tiv we go ve su pru ge Bo sud, a je dan od pra ti la ca we go ve siq ke za neo vla {}e no dr `a su pru ge Bo siq ka no sio je ve li ki we oru` ja. ko fer.

Mla di} je re kao da je Mla di} je ju ~e za tra `io da we oru` je we go vo i da we go va gov prav ni sa vet nik u pro ce su po ro di ca za to oru` je ni je pred Ha {kim su dom bu de pro fe zna la jer je, pre ma re ~i ma sor ka me |u na rod nog pra va u pen we go vog advo ka ta, po ro di ci zi ji Smi qa Avra mov, ko ja ga je po za bra wi vao da „di ra we go ve se ti la u pri tvor skoj je di ni ci stva ri”.

Spe ci jal nog su da.

Iz me we nom op tu `ni com ko ja je stu pi la na sna gu 27. ma ja, Mla - tak, 27. ma ja, do neo od lu ku da su di }u se na te ret u 11 ta ~a ka sta - is pu we ni uslo vi za iz ru ~e we vqa ju ge no cid, zlo ~i ni pro tiv Mla di }a Ha {kom tri bu na lu na ~o ve~ no sti nad ne sr bi ma i kr {e - {ta se we gov advo kat `a lio zbog wa za ko na i obi ~a ja ra ta to kom Mla di }e vog zdrav stve nog sta wa, su ko ba u BiH 1992-95. U dve ta~ - ali je `al ba od bi je na. Ma lo vi} je ke, Mla di} je op tu `en za ge no cid, ju ~e u 15 sa ti pot pi sa la na log za u osta lih de vet na te ret mu sta - iz ru ~e we Mla di }a, ~i me je okon vqa ju pro gon, is tre bqe we, ubi - ~a na za kon ska pro ce du ra za we go stva, de por ta ci ja, pri sil no pre - vu eks tra di ci ju.

[a qi}: Mla di} 2009. go di ne bio na he mo te ra pi ji Advo kat Mi lo{ [a qi} iz ja vio je ju ~e da po se du je me di cin sku do ku men ta ci ju ko ja do ka zu je da je we gov kli jent, ha {ki op tu `e nik Rat ko Mla di}, u ra ni jem pe ri o du bio pod vrg nut he mo te ra pi ji i da bo lu je od ozbiq ne bo le sti. „Iz ove do ku men ta ci je pro iz la zi da je bio pod vrg nut he mo te ra pi ji i da je bio na le ~e wu od 12. apri la 2009. go di ne do 18. ju la 2009. go di ne, zna ~i, pu na tri me se ca i da je u tom pe ri o du ura |e na ne ka ope ra ci ja”, ka zao je [a qi} za bi je qin sku BN te le vi zi ju. Na vo de }i da je di jag no za „ve o ma ozbiq na, ~ak pre o zbiq na”, on je is ta kao da Mla di} ni je tre ba lo da bu de iz ru ~en. Mi lo{ [a qi} je pre dao is tra `nom su di ji le kar ski na laz o Mla di }e vom zdrav stve nom sta wu ko ji bi, ka ko je ta da ka zao, mo gao bit no da iz me ni ce lo kup nu si tu a ci ju. [a qi} je no vi na ri ma is pred Spe ci jal nog su da re kao da se ra di o pe ri o- du od pre dve go di ne i da je na la zom utvr |e no te {ko obo qe we. „Ne mo gu da go vo rim o na la zu. Do sta vqen je ano nim nim pu tem, ali iz oba ve {te nih iz vo ra i is tra `ni su di ja }e ga pro ve ri ti”, na veo je on.

politika

dnevnik

sreda1.jun2011.

3

PRED SED NIK SR BI JE BO RIS TA DI] PO RU ^IO JU ^E EVROP SKOJ UNI JI

DA NAS ZA SE DA SKUP [TI NA VOJ VO DI NE

O~e ku jem da tum za pre go vo re o ~lan stvu

Re ba lans buyeta i raz re {e wa

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e u Ni {u da Sr bi ja tra `i i o~e ku je da do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu u Evrop skoj uni ji.”Sma tra mo da }e mo do de cem bra is pu ni ti sve uslo ve. Mi ne tra `i mo ve {ta~ ki put, ve} `e li mo da kao i Hr vat ska

Da ~i}: Ni smo kal ku li sa li Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e po pod ne da je pe riod od hap {e wa do iz ru ~e wa Rat ka Mla di }a pro te kao bez ve }ih po tre sa i da je Sr bi ja za vr {i la va `nu eta pu u od no si ma sa Evrop skom uni jom i me |u na rod nom za jed ni com.Da ~i} je re kao da je hap {e wem Mla di }a „iz bi jen iz ru ku ali bi ne ki ma ko ji su to sta vqa li Sr bi ji kao pre pre ku na da qem pu tu evro in te gra ci ja”. Da ~i} je po no vio da vla da „ni je kal ku li sa la” s da tu mom hap {e wa Mla di }a. „Da je bi lo tem pi ra wa bi lo bi pre Bra mer co vog iz ve {ta ja”, re kao je Da ~i} i po ru ~io da }e Sr bi ja na sta vi ti da is pu wa va oba ve ze pre ma Ha {kom tri bu na lu.

do bi je mo da tum, ka zao je Ta di} u Ni {u. „Vi {e ne ma pre pre ka”, pri me }u je pred sed nik Sr bi je i do da je da }e „za u sta vqa we Sr bi ja bi ti ~i sto po li ti~ ko”.

Go vo re }i o sa rad wi sa Ha {kim tri bu na lom, Ta di} je re kao da je taj uslov ma we vi {e is pu wen, ali je do dao da }e Sr bi ja na sta vi ti da tra ga za Go ra nom Ha xi }em. Pred sed nik Sr bi je je ka zao i da je Rat ko Mla di} uhap {en ~im je do bi je na in for ma ci ja o we go vom pre bi va li {tu.” To ka `em pod pu nom mo ral nom, ma te ri jal nom i kri vi~ nom od go vor no {}u”, na gla sio je Ta di}.

Po vo dom me dij skih {pe ku la ci ja da je vlast zna la gde se na la zi Mla di}, a da ga ni je ra ni je hap si la, pred sed nik Sr bi je je re kao da one ne ma ju ni ka kvog smi sla, jer bi se po toj lo gi ci mo glo po sta vi ti pi ta we za {to ni je uhap {en ka da je do la zio @o ze Ma nuel Ba ro zo ili Ser` Bra ma erc ili Hi la ri Klin ton, ka ko bi vlast ste kla po li ti~ ke po e ne tim hap {e wem.

Ta di} se osvr nuo i na pi ta we bez vi znog re `i ma za pu to va we gra |a na Sr bi je u EU re kav {i da on ni je ugor `en i da su pr vi ko ra ci ko je

de cen tra li za ci ja i re gi o na li za ci ja naj va `ni ji po li ti~ ki za da tak na {e ze mqe, ali, isto vre me no, to ne sme da zna ~i i uki da we fi nan sij skog po ret ka u Sr bi ji”, is ta kao je Ta di}. On je, po vo dom Pred lo ga za ko na o de cen tra li za ci ji, ko ji su pred lo `i li Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, re kao da po sto je ar gu men ti i za i pro tiv tog za ko na. Pre ma we go vim re ~i ma, po treb no je na pra vi ti eko nom sku ra ~u ni cu da li je mo gu }a de cen tra li za ci ja po tom mo de lu.

Pred sed nik Sr bi ji je re kao i da pre nos imo vi ne lo kal nim sa mo u- pra va ma pred sta vqa je dan ko rak u tom pro ce su, ali da je bit no i da one bu du ospo so bqe ne da upra vqa ju sred stvi ma ko je }e do bi ti iz po re skih iz dva ja wa.

Osvo ji ti vi {e gla so va na sle de }im iz bo ri ma, a pri tom sru {i ti fi nan sij ski po re dak u ze mqi – ja ne znam za {to smo on da kre ~i li je od ra dio MUP Sr bi je ve o ma do bri.

Pred sed nik Sr bi je re kao je i da po dr `a va de cen tra li za ci ju i re gi o na li zi ju ze mqe, ali da za kon ko ji se od no si na to pi ta we, tre ba da bu de usa gla {en sa eko nom skim po ten ci ja li ma ze mqe. „Pre dve go di ne sam re kao da je

- Ostva ri ti vi {e pro ce na ta na sle de }im iz bo ri ma, a da pri tom sru {i mo fi nan sij ski po re dak u ze mqi - ja ne znam za {to smo on da kre ~i li- me ta fo ri~ no je re kao pred sed nik Sr bi je. Ta di} je po ru ~io da po li ti ~a ri u Sr bi ji mo ra ju da bu du od go vor ni i da ne iz la ze u jav nost sa mo sa le pim `e qa ma.

U KA BI NE TU PRED SED NI KA DE MAN TU JU DA JE KO SO VO PO STA VQE NO KAO PRED U SLOV KAN DI DA TU RE U EU

Is pu wen „uslov nad uslo vi ma” Ni ka da jav no, ni u raz go vo ru ni je Ko so vo po sta vqa no kao uslov za kan di da tu ru i da qi put Sr bi je u EU, re ~e no je „Dnev ni ku“ u Ka bi ne tu pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, iz ko ga de man tu ju po je di ne me dij ske nat pi se da je no vi uslov bio po mi wan u di ja lo gu pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a i Vi so ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton na kon hap {e wa Rat ka Mla di }a.

Po pi sa wu ne kih be o grad skih gla si la u Ka bi ne tu E{to no ve „po tvr |e no im je da je hap {e we Rat ka Mla di }a bit no, ali da je nor ma li za ci ja od no sa s Ko so vom osnov ni je uslov za kan di da tu ru Sr bi je EU“.

- Na kon hap {e wa Mla di }a, ni ko ni je po sta vio no ve uslo ve, ni ti je pred sed nik s bi lo kim raz go va ra o ovoj te mi, ob ja {wa va ju u Ta di }e vom ka bi ne tu. I dr `av ni se kre ta ra Mi ni star stva od bra ne Ta wa Mi {~e vi} sma tra da se pri be glo

„spe ku la tiv nom me dij ski om to nu“ i ot kri va za na{ list tok di ja lo ga sa Vi so kom pred stav ni com EU. Mi {~e vi} pod se }a da je su sret sa E{to no vom dr `av ni vrh imao 27.ma ja ka da je uhap {en Mla di}, a

vi so ka go {}a iz Bri se la je ~e sti ta ju }i re kla da je od li~ na vest i da ni je ni sum wa la da }e vlast is pu ni ti svo ju me |u na rod no oba ve zu i u tom smi slu je sve vre me po dr `a va la ak tiv no sti Be o gra da.

Na ma Ko so vo ni je su sed Ko men ta ri {u }i iz ja vu ko ju je da la iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za KiM Ul ri ke Lu na ~ek, ko ja je od mah na kon hap {e wa Mla di }a iz ja vi la da je „raz vi ja we do brih od no sa sa su sed nim, ne za vi snim Ko so vom ta ko |e va `no“ Ta wa Mi {~e vi} ka `e za na{ list da je „Ko so vo su se da na i ne za vi sna ze mqa za one ko je su ga pri zna le“.

- Ono ni je ta ko za Sr bi ju, kao ni za pet dr `a va ~la ni ca EU, pa i sa mu Evrop sku uni ju, ko ja ka da se obra }a, go vo ri ili pi {e go di {wi iz ve {taj mo ra da sta vi od red ni cu „u skla du sa Re zo lu ci jom 1244 SB UN“. EU kao or ga ni za ci je ne mo `e da pri zna ne za vi snog bi lo ko ga, ve} to ~i ne dr `a ve ~la ni ce po na o sob, a sve ne ma ju isti od nos pre ma jed no stra no pro gla {e noj ne za vi sno sti Ko so va. Ka da Ko so vo ni je ne za vi sno za pet ~la ni ca EU, i ni je za sa mu EU, on da i ne mo gu da in si sti ra ju na uslo va qa va wu na {ih do bro su sed skih od no sa sa „ne za vi snim Ko so vom“, is ti ~e na {a sa go vor ni ca, ob ja {wa va ju }i da to ni je uslov ni ti je bi la te ma u evrop skom pri bli `a va wu i sti ca wu kan di da tu re Sr bi je za ~lan stvo u EU.

- U raz go vo ri ma ko je je ima la sa mi ni stri ma od bra ne i po li ci je Ke trin E{ton je uka za la da je to bio „uslov nad uslo vi ma“, ka `e Mi {~e vi}, uz opa sku da po sto ji i kon kre tan spi sak osta lih i da je sto ga na pra vqen Ak ci o ni plan evrop skog pu ta ze mqe.

- Vi so ka pred stav ni ca je po zdra vi la di ja log sa Pri {ti nom i uka za la na zna ~aj kon struk tiv no sti u we mu, na gla {a va ju }i da je ta kav pri stup be o grad skog ti ma.

Raz go vor sa Pri {ti nom je u ci qu po sti za wa kon kret nih re zul ta ta, ko je tra `i EU, ali za obi~ nog ~o ve ka, a ne u smi lu od re ci te se ili re {i te pi ta we Ko so va. Ta ko ne {to uop {te ni je bi la te ma, ni u ovim raz go vo ri ma, a si gur no ne i di ja lo gu vo |e nim sa pred sed ni kom Sr bi je, na gla {a va Mi {~e vi}, ko ja je ne ka da bi la di rek tor ka Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je.

D. Mi li vo je vi}

rekli su

Ege re {i: Imo vi na i pri ho di naj va `ni ji Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i za tra `io je ju ~e da {to pre bu de do ne ta za kon ska re gu la ti va u ve zi sa imo vi nom i pri ho di ma po kra ji ne i lo kal nih sa mo u pra va. „Voj vo di na }e tek ta da mo }i da qe da se raz vi ja u eko nom skom, po li ti~ kom i sva kom dru gom smi slu i jo{ vi {e do pri ne se pro ce su evrop skih in te gra ci ja Sr bi je”, re kao je Ege re {i u raz go vo ru s de le ga ci jom Od bo ra za sa ve zne i evrop ske po slo ve ne ma~ ke po kra ji ne Ba var ske. Na sa stan ku u No vom Sa du bi lo je re ~i o mo gu} no sti ma sa rad we dva par la men ta i re gi o na, po seb no u okvi ri ma re a li za ci je Du nav ske stra te gi je. Ege re {i je oce nio je da je u okvi ru Du nav ske stra te gi je neo p hod no pr ven stve no uva `i ti in te re se gra do va i re gi o na, jer }e u pro tiv nom ovaj evrop ski pro je kat osta ti „slo vo na pa pi ru”. Do dao je da je Voj vo di na ve o ma za in te re so va na za sa rad wu sa in ve sti to ri ma iz Ba var ske i ce le Ne ma~ ke.

Dra {ko vi}: To du gu je mo `r tva ma Pred sed nik SPO Vuk Dra {ko vi} pot pi som je ju ~e po dr `ao osni va we Re gi o nal ne ko mi si je za utvr |i va we ~i we ni ca o svim `r tva ma ra to va od 1991. do 2001. go di ne (RE KOM), ka ko bi se na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je po pi sa le sve `r tve. Dra {ko vi} je is ta kao da je va `no da se po pi {u `r tve i wi ho va na ci o nal nost, da se upi {e da li su ubi je ni kao ci vi li ili voj ni ci i ko ih je ubio. „To du gu je mo `r tva ma. Ne sme mo na pra vi ti zlo ~in pre ma `r tva ma ka kav smo na pra vi li po sle Dru gog svet skog ra ta. Do da na da na {weg `r tve Dru gog svet skog ra ta ni su po pi sa ne”, re kao je Dra {ko vi}.

On je na gla sio da bi tre ba lo ulo `i ti i do dat ni na por da se u po pi su evin de ti ra ju i `r tve Dru gog svet skog ra ta, ka ko bi utvr di li pu nu isti nu i gra di li po ve re we. On ve ru je da }e Re gi o nal na ko mi si ja ko ja }e po pi sa ti sve `r tve zlo ~i na ra to va na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je bi ti for mi ra na. „Ja ne znam ko bi ovo me mo gao da se opi re. Mo `da sa mo oni ko ji `e le da ma ni pu li {u skri va wem `r ta va”, re kao je Dra {ko vi}.

Cvet ko vi}: Pra we nov ca uspo ra va pro spe ri tet Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da pra we nov ca i fi nan si ra we te ro ri zma pred sta vqa ve li ki pro blem ko ji uspo ra va pro spe ri tet Sr bi je.

Sr bi ja se pro tiv pra wa nov ca i or ga ni zo va nog kri mi na la bo ri ve} de ce ni ju, {to je dug i is cr pqu ju} pro ces. Ciq dr `a ve je da se ta kri vi~ na de la is ko re ne ili ma kar sve du na mi ni mum, re kao je Cvet ko vi}. On je re kao da pra we nov ca i fi nan si ra we te ro ri zma vo de ka pod ri va wu sta bil no sti svih ze ma qa, ugro `a va ju re for me i kon ku ren ci ju, stra ne in ve sti ci je, bez bed no sti i ugled ze mqe.

Cvet ko vi} je do dao da Sr bi ja ra di na su zbi ja wu tih kri vi~ nih de la do no {e wem za ko na, po boq {a wem sa rad we u re gi o nu i sa rad wom sa me |u na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma i do dao je da je bor ba pro tiv ta kvih kri vi~ nih de la du ga, te {ka i is cr pqu ju }a, kao i bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i da se iz me |u to ga mo `e sta vi ti znak jed na ko sti.

Na da na {woj sed ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne bi }e raz re {e no de set za me ni ka u po kra jin skim se kre ta ri ja ti ma ko ji su uki nu ti na kon re duk ci je Vla de Voj vo di ne u apri lu. Pre ma sa za wi ma na {eg li sta, na wi ho ve poz ci je ne }e bit pred lo `e ni no vi kan di da ti. Iz Vla de APV je, ka ko sa zna je mo, upu }en i pred log za iz bor To mi sla va Stan ti }a za no vog pot pred sed ni ka Vla de.

Stan ti} je ina ~e se kre tar za lo kal nu sma no u pra vu i me |u re gi o nal nu sa rad wu, te ka dar G17 plus, od no sno Uje di we nih re gi o na Sr bi je, ko ji su na pro {loj sed ni ci po kra jin skog par la men ta osta li bez pot pred sed ni~ ke po zi ci je u Ba no vi ni po sle ostav ke Bo ri sa Bar jak ta ro vi }a.

Po kra jin ski po sla ni ci od lu ~i va }e da nas o re ba lan su bu xe ta APV za 2011. go di nu, ko jim se pred vi |a we go vo uve }a we za 1,12 mi li jar di di na ra, od no sno za 1,84 od sto, ~i me }e obim sred sta va ko ji se ras po re |u je za po tro {wu u ovoj bu xet skoj go di ni iz no si ti 61,8 mi li jar di di na ra.

fi cit ko ji je li mi ti ran u skla du s do go vo rom Vla de Sr bi je sa MMF-om. Re~ je pre ne tim sred stvi ma iz pret hod nih go di na, ko ja }e u naj ve }oj me ri bi ti usme re na na iz mi re we oba ve za do ba vqa ~i ma i iz vo |a ~i ma ra do va na in ve sti ci ja ma ko je fi nan si ra Po kra ji na - re kao je \u ki} ra ni je na {em li stu. On je do dao i da re ba lans ne }e ugor zi ti ni jed nu funk ci ju, od no sno nad le`nsot no vo for mi ra nih re so ra ko ji su ina ~e na sta li fu zi o ni sa wem po sto je }ih. Do dao je, ta ko |e, da }e tro {ko vi po kra jin ske ad min stra ci je osta ti na istom ni vou, te da su pla te za mr znu te do kra ja go di ne.

Re ba lans po slo vi~ no ne }e do bi ti po dr {ku opo zi ci o nih stra na ka, ko je su ma hom ve} kri ti ko va le pred lo `e ne iz me ne u bu xe tu, dok je Srp ska ra di kal na stran ka pod ne la 17 amand ma na.

Na dnev nom re du da na {we se si je, ka ko sa zna je mo, bi }e vi {e od 20 ta ~a ka. A, pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, po sto ji mo gu} nost da se sed ni ca su tra pre -

Pod se kre ta ri ume sto za me ni ka Pre ma sa zna wi ma „Dnev ni ka”, u pet no vih re so ra, ko ji su prak ti~ no na sta li spa ja wem uga {e nih se kre ta ri ja ta, ne }e bi ti bi ra ni no vi za me ni ci, ve} }e Vla da Voj vo di ne u wi ma ime no va ti pod se kre ta re.

Ka ko ne zav ni~ no sa zna je mo, do sko ra {wu se ker tar ku za so ci jal nu po li ti ku Nov ku Mo ji} ~e ka me sto pod se kre ta ra u no vom re so ru za zdrav stvo i so ci jal na pi ta wa. Slo bo dan Pu zo vi}, ko ji je pre re duk ci je Vla de APV vo dio re sor za {ti te `i vot ne sre di ne bi }e pod se ker tar u ob je di we nom se kre ta ri ja tu za ur ba ni zam i `i vot nu sre di nu, dok }e do sko ra {wi za me nik u pret hod nom se kre ta ri ja tu za kul tu ru Ra do slav Pet ko vi} po sta ti pod se kre tar u re so ru kul tu re i in for mi sa wa. O ovim ime no va wi am ne }e se iz ja {wa va ti po kra jin ski po sla ni ci.

U pred lo gu re ba lan sa, ko ji je utvr di la Vla da Voj vo di ne, pred vi |e no je po ve }a we sred sta va na me we nih za fi nan si ra we ka pi tal nih ula ga wa u iz no si od 750 mi li o na di na ra, kao i pro gra ma u obla sti po qo pri vre de, u iz no su od 611 mi li o na di na ra. Pre ma re ~i ma po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je Jo vi ce \u ki }a, ovim }e se omo gu }i ti iz mi re we oba ve za pre ma iz vo |a ~i ma ra do va na in ve sti ci ja ma u Po kra ji ni, te uve }a ti bu xet se ker ta ri ja ta za po qo pri ver du, a u ne {to ma wem obi mu i u re so ri ma zdrav stva, kul tu re i in for mi sa wa, spor ta i ra da i za po {qa va wa.

- U re ba lan su ni je dan re sor ne }e bi ti za ki nut. Ne ki ma }e bi ti ne {to uve }a na sred stva, ali to ne }e ugro zi ti do zvo qe ni de -

ki ne, uko li ko po sla ni ci dnev ni red ne „sa vla da ju” do 19 ~a so va. U tom slu ~a ju, pla ni ra no je da se sed ni ca na sta vi u po ne de qak, 6. ju na.

Ina ~e, pred po kra jin skim par la men tom da nas }e se na }i i Iz ve {taj Po kra jin skog om bud sma na za 2010. go di nu, u ko jem se po seb no uka zu je na ve li ki broj pri tu `bi gra |a na na rad lo kal nih or ga na sa mo u pra ve na te ri to ri ji APV. Po sa la ni ci }e se iz ja {wa va ti i o za vr {nom ra ~u nu bu xe ta az 2010. go di nu, te o iz me ni Od lu ke o po kra jin skim slu `be ni ci ma ko ja se uskla |u je sa za ko ni ma o vi so kom obra zo va wu i rod noj rav no prav no sti. Na dnev nom re du su i iz ve {ta ji o po slo va wu po kra jin skih jav nih pred u ze }a i fon do va.

B. D. Sa vi}

ZA KA ZA NO VAN RED NO ZA SE DA WE SKUP [TI NE SR BI JE

Stra na~ ke fi nan si je pod „pri smo trom” Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} sa zva la je za uto rak, 7. ju ni, van red nu sed ni cu re pu bli~ kog par la men ta, na ko joj }e se po sla ni ci iz ja {wa va ti o dva za ko na iz evrop ske agen de. Re~ je o pred lo gu za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti i iz me na ma za ko na o ak ci za ma. Iako je pred la ga~ oba pro pi sa Vla da Sr bi je, sed ni ca je sa zva na na zah tev 128 po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je.

Sa mi pot pi si par la men ta ra ca iz svih stra na ka vla sti go vo re da je na kon spro ve de nog jav nog slu {a wa po stig nu ta sa gla snost o pred lo `e nim re {e wi ma. Pa raf su na zah tev za sa ziv sta vi li i po sla ni ci URS, ko ji su na ja vi li da }e po dr `a ti pro pi se iz evrop ske agen de ~ak i ako na dnev ni red do |u pre za ko na ve za nih za de cen tra li za ci ju. Pa ket ovih pro pi sa ~lanovi URS su u po ne de qak upu ti li u pro ce du ru, a kao do dat no „obra zlo `e we“ pri lo `i li pre ko po la mi li o na pot pi sa gra |a na, uz o~e ki va we da }e se o wi ma par la ment iz ja {wa va ti ako ne na ovoj, on da na pr voj na red noj se si ji.

Za kon o fi nan si ra wu stra na ka slo vi za je dan od naj va `ni jih uslo va za evro in te gra ci je i ula -

zak Sr bi je u EU, bu du da spa da u set an ti ko rup cij skih pro pi sa.

Va `e ~i za kon je do ne ti 2.003. i ne znat no do pu wen 2008. go di ne, a naj ve }i ne do stat ci uo~e ni su u do me nu kon tro le i sank ci o ni sa we po vre de Za ko na. I u iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je o na pret ku za 2010. go di nu je na ve de no da je po treb no do ne ti no vi za kon.

Pre sve ga, pred log za ko na pred vi |a o{tre ka zne za stran ke ko je ga bu du kr {i le. Ne ke od ka zni su us kra }i va we fi nan si ra wa re dov nog ra da iz bu xe ta, pre kr {aj ne sank ci je i kri vi~ na od go vor nost pred su dom za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. Po red to ga, za kon ure |u je si stem kon tro le to ko va nov ca, ta ko da }e, iz me |u osta log, stran ke mo ra ti da ob ja vqu ju sva ku do na ci ju, a sve upla te mo ra }e da bu du pre ko te ku }eg ra ~u na, osim ~la na ri na ma wih od 1.000 di na ra go di {we. Pred vi |e no je da stran ke za re do van rad do bi ja ju 0,15 od sto bu xe ta Sr bi je, a u to ku iz bor nih kam pa wa mo ra }e da po la `u jem stvo, {to pod ra zu me va da uko li ko ne po stig nu uspeh na iz bo ri ma no vac za pred iz bor nu kam pa wu }e mo ra ti da vra te.

S. Stan ko vi}

4

ekonomija

sreda1.jun2011.

dnevnik

SR BI JA IMA NAJ MA WU ZA DU @E NOST GRA \A NA I NAJ VE ]U IN FLA CI JU

Dug po stanovniku 780 evra, najmawi u Evropi VE LI KI PAD PRO ME TA U TR GO VI NA MA

Pazar u radwama skresan 14 odsto Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u Sr bi ji je u apri lu, u od no su na isti me sec pro {le go di ne, ma wi za 14,1 od sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. U apri lu je pro met ro be u ma lor po da ji bio ve }i za 6,7 od sto ne go u mar tu. U pe ri o du ja nu ar - april, pro met je sma wen za 11, 3 od sto u od no su na isti pe riod 2010. go di ne. In fla ci ja u apri lu, me re na

in dek som po tro {a~ kih ce na, bi la je 1,1 od sto, a u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne 6,7 od sto, sa op {tio Za vod za sta ti sti ku. Me |u go di {wa in fla ci ja u apri lu do sti gla je 14,7 od sto.

Naj ve }i rast ce na u apri lu u od no su na mart za be le `en je u gru pa ma sta no va we, 5,7 od sto, tran sport, 1,5 od sto, zdrav stvo, 1,2 od sto, i ode }a i obu }a, 0,6 od sto.

Ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ban ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja ima naj ma wu za du `e nost gra |a na ne sa mo u re gi o nu ve} i u Evro pi.

vrem nu dug po ve }ao, jer je i krus evra pao.

Du ga li} je re kao da ban kar ski si stem u Sr bi ji be le `i ume re ni rast ukup ne bi lan sne su me ka pi ta la i kre di ta, ali da je taj rast

Du go va wa po sta nov ni ku iz no se 780 evra, od ~e ga 700 evra za kre di te, 26 evra za kre dit ne kar ti ce, a za li zing ugo vo re 50 evra Pre ma we go vim re ~i ma ukup na du go va wa po sta nov ni ku iz no se 780 evra, od ~e ga 700 evra za kre di te, 26 evra za kre dit ne kar ti ce, a za li zing ugo vo re 50 evra.On je na veo da je to ne znat no vi {e od za du `e no sti u de cem bru pro {le go di ne ko ja je iz no si la 750 evra, dok se u me |u -

ume ren zbog pa da tra `we na do ma }em i stra nom tr `i {tu, lo {ih re zul ta ta pri vre de, vi so ke in fla ci je i ra sta kur sa.

Zbog to ga je NBS bi la pri nu |e na na pri me nu re strik tiv ni je mo ne ta ne po li ti ke {to je ima lo za po sle di cu rast ka mat nih sto pa, na veo je Du ga li} na kon -

Struja nije poskupela za 188.000 porodica

Po tro {wa do 350 ki lo va ta me se~ no te {ko do sti `na za do ma }in stva s vi {e ~la no va, ~ak i uz ve li ku {ted wu i vr lo eko no mi~ no ko ri {}e we uko li ko po tro {wa pre ma {i 350 ki lo vat-~a so va, po tro {a ~u ni je/ne }e bi ti odo bren po pust od 11,89 od sto, ali, uko li ko je re do van pla ti {a, ho }e onaj od pet od sto, ko ji se od bo ra va za pla }a we ra ~u na u pro pi sa nom ro ku. [to se ti ~e po tro {a ~a u ce loj Sr bi ji, pro {log me se ca je od oko 3,1 mi lion ku pa ca u ka te go ri ji do ma }in stva, wih oko 1.352.000 ima lo po tro {wu ma wu od 350 ki lo vat-~a so va elek tri~ ne ener gi je. Pra vo na po pust is pu we wem sva tri uslo va

ostva ri lo je 634.000 do ma }in sta va ili 43 od sto. U EPS-u is ti ~u da je oko dva mi li o na ili 61 od sto do ma }in sta va ostva ri lo ne ki od po pu sta, ~i me su uma wi li svo je ra ~u ne za ukup no 2,1 mi li o na evra.

Da k le po s ku p qe w e stru j e ni su i ne }e ose ti ti {te dqi vi po tro {a ~i, ko ji pri to me, na vre m e pla } a j u ra ~ u n e. Odo bra va we po pu sta i uma we we ra ~u na je bez sum we do bra od lu ka, jer gra |a ni u Sr bi ji ne ras po la `u s mno go nov ca, pa je sva ki di nar vi {e u nov ~a -

IZ BO RI ZA NO VOG PRED SED NI KA PKS

Milosavqevi} i Bugarin jure fotequ Kan di da tu ra za no vog pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) za vr {e no je ju ~e , a iz bor bi mo gao da bu de oba vqen do kra ja ju na.

Za no vog pred sed ni ka PKS-a, pre ma sa zna wi ma , kan di do va }e se sa da {wi pred sed nik tog udru `e wa pri vred ni ka Mi lo{ Bu ga rin i biv {i mi ni star tr go vi ne i uslu ga Sr bi je Slo bo dan Mi lo sa vqe vi}.

Po je di ni od bo ri udru `e wa PKS pred lo `i li su da kan di dat za no vog pred sed ni ka Ko mo re bu de Mi lo{ Bu ga rin, dok su re gi o nal ne pri vred ne ko mo re Le skov ca i Kra gu jev ca pred lo `i le biv {eg mi ni stra Slo bo da na Mi lo sa vqe vi }a, sa da sa vet ni ka u Ko mo ri. Ko su sve kan di da ti za no vog pred sed ni ka PKS zna }e se do ~e tvrt ka dok pri stig nu svi pred lo zi.

Bu ga ri nu man dat is ti ~e 6. sep tem bra ove go di ne i on, pre ma Sta tu tu PKS-a, ima pra vo da se kan di -

du je za jo{ je dan ~e tvo ro go di {wi man dat. Pre do la ska u Ko mo ru Bu ga rin je bio na ~e lu Po qo ro pri vred nog kom bi na ta Be o grad (PKB).

Mi lo sa vqe vi} je po sle re ko struk ci je Vla de Sr bi je iz gu bio mi ni star sko me sto i tre nut no ra di kao sa vet nik Bu ga ri na. On je u apri lu 2004. ime no van za di rek to ra PKS-a, a de cem bra iste go di ne za pred sed ni ka PKS. Na toj funk ci ji je bio do 15. ma ja 2007, ka da je iza bran za mi ni stra po qo pri vre de. Mi lo sa vqe vi} je pr vi put za mi ni stra za tr go vi nu, tu ri zam i uslu ge iza bran 2001. u vla di pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, a tu funk ci ju oba vqao je do gu bit ka vla sti DOS-a na re pu bli~ kim par la men tar nim iz bo ri ma de cem bra 2003.

Ka ko je re ~e no u PKS-u, pred sed ni ka bi ra Skup {ti na Ko mo re, a pred lo ge za kan di da te pod no se uprav ni od bo ri re gi o nal nih i po kra jin skih pri vred nih ko mo ra.

pro ble ma ve} je in fla ci ja do sti gla 10 pro ce na ta, re kao je Du ga li} i na veo da je to je naj ve }a in fla ci ja u Evro pi i da je bi lo po ku {a ja da se anu li ra.

KU PAC NA \EN U TRE ]EM PO KU [A JU

ANALIZA APRIL SKIh RA ^U NA ZA ELEK TRI^ NU ENER GI JU U VOJ VO DI NI

Iako je elek t ri~ n a ener gi ja u Sr bi ji po sku pe la 1. apri la, ra ~u ni za po tro {e nu stru ju za pro {li me sec prak ti~ no su, za hva qu ju }i po pu stu ko j i je odo b ri l a Elek tro pri vre da Sr bi je, osta li isti za 187.842 po tro {a ~a u Voj vo di ni.

To je oko 55 od sto od ukup nog bro ja po tro {a ~a ko ji su pro {log me se ca po tro {i li do 350 ki lo vat ~a so va, po {to je do tog pra ga sti glo 342.205 po t ro { a ~ a. I po red to ga {to su po tro {li do 350 ki lo vat ~a so va, ni su svi ti po tro {a ~i ostva ri li pra vo na uma we we ra ~u na jer je za to po treb no is pu ni ti jo{ dva uslo va.

Na i m e, uz pro { lo m e s e~ n o po sku pqe we stru je od oko 13,5 od sto, EPS je obez be dio po pust od 11,89 od sto za po tro {wu do 350 ki lo vat-~a so va me se~ no. Ipak, da bi se to pra vo i ostva ri lo neo p hod no je i da po tro {a~ ne ma za o sta le du go ve za elek tri~ nu ener gi ju i da pla }a ra ~u ne u ro ku. Uko li ko se svi uslo vi is pu ne, ra ~u ni se uma wu ju i za do dat nih pet od sto, te se toj ka te go ri ji po tro {a ~a ra ~un, prak ti~ no, uma wu je za 16,89 od sto. Pra vo na uma we we ra ~u na mo `e se ostva ri ti sva kog me se ca, ali sa mo uko li ko su is pu we na sva tri uslo va, i to je ja sno is ka za no na ra ~u nu. To zna ~i da jed nom odo bren po pust ne zna ~i da je to pra vo ste ~e no za u vek, jer

fe ren ci ji Evrop skog fo ru ma in sti tu ci ja za osi gu ra we de po zi ta, ko ja se odr `a va u be o grad skom ho te lu „Ha jat” .Na tr `i {tu Sri bje ni je bi lo mo ne ta nih

ni ku i te ka ko zna ~aj na stvar.

Po tro {wa do 350 ki lo va ta me se~ no te {ko je do sti `na za do ma }in stva s vi { e ~la n o v a, ~ak i uz ve li ku {ted wu i vr lo eko no mi~ no ko ri { }e w e elek t ri~ n e ener gi je. Ta ko |e, me |u po t ro { a ~ i m a ko j i su svo ju po tro {wu sme sti li u fa mo znih 350 ki lo v a t a, ima i do s ta onih ko ji `i ve u gra do vi ma i u sta no vi ma ko ji ima ju to plu vo du ume sto boj le ra, ko ji je ve li ki po t ro { a~ stru j e, {to auto mat ski zna ~i i ma wi utro {ak ele tri~ ne ener g i j e. Pre o s ta j e i oko 1,7 mi li o na po tro {a ~a ko ji me se~ no tro {e vi {e od 350 ki lo va ta, ~i ji su ra ~u ni uve }a ni za 13,5 od sto, ko li ko je stru ja po sku pe la. Me |u wi ma je, uz ve li ki broj ne pla ti {a i mno go i po tro {a ~a ko ji re dov no pla }a ju svo je ra ~u ne i ne ma ju du go ve pre ma di stri bu ci ja ma. Oni mo gu ra ~u na ti na uma we we ra ~u na za pet od sto.

D. Mla |e no vi}

30. 05. 2011.

1.279,07342

„Viktorija” kupila zrewaninsku {e}eranu Fa bri ku {e }e ra „Zre wa nin” u ste ~a ju ku pi la je za 400 mi li o na di na ra Vik to ri ja gru pa iz No vog Sa da, ob ja vi la je ju ~e Agen ci je za pri va ti za ci ju.

Imo vi na {e }e ra ne pro ce we na je na 1,4 mi li jar de di na ra, a ne iz mi re ne oba ve ze su ve }e od 2,1 mi li jar de di na ra.

Dr `a va, ko ja je vla snik 60,54 od sto ka pi ta la u zre wa nin skoj {e }e ra ni, uve la je pri vre me ne me re u tu fa bri ku 2004. go di ne, a pro iz vod we je ob u sta vqe na 2006. go di ne. Ste ~aj je uve den 2009. go di ne, a od ta da je Agen ci ja dva pu ta ne u spe {no pro da va la {e }e ra nu na ten de ru.

Rad ni ci za pro past naj sta ri je srp ske {e }e ra ne kri ve dr `a vu jer je, ka ko na vo de, bi la „pa siv na i ni je ma ri la za svo ju imo vi nu i

op sta nak fa bri ke”, a u ne ko li ko na vra ta su or ga ni zo va li pro te ste. Deo imo vi ne {e }e ra ne je pro dat za na mi re we du go va, a kra -

|e me ta la, ba kra i elek tri~ nih in sta la ci ja bi le su u~e sta le.

Zbog ne pla }e nih ra ~u na stru ja je odav no is kqu ~e na.

Ve }i na rad ni ka na mi re na je po ~et kom 2009. go di ne, na osno vu so ci jal nog pro gra ma ko ji je dr `a va po nu di la.

BIV [I RAD NI CI TE PI hA RE „PRO LE TER” NA JA VqU JU

Opet protest pred palatom pravde

Biv {i rad ni ci zre wa nin ske In du stri je te pi ha “Pro le ter”, ko ja se na la zi u ste ~a ju, na ja vi li su da }e u pe tak, u 10 ~a so va, odr `a ti no vi pro test is pred zgra de su da u Zre wa ni nu. Oni go di na ma ~e ka ju is pla tu du ga od svo je biv {e fir me, ko ji se od no si na ne is pla }e ne za ra de jo{ od pre 1999. go di ne. Kad su se po na da li da }e ko na~ no bi ti na mi re na wi ho va po tra `i va wa, na sta le su no ve okol no sti.

- Do bi li smo oba ve {te we da je ste ~aj ni pred met ko ji je vo |en pred Pri vred nim su dom u Zre wa ni nu, ustu pqen sud skim or ga ni ma

u Pan ~e vu. Ovo je no vo odu go vla ~e we u re {a va wu na {eg pro ble ma, i zbog to ga }e mo pro te stvo va ti pred zgra dom zre wa nin skog Pri vred nog su da - ka `e ~lan Od bo ra po ve ri la ca te pi ha re Mi lo rad Ili}. On na po mi we da }e u pe tak po {e sti put pro te stvo va ti pred su dom, jer se ula zi u sed mu go di nu od pro gla {e wa ste ~a ja a da po tra `i va wa rad ni ka, pri zna ta jo{ 1999. go di ne, ni su na mi re na. Za to vre me, po we go vim re ~i ma, iz me wa la su se tro ji ca pred sed ni ka ste ~aj nog ve }a i ~e ti ri ste ~aj ne su di je. @. B.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Dunav Re, Beograd

15,04

15.300

45.900

Pupin Telekom, Beograd

11,32

118

55.460

Soja protein, Be~ej

9,44

1.252

28.295.693

Dunav osigurawe, Beograd

6,25

1.700

18.700

3,90 Promena %

959 Cena

110.235 Promet

Pro - ing, Novi Sad

-12,01

3.421

Jugolek, Beograd

-12,00

BAS, Beograd

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Montinvest, Beograd Vital, Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (825,08

Promet

Naziv kompanije

0,07)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,50

3.567

10.866.095

NIS, Novi Sad

-3,62

799

36.519.940

Komercijalna banka, Beograd

1,09

3.235

323.500

Energoprojekt holding, Beograd

-1,66

890

27.890

Agrobanka, Beograd

3,12

8.691

1.789.862

41.052

Imlek, Beograd

-3,65

1.977

1.176.184

2.640

52.800

Soja protein, Be~ej

9,44

1.252

28.295.693

-12,00

1.364

43.648

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.998

0,00

-9,61

10.500

52.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,12

632

15.877.695

-9,40 Promena %

1.350 Cena

303.750 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,00

15.499

154.990

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.605

0,00

-3,62

799

36.519.940

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.037

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

9,44

1.252

28.295.693

0,42

8.999

89.990

Veterinarski zavod, Subotica

1,36

520

804.593

Tigar, Pirot

-1,34

810

10.038.160

Vital, Vrbas

-9,40

1.350

303.750

Veterinarski zavod, Subotica

1,36

520

804.593

Albus, Novi Sad

0,52

575

230.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik BRa NI SLaV BU gaR SKI

5

Ka KO JE SI RO Ma [TVO pO DE qE NO pO SR BI JI

U Voj vo di ni 230 stra nih fir mi Voj vo di na o~e ku je no ve in ve sti ci je, ima ju }i u vi du obim re in ve sti ci ja u ovoj go di ni ko ji je ve }i od 50 mi li o na evra, oce nio je ju ~e u Be ~u di rek tor Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja u Voj vo di ni Bra ni slav Bu gar ski.

Ima mo vr lo do bar trend i za in te re so va nost, ko ja }e po sle ra ti fi ka ci je Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu i po sled wih po li ti~ kih po te za do pri ne ti kon ku rent no sti Sr bi je i Voj vo di ne , iz ja vio je on za Ta njug.

Bu gar ski je na In ve sti ci o nom fo ru mu Sr bi ja, u or ga ni za ci ji Pri vred ne ko mo re Austri je i Sr bi je, pred sta vio pri vred ne po ten ci ja le Voj vo di ne, i uka zao na stra te gi je stra nih kom pa ni ja ko je su pri sut ne u Voj vo di ni, a to je vi {e od 230 stra nih fir me ko je su in ve sti ra le 6,3 mi li jar di evra i za po {qa va ju da nas oko 62.000 qu di.

Is ti ~u }i da Voj vo di na sta vqa te `i {te pre sve ga na pre hram bre nu in du stri ju, me tal ski kom pleks, ma {in sku i pra te }u auto mo bil sku in du stri ju, on je po zvao austrij ske in ve sti to re da obi |u po kra ji nu i na li cu me sta se uve re u we nu kon ku rent nost.

Pre po zna tqi vost Voj vo di ne ve} du go po sto ji u Austri ji. Po sto ji iz vr sna sa rad wa iz me |u vla de Austri je i po kra jin ske vla de Voj vo di ne jer je 2007.

Austri ja odo bri la po mo} pre ko Austrij ske agen ci je za raz voj (ADA) od pet mi li o na evra za una pre |e we dru {tve no eko nom skog okvi ra u Voj vo di ni i po pra vqa wa kon ku rent no sti pri vre de Voj vo di ne, ob ja snio je Bu gar ski.

[to ma wi grad to ve }a si ro ti wa Rast bro ja si ro ma {nih u Sr bi ji bi }e na sta vqen i u na red nom pe ri o du jer se uve }a va broj ne za po sle nih. Ove go di ne, po oce ni Vla da na Bo `a ni }a, stru~ wak Re pu bli ~og Za vo da za sta ti sti ku, na sta vqa se skok ne za po sle no sti ko ja }e se mo `da uve }a ti na 22 ili 23 od sto.

On je pod se tio da je ne za po sle nost u Sr bij ji od 2008.go di ne u po ra stu ta ko da je sa 14,4 od sto uve }a na na 16,9 u 2009. da bi pro {le go di ne bi la 20 pro ce na ta a taj trend je na sta vqen i u ovoj go di ni. Di rek tor agen ci je „Stra te xik mar ke ting” Sr |an Bo go sa vqe vi} na gla sio je da je za dve i po go di ne eko nom ske kri ze u Sr bi ji bez po sla osta lo 300.000 qu di. Ka ko ob ja {wa va u 13 od sto do ma }in sta va u Sr bi ji bar je dan ~lan je ostao bez po sla u pro {loj go di ni . Bo go sa vqe vi} is ti ~e da je taj po da tak u sa gla sju sa zva ni~ nim sta ti sti~ kim po dat kom da je oko 220.000 osta lo bez po sla jer je u me |u vre me nu od re |e ni broj na {ao ne ki dru gi po sao.

Eko no mi sta Go ran Ni ko li} ob ja {wa va da je si ro a {tvo naj ve }e u ma lim gra do vi ma, onim ko ji ima ju od 20.000 do 40.000 sta nov ni ka.

-U Be o gra du i No vom Sa du qu di `i ve sa pro se~ no 20.000 di na ra me se~ no, taj pro sek je u osta lim gra do vi ma od 8.000 do 12.000 di na ra. Po je di ni gra do vi, ~ak okru zi, `i ve is pod li ni je si ro ma {tva - re kao je Ni ko li}.

Dok stru~ wa ci upo zo ra va ju na alar mat no sta we u Sr bi ji i iz la ze u jav nost za pe si mi sti~ kim prog no za ma da ume sto po boq {a wa sle di na sta vak po gro {a wa u obla sti za po {qa va -

Jef ti ni ji rad ni ci Stru~ wa ci oce wu ju da bi jef ti ni ji rad ni ci od 1. apri la, od ka da va `i vla di na Ured ba o sma we we na me ta na no vo za po sle ne, mo gli do ve sti do to ga da do kra ja go di ne bu de pri mqe no 20.000 rad ni ka, od no sno da to li ko wih iz si ve eko no mi je bu de pre ve de no u le gal ne to ko ve, jer se sa da ga zdi is pla ti a da u isto vre me tri pu ta vi {e rad ni ka osta ne bez po sla. Na i me, oni ve ru ju da }e zbog ne li kvid no sti mno gi za vr {i ti u ste ~a ju a sa wim }e ne ko li ko de se ti na hi qa da rad ni ka osta ti ti bez po sla. Tu ubra ja ju i one ~i je su fir me ve} oti {le u ste ~aj ali rad ni ci jo{ zva ni~ no ni su osta li bez rad nog me sta. wa od no sno jo{ vi {e ne za po sle nih re sor ni mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} po ru ~u je da Vla da ~i ni sve ka ko bi „qu di ma na {la po sao”. On pri zna je da je kri za sta ti sti~ ki za vr {e na ali da je Sr bi ja i da qe u we nom epi cen tru jer ka ko ka `e i da qe ve li ki broj pred u ze }a ima pro blem sa ne li kvid no {}u, za ra de su re al no pa le i do 40 od sto .

- Pro ce wu je se da je oko 200.000 qu di od po ~et ka kri ze iz gu bi lo po sao. Na {a sto pa ne za po sle no sti je bli zu 20 od sto, {to je ja ko vi so ko, i to je je dan od naj ve }ih pro ble ma na {e pri -

NI [KI „NI TEKS” U DO BROM DRU [TVU

„Be ne ton” sti gao u Sr bi ju Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i pred sed nik „Be ne ton” gru pa ci je Lu ~a no Be ne ton pri su stvo va li su ju ~e u Ni {u pot pi si va wu ugo vo ra iz me |u te ita li jan ske kom pa ni je i ni {kog „Ni tek sa”.

Ta di} i Be ne ton su, na kon pot pi si va wa ugo vo ra, ob i {li fa bri ku „Ni teks”, ko ja je u re struk tu ri ra wu.

Ita li jan ska kom pa ni ja „Be ne ton” kupila je 13. ma ja na javnom nadmetawu imovinu „Niteksa” po po ~etnoj ceni od 3.017.515 evra.

Na javnoj prodaji „Bene ton” je kupio deo nepo kretne imovine „Niteksa” u restrukturirawu.

Ugovorom je obuhva}ena prodaja svih objekata koji se nalaze na placu „Niteksa” na povr{ini od osam hektara, a u planu je izgradwa tri nove hale, jer su postoje}e zgrade stare i nema uslova za proizvodwu.

Prema sporazumu, kompanija planira da u naredne ~etiri

godine zaposli 2.700 qudi, a investicija je vredna 43,2 miliona evra.

Najavqeno je da }e dr`ava podr`ati ovaj projekat sa 9.000 evra po svakom novozaposlenom radniku, a da „Beneton” ve} od prole}a pokrene proizvodwu.

Predsednik Tadi} je poru~io da za Srbiju dolaze boqe dani i da }e se stvoriti boqi dani za investicije.

Prema wegovim re~ima, potpi si vawem ugovora italijanska fir ma postaje i srpska kompanija, a nove investicije u Srbiji pomo}i }e u otvarawu novih rad-

nih mesta i poboq{awa standarda gra|ana. „Ne}emo se smiriti dok u Ni{ ne do|e visokotehnolo{ka kompanija, nadam se i proizvidwa automobila ili visokorangirana elektronska industrija, jer je to na{ strate{ki ciq”, poru~io je Tadi}.

Tadi} je istakao da ulagawem u tekstilnu industriju mo`e da se ostvari samo profit. „Time {to ste izabrali Srbiju, zna~i da ste pobedili jer na{i tekstilci imaju ogromno iskustvo”, rekao je Tadi} obrativ{i se Lu~anu Benetonu. „Be neton” je porodi~na kompanija osnovana 1965. i danas je jedna od najve}ih grupacija iz oblasti modne tekstilne industrije, prisutna u 120 zemaqa {irom sveta. „Beneton” proizvodi vi{e od 150 miliona odevnih predmeta godi{we i ima trgovinsku mre`u od oko 6.000 najsavremenijih butika.

Dve slo bod ne zo ne KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE zemqa

sreda1.jun2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,0406

96,9802

99,2107

94,7497

australija

dolar

1

70,8096

72,2547

73,9166

70,5928

Kanada

dolar

1

67,9153

69,3013

70,8952

67,7074

Danska

kruna

1

12,7425

13,0026

13,3017

12,7035

Norve{ka

kruna

1

12,2535

12,5036

12,7912

12,2160

[vedska

kruna

1

10,6844

10,9024

11,1532

10,6516

[vajcarska

franak

1

77,6348

79,2192

81,0412

77,3972

V. Britanija

funta

1

109,3170

111,5480

114,1140

108,9830

SaD

dolar

1

66,0692

67,4176

68,9682

65,8670

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 5. 2611. godine

U Sr bi ji je pla ni ra no da do kra ja go di ne bu du otvo re ne jo{ dve slo bod ne zo ne i to u Ni {u i Sme de re vu, na ja vio je da nas di rek tor Upra ve za slo bod ne zo ne Mi ni star stva fi nan si ja De jan Ri sti}.

On je, na kon pot pi si va wa Spo ra zu ma o sa rad wi sa pred sed ni kom Ko mo re ita li jan sko-srp skih pri vred ni ka Vin }en com Di ve lom, re kao da u Sr bi ji tre nut no po sto ji se dam slo bod nih zo na i da po slo va we u tim zo na ma in ve sti to ri ma do no si mno ge pred no sti i po jef ti wu je pro iz vod wu. Slo bod ne zo ne u Sr bi ji ge o graf ski su do bro po zi ci o ni ra ne, a to su Su bo ti ca, No vi Sad, Zre wa nin, [a bac, Kra gu je vac, U`i ce i Pi rot.

vre de i je dan od ap so lut nih pri o ri te ta ove Vla de. Ima mo ohra bru ju }e po dat ke da je broj ne za po sle nih bla go opao u mar tu ove go di ne. Me |u tim, ra no je za op ti mi zam - re kao je mi ni star ]i ri}.

Ra no je za op ti mi zam i za one ko ji su to kom pro te klih go di na, a me |u wi ma je i onih ko ji zva ni~ no ra de a ne pri ma ju pla te kao i pen zi o ne ri sa mi ni mal nim pen zi ja ma, ve} „za u ze li” me sto is pod li ni je si ro ma {tva ili se tek vi de iz nad we. Ka ko je is ta ko Bo go sa vqe vi} za bri wa va to {to se ve li ki broj qu di u na {oj ze mqi na la zi u bli zi ni

gra ni ce si ro ma {tva i {to ot pu {ta we bar jed nog ~la na do ma }in stva prak ti~ no zna ~i pri bli `a va we ce log do ma }in stva toj gra ni ci.

- Da kle, ni je to li ko stra {no {to ima mo de set od sto ve o ma si ro ma {nih qu di, ve} je pro blem ko li ko je qu di bli zu te li ni je i to je ono {to Sr bi ju stra {no mu ~i. Je dan ne za po slen ~o vek vi {e i odo smo mi is pod li ni je si ro ma {tva, a na to uti ~e i ra wi va struk tu ra si ro ma {tva .

Ako u Sr bi ji ima ukup no 2,7 mi li o na do ma }in sta va, a od to ga je ve li ki broj jed no ~la nih i dvo ~la nih po ro di ca, on da je ja sno da je sta rost sta nov ni ka ve li ka.

Sve to na vo di na za kqu ~ak da ovo je su po da ci ko ji tre ba da za bri nu i zbog ko jih se ne {to mo ra me wa ti - re kao je Bo go sa vqe vi}.

Da su nad le `ni or ga ni za bri nu ti zbog ova kvih po da ta ka kao i da su oni wi ma odav no po zna ti go vo ri i ak ce nat ko ji se po sled wih me se ci, a po go to vo od re kon struk ci je Vla de Sr bi je, da je upra vo na no vom za po {qa va wu i po di za wu srp ske pri vre de. Sam mi ni star ]i ri} sve stan je da ne ma ni pri ~e o iz la sku iz kri ze dok ne po~ nu da se otva ra ju rad na me sta a in fla ci ja umi ri i „sa te ra” u za da te okvir do da ju }i da je ne re al no o~e ki va ti ra di kal ni rast stan dar da u na red nih ne ko li ko me se ci. Dru gim re ~i ma, sve ono {to dr `a va ~i ni, po ~ev od sma we wa na me ta za no vo za po sle ne, do sub ven ci ja za otva ra we rad nih me sta , po mo }i pri vred ni ci ma ne }e po ~e ti da da je re zul ta te sko ro a za to vre me ot ka zi i ga {e we rad nih me sta }e se na sta vi ti. q. Ma le {e vi}

KO RI DOR 10 BI ]E za VR [EN za gO DI NU ILI DVE

Mr ko wi} ka sni na auto pu tu

Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da ra do vi na Ko ri do ru 10 ka sne i da su ra ni je obe }a ni ro ko vi za za vr {tak tog objek ta pro bi je ni, ali je obe }ao da }e auto put na toj tra si bi ti u ce li ni za vr {en do kra ja 2012. ili to kom 2013. go di ne.

Mr ko wi} je ra ni je vi {e pu ta na ja vqi vao da }e ra do vi na se ver nom kra ku Ko ri do ra 10 i ju `nom de lu te sa o bra }aj ni ce do bu gar ske gra ni ce bi ti za vr {e ni do 1. ma ja idu }e go di ne. „Iz gra di }e mo 330 ki lo me ta ra ne do sta ju }ih de lo va Ko ri do ra 10, kom ple ti ra ti i za vr {i ti po sao vre dan 1,5 mi li jar di evra”, re kao je Mr ko wi} za B92 i is ta kao da se na ce lom auto pu tu ra di i da ma {i ne ne sto je, a kao po seb no va `no na veo to {to na ve }i ni de o ni ca ra de na {a pred u ze }a. „Sa da ra di mo na 170 ki lo me ta ra, od ko jih }e mo 120 za vr {i ti ove go di ne, re kao je Mr ko wi} i pod se tio da je iz grad wa Ko ri do ra 10 je dan od stra te {kih pra va ca Vla de Sr bi je.

Na pri med bu vo di te qa „In saj de ra” da u Sr bi ji grad wa auto pu te va ide ve o ma uspo re no, u od no su na ne ke su sed ne ze mqe po put, na pri mer, Hr vat ske i da se od vi ja uz raz ne zlo u po tre be, ge ne ral ni di rek tor jav nog pred u zed }a „Pu te vi Sr bi je” Zo ran Drob wak je re kao da di na mi ka grad we Ko ri do ra ni je ta ko lo {a ima ju }i u vi du sve okol no sti.

SpOq NO TR gO VIN SKI DE fI cIT pO VE ]aN za 10,3 pO STO

Uvoz ja ~i od iz voza za 2,6 mi li jar di do la ra Spoq no tr go vin ski de fi cit u pe ri o du ja nu ar-april ove go di ne iz no si 2,6 mi li jar di do la ra i ve }i je za 10,3 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

Ukup na spoq no tr go vin ska rob na raz me na Sr bi je u pe ri o du ja nu ar-april po ra sla je za 26 od sto u od no su na isti pe riod la ne i do sti gla je 10,01 mi li jar di do la ra. Pri to me je iz voz po ve }an za 32,5 od sto, do sti gao je vred nost i od 3,72 mi li a jr de a uvoz je bio ve -

pro iz vo di za re pro duk ci ju 57,1 od sto, za tim sle de ro ba za {i ro ku po tro {wu 15,4 od sto i opre ma 11,2 od sto. U iz vo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri bi li su Ita li ja, gde smo iz ve zli ro bu za 473,1 mi li o na do la ra, Ne ma~ ka sa 417,9 mi li o na i BIH sa 341,4 mi li o na do la ra.

U uvo zu, glav ni part ne ri su bi li Ru si ja, oda kle smo uve zli ro be u vred no sti 825,6 mi li o na do la ra, Ne ma~ ka sa 625,8 mi li o na i Ita li ja sa 503,3 mi li o na do la ra.

Spoq no tr go vin ska rob na raz me -

In du stri ja o`i ve la 0,7 po sto In du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji u apri lu je bi la ve }a za 0,7 od sto u od no su na isti me sec pro {le go di ne, dok je u od no su na pro sek 2010. ma wa za 2,7 od sto, sa op {tio je da nas Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U pe ri o du ja nu ar - april u od no su na pr va ~e ti ri me se ca la ne ostva ren je rast in du strij ske pro iz vod we od 4,5 od sto. Po sma tra no po sek to ri ma, u apri lu je u od no su na isti me sec pro {le go di ne naj ve }i rast od 7,2 od sto za be le `en u sek to ru snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci jom, a u ru dar stvu za 6,6 od sto, dok je u pre ra |i va~ koj in du stri ji pro iz vod wa pa la za 1,4 od sto.

Gle da no po na men skim gru pa ma, rast je re gi stro van u pro iz vod wi in ter me di jar nih pro iz vo da i iz no sio je 7,1 od sto, ako se iz u zme ener gi ja ko ja je po ve }a na za 2,1 od sto. Pad je za be le `en u pro iz vod wi traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu, za 11 od sto, ka pi tal nih pro iz vo da za 8,6 od sto i ne traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu, za 4,8 od sto. }i za 22,4 od sto i iz no sio je 6,3 mi li jar di do la ra.

Po kri ve nost uvo za iz vo zom, iz no si 59,1 od sto i ve }a je u od no su na isti pe riod la ne, ka da je iz no si la 54,6 od sto. U struk tu ri iz vo za pre o val |u ju pro iz vo di za re pro duk ci ju 70,1 od sto, sle de ro ba za {i ro ku po tro {wu 23,1, i opre ma 6,8 od sto. U struk tu ri uvo za ta ko |e su naj vi {e za stu pqe ni

na bi la je naj ve }a sa ze mqa ma sa ko ji ma ima mo pot pi sa ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni. Ze mqe ~la ni ce EU ~i ne vi {e od po lo vi ne ukup ne raz me ne, a na{ dru gi po va `no sti part ner su ze mqe CEF TA spo ra zu ma, sa ko ji ma ima mo su fi cit u raz me ni od 400,1 mi lion do la ra, a ko ji je re zul tat uglav nom iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da (`i ta ri ce i pro iz vo di

od wih i raz ne vr ste pi }a), kao i iz vo za gvo `|a i ~e li ka.

Sa pod ru~ ja CEF TE naj vi {e smo uvo zi li elek tri~ nu ener gi ju, gvo `|e i ~e lik, ka me ni ugaq i obo je ne me ta le, kao i po vr }e i vo }e.

Iz voz Sr bi je, za po sma tra ni pe riod, iz no si 923,3 mi li o na do la ra, a uvoz je 523,2 mi li o na do la ra.Po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si 176,5od sto.

Po sma tra no po je di na~ no, naj ve }i su fi cit u raz me ni ostva ren je sa Cr nom Go rom, BIH i Ma ke do ni jom. U tom pe ri o du ima mo i su fi cit u raz me ni ro ba i sa Ve li kom Bri ta ni jom. Naj ve }i de fi cit ja vqa se u tr go vi ni sa Ru si jom, zbog uvo za ener ge na ta, pre sve ga, naf te i ga sa.

U iz vo zu naj ve }e u~e {}e ima ju gvo `|e i ~e lik, obo je ni me ta li, `i ta ri ce i pro iz vo di od wih, elek tri~ ne ma {i ne i apa ra ti i po vr }e i vo }e. Iz voz tih pro iz vo da ~i ni 37,3 od sto ukup nog iz vo za.

Naj ve }e u~e {}e u uvo zu ima ju naf ta i naft ni de ri va ti, pri rod ni gas, drum ska vo zi la, obo je ni me ta li i in du strij ske ma {i ne za op {tu upo tre bu, a wi hov uvoz ~i ni 28,6 od sto ukup nog uvo za.

E. Dn.

6

poqoprivreda

sreda1.jun2011.

dnevnik

NA STA VQE NI PRO TE STI PO QO PRI VRED NI KA NE ZA DO VOQ NIH AGRAR NOM PO LI TI KOM VLA DE SRBI JE

Pa or ske ba ri ka de uz du` i po pre ko Voj vo di ne Pro te sti po qo pri vred ni ka ne za do voq nih agrar nom po li ti kom ko ju vo di re sor no mi ni star stvo i ju ~e su na sta vqe ni u svim de lo vi ma Voj vo di ne, blo ka dom re gi o nal nih pu te va, a u po po dnev nim ~a so vi ma po li ci ja je do bi la po ja ~a we ka ko bi spre ~i la pa o re u na me ri da s trak to ri ma u|u u Be o grad.

Po qo pri vred ni ci, oku pqe ni u udru `e wi ma „Voj vo di na agrar”, Klub 100P plus i Aso ci ja ci ji po qo pri vre de jo{ od prek si no} pro te stu ju i is pred zgra de Vla de Voj vo di ne, a ka ko su iz ja vi li na kon ju ~e ra {weg raz go vo ra sa po kra jin skim pre mi je rom Bo ja nom Paj ti }em, od Ba no vi ne ni su mo gli

do bi ti po mo} u ve zi sa zah te vi ma da im se omo gu }i od la zak trak to ri ma u pre sto ni cu. Pa o ri su na sta vi li pro te ste i na kon tog sa stan ka.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu Vla de Voj vo di ne, na sa stan ku sa Paj ti }em i we go vim sa rad ni ci ma - sa vet ni kom Sa {om Dra gi nom i po kra jin skim se kre ta rom za po qo pri vre du Da ni e lom Pe tro vi }em, po qo pri vred ni ci ni su ima li ni je dan zah tev pre ma Vla di AP Voj vo di ne, ni ti pre ma we nom pred sed ni ku.

- Je di no {to su pred stav ni ci po qo pri vred ni ka mo li li je ste po mo} u ko mu ni ka ci ji sa nad le `nim re pu bli~ kim in sti tu ci ja ma ka da je re~ o wi ho vim zah te vi ma, kao i da im se omo gu }i pro laz pre ma Be o gra du. Pred sed nik Paj ti} je obe }ao da }e

Ta di}: Ne ma pa ra za ve }e sub ven ci je Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e u Ni {u po vo dom {traj ka po qo pri vred ni ka da ne ma do voq no pa ra u bu xe tu za sub ven ci je.

- Vla da po ku {a va da sred stva za sub ven ci je rav no mer no ras po de li i isto vre me no obez be di kon ti nu i tet u pro iz vod wi mle ka i me sa, da ne bi smo ima li ne sta {i ce”, re kao je on do da ju }i da ne ma mo gu} no sti za ve }e sub ven ci je po qo pri vred ni ci ma. - Na {a pri vre da ni je u mo gu} no sti da obez be di ta kve pri li ve da bi ima li sub ven ci je kao u ze mqa ma Evrop ske uni je. pred sed ni ku Vla de Re pu bli ke Sr bi je Mir ku Cvet ko vi }u i mi ni stru po qo pri vre de, vo do pri vre de i {u mar stva, Du {a nu Pe tro vi }u, pre ne ti mol bu - na ve de no je u sa op {te wu.

Ju ~e po pod ne is pred zgra de Vla de Voj vo di ne sti glo je po li cij sko po ja ~a we uz po mo} ko ga je na pra vqen kor don, ka ko bi po qo pri vred ni ci ma bio one mo gu }e no da trak to ri ma na sta ve po vre me no da blo ki ra ju sa o bra }aj ni ce i mo sto ve u No vom Sa du. Pro te stan ti su tra `i li da po li ci ja po vu ~e kor don.

Ina ~e, ju ~e je bi lo blo ki ra no ne ko li ko pri la za No vom Sa du.

Pod se ti mo, prek si no} je mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} pri mio po qo pri vred ni ke u Vla di Sr bi je i po nu dio im da se sub ven ci o ni sa ne po vr {i ne po ve }a ju sa de set na 30 hek ta ra, ali voj vo |an ski pa o ri ni su bi li ti me za do voq ni. Po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de Mi lo{ Mi lo va no vi} na veo je da je po ve }a we sub ven ci ja na 30 ume sto na ja vqe nih

de set hek ta ra „mak si mal no” {to dr `av ni bu xet mo `e da pod ne se. Pro {le go di ne su sub ven ci o ni sa ni svi ko ji ob ra |u ju do 100 hek ta ra ora ni ca.

Pred log Mi ni star stva po qo pri vre de pri hva ti la su ne ka udru `e wa, uglav nom iz cen tral nog de la Sr bi je, ali ne i voj vo |an ska.

Po qo pri vred ni ci iz Pan ~e va i oko li ne po ja ~a li su ju ~e uju tru blo ka de pu te va ka Be o gra da i pro pu {ta la su sa mo vo zi la hit ne po mo }i. Na iz la zi ma iz Pan ~e va pre ma Be o gra du od ju ~e uju tru su pro pu {ta na sa mo vo zi la hit ne po mo }i, a blo ki ran je i put pre ma Ko vi nu na iz la zu iz Ba va ni {ta.

Ne za do voq ni i gra |a ni Na @a baq skom mo stu ju ~e su se mno gi iz auto bu sa sa dru ge stra ne re ke sa put nim tor ba ma pe {i ce upu ti li ka Zre wa ni nu.

Po qo pri vred ni ci su blo ki ra li pri laz mo stu sa pet trak to ra i ni su `e le li da da ju iz ja ve za me di je, a pre laz pre ko mo sta do zvo qen je sa mo auto mo bi li ma u ko ji ma su de ca, trud ni ce i bo le sni. Put ni ci, ko ji na tom pu tu ~e ka li sa ti ma, bi li su re vol ti ra ni wi ho vim po stup kom.

ZBOG ^E GA JE UGA [E NA KAN CE LA RI JA ZA RU RAL NI RAZ VOJ U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Iz Be og ra da dr `a vi lak {e da po mog ne se qa ku!?

Kan ce la ri ja za ru ral ni raz voj u Srem skim Kar lov ci ma za tvo re na je pre ne ko li ko da na, a kao raz log u Mi ni star stvu po qo pri vre de na vo de re or ga ni za ci ju ra da u tom re so ru.

- Re kon struk ci jom Vla de Re pu bli ke Sr bi je i for mal nim spa ja wem Mi ni star stva po qo pri vre de i Mi ni star stva tr go vi ne stvo re ni su uslo vi za re or ga ni za ci ju ra da dr `av nih or ga na nad le `nih za po slo ve u obla sti pod sti ca wa po qo pri vre de. Na taj na ~in, do slo je do pri pa ja wa srod nih or ga ni za ci o nih je di ni ca, od no sno, in te gri sa wa de la Mi ni star stva po qo pri vre de nad le `nog za ru ral ni raz voj u sek tor ko ji je nad le `an za po qo pri vred nu po li ti ku - re ~e no je „Dnev ni ku” u Mi ni star stvu po qo pri vre de.

Po qo pri vred ni ci sa te ri to ri je ce le rum ske op {ti ne, wih dve sto ti nak, sa pre ko sto ti nu trak to ra pro vo za li su se ju ~e, uz po li cij sko obez be |e we, ma gi stral nim pu tem M21 i pro {li kroz cen tar gra da.

- @e qa i ciq su nam da u|e mo u Be o grad, ali ~e ka mo po qo pri vred ni ke iz Ba~ ke i Ba na ta.

Na{ pro blem je u Be o gra du jer su go spo da odan de pro me ni la pra vi la igre za vre me utak mi ce.

Svi smo ov de sa te ri to ri je ce le op {ti ne i od lu ~i li smo se za mi ran pro test jer, na pr vom me stu, ne `e li mo na {im su gra |a ni ma, ko ji ni zbog ~e ga ni su kri vi, da pra vi mo pro blem, a on da

Na ovaj na ~in je, ob ja {wa va ju u Mi ni star stvu, po stig nu ta bo qa i ce lo vi ti ja or ga ni za ci ja pla ni ra wa po li ti ke u obla sti ru ral ne eko no mi je i raz vo ja ru ral nih obla sti, ko ju su pret hod no im ple men ti ra la dva sek to ra mi ni star stva, uz sma we we bro ja dr `av nih slu `be ni ka, od no sno po sta vqe nih li ca.

Kao {to je „Dnev nik” ve} pi sao, Kan ce la ri ja, od no sno Sek tor za ru ral ni raz voj u Srem skim Kar lov ci ma, ima la je kqu~ nu ulo gu u kon ku ri sa wu za sred stva iz pret pri stup nih fon do va, {to je sa da do ve de no u pi ta we. U vo du je pa la i pri ~a o de cen tra li za ci ji , ko ja je ta ko |e bi la mo tiv za otva ra we Kan ce la ri je u Srem skim Kar lov ci ma, od no sno pre se qe we va `nih dr `av nih in sti tu ci ja iz Be o gra da u dru ge de lo ve ze mqe.

S. G.

ne `e li mo ni su kob sa po li ci jom. O~e ku je mo jo{ po qo pri vred ni ka ka da za vr {e po slo ve u po qu, a i na ja vi li su ki {u, ta ko da }e nas bi ti i tri pu ta vi {e ne go sa da – ka `e ra tar iz Vog wa Pa vle Ne na do vi}.

nim ma gi stral nim prav ci ma, s tim da se u naj ve }em bro ju slu ~a je va sa o bra }aj po vre me no od vi jao jed nom tra kom, {to je ipak iza zi va lo ve li ke za sto je i ko lo ne. Pa or ske blo ka de su po sta vqe ne na pu tu Som bor-No vi Sad u se lu

Je {i} do neo jag we ti nu i pi vo Gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i} ob i {ao je ju ~e po qo pri vred ni ke ko ji na trak to ri ma pro te stu ju i u toj op {ti ni, pru `io im po dr {ku i do neo im pi }e i hra nu. Je {i} je pa o ri ma do neo jag we ti nu, pra se ti nu i pi vo, uz ko men tar: „Zna se {ta se Srem ci ma do no si”.

Oko 200 po qo pri vred ni ka iz ki kind ske op {ti ne trak to ri ma je kre nu lo ka Be o gra du u po ne de qak uju tro. Ka ko je re kao Ni ko la Fi li po vi} iz udru `e wa „Ba nat ska le ni ja„, ovog pu ta se qa ci su se sa mo i ni ci ja tiv no oku pi li a po vor ku ko ja ide ka Be o gra du ~i ne se qa ci iz vi {e po qo pri vred nih aso ci ja ci ja.

Po qo pri vred ni ci iz vr ba ske op {ti ne blo ki ra li su pu te ve pre ma Ku li i Sa vi nom Se lu.

Ne ko li ko de se ti na trak to ra pro pu {ta lo je ju ~e vo zi la sa mo u hit nim slu ~a je vi ma. Po qo pri vred nik Dra gan Jo ki} iz Sa vi nog Se la is ti ~e da }e blo ka da pu te va tra ja ti dok se ne is pu ne wi ho vi zah te vi od no sno da sub ve ni ci je za po qo pri vred ni ke bu du iste kao i pro {le go di ne.

Po sled weg maj skog da na blo ka de se qa ka ne za do voq nih no vo pro kla mo va nom dr `av nom po qosub ven ci o nom po li ti kom sko ro su u pot pu no sti od se kle Som bor od osta log de la sve ta. Ne za do voq ni pa o ri se sa svo jom me ha ni za ci jom na la ze na svim re gi o nal -

Kqa ji }e vo, pu tu Som bor-Su bo ti ca u Alek sa [an ti }u, pu tu Som bor-Bez dan na prav cu ka me |u dr `av nim gra ni~ nim pre la zi ma sa Ma |ar skom i Hr vat skom , Ba~ ki Breg, od no sno Ba ti na, a trak to ri blo ki ra ju sa o bra }aj i na pu tu Som bor-Oxa ci u bli zi ni Sta pa ra. Pre ma in for ma ci ja ma iz som bor ske po li ci je pot pu no „ne pro pu sne” blo ka de su po sta vqe ne na pu tu ka No vom Sa du iz me |u Ku le i Vr ba sa kao i na ras kr sni ci La li}-Rat ko vo kod Oxa ka. Na kon pr vog da na pro te sta, kao ta~ ne su se po ka za le in for ma ci je da su slu `be ni ci som bor ske Po li cij ske upra ve pod ne li ne ko li ko pri ja va pro tiv u~e sni ka u pro te stu, pa su ta ko dvo ji ca „za ra di li” kri vi~ ne pri ja ve zbog ome ta wa slu `be nog li ca, ~i me su pre {li pod ju ris dik ci ju is tra `nog su di je Osnov nog su da u ovom gra du, dok je je dan u~e snik pro {ao sa mo sa pre kr {aj nom pri ja vom zbog ne po stu pa wa po na re |e wu slu `be nog li ca.

Eki pa „Dnev ni kovih” reportera

Pi ja ce pod kon tro lom, kra stav ci zdra vi Po vo dom ob ja ve ne ma~ kih vla sti da je ot kri ve na bak te ri ja e{e ri hi ja ko li u kra stav ci ma ko ji su uve ze ni iz [pa ni je, Mi ni star stvo po qo pri vre de oba ve {ta va da fi to sa ni tar na in spek ci ja za bez bed nost hra ne re dov no kon tro li {e sve `e vo }e i po vr }e pri li kom uvo za.

Sve po {iq ke kra sta va ca iz [pa ni je u 2011. go di ni re dov no su kon tro li sa ne, a re zul ta ti is pi ti va wa su po ka za li da su one bez bed ne.

Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne po kre nu lo je van red nu kon tro lu uvo za i pro me ta sve `eg vo }a i po vr }a i ape lu je na gra |a ne da obra te pa `wu na hi gi je nu kon zu mi ra wa na -

mir ni ca, od no sno da qu {te ko ru i te meq no pe ru plo do ve pre upo tre be, ob ja vqe no je na saj tu re sor nog Mi ni star stva.

Pred sed nik Na ci o nal ne aso ci ja ci je za raz voj or gan ske pro iz vod we Na da Mi {ko vi} iz ja vi la je da je or gan ski ga je na hra na bez bed na.

Pre ma we nim re ~i ma, or gan ska hra na je obe le `e na i u woj je za bra wen ge net ski mo di fi ko van ma te ri jal, a ni je pod lo `ni ja za bak te ri je. „Ni je ta~ no da je ova ili ona hra na ma we ili vi {e ra wi va. Pe sti ci di sva ka ko ne {ti te od e{e ri hi je ko li”, re kla je Mi {ko vi }e va RTS-u.

GU@VA ZBOG BLOKADE PUTEVA POQOPRIVREDNIM MA[INAMA

Auto bu si ka sni li 15 mi nu ta Ko mi si ja slu {a `al be gra |a na

Auto bu si grad skog pre vo zni ka ju ~e su ote `a no sa o bra }a li zbog to ga {to su po qo pri vred nici blo ki rali ne ke pu te ve u gra du. Zbog pot pu ne blo ka de Va ra din skog mo sta auto bu si su pre u sme ra va ni na Most slo bo de. Auto bu si na li ni ja ma 3 i 9 i na pri grad skim li ni ja ma 61, 62 , 64 i 69 ka sni li su oko 15 mi nu ta, ka za li su u Dis pe ~er skom cen tru Grad skog sa o bra }aj nog pre duze }a „Nov Sad”.

Na sa o bra }aj ni ca ma pre ma ^e ne ju i Te me ri nu ta ko |e je bi lo ote `a no kre ta we. Put ni ci iz Ba~ kog Jar ka, Te me ri na, Go spo |i na ca i ^e ne ja su pre se da li u dru gi auto bus kod in sti tu ta u Rim skim {an ~e vi ma i na sta vqa li pre ma No vom Sa du. „Pe ti ca” je ume sto te me rin skim mo stom i{la kli san skim mo stom. U popodnevnim ~asovima odblokirana je jedna traka kod temerinske petqe.

Z. D.

Sed ni ca Ko mi si je za pred stav ke i pred lo ge odr `a }e se da nas u 13 ~a so va u ma loj sa li Skup {ti ne gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Sva ke pr ve sre de u me se cu ko mi si ja na dnev nom re du ima pri jem gra |a na, ko ji mo gu da svo jim pred lo zi ma, pred stav ka ma i pri med ba ma do pri ne su bo qem `i vo tu u na {em gra du.

A. Va.

Novosadska sreda1.jun2011.

Tr {~a ra ma sti `e no va sud bi na

G

isti~e kulturno nasle|e i turisti~ki potencijal koji nose tr{~are, ve} zahtevaju da se ku}e skinu sa liste za{tite i da oni sami odlu~e o wihovoj sudbini. Na kraju, ekonomska ra~unica bi mogla da presudi u ovom slu~aju, jer obzirom u kakvom su stawe tr{~are wihova rekonstrukcija bi sigurno mnogo ko{tala, a ako bi se tome dodao i otkup, do{lo bi se do iznosa od kojih se ~oveku „zavrti u glavi”. Sa druge strane i stavovi vlasnika su vo|eni sna`nim ekonomskim interesom, jer bi u slu~aju da se tr{~are skinu sa liste za{ti}enih objekata, mogli svoje parcele da prodaju po cenama koje tako|e izazivaju vrtoglavicu.

N. Perkovi}

Tri bi ne na Pa ra go vu i u Ka me ni ci Tri bi na „Pi taj te nas...”, Srp ske ra di kal ne stran ke, odr `a }e se da nas od 18 sa ti u objek tu za gla sa we na Pa ra go vu, Iri {ki put bb, i u 20 sa ti u Me snoj za jed ni ci „Srem ska Ka me ni ca”.

Go vo ri }e pred sed nik Grad skog od bo ra SRS \u ra| Jak {i}, pot pred sed ni ca GO Sne `a na Mu {ic ki, se kre tar La zar Ka we ri} i od bor ni ci u Skup {ti ni gra da.

B. M.

V remeploV

Pre da va we o is hra ni u pre ven ci ji i le ~e wu go ja zno sti i di ja be te sa tip 2 odr `a }e se ve ~e ras u 18 sa ti u MZ „Brat stvo” na Te le pu, u Uli ci Ila ri o na Ru var ca 18a. Ovim iz la ga wem na sta vqa se pro je kat „Bo qe spre ~i ti ne go le ~i ti”, ko ji je po kre nut 2010. go di ne ra di pro -

mo ci je zdra vog na ~i na `i vo ta.

Kam pa wu je or ga ni zo vao Dom zdra vqa u sa rad wi sa Grad skom upra vom za zdrav stvo.

Sle de }e pre da va we odr `a }e se u sre du 8. ju na u MZ „Ivo An dri}” na te me „Ka ko pre po zna ti bo le sti {tit ne `le zde” i „Oste o po ro za”.

N. R.

c m y

hronika

OD DANAS U GRADSKOM I PRIGRADSKOM PREVOZU

Kar te i ve }i na mar ki ca {est po sto sku pqe Grad ski pre vo znik od da nas po ~i we da pri me wu je no ve, {est od sto vi {e ce ne za kar te ku pqe ne u auto bu su u grad skom i pri grad skom pre vo zu. Ce na kar te u grad skom auto bu su od da nas se pla }a 45 ume sto 40 di na ra. Kar ta za Ka} i Fu tog }e ko {a ti 112 di na ra, za Ko viq 157 di na ra, za Be ge~ 135 di na ra, za Le din ce 90 di na ra, za Be o ~in 145 di na ra... Od da nas GSP na pla }u je i ne ke me se~ ne mar ki ce {est od sto sku pqe, dok gra |an ske i rad ni~ ke me se~ ne kar te ni su me wa le ce nu.

Pri li kom ra ni jih na ja va ovog po sku pqe wa GSP je na po mi wao da }e po ra sti ce na grad ske kar te, ali se is po sta vi lo se da su od da nas sku pqe i pri grad ske, kao i ve }i na mar ki ca .

Ce ne uslu ga u Grad skom sa o- bra }aj nom pred ze }u ni su se me wa le od 1. fe bru a ra pro {le go di ne, a sa da {we po sku pqe we u fir mi obra zla `u po ve }a wem di zel go ri va za 31,6 od sto i evro di ze la za 36,9 od sto.

Kal ku la ci ja iz ove fir me ka `e ka ko bi, da bi se po kri li ras ho di po slo va wa, ce na pre vo za tre ba lo da po sku pi za 20,9 od sto, kao i da se taj ce nov nik pri me wu je od po ~et ka go di ne. Po me nu ta ra ~u ni ca uze la je u ob zir i no vac ko ji pred u ze }e do bi ja za te ku }e sub ven ci je iz bu xe ta gra da (ove go di ne pla ni ra no 150 mi li o na di na ra). Kal ku la ci ja iz

Fo to: F. Ba ki}

Prevoz u gradskom autobusu od danas 45 dinara, karta za Ka} i Futog je 112 dinara, za Koviq 157, za Bege~ 135, Ledince 90 dinara, Beo~in 145.

Gra|anske i radni~ke mese~ne karte nisu mewale cenu. Obra}aju}i se ranije javnosti, GSP najavqivao jedino poskupqewe gradske karte GSP-a po ru ~u je ka ko fir ma vi di po voq ni je uslo ve po slo va wa, a u grad skom pre vo zni ku na gla {a va -

Dva sa ta bez ga sa Zbog ra do va na di stri bu tiv nom ga snom si ste mu da nas ga sa ne }e bi ti u Adi ca ma, na Te le pu, Ada mo vi }e vom na se qu, Gr ba vi ci, Va ter ni~ koj ram pi i na Bu la va ru voj vo de Ste pe. @i te qi na ve de nih de lo va gra da bez ga sa }e bi ti od 12 do 14 ~a so va.

B. M.

Gra fi ke Pre dra ga Rmu {a Iz lo `ba gra fi ka „Na klo nost tran sce den ci je” Pre dra ga Rmu {a otva ra se ve ~e ras u 19 ~a so va, u Ma lom li kov nom sa lo nu, Bu le var Mi haj la Pu pi na 9. Rmu{ je stu di rao na Fi lo lo {ko - umet ni~ kom fa kul te tu u Kra gu jev cu, a jed nu go di nu stu di ja za vr {io je u Ri mu. Ba vi se gra fi kom, gra fi~ kim i veb di zaj nom, do bit nik je na gra de na „HIV bi je na lu gra fi ke“. Iz lo `ba tra je do 18. ju na.

M. R.

Pru ga pro {la kroz skup {ti nu ^e tr de set go di na na kon pr vog zva ni~ nog po mi wa wa mo gu} no sti da se No vi Sad „`e le znim pu tem” po ve `e sa glav nim gra dom Ugar ske, dr `av ni or ga ni su po ~e li da ostva ru ju ovu za m i s ao. Grad s ka skup { ti n a No vog Sa da je 1. ju na 1871. iz ja vi la da }e „ze mqu pre ko ko je ide pru ga ustu pi ti po naj u me -

Is hra nom pro tiv di ja be te sa

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

radske vlasti sebi su dale rok od 60 dana da se napravi konkretan predlog o trajnom re{ewu za ~etiri preostale tr{~are u ulici Kraqevi}a Marka. Formira}e se stru~ni savet koji }e o svemu dobro promisliti, a zatim staviti na papir plan. I, taj plan bi, obzirom da se radi o objektima koji su pod za{titom, trebalo da zadovoqi zakonske i druge akte koji reguli{u ovu oblast, ali i vlasnike tih ku}a, koji su godinama u problemu jer im se tr{~are uru{avaju, a oni nemaju pravo da na wima interveni{u.

Vla sni ci tr {~a ra ni su mnogo zainteresovani za pomalo romanti~an odnos gradskih vla sti pre ma ovim objektima, gde se u prvi plan

PREDAVAWE U MZ „BRATSTVO”

re no joj ce ni” i da }e uz to ot ku pi ti ne ko li ko ak ci ja bu du }eg `e q e z ni~ k og ak c i o n ar s kog dru {tva. Po sle mno go pe ri pe ti ja, od Su bo ti ce, ko ja je ve} bi la po ve za na sa Pe {tom, iz gra |e na je pru ga u du `i ni 101 ki lo me tar, da bi pr vi voz u no vo sad sku sta ni cu u{ao mar ta 1883.

N. C.

Sve o po len skim aler gi ja ma Tri bi na „Po len ske aler gi je” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u pro sto ri ja ma Me sne za jed ni ce „Du nav”, Be o grad ski kej 19a. O ovoj te mi go vo ri }e dr Du {i ca Ja ri} i dr Ja dran ka Cr no mar ko vi} Lu ni}, a or ga ni za tor je Sa vet za zdrav stvo grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Boj vo di ne.

M. R.

ju da su pred la `u }i svo je vre me no ove vi {e ce ne vo di li ra ~u na o so ci jal noj di men zi ji.

S po sku pqe wem kar te uve de ne su i no ve go di {we kar te za |a ke i stu den te za jed nu grad sku li ni ju, kao i go di {we kar te za ovu ka te go ri ju ko ri sni ka za sve grad ske li ni je, i go di {we kar te u zo na ma od dru ge do ~e tvr te u pri grad skom pre vo zu. Te go di {we kar te va `i }e to kom {kol ske go di ne, da kle de set me se ci, a |a ci i stu den ti }e pla }a ti kar tu po ce ni za de vet me se ci.

Z. Deli}

OD DANAS DO 31. AVGUSTA

Po {ta za tva ra {est po slov ni ca Od da nas pa do 31. av gu sta, od re |e ne po {te u gra du bi }e za tvo re ne, pa ta ko ne }e ra di ti po {ta u Te me rin skoj 33, u Ste va na Hlad nog 1, na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 19, na Kli san skom pu tu 167, u Ba te Br ki }a 17 i u Pre ra do vi }e voj 36. Po {ta u Fu to {koj 32 ima }e skra }e no rad no vre me, te }e ra di ti od 9 do 16 sa ti sva kim rad nim da nom, dok je vi kend ne ra dan. Osta le po {te ra de re dov no.

D. B.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda1.jun2011.

dnevnik

c m y

8

U OSNOVNOJ [KOLI „VASA STAJI]”

Lop ta gu ta pla sti~ nu am ba la `u `e. Direktor tog preduze}a Da li bor No va ko vi} istakao je da je ovo samo nastavak akcije koja se realizuje u okviru edukacije najmla|eg stanovni{tva o primarnoj separaciji otpada.

- Na{e preduze}e je do sada po gradu postavilo 600 spremi{ta, a jo{ 200 novih, koji se nalaze u dvori{tu firme, ovih dana na}i }e se na gradskim ulicama. Planirano je da se pokrije Mesna zajednica „Sowa Marinkovi}” - istakao je Novakovi}.

I direktorka {kole Ja sni ma Pa sto wic ki isti~e da je svest |aka na veoma visokom nivou.

- Ovo nije prva edukacija {kolaraca, mi smo po pitawu za{tite `ivotne sredine i separacije otpada ve} imali saradwu s ovim preduze}em - zakwu~ila je PaQ. Na. Fo to: N. Sto ja no vi} stowicki.

Povodom Svetskog dana za{tite `ivotne sredine, „^isto}a” je ju~e u dvori{tu Osnovne {kole „Vasa Staji}” postavila dva velika spremi{ta u obliku lopti za odlagawe PET ambala-

U OMLADINSKOM CENTRU CK 13

„Neo plan ta film” pred pu bli kom Ciklus kratkih, animiranih i igranih filmova „Neoplanta filma”, pod nazivm „Prvih pet godina - izostavqena istorija”, po~iwe ve~aras, u 19 ~asova, projekcijom tri filma u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Bi}e prikazani filmovi „Spomenik”, „Sveti pesak” i „Sedamdestete sezonci”, a ciq akcije je da se poka`u najuzorniji primerci iz obilne produkcije ove ku}e. Uvodnu re~ ima}e urednik filmskog programa SKC Beograd Ste fan Vu ko vi} i predstavnik „Centar kuda org” Zo ran Pan te li}. Nakon

projekcije bi}e organizovan razgovor sa glumcem i direktorom filma „Sveti pesak” Ili jom Ba {i }em, direktorom fotografije ovog filma Pe trom La ti no vi }em, re`iserom „Sedamdesete sezonci” Pr vo sla vom Ma ri }em i predsednikom Udru`ewa filmskih i televizjskih radnika Vojvodne (UFTRV) Sr |a nom Ili }em. Ovo je prva serija filmova u ciklusu koji }e trajati tokom juna. Organizator je Centar za nove medije u saradwi sa UFTRV, autorima filmova i Nezavisnim udru`ewem novinara Vojvodine.

A. J.

Po ~e lo ku pa we na [tran du Iako tek majsko, sunce je ve} krenulo da okupqa najvernije qubiteqe [tranda. Sve je spremno, i novi kupa}i kostimi, i novodora|eni mi{i}i, a raspored u`ivawa na novosadskoj pla`i uobi~a-

jen je. Red sun~awa i kupawa, te pokazivawe ve{tine picigena. Za sada su na [trandu samo najhrabriji, jer je temperatura reke jo{ uvek 22 stepena, ali sa zavr{etkom {kole i zvani~nim dola-

skom leta ova }e najlep{a pla`a na Dunavu, kao i obi~no, postati najpose}enija oaza u sred betonskog grada.

A. V. Fo to: F. Ba ki}

OBELE@EN SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Re kli „ne” ni ko ti nu Svetski dan bez duvanskog dima obele`en je ju~e na Trgu slobode, a ovogodi{wa tema bila je „Okvirna konvencija o kontroli duvana SZO”. Aktivisti manifestacije delili su promotivni materijal i savete za odvikavawe od pu{ewa, a predstavqena je i radionica Doma zdravqa u koju sugra|ani mogu besplatno da se u~lane i za pet dana programa ostave cigarete. Na jednom od {tandova sugra|ani su mogli besplatno da provere krvni pritisak, nivo {e}era u krvi, ideks

telesne mase i obima struka kao i da se posavetuju sa lekarima.

Prema re~ima dr Sne `a ne Ukro pi ne iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine ovo je dan kada se svuda u svetu qudima skre}e pa`wa na to da je duvanski dim rizik za sve. Ona ka`e da je va`no da se qudi upoznaju sa tim da postoji besplatan tretman za odvikavawe od cigareta.

- Pojedinac koji konzumira cigarete mora da shvati da tim ~inom ugro`ava i sebe i svoju okolinu – ka`e ~lan Gradskog

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwi ga o je zi~ koj kul tu ri Izdava~ka ku}a ”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koje se prva jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Kako se ka`e„ autora Mi lo ra da Te le ba ka. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most - Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. U odlomku koji se zove „Plombirawe zuba” kroz dijalog izme|u pacijenta i stomatologa obja{wene su jezi~ke nedoumice:

- Pustimo vi{e to. Ali va{a tri zuba ne mogu biti spa{ena. Treba da se vade – re~e zubar.

- Gre{ite! Kako mo`ete tako govoriti? – posko~i profesor.

Nijedan ne mo`e biti „spa{en”, ve} „spasen”! U srpskom jeziku se tradicionalno upotrebqavaju oblici „spasavati”, „spasen”, „spasavawe”, „spasewe”. Od trpnog prideva „spa{en” glagolska imenica bi bila „spa{ewe”, a tako niko ne govori” A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„(Ne)sa vr {e na de voj ka” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “(Ne)savr{ena devojka” Lu si-En Holms.

Glumica Sara Sarxent kona~no je prona{la onog pravog. Ali kad napusti London i ode u Los An|eles, Sara se odjednom iz savr{ene devojke, koja slatkim glasi}em govori „volim te“, preobrazi u luda~u koja vri{ti i baca telefone. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

ve}a za zdrvstvo dr Alek san dar Ki raq. - Ovo je jedan od na~ina da se podigne svest kod qudi o {tetnosti duvanskog dima, a poruka ove manifestacije je da je pu{ewe jedan od ve}ih problema u na{em dru{tvu.

U~enicima osnovnih i sredwih {kola Kiraq je dodelio nagrade za osvojena prva tri mesta na konkursu likovnih radova na temu „Podr`avam sredinu bez duvanskog dima”.

N. R. Fo to: B. Lu~i} REKONSTRUKCIJA VODOVODA I KANALIZACIJE

Ra do vi na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na Zapo~eta je rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mre`e u Ulici Dimitrija Tucovi}a, saop{teno je ju~e iz „Vodovoda i kanalizaije”. U okviru radova vrednih oko 15 miliona dinara izvo|a~ „Graditeq NS” zameni}e 300 metara vodovodnih i 400 metara kanalizacionih cevi. Po~etkom jula radovi bi trebalo da budu zavr{eni.

Rekonstrukcija kanalizacije na Bulevaru Mihajla Pupina, izme|u ulica Sowe Marinkovi} i Jovana \or|evi}a, po~iwe danas. Zamena 80 metara kanalizacije ko{ta}e oko 11 miliona dinara, a izvo|a~ „Graditeq NS” ima rok do po~etak jula da zavr{i ovaj posao.

S. K.

DANAS PO^IWU „ZMAJEVE DE^JE IGRE”

Do ne de qe ma {ta ca ru je Sve ~a no otva ra we “Zma je vih de~ jih iga ra” za ka za no je za da nas u 11 ~a so va u Zma je voj spo men zbir ci u Srem skoj Ka me ni ci.

Pre to ga, u 10. 30 ~a so va, po se ti o ci }e se oku pi ti na Zma je vom gro bu gde }e sti ho ve pe sme „Zlat ni gro bo vi„ go vo ri ti dram ski umet nik Ne boj {a Du ga li}. Re~ na otva ra wu u Spo men zbir ci ima }e no si lac ovo go di {weg „Zma - Ova ko je bi lo pret hod nih go di na je vog {ta pa„, kwi `ev ni ca Zo ri ca Ba jin \u - igra ti i pe va ti na bi ni na Tr ka no vi} a do de li }e se i pri zna - gu slo bo de i na bi ni sme {te wa ovo go di {wim la u re a ti ma noj na sre d i n i Zmaj Jo v i n e Ti mo ti ju Xo nu Baj for du, Uro - uli ce. Na uglu uli ca Mi le ti {u Pe tro vi }u i fir mi „In ter - }e ve i Zmaj Jo vi ne bi }e sme plov Ltd.„. Pe de set ~e tvr ti jun - {ten Po et ski ku tak gde }e ma ski pro gra mi od vi ja }e se pod li {a ni mo }i da re ci tu ju pe slo ga nom „Pi tam se, pi tam?” i sme ili iz vo de `e qe ni pro tra ja }e do ne de qe, 5. ju na. gram. Pred vi |e no je i odr `a - O~e ku je mo oko se dam hi qa va we mno {tva ra di o ni ca kao da ma li {a na - u~e sni ka ko ji }e {to su lut kar ske, mu zi~ ke i

k a l i g r a f s k e ra di o ni ce - re kla je na ju ~e ra {woj kon fe ren c i j i za {tam p u jed n a od or ga ni za to ra Zma j e v ih de~ j ih iga r a, Du { i c a Ma r i no vi}.

Po r ed pro gra ma na otvo re nom, Zma je ve de~ je igre ob u hva t a j u i pro mo ci je kwi ga i iz lo `be fo to gra fi ja ko je }e se de { a v a t i u z a t v o r e n i m p r o s t o r i m a .

Ka ko ka `e Du {an Pop \ur |ev, ove go di ne }e Igre oku pi ti pi sce iz Slo ve ni je, Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Bu gar ske i Ru mu ni je. Kraj Iga ra obe le `i }e kon cert gru pe „S.A.R.S.„ na Tr gu slo bo de u ne de qu u 20 ~a so va. De tqan pro gram mo `e se vi de ti na iter net stra ni ci www.zma je ve de cje i gre.org.rs.

J. Zdjelarevi}

FESTIVAL OD 1. DO 3. JULA

De ro we opet pre sto ni ca tam bu re ne sa po zna tim pe va ~i ma. Po sle wih na stu pa gru pa „Mo re ska no va„ iz Ita li je, a za tim sle di so li sti~ ki kon cert [a ba na [a u li }a. Dru gi dan, po ~i we tak mi ~e we gde }e sna ge od me ri ti or ke stri iz vi {e ze ma qa, a po sle to ga }e na stu pi ti Xe nan Lon ~a re vi}. Tre }i dan se na sta vqa tak mi ~ar ski deo i do de la na gra da, a fe sti val }e za tvo ri ti Zvon ko Bog dan sa svo jim or ke strom.

Na ovo go di {wem Tam bu ri ca fe stu, po red mu zi ke, bi }e i tak mi ~e we u ku va wu ov ~i jeg pa pri ka {a, ri bqe ~or be i pa pri ka {a. Po zna ti re sto ra ni iz ce le

Sr bi je ima }e svoj pro stor gde }e iz la ga ti svo je spe ci ja li te te, a or ga ni zo va na je i li kov na ko lo ni ja i iz lo `be ni pro stor gde }e sli ka ri iz la ga ti svo ja de la.

Ka ko je re kao idej ni tvo rac i Pred se nik or ga ni za ci o nog od bo ra fe sti va la mr Jo van Pej ~i}, ove go di ne je re {en pro blem ko ji su ima li pret hod nih go di na ka da se zbog ki {a stva ra lo bla to, ta ko {to je kre nu lo po plo ~a va we fe sti val skog pro sto ra. Kao i pret hod nih go di na, fe sti val }e pre no si ti Ra diote le vi zi ja Voj vo di ne, Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske.

G. ^.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Svet ski tam bu ra {ki fe sti val, ~e tvr ti po re du, odr `a }e se od 1. do 3. ju la u De ro wa ma. U~e stvo va }e naj u spe {ni je or ke stri iz biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka, kao i iz Ma |ar ske, Gr~ ke, Ita li je, Austri je i Ru mu ni je. Kao spe ci jal ni go sti, kon cer te }e odr `a ti i [a ban [a u li}, Xe nan Lon ~a ro vi} i le gen da tam bu ra {kog zvu ka Zvon ko Bog dan. Ove go di ne, no vi na je ma la bi na na ko joj }e na stu pi ti i mla |i i de ~ ji or ke stri.

Pr vog da na, ko ji je re vi jal nog ka rak te ra, fe sti val }e otvo ri ti Ve li ki tam bu ra {ki or ke star Ra dio-te le vi zi je Voj vo di -

Dva plus dva...

Su dar dva auto mo bla kod Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin” na Fu to {koj uli ci us po rio je ju ~e sa o bra }aj u ovom de lu gra da, ali iza zvao i lan ~a nu re ak ci ju - do dat ni su dar dva vo zi la. Rev no sno, vo za ~i su u pr slu ci ma ~e ka li po li ci ju, od me ra vju }i {te tu, tra `e }i kriv cada li u ban ki na ma, vo zi li ma ne pro pi sno par ki ra nim po red pu ta ili zna ku ko ji upu }u je na

uspo ra va we ra di pe {a~ kog pre la za. Ko li jo{ po sta vqa sa o bra }aj ne ozna ke ta mo gde se kre }u sred wo {kol ci... Mo `da je to zbog po pu lar nog Ju tju ba na ko jem su lan ~a ne re ka ci je, lo {i vo za ~i i raz ne sa o bra }aj ne ne zgo de me |u omi qe nim vi deo kli po vi ma ko ji se gle da ju, te su de ca od lu ~i la da sni me no vi. A mo `da sa mo tre ba ma lo vi {e otvo ri ti o~i to kom vo `we...

A. J.

U AMERI^KOM KUTKU

„Mla di su za kon” Okru gli sto „Mla di su za kon” odr `a }e se da nas u 11 ~a so va u Ame ri~ kom kut ku, Uli ca Pe tra Drap {i na 3. Pred sta vi }e se pro je kat „Re surs cen tri za u~e {}e u pro ce su pod sti ca wa ak ti vi zma mla dih” ~i ja je im ple men ta ci ja u to ku u 24 okru ga u Sr bi ji uz po dr {ku Mi ni star stva omla di ne i spor ta. Cen tar za omla din ski rad, kao Re surs cen tar za pod sti ca we ak ti vi zma mla dih u Ju `no-Ba~ kom okru gu, po dr `a }e pet vo lon ter skih omla din skih ak ci ja sa 97.000 di na ra. Po zva ni su pred stav ni ci u~e ni~ kih par la me na ta, or ga ni za ci ja mla dih i ne for mal nih gru pa mla dih.

A. Va.

Pre da va we o raz vo ju {tam pe Pre da va we na te mu „Raz voj pi sa nih me di ja u No vom Sa du”, odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u „No vo sad skom klu bu”, Uli ca Zmaj Jo vi na 3/1. Go vo ri }e isto ri ~ar di rek tor Ar hi va gra da Bo go qub Sa vin, a ulaz je za sve po se ti o ce slo bo dan.

G. ^.

Kam pa wa po ma `e „Svra ti {tu” Svra ti {te za de cu s uli ce u No vom Sa du po kre nu lo je ju ~e, u sa rad wi sa usta no va ma u Be o gra du i Ni {u, kam pa wu za go va ra wa ka ko bi wi ho ve uslu ge bi le fi nan si ra ne iz bu xe ta lo kal nih sa mo u pra va slede}e go di ne. Pre ma no vom Za ko nu o so ci jal noj za {ti ti “Svra ti {te” bi mo glo bi ti fi nan si ra no iz bu xe ta gra da. Tre nut no no vo sad sko “Svra ti {te” funk ci o ni {e uz po dr {ku Omla di ne Ja za sa, kroz sred stva Glo bal nog fon da za bor bu pro tiv si de, tu ber ku lo ze i ma la ri je i uz ko or di na ci ju Eku men ske hu ma ni tar ne or ga ni za ci je.

A. J.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda1.jun2011.

9

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda1.jun2011.

c m y

10

ТУРИСТИЧКА МАНФЕСТАЦИЈА „ВИКЕНДИ У НОВОМ БЕЧЕЈУ”

Оживела древна Арача ПРОСЛАВЉЕНО ПЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД МАТУРЕ

Златни јубилеј бивших ђака

СОМБОР: Генерација матураната 1960/61. године, Средње пољопривредне школе у Сомбору, 28. маја 2011. године уприличила је обележавање завидних 50 година од матурирања. Окупљање је било у школи, где је одржан и школски час. Најпре, у име школе присутне је поздравио помоћник директора школе проф. Јово Ћато, а у име генерације матураната говорио је Слободан Баша. Прозивку бивших ученика обавио је, такође, бивши професор Драгослав Сретеновић, а присутне је поздравила и бивша професорица Невенка Балог. Од 86 бивших матураната, који су били распоређени у три одељења, за ову прилику окупило се њих 37, са двоје својих професора.Нажалост, њих 25 није више међу живима, такође

и највећи број бивших професора. Срели су се стари школски другови, који су за ову прилику дошли са свих страна, а има и оних који су из иностранства допутовали на традиционални сусрет. Било је и оних који су на сусрет дошли у пратњи своје деце, чак и унука, као возача.Евоциране су успомене на време из ђачких дана. Након завршетка школског часа, у прелепом етно-амбијенту, на „Дида Хорњаковом салашу“, на старом сивачком путу, настављено је дружење, где су уз тамбураше, учесници сусрета наставили да се присећају безбрижних средњошколских дана. Дружење је завршено уз поруку и жељу да се у добром здрављу поново сусретну, у нади да ће прославити и платинасту матуру. В. Х.

НОВИ БЕЧЕЈ: Остаци манастира Араче, најстаријег споменика културе у овом делу Војводине, оживели су прошлог викенда, када је у оквиру туристичке акције „Викенди у Новом Бечеју“, поново организован излет на десетак километара удаљене остатке древне Араче, споменика културе из 13. века. Крај највреденијег и најстаријег културно-историјског споменика у овом делу Војводине, витезови Green Shild Armoury из Новог Сада приказали су посетиоцима реплике средњовековних оклопа и оружја и на одушевљење посетилаца, на сликовит начин, приказали су и витешке борбе. Остаци древне Араче налазе се на узвишењу, крај ушћа некадашње речице Галацке, чије је корито сада један крак канала ДТД, и села Арач, које више не постоји. У близини Араче је и специјални резерват природе Слано копово, познато станиште ретких врста прица, које оживи

DaNas U NOVOm saDU BIOSKOPI Are na: „Zlatokosa i razbojnik” (13.40), „Pri~a o igra~kama” (14), „Rango” (14.20), „Hop” (13.10), „Rio” (13, 15, 17.30),”Tor” (19.30), „Beli lavovi” (16.20, 22.35), „Crvenkapa” (18.20), „Paklene ulice 5” (15.10, 21.45), „Tu|e sla|e” (15.20), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.45,17.10, 17.30, 20, 20.15, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Godine qubavi” (20.20), „Cena istine” (22.50), „H Men:prva klasa” (17.40, 20.10, 22.40).

Ja dran: „Medved Jogi” (19), „Bezimeni” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te 56. Sterijino pozorje Scena „Jovan \or|evi}” „Metamorfoze” JDP Beograd (20).

No vo sad sko po zo ri {te „A ko }e vratiti bicikl?” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka, 30. maja, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Ra din ka Ka pi ~i} iz Novog Sada (devoj~icu i de~aka) i Da ni je la Alek si je vi} iz Nadaqa (dva de~aka), DEVOJ^ICE: Ma ri ja Ko vi}, Ma ri ja na Ko va ~e vi} i Ma ja He rin iz Novog Sada, Blan ka ^in ~u rak iz Veternika, Dra gi ca Mi ji} iz Futoga, So wa Ce ki} iz Kr~edina i Iva na Pre ra do vi} iz Budisave, DE^AKE: Da ni je la Ama no vi}, Sa wa Pa vlo vi} i @eq ka Br zakDi mi tri je vi} iz Novog Sada, Dan ka Vov ~uk iz Budisave, Mil ka ^i pli} iz Ka}a, Rad mi la Bo `i} iz Sremske Kamenice, Iva na Ur ban iz Ledinaca, Je le na Di mi} iz [ajka{a i Mil ka Ri sti}-Ikra {ev iz Siriga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qubomir Koste Ninkov (1911) u 10.30 ~asova (urna), Qubica Save Sanader (1941) u 11.15, Miqka Milana Ma~ki} (1936) u 12 i Gena Milana \uki} (1920) u 12.45 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Milka Ilije Dragi{i} (1914) u 13 ~asova, a na Novom u Petrovaradinu Slavka Mija Romi} (1927) u 15.

Туристичка акција „Векенди у Новом Бечеју“, којом житељи Новог Бечеја желе да у своју занимљиву варош, обалу Тисе и околину доведу што више гостију, наставља се наредног викенда (3. до 5. јуна) мото-сусретом бајкера, следи манифестација „Чамац на Тиси - Тиса река љубави“ (10. до 12. јун), „Опасуљивње“ ће бити од 17. до 19. јуна. М. К.

Међунарoдни курс лекара опште праксе

БЕЛА ЦРКВА: Свечаном доделом сертификата полазницима,завршен је Међународни курс за обуку ментора у области опште медицине, који је

Друга личка олимпијада 2. јула АПАТИН: За Другу личку олимпијаду која ће се на теренима бање „Јунаковић“ одржати 2.јула пријавило се двадесет екипа и по мишљењу Организационог одбора то је оптималан број како би се сва такмичења могла одржати у једном дану.

-Међу пријављеним екипама је и шест најквалитетнијих екипа из Србије данас а уколико неко изостане тада ће бити пружена шанса екипи из Младенова која је 21. пријављена екипа. С обзиром на број дисциплина и такмичара већи број екипа од 20 значило би да би се такмичење морало продужити добоко у ноћа то је неизводљиво - рекао је члан Организационог одбора Друге личке олимпијаде на седници Организационог одбора Петар Пепа Бурсаћ. Ј. П.

Витезови показали своје умеће на Арачи

у јесен и пролеће, у време великих миграција птица. Слано копово је познато и као подручје где у условима заслањеног зељишта и воде, још одолевају ендемске врста биљака и животињица којима прети изумирање. Зато је ова дестинација изузетно занимљива љубитељима природе и орнитолозима, током већег дела године.

Полазници курса за лекаре

током два дана протеклог викенда одржан у Белој Цркви. Лекари су, вођени екипом коју су чинили доцент Медицинског факултета у Новом Саду Матилда Војновић, примаријус др Славољуб Живковић и примаријус др Драгана Трифуновић Балановић, учествовали у радионицама на обуци за будуће менторе студентима и својим колегама који се одлуче да специјализирају општу медицину. Како је објаснила примаријус др Мирјана Мојковић, лекар Дома здравља Вождовац у Београду, лекари опште медицине били су у Белој Цркви на Међународном курсу који су организатори успели први пут да пренесу у Србију. Заједно са предавачима на курсу је учествовало 26 лекара специјалиста опште медицине из читаве Србије. М. В.

TElEfONI

Помоћ другарима из Лепосавића

ВРБАС: Троје ученика Средње стручне школе „4. јули“ Соња Банчевић, Милош Тадић и Марија Биговић заједно са помоћником председника општине Врбас Мирком Копривицом и чланом Општинског већа Борисом Бијеловићем, посетили су општину Лепосавић на Косову и Метохији и том приликом су вршњацима из тог града уручили два рачунара и пројектор. Ђаци врбасаке школе су новац прикупили на хуманитарном концерту „Косово је срце Србије“ који су организовали у Врбасу пре неколико месеци.

- Уз дружење средњошколаца из два града, делегацију из наше општине примио је председник општине Лепосавић Бранко Нинић – рекао је Бијеловић и додао да су су се представници ових општина подсетили 1995. године када су Врбас и Лепосавић потписали споразум о успостављању братских односа.

- Тада је Врбас поклонио Лепосавићу једно санитетско возило, санитетски материјал и новчану помоћ за изградњу Дома културе. Договорили смо се да после дужег низа година освежимо ове односе и верујем да ће ускоро гости из Лепосавића посетити наш град – истакао је Бијеловић. М. Кк.

При ја ва ште те од гра да ГО СПО ЂИН ЦИ: Власници или закупци пољопривредног земљишта у катастарској општини Госођинци, на којем је 25. маја било штете од леда, пријаву за мадокнаду могу поднети општинској управи Жабаљ. Обрасци пријаве штета могу се преузети у Месној канцеларији Госпођинци. Уз пријаву, власници, односно корисници обрадивог пољопривредног земљишта, прилажу доказ о власнишству или оверени уговор о закупу. Закупци државног пољопривредног земљишта, уз пријаву прилажу уговоре о закупу са Министарством за пољопривреду и снимке угрожених површина. Рок за подношене пријава је петак, 3. јун. М. М.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik У МОЛУ ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈЕКАТ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ С МАЂАРСКОМ

Ле ко ви то бла то Ор ло ва че по кре ће раз вој

МОЛ: У оквиру прекограничне сарадње Мађарска-Србија, у Дому културе у Молу јуче је представљен пројекат ПАРЕС - испитивања пелоида и високо минерализованих вода у прекограничном подручју,

- Овај пројекат је од значаја у Месној заједници Молу која поред једног већ реализованог ИПА пројекта покреће нови пројекат који предњачи у покрајини када су у питању пројекти прекограничне сарадње.

sreda1.jun2011.

11

У СОМБОРУ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА

Сва ка по пу ше на ци га ре та штет на

СОМ БОР: У организацији Црвеног крста и Омладинског саветовалишта сомборског Дома здравља “Др Ђорђе Лазић“ у Сомбору је обележен светски Дан без дуванског дима, који се кроз разне манифестације у свету одржава већ 24 године. У централном градском парку у коме су се поред активиста и волонтера Црвеног крста окупили и сомборски основци и средњошколци предвођени својим васпитачима, обелодањени су и резултати ликовног конкурса посвећеног превенцији здравља младе српске популације и јавном здрављу уопште.

- Црвени крст, као најстарија хуманитарна организација у нас, готово све своје капацитете улаже у заштиту јавног здравља на које погубно утиче дувански дим - казао је председник Град-

ске организације Црвеног крста у Сомбору примаријус др Ми лан Зо бе ни ца, према чијим речима дувански дим у целом свету годишње однесе око пет милиона живота, док се секундарним ефектима пушења уништи чак 600 хиљада живота.- Никотинска зависност је, према истраживањима, прва зависност и ви немате ни једног јединог алкохоличара или наркомана који није макар био прво никотински зависник - упозорио је др Зобеница, наглашавајући да нема тог броја попушених цигарета или времена изложености дуванском диму који је „безбедан“. Из руку директора сомборског Дома здравља “Др Ђорђе Лазић“ др Ми ло ша Бо жић ко ви ћа пригодне награде здраве пакете воћа су примиле и, испоставило се, искључиво побед-

Кампања сомборских ученика

нице ликовног конкурса организованог у овом граду поводом Светског дана без дуванског дима. За најбољи рад је проглашен ученице седмог три Основне школе “Никола Вукичевић“ у Сомбору Сла ђа не Влат ко вић, док су јој као леуреати друштво правиле другопласирана вршњакиња Ма ја Ђор ђе вић из ОШ “22 октобар“ у Бачком Моноштору и трећепласирана ученица петог разреда ОШ “Никола Вукичевић“ у Сомбору Сан дра Кра ји на. М. Миљеновић

У БАНОШТОРУ ВЕРУЈУ ДА ВРЕДИ УЛАГАТИ У ТУРИЗАМ

Се ло са два сун ца

Орловача, крај Мола

који реализују Месна заједница Мол у партнерству са Болницом “Др Диошсилађи Самуел“ из мађарског града Макоа, а финансира се у оквиру ИПА програма средствима Европске уније. Представљање пројекта побудило је велико интересовање стручњака, мештана Мола и суседне Аде. Како је истакнуто на промоцији, пројекат има за циљ да кроз медицинско и геолошко истраживање идентификује квалитет и квантитет пелоиида и виоко минерализованих вода на локалитету Орловача у Молу, те допринесе бољој препознатљивости њиховог потенцијала и апликацији у области здравственог туризма. Председник ађанске општине Зол тан Би лиц ки је истакао, да уколико се утврди лековитост, као и количина лековитог блата и воде на подручју Орловаче, може се кренути у веће инвестиције у изградњу бање, која би била врло значајна за општину.

- Изградњом нове бање подићи ћемо ниво услуга бањског, рекреативног и сеоског туризма и подстаћи развој привреде, јер са изградњом бањског комплекса, општина Ада ће се представити инострнаим партнерима као општина сигурна за инвестирање прекограничним фондовима - рекао је Билицки. Помоћник покрајинског секретара за здравство, социјалну политику и демографију АП Војводине др Вла ди мир Пе тро вић истакао је да овај пројекат има велики значај јер се после 36 године покреће у правцу релаизације препоруке др Радомира Марића који је био лекар у Молу. Чињеница је да је проширење бањских здравствених капацитет за лечење руматизма и гинеколошких оболења, актинвост којима покрајински секретаријат придаје посебну пажњу.

Ово је прави пут, јер је бањско лечење нешто чему ми заједно са партнерима из Мађарске можемо много допринети на побољшању здравља наших грађана - нагласио је Петровић. Председник МЗ Мол и координатор пројекта Јо ван Ше вић наглашава д аби овај пројекат требао да има огроман значај за ађанску општину и МЗ Мол зато што прича о бањи Орловача траје више од сто година, јер је још 1910. године пронађена лековита вода и бања је радила до 1942. године.

- Наш сан да обновима бању траје већ седамдесет година, а предуслов да би смо успели да покренемо изградњу бањског центра, да неко улаже у ову инвестицију, јесте да се уради анализа воде и блата и да се утврди још једном утврди квалитет и количине с којима располажемо каже Шевић. - На који начин би се бања градила је у овом моменту друго питање, јер овај пројекат подразумева испитивање квалитета и квантитета лековитог блата пелоида и високиминерализоване воде на локалитету Орловача. Каснија изградња лечилишта био би велики економски замајац у општини Ада, јер би модеран бањски центар значио упошљавање већег броја људи. У реализаицији пројекта користиће се искуства партнера из мађарског града Макоа, јер тамошња Болница “Др Диошсилађи Самуел“ има значајно искуство у области испитивања и примене пелоида у балнеологији, тако да су очекивања да ће пренос искуства мађарског партнера допринети остварењу квалитетних резултата, о чему је говорио директор болнице из Макоа др Ла још Ба рат, а о значају пројекта говорио је и кооординатор за промоцију пројекта Си ма Срем чев. М. Митровић

УРУЧЕНЕ НАГРА ДЕ САВЕЗА ЗА ШКОЛСКИ СПОРТ И ОЛИМПИЈСКО ВАСПИТАЊЕ

Пли ва чи ди ка зре ња нин ских шко ла ЗРЕ ЊА НИН: У Градској башти свечано су додељене награде Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање града Зрењанина за школску 2009/2010 годину. Награде најбољим школама и појединцима уручио је председник Савеза за школски спорт Ми ло рад Ста ну лов. Прво место припало је ОШ “Доситеј Обрадовић” из Зрењанина, друго ОШ “Светозар Марковић – Тоза” из Елемира, а треће ОШ “Др Јован Цвијић” из Зрењанина. У категорији средњих школа најуспешнија је Зрењанинска гимназија, затим Техичка и Медицинска школа. Најбољи пионир је пливач Ни ко ла Ће лић из ОШ “Жарко Зрењанин”, а најбоља пионирка пливачица Ка та ри на Чор даш Дра га нов, ученица ОШ “Серво Михаљ”. Најуспешнији омладинци су пливачи Ни ко ла Трај ко вић и Игор Ву ле -

ше вић (Зрењанинска гимназија), док су најбоље омладинке пливачица Сте фа ни ја Чор даш Дра га нов и атлетичарка Ан ге ла Те рек, обе ученице овдашње Гимназије. Најуспешнијим професорима додељене су плакете - Не на ду Сто ја но ву из ОШ “Светозар Марковић – Тоза” из Елемира и Зо ри ци Гру јић из Медицинске школе. Иначе, у школској 2009/2010 години, у организацији Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање, у општинским, окружним, међуокружним, покрајинским и републичким такмичењима учествовало је 7.515 ђака. Пре свих ових надметања одржана су унутаршколска одмеравања снага у којима је учествовало 5.729 ученика. У екипним спортовима (мали фудбал, кошарка, одбојка, рукомет, стони тенис, стрељаштво), одигране су 402 званичне утакмице, на којима су наступиле 642 екипе. Ж. Б.

БА НО ШТОР: Баноштор је село у беочинској општини које у својим атарима има највише хектара под виноградима. За Баноштор се каже да има два сунца. Већина винограда је готово целог дана обасјана сунцем, али грожђе добија топлоту и од одсјаја сунца у Дунаву, па отуда тај назив. Село,

ди највише привлаче људе да долазе. Услови за живот у баноштору нису лоши. Имамо сеоски водовод са 520 прикључака и чисту, здраву воду. Јесте да немамо канализацију, али имамо комплетну пројектну документацију, па се надамо да ћемо ове године почети изградњу, јер имамо неке позитивне сигнале са виших нивоа власти – прича председник Савета месне заједнице Ра ди вој Ра кић Ће га. - Јавно комунално предузеће износи смеће једном недељно, а ми имамо сопствене алате – тримере, косачицу, моторку, којима косимо и одржавамо село. Гробље одржавамо, ко симо, направили смо надстрешницу и капелу и проширили парцелу за око 150 гробних места. И основној школи смо помогли, направивши дренажу, јер је годинама изражен проблем са водом и блатом у школском дворишту. Бринемо се око најмлађих, којих има све више у

Радивој Ракић Ћега

ушушкано између Фрушке горе и Дунава, показује извандредне потенцијале за развој туризма, ослањајући се искључиво на оно што му је природа дала. С обзиром на то да се налази уз регионални пут и да овај део Срема са Бачком спаја скела, кроз Баноштор свакодневно пролазе путници који иду у друга места, али многи желе да се задрже.

- У Баноштору влада права јагма за плацевима, викендицама и кућама. Овде готово да нема напуштених кућа, а викенд зоне су препуне. Дунав, шума, вино и љу-

Поглед на Дунав код Баноштора

Много наде полажу и очекују од туризма винског и сеоског, јер располажу са потенцијалима које је штета не искористити.

Кућа за свештеника - Пре неколикко година Баноштор је добио изузетно доброг младог православног свештеника Зо ра на Пе ри ћа, који се са својом породицом доселио у овде и ми смо учинили све да помогнемо изградњу куће, наравно уз помоћ Српске православне цркве, донатора, општине и мештана. Кућа је опремљена у потпуности и морам да истакнем да је и сам свештени радио и ангажовао се око завршетка куће – каже први човек села.

селу, на радост свих, па смо им прошле године увели пећ на гас, а направили смо и столове у школском дворишту, па кад је лепо време наставници могу тамо да спроводе часове ликовног, а и физичког васпитања.

- Наш највећи понос и дика су свакако винари и виноградари, који производе сада већ озбиљне количине вина и проширују своје по слове изградњом дегустационих сала и соба за преноћиште. Манифестација „Баношторски да-

ни грожђа“, која се одржава сваке године у септембру, однедавно је проглашена за манифестацију од општинског значаја и сигурно је да је помогла у промовисању овог винског краја. И општина је увидела да вреди улагати у туризам у нашем крају, па ће преко туристичког пројекта, бити обучена домаћинства која се намеравају бавити сеоским туризмом. На територији Баноштора је и модеран хотел, односно центар за привредно технолошки развој Војводине на Андревљу, тако да и на том пољу имамо шта да понудимо. На Савету месне заједнице разговарали смо о томе да у центру села поставимо инфо кућицу, у којој би свако могао да види на једном месту шта Баноштор нуди. В. Недић

ЗАВРШЕН 43. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛА ДИХ

По бед ни ца Ми ли ца Ми лен ко вић

ВР БАС: Победница овогодишњег Фестивала поезије младих је двадесетдвогодишња Ми ли ца Ми лен ко вић из Сврљига за, како је рекао председник жирија Пе ро Зу бац, циклус песама које плене чистотом лирског исказа, написане песничким језиком који говори о изузетној зрелости аутора, као и ради поетске обраде тема које су годинама покушавале да побегну из поезије. Она ће као награду од Фестивала добити штампање књиге.

- Била сам изненађена и самим позивом да дођем у Врбас као један од финалиста и боравак у овом граду за мене је награда сама по себи. Када су ме прогласили лауреатом још више сам се изненадила. Иначе, као што је жири истакао моје песме су везане за традицију и традиционалне мотиве – рекла је победница Милица Миленковић и додала да је ово први фестивал на којем је учествовала.

ра. Треће ме сто и 8.000 динара освојио је крагујевчанин Да мир Не дић из чијих песмама је, према речима Пере Зубца, проговорио урбани живот свакодневља, а које нуде читаоцу јасан став пе сника о времену у којем пише. Као најмлађа учесница 43. фестивала Дарко Шепаровић, Гала Бончић, поезије младих, наМилица Миленковић и Дамир Недић граду „Станко СимиДруга награда припала је Дар ку ћевић“ добила је Га ла Бон чић из Ше про ви ћу из Вела Луке из Хр- Ниша. Наш познати песник Перо ватске уз образложење председни- Зубац је, овом приликом, истакао ка жирија да је у његовим песмама да никада није учествовао на Фезабележено дисање свакодневља стивалу поезије младих, а председкоје песник претаче у песму на из- ник Савета Фестивала поезије млаузетно рафиниран начин језиком и дих Го ран Ла бу до вић је нагласио метафориком које плене. За друго да је овогодишњи фестивал испуместо, Дарко је добио 10.000 дина- нио сва очекивања.

У му зич ком де лу про гра ма, по сетиоце завршне вечери 43. Фе стивала поезије младих, забављали су браћа Рат ко и Ра ди ша Те о фи ло вић, познати по јединственом извођењу древне балканске музике. М. Кековић

Пасуљијада наредног викенда ТЕМЕРИН: Темерин је у другој половини маја био у знаку десетак манифестација које по обиму и квалитету правазилазе оквире локалне средине, а на прагу је седме „Пасуљијада – Бин фестивал“, која ће се одржати наредног викенда. Први сајам женског стваралаштва и рукотворина и фестивал „Дародан 2011“ отворио је широке могућности јачања пријатељства и сарадње између девет војвођанских градова. Након сајма, у Темерину је изграђена продавница сувенира, дар покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова.

У финалу Другог фестивала „Колибри стар“ учествовало је 30 основаца. У изузетно јакој конкуренцији, пред близу 1.000 посетилаца, награде стручног жирија добили су Хелена Филиповић, Адел Нача и Александра Остојић, а симпатије жирија публике побрао је Борис Лахош из Сирига. На фестивалу ракије у Темерину златна одличја припала су произвођачима Регини Куцури из Кикинде, Иштвану Билицком из Сенте, Магдолни Коханец из Темерина, Милану Вучену из Кикинде, Балажу Симовићу из Бечеја и Зорану Јаношеву из Јасенова.

Удружење виноградара и винара било је домаћин традиционалног такмичења „Топ 12“ најбољих вина Војводине. У кувању овчијег паприкаша победили су чланови друштва пријатеља баште, испред екипе удружења занатлија и Тибора Шереша. Ученици Средње школе „Лукијан Мушицки“ успешно су организовали Други сајам имагинарних предузетника. Минулог викенда обележено је пола века рада Дечје установе „Вељко Влаховић“, а традиционалном мајском дружењу Врбљанаца у Темерину присуствовало је више од 600 чланова. М. М.

12

CRnA HROnikA

sreda1.jun2011.

NA PO NO VQE NOM SU \E WU PO VE ]A NA KA ZNA MI QA NU RA I ^E VI ]U ZA ZLO ^IN IZ 2009. GO DI NE

Po li caj cu 13 go di na za bru tal no ubi stvo Vi{i sud u Beogradu osudio je ju~e na 13 godina zatvora biv{eg pripadnika Interventne jedinice policije Mi qa na Ra i ~e vi }a zbog ubistva \or|a Zari}a u Novom Beogradu 19. marta 2009. godine. I Rai~evi} i tu`ila{tvo imaju pravo da ulo`e `albu na tu presudu u roku od 15 dana po{to je dobiju u pisanoj formi. Prvom presudom Vi{eg suda koju je Apelacioni sud ukinuo sredinom decembra pro{le godine, Rai~evi} je bio osu|en na sedam godina zatvora. Za to delo zapre}ena je kazna zatvora od pet do 15 godina.

Sudija Zo ra na Traj ko vi} je rekla da je sud utvrdio da je Rai~evi} ubio Zari}a dok je bio na slu`benoj du`nosti, tako {to je iza{ao iz policijskog xipa Pajero, repetirao pi{toq CZ 99, pri{ao vratima suvoza~a Pe`o 307 gde je sedeo Zari} i naredio mu da iza|e. Kada je Zari} iza{ao pucao mu je u glavu sa udaqenosti od pet centimatara i ubio ga na licu mesta, rekla je sudija. „Ova presuda trebalo bi da uti~e na sve one koji vr{e vlast da ne

pomisle da im sila i mo} koju im je dr`ava dala daje pravo i na nekontrolisano nasiqe”, istakla je sudija.

Rai~evi}u je produ`en pritvor u kom boravi od hap{ewa. Posle izricawa presude, jedan Rai~evi}ev kolega je ustao i po~eo da vi~e „sramota”, {to niste osudili navija~e, pri~a}emo jo{„, posle ~ega je izba~en iz sudnice. Na izlazu je opsovao sud, a sudska stra`a mu je uzela podatke.

Rai~evi} je optu`en da je u ura~unqivom stawu, svestan svog dela, u mladi}a pucao s veoma male udaqenosti. Do tog incidenta je do{lo posle policijske potere zbog prolaska vozila na crveno svetlo u kom je Zari} sedeo na mestu suvoza~a. Neposredno posle ovog incidenta policija je saop{tila da je Zari} ubijen nakon policijske potere, po{to se opirao hap{ewu, jer nije `eleo da iza|e iz vozila i otimao se s policajcem oko pi{toqa.

Zari} je zadobio povrede u predelu glave, od kojih je preminuo na licu mesta, a smrt je konstatovao de`urni lekar u 4.30 ~asova.

(Ta njug)

dnevnik

PO LI CIJ SKA AK CI JA „AL BA TROS” SME STI LA IZA BRA VE 11 OKO RE LIH KRI MI NA LA CA

Uhap {e na gru pa su ro vih ute ri va ~a Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) i Uprave kriminalisti~ke policije ju~e su uhapsili jedanaesto~lanu, veoma dobro organizovanu, kriminalnu grupu. Akcija „Albatros” je izvedena u saradwi sa Tu`ila{tvom za organizovani kriminal i plod je vi{emese~nog operatinog rada, a pripadnici kriminalne grupe su pohap{eni na teritoriji Beograda, Ni{a, Leskovca i Vlasotinaca.

Grupa, na ~elu sa Vla di mi rom Sto ja no vi }em zvanim La {a (35) iz Vlasotinaca, u du`em vre-

menskom periodu se, na {irem podru~ju Srbije kao i van gradnica zemqe, bavila iznudama,

we i u tom roku oni }e biti predati sudiji posebnog odeqewa okruznog suda u Beogradu.

Iz nu |e ni no vac ula gan u fir mu ko ja se ba vi la iz grad wom sta no va i lo ka la na atrak tiv nim lo ka ci ja ma u Be o gra du ucenama, razbojni{tvima, prawem novca i drugim kriminalnim radwama, izjavio je ju~e direktor policije Mi lo rad Ve qo vi}. On je kazao da je wima odre|eno policijsko zadr`ava-

Konkretnije wihove kriminalne aktivnosti traju ve} sedam godina unazad i za to vreme grupa je iznudila vi{e stotina hiqada evra od {est osoba iz Leskovca i Vlasotinaca. Ovako

pribavqen novac je ulagan u gra|evinsku firmu prvooptu`enog Stojanovi}a, koja se bavila izgradwom stanova i poslovnih prostora na atraktivnim lokacijama u Beogradu. Nezvani~no se moglo saznati i da se radi o grupi koju je odlikovala izuzetna surovost prema „klijentima” koji nisu na vreme vra}ali ugovorene kamate i ~lanovima wihovih porodica.

Uhap{eni su i Ra do mir Fi li po vi}, zvani ^av ~e (52), Bo `i dar Ca ki}, zvani Bu gi (36), Mi lo{ Sta men ko vi}, zvani Ma li (25), Zo ran Sta ni} (28) i Bo -

I SRP SKA PO LI CI JA ZA SLU @NA ZA VE LI KI USPEH EVRO PO LA

Za ple we na to na ko ka i na

U me|unarodnoj policijskoj operaciji „salonika”, u kojoj je zaplewena tona kokaina i 160 kilograma ha{i{a, uhap{ene su 22 osobe, saop{tio je ju~e Evropol sa sedi{tem u Hagu. U akciji [panske civilne garde i Evropola, u~estvovale su i vlasti Srbije. Kokain je bio razbla`en u 13 tona palminog uqa, a ovaj tovar je u Evropu stigao brodom iz Kolumbije, najpre u luku Antverpen u Belgiji, a zatim kamionima u Albaniju gde je i zaplewen.

Evropol navodi da su pored {panskih za uspeh „salonike” zaslu`ne vlasti u jo{ sedam dr`ava: Albaniji, Austriji, Belgiji, Nema~koj, Italiji, Makedoniji i Srbiji. Policijska istraga koja je dovela do rasturawa ove me|unarodne kriminalne mre`e [panaca, Marokanaca i Albanaca, za koju se veruje da je krijum~arila i prodavala kolumbijski kokain i marokanski ha{i{ u Evropi, zapo~ela je u oktobru pro{le godine. Evropol je naveo da je istragom

utvr|eno da je ova kriminalna organizacija imala jasnu hijerarhiju na ~ijem se ~elu nalazio {ef koji je koordinirao nekoliko grupa u {vercu razli~itih vrsta narkotika, ali nije naveo identitet uhap{enih. Isti izvor tvrdi da je pomenuta kriminalna organizacija osnovana prvenstveno zbog {verca velikih koli~ina kolumbijskog kokaina u Evropu, uglavnom preko Antverpena u velikim brodskim tovarima. [panska civilna garda pratila je ~lanove bande koji su se vi{e puta sastajali u [paniji, ali i wihove tovare „palminog uqa” koji su i{li u Albaniju gde je kokain izdvajan iz smese. Me|u aktivnostima iste kriminalne grupe bio je i {verc ha{i{a iz [panije u Italiju i Holandiju u kabinama kamiona. U martu ove godine uhap{ena su dvojica profesionalnih kamionxija kod kojih je zapleweno 67, odnosno 99,5 kilograma ha{i{a.

(Ta njug)

Na su |e wu Ka ra yi }u ni re ~i o Mla di }u Ni sudsko ve}e, ni tu`ila{tvo Ha{kog tribunala, niti Ra do van Ka ra xi} nisu ju~e, u nastavku procesa protiv biv{eg predsednika RS posle vi{enedeqne pauze, pomiwali hap{ewe biv{eg komandanta vojske RS Rat ka Mla di }a.

Ha{ko tu`ila{tvo je prekju~e najavilo da razmatra ideju da se Mladi}u sudi zajedno s Karaxi}em, ali je napomenulo da odluka o tome jo{ nije doneta. „Ispitujemo sve mogu}nosti.

Prema pravilima procedure, postoji mogu}nost da ta dva slu~aja

budu spojena. Tu`ilac jo{ nije doneo odluku, on sada ispituje sve mogu}e opcije”, rekao je preksino} savetnik glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Fre de rik Svi nen.

Prema wegovim re~ima, jedna od mogu}nosti je da dva procesa budu spojena samo po nekim ta~kama optu`nica, ukqu~uju}i i zlo~in u Srebrenici. Svinen je, me|utim, napomenuo da to ni u jednoj varijanti ne}e biti lako po{to je Karaxi}ev proces znatno odmakao.

(Ta njug)

VE LI KA O^E KI VA WA BiH OD SU \E WA RAT KU MLA DI ]U

Re vi zi ja tu `be pro tiv Sr bi je?

Pravni zastupnik BiH u procesu pred Me|unarodnim sudom pravde Sa kib Sof ti} ka`e da dokazi koji }e biti izvedeni pred Ha{kim tribunalom i o~ekivana presuda tog suda ha{kom optu`eniku Rat ku Mla di }u mogu pomo}i Sarajevu u pripremi revizije tu`be za genocid protiv Srbije i Crne Gore. Softi} za sarajevski „Dnevni avaz” tvrdi da je „Beograd znao da }e biti po~iwen genocid u Srebrenici, odnosno BiH, i da su oni to `eleli, ali da se to ne mo`e dokazati, jer nemamo stenograme telefonskih razgovora izme|u Mladi}a i Slobodana Milo{evi}a u periodu kad

su se sporni doga|aji de{avali”. „Sada je dovoqno da postoji presuda u slu~aju Mladi}, u kojem se u nekoliko re~enica navodi da su u Beogradu znali {ta Mladi} namerava raditi ili {ta se uop{te de{ava. Dakle, dovoqno je da imamo od suda potvr|enu izjavu da su u Beogradu znali da }e Mladi} po~initi genocid. Za nas je, tako|e, va`no da Mladi} potvrdi da su za wegove aktivnosti znali u Beogradu i da im je on javqao kako se akcija odvijala...”, ka`e Softi}.

On isti~e da bi im to moglo koristiti za reviziju presude.

(Ta njug)

Vla di mir Sto ja no vi}

Ra do mir Fi li po vi}

Bo `i dar Ca ki}

Mi lo{ Sta men ko vi}

Zo ran Sta ni}

Bo ban Iv ko vi}

Alek sej Gru ji}

Alek san dar Pe tro vi}

De jan Cvet ko vi}

Mi lan Raj ko vi}

De jan Sto ja no vi}

ban Iv ko vi} (38) iz Vlasotinaca, Alek sej Gru ji}, zvani [oj ka (41) iz Kru{evca, Alek san dar Pe tro vi} (33) iz Sur~ina, De jan Cvet ko vi} (37), zvani Cve le, Mi lan Raj ko vi} (35) i De jan Sto ja no vi} (39) iz Ni{a.

MUP Srbije je u svom ju~era{wem saop{tewu ovim povodom apelovao na gra|ane koji su tako|e o{te}eni kriminalnim aktivnostima ove grupe a zasad nisu obuhva}eni istragom da se jave na broj telefona 011/3575-500.

E. D.

ODR @A NA „KON FE REN CI JA O SU ZBI JA WU PRA WA NOV CA I FI NAN SI RA WA TE RO RI ZMA U KON TEK STU EVROP SKIH IN TE GRA CI JA”

Kri mi nal ci „po je du” pet od sto BDP-a Sr bi je

Za posledwih godinu i po dana u postupcima veznim za prawe novca doneto je 19 presuda, dok su za ta kriv~na dela u toku postupci protiv 255 osoba, izjavio je ju~e direktor Uprave za spre~avawe prawa novca Alek san dar Vu ji ~i}.

On je na „Konferenciji o suzbijawu prawa novca i finansirawa terorizma u kontekstu evropskih integracija”, koju u Beoradu organizuju Savet Evrope i EU, rekao da je u borbi protiv privrednog kriminala, posebno, prawa novca, neophodna boqa saradwa dr`avnih organa ali i saradwa na me|unarodnom nivou, jer „pera~i” novca ne poznaju granice. Prema wegovim re~ima, naj~e{}a krivi~na dela koja prethode prawu novca su trgovina oru`jem, opojnim drogama, qudima. On je dodao i da u Srbiji ne postoji jedinstvena statistika o tom kriv~nom delu i naveo da dr`avni organi imaju razli~ite podatke.

Zamenik tu`ioca za organizovani kriminal Di mi tri je Po pi} rekao je na skupu da je to tu`ila{tvo do danas podnelo 13 krivi~nih prijava u kojima je prijavqena 51 oso-

ba, kao i da je podiglo optu`nice za 35 osoba, navode}i da su sudske odluke donete samo u tri slu~aja. Jedna presuda je osloba|aju}a, u drugom slu~aju je od osu|enog oduzeto 350.000 evra, uz kaznu od godunu dana zatvora, a u tre}em slu~aju nije izre~na mera oduzimawa jer osu|eni nije pribavio materijalnu korist, objasnio je Popi}. On je mi{qewa da je doneto nesrazmerno malo presuda u odnosu na broj optu-

ko|e je naveo je da je u narednom periodu neophodna boqa saradwa i timski rad tu`ila{tva, policije, Uprave za spre~avawe prawa novca, te da }e to tu`ila{tvo nastaviti borbu protiv organizovanog kriminala i prawa novca. [ef Delegacije EU u Srbiji Ven san De `er je izjavio da je Srbija poja~ala napore za borbu protiv privrednog kriminala, ali da je, kako je rekao, ta vrsta krimi-

U po stup ci ma ve zanim za pra we nov ca do ne to je 19 pre su da, dok su za ta kriv~ na de la u to ku po stup ci pro tiv jo{ 255 oso ba `nica, te da tim rezultatima tu`ila{tvo nije zadovoqno, oceniv{i da bi sudovi trebalo br`e da odlu~uju. „U narednom periodu neophodno je da svi dr`avni ogani postupaju efikasnije i ne dozvole da nov~ana sredastva koja su ste~ena kriminalom, do|u u legalne tokove”, rekao Popi}.

Zamenik republi~kog javnog tu`ioca Slo bo dan Ra do va no vi} ta-

nala i daqe pretwa za razvoj demokratije i vladavine prava. De`er je ocenio i da Srbija godi{we izgubi tri do pet odsto bruto dru{tvenog prizivoda, zbog aktivnosti kriminalnih grupa. „To se vi{e ne mo`e telerisati i takav oblik kriminala mora se iskoreniti sna`nom akcijom”, rekao je De`er.

On je istakao da je EU primetila da je Srbija napravila zna~ajan na-

predak u toj oblasti u 2009. i 2010. godini, ali se, kako je naveo, mora jo{ raditi na izgradwi finansijskog sistema, koji bi detektovao i spre~io prawe novca. On je uveren da u Srbiji postoji politi~ka voqa da se borba protiv privrednog kriminala unapredi. Napomiwu}i da konferencija predstavqa po~etak zajedni~kog projekta EU i Saveta Evrope vrednog 2,2 miliona evra, pod nazivom „Projekat za borbu protiv prawa novca i finansirawa novca u Srbiji”, ~iji }e glavni korisnik biti Uprava za spre~awa prawa novca pri Ministarstvu finansija, De`er je istakao je ciq da se omogu}i stvarawe sna`nijeg zakonodavnog okvira kako bi se delovalo i preventivno i represivno. On je dodao da projekat treba da osna`i kapacitete Uprave za spre~avawe prawa novca, kao i da }e stvoriti boqu saradwu Poreske uprave, finansijke policije, tu`ila{tava, sudova, Narodne banke Srbije i privatnog sektora „Ovaj projekat omogu}i}e da se Srbija efiksano bori protiv privrednog kriminala, na putu ka EU” zakqu~io je De`er.

(Ta njug)

CRnA HROnikA / dRU[TvO

dnevnik

DA NAS PO ^I WE PO NO VQE NO SU \E WE NA KNAD NO UHVA ]E NIM „ZE MUN CI MA”

sreda1.jun2011.

13

SIN DI KA TI PO LI CI JE NE ZA DO VOQ NI NE PO [TO VA WEM POT PI SA NOG PRO TO KO LA

Ka li ni} i Si mo vi} [trajk od 10. ju na o~i u o~i Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du da nas po ~i we po no vqe no su |e we „ze mun ci ma„ Mi lo {u Si mo vi }u i Sret ku Ka li ni }u, op tu `e nim za u~e {}e u aten ta tu na pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a 12. mar ta 2003. go di ne. Op tu `e ni „Ze mun ci“, ko ji su uhap {e ni u ju nu pro {le go di ne po sle se dam go di na bek stva, u od su stvu su u pred me tu „aten tat“ bi li osu |e ni

Sretko Kalini}

na po 30 go di na za tvo ra, a pre dva me se ca Spe ci jal ni sud je do neo re {e we ko jim im je odo bre no po na vqa we po stup ka ra di su |e wa u pri su stvu.

Port pa rol Spe ci jal nog su da, su di ja Ma ja Ko va ~e vi} -To mi} u iz ja vi za me di je je na gla si la da se su |e we u od no su na ovu dvo ji cu op tu `e nih po na vqa „ne di ra ju }i u pra vo sna `nost pre su de u od no su na osta le osu |e ne i utvr |e ne do ka ze“. Pre ma we nim re ~i ma, od bra na Ka li ni }a i Si mo vi }a u po no vqe nom po stup ku mo `e pred lo `i ti da se kao sve do ci sa slu {a ju i pra vo sna `no osu |e na li ca u istom pred me tu i da, te o ret ski go vo re }i, oni mo gu bi ti sa slu {a ni uko li ko sud oce ni da je to po treb no.

Pod se ti mo, u pred me tu „aten tat“, sa da pra vo sna `nom pre su dom je osu |e no ukup no 12 op tu `e -

nih. Ne ka da {wi pri pad nik biv {eg JSO-a Zve zdan Jo va no vi} je osu |en po op tu `bi da je 12. mar ta 2003, sa pro zo ra zgra de u Uli ci ad mi ra la Ge pra ta 14, iz kan ce la ri je 55 u ko joj su s wim kao po dr {ka bi li „Ze mun ci“ Alek san dar Si mo vi} i Ni no slav Kon stan ti no vi}, pu ca ju }i iz snaj pe ra „he kler i koh“, usmr tio pre mi je ra \in |i }a dok se na la zio na ula zu zgra du vla de u Ne ma wi noj 11, te da je ra nio we go vog te lo hra ni te qa Mi la na Ve ru o vi }a. Ne ka da {wi ko man dant biv {eg JSO-a Mi lo rad Ule mek Le gi ja je osu |en po op tu `bi da je u~e stvo vao u or ga ni zo va wu aten ta ta sa sa da po koj nim vo |a ma kri mi nal ne gru pe „ze mun ski klan“ Du {a nom Spa so je vi }em i Mi le tom Lu ko vi }em. Mak si mal ne ka zne od 40 go di na za tvo ra i Ule mek i Jo va no vi} iz dr `a va ju u „za tvo ru u za tvo ru“ po `a re va~ ke „Za be le“.

Ta ko |e, istom pre su dom su u ve zi s raz li ~i tim rad wa ma, po op tu `ba ma za u~e {}e u aten ta tu 12. mar ta 2003, te u pret hod nom po ku {a ju 21. fe bru a ra kod be o- grad ske ha le „Are na“, na po 35 go di na osu |e ni pri pad ni ci „ze mun skog kla na“ Alek san dar Si mo vi}, Ni no slav Kon stan ti no vi} , Vla di mir Mi li sa vqe vi}, na 30 go di na Mi lan Ju ri {i}-Ju re, a na dva de se to go di {wu za tvor sku ka znu Du {an Kr sma no vi}. Biv {i pri pad nik JSO-a @eq ko To ja ga@mi gi je ogla {en kri vim po optu `bi za u~e {}e u fe bru ar skom po ku {a ju aten ta ta i osu |en na 15 go di na za tvo ra, a biv {i rad nik BIA-e Bra ni slav Be za re vi} je osu |en na 30 go di na po op tu `bi da je za no vac vo |a ma „ze mun skog kla na“ do ja vqi vao in for ma ci je o kre ta wu pre mi je ra. Biv {i pri pad nik JSO-a Sa {a Pe ja ko vi} osu |en je na 8 go di na za tvo ra po op tu `bi da je vo |i „ze mu na ca“ Spa so je vi }u, u ~i jem je obez be |e -

wu bio, po ma gao u skri va wu na kon 12. mar ta.

Op tu `ni ca Mi lo {a Si mo vi }a te re ti da je 12. mar ta 2003, ne po sred no pred aten tat, bio kod bol ni ce „Ru do“ na De di wu i pro sle |i vao in for ma ci je sa da po koj nim vo |a ma „ze mun skog kla na“ Spa so je vi }u i Lu ko vi }u o pro la sku pre mi je ra. Te re ti se i da je ne ko li ko da na ra ni je auto mo bil „pa sat“

Milo{ Simovi}

opre mio cr nom za {tit nom fo li jom i pre dao ga Vla di mi ru Mi li sa vqe vi }u te da je on tim ko li ma 12. mar ta 2003, od ve zao Zve zda na Jo va no vi }a, Alek san dra Si mo vi }a i Ni no sla va Kon stan ti no vi }a pred zgra du u Uli ci ad mi ra la Ge pra ta 14 . Op tu `bom se Sret ku Ka li ni }u na te ret sta vqa da je na ba vio auto mat sko oru` je za even tu al nu po dr {ku i za jed no s Mi le tom Lu ko vi }em bio u Uli ci ad mi ra la Ge pra ta za va tre nu po dr {ku pri bek stvu troj ke iz kan ce la ri je 55.

U bek stvu su jo{ uvek od 2003. go di ne Vla di mir Mi li sa vqe vi}, Mi lan Ju ri {i} i Ni no slav Kon stan ti no vi}. Vo |e „ze mun skog kla na“ Du {an Spa so je vi} i Mi le Lu ko vi} stra da li su 27. mar ta 2003. go di ne pri li kom po ku {a ja hap {e wa u se lu Me qak kod Be o gra da.

J. J.

OD BE GLOM PO SLED WEM VO \I „ZE MUN SKOG KLA NA” SU DI ]E SE U OD SU STVU

Su |e we Lu ki Bo jo vi }u 8. ju na

Po ~e tak su |e wa od be glom Lu ki Bo jo vi }u i jo{ tro ji ci op tu `e nih za vi {e ubi sta va i po ku {a ja ubi stva za ka zan je za 8. jun u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu tu `i lac za or gan -

Luka Bojovi}

zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. Bo jo vi }u }e se su di ti u od su stvu jer je u bek stvu i za wim je ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca, do dao je tu `i lac. Ra di sa vqe vi} je pod se tio da se Bo jo vi} te re ti kao or ga ni za tor ubi stva Bran ka Jef to vi }a Jor ge 2004, kao i po ku {aj ubi stva An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka iste go di ne, ka da su po gi nu li wi ho vi te lo hra ni te qi De jan @i van ~e vi} i Mi lu tin Jo vi ~i}. Po red Bo jo vi }a, op tu `ni com su ob u hva }e ni ne ka da {wi ~la no vi „ze mun skog kla na” Vla di mir Mi li sa vqe vi} zva ni Bu da la, kao i Sret ko Ka li ni} i Mi lo{ Si mo vi} ko ji su uhap {e ni u ju nu pro {le go di ne, po sle se dam i po go di na skri va wa od srp skih pra vo sud nih or ga na.

Bo jo vi }u se trag gu bi pro {log le ta po sle hap {e wa Ka li ni }a u Za gre bu i Si mo vi }a na srp sko-hr vat skoj gra ni ci. Za wim je u sep tem bru ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca, dok je Mi li sa vqe vi}

na me |u na rod noj po ter ni ci od mar ta 2003. go di ne po sle ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Mi li sa vqe vi} je u od su stvu osu |en na 35 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu \in |i }a, dok je za kri vi~ na de la ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mu skog kla na” do bio 40 go di na za tvo ra. Sa po me nu tim ubi stvi ma, ali i dru gim kri vi~ nim de li ma, Bo jo vi }a je po ve zao pri pad nik „ze mun skog kla na” Sret ko Ka li ni}, ko ji je po sle vi {e go di {weg bek stva, Sr bi ji iz ru ~en iz Hr vat ske 25. av gu sta 2010. go di ne. Ka li ni }u i Si mo vi }u da nas po ~i we po no vqe no su |e we za ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal u op tu `ni ci na vo di da je Bo jo vi} stao je na ~e lo „ze mun -

no vom „ze mun skom kla nu” po {to va na su stro ga pra vi la unu tra {we di sci pli ne i bes po go vor no su iz vr {a va na na re |e wa Lu ke Bo jo vi }a, ko ji je sve od lu ke do no sio sam.

Oko se be je oku pio od be gle ~la no ve te gru pe, ko ji su se u bek stvo da li po ubi stvu pre mi je ra \in |i }a jer su se sum wi ~i li za u~e {}e u tom aten ta tu - bra }u Alek san dra i Mi lo {a Si mo vi }a, Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a, Mi la na Ju ri {i }a, Sret ka Ka li ni }a, kao i ka sni je ubi je ne Ili ju No vo vi }a i Cvet ka Si mi }a, na vo di se u op tu `ni ci.

Ne do vi} i Dra {ko vi} na {li su se 2004. go di ne na me ti Bo jo vi }a jer ih je kri vio za ubi stvo svog pri ja te qa @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, dok je ubi stvo Bran ka Jev to vi }a Jor ge iste go di ne Bo jo vi} na ru ~io zbog „ra ni jih ne su gla si ca”, sma tra tu `i la {tvo.

Pri li kom ubi stva Jev to vi }a, Bo jo vi} je Ka li ni }a do ve zao na li ce me sta, sa ~e kao ga u auto mo bi lu i on da mu po mo gao da po beg ne, na vo di se u op tu `ni ci.

Bo jo vi} je pra vo sna `no osu |en na 15 me se ci za tvo ra zbog ne do zvo -

Bo jo vi} stao na ~e lo „ze mun skog kla na” po sle ubi stva Du {a na Spa so je vi }a i Mi le ta Lu ko vi }a u mar tu 2003, a svo ju mo} u~vr stio na kon hap {e wa Mi lo ra da Ule me ka Le gi je skog kla na” po sle ubi stva we go vih vo |a Du {a na Spa so je vi }a i Mi le ta Lu ko vi }a u mar tu 2003. go di ne, a svo ju mo} u~vr stio je na kon hap {e wa Mi lo ra da Ule me ka Le gi je. Po {to je po stao vo |a „ze mu na ca” on je or ga ni zo vao li kvi da ci je, a li~ no je u~e stvo vao u po ku {a ji ma ubi stva An dri je Dra {ko vi }a i Zo ra na Ne do vi }a [o ka 2004. go di ne, kad je sa od be glim ze mun cem Sret kom Ka li ni }em pu cao iz auto mo bi la u po kre tu. U

qe nog dr `a wa oru` ja. Bio je uhap {en 22. sep tem bra 2007. zbog sum we da je skri vao od be gle pri pad ni ke ze mun skog kla na, me |u tim, ka ko za to ni je bi lo do ka za, bio je op tu `en sa mo za ne za ko ni to po se do va we oru` ja i fal si fi ko va we do ku men ta. On je pu {ten iz pri tvo ra 14. apri la 2008, na kon iz ri ca wa pr vo ste pe ne pre su de, ta ko da mu je od po tvr |e ne ka zne osta lo da od slu `i se dam me se ci za tvo ra.

(Ta njug)

Ne za vi sni sin di kat po li ci je po ~e }e {trajk 10. ju na u 7.00 i ne }e ga pre ki nu ti do is pu we wa zah te va, sa op {tio je ju ~e taj re pre zen ta tiv ni sin di kat. Sin di kat je po zvao gra |a ne da svo je oba ve ze i po tre be uskla de sa uslo vi ma {traj ka i da se obra }a ju sa mo sa zah te vi ma ko ji ne tr pe od la ga we, jer }e po li caj ci u {traj ku po stu pa ti sa mo po hit nim slu ~a je vi ma i ra di }e po za kon skom mi ni mu mu. Ne za vi sni sin di kat po li ci je zah te va stro gu pri me nu od red bi pro to ko la pot pi sa nog s mi ni strom unu tra {wih po slo va Ivi com Da ~i }em ko je se od no se na po mo} „kao i do sa da”, hit nu pri me nu po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra i iz me nu Za ko na o po li ci ji, opre ma we po li ca ja ca i hit nu is pla tu za o sta lih put nih tro {ko va i dnev ni ca. Sin di kat je na veo da stu pa u {trajk jer ni je po {to van pro to kol pot pi san sa Da ~i }em i ni je pri me wen Po seb ni ko lek tiv ni ugo vor za po li cij ske slu `be ni ke.

- Pro to kol je do veo do za mr za va wa {traj ka ko ji je tra jao od 3. do 15. fe bru a ra i pot pi sa li su ga 14. fe bru a ra mi ni star Da ~i} i {traj ka~ ki od bor pi {e u sa op {te wu.

I Gla v i od b or Sin d i k a t a srp ske po li ci je jed no gla sno je ju ~e do neo od lu ku da we go vi ~la n o v i stu p e u ge n e r al n i

{trajk 10. ju na ove go di ne. U sa op {te wu se na vo di da je Sin di kat srp ske po li ci je raz o ~a ran zbog ne pri me wi va wa Po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra za po li cij ske slu `be ni ke ko ji su pot p i s a l i re p re z en t a t iv n i sin di ka ti, kao i sve te `im po lo `a jem po li cij skih slu `be ni ka.

KO MI SI JA SAVETA EVRO PE ZA BOR BU PRO TIV RA SI ZMA

Ro mi u Sr bi ji i da qe dis kri mi ni sa ni Ko mi si ja Sa ve ta Evro pe za bor bu pro tiv ra si zma sma tra da je Sr bi ja ostva ri la iz ve stan na pre dak, ali da osta ju ne ka za bri wa va ju }a pi ta wa kao {to su Za kon o cr kvi i

nih do ku me na ta, so ci jal ne za {ti te i osi gu ra wa.

- Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va, ko je je us po sta vqe no 2008, za du `e no je za ko or di na ci ju i

Et ni~ ka ne tr pe qi vost Cen tar za pra va ma wi na sa op {tio je, po vo dom na pa da na rom skog mla di }a u auto bu su na li ni ji 31 u Be o gra du, da iz ra `a va za bri nu tost zbog po ra sta ra si zma i et ni~ ke ne tr pe qi vo sti pre ma rom skoj za jed ni ci.

- Naj no vi ji in ci dent u auto bu su u Be o gra du ka da je mla di} na pad nut sa mo za to {to je Rom se pri do da je ni zu in ci de na ta ko ji su se de si li od po ~et ka go di ne: pret we i gra fi ti mr `we u Po `e gi i Zre wa ni nu, pre bi ja we mla di }a is pred sred we {ko le u Be o gra du, po ku {aj ubi stva u ^a~ ku na ro |en dan skoj pro sla vi je su po ra `a va ju }i bi lans na {e stvar no sti - sa op {tio je Cen tar za pra va ma wi na. ver skim za jed ni ca ma i sud ska prak sa u od no su na ra si sti~ ke zlo ~i ne.

U ju ~e ob ja vqe nom iz ve {ta ju Ko mi si je, Sr bi ja se po hva qu je za usva ja we Za ko na pro tiv dis kri mi na ci je i us po sta vqa wa funk ci je ko me sa ra za za {ti tu jed na ko sti, kao i za usva ja we stra te gi je za po boq {a we sta tu sa Ro ma, ko ja ukqu ~u je me re u sfe ri obra zo va wa, za po {qa va wa, ra se qe nih li ca, li~ -

nad zor ak ci o nog pla na usvo je nog u okvi ru ove stra te gi je, kao i za spro vo |e we za ko na pro tiv dis kri mi na ci je - na vo di se u iz ve {ta ju. S dru ge stra ne, za kon o cr kvi i ver skim za jed ni ca ma i da qe pra vi dis kri mi na ci ju iz me |u „tra di ci o- nal nih” i „ne tra di ci o nal nih” cr ka va i ver skih za jed ni ca. [ta vi {e, ra ni je pri zna te ma win ske ver ske za jed ni ce mo ra ju po no vo da se

re gi stru ju, za {ta je pro ce du ra oce we na kao in va ziv na i te {ka.

Ta ko |e, sud ska prak sa ve za na za ra si sti~ ke zlo ~i ne je „pro ble ma ti~ na”, a ma lo je ova kvih slu ~a je va ko ji su iz ve de ni pred sud i ka zne za wih su obi~ no ni ske, uglav nom se sa sto je iz ma lih nov ~a nih ka zni.

Pre ma iz ve {ta ju, Ro mi se i da qe su o ~a va ju sa vi so kim ni vo om ne za po sle no sti, dis kri mi na ci jom u obra zo va wu i `i vot nim uslo vi ma ko ji su is pod pro se ka.

Ko mi si ja je u iz ve {ta ju iz ne la niz pre po ru ka srp skim vla sti ma za po boq {a we ove si tu a ci je, me |u ko ji ma se tri sma tra ju pri o ri tet nim i ~i je }e spro vo |e we bi ti pred met re vi zi je za dve go di ne. Ra di se o ja ~a wu in sti tu ci je ko me sa ra za za {ti tu jed na ko sti ko jem se mo ra ju obez be di ti qud ski i fi nan sij ski re sur si neo p hod ni za nor mal no funk ci o ni sa we, ja ~a wu obu ke sud stva za vo |e we slu ~a je va ra si zma i ra sne dis kri mi na ci je i pred u zi ma wu hit nih me ra ko ji ma bi se obez be di lo da svi Ro mi, A{ka li je i Egip }a ni do bi ju li~ na do ku men ta.

SR BI JA NA 47. ME STU U SVE TU PO RE ZER VA MA PIT KE VO DE

Ka na li za ci ja ugro `a va iz vo re

Ste pen pre ~i {}a va wa ot pad nih vo da u Sr bi ji je ve o ma ma li i iz no si is pod 10 od sto, iz ja vio je di rek tor Di rek ci je za vo de Sr bi je Alek san dar Pro da no vi} i do dao da je po sle di ca to ga ne do voq no kva li tet na pi ja }a vo da i po ja va pod zem nih vo da ko je ugro `a va ju iz vo ri {ta pit ke vo de.

Pre ma po da ci ma Uje di we nih na ci ja, Sr bi ja se na la zi na 47. me stu u sve tu po re zer va ma zdra ve i pit ke vo de, a sa vre me nim si ste mom vo do snab de va wa ob u hva }e no je pre ko 70 od sto sta no vi {ta Sr bi je. On je do dao da je pri o ri tet Sr bi je po boq {a we vo do snab de va wa i obez be |i va we uslo va da sta nov ni {tvo pi je vo du do brog kva li te ta, is ti ~u }i da sa da {wim re zul ta ti ma po pi ta wu pre ~i {}a va wa vo da „ne mo `e mo bi ti za do voq ni”. Stal ni ko or di na tor UN u Sr bi ji Vi li jam In fan te na gla sio je da bi Sr bi ja tre ba lo da usvo ji i pri me wu je di rek ti ve ko je su pro pi sa ne u EU, a od no se se na snab de va we i upra vqa we vo dom, u ci qu za {ti te zdra vqa i `i vot ne sre di ne. On je na veo da po da tak da je u Sr bi ji ni zak ste pen pre ~i {}a va wa (sa mo ~e ti ri od sto) ot pad nih vo da za i sta dra ma ti ~an, jer ze mqa ko ja `e li da pri stu pi EU ne mo `e da tre ti ra ta ko ma li pro ce nat ot pad nih vo -

da i da ~ak 96 od sto is pu {ta u Sa vu i Du nav i dru ge re ke. Ko or di na tor UN je na veo da je, na osno vu we go vog su bjek tiv nog mi {qe wa, kva li tet vo de u Sr bi ji da nas mno go lo {i ji ne go pre se dam - osam go di na.

Pre ma we go vim re ~i ma, po ten ci jal ne in ve sti ci je u vod ni sek tor se ve} se dam go di na ni su po me ri le sa mr tve ta~ ke, iako je mo `da mo glo bi ti ne {to ura |e no tim po -

je 20 od sto te ri to ri je u opa sno sti od po pla va i neo p hod no je iz gra di ti do bru ka na li za ci o nu mre `u, kao i si stem od bra ne od po pla va.

De `er je uka zao na to da ne dav na po ja va po pla va u No vom Pa za ru i ra ni je u Tr go vi {tu i dru gim na se qi ma u Sr bi ji zah te va br zu re ak ci ju da bi se spre ~i li sli~ ni sce na ri ji.

- Evrop ska uni ja je pro {le go di ne po dr `a la ula ga we u vo do snab -

Por tu gal sko part ner stvo za vo du Kon fe ren ci ja „Por tu gal sko part ner stvo za vo du” u sa rad wi sa am ba sa dom Por tu ga li je u Be o gra du, pro gra mom UN za raz voj i Vla dom Sr bi je, ima za ciq da kroz pri mer do bre prak se Por tu ga li ja po ka `e svo je is ku stvo, vi so ko kva li fi ko va nu teh ni~ ku i na u~ nu stru~ nost, in te gra ci ju so ci jal nih i eko nom skih ve {ti na. vo dom u No vom Sa du i Ni {u, ali sred stva ni su is pla }e na zbog re gu la tor nih po te {ko }a ko je ov de jo{ ni su pre va zi |e ne. [ef de le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De `er is ta kao je da Be o grad i No vi Sad i da qe ne ma ju do bre fa bri ke za pre ~i {}a va we ka na li za ci o nog ot pa da, 40 od sto sta nov ni {tva ni je pri kqu ~e no na ka na li za ci o ni si stem, a ka na li za ci o nim od li vi ma ugro `e ni su i iz vo ri pi ja }e vo de. On je na veo da

de va we u Po `a rev cu, Pe trov cu i sa da smo usme re ni na pro jek te pre ~i {}a va wa ot pad nih vod - na veo je De `er. On je re kao da u pro gra mu pret pri stup nih (IPA) fon do va EU po dr `a va stra te gi ju Du nav skog sli va i da je in ten ziv na sa rad wa i pi ta we za {ti te u ve li kom in te re su Sr bi je, dok je evrop ska za jed ni ca pri zna la po sve }e nost Sr bi je da se po sve ti ovim pi ta wi ma i spro vo |e wu Du nav ske stra te gi je.

14

dRU[TvO

sreda1.jun2011.

ZA ZAPOSLENE NA FAKULTETIMA I VI[IM [KOLAMA U SRBIJI

Sti pen di je za usa vr {a va we u Ame ri ci De ve ti put za re dom ame ri~ ka vla da, od no sno Bi ro za obra zo va we i kul tu ru pri Stejt de part men tu fi nan si ra, a Ame ri~ ki sa vet or ga ni zu je Pro gram sti pen di ra wa na stav nog i ad mi ni tra tiv nog oso bqa na in sti tu ci ja ma vi so kog obra zo va wa iz Sr bi je (Junior Faculty Development Program JFDP).

Pro mo ci ja ovog pro gra ma odr `a na je na dav no na Be o grad skom uni ver zi te tu, a za po sle ni ma na Uni ver zi te tu u No vom Sa du JFDP }e bi ti pred sta vqen 7. ju na u No vom Sa du i 9. ju na u Su bo ti ci.

JFDP je pro gram pro fe si o nal nog usa vr {a va wa i raz vo ja u ko me se za po sle ni u in sti tu ci ja ma vi so kog obra zo va wa upu }u ju na oda bra ne vi so ko {kol ske in sti tu ci je u SAD gde }e, s ame ri~ kim ko le ga ma, ra di ti na da qem raz vo ju svog zna wa u po gle du me to do lo gi ja pre da va wa i te o ret skih aspe ka ta svo jih obla sti ra da. Ciq pro gra ma je da

Oni ko ji do bi ju sti pen di ju }e na uni ver zi te ti ma u Ame ri ci, ko ji su pri ja vqe ni za ovaj pro gram, do bi ti men to re s ko ji ma }e ra di ti, pri su stvo va }e pre da va wi ma, ima ti uvid u pro ble me s ko ji ma se sre }u wi ho ve ame ri~ ke ko le ge, upo zna }e se s kur se vi ma ko je nu de fa kul te ti do ma }i ni, po se }i va }e pro fe si o na ne kon fe ren ci je iz svo je obla sti a, ako `e le, mo }i }e i da odr `e pre da va we na uni ver zi te tu do ma }i nu.

Na kon kurs, ko ji je otvo ren do 20. ju na, mo gu da se pri ja ve svi za po sle ni u in sti tu ci ja ma vi so kog obra zo va wa na pu no rad no vre me, uko li ko u tre nut ku pri ja vqi va wa ima ju naj ma we dve go di ne rad nog sta `a. Uz pri ja vu po treb no je da pri lo `e i pi smo o na me ra ma, te pre po ru ku uni ver zi te ta s pot pi si ma dvo je za po sle nih. Po sle pr vog kru ga kon kur sa, u ko jem se raz ma tra ju pri ja ve, u dru gom kru gu

Prijave Vi {e in for ma ci ja o ovom pro gra mu za in te re so va ni mo gu do bi ti u Ame ri~ kom sa ve tu u Be o gra du, Kra qi ce Na ta li je 68/8 ili na te le fon 0112657-354, a pri ja ve za kon kurs mo gu pre u ze ti s veb saj to va www.ac-see.org ili www.jfdp.org kao i u kan ce la ri ja ma Ame ri~ kog sa ve ta. Ori gi nal i dve ko pi je pri ja ve tre ba po sla ti na adre su Ame ri~ kog sa ve ta.

dnevnik

ZREwANIN RAZVIJA ULI^NU UMETNOST I URBANI DUH

Kon tro li sa no lu di lo po {e sti put Umet ni~ ka aso ci ja ci ja Zre wa ni na i Kul tur ni cen tar ras pi sa li su kon kurs za osli ka va we grad skih fa sa da pod na zi vom „Kon tro li sa no lu di lo 6”. U ci qu da se uli~ na umet nost pro {i ri po ce lom gra du i afir mi {e kao iz u zet na li kov na for ma {i reg zna ~a ja, kao i da se iz beg ne iz ve sna jed no o bra znost u ra do vi ma, u pro po zi ci ja ma ove go di ne ne ma una pred za da te lo ka ci je ni ti te me. Auto ri, na adre su zre wa nin skog Kul tur nog cen tra, tre ba da po {a qu svo je ide je (ski ce), spi sak po treb nog ma te ri ja la i even tu al no lo ka ci ju i ob ja {we we za {to su ba{ wu oda bra li, a kon kurs je otvo ren do 20. ju na. [e stom po re du ak ci jom „Kon tro li sa no lu di lo” Zre wa nin ci po no vo po sve }u ju pa `wu uli~ noj umet no sti i ur ba nom na ~i nu iz ra `a va wa. Do du {e, po sled wih me se ci, i mi mo ove ak ci je, grad ske fa sa de bi le su me sta za is ka zi va we naj ~e {}e bun ta pro tiv dr `av nog po ret ka i mr `we pre ma sve mu {to je dru ga ~i je. Ni je maw ka lo ni onih ko ji uka zu ju da wi ho vi auto ri i ni su ba{ sa vla da li gra ma ti ku i pra vo pis. Ali, bi lo je i qu bav nih po ru ka, {a qi vih ko men ta ra... I dok ih jed ni na zi va ju hu li gan stvom, po go to vo oni na ~i jim ku} nim ili dvo ri {nim fa sa da ma pre ko no }i osva nu, dru gi ih sma tra ju du ho vi tim i ne iz o stav nim seg men tom ur ba ne kul tu re.

no vi}, je dan od ~la no va Umet ni~ ke aso ci ja ci je, sma tra da raz li ka ipak po sto ji.

- Po me ni, gra fit u kom se po zi va na na si qe ili vre |a ne ko pred sta vqa hu li gan stvo.

Ovo {to mi or ga ni zu je mo je, ipak, ne {to dru go – uli~ na ili jav na umet nost. Ta kvi gra fi ti ~e sto mo gu bi ti i an ga `o va ni i pred sta vqa ju ne ku vr stu zid ne umet no sti.

Mo gli bi smo ih na zva ti i este ti za ci jom ne -

Ko god pro|e kraj nadvo`waka ili Gradskog stadiona mo`e se uveriti da je akcija urodila plodom i da ti grafiti Zrewaninu daju pravi {mek urbane sredine

Ma da se pri li kom is pi si va wa uvre dqi vih, {a qi vih ili qu bav nih po ru ka, kao i kod is cr ta va wa ra znih kre a ci ja, {to je slu ~aj kod ak ci je „Kon tro li sa no lu di lo“, ko ri sti isti te ren (zid), iden ti~ na sred stva (la ko vi), aka dem ski sli kar Rast ko Ste fa -

kog za pu {te nog pro sto ra. Odvo jio bih ova kve, od onih dru gih gra fi ta – re kao je Ste fa no vi}.

Ide ja da se po kre ne ak ci ja „Kon tro li sa no lu di lo“, ina ~e, po te kla je iz `e qe da se po mog ne klin ci ma ko ji su ima li smi sla i po ten ci ja la za cr ta we gra fi ta, ali uglav nom ni su ima li nov ca da ku pe kva li tet ne spre je ve. Umet ni~ ka aso ci ja ci ja i Kul tur ni cen tar od lu ~i li su da im iza |u u su sret, na |u me sto gde }e mo }i da ra de i obez be de sred stva za rad, ali vo de }i ra ~u na da sve to le po iz gle da. Ko god pro |e kraj nad vo `wa ka ili Grad skog sta di o na mo `e se uve ri ti da je ak ci ja uro di la plo dom i da ti gra fi ti Zre wa ni nu da ju pra vi {mek ur ba ne sre di ne. @. Balaban

SARADwA U^ITEQSKIH FAKULTETA SUBOTICE I OSIJEKA pru `i po mo} pre da va ~i ma i ad mi ni stra to ri ma ko ji pla ni ra ju da se vra te u svo ju do mo vi nu i na sta ve s pro fe si o nal nim ak tiv no sti ma na in sti tu ci ja ma vi so kog obra zo va wa.

- Naj va `ni ji ci qe vi ovog pro gra ma su da sti pen di sti usa vr {e svo je me to de i teh ni ke pre da va wa i da ostva re kon tak te s ko le ga ma s ame ri~ kih uni ver zi te ta i na taj na ~in omo gu }e sa rad wu iz me |u ov da {wih i ame ri~ kih vi so ko {kol skih usta no va - ka `e di rek tor ka kan ce la ri je Ame ri~ kog sa ve ta za me |u na rod no ora zo va we u Sr bi ji Sa wa Ig wa to vi}. - Pro gram tra je je dan se me star, od ja nu a ra do ma ja 2012. go di ne i ne po sto ji sta ro sna gra ni ca pri pri ja vqi va wu, a kan di da ti ko ji po ka `u ne do voq no zna we en gle skog je zi ka ot pu to va }e u Ame ri ku me sec da na ra ni je, to jest u de cem bru ove go di ne i za wih }e u Kan za su bi ti or ga ni zo van jed no me se~ ni in ten ziv ni kurs en gle skog.

kan di da ti }e bi ti po zva ni na in ter vju, a za tim }e sav kon kurs ni ma te ri jal bi ti po slan u Va {ing ton, gde }e ko mi si ja sa sta vqe na od ame ri~ kih pro fe so ra iza bra ti {est sti pen di sta iz Sr bi je.

Sti pen di sti ma JFDP }e bi ti pla }e na po vrat na avi on ska kar ta Sr bi ja - Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve, do bi }e zdrav stve no os gu ra we i me se~ nu sti pen di ju pri la go |e nu tro {ko vi ma `i vo ta u gra du u ko ji od la ze, a ima }e na ras po la ga wu i fond od 700 do la ra za ku po vi nu kwi ga i po se }i va we kon fe ren ci ja.

Uz aka dem sku kom po nen tu, ovaj pro gram ima i kul tur nu jer }e sti pen di sti iz Sr bi je u Ame ri ci pred sta vqa ti svo ju ze mqu ta ko {to }e s do ma }i ni ma pri ~a ti o isto ri ji, `i vo tu, kul tu ri, na {em obra zov nom si ste mu, a oba ve zni su i da odr `e bar jed nu pre zen ta ci ju o na {oj ze mqi, we noj kul tu ri, si tu a ci ji u woj, da pred sta ve svoj uni ver zi tet.

D. Deve~erski

Pen zi o ni sa ni pro sve ta ri jo{ bez ot prem ni ne Go to vo 800 pro svet nih rad ni ka u Voj vo di ni, pen zi o ni sa nih to kom pro {le i ove go di ne, jo{ ni je do bi lo ot prem ni ne, sa op {te no je iz Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je. Sin di kat je zbog to ga za tra `io po mo} za {tit ni ka gra |a na Sa {e Jan ko vi }a i za me ni ce om bud sma na Ta ma re Luk {i} Or lan di}. U sa op {te wu se is ti ~e da je za ot prem ni ne po treb no 149,2 mi li o na di na ra i na vo di da od ja nu a ra 2010. go di ne po kra jin ski

bu xet, zbog raz gra ni ~e wa nad le `no sti, ni je pla ni rao sred stva za ovu na me nu, jer je to po sta la za kon ska oba ve za re pu bli~ kog bu xe ta.

- Na `a lost, pri li kom pla ni ra wa re pu bli~ kog bu xe ta iz o sta la je stav ka za ot prem ni ne voj vo |an skih pro sve ta ra – ka `e se u sa op {te wu u ko me se pod se }a da za po sle nom pri od la sku u pen zi ju pri pa da ot prem ni na u vi si ni tro stru ke pro se~ ne me se~ ne za ra de.

Pre ko gra ni~ ni za ve sla ji pro sve ta ra U~i teq ski fa kul tet na ma |ar skom je zi ku iz Su bo ti ce ostva ru je do bru sa rad wu sa U~i teq skim fa kul te tom iz Osi je ka (Hr vat ska), pa su u okvi ru sa rad we u Ka wi `i bo ra vi li pro fe so ri i stu den ti iz Osi je ka. Do cent na U~i teq skom fa kul te tu u Su bo ti ci pro fe sor dr Jo sip Le pe{ iz Ka wi `e je pre da va~ i na osi je~ kom fa kul te tu, pa je upra vo i to bio raz log vi {e da bu de do ma }in ko le ga ma i stu den ti ma iz Osi je ka, ko ji su u va ro {i kraj Ti se pro ve li tri da na, gde su za vr {i li te ren ske ve `be i obu ku u okvi ru pred me ta van na stav nih i van {kol skih ak tiv no sti.

- Po red to ga za go ste iz Osi je ka ovo je bi la pri li ka da upo zna ju Ka wi `u i Voj vo di nu - ka `e pro fe sor Jo sip Le pe{. - Ovo je pri mer ka ko mo gu sa ra |i va ti vi so ko {kol ske usta no ve iz Sr bi je i Hr vat ske, po go to vo {to smo bli zu i na ne ki na ~in po ve za ni. Ono {to je naj va `ni je, sve su to bu du }i u~i te qi, pro svet ni rad ni ci ko ji }e ka sni je vas pi ta va ti de cu i na ne ki na ~in mi po ku {a va mo da stek nu uve re we da u Ka wi `u i dru ga voj vo |an ska me sta mo gu do }i uvek na obo stra no za do voq tsvo.

U Ka wi `i je bo ra vi lo dva de se tak stu de na ta i {est pro fe so ra, ciq je bio da oba ve deo pro gra ma iz pred me ta van na stav nih i van {kol skih ak tiv no sti.

- Dru gi ciq na {eg po zi va stu den ti ma i pro fe so ri ma iz Osi je -

Go sti iz Osi je ka na obu ci ve sla wa u Po re ~an skom cen tru Fo to: M. Mi tro vi} Od re da iz vi |a ~a Ka wi `a

ka je da se Ka wi `a po ka `e kao me sto gde po sto je uslo vi da se taj deo na stav nog pro gra ma mo `e oba vi -

na u~ ne kon fe ren ci je o ta len ti ma, pa je ~ak i u Or ga ni za ci o nom od bo ru tog na u~ nog sku pa, a is ti -

Profesori i studenti iz Osijeka najavquju da }e ve} za dve nedeqe ponovo do}i u Kawi`u, da na Tisi u`ivaju u jedinstvenom prirodnom fenomenu cvetawa reke ti na vi so kom ni vou, kao je dan vid pro svet nog tu ri zma - do da je Le pe{.

Pro de ka ni za na sta vu i na u ku U~i teq skog fa kul te ta u Osi je ku Ve sni ca Mli na re vi} i Ire la Bo gut na po mi we da ni je pr vi put u Ka wi `i, jer je ov de sa gru pom ko le ga ve} bi la na dve me |u na rod ne

~e da se iz u zet na sa rad wa ostva ru je sa U~i teq skim fa kul te tom na ma |ar skom je zi ku u Su bo ti ci.

- Ovo je iz vr sna sa rad wa i raz me na pro fe so ra i stu de na ta dva fa kul te ta. Me |u na rod nu kon fe ren ci ju o ta len ti ma ko ja je u Ka wi `i odr `a na u mar tu pra ti lo je dva de se tak na {ih stu de na ta iz

Osi je ka. Stu den ti ma ko ji su ovom pri li kom bo ra vi li u Ka wi `i or ga ni zo van je sa dr `a jan i kva li te tan pro gram na upo zna va wu oko li ne i sa vla da va wu ne kih ve {ti na, ko je je mo gu }e spro ve sti na re ci Ti si, a upo zna li su Ka wi `u kao zna ~a jan baw ski i tu ri sti~ ki cen tar. Ima li smo pe {a~ ku tu ru od de se tak ki lo me ta ra do na se qa Ador jan, gde su nas ugo sti li ri bo lov ci, plo vi li smo ~am ci ma na Ti si, a po se ban do `i vqaj za sve bi la je obu ka u ve sla wu ka nu i ma na Ti si u Po re ~an skom cen tru Od re da iz vi |a ~a u Ka wi `i. Po {to su u pi ta wu stu den ti za vr {ne pe te go di ne stu di ja, oni, ka da se usko ro za po sle u {ko la ma u Hr vat skoj, ov de mo gu ostva ri va ti sa rad wu sa osnov nim {ko la ma, ta ko da se po red po sto je }e, otva ra ju i mo gu} no sti za raz ne dru ge vi do ve sa rad we - ka `e Mli na re vi}.

Pro fe so ri i stu den ti iz Osi je ka na ja vqu ju da }e ve} za dve ne de qe po no vo do }i u Ka wi `u da na Ti si u`i va ju u je din stve nom pri rod nom fe no me nu cve ta wa re ke, ko ji se u Evro pi mo `e do `i ve ti naj u pe ~a tqi vi je upra vo kod Ka wi `e, a osmi {qa va se i pro je kat za jed ni~ ke pre ko gra ni~ ne sa rad we u~i teq skih fa kul te ta iz Su bo ti ce i Osi je ka, u ko ji }e se ukqu ~i ti i srod ne vi so ko {kol ske usta no ve iz Ma |ar ske i Ru mu ni je.

M. Mitrovi}

U SUSRET PETOJ KONFERENCIJI BLOGERA I QUBITEQA DRU[TVENIH MRE@A

Pro mo-spot za „Blo gO pen 2011”

SE STRU I BRA TA @E LIM: U ho lu Vla de Voj vo di ne ju ~e je otvo re na iz lo `ba de ~i jih li kov nih ra do va na te mu „Se stru i bra ta `e lim” u or ga ni za ci ji Po kra jin skog se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju. Iz lo `e no je 253 na gra |e nih ra do va, ~i ji su auto ri de ca naj sta ri jeg pred {kol skog uz ra sta. Na gra |e ne pred {kol ce, wi ho ve ro di te qe i vas pi ta ~e po zdra vio je po kra jin ski se kre tar dr Atila ^engeri, a u sve ~a nom de lu pro gra ma na stu pio je i no vo sad ski hor „Zvon ~i }i”.

Me |u na rod na kon fe ren ci ja „Blo gO pen 2011”, pe ti put za re dom }e oku pi ti ko ri sni ke dru {tve nih mre `a, blo ge ra {e, tvi te ra {e, „ko mju ni ti me na xe re” i kre a to re on lajn jav nog mwe wa 8. i 9. ok to bra u No vom Sa du. Kao na ja vu kon fe ren ci je, or ga ni za to ri su ove go di ne otvo ri li kon kurs za „Blo gO pen 2011” pro mo tiv ni vi deo-spot. Pri li ku da osvo ji 12.500 di na ra ima }e pr vo pla si ra ni tak mi ~ar ko ji na naj kre a tiv ni ji na ~in is ko ri sti ma te ri jal po sta vqen na adre si http:// ww w.g re en design.r s/ kon ku rs /preview/58, a bi}e n agra|e ni i d rugoplasir an i i tre}ep la sirani sa dve, o dn osno jednom ko tizacij om za Blog Ope n u vred nosti od 7.000, odnosno 3.50 0 din ara . Kon kurs se z atvara 6 . j una u 7 sa ti uj utro, a tri p rv e na -

grade b i} e dode qene na pos eb nom d oga|aju k oji }e biti orga ni zovan sre dino m juna.

N a konferenciji “Bl ogOpen 20 11” ove godine }e u ~e stvova ti pr edava~i iz SAD , Engl es ke, [vedske, D an ske i Sing ap ur a. Me|u

w i ma su i zvani ~ni Ama zo no v „c loud c omputi ng„ evan |e lista i krea torka p rv e o nl ajn komun ik acij e jedne vl ade i gra |a na. Pored t og a, kon fer enciji }e prisus tv ov at i i sl u` be ni bloger i iz Sloveni je, Hrvat sk e, Bo sne i Herceg ov ine, Make do nije i C rn e Gore. U~ esnici k onferenci je i ma} e prili k u da slu {aju o n ajboq im pr ak sama u l i~n om i korp or ati vnom kre ir awu bl oga, deqew u inform ac ija na in te rn etu, slabo stima i snag am a dru{tvenih med ija, d igitaln om ak tiv iz mu i o niz u dru gi h aktue ln ih i atrakti vnih tem a.

Vi{e informacija o konferenciji “BlogOpen 2011” mo`e se na}i na http://www.blogopen.rs/bo2011/.

A. G.

c m y

reporta@e

dnevnik

sreda1.jun2011.

15

U BESNIM YIPOVIMA DOLAZE KUPCI RASNIh gRLA VOJNE ERgELE „KARA\OR\EVO”

I ko wi ma je bi lo bo qe u Bro zo vo do ba a ih neko, slu~ajno, ne optu`i kako ne po{tuju pro{lost uprava Vojne ustanove „Kara|or|evo“, koja od pre neku godinu posluje u sastavu VU „Morovi}“, nije htela da licitacija kowa bude ba{ na (navodni) ro|endan biv{eg do`ivotnog predsednika Broza.

Upravnik ergele Neboj{a Zlatanovi} je bio malo nervozan, nije mu bilo lako da se odvaja od svojih {ti}enika, ali je znao da je to jedini na~in da se obezbedi novac za opstanak ostalih.

- Re{ili smo da smawimo broj grla na oko 120 engleskih

D

Prodaja u hladu lipe

Upravnik Zlatanovi} malo nervozan

punokrvnih galopera, lipicanera i nonijusa, u svakoj rasi po ~etrdesetak – obja{wava Zlatanovi}. – Svake godine prodajemo kowe, ne samo zbog oskudice, jer sada imamo dovoqno hrane za razliku od nekoliko pret-

hodnih godina, ve} `elimo da imamo ~istu krv i {to kvalitetnija grla. Ergela „Kara|or|evo“ je decenijama bila poznata na hipodrumima, ali i po svojim lipicanerima i nonijusima, koji su autohtona rasa ovih pro-

stora. Ne{to malo ih ima jo{ u Ma|arskoj, a mi planiramo da postanemo reproduktivni centar za ~itavu Srbiju.

Licitacija je uprili~ena u hladu lipa, ispred {tale duge na stotine metara, koja je gra|ena 1900. godine. U predivnom ambijentu, sa parkom i fijakerima, ru`ama, parkurima i hipodrumom u blizini, okupili su se qubiteqi kowa i potencijalni kupci iz cele Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, pa ~ak i zemaqa EU. Do{li sa punim bu|elarima da pazare iz Surduka, Ba~ke Palanke, Lajkovca, Belegi{a, Sur~ina, BawaLuke, Subotice, Po`arevca... Dosta ih je stiglo u besnim xipovima da kibicuju za slede}u turu licitacije, koja }e biti odr`ana za desetak dana, a po~etna cena }e tada biti ni`a za deset odsto. Od 50 ponu|enih kowa prodato je 12 (jednogodi-

N

vi du al ni po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i”, “ko o pe ran ti”, “pri vat ni ci”, ~ak i “ku la ci”, {to ni je bi lo sa mo ru `no, jer ni kad ni su bi li ku lo vi, ve} i do sta ne zdra vo, opa sno po br ko ve, re bra i osta le de lo ve pa or sko ga te la. Se qa ci ma su zva ni ta ko |e. Ma da je to po gre {no jer na se lu `i ve i dru gi qu di ko ji se na ba ve pa or lu kom, pa or {a gom. Pa o ri su ze mqo del ci op {teg sme ra, ma da su po ne kad usme re ni (ne sa mo {ko lom) na spe ci ja li zo va ne gra ne: ra tar stvo, sto ~ar stvo, po vr tar stvo, vo }ar stvo, vi no gra dar stvo, a ko je po seb no sre }om iza bran – po dru mar stvo.

Pa or je iz mi {qen ba{ u Voj vo di ni. Na vod no je po zajm qen iz ne ma~ kog je zi ka gde Der Ba u -

koji tek treba da osede i postanu paradni par upregnut u fijakere.

- Bilo je u boqim vremenima „Kara|or|eva“ ba{ mnogo ko-

strane dr`avnike, pa i krunisane glave, nego jahati galopere po hipodrumima Evrope. Jer, tamo ako padne{ s kowa ili izgubi{ trku sam si kriv i niko

Lipicaner ~eka novog gazdu

Nema ko ni da kowe obuje Ergela nekad ~uvena po galoperima odavno nema nijednog xokeja na platnom spisku, pre nekoliko meseci u Kara|or|evu je preminuo potkiva~, ali uprava jo{ uvek nije uspela da mu na|e zamenu. Qudima koji su svakodnevno s kowima te{ko je gledati lepotane kako nesigurno kora~aju bosu. Saznali su nedavno da jedan mlad kova~ `ivi u Ba~koj Palanci i ve} poku{avaju da ga anga`uju. Da ga ne upla{e verovatno mu ne}e re}i koliki ga posao ~eka, jer treba da obuva vi{e od sto kowa.

wa, jer je Broz u svoje diplomatske lovove pozivao na stotine uglednih glava – se}a se penzioner Frawo Toma{, xokej i kasnije ko~ija{ fijakera. – Ina~e, daleko je ve}a odgovornost voziti u lovu diplomate,

ti ni{ta ne}e zameriti. Nekad je u lov i{lo kolona sa preko 50 fijakera - znalo koji su za lov, paradu ili takmi~ewe - a do danas je pre`ivela samo nekolicina.

Milo{ Suyum

RUSKI KADETI I DJEVU[KE STI@U U BELU CRKVU

PRE^ANSKA LEKSIKA i kad ni je bi lo vi {e pa o ra u no vi na ma ne go ovih da na, a na wi va ma ni kad ma we. Svi smo, je l’ da, sad ne {to dru go. Lep {e i va `ni je.

Za { to je re~ “pa o r” to l i k o pri ra sla za sr ce i ra ~u nar no vi na ri ma, te {ko je od go net nu ti, ali je u{la i u na slov iz ve {ta ja s otva ra wa ~u ve nog No vo sad skog saj ma, ma da je pred sed nik dr `a ve ni je iz go vo rio.

Vaq da je pa zio da ne uvre di “vr {i o ce naj sta ri jeg po sla” na sve tu. Ne bi mu us pe lo jer se oni na ovu re~ ne {tre ca ju, ma kar ka ko je osta li shva ta li.

Zva li smo ih i jo{ go re: „in di -

{wa nonujus kobila Lotos je postigla najve}u cenu od 210.000 dinara), {to se smatra sasvim uspe{nom licitacijom, jer su do{li oni koji su se ba{ namera~ili da obogate svoj grunt.

Bilo je, pamte {talski momci, i godina kada se za isti broj grla javqalo i po tri puta vi{e kupaca, a prodato je samo jedno.

Ovoga puta su na spisku o~ito bili kowi sa pravim genetskim potencijalom, {to su pravi poznavaoci odmah uo~ili. Pod vedrim nebom sevali su novci za robu davno overenog kvaliteta, jer je svojevremeno na paradi uprili~enoj u Vindzoru ~etvropreg lipicanera iz „Kara|or|eva” bio je ~etvrti na svetu. O tome svedo~e medaqe, pehari, plakete i slike sa Kraqicom Elizabetom.

Ve} nekoliko godina galoperi „Kara|or|or|eva“ ne tr~e na beogradskoj Carevoj }upriji, ali ni po drugim evropskim hipodrumima. Nekada je ergela bila pobednik u Be~u, a i danas se pamti nezaboravni Atlantik.

Posledwi {ampion Gliser i sada u`iva sve blagodeti pobednika derbija 2000. godine.

O`drebqen je 1997. u {tali „Kara|or|eva” i ostavqao daleko iza sebe sva uvozna, skupo pla}ena grla. Danas ima tretman „gospodina“, prema kome se svi sa uva`avawem odnose. Mnogi gosti ergele ba{ najboqe i ne razlikuju rase, ali su svima lipicaneri omiqeni. Dodu{e, ve}ina voli one najbeqe, dakle veterane, daleko mawe zekane

Pa or luk ili ka ko zva ti po sao naj sta ri ji er zna ~i se qak, ze mqo rad nik, a gla gol ba uen upu }u je da ne ko ne {to gra di, pra vi, ali i ob ra |u je ze mqu, u ne kim re ~e ni ca ma ~ak se na da i o~e ku je ne {to pri jat no. Kao, mi smo, ov de, ta ko ~u li da zo vu ze mqo del ce pa im na de nu li „na {e ime” pa o ri.

Ka ko smo ih zva li ra ni je, pre ne go {to je Ma ri ja Te re zi ja ova mo na se li la [va be, ne zna se. Po vr ta re smo si gur no zva -

li “bu ga ri” jer su to na Ve ter ni ku bi li i do ju ~e.

Me ni li~ no je mno go bli `e sr cu (pa met, ina ~e, ov de ni je bit na) dru ga te o ri ja ko ju sam znao jo{ od de tiw stva kad me je de da sve to vao da se ma nem {ko le ve} osta nem na sa la {u gde }e me on snab de ti ze mqom, do b rim plu g om i vo l o v i m a.

“On da ti le po sva ki dan ide{ da ore{. I to la ga no. Pa, {to ne uz o re{ da nas, su tra }e{!”, go vo rio je moj de da. Pa ja, na rav no. Sli~ no kao i Bog ko ji je, na vod no, dao na ma ov de ta ko rav nu, bo ga tu i to plu ze mqu uz re ~i: Evo ti, ~o ve ~e, ova ze mqa pa – ori! Po {to je imao gro mak glas to {to je ka zao sil no je od je ki va lo, svi su to ~u li kao “pa ori”. Da li je to bi la Bo `i -

ja ka zna ili na gra da, jo{ se ne zna, ali je ora we u{lo i u mno ge pe sme pa si gur no ni je bez ne ke ~a ri. Tim pre {to se po mi wu i vo lo vi {i ro kih ro go va i cu ri ce de be lih obra za. Ina ~e je to sa svim ozbi qan po sao pri kom se ne pu {ta mo zak na pa {u ve} pa `qi vo gle da ka ko se mr gi wi, pra ve ra zo ri, ide cr ta lo, se ku ra o ni ci, naj bo qe sa vla |u ju uvra ti ne...

U stva ri, ceo pa or {ag ili pa or luk je vi {e ne go ozbiq na stvar, fun da men tal na, pa se ta ko tre ti ra u svim ozbiq nim dr `a va ma. Pa or mo ra da zna sve na sve tu da bi pre `i veo i bar iole do bro oba vio svoj po sao. Mo ra da po ra ni i odoc ni, da po ki sne i pre zno ji se, a na ro ~i to da se zdra vo umo ri. Za to re~ pa or ni je ni ma lo uvre dqi va ve} ozna ~a va ~o ve ka do stoj nog sva kog po {to va wa. Sa `a qe wa, ta ko |e. Ipak, ako na se lu ba{ ho }e te ne kog da ocr ni te ili ot ka ~i te, na zva }e te ga “pa or ~i nom’, a su pru gu mu “pa o r u { om”, ~ak i “sa l a { a rom”.

Pa or ki wa je, pak, `e na ko ja se ba vi mu {kim po slo vi ma, ali pa o r o v e dru ` be n i c e obi~ n o kr ste do ma }i ca ma ili re du {a ma. One ne sa mo da dr `e ku }u i red, ve} i ra de, re de `i vi nu re ci mo, {u re, ~e ru pa ju i ka la ju gu ske i pi li }e, kqu ka ju }u ra ne re dom. Ako je pa o rov po sao za mr {en i te `ak, re du {in je – sto pu ta te `i. Za to je i ona mla da {to je me }a la no gu na po te gu vi ka la “Ne }u”, a ona dru ga pe va la u be }ar cu: „Uda }u se sa mo za je din ca / ~im sa si ca – oma ga zda ri ca!” Mi sli la je: ako se ba{ mo ra bi ti kod pa o ra, bo qe ta mo na re |i va ti ne go rin ta ti. Po gre {no – na rav no!

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

Spa sa va we kr sta sklo nog pa du onacijom kneza Dimitrija [ahovskog po~ela je 1930. u Beloj Crkvi gradwa ruske crkve posve}ene Svetom Jovanu Bogoslovu. Dobrovoqnim prilozima svih wegovih, tada ve} dobrano osiroma{enih zemqaka, zidawe je ve} naredne godine zavr{eno. Samo zdawe je koncipirano u prepoznatqivim ruskom stilu, sa jednim centralnim i dva mala kubeta, dok su enterijer uredili ruski umetnici i zanatlije, onda{wi `iteqi Bele Crkve. Me|utim, vremenom su na bogoslu`ewima bili sve brojniji srpski pravoslavci, jer je od oko 2000 Rusa, koliko ih je u varo{ stiglo posle Oktobarske revolucije, po posledwem popisu ostalo jedva dvadesetak.

D

U decenijama epohe „ubijawa boga” propadali su hri{}anski hramovi {irom Srbije, pa takvu sudbinu nije mogao izbe}i ni jovanovski, ruski u Beloj Crkvi. Ve} se alarmantno nakrivio krst iznad wegovog ulaza, ali, kako je najavio predsednik gradskog Srpsko-ruskog dru{tva Vladimir Kasteqanov, novac da se popravi ~itava kupola prikupile su porodice ruskih kadeta koje su lane, tokom Kongresa kadetskih korpusa, bili tronuti liturgijom u ovoj crkvu.

I ove godine, kao i prethodne tri, posledwe nedeqe juna, gosti Bele Crkve bi}e mladi ruski kadeti, kao i djevu{ke, polaznice Marjanskog instituta. Wihov dolazak organizuje i finansira

Hram pre`iveo i doba ubijawa boga

Fondacija Alekseja Jordana, u znak se}awa na posledwi Kadetski korpus Velikog kneza Konstantina Konstantinovi~a, koji je opstao u Beloj Crkvi sve do pred sam kraj Drugog svetskog rata, a wegovu uniformu je nosio i sam Jordan.

M. Vitomirov

Ba nat ski gu la{ na se o skoj sla vi Ilanye a seosku slavu Ilanxe, gotovo bez izostanka sti`u u rodno mesto brojni me{tani iz dijaspore i sa privremenog rada u Austriji, Nema~koj i drugim evropskim i srpskim zemqama. Sve~ari se

N

kamerno, doma}inski i po ku}ama, ali ve} nakon fru{tuka i prve u`ine, glavna veselica je uprili~ena ispod kro{wi ogromnog drve}a u centru naseqa, gde je kraj restorana „Agrostepe“ maestro varja~e Ivan

Putnik kr~kao banatski gula{ u kazanu zavidnog gabarita. Da boqi u loncu na svom {poretu ne mogu da zapapre priznaju i najsujetnije doma}ice.

Ipak, da poka`u kako nije zaboravqeno kuvawe po ba ki nom re cep tu, osmelilo se i za takmi~ewe prijavilo ~ak 26 ekipa, koje je bri`no nadgledao doma}in seoske slave @eqko Dodik.

Okupilo se po nesnosnoj sparini oko vatri bar stotinak „verziranih”, jer je svaki ku var u po ku {a ju, imao kao logisti~ku podr{ku po nekoliko savetnika i gastro filozofa. Za najboqi gulala{ `iri je proglasio onaj iz bogra~a ekipe „Xipsi“, kojom je dirigovao Pan~evac Jovan Nedeqkov.

Da se posle svari te{ka rana bilo je raznih zanimacija, ~ak i pucwave. Mirnodopske, na glinene golubove.

R. Jovanovi}

SPORT

sreda1.jun2011.

c m y

16

dnevnik

DANAS PO^IWE FINALNA SERIJA PLEJ-OFA SUPERLIGE

Par ti zan ili He mo farm

Ne nad Zi mo wi}

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE U ROLAN GAROSU

Zi mo wi} u dva po lu fi na la Ne nad Zi mo wi} i Majkl Qo dra po be di li su ~e tvrt fi na lu Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske u te ni su u Ro lan Ga ro su ame ri~ ki par Skot Lip ski - Re xiv Ram 2:6, 6:3, 6:1. Sr bin i Fran cuz pla si ra li su se u po lu fi na le Ro lan Ga ro sa u kon ku ren ci ji du blo va.

Zi mo wi} i Qo dra su u ~e tvrt f i n a l u po b e di l i po s le pre o kre ta i 93 mi nu ta igre.

Ame ri kan ci su u pr vom se tu is ko ri sti li dve od ~e ti ri brejk lop te i taj deo igre do bi li 6:2.

Me |u tim, on da su se ~e tvr ti no si o ci pre nu li i iz jed na ~i li. U dru gom se tu ni su da li ni jed nu brejk pri li ku Lip skom i Ra mu,

a ima li su ~ak se dam. Do voq no im je bi lo da ma te ri ja li zu ju jed nu - 6:3. U tre }em se tu su Zi mo wi} i Qo dra pre u ze li sve kon ce igre i ube dqi vo ga do bi li - 6:1.

Zi mo wi} je pret hod no us peo da se, u tan de mu sa Slo ven kom Ka ta ri nom Sre bot nik, pla si ra i u po lu fi na le u mik su.

Tro ic ki pro pu stio {an su ka ri je re Vik t or Tro i c k i bio je dva po e na od po be de nad En di jem Ma re jem i pla sma na u ~e tvrt fi na le Ro lan Ga ro sa, ali je ta mo oti { ao [kot!

Ka kvu {an su je pro pu stio Vik tor Tro ic ki u uto rak po pod ne... Ve li ka {te ta!

Na{ te ni ser imao je vo| stvo od 5:3 i 30:0 na svoj ser vis, za pla sman u ~e tvrt fi na le Ro lan Ga ro sa i duel sa Hu a nom Ina si jom ^e lom, ali mu se ta da „ste gla ru ka”, pa je [kot pro na {ao iz laz iz na iz gled ne zi zla zne si tu a ci je. Do bio je na - Endi Marej i Viktor Troicki red na ~e ti ri ge ma i pro {ao da ranije morali da prekinu pri qe. rezultatu 2:2 u setovima zbog Po sle sko ro ~e ti ri sa ta te mraka. ni sa u Pa ri zu, ras po re |e nih u Srbin je prvi napravio brejk, dva da na - 6 :4, 6 :4 , 3:6 , 2:6, 5 :7. ^ poveo sa 5:2, potom u devetom etvrti i petnaest i nosil ac nasgemu pri 5:3 imao servis za tavil i su u utor ak ma lo posle 14 ~etvrtfinale, ali je na dva ~asova me~ osmine finala poena od prve pobede u karijeri Rolan Garosa, nakon {to su dan nad Marejem, po~eo je da gre{i

Ko {ar ka {i Par ti ju jo{ sna ge da ceo po sao sa za na i He mo far ma ve uspe hom pri ve du kra ju. ~e ras otva ra ju fi nal - Od i gra li smo do sa da vi {e nu se ri ju plej - ofa od 60 utak mi ca. Eki pa se do sta Su per li ge Sr bi je. U re pri zi po tro {i la, ali smo igra li ve o pro {lo go di {weg fi na la, de - ma kva li tet no u svim va `nim ve to stru ki uza stop ni {am pi o - me ~e vi ma. Bez ob zi ra na sve, po na Par ti zan je fa vo rit pro tiv sao ni je za vr {en - ka zao je Jo va ti ma ko ji mu je naj ve }i, mo `da no vi}. i je di ni ri val po sled wih ne ko Tre ner Vr {~a na @eq ko Lu li ko go di na. ka ji} ras po la `e sa so lid nim Ovo se zon ski du e li obe }a va ju fon dom igra ~a, a mo `da kqu~ ni ve o ma za ni mqi ve me ~e ve u ko ji - pro blem Vr {~a na mo `e bi ti ne ma cr no-be li ju re de ve tu uza - do sta tak is ku stva u osva ja wu stop n u ti tu l u, a Vr {~a ni `e le pr vu {am pi on sku kru nu.

Srp s ka ko {ar k a {ka se zo na sti gla je do fi na la u ko jem su se pre ma o~e ki va wu na {le dve n a j k v a l i t e t n i j e eki pe. Je di no pi ta we koj se na me }e je da li He mo f arm mo ` e da pre k i n e de vet se z o n a du g u do mi na ci ju Par ti za na. U ~e ti ri ovo se zon ska du e la, dva u NLB li gi i dva su per li ga {ka okr {a ja, vi {e uspe ha ima li su Be o gra |a ni ko ji su sla vi li u sve ~e ti ri utak mi ce.

Ka pi ten Par ti za na Pe tar Bo `i} iz ja vio je da je eki pa u do sa da {wem to - Mi qan Pav ko vi} {u ti ra na ko{ is pred Ya va i ja ku se zo ne na pra vi la do bre re - tro fe ja i iz o sta nak start nog zul ta te, ali da }e pra vi za vr {e - cen tra Xe ro ma Xor da na. Na i me, tak bi ti osva ja we 10. uza stop ne sta me ni Ja maj ~a nin, mo rao je na hit nu ope ra ci ju sle pog cre va i ti tu le pr va ka dr `a ve.

- Bli `i se kraj se zo ne u ko joj ti me za vr {io se zo nu pre kra ja.

He mo farm je po tvr dio to kom smo ve} ima li do sta uspe ha.

Pred ovo fi na le ima mo mo ti va se zo ne da zna da igra sa Par ti za na pre tek, `e li mo se zo nu da za - nom, ali i da ba{ ne zna do bre vr {i mo na naj bo qi mo gu }i na - igre da pre to ~i u po be de. Gle da ~in. Zna mo da He mo farm ima no po je di na~ no “far ma ce u ti“ kva li tet i da }e ras te re }e no mo gu da pa ri ra ju cr no-be li ma, u}i u fi nal nu se ri ju - re kao je ali je te {ko o~e ki va ti da mo gu u Bo `i} na kon fe ren ci ja za no - se ri ji da odr `e vi sok ni vo iga ra ko ji je neo p ho dan da bi se tri vi na re u ha li Pi o nir.

Tre ner cr no-be lih Vla da Jo - pu ta sa vla dao ak tu el ni {am va no vi} re kao je da je tim na - pion. pra vio ve} mno go to ga ove se zo Da se igra je dan me~ {a sne ne, ose }a se i umor, ali da ima - He mo far ma bi le bi zna t no ve -

REPREZENTACIJA SRBIJE PUTUJE NA DODATNE KVALIFIKACIJE

Ita li jan ke ipak u pred no sti

i dozvolio [kotu da napravi dva brejka u nizu i zabele`i pobedu.

Pobednik ovog duela igra}e u ~etvrtfinalu protiv Argentinca Huana Inasija ^ele, koji je u osmini finala izbacio kvalifikanta Ale andra Faqu iz Kolumbije.

@en ska ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas pu tu je u Ta ran to u Ita li ju, gde }e u~e stvo va ti na do dat nim kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo u Poq skoj (18. jun - 3. jul). Na {e de voj ke igra }e sa Ru mu ni jom, Ita li jom, Bel gi jom i Ne ma~ kom, a sa mo }e naj bo qi sa ovog tur ni ra na }i me sto na naj kva li tet ni joj evrop skoj smo tri.

Ima le su Srp ki we {an su jo{ u pr voj run di kva li fi ka ci ja ko je su kao do ma }e igra le u Ru mi, pred pre pu nim tri bi na ma, ali ni su us pe le da pro |u po red kva li tet nog Izra e la. Sa da je pred iza bra ni ca ma na {eg se lek to ra Mi o dra ga Ve sko vi }a te `ak za da tak, jer ne ma ju pra va na kiks ako `e le da ove re vi zu za Poq sku.

Put ni ci za Ta ran to Ve sko vi} se opre de lio za ovih 12 igra ~i ca, to su: Ana Da bo vi}, Ma ja Miq ko vi}, Ta ma ra Ra do ~aj, Sa {a ^a |o, Da ja na Bu tu li ja, An dri ja na Kne `e vi}, Dra ga na Go be qi}, Jo va na Rad, Je le na Mi lo va no vi}, Ivan ka Ma ti}, Mi na Mak si mo vi} i Je le na Mak si mo vi}.

Tim me na xer re pre zen ta ci ja je Sne `a na Jo va no vi}-Po pov, se lek tor Mi o drag Ve sko vi}, po mo} ni ci De jan Ko va ~e vi}, Bo bo Ke sman, Sa {a Ja ko vqe vi} je kon di ci o ni tre ner, dok tor je Mo ma Ja ko ve qe vi} i fi zi o te ra pe ut Mir ko Alek si}.

- Ima li smo me sec da na pri pre ma, ali ni smo sve vre me bi li kom plet ni. Ima le su ne ke od de vo ja ka obe ve ze u klu bo vi ma u ino stran stvu, a ne ke i pri vat nih oba ve za, ali mo ra li smo da ima mo raz u me va wa za sve jer one za re pre zen ta ci ju „ni su na dug me„, jer su pro fe si o nal ci sa osam me se ci oba ve za u svo jim klu bo vi ma.

Od ra di li smo ve li ki po sao i za do vo qan sam svi me {to je ura |e no. Ide mo u Ta ran to da ura di mo {to je mo gu }e vi {e, ali mo ra mo da ka `e mo da je Ita li ja pr vi fa vo rit za pro laz - re kao je na{ se lek tor Ve sko vi} na po ~et ku raz go vo ra.

Po red Ita li jan ki, tu su Bel gi jan ske, Ne mi ce i Ru mun ke.

- Ita li ja je bi la pe ta na pro {lom Evrop skom pr ven stvu, a mi smo za u ze li 16. po zi ci ju, pa su one fa vo ri ti. Pr vi me~ igra mo sa Ru mun ka ma i on je naj va `ni ji, jer }e mo ta da vi de ti ko li ko za i sta vre di mo u ovom tre nut ku. Sve se lek ci je ko je }e igra ti u Ita li ji su kva li tet ne i mi slim da se do po sled weg ko la ne }e zna ti ko }e bi ti pr vi - is ta kao je Ve sko vi}.

Ka ko ste za do voq ni od ra |e nim pri pre ma ma i pri ja teq skim utak mi ca ma.

- Od i gra li smo {est pri ja teq skih utak mi ca, tri pu ta smo do bi li Ho lan di ju, dva pu ta Bu gar sku i jed nom na {u mla du re pre zen ta ci ju. Ima li smo od li~ ne uslo ve u Ru mi i skri ve ni sam op ti mi sta, ali `e li mo sa mo da ne od i gra mo is pod svog ni voa - za kqu ~io je Ve sko vi}.

M. Risti}

}e, ali ob zi rom da je za ti tu lu po treb no tri tri jum fa ~i ni nam se da je te {ko oe~ ki va ti da ti tu la pro me ni vla sni ka.

Stra teg „far ma ce u ta” @eq ko Lu ka ji} na gla sio je da je Par ti zan fa vo rit, da mu je naj ve }a pred nost cen tar ska li ni ja, ali da }e we gov ti ma da se bo ri i po ku {a da pri re di le pu, kva li tet nu ko {ar ku u od lu ~u ju }im me ~e vi ma se zo ne.

- Fi na le je po me ni sja jan uspeh, ali je za vr {e tak se zo ne

i svi tra `e svo ju {an su. Par ti zan je si gur no fa vo rit s ob zi rom i na re zul ta te i na igru. i da smo mi sa da de fi ci tar ni ka da je u pi ta wu vi so ka po zi ci ja gde je Par ti zan do mi nan tan ve} go di na ma - re kao je Lu ka ji}.

Lu ka ji} ne `e li da we go voj eki pi ali bi bu de umor ili is tro {e nost.

Pr va utak mi ca igra fi na la na pro gra mu je ve ~e ras od 20 ~a so va u be o grad skom Pi o ni ru, a no vi ili sta ri pr vak Sr bi je po sta }e eki pa ko ja pr va do |e do tri po be de.

J. Tu. I. G.

Ja dran ska li ga bez Ja dra na In te re sant no je da pr vi put li ga, ko ja no si ime Ja dran ska, ne }e ima ti klu bo ve ko ji iz la ze na Ja dran sko mo re. Tri jum fom [i ro kog u fi na lu {am pi o na ta Bo sne i Her ce go vi ne po zna ti su svi u~e sni ci re gi o nal ne NLB li ge za sle de }u se zo nu.

Li ga }e bro ja ti 14 ti mo va.

Slo ven ci }e ima ti ~e ti ri pred stav ni ka - Olim pi ju, Kr ku, Zla to rog i He li os, Sr bi ju }e pred sta vqa ti {am pion Par ti zan, He mo farm i Rad ni~ ki Kra gu je vac, dok je FMP do bio po ziv ni cu, ali uz uslov da upla ti 150.000 evra na ra ~un li ge. Iz Hr vat ske }e u NLB li gu Ce de vi ta i Za greb, a Ci bo na }e za u~e {}e isto mo ra ti da pla ti su mu od 150.000 evra. [i ro ki je kao pred stav nik Bo sne i Her ce go vi ne obez be dio na stup po be dom nad Igo ke om u fi na lu {am pi o na ta, a od ra ni je je po zna to da ga ran to va no me sto ima pod go ri~ ka Bu du} nost.

Spe ci jal na po ziv ni ca Bor da li ge upu }e na je Ma ka bi ju iz Tel Avi va, ko ju je ne dav no pri hva tio i potvrdio ponovno u~e{}e u regionalnom takmi~ewu.

Interesantno je da prvi put liga, koja nosi ime Jadranska, ne}e imati klubove koji izlaze na Jadransko more.

Tako|e u novoj sezoni izosta}e i neka najve}a imena jugoslovenske ko{arke poput Crvene zvezde, Splita, Zadra i Bosne.

SPORT

dnevnik

ZORAN MILINKOVI] DAN POSLE RASTANKA S VOJVODINOM

Bio sam iskre no deo Vo {e Tra ja lo je go di nu da na i bi lo je pre le po. Voj vo di na je po no vo fud bal ski sta la uz ra m e Par t i z a n u i Cr v e n oj zve zdi. Evro pa je, {to je bio osnov ni ciq, iz bo re na glat ko, {am pion je u pr ven stvu po be |en oba pu ta (je di na dva po ra za cr no-be lih u Je len su per li gi), No vo sa |a ni su na pu sti li te ren u fi na lu Ku pa Sr bi je pre is te ka 90. mi nu ta kao mo r al n i po b ed n i c i, a {to je, ~i ni se, va `ni je od sve ga na ve de nog, pu bli ka se vra ti la na „Ka ra |or |e.” Vra ti la i na vi ja la.

On da je usle dio grom iz ve dra ne ba. Zo ran Mi lin ko vi}, dan po sle za vr {et ka tak mi ~ar s ke se z o n e, ra s tao se s klu bom za ko ji je igrao, a po tom i u mi nu loj se zo ni bio

Zo ran Mi lin ko vi}

tre ner. ^i tav dan do ka snih ve ~er wih ~a so va 30. ma ja ni je ga bi lo mo gu }e do bi ti na te le fon, a ka da smo u to me us pe li, Mi lin ko vi} je u svom sti lu re kao: - Ono {to mo gu da ka `em je to da `e lim i ovom pri li kom da se za hva lim svim za po sle ni ma u klu bu, stru~ nom {ta bu, ru ko vod stvu, igra ~i ma i na vi ja ~i ma i da im po `e lim mno go uspe ha u sle de }oj se zo ni i na evrop skoj sce ni.

O du b qim raz l o z i m a ra stan ka s klu bom ni je `e leo da go vo ri.

- Zar se ika da sum wa lo u mo ju pri pad nost klu bu? Ne ka da kao igra~, a sa da i kao tre ner, po stao sam iskre no

deo Vo {e. To ni ka da i ni za ko ga ne bi tre ba lo da bu de spor n o. Pam t i } u pro t e k lu go di nu po le pom, po pe smi „]i ri bu, }i ri ba” ko ja je po sta la za {tit ni znak ove ge ne ra ci je - u da hu je pri ~ao Mi lin ko vi}.

Na pi ta we {ta i ka ko da qe, Mi lin ko vi} je re kao: U ovom ~a su `e lim sa mo do bro da se od mo rim.

Da li ima te po nu da od do ma }ih ili ino stra nih klu bo va?

- Sa da uop {te ne raz mi {qam o to me, ra zu mi te me re kao je Zo ran Mi lin ko vi}, ~o vek ko ji je za go di nu da na ste kao ne po de qe ne sim pa ti je naj ve }eg bro ja ne sa mo na vi ja ~a Voj vo di ne, ko ji mu, od ka da su ~u li za vest o pre k i d u sa r ad we, `e l e sve naj bo qe u bu du }em `i v o t u i ra du.

P o d s e } a w a ra di, 30 pr ven stve n ih me ~ e v a pod vo| s tvom Zo r a n a Mi l in ko vi }a od i gra la je Voj v o d i n a i za v r { i l a kao tre }a s tri bo da ma we od Cr ve ne zve zde i de vet od Par t i z a n a. Po be di la je 20 pu ta, se dam igra la ne re {e no i tri pu t a iz g u b i l a, uz 44 po stig nu ta i 14 pri mqe nih go lo va po ~e mu je we na od bra na bi la naj ~vr {}a u li gi.

U Ku pu Sr bi je Mi lin ko vi} je s eki pom Voj vo di ne sti gao do fi na la po sle ~e ti ri po be de i jed nog re mi ja i gol raz li ke 8:3. U fi na lu Ku pa Sr bi je, po {to je po ni {ten gol Da ni e la Moj so va ko jim je Voj vo di na iz jed na ~i la na 2:2, a po tom i ne do su |e nog pe na la nad Traj ko vi }em, No vo sa |a ni su pri re zul ta tu 2:1 za Par ti zan na pu sti li te ren, a me~ je na knad no re gi stro van slu `be nim re zul ta tom 3:0 u ko rist be o grad skog ti ma.

S. Savi}

Ka tar nu di Gvar di ol i 36 mi li o na evra Tre ner {am pi o na Evro pe Bar se lo ne do bio astro nom sku po nu du da pre u zme re pre zen ta ci ju Ka ta ra za su mu od 36 mi li o- na evra go di {we. Ka ko je na veo dnev nik „Mar ka” Gvar di o la pla ni ra da osta ne u Bar se lo ni

[e i ka Ha ma da Bin Ka li fa Bin Ah ma da Al Ta ni ja - pre no si {pan ski list.

Oni is ti ~u da Ka tar ni je ne po zna ni ca za Gvar di o lu ko ji je od 2003. do 2005. go di ne igrao u re do vi ma Al Ahli ja.

Pe pe Gvar di o la

do ju na 2012. da bi po tom uzeo jed nu go di nu slo bod no, pre ne go {to pot pi {e ugo vor sa Ka tar skom fud bal skom fe de ra ci jom u se zo ni 2013/2014.

- Tre ner Bar se lo ne je glav ni pred met `e qa pred sed ni ka Ka tar ske fud bal ske fe de ra ci je

Gvar di o la je bio pro mo ter Ka ta ra to kom kan di da tu re za or ga ni za ci ju Mun di ja la 2022. go di ne.

Ina ~e, naj bo qe pla }e ni tre ner da na {wi ce je stra teg Real Ma dri da Por tu ga lac @o ze Mu ri wo ~i ja je go di {wa za ra da bli zu 12 mi li o na evra.

Pu jol mo ra pod no` Fud bal ski klub Bar se lo na sa op {tio je da }e ka pi ten Kar los Pu jol ima ti ope ra ci ju le vog ko le na, zbog ko jeg je imao pro ble ma po sled wih me se ci.

Klub je na veo da }e Pu jol bi ti ope ri san u Bar se lo ni. [pan ski re pre zen ta ti vac }e pro pu sti ti na red ne pri ja teq ske me ~e ve sa SAD i Ve ne cu e lom.

sreda1.jun2011.

17

ORLOVI DANAS ODLAZE NA TURNEJU PUT DALEKOG ISTOKA I OKEANIJE

Ken gu ri po seb na in spi ra ci ja Dvo dnev ne mi ni pri pre me or lo va u Sport skom cen tru FSS u Sta roj Pa zo vi pred dve ja ke pro ve re pro tiv Ju `ne Ko re je (Seul, 3. jun) i Austra li je (Mel burn, 7.jun) su okon ~a ne. Ono {to je naj bit ni je se lek tor Pe tro vi} mo `e da ra ~u na na sve po zva ne igra ~e (22), {to zna ~i da po vre |e nih ne ma.

Je di no je ro vit Vi lo ti}, ko ji je za ra dio po se ko ti nu na gla vi u No vom Sa du, ali }e bi ti na ras pol ga wu za dur gi su sret. Ter min je ste ne po go dan zbog umo ra re pre zen ta ti va ca na kra ju se zo ne, ali se lek tor ve ru je da }e pro ve re bi ti ko ri sne, da }e pro {i ri ti krug po ten ci jal nih kan di da ta za na ci o nal ni tim u fi ni {u kva li fi ka ci ja za EP. Ne ma di le me, or lo ve u miks sa sta vu, sa ~ak sed mo ri com de bi ta na ta o~e ku ju sil na is ku {e wa pro tiv sna `nih se lek ci ja.

- Iz la zi mo na meg dan naj pre Ko re ji, ko ju smo sa vla da li u Lon do nu pre Mon di ja la. Pru `i li smo sjaj nu par ti ju, bi li u pu noj for mi, pre ki nu li smo niz ri va la od 26 du e la bez po ra za.

Sa da je si tu a ci ja ne {to dru ga ~i ja, oni }e ima ti fa na ti~ nu po dr {ku pu bli ke, oko 70.000 qu di, jer ka `u da je sta dion ve} ras pro dat. Pu no tr ~e, hi tri su, vi so kog mo ra la, ali ima mo i mi svo je adu te. Ho }e mo po zi ti van

skor ko ji bi nam pu no zna ~io uo~i ras ple ta u kva li fi ka ci jama za Euro - is ta kao je na preskon fe ren ci ji u Pa zo vi Zo ran To {i}.

Po se ban iza zov bi }e me~ pro tiv Austra li je, ko ji su nas pro pi sno za du `i li u Ju `noj Afri ci, ali su nas sa vla da li i na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu.

- Bio sam ak ter u tim utak mi ca ma. Se }a wa ni su pri jat na, sil no `e li mo tri jumf u pri ja teq skom okr {a ju. Ne ma mo kom pleks ken gu ra, ali ostao je `al zbog ono ga {to se de si lo na SP. Kad se vra ti film, bi lo je real -

no da iz van red nu igru u pr vom de lu kru ni {e mo vo| stvom od 3:0. Po tom nam je sre }a okre nu la le |a, pre ra no smo mo ra li da pa ku je mo ko fe re - ve li To {i}.

Iz ve sno je da }e or lo vi u Mel bur nu ima ti ve li ku po dr {ku sa tri bi na, zbog broj nog srp skog sta nov ni {tva u di ja spo ri.

- To je sva ka ko do dat na in spi ra ci ja i oba ve za. Imam i ja ro |a ke u Mel bur nu, ~u jem da je in te re so va we za utak mi cu ne za pam }e no. ^i we ni ca je da oba ti ma ne }e bi ti u naj ja ~im sa sta vi ma, ali to ne uma wu je dra` me ~a.

KUQANI NA ODMORU

Be kva lac za vr {io mi si ju Fud ba le ri Haj du ka su do bi li od mor od mah na kon po be de pro tiv Me tal ca u ne de qu. Ku qa ni su iz bo ri li op sta nak i sta li u red na ~e tvr tu po zi ci ju po du go ve~ no sti u eli ti od mah na kon Par ti za na, Cr ve ne zve zde i Voj vo di ne. Na rav no, za taj uspeh ve li ke za slu ge pri pa da ju igra ~i ma, klup skom ru ko vod stvu, na vi ja ~i ma, ali se ~i ni da, bar ka da je tek za vr {e na se zo na u pi ta wu, zna ~a jan je do pri nos i stra te ga Ku qa na Dra go qu ba Be kval ca.

Be kva lac je Haj duk pre u zeo na kon {est uza stop nih po ra za, zna ju }i da na koc ku sta vqa i svo ju tre ner sku re pu ta ci ju. No, stra ha ni je bi lo, ve} je po zi tiv nu ener gi ju ko ju no si us peo da pre ne se i u tim i Haj duk je od gu bit ni~ ke eki pe, po stao tim za re spekt ko ja igra le pr {a vo, sa ja snim tre ner skim ru ko pi som: ~vr sto u od bra ni, sa pas igrom na sre di ni te re na, efi ka snom za vr {ni com.- Ni je bi lo ni ma lo la ko, ali ve ro vao sam u se be, qu -

Skols okon~ao ka ri je ru Le gen da Man ~e ster ju naj te da sa op {tio da za vr {a va fud bal sku ka ri je ru, na po mi wu }i da }e osta ti u klu bu kao tre ner. Pol Skols, biv {i re pre zen ta ti vac En gle ske, za be le `io je ~ak 676 na stu pa za „cr ve ne |a vo le”, za ko je je de bi to vao dav ne 1994. go di ne.

- Ne po sto je pra ve re ~i ko ji ma bih iz ra zio za do voq stvo {to sam igrao fud bal i do `i veo sjaj nu ka ri je ru u klu bu kao {to je Man ~e ster ju naj ted. Ovo ni je od lu ka ko ju sam do neo la ko, ali mi slim da je sa da pra vo vre me da se po vu ~em is ta kao je tri dest {e sto go di {wi Skols.

- Klub je ostao bez za i sta ne ve ro vat nog igra ~a. Pol je mno go u~i nio za klub i ve li ko mi je za do voq stvo {to }u i ubu du }e sa ra |i va ti sa wim. On je uvek bio in spi ra ci ja za sve igra ~e i si gu ran sam da }e ta ko bi ti i ka da pre u zme no vu ulo gu - oce nio je tre ner Man ~e ste ra, ser Aleks Fer gu son, ko me }e se le gen dar ni Skols, u tre ner skom po slu, pri dru `i ti ve} od na red ne se zo ne.

Za re pre zen ta ci ju En gle ske Skols je po sled wi put na stu pio 2004. go di ne, a od i grao je ukup no 66 me ~e va i po sti gao 14 po go da ka.

Vla {ka li} i Be kva lac

de ko ji vo de klub i igra ~e ko je sam imao na ras po la ga wu i to uza jam no po ve re we je i re zul ti ra lo ve li kim uspe hom - op stan kom u eli ti. Ka da sam pre u zi mao Haj duk sa klup skim ru ko -

vod stvom sam po sti gao do go vor da eki pu vo dim do kra ja se zo ne.

Na obo stra no za do voq stvo us pe li smo taj na{ do go vor da is po {tu je mo na naj bo qi na ~in. - re kao je ve} biv {i {ef stru~ nog {ta ba Ku qa na Dra go qub Be kva lac.

Is ku sni fud bal ski stru~ wak is ti ~e da mu je pro te kla se zo na bi la jed na od naj te `ih u tre ner skoj ka ri je ri i da mu je po tre ban od mor. Ve} u pe tak sa su pru gom od la zi na od mor u Tur sku, a o fud ba lu }e, ka ko sam re ~e, raz mi {qa ti ka da se do bro od mo ri i „na pu ni ba te ri je”. Sva ka ko }e od la zak Be kval ca iz Ku le te {ko pa sti i na vi ja ~i ma kul skog su pr li ga {a ko ji su po ~e li da se vra }a ju na tri bi ne sta di o na u Ku li, za do voq ni igra ma fud ba le ra Haj du ka pod tre ner skom ru kom Dra go qu ba Be kval ca. Ali, tre ner ski pu te vi su ta kvi: da nas ov de, su tra ta mo. Ko zna, mo `da Be ki i ~e tvr ti put do |e me |u haj du ke. \. Bojani}

Ili e vu Tro fej Ko sti }a Do bit nik pr vog „Tro fe ja Dra gu ti na Ko sti }a”, pri zna wa ko ji do de qu je Sport ski `ur nal naj e fi ka sni jem igra ~u li ge, je Ivi ca Ili ev.

Ili ev je sa ku pio naj vi {e bo do va u tak mi ~e wu u ko jem se bo du ju go lo vi, asi sten ci je, kar to ni, iz u |e ni je da na e ster ci, is pred An dri je Ka lu |e ro vi }a.

Ko na ~an pla sman: 1. Ivi ca Ili ev (Par ti zan) 33 bo da, 2.

An dri ja Ka lu |e ro vi} (Crev na zve zda) 30,5, 3. Ste fan Ba bo vi} (Par ti zan) 29, 4. Abu ba kar Ouma ru (Voj vo di na) 28,5 , 5.

Kleo (Par ti zan) 22, 6. Ra do sav Pe tro vi} (Par ti zan) 19,5, 7.

Prins Tej go (Par ti zan) 18, 8.

Evan dro Go e bel (Cr ve na zve zda) 16, 9. Al ma mi Mo re i ra (Par ti zan) 15, 10. Bra na Ili} (Par ti zan) 14,5 bo do va.

Na ma je va `a no da se kroz pra vi pri stup, {to bo qe uigra mo i for mi ra mo lep am bi jent uo~i `e sto kih kva li fi ka ci o nih bi ta ka ko je nas od sep tem bra ~e ka ju - za kqu ~io je To {i} ko ji pru `a so lid ne igre u CSKA, ali ne kri je `e qu da se po no vo vra ti u Bun de sli gu gde je u dre su Kel na imao za vi dan gol ge ter ski u~i nak.

Cen tral ni {to per ski tan dem Sr bi je ~i ni }e Su bo ti} i Bi {e vac. Ka pi ten Va len si ja na }e usko ro pro me ni ti sre di nu (PS@), a ne kri je za do voq stvo zbog ~i we ni ce da se usta lio u od bra ni or lo va - Uvek je le po bi ti deo na ci o- nal nog ti ma, jer je to iz u zet no pri zna we u ka ri je ri sva kog fud ba le ra. Ni je fra za, jer ka da na stu pa re pre zen ta ci ja re zul tat je uvek bi tan bez ob zi ra na ka rak ter utak mi ce. Da kle, `e li mo naj bo qe, da }e mo mak si mum pro tiv ne u god ne Ko re je. Ho }e mo da pre ki ne mo i ne pri jat nu tra di ci ju pro tiv Austra li je.

Pi ta we mo ti va se ne po sta vqa.

Ken gu ri je su kva li tet ni, ne i bo qi od nas. Ima }e mo i oba ve zu da ob ra du je mo na {e na vi ja ~e u Mel bur nu, ko ji }e bi ti uz nas po ru ~io je Mi lan Bi {e vac.

Eks pe di ci ja or lo va kre }e da nas (14) put Se u la, pre ko Frank fur ta.

Z. Rangelov

Kr sta ji} di rek tor Par ti za na Mla den Kr sta ji} do go vo rio se sa upra vom Par ti za na i da nas }e bi ti pro mo vi san u no vog sport skog di rek to ra cr no – be lih. Do sko ra ka pi ten Be o gra |a na na toj funk ci ji za me ni }e Al ber ta Na |a.

Kr sta ji} je po tvr dio da mu je je di ni uslov u raz go vo ru sa upra vom bio da tre ner osta ne Sa {a Sta no je vi}.

- Sa ra |i va li smo, po zna jem we gov si stem ra da, s tim u ve zi i pro fil igra ~a ko ji mu je po tre ban u pre la znom ro ku.

Sve to mno go olak {a va po sao i obe }a va jo{ bo qe re zul ta te – re kao je Kr sta ji}.

A, o di rek tor skoj funk ci ji je na po me nuo: - Sve stan sam oba ve za i te `i ne po sla.

Kr sta ji} je u dva na vra ta bio fud ba ler Par ti za na 19962000. i 2009-2011.

I. L.

To {i} ide u Trab zon Vi ce {am pion Tur ske, eki pa Trab zo na na vod no je ve} do go vo ri la tran sfer Du {ka To {i }a iz Cr ve ne zve zde za oko mi lion evra.

To {i} je bio je dan od naj stan dar ni jih igra ~a u eki pi Ro ber ta Pro si ne~ kog pro te kle se zo ne, a u Trab zo nu bi tre b a l o da za m e n i Ege m e n a Kork ma za ko ji je na kra ju se zo n e pre { ao u is t an b ul s ki Be {ik ta{.

Le vi bek Zve zde u ka ri je ri je igrao jo{ za OFK Be o grad, So { o, Ver d er, krat k o i za Por tsmut i Kvins Park Ren xers.

POLUFINALE KUPA NA TERITORIJI FSV

Ivi ca Ili ev

Ba deq u To ten he mu Lon don ski To ten hem spre man da pla ti 10 mi li o na evra za ve zi stu Di na ma Mi la na Ba de qa. We ga vi de kao za me nu za Lu ku Mo dri }a.

Pr vi ~o vek za gre ba~ kog Di na ma Zdrav ko Ma mi} odav no je po sta vio stan dar de u tr go vi ni fud ba le ri ma.

Mno gi igra ~i Di na ma oti {li su u ino stra ne klu bo ve za ve li ke su me nov ca (Lu ka Mo dri}, ]or lu ka, Ma rio Man xu ki}...).

Na po mo lu je jo{ je dan uno san po sao. Pre ma pi sa wu bri tan skih me di ja, To ten hem je spre man da pla ti 10 mi li o na evra za ve zi stu Di na ma, 22-go di {weg Mi la na Ba de qa.

Te me rin ci u Pe }in ci ma Da nas se igra ju po lu fi nal ni me ~e vi Ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne, a sa sta ju se - KI KIN DA: Ki kin da Rad ni~ ki (No va Pa zo va) i PE ]IN CI: Do wi Srem - Slo ga (Te me rin).

Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va, a u slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta, fin sli sti }e bi ti po zna ti po sle je da na e ste ra ca.

M. R.

18

sport

sreda1.jun2011.

dnevnik

OP[TINSKA LIGA [ID

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

Revija golova u Gibarcu

Otac i sin u istom timu

Sin|eli} – Omladinac (M) 10:1 (8:0) GIBARAC: Sta dion Sin |e li }a, gle da la ca 50, su di ja Gr ki n i } ( [ i d ) . S t r e l ci:S.Ko va ~e vi} u 2, Vu drak u 7, 27.i 30, Pa ni} u 9.i 25, Mi le ti} u 32.i 38, Pet ko vi} u 60.i [a rac u 80.za Sin |e li}, Avra mo vi} u 70.za O mla di nac.

SIN\ELI]: Mr ko wi} 8, Da mja no vi} 8, Pet ko vi} 8 (Bran ko vi} 8), Dre no vac 8, Sto ja no vi} 8, S.Ko va ~e vi} 8, Sa vi} 8, Vu drak 8, Pa ni} 8, [a rac 8 (To do ro vi} 8), Mi le ti} 8.

OMLADINAC: Pre ra do vi} 6, Bu kor 6, Gru ji} 6, \or |e vi} 6, Si mi} 6, Ma li vuk 6 (S.Ni ko li} 6), I.Ni ko li} 6, Lu ka~ 7, Avra mo vi} 7, Jo vi ~i} 6, Ba ki} 6 (Faj fri} 6).

U na stav ku se o~e ki va lo bar jo{ osam go lo va, kao u pr vom de lu, me |u tim do ma }i su sta li, i mre `a go sti ju se za tre sla sa mo jo{ dva pu ta.

D.Vukas

Jedinstvo (M) – Ba~inci Sloga 0:1 (0:0) MOROVI]: Sta dion Je din stva, gle da la ca 200, su di ja Vla di}([id).Stre lac:Gru ji ~i} u 52.@u ti kar to ni:Iva no vi}, Si mi}, Aram ba {i}(Je din stvo), Ka li ni}(Ba ~in ci Slo ga).

JEDINSTVO: Lu ki} 8, To ma {e vi} 7, Aram ba {i} 6(\u ri} ), Ni ko li} 7(Maq ko vi} ), Si mi} 7, Sa vi} 6, Jo va no vi} 6, Vu co wa 7, Spa so je vi} 7, Ja wa to vi} 8, Iva no vi} 7(Ivan ko vi} ).

BA^INCI SLOGA: ^a vi} 9, Ju nu zo vi} 7, La za rov 8, Ma ro {i ~e vi} 7, Sa vi} 8, Ili} 7, Ka li ni} 8,. Bla `a no vi} 7(Me ni ~a nin 7), Gru ji ~i} 8, Ga ~i} 8, Cu per 8.

Ka li ni} je ja ko {u ti rao, gol man do ma }ih Lu ku}, je od bio lo pu, ko ja je do {la do Gru ji ~i }a, ko me ni je bi lo te {ko da po {a qe lop tu u ne za {ti }e ni deo mre `e.

Z. Lazarov

OFK Biki} – OFK Bingula 5:2 (1:1) BIKI] DO: Sta dion OFK Bi ki }a, gle da la ca 200, su di ja Ra d in(Ba ~ in c i).Strel c i:Te sli} u 24, Mr va qe vi} u 70.i 74.i Ma li vuk u 84.i 90.za OFK Bi ki}, Pla~ ko vi} u 9.i Ra i} u 67.za OFK Bin gu lu.@u ti kar to n i:Pa j i}, Ba b e q a, I.Kra mar, Su ha wi (OFK Bin gu la).

OFK BIKI]: Bu gar ski 7, Te sli} 9, S.Hr ~ek 7, Siv~ 7, Mr v a q e v i} 8, Ra d o { e v i} 8, So la ko vi} 8, \ur |e vi} 7 (Maj her 7), Ma li vuk 8 (E.Hr ~ek 7),

Ce ti} 8 (Vu~ ko vi} 7), Vra nov 7.

OFK BINGULA: Su ha wi 7, Ru man 7, Pa li} 7, Pa ji} 8, Mi lo va no vi} 7, Far ka{ 7, Ra i} 7 (Ba be qa), ]o si} – (Lo vas 7), Pla~ ko vi} 8, I. Kra mar 7 (Ko ra}), Kr sti} 8.

Iako, su go sti po ve li, po sle to ga sve je bi lo u zna ku do ma }i na.I bi lo je sa mo pi ta we ko li ko }e Su ha wi pri mi ti ko ma da.

S. [arac

Napredak – Jednota 6:3 (2:1) VA[ICA:Sta dion Na pret ka, gle da la ca 100, su di ja Mar ~e ti}(Gi ba rac).Strel ci:Kr ti ni} u 8.i 78, \a ~a nin u 35.i 60, Tu ti} u 70.i Ra ji} u 75.za Na pre dak, Iva ni {e vi} u 5.i Bo do u 72.i 80.za Jed no tu.

NAPREDAK: M.Do bro je vi} 6, Ja stre bi} 7, P.Pe tro vi} 6, \a ~a nin 8,Lu ji} 6, B.Mla de no vi} 6, V.Pe tro vi} 7(Hr bok 6), Ra ji} 7(Sa vi} 6), Kr ti ni} 7, No va ko vi} 6, Tu ti} 7(D.Do bro je vi} 7).

JEDNOTA: Do bro je vi} 6, Mi lo va no vi} 6, Ru ka vi na 6, Da ni lo vi} 6, Du ja ko vi} 6, Mi lin ko vi} 6, Iva ni {e vi} 6, Pa ni} 6, Bo do 7, Ma noj lo vi} 6.

D. Dobrojevi}

Jedinstvo (Q) – Borac (I) 6:5 (6:1) QUBA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 100, su di ja Pen do (Er de vik).Strel ci:Ru man u 13, Gre~ u 21, 25.i 30, [ar ka no vi} u 38.(auto gol) i Ga ni} u 40.za Je din stvo, Kr wa ji} u 32.i 79, Stoj {i} u 77, Sa rap u 89.i Na ran xi} u 90.za Bo rac.@u ti kar ton:Pro da no vi}(Bo rac).

JEDINSTVO: Ma ti} 7 (Ka ti}), Mr |a no vi} 7 (Da ni jel [i li 7), Ce rov ski 7, To man 7, Ma ti je vi} 8,\a li} 8, Ru man 7, Ra mi} 7, Ka tan i} 7, Gre~ 9, Ga ni} 8(Gr bi}).

BORAC: Si mi} 7, [ar ka no vi} 7, D.Fi li po vi} 7, Sa vi} 7, Sa rap 8, Pro da no vi} 7 (Bog da no vi} 7), I.Fi li po vi} 7, Kr wa ji} 8, Stoj {i} 7 (Stan ko vi}), Na ran xi} 8, Ben ko vi} 7.

Go sti su na ovoj utak mi ci po sti gli {est go lo va, a iz gu bi li su utak mi cu.

D. Pomilac

Grani~ar – Sremac 3:2 (0:1) JAMENA: Sta dion Gra ni ~a ra, gle da la ca 100, su di ja Gr ba ti ni}(Ada {ev ci).Strel ci:Bo ban Cvi ja no vi}, D.Ju ro {e vi }i Da ni lo vi} za Gra ni ~ar, Ba lo{ i

Grani~ar – Borac (M) 1:1 (1:1)

BI KI] DO:OFK Bi ki} – OFK Bin gu la 5:2, GI BA RAC:Sin |e li} – Omla di nac (M) 10:1, JA ME NA:Gra ni ~ar – Sre mac 3:2, QU BA:Je din stvo – Bo rac (I) 6:5, SOT:Brat stvo – Omla di nac (B) 4:1, VA [I CA:Na pre dak – Jed no ta 6:3, MO RO VI]:Je din stvo - Ba ~in ci Slo ga 0:1.

1.Je din stvo(Q)2417 3 4 82:35 54 2.Na pre dak 24 17 2 5 103:31 53 3.Ba ~in ci Slo ga2417 2 5 75:23 53 4.Sin |e li} 24 16 2 6 76:28 50 5.Gra ni ~ar 24 13 3 8 52:48 42 6.Jed no ta 24 13 2 9 71:43 41 7.Omla di nac (B)2412 4 8 44:36 40 8.OFK Bi ki} 24 12 3 9 52:53 39 9.Brat stvo 24 11 2 11 56:51 35 10.Bo rac (I) 24 9 2 13 40:48 29 11.OFK Bin gu la24 8 2 14 44:53 26 12.Je din stvo (M)24 5 2 17 24:83 17 13.Sre mac 24 2 0 22 17.96 6 14.Omla di nac (M)241 1 22 20:127 4

Mi lan ko vi} za Sre mac. @u ti kar to ni: D. Jo vi}, Star ~e vi}, Bo ban Cvi ja no vi}, Ili} (Gra ni ~ar), Ba la {}ak, ^a li na, Run ti}, Ba lo{, Raj ko vac (Sre mac).

Cr ve ni kar ton:Ba la {}ak(Sre mac).

GRANI^AR: Bog dan Cvi ja no vi} 6, Star ~e vi} 7, Bo ban Cvi ja no vi} 7, Ri ki} 6, Ko va ~e vi} 7, Ili} 6, Da ni lo vi} 6, Ma ru {i} 7, S.Ju ro {e vi} 6, D.Jo vi} 7(D.Ju ro {e vi} 6), Z.Jo vi} 7.

SREMAC: No vak 5, Si~ 6, Raj ko vac 6, Pa ren ta 6 (Run ti} ), Ba la {}ak 6, Ba lo{ 6, Mi lin ko vi} 7 (@u pun ski ), ^a li na 7, Kur ba li ja 7, Ra do sa vqe vi} 6, [a rac 6.

Su di ja Gr ba ti ni} je pre stro go de lio `u te kar to ne, iako, se igra lo ko rekt no na obe stra ne.

I. Maru{i}

Bratstvo – Omladinac (B) 4:1 (0:1) SOT: Sta dion Brat stva, gle da la ca 200, su di ja Sof ti} (Ba ~in ci).Strel ci: Bun ~i} u 48, Sta no je vi} u 70.i Var ga u 87.i 90.za Brat stvo, Ma noj lo vi }u 18.za Omla di nac.

BRATSTVO: Ci gan kov 6, Vit man 7, ^a li na 7, Ta di} 8, Tur ~an 8, Jo va no vi} 7, Su bi} 7, Sta no je vi} 7, Koh 5(Po va `an), Bun ~i} 7(An dri} 7), Var ga 8.

OMLADINAC: Pa vlo vi} 6, Ra do sa vqe vi} 7, Bog da no vi} 6, Triv ko vi} 6, Ja ra bek 6, [ip ka 6, Kr mar 6, Pelc 6 (Sla vu je vi} 6), Ga ~i} 7 (Mom ~i lo vi} 7), P.Ma le {e vi} 7, Ma noj lo vi} 6.

Po sle gre {ke do ma }eg gol ma na go sti su po ve li i to je sve od wih, na ovoj utak mi ci.U na stav ku do ma }i su se raz i gra li i na kra ju la ko do {li do ube dqi ve po be de.

I. Kubik

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED)

Sudija pokvario me~ BSK - OFK Bosut 2:2 (1:1) BE[ENOVO: Sta dion BSKa, gle da la ca 100, su di ja Bo ja ni} (^al ma). Strel ci:S. La ke ti} u 45.(iz pe na la) i Pu {ka re vi} u 93.za BSK, Se dla re vi} u 15.i 59.za OFK Bo sut.@u ti kar to ni:S.La ke ti}, T.Ple mi}, D.Ple mi} (BSK), Dr ma no vi}(OFK Bo sut).Cr ve ni kar to ni:P.Dra gi}, \u ri} (OFK Bo sut).

BSK: Dra go je vi}, T.Ple mi}, Kre so je vi}, Jo va no vi}, Rat ko vi}, Ro ki}(Ili}), Pu {ka re vi}, D.Ple mi}, To di}, I.]i ri}(S.Nik {i}), S.La ke ti}(Jo vi}).

OFK BOSUT: Dra ku li}, \o ki}, Gli {i} (\u ri}), Da mja no vi}, Ko va ~e vi}, Z.Dra gi}, Se dla re vi}, Ob ra do vi}, D. Dra gi}, P.Dra gi}, Dr ma no vi}.

Od li~ nu utak mi cu je po kva rio neo d lu~ ni su di ja Bo ja ni}.Svi rao je pre stro go pe nal za do ma }i ne.Po ni {tio je dva re gu lar na go la za go ste.A, da bi do ma }i ni iz jed na ~i li pro du `io je utak mi cu i ~im su do ma }i ni po sti gli gol svi rao je kraj.

M. Lazovi}

Srem – Napredak 2:1 (2:1) SREMSKA RA^A: Sta dion Sre ma, gle da la ca 100, su di ja Sto ja no vi}(Ma ~van ska Mi tro vi ca).Strel ci:Ko sa ni} u 23.(iz pe na la) i Le {i} u 38.za Srem, Sta ni mi ro vi} u 44.za Na pre dak.

SREM: Ko sa ni} 7, Mi tro vi} 7, [u pu ri} 7(Vi }en ti} ), Mi lo va no vi} 7, Ra ji} 7, Le {i} 7, [i vo ljic ki 7, B.Mi lo va no vi} 7, Tri vu ni} 7, Sre mac 7, Ste fa no vi} 7.

NAPREDAK: Ko ji} 7, Gru ji} 6, Vi do vi} 6, Osto ji} 6, Si mi} 6, Pet ko vi} 6, San di} 6, Va si} 6, An dri} 6, Mir ko vi} 6, Sta ni mi ro vi} 6.

Gol man go sti ju Ko ji} bra nio sve.Si gur no je spa so go ste te `eg po ra za.

D. Risti}

Planinac – Grgurevci 0:0 LE@IMIR: Sta dion Pla nin ca, gle da la ca 100, su di ja Kre so je vi}(Be {e no vo).

PLANINAC: Pej ~i no vi}, J.Ste pan ~e vi}, S.Ste pan ~e vi},

SREM SKA RA ^A:Srem – Na pre dak 2:1, DI VO[:Haj duk – Slo ga(Z) 8:0, LE @I MIR:Pla ni nac – Gr gu rev ci 0:0, BE [E NO VO:BSK – OFK Bo sut 2:2.Bo rac iz Ra den ko vi }a je bio slo bo dan.

1.Haj duk 2.Srem(-1) 3.Bo rac(R) 4.OFK Bo sut 5.BSK 6.Gr gu rev ci 7.Na pre dak 8.Pla ni nac 9.Slo ga(Z)

16 16 16 16 16 16 16 16 16

11 10 9 6 6 5 4 3 3

2 3 3 3 2 5 5 5 4 6 3 8 4 8 4 9 3 10

51:11 31:18 31:20 30:27 24:26 26:36 20:38 12:28 12:30

35 32 29 23 22 18 16 13 12

Haj duk iz Di vo {a od je se ni igra }e u Op {tin skoj li gi Srem ska Mi tro vi ca(pr vi raz red).

Ka li d`i ja, Do ro{, Gri {i}, Pa vlo vi}, Mi le ti}, Sa vi}, Man di}, Nik {i}.

GRGUREVCI: G.Ra do sa vlje vi}, Pa u no vi}, Na gra di}, Ne delj ko vi}, Si mi}, Jo va no vi}, S.Ra do sa vlje vi}, Me len ti}, To ma {e vi}, Ste fa no vi}, Pet ko vi}.

I po red to ga {to ni je bi lo go lo va igra lo se do bro i ve o ma bor be no.

B. Bogosavac

KUZMIN: Sta dion Gra ni ~a ra, gle da la ca 300, su di ja Po po vi}(La }a rak).Strel ci: M. Si mi} u 30. za Gra ni ~ar, a La zi} u 12. mi nu tu za Bo rac.

GRANI^AR: Ste vi} 7, Va si li} 6, Q.Si mi} 7, Pe ~e ni ca 7, Mi lin ko vi} 7, Ve se li no vi} 7, Da ni lo vi} 7, Bo go sa vqe vi} 6, M.Si mi} 7, Ada mo vi} 7, Po li} 6.

BORAC: Jan dri} 7, Alim pi} 7, Gu `vi} 7, Stan ki} 6, R.Ma le {e vi} 6, La zi} 7, Ma ti} 6, [u mar ski 7, Jan ko vi} 6, @i li} 7, Do bro ta 6.

U po sta vi Gra ni ~a ra na ovoj utak mi ci na stu pi li su otac i sin- Qu bo mir i Mi la din Si mi}.Ko na ~an re zul tat re a lan.

R. Papri}

Sloga (^) – Borac(VR) 1:4 (0:1)

^ALMA: Igra li {te Slo ge, gle da la ca 150, su di ja Cvje ti} (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: Mi lan Cvje ti} u 55. za Slo gu, a To mi} u 25, Z. Ko zo ma ra u 56. i Jo va no vi} u 63. i 77. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar to ni: Ju ri {i}, Zec (Slo ga), To mi}, B. Pe ri} (Bo rac).

SLOGA: \o ki} 7, Mar ko Cvje ti} 6, An to ni} 6, Se ku li} 6, Zec 6, Maj sto ro vi} 6 (Vuk mir), A}i mo vi} 6, Vet mi} 6 (Pe ja ko vi}), Ke re {e vi} 6, Ju ri {i} 6, Mi lan Cvje ti} 7.

BORAC: Bo {wak 8, Mi la no vi} 8, J.Pe ri} 8, Z.Ko zo mo ra 9, B. Ko zo mo ra 8, B. Pe ri} 9, Ce ro vac 8,Ko va ~e vi} 8, Jo va no vi} 9, To mi} 8 (Je li} 8), Mi tro vi} 8.

Bo rac je is ko ri stio ne i gra we Dra ga no vi }a naj bo qeg do ma }eg igra ~a po be div {i vi so kim re zul ta tom na pra vio iz ne na |e we ko la.

B. La}arac

Fru{kogorac – Zmaj 3:2 (1:1)

MAN \E LOS: Igra l i {te Fru {ko gor ca, gle da la ca 150, su di ja Do bri} (Ja rak). Strel -

ci: M. Tr ni} u 6, Ko ~i} u 61. i Bo ja ni} u 71. mi nu tu za Fru {ko go rac, a D.Go spo vi} u 40. i Ba bi} u 58. mi nu tu za Zmaj. @u ti kar to n i: V.Tr n i}, Ko ~ i} (Fru {ko g o r ac), Vu g a (Zmaj).

Cr ve n i kar ton: D. Bu g ar ski(Zmaj).

FRU[KOGORAC: J. Gra bi} 7, D. Gra bi} 8, S. Vu ko je vi} 8, \o ri} 8, Le ki} 7, Ko ~i} 8, M. Tr ni} 8 (B. Vu ko je vi} 7), Mi lan Ma sla ri} 7(Mo mir Ma sla ri} 7), Mal ba {i} 7 (Bo ja ni} 8), V. Tr ni} 7, K. Gra bi} 7.

ZMAJ: Sa vi} 7, Vu ga 7, D. Bu gar ski 6, I. Bu gar ski 6, R. Sre te no vi} 8, Zac ka lic ki 6, \u ri} 7, Ba bi} 8, A. Sre te no vi} 7, D. Go spo vi} 8, Sto ji} 7.

U otvo re noj igri Man |e lo {a ni su sla vi li pro tiv do brih No }a ja ca.

S. Roqi}

Mitros – Budu}nost 5:3 (0:2) SREMSKA MITROVICA: Sta dion Mi tro s a, gle da l a c a 100, su di ja Ili} (Srem ska Mi tro vi ca).Strel ci: La zi} tri, Mar ko vi} i Si mi} za Mi tros, a Pa ni}, Tu feg xi} i Si me u no vi} za Bu du} nost. @u ti kar to ni: Ma ta r u g a, Vu k o vi}, Si mi} (Mi tros), Si me u no vi} (Bu du} nost).

MITROS: Vu ko vi} 8, Ra do va no vi} 8, Pa ni} 9, Kr sti} 7, M.Ba bi} 8 (T.Ba bi} 7), Tot 7, Ma ta ru ga 8, Lu ki} 7, ]i ri} 8 (Si mi} 8), La zi} 9 (Mi tro vi} 8).

BUDU]NOST: Jef ti} 6, Je se re ti} 6, Mi haj lo vi} 8(Lu ki} 6), Si me u no vi} 6, Bo` ja ko vi} 6, M. Pe tro vi} 6, Tu feg xi} 7 (Bu gar ski 7), S.^u pi} 6, Pa ni} 8, Ro go 7, D.\u ki} 7.

Sva kom po jed no po lu vre me, ali po be da do ma }i ni ma.I to za slu `e na.

M. Simi}

KU ZMIN:Gra ni ~ar – Bo rac(M) 1:1, ^AL MA:Slo ga – Bo rac(VR) 1:4, MAN \E LOS:Fru {ko go rac – Zmaj 3:2, JA RAK:Sre mac – Slo bo da 4:1, SREM SKA MI TRO VI CA:Mi tros – Bu du} nost 5:3.

1.Bo rac(M) 2.Bu du} nost 3.Zmaj 4.Slo ga(^) 5.Fru {ko g.

6.Mi tros 7.Bo rac(VR) 8.Sre mac(J) 9.Gra ni ~ar(-1) 10.Slo bo da

18 18 17 17 18 18 18 18 18 18

14 11 9 7 8 7 6 5 5 3

3 1 2 5 1 7 5 5 2 8 3 8 1 11 3 8 4 9 4 11

57:16 53:29 29:24 37:33 31:41 35:38 42:55 36:44 20:33 27:53

45 35 28 26 26 24 19 18 18 13

Bo rac iz Mar ti na ca se pla si rao u kva li fi ka ci je za ula zak u Srem sku li gu, Slo bo da iz [a {i na ca od je se ni igra }e u Op {tin skoj li gi – Srem ska Mi tro vi ca (dru gi raz red).

Sremac – Sloboda 4:1 (2:0) JARAK: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 200, su di ja Tre }a ko vi} (Srem ska Mi tro vi ca).Strel ci: Ma ri ~i} u 8, Mi lin ko vi} u 12, Sta no je vi} u 52. i S. Si mo vqe vi} u 85. za Sre mac, a Zmi ja nac u 52. mi nu tu za Slo bo du. @u ti kar to ni: Zu ber (Sre mac), Zmi ja nac, G. Ma len ko vi}, S. Po po vi}, M. Po po vi}(Slo bo da).

SREMAC: Jan ~i} 8, N .Gvo ka 7, Mi lin ko vi} 8 (Kne `e vi} 6), Plav {i} 7, ^o la ko vi} 8 (Stan ki} 6), Gru ji} 7, M. Si mo vqe vi} 7, Ma ri ~i} 7, S. Si mo vqe vi} 7 (Zu ber 7), Sta no je vi} 7, Pe tro vi} 6.

SLOBODA: S. Po po vi} 7, Pe tro vi} 6, A. Br ko vi} 6 (Ra do va no vi} 6), M. Po po vi} 6, Ne deq ko vi} 6, G. Ma len ko vi} 6, Mi lu ti no vi} 7, Da mja no vi} 6, Zmi ja nac 7, @. Br ko vi} 8, M. Ma len ko vi} 6.

Ka da bi Jar ~a ni, uvek, ova ko igra li, sva ki ri val bi pri mio pet {est go lo va i bio bi nad i gran u svim ele men ti ma fud bal ske igre.

B. Gvoka

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

Slavqe Klen~ana Car Uro{ – Borac (K) 2:6 (2:2) JAZAK: Igra li {te Car Uro {a, gle da la ca 50, su di ja Stoj ko vi}(Do brin ci).Strel ci: Ba sa ra u 13 .i 31. za Car Uro{, a Jo va no vi} u 8, 57 . i 80, Jo vi} u 22. i 82. i Ku la ~in u 70. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar to ni: N. Jo ci} (Car Uro{, Jo va no vi} (Bo rac).

CAR URO[: M. Jo va no vi} 7, Bo ji} 7, Po znan 7, G. Ne di} 6, Vra we{ 7 (Sto ja no vi} 7), J. Jo ci} 6, N. Jo ci} 7, Ba sa ra 8, Mar ko vi} 7, Po po vi} 7, L. Jo va no vi} 7.

BORAC: M. Mi len ko vi} 8, Vu ja kli ja 7, Da mja no vi} 6, @iv ko vi} 8, Ili} 7, Ku la ~in 8, Jo vi} 8, Bran ko vi} 8(Ran ki} 7), Jo va no vi} 9, B. Mi len ko vi} 7(Stoj ko vi} 7), Sa mar xi} 8(Sto {ev ski 8).

Do ma }i ni su u pr vom de lu bi li rav no prav ni, ali u na stav ku Klen ~a ni ube dqi vi i mo gli su sla vi ti i sa jo{ ve }om raz li kom.

S. Krsti}

27. oktobar – Borac (S) 1:2 (0:1)

[ATRINCI: Igra li {te 27.ok to bra, gle da la ca 50, su di ja

Le ki} (Vrd nik).Strel ci:Var ga za 27. ok to bar, J. Bu li} i D. Jef ti} za Bo rac.

27. OKTOBAR: Ma go{, Tri vu no vi}, K. Se ge di, Gre~, Fe ke te, R. Bi ri wi, Mar ko vi}, Pa vin, Var ga, D. Se ge di (Pu ti ca), K. Bi ri wi.

BORAC: I. Bu li}, Stri ~e vi}, S. Pe tro vi}, V.Jo va no vi}, B. Va si}, D. Jef ti}, M. Jef ti}, Ne zna no vi}, J. Bu li}, Ste pa no vi}, M. Jan ko vi}.

U za ni mqi voj igri go sti su us pe li od pet- {est pri li ka po stig nu dva go la i za slu `e no osvo je bo do ve.

M. Jankovi}

Mladost(B) – Mladost (P) 4:1 (3:0)

BU\ANOVCI: Igra li {te Mla do sti, gle da la ca 100, su di ja Jo va no vi}(Ru ma). Strel ci: Ob ra dov u 10, B. Bo `i~ ko vi} u 25, Cvi ja no vi} u 40. i Pod kra jac za do ma }e, a Or lo vi} u 80. mi nu tu za go ste.@u ti kar ton: Si mi} (do ma }i).

MLADOST (B): Slep ~e vi} 8, S. Bo `i~ ko vi} 8, Kri vo {i} 8, Ku koq 8, Du du ko vi} 8, Si mi} 8,

VO GAW: Slo ga – Pla ni nac 3:0(go sti ni su do {li), JA ZAK: Car Uro{ –Bo rac(K) 2:6, [A TRIN CI: 27.ok to bar – Bo rac(S) 1:2, BU \A NOV CI: Mla dost – Mla dost(P) 4:1.Voj vo di na iz Ne ra di na je bi la slo bod na.

1. Bo rac(K) 2. Slo ga(-1) 3. Mla dost(B) 4. Car Uro{ 5. Mla dost(P) 6. Bo rac(S) 7. Pla ni nac 8. Voj vo di na 9. 27.ok to bar

16 16 16 16 16 16 16 16 16

14 12 11 9 7 5 4 2 2

2 0 1 3 0 5 2 5 1 8 1 10 2 10 2 12 1 13

63:12 60:16 46:27 48:29 41:47 29:56 19:44 17:50 30:71

44 36 33 29 22 16 14 8 7

Bo rac iz Klen ka od je se ni igra }e u Op {tin skoj li gi Ru ma – Irig (pr vi raz red).

Cvi ja no vi} 8 (Pod kra jac 8), Tri lin ger 8 (Qu bin ko vi} 8), Ob ra dov 8, Alek si} 8, B. Bo `i~ ko vi} 8.

MLADOST (P): D. Bog nar 6, Mi lin 6, M. Bog nar 6, Cvje ti no vi} 6, Ba ki} 6, Ci ko ta 6, N. Pan te li} 6, To do ri} 6, D. Pan te li} 6, Or lo vi} 6.

I me wak iz Pa vlo va ca do pu to vao sa dest igra ~a i ni je pred sta vqao ne kog ri va la. Bio je nad i gran, a ko na ~an re zul tat je mo gao bi ti du plo ve }i. S. Jovanovi}

Arapi uzeli i PS@ Ka tar ska in ve sti ci o na kom pa ni ja (KIA) od utor ka je ve }in ski vla snik ak ci ja fran cu skog fud bal skog pr vo li ga {a Pa ri Sen @er me na (PS@).

Ka tar ska kom pa ni ja je od ame ri~ ke gru pe „Ko lo ni ka pi tal”, ko ja je do sa da po se do va la sko ro sve ak ci je klu ba, ot ku pi la 70 od sto de o ni ca. „Ko lo ni ka pi tal” je 2006. go di ne po sta la ve }in ski vla snik pa ri skih „sve ta ca”, ot ku piv {i ve }i nu ak ci ja od te le vi zij ske sta ni ce „Ka nal plus”. PS@ je ove se zo nu za vr {io na ~e tvr tom me stu u fran cu skom {am pi o -

na tu, a u fi na lu Ku pa iz gu bio je od Li la. Klub osno van 1970. go di ne u ri zni ca ma ima Kup po bed ni ka Ku po va iz 1996. go di ne, dve ti tu le pr va ka Fran cu ske (1986, 1994) i osam na ci o nal nih Ku po va, od ko jih je po sled wi osvo jen 2010. go di ne, {to je ujed no je di ni tro fej Pa ri Sen @er me na od 2006. go di ne do da nas.

Na vi ja ~i PS@ svo je vre me no su boj ko tom spre ~i li da se klub pre se li sa Par ka Prin ~e va na mo der ni Stad D’Frans, ko ji je sa gra |en za Svet sko pr ven stvo 1998. go di ne.

SPORT

dnevnik

Cr no-be li se pla {e su di ja

Ha mil ton se iz vi nio

Lu is Ha mil ton

kvalifkacija, dok je zbog „susreta” sa Maldonadom ka`wen sa dvadeset sekundi.

- I Maldonado je poku{ao da me spre~i, krenuo je direktno na mene. Ti voza~i su sme{ni, kao i odluke koje su donete - izjavio je posle trke vidno qut Hamilton.

U SUBOTU U NOVOM SADU

Tur nir de ce „[ah u {ko le” U subotu }e se u Osnovnoj {koli „\or|e Nato{evi}” u Novom Sadu (ulica Maksima Gorkog 58, prema Dunavu), sa po~etkom u 9.30 ~asova odr-

Turnir se igra u pet kategorija: devoj~ice od 5-8. razreda osnovne {kole; de~aci od 5-8. razreda; devoj~ice od 2-4. razreda; de~aci od 2. do 4. razreda i peta grupa - |aci prvaci i pred{kolci (zajedno igraju i de~aci i devoj~ice).

Igra}e se {est kola po [vajcarskom sistemu, uz kompjutersko parovawe. Najuspe{niji po grupama bi}e nagra|eni peharima (prva tri mesta), {ahovskom literaturom i nagradama iznena|ewa. Do sada su u~e{}e potvrdile sve tri najve}e {kole {aha u Novom Sadu: PromociSa po sled weg, 15. tur ni ra de ce u No vom Sa du ja, Kapablanka i {kola koju vodi Qubi{a Ku`ati 16. turnir dece „[ah u zmanovi}, kao i u~enici Milo{kole”. Ovaj tradicionalni rada Kapelana iz Vr{ca. turnir organizuju [ahovski Za sve u~esnike su obezbe|eni klub „Dnevnik” i [kola {aha sokovi i peciva. Obavezno je po„Kapablanka”, a po nepisanom neti preglednu {ahovsku garnipravilu na wemu igraju najtaturu, a ko ima, i {ahovski ~alentovanija deca iz cele Vojvosovnik. dine. Suorganizator je [S Novog Sada. @. Medar

IN MEMORIAM

Jo vo Po po vi} (1940–2011) Ju~e je sa `ivotne scene, u 71. godini u Lov}encu, oti{ao veliki rukometni zaqubqenik i dru{tveno politi~ki radnik Jovo Popovi}. Niko nije ni slutio {ta }e postati i kakav }e trajni pe~at utisnuti u na{ rukomet de~a~i} ro|en u \akovici, na Kosovu, koji je sa roditeqima stigao u vojvo|ansko selo Lov}enac. Tu se prvi put sreo sa lepotom rukometa i wome ostaje opijen do kraja `ivota. U Lov}encu je 1954. godine zapo~eo karijeru rukometa{a.

Stekao je zvawe profesora fizi~ke kulture, a rukomet je igrao u Wego{u iz Lov}enca, Vojvodini u Novom Sadu, Slogi i @eqezni~aru iz Doboja.

Jovo Popovi} je bio jedan od najupe{nijih trenera rukometa{a Sloge iz Doboja i rukometa{ica @eqezni~ara iz Novog Sada, daju}i veliki doprinos wihovom razvoju i ulasku u elitu jugoslovenskog rukometa. Uporedo sa trenerskim pozivom i dru{tvenosportskim radom, razvijao se i kao rukometni sudija. Stigao je do najvi{eg zvawa, do sudije IHF kategorije sa ~ijim znakom je sudio oko 250 me|unarodnih utakmica {irom Evrope i sveta i stekao ugled izuzetno kvalitetnog i

cewenog delioca pravde. Dva puta progla{avan je najboqim sudijom Jugoslavije. Kao sekretar Saveza organizacija fizi~ke kulture u Doboju, zajedno sa grupom svojih sportskih prijateqa daleke 1965. godine pokrenuo je inicijativu za odr`avawe TV turnira {ampiona.

Obavqao je najvi{e funkcije u rukometnim savezima Bosne i Hercegovine i Jugoslavije. U sudijskoj organizaciji bio je predsednik zajednice rukometnih sudija BiH i Jugoslavije, a ~etiri godine komesar za sudije u najelitnijoj ligi biv{e Jugoslavije.

Vrativ{i se u Vojvodinu postaje u~esnik turbuletnih promena u rukometnom vrhu gde je {tite}i interese vojvo|anskih klubova, postao barjaktar u wihovoj borbi za boqe i stabilnije sutra. Radni vek zavr{io je na te{kom i odgovornom poslu generalnog sekretara RSV. Za rad u sportu i rukometu dobio je sva mogu}a dru{tvena i sportska priznawa, kao i brojna priznawa od rukomentih i sportskih organizacija i klubova sa biv{ih jugoslovenskih prostora i cele Evrope.

Sahrana Jove Popovi}a je danas u 16 ~asova u Lov}encu.

19

PARTIZAN NA FAJNAL–FORU U RIMU

BRITANAC U MONTE KARLU VRE\AO KOLEGE

Voza~ Meklarena Luis Hamilton izvinio se qubiteqima Formule 1, kao i rivalima Felipeu Masi i Pastoru Maldonadu zbog uvreda posle trke u Monaku.

- Izviwavam se Masi i Maldonadu ako sam ih uvredio.

Oni su fantasiti~ni voza~i i veoma ih po{tujem - napisao je Hamilton.

Britanski voza~ je nakon trke izjavio da su ga Masa i Maldonado usporavali tokom kvalifikacija, kao i da je Masa krenuo na wega u toku trke, ali da je na kraju on bio ka`wen.

Hamilton je dva puta bio pod istragom sudija u toku

sreda1.jun2011.

Vaterplisti Partizana danas su otputovali u Rim gde }e u petak i subotu u~estvovati na fajnal-foru Evro lige. Crno-beli u petak u polufinalu igrajzu protiv zagreba~ke Mladosti, i ukoliko trijumfuju sutradan }e se boriti za titulu prvaka Evrope koju na Bawici ~ekaju 35 godina. Srpski {ampion proteklih desetak dana obavio je odli~ne pripreme u Segedinu i celokupna ekipa i trener Igor Milanovi} sa optimizmom odlaze u Rim. Trener crno-belih Igor Milanovi} isti~e kvalitet i snagu svoje ekipe, ali napomiwe da }e aktuelni {ampion Evrope Pro reko verovatno imati naklonost arbitara.

- Obavili smo odli~ne pripreme u Segedinu, {to nam je bilo neophodno, jer skoro mesec dana nismo imali ozbiqne me~eve. Na neki na~in smo razmazili javnost dobrim rezultatima, a mnogi smatraju da je sasvim normalno i jednostavno da se uvek na|emo na zavr{nom turniru. Gode uspesi, ali na{ ciq je da napravimo korak daqe u odnosu na pro{lu godinu. Idemo opu{teno, bez ikakvih impera-

Igor Mi la no vi}, tre ner Par ti za na

tiva. Prvi protivnik }e nam biti Mladost i o ovom trenutku samo razmi{qamo o Zagrep~anima. U drugom delu priprema igrali smo slabije, ali nas to ne}e zavarati, ali ukoliko ne budemo na prepoznatqivom nivou, ima}emo problem. [ansa za plasman u finale je realna, a tamo }e nas verovatno ~ekati Pro reko koji }e u finalnom turniru imali pomo} sudija, kao

{to je to bilo i pro{le godine, ali se time ne optere}ujem. Dobio sam, kao igra~ mnogo utakmica u kojima je protivnik imao pomo} arbitara. Psiholo{ki smo izuzetno spremni. Du{ko Pjetlovi} je u sjajnoj formi i to bi trebali da iskoristimo u slede}im utakmicama. Jer na pripremana u Segedinu bio je nere{iva enigma za svoje ~uvare - rekao je Milanovi}.

Andrija Prlainovi} }e u Rimu biti jedan od kqu~nih Partizanovih igra~a.

- Do{li smo do krune sezone.

Mnogo nam je zna~ilo ovih desetak dana u Segedinu. [ansa nam je velika, `elimo i finale.

Forma je na vi{e nego zavidnom nivou i ne be`imo od uloge favorita u me~u protiv Zagep~ana. Oni imaju odli~an tim, opasnost preti od Udov~i}a, ali ne smemo da zaboravimo i ostale igra~e.

Kapitena Partizana Vladimir Vujasinovi} igra mo`da svoju posledwu sezonu i poku{a}e da se okiti jo{ jednim zna~ajnim trofejom.

- Verujemo i svesni smo svoje snage i kvaliteta, ali i mana, znamo {ta ho}emo i kako da do|emo do pobede protiv Mladosti. Fizi~ki smo odli~no pripremqeni i zahvalio bi se na tome kondicionom treneru Vladi Pavlovi}u. Atmosfera u timu je sjajna, predstoje nam te{ki me~evi, koji }e se odlu~ivati u fini{u u posledwa dva-tri minuta a za to nije potreban samo kvalitet ve} i doza sre}e, koja }e nadam se biti uz nas.

S. Anti}

KUQANI POBEDNICI KUPA SRBIJE

PRVENSTVO EVROPE

Or lo vi bli sta li

Ti tu la iz dru gog pla na

Na Evropskom prvenstvu za seniore i juniore u ma|arskom gradu Seke{fehervaru, {otokan karate reprezentacija Srbije progla{ena je za najuspe{niju osvojiv{i izme|i ostalog zlatne medaqe u konkurenciji seniora i juniora u borbama (dve najatraktivnije discipline).

Rezultati na{e reprezentacije- zlatne medaqe: seniori borbe ekipno: Igor Miladinovi}, Aleksandar Leontijevi}, Nedeqko Rvovi}, Neboj{a Jeremi}, Milan Poledica, Nemawa Osmajli}, Milan ]opi}, juniori borbe ekipno: Stefan Graovac, Du{an Vukeqa i Nemawa Milovanovi}, juniorke kate ekipno: Maja Svrdlin, Marija Pavlovi}, Katarina Lojanica, juniorke kate pojedina~no: Marija Pavlovi}, kadeti, borbe: \or|e Vukovi}, 12 - 3 godina borbe pojedina~no: Petar Baji}.

Srebrne medaqe - juniori kate ekipno: Du{an Vukeqa, Ogwen Graovac, Andrija Stankovi}, juniorke, borbe pojedina~no: Marko Raji~i}, pioniri borbe: Marko Raji~i}, pionirke, godina borbe pojedina~no: Simona Ivkovi}.

Bronzane medaqe- seniori borbe pojedina~no: Neboj{a Jeremi}, seniorke borbe pojedina~no: Ivana Margeti}, juniorske borbe pojedina~no: Ana ]iri}, juniori kate pojedina~no: Andrija Stankovi}, juniorke ekipno borbe: Tawa Vaci}, Jovana Stojanovi}, Ana ]iri}, Katarina Lojanica, kadeti, kate: Rita Semeredi, pioniri, borbe: Radmila Vukeqa i pioniri, kate: Qubi{a Mari}.

I. G.

^lanovi Karate kluba Hajduk ekipni su pobednici Kupa Srbije. Na takmi~ewu koje je odr`ano u Kragujevcu seniorski sastav Hajduka je potvrdio dominaciju u srpskom karateu, jer je tituli pobednika Kupa Vojvodine dodat i pehar Kupa Srbije, te ima mesta zadovoqstvu.

- Naravno da smo prezadovoqni, jer smo odbranili naslove pobednika Kupa osvojene i pro{le sezone. A stara je istina da je te`e braniti nego osvajati ka`e {ef stru~nog {taba karatista Hajduka Lazar Greber.

Zavr{nica Kupa Srbije je najzna~ajnije takmi~ewe u karate sportu u prvom delu sezone, i Kuqani su ga briqantno okon~ali. Sve svoje protivnike pobe|ivali su maksimalnim rezultatom. Najpre je pobe|ena Sjenica sa 3:0, potom beogradski Studentski grad tako|e sa 3:0, da bi u finalu i Borac iz ^a~ka bio pobe|en sa 3:0.

- Najte`e nam je bilo u polufinalu, protiv Studentskog grada, ekipe koja nam je ve} decenijama rival i koja je osvojila Premijer ligu pro{le godine u kojoj smo mi bili drugi.

Me~ sa wima je trebao da bude najte`i. U psiholo{kom smislu je to i bio, pa iako smo ih dobili sa maksimalnih 3:0 nije na tatamiju bilo lako. Ali, na{i

borci su bili pravi ba{ kada je trebalo i u finalu je samo stavqena ta~ka protiv jake ekipe Borca - isti~e Greber.

Titulu osvaja~a Kupa Srbije u Kulu su doneli borci: Rada Jovanov, Mirko [ain, Mladen ]uri}, Brani- Ka ra ti sti kul skog Haj du ka slav Risti} i @eqko Stojano- osvojio odli~no drugo mesto, a i vi}. junior Branislav Risti}, na{ - Trofej ima ve}u specifi~nu najperspektivniji takmi~ar je u te`inu ako se zna da u ekipi ni- kategoriji - 70 kilograma bio je nastupio na{ kapiten Bojan drugi. Ako se zna da su takmi~aNikola{ zbog izuzetno va`nih ri u Kupu razvrstani samo u tri i neodlo`nih privatnih obave- kategorije, {to poja~ava konkuza i zbog wegovog odstustva na renciju, te da su borci imali i po~etnoj poziciji smo bili u pet borbi, onda su medaqe sjajne drugom planu, pa zato imam obi- - ne skriva zadovoqstvo {ef ~aj da ka`em da smo i titulu stru~nog {taba Hajduka Lazar osvojili iz drugog plana - ka`e Greber.

Greber.

Titulom pobednika Kupa SrUz ekipnu titulu osvaja~a Ku- bije karatisti Hajduka su na najpa Srbije bilo je i odli~nih po- lep{i na~in krunisali prole}jedina~nih dometa. nu polusezonu. Oni najiskusniji - Na{a dva borca su se okiti- }e na zaslu`eni odmor, a mla|e la srebrnim medaqama u pojedi- klupske grupe }e 17. juna polagana~noj konkurenciji. Mladen ti za pojaseve i tim ~inom }e ]uri} u seniorskoj konkuren- biti i zavorena veoma uspe{na ciji u kategoriji - 68 kilograma prole}na polusezona. Kuqani sa velikim nestrpqewem o~ekuju i nastup svog ~lana Mladena Spe ci ja li sti za kup ]uri}a za selekciju Vojvodine Da su karatisti Hajduka jedan od najuspe{nijih srpskih karana Regionalnom {ampionatu te kolektiva svedo~i i podatak da su Kuqani u posledwih osam Evrope u turskoj Ankari, uveregodina ~ak pet puta bili pobednici kupa (jednom je to bio Kup ni da }e na dostojan na~in reSrbije i Crne Gore, a ~etiri puta Kup Srbije) i takvim u~inprezentovati ekipu za koju }e kom se mo`e pohvaliti malo koja ekipa u bilo kom sportu. nastupati, ali i klub u kojem je ponikao. \or|o Bojani}

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE U SAVATEU ZA PIONIRE I KADATE

Ru mqa ni naj u spe {ni ji

Uu Sportskom centru Ruma odr`ano je Prvenstvo Vojvodine u asut savateu za pionire i kadete. Na {ampionatu je u~estvovalo 86 takmi~ara iz 19 klubova, a najuspe{niji tim bio je SK Ruma ~iji borci su osvojili ~etiri zlatne i tri srebrne medaqe.

Najboqim takmi~arima u kadetskoj konkurenciji ovo je ujdno bilo izborno takmi~ewe i prilika da izbore plasman na Svetsko prvenstvo koje }e se 2. i 3. jula u francuskom gradu Lionu.

Re zul ta ti, ka de ti - do 52 kg: 1.

Neboj{a Bo`i} (Ruma), 2. Ferenc Kormawo{ (Jedinstvo NB), 3. Ogwen Raukovi} (BFC Beo~in), do 56 kg: 1. Sr|an Martono{i (Banat), 2.

Goran Ol}an (Jedinstvo), 3. Milan

Mo me nat s tak mi ~e wa u Ru mi

@ivkovi} (BFC Beo~in), do 65 kg: 1. Vuk Vesni} (Ruma), 2. Danilo Mitrovi} (Ruma), 3. @arko Sedoglavi} (Sombor), do 70 kg: 1. Sr|an Vasili} (King SM), 2. Stefan Jawatovi} (Banat), 3. Nikola Miri} (G. Ostoji} Beograd), do 75 kg: 1. Lazar Vujovi} (Vojvodina), 2. Nemawa Komadina (Galaktik Sombor), 3.

Neboj{a Ili} (Galaktik), do 85: 1.Jovan Iki} (Vojvodina), 2. Slavko Nesterovi} (Vojvodina), 3. Darko Magda (Banat). Ka det ki we - do 52 kg: 1. Slavica Pele`evi} (Feniks), 2. Radana Kne`evi} (Milenium NS), do 60 kg: Bojana Andreji}(Ruma), 2. Jelena Pele`evi} (Feniks), do 75 kg: 1. Sla|ana Topalov (Galaktik), 2. Aniko Halas (Kawi`a).

I. G.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda1.jun2011.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

VOJ VO \AN SKE LI GE

Ba~ ka li ga

Re zul ta ti 3. ko la: He cve go vac (Gaj do bra) – Sr bo bran 4,5:3,5, Vul kan Pr o tek tor (Apa tin) - Ba~ ka Pa lan ka 3:5, Pa no ni ja - BT[K (Ba~ ka To po la) 2,5:5,5, Omla di nac (Ku cu ra) – Pri gre vi ca 4:4, Adi ce (No vi Sad) - Ba~ ka (Pa ~ir) 4:4, Sen ta - “Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka) 6:2.

Pla sman: 1. Adi ce 7 (14,5), 2.

Ba~ ka Pa lan ka 6 (14), 3. Her ce go vac 6 (12), 4. Pri gre vi ca 5 (14), 5. Omla di nac 5 (13), 6. Ba~ ka 4 (13), 7-8. Sen ta, Sr bo bran 4 (12), 9. Vul kan Pr o tek tor 4 (11,5), 10. BT[K Ba~ ka To po la 3 (12), 11. “Mi qo Vu jo vi}” 1 (9,5), 12. Pa no ni ja 0 (6,5).

Ba nat ska li ga Re zul ta ti 3. ko la: Par ti zan (To ma {e vac) - Pr o le ter (‌ ^o ka) 6,5:1,5, “Ba ta ]o si}” (Opo vo) Naf ta gas 2 (Ele mir) 5:3, Le hel (Mu `qa) - Rad ni~ ki (Ko vin) 4:4, Bi le }a nin (Se ~aw) - Slo ga (Plan di {te) 2,5:5,5, Ru san da (Me len ci) - PA[K (Pan ~e vo ) 5:3, Uni rea (Ri ti {e vo) – Ali bu nar 2:6.

Pla sman: 1. Par ti zan 9 (17), 2.

“Ba ta ]o si}” 9 (14,5), 3-4. Ru san da, Ali bu nar 7 (15), 5-6.

PA[K, Pr o le ter 6 (14), 7. Le hel 4 (13), 8. Slo ga 3 (11), 9. Rad ni~ ki 1 (10), 10. Naf ta gas 0 (7,5), 11. Bi le }a nin 0 (7), 12.

Uni rea 0 (6).

Srem ska li ga Re zul ta ti 3. ko la: “Car Uro{“ (Ja zak) - Haj duk (Be {ka) 4:4, Slo ga (In |i ja) - Ce ment (Be o ~in) 6,5:1,5, “Ste vi ca Pu zi}” (Irig) - Sre mac (Voj ka) 4:4, Rad ni~ ki ([id) - Sre mac (^e re vi}) 5,5:2,5, Sta ra Pa zo va (2) - LSK (La }a rak) 5,5:2,5, Ba nov ci Du nav - Slo ven (Ru ma) 4,5:3,5.

Pla sman: 1. Slo ga 9 (15,5), 2.

Slo ven 6 (14,5), 3. Sta ra Pa zo va 6 (14), 4. Ce ment 6 (11 ), 5. “Ste vi ca Pu zi}” 5 (13,5), 6. Haj duk 4 (14), 7. LSK 3 (10,5), 8. Rad ni~ ki 3 (10), 9. Ba nov ci Du nav 3 (8,5), 10. Sre mac (Voj ka) 2 (11,5), 11.

“Car Uro{“ 2 (11), 12. Sre mac (^e re vi}) 1 (10).

SE VER NO BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 3. ko la: Kra ji na (Kra ji {nik) – No vi Kne `e vac 6:2, Pro le ter (Zre wa nin) - Mla dost (Ban. De spo to vac) 5,5:2,5, Je d in s tvo (E~ k a) Mla dost (Lu ki }e vo) 3:5, Bu du} nost (Srp ska Cr wa) - Rad ni~ ki (Ki kin da) 4,5:3,5, Na pre dak (^e ste reg) - Mla dost (Bo ~ar) 5:3, Be gej (@i ti {te) 2. ok to bar (Ku ma ne) 2,5:5,5.

Pla s man: 1. Na p re d ak 9 (15,5), 2. Kra j i n a 7 (15), 3.

Pro le ter 7 (14), 4. 2. ok to bar 6 (14,5), 5. No vi Kne `e vac 6 (13,5), 6. Mla dost (Lu ki }e vo) 5 (13), 7. Rad ni~ ki 3 (12,5), 8.

Mla dost (Bo ~ar) 3 (12), 9. Je din stvo 3 (10), 10. Bu du} nost 3 (9,5), 11. Mla dost (Ban. De spo to vac) 0 (8), 12. Be gej 0 (6,5).

PROBLEM BR. 339

Beli daje mat u dva poteza J. Ebben La Stratégie, 1935.

O tro u glu iz dru gog ugla U `i vo tu, tro u gao ~i ne obi~ no – mu`, `e na i qu bav nik. U {a hu, me |u tim, tro u gao ocr ta va ju dva su sed na po qa plus jed no bo~ no, gde po tim po qi ma ma ne vri {e kraq.

Pri li~ no ~e sto, na i me, i to na ro ~i to u pe {a~ kim za vr {ni ca ma, ima po zi ci ja gde bi za jed nu stra nu bi lo bo qe kad ne bi bi la na po te zu. Za to kraq, po po qi ma ko ji for mi ra ju we gov “tro u gao”, ~i ni tri ko ra ka ume sto dva, da bi se do spe lo do iste po zi ci je – ali ta ko da on da na po te zu bu de – pro tiv nik, ~i ji kraq mo ra svo me ko le gi da se sklo ni s pu ta.

LI GA TRE ]EG DO BA

Pan ~ev ci naj bo qi Re p u b li~ k o ekip n o pr v en stvo Sr bi je u {a hu „Srp ska li ga tre }eg do ba” odr `a no je u sre du u Zre wa ni nu u or ga ni za ci j i me s nog Ge r on t o l o { kog cen tra. Igrao se [vaj car ski si stem u pet ko la na ~e ti ri ta ble po pra vi li ma za ubr za ni {ah. U~e stvo va lo je je da na est eki pa a u ujed na ~e noj kon ku ren ci ji pe har za naj u spe {ni ju eki pu osvo ji li su pen zi o ne ri iz Pan ~e va za ko ju su na stu pa li V. Mar ko vi}, Er de qan, Cvet ko vi} i Mi h a i l o v i}. ^ak tri eki pe na {le su se na de o bi dru gog me sta sa istim bro jem bo do va a re do sled su od lu ~i li osvo je ni po e ni pa je Su bo ti ~a ni ma ([}e pa no vi}, Ve ~e ri, Ter he{, Ko va~ i Go dar) pri pa lo dru go,

a No vo sa |a ni ma (Ku zma no vi}, Olah, Ke re zo vi} i Mar ko vi}) tre }e me sto. ^la no vi tri pr vo pla si ra ne eki pe do bi li su me da qe a za naj bo qi po je di na~ ni re zul tat, sa svih 5 po be da, Ra di voj Pe ri {i} iz eki pe Zre wa ni na na gra |en je umet ni~ kom sli kom. Za uspe {nu or ga ni z a c i j u ove tra d i c i o n al n e ma n i f e s ta c i j e na g ra | e n i su Ge ron to lo {ki cen tar iz Zre wa ni na i glav ni su di ja Dra go qub Ra ci}.

Pla sman: 1. Pan ~e vo 13 (14,5), 2. Su bo ti ca 10 (12,5), 3. No vi Sad 10 (12), 4. Ja go di na 10 (11), 5. [a bac 9 (8), 6. No vi Be o grad 9 (6,5), 7. Ni{ 7 (13), 8. Zre wa nin 7 (11), 9. Pa ra }in 6 (4,5) 10. No vi Be ~ej 3 (4,5), 11. Vr bas 3 (2,5).

[AJ KA [KA LI GA

ML VR BAS

Re zul ta ti 1. ko la: [aj ka{ (Ko viq) – Bu du} nost (Na daq) 3,5:4,5, Pion (Be ~ej) – Bu di sa va 6:2, Haj duk (Gar di nov ci) – Slo ga (Lok) 5:3, Ju go vi} 2 (Ka}) – [aj ka{ 5,5:2,5.

Pla sman: 1. Pion (Be ~ej) 3 (6), 2. Ju go vi} 2 (Ka}) 3 (5,5), 3.

Haj duk (Gar di nov ci) 3 (5), 4. Bu du} nost (Na daq) 3 (4,5), 5. [aj ka{ (Ko viq) 0 (3,5), 6. Slo ga (Lok) 0 (3), 7. [aj ka{ ([aj ka{) 0 (2,5), 8. Bu di sa va 0 (2).

SE VER NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 3. ko la: Po let (Ras ti na) – “Mi lo{ Ra ki}” (Rat ko vo) 4:4, Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) - “@a ki Jo zef” (Sta ra Mo ra vi ca) 4,5:3,5, Po let (Ka ra vu ko vo) – Bez dan 4:4, Rad ni~ ki (Baj mok) - Mla dost (Oxa ci) 3,5:4,5, Ada - Po ti sje (Ka wi `a) 3,5:4,5, Ka ra vu ko vo - Haj duk (Ku la) 2:6.

Pla sman: 1. Mla dost 7 (14,5), 2. Rad ni~ ki 6 (14), 3. Po let (Ras ti na) 5 (14), 4. Haj duk 6 (13,5), 5. “Mi lo{ Ra ki}” 4 (12), 6. Po ti sje 4 (11), 7. Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) 4 (10,5), 8-10.

Po let (Ka ra vu ko vo), Bez dan, Ada 3 (12), 11. “@a ki Jo zef” 3 (10), 12. Ka ra vu ko vo 0 (8,5).

ZON SKA LI GA SRE MA

Re {e we pro ble ma br. 338 (V. L. Eaton, 1952.) sa po zi ci jom: be li – Kh1, Dd5, Ta6, Tg7, Lh8, pe {a ci e6, f4; cr ni – Kf6, Ta7, La8, Lh4, Sc6; je 1.Dh5! Na 1...Lg5 (T:a6) sle di 2.Dg6 mat. Na 1...T:g7 sle di 2.Df7 mat. Na 1...S(?) sle di 2.Tb7 mat.

Ne k a nam ana l i z a po k a ` e {ta bi se de si lo kad bi na po te zu bio - cr ni.

Od stu pa we mu tu, o~i gled no, ne obe }a va ni {ta do bro: 1…Kf5 2.Kd3 Ke6 3.Kd4 Kd6 4.f5! Kc6 Ke5 itd. Ni ak tiv ni ji po ku {a ji ne bi tu cr no ga spa sli: 1…d4 2.e:d4 K:d4 (2…K:f4 3.Kd3 vo di jo{ br `em gu bit ku.)

3.Kf3 Kd5 4.Ke3 Ke6 5.Ke4 Kf6 6.Kd5 Kf5 7.Kc5 K:f4 8.Kb5 Ke5 9.K:a5 Kd6 10.Kb6 Kd7 “Doc kan Jan ko na Ko so vo sti `e!” Fa lio mu je sa mo po tez!

11.Kb7 i go to va stvar.

Ako je pak tu na po te zu – be li, “bez i dej nom” igrom ne bi po sti gao ni {ta: 1.Kf2 d4 2.e:d4 K:f4 ili 1.Kd2 d4 2.e:d4 K:d4 i cr ni }e po sle uzi ma wa f-pe {a ka i gu bit k a svog a-pe { a k a, sti } i (uve ri te se sa mi!) do c-li ni je, pa ta ko i do re mi ja, ta man na vre me.

Na me }e se, za to, mi sao: po {to cr ni na po te zu gu bi, a be li ne mo `e od mah na pred, ni ti mu ni {ta ne do no se bo~ ni po -

Re zul ta ti 3. ko la: Do wi Srem (Pe }in ci) - Sre mac 2 (Voj ka) 4:4, [i ma nov ci - Du nav (No vi Slan ka men) 3:5, Ba no {tor - Bo rac (Ve li ki Ra din ci) 2,5:5,5, Slo ga (Hrt kov ci) - Po du na vac (Be le gi{) 5,5:2,5, Ru dar (Vrd nik) slo bo dan.

Pla sman: 1. Du nav 9 (17), 2.

Bo rac 7 (16), 3. Sre mac-2 4 (10,5), 4. Slo ga 3 (12), 5. Po du na vac 3 (10,5), 6-7. Ru dar, Ba no {tor 3 (7,5,-), 8. Do wi Srem 1 (8), 9. [i ma nov ci 1 (7;-).

Re zul ta ti 1. ko la: Vaj ska – „Veq ko Vla ho vi}“ (Bo |a ni) 1,5:6,5, Bu du} nost (Glo `an) – Se len ~a 2:6, Voj vo di na (To va ri {e vo) – Ba~ 3,5:4,5, Kul pin – Mla dost (Ba~ ki Pe tro vac) 2:6, Vr bas slo bo dan. Re zul ta ti 2. ko la: Ba~ - Kul pin 5:3, Se len ~a – Voj vo di na 2,5:5,5, „Veq ko Vla ho vi}“ - Bu du} nost 2,5:5,5, Vr bas – Vaj ska 6,5:1,5, Mla dost slo bod na.

Pla sman: 1. Ba~ 6 (9,5), 2-3.

Voj vo di na, „Veq ko Vla ho vi}“ 3 (9), 4. Se len ~a 3 (8,5), 5. Bu du} nost 3 (7,5), 6. Vr bas 3 (6,5,-), 7.

Mla dost 3 (6,-), 8. Kul pin 0 (5), 9. Vaj ska 0 (1,5,-).

ML ZRE WA NIN Re zul ta ti 3. ko la: Je din stvo (No vi Be ~ej) – Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) 4,5:3,5, Ara dac - Zla ti ca 2,5:5,5. Bo rac (Alek san dro vo) slo bo dan.

Pla sman: 1. Zla ti ca 9 15,+), 2.

Bo rac 3 (10), 3. Rad ni~ ki 3 (9,5), 4. Je din stvo 3 (8), 5. Ara dac 0 (5,5,+). Slo ga (Jar ko vac) od u sta la od tak mi ~e wa.

NO VO SAD SKA LI GA Re zul ta ti 3. ko la: “Obi li}” Bu ba ma ra (2) 3:5, Kra qi ca 2 (Pe tro va ra din) - ^e ne jac (^e nej) 5,5:2,5, Pen zi o ner - @e le zni ~ar 3:5, Dnev nik-Ka pa blan ka - Pro mo ci ja 3,5:4,5, Je din stvo (Ru men ka) - “64” 3:5, Pru `e na ru ka (Sr. Ka me ni ca) - Bo rac 3,5:4,5.

Pla sman: 1. “64” 9 (18,5), 2.

Bo rac 9 (14,5), 3. Pro mo ci ja 9 (14), 4. Pru `e na ru ka 6 (15,5), 5. @e le zni ~ar 6 (14,5), 6. Kra qi ca-2 6 (13,5), 7. ^e ne jac 6 (12), 8.

Bu ba ma ra-2 3 (10), 9. Dnev nik Ka pa blan ka 0 (8,5), 10. “Obi li}” 0 (8), 11-12. Je din stvo, Pen zi o ner 0 (7,5).

ku {a ji – mo `e li ne ka ko ude si ti da u istom po ~et nom po lo `a ju du `nost vu ~e wa po te za bu de pre ba ~en na cr nog? ^im to pi ta mo, o~i gled no, zna ~i da – mo `e. A kad smo sa mi se bi da li za pra vo, red je (ba rem onaj sta rin ski) da svo ju tvrd wu i do ka `e mo. Evo ka ko: 1.Ke1 Kf5 2.Kd2 (Kd1) Ke4 3.Ke2 i ve} smo vi de li ka ko se tu “Jan ko” pro veo. [ta se, u stva ri, de si lo?

Kre }u }i se po tro u glu e2-e1d2, be li kraq je, po prin ci pu “pre ko pre ~e, na o ko lo bli `e, utro {io na to pu te {e stvi je – tri svo ja ko ra ka, dok je cr ni, ne ma ju }i iz bo ra, iz veo sa mo dva, pa je u po no vqe noj po zi ci ji (sa di ja gra ma) mo ra, ma kar i pre ko vo qe, da od i gra i tre }i po tez, ko ji ovaj put ni je zna ~io i onu “tre }u sre }u”.

Eto ka ko ne sa mo fud bal, ne go i {a hov ska ta bla ume da bu de okru gla, od ugla do ugla – dok ne ko ne ogu gla! za kqu ~io je Dra go slav An dri} u da na {woj lek ci ji “[ko le za ma le i ve li ke pa ce re”.

JU @NO BA^ KA LI GA Re zul ta ti 4. ko la: Bu ba ma ra (No vi Sad) - Haj duk (^u rug) 6:2, Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) – Mla de no vo 4:4, Omla di nac (@a baq) – Zma je vo 1:7, Te m e r in – Ti t el 3,5:4,5, “Mi hail Taq” (Ve ter nik) - Voj vo di na (No vi Sad) 3,5:4,5, An pa san (No vi Sad) slo bo dan.

Pla sman po sle 4. ko la: 1. Voj vo di na 10 (19,5), 2. Bu ba ma ra 9 (18,5), 3. Zma je vo 7 (20,5), 4. Ti tel 7 (14,5), 5. Mla de no vo 5 (16), 7. An pa san 5 (13,5,-), 7. Su tje ska 4 (16), 8. Te me rin 3 (12, -), 9.

Omla di nac 3 (11), 10. Haj duk (^u rug) 1 (9,5; -), 11. “Mi hail Taq” 0 (9,-).

JU @NO BA NAT SKA LI GA Re zul ta ti 4. ko la: “Aqe hin” (Pan ~e vo) – Gre be nac 6:2, Ban. Bre sto vac - Omla di nac (Vr {ac) 7:1, Lo kve – Ilan xa 6:2, Be la Cr kva - “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No vo Se lo) 3,5:4,5, Iz bi {te - Ba va ni {te 7:1, Gaj - Spar tak (De be qa ~a) 6,5:1,5, ^o kot (Gu du ri ca) - Je din stvo (Ka ~a re vo) 3:5.

Pla s man po s le 4. ko l a: 1.

Ban. Bre s to v ac 10 (26,5), 2.

“Aqe hin” 10 (24), 3. “Bo ra Iv kov” 10 (20,5), 4. Be la Cr kva 9 (21), 5. Lo kve 9 (19,5), 6. ^o kot 7 (19,5), 7. Iz bi {te 7 (19), 8. Je din stvo 7 (17,5), 9. Gre be nac 4 (14,5), 10. Gaj 3 (12), 11. Ilan xa 3 (8), 12. Omla di nac 1 (8,5), 13.

Ba va ni {te 0 (6), 14. Spar tak 0 (5,5).

ML SOM BOR Re z ul t a t i 3. ko l a: Ba~ k i Breg - “Mi l o{ Ra k i}” (2) (Rat ko vo) 6:2, Si vac - Le me{ (Sv. Mi le ti}) 5,5:2,5, Ra van grad ske aj ku le (Som bor) - Li par 5,5:2,5, Alek sa [an ti} “Bo go qub Mi haj lo vi}” (Sta ni {i}) 3:5.

Pla sman: 1. Si vac 9 (18), 2.

Le me{ 6 (14), 3. “Bo go qub Mi haj lo vi}”.6 (14), 4. Ra van grad ske aj ku le 6 (13,5), 5. Alek sa [an ti} 3 (13), 6. Ba~ ki Breg 3 (12), 7. Li par 3 (8,5), 8. “Mi lo{ Ra ki}-2 0 (3).

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Sva ka stro fa ka ta stro fa [to bi re kao po koj ni Ni ko la Ka ra kla ji}: “I to se svr {i!” U Ka za nu je za vr {en tur n ir kan d i d a t a po b e d om Bo ri sa Geq fan da. Geq fand je do b io po s led w u ({e s tu par ti ju me ~a) i ti me po be dio u fi na lu tur ni ra kan di da ta Alek s an d ra Gri { ~u k a 3,5:2,5.

Za n i m qi v o je da je ovo Geq f an d o v a je d i n a po b e d a (od 14 par ti ja) u kla si~ nom {a hu na ce lom tur ni ru kan di da ta a do ne la mu je na slov iza zi va ~a svet skog pr va ka!

Me~ }e se odr `a ti 2012 go di ne.

Ni je na na ma smrt ni ci ma da su di mo ali uti sak je da je ak t u e l n i no k a u t si s tem (krat ki me ~e vi) za tur nir kan di da ta, uz mno go re mi ja, bio ne ga ti van i ka ta stro fa za imix {a ha i FI DE. Od 30 od i gra nih par ti ja od lu ~e no je sve ga 3 (i slo vi ma tri).

Tek sva ka de se ta par ti ja. Dve u ~e tvrt fi na lu i jed na u fi na lu. Mno gi od re mi ja su bi li vr lo krat ki: u 12, 15, 18 itd. po te za. Ne ki od igra ~a su pra vi li br ze re mi je sa ci qem ka ko bi se od lu ~i li me ~e vi u ubr za nom ili br zo po te znom {a hu. ^ak i u br zo po te znim par ti ja ma bi lo je re mi ja u 8 po te za. Ali stvar je u to me da se igrao tur nir kan di da ta za iza zi va ~a svet skog pr va ka u kla si~ nom {a hu! Ka `u, ne re {e ni is ho di su re zul tat iz van red ne od bra ne! A {ta je s na pa dom?

Li ~i to po ma lo na onu iz re ku: „Do bro se bra nio dok ga ni su ni na pa li!“ A ni su! On da ni je ~u do {to je sve ma we spon zo ra i in te res me di ja za ova kve do ga |a je. Tek sa da se vi d i ko l i k o je ne d o s ta j ao faj ter Mag nus Kar lsen. Ali, on je ba{ i ot ka zao u~e {}e zbog ne sla ga wa sa ova kvim si ste mom iz bor nog tak mi ~e wa za iza zi va ~a ko ji je pro me wen u je ku ci klu sa FI DE. I bio je u pra vu!

U pri lo gu da je mo par ti ju od lu ke uz ko men tar ve le maj sto ra Ale han dra Ra mi re za.

spre ~i ti nor mal nim po te zi ma svo jih cen tral nih pe {a ka.

17...Th5 18.Sh4 Lf6 19.f4 Na 19.Lf3 T:h4 20.g:h4 L:h3 cr ni bi imao pu nu kom pen za ci ju; we go ve fi gu re bi bi le bo q e ras p o r e | e n e a be l i kraq bio bi eks po ni ran.

19...Td8 20.Df2 L:h4? Ova iz me na je pre u ra we na. Pre sta lo je dej stvo lov ca po di ja go na li a1-h8 ko je je spre ~a va lo na pre do va we pe {a ka na d5. Za uz vrat cr ni ni je do bio ti me ni {ta opi pqi vo jer je ska ka~ na h4, ina ~e, po gre {no po s ta v qen. Me | u t im, ov de ni je ba{ la ko pro na }i do bar po tez. Us put, be li ima vre me na da ih pro na |e. Ni je jo{ za vr {io raz voj a tu je i pret wa po kre ta wa cen tral nih pe {a ka. Ma da se ~i ni da su cr ne fi gu re vr lo ak tiv ne, u isto vre me, one su i vr lo ra wi ve. Od mah 20…Sd5 bi lo je mno go ja ~e: 21.S:d5 Td:d5! i po zi ci ja je kraj we kom pli ko va na.

21.g:h4 Sd5 22.S:d5 Th:d5 22...Td:d5? ili L:d5 bi ov de bi lo ne mo gu }e zbog e4 uz do bi tak ma te ri ja la. To se ne bi mo g lo de s i t i da je lo v ac ostao na f6.

23.Lb2 Raz v oj be l og je, uglav nom, za vr {en, {to zna ~i da sad i pe {a ci mo gu da kre nu u ju ri{. Gri {~uk mo ra pro tiv to ga da pro na |e va qa nu od bra nu, ma da ni je ja sno ka ko to da u~i ni. 23.L:d5?

L:d5 bi omo g u } i l o cr n om per ma nent nu slo bo du po be lim po qi ma a be lom bi iz bio iz ru ku slo bo du u pla ni ra wu igre.

23...Tb5?! Mo `da je 23...Dd7 bio bo qi po ku {aj, ali po sle 24.e4?! (24.Td2! vo di u mir ni ju igru sa ide jom Tbd1 i cr ni jo{ uvek ima pro b le m a.)

24...T:d4 25.L:d4 S:d4 vo di u kom pli ka ci je ali be li je bo qi.

24.De2 Th5 25.e4 L:b3 26.Tdc1

Geq fand–Gri {~uk Grun fel do va od bra na (D76) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sf3 Lg7 4.g3 d5 Ni je po zna to da li je Gri { ~uk ne g de ve} igrao Grin fel da, ali kad ma lo bo qe raz mi sli te da mu je je dan od se kun da na ta, Pe ter Svi dler, maj stor za Grin fel do vu od bra nu, on da…

5.c:d5 S:d5 6.Lg2 Sb6 7.Sc3 Sc6 8.e3 0–0 9.0–0 Te8 10.Te1 a5 11.De2 Lg4 Ne u o bi ~a jen, ali pre pre den po tez. Nor mal no je da lo vac ide di rekt no na e6, ali iz ne kog raz lo ga cr ni `e li da is pro vo ci ra po tez h3. Ju Vang je ovu ide ju uspe {no spro veo pro tiv Le i ta oa 2010.

12.h3 Le6 Ni je uobi ~a je no da se lo vac vra ti na e6. Igra sa da ula zi u ne po zna te vo de.

13.b3

Cr ni ima vi {ak pi o na ali mu je po zi ci ja, uglav nom, lo {a. Ne sta la je ko or di na ci ja fi gu ra a be li lov ci skro zi ra j u, po d r ` a v a j u } i jak pe {a~ ki cen tar.

26...Sa5 27.d5 b6 28.Le5 c5 29.d:c6 f6 30.La1 Tc5 31.T:c5 b:c5 32.Db5 Dc7? Ovo ubr za va po raz, ali, ve ro vat no, i ni je bi lo spa sa. 32...La2 33.Tb2 Dc7 s na pa dom na f4 da ju cr nom na du na spas fi gu re. Me |u t im, po s le 34.e5 Le6 35.Db6 cr ni je iz gu bqen.

33.T:b3 S:c6 Na 33...S:b3 34.D:b3+ Kf8 35.e5 cr ni ne ma do bar po tez.

34.e5 Sd4 35.Dc4+

ML SU BO TI CA Re zul ta ti 1. ko la: Spar tak3 (Su bo ti ca) – BT[K-2 (Ba~ ka To po la) 5,5:2,5, Sen ta-2 – E| {eg (Ma li I|o{) 5:3, @ed nik (Sta ri @ed nik) – Gu na ro{ (-), Rad ni~ ki (Tor wo{) – Je vrej ska op {ti na (Su bo ti ca) 5:3.

Pla sman: 1. Spar tak-3 3 (5,5), 2-3. Rad ni~ ki, Sen ta-2 3 (5), 4-5.

Je vrej ska op {ti na, E| {eg 0 (3), 6. BT[K2 0 (2,5), 7-8. Gu na ro{, @ed nik 0 (0).

I nor mal no je da je sa da sva ki po tez no vost.

13...a4 14.Tb1 a:b3 15.a:b3 Dc8 16.Kh2 Ta5 Gri {~u ko va me ta je kra qe vo kri lo. Pre ba c i v a w e to p a pre m a toj stra ni ~i ni se do sta ja kim ali Geq fand kao da ne pri da je to me ne ku va `nost.

17.Td1 Geq fand uobi ~a je no raz vi ja fi gu re, na da ju }i se da }e Gri {~u kov na pad

Cr ni pre da je. Geq fand je za pa wu ju }e za dr `ao hlad nu gla vu ~i we ni com da je Gri {~uk ne u o b i ~ a j e n om iz m e nom dao svog va `nog cr no poq ca za ne va `nog ska ka ~a, ka zniv {i ga, pri tom, ne mi lo srd no.

Pri pre mio: B. Dan ko vi}

lekar

dnevnik

sreda1.jun2011.

21

Ka ko do efi ka sne ve {ta~ ke oplod we zi ma we oko pet na est jaj nih }e li ja iz jaj ni ka `e ne po po je di na~ nom ci klu su da je naj bo qe iz gle de da }e re zul tat van te le sne oplod we re zul ti ra ti `i vo ro |e nim de te -

U

tom, sa op {ti li su bri tan ski stru~ wa ci s Bir min gem skog uni ver zi te ta.Tim, ko jim je ru ko vo dio Ari Ku ma ra sa mi je do

ovog za kqu~ ka do {ao ana li zi ra ju }i pre ko 400.000 slu ~a je va oplod we in vi tro, oba vqe nih u Bri ta ni ji iz me |u 1991. i 2008. go di ne. Utvr |e no je da {an se da se, kao re zul tat ove vr ste

oplod we, ro di de te ra stu do re ~e nog ni voa upo tre bqe nih jaj nih }e li ja, a kad ih ima pre ko 20 po ~i wu da opa da ju.

Kod ko ri {}e wa 15 jaj nih }e li ja `e na sta ro sti od 18 do 34 go di ne, us pe {an is hod je to kom 2006. i 2007. za be `en u 40 od sto slu ~a je va, kod onih sta ro sti od 35 do 37 go di na u 36 od sto slu ~a je va, kod `e na sta ro sti od 38 do 39 go di na u 27 i kod onih sta ro sti 40 i vi {e go di na u 16 od sto slu ~a je va. Ovo ot kri }e }e bi ti ko ri stan pu to kaz za le ka re ko ji se ba ve oplod wom in vi tro da, uz mak si mal nu efi ka snost, iz beg nu ne po treb no ko ri {}e we dra go ce nih jaj nih }e li ja i da ne sti mu li {u isu vi {e jaj ni ke mo} nim hor mo ni ma ko ji pod sti ~u pro iz vod wu ovih }e li ja, jer to mo `e da ima ne ga tiv ne po sle di ce. In vi tro fer ti li za ci ja se sa sto ji u oplod wi “u epru ve ti” jaj nih }e li ja sper ma to zo i di ma. Ne ko li ko em bri o na u ra noj fa zi se po tom im plan ti ra u ute rus maj ke, u o~e ki va wu da se ro di bar jed na `i va be ba, ma da po ne kad bu de i vi {e.Em bri o ni ko ji ni su ko ri {}e ni za pr vu oplod wu se obi~ no za mr za va ju, ta ko da mo gu da se ko ri ste kod ka sni jih po ku {a ja.

(Ta njug)

Pre vre me no ro |e we i ast ma re vre me no ro |e we, pa ~ak i ro |e we u okvi ru ter mi na ali ne {to ra ni je, mo `e da iza zo ve ve }i ri zik obo le va wa de te ta od ast me to kom de tiw stva i ado le scen ci je, upo zo rio je na u ~i tim iz [ved ske. Zbog to ga {to je sva ka ne de qa du `e u ma te ri ci va `na za pra vi lan raz voj plu }a, ~i me se po me nu ti ri zik sma wu je, ne po `eq no je i sva ko in du ko va no ra |a we, na pri mer pri me nom car skog re za, upo zo ri li su stru~ wa ci. Sma tra se da se de te ra |a “u ter mi nu”, uko li ko je trud no }a po tra ja la pu nih 37 ne de qa. Me |u tim, po ka za lo se da je ri zik od de ~i je ast me po ve }an kod sva kog po ro |a ja ko ji je na stu pio pre pu nih 39 ne de qa trud no }e. Taj ri zik je ne {to ve }i ~ak i kod de te ta ro |e nog po sle 37 i 38 ne de qa, a sve je ve }i {to je trud no }a kra }e tra ja la. To kom 2006. je 4,9 od sto {ved skih de ~a ka i 3,8 od sto de voj ~i ca sta ro sti od {est do 19 go di na ko ri sti lo kor ti ko ste ro id ne pre pa ra te za in ha la ci ju, upo zo rio je tim iz [ved ske. U ka sni jem uz ra stu se, ina ~e, uti caj pre ra nog ro |e wa na zdra vqe u znat noj me ri gu bi, pa se to od no si i na simp to me ast me.

(Ta njug)

P

P

{we bri tan ske stu di je, isto ta ko efi ka sne kao i in ha la ci ja, a jed no stav ni je za ko ri {}e we.

Is tra `i va ~i s Uni ver zi te ta Is to~ ne An gli je su do ovog za kqu~ ka do {li pra te }i to kom dve go di ne 650 oso ba obo le lih od hro ni~ ne ast me. Utvr |e no je

Spa va we uti ~e na rast de ce an uti ~e na rast de ce, po ka za li su re zul ta ti is tra `i va wa gru pe ame ri~ kih na u~ ni ka s uni ver zi te ta “Emo ri” u Atlan ti. Na u~ ni ci na ~e lu sa dok tor kom Mi {el Lampl ot kri li su tu po ve za nost iz me |u bro ja sa ti sna no vo ro |en ~e ta i we go vog ra sta oba vi {i is tra `i va we u tra ja wu iz me |u ~e ti ri i 17 me se ci na gru pi de ce ko ja su na we go vom po ~et ku bi la sta ra oko 12 da na. Pri me }e no je da de ca vi {e ra stu uko li ko po ve }a va ju broj du `ih pe ri o da sna to kom da na. Ta~ na pri ro da po ve za no sti iz me |u sna i ko {ta nog ra sta, me |u tim, jo{ ni je utvr |e na. Lam plo va je is ta kla da se ra di o re zul ta ti ma ko ji su ko ri sni za ro di te qe jer oni mo gu la ko da se uz ne mi re zbog pro mew qi ve i ne pred vi di ve pri ro de sna wi ho ve de ce. Oni }e na taj na ~in lak {e mo }i da shva te neo p hod nost pu {ta wa de te ta da sle di sop stve ni ri tam.

(Ta njug)

S

da le ko vi u ob li ku pi lu le, ~i ji je stru~ ni na ziv “an ta go ni sti re cep to ra le u ko tri e na” pdjed na ko uspe {no re gu li {u ast mu kao i in ha la ci ja. Ono {to je jo{ bit ni je je da je kod ko ri {}e wa pi lu la (po jed ne na dan), pri dr `a va we tret ma na po boq {a no za ~ak 60 od sto u od no su na in ha la ci ju, is ti ~e vo |a is tra `i va wa Dej vid Prajs. U Bri ta ni ji se, ina ~e, pi lu le pro tiv ast me naj ~e {}e pri me wu ju tek kao tre }a ili ~e tvr ta op ci ja, a le ka ri znat no ~e {}e pre pi su ju in ha li ra we.

Ast ma je hro ni~ na re spi ra tor na bo lest, od ko je bo lu je 300 mi li o na qu di {i rom sve ta. Ovo obo qe we je jo{ uvek ne iz le ~i vo, ali ~e sto mo `e da se dr `i pod kon tro lom pri me nom le ko va.

(Ta njug)

No vost za go ja zne ru pa ame ri~ kih na u~ ni ka us pe la je da tran sfor mi {e lo {u ma sno }u u do bru ko ja sa go re va ka lo ri je, {to pred sta vqa na du u le ~e wu go ja zno sti. Ra di se o sti mu li sa wu or ga ni zma da pro iz vo di sme |u ma sno }u ko ja slu `i kao ener get ska re zer va kod be ba i sa go re va ka lo ri je, dok be la ma sno }a do la zi sa go di na ma i skla di {ti ka lo ri je. Ame ri~ kim na u~ ni ci ma je to us pe lo po sle is pi ti va wa na pa co vi ma ta ko {to su kod tih `i vo ti wa ne u tra li sa li lu ~e we pro te i na ko ji pod sti ~e ape tit. Na u~ ni ci se na da ju da }e isti efe kat mo }i da bu de po stig nut i na qu di ma.

(Ta njug)

G

~e sta lost auti zma bi mo gla da bu de ve }a od pro ce we ne, po ka za li su re zul ta ti is tra `i va wa spro ve de nog u Ju `noj Ko re ji i ob ja vqe nog u SAD-u, a pr vi put za sno va nog na re pre zen ta tiv nom uzor ku ce lo kup ne po pu la ci je ko ja po ha |a {ko lu u ne koj od ze ma qa. Pre ma po da ci ma tog is tra `i va wa u Ju `noj Ko re ji bi jed no de te, na wih 38, mo glo da bu de za hva }e no auti zmom. U SAD-u se tre nut no pro ce wu je da je jed no na 110 de ce auti sti~ no. Ju `no ko rej sko is tra `i va we, ob ja vqe no u “on lajn” iz da wu “Ame ri~ kog ~a so pi sa psi hi ja tri je” , spro ve la je gru pa ame ri~ kih, ka nad skih i ju `no ko rej skih na u~ ni ka na oko 55.000 de ce sta ro sti iz me |u se dam i 12 go di na. Is tra `i va we, ka ko su is ta kli na u~ ni ci, uka zu je na neo p hod nost po ja ~a va wa di jag no sti~ kih me ra za ot kri va we auti zma, kao i spro vo |e wa is pi ti va wa na ve }im uzor ci ma sta nov ni {tva ra di do bi -

U

ja wa ta~ ni jih pro da ta ka o u~e sta lo sti tog raz voj nog po re me }a ja. Is tak nu to je i da ne sa gla snost stru~ wa ka ve za na za uzro ke i u~e sta lost auti zma po ti ~e od raz li ~i to sti kri te ri ju ma za us po sta vqa we di jag no ze i ne pot pu no sti epi de mi o lo {kih is pi ti va wa, kao i da su ve }a svest u jav no sti o sin dro mu auti zma i pro {i re we di jag no sti~ kih kri te ri ju ma do pri ne li ot kri va wu vi {e slu ~a je va te bo le sti. Is tra `i va we je po ka za lo i da bi bo qi pri stup di jag no sti ko va wu mo gao da re zul ti ra po nov nim pro ce wi va wem u~e sta lo sti auti zma ko ji pred sta vqa svet ski zdrav stve ni pro blem, a ne sa mo zdrav stve ni pro blem za pad nih ze ma qa. Na u~ ni ci su is ta kli i da ne po sto ji ni ka kva raz li ka me |u ze mqa ma u sve tu u na ~i nu na ko ji se auti zam ma ni fe stu je kod de ce, ali da je ipak mo gu }e da kul tur ni fak to ri uti ~u na di jag no sti ko va we i pro ce nu u~e sta lo sti tog obo qe wa.

(Ta njug)

Aspi rin i sr ~a ni udar M

Pi lu le ili in ha la ci ja i lu le za le ~e we ast me se znat no re |e pre pi su ju ne go le ko vi za in ha li ra we, iako su, pre ma re zul ta ti ma jed ne sko ra -

U~e sta lost auti zma ve }a od pro ce we ne

a le do ze aspi ri na mo gu da sma we ri zik od sr ~a nog uda ra me |u oso ba ma ko je ni kad ni su bo lo va le od sr ~a nih bo le sti, ali ne sma wu je u~e sta lost {lo ga, ri zik od kar di o va sku lar nog mor ta li te ta i mor ta li te ta uop {te, kao ni od ko ro nar nih sr ~a nih bo le sti, po ru ~i li su ame ri~ ki stru~ wa ci. Tim stru~ wa ka iz [ko le za jav no zdra vqe pri Uni ver zi te tu sa ve zne dr `a ve Ala ba me, ovaj za kqu ~ak ba zi ra na ana li zi re zul ta ta de vet stu di ja o uti ca ju ma lih do za aspi ri na na zdra vqe, u ko ji ma je u~e stvo va lo oko 100.000 mu {ka ra ca i `e na sta ro sti od 45 go di na na vi {e. Ne ki od is pi ta ni ka su bi li zdra vi, ne ki obo le li od di ja be te sa, ali ni je dan ni je imao bo lo ve u gru di ma ili dru ge simp to me obo le log sr ca. Utvr |e no je da je udeo ne fa tal nih sr ~a nih uda ra

bio ma wi za 19 od sto me |u is pi ta ni ci ma ko ji su uzi ma li aspi rin, u od no su na one ko ji ni su. Prak ti~ no je na sva kih 1.000 u~e sni ka, go di {we wih 18 do `i vqa va li sr ~a ni udar, pre ma 23 me |u oni ma ko ji ni su re dov no uzi ma li aspi rin. S dru ge stra ne, usta no vqe no je i da aspi rin po ve }a va u~e sta lost unu tra {weg kr va re wa na 1,0 pre ma 1.000, u od no su na 0,7 pre ma 1.000 kod oso ba ko je ga ni su kon zu mi ra le. Ko men ta ri {u }i ove re zul ta te, Gre jam Ni kol s Uni ver zi te ta

dr `a ve Va {ing ton, u Si je tlu, je is ta kao da je aspi rin u sva kom slu ~a ju ko ri stan za oso be ko je ve} ima ju sr ~a ne bo le sti ili ima ju ri zi~ ne fak to re za te bo le sti, kao {to su di ja be tes, pu {e we ili go ja znost.Ne ki dru gi stru~ wa ci na po mi wu da bi pa ci jen ti tre ba lo da se pret hod no is crp no oba ve ste ko li ki je wi hov uku pan ri zik od sr ~a nog uda ra i da na osno vu to ga od lu ~e da li tre ba ili ne tre ba da pre ven tiv no uzi ma ju aspi rin.

(Ta njug)

Jo ga sma wu je opa snost od sr ~a ne arit mi je e dov no prak ti ko va we jo ge du plo sma wu je opa snost od na pa da sr ~a ne arit mi je kod oso ba ko je od we pa te, po ka za li su re zul ta ti ame ri~ kog is tra `i va wa.

Jo ga, ta ko |e, ubla `a va de pre si ju, uz ne mi re nost i po ve }a va sa mo po u zda we, usta no vi la je gru pa na u~ ni ka iz Uni ver zi tet ske bol ni ce u Kan za su. Oni su is ta kli da jo ga iz gle da ima ve li ki uti caj ne sa mo na re gu li sa we sr ~a nog rit ma, ve} i na glo ba lan kva li tet `i vo ta pa ci je na ta.

Na u~ ni ci su do {li do tih za kqu ~a ka oba viv {i is pi ti va we na 49 pa ci jen ta obo le la od sr ~a ne arit mi je. To kom tri pr va me se ca is tra `i va wa, pa ci jen ti su mo gli da se ba ve bi lo ko jom vr stom ve `bi. Na red nog tro me se~ ja, oni su mo ra li da ima ju tri ~a sa jo ge sed mi~ no sa li cen ci ra nim in struk to rom i bi li su pod sti ca ni da ve `be na sta ve i u svo jim do mo vi ma.

Svi ti pa ci jen ti se ra ni je ni su ba vi li jo gom. Ve `be jo ge su, ka ko su na ve li na u~ ni ci, sma wi le u ve li koj me ri, u pro se ku za po lo vi nu, na pa de arit mi je kod pa ci je na ta ko ji su ih prak ti ko va li u od no su na one ko ji su usvo ji li ne ku dru gu vr stu ve `bi.

(Ta njug)

R

22

kultura

sreda1.jun2011.

„АРХИПЕЛАГ“ ПРЕДСТАВИО ИЗАБРАНА ДЕЛА ДАНИЛА КИША

Постојани глас у времену ска , он је у литерарном смислу живљи него икад. На српском језику, а и на језицима на које је превођен, стално се појављују књиге које се на различите начине баве Кишом, чуло се у КЦ НС. У најновијим есејима помињу га његов пријатељ Милан Кундера и Цветан Тодоров. Енрике Вила Матас у свом роману „Монтаново зло“, бави се Кишовом „Енциклопедијом мр-

Кишу. Он се литераризује и у оквирима српске књижевности. Промотерима његових одабраних дела у КЦ НС било је занимљиво питање како је један тако елитистички, интерпретативно веома захтеван писац, постао толико популаран у овдашњој култури. Одговора још нема. А Киша, истина је, сви својатају, јер је он, и данас, непревазиђена мера ствари у естетичко-поетич-

Фото: Ф. Бакић

Иза синтаме „високи модернизам у српској књижевности“ крије се више имена и књига, у зависности од критеријума оцењивача. Али име Данила Киша (1935-1989) незаобилазно је у том низу, и једно међу првима. У томе су сагласни и промотери Кишових изабраних дела у седам књига, која су пре две вечери представљене у Културном центру Новог Сада. О капиталном

С промоције изабраних дела Данила Киша у КЦНС

издавачком подухвату београдског „Архипелага“ говорио је главни уредник Гојко Божовић и књижевни критичари Михајло Пантић и Зоран Ђерић. Испоставило се да разговора о Данилу Кишу никада није доста , а две деценије након његовог одла-

твих“. А један од најзначајнијих савремених америчких писаца Вилијам Т. Волман, неколико поглавља свог романа „Централна Европа“, посветио је Кишу. Занимљиво је да свака нова генерација књижевних стваралаца има потребу да се одреди према

Највиша мера књижевних вредности - Осећам најдубље лично, читалачко и професионално задовољство због објављивања Кишових изабраних дела, јер су она заоставштина за будућност- каже главни уредник „Архипелага“ Гојко Божовић. Књижевност Данила Киша је велико дело модерних времена и висока, једна од највиших мера у књижевним стварима. Такве мере су нам све неопходније, поготову данас, када често изгледа да књижевност није важна, или када за књижевност проглашавају сваку врсту текста коју је неко написао у доколици. Кишове књиге најбоље показују да није све књижевност, али и да књижевност може бити најбољи део нашег искуства. Његове књиге су итекако живе и то се показује у низу читалачких генерација. Овим подухватом „Архипелаг“ још једном показује своје опредељење за врхунску књижевност као простор најузбудљивије маште и најбољег знања, закључује Божовић. Од марта до данас изашле су четири књиге: романи „Мансарда“, „Башта, пепео“, „Пешчаник“ и приповетке „Рани јади“. До половине јуна појавиће се и три преостале: књиге новела „Гробница за Бориса Давидовича“ и „Енциклопедија мртвих“, као и приче из Кишове заоставштине „Лаута и ожиљци“. Изабрана дела Данила Киша „Архипелаг“ објављује у редакцији ауторове супруге Мирјане Миочиновић.

ким читањима. Сматрају га и „писцем за писце“. Он је и школски писац: основци у лектири имају „Ране јаде“, а гимназијалци, „Енциклопедију мртвих“(мада неки сматрају да је то превише захтевно штиво за осамнаестогодишњаке). Једном је Киш написао за себе да је, можда, последњи југословенски писац.Данас га често помињу млађи хрватски аутори, Пољацима су веома занимљиве његове драме, Давид Албахари га зове својим учитељем, а са нестрпљењем се очекује појава његових необјављених сценарија. А када су Киша питали, какви су му читаоци, одговорио је да их је мало и да сви личе на њега.Данашњим књижевним тумачима веома недостаје критичност према књигама савременика, какву је гајио Данило Киш, речено је на промоцији у КЦ НС. Данило Киш је данас институционализован, канонизован, али и врло читан писац. Он је постојани глас у времену. Свестан тога, издавач га нуди у репрезентативном одабиру и у луксузној опреми, уз опаску да нам је увек потребно подсећање шта велика литература јесте, али и шта не сме да буде. Радмила Лотина

Ĉerÿ Serbhorvat:

1. jun sreda

A KO ûE VRATITI BICIKL?

4. jun subota

KAMERŠPIL

Reditelj: Silvia Križan Bela Segedi Sabo: Kolektivna režija

19 sati* mala sala

19 sati* mala sala

Gilles Leroy:

ALABAMA SONG

10. jun petak

Reditelj: Rahim Burhan

19 sati

PREMIJERA

Pretplata Ištvan Nemet P. Gilles Leroy:

11. jun subota 15. jun sreda

22. jun sreda

ALABAMA SONG Reditelj: Rahim Burhan Pretplata Janoš Naÿgelert, Lajoš Šoltiš i Ibi Romhanji Mihail Bulgakov:

MAJSTOR I MARGARITA

19 sati*

Šekspir: SAN LETNJE NOûI Reditelj: Zoltan Puškaš XXIII. FESTIVAL MAĈARSKIH POZORIŠTA U KIŠVARDI, R. MAĈARSKA Mihail Bulgakov:

Kišvarda

Reditelj: Šandor Laslo XXIII. FESTIVAL MAĈARSKIH POZORIŠTA U KIŠVARDI, R. MAĈARSKA MAGYAR SZÍNHÁZAK XXIII. KISVÁRDAI FESZTIVÁLJA

24. jun

petak

19 sati

MAJSTOR I MARGARITA

21 sati

Festival ”Zlatni lav”, Umag, R. Hrvatska Šekspir: SAN LETNJE NOûI Reditelj: Zoltan Puškaš

РОМАН МАРИЈА ВАРГАСА ЉОСЕ У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ“

Панталеон и посетитељке Издавачка кућа „Лагуна„ је наставила да објављује дела нобеловца Марија Варгаса Љосе романом „Панталеон и посетитељке„, који је пре три деценије био прво дело овог писца које је превела на српски Силвија Монрос Стојаковић. Издавач је имао смелости да још пре три године, у специјализованој едицији за латиноамеричку литературу „Болеро„ коју уређује велики зналац књижевности шпанског говорног подручја Бранко Анђић, објави најновији роман Мариа Варгаса Љосе „Авантуре неваљале девојчице”. Књига је у том часу прошла незапажено јер је Варгас Љоса смештен већ дуго времена у „фиоку„ латионоамеричког таласа магичног реализма који је прошао као литерарна мода. Међутим, када је аутор добио Нобелову награду у јесен 2010. године, преко ноћи је „Девојчица„ постала бестселер. То је подстакло „Лагну„ да откупи ауторска права за неколико Љосиних романа и међу првима је штампала „Панталеона„ пошто је већ постојао одлична превод који је Силвија Монрос Стјаковић урадила за издавачку кућу „Просвета„. Иначе Варгас Љоса је своју немилосрдну сатиру о перуанској армији објавио 1973. године и већ тада је показао да велики писац може да се до миле воље поиграва неким веома озбиљним темама а да се читаоци грохотом насмеју. Критичари су фазу у

Љосином опусу која је започела „Пантелеоном„ назвали „његовим открићем хумора„ јер је тему којом се бавио (проституцијом) у једној од најранијих књига „Зелена кућа„ пришао са комичне стране.Наиме, након што се у стварности срео са проситуткама које је ангажовала армија за потребе војника, Љоса је одлучио да ту ситуацију употреби за окосницу свог романа. Комичан елеменат је тај што је Капетан Панталеон Пантоха, као прави војни интендант научен да сваки задатак извршава максимално педантно. Тако се његова „чета„ еуфемистички названа „пратиља„ претвара у најделотворнији орган оружаних снага. Те „специјалне јединице„ имају задатак да забаве војнике на одслужењу војног рока у градићима у џунгли где им је једина разбибрига силовање сваке женске која им се нађе на путу. Пантоха, симбол официра коме је једини циљ у животу да се све око њега одвија по правлима службе сахрањује, уз све војне почасти једну од посетитељки и то не може да прође без скандала да се њене услуге прогласе да је

16.30 sati

Kišvarda

22 sati Umag

* SA PREVODOM

Pozorište zadržava pravo na promenu postojeüeg repertoara Karte se mogu kupiti na blagajni Novosadskog pozorišta-Újvidéki Színház od 16-19.00 þasova odnosno, mogu se rezervisati na tel: 021/ 525-552 i 657-2526 www.uvszinhaz.co.rs -e-mail: szinhaz@eunet.rs, ujvidekiszinhaz@yahoo.com

„пала на бранику отаџбине„. Пантохино службовање прате празноглава супруга и накострешена мајка-свекрва које се крећу по малој касаби на крају света

као краљице окружене локалним „дамама из високог друштва„. Љосин роман, иако је смештен на великој географској удаљености од Европе, по духу је близак Хашековом војнику Швејку или Војновићевом војнику Чонкину. (Танјуг)

КАТАЛОГ ИЗЛОЖБЕ О ДИПЛОМАТИ И ЗНАЧАЈНОМ ДАРОДАВЦУ

Легат Владимира Мариновића У Конаку кнегиње Љубице у Београду од 14. априла до 8. маја одржана је изложба уметничких предмета које је Владимир Мариновић (1891-1982) завештао Музеју града Београда. Највеће заслуге за приређивање ове вредне поставке има виши кустос Љубица Крстић-Поповац, која је захваљујући мукотрпном музеолошком раду омогућила квалитетно представљање експоната. Осим тога, ауторка је свих 167 предмета обрадила у стручном каталогу, који је остао драгоцена студија о Мариновићевој задужбини. Уз констатацију да ова институција сем зграде дирекције (Змај Јовина 1) која нема излагачки простор, у оскудним временима и даље приређује значајне изложбе и публикује своје каталоге, представља подвиг вредан дивљења и разлог за радовање посетилаца и стручне јавности. Владимир Мариновић је рођен у Дубровнику, где је стекао основно и гимназијско образовање. Правни факултет завршио је у Загребу 1913. По избијању Првог светског рата ступио је у српску војску као добровољац. Због промрзлина задобијених приликом по-

влачења преко Албаније, пет месеци је провео на лечењу у француској бањи Виши. Године 1918.постављен је за дијуристу у генералном конзулату у Солуну. На лични захтев прекида рад у дипломатској служби. У то време био је први секретар краљевског посланства у Буенос Ајресу. После Другог светског рата ради у Министарству иностраних по-

слова у Београду. Године 1955. постао је заменик Павла Бељанског, шефа Протокола ССИП-а. Пензионисан је 1959. у звању опуномоћеног министра ССИПа. Носилац је петнаест страних и домаћих одликовања, међу који-

Поклон-колекције без адекватног простора

Reditelj: Šandor Laslo

1. jul petak

dnevnik

Музеј града Београда је смештен у троспратној стамбеној згради (Змај Јовина 1) која је1935. откупљена од књижевника Александра Вуча и преуређена за потребе ове институције. Осим главне зграде, у састав Музеја улази неколико дислоцираних објеката (Конак кнегиње Љубице, као и музеји Ј. Цвијића, П. Јовановића, И. Андрића, Т. Росандића). Како институција није располагала довољним простором за излагање свих примљених легата, неки поклонодавци су повукли своје колекције (Збирка Павла Бељанског, 1957), док су неке збирке ушле у састав новоформиране Куће легата (легати Р. Стијовића, В. Петровића, Н. Гвозденовића). У саставу Музеја налазе се још легати: Б. Вукановић, Б. Нушића, П. Коњовића, В. Мариновића и других. Иако без адекватног простора за презентацију и чување експоната, ова институција данас има 132 хиљаде званично регистрованих предмета.

ма су најзначајније: Албанска споменица и две Легије части, од којих му је једну у Бизерти лично уручио француски генерал Франше д’Епере. Признања и заслуге су му омогућиле да ужива велико гостопримство у Француској. Иако је због промрзлина боравио у Вишију, највише му је помогло лечење блатом у Игалу. Узорке подводног тла послао је на испитивање у Француску, одакле је добио позитиван одговор о његовој лековитости. Мало је познато да је управо Мариновић био иницијатор оснивања стационара за поликлиничко лечење и рехабилитацију у Игалу, што је резултирало изградњом Завода 1973. Музеју града Београда уступуио је 1981. колекцију уметничких предмета, која се као посебан легат чува у Збирци за примењену уметност и етнологију. Легат Владимира Мариновића броји 167веома разноврсних и вредних уметничких дела из периода од 17. до 20. века. Богата збирка порцелана садржи предмете израђене у чувеним радионицама у Шрамбергу и Мајсену. У Легату се налази само једна скулптура - женски акт изведен у бронзи, рад вајара Петра Палавичинија. Од домаћих сликара заступљени су Пеђа Милосављевић и Миливој Узелац, са портретом легатора. Поред иконе Богородице са Христом, изузетног рада итало-критске школе из 16. века, највредније уметничко дело у колекцији је уље на дрвету знаменитог француског сликара Камија Короа. Предметима из Легата Владимира Мариновића обогаћене су и збирке сребрних посуда и вредног стилског намештаја, а дародавац је Музеју поклонио и веома богату библиотеку капиталних дела књижевности на француском, немачком, шпанском и руском језику. Синиша Ковачевић

kULTURA

dnevnik

sreda1.jun2011.

23

НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ ИЗВЕДЕНЕ И ПРЕДСТАВЕ ИЗ ПРАТЕЋЕГ ПРОГРАМА

Стварност и поезија Протеклих дана на Стеријином позорју публика је поред главног, такмичарског програма у селекцији националне драме и позоришта, могла да прати и две представе које су чиниле пратећи програм назван „Из првог угла“. У недељу је изведена представа „Пази вамо“ Милана Марковића, у режији Бојане Лазић (Позориште „Бошко Буха“ Београд), а прексиноћ „Радничка хроника“ Петра Михајловића, у режији Ане Ђорђевић (Народно позориште Републике Српске, Бањалука). Занимљиво, и једно и друго дело публику Стеријиног позорја враћају у контекст представа с почетка фестивала – контекст друштвено-политички ангажованог театра. Само, у ове две представе концепт драмског је чврст и непољуљан, а редитељи и поред различитих слојева стилизација и значења, суштински прате текст. У случају Милана Марковића тај текст је обојен актуелном свакодневицом београдске омладине. Повод за драму (или бар тако изгледа) био је догађај „Косово за патике“, у којем

су девојке из Раковице постале „звезде“ након што их је неко снимио како краду приликом политичких демонстрација у време проглашења независности јужне српске покрајине. Марковић на основу тога креира женски, а на онову хулиганства мушки свет драме, која је у великој мери стварносна, дакле почива на добро познатима мотивима из живота младих: несигурност, борба за социјално признање, јаз према родитељима, проблем статуса, припадност или отпадништво од групе... Петар Михајловић, пак, пише о транзиционим губитницима, радницима, у једном такође оштром, суровом маниру који поново подсећа на стварност. Група радника фабрике која је била гигант, а након приватизације пропада, почиње штрајк, штрајк до испуњења, чак и кад оно захтева радикалне потезе. Паралелно, прати се и живот једне породице, распаднуте на тако добро познат начин, да се стиче утисак да је и он сервиран из актуелне друштвено-политичке стварности, њене телевизије, кабинета, функционера...

Са похвалом се може рећи да Позориште „Бошко Буха“, профилисано као позориште за децу и младе, као и Народно позориште Републике Српске, овим репертоарским потезима показују непосредан и директан интерес за оно што се дешава напољу, за говор мимо свих метафора и уметничких поступака који ствари „замагљују“. Дакако, овакав наступ има своје присталице и оне који су против, „бранитеље“ племенитости позоришне уметности и оне које би да се она мало више тиче живота, а мало мање опуштања, забаве и вечерњих тоалета. И поред све редитељске промишљености, извођачке сигурности и атрактивности поставки које немају рампу, четврти зид, утисак је да за уметничко дело, чак и кад је оно непосредно и недвосмислено ангажовано, ипак потребно мало више „белина“, онога што га чини другачијим дејством од онога из тв дневника или серије. У званичном програму Стеријиног позорја прексиноћ је изведена представа „Кишињевска ружа“ Ота Толнаија, у режији Андраша Урбана (По-

На “Данима књиге”, пратећем може да оствари лепе резултате, програму Стеријиног позорја, уз али више на формалном плану, часопис “Сцена” и Годишњак по- јер савременој публици колико зоришта Србије 2009/2010, пре- год детаљно та значења била искјуче је представљена је и књига питивана, могу и даље да измичу. “Класика и њене маске” Ивана Актуелизација подразумева да Меденице, коју је такође објави- све оно што нам је неразумљиво, ла ова институција. На промоци- што представља неку врсту разји ове књиге говорили су: Свето- лике, приближимо савременом зар Рапајић, Светислав Јованов и гледаоцу, да пронађемо неки корелат, шта би то значило данас. аутор.

- Назив упућује врло директно Рецимо, неки проблеми из прона суштину књиге, јер је реч о то- шлости, као што смо видели у ме, што се и из њеног наслова ви- “Нори” Остермајеровој, где више ди, о могућим приступима драмској класици у савременом позоришту, и на које све начине можемо играти и тумачити класику данас – објашњава аутор ове књиге Иван Меденица.

– Такође, које све маске класика данас може да носи, а та теза се заснива на првобитној претпоставци да класично дело до нас не долази целовито. Ту постоје неки слојеви значења, неки поетички слојеви који нам измичу због те дистанце. Некад је сам језик неразумљив, некад нека питања, проблеми, и савремено позориште и редитељи, уколико су озбиљни и одговорни, суочени су с тим како да те празнине, које се јављају у класици, данас реше, односно како да се с њима изборе. Иван Меденица Дефинисао сам три могућа тео- смртна болест није наследни сиријска приступа (реконструкција, филис, него ејдс. Наравно, нису актуелизација и деконструкција), ствари тако баналне, ту има мнокао и практична редитељска при- го дубљих слојева, а деконструкција, по мени најизазовнији приступа том проблему. Меденица је у овој књизи ана- ступ, јер он покушава да задржи лизирао сва три нивоа, и затим их неку равнотежу између две врејош детаљније проверавао на менске перспективе, да суочи анализи конкретних примера ве- перспективу прошлости кад је коликих европских представа које мад написан, и савремену перје сматрао да припадају тим мо- спективу, и не нуди неке заокруделима, као “Нора” Томаса жене и дефинитивне одговоре. Остермајера (актуелизација), Деконструција нам заправо от“Три сестре” Петера Штајна (ре- крива да ти текстови нужно до конструкција), и “Електра” Со- краја остају значењски отворени фоклеова у режији Антоан Витез и вишеслојни и да ми не треба да се трудимо на силу да разумемо (деконтрукција).

- Основне претпоставке за три неке њихове делове који нам изприступа су да се у реконструк- мичу, било тако што ћемо их туцији редитељ труди да класичан мачити из изворног времена, битекст игра на начин како мислимо ло тако што ћемо их тумачити из да је игран у доба када је написан, нашег времена, него треба да их и да проба да обнови она значења истовремено сагледавамо из разкоја је текст изворно имао. То је личитих перспектива - указује некад музејски приступ, нека вр- Иван Меденица. Наташа Пејчић ста позоришне археологије која

зориште „Костолањи Деже“, Суботица), о којој је „Дневник“ већ неколико пута писао. Подсећања ради, реч је о позоришном тематизовању поезије великог песника с ових простора, чија је реч добила звучно и визуелно обликовање у

Фото: Б. Лучић

позоришту које карактерише наглашен рад на физичком, на употреби сцене као таман толико вишој стварности, колико јој и треба да, метафорички говорећи, повеже свет неба и земље, како би се могао схватити однос поезије и театра.

Тренутно најбољи редитељ, најбољи ансамбл, доследан су пијетет Толнаију, а представа веома интересантан отклон и повод за причу о једном другом, другачијем позоришту и Позорју. Игор Бурић

ОКРУГЛИ СТО СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

„ДАНИ КЊИГЕ“ НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Класика и њене маске

Из представе „Кишињевска ружа“

Поезија, асоцијације и подсвест Још једна представа на Стеријином позорју, „Кишињевска ружа“ Ота Толнаија у режији Андраша Урбана и извођењу суботичког позоришта „Костолањи Деже“, није базирана на класичном драмском тексту већ је, по речима модераторке Округлог стола Весне Радовановић, у њој задатак редитеља био инсценација поезије. Урбан је то спровео кроз поступак декомпозиције, деконструкције, и на основу низа асоцијација, односно, како је она указала, у истраживачком поступку уобличеном у сценски језик који одликује ликовност. То је омогућавало стварање личних и колективних асоцијација, на основу чега се градио позоришни језик. У томе је учествовао цео ансамбл, а похвале о њиховој глуми, како је рекла модераторка, чуле су се након извођења представе. Сам редитељ је, како је подсетила Весна Радовановић, рекао да је њихов главни задатак био да импровизују, односно да се формирају на самој сцени. Глумци су најпре читали текст, да би га заиста схватили, а свака реч је имала неко своје значење, рекла је једна од глумица Марта Береш, и додала да је све то трајало око две недеље, након чега су добили задатак да напишу све асоцијације везане за Толнаијев текст. Затим је уследила импро-

визација, али Марта Береш је истакла да у овој представи постоји врло велика концентрисаност на сам текст, односно да глумци кроз овај процес нису стварали нов текст, на основу личног искуства, већ су се доследно придржавали постојећег. На примедбу да се ради о комплетно разрађеним сликама, које не делују као да су створене из импровизације, Марта Береш је објаснила да је то заслуга редитеља Урбана и његовог талента, ко-

Данас на Позорју 11 сати – Округли сто о представи „Пазарни дан“, горњи фоаје сцене “Пера Добриновић“ СНП 18 сати – О представи „Павиљони“ Блек тент театра из Јапана, Разговор у Стеријином позорју, Змај јовина 22 18 сати – Позорје младих: „Отело“, Интернационални универзитет Нови Пазар, Позориште младих 20 сати - Представа „Метаморфозе“, Југословенско драмско позориште, сцена „Јован Ђорђевић“ СНП –а 22 сата – Позорје младих: „Просјачка опера“ Академија уметности Београд, Културни центар Новог Сада ји пушта глумце да утичу на све што се ствара, и што до последњег тренутка изгледа као да само расте, а онда се одједном склопи у оно што треба. Свакако да је за целокупну представу одговоран редитељ, али ту су унете и асоцијације глумаца и сугестије, јер је Урбан, по речима глумице Андрее Ердељ,

У УМЕТНИЧКОМ ПАВИЉОНУ „ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИЋ” У БЕОГРАДУ

Међународно тријенале графике Прво међународно тријенале графике, на коме ће бити представљено више од 250 радова еминентних уметника из 35 земаља света, биће отворено вечерас у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић„ у Београду , најавио је организатор Удружење ликовних уметника Србије.Поред централне изложбе у Павиљону, најављене су и пратеће изложбе уметница Ингер Лисе Расмусен (Данска) и Малгоржате Малвине Несподзјеване (Пољска), као и поствака радова студената Графичког одсека Факултета ликовних уметности.У оквиру тријенала биће додељене

увек јако радознао да чује шта глумци мисле о свему што се ради и прихвата њихове препоруке и идеје.

- Човек може само да сања да му се догоди да његов текст ради таква ауторска екипа и да ствара представу, рекао је књижевник Ото Толнаи, изражавајући велико задовољство што је дошло до тога, као и оним што су постигли. Када је у питању његова перцепција ове представе, Толнаи је напоменуо да он

три равноправне награде и награда публике. Жири тријенала чине: саветница за уметност Хојберг фотографске радионице Ингер Лисе Расмусен, уметник, академик Владимир Величковић и историчар уметности, кустос галерије Графички колектив Љиљана Ћинкул. Ова манифестација има за циљ, да српску графику, која је одавно стекла значајан углед на светској ликовној сцени, „постави на реалну позицију у међународној мрежи институција које негују графичку уметност„, наведено је у саопштењу.

одвојено посматра текст, представу, и превод. Музика за ову представу настала је на основу утиска композитора Силарда Мезеија с проба, на којима му се, слушајући глумце, учинило да је текст сам по себи музикалан. Тако је решио да компонује музику, придржавајући се принципа да она буде више

као пропратни ефекат. Да буде мање музикална, односно да не буде пуна мелодија. На питање студента драматургије Луке Курјачког да ли је било „штриховања“ у представи, Марта Береш је рекла да никада нису причали о томе зашто је нешто изостављено, а друго не, али је њено мишљење да су све слике толико јаке да би неке уништиле друге, и зато нису ушле у представу. Она је такође поменула да би можда најадекватније речи за ову представу могле да буду асоцијација и подсвест. Некадашњи професор Влада Петрић јуче је имао примедбе на редитељски удео у овој представи. Овај текст се по његовим речима заснива на слободним асоцијацијама аутора, то није сценски текст, већ асоцијативна, интимна поезија, и зато је по њему главни проблем ове представе како наћи мизансценска решења за њу. Својеврсну реплику на то имао је театролог Светислав Јованов, објашњавајући да се овде ради о полифоној структури представе, у којој свако има простор за импровизацију. Један од глумаца Арпад Месарош додао је да они не очекују да сви схвате ову представу, али се надају да ће визуелни доживљај утицати на људе да је можда поново погледају. Н. Пејчић

УСКОРО У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У ЗРЕЊАНИНУ

Селекторска изложба „Ово (ни)је акварел” Селекторска изложба Саве Степановa, под називом „Ово (ни)је акварел„, биће отворена 6. јуна у Салону Народног музеја у Зрењанину, у оквиру Деветог бијенала акварела у том граду. На изложби ће бити представљени радови из фонда Савремене галерије Зрењанин по избору историчара уметности и ликовног критичара из Новог Сада Саве Степанова, а кустос поставке је Сунчица Ламбић-Фењчев, најављено је из Народног музеја Зрењанин. Бијенале акварела је манифестација која презентује актуелне тенденције у техници акварела, коју од 1993. године, организује Савремена галерија Зрењанин са

идејом стимулисања уметника за рад у техници акварела и неговања ове традиционалне ликовне технике у оквиру савременог визуелног стваралаштва. На изложби ће бити представљени радови Иштвана Балинда, Косте Богдановића, Гордане Цекић, Радомира Дамњановића Дамњана, Маје Ердељанин, Драгослава Хусара, Андрее Ивановић Јакшић, Милана Јакшића и других. Изложба ће бити отворена до 15. јуна, а у оквиру Деветог бијенала акварела, Савремена галерија Зрењанин ће организовати и 32. сусрет акварелиста од 9. до 13. јуна у Уметничкој колонији Ечка.

24

sreda1.jun2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

sreda1.jun2011.

25

26

Svet

sreda1.jun2011.

UKRATKO

MISIJA JU@NOAFRI^KOG PREDSEDNIKA YEJKOBA ZUME

Gadafi spreman na primirje, ali uz uslove

Eksplozije u „Ikei” PARIZ: Male eksplozivne naprave aktivirane su u prodavnicama {vedske kompanije „Ikea” u Belgiji, Francuskoj i Holandiji.

Povre|enih nema. Eksplozije su odjeknule u prodavnicama u belgijskom gradu Gentu, francuskom Lilu i holandskom Ajndhovenu, ali nisu pri~inile nikakvu {tetu niti je bilo `rtava, preneo je AFP. „Imamo informaciju da su se istovetne eksplozije dogodile na sve tri lokacije, a uz eksploziv je bio sakriven satni mehanizam”, rekla je predstavnica za {tampu tu`ila{tva u Gentu An Showans.

Eksploziv je aktiviran na daqinski upravqa~, rekla je Shojansova i dodala da su se u Ajndhovenu i Lilu dogodili skoro istovetni incidenti.

TRIPOLI: Posle razgovora s predsednikom Ju`ne Afrike Xejkobom Zumom, Moamer el Gadafi izjavio da je spreman na primirje, kako bi zaustavio borbe u svojoj zemqi, ali uz odre|ene uslove. Zuma, koji je sa svojom delegacijom dopu-

li zaustavqeni sukobi, ukqu~uju}i i napade koje NATO izvodi, podr`avaju}i libijske pobuwenike.

Zuma je, me|utim, naveo da Gadafi insistira da svim Libijcima bude pru`ena {ansa da me|usobno razgovaraju, kako bi odlu~ili o

Skup protivnika re`ima ISTANBUL: Predstavnici sirijske opozicije u~estvova}e na skupu u turskom gradu Antaliji ~iji je ciqujediwewe antivladinog pokreta i osuda uporebe sile protivdemonstranata koji tra`e smenu predsednika Ba{ara Al Asada.

Protivnici re`ima Ba{ara al Asada, me|u kojima ima i Sirijaca koji `ive u inostranstvu, poku{a}e da oja~aju veze i saradwu razli~itih etni~kih, religioznih i politi~kih grupa u Siriji. Po turskoj novinskoj agenciji Anadolija, pristalice Ba{ara al Asada su protestovale ispred hotela u kojem su odseli u~esnici skupa. Po podacima organizacija za qudska prava, od 15. marta kada su po~eli masovni protesti, u Siriji je poginulo vi{e od 1.000 qudi.

Sirijski predsednik Ba{ar al Asad je na vlasti od 2000. godine.

Yejkob Zuma i Moamer el Gadafi

tovao u posetu Tripoliju, saop{tio je da je Gadafi spreman da prihvati inicijativu Afri~ke unije za prekid vatre, kojom bi bi-

Ostala petina libijske vojske Pet generala, dva pukovnika i jedan major libijske vojske izjavili su u Rimu da su napustili lidera Moamera Gadafija i da se libijska vojska trenutno nalazi na 20 odsto kapaciteta.

Portparol italijanskog Ministarstva spoqnih poslova Mauricio Masari rekao je da su oficiri dezertirali zahvaquju}i „pa`qivom, kompetentnom i odlu~nom radu na{e obave{tajne slu`be”.

Biv{i ministar spoqnih poslova, predstavnik Libije u Ujediwenim nacijama pre nego {to je promenio stranu, Abdel Rahman [algam izjavio je da su osmorica oficira koji su dezertirali me|u 120 koji su napustili Gadafija i Libiju u proteklih nekoliko dana.

Upotreba prekomerne sile @ENEVA: Komesarijat UN za qudska prava ocenio je ju~e da je gruzijska policija upotrebila prekomernu silu prilikom rasterivawa demonstrnata u Tbilisiju 26. maja, kada je poginulo dvoje qudi. „Sve ukazuje na to da je policija upotrebila prekomernu silu prilikom rasterivawa demonstranta tokom antivladinih protesta pro{le nedeqe u Tbilisiju”, rekao je na konferenciji za novinare portparol Visokog komesarijata UN Rupert Kolvil.

On je kazao da UN u potpunosti podr`avaju poziv gruzijskog za{ttnika gra|ana da se sprovede nezavisna istraga o akciji policije tokom demonstracija u glavnom gradu Gruzije. Kolvil je dodao i da je, prema podacima gruzijskog za{titnika gra|ana, nakon demonstracija uhap{eno 162 qudi. Po wegovim re~ima, neophodno je sprovesti brzu istragu o upotrebi sile na obe strane.

sudbini zemqe. Ju`noafri~ki predsednik nije rekao da li je Gadafi spreman da napusti vlast, {to je osnovni zahtev pobuwenika,

prenela je agencija AP. Pre razgovora u Tripoliju, Zuma je za ju`noafri~ku televiziju izjavio da NATO kampawa u Libiji ugro`ava poku{aje Afri~ke unije za postizawe mirovnog sporazuma.Libijska dr`avna televizija emitovala je snimak Moamera el Gadafija kako do~ekuje ju`noafri~kog predsednika Xejkoba Zumu, {to je prvi put da je libijski vo|a vi|en u javnosti od 11. maja.

Dr`avna agencija JANA je izvestila da je, tokom razgovora sa Zumom, Tripoli odbacio „kr{ewe” rezolucija Ujediwenih nacija za koje je odgovoran NATO, poku{aje „politi~kih likvidacija” i uni{tavawe dr`avne infrastrukture, kao i pomorsku blokadu Libije.

Samo nekoliko sati po{to je Zuma napustio Libiju, usledili su novi napadi aviona NATO-a. Kako prenosi libijska dr`avna televizija, zapadna koalicija bombardovala je civilne i vojne mete u distriktu Taxura u Tripoliju, ali i civilne i vojne mete u Al Xufri, 460 kilometara jugoisto~no od Tripolija, duboko u pustiwi.

U me|uvremenu, ministar spoqnih poslova libijskih pobuwenika Fati Baxa rekao je da se pobuwenici spremaju da brzo i uskoro pokrenu ofanzivu protiv libijskog vo|e Moamera Gadafija. „Verujem da je Gadafi u velikoj nevoqi, odnos snaga se potpuno promenio, u vojni~kom smislu, oni oko wega ga napu{taju. ^ak i Rusija tra`i od wega da ode”, izjavio je Baxa.

Baxa je dodao da misli da je Gadafi „kukavica koja se ne}e boriti do smrti” i „sada tra`i na~in da ode”.

PANIKA U EVROPI ZBOG SMRTONOSNIH KRASTAVACA

SZO upozorava na {irewe zaraze BRISEL, MADRID, RIM: Evropqani optu`uju jedni druge za izvor tajanstvene bakterijske zaraze koja je usmrtila 14 qudi. Ruska sanitarna uprava zabranila je uvoz krastavaca, paradajza i zelene salate iz [panije i Nema~ke. Uprava najavquje da }e zabraniti uvoz sve`eg povr}a iz cele EU zbog mawka informacija o izvoru infekcije. U Poqskoj, jedna `ena je preba~ena u bolnicu u te{kom stawu po povratku iz nema~kog grada Hamburga, gde je do sad zabele`eno 467 slu~ajeva stoma~ne infekcije.

Zemqe koje su uvozile krastavac iz [panije i Nema~ke otpo~eli su opse`nu proveru povr}a. Austrijske vlasti uputile su inspektore na teren da provere da li je povr}e iz [panije povu~eno iz prodaje. Italijanski karabiweri mobilisani su i poslati da „motre” na sumwivu robu iz [panije, Holandije i drugih evropskih dr`ava. „Najve}i broj obolelih je u Nema~koj, a vlasti te

zemqe sumwaju da su mogu}i izvor zaraze krastavci iz {panskih gradova Almerie i Malage, ali i povr}e iz Holandije ili Danske”, rekla je Pia Arenkilde, predstavnica Evropske unije. [panski krastavci zara`eni su enterohemoragi~nom e{erihijom koli, ali jo{ uvek nije utvr|en ta~an izvor zaraze. Zvani~nici Evropske unije ka`u da je lanac prevoza dug i da su samim tim krastavci mogli biti zara`eni na bilo kojem delu puta. Svetska zdravstvena organizacija opisala je zarazu kao „veoma veliku i veoma te{ku” i pozvala evropske dr`ave da rade zajedno na re{ewu problema. „Gotovo svi slu~ajevi van Nema~ke povezani su sa putovawima ili boravkom u Nema~koj”, ka`e stu~wak SZO za bezbednost Hilde Kruse, ukazuju}i da je pojava krvave dijareje koju izaziva bakterija zabele`ena i u Danskoj, [vedskoj, Francuskoj, Britaniji, Holandiji i [vajcarskoj.

dnevnik LOKALNI IZBORI U ITALIJI

Berluskonijev krah u Milanu i Napuqu RIM: Sil vio Ber lusko ni poru~io je gra|anima Milana i Napuqa, gde je izgubio vlast na lokalnim izborima, da }e se kajati i moliti Boga da im se ne desi ne{to lo{e. Na jprekju~e odr`anim lokalnim izborima u Italiji, levica je pobedila u ve}i ni grado va, ukqu~uju}i Milano, Berluskonijevo upori{te ve} dvadeset godina.

Berluskoni je izgubio i u Napuqu, drugom va`nom gradu, {to mediji ju~e tuma~e kao `equ Itali jana da se „okrenu promenama”.

Premijer, koji boravi u Bukure{tu na samitu rumunske i italijanske vlade, priznao je poraz na izborima, ali i dodao da „sada treba hladne glave i}i daqe” i poru~io da je „borac, ko ji svaki put kada iz gubi utrostru~i snagu”.

Zakazao sam sastanak jer sam `eleo da odredim datum svoje sahrane, ali narednih dana imam puno posla, pa }emo morati to da odlo`imo”, rekao je premi jer no vi nari ma, neo du staju}i ni ju~e od svog humora.

Berluskoni je novinarima kazao i da ne snosi odgovornost za poraz na lokalnim izborima, da ne namerava da pro{iruje broj saveznika u koaliciji i poru~io da ne}e podneti ostavku.

Silvio Berluskoni

Satiri~ni spotovi u kojima se ismeva premi jer Itali je Silvio Berluskoni pojavili su se na internetu, ubrzo posle wegovog poraza na lokalnim izborima i novih optu`bi da je organizovao seks `urke u svom luksuznom milanskom stanu.

DANSKA

^e~enu 12 godina zatvora KOPENHAGEN: ^e~en Lors Dukajev, koji je progla{en krivim za poku{aj teroristi~kog napada na danski list „Jilands-Posten”, osu|en je ju~e na 12 godina zatvora i proterivawe iz Danske. Dukajev, koji je uhap{en zbog sumwe da je 10. septembra pro{le godine izazvao eksploziju u hotelu „Jorgensen” u Kopenhagenu, prekju~e je progla{en krivim za poku{aj teroristi~kog napada, a ju~e mu je izre~ena kazna. Kako je saop{tio Grad-

ski sud Kopenhagena, tokom izvo|ewa dokaznog postupka izneto je dovoqno dokaza da je optu`eni imao nameru da po{aqe pismo-bombu u redakciju „Jilands-Postena”, „s namerom da, u najve}oj mogu}oj meri, zastra{i dansko stanovni{tvo”.

List je poznat po tome {to je 2005. godine objavio 12 kontroverznih karikatura islamskog proroka Muhameda, {to je izazvalo bes {irom muslimanskog sveta kako prema Danskoj tako i prema samom listu.

SAD

Spor napredak u pregovorima o dugu VA[INGTON: Radna grupa, s potpredsednikom SAD Xoe Bajdenom na ~elu, nastoji da postigne sporazum o dugoro~nim ameri~kim deficitima i okon~awu zastoja oko pove}awa limita za ameri~ki dug.

Ta radna grupa je, posle pet sastanaka, u~inila izvestan napredak u tim naporima, ali su pregovori zapali u bezizlazan polo`aj u vezi sa pitawima poreza i zdravstvene za{tite.

O~ekuje se da ameri~ki buxetski deficit ove godine dostigne 1,4 biliona (hiqada milijardi) dolara i da ostane iznad nivoa od bi-

lion dolara jo{ nekoliko godina.

Ukoliko Bajdenov tim, koji ukqu~uje visoke ameri~ke kreatore politike, uspe da postigne sporazum o smawewu buxetskog deficita, to bi zakonodavcima moglo da da politi~ko pokri}e za glasawe u korist pove}awa limita za zadu`ivawe sa sada{wih 14,3 biliona dolara. Ameri~ki ministar finansija Timoti Gajtner je upozorio da bi se SAD, ukoliko Kongres ne bi podigao taj limit do predvi|enog roka, a to je 2. avgust, mogle suo~iti sa bankrotom sa te{kim ekonomskim posledicama, prenela je agencija Rojters.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SER GEJ LA VROV Mogu}nost kompromisa izme|u Tripolijia i Bengazija postoji - libijska opozicija priznaje neophodnost pregovora, izjavio je ju~e ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. “Danas se realno naziru elementi na osnovu kojih }e biti mogu}e dogovarati se o prekidu vatre i po~etku pregovora”, rekao je Lavrov. Pozvao je sile da ne prelaze okvire rezoclucija SB UN o Libiji.

AN \E LI NA YO LI An|elina Xoli izjavila je da egipatska kraqica Kleopatra, koju }e tuma~iti u filmu „Qu e en of The Ni le, Cle o pa tra: A Li fe”, ne}e biti prikazana kao seks simbol. Glumica je navela da }e wena uloga biti druga~ija od one koju je 1963. imala Elizabeta Tejlor u filmu „Kleopatra”. „@elimo da prika`emo istinu o woj kao istorijskoj faraonki, a ne kao seks simbolu, zato {to ona to zapravo nije bila.”

FRAN KO FRA TI NI [ef italijanske diplomatije Franko Fratini saop{tio je ju~e u Bengaziju da je Rim potpisao sporazum sa libijskim pobuwenicima o uspostavqawu kreditne linije od vi{e stotina miliona evra, poru~uju}i da je do{ao kraj re`imu libijskog lidera Moamera Gadafija. Fratini je rekao da }e Nacionalni prelazni savet snabdevati „velikim koli~inama goriva i velikom koli~inom novca” .

UO^I OBE LE @A VA WA GO DI [WI CE KR VO PRO LI ]A NA ^U VE NOM KI NE SKOM TR GU

Od {te ta bez iz vi we wa za `r tve Tje nan me na?

PE KING: Kineska policija je prvi put nagovestila mogu}nost davawa od{tete ~lanovima porodica ubijenih tokom gu{ewa studentskog protesta na trgu Tjenanmen 1989. godine, navodi se u pismu koje je objavilo Udru`ewe za za{titu `rtava, uo~i obele`avawa godi{wice krvoproli}a na Tjenanmenu.

Policija je u februaru dva puta razgovarala s ~lanovima porodice jedne od `rtava, {to mo`e da nagove{tava promenu stava kineskog re`ima koji je do sada uvek opravdavao gu{ewe protesta ocewenog devedesetih godina kao „kontrarevolucionaran”. „Oni su samo pokrenuli pitawe sume koja bi bila ispla}ena, isti~u}i da je re~ o individual-

nom slu~aju i ne ~itavoj grupi porodica”, poru~uju iz Udru`ewa.

U tekstu se isti~e da nije predvi|eno nikakvo formalno

izviwewe za masakr koji se desio u no}i izme|u 3. i 4. juna 1989. godine, kada je vojska silom razbila demonstracije kada je poginulo vi{e stotina qudi. Vlasti ne

nameravaju da navedu imena odgovornih koji su naredili da se puca na demonstrante, {to je, tako|e, bio jedan od zahteva „Majki Tjenanmena” koje ve} 16 godina pozivaju vlasti na dijalog, ali ne dobijaju nikakvu povratnu informaciju. „Ove godine, ti{ina je kona~no prekinuta”, navodi se u tekstu tog udru`ewa. Pismo je potpisalo 127 ~lanova udru`ewa. „Majke Tjenanmena”, koje su sakupile dokumenta o 203 slu~aja mirnih demonstranata i obi~nih gra|ana koji su ubijeni 4. juna, izjavile su da su vlasti pokrenule pitawe kompenzacije, ali nisu ponudile izviwewe, niti precizne podatke o `rtvama.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda1.jun2011.

27

OT KU PQU JEM staro gvo`|e, mesing, bakar, aluminijum, ve{ ma{ine, {porete, automobile na veliko i malo. ^istim podrume, tavane.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

29273 BU KVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 900.

Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25.

29969 DR VO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 061/174-37-26, 063/81757-22, 064/26-11-741.

29970 SO BA (15m2) za radnike sa kupatilom i posebnim ulazom. Svi tro{kovi 7.000 dinara. Telefon 527-993.

29978

IZ DA JE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368.

28741 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u ulici Jug Bogdana.

Telefon 064/1127074.

29643 IZ DA JEM poluname{ten dvosoban stan 52m2. mese~no pla}awe. Telefoni: 021/6618-814 i 064/130-52-71.

29920 IZ DA JEM prazan dvosoban stan, 55m2, ku}a, poseban ulaz, 120 evra, Vr{a~ka 29, novi Sad. Telefoni: 021/6392-768, 064/44-75-004.

29923

PRO DA JEM novu garsoweru kod Futo{ke pijace 21m2, III sprat, lift, terasa. Telefon 064/146-35-67.

29962

Posledwi pozdrav mojoj dragoj baki.

Obrenija [umi}

Unuka Sawa sa mu`em i sinom.

30039

Posledwi baki

pozdrav

voqenoj

Obreniji [umi}

od: unuke Dragane, Jovana i Vuka.

SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.100m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorskavoda, lep pogled. Telefon 064/639-76-41.

29327

RO LET NE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno.

Telefoni: 021/500-612, 063/84-26-848, 063/84-24-716.

28149 VO DO IN STA LA TER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 29878

FAR MA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

29975

^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod.

Telefoni: 6618-846, 063/17448-56.

29272

30041

Posledwi pozdrav kom{inici

Qubici Sanader

od kom{ija iz Veqka Petrovi}a 6 Novi Sad.

30042

Jelena Zelenovi} Zauvek }e{ ostati u na{im se}awima.

Milena i Nikola Valixija.

30043

28

^iTUQe l POMeni

sreda1.jun2011.

Posledwi pozdrav

dnevnik

S tugom u srcu, obave{tavamo sve sportiste i rukometne radnike da je 31. maja 2011. godine, preminuo izuzetan ~ovek, istaknuti rukometni radnik i biv{i generalni sekretar RSV

Jovi Popovi}u

Miqki Ma~ki}

nekada{wem me|unarodnom sudiji i eminentnom kontroloru

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i plemenitoj baki

Obreniji [umi}

Jovo Popovi} 1940 - 2011.

od koleginica i kolega Zajednice sudija i kontrolora Novi Sad.

Sahrana na{eg Jove odr`a}e se na grobqu u Lov}encu, u sredu, 1. juna 2011. godine, u 16 ~asova.

Rukometni savez Vojvodine.

30045

Posledwi pozdrav mojoj dragoj drugi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav Milanovom ocu

od sestre Savke Dumoni} sa porodicama Ratkovi} i Raqi}.

od unuke Aleksandre s porodicom.

30016

30005

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

59930/P

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Qubici Sanader

Pero Ubovi}

\uri Rodi}u majci na{eg dragog kolege Nenada Samarxije.

Slavici Porodica \uran.

\uro Rodi}

Sahrana je danas, 1. 6. 2011. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kolektiv kompanije „Stylos group�.

O`alo{}ena porodica Travar.

1948- 2011.

Sahrana }e se obaviti 1. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Jara~kom grobqu.

O`alo{}ena porodica Rodi}.

318/P 30030

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi kom{inici

od wene drugarice Nade sa porodicom.

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav

30025

30024

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

Stanimir Petri}

Slavka Romi}

1936 - 2011.

1927 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 1. 6. 2011. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Ledincima.

Sahrana je danas, 1. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

30044

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. 5. 2011. godine preminula u 85. godini

Jeleni Zelenovi} Qubici Sanader

Miqki Ma~ki}

od sestre Jele i zeta Andrije.

od porodice Kamberovi}.

O`alo{}ena porodica.

30014

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Zora [kori}

dragom

30022

30018

30023

Posledwi pozdrav

^ETVOROGODI[WI POMEN mojoj mami

od sestre Lele sa porodicom.

Sahrana je 2. 6. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena porodica Mirko i Quba.

30046

30033

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije, da je u 86. godini preminula

Geni \uki}u

Peri Ubovi}u

An|eliji Laki}

od sestre Jovanke Gakovi} iz Bege~a sa porodicom.

od Milaninih kolega i koleginica sa posla.

30035

30036

POMEN

^uvamo te u na{im mislima i u na{im srcima.

Tvoja Eka, sa Marinom i Nikolom.

30019

Posledwi pozdrav voqenoj baki i prabaki

Mirjana Nikoli}

Sahrana je na ^enejskom grobqu, u petak, 3. 6. 2011. godine, u 12 sati.

Gordana Martina{evi} ^akovac

Slavici Romi}

22. 3. 1965 - 1. 6. 2009.

O`alo{}ene porodice: @ivkovi} i Ple{ti}.

30027

Danas, 1. 6. 2011. godine navr{avaju se dve godine otkako nismo vi{e zajedno. Sudbina je tako htela i nismo mogli protiv toga.

Zauvek u se}awu i srcu.

Tvoj Lazica.

30013

Po~ivaj u miru.

Tvoje: Sandra, Sawa i Marina.

30020

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je na{a draga majka i baka

Zbogom

sreda1.jun2011.

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu i dedi

29

TU@NO SE]AWE

Jelo Dan~e.

30000

Posledwi kraqici

pozdrav

Atanackov Milutin Margita Lulu{

na{oj

Geni \uki}u

Obrenija [umi}

1978.

od: supruge Vere, }erke Milane i unuka Marka. preminula 31. 5. 2011. godine, u 88. godini. Sahrana je u ~etvrtak, 2. 6. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

2006.

Olgica, Katarina i Aleksa.

30002

Jeleni Zelenovi}

O`alo{}eni: sin Jova i snaha Koviqka s decom.

od Bla`a Vujovi}a sa porodicom.

30004

29994

29672

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, tast i deda

POMEN 1. 6. 1999 - 1. 6. 2011.

Gena \uki}

Aleksandar - Sa{a Popovi}

Ispra}aj }e se obaviti danas, 1. 6. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Godine prolaze bez Tebe, moj jedini sine. Sa Tobom je oti{ao i deo mene, moja radost.

Uvek voqen i nikad zaboravqen, `ivi{ ve~ito u mom srcu i mojim mislima.

Neute{na mama Qiqana.

Posledwi pozdrav na{oj snajki, jetrvi, strini i baki

O`alo{}eni: }erka Jelica, zet Slavko i unuka Sandra.

29922

29997

Jeleni Zelenovi}

Dana, 30. maja 2011. godine napustila nas je na{a mama, baka i prabaka

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav

od: Dejana, Zorke, Danila, Branislava, Marine, Jovane i Milo{a.

29995

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je u ponedeqak, 30. maja 2011. godine u 73-oj godini preminula

Miqka Ma~ki} Ispra}aj je danas, 1. juna 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zahvalni za sve {to si nam pru`ila, tvoji: }erka Vesna, unuka Jelena, unuk Ivan, praunuka Nina i zet Milan.

Vici

Jeleni

od porodice \eri}.

od Ivice Juki}a sa porodicom.

30012

29971

29991

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Draga na{a

Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em

Jelena Zelenovi} ro|. Igwatov

Sahrana }e biti u ~etvrtak, 2. juna, u 13.30 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

Miqka baki

O`alo{}eni: Dragutin, Danica, Milan i Aleksandar.

S dubokim po{tovawem, porodice: [i{akovi} i Terzi}.

Sa{a.

29996

DVOGODI[WI POMEN 2009 - 2011.

Qubica Sanader

Tvoje nasmejano drago i milo lice zauvek }emo pamtiti i ~uvati u na{im srcima.

29992

29999

Posledwi pozdrav Ne{inoj majci

\or|u Krsti}u

Sahrana }e se obaviti 1. 6. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu O`alo{}ena porodica: suprug, sin, }erka sa porodicama.

30026

od stanara zgrade Modene 1 - 3.

30010

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

Qubici Sanader

Gordana ^akovac

1941 - 2011.

Zorki Radmilo 1933 - 2011.

ro|. Martina{evi}

Uz izraze najdubqeg sau~e{}a wenoj porodici.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. Ti si bila pokreta~ na{e snage. Oti{la si mlada sa puno neostvarenih `eqa. Ostaje nam tuga i bol do kraja `ivota.

Neute{ni: mama i Olivija sa decom.

Bo{ko Bla`i} s porodicom.

29984

29987

Sahrana je u ~etvrtak, 2. 6. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Qiqana, unuci Novak i Ivana.

30007

30

09.00 09.30 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05

На трагу природе Бајко квиз Чари риболова Питање савести Хроника 56. Стеријиног позорја Кухињица Десило се Вести Сигнали Документ

Алексис Аркет

Збогом, Америко Напета прича о америчким војницима стационираним у војној бази на Филипинима. Филм нам доноси стваран приказ оног што су проживљавали амерички војници стационирани у војној бази на Филипинима када се припремала предаја те исте базе... Улоге: Волфганг Бодисон, Рае Даун Чонг, Алексис Аркет, Џејмс Бролин, Мајкл Јорк Режија: Тјери Ноц (РТВ 1, 23.25) 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.10 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 22.50 23.20 23.25 01.35 01.50

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 12.40 13.10 13.50 14.10 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.40

tv program

sreda1.jun2011.

Заједно На трагу природе Вести Преокрет Питање савести Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Супа Кухињица Разгледнице Хроника 56. Стеријиног позорја ТВ Дневник ТВ фонија Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Вести (Универзитет) академских пет минута Све(т) око нас Плави круг Матица (вести из Матице) Збогом, Америко, филм Хроника 56. Стеријиног позорја Концерти са Егзита

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Кад кућа није тесна Хајде са мном у обданиште Зврк 29. Седница Скупштине АП Војводине, пренос Македонско сонце Циганско срце Десило се Кад зазвони Хајде са мном у обданиште Бајко квиз Рачуница Добро вече, Војводино (ром) Сучељавање (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Град на крају пута, филм Циганско срце Десило се

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Е ТВ Вести укратко Простор Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Разговори о здрављу Информативни преглед Војвођанске вести У огледалу Документарни програм Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Наша земља Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.00 11.05 11.51 12.00 12.15 12.22

03.00 03.03 04.03 04.32 05.03 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Горе-доле Вести Траг Задња кућа Србија Вести Ружна Бети Евронет Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Црна листа, филм Шта ја имам од тога Вести Ексклузивно И ја имам таленат Вести Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око, инфо Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Сведок Вести 48 сати-свадба Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хотел Вавилон Ноћни биоскоп: Уклета кућа, филм Вести Сведок Око, инфо Траг 48 сати свадба Верски календар

05.15 06.15 06.30 07.00 08.00 08.45 10.00 11.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 22.00 23.20 01.15 02.15

Бандини Експлозив Ексклузив Аурора Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Филм: Кловер бенд Аурора Када лишће пада Бандини Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм: Ћелија Паклена кухиња Топ модел

13.06 14.11 14.40 14.50 15.38 16.02 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.57 22.00 22.05 22.57 23.02 23.50 00.05 00.15 01.12

09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 ИЦТ плус 10.00 Вести 10.05 Авантуре Шерлока Холмса 11.00 Вести 11.05 Серија 12.00 Вести 12.05 Агро дан 12.15 НС клинци 12.45 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Одељење за убиства 14.00 Вести 14.05 Шесто питање 15.00 Вести 15.05 Авантуре Шерлока Холмса 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Објектив 16.45 Азбука родитељства 17.15 Неон сити 17.30 Новосадско поподне 18.35 Неон сити 18.45 Агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Оловне приче 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Авантуре Шерлока Холмса 23.15 Тајанствене приче

Топ модел 08.30 Трка 10.00 Фул Тилт покер 11.00 Светска Лига - Бокс: Поханг – Баку 13.00 Лига шампиона: Манчестер јунајтед – Барселона 15.00 Фудбал мондијал магазин 15.30 Ајакс ТВ 16.00 НБА финале: Мајами - Далас 18.00 Преглед Шампионат 18.30 ЦХ ТВ: Играч године 2011.

20.15 Кошарка плеј оф, финале: Загреб - Цедевита 22.00 Премијер лига 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Профи бокс

Имена три финалисткиње првог српског топ модела су позната. То су Бојана Бањац из Новог Сада, Неда Стојановић из Рашке и Милица Ђорђевић из Младеновца. Само једна од њих понеће ту ласкаву титулу. Магични трио појавиће се пред жиријем у недељу 5.јуна, који ће коначно пресудити којој девојци припада ласкава титула... (Прва, 22.00)

07.00 07.36 07.41 07.46 07.57 08.25 08.37 09.08 09.38 10.06 11.00 11.30 11.50 12.00 12.30 13.00 14.00 15.24 16.00 16.35 17.07 18.06 18.14 18.43 19.08 19.56 21.45 22.05 00.08 01.02

dnevnik

Слагалица Тако је причао Дарвин Причамо приче Алекс у џунгли У ноћној башти Томас и другари Невен Призори из Кине Под отвореним небом Тенис: Френч опен (Ролан Гарос) - преглед дана Други век Штитна жлезда Енциклопедија Великани музичке сцене: Наташа Вељковић Ад либитум Трезор Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), четвртфинале (м) и (ж), пренос Енциклопедија за радознале Ово је Србија Преко црте Сточићу, постави се, филм за децу Енциклопедија Беокулт У свету Ру-на Бети Кошарка, суперлига, финале 1: Партизан-Хемофарм, пренос Тријумфална капија Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), снимак Око моје главе Трезор

КОШАРКА: СУПЕРЛИГА

Партизан – Хемофарм

Винсент Перез

Пуцањ кроз срце Владо и Славко су двојица најбољих пријатеља из Сарајева који се баве стрељаштвом. Толико су добри да успевају да уђу у репрезентацију бивше државе. Година је 1992. Окупација Сарајева први ће пут раздвојити пријатеље. Славко се придружује српској војсци, док Владо остаје да брани град од снајпериста. Улоге: Линус Роше, Винсент Перез, Лиа Вилијамс Режија: Дејвид Етвуд (Б92, 23.50) 05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.30 Кажипрст 10.00 Вести Б92 10.10 Топ шоп 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз: Супер геније 12.00 Филм: Алфа мужјак 14.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 20.05 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Клементина 23.00 Вести Б92 23.20 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.25 Спортски преглед 23.50 Филм: Пуцањ кроз срце 01.40 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.30 Доме, слатки доме 03.15 Укључење у Инфо канал

(РТС 2, 19.56)

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.00 Милица² 08.25 Топ шоп 09.00 Вести 09.15 Отворени студио 10.15 Љубав у залеђу 11.15 Топ шоп 11.30 Филм: Неколико дана у септембру 14.00 Вести 14.30 Чист рачун 15.00 Инфо 15.05 Друга страна Србије 15.30 Топ шоп 16.00 Вести 16.00 Љубав у залеђу 17.00 Инфо 17.02 Откопчано 18.00 Вести 18.30 Иза вести 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Девојке из фабрике 22.30 Доктор Хаус 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Поглавље 27 02.00 Друга страна Србије 02.30 Фуснота

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се ТВ продаја Позови Великог брата Забрањена љубав Тереза Зумба, зумба Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Моћни ренџери Национални дневник Велики брат Гранд парада Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм: Форест Гамп

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Килари Сирене Здраво, Кити Квизић Пресовање Телешоп Вести ТНТ Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Успон великих сила, док. програм Вести Изнајми звезду ТНТ Изгубљене године Агенција Вести Тагарт ТНТ Изнајми звезду Агенција Тагарт Стаљин, докудрама

Изнајми звезду Једино у овом шоуу можете да изнајмите познату личност која ће испуњавати све захтеве. Улога особе која је изнајмила звезду је да тај дан проведе тотално опуштајући се, док је јавна личност извршилац његових постављених задатака. Водитељ: Милош Ристановић-Рики (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda1.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan

Са ра Фо стер

Тај на ака де ми ја Че ти ри мла де де вој ке по ха ђа ју ДЕБС ака де ми ју за бу ду ће тај не аген те. Еј ми је од ли ка ши ца, а Макс је ва тре на и окрут на пред вод ни ца. Сра ме жљи ва Џе нет пот пу на је су прот ност До ми ник ко ја има те жак ка рак тер и сла ба је на мом ке. Мо ра ју да се ује ди не про тив зле Лу си... Уло ге: Са ра Фо стер, Џор да на Брев стер, Ме ган Гуд, Де вон Аоки, Џил Ри чи Ре жи ја: Ан ђе ла Ро бин сон (Но ва ТВ, 23.25) 08.05 08.20 08.35 09.15 10.15 11.15 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.05 23.25 01.10 02.45 03.30

Бумба Роари Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде ИН Нејт Беркус шоу Победа љубави Аси Најбоље године Мастершеф Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Вечерње вести Тајна академија, филм Урнебесна пљачка, филм На путу према доле Езо ТВ, тарот шоу

08.00 Фарма из викторијанског доба 09.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 10.00 Комеда – музика једног живота 11.00 Царство мора 12.00 Охбергови сирочићи 13.00 2. св. рат у боји 14.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 15.00 Добродошли у 80-те 16.00 К.С. Луис 17.00 Апсолутна нула 18.00 Азијске монархије 19.00 Када су Мавари владали Европом 20.00 1929. Велика криза 21.00 Индокина 22.00 Праисторијски астрономи 23.00 Добродошли у 80-те 00.00 К.С. Луис 01.00 Апсолутна нула

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Кристална кугла Острво Корњача Ози Бу – сезона 2 Зец и јеж Острво Корњача Једном Неуморни 13 Замети Чај у Сахари Наследство Меби беби Манија за оргијање Праве девојке са колеџа Парфем

06.00 Операција Морско прасе 07.30 Крсташки поход у фармеркама 09.10 Лорина звезда и тајанствени змај Ниан 10.25 Скуби Ду: Абракадабра ду 11.40 Принцеза и жабац 13.15 Невиђени 15.05 Господа Бронко 16.35 Аватар: Стварање Пандоре 17.00 Аватар 19.40 Васпитање за почетнике 20.05 Затворено острво 22.20 Игра престола 23.20 Стјуарт: Живот уназад 00.50 Гејмер 02.20 Дванаест рунди 04.05 Дивља вожња 2 05.35 Филмови и звезде

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Родитељи и деца 14.20 Реч и живот 15.00 Дарма и Грег 15.25 Индекс 16.00 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.10 8. спрат, ток шоу 18.53 Дневник плавуше 19.30 Дневник 20.10 Капелски кресови 21.30 Битанге и принцезе 22.05 Назови 112, док. серија 22.45 Дневник 3 23.30 Други формат 00.20 Додир живота и смрти 01.00 Драги Џоне 01.25 Ксена - принцеза ратница 02.10 Закон и ред 02.50 Дарма и Грег 03.10 Скица за портрет

00.50 01.50 03.40 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.50 01.50

Мистерија Хејвена Забава не престаје Убиства у Мидсамеру Закон и редиx Судија Ејмии Закон и редиx Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Опијена љубављу Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Мистерија Хејвена Све по закону Ерика Подрхтавања Мистерија Хејвена Дах живота

08.10 Езел 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо 11.15 Крв није вода 12.05 Аурора 13.00 Биг брадер 13.25 Наследници 14.45 1001 ноћ 16.15 Врата раја 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.15 ЦСИ 00.05 РТЛ Вести 00.20 ЦСИ 01.10 Биг брадер 02.00 Астро шоу

Екс клу зив Та бло ид

Џе ни фер Ти ли

Беј ли је во бла го Беј ли ни је оби чан пас. Му дар и па ме тан зна да ла је та ко да га ње гов при ја тељ Тед са вр ше но до бро раз у ме и пре во ди све што Беј ли ка же. Пас је био љу би мац и нај бо љи при ја тељ бо га те го спо ђе Кон стан це ко ја је сво на след ство оста ви ла Беј ли ју... Уло ге: Дин Кејн, Ло ри Хол ден, Џе ни фер Ти ли, Тим Ке ри, Макс Беј кер, Ан ђе ла Ва ли, Тан го, Шу тер Ре жи ја: Деј вид Ди вајн (ХРТ 2, 23.55) 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 11.50 12.25 12.40 13.10 14.00 15.30 15.45 16.30 17.20 17.40 18.10 18.55 19.50 20.00 20.45 23.00 23.45 23.55 01.25

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Мега Минди Твоја сам судбина Глас домовине Знанствена петица Свет профита Фотографија у Хрватској Мала ТВ Школски програм Бејлијево благо, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Џони Браво Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Циклус ратног филма: Мидвеј, филм Закон и ред Дневник плавуше Бејлијево благо, филм Ноћни музички програм

06.00 Стисак 08.00 Породични Пас 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Пет минута живота 13.00 Фаџ 13.30 Деменција 13 15.20 Породични Пас 16.20 Хари и Хендерсонови 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Фаџ 19.00 Помпеја – 1. део 21.00 Сиквест ДСВ 22.00 Помпеја – 2. део 00.00 Корумпирани 01.50 Плавобради

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Инкогнито На чају са Мусолинијем Дивље мачке Случајни шпијун Помама за летећим тањирима Пирати из Пензанса Гуниси Пи Вијева велика авантура Авантуре Рокија и Булвинкла Хетеросексуалац 1 – не баш тако невин Угађање

До но си при че о нео бич ним, би зар ним, па и шо кант ним ве сти ма о ко ји ма се на днев ној ба зи нај ви ше при ча, на га ђа и рас пра вља. Пред ми кро фо ном су нај ве ће зве зде, мла де на де, али и љу ди ко ји се сво јим де ли ма по зи тив но или не га тив но из ди жу из над си вог про се ка. Водитељ: Едита Мисирић (РТЛ, 18.00)

Еди та Ми си рић

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Деконструкција Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Обрачун са Тајсоном Како преживети катастрофу Амерички чопери Генералка

08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 14.00 19.30 20.00 20.10 21.10 21.15 22.15 22.45 22.55 23.00 23.05 23.15 23.45 00.30 01.00

Маратон Атлетика Фудбал Тенис Тенис Тенис Тенис Тенис Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Олимпијске игре Тенис Тенис Маратон

Iza}i sa Zorom na kraj Mi le va Ajn {tajn \o ki Ga ji nu: Te be mno go po zdra vqa tvo ja ku ma Mi ca.

Dra gi \o ko, Da li bi mo `da hte la Gi na Maq ~i ka da po Ve li ka ti hva la {to si mi po slao ovu `a lo - ma lo po gle da na Zo ru; ona je ta mo u naj bli `em snu vest. Prem da sam ne pre sta no na tu mo gu} - kom {i lu ku. Kad bi je hteo, u mo je ime, da za mo nost mi sli la, ipak sam bi la iz ne na |e na a i po - li{ da je kad god ma lo obi |e. tre se na, kao {to mo `e{ mi sli ti. Da su pri li * * * ke nor mal ne ne bi se mo glo mno go re }i, do sta je Dra gi \o ko, na {a ma ma i `i ve la – ako je za ne ku vaj du – i Ve li ka ti hva la, na tvom po sled wem pi smu, na pa ti la se, ali kod na {ih okol no sti, stvar je ko je me je do sta umi ri lo. Opro sti, mo lim te, vr lo `a lo sna. Ja sam ov de ve za na, kao pas na {to ti sad tek od go va ram, ov de je ve li ka gri pa lan cu, {to na {i ka `u. Te te je ve} dve go di ne pa i mi, na ro ~i to Te te, ni smo bi li po {te |e ni. bo le stan; vr lo ve li kih po te {ko }a smo ima li To ina ~e ne bi bi lo ta ko stra {no, sa mo se we sa sr cem, sa ner vi ma i bog te pi taj {ta sve ni je bi lo; jo{ i sa da jed na ko ni je kao {to tre ba, ne go ve ~i to ku bu ri mo. Ja ne mo g u da ga osta vim sa mog, a usled ove ne r et k e kri z e i sred stva su ma wa pa ne mo gu ni da ga dam u ka kav sa n a t o r ij, ina ~ e bih ja ve} odav no ta mo ma lo do {la da obi |em ove mo je dve si ro te.

Sad u ovom tre nut ku mi je ne m o g u } e do } i, ali se na dam da }u mo }i ude si ti ka ko god, da do |em na pro l e } e, dok ma lo oto pli; ja }u mo `da po v e s ti i Te t ea ako ne bu de druk ~i je Stu dent ski da ni ge ni ja la ca mo gu }e. A do tle, na dam se da }e bi ti mo gu }e da go vo sta we sa da opet ne {to po gor {a lo, i ja za Zo ra pro ve de sa ma ili bar ona ko ka ko ona ho - sa da ne mam poj ma, kad }e mo to li ko na pre do va }e. Da Te ta do |e kod we, ja ne dr `im za do bro ti, da bi ja ili mi, mo gla mi sli ti na pu to va we. jer Zo ra wu ni ka ko ne vo le, a za to ima do sta No mo `e{ bi ti pot pu no uve ren, da ~im uz mo gu, raz lo ga, kao {to sam se po sled wi put na `a - da }u do }i, a do tle ka ko nam bog da. To sam uve lost uve ri la. Ako nam mo `e{ ma lo po mo }i, a re na, da mi ta mo ni ko ga ne ma mo, od svi ju tih ja te naj lep {e mo lim za to, po sta raj se da se na {ih ro |a ka, ko ji bi svoj ski hte li da nam ma Zo ri ne kra ti da `i vi sa ma, ka ko ona ho }e. lo po mog nu. Oni svi je dan dru gog na go va ra ju i Ona je i do sad sa ma upra vqa la, pa val da }e i pod ba da ju. Kad se se tim, ka ko su oni svi pre kod jo{ ne ko vre me mo }i; a on da }e mo vi di ti. Ja nas ve ~i to pre bi va li i po mo }i tra `i li! Te ta mi slim da ona ne ma ne ki ve li ki no vac kod ku - mi pi {e da ovi Ma ri }e vi, ko ji su sad ta mo kod }e, jer ima do sta pra znih sta no va a tre ba li su Zo re, ho }e opet da idu, jer se ne sla `u. Ako bi ne {to i za `i vot ako ona ti mo ` da bi l o mo g u } e, da ne }e da i te nov ce da u {par pro go vo ri{ ko ju re~ sa tim To sam uverena, da mi tamo Ni ko lom Ma ri }em i da mu ka su, ni ko je ne mo `e na te ra ti, ma kar da na rav no ima nikoga nemamo, od sviju tih rek ne{, da bi oni i me ni ti opa sno sti od ka kve kra |e. na{ih ro|aka, koji bi svojski me u~i ni li ve li ku uslu gu, Ne mo `e{ za mi sli ti ko li ako bi gle da li, da se slo `e i hteli da nam malo pomognu. da osta nu i ma lo pa ze; i ja to ko se ja bri nem! Do bro bi Oni svi jedan drugog bi lo, kad bi se na {la ka kva ne bi za bo ra vi la. Po te {ko po u zda na li~ nost, pa da joj }a je naj vi {e ta, da svi oni nagovaraju i podbadaju se da je dan stan, te da ona mi sle, da su pa met ni ji od Zo Zo ri ma lo po ma `e i ma lo re i da bi hte li da od to ga na wu pa zi. Zo ra na rav no o to me ni {ta ne bi pro fi ti ra ju. A ~im ona to spa zi, on da je svr sme la zna ti. Ali glav no je: gde bi se na {la ta - {e no. Uosta lom, ja ni ko me ni {ta ne uzi mam za ko va li~ nost? zlo, jer vr lo do bro znam, ka ko je te {ko sa Zo Mo lim te da kle sa mo to jed no: po sta raj se da rom iz i }i na kraj, i me ni to uspe va sa mo ta ko, joj ni ko ne do sa |u je, da ona uz mo `e osta ti slo - da joj ta ko re }i, sve po pu {tam. On da pri li~ no bod na u svo joj ku }i; ja se na dam da }e to bi ti sto ji mo i on da i ona ni je raz dra `e na ni ne po mo gu }e. A ja }u do }i ~im uz mo gu pa on da }e mo ver qi va i sve ide bo qe. vi di ti, {ta da se da qe ra di.

Ja ni sam ni uve re na, da ona ba{ sad `e li da Vr lo se ra du jem da ima te to li ko ra do sti, sa ja do |em. Da li se o tom {to god iz ra zi la, kad je Va {om ma lom unu kom. Ja to vr lo do bro raz u - s to bom go vo ri la? Mo `da se bo ji da }u joj ja ne mem jer i ja imam ve} dva unu ~i }a od Bu je; dva {to uze ti. No mi smo se ina ~e kad god ja do |em, vr lo zlat na de ~a ka; to je jo{ je di no {to me ma - vr lo do bro sla ga le. Ima la bih, jo{ da ti pi lo ve se li i ra zo no di. Mo lim te ja vi mi ma kar {em ne {to o na {oj Mar ti, ko ja mi ta ko |er do ukrat ko, ka ko je bi lo sa Zo rom i da li te je do - sta bri ge za da je i vo le la bih ~u ti, ka ko ti o bro pri mi la i {ta ste se do go vo ri li. Mo lim sve mu to me mi sli{. Ona je jo{ uvek ov de. Pi sa te po zdra vi ku ma Sa du naj lep {e od me ne, isto }u u idu }em pi smu, sad `u rim da ovo po {qem. ta ko ku ma Mir ja nu i we no ga su pru ga a na rav no Mno go po zdra va svi ma va ma, ve li kim i ma lim i ma lu Qi qu! od va {e Mi ce.

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda1.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Да нас ни ка ко не ма те кон цен тра ци ју, па се не мој те ни тру ди ти ни оче ки ва ти да би ло шта по у зда но и озбиљ но ура ди те. Пу но при ча, ма ло ду го роч них ефе ка та. Али, су сре ти су сва ка ко зна чај ни, са ми по се би.

BIK 20.4-20.5.

По слов на си ту а ци ја ни је ста бил на, и по ред ва шег чвр стог опре де ље ња да ра ди те и за ра ди те што ви ше и што бо ље. Да нас се тек при пре ми те да би сте од су тра по че ли са ре а ли за ци ја ма. По слов ни са ста нак је по же љан.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. jun 2011.

Млад ме сец у ва шем зна ку да нас до при но си зна ча ју све га што се де ша ва и што пла ни ра те да ура ди те у са рад њи са дру ги ма. Љу бав ни су срет, очи у очи, би ће она кав ка ко га из ре жи ра те.

Тај ни по слов ни пла но ви и са стан ци иза за тво ре них вра та ће вас уз не ми ри ти и из нер ви ра ти у од ре ђе ној ме ри. Бу ди те стр пљи ви и тек за ко ји дан поч ни те да се че те сво јим ра ков ским ма ка за ма, по свом на хо ђе њу.

Дру штво или од ре ђе не окол но сти ће вам по ква ри ти и по ре ме ти ти пла но ве. При хва ти те то као иза зов за не што но во што тек тре ба и мо же да се до го ди, да се раз ви ја. Не ко се за ин те ре со вао за вас.

Од но си са ино стран ством су под про ме њи вим окол но сти ма. Пла ни рај те пу то ва ње, ле то ва ње, и на вре ме се при пре ми те за то. Гла си не и ин фор ма ци је су не у са гла ше не. За то, не до но си те за кључ ке.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Већ је пр ви јун, а као да сте ју че до че ки ва ли ову го ди ну. И, док треп не те, она ће про ћи. Има те ли ути сак да се до сад ни сте по ме ри ли с ме ста? Уте шно је што ва жне ства ри и по те зи тек пред сто је.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Све док ваш за штит ник Ју пи тер хо ди по ва тре ном зна к у Ов на, спрем ни сте и ор ни за ини ци ја ти ву би ло ко је вр сте. Још увек има те мла да лач ки дух и ен ту зи ја зам да на пре ду је те, пу ту је те, во ли те...

Обра ти те па жњу на по сло ва ње у при ват ном сек то ру и услу жне де лат но сти јер су ту мо гу ћи од ре ђе ни про пу сти, али и шан се за не што дру га чи је од но се, но ве по те зе и са рад њу. У љу ба ви вам је су пер.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не пре ста је те да де лу је те на на чин на ко ји се ан га жу је те и тру ди те, јер вам се чи ни успе шан. Ипак, парт нер је у пред но сти. Мо же те има ти ути сак да др жи те ства ри под кон тро лом. Са мо при вид но.

Има те мо гућ но сти и же љу да уре ђу је те и сре ђу је те свој дом. Мо же се де си ти да пр во ба ци те оне ко ма де на ме шта ја или гар де ро бе ко ји вам се не до па да ју, па се тек за тим по тру ди те да ку пи те но ве.

Што ви ше ко му ни ка ци је и дру же ња, то леп ше за вас. Ипак, чу вај те се по вр шно сти и па зи те шта ко ме го во ри те или по ве ра ва те. До ла зе вам ра до ви ђе ни го сти, дру штво ве се ло, дра ге осо бе. Играј те игре.

TRI^-TRA^

Клои шизи V REMENSKA

28

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

28

Zrewanin

29

S. Mitrovica 28 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

28

K. Mitrovica 28 Ni{

PROGNOZA

Пре

Vojvodina Novi Sad

29

Нај мла ђа се стра по пу лар них се ста ра Кар да ши јан, Клои, по ку ша ва да оста не у дру гом ста њу са су пру гом НБА ко шар ка шем Ла мар Одом, али јој то не по ла зи за ру ком, па стра ху је да је не плод на. Узру ја ност ни је скри ва ла ни пред ка ме ра ма, у њи хо вом ри ја ли ти шо уу „Клои&Ла мар”.

- Опро сти што се у зад ње вре ме отре сам на те бе, али на иви ци сам да не пук нем. Пу но ства ри др жим у се би јер не же лим да ти до са ђу јем, али већ ши зим за то што не мо гу да за труд ним - ре кла је Клои свом су пру гу. Ла мар, ко ји је Клои оже нио на кон са мо 32 да на по знан ства, пу но је оп ти ми стич ни ји.

- Све ће би ти у ре ду. Ако не што за и ста ни је у ре ду, то не ће ути ца ти на нас дво је као пар. И да ље ће мо се тру ди ти, не ће мо од у ста ти - ре као је Одом, ко ји има дво је де це, 12-го ди шњу ћер ку Де сти ни и осмо го ди шњег си на Ла ма ра Џу ни о ра из пр вог бра ка с Ли зом Мо ра лес.

Подне Сунце , По Подне Киша

Evropa Madrid

НО ВИ САД: То пло и не ста бил но. Пре под не сун ча но, а по под не уз мо гу ће крат ко трај не ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар ују Rim тру ју го и сточ ни, а по под не за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни London мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на до 28 сте пе ни Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и не ста бил но уз сун ча не пе ри о де, а по Cirih под не по ја ва ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном. Ду ва ће слаб про Berlin мен љив ве тар, ују тру ју го и сточ ни, по под не за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 29 сте пе ни Be~ Цел зи ју са.

Var{ava СР БИ ЈА: То пло и не ста бил но уз сун ча не пе ри о де и раз вој обла ка ко ји ће то ком да на усло ви ти ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном.

Kijev Ду ва ће слаб про мен љив ве тар. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра Moskva од 12 до 29 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: На ред них да на не ста Oslo бил но уз сун ча не пе ри о де и днев ни раз вој обла ка ко ји ће усло ви ти St. Peterburg че шће ло кал не пљу ско ве. За ви кенд сун ча но, то пло и спар но, уз ре ђе ло кал не пљу ско ве по под не.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но по вољ не, али хро нич ни бо ле сни ци мо гу осе ћа ти из ве сне те го бе. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду гла во бо ље и нер во зе мо гу ће су код осе тљи вих осо ба, пре те жно у цен трал ним и ју жним де ло ви ма зе мље.

24 25 22 14 19 24 29

VIC DANA Ве ро у чи тељ пи та Пе ри цу: - Шта се де ша ва ка да пре кр шиш јед ну од де сет бо ж јих за по ве сти? Пе ри ца од го во ри: - Оста је их још де вет.

28 25 19 29 27

Pariz

20

Minhen

16

Budimpe{ta

28

Stokholm

24

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

85 (29)

Slankamen

204 (5)

Ja{a Tomi}

Apatin

136 (12)

Zemun

274 (6)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

123 (2)

Pan~evo

300 (6)

Ba~. Palanka

145 (9)

Smederevo

474 (4)

Novi Sad

144 (8)

Tendencija porasta i stagnacije

106 (14)

STARI BEGEJ Hetin

28 (-2)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

188 (0)

Senta

248 (-1)

S. Mitrovica 181 (-21) Beograd

230 (5)

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

198 (6)

NERA

Tendencija stagnacije i porasta

Kusi}

54 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja