Dnevnik 15.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 15. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23619 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SE DAM DE SET GO DI NA NA[EG LISTA

POKRAJINSKI PARLAMENT UPUTI]E AMANDMANE NA REPUBLI^KI BUYET

Vojvodina tra`i prihode od akciza str. 3

NASLOVI

Politika 2 Vojvodina najboqa lokacija za nema~ke investicije

Ekonomija 4 Usvajawe subvencija paorima iza le|a

Dru{tvo 6 Evropski zna~ajna ustanova

Po~iwe vakcinacija protiv gripa

Novi Sad „Dnev nik”, naj sta ri ji dnev ni list na srp skom je zi ku u Voj vo di ni, da nas obe le à va zna ~a jan ju bi lej. Pre ta~ no 70 go di na, 15. no vem bra 1942, u ile gal noj {tam pa ri ji u No vom Sa du, u ta da {woj Ki sa~ koj uli ci, u sr cu po ro bqe ne Evro pe, iza {ao je pr vi broj „Slo bod ne Voj vo di ne”, rat nog iz da wa li sta ~i ji je le gi tim ni na sled nik od 1952. go di ne da na {wi „Dnev nik”. Uz re dov no iz da we no vi na na dan ovog ret kog ju bi le ja pri pre mqen je i do da tak „Dnev nik - pr vih se dam de set go di na: Od ile gal ne {tam pa ri je do in ter ne ta”, u ko jem se evo ci ra ju uspo me ne na slav na vre me na iza nas i iz no se se }a wa ne kih od naj zna ~aj nih no vi na ra i ured ni ka ovog li sta. „Dnev nik” je to kom se dam de ce ni ja bio sve dok bur nih vre me na, u ko ji ma se na ovim pro sto ri ma pro me ni lo ~ak pet dr à va, a dnev ni kov ci su da nas po no sni na de se ti ne ne spor nih ugled ni ka no vi nar ske pro fe si je ko ji su pro ve li rad ni vek u ovom li stu, na 16 kwi èv ni ka i pe to ri cu aka de mi ka, na osam no vi na ra po ko ji ma no se ime na no vo sad ske uli ce. Na go di {woj sve ~a no sti da nas }e bi ti pro gla {e ni naj bo qi no vi na ri na {eg li sta u pro te kloj go di ni, a dva de se tak za po sle nih u „Dnev nik Voj vo di na pre su” do bi }e pri god ne na gra de za ver nost.

7 Puna ~a{a besplatnog svatovca 8 Start taksija 70 dinara 9 Otvorena nova futo{ka ambulanta

Vojvodina 11 Napredwaci okrivili pliva~ki klub

Crna 12 Sredwo{kolac iz Ka}a ostaje u pritvoru

str. 6

NAKON @ELEZNI^KE NESRE]E U TUNELU KOD MOJKOVCA

Uhap{en {ef gradwe novosadskog ZGOP-a

DR@AVA MORA DA SPROVEDE RACIONALIZACIJU U JAVNOM SEKTORU

Vi{ak 30.000 zaposlenih u zdravstvu, U policiji obrazovawu, do detaqa agencijama... opisivao zlo~in KOD NOVOG PAZARA JU^E RANO UJUTRO UHAP[EN OSUMWI^ENI ZA UBISTVO NOVOSADSKE MANEKENKE

str. 13

str. 4

Sve`e i suvo

Najvi{a temperatura 12 °S

str. 14 – 17

SPORT

n YAJI] SE VRATIO U ZVEZDU

n KO[ARKA[I PARTIZANA DO^EKUJU BE[IKTA[

n VIGWEVI] TRA@I STRELCA

str. 12

POLiTikA

~etvrtak15.novembar2012.

[EF SRP SKE DI PLO MA TI JE IVAN MR KI] NAJ ZAD ZA TRE SAO DKP

AM BA SA DOR NE MA^ KE JU ^E U NO VOM SA DU

Voj vo di na naj bo qa lo ka ci ja za ne ma~ ke in ve sti ci je Am ba sa dor Ne ma~ ke u Sr bi ji Hajnc Vil helm i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} raz go va ra li su ju ~e u No vom Sa du o ak tu el noj po li ti~ koj si tu a ci ji u Voj vo di ni, sa op {tio je Po kra jin ski se kre ta ri jat za in for mi sa we. Ka ko se na vo di, am ba sa dor Vil helm je to kom raz go vo ra is ka zao po se ban in te res za ak tu el nu po li ti~ ku si tu a ci ju u Voj vo di ni, po seb no u sve tlu od lu ka Ustav nog su da Sr bi je ko je se od no se na po lo `aj Po kra ji ne. Do da je se da je to kom raz go vo ra iz me |u Paj ti }a i Vil hel ma bi lo re ~i i o nad le `no sti ma Po kra ji ne, po seb no u obla sti ostva ri va -

wa pra va pri pad ni ka na ci o nal nih ma wi na. Am ba sa dor Vil helm `e leo je da po se ti Voj vo di nu kao naj bo qu lo ka ci ju za in ve sti ra we ne ma~ kih kom pa ni ja jer je oko 60 od sto in ve sti ci ja iz Ne ma~ ke u Sr bi ji re a li zo va no na te ri to ri ji Voj vo di ne, pi {e u sa op {te wu. Bo jan Paj ti} je re kao da Voj vo di na u svom raz voj nom pro gra mu za pri o ri tet ima pri vla ~e we stra nih ula ga wa, po seb no u in du strij skom sek to ru. Ne ma~ ki am ba sa dor ju ~e je raz go va rao i pred sed ni kom Skup {ti ne Voj vo di ne I{tva nom Pa sto rom i gra do na ~el ni kom No vog Sa da Mi lo {em Vu ~e vi }em.

NE MA^ KI AM BA SA DOR PO SE TIO „DNEV NIK”

„Bu ra zer stvo” di plo ma ti ju sve lo na 200 te le gra ma Pro {lo ne deq ni pe tak naj zad je bio „Dan D“ za srp ske di plo ma te akre di to va ne u mre ì DKP-a ko je dr à va ima u sve tu zbog pi sma ko je je {ef di plo ma ti je Ivan Mr ki} upu tio am ba sa do ri ma i kon zu li ma. Ono, ka ko nam je ne zva ni~ no po tvr |e no, sa dr ì kri ti ku zbog”ne ra da, pa da mo ti va ci je, ota qa va wa po sla”, ~ak i ne do voq nog pro mo vi sa wa no ve vla sti u Be o gra du. Mi ni star Mr ki} pri tom kon sta tu je da se u ce lo kup noj mre ì kon sta tu je „pad mo ti va ci je i od su stvo ini ci ja ti ve u tre nut ku ka da se ze mqa su o ~a va sa spoq nim i unu tra {wim krup nim iza zo vi ma” i ka da tre ba da bu de „pot pu no sve jed no ko ja po li ti~ ka for ma ci ja vo di ze mqu”. „Dnev ni ku“ u Mi ni star stvu spoq nih po slo va ve za no za ta~ nost pi sma po sla tog u DKP-mre ù ka ù da „ne }e ko men tar sa ti i pri ~a ti ni {ta tu te mu“. Ni ko ni da po tvr di, a ni da de ma tu je, a po naj ma we da ka è ka ko }e se re {i ti pro blem o ko jem mi ni star Mr ki} po ru ~u je – da di plo ma te ru tin ski oba vqa ju po sao s kraj we le èr nim pri stu pom, i da je ~ak i „u ve }em bro ju DKP-a pot pu ni ne rad“ {to se vi {e ne }e to le ri sa ti. Ve} je jav na

Po vra tak vi za bio bi ka ta stro fa Ne ma~ ki am ba sa dor Hajnc Vil helm po se tio je ju ~e „Dnev nik Voj vo di na pres”, gde je raz go va rao s di rek to rom DVP-a Du {a nom Vla o vi }em i glav nim i od go vor nim ured ni kom li sta „Dnev nik” Alek san drom \i vuq skim. Tom pri li kom on je dao i in ter vju na {em li stu, u ko jem je po tvr dio da je sa mo u po sled wem me se cu prak ti~ no udvo stru ~en broj zah te va za azil ko ji su gra |a ni Sr bi je pod ne li ne ma~ kim vla sti ma – s oko 1.400 na bli zu 2.700. – Po nov no uvo |e we vi ze za gra |a ne Sr bi je pred sta vqa lo bi svo je vr snu ka ta stro fu jer je ’be li {en gen’ bio naj vi di qi vi ji, naj o pi pqi vi ji znak pri bli `a va wa Evrop skoj uni ji.

Taj ko rak ne bi bio u in te re su ni gra |a na Sr bi je, ni sa mih od no sa Sr bi je i Evrop ske uni je. Me |u tim, s dru ge stra ne, mo ra bi ti ja sno i to da je sa da {we sta we neo dr `i vo – re kao je am ba sa dor Vil helm, do da ju }i da ne o~e ku je da bi od lu ku o su spen zi ji bez vi znog re `i ma mo gla bi ti do ne ta „ko li ko su tra”, ali je isto vre me no i upo zo rio na to da je si tu a ci ja ve o ma ozbiq na. Ceo tekst in ter vjua, u ko jem am ba sa dor Hajnc Vil helm go vo ri i o pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne, od no su re pu bli~ kih vla sti pre ma Voj vo di ni, kao i sud bi ni evro in te gra ci ja Za pad nog Bal ka na, ob ja vi }e mo u ne deq nom bro ju. M. S.

\i las: DS }e iza }i s pro gra mom za iz la zak iz kri ze Kan di dat za no vog pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Dra gan \i las na ja vio je ju ~e da }e DS iza }i sa pro gra mom za iz la zak Sr bi je iz kri ze, pi {e na „Tvi ter” na lo gu „\i las-Paj ti}”. U toj po ru ci sto ji da }e taj pro gram po ~i va ti na obra zo va wu, po qo pri vre di i ener ge ti ci. „DS }e iza }i sa pro gra mom za iz laz iz kri ze ko ji }e po ~i va ti na obra zo va wu, po qo pri vre di i ener ge ti ci”, na pi sa no je na na lo gu. Iz bor na skup {ti na DS za ka za na je za 25. no vem bar. U tr ci za no vog pred sed ni ka de mo kra ta u~e stvo va }e \i las i Bra ni mir Ku zma no vi}. \i las i kan di dat za pot pred sed ni ka stran ke Jo van Mar ko vi} ju ~e su po se ti li Zla ti bor ski okrug i raz go va ra li sa de le ga ti ma.

dnevnik

taj na da }e se am ba sa dor sko-kon zu - mo slu ~a je ve da je ce la am ba sa da za lar ni re do vi „~i sti ti“. go di nu da na po sla la 200 te le gra ma. – Dra go mi je {to mi ni star ipak Jed no stav no ne rad, ko ji ni mi to slu {a opo zi ci ju, ali se na dam da }e kom pret hod nog pri o da ni smo mo se pri vra }a wu am ba sa do ra i kon - gli is ko re ni ti. zu la vo di ti ra ~u On is ti ~e da je na o to me da ne bu pro fe si o na li za ci Ve} je jav na taj na da }e de „po li ti~ ke se ja di plo ma ti je neo se ambasadorsko~e“ ve} da na uda ru p hod na s no vim mla -konzularni redovi bu du svi ko ji ne is dim qu di ma. pu wa va ju vi so ke – Tre ba ras pi sa ~istiti kri te ri ju me di ti otvo re ni kon plo mat ske slu `be, kurs i za pet go di na a pri tom ima ju ve o ma do bre pla te ima }e mo ne po li ti~ ke, ve} pro fe u od no su na gra |a ne Sr bi je – ko si o nal ne di plo ma te ko ji }e od go men ta ri {e za „Dnev nik“ bi vi {ef vo ri ti zah te vi ma DKP-slu `be – ka bi ne ta pret hod nog mi ni stra sma tra Ste fa no vi}. spoq nih po slo va, na rod ni po sla On je o tom pro ble mu pro go vo ni ka Bo ri slav Ste fa no vi}. – Ima rio pred Od bo rom za spoq nu po li -

Sed ni ca na sed ni cu Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je da nas }e po ~e ti no vu, sed mu sed ni cu re dov nog za se da wa, na ko joj }e se par la ment iz ja sni ti o pred lo gu kan di da ta za ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva iz re da pro fe so ra prav nih fa kul te ta. Za tu funk ci ju pred lo èn je re dov ni pro fe sor Kri vi~ nog pra va na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du dr Zo ran Sto ja no vi}. Na toj sed ni ci par la ment tre ba da po tvr di Spo ra zum iz me |u Vla de Sr bi je i Vla de Ma |ar ske o gra ni~ noj kon tro li u drum skom, è le zni~ kom i vod nom sa o bra }a ju. Na kon {to je za vr {e na ras pra va o me |u dr àv nim spo ra zu mi ma, sed ni ca Skup {ti ne je pre ki nu ta zbog, ka ko je na ve la pred se da va ju }a Ve sna Ko va~ (URS), hit no sti usva ja wa ta ~a ka dnev nog re da. Sed ni cu sa za po ~e tim dnev nim re dom po sla ni ci }e na sta vi ti u uto rak, 20. no vem bra.

I opo zi ci ja za re gi o nal nu sa rad wu Par la men tar ci su ju ~e za ne pu na tri sa ta za vr {i li ras pra vu o ne ko li ko me |u na rod nih spo ra zu ma iz obla sti pra vo su |a i eko no mi je s Ma ke do ni jom, Slo ve ni jom, Pa le sti nim i Al ì rom. Po sla ni ci vla da ju }e ko a li ci je, ali i opo zi ci je iz re do va Li be ral no-de mo krat ske par ti je, De mo krat ske stran ke Sr bi je i klu ba SPO–DHSS-a na ja vi li su da }e po dr à ti po tvr |i va we ugo vo ra s Ma ke do ni jom o prav noj po mo }i u gra |an skim i kri vi~ nim stva ri ma i o iz ru ~e wu. Oni su po dr à li i po tvr |i va we ugo vo ra s Ma ke do ni jom i Slo ve ni jom o me |u sob nom iz vr {a va wu sud skih od lu ka u kri vi~ nim stva ri ma.

ti ku Skup {ti ne Sr bi je i ka `e da to „Mrj ki} sve zna i dra go mi je {to je ovim pi smom, ako ga je po slao, po tvr dio ta kvo sta we u DKP-ima“. No, ni je taj pro blem od ju ~e ili od po sled we sed ni ce par la men tar nog od bo ra, {to uka zu je i ~u ve no pi smo iz 2004. go di ne, ko je je ta da {wem {e fu di plo ma ti je Vu ku Dra {ko vi }u upu tio sa da {wi di rek tor Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi lan Pa je vi}. On je, na pu {ta ju }i am ba sa dor sko me sto u ta da {wem MIP za je di~ ke dr `a ve s Cr nom Go rom, za pra vo re kao da mu je pre ko gla ve ta kva or ga ni za ci ja spoq nih po slo va i di plo mat ske slu `be. Pa je vi} je otvo re no, i za na{ list, a i u autor skom tek stu „Za {to je Sr bi ji po tre ban no vi MIP“, kri ti ko vao „bu ra zer stvo“, “par to kra ti ju“ i raz ne dru ge osno ve po ko ji ma se gra dio sek tor spoq nih po slo va, uz odu stvo „ul ti ma uno“ kri te ri ju ma – pro fe si o na li zma i ospo so bqe no sti za di plo mat sku slu `bu, s ja snim si ste mom or ga ni za ci je. A ka kva nam je bi la – do voq no go vo re pri ~e o jed nom am ba sa do ru ~i ji je glav ni po sao bio uz {ank jed ne sun ~a ne ze mqe... D. Mi li vo je vi}

Po gled na oba oka poslani ^ ke teme Ka ko je uka za la po sla ni ca DSS-a Mi li ca Ra do vi} po tvr |i va we tih ugo vo ra pred u slov je uspe {ne bor be pro tiv ogra ni zo va nog kri mi na la na re gi o nal nom ni vou.

Disciplinovati poslanike Ju ~e ra {wu ras pra vu o ra ti fi ka ci ji spo ra zu ma obe le `i la je po le mi ka po sla ni ka LDP-a i SNS-a o to me da li kar ti ce za me wu ju po sla ni ke vla sti u sa li. Po sla ni ca LDP-a Ju di ta Po po vi} je uka za la na to da su ne ki po sla ni ci SNS-a osta vi li kar ti ce u elek tron skom si ste mu iako su iza {li iz sa le. Ona je pod se ti la na to da par la men tar ci slu {a ju o to me da SNS na me ra va da di sci pli nu je po sla ni ke i par la ment i uve de red, i po ru ~i la da bi, ako in si sti ra ju na di sci pli ni, tre ba lo da vo de ra ~u na o to me da se wi ho vi po sla ni ci di sci pli nu ju. Ona sma tra i da na ja ve o di sci pli no va wu na ru {a va ju in te gri tet pa la men ta i pred sta vqa ju ele men tar no ne po zna va we svr he i smi sla Skup {ti ne, kao i na ja ve, ka ko je na ve la, o svo |e wu par la men ta na osmo ~a sov no rad no vre me. U ras pra vu se ukqu ~io i po sla nik LDP-a Bo jan \u ri}, ko ji je re kao da, uko li ko je kar ti ca u si ste mu, po sla ni ci mo ra ju da bu du u skup {tin skoj sa li jer }e u su prot nom bi ti po gre {an po da tak o to me ko li ko su vre me na pro ve li u sa li. Pred se da va ju }a sed ni ci Ve sna Ko va~ na kon to ga je tra `i la od skup {tin ske slu `be da iz va di kar ti ce svu da gde ne ma po sla ni ka. – Zna ~i, ka ko u ovom re du gde je vlast, ta ko i ta mo gde je opo zi ci ja, svu da gde ne ma po sla ni ka da se iz vu ku kar ti ce – zah te va la je Ve sna Ko va~.

Pred sed nik AO Zo ran Ba bi} (SNS) sma tra da ni je dan po sla nik ni je na pra vio pre kr {aj jer ju ~e ni je bi lo gla sa wa. – Ko le gi ni ca Ju di ta Po po vi} je gle da la na jed no oko i to oko je, ~i ni mi se, bi lo le vo, i gle da la je pre ma po sla ni~ koj gru pi SNS-a. U istom tre nut ku i ko le ge iz DS-a ta ko |e su osta vi le kar ti ce. Za hva qu jem se na ta kvoj su ge sti ji, ali bih `e leo da ona bu de upu }e na {i rom otvo re nih o~i ju, da svi bu de mo jed na ki. Po sla ni ci SNS-a su u tom tre nut ku bi li na sed ni ca ma od bo ra. Kra ti ce ni su bi le u po sla ni~ koj je di ni ci u vre me gla sa wa, ili da je, ne daj bo `e, ne ko gla sao ume sto ne kog dru gog jer tu bi u po li ti~ kom smi slu le te le gla ve – tvr di Ba bi}.

[e ta ju }a kar ti ca Za me nik {e fa po sla ni~ kog klu ba SPS-a \or |e Mi li }e vi} bio je u ne do u mi ci. – U to ku ovog za se da wa, ka da je bi lo po sta vqe no pi ta we ko je u sa li a ko ne, ko le ga De jan Ra den ko vi} je mo rao da ode za rad neo p hod nih kon sul ta ci ja s ko le gom iz DSS-a i we go ve po sla ni~ ke klu pe – ka zao je Mi li }e vi}. – Mi ima mo jed no pi ta we – da li on sa so bom tre ba da no si kar ti cu ili da je osta vi gde se di, a se di u ne kom dru gom po sla ni~ kom klu bu jer ne ma mo gu} nost da se di za jed no sa svo jim ko le ga ma po sla ni ci ma? To je pro ce du ral no pi ta we na ko je bih vo leo da do bi jem od go vor. Ako po ne se kar ti cu, a ne ma mo gu} nost da je sta vi u po sla ni~ ku je di ni cu gde se di ko le ga iz DSS-a, on da on ni je pri su tan na sed ni ci, a u sa li je. To je iz u zet no va `no. Kao za me nik {e fa po sla ni~ kog klu ba ne mam na ~in da dam od go vor ko le gi ko ji je do {ao da me to pi ta, pa pro sto po sta vqam to pi ta we, s ob zi rom na to da jo{ uvek ni smo de fi ni sa li ras po red se de wa u sa li. S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA Pla vu {a uz vra }a udarac Rat iz me |u pla vu {a s RTS-a i po sla ni ka DSS-a Si ni {e Ko va ~e vi }a pre neo se i na “Tvi ter” laj nu. Po sla ni ca DS-a Ma ja Vi de no vi} upo zo ri la je na to da “su ta kvi in ci den ti ne do pu sti vi i na di la ze kon kret ni slu ~aj, oba ve za je sva ko ga od nas da to bar gla sno osu di mo. Ne do pu sti vo eti ke ti ra we ume sto ar gu men to va ne kri ti ke”. No vi nar ka TV „Pr va„ @a kli na Ta ta lo vi}, iako ni je pla vu {a iz RTS-a, za pi ta la je: “ Je l’ osu dio to ne ko u skup {tin skoj sa li??“ Jed na od RTS-ovih pla vu {a Na ta {a Miq ko vi} od go va ra: „Ni je. Pra vo pi ta we. Ni pro {li put„. Ob ja snio je po sla nik LDP-a Bo jan \u ri}: „Ali on to i ra di u de lu ka da ni je ni mo gu }e re kla mi ra ti po vre du

Po s lov n i k a. Sa m o pred s ed n i mo `e…„ Na ta {a Miq ko vi} }e na to: „OK, lu ka vo :)„

[ta vi di tre }e oko ^la ni ca DS-a Emi na Ko va ~e vi} ko men ta ri {e for mi ra we no ve stran ke: „Ova no va stran ka ’Tre }a Sr bi ja’ mi zvu ~i kao tre }e oko... vrax bi ne, pa ra nor mal na is ku stva, du ho vi... oh wait... osni v a ~ i su biv { i ~la n o v i ’Dve ri’…„

^i ji su „Zve zda” i „Par ti zan” Sport je, po sve mu su de }i, sve bli `i po li ti ci. LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} se pi ta: „Pa ho }e li se ’Zve zda’ zva ti ’SNS Zve zda’?„

^lan DS-a Vla di mir Pe {i} ka è: „Ako je ta ko, on da ima mo ’SNS Zve zdu’, a „DS, URS, SDP i SPS Par ti zan’ :)„ Ko va ~e vi} ima jo{ jed nu di le mu: „Strah me da ne bu de ’Kra sna ja zve zda’„. Funk ci o ner SPO-a Mi lan \u ki} ka è da mu je ne ja sno u sve mu to me: „ûd no mi je sa mo da mi ni star od bra ne bu de uz ’Zve zdu’, jer je ’Par ti zan’ na gla su kao voj ni klub :-), za Xa ju je OK”. \u ki} do da je: „Ka è Vu ~i} da }e dr à va da po mog ne gi gan te ’Zve zdu’ i ’Par ti zan’, za pro me nu, do sad je po ma ga la ’Par ti zan’ i ’Zve zdu’, a ’Vo {a’ i ’Rad ni~ ki Kg’ ni {ta„. Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} }e na istu te mu: „Di gla se fr ka {to je Vu ~i} na ja vio da }e sre di ti si tu a ci ju u ’Zve zdi’ i ’Par ti za nu’ i da }e se ob ra ~u na ti s fud bal skom ma fi jom. Ko me to sme ta?„

Javna ogra da „Ga ra vog so ka ka” Po zna ti mu zi ~ar iz “Ga ra vog so ka ka” Ba ne Kr sti} ogla sio se na laj ni, i to iz po liti~kih raz lo ga: “Jav no se ogra |u jem od me dij skih na vo da u ko ji ma su ovih da na bez mog zna wa i pri stan ka po li ti~ ki zlo u po tre bqe ni mo ja fo to gra fi ja i pe sma”. Po vod za istup je ko ri {}e we Kr sti }e ve sli ke i pe sme „Ske le xi jo„ od “Ot po ra za ne za vi snu Voj vo di nu”

(Ne)sta bil ni Yom bi} No vi nar Si ni {a Vu ke li} pre no si za ni mqi vo sti s kon fe ren ci je za me di je pred sed ni ka Vla de RS-a Alek san dra Xom bi }a: „Naj za ni mqi vi ji deo, Xom bi }u u po pre sa iz ma kla sto li ca. No vi na ri: ’Sto li ca vam sve ne sta bil ni -

ja, mo gli ste pa sti’. Xom bi}: ’Mno gi bi vo qe li…’”

Ka ra me le {tet ne Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ka `e na laj ni: „Ka ra me la je srp ski Xems Bond u slu `bi za {ti te po ro di~ nih vred no sti. Za to i ne ma sta ro snih ogra ni ~e wa kod emi to va wa ’Pre qub ni ka’ TV ’Pink’. Ka ra me le su {tet ne za de cu„.

Zauvek „Ma nual” Tvi te ra {i ce, bez ob zi ra na to da li su po li ti ~ar ke ili ne, ima ju svo je “bri ge”. Ta ko se Awa Stani{i} pita: „@ENE, gde ima da se kupi dobar, al’ ba{ dobar nov~anik?„ Poslanica LSV-a Maja Sedlarevi} joj preporu~uje: “’Manual’ uvek...“ S. St.

politika

dnevnik

PO KRA JIN SKI PAR LA MENT UPU TI ]E AMAND MA NE NA RE PU BLI^ KI BU YET

Voj vo di na tra ì pri ho de od ak ci za Po k ra j in s ki par l a ment ras p ra v qa } e na sed ni ci za ka za noj za 22. no vem bar o amand ma ni ma na za kon o bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je za 2013. go di nu, a ko ji ma se tra ì da se po kra jin skom bu xe tu, uz po sto je }e pri ho de od po re za na za ra de i do bit pred u ze }a, ustu pi i 43 od sto pri ho da od ak c i z a sa k u p qe n ih na te ri to ri ji Po kra ji ne. Po re ~ i m a pot p red sed ni ka Vla de Voj vo di ne Dra go sla va Pe tro vi }a, usva ja wem tih amand ma na u Skup {ti ni Sr bi je bio bi re a li zo van ustav ni mi ni mum od se dam pro ce na ta za fi nan si ra we AP Voj vo di ne. Pe tro vi} je za „Dnev nik” ka zao i da je ne dav nim iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu do ve de no u pi ta we fi nan si ra we Po kra ji ne na na ~in na ko j i je to za g ran t o v a n o Usta vom Sr bi je, po {to je uma we na osno vi ca za ob ra ~un po kra jin skog bu xe ta. – Ovim amand ma ni ma, ko ji ma se tra ì 43 od sto od ak ci za za po kra jin ski bu xet, zah te va se za pra vo po {to va we Usta va ko jim je de fi ni sa no da bu xet Voj vo di ne iz no si naj ma we se dam

od sto re pu bli~ kog – re kao je Pe tro vi}, na vo de }i da se to re {e we pred la `e po {to jo{ ni je usvo jen za kon o fi nan si ra wu APV ko jim bi se traj no re {i lo pi ta we iz vor nih pri ho da Po kra ji ne. Do dao je da je i u me |u vre me nu neo p hod no obez be di ti po {to va we Usta va, ta ko {to }e se u no vom za ko nu o re pu bli~ kom bu xe tu uva `i ti od red be naj vi {eg prav nog ak ta o fi nan si ra wu Voj vo di ne.

Biv {i ak ti vi sti „Dve ri” osno va li „Tre }u Sr bi ju” U Be o gra du je ju ~e pred sta vqe na stran ka u osni va wu „Tre }a Sr bi ja„, ~i ji su osni va ~i, biv {i ak ti vi sti Po kre ta „Dve ri”, re kli da }e wi hov osnov ni ciq bi ti po mi re we pr ve i dru ge Sr bi je. – Srp ska jav nost i po li ti ka pot pu no su blo ki ra ni po de lom na dve is kqu ~i ve i ne po mir qi ve stra ne i za to ne ma od go vo ra na mno ga zna ~aj na pi ta wa, po put ra ta, jer su za pr vu Sr bi ju Sr bi sa mo `r tve, a za dru gu sa mo zlo ~in ci – re kao je ~lan ini ci ja tiv nog od bo ra „Tre }e Sr bi je„ An drej Faj geq na kon fe ren ci ji za no vi na re u „Me di ja cen tru„. Pr vi pri o ri tet „Tre }e Sr bi je„ bi }e iz grad wa na ci o nal nog iden ti te ta i to „in klu ziv no, jer na ci o nal na pri pad nost ni je bit na ko li ko vas pi ta we, po na {a we i kul tu ra `i vqe wa”. Ma ni fest „Tre }e Sr bi je„ usvo jen je 6. ok to bra u No vom Sa du, a mo to stran ke je „Sr bi ja ima bu du} nost. Vre di”. Faj geq je ina ~e v. d. di rek to ra Kul tur nog cen tra No vog

Sa da, a sem we ga, ini ci ja tiv ni od bor „Tre }e Sr bi je” ~i ne i ne ka da {wi pro du cent gru pe „Be o grad ski sin di kat” Alek san dar Pro ti}, {ef od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad od mah” u no vo sad skoj skup {ti ni Mi ro slav Pa ro vi} i we gov za me nik Alek san dar \ur |ev, ko ji su is ta kli da je vre me za sme wi va we ge ne ra ci ja na po li ti~ koj sce ni da bi mla di pre u ze li od go vor nost. Pa ro vi} je na {em li stu ju ~e re kao da }e na kon me dij skog pred sta vqa wa „Tre }e Sr bi je” po ~e ti pri ku pqa we pot pi sa za osni va we i re gi stro va we te po li ti~ ke stran ke. Po za ko nu, po li ti~ ku stran ku mo gu osno va ti naj ma we 10.000, a stran ku na ci on al ne ma wi ne 1.000 pu no let nih i po slov no spo sob nih dr `a vqa na Sr bi je. U Re gi stru po li ti~ kih stra na ka, ko ji se vo di pri mi ni star stvu nad le `nom za dr `av nu upra vu, upi sa na je 91 par ti ja. S. K.

Ina ~e, pret hod no su iz po kra jin ske ad mi ni stra ci je upo zo ri li na to da pred lo `e nim re pu bli~ kim bu xe tom ni je is po {to van ustav ni mi ni mum od se dam pro ce na ta za Voj vo di nu, kao i na du go va we re pu bli~ ke ka se po kra jin skoj za ovu go di nu, a ko je pro ce wu ju na oko de vet mi li jar di di na ra. Zbog us kra }i va wa tih pa ra, uglav nom na me we nih za fi nan si ra we ka pi tal nih pro je ka ta u Voj vo di ni, pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti}

na ja vio je i po kre ta we sud skih po stu pa ka. Po kra jin ska vla da ve} je po kre nu la po stu pak pred Ustav no im su dom za oce nu ustav no sti Za ko na o bu xet skom si ste mu jer sma tra da je tim pro pi som ne u stav no uma we na osno vi ca za ob ra ~un po kra jin skog bu xe ta. Ina ~ e, po k ra j in s ki bu xet ne }e bi ti na dnev nom re d u no v em b ar s ke se si je ve} }e se pred po sla n i c i m a Skup { ti n e Voj vo di ne na }i u pr voj po lo vi ni de cem bra. Me |u tim, na sed ni ci 22. no vem bra ko na~ no }e bi ti pred sta vqen iz ve {taj o po slo va wu Po kra jin skog fon da za ka pi tal na ula ga wa od 11. no vem bra 2009. do 31. de cem bra 2011. go di ne. Po sla ni ci }e se iz ja {wa va ti i o iz ve {ta ju o po slo va wu Ga ran cij skog fon da za pret hod nu go di nu. Na dnev nom re du bi }e i in for ma ci ja o pred lo gu re or ga ni zo va wa voj vo |an ske vo do pri vre de, te pred log iz me na Za ko na o vi so kom obra zo va wu, ko ji ma se tra `i da se ujed na ~i po lo `aj stu de na ta svih go di na stu di ja i ko ji }e bi ti upu }en re pu bli~ kom par la men tu. B. D. Sa vi}

DO GO VOR SO CI JA LI STA – ^EL NI KA OP [TI NA I GRA DO VA

I gra |a ni da pri pre ma ju lo kal ni buyet So ci ja li sti iz Voj vo di ne po zva }e gra |a ne da se ukqu ~e u pri pre mu lo kal nih bu xe ta za na red nu go di nu, do go vo re no je na sa stan ku ko ji je u Po kra jin skom od bo ru SPS-a odr `an prek si no}. „Kqu~ raz vo ja sva ke op {ti ne i gra da je su gra |a ni ko ji ta mo `i ve i za to oni ak tiv no tre ba da se ukqu ~e u pri pre mu bu xe ta za na red nu go di nu”, sa op {tio je PO SPS-a po sle sa stan ka ~la no va te stran ke ko ji oba vqa ju funk ci je gra do na ~el ni ka, pred sed ni ka op {ti na i lo kal nih skup {ti na, wi ho vih za me ni ka i po mo} ni ka. „So ci ja li sti ko ji su pre u ze li od go vor ne du `no sti u lo kal nim sa mo u pra va ma na sto ja }e da upra vo wih (gra |a ne) is pro vo ci ra ju, u po zi tiv nom smi slu, kroz raz ne in sti tu ci je, ne vla din sek tor, raz voj ne fon do ve, da bu du kre a- to ri no vog bu xe ta jer ni ko ne zna bo qe od wih {ta je naj po treb ni je i ~e mu tre ba da ti pri o- ri tet”, do da je se u sa op {te wu.

So ci ja li sti se, ka ko se na vo di, ne sla ù sa ~e sto ra bqe nom re ~e ni com da „tre ba za u sta vi ti ise qa va we sa se la”, ve} sma tra ju da je su {ti na u stva ra wu uslo va ko ji }e sva kom ~o ve ku omo gu }i ti da bi ra da li }e da ì vi u se lu ili u gra du. „î we ni ca je da, za vi sno od ste pe na raz vi je no sti, op {ti na ma ne do sta je 20 do 60 od sto sred sta va. Da bi se taj no vac stvo rio, ~el ni ci lo kal ne vla sti mo ra ju da zna ju na ko ji na ~in i iz ko jih fon do va i iz vo ra }e ga pri ba vi ti. Mo ra mo tra ì ti re {e wa ko ja idu u su sret no vom za ko nu o lo kal noj sa mo u pra vi u ko jem }e me sne za jed ni ce do bi ti na zna ~a ju, a to zah te va i ve }u od go vor nost ~el nih qu di”, na vo di se u sa op {te wu. U PO SPS-a su na {em li stu re kli da }e na red nih sed mi ca oku pi ti di rek to re lo kal nih jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, kao i da }e je dan sa sta nak te mat ski bi ti po sve }en Voj vo di ni, o ~e mu }e jav nost bi ti oba ve {te na. S. K.

REKLI SU [a bi}: Iz me ni te za ko ne zbog pri slu {ki va wa – Po ve re nik ni je kon tro lor taj nih slu `bi, ve} on kon tro li {e za ko ni to sti wi ho vog ra da, dok je za kon tro lu slu `bi za du èn par la ment – iz ja vio je po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi}. – Ka da se po ja vio pred log za ko na o elek tron skim ko mu ni ka ci ja ma, po ~eo je pra vi ma li rat u ko jem su, s jed ne stra ne, bi li za {tit nik, po ve re nik i stru~ na jav nost, a s dru ge iz vr {na vlast. On je pod se tio na to da je za kon usvo jen, ali da je ta da {wi pred sed nik Bo ris Ta di}, pot pi su ju }i ukaz, re kao da de li za bri nu tost, i na ja vio tra è we re {e wa ko ja }e za do vo qi ti po tre be bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i za {ti te qud skih pra va. – Pro {le su dve go di ne, a tih re {e wa ne ma – ka zao je [a bi}. On i om bud sman Sa {a Jan ko vi} za tra ì li su hit nu pri me nu me ra ko ji ma se sma wu je mo gu} nost zlo u po tre ba pri nad zo ru elek tron skih ko mu ni ka ci ja.

Qa ji}: Ha lo Ko so vo?

Pa stor: Ni ko li} se na li cu me sta uve rio

P o t p r e d s e d n i k Vla d e Sr b i j e Ra s im Qa j i} iz j a v io je za „No vo sti” da Be o grad ne ma {ta da iz gu bi u pre g o v o r i m a ko j e je za po ~eo s Pri {ti nom jer sa mo mo è do bi ti po {to }e i Pri {ti na mo ra ti da pri sta ne na ne ke bol ne kom pro mi se jer, u su prot nom, pre go vo ri ne }e us pe ti. Na pi ta we mo è mo li spre ~i ti da Ko so vo do bi je po ziv ni te le fon ski broj kao ne za vi sna dr à va, Qa ji} je od go vo rio da su za sa da po ziv ne bro je ve mo gle do bi ti sa mo dr à ve ko je su ~la ni ce UN. – Bio bi pre se dan da Ko so vo do bi je me |u na rod ni broj. Na{ tim nu di kom pro mis da do bi ju broj 3815, ko ji bi ukqu ~io i po ziv ni broj Sr bi je i oso b e n ost Ko s o v a. Za i n t e r e s o v a n i smo i za na {u imo vi nu i te le ko mu ni ka ci o nu in fra struk tu ru na Ko so vu i za rad na {ih ope ra te ra – ob ja snio je Qa ji}.

[ef po sla ni~ ke gru pe Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra u Skup {ti ni Sr bi je Ba lint Pa stor iz ja vio je da je te za da ma |ar ska ma wi na u Sr bi ji ima sve, a srp ska ma wi na u Ma |ar skoj ne ma go to vo ni {ta po gre {na, i po no vio da Ma |ar ska od po ~et ka po dr `a va na po re Sr bi je ka pu no prav nom ~lan stvu u EU. On je za Me |u na rod ni ra dio Sr bi ja (MRS) re kao da ta te za ne po ti ~e od naj vi {ih or ga na vla sti, pred sed ni ka Re pu bli ke ili pred stav ni ke Vla de Sr bi je, ve} od od re |e nih gra |a na ili gru pa gra |a na Sr bi je. – To je, na rav no, po gre {no, i zbog to ga me ra du je {to }e pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po se ti ti in sti tu ci je Sr ba u Ma |ar skoj. Ta ko }e, na li cu me sta mo }i da se uve ri da ta kva te za ap so lut no ne sto ji – re kao Pa stor za MRS. On je is ta kao da je pret hod nih go di na stvo re na do bra sa rad wa iz me |u ma |ar ske ma wi ne u Sr bi ji i srp ske ma wi ne u Ma |ar skoj.

~etvrtak15 . novembar2012.

VLA DA SR BI JE

Ve }i ni mi ni sta ra po tri sa vet ni ka Vla da Sr bi je do ne la je od lu ku o bro ju po seb nih sa vet ni ka mi ni sta ra i me ri la za na kna du za wi hov rad. Po woj, ve }i na mi ni sta ra mo è ime no va ti po tri po seb na sa vet ni ka, ob ja vqe no je u „Slu `be nom gla sni ku”. U od lu ci je na ve de no da mi ni stri unu tra {wih po slo va, fi nan si ja i pri vre de, spoq nih po slo va, od bra ne, re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve, sa o bra }a ja, gra |e vi nar stva i ur ba ni zma, prav de i dr àv ne upra ve, po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de mo gu ima ti po tri po seb na sa vet ni ka. Isto to li ko po seb nih sa vet ni ka mo gu ima ti i mi ni stri pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, zdra vqa, ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te ì vot ne sre di ne, kul tu re i in for mi sa wa, pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, ra da,

za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, omla di ne i spor ta i spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja. Is tak nu to je i da mi ni star ko ji vo di slu `bu Vla de mo `e ime no va ti jed nog po seb nog sa vet ni ka. Ina ~e, po Za ko nu o vla di, slu `bu Vla de vo di di rek tor, ko ji je od go vo ran pred sed ni ku ili ge ne ral nom se kre ta ru Vla de, a mo `e je vo di ti i mi ni star bez port fe qa. Po seb ni sa vet ni ci ni su u rad nom od no su u mi ni star stvu, od no sno slu `bi Vla de, ve} se wi ho va pra va i oba ve ze ure |u ju ugo vo rom, po op {tim pra vi li ma gra |an skog pra va.

USTAV NI SUD SR BI JE

Od bi jen pred log za za bra nu SNP „1389” i SNP „Na {i” Ustav ni sud je na ju ~e ra {woj sed ni ci od bio pred log za za bra nu ra da udru è wa gra |a na „Srp ski na rod ni po kret 1389” iz Be o gra da i SNP-a „Na {i„ iz Aran |e lov ca, dok je pred log za za bra nu ra da udru è wa „SNP Na {i 1389” od ba cio, sa op {tio je Ustav ni sud. U obra zlo è wu od lu ke na vo di se da je Sud sve o bu hvat nom ana li zom za kqu ~io da ni su is pu we ni Usta vom pro pi sa ni uslo vi za za -

wa i we go vih ak tiv no sti usme re nih na ostva re we Usta vom za bra we nih ci qe va. Sud je za kqu ~io da se ne mo è po u zda no utvr di ti po sto ja we ustav nih raz lo ga za iz ri ca we naj te è me re kao {to je za bra na ra da udru è wa gra |a na. „Sud pri me }u je da me re pred u ze te od nad le `nih dr àv nih or ga na pre ma ~la no vi ma udru è wa ne pred sta vqa ju ade kva tan od go vor de mo krat skog dru {tva za

Ni je po tvr |e na osno va nost sum we Ustav ni sud je na {ao da u spro ve de nom po stup ku ni je po tvr |e na osno va nost tvrd we re pu bli~ kog jav nog tu ì o ca o po sto ja wu od red bom ~la na 55, stav 4 Usta va utvr |e nih raz lo ga zbog ko jih bi se mo gao za bra ni ti rad udru è wa SNP „1389„ i SNP „Na {i„. U od no su na udru è we gra |a na „SNP na {i 1389„, Sud je od ba cio pred log Re pu bli~ kog jav nog tu ì o ca jer je utvr dio da ne po sto je pro ce sne pret po stav ke za vo |e we po stup ka utvr |e ne Usta vom i za ko nom s ob zi rom na to da na ve de no udru è we gra |a na ne po sto ji, ni je re gi stro va no i ne de lu je. bra nu ra da udru è wa SNP „1389” i SNP „Na {i„. Ta kva oce na Su da te me qi se, ka ko se do da je, na sta no vi {tu da za bra na ra da udru è wa mo ra pred sta vqa ti nu `nu me ru de mo krat skog dru {tva. „Ta me ra pred sta vqa po sled wi od bram be ni akt de mo krat skog dru {tva ka da de lo va we i ak tiv no sti udru è wa i we go vih ~la no va kraj we ozbiq no i in ten ziv no kr {e Usta vom za jem ~e na pra va i slo bo de ta ko da se wi ma na ne sum wiv na ~in è li ostva ri ti na sil no ru {e we ustav nog po ret ka, kr {e we za jem ~e nih qud skih ili ma win skih pra va ili iza zi va we ra sne, na ci o nal ne ili ver ske ne tr pe qi vo sti„, na vo di se u obra zlo è wu Su da, i do da je da je tu me ru mo gu }e iz re }i tek ka da se po u zda no utvr di da sve pret hod no pred u ze te me re nad le `nih dr àv nih or ga na ni su spre ~i le kon ti nu i ra no de lo va we udru è -

u~i we ne po vre de pra va zbog ~i jeg bi ne u spe ha Ustav ni sud mo gao i mo rao za bra ni ti rad wi ho vih udru è wa. Na oprav da nost iz ri ca wa ta kve me re ne upu }u ju ni Su du pre zen ti ra ni do ka zi o broj no sti u~i we nih po vre da za ko na i te ì ni me ra iz re ~e nih po je di nim ~la no vi ma udru è wa.„ Iz tih raz lo ga, do da je se, Ustav ni sud ni je do {ao do po u zda nog uve re wa da su u si ste mu za {ti te slo bo da i pra va nad le `ni dr àv ni or ga ni pret hod no ve} is cr pli sve me re pre ven ci je i od go va ra ju }eg sank ci o ni sa wa pro tiv prav nog de lo va wa tih udru è wa i wi ho vih ~la no va, zbog ~e ga bi se za sva ko da qe po na vqa we istih ili sli~ nih ka `wi vih ili uz ne mi ra va ju }ih ak tiv no sti udru è wa mo ra lo pri be }i iz ri ca wu me re za bra ne wi ho vog ra da kao nu `nog i je di no mo gu }eg od go vo ra dr à ve u de mo krat skom dru {tvu. S. K.

Ki kind ski SDPS pre ki da pre go vo re s na pred wa ci ma Op {tin ski od bor SDPS-a u Ki kin di pre ki da pre go vo re s Op {tin skim od bo rom Srp ske na pred ne stran ke o for mi ra wu no ve skup {tin ske ve }i ne. Zva ni ~an stav stran ke iz ne la je no vo i za bra na pred sed ni ca ki kind skog od bo ra, ina ~e od bor ni ca u Skup {ti ni op {ti ne Ki kin da, Azra Va len ti}. Ova stran ka, ina ~e, u ki kind skoj skup {ti ni ima jed nog od bor ni ka. – Bi li smo u pre go vo ri ma sa SNS-om, SPS-om, DSS-om, JS-om i SVM-om, a ovom od lu kom smo re {i li da to pre ki ne mo – re kao je ~lan Po kra jin skog iz vr {nog od bo ra SDPS-a Mir ko Ba bi}. Azra Va len ti} je kao raz lo ge na ve la po tre bu za hit nom sta bi li za ci jom po li ti~ ke si tu a ci je u op {ti ni da bi se us po sta vi li me ha ni zmi i usvo jio bu xet za na red nu go di nu. – Ba bi }e va iz ja va je u su prot no sti s do go vo rom i opre de qe wi ma cen tra le SDPS-a – is ta kao je pred sed nik Op {tin skog od bo ra SNS-a La di slav To mi}. A. \.

ekonomija

~etvrtak15.novembar2012.

dnevnik

ME SE^ NA IN FLA CI JA 2,8 POSTO, GO DI [WA 12,7 PRO CE NA TA

I ok to bar nas sku po ko {tao Po tro {a~ ke ce ne pro iz vo da i uslu ga u ok to bru su u pro se ku po ve }a ne 2,8 po sto u od no su na sep tem bar, dok su na go di {wem ni vou po ra sle 12,7 pro ce na ta, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Po sma tra no po glav nim gru pa ma pro iz vo da, u ok to bru je naj ve }i rast ce na u od no su na pret hod ni me sec za be le `en u gru pi al ko hol na pi }a i du van –11,1 po sto. Sle de re kre a ci ja i kul tu ra, s ra stom od 4,3 po sto, hra na i bez al ko hol na pi }a s 3,1,

tro {ko vi za stan, vo du, elek tri~ nu ener gi ju, gas i dru ga go ri va po ve }a ni su 2,2, a za na me {taj, po ku} stvo i te ku }e odr `a va we sta na 1,9 po sto. Ko mu ni ka ci je i ode }a i obu }a po sku pe li su po 1,5 po sto, re sto ra ni i ho te li 1,1 pro ce nat. Ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su se bit ni je me wa le. In dek si po tro {a~ kih ce na se de fi ni {u kao me ra pro se~ ne pro me ne ma lo pro daj nih ce na ro be i uslu ga ko je se ko ri ste za li~ nu po tro {wu.

DR @A VA MO RA DA SPRO VE DE RA CI O NA LI ZA CI JU U JAV NOM SEK TO RU

Vi {ak 30.000 za po sle nih u zdrav stvu, obra zo va wu, agen ci ja ma... Iako mi ni stri tvr de da u wi ho vim re so ri ma vi {ka za po sle nih ne ma, si tu a ci ja je na rav no dru ga ~i ja, a to naj bo qe po ka zu je dr `av na ka sa iz ko je se is pla }u ju pla te. Po pro ce na ma Fi skal nog sa ve ta, broj od 440.000 za po sle nih u jav nom sek to ru je pre ve lik i mo gu }e ga je sma wi ti naj ma we pet od sto, pre sve ga u obla sti obra zo va wa, zdrav stva, lo kal ne sa mo u pra ve i jav nih agen ci ja. ^lan Fi skal nog sa ve ta Vla di mir Vu~ ko vi} iz ja vio je da bi Vla da, ra di ostva ri va wa po treb nih u{te da, tre ba lo da to kom 2013. go di ne iz ra di pro gram ra ci o na li za ci je za po sle no sti, ukqu ~u ju }i i lo kal nu sa mo u pra vu. Na vo de }i pro ce nu da je iz me |u 20.000 i 30.000 za po sle nih u jav nom sek to ru vi {ak, on je pre ci zi rao da je to u sek to ru zdrav stva pre sve ga ne me di cin sko oso bqe, u obra zo va wu oblast osnov nog {kol stva, a tu tre ba do da ti i za po sle ne u lo kal nim sa mo u pra va ma i agen ci ja ma. – Po {to je iz Vla de na ja vqe no da to kom kri ze ne }e bi ti ot pu {ta wa, tre ba lo bi na pra vi ti pla no ve da se s pr vim na zna ka ma iz la ska iz kri ze na pra vi na pre dak u toj obla sti – ka zao je Vu~ ko vi}.

Od EPS-a do ko mu na la ca S dru ge stra ne, pro blem ni je sa mo jav ni sek tor, ko jim se ba vio Fi skal ni sa vet, ve} i jav na pred u ze }a, s ob zi rom na to da ni je ni ka kva taj na da i ta mo ima ve li kog vi {ka za po sle nih. Tu su na rav no i grad ske jav no-ko mu nal ne fir me ko je su go di na ma po ve }a va le broj za pso le nih i gde iz da ci za pla te spre ~a va ju sva ku ozbiq ni ju in ve sti ci ju. Pri mer ve li ke kom pa ni je i vi {ka za po sle nih sva ka ko je EPS. U „Elek tro pri vre di Sr bi je” ne opo vr ga va ju ~i we ni cu da u wi ho voj kom pa ni ji ima vi {ka za po sle nih. Spe ku li {e se da je oko 11.000 qu di pre ko broj no, ali je pro blem u to me {to se re struk tu ri sa we ne mo `e ra di ti bez nov ca. Po we go vim re ~i ma, u bu xe tu za na red nu go di nu bi }e ostva re na u{te da od 20 mi li jar di di na ra

zbog ogra ni ~a va wa ra sta pla ta u jav nom sek to ru i pen zi ja u od no su na ra ni je pla no ve in dek sa ci je.

– Mo ra se za u sta vi ti trend da za ra de u jav nom sek to ru ra stu br è ne go {to je to pred vi |e no za kon skom in dek sa ci jom – na gla sio je Vu~ ko vi}, i na veo da su od 2010. do kra ja 2012. za ra de u jav nom sek to ru po ra sle 11,4 po sto vi {e ne go {to je to bi lo pred vi |e no uskla |i va wem za ra da. – I u 2013. go di ni pred vi |e no uskla |i va we pla ta je 4,5 po sto, dok je Za ko nom o bu xe tu za na red nu go di nu pred vi |en po rast za ~ak se dam pro ce na ta. On je kao iz ra è nu ne re gu lar nost na veo da se u po je di nim mi ni star stvi ma, kao {to je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va, u 2012. i 2013. go di ni na po zi ci ji „so ci jal na da va wa za za po sle ne” po ja vqu je go di {we oko {est mi li jar di di na ra do dat nih iz dva ja wa za za ra de. Oce wu ju }i da su do sa da {we me re ko je je Vla da pred u ze la u obla sti za po sle no sti i za ra da do bre, Vu~ ko vi} je do dao da one, me |u tim, sa mo spre ~a va ju da qe po gor {a we stva ri. Ka ko je na veo, osim ra ci o na li za ci je bro ja za po sle nih u jav nom sek to ru, Vla da bi tre ba lo da uve de i je din stve ni si stem plat nih raz re da i iz ra di re gi star za po sle nih u raz li ~i tim sek to ri ma dr àv ne upra ve i jav nih slu `bi. E. Dn.

FRAN CU SKI AM BA SA DOR U NO VOM SA DU

Voj vo di na zna da pri vu ~e in ve sti to re – U Voj vo di ni }e se br `e do bi ja ti do zvo la i no ve sub ven ci je za in ve sti to re, kao i no ve in ve sti ci je u po qo pri vre di – na ja vio je voj vo |an ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski. Ka ko se na vo di u sa op {te wu sa sa stan ka s pred stav ni ci ma kom pa ni ja – ~la ni ca Fran cu sko-srp ske pri vred ne ko mo re, Bu gar ski je po zvao kom pa ni je da po `u re i svo je in fra struk tur ne pla no ve ukqu ~e u du go ro~ ne stra te gi je raz vo ja op {ti na.

– Pr va in ve sti ci ja Vla de Voj vo di ne bi }e u si stem iri ga ci je i tre nut no ra di mo na re struk tu ri ra wu pred u ze }a za du `e nih za na vod wa va we, ko ja po kri va ju 20.000 ki lo me ta ra ka na la za iri ga ci ju – re kao je Bu gar ski. Do dao je da }e tro {ko ve in ve sti ra wa u iri ga ci o ni si stem po de li ti op {ti ne, Jav no vo do pri vred no pred u ze }e „Vo de Voj vo di ne” i Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo. Fran cu ski am ba sa dor Fran soa Gza vi je De nio oce nio je da Voj vo di na o~i gled no zna ka ko da pri vu ~e fran cu ske

kom pa ni je, s ob zi rom na to da je ta ze mqa na dru gom me stu u Voj vo di ni po vi si ni in ve sti ci ja. – Po se tio sam do sta fran cu skih kom pa ni ja u Voj vo di ni, kao {to su Kre di agri kol ban ka, „La far`„, „Mle ko pro dukt„ i „Som bo led„, i za kqu ~io da mo `e mo i vi {e ura di ti u pri vla ~e wu fran cu skih in ve sti ci ja – re kao je De nio. Po we go vim re ~i ma, tre ba lo bi do dat no po boq {a ti od re |e ne uslo ve po slo va wa u Sr bi ji pa }e i di na mi ka do la ska fran cu skih pred u ze }a pra ti ti di na mi ku ubr za nog raz vo ja.

PO QO PRI VRED NI CI KRI TI KU JU, A ZA DRU GE PRI HVA TA JU ZA KON O POD STI CA JI MA

Usva ja we sub ven ci ja pa o ri ma iza le |a Voj vo |an ski po qo pri vred ni ci o{tro pro te stu ju zbog br zo ple to sti u do no {e wu za ko na o pod sti ca ji ma, is ti ~u }i da oni o to me ni su pi ta ni i da je i taj do ku ment pra vqen na wi ho vu {te tu, a u ko rist ve li kih po slov nih si ste ma. Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka, ko ja oku pqa 10.000 ma lih i sred wih po ro di~ nih ga zdin sta va, sto ga je ju ~e za tra `i la pri jem kod pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. Ina ~e, jav na ras pra va o na cr tu za ko na o pod sti ca ji ma u

tu za ko na o pod sti ca ji ma. Uprav ni od bor Za dru `nog sa ve za Voj vo di ne sa op {tio je ju ~e da po dr `a va ini ci ja ti vu Mi ni star stva po qo pri vre de za do no {e we tog do ku men ta. Kon cept pred lo `e nog na cr ta za ko na od go va ra po tre ba ma i sta wu u po qo pri vre di, oce we no je na ju ~e ra {wem sa stan ku UO Za dru `nog sa ve za Voj vo di ne. Ka ko je uka za no, po seb no je na gla {e na po tre ba da pra vo na pod sti ca je ostva ru ju svi su -

Aren du u [i du pla }a li i 80.000 di na ra Po qo pri vred ni ci se bo re za ve }e pod sti ca je iz dr àv ne ka se, ali ovih da na ima mo si ja set pri me ra ko ji po ka zu ju da ne ki od wih pro blem s pa ra ma ne ma ju. Na i me, u to ku su li ci ta ci je za dr àv ne wi ve pa su ne dav no u be ~ej skoj op {ti ni ora ni ce po hek ta ru i{le i za vi {e od 80.000 di na ra. Ju ~e su tu ci fru do sti gle i wi ve u [i du. Hek tar ze mqe u Ku ku jev ci ma, Ada {ev ci ma i Ilin ci ma i dru gim {id skim me sti ma po qo pri vred ni ci su li ci ti ra li za 60.000 do 80.000 di na ra. po qo pri vre di i ru ral nom raz vo ju za vr {a va se su tra. „Ovim za ko nom se fa vo ri zu ju ve li ki po slov ni si ste mi a mar gi na li zu ju po ro di~ na po qo pri vred na ga zdin stva, ko ja mo ra ju bi ti no si o ci po qo pri vred ne pro iz vod we i raz vo ja se la u Sr bi ji. Pri to me, re le vant ne or ga ni za ci je po qo pri vred ni ka ni su bi le ukqu ~e ne u iz ra du za ko na. Sma tra mo da je od kqu~ nog zna ~a ja ko mu ni ka ci ja i kon sul ta ci je Mi ni star stva po qo pri vre de s pred stav ni ci ma po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a od iz ra zi tog zna ~a ja pri li kom do no {e wa do ku me na ta, kao {to je pred lo è ni za kon o pod sti ca ji ma ko ji }e de fi ni sa ti pra vac raz vo ja agra ra na du ì pe riod„, na vo di Aso ci ja ci ja u pi smu pred sed ni ku Sr bi je. Do da je se da u Sr bi ji do sa da ni je po sto jao za kon o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di ko jim bi se na du ì pe riod de fi ni sa la agrar na po li ti ka ze mqe i obez be di la pred vi di vost u po qo pri vred noj pro iz vod wi. Iz Voj vo di ne, me |u tim, sti ù i po zi tiv ne oce ne o Na cr -

bjek ti u po qo pri vred noj pro iz vod wi, od no sno sva prav na i fi zi~ ka li ca ko ja ima ju ak tiv no re gi stro va no po qo pri vred no ga zdin stvo. Pri to me se po seb no in si sti ra na obez be |i va wu pod sti ca ja za ze mqo rad ni~ ke za dru ge, ko je su u do sa da {woj eko nom skoj po li ti ci u po qo pri vre di u naj ve }em bro ju slu ~a je va neo prav da no osta ja le bez tog pra va, na gla {a va ju u Sa ve zu. UO Za dru `nog sa ve za Voj vo di ne je po dr `ao sve pred lo ge Stru~ ne rad ne gru pe za ze mqo rad ni~ ko za dru gar stvo na tekst na cr ta za ko na o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di i ru ral nom raz vo ju i od lu ~io da se oni po no vo do sta ve Mi ni star stvu po qo pri vre de s mol bom za pri hva ta we da tih pred lo ga za iz me ne i do pu ne. Naj bit ni ji pred log je da se svim su bjek ti ma u pri mar noj po qo pri vred noj pro iz vod wi – oba ve zno ukqu ~u ju }i ze mqo rad ni~ ke za dru ge – ko ji ima ju ak tiv no re gi stro va no po qo pri vred no ga zdin stvo obez be de ista pra va na pod sti ca je. S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za za za Va`i za za devize devize efektivu efektivu 1

109,6109

111,8479

114,4204

109,2754

Australija

dolar

90,0369

91,8744

93,9875

89,7613

Kanada

dolar

86,0639

87,8203

89,8402

85,8004

Danska

kruna

14,6935

14,9934

15,3382

14,6486

Norve{ka

kruna

14,9562

15,2614

15,6124

14,9104

[vedska

kruna

12,7092

12,9686

13,2669

12,6703

[vajcarska

franak

91,0314

92,8892

95,0257

90,7527

V. Britanija

funta

136,9281

139,7225

142,9361

136,5089

SAD

dolar

86,1925

87,9515

89,9744

85,9286

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 11. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (460,02 -1,09)

David Paji} Daka, Beograd

20,00

1.092

37.128

Privredna banka, Beograd

4,65

49.500

AIK banka, Ni{

-3,00

1.550

116.250

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,99

4.393

105.420

NIS, Novi Sad

-0,58

685

11.692.638

Telefonija, Beograd

0,63

160

640

Imlek, Beograd

-0,89

3.119

6.078.450

0,57 Promena

1.408 Cena

1.984.307 Promet

Komercijalna banka, Beograd

-1,96

1.000

6.997.000

Energoprojekt holding, Beograd

-16,67

1.000

15.000

0,38

531

220.584

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,59

792

1.032.633

0,00

422

433.130

Soja protein, Be~ej

^a~anska banka, ^a~ak

-7,42

6.000

42.000

0,22

452

171.760

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.648

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,68

1.600

440.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.080

97.760

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,99

4.393

105.420

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

411

224.817

Tigar, Pirot

-3,03

192

175.112

Mlekara, Subotica Pet akcija s najve}im padom Morava, Jagodina

Radijator, Zrewanin Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,25

450

900.000

-3,03 Promena

192 Cena

175.112 Promet

NIS, Novi Sad

-0,58

685

11.692.638

Mlekara, Subotica

0,57

1.408

1.984.307

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,59

792

1.032.633

Radijator, Zrewanin

-6,25

450

900.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

411

224.817

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

~etvrtak15.novembar2012.

dRU[TvO

~etvrtak15.novembar2012.

PO TE [KO ]E DO MA ZDRA VQA U SEN TI: NOR MA TI VI NE UVA @A VA JU SPE CI FI^ NO STI

Bi }e pi sa ma za Mi ni star stvo zdra vqa Do m zdra vqa „Sen ta” su o ~io se s po te {ko }a ma zbog nor ma ti va ko je je utvr di lo Mi ni star stvo zdra vqa, zbog ~e ga su dva le ka ra i 15 me di cin skih se sta ra iz te usta no ve „pre ko man do va na„ u Op {tu bol ni cu „Sen ta”, {to je do ve lo do ne zgod ne si tu a ci je, pre o do ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni op {ti ne Sen ta. Na po te {ko }e je uka zao v. d. di rek to ra Do ma zdra vqa „Sen ta„ dr Gu stav [ur jan, ko ji je na gla sio da je wi hov iz vor vi {e struk. – Utvr |e nim nor ma ti vi ma sma wen je broj ka dro va, ka ko le ka ra, ta ko i me di cin skih se sta ra, ko je fi nan si ra Fond za zdrav stve no osi gu ra we – re kao je [ur jan. – S dru ge stra ne, ka drov ski plan ko ji je kro jen na osno vu nor ma ti va je su `en, a ni su uze te u ob zir spe ci fi~ no sti Sen te. Mi ni star stvo ni je uze lo

drov skim pla nom je iz Fon da ugo vo re no fi nan si ra we 105 za po sle nih, pa bi za wih 24 tre ba lo obez be di ti pla te iz sop stve nih pri ho da. – Pro me na nor ma ti va i ka drov skog pla na ni je jed no sta van pro ces pa }e mo jo{ mo ra ti i}i u Be o grad i pi sa ti do sta pi sa ma Mi ni star stvu zdra vqa – do dao je [ur jan. – Dru gi pro blem pred sta vqa no vi si stem elek tron skih kar to na jer po da ci pa ra lel no tre ba da se upi su ju i na sta re kar to ne pa ci je na ta na pa pi ru, ta ko da le ka ri i se stre mo ra ju da ra de du pli ad mi ni stra tiv ni po sao pa ni je ~u do {to se du `e ~e ka na pre gle de. Sve ~i ni mo da bi po sao bio {to efi ka sni je ura |en i pa ci jen ti pre gle da ni, ali o~e ku je mo da }e mno go efi ka sni ji rad bi ti ka da do bi je mo no ve nor ma ti ve i ka drov ski plan.

dnevnik

JU BI LEJ IN STI TU TA ZA KAR DI O VA SKU LAR NE BO LE STI VOJ VO DI NE

Evrop ski zna ~aj na usta no va In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci obe le `io je ju ~e 35 go di na po sto ja wa i uspe {nog ra da na sve ~a no sti upri li ~e noj u zgra di Skup {ti ne Voj vo di ne. U tri i po de ce ni je du gom ra du, kroz am bu lan te In sti tu ta pro {lo je vi {e od 1,2 mi lion pa ci -

po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor, po kra jin ska se kre tar ka za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju prof. dr Ve sna Ko pi to vi}, de kan Me di cin skog fa kul te ta Ni ko la Gru ji}, le ka ri s

Ope ri sa no vi {e od 30.000 pa ci je na ta O in sti tu tu, ko ji je ko ri {}e wem sa vre me nih svet skih me to da i kon stant nim usa vr {a va wem i za la ga wem za po sle nih, po stao je dan od naj pri zna ti jih zdrav stve nih cen ta ra u ovom de lu Evro pe, go vo ri la je ge ne ral na di rek tor ka Na da ê mer li}-A|i}. Ona je na gla si la da je do sa da u In sti tu tu ope ri sa no vi {e od 30.000 pa ci je na ta: – Za sve ovo vre me ima li smo sve mla |e bo le sni ke s akut nim in fark tom, a sve te è bo le sni ke ka da smo ih ope ri sa li – ka za la je ona. je na ta, dok je pre ko 130.000 qu di bol ni~ ki le ~e no u toj zdrav stve noj usta no vi. Sve ~a no sti po vo dom obe le à va wa ju bi le ja pri su stvo va li su pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i

In sti tu ta, kao i broj ni sa rad ni ci i pri ja te qi te in sti tu ci je. – De ce ni ja ma je In sti tut svo jim ka pa ci te ti ma bio na ras po la ga wu obra zov nom si ste mu ve za nom za raz voj me di ci ne i bio je zna ~aj -

na po dr {ka u obra zo va wu vi {e sto ti na da nas ugled nih le ka ra spe ci ja li sta – na gla sio je pro fe sor Pe tro vi}. – Opre de li li smo se za to da, i u ovim te {kim go di na ma, iz grad wom si ste ma „Ka me ni ca 2„ pre tvo ri mo ovaj re gi o nal ni in sti tut u evrop ski zna ~aj nu usta no vu u toj obla sti.

– Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju je do sa da ulo `io vi {e od 300 mi li o na di na ra u ovu usta no vu kroz fi nan si ra we pro je ka ta i na bav ku opre me – iz ja vi la je Ve sna Ko pi to vi}, i do da la da }e se po dr {ka na sta vi ti.

ALAR MANT NO STA WE U ON KO LO GI JI U SR BI JI

Mno go bo le snih, a ma lo apa ra ta za ra di o te ra pi ju

Dom zdravqa „Senta”

u ob zir da Hit na slu `ba Do ma zdra vqa „Sen ta„ vr {i sa ni tet ski tran sport pa ci je na ta iz re gi o na s vi {e od 100.000 sta nov ni ka od Hor go {a do Ade, do kli ni ka i dru gih zdrav stve nih usta no va. Bi li smo u Mi ni star stvu zdra vqa i pro ba li smo da pre do ~i mo tu si tu a ci ju i o~e ku -

Iz Do ma zdra vqa „Sen ta„ pre do ~a va ju da u Hit noj slu `bi ne do sta ju tri le ka ra, a u usta no vi ukup no maw ka 15 me di cin skih se sta ra, ko li ko ih je upra vo pre me {te no u Op {tu bol ni cu „Sen ta„. Pre me {ta we za po sle nih iz Do ma zdra vqa u Op {tu bol ni cu, ka ko je re ~e no,

Us kra }en iz bor gi ne ko lo ga Evi den tan je pro blem gi ne ko lo ga u Dis pan ze ru za è ne Do ma zdra vqa „Sen ta„, na ko ji se uka zu je u po sled we vre me, a po uve ra va wu dr Gu sta va [ur ja na, u to ku je we go vo re {a va we. Dom zdra vqa ima sa mo jed nog gi ne ko lo ga, a [ur jan na gla {a va da je ciq da se è na ma omo gu }i iz bor, {to sa da ni je mo gu }e jer je nor ma ti vi ma pred vi |en sa mo je dan. – Na{ ciq je da obez be di mo da sva kog rad nog da na ra di dru gi gi ne ko log, ukqu ~i va wem onih iz Op {te bol ni ce, pa bi ih è na ma na ras po la ga wu bi lo pet. Tra ì mo do zvo lu da nam se odo bri an ga ò va we gi ne ko lo ga iz Op {te bol ni ce i ako do to ga do |e, ne bi tre ba lo da bu de pro ble ma. Sa sa mo jed nim pred vi |e nim gi ne ko lo gom, è na ma je us kra }e no pra vo na iz bor le ka ra – uka zu je [ur jan. jem da }e mo na i }i na raz u me va we za na {e po te {ko }e. î ni nam se da se do sa da za tvo re na vra ta po la ko otva ra ju i da }e mo us pe ti da pro {i ri mo ka drov ski plan. U Do mu zdra vqa „Sen ta„ tre nut no je 129 za po sle nih, od ko jih 25 le ka ra, 45 me di cin skih se sta ra, a osta lo je pra te }e ne ma di cin sko oso bqe. Od tog bro ja ka -

usle di lo je po na red bi Mi ni star stva zdra vqa, za dva le ka ra op {te me di ci ne, jed nog psi ho lo ga i 15 se sta ra, po {to, na vod no, ni je ko rekt no ura |en de ob ni bi lans ka da je oba vqa na re or ga ni za ci ja do sko ra {weg Zdrav stve nog cen tra „Dr Ge re I{tvan” na Dom zdra vqa, Op {tu bol ni cu i Apo te ku. M. Mi tro vi}

NI KO JO[ NI JE PO LA GAO VO ZA^ KI IS PIT PO NO VOM PRA VIL NI KU

Mo gu }e pro du è we ro ka Ma da je od 25. ok to bra znat no iz me wen na ~in obu ke za vo za ~e i sti ca we vo za~ ke do zvo le, vo za ~i mo to ci kla ima }e jo{ go di nu “fo re” jer zbog mno gih pro pu sta u or ga ni za ci je si stem obu ke i po la ga we za wih osta je jo{ to li ko po sta rom. U pro te klom go to vo me se cu od stu pa wa na sna gu no vog pra vil ni ka o po la ga wu vo za~ kih is pi ta jo{ ni je dan kan di dat ni je do bio pri li ku da pred ko mi si jom po ka è svo je zna we iz jed no stav nog raz lo ga {to se is pi ti ne odr à va ju, a ka da }e po no vim pra vi li ma kre nu ti – u ovom tre nut ku ne zna ju ni u sa mom Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va, a ni u auto{ko la ma. Na saj tu MUP-a ob ja vqe no je 3.500 pi ta wa za bu du }e vo za ~e, {to je pet pu ta vi {e od do sa da {weg bro ja, jer se do 25. ok to bra za po la ga we vo za~ kog is pi ta mo ra lo sa vla da ti 750.

Po no vim pra vi li ma i s mno go vi {e pi ta wa kan di da ti bi tre ba lo da star tu ju od 25. ja nu a ra, ali ima na ja va da bi taj rok mo gao bi ti pro du `en bar jo{ tri me se ca jer je mno go pro ble ma u pri me ni tih pra vi la iako su auto-{ko le ima le do voq no vre me na da se pri pre me i sprem ne do ~e ka ju no vi pra vil nik o po la ga wu vo za~ kih is pi ta ~i ja je pri me na ve} jed nom od la ga na. Na i me, mno ge auto-{ko le su, u `e qi da ob u ~e {to vi {e kan di da ta pre stu pa wa no vog pra vil ni ka, pri mi le to li ko wih da ne mo gu da im svi ma obez be de da do 25. ja nu a ra na red ne go di ne za vr {e obu ku po sta rom si ste mu, {to je, na rav no, do ve lo do ha o sa kod wih i pa ni ke kod kan di da ta ko ji su ve ro va li da }e do vo za~ ke do zvo le do }i na sta ri, od no sno lak {i i jef ti ni ji na ~in. Q. M.

Sta we u on ko lo gi ji u Sr bi ji je po seb no alar mant no jer se sto pa smrt no sti po ve }a va mno go br `e ne go u dru gim ze mqa ma, a broj di jag no sti ko va nih pa ci je na ta je sli ~an kao u okru `e wu. Zbog lo {eg sta wa u on ko lo gi ji i ve li ke sto pe smrt no sti on ko lo {kih pa ci je na ta, mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} na ja vqu je da }e do kra ja go di ne bi ti iz dvo je no mi li jar du di na ra za na bav ku ~e ti ri li ne ar na ak ce le ra to ra za te ra pi ju zra ~e wem.

Na Od bo ru za zdra vqe i po ro di cu Skup {ti ne Sr bi je di rek to ri pet ci vil nih cen ta ra u ko ji ma se oba vqa te ra pi ja zra ~e wem kod on ko lo {kih pa ci je na ta uka za li su na pro ble me s ko ji ma se tre nut no su o ~a va ju pa ci jen ti, ali i za po sle ni u tim usta no va ma. Is ta kli su da se apa ra ti za ra di o te ra pi ju stal no kva re i da ima da na ka da ni je dan ne ra di. Pred sed nik Dru {tva Sr bi je za bor bu pro tiv ra ka pro fe sor Slo bo dan ^i ka ri}

ob ja snio je da je od 2001. do 2010. go di ne broj no vo o bo le lih on ko lo {kih pa ci je na ta po ve }an 20 po sto, dok je smrt nost po ve }a na 34 pro cen ta. Mi ni star ka zdra vqa na ja vi la je da di rek to ri zdrav stve nih usta no va do kra ja me se ca tre ba da do sta ve po tre be za opre mom, kao i da se do no se iz me ne i do pu ne Za ko na o zdrav stve noj za {ti ti i zdrav stve nom osi gu ra wu ko ji ma }e bi ti omo gu }e no cen tra li zo va no snab de va we. Q. M.

STU DEN TI U ZRE WA NI NU OR GA NI ZU JU MA NI FE STA CI JU „DA NI MO ZGA”

Is kqu ~i ta mu, ukqu ~i mo zak Pod slo ga nom “Mo zak u ru ke”, od 27. do 30. no vem bra u zre wa nin skom Kul tur nom cen tru bi }e odr àn ~e tvo ro dnev ni fe sti val “Da ni mo zga”, na ja vi li su or ga ni za to ri iz Stu dent ske sek ci je Dru {tva za ne u ro na u ke Sr bi je. Vra ta Kul tur nog cen tra bi }e otvo re na za sve po se ti o ce od 10 do 20 ~a so va i oni }e mo }i da se upo zna ju s iskre nim i la `nim osme hom, sa zna ju po ne {to o uti ca ju dro ga i al ko ho la na ner vni si stem i po na {a we, ili o to me ka ko po vre de mo zga me wa ju ka rak ter. Ima }e pri li ku da sa zna ju i ko li ko pro ce na ta mo `da ne ma se ko ri sti mo i na u ~e da li se raz li ku ju èn ski i mu {ki mo zak, i ka ko. – Ovi i jo{ broj ni dru gi sa dr ` a j i ko j e su or g a n i z a t o r i pri p re m i l i pri l a g o | e n i su svim uz r a s ti m a, ni v o i m a i sme ro vi ma obra zo va wa. Po se ti o ce }e do ~e ka ti na sme ja ni i qu ba zni vo lon te ri sprem ni da im pru è od go vo re na sva pi ta wa – na ja vqu je pred sed nik

Stu d ent s ke sek c i j e Dru { tva za ne u ro na u ku Sr bi je Du {an Ste va ni}. “Da ni mo zga” u Zre wa ni nu deo su pro jek ta pod na zi vom “Is kqu ~i ta mu, ukqu ~i mo zak” ko ji je re a li zo va la ta sek ci ja. Ini ci ja ti va je po kre nu ta s na me rom

da se po boq {a op {te zna we o do stig nu }i ma na u ka o mo zgu, da se naj mla |i za in te re su ju i mo ti vi {u za tu oblast na u ke, kao i da se po ve }a ju se lek tiv nost i kri ti~ nost pri pre tra ì va wu obim ne li te ra tu re i in ter ne ta na te mu ne u ro na u ka. – Na u~ nu po dr {ku smo do bi li od In sti tu ta za bi o lo {ka is tra ì va wa “Si ni {a Stan ko vi}”, a fi nan sij sku pot po ru pro jek tu pru à Cen tar za pro mo ci ju na u ke – ob ja {wa va Ste va ni}. Stu dent ska sek ci ja za ne u ro na u ke je ne pro fi ta bil no udru è we stu de na ta Uni ver zi te ta u Be o gra du, iz gra |e no na ide ji mul ti di sci pli nar no sti i re gi stro va no je pod okri qem Dru {tva za ne u ro na u ke Sr bi je. Na sta lo je iz uma jed nog stu den ta jo{ 2007. go di ne, a da nas bro ji vi {e od 2.000 fa no va na dru {tve -

nim mre à ma i oko 200 ~la no va, od ~e ga je dva de se tak ak tiv no. – Na {e ak tiv no sti pod ra zu me va ju idej no stva ra we i spro vo |e we pro je ka ta ko ji ma se u na {oj ze mqi po pu la ri zu ju na u ke o mo zgu. Ostva ri li smo du go ro~ nu sa rad wu s vi {e od 30 na u~ nih i kul tur nih in sti tu ci ja iz ze mqe, a s broj nim emi nent nim sa rad ni ci ma iz raz li ~i tih obla sti is tra ì va wa ner vnog si ste ma po kre nu li smo ve li ki pro je kat pod na zi vom “Is kqu ~i ta mu, ukqu ~i mo zak” te na sta vi li tra di ci ju or ga ni zo va wa glo bal ne ini ci ja ti ve “Ne de qe sve sti o mo zgu”. Or ga ni zu je mo pre da va wa, edu ka ci je, se mi na re i ra di o ni ce, raz vi ja ju }i i pri me wu ju }i zna wa iz raz li ~i tih ko mu ni ka cij skih ve {ti na – ka ù u toj stu dent skoj sek ci ji, u ~i jim su re do vi ma stu den ti svih ge ne ra ci ja me di ci ne, bi o lo gi je, psi ho lo gi je, de fek to lo gi je, far ma ci je, he mi je i dru gih fa kul te ta. @. Ba la ban

kva li te ta zdrav stve ne za {ti te ko ju ta usta no va pru `a. Na ju ~e ra {woj sed ni ci Vla de Voj vo di ne usvo je na je i in for ma ci ja o do ni ra wu plo ~a stih so lar nih ko lek to ra pred u ze }a DOO „KM-mont” iz Pe tro va ra di na za do mo ve za sta re i pen zi o ne re u Mo lu, Ku li, Ba~ koj Pa lan ci, Vr {cu i Do mu za li ca ome te na u raz vo ju u Sta roj Mo ra vi ci. Q. M.

me di ja„ se iz gra di la u li de ra za pra }e we i ana li zu me di ja, ali da nas nu di i no ve uslu ge kao {to su is tra `i va we jav nog mwe wa, or ga ni za ci ja is pi ti va wa ko ri {}e wem ta ko zva nih fo kus gru pa, ko je se oba vqa ju u naj sa vre me ni je opre mqe nim spe ci ja -

VESTI Po ~i we vak ci na ci ja pro tiv gri pa Ju ~e je i zva ni~ no po ~e la di stri bu ci ja vak ci na pro tiv se zon skog gri pa. In sti tut za vi ru so lo gi ju, vak ci ne i se ru me “Tor lak” po ~eo je is po ru ku, a do sre di ne idu }e ne de qe vak ci ne }e do bi ti svi zdrav stve ni cen tri {i rom Sr bi je. Ove go di ne obez be |e no je 297.157 do za vak ci na pro tiv gri pa fran cu skog pro iz vo |a ~a “Sa no fi-Pa ster”. U skla du s pre po ru ka ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, u sa stav vak ci ne ula ze vi ru si A-H1N1 „kKa li for ni ja„, A-H3N2 „vik to ri ja„ i vi rus ti pa B „vi skon sin„. Vre me neo p hod no za sti ca we imu ni te ta je dve do tri ne de qe, a tra ja we post vak ci nal nog imu ni te ta va ri ra i iz no si od {est do 12 me se ci. Q. M.

Opre ma we Kli ni ke za gin ek o lo gi ju i aku {er stvo Vla da Voj vo di ne usvo ji la je ju ~e in for ma ci ju o re a li za ci ji pro jek ta re kon struk ci je Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne i pr vu fa zu opre ma wa te usta n o ve me di c in s kom opre mom. Do sa da je re a li zo va no oko 80 od sto pla ni ra nih gra |e vin skih ra do va. Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju za du `io je Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne da pre du zme sve po treb ne ak tiv no sti ra di za vr {et ka gra |a vin skih ra do va u okvi ru tog pro jek ta. Re sor ni se kre ta ri jat je za du `io i Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne da spro ve de na bav ku neo p- hod n e me di c in s ke opre me u skla du s ci qem una pre |i va wa

De set go di na kom pa ni je „Ni na me di ja” De se to go di {wi ca kom pa ni je „Ni na me di ja“ obe le `e na je uvo |e wem no vih uslu ga i una pre |e wem po sto je }ih, a isto ta ko ro |en dan }e bi ti obe le `en u kru gu kli je na ta i pri ja te qa s ve} po zna tom do brom za ba vom na ko ju se kli jen ti, no vi na ri i svi pri ja te qi kom pa ni je ra do oda zi va ju. Za de set go di na, „Ni na

li zo va nim stu di ji ma u Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u i Kra gu jev cu, ali je uve la i ser vis pre vo di la~ kih uslu ga, ko ji je po se ban sek tor u kom pa ni ji. U de se to go di {wi ci po slo va wa uve den je no vi, re vo lu ci o na ran ser vis Buzz mo ni tor ko ji u re al nom vre me nu pra ti dru {tve ne mre `e po put „Fej sbu ka„ ili „Tvi te ra„, ali i ko men ta re ko ji se na la ze unu tar ve sti.

V remeploV

DANAS U ZMAJ JOVINOJ ULICI DEGUSTACIJA MLADOG PORTUGIZERA

Pu na ~a {a bes plat nog sva tov ca

Pro mo ci ja mla dog vi na por tu gi ze ra sva tov ca iz iri {ke vi na ri je “Ma~ kov po drum” bi }e da nas u 17 ~a so va u Zmaj Jo vi noj uli ci, na pla tou iz me |u In fo cen tra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i ri mo ka to li~ ke cr kve Ime Ma ri ji no. Ma ni fe sta ci ja se tra di ci o nal no odr `a va sva kog tre }eg ~e tvrt ka u no vem bru {i rom sve ta, a u ~ast mla dog vi na. Vi na ri ja „Ma~ kov po drum” go di na ma ra di na o`i vqa va wu ove

sor te gro `|a. Vla snik vi na ri je Sava Joji} po zvao je No vo sa |a ne da u`i va ju u bes plat noj de gu sta ci ji mla dog por tu gi ze ra. Oni ko ji do |u da oku se ~ar mla dog por tu gi ze ra tre ba da po ne su ~a {u. Jo ji} je ob ja snio da je por tu gi zer sta ra fru {ko gor ska sor ta gro `|a i vi no i da je ono znak go di ne ko ja je pro te kla i na go ve {taj onog {to je ber ba do ne la. Vi na ri ja „Ma~ kov po drum” je usta no vi la za Dan mla -

Novosadska ~etvrtak15.novembar2012.

hronika OD OSAM SATI PA DO VE^ERWIH ^ASOVA

Da nas ceo grad bez vo de

No} ne pti ce kra }e le te? No vost je da je na ne dav no odr à noj sed ni ci Skup {tin skog od bo ra za bez bed nost pred lo è no da se rad no vre me no} nih klu bo va skra ti. Ka kav god bio is hod da qe “tr ke” iz me |u ugo sti te qa, No vo sa |a na ko ji ma gla sna mu zi ka sme ta i onih ko ji do no se pra vi la, naj bo qe bi bi lo da se pro pis, ka kav god da bu de, spro vo di bez par do na. G. êt nik

Zbog obim nih ra do va „Vo do vo da i ka na li za ci je” na Po go nu za pre ra du i di stri bu ci ju vo de, grad i pri grad ska na se qa osta }e da nas ceo dan bez vo de. Sla vi ne }e bi ti su ve od 8 ~a so va do ve ~er wih sa ti, na ja vi li su u „Vo do vo du”. Pred vi |e no je da ba~ ka stra na gra da i pri grad ska me sta vo du do bi ju iz me |u 19 i 20 ~a so va. Ni `i de lo vi srem ske stra ne, Pe tro va ra di na, Do we Ka me ni ce, Srem skih Kar lo va ca i Le di na ca vo du }e do bi ti do 22 ~a sa, a u vi {im de lo vi ma sta bi li za ci ja se o~e ku je oko po no }i. Ci ster ne sa vo dom bi }e po sta vqe ne is pred Ur gent ne hi rur gi je Kli ni~ kog cen tra, De~ je bol ni ce, dr `av ne i Kli ni ke za di ja li zu na Bu le va ru Slo bo da na Jo va no vi }a, za tvo ra na Kli si i u cen tru Ka me ni ce, Kar lo va ca, Bu kov ca i Pe tro va ra di na. Dve ci ster ne }e kru -

Bez ope ra ci ja u Kli ni~ kom cen tru Vojvodine Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne zbog is kqu ~e wa vo de u ce lom gra du ob u sta vqa ope ra tiv ni pro gram za da nas. Svi pa ci jen ti ko ji su bi li po ras po re du za ka za ni za da nas bi }e u naj kra }em mo gu }em ro ku po zva ni zbog za ka zi va wa no vog ter mi na. I po red da na {we re strik ci je vo de Ur gent ni cen tar ra di }e ne sme ta no i svi hit ni slu ~a je vi bi }e zbri nu ti. Ur gent ni cen tar ima svo je re zer vo a re, pa re do van rad ni je do ve den u pi ta we. Q. M.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

Pr vi No vo sa |a nin za ko jeg se zna da je 1812. na pe {tan skom uni ver zi te tu ste kao di plo mu „sto ko le ka ra”, tj. ve te ri na ra bio je iz ve sni Ge or gij Baj ko vi}, ali se ne zna da li je i ra dio kao ve te ri nar u svom rod nom gra du. Dru gi je bio Ig nac Klen, ko ji je 15. no vem bra 1816. di plo mi rao u Be ~u, dok je tre }i bio Jo van Te o do ro vi}. Ro |en je oko 1806., a u Pe {ti 1825. po stao „is pi ta ni sto ko le kar”. Bio je grad ski ve te ri nar sve do no vem bra 1851. ka da je sa do zvo lom austrij skih vla sti pre {ao u Be o grad. Umro je 1859. N. C.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

d lu ka o iz me ni rad nog vre me na u lo ka li ma od po ~ et k a svog ì vo ta pro iz vo di opre~ ne sta vo ve. S jed ne stra ne su gra |a ni, ko ji se ve} go di na ma una zad à le na po vre me no ne sno snu no} nu bu ku, a s dru ge ugo sti te qi, ko ji ne bi da im po sao tr pi. Mo `da bi se jed ni i dru gi slo ì li da je to pro pis ko ji je do sa da kli ma vo ì veo ì vot.

Dva ve te ri nar ska ve ka

dog por tu gi ze ra i kwi `ev nu na gra du za naj lep {u pe smu o vi no gra di ma i vi nu, kao i ti tu lu vi te za por tu gi ze ra ko ji otva ra ma ni fe sta ci ju. Irig je na da le ko ~u ve ni vin ski kraj i ide ja je da se dva de se tak vin skih po dru ma u pe {a~ koj zo ni o`i ve na red ne go di ne, uz po dr {ku Op {ti ne i Po kra ji ne i pro iz vod wa vi na po sta ne za {tit ni tu ri sti~ ki znak. I. D.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

`i ti i me wa ti one u ko ji ma vo da bu de po tro {e na. S ob zi rom na to da }e u si ste mu bi ti pet pu ta ma wa ko li ~i na vo de od uobi ~a je ne, mo -

Ci ster ne is pred zdrav stve nih usta no va, u cen tru Ka me ni ce, Kar lo va ca, Bu kov ca i Pe tro va ra di na. Dve ci ster ne }e kru `i ti gu }e je da }e u pri ze mqu ne kih obje ka ta i ni `im spra to vi ma po je di nih zgra da bi ti sla bog pri ti ska. Pri li kom sta bi li za ci je si tu a ci je mo gu }e je da }e do }i da spo ra di~ nih za mu }e wa vo de. A. J. Fo to: F. Ba ki}

U DOMU ZDRAVQA SE DE@URA

Pre gle di od lo `e ni za su bo tu Zbog ne sta {i ce vo de od 7 do 20 ~a so va, svi pa ci jen ti ko ji ima ju za ka zan pre gled da nas u Do mu zdra vqa „No vi Sad” bi }e pre gle da ni u su bo tu 17. no vem bra u istim ter mi ni ma, ka da }e sed ra di ti kao rad nim da nom. Pe di ja tri i sto ma to lo zi }e 24 sa ta de `u ra ti u u Ru me na~ koj uli ci 102, le ka ri op {te me di ci ne ra de na Li ma nu od 7 do 20 ~a so va, a Slu `ba za ku} no le ~e we po se }i va }e svo je pa ci jen te. Kol cen tar ra di re dov no. Ape lu ju se na gra |a ne da do la ze sa mo u hit nim slu ~a je vi ma. I. D.

„RADOSNO DETIWSTVO” PORU^ILO RODITEQIMA I NAJAVILO JELOVNIK

Vo du do ne ti, su va hra na ~e ka Zbog da na {we ce lo dnev ne ne sta {i ce vo de iz „Ra do snog de tiw stva” oba ve {ta va ju ro di te qe da, ka da bu du do vo di li de cu u vr ti}, po ne su po la li tre vo de i vla `ne ma ra mi ce. Ta ko |e, da nas i su tra }e do }i i do pro me ne je lov ni ka. Ma li {a ni u no vo sad skim vr ti }i ma i u pri grad skim me sti ma da nas }e ima ti za ru ~ak su vu hra nu, zbog ne sta {i ce vo de. Za ru ~ak }e do bi ti ~aj, hleb sa mar ga ri nom, sar di ne i cr ni luk,

ume sto va ri va od gra {ka sa be lim pi le }im me som. Ru ko vo di lac Slu `be is hra ne Zoltan Na| ka zao je, da }e „Vo do vod” na de se tak punk to va kod ve li kih vr ti }a po sta vi ti ci ster ne s vo dom, a da }e se „Ra do sno de tiw stvo” po tru di ti da to kom da na odr `a va to a le te, jer su ju ~e na pu we ne ter mos kan te sa vo dom. Z. D. G. ^.

U [KOLAMA

^a so vi tra ju po la sa ta

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Grad sko ve }e pre po ru ~i lo je ju ~e osnov nim i sred wim {ko la ma da se da nas ra di skra }e no, od no sno da ~a so vi zbog ne sta {i ce vo de tra ju po la sa ta, ka zao je ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Radomir Dabeti}. Pre po ru ka, ve li, ne oba ve zu je, ali je, ka ko ka `e Da be ti}, na te re nu do bi la po dr {ku od di rek to ra i na stav ni ka. Pred sed nik ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la Svetozar Kozarov ka zao je da }e ~a so vi bi ti skra }e ni. U Elek tro teh ni~ koj {ko li „Mi haj lo Pu pin” re ~e no je, da }e se ra di ti skra }e no, ~as }e bi ti 30 mi nu ta. Ju ~e ni smo use li da us po sta vi mo kon takt sa pred sed ni kom ak ti va di rek to ra sred wih {ko la Stanko

Fo to: S. [u {we vi}

Mati}, ali se pret po sta vqa da }e i sred wo {kol ci ma da nas ~a so vi tra ja ti po la sa ta. Z. D.

ZBOG NEISPRAVNOSTI VODE

Jav ne bu na re va qa za o bi }i Re dov nom me se~ nom kon tro lom utvr |e na je fi zi~ ka u he mij ska ne is prav nost vo de u osam jav nih bu na ra. Kon tro lu spro vo di In sti tut za jav no zdra vqe. Iako bi vo da iz jav nih bu na ra tre ba lo da bu de „zlat na re zer va” u slu ~a ju ne sta {i ce, stru~ wa ci ne pre po ru ~u ju da se ova vo da ko ri sti za pi }e. Fi zi~ ka ne is prav nost uzo ra ka vo de utvr |e na je na jav nim bu na ri ma u Uli ci 1300 ka pla ra, u Li man skom par ku na uglu Na rod nog fron ta i [ek spi ro ve uli ce, na Bu le va ru ca ra La za ra kod Spen sa, za tim na bu na ru “Sne `na Ma ri ja“ (po tez Te ki ja, put ni pra vac Pe tro va ra din – Srem ski Kar lov ci), na Ri bar skom ostr vu (is pred udru è wa ri bo lo va ca „Hi gi jen ski za vod i Udru è we ri bo lo va ca“), u Go go qe voj uli ci, u Uli ci Al ber ta To me, u Uli ci Jo è fa Mar ~o ka i na bu na ru u Bal za ko voj 62. Mi kro bi o lo {ka ne is prav nost utvr |e na je za bu nar u Uli ci 1300 ka pla ra i bu nar “Sne `na Ma ri ja“. I. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak15.novembar2012.

S „Dnev nikom” na koncert „Ju gru pe” Kon cert le gen dar nog ben da „Ju gru pa” odr `a }e se su tra u 20 ~a so va u Ma loj sa li SPC „Voj vo di na”. Ovom svir kom „Ju gru pa” }e obe le `i ti 42 go -

di ne po sto ja wa. Da nas }e „Dnev nik” da ro va ti tri ~i ta o ca, ko ji se pr vi ja ve, od 12 do 12.05 ~a so va, sa po dve kar te. G. ^.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Ne u kro ti vo sr ce” Su za ne Man ~i} Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red n ¬ om pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le f ¬ o¬na 528-765, a

Sli ke Emi li je Bo ro je

GRADONA^ELNIK VU^EVI]: CENA POVE]ANA

Start tak si ja 70 di na ra Ce na tak si uslu ga je po ve }a na, pa }e od sa da tak si sti za start na pla }i va ti 70 di na ra, re kao je ju ~e gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}. “Odo bri li smo po sku pqe we tak si uslu ga, jer je ne lo gi~ no da grad ski pre voz bu de sku pqi od tak si pre vo za. Go di na ma ni je dan gra do na ~el nik ni je imao sme lo sti da po ve }a

Kwi ga Pa vla Ye le to vi }a Iva no va

Iz l o ` ba sli k a no vo s ad s ke sli kar ke Emi li je Bo ro je otva ra se ve ~e ras u 18 ~a so va u Ga le ri ji „Most” Za vo da za kul tu ru Voj vo di ne, Uli ca voj vo de Put ni k a 2. Go vo r i } e aka dem s ki sli kar i pro fe sor na Aka de mi ji umet n o s ti u No vom Sa du Bran ka Jan ko vi} - Kne `e vi}. Iz lo `ba }e tra ja ti do kra ja no vem bra. M. B`.

Kwi g a Pa v la Xe l e t o v i } a Iva n o v a „Zlo ~ i n i Ar b a n a s a nad Sr bi ma” ve ~e ras u 19.30 sa ti bi }e pred sta vqe na u am fi te a tru Spen sa. Pro mo ci ju or ga n i z u j e Udru ` e w e Sr b a iz Her ce go vi ne u Voj vo di ni, a na woj }e, po red auto ra, go vo ri ti Mi lan Pe tro vi}, Ve se lin Xe le to vi} i Mi o drag Pe tro vi}. I. K.

No va li ca svet ske kwi `ev no sti

„Pri vred nik” pri ma no ve {ti }e ni ke

Pro mo ci ja kwi ge „No va li ca svet ske kwi `ev no sti” odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u xez klu bu „Vils”. Re~ je o ese ji ma o post ko lo ni jal noj li te ra tu ri i kul tu ri. Go vo ri }e ured ni ca i autor ka Vla di sla va Gor di}Pet ko vi} i ured ni ca Ari ja na Lu bu ri}-Cvi ja no vi}. T. G.

Pri jem no ve ge ne ra ci je pi to ma ca i {ti }e ni ka Fon da ci je “Pri vred nik” odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske u No vom Sa du. Srp sko pri vred no dru {tvo, od no sno Fon da ci ja “Pri vred nik” pri mi }e da nas de vet na e stu ge ne ra ci ju pi to ma ca ove hu ma ni tar ne or ga ni za ci je.

DaNaS U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 14.20), „Meda” (16.15), „96 sati: Istanbul” (22.30), „Hotel Transilvanija” (14.05), „Led” (18.30, 20.25), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12.05, 14.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Artiqero” (18.20, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17, 20, 22.45), „razbija~ ralf” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15), „Argo” (22.15), „Aleks Kros” (16), „Nemogu}e” (18.05), „Vir” (18.10, 20.10, 22.20), „Atlas oblaka” (18, 21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” Novosadski xez festival (20); Scena „Pera Dobrinovi}” “Zojkin stan” M. Bulgakov, re`ija Dejan Mija~ (19.30) Pozori{te mladih: velika sala “Plavi Petar” \ula Urban, re`ija Petar Pa{ov, 5+(18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Ja sna Tep {i} iz Kqa ji }e va (de voj ~i ca i de ~ak) DE VOJ ^I CE: Rad mi la Si mi} - Alek si}, Fe do ra Kal mar, Mi le na Mi li}, Ilon ka Tu ca kov i Ana Je zdi mi ro vi} iz No vog Sa da, Sla |a na [o ki} iz Go spo |i na ca, Ta wa Jo ki} iz Srem ske Ka me ni ce i Qi qa na Vin ce iz Ma ra di ka, DE ^A KE: Je le na Ro si} – Ne met, Ja smi na Po po vi}, Jo va na Jo van ~e vi}, Iva na Stan ko vi}, Ili ja na Ber ber, Iri na Mi haj lo vi}, Ve sna Mi lan ko vi} iz No vog Sa da, Gor da na Kla ji} iz Ba~ kog Gra di {ta, So fi ja Kri vo ku }a iz Ra di ~e vi }a i Zo ra na Sa vi} iz In |i je.

SaHRaNE Na Grad skom gvro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Da fi na La za ra Kre sti} (1919) u 11.15 ~a so va, Ra do man @iv ka Ko va ~e vi} (1935) u 12, Mir ja na Ga vra Je zdi mi ro vi} (1940) u 12.45, Vla di sla va Ed mun da ^er ven ka (1987) 13.30, Bra ni sla va Ga vri la Vu wak (1949) u 14.15 i Alek san dar Ra do ja An dri} (1933) u 15 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen Pe tar Jo si pa Ko pe sten ski (1933) u 13 sa ti.

ce ne, a ovo je pr vi ko rak ka uspe {nim pre go vo ri ma”, re kao je Vu ~e vi}. Iz Sin di ka ta tak si vo za ~a i auto pre vo zni ka “Ne za vi snost” ka `u da jo{ uvek ni su do bi li zva ni~ nu po tvr du o po ve }a wu ce na. -Nad le `ni iz Gra da nas jo{ uvek ni su oba ve sti li o po ve }a -

wu ce na, a ne zna mo ni ko li ka je ce na odo bre na. S ob zi rom da ni smo do bi li zva ni~ nu in for ma ci ju mi i da qe pla ni ra mo pro test, ko ji je pri ja vqen i Po li cij skoj upra vi- ka `e ~lan Sin di ka ta “Ne za vi snost” Ne nad Vra ne {e vi}.- O~e ku je mo da nam se ne ko od nad le `nih ja vi i oba ve sti nas o no vim ce na ma.

Pred sed nik tak si udru `e wa “Voj vo |a ni” Alek san dar Man di} re kao je za “Dnev nik” da ni ko od tak si udru `e wa jo{ uvek ni je oba ve {ten o no vim ce na ma i da no ve in for ma ci je o~e ku ju su tra, ka da bi tre ba lo da se sa sta nu sa pred stav ni ci ma Gra da. N. R.

U BEGE^U, NA SAJLOVU, ADICAMA I VETERNI^KOJ RAMPI

Ka na li za ci ja sti `e do No ve go di ne?

do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Ne u kro ti vo sr ce“ Su za ne Man ~i} u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. A. Va.

VESTI

DNEVNIK

- Dva su raz lo ga {to ka sni za vr {e tak iz grad we ka na li za ci je u Be ge ~u, na Saj lo vu, Adi ca ma i Ve ter ni~ koj ram pi: ne u re |e ni imo vin sko-prav ni od no si, ~i je je re {a va we ozbiq no us po ri lo po je di ne ra do ve i to {to su na ~i nom ugo va ra wa po sla iz o sta vqe ni ne ki po slo vi ko ji su bi li na ve de ni u pro jekt noj do ku men ta ci ji – ka `e za „Dnev nik“ di rek tor Za vo da za iz grad wu gra da Go ran Vi {wi}.

to vo, vra }a we ras ko pa nih po vr {i na u teh ni~ ki is prav no sta we, {to ovih da na iza zi va ve li ko i oprav da no ne za do voq stvo na {ih su gra |a na – re kao je Vi {wi}. Iz ZIG-a na po mi wu da je zbog sve ga ovo ga hit no po kre nut po stu pak jav ne na bav ke ka ko bi se u svim uli ca ma gde je za vr {e na ka na li za ci ja ure de jav ne po vr {i ne i do ve du u is prav no sta we. Ka ko na vo de u ZIG-u, da je ovo ugo vo re no kra -

Ten der ske po nu de otvo re ne su 5. no vem bra, a u ZIG-u na ja vqu ju da }e usko ro uve sti iz vo |a ~a u po sao U ZIG-u se ipak na da ju da }e do kra ja go di ne bi ti za vr {e na ka na li za ci ja u ovim na se qi ma. - Ne znam ~i me su se ru ko vo di li ~el ni qu di iz grad skih struk tu ra iz tog pe ri o da ka da su do ne li od lu ku da svi ra do vi iz ten der ske do ku men ta ci je ne bu du i ugo vo re ni, ali se ona, sva ka ko, po ka za la kao po gre {na. To se, pre sve ga, od no si na ra do ve na sni `a va wu ni voa pod zem nih vo da, iz me {ta we po sto je }ih in sta la ci ja i, po go -

jem pro {le i po ~et kom ove go di ne, ka da je ugo va ra na iz grad wa ka na li za ci je, iz be gli bi se pro ble mi s ko ji ma se sa da su o ~a va ju sta nov ni ci Be ge ~a, Adi ca, Saj lo va i Ve ter ni~ ke ram pe. Ten der ske po nu de otvo re ne su 5. no vem bra, a u ZIG-u na ja vqu ju da }e usko ro uve sti iz vo |a ~a u po sao. Ta ko |e, ro ko vi su po sta vqe ni na 30 da na, te uko li ko vre men ski uslo vi do pu ste, u ZIG-u o~e ku ju da po sao

U Bege~u s nestrpqewem o~ekuju zavr{etak izgradwe kanalizacije Fo to: B. Lu ~i}

bu de za vr {en do No ve go di ne. Ka ko na po mi wu iz grad wa ka na li za ci o nih pri kqu ~a ka u nad le `no sti je „Vo do vo da i ka na li za ci je“. Da pod se ti mo, kra jem pro {le go di ne po ~e la je iz grad wa ka na li za ci je na Saj lo vu, da bi u mar tu po ~e li ra do vi u Be ge -

U GALERIJI MATICE SRPSKE

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Po tra ga za bla gom do ma ja No vi edu ka tiv ni pro gram za de cu “Po tra ga za bla gom. De~ ji vo di~ kroz Ga le ri ju Ma ti ce srp ske” po ~eo je ju ~e u Ga le ri ji, s ci qem da se naj mla |i po se ti o ci upo zna ju sa umet ni~ -

-Ove go di ne smo, u skla du sa svet skom prak som, na pra vi li pr vi de~ ji vo di~ kroz Ga le ri ju, sa `e qom da de ci pru `i mo {i ro ko zna we o to me {ta se sve u mu ze ju ~u va, ko u we mu

kim de li ma stal ne po stav ke, ali i da se kod wih pod stak ne ra do zna lost i kre a tiv nost i raz vi je po zi ti van od nos pre ma umet no sti.

ra di, ka ko mu zej funk ci o ni {e, {ta je to kul tur na ba {ti na, {ta sli ke, a {ta gra fi ke re kla je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re uprav ni -

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

~u, na Adi ca ma i Ve ter ni~ koj ram pi. Mi li jar du di na ra, ko li ka je vred nost po sla, obez be |e no je od kre di ta pre ko har ti ja od vred no sti ko je je emi to vao grad, a ugo vo re ni po slo vi uglav nom se na la ze u za vr {noj fa zi. S. Krsti}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Iz lo `ba ru~ nog tka wa u Fu to gu Iz lo `ba ru~ nog tka wa i pred me ta od sta kla bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u Ga le ri ji KIC “Mla dost” u Fu to gu, Ca ra La za ra 42. Po stav ku }e ~i ni ti ru~ no tka ni uni kat ni {a lo vi, ogr ta ~i, jak ne, ko {u qe, tka ni ce i tor bi ce iz ra |e ni u tka~ ni ci Bra ni sla ve \u ra gin. Iz lo `bu }e do pu wa va ti i pred me ti od sta kla Dra ga na Ris i Zdrav ke Ris. Ma ni fe sta ci ja je otvo re na do kra ja me se ca. A. Va.

ca Ga l e r i j e Ma t i c e srp s ke Ti ja na Pal ko vqe vi}. Ovom pri li kom je pot pi san spo r a z um o sa r ad w i iz m e | u in sti tu ci ja ko je u~e stvu ju u re a li za ci ji pro gra ma - Ga le ri je Ma ti ce srp ske, Pred {kol ske usta n o v e “Ra d o sno de t iw s tvo”, Se kre ta ri ja ta za kul t u r u gra d a i kre a tiv ne ra di o ni c e “Ma { ta l i ca”. E d u k a t i v n i pro gram na me wen de ci PU “Ra do sno de tiw stvo” se od vi ja sva kog rad nog da na u pre po dnev nim ~a s o v i m a i tra j a } e do ma j a 2013. go di ne ka da }e bi ti pri re |e na iz lo `ba de~ jih ra d o v a “Po t ra g a za bla gom”. To kom tra ja wa pro gra ma sva ke su bo te od 11 do 12.30 ~a so va u Fo to: B. Lu ~i} Ga l e r i j i }e se odr `a va ti i kre a tiv ne ra di o ni ce otvo re nog ti pa, na me we ne ma li {a ni ma ura sta od 5 do 11 go di na. A. Varga

Pro mo ci ja po e zi je „O~i rav ni ce” Pro mo ci ja dru gog iz da wa sa vre me ne po e zi je voj vo |an skih pe sni ki wa „O~i rav ni ce” bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 ~a so va, u sve ~a nom ho lu Vla de AP Voj vo di ne. O kwi zi }e go vo ri ti pe sni ki we, ured ni ca zbir ke Oli ve ra [i ja~ ki i di rek tor ka Za vo da za rav no prav nost po lo va Ve sna [i ja~ ki. U sve ~a nom de lu }e na stu pi ti stu den ti et no mu zi ko lo gi je Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du, kla sa Ni ce Fra ci le. I. K.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak15.novembar2012.

NAJVE]A INVESTICIJA GRADA U DOM ZDRAVQA

Fo to: F. Ba ki}

Uz prisustvo velikog broja Futoàna, gradona~elnik Novog Sada Mi lo{ Vu ~e vi}, ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Pe tar No va ko vi} i direktor Doma zdravqa „Novi Sad” Mi lan Kr ti ni} otvorili su novu i kompletno opremqenu ambulantu u Futogu, koju su ìteqi ovog mesta èqno i{~ekivali od decembra pro{le godine. Gra|anima je ispuwena èqa da se na zgradu novoizgra|ene ambulante postavi tabla u znak zahvalnosti prema dr Milo{u Bjegovi}u - Bjegi, lekaru i humanisti, „koji je ispunio svaku re~ zakletve date profesiji”. - Pre svega ~estitam svim zaposlenima u Domu zdravqa koji

}e obavqati posao u ovoj ambulanti i `elim da iskoriste sve fenomenalne uslove novog objekta, ali isto tako `elim lekarima da imaju mawe posla u smilsu da zdravqe gra|ana bude

boqe nego {to jeste. Ne treba zaboraviti nikoga ko je u~estvovao u ovom projektu, te se zahvaqujem i qudima koji su u prethodnom periodu zapo~eli ovaj proces i nadam se da ovo ne-

Promocija kwige ,,Svi turski sultani’’ Promocija kwige „Svi turski sultani” autora Dra go mi ra D. Qaj {i }a odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u Gradskoj biblioteci, Dunavska 1. O kwizi }e govoriti autor i Dra gan Ko ji}. R. B.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 9 do 11 sati crpna stanica na Kamewaru, baraka „Neimara“ u ulici Sima Matavuqa, ulica ]irila i Metodija od 48 do 56, vrti}i „[vr}a“ i „Lane“, ulice Heroja Pinkija od 19 do 61 i od 12 do 52, Jerneja Kopitara, Laze Lazarevi}a od 15 do 43 i od 18 do 50, Mornarska od 37 do 51 i od 28 do 38, Koste [okice od 31 do 39, \or|a Zli~i}a od 2 do 8, Radoja Domanovi}a 16 i od 9 do 13 i Sima Matavuqa od 16 do 39, od 8 do 13 povremeno u ulicama D. Rackovi}a, S. Paunovi}a,

V. Ili}a i \. Dere, kowi~ki klub „Grani~ar“, i benzinske stanice „Minut“ i „Minut levo“ na autoputu; od 8 do 14 ulice Bem Lilike od 2 do 14 i od 1 do 11, Takovska od 2 do 22 i od 1 do 17 i ]irpanova od 12 do 18. Ru men ka: od 9 do 13 ulice Dositeja Obradovi}a od 100 do 134 i Nova 10 od 6 do 8. Ka}: od 9 do 15 deo naseqa od S. Markovi}a prema Novom Sadu. Ko viq: od 8.30 do 13 ulice Lale Novoselca, Du{ka Vickova od 1 do 23 i od 2 do 22 i 7. jula od 10 do 16.

zna~i etika i humanost lekarskog esnafa i da je wemu, kao lekaru, divan ose}aj da se oda po~ast ~oveku koji je ceo svoj radni vek proveo tu i ostavio neizbrisiv trag. Po wegovim re~ima èqa i ciq Grada i Gradske uprave je da se u sredoro~nom vremenskom periodu omogu}e isti uslovi zdravstvene za{tite za sva prigradska naseqa. Di rek tor Do ma zdravqa najavio je }e biti kraj investicija u zada ve} od danas nova ambulanta {titi zdravqa ne samo u Futo- u Futogu po~iwe da radi u svom gu, nego na teritoriji grada - iz- punom kapacitetu i da se nada javio je gradona~elnik dodaju}i da }e gra|ani Futoga biti zada je novi objekat Doma zdravqa dovoqni kvalitetom usluga zareprezentativan ne samo za grad poslenih. Novi Sad, nego i za dràvu. Novi Dom zdravqa, povr{ine ^lan Gradskog ve}a za zdrav- 1.200 kvadratnih metara, ima}e stvo istakao je odeqewa op{te da je zadovoqmedicine, pedijaNa novoizgra|enoj stvo videti jetrije, stomatoloambulanti postavqena gi dan funkcionaje, ginekologitabla u znak lan zdravstveni je, laboratoriju, zahvalnosti objekat, koji zakao i prostorije dovoqava sve dr Milo{u Bjegovi}u za patronaù i evropske stanku}no le~ewe. Bjegi, lekaru darde. Ovo je najve}a i humanisti - Ovo treba da investicija Grabude putokaz za da u Dom zdravqa na{e daqe akcije, ali to zavisi i najve}i novoizgra|eni objei od finansijskih mogu}nosti, kat, ra~unaju}i i objekte u te treba biti realan i prilago- Sremskoj Kamenici i [angaju, diti se trenutnim uslovima koji su pro{ireni i adaptirani krize - napomenuo je dr Novako- pro{le godine. Vrednost provi} dodaju}i da je plo~a u ~ast jekta je oko 88 miliona dinara. dr Bjegovi}u pokazateq {ta I. Dragi}

Fo to: S. [u {we vi}

Otvorena nova futo{ka ambulanta SINO] U GRADU

Se}awe na prve korake „Slobodne Vojvodine” - U Evropi za vreme Drugog svetskog rata verovatno nije postojao nijedan antifa{isti~ki list koji je osnovan uz takvu tragediju i pogibiju kao „Slobodna Vojvodina„ – re~i su dugogodi{weg novinara i urednika „Dnevnika“ Qu be Vuk ma no vi }a na sino}noj tribini u „Novosadskom klubu“ povodom 70 godina izla`ewa „Dnevnika“, jubileja koji na{ list obele`ava danas. S druge strane, sada{wi glavni i odgovorni urednik Alek san dar \i vuq skij upoznao je prisutne da se danas internet izdawe „Dnevnika“ nalazi me|u 800 dnevnih listova iz 83 zemqe u Wuzeumu u Wujorku, istakav{i da iz ove perspektive nestvarno zvu~i s koliko muke je

Dokumentarni filmovi u Galeriji Matice srpske Prezentacija rada radionice dokumentarnog filma odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske. Tokom prethodna dva meseca, u okviru programa „Umetnost i inkluzija”, odvijao se ciklus radionica u kojima je nastalo 12 kratkih li~nih dokumentarnih filova, koji }e biti ve~eras predstavqeni. T. G.

„Novembarske zvezdane no}i” Planetarijumska projekcija „Novembarske zvezdane no}i” odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u prostorijama Planetarijuma Astronomskog Dru{tva ADNOS, koja se nalazi na gorwem platou Petrovaradinske tvr|ave. Predava~ projekcije je Rat ko Miq ko vac. Ulaz je besplatan. M. B.

PATRIJAR[IJA SPC ODSKORA UPRAVQA SPOMENIKOM PRIRODE U KARLOVCIMA

Kroje se planovi za obnovu Dvorske ba{te Usvajawem odluke o za{titi spomenika prirode Dvorska ba{ta na posledwem zasedawu Skup{tine op{tine Sremski Karlovci, Patrijar{ija srpske pravoslavne crkve postala je upravqa~ tog prirodnog dobra, osim na delu na kom se nalaze sportski tereni. Ovaj park, koji spada me|u najstarije u Vojvodini, zvani~no je u postupku restitucije pre nekoliko godina vra}en Patrijar{iji kao prvobitnom vlasniku, a ovom odlukom su joj date odre{ene ruke da u skladu sa zakonom i upravqa najve}im delom svog dobra, a za onaj koji je izuzet, u SPC ka`u }e pokrenuti odgovaraju}i postupak. Jedan od prvih poteza u devastiranom parku posledwih decenija, bi}e uklawawe suvih i bolesnih stabala, koja su u proteklih mesec dana obele`ena za se~u. Ove godine najpre kasni mraz, a potom i izuzetno visoke temeperature tokom le-

ta u~inile su svoje, pa se broj stabala koja su i ina~e bila za se~u, pove}ao. Kako saznajemo u Patrijar{iji, koliko ovih dana ta akcija treba da bude sprovedena, a u toku su i pripreme za ogra|ivawe ba{te, koje bi moglo najkasnije da usledi na prole}e.

Kakvu namenu }e do bi ti objekti u Dvorskoj ba{ti, jo{ uvek se pouzdano ne zna. Lagum i nekada{wa ledara su u me|uvremenu o~i{}eni od sme}a koje je tamo lagerovano i, ako ni{ta drugo, sada ti prostori barem mogu okom da se sagledaju. Ideja je da se podrum pono-

U KARLOVA^KOM CRVENOM KRSTU

Instruktor prve pomo}i ~eka kandidate GRADONA^ELNIK VU^EVI] RAZGOVARAO S AMBASADOROM VILHELMOM

[irewe veza s nema~kim gradovima Ambasador Nema~ke Hajnx Vil helm posetio je ju~e Novi Sad gde ga je primio gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi}. Vu~evi} je tom prilikom istakao da je saradwa sa gradom pobratimom Dortmundom u obrazovawu, kulturi i sportu stalna i da je ciq da se ona odr`i na najvi{em nivou i da se pro{iri i na privrednu saradwu. Tako|e, po Vu-

~evi}u, Novi Sad `eli da uspostavi dobru saradwu i sa drugim nema~kim gradovima. Ambasador Vilhelm se zahvalio na dobrodo{lici i izrazio spremnost da pru`i maksimalnu podr{ku negovawu postoje}ih veza Novog Sada i Nema~ke, kao i uspostavqawu novih partnerstava, saop{teno je iz Gradske ku}e. S. K.

„Dnevnik“ po~eo da izlazi kao „Slobodna Vojvodina“. Pri~alo se sino} i o potrazi za prvim brojem „Slobodne Vojvodine“, koji su `ivotima platili Svetozar Markovi} Toza, Branko Baji} i ]ira [ovqanski, u ~ijoj je ku}i, u prostoriji od tri kvadrata, od{tampano 400 primeraka „Slobodne Vojvodine“, „koja je pozivala na otpor okupatoru i nudila nadu u slobodu“, kako se Vukmanovi} izrazio. Iznet je i podatak da je za „Dnevnik“ pisalo 16 kwi`evnika, od kojih su petorica bili akademici, a imena wih osmorice nose novosadske ulice, na ponos svima koji su radili i rade u na{em listu. S. Kr.

U Crvenom krstu u Sremskim Karlovcima sve je spremno za obuku budu}ih voza~a za pru`awe prve pomo}i, kako je i predvi|eno Zakonom o bez bedno sti sao bra}aja na putevi ma Sr bi je. Obezbe|ena su nastavna sredstva i u~ila iz prve pomo}i, odre|en instruktor, utvr|ena cena kursa. Budu}i voza~i }e na obuci u Crvenom krstu, izme|u ostalog, biti upoznati sa pojmom i zna~ajem prve pomo}i, postupcima na mestu saobra}ajne nezgode, nau~i}e da procene stawe povre|enih, kao i mere i postupke sa osobama bez svesti, te kako se pru`a pomo} kod krvarewa i rana. Instruktor za obuku iz prve pomo}i bi}e Bra ni slav San ~a nin, koji ima licencu Ministarstva zdravqa. On }e sa kandidatima teme iz oblasti prve pomo}i obra|ivati teorijski i prakti~no. Program obuke traje devet ~asova, a izvodi se u grupi od najmawe pet, a najvi{e 15 kandidata.

- Prijavqivawe kandidata je u toku - kaè San~anin. - Kako se grupe budu formirale, tako }e se obuka i odvijati. Kandidati mogu da se prijave dolaskom u Crveni krst u Pupinovu 16 ili na broj telefona 882-515, svakog radnog dana od 7 do 15 sati. Pozivom na ovaj broj telefona mogu se dobiti sve informacije o obuci. Na ispitu iz prve pomo}i utvr|uje se da li je kandidat stekao teorijska znawa i ve{tine predvi|ene obukom. Ispit se sastoji iz teorijskog i prakti~nog dela, na kom }e kandidati imati obavezu da demonstriraju ve{tine pruàwa prve pomo}i. Ispit se polaè pred komisijom od tri ~lana, koji su predava~i prve pomo}i i koji imaju vaè}u licencu. Cena obuke je 7.100 dinara. Z. Ml.

vo aktivira, a predprostor digne na dva nivoa, pri ~emu bi gore bila terasa zatvorenog tipa za degustaciju patrijar{ijskih vina. U dowem nivou, bile bi prostorije za proivodwu vina i rakije. Razmi{qa se da ~ardak i garaà za mehanizaciju zadrè autenti~an izgled i posluè kao deo turisti~ke ponude. Kada je re~ o stakleniku, postoji predlog da se podigne novi objekat po uzoru na prvobitni i da on postane svojvrsni mini vizitorski centar za decu. Sve ove i druge ideje trebalo bi da postanu deo budu}eg urbanisti~kog projekta, koji }e posluìti kao osnova za daqe delovawe. Izveno se da }e se radovima u Dvorskoj ba{ti pristupati etapno i da }e upravqa~ poku{ati da do novca za realizaciju planova do|e pristupawem fondovima Evropske unije. Z. Ml.

O medijima u ratu i miru Govornica Vojvo|anskog kluba, koja se organizuje na temu “Vojvo|anski mediji u ratu i miru”, odr`a}e se danas u 12 sati u Skup{tini AP Vojvodine u sali 1, Ulica Platonova bb. Uvodni~arka je istar`iva~ javnog mwewa i sertifikovani pregovara~ u kriznim situacijama dr Bra ni sla va Ko sti} sa Fakulteta tehni~kih nauka, a medijator je politikolog i novinar Igor Be ser me wi. Govornica je otvorena za sugra|ane. N. R.

~etvrtak15.novembar2012.

dnevnik

vOJvOdinA

dnevnik УЛИЦА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА КОНАЧНО ПРОХОДНА

Жардинијере уместо тезги

КИКИНДА: Након што је 35 тезги које припадаја Јавном предузећу “Градско зеленило и пијаца”, по налогу тржишне инспекције, измештено из Улице Бранка Радичевића у ограђен пијачни простор, продавцима који су у овој улици продавали робу на својим тезгама комунална инспекција наложила је да тезге и робу уклоне са отвореног простора јер ће у супротном бити кажњени. За

воре о закупу тезги најпре ћемо моћи да потпишемо са грађанима који имају регистровано пољопривредно газдинство, јер имају неопходну документацију. Тезге ће моћи да закупе само грађани који имају регистровану радњу, или газдинство, како нам је и наложено од стране тржишне инспекције. Након неколико бурних дана током измештања тезги и довођења у ред пијачног простора, чуо сам

Без регистрације нема продаје Јуче је одржана седница Општинског већа, са једном тачком дневног реда - разматрање захтева продаваца на пијаци, који се не слажу са одлуком да не могу продавати своје производе, уколико нису регистровани. -То што продавци више не могу продавати на улици, није ничији хир, него се све ради по налогу тржишне инспекције. Тржишни инспектори, након контроле Јавног предузећа “Градско зеленило и пијаца”, наложили су им да продају доведу у ред, односно да продавци који изнајмљују тезге унутар пијачног круга морају бити регистровани - истакао је председник Општине Саво Добранић. - Већини, који раде на пијаци, продаја је једини извор прихода и то разумем, али постоји закон, који мора да се поштује. Стога је постигнут договор да се, продавци чије су тезге у пијачном кругу, морају регистровати до краја новембра. Продавцима чије су тезге на улици, рок за регистрацију је 31. децембар. После тог датума не могу више продавати робу на улици. уклањење тезги рок је био јуче тако да су инспектори изашли у контролу. - Поступили смо по закону и испоштовали законску регулативу – каже секретар Секретаријата за инспекције послове Милутин Гаврилов. – Једно је закон који регулише начин трговине, а друго је општинска одлука о јавном реду, у којој стоји да роба не може да се продаје на улици. - Продавци на пијаци схватили су да робу могу продавати само уколико се налазе у пијачном простору. Уго-

коментаре грађана да им се пијаца сада више допада, јер је под кровом истакао је директор ЈП “Градско зеленило и пијаца” Милош Шибул. На месту где су до сада биле импровизоване тезге, биће постављене жардинијере са цвећем, а грађани и пијачари моћи ће да паркирају своја возила, што је и предвиђено изградњом улице. Такође ова улица предвиђена и за пролазак возила хитне и ватрогасне службе, као и полиције, а то је до сада било немогуће, јер су тезге А. Ђ. биле збијене.

СТО ДАНА ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ У СРБОБРАНУ

Задовољни колико су урадили

СРБОБРАН: Поводом 100 дана власти у општини Србобран, представници владајуће коалиције, коју чине СПС – „Покрет за промене – др Илија Газепов“ – ЛСВ, одржали су конференцију за новинаре, на којој су представљени резултати досадашњег рада. Председник општине Србобран Зоран Младеновић је истакао да је садашња владајућа већина, након преузимања власти, затекли 87 милиона динара неплаћених рачуна, 27 милиона динара ненаменски потрошених и још до 129 милиона разних уговорених обавеза које нису доспеле на наплату. - У овом периоду смо обавезе смањили за око 35 милиона динара и тражили смо 90 милиона динара од Министарства финансија, из буџетских резерви, како би могли да функционишемо. До сада смо одржали пет редовних и две ванредне седнице Општинског већа, увели смо осмочасовно радно време, уместо седмочасовног, извршили профилисање радне снаге, затим припремили се и учествовали на Сајму инвестиција у Новом Саду, а очекује нас исти сајам у Београду, а кренули смо и у систематизацију радних места – рекао је Младеновић. Он је додао и да ће се ова власт трудити да у наредном периоду буде социјално одговорна, као што је, како је рекао, то био случај и за првих 100 дана. Говорећи о комуналном уређењу града и места у општини, он је истакао да је саниран део топловода, како би грејне услуге могле да се пружају несметано, као замана једног регулатора топлоте, што ће донети вредну уштеду.

Члан Општинског већа др Илија Газепов изразио је задовољство начином вођења општине и истакао да се све одлуке доносе апсолутно јединствено. - Када је у питању социјална заштита у ових 100 дана смо показали да смо одговорни људи, посвећени решавању проблема, са циљем да помоћ стигне тамо где је најпотребнија. У Дому здравља, као носиоцу примарне здравствене заштите, затекли смо катастрофално стање, јер у претходних осам година није улагано ништа за његово нормално функционисање. Предстоји нам адаптација и санирање стања када је у питању водовод, грејање, кровни покривач на централној згради у Србобрану, потпуно адаптирање и реновирање Хитне службе, јер она практично сада послује у једној јединој просторији - рекао је др Газепов. Заменик председника Скупштине општине Србобран Александар Јојкић је напоменуо да му, уз немаменски утрошена средства и затечене дугове, највише сметају „потрошене шансе и изгубљено време“. - Учињени су искораци, кад је у питању транспарентност у раду, председник и локална самоуправа имају контакт са земљорадницима, предузетницима, што није рађено годинама уназад, и ова средина треба да осећа ову Скупштину општине као место где могу да потраже решење за неке проблеме, а на нама, као носиоцима функција, је да покушамо то да решимо - казао је Јојкић. М. Кековић

~etvrtak15.novembar2012.

САРАДЊА СОМБОРСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ И НОВОСАДСКОГ ФТН

Без људског капитала нема опстанка

СОМБОР: Сомборска регионална привредна комора, која својом делатношћу покрива, поред Сомбора, и општине Кула, Апатин и Оџаци, јуче је промовисала почетак сарадње са Факултетом техничких наука Универзитета у Новом Саду, тачније са његовим Департманом за индустријско инжењерство и инжењерски менаџмент, кроз уводно предавање проф. др Лепосаве Грубић-Нешић из области управљања људским ресурсима. - Нема потребе посебно наглашавати колико је нама привредницима битно управљање људским ресурсима, па је и ова сарадња својеврстан облик помоћи нашој економији да изађе из рецесије - приметила је председница сомборске РПК Татјана Маглић, изражавајући жаљење што се не овом занимљивом уводном предавању није појавио представник ниједног јавног и

јавно-комуналног предузећа којима су оснивачи локалне самоуправе Западнобачког округа. Презентујући могућности сарадње ФТН са привредним субјектима по питању кориштења људских ресурса, слично као у најактуелнијем случају Нафтне индустрије Србије, проф. др Лепосава Грубић је упозорила да је је највећи цех транзиције у Србији платио управо сектор људских ресурса. - Ми немамо ни лење ни необразоване људе, већ је највећи проблем наше привреде катастрофално управљање, дакле недостатак бриге о кориштењу људских ресурса. Ко не брине о људском капиталу једноставно нема шансе за опстанак и док то не схватимо, бојим се да нећемо изаћи из кризе.- упозорила је проф. др Лепосава Грубић Нешић. - Управо овакав вид сарадње са људима из привреде, онима који се

фестивала, Панчево је домаћин још једног и то ретког на нашим просторима - Реге фестивала. Извођачи долазе из читаве Европе: Белгије, Швајцарске, Велике Британије и домаћина Србије, а наступаће у Студетнском дому и у простору Дома омладине. Најзвучније име и звезде фестивала су „Mad professor“, најзначајније име даб музике Велике Британије, као и млади хипхоп извођач „Rootwords“ из Швајцарске. Фестивал у Панчеву, иначе пети по реду, траје три дана, а отвара се изложбом цртежа сутра, у 20 часова,

у Галерији Дома омладине. У исто време ће почети и изложба фотографија Фото клуба Дома омладине, а после тога у 21:00 час почиње наступ и реге музичара у Малом клубу Дома омладине. Прво вече резервисано је за наступе „JahMessenjah Soundsystem“ из Горњег Милановца са МЦ Дарком из Београда, затим професор „Tresha“ из Београда и „Ras Tafari“ из Панчева, као и „Solid Hi-Fi Sound“ из Смедерева. Друго вече у суботу наступају извођачи из иностранства Soundsystem, а у недељу бендови. За све три вечери улазница је 100 динара. З. Дг.

свакодневно сусрећу са реалним проблемима у кориштењу људских ресурса, даће и нама одговор на питање на која теоретска знања која преносимо нашим студентима морамо обратити више пажње, како да кроз такву синергију дођемо до крајњег уобличавања конкретних знања.- појаснила је проф. др Лепосава Грубић Нешић обострану корист из оваквих и сличних окупљања људи посвећених научној и практичној примени управљања људским ресурсима. Предавање које је потом уследило дало је одговоре представницима привреде из Западне Бачке на бројна питања из области као што су мотивисање запослених, вештина пословне комуникације, лидерства, доношења одлука, тимског учинка, спремности за промене и управљања временом. М. Миљеновић

ПОЛИТИКА УМЕШАЛА ПРСТЕ У СЛУЧАЈ ЛЕНЂЕР

Напредњаци окривили пливачки клуб

ЗРЕЊАНИН: Српска напредна странка, која предводи градску власт у Зрењанину, оптужила је јуче Пливачки клуб „Пролетер“ да је одговоран за инцидент који се догодио у понедељак, када је прослављени пливач и првотимац тог клуба Иван Ленђер морао да плати улазницу, да би ушао на Градски базен и одрадио редовни тренинг. Напредњаци тврде да је до неспоразума дошло зато што руководство „Пролетера“ није благовремено обавестило пливаче о изменама термина за њих, као и за грађанство. Базен од новог отварања за грађанство ради од 10 до 19 часова, што значи да су термини за спортисте, одлуком Управног одбора Јавног предузећа „Спортски објекти”, померени за сат времена. До сада је Ленђер, међутим,

репрезентативцу Србије у пливању Ивану Ленђеру наплаћује улазница за базен, како би могао да тренира. Потпредседник зрењанинских радикала Синиша Гајин је оценио да овакав пропуст заслужује осуду и нагласио да случај мора бити разјашњен до краја, а одговорни најоштрије санкционисани.

Ленђеру не дају мира

Чаба Силађи и Иван Ленђер

на тренинге долазио у 18 часова, а тако је било и у понедељак, када су му радници на базену рекли да не може да уђе, јер је нови термин за пливаче од 19 часова. Изреволтиран и погођен тим гестом

Управни одбор радио на своју руку Председник Пролетера Драган Радосав рекао је јуче да остаје нејасно зашто је одлука о променама термина донета без било каквих консултација са управом градског базена и представницима више спортских клубова чији такмичари тренирају у овом објекту, што је била дугогодишња пракса. Радосав је реаговао и на тврдње да је цео случај исполитизован. - Једина политика којом се бави руководство ПК Пролетер јесте да што више наше деце заинтересује за пливачки спорт, и да својим члановима, међу којима су и врхунски спортисти светског ранга, обезбеди најбоље могуће услове за тренинг и даље напредовање – поручио је Радосав. Јуче је реаговао и Пливачки савез Србије који је навео да је Зрењанин препознат као пливачки центар, па је из тог разлога ПСС суфинансирао куповину балона за покривање отвореног олимпијског базена након његове прошлогодишње реконструкције. “Један од главних циљева је и помагање клубовима да унапреде своје односе са локалном заједницом, као и решавање текућих проблема, што је управо и био случај у Зрењанину. ПСС на жалост нема веће надлежности на нивоу локалних самоуправа, те једино што може јесте да утиче саветодавно и помаже клубовима у организацији великих такмичења”, наводи се у саопштењу Пливачког савеза Србије.

„делфин са Бегеја”, како многи зову овог врсног спортисту, платио је улазницу, као и сваки обичан грађанин, да би ушао на базен. - Очигледно је за координаторе и само руководство пливачког клуба био велики и недостижан посао да своје редовне кориснике обавести о таквим, у овом случају, најважнијим променама, па се све претворило у велики пропуст, уместо понос. А за промену термина су свакако знали, што се види из дописа који је генерални секретар „Пролетера“ Драган Јоцић у понедељак упутио Градском већу – рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре председница Савета за медије Градског одбора СНС Маријана Вујчин, уз напомену да је “пракса провинције да ништа не може да прође без скандала, јефтиних трикова и скупљања политичких поена”. Овим поводом огласила се и Српска радикална странка, која сматра да је недопустиво да се

ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ

Базар здравља у Руми

РУМА: Поводом обележавања

Светског дана борбе против шећерне болести, Дом здравља „Рума“, у сарадњи са румским Културним центром, организовао је „Базар здравља“. Од 8 до 12 часо-

ни притисак, телесну масу и висину, обим струка, индекс телесне ухрањености и да провере степен ризика за обољевање од дијабетеса, у следећих десет година. После обављених анализа

Реге фестивал у Панчеву ПАНЧЕВО: После два успешна

Грађани дају крв на анализу

ва запажена многи грађани су желели да на брз и ефикасан начин ураде анализу крви и сазнају резултате свог здравственог стања. Грађани су имали прилику да провере вредности шећера, холестерола, триглицерида у капиларној крви, измере артеријски крв-

крви, сваки грађанин је добио савете од лекара о здравим стиловима живота, или је упућен на даље лечење код одређених специјалиста, уколико је било потребе. Консултације грађана са лекаром имале су за циљ превенцију хроничне болести, спречавање ком-

пликација већ насталих обољења и свеукупно очување здравља. - Према проценама Међународне федерације за дијабетес, 285 милиона људи у свету има ову болест и број оболелих расте невероватном брзином. Према подацима Института за јавно здравље Србије, процењује се да 8,2 процента становника Србије има дијабетес. Применом превентивних интервенција, добром контролом болести и унапређењем квалитета здравствене заштите оболевање и умирање од дијабетеса се може смањити. Ако се промени стил живота, прихвати правилан начин исхране, повећа физичка активност и одржи нормална телесна тежина смањује се ризик за настанак ове болести чак и преко 50 одсто. Ова акција има за циљ превенцију ове болести, и детаљније информисање наших суграђана о самој болести, јер боље је спречити него касније лечити - истиче кординаторка Центра за превенцију Дома здравља „Рума“, специјалиста опште медицине Драгана Босић- Живановић. М. Марушић

О томе шта мисли о целом овом случају истакнути зрењанински пливач Иван Ленђер је најсликовитије описао на свом “Твитер” налогу, на коме је окачио песму репера Груа под називом “У вашем свету”, а чији стихови гласе: “Приморан да играш како музика свира, ни у четири зида не дају ти мира”. Упркос лошим условима за тренирање Ленђер, кога би пожелеле многе светске репрезенације, остао је веран својој земљи, свом граду и „Пролетеру“, чије боје брани на домаћим и међународним такмичењима. Овај скандал, иначе, догодио се две недеље пре Сениорског првенства Европе у Француској, на којем ће, уз Ленђера, наступити још четворо зрењанинских пливача који користе зрењанински Градски базен – Чаба Силађи, Мирослава Најдановски, Никола Трајковић и Катарина Ж. Балабан Симоновић.

Чурушке ноћи младих вина ЧУРУГ: Удружење виноградара, винара и воћара „Бороњ“ из Чуруга организује традиционалну манифестацију „Чурушке ноћи младог вина“. Она ће се одржати 17. новембра 2012. године у просторијама Удружења са почетком у 17 часова. За учеснике манифестације почетак је у 13 часова, јер тада почиње пријем узорака вина на оцењивање.Улаз је слободан с тим ко хоће да учествује требало би да купи ваучер за пробање вина, јер ће и оцењивати посетиоци оцењивати вина. Л. К.

~etvrtak15.novembar2012.

UKI NU TA PRE SU DA OKRI VQE NI MA ZA PO MA GA WE MI LA DI NU KO VA ^E VI ]U

Di plo ma ta ma no vo su |e we

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu nekada{wim konzulima u Wujorku Igo ru Mi lo {e vi }u i Slo bo da nu Ne na do vi }u, koji su osu|eni zbog pomagawa studentu Mi la di nu Ko va ~e vi }u da napusti Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Apelacioni sud je saop{tio da je predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno su|ewe pred potpuno izmewenim ve}em. Prvostepenom presudom, koja je ukinuta, Milo{evi} je

uz bitnu povredu odredaba krivi~nog postupka, budu}i da je pr vo ste pe ni sud pre ko ra ~io optu`nicu jer je izmewenim optu`nim aktom Prvog osnovnog javnog tu`ioca u Beogradu Nenadovi} osu|en za krivi~nu radwu koja mu nije stavqena na teret. „Nenadovi}u je stavqeno na teret da je dao prethodnu saglasnost da se Miladinu Kova~evi}u izda putni list, a u izreci o`albene presude stoji da je on nevr{ewem svoje slu`bene

crna hronika

dnevnik

NO VO SAD SKI VI [I SUD OD BIO @AL BU OD BRA NE

Sred wo {ko lac iz Ka }a osta je u pri tvo ru Petnaestogodi{wi K. V. iz Ka}a, osumwi~en za poku{aj ubistva dvojice mladi}a u Sredwoj ma{inskoj {koli u Novom Sadu, osta}e u pritvoru do 30 dana jer je Vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu odbilo àlbu odbrane na meru pritvora, koja mu je odre|ena nakon privo|ewa 7. novembra. Petnaestogodi{wi K. V. je u zatvoru na Klisi, koji nema posebno odeqewe za maloletnike, zbog ~ega je i uloèna àlba. Tako|e, rodbina i prijateqi okrivqenog de~aka su prethodnih dana organizovali prikupqawe potpisa, odnosno peticiju kojom se traì da on {to pre bude pu{ten iz pritvora. Osim toga, peticija treba da posluì da se skrene pa`wa na pove}ano nasiqe u {kolama, ~emu je, kako tvrde, i pritvoreni V. K. konstantno bio izloèn. Iako je i zamenik pokrajinskog ombuds-

mana Stevan Aramba{i} potvrdio da zajedni~ki sme{taj maloletnika s odraslim zatvorenicima predstavqa kr{ewe prava maloletnika, sudska odluka o pritvoru od 30 dana je ostala na snazi. Po re~ima portparolke Vi{eg suda u Novom Sadu Svetlane Tomi}-Joki}, sam tok istrage je uslovio pritvor za osumwi~enog maloletnika. – Sudija zadu`en za postupak je odredio da ispita o{te}ene, ali da proveri da li su im zdravstvene sposobnosti takve da mogu biti ispitani u sudu ili }e eventualno biti ispitani u bolnici – rekla je Svetlana Tomi}Joki}. – Isto tako, Vi{e javno tu`ila{tvo je podnelo zahtev da se jo{ neke osobe ispitaju u svojstvu svedoka i da se putem Centra za socijalni rad odredi ve{ta~ewe maloletnog lica da bi se utvrdile sve okolnosti pod

Uvi|aj posle incidenta

kojima se sumwa da je izvr{io poku{aj te{kog ubistva. Podsetimo, V. K. se tereti da je pre nedequ dana no`em izbo dvojicu mladi}a u holu Sredwe ma{inske {kole u Novom Sadu. Po nepotvr|enim informacijama,

o{te}eni devetnaestogodi{wi mladi} iz Tesli}a i dvadesetdvogodi{wi iz Rakovca vi{e puta su okrivqenog V. K. maltretirali i iznu|ivali mu novac, {to se dovodi u vezu s motivom po~iwenog krivi~nog dela. N. P.

NA KON @E LE ZNI^ KE NE SRE ]E U TU NE LU KOD MOJ KOV CA

Uhap {en {ef grad we no vo sad skog ZGOP-a Slo bo dan Ne deq ko vi} i Igor Mi lo {e vi}

osu|en na 18 meseci zatvora, a Ne na do vi }a na go di nu da na uslovne kazne. Kako se navodi u saop{tewu, okrivqeni Igor Milo{evi}, kao prvi sekretar generalnog konzula, i Slobodan Nenadovi}, kao ge ne ral ni kon zul, ogla{eni su krivim {to su 9. juna 2008. u prostorijama generalnog konzulata Srbije u Wujorku omogu}ili Kova~evi}u da na pu sti te ri to ri ju Sje di we nih Ameri~kih Dr`ava i izbeg ne vo |e we kri vi~ nog po stupka pred pravosudnim organima SAD po privremenoj optu`nici koja ga je teretila za nano{ewe te{kih telesnih povreda dr`avqaninu SAD Bra ja nu [taj nha u e ru. Po nalazu Apelacionog suda, prvostepena presuda je doneta

du`nosti kontrole, propustio da spre~i izdavawe putnog lista”, navodi se u saop{tewu. Dodaje se i da je izreka prvostepene presude nerazumqiva i u delu odluke o obliku krivice koji je utvr|en kod okrivqenih. „Prvostepeni sud nalazi da je Nenadovi} predmetno krivi~no delo izvr{io s eventualnim umi{qajem, dok je Milo{evi} isto delo izvr{io s direktnim umi{qajem. Kako prvostepeni sud nalazi da su okrivqeni to krivi~no delo izvr{ili kao saizvr{ioci i pri tom ne opredequje istovetan oblik krivice kod okrivqenih, to je takvo stanovi{te prvostepenog suda pravno neodr`ivo”, saop{tio je Apelacioni sud. (Ta njug)

DVO JI CA PRI TVO RE NA U KRA GU JEV CU

Osum wi ~e ni za iz nu du

Zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo iznude u poku{aju uhap{eni su Ivan D. (21) iz Kragujevca i Igor D. (32) iz sela Divostin, kojima je, posle saslu{awa u Vi{em sudu, istra`ni sudija odredio pritvor, saop{tila je ju~e kragujeva~ka policija. Kako je navedeno u saop{tewu, wih dvojica su 5. novembra u ranim jutarwim satima, fizi~ki maltretirali B. M. (23) u stanu Ivana D., tako {to su ga

tukli rukama po glavi i telu, a Igor D. mu je no`em naneo ubodnu radnu na natkolenici. Prethodno su B. M. sreli ispred pekare i naredili mu da po|e s wima, navedeno je u saop{tewu, u kojem se dodaje da, po{to B. M. nije kod sebe imao novac, Ivan D. i Igor D. su mu, uz upu}ivawe ozbiqnih pretwi, dali rok da im donese 7.000 dinara. Policija navodi da je B. M. zbrinut u Klini~kom centru u Kragujevcu. (Ta njug)

U SREM SKOJ MI TRO VI CI DVO JI CA OSUM WI ^E NA ZA KRI JUM ^A RE WE ILE GA LA CA

Pro na |e no de set Av ga ni sta na ca

Policija je zbog sumwe da su krijum~arili qude li{ila slobode M. Z. (48) i F. B. (47) s podru~ja Sremske Mitrovice, u ~ijim vozilima je otkriveno deset dràvqana Avganistana, saop{tila je ju~e Policijske uprave Sremska Mitrovica. Voza~i se terete i da su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dràvne granice, a dràvqani Avganistana, koji nisu imali nikakva dokumenata, privedeni su istra`nom sudiji.

„Nakon saslu{awa, istra`ni sudija ih je pustio da se brane sa slobode”, navodi se u saop{tewu Policijske uprave Sremska Mitrovica Zbog prekr{aja u vezi s nedozvoqenim prelaskom dr`avne granice, „punoletni migranti privedeni su prekr{ajnom sudiji, maloletnima je uru~en otkaz boravka, dok je jedna osoba poslata u azil u Bogova|i”, dodaje se u saop{tewu. (Ta njug)

Crnogorska policija privela je ju~e Veq ka M. (51) iz In|ije, {efa gradwe novosadske firme ZGOP, zbog sumwe da je odgovoran za `elezni~ku nesre}u koja se dogodila u utorak posle podne u mestu Mijatovo Kolo, kod Mojkovca. Do nesre}e je do{lo kada je lokalni putni~ki voz u tunelu naleteo na gra|evinsku ma{inu – dresinu novosadske firme ZGOP. Tom prilikom stradali su radnici ovog preduze}a Ranko Ka{ikovi} (53) iz Novog Sada i Goran Gavri} (55) iz Gajdobre, dok je jo{ ~etrdesetak osoba povre|eno, od kojih sedmoro te`e.

Stra da li naj i sku sni ji Po re~ima direktora novosadskog ZGOP-a Zorana Stanojevi}a, stradali radnici su imali veliko iskustvo u tom poslu s obzirom na to da su imali po tridesetak godina radnog staà. – Poslove na pruzi u Crnoj Gori po~eli smo proletos i prakti~no smo bili pri kraju jer je ostalo jo{ nekoliko nedeqa do zavr{etka. Na{a firma posluje ve} nekoliko decenija i nikada nam se ni{ta sli~no nije dogodilo – kaè Stanojevi}. Po wegovim re~ima, me|u povre|enima je jo{ jedan radnik ZGOP-a, ali je on, sre}om, pro{ao s lak{im povredama. Dvojica radnika koja su poginula u nesre}i u preduze}u su vaìla za najiskusnije i svoj posao su obavqali odgovorno. Iza stradalog Ranka Ka{ikovi}a su ostali supruga i dvoje dece, dok je Goran Gavri} otac troje dece. U trenutku nesre}e u lokalnom vozu, koji je iz Podgorice i{ao ka Bijelom Poqu, bilo je oko 60 putnika, dok je na pruzi bilo sedam radnika kompanije ZGOP koji su izvodili radove na popravci pruge. Uprava policije je saop{tila da je Veqko M., nakon hap{ewa, sproveden nadle`nom dràvnom tuìocu u Bijelom Poqu, koji mu je odredio pritvor. Veqko M. je osumwi~en da je po~inio te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja u vezi s krivi~nim delom ugro-

Tu nel u ko jem se do go di la ne sre }a

`avawa saobra}aja opasnom radwom ili opasnim sredstvom, saop{tila je crnogorska policija. On je, kako se navodi, potpisao zapisnik da su se radnici povukli s pruge i da je ona slobodna za saobra}aj, nakon ~ega je {ef stanice u Mojkovcu pustio putni~ki voz, koji je potom u tunelu u Mija-

Fo to: „Vi je sti”

kaè za „Dnevnik” Stanojevi}, koji je sino} stigao na lice mesta. – To je vrlo sloèn postupak, gde dosta stvari mora da se poklopi, i mislim da je nemogu}e da se za nesre}u okrivi jedan ~ovek. S obzirom na to da je istraga u toku i da }e zbog oteànih okolnosti sigurno potrajati jo{ koji dan, ne bih

nice Mojkovac nakon {to je dobio zeleni signal i znak otpravnika stanice, zbog ~ega treba pitati zaposlene u preduze}u „@elezni~ka infrastruktura„ otkud gra|evinska ma{ina na pruzi. Kako prenose podgori~ke „Vijesti”, ma{inovo|a je rekao da je prilikom pokretawa

Gaj do bra u su za ma

Go ran Ga vri}

tovom Kolu naleteo na gra|evinsku ma{inu – dresinu novosadske firme ZGOP. Prethodno je Tuìla{tvo Crne Gore naloìlo saslu{awe sedam zaposlenih u stanicama Mojkovac i Mijatovo Kolo, a predsednik Crne Gore Fi lip Vu ja no vi} je rekao da od istrage o~ekuje jasne informacije o tome kako je do{lo do tragedije. Po re~ima direktora novosadskog preduze}a ZGOP Zo ra na Sta no je vi }a, mogu}a je odgovornost privedenog Veqka M., ali prakti~no je nemogu}e da sva krivica leì na wemu. – Zapisnike potpisuje vi{e qudi i odluka da se voz pusti u saobra}aj ne moè se doneti samo na osnovu jednog potpisa –

Kada nekoga potera maler kao Gorana Gavri}a, onda se to svede na nesre}u. On je trbuhom za kruhom iz Bawaluke do{ao u Gajdobru, kod Ba~ke Palanke, a izgubio ìvot kao èlezni~ar u Republici Crnoj Gori kod Mojkovca. Nesre}a je otela Gorana od supruge Bi qa ne i troje dece. ]erka Mi li ca je zavr{ila sredwu {kolu, Mi lo{ je sredwo{kolac, a Marko osnovac. U Gajdobri, selu desetak kilometara udaqenom od Ba~ke Palanke, kaù da ovoj porodici treba pomo}i. Udova Biqana povremeno radi kao trgovkiwa, a pokojnikov brat radi u Sloveniji. Ovde kaù da Gavri}i nemaju zemqe, a sada se u Gajdobri, kao poznatom mestu srpskih Hercegovaca, o~ekuje solidarnost i tradicionalna humanost. M. Sy. daqe komentarisao privo|ewe i eventualnu odgovornost na{eg radnika. Svi povre|eni putnici i radnici hospitalizovani su u Op{toj bolnici u Bijelom Poqu i nakon ukazane pomo}i svi, osim teè povre|enih, pu{teni su ku}ama. U me|uvremenu, povre|ene u bijelopoqskoj bolnici posetili su crnogorski predsednik Filip Vujanovi} kao i ministri Su a da Nu ma no vi} i Tar zan Mi lo {e vi}. Na mestu nesre}e je i komisija @elezni~ke infrastrukuture da bi utvrdili kako je do{lo do udesa. Izvr{ni direktor „@elezni~kog prevoza„ Crne Gore Mi lo ji ca Zin do vi} kazao je da je putni~ki voz krenuo iz sta-

voza procedura potpuno po{tovana, odnosno dobijeno je zeleno svetlo i otpravnik stanice je dao odgovaraju}i znak. Direktor „@elezni~ke infrastrukture„ Za ri ja Fra no vi} kazao je da }e daqi postupak, po proceduri koja je zakonom predvi|ena, dati odgovor na pitawe ~ija je gre{ka uzrok nesre}e. Crnogorski premijer Igor Luk {i} zatraìo je od nadle`nih istra`nih organa da u najkra}em roku utvrde okolonosti pod kojima je do{lo do èlezni~ke nesre}e kod Mojkovca. Luk{i} je, kako je saop{teno iz crnogorske vlade, uputio telegram sau~e{}a porodicama nastradalih u èlezni~koj nesre}i. N. Per ko vi}

crna hronika

dnevnik OD DA NAS U SU BO TI CI

Peticija za promenu Krivi~nog zakona Od danas }e se u Subotici sakupqati potpisi za peticiju za izmenu ~lana Krivi~nog zakona koji se odnosi na sitne kra|e. Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara pokrenula je inicijativu u svim gradovima i op{tinama gde ima odbore. – Nije dovoqno da se izmeni ~lan Krivi~nog zakona Srbije u domenu kra|a male vrednosti i da se iz nos sma wi s 15.000 na 10.000 dinara kao grani~ne vrednosti za preduzimawe gowewa po slu`benoj du`nosti – rekao je predsed-

nik DZVM-a Aron ^on ka. – Zato smo pokrenuli peticiju radi prikupqawa potpisa za izmenu ~lana 210 Krivi~nog zakona po slede}im principima: nulta tolerancija prema kra|i, da pri svakoj kra|i poli ci ja pre du zme go we we po slu`benoj du`nosti i da se kra|e male vrednosti do 3.000 dinara tretiraju kao prekr{aj, a ve}e kao krivi~no delo. Po kret “Upra vo sa da” iz Subotice pridru`io se akciji i od danas }e sakupqati potpise za peticiju. S. I.

U policiji do detaqa opisivao zlo~in Osum wi ~e ni za ubi stvo Vladislave ^. (25), po~iweno u ponedeqak u Fru{kogorskoj ulici 6 na novosadskom Limanu 2 Da ri jan M. (25) uhap{en je, posle opse`ne potere, ju~e oko dva sata ujutro, na putu Novi Pazar – Kosovska Mitrovica.

Strujom „le~io” gra|ane |ajima za koje nije imao stru~nu osposobqenost. Potpuno izle~ewe garantovao im je uz pomo} terapija strujom i lekovima ruske i kineske proizvodwe, za {ta su mu gra|ani pla}ali oko 50 evra po tretmanu”, stoji u saop{tewu. Istra`ni sudija Osnovnog suda u Para}inu Slobodanu R. je odredio pritvor. (Ta njug)

NA BE O GRAD SKOM DOR ]O LU

Iseqena ~etvoro~lana porodica Policija je ju~e iselila ~etvoro~lanu porodicu vatrogasca Zo ra na Ma ti }a iz stana u Vi{wi}evoj ulici 9 na Dor}olu i tom prilikom privela desetoro gra|ana koji su do{li da ga podr`e. U stanu porodice Mati} bila je policija i sudski izvr{iteqi, koji su do sada {est puta poku{avali da isele porodicu Mati}. Ispred zgrade u Vi{wi}evoj ulici okupili su se prijateqi,

kom{ije, kao i drugovi Mati}evi} maloletnih k}erki koji su do{li da daju podr{ku, a me|u privedenim je i nekoliko roditeqa koji su do{li po svoju decu kada su ~uli da protestuju ispred zgrade. Ne{to pre ulaska policije u stan, Zoranovoj èni Ra di je pozlilo, a pomo} na licu mesta su joj ukazali lekari Hitne pomo}i. – Izgubili smo sve. Sada ne znam gde }emo deca i ja, supruga je zavr{ila u bolnici. Vi{e mi i nije va`na imovina, bitno mi je da ona bude dobro – rekao je Mati} novinarima. Mati} tvrdi da je stan legalno kupio 1999. godine i za wega „Inìwering prometu”, dok je stan bio u „sivoj gradwi„, platio 72.000 maraka i u wega uloìo jo{ 16.000 maraka. – „Inìwering promet” je za firmu „Pobeda”, koja je bi-

la graditeq stanova, izvodio zanatske radove i u kompezaciji dobio ~etiri stana, od kojih je jedan Mati}ev. Kasnije se pojavila advokat Mi li ca \ur ko vi}, koja tvrdi da poseduje sve papire za na{ stan i da ga je platila 24.000 maraka – rekao je Mati}, napomiwuju}i da je ugovor s wom poni{ten jer nije izmirila sve obaveze. U me|uvremenu, „Pobeda „ i „In`iwering promet” su oti-

{li u ste~aj i ve} 15 godina traje su|ewe, na koje Mati}i nikad nisu ni bili pozvani. – Ovo je {esti put da sudski izvr{iteqi poku{avaju da nas isele i ovog puta su uspeli. Stan nam je brutalno otetet na osnovu re{ewa Privrednog suda – ispri~ao je Mati} novinarima ispred zgrade. Advokat Milica \urkovi}, koja je sudski dobila vlasni{tvo nad stanom, tvrdi da je stan kupila 1990. godine od stam be ne za dru ge „Po be da”, ali da je pet godina kasnije dobila obave{tewe da mora za wega da doplati ina~e }e ugovor biti raskinut. – Stan sam preplatila i nisam `elela ni{ta vi{e da dopla}ujem ve} sam pokrenula sudski spor i doneta je privremena mera da se „Pobedi„ zabrawuje da stan otu|i – rekla je Milica \urkovi}. (Ta njug)

KOD NO VOG PA ZA RA JU ^E RA NO UJU TRO UHAP [EN OSUM WI ^E NI ZA UBI STVO NO VO SAD SKE MA NE KEN KE

JA GO DIN SKA PO LI CI JA UHAP SI LA OSUM WI ^E NOG NA DRI LE KA RA

Policija Jagodine uhapsila je Slo bo da na R. (58) iz Zemuna zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo nadrilekarstva i nadriapotekarstva, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Jagodini. „Osnovano se sumwa da je Slobodan R. u proteklih nekoliko meseci gra|anima na teritoriji op{tine Despotovac pru`ao medicinsku pomo} raznim ure-

~etvrtak15.novembar2012.

Vla di sla va ^.

Be ì vot no te lo po zna te ma ne ken ke, is pre bi ja ne na smrt, na|eno je u stanu na 12. spratu. Osumwi~eni bi danas trebalo da bude priveden na saslu {a we de ùr nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da. Ina~e, on je prekju~e, pre li{ewa slobode, preko dru{tevene mreè „Fejsbuk„ s podru~ja Ra{ke priznao krivi~-

no delo i ~ak najavio samoubistvo. Nije iskqu~eno da je on, ipak, nameravao bekstvo u inostranstvo, objavili su neki mediji. Darijan M. je doveden ju~e ujutro u novosadsku policiju i detaqno je opisao zlo~in i {ta mu je prethodilo, saznali smo ju~e nezvani~no. Smrt je, po pr vim saznawima, nastu pi la u po ne de qak pred ve ~e, a pripadnici krimina li sti~ ke po li ci je su ope ra tiv nim ra dom do {li do saznawa da se u po me nu tom sta nu ne{to ~udno de{ava. – U kqu~nom trenutku nije bilo doja va kom {i ja, ali smo uz pomo} pripadnika interventne jedinice, nakon {to su zvonili na vrata a niko im se ni je oda zvao, na silno u{li u stan – ka `e ope ra ti vac koji je u~estvovao u akciji. Le{ je imao vi{estruke prelome

i naprsnu}e organa. Pretpostavqa se da je `rtva li{ena ìvota svirepom upotrebom fi zi~ ke sna ge posle izliva qubomore prema devojci s kojom se osum wi ~e ni bo di-bil der za ba vqao oko {est godina, a s kojom se zna od malih nogu kao drugar, saznajemo u policiji. Na vod no, je dan stanar iz solitera je izjavio da je osumwi~eni kobnog poslepodneva oko 16 sati do{ao na vrata i traìo uvid u snimak video-nadzora jer je, Da ri jan M. ka ko ne zva ni~ no saznajemo, naveo da mu je pre neki dan ukraden bicikl pa, navodno, stoga predlaè dodatno osigurawe u kom{iluku. To bi, po jednoj neproverenoj verziji, moglo uputiti na pretpostavku da je osumwi~eni hteo da pristupi kamerama, ali to }e istraga rasvetliti. Osumwi~eni je ve} odgovarao zbog nasilni~kog pona-

In te re so va we i u re gi o nu – Nezapam}eno je bilo interesovawe zbog ovog slu~aja, ne samo u Srbiji, pa je odziv qudi iz celog regiona, od Crne Gore do Slovenije, nakon {to smo objavili portret osumwi~enog i broj u policiji u Novom Sadu, bio veliki – saop{tio je ju~e za „Dnevnik” {ef odseka kriminalisti~ke policije u novosadskoj Policijskoj upravi Sa {a Bar jak ta ro vi}. – Gra|ani su ponekad ukazivali i na pogre{ne tragove i zapa`awa u vezi s tim slu~ajem. Ipak, operativci su veoma zahvalni na odzivu povodom rasvetqavawa tog zlo~ina.

{awa i nedavno je iza{ao iz zatvora zbog nano{ewa povreda bliskom ro|aku, saznajemo tako|e nezvani~no. Darijana M., za kojim je policija tragala pod sumwom da je po~inio krivi~no delo te{kog ubistva, uhapsili je policija u Novom Pazaru, saop{ti la je ju ~e Po li cij ska uprava tog grada. Podsetimo, de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Mi ro slav Alim pi} izjavio je da je, po prvim podacima, devojka u stanu `ivela zajedno s momkom. On je tada dodao da su na telu `rtve prime}ene brojne povrede te da }e ta~an uzrok smrti biti utvr|en u Institutu za sudsku medicinu, gde je telo preneto na obdukciju. M. V.

IS TRA @NE SU DI JE IZ MA DRI DA U SR BI JI

[panci saslu{avaju Kalini}a i Simovi}a Istra`ni sudija iz [panije, O mo gu} no sti do la ska zaduèn za rasvetqavawe poje- {panskih istraìteqa u Srdinih krivi~nih dela koja su se biju prvi put je bilo re~i prodesila u toj zemqi a ~iji bi iz- {le nedeqe na su|ewu Kalivr{ioci, kako se sumwa, mogli ni}u i Simovi}u, te u odsustvu biti pripadnici kriminalnih Lu ki Bo jo vi }u i Vla di mi ru grupa iz Srbije, me|u kojima i Mi li sa vqe vi }u, u procesu ko“zemunskog klana”, doputovao ji se protiv wih vodi po optuje u Beograd i ve} danas bi tre- `bama za u~e{}e u tri pucwabalo da saslu{a “zemunca” ve koje su se desile 2004. godiSret ka Ka li ni }a, koji izdràva vi{edecenijske kazne zatvora. Me|utim, zasad je tajna sve s tim u vezi, ~ak i u kojem svojstvu bi Kalini} trebalo bude saslu{an: da li samo kao lice za koje se pretpostavqa da bi moglo imati neka saznawa, da li kao svedok ili, even tu al no, kao osumwi~eni. Ka ko sa zna je “Dnev nik”, {panski istra`ni su di ja Fer n an d o An d re danas bi trebalo da saslu{a i “zemunca” Mi lo {a Si mo vi }a. Advo ka ti ca Je l e n a Sret ko Ka li ni} Sto ji}, koja brani Simovi }a u jed nom pro ce su pred ne u Beogradu. Tada je saopSpecijalnim sudom u Beogradu, {teno da su nadle`ni dràvju~e je, potvr|uju}i tu infor- ni organi Srbije prihvatili maciju, za na{ list izjavila da zahtev {panskih istraìteqa }e prisustvovati saslu{awu, da im se u okviru me|unarodne ali da joj o okolnostima s tim pravne pomo}i omogu}i da sau vezi ni{ta nije poznato. slu{aju Kalini}a i Simovi– Jedino mogu da kaèm da }a. moj klijent sigurno nije izvrîwenica da je prisustvo {io nijedno krivi~no delo u saslu{awu te dvojice omogu[aniji, a do ovog trenutka ne- }eno i {panskoj advokatici mam informaciju o okolno- Mar Ve ga Ma lo, koja u toj drstima u vezi s kojima su [pan- àvi brani uhap{enog Luku ci traìli saslu{awe – na- Bojovi}a, ukazuje na to da bi glasila je Jelena Stoji}. neke sumwe ista`nog tima mo-

gle da se odnose i na wenog klijenta. Podsetimo, Luka Bojovi} je uhap{en po~etkom februara ove godine u Valensiji u [pani ji, po srp skoj po ter ni ci. Me|u ~etvoricom tada uhape{nih je i „zemunac“ Vladimir Milisavqevi}, koji je u Srbiji u odsustvu osu|en na 35 go-

Mi lo{ Si mo vi}

dina zatvora po optu`bama za u~e{}e u atentatu na premijera Srbije Zorana \in|i}a, a na 40 godina zatvora po optu`bama za u~e{}e u ve}em broju tako|e te{kih krivi~nih dela „zemunskog klana“. Pre nekoliko meseci mediji u [paniji su izve{tavali da wihovi istra`iteqi, izme|u ostalog, nastoje da rasvetle i sudbinu odbeglog „zemunca“ Milana Juri{i}a – Jureta te da se sumwa da su ga na teritoriji te dr`ave 2006. go-

dine, navodno, brutalno ubili po je di ni pri pad ni ci iste kriminalne grupe dok su se tokom bekstva od zakona zajedno skrivali. O toj mogu}nosti se i u doma}im medijima mnogo spekulisalo, a najvi{e u vreme kad su se hr vat ski in spek to ri ba vi li slu~ajem Sretka Kalini}a, koji je 8. juna 2010, posle sedam godina bekstva, zavr{io iza re{etaka u Hrvatskoj, a pre toga u bolnici, po{to ga je na perife ri ji Za gre ba ra nio Milo{ Simovi}, s kim se u to vreme skrivao. Nekoliko dana kasnije je uhap{en i Milo{ Simovi} posle ileagalnog prelaska u Srbiju, dok se u avgustu 2010. u zatvoru u Srbiji, posle ekstradicije, na{ao i Kalini}. U me|uvremenu, u ponovqenom postupku pred pred Specijalnim sudom u Be o gra du, Ka li ni} i Simovi} su ponovo osu|eni na po 30 godina zatvora po optu`bama za u~e{}e u atentatu na premijera Srbije Zorana \in|i}a. Sud je tako|e prihvatio zahteve Simovi}a i Kalini}a da im se, radi su|ewa u prisustvu, omogu}i ponavqawe su|ewa i u predmetu „zemunski klan“ u kojem su u odsustvu osu|eni na po 40 godina zatvora po optu`bama za u~e{}e u krivi~nim delima te kriminalne grupe koju su predvodili sada pokojni Du{an Spasojevi} i Mile Lukovi} Kum. J. J.

SPORT

~etvrtak15.novembar2012.

dnevnik VOJ VO DI NA SE PRI PRE MA ZA DUEL S RAD NI^ KIM U NI [U

Vigwevi} tra`i strelca

Ko {ar ka {i Par ti za na neo ~e ki va no iz gu bi li od Bam ber ga

PAR TI ZAN DO ^E KU JE TUR SKI BE [IK TA[

I oslabqeni na pobedu Cr no-be li do ~e ku ju Be {ik ta{ (da nas, 20.45) bez po vre |e nog Bog da no vi }a i no vaj li je Gor di }a, kog ni su us pe li da re gi stru ju na vre me. Pro {le ne de qe, pred utak mi cu sa Bam ber gom, sve oko Par ti za na odi sa lo je op ti mi zmom, na dom, pa i uve re wem da }e u pu nom Pi o ni ru pa sti di rek tan kon ku rent za pla sman u Top 16 fa zu i da }e to bi ti po ~e tak uspo na cr nobe lih na ta be li D gru pe. Stva ri su po pri mi le ne è qe ni tok. Po raz u ve ~i tom der bi ju sa mo je do lio uqe na pla men evro li ga {kog raz o ~a ra wa i klub je re a go vao pro me nom na po zi ci ji plej mej ke ra, gde je Ne ma wa Gor di} an ga ò van ume sto To ri ja To ma sa. - Zbog pro ce du re ni smo mo gli da ga re gi stru je mo, ali ve} od po ne deq ka u Qu bqa ni bi tre ba lo da bu de u sa sta vu- sa op {tio je Du {ko Vu jo {e vi}, ko ji i da qe ne mo è da ra ~u na na po vre |e nog Bog da na Bog da no vi }a. Od su stvo dvo ji ce igra ~a sta vi }e na is ku {e wa tro ji cu ras po lo ì vih be ko va (Ve ster man, An |u {i}, Mi lo sa vqe vi}), ko ji ma se sme {i po tri de se tak mi nu ta na par ke tu. Vu jo {e vi} je na ja vio da }e we gov tim, upr kos pe ho vi ma, u}i u me~ 6. ko la Evro li ge sa mak si mal nim am bi ci ja ma. - Igra }e mo sna `no i mo ti vi sa no, ka ko i pri li ~i mla doj eki pi. Ne }e mo da pra vi mo kal ku la ci je, u smi slu {ta bi even tu al na po be da mo gla da nam do ne se, ali si gur no je da tu po be du è li mo i da smo je do sa da {wim par ti ja ma za slu ì li osvr nuo se na pri ka za no u me ~e vi ma sa CSKA, Bar se lo nom i Bam ber gom. Ko men ta ri {u }i pro me nu u ti mu, tre ner Par ti za na re kao je da

je eki pi bi lo po treb no osve è we i da u spor tu bez iz ve sne do ze bru tal no sti ne ma ni po be da. - To mas je si gur no bo qi igra~ ne go {to je po ka zao ov de. Uvek ka da igra~ pru à vi {e na dru gom me stu i kod dru gog tre ne ra, ja se pi tam ko li ka je tu i mo ja kri vi ca. On ni je bio je di ni pro blem. Ima jo{ igra ~a, ko ji u po je di nim utak mi ca ma ni su ima li kon cen tra ci ju, vo qu za po be dom, ni in ten zi tet igre ka kav sma tram da nam je neo p ho dan. Ali, ceh obi~ no pla ti je dan. Ta kva je struk tu ra tim skog spor ta. Vu jo {e vi} je sre }an zbog Gor di }e vog do la ska, po {to je i ra ni je è leo da ga vi di u svom ti mu. - Mi slim da smo na pra vi li do bar po tez i za we ga i za klub. Bi }e po treb no vre me da se uklo pi i za pam ti ak ci je u na pa du i od bra ni, ali }e si gur no bi ti pra vo po ja ~a we u pred sto je }im me ~e vi ma. Mo è da igra i igra }e obe be kov ske po zi ci je, ali osnov na ulo ga bi }e mu na je di ni ci. Stra teg cr no-be lih od ba cio je pri med bu no vi na ra da ove je se ni ima vi {e pro ble ma sa „sit nim” po vre da ma ne go ra ni je. - Bog da no vi} od su stvu je ma lo du è jer ima ati pi ~an pro blem, upa lu pri po ja te ti ve za pa te lu, {to zah te va de li ka tan tret man. Mo ra sa svim da pre sta ne bol i da se on da igra~ po ste pe no uve de u tre na `ni pro ces. Mi slim da ni smo ima li pu no po vre da. One su sa stav ni deo de lat no sti ko jom se ba vi mo, a je di na pre ven ti va je na po ran rad. Be {ik ta{ se na po ~et ku tak mi ~e wa na met nuo kao fa vo rit za tre }e me sto u gru pi, iza Bar -

se lo ne i CSKA, {to je sa mo po tvr dio po be dom u Viq nu su. - Igra ju iz ne na |u ju }e do bro, s ob zi rom na to ko li ko su iz me ni li tim to kom le ta. Kra se ih la ko }a, kon tra na pa di. Ima ju igra ~e sa po e ni ma u ru ka ma, ko ji pro na -

Da nas Gru pa D Li je tu vos Ri tas - CSKA (18.30) Bam berg - Bar se lo na (19) Par ti zan - Be {ik ta{ (20.45)

Ta be la Bar se lo na 5-0, CSKA 4-1, Be {ik ta{ 3-2, Bam berg 2-3, Li je tu vos Ri tas 1-4, Par ti zan 0-5

Gru pa A Kim ki - Fe ner bah ~e Olim pi ja- Kan tu Pa na te na i kos - Real

(16.30) (20) (20.45)

Gru pa B Pro kom - [a lon Ma ka bi - Uni ka ha Al ba - Mon te pa ski

(19.45) (20.05) (20.45)

Gru pa C Ce de vi ta - @al gi ris

(20.30)

Su tra Gru pa C Efes - Ar ma ni (19-45) Ka ha La bo ral - Olim pi . (20.30) la ze kva li tet na na pa da~ ka re {e wa, ta ko da ni su slu ~aj no tu gde je su. Pro ba }e da nas do bi ju i ti me po tvr de pla sman u Top 16. Kao naj ve }e pret we u re do vi ma is tan bul skih cr no-be lih, Vu jo {e vi} je iz dvo jio Kur ti sa Xe rel sa i Pa tri ka Kri sto fe ra, ko ji je u pr voj utak mi ci uba cio Par ti za nu 25 po e na, od to ga pet troj ki.

ta ta i ova utak mi ca bi }e joj i te Ostva ri li su fud ka ko va `na? ba l e r i Voj v o d i n e u - Pre sve ga, utak mi ca je va je se wem de lu pr ven `na na ma, gle da mo sa mi se be i stva pet po be da, ali ni je dan je di ni put ni su po sti - ne raz mi {qa mo pu no o pro ble gli vi {e od jed nog go la. Da - mi ma ri va la. Zna mo da Rad ni~ kle, pet mi ni ma la ca od 1:0 je ki ima pro ble ma, ali, isto ta iza wih (uz {est re mi ja i po - ko, ima mo i mi na {e pla no ve, è qe i am bi ci je i po tru di }e mo raz od Par t i z a n a), a {ef stru~ nog {ta ba cr ve nobe l ih Ne b oj { a Vig w e vi} i da qe tvr di da bi po sti za we dru gog go la u ne koj od utak mi ca ski nu lo ba last s le |a we go vih u~e ni ka i da bi oni za i gra li mno go bo qe i efi ka sni je ako se to do go di. Me |u tim, za sa da dru gog go la ne ma, pa u sva koj utak mi ci na „Ka ra |or |u” na vi ja ~i stre pe do is te ka 90. mi nu ta. - Ne d o s ta j e nam taj dru gi gol - jo{ jed nom je po t vr d io Vig w e v i}. Po {to ne uspe va mo da ga po s tig n e m o, stva r a m o pri ti sak sa mi se bi i, vi de lo se to naj bo qe u du e- lu s No v im Pa z a r om, omo gu }u je mo ri va lu da se raz i gra i na da. Ka da bi smo za tre sli mre ù jo{ ko ji put, ube |en sam, sve bi bi lo lak {e... U uto rak su re zer vi sti Voj vo di ne od i gra li tre ning utak mi cu s eki pom Du n a v a iz Sta r ih Ba no va ca (3:1), ali ni smo pri me ti li da se ne ko od igra ~a na met nuo Ne boj {a Vig we vi} Vig we vi }u. - O~e ki vao sam ma lo vi {e od se da ih na â i ru is pu ni mo. U fo ku su nam je na {a igra i ka ko igra ~a ko ji do sa da ni su ima li da je una pre di mo i ve ru jem da ve }u mi nu ta ù - ob ja snio je tre ner no vo sad skog su per li ga {a. - }e mo u Ni {u od i gra ti do bru utak mi cu i is pu ni ti ono {to Po {to nam sle de me ~e vi uz rit è li mo da ura di mo, a to je - po mu su bo ta-sre da, bi }e nam po be da. treb no vi {e igra ~a u ro ta ci ji, Ho }e li bi ti pro me na u sa pa sam ve ro vao da }e se ne ko na sta vu u od no su na duel s No vim met nu ti do brom igrom. Pa za rom? U su bo tu vas o~e ku je ni ma lo - Ka pi ten Vu li }e vi} je van lak su sret u Ni {u, gde }e vam tre na `nog pro ce sa, po {to je do ma }in bi ti Rad ni~ ki, eki pa do bio uda rac u ko le no i na we ko ja je u se ri ji lo {i jih re zul -

Od sutra u Ni{u Eks pe di ci ja FK Voj vo di na put Ni {a kre nu }e su tra, dan pred utak mi cu s Rad ni~ kim. I to do voq no go vo ri ko li ku pa `wu cr ve no-be li po sve }u ju ovom su sre tu, po {to è le da od mor ni i pot pu no sprem ni do ~e ka ju va `nu utak mi cu na sta di o nu â ir. vr {ni ci. Me |u tim, ni su sa mo na pa da ~i uzrok to me, ve} o~e ku jem da i osta li igra ~i po mog nu u re a li za ci ji i pre u zmu od go vor nost. Tu pre sve ga mi slim na igra ~e iz ve znog re da. Ka da bu de mo po ~e li vi {e da {u ti ra mo ka go lu ri va la, ne mi nov no }e se po boq {a ti i efi ka snost i za i- sta se na dam da }e mo u Ni {u bi ti opa sni ji po gol ri va la. Mla di igra ~i, tu mi sli mo na Ra do ju, Ko so vi }a, Me le ga, pa i Na sti }a, sklo ni su osci la ci ja ma? - To je nor mal no ka da je re~ o mla d im fud b a l e r i m a. Ipak, svi oni da ju do pri nos na {oj igri i ula ù mak si mum za la ga wa kad god ima ju pri li ku. O~e ku jem da }e im sta ri ji pr vo tim ci uvek bi ti pra va po dr {ka, jer vi dim da je to ve} slu ~aj i ve ru jem da }e se ta ko na sta vi ti - re kao je na kra ju Ne boj {a Vig we vi}, {ef stru~ nog {ta ba fud ba le ra Voj vo di ne. Tekst i fo to: A. Pre do je vi}

Alofs direktor Volfsburga Du go go di {wi sport ski di rek tor Ver de ra iz Bre me na Kla us Alofs pre u zeo je istu funk ci ju u ri val skom ti mu Volf sbur gu. Alofs se od lu ~io na pro me nu klu ba po sle 13 go di na pro ve de nih na me stu sport skog di rek to ra Ver de ra sa ko jim je u sa rad wi sa tre ne rom To ma som [a fom, osvo jio ti tu lu u Bun de sli gi 2004, kao i dva Ku pa Ne ma~ kre 2004. i 2009. go di ne. Alofs je u Ver de ru, uz ogra ni ~e na sred stva, bio ve o ma us pe {an u svom pri mar nom po slu – an ga `o va wu igra ~a i tre ne ra. Volf sburg, ko ga fi nan sij ski po dr `a va auto mo bil ska kom pa ni ja Fol ksva gen, ot pu stio je pro {log me se ca tre ne ra Fe lik sa Ma ga ta ko ji je uz tre ner sku funk ci ju oba vqao i po sao sport skog di rek to ra, od no sno me na xe ra.

Bilatedinov do kraja godine

SEKSI SPOT RUKOMETA[ICA, KOJI SE NE ODBIJA: Ru ko me ta {i ce Sr bi je sni mi le su spot ka ko bi na ma mi le pu bli ku na utak mi ce Evrop skog pr ven stva u na {oj ze mqi, ko je po ~i we za dvadesetak da na. - Ako ovaj spot ne pri vu ~e pu bli ku, ja stvar no ne znam {ta }e - iz ja vi la je, ma lo u {a li, ma lo u zbi qi, ru ko me ta {i ca Sr bi je An drea Le ki} po vo dom pe sme i vi deo kli pa ko je su srp ske igra ~i ce sni mi le kao po ziv svi ma da do la ze na utak mi ce na pred to je }em Evrop skom pr ven stvu u Sr bi ji. [est ru ko me ta {i ca, pred vo |e ne An dre om Le ki}, sni mi lo je spot na en gle skom je zi ku. Iako ru ko met va `i za grub sport, one su po ka za le da ume ju da bu du za vo dqi ve i sek si. - Mo gu re }i da sam odu {e vqe na spo tom. Da ne ko ne po mi sli da je ma ne ken ka ma po sao ja ko za ba van, ni je bi lo la ko. Bi le smo mr tve umor ne, ali is pla ti lo se - re kla je An drea. An drea ima sa mo jed nu `e qu do po ~et ka EP. - Ra du je me i do bra for ma dru ga ri ca iz re pre zen ta ci je ko je {i rom Evro pe igra ju od li~ no. Sva ko dnev no ko mu ni ci ra mo, pra tim ih sve i u to ku sam sa svim {to se de {a va. Sa mo da sve bu de mo zdra ve, da ne bak su zi ra mo ni {ta, sve ide u do brom prav cu - re kla je ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je. Evrop sko pr ven stvo bi }e od i gra no od 4. do 16. de cem bra u ~e ti ri gra da: Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u i Vr {cu.

mu ima otok. Ne ma, sre }om, ni ka kvih o{te }e wa, ali ne tre ni ra i vi de }e mo ho }e li bi ti u kon ku ren ci ji za tim. Uz we ga, van eki pe je i Mi ro slav Ste va no vi}, ko ji se na la zi s re pre zen ta ci jom BiH. A ho }e li bi ti ne kih no vi na u na pa da~ koj for ma ci ji? - Jo{ uvek tra `i mo od go va ra ju }e re {e we u na pa du, jer je evi dent no da ima mo pro ble ma u za -

Ru ski fud bal ski re pre zen ta ti vac Di ni jar Bi la te di nov od su stvo va }e sa te re na do kra ja go di ne zbog po vre de pre po na, sa op {tio je we gov klub Spar tak iz Mo skve. Bi la te di nov se po vre dio pro {le ne de qe na tre nin gu, a po sled wi me di cin ski pre gle di po ka za li su da }e igra~ sre di ne te re na mo ra ti da na ope ra ci ju u Ne ma~ ku. Po red we ga, Spar tak zbog po vre da ne mo `e da ra ~u na ni na Ser ge ja Par {i vqu ka, Bra zil ca Ro mu la i re pre zen ta tiv ca Ir ske Ej da na Mek gi di ja. Bi la te di nov je u ja nu a ru ove go di ne iz Ever to na sti gao u Spar tak, a pret hod no je na stu pao za grad skog ri va la Lo ko mo ti vu, dok je za re pre zen ta ci ju Ru si je od i grao je 46 utak mi ca i po sti gao {est go lo va.

Ra da mel Fal kao

Falkao prelazi u ^elsi

Ka ko pre no se me di ji u En gle skoj, na pa da~ Atle ti ko Ma dri da Ra da mel Fal kao do go vo rio se sa ~el ni ci ma êl si ja oko pre la ska u ovaj lon don ski klub u ja nu a ru.Fel kao (26) u svom ak tu el nom ugo vo ru ima kla u zu lu u ko joj klub ko ji po nu di 48 mi li o na fun ti, mo è da za po~ ne pre go vo re o pot pi si va wu ugo vo ra. êl si je spre man da pla ti ovu su mu ka ko bi je dan od naj bo qih na pa da ~a da na {wi ce do {ao na Stam ford Brix. Man ~e ster Si ti je ta ko |e bio is ti can kao mo gu }a de sti na ci ja od li~ nog Ko lum bij ca, me |u tim, me di ji pre no se da je on ve} do go vo rio

sve uslo ve oko pre la ska u re do ve ak tu el nog {am pi o na Evro pe. Fal kao je po sti gao 49 go lo va na 59 me ~e va od ka ko je do {ao u Atle ti ko iz Por ta av gu sta 2011. go di ne. Do la zak Ko lum bij ca ugro zi la bi po zi ci ju Fer nan da To re sa u ti mu iz Lon do na, ko ji je tek ove se zo ne po ~eo da pri ka zu je bar deo ono ga {to ga je kra si lo dok je igrao u Li ver pu lu i Atle ti ko Ma dri du. Fal kao je u lo {em se }a wu na vi ja ~a pla va ca jo{ od utak mi ce Su per ku pa Evro pe, ka da je Atle ti ko Ma drid sa vla dao ^el si sa 4:1, a Ko lum bi jac je na tom me ~u po sti gao het-trik.

Ni{ta od transfera Snajdera u Anì Me na xer fud ba le ra In ter a Ve sli ja Snaj de ra, So ren Ler bi de man to vao je da }e taj igra~ pre }i u re do ve ru skog An ì ja. Snaj de rov ugo vor sa mi lan skim klu bom is ti ~e u ju nu 2015. go di ne. - Ve sli ne ma ni ka kvu na me ru da ide u An ì. Sve su to sa mo ne ta~ ne gla si ne. Ne znam ko ih iz mi {qa. Mo `da ne bi bi lo lo {e da ne ko pi ta An ì ili wi ho vog tre ne ra Gu sa Hi din ka. Snaj der, za sad, osta je igra~ In ter a i do bro se ose }a me |u ne ra zu ri ma - re kao je Ler bi ita li jan skim me di ji ma. U do sa da {wem to ku se zo ne ho land ski re pre zen ta ti vac je za In ter od i grao {est utak mi ca i po sti gao dva go la. Me di ji sve vi {e spe ku li {u o we go vo od la sku, a pre ma na ja va ma {tam pe, kao naj o zbiq ni ji kan di dat da ga do ve de spo mi we se Man ~e ster ju naj ted.

SPORT

dnevnik

~etvrtak15.novembar2012.

KRI ZA U NA [EM NAJ TRO FEJ NI JEM KLU BU, U CR VE NOJ ZVE ZDI

Yaji} se vra tio Na sa stan ku pred stav ni ka dr `a ve i Fud bal skog klu ba Cr v e n a zve z da do g o v o r e n o da klu bom do iz bo ra no vog pred sed ni ka ru ko vo di Rad na gru pa. Na we nom ~e lu - Dra gan Xa ji}. Na dan od l a s ka biv { eg pred sed ni ka Vla da na Lu ki }a i ob ja vqi va wa po da tka da cr ve no-be li du gu ju vi {e od 60 mi li o na evra odr `an

je sa sta nak u zgra di Vla de Sr bi je, na ko me je od lu ~e no da klu bom do iz bo ra no vog pred sed ni ka ru ko vo di Rad na gru pa u sa sta vu: Dra gan Xa ji} (pred s ed n ik), Ne b oj {a ^o v i}, Bran k o Ra d uj k o, Alek s an d ar An t i}, Ivi c a Ton ~ ev, Zo r an Sto j a d i n o vi}, Mi o drag Le ma ji}, Sla vi {a Ko kez i Pre drag ]u li brk.

DRA GAN YAJI] ZA SU KAO RU KA VE NA NO VOJ-STA ROJ FUNK CI JI NA MA RA KA NI

Po dr {ka eki pi i tre ne ru Jan ko vi }u Dr à va je od lu ~i la da po mog ne Cr ve noj zve zdi, za u sta vi da qe pro pa da we na {eg naj tro fej ni jeg fud bal skog klu ba, pa je u ak ci ju kre nuo i pr vi pot p red s ed n ik Vla d e Alek san dar Vu ~i}. U no }i iz me |u utor ka i sre de po vu ~e ni su pr v i kon k ret n i po t e z i, for mi ra wem Rad ne gru pe na ~e l u sa Dra g a n om Xa j i } em, ko ja }e po sle ostav ke Vla dan Lu ki }a ru ko vo di ti klu bom do no vih iz bo ra. Tre }e Zve zdi na zve zda, na kon osam go di na pa u ze, po no vo je na Ma ra ka ni. Pr vi rad ni dan bio je bo gat ak tiv no sti ma, a usle dio je i su sret sa pred stav ni ci ma me di ja. -Ne mam {ta no vo da ka èm, sve se br zo iz de {a va lo, za sa mo ne ko li ko sa ti. Do bio sam po ziv od Alek san dra Vu ~i }a. Zve zda je u ne za vid nom po lo à ju ob zi rom na wen re no me.

ku ose tio sam da ima qu di ko ji me ne `e le, is ku stvo mi je uka zi va lo na to. Od u stao sam, jer ni ko me ni sam `e leo da sta jem na ra nu ili so lim pa met. Funk ci je i ti tu le mi ni su bi le va `ne, jer sam sve to pro { ao i do ` i v eo. Ja sam pro veo u ovom klu bu 42 go di ne, vaq da svo ju pri pad nost i is kre nu qu bav ne tre ba da do ka zu jem. Oti {ao sam pre osam go di na i do la zio na sta dion kad god sam mo gao. Sre tao sam se s qu di ma s ko ji ma mi je bi lo dra go da se vi dim, ali i sa onim dru g im- na p o m e n uo je Xa ji}. Oba v i l i ste i pr v i raz g o vor sa tre n e r om Jan k o v i }em. - Je sam, po zna jem ga du go. Ima mo ju po dr {ku, mo ra mo da ura di mo sve {to je u na {oj mo }i da tim sprem no do ~e ka der bi. Gle dao sam go to vo sve

Ne ide sa mo Lu ki}, idu svi Alek san dar Vu ~i} pr vi podpfred sed nik Vla de na ja vio je kom plet nu pro me nu ru ko vod stva Cr ve ne zve zde, po tra gu onih ko ji su na pra vi li enor man dug, kao i na sta vak lo bi ra wa kod Dra ga na Xa ji }a ka ko bi pri hva tio da bu de bu du }i pred sed nik klu ba. Po sle sa stan ka dr àv nog ru ko vod stva sa uti caj nim zve zda {i ma u uto rak, do {lo je i do kon kret nih po te za jer se vre me na ne ma, a oni su jav no sti sa op {te ni iz ne na da, u „sit ne” sa te - Dragan Xaji} vratio se u Crvenu zvezdu. Dru{tvo mu je pravio Aleksandar Vu~i}. Prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vu~i}, mirno je i staloèno odgovarao na pitawa brojnih novinara, kojih na stadionu Crvene zvezde nije bilo vi{e jo{ od legendarne promocije Roberta Prosine~kog u novog trenera tima. - Razgovori su bili veoma dugi. Postignut je odre|eni dogovor objasnio je Vu~i} otkud takav skup posle pono}i i dodao. - Ono {to mogu u ime dràve da kaèm je da }emo u skladu sa na{om mo}i pomo}i i Crvenoj zvezdi i Partizanu, potrudi}emo se da napravimo reprogram wihovih poreskih obaveza. Da vidimo {ta je ono {to moèmo da pomognemo i u reprogramu dugova koji postoje kod pojedinih banaka. Ukratko je najavio i {ta }e biti prvi ciqevi Radne grupe. - Postignut je dogovor nas zvezda{a da se formira Radna grupa za stabilizaciju i konsolidaciju do izbora koji }e biti odràni u decembru, najkasnije po~etkom januara... Na wenom ~elu bi}e predsednik Dragan Xaji} i zahvalan sam {to je to prihvatio, iako mu to nije najpotrebnije u ovom trenutku u ìvotuupu}ivao je Vu~i} na prvog do sebe, legendarnog fudbalera i funkcionera, koji i daqe na sudu

Konferencija za medije u Crvenoj zvezdi u cik zore

brani ~ast i obraz. - U Radnoj grupi }e biti vi{e menaxera i qudi koji znaju kako da procene i krenu u poboq{awe finansijskog stawa u klubu. Bi}e formirana i posebna ekipa za to. O dugu. - Ako smem da budem dovoqno otvoren, stawe u Zvezdi je toliko te{ko da je to iluzorno komentarisati. Pred nama su velike utakmice, ali veliki qudi su tu da ~ine velika dela ba{ na wima. Vu~i} ne vidi ni{ta sporno u tome da dr`ava pomogne ve~itima. - Dr`ava ne sme da dozvoli da weni giganti Zvezda i Partizan propadnu ili do|u u takvu materijalnu situaciju da im izlaska nema. Hvala Xaji}u i svima koji su u{li u ovaj tim, kao i qudima iz prethodnog rukovodstva koji su bili konstruktivni da do ovog dogovora do|e.

IS HOD VE ^I TOG DER BI JA PRE SUD NO ]E UTI CA TI NA DA QI STA TUS JAN KO VI ]A

Znam za pri ~e o sme ni Po no vo u Zve zdi: Dra gan Ya ji}

Ni sam mno go raz mi {qao, od go vor je bio po tvr dan. Ne }u se ba v i t i fi n an s i j a m a, moj za d a t ak je dig n em sport s ki sek tor na vi {i ni vo i da po mog nem da Zve zda sa {to ma we za o stat ka do ~e ka pro le }e. I}i }u u Ko vi lo vo da po se tim eki pu, ko ja }e ta mo bi ti u ka ran ti nu, da ih po dr `im, ka `em ne ke stva ri. Sa psi ho lo {kog aspek ta ja ko je bi tan uspeh u pred sto je }em der bi ju is ta kao je Xa ji}. Du go se ve} {u {ka lo o po vrat k u le g en d ar n og le v og kri l a, a na v i j a~ k a ar m i j a sma tra da je Xa ji }e vo ak ti vi ra we od vi tal nog zna ~a ja za spas klu ba. - Pro {le zi me sam vi deo da ne {to {kri pi, ose tio tre nu tak da mo `da po mog nem. Ali, ve} na dru gom-tre }em sa stan -

utak mi ce, ali ne ku mo ju ana li zu i uzro ke po ra za ne }u jav no pre zen ti ra ti- po ru ~io je Xa ji}. Da li je va {a kan di da tu ra za me sto pred sed ni ka Zve zde na iz bo ri ma ko ji tre ba da bu du spro ve de ni u de lo ve} u ja nu a ru iz ve sna ? - Vi de }e mo, ovaj po ve re ni, pri v re m e n i, po s ao tre b a uspe { no okon ~ a t i, ka k o bi to kom pro le }a klub bio u po zi ci ji da ju ri do bre re zul ta te. Iz bo ri do no se sme nu vla sti, ne mo gu ni {ta od re |e no da ka `em dok ne bu dem imao pot p u n o ja s nu si t u a c i j u. Spre man sam da sa da dam svoj pu n i do p ri n os, po s eb n o u sport skom sek to ru za ko ji sam nad le `an- za vr {io je Dra gan Xa ji}. Z. Ran ge lov

Tum ba ko vi} pre ska ~e ve ~i ti der bi Sport ski di rek tor Par ti za na Qu bi {a Tum ba ko vi} re kao je da je bli zu od lu ke da ne ode na pred sto je }i ve ~i ti der bi na sta di o nu Cr ve ne zve zde. Raz log za Tum ba ko vi }e vo ne} ka we je fi zi~ ki na pad na vi ja ~a cr ve no-be lih u je sen 2000. go di ne ko ji je pre `i veo na sta di o nu u Qu ti ce Bog da na, ka da je bio tre ner Par ti za na. - Ni sam jo{ do neo ko na~ nu od lu ku, ali sam bli `e to me da ne idem na sta dion ri va la - re kao je Tum ba ko vi}. - Po sao ko ji oba vqam me oba ve zu je da u sva kom tre nut ku bu dem uz eki pu, ali po sto je ne ki prin ci pi i pi ta wa li~ ne pri ro de ko ji se ko se sa svim za ko ni ma. Znam da je sve to sa da stvar pro {lo sti, ali ne ke stva ri ne mo gu da za bo ra vim, za to se jo{ lo mim.

Cr ve no-be li }e u sklo pu pri pre ma za ve ~i ti der bi bo ra vi ti dva da na u ka ran ti nu, u Ko vi lo vu. Na kon pre po dnev nog tre nin ga blic pres kon fe ren ci ju, is pred svla ~i o ni ce na Ma ra ka ni, odr `ao je tre ner Alek san dar Jan ko vi}. - Bez ob zi ra na bur na de {a va wa u klu bu mi smo skon cen tri sa ni na na{ po sao. Raz mi {qa mo sa mo ka ko da {to spre mi ni ji do ~e ka mo okr {aj pro tiv Par ti za na. Mo ral je na za vid nom ni vou is ta kao je Jan ko vi}. Usle dio je osvrt na dru gi ve za ni po raz (Ja go di na i OFK Be o grad), od no sno mo gu} nost da am bi ci o zni stru~ wak ostav kom pre u zme kom plet nu od go vor nost za ogro man mi nus na ta be li. - Ni {ta se ni je pro me ni lo, ostav ka je bi la mo ral no re {e we. Ali, ni smo ima li pred sed ni ka, upra vu i di rek to ra, pa je bi lo lo gi~ no da osta nem i da qe sa mom ci ma, jer znam kroz ka kve smo mu ke pro {li. Mo ram da im pru `im po dr {ku. Ina ~e, sti gao sam dva da na pre su sre ta sa Bor do om, ka da se zna lo da klu bu pre ti ga {e we, i da mo `da na kon to ga kao Gla zgov Ren xers ode mo u tre }u li gu. Ni sam imao ni ka kvih pi ta we i uslo va, a osta vio sam la go dan po sao u Fud bal skom sa ve zu. Mi ni smo na pra vi li du go ve i ne ose }a mo kri vi cu zbog to ga - ob ja snio je Jan ko vi}. Mno gi su sklo ni da meg dan pro tiv Par ti za na oka rak te ri {u kao kqu ~an za da qi tok sta bi li za ci je u klu bu. - Sva ki duel za Zve zdu je bi tan. O mo ti vi ma pred der bi ne tre ba tro {i ti re ~i. To je duel do sto jan stva, za ~ast, za ama net de ci i unu ci ma. Po no san sam {to sam deo ta kvog iza zo va, jer

to vre di vi {e i od re ci mo mi li o na ko ji se do bi ja ju u jed nom Man ~e ster si ti ju Je dan od ~la no va rad ne gru pe, Zo ran Sto ja di no vi} po zna ti me na xer, po ten ci jal ni sport ski di rek tor, sma tra da u slu ~a ju po ra za od kom {i ja tre ner mo ra da ode. - Na znam ka da su na ~i we ni ti pri o ri te ti. Raz go va rao sam sa pred stav ni ci ma rad ne gru pe. Ja sam ro |en u ovom gra du, du go sam

Alek san dar Jan ko vi}

pri su tan na Ma ra ka ni i uvek znam ka da se i {ta de {a va. Na rav no, ~uo sam za pri ~e da }e me na sle di ti Ivan Jo va no vi} ili Go ran \o ro vi}. Ne bih da otva ram ne ke te me. Li~ ni in te re si ne sme ju da bu du iz nad klup skih. Uvek sam se ta ko po na {ao, i ne bih da po na vqam u ka kvoj si tu a ci ji sam pri hva tio po ziv da po mog nem klu bu - za vr {io je Jan ko vi}. Naj bla `e re ~e no, da qu sud bi nu Alek san dra Jan ko vi }a na klu pi Zve zde opre dli }e is hod pred sto je }eg der bi ja. Z. Ran ge lov

Vu~i} je ranije u utorak rekao da je dug ve}i od 60 miliona evra. - Ne bih da licitiram koliki je dug, pogledali smo deo papira i po{to nas je vi{e u tom trenutku pritisak mi je bio 210 sa 130. U smislu kadrovskih promena, ne}e se sve zavr{iti samo na ostavci predsednika Vladana Luki}a, a Vu~i} je dao vi{e nego jasan odgovor: - Sve }e da bude promeweno. Posle Radne grupe dolazi i nova Uprava, tako da }e biti sve novi qudi. Sa gospodinom Xaji}em }emo ponovo da razgovaramo i da ga molimo - nagovestio je Vu~i} da }e posle lobirawa kod Xaje da prihvati mesto u Radnoj grupi uslediti i priprema terena da se on kandiduje na predstoje}im izborima. Za to, postoja}e bitan preduslov - da u me|uvremenu Xaji} bude oslobo|en optu`bi pred

sudom da je zloupotrebio poloàj u prethodnom mandatu u Zvezdi. Proces je pri kraju. U sastavu Radne grupe nalazi se i poznati menaxer Zoran Stojadinovi}, koji je u utorak uve~e bio na stadionu i boravio pre konferencije u predsednikovoj kancelariji zajedno sa ostalim govornicima, kao i trenerom Aleksandrom Jankovi}em. Za kraj, ali ne i najmawe va`no, Vu~i} je upitan da li }e se dràva kona~no suo~iti sa onima koji su zaista napravili enorman dug u Crvenoj zvezdi i prona}i odgovorne ili }e se ponovo sve gurnuti pod tepih? - Ne moèmo da guramo stvari pod tepih. Po{to mislim da je va`no da se jasno vidi ko je {ta koliko i na koji na~in utro{iozavr{io je Vu~i} u svojoj prvoj „radnoj poseti” stadionu na kojem je nekad boravio kao navija~.

PAR TI ZAN SE SPRE MA ZA VE ^I TI DER BI

Gle da mo sa mo u svo je dvo ri {te U su bo tu se igra no vi ve ~i ti der bi. Cr ve na zve zda bi }e do m a } in kla s i k a srp s kog fud ba la. Ohra bre ni sa dve po sled we der bi po be de cr ve no – be l i tra ` i } e bo d o v e pro t iv Par t i z a n a ka k o bi pre ki nu li niz od dva uza stop na po ra za u pr ven stvu. Me |u tim, na Ma ra ka ni ne cve ta ju ru è. Zve zda je uz dr ma na lo {im re zul ta ti ma i od la skom pred sed ni ka Vla da na Lu ki }a dok Par ti zan ma zi svo jih 10 uza stop nih po be da u Je len su per li gi i taj niz è li da na sta vi. Tre ner cr no – be lih Vla di mir Ver me zo vi} za tvo rio je tre nin ge pred duel sa Zve zdom. [ef stru ke è li mir za svo ju eki pu i kon cen tra ci ju na svo ju pri pre mu za der bi, da le ko od ono ga {to se de {a va Cr ve noj zve zdi. Po be da u der bi ju za cr no – be le bi mo `da zna ~i la i od bra nu ti tu le i zbog to ga u Hum skoj ne è le ni {ta da ri zi ku ju. Po seb no ka da slo ve za fa vo ri ta po sle sve ga {to se de {a va wi ho vim kom {i ja ma. Dva ri va la sa do sta iz me we nim ti mo vi ma u od no su na pro {lu se zo nu do ~e ku ju no vi der b i. Sa d a su to sku p o v i mla dih igra ~a, naj ta len to va ni jih na na {im pro sto ri ma. Zbog to ga, a i zbog ve li kog ri va li te ta tre ba o~e ki va ti do bru utak mi cu, otvo ren fud bal bez mno go tak ti~ kih za da ta ka. Ni jed ni ni dru gi ne ma ju {ta da iz gu be. Je dan od onih ko ji bi mo gao da od i gra svoj pr vi ve ~i -

ti der bi je i Ste fan [}e po vi}. Mo mak ko ji je ovog le ta do {ao u Par ti zan ve ro vat no }e za u ze ti svo je me sto u {pi cu na pa da. Na da su {an si i po be di Par ti za na. - Eto me ni pri li ke da ose tim i ovu at mos fe ru. Oti {ao sam iz Sr bi je bez ijed nog od i gra nog der bi ja, {to se na dam da }e sad de si ti. Mo ti vi san sam do ne ba da za i gram pro tiv Cr ve ne zve zde, sve vre me se na da ju }i da to bu de jed na od mo jih naj bo qih par ti ja. Na rav no, jo{ uvek se ni {ta ne zna, mo `da ne }u ni igra ti der bi – re kao je [}e po vi}. Na pa da~ ne gle da u kom {ij sko dvo ri {te. - Za ni ma me sa mo Par ti zan i we go va pri pre ma pred sto je }eg der bi ja. Cr ve na zve zda je u pro ble mi ma ko je mo ra sa ma da re {a va. Bi lo bi le po da iz to ga iza |u jer }e mo ta ko ima ti pra vu kon ku ren ci ju u pr ven stvu – is ta kao je [}e po vi}. Svo ju {an su u na pa du ~e ka i Alek s an d ar Mi t ro v i}. Kor p u l en t an mo m ak ko j i sjaj no igra gla vom mo `da }e bi ti Par ti za nov adut u su bo tu. - Kao i sva ki mlad igra~ ta ko i ja ma {tam da igram u der b i j u. Do b ro sam po ~ eo ovu se zo nu, uglav nom ko ri stio pri li ke pa mi je op ti mi zam ti me ve }i. Vo leo bih da bu d em deo fud b al s ke isto ri je, jer u~e {}e u ve ~i tom der bi ju to i omo gu }a va – re kao je Mi tro vi}. I. La za re vi}

SPORT

~etvrtak15.novembar2012.

dnevnik

NBA LI GA

Grin sru {io Lej ker se Po je di ni ti mo vi ve} su od ra di li 10 od sto pro gra ma pred vi |e nog za re gu lar ni deo se zo ne (82 utak mi ce). Ve }i na fa vo ri ta „gu ra” u skla du sa o~e ki va wi ma, ali su Los An |e les Lej ker si sa sko rom 3-5 ve o ma ne pri jat no iz ne na |e we za svo je na vi ja ~e. Bra jant, Ha u ard i dru go vi lo {e su star to va li, po vre dio se Stiv Ne{, sme wen je tre ner Majk Braun, a we gov ime wak i na sled nik D’An to ni jo{ ni je sti gao. U ta kvoj si tu a ci ji su „je ze ra {i”

- Re kao mi je da od mah {ut nem ako osta nem otvo ren. Ovo mi je tek tre }a se zo na u NBA li gi i ni sam ~e sto bio u si tu a ci ji da re {a vam utak mi ce, ta ko da je pri ti sak bio vr lo ve li ki. Ali, ako je tre ner ve ro vao u me ne, mo rao sam i ja da ve ru jem. Ga sol je iz ja vio da Lej ker si ne }e bi ti obes hra bre ni lo {im re zul ta ti ma i da `eq no ~e ka ju D’An to ni jev de bi u pe tak. [to se ti ~e we go vog po sled weg {u ta, iz ra zio je na du da }e sle de -

San An to nio 7-1, Mem fis 5-1, Okla ho ma 6-2, LA Kli pers 5-2, Mi ne so ta 5-2, Wu Or le ans 3-2, Ju ta 4-4, Fi niks 4-4, Den ver 4-4, Da las 4-4...

}i put u sli~ noj pri li ci bi ti bli `e ko {u i da ne }e mo ra ti da ra di ono {to mu ni je ja ~a stra na. Wu jork Nik si na kri li ma ube dqi ve po be de nad Ma ja mi jem ru {e re dom sve pro tiv ni ke iz svo je kon fe ren ci je. Po sled wa wi ho va „`r tva” bio je Or lan do na svom par ke tu (99:89), a skor Nik sa 5-0 je ne {to ~i me ni su mo gli da se po hva le u po sled wih 19 go di na! Xej Ar Smit i Rej mond Fel ton sa po 21 po e nom su pru `i li po dr {ku vo de }em strel cu Kar me lu En to ni ju.

No} iz me |u ~e tvrt ka i pet ka do ne }e okr {aj tre nut nih li de ra: San An to nio - Wu jork. To ron to Rep tor si go sto va li su In di ja na Pej ser si ma 24 sa ta po sle po ra za od Ju te, u me ~u ko ji se pro te gao na ~ak tri pro du èt ka. Je di ni ka nad ski tim u NBA li gi po sti gao je sa mo pet po e na u ~e tvr toj ~e tvr ti ni, pa ipak do {ao do po be de od 74:72! [pan ski plej mej ker Ho ze Kal de ron za be le ìo je dru gi „tripl-dabl” se zo ne i pri dru ìo se na pre sti `noj li sti cen tru De tro i ta Gre gu Mon rou, ko me je to po {lo za ru kom {est da na ra ni je. Re zul ta ti: [ar lot - Va {ing ton 92:76 /Se{ns 21, 5sk - Ari za 19, 6sk/, Or lan do - Wu jork 89:99 /Re dik 18, 4sk, 7as - En to ni 25, 8sk/, In di ja na - To ron to 72:74 /Hil 18, 5sk - Kal de ron 13, 10sk, 10as/, Bru klin - Kli vlend 114:101 /D. Vi li jams 26, 10as Va re ào 35, 18sk, Ir ving 34, 4sk, 8as/, Sa kra men to - Por tland 86:103 /Fre det 13, 6as - Li lard 22, 9as/, LA Lej kers - San An to nio 82:84 /Bra jant 28, 4sk, 8as, Ha u ard 13, 15sk - Par ker 19, 4sk, 7as, Dan kan 18, 9sk, 4as, 4blk/.

Ko bi Bra jant i De ni Grin

ve za li po be de nad sla bim Gol den Stej tom i Sa kra men tom, ali u no }i iz me |u utor ka i sre de ni su us pe li da sa vla da ju i li de re Za pa da, San An to nio Spar se 82:84. Ne ka da {wi ~lan qu bqan ske Olim pi je De ni Grin po sta vio je ko na ~an re zul tat troj kom 9,3 se kun de pre kra ja, da bi lo {e or ga ni zo van po sled wi na pad do ma }ih za vr {io Pau Ga sol, ne pre ci znim {u tom za tri po e na. Grin je po sle me ~a bio odu {e vqen {to mu je tre ner Greg Po po vi} uka zao po ve re we u za vr {ni ci.

Is tok Wu jork 5-0, Ma ja mi 6-2, Mil vo ki 4-2, Bru klin 4-2, Fi la del fi ja 4-3, Bo ston 4-3, ^i ka go 4-3, [ar lot 3-3, Atlan ta 3-3.

Za pad

CR VE NA ZVE ZDA GO STU JE DI NA MU

Mo sko vqan ke u pred no sti @reb je dru gu se zo nu za re dom ukr stio od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde i mo skov skog Di na ma u grup noj fa zi tak mi ~e wa u Li gi {am pi o na. Pro {le se zo ne cr ve no-be le su iz gu bi le oba me ~a od ru skog ti ma, sve sni su ove ~i we ni ce bi li u ta bo ru vla sni ka du ple kru ne i uo~i no va dva okr {a ja sa Mo sko vqan ka ma. Cr ve na zve zda da na si gra u Ru si ji, pro tiv Di na ma, me~ 3. ko la Gru pe F Li ge {am pi o na, a u na red nom ko lu, mo skov ski tim }e go sto va ti u Be o gra du (20. no vem bar). Ina ~e, Di na mo je tre }e pla si ra ni tim ove gru pe, sa jed nom po be dom i po ra zom. Eki pu je ove se zo ne pre u ze la Sve tla na Ili}, biv {a re pre zen ta tiv ka na {e ze mqe ko ja je tre ner skim po zi vom po ~e la da se ba vi u [vaj car skoj, gde je vo di la Vo le ro Ci rih, od no sno èn ski se ni or ski na ci o nal ni tim. Di na mo ima vr lo is ku san, kva li tet no se lek ti ran tim, ~i ji dres no si ne ko li ko ru skih re pre zen ta tiv ki od no sno dve in ter na ci o nal ke, Ukra jin ka Ma ri na Mar ~en ko i Hr va ti ca, Na ta {a Osmo kro vi}. Zna ju }i sve ovo, pred put u pre sto ni cu Ru si je, tre ner cr ve nobe lih da ma, Rat ko Pa vli ~e vi} je iz neo re al na o~e ki va wa. - Mo ra mo da po ku {a mo da od i gra mo kao u pr vom me ~u, pro tiv Lo ko mo ti ve, ka da smo osvo ji li bod. Va `no je da pru ì mo sna àn ot por Di na mu. Oni ima ju od li~ nu eki pu, iz go di ne u go di nu se po ja ~a va ju. Mi slim da ove se zo ne ra ~u na ju na pla sman na faj nal for, od no sno da ima ju kva li tet da osvo je ovo tak mi ~e we - re kao je Pa vli ~e vi}.

Od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde

Cr ve na zve zda je u sklo pu pri pre ma za ovu se zo nu u~e stvo va la na tur ni ru u poq skim Ka to vi ca ma, gde je ima la pri li ku da igra pro tiv Di na ma. - Iz gu bi li smo taj me~ 3:1, so lid no smo ta da od i gra li. Me |u tim, ve ru jem da }e u zva ni~ noj utak mi ci bi ti dru ga ~i je. Olak {a va ju }a okol nost je {to ih po zna je mo, ve} smo ima li pri li ke da vi di mo ko {ta i ka ko igra re kao je Pa vli ~e vi} ali i po no vio da mo skov ski tim ima vr lo vi so ke am bi ci je i da ne }e do zvo li ti bi lo ka kvo iz ne na |e we. Igrom Cr ve ne zve zde u Mo skvi ali i ove se zo ne u ce li ni, di ri gu je, ma |ar ska in ter na ci o nal ka Ju li ja Mi lo vic. Ona je vr lo za do voq na ~i we ni com da sa cr ve no-be li ma igra naj ja ~e klup sko tak mi ~e we. - Vr lo mi je le po u Zve zdi, ov de sam do {la na u~im i usa vr {a vam se, u Be o gra du su sva mo ja o~e ki va wa is pu we na - na gla si la je Ju li ja a u ve zi sa du e lom sa Di na mom je jo{ do da la:- Di na mo je sko ro naj bo qi tim na sve tu,

bi }e ve o ma te {ko i mo ra mo da ide mo ko rak po ko rak, da ne ù ri mo. Te o do ra Pu {i}, li be ro cr ve no-be lih, bi la je u ti mu i pro {le go di ne, zna {ta mo è da o~e ku je od Mo sko vqan ki. - Di na mo je pro {le se zo ne bio fa vo rit, ni ove go di ne ni je dru ga ~i je. Oni su jo{ po ja ~a li tim, mi smo osta li bez ne ko li ko igra ~i ca. Ipak, na{ fo kus je na na {oj igri, tru di mo se da po di è mo kva li tet. Mi slim da smo na do brom pu tu, ve za li smo ne ko li ko do brih par ti ja u do ma }em pr ven stvu, tre ba lo bi to da se pre sli ka i na Li gu {am pi o na - re kla je Te o do ra. Tre ner Rat ko Pa vli ~e vi} na pra vio je jed nu pro me nu u ti mu u od no su na pret hod na dva me ~a u Li gi {am pi o na, uo~i pu ta u Mo skvu, u sa stav je uvr stio i pri ma ~a Ni ko li nu Lu ki}, ko ja je do bi la do zvo lu od le ka ra da po~ ne da tre ni ra na kon {to se opo ra vi la od mo no nu kle o ze. Cr ve na zve zda }e igra ti pro tiv Di na ma da nas od 16 ~a so va.

LI GA [AM PI O NA–C GRU PA

No vi po raz cr ve no-be lih Cr ve na zve zda - Tur 0:3 (21:25, 13:25, 18:25) Od boj ka {i Cr ve ne zve zde pre tr pe li su i tre }i po raz u ovo go di {wem tak mi ~e wu u Li gi {am pi o na. Oni su, na svom par ke tu u [u mi ca ma, iz gu bi li od fran cu skog Tu ra sa 0:3 (21:25, 13:25, 18:25). Zve zdi je to bio tre }i po raz u C gru pi, dok je fran cu ska eki pa za be le `i la pr vu po be du. Naj e fi ka sni ji u eki pi Zve zde bio je Du {an Pet ko vi} s 15 po e na, Ne ma wa Ja ko vqe vi}

po sti gao je se dam, a Mi lan ^e li} ~e ti ri. Tur je pred vo dio Da vid Ko ne~ ni s 13 po e na, dok je Dej vid Smit ostva rio je dan ma we. U dru goj utak mi ci tre }eg ko la gru pe C ita li jan ski Tren ti no }e da nas do ~e ka ti poq ski Ke |er `in. U na red noj run di, ko ja se igra 22. no vem bra, {am pion Sr bi je }e go sto va ti Tu ru.

NO VO PA ZOV ^A NI NEO ^E KI VA NO IZ GU BI LI OD ME TAL CA

Pro ma {a ji od ne li bo do ve Fud ba le ri Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve ni su za slu ì li po raz u su sre tu sa Me tal cem na osno vu pri ka za ne igre i stvo re nih {an si.Da je Pe tar A{}e ri} bio pri bra ni ji u od sut nim tre nu ci ma mo gao se na ovoj utak mi ci pro sla vi ti. To kom pr vog po lu vre me na imao je dve do bre {an se, a u dru gom jo{ dve. A pred po sled wi su di jin zvi `duk Bo ri slav Pa vlo vi} imao je {ut za iz jed na ~e we. Neo me tan do bio je lop tu na le voj stra ni 7-8 me ta ra od go la, {u ti rao je sna `no, ali je ~u var mre è Me tal ca efekt nim pa dom spre ~io si gu ran po go dak. - Kad se pro pu ste {an se, obi~ no stig ne ka zna. Na lop tu uba ~e nu iz me |u tri igra ~a Rad ni~ kog star to vao je naj br è ]ir ko vi}, pa gol man Uro {e vi} iako se is pru ìo ko li ko je dug ni je mo gao SLO GA BEZ TRE NE RA

Ba bi} oti {ao

Dva ko la pre kra ja je se we tr ke za bo do vi ma, ras ta li su se srp sko li ga{ Slo ga iz Te me ri na i tre ner Mir ko Ba bi}. Sa rad wa je tra ja la go di nu da na, pod vo| stvom mla dog stra te ga, Te me rin ci su be le ì li za pa è ne re zul ta te, ali u po sled wih me sec da na, ni je sve i{lo po pla nu. Po ~e lo je da {kri pi to kom mi nu lih pet ko la, od mo gu }ih 15, cr ve no-be li su osvo ji li pet bo do va, pa je vo de }a Do li na po be gla osam ko ra ka. Po sle re mi ja sa Sre mom (1:1), odr à na je sed ni ca uprav nog od bo ra, ~i ja je glav na te ma bio u~i nak eki pe u do sa da {wem de lu tr ke za bo do vi ma. Iako je stru~ ni {tab imao do sta ka drov skih pro ble ma, oce we no je da re zul ta ti u po sled wih pet run di ni su bi li u skla du sa o~e ki va wi ma. Otvo ren je kon kurs za no vog {e fa stru~ nog {ta ba, a dok se ne po pu ni upra `we no me sto, tre nin ge }e vo di ti po mo} nik Mir ko Da vi do vi}. Po sve mu su de }i, di ri go va }e sa klu pe i u po sled wih 180 mi nu ta, pro tiv ^SK Pi va re i Je din stva iz Sta re Pa zo ve. M. M.

da je za u sta vi {ut. [to se ti ~e do su |e nog pe nal ti ka, stav upra ve je da su dij ske od lu ke ne ko men ta ri {e mo. Da li je bio of sajd ili ni je, da li je po mo} ni su di ja pre vi deo si tu a ci ju, sad od to ga ne ma mo ni ka kve vaj de – ka `e sport ski di rek tor Rad ni~ kog Ra do mir Or lo vi}. Rad ni~ ki od la zi u Kra qe vo bez dva kqu~ na igra ~a. Bor be ni Pe jo vi} i ve zi sta Bon xi} mo ra ju da pa u zi ra ju zbog `u tih kar to na. - [te ta je {to Pe jo vi} i Bon xi} iz o sta ju, jer su u pu noj for mi. Ide mo Slo gi sa na me rom da se bo ri mo, pre da je ne ma. Kra qev ~a ni su u pred no sti, is ku sna je to eki pa, pa za to ne ma mo {ta da iz gu bi mo. Sa bo dom bi bi li za do voq ni.– sma tra Ne nav Va ni}, tre ner Rad ni~ kog. J. Vu ko vi}

JA RA ^A NI ZBOG KA ZNE IGRA JU U NA KO VU

Sprem ni auto bu si Me~ 12. ko la Srp ske li ge Voj vo di na, Mla dost – Sen ta (3:2), do bio je epi log i u tre }em po lu vre me nu. Od lu kom di sci plin skih or ga na FS Voj vo di ne, zbog sla be or ga ni za ci je, Ja ra ~a ni }e dve utak mi ce bi ti do ma }i ni 30 ki lo me ta ra van sta di o na Li va di ca, pa }e, pre ma pr vo ste pe noj od lu ci, li de ra Do li nu i kom {ij sku Slo gu, mo ra ti da ugo ste na ne u tral nom te re nu. - @a li }e mo se na ka znu, sma tra mo da su dva me ~a pre vi {e, jer je i sni mak po ka zao da ni je bi lo uda ra wa igra ~a Sen te, pri li kom iz la ska sa te re na. Ako je na osno vu do pun skih iz ve {ta ja slu `be nih li ca utvr |e no da smo sla bo or ga ni zo va li me~, ma da po na vqam da su pred u ze te sve me re i obez be |e no pri su stvo po li cij skih slu `be ni ka, mo gli smo da pro |e mo i sa ma wom ka znom. Ima ju }i u vi du tra di ci o nal ni ri va li tet sa Slo gom, mi slim da bi igra wem kom {ij skog der bi ja van Li va di ce, naj vi {e bi li o{te }e ni qu bi te qi fud ba la iz te me rin ske op {ti ne, a sma tram da ni -

kom ni je u in te re su da se gle da o ci pro go ne sa sta di o na – ka `e Pre drag ]u li brk, pred sed nik ja ra~ kog srp sko li ga {a. Ni je bi lo di le ma, gde }e pla vo-be li ugo sti ti je se weg pr va ka, Do li nu iz Pa di ne. Iz bor je pao na po bra tim ski klub Po let iz Na ko va, po {to je oce we no da }e se pla vo-be li ta mo ose }a ti kao kod ku }e, a na vi ja ~i su or ga ni zo va li i kon voj auto bu sa iz Ba~ kog Jar ka. - Od mah po do bi ja wu oba ve {te wa o su spen zi ji Li va di ce, stu pi li smo u kon takt sa ru ko vod stvom Po le ta, du gu je mo im za hval nost, jer su bez raz mi {qa wa po mo gli pri ja te qi ma u ne vo qi. Sa Na kov ~a ni ma ima mo po bra tim ske od no se, na{ naj bo qi stre lac Mi lo{ Mu dri ni} je iz tog me sta, pa ve ru jem da smo po vu kli od li ~an po tez u iz bo ru te re na. O~e ku jem da }e am bi jent bi ti do sto jan dvo bo ja sa li de rom, i da }e mo po ja ~a ni po vrat kom sed mo ri ce stan dard nih pr vo ti ma ca, po be di ti je se weg pr va ka – re kao je ]u li brk. M. Me ni }a nin

Pe leu uspe {no ope ri san kuk

Igor [timac

[tim ~e va mo li tva Se lek tor Hr vat ske ose tio je po tre bu da na dan utak mi ce sa se lek ci jom do ma }e li ge ob ja vi ne sva ki da {wi sta tus na po pu lar noj dru {tve noj mre `i. Igor [ti mac le tos je na klu pi re pre zen ta ci je Hr vat ske na sle dio ne ka da {weg sa i gra ~a Sla ve na Bi li }a i od li~ no se sna {ao u no voj ulo zi. Po sle po ra za od [vaj car ske u pri ja teq skom okr {a ju, „va tre ni” su zbi li re do ve i u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo za be le `i li tri po be de i je dan re mi na te re nu di rekt nog kon ku ren -

ta, Bel gi je. Me |u tim, ako je su di ti po [tim ~e vom obra }a wu bo gu na svom pro fi lu, pro fe si o nal ni us pe si ni su je di ni pred u slov za ~o ve kov unu tra {wi mir. Iako Hr vat ska u Ri je ci igra re zul tat ski ne va `nu utak mi cu, pro tiv iza bra nog ti ma HNL, se lek tor je ra no uju tru ob ja vio status u vidu molitve, ~ime je odmah privukao pa`wu medija. Strateg vatrenih za ovu priliku je odlu~io da odmori Luku Modri}a (Real) i Ivana Rakiti}a (Seviqa).

Le gen da svet skog fud ba la Bra zi lac Pe le uspe {no je ope ri sao kuk. Pe le (72) je pod vrg nut ope ra ci ji u bol ni ci „Al bert Ajn {tajn“ u Sao Pa u lu. - Sve je pro {lo od li~ no, za hvat je bio jed no sta van i o~e ku je mo da Pe le ve} da nas bu de ot pu {ten iz bol ni ce- , re kao je Pe le ov port pa rol @o ze Fo mos. Fo mos je na po me nuo da je Pe le ve} du `e vre me na imao bo lo ve u ku ku, zbog ~e ga je i pod vrg nut ope ra ci ji. Je dan od naj bo qih fud ba le ra svih vre me na po sti gao je u ka ri je ri 1.281 gol i igrao na 1.363 utak mi ce, {to je svet ski re kord. Pe le je sa re pre zen ta ci jom Bra zi la osvo jio tri ti tu le svet skog pr va ka – 1958, 1962. i 1972. go di ne, po sti gao 77 go lo va i igrao na 91 utak mi ci. Ne dav no je je dan od we go vih re kor da od 75 po go da ka to kom go di ne pre ma {io Ar gen ti nac Li o nel Me si, po sti gav {i 76. gol, a po sto ji ve li ka mo gu} nost da }e taj broj po ve }a ti do kra ja de cem bra.

SPORT

dnevnik

~etvrtak15.novembar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2001. FK Prof. Bolesnikov FK Sini{a Mihajlovi} 2:2 Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: Ce ti wa i Ka {i ko vi}, a za FK Si ni {a Mi haj lo vi}: Jo va no vi} i Ko va ~e vi}. FK Prof. Bolesnikov: La u {e vi}, Sta ni {i}, Ce ti wa, Mar ko vi}, Sre do je vi}, Ma }e {i}, Jo ko vi}, Du ra {ko vi}, Gal, Tu li}, Ra kin, Ba tos, Pe tri}, Ka {i ko vi}. FK Sini{a Mihajlovi}: ]ir ko vi}, V.Jo va no vi}, O. Jo va no vi}, @e `eq, Ko va ~e vi}, Jo van ~e vi}, Ma ki{, Ko la ri}, Kamp fer, ^a vi}, Ra do sa vqe vi}.

FK Petar Pua~a [F Dejan Kuriya 12:1 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: [a vi ja, Gra be`, Ivan, Stoj ni}, \u ri} 2, Vla i svqe vi} 2 i Mar ja no vi} 4, a za [F De jan Ku ri xa Be a to vi}. FK Petar Pua~a: Zu ki}, [a vi ja, Mar ja no vi}, \u ri}, Gra be`, Vla i sa vqe vi}, Ivan, Stoj ni}, Pa u nov ski, Jo va nov, Sre do je vi}, Pa ro {ki. [F Dejan Kurixa: ]i ri}, Ma ti}, Ko ska, Ra {i}, Pa vlov, Gra be`, Be a to vi}, Do bro mi rov, Bu di mir, Ko va ~e vi}, Bo rov ni ca.

2001. godi{te 1. FK Petar Pua~a 2. FK Petli} 3. FK P. Bolesnikov 4. FK Ka} 5. FK Futog Gale 6. FK S. Mihajlovi} 7. FK Bistrica 8. KMF Sidro 9. [F Dejan Kuriya

4 4 4 4 3 4 4 4 4

4 4 3 3 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 1 2 4 4 4

33:2 12 22:1 12 17:4 10 8:3 10 10 :8 4 9:9 4 0:15 0 3:30 0 4:34 0

FK Petli} (Zrewanin) KMF Sidro 10:0 Go lo ve za FK Pe tli} da li su: Ze ki}, Iva nov, Na ran ~i} 3 i Kon di} 5. FK Petli}: Kon di}, Iva nov, Na ran xi}, [er ban, Ze ki}, Bo ja ni}, Ra di}, Ba }an, Kne `e vi}, Ve li~ ko vi}, Po po vi}, Pe tro vi}. KMF Sidro: Vra ~a re vi}, Raj li}, Lang, ^a vi}, Kli ska, [i nik, Ra do vi}, Mi len ko vi}, Maj ki}, Pri ca, Mi lo va no vi}, Gru bje {i}.

FK Ka} - FK Bistrica 05 1:0 Gol za FK Ka} dao je Mi tro vi}. FK Ka}: Go li}, Alek si}, Bla `i}, Be qin, Vu ja ko vi}, Ra duj ko vi}, Vuk {a, Sta ni vuk, Gvo zde no vi}, Baj lov, Mi tro vi}, Man di}.

FK Bistrica 05: Sr da no vi}, To do rov, Mir ja ni}, Pa ~a re vi}, Bo `i}, ]o sin, Za gor ~i}, Uva ~ek, [a re nac, ]ur ~i}, Mi tro vi}, Vuk {a.

FK Futog Gale [F Dejan Kuriya 7:1 Go lo ve za FK Fu tog Ga le da li su: [}e pa no vi}, Pa vlo vi}, Ra jak 2 i [i qa nov ski 3, a za [F De jan Ku ri xa Bu di mir. FK Futog Gale: Kqa ji}, Da vi do vi}, [tr bac, [i qa nov ski, Vu ki ~e vi}, Ra jak, Spa so je vi}, Pa vlo vi}, Ra {e ta, Goj kov, Di mi tri je vi}, [}e pa no vi}, Sa vi ~i}. [F Dejan Kurixa: Ko va ~e vi}, Bu di mir, Do bro mi rov, Be a to vi}, Gra be`, Pa vlov, Ra {i}, Ko ska, Ma ti}, ]i ri}, Bo rov ni ca.

Go di {te: 2002. Novi Sad - FK êmp 07 4:1 Go lo ve za No vi Sad da li su: Ze ki}, Gu {a i Gvo zden 3, a za FK âmp 07 Kli su ri}. Novi Sad: Za go rac, Ste fa no vi}, Ku no vac, Te {i}, Bro }e ta, Ze ki}, Gvo zden, Gu {a, Se ku lo vi}, Mu dri, Cvet ko vi}, Pe ra~. FK êmp 07: Avram, \ur |ev, Mi la no vi}, Kli su ri}, Si mi}, Vu li}, Nad la~ ki, Svi lar ko vi}.

FK êmp 07 OFK Stari grad 0:3 (pff) FK êmp 07: Avram, Dra èk, Mu ra to vi}, Kli su ri}, Si mi}, \ur |ev, Pe tro vi}, Svi lar ko vi}, Vu le ti}, Agi}. OFK Stari grad: Me |e do vi}, Ko zo mo ra, Po pa di}, Si mi}, Ba wac, La ki}, [tr bac, Ki si}, Aj der, Ste va no vi}, Mi la {i nov, Ra da nov, Ar bu to vi} M, Ar bu to vi} M, An to ni}.

FK NS Junajted FK Sini{a Mihajlovi} 0:2 Go lo ve za FK Si ni {a Mi haj lo vi} da li su: Ne go va no vi} i ]ir ko vi}. FK NS Junajted: Akik, Ru be ì}, Ar bu ti na M, Ron do vi}, Ar bu ti na D, Da u to vi}, Bur ka, [i ja ~i}, Kla i}, \or |e vi}, Me di}, Sre mac, Bo di ro ì}, Mi lo {e vi}, Bo {wak, Bla ì}. FK Sini{a Mihajlovi}: ]ir ko vi}, Ili}, Ne go va no vi}, Jo va no vi}, Ko la ri}, â vi}, Ro si}, San to vac.

FK Petli} - FK Petar Pua~a 1:2 Gol za FK Pe tli} dao je Cve ti ~a nin, a za FK Pe tar Pu a ~a: Ja cen ko i Ra ko vac.

FK Petli}: Mat ko vi}, Ba jat, Be lo `in ski, Zla ta no vi}, To ma {ki, Cve ti ~a nin, Ga li}, \u ri}. FK Petar Pua~a: Mi lo va no vi}, Voj no vi}, Ja cen ko, Vi da ko vi}, Der vi {i, Pan ti}, Ra ko vac, Ko sti}, Go mi rac, Uru ka lo.

Vojvodina - FK Kinder 2:2 Go lo ve za Voj vo di nu da li su: \u ro vi} i [e vo, a za FK Kin der: \or |e vi} i Maj sto ro vi}.

Vojvodina: Mi ja no vi}, Toj zan, Mi ri}, Sa mar xi ja, Ba bi}, Kqa ji}, Lu le xi ja, Vu ru na, No vev ski, \u ro vi}, Rad mi lo vi}, [e vo. FK Kinder: Ke re ke{, Ma li no vi}, Su n aj k o, \pr | e v i}, Maj s to r o v i}, Per l a k i, Mi l o v a n o v i}, Ra k o ~ e v i}, [en der, Si mi}.

Krila Krajine (B. Palanka) - FK Kinder 1:0 Gol za Kri la kra ji ne dao je Iva no vi}. Krila Krajine: Si mi}, Ma rin ko vi}, Ra do va no vi}, Iva no vi}, Mir ko vi}, Mir ko vi}, Lu ko vi}, Ben cun, Ni ko li}, [e {um, Ili}, Ma `ar, ]o ro vi}. FK Kin der: Ke r e k e{, Su n aj k o, \or |e vi}, Rok san di}, Mi lo va no vi}, Maj sto ro vi}, Ska ki}, Si mi}, Ra ko ~e vi}, Per la ki.

FK Bistrica 05 - Borac 9:0 Go lo ve za FK Bi stri ca 05 da li su: Ra |e no vi}, ]ur ~in, Mi lo sa vi} 2 i Pan to vi} 5. FK Bistrica 05: Stan ko vi}, Var gec, \u ro vi}, Zec, Gru ji}, Hor vat, Mu sa, Pan to vi}, ]ur ~in, Ba ji}, Isa kov ski, Gru jin, Mi lo sa vi}, Ra |e no vi}. Borac: Bu ~a, Gr bi}, Kre me no vi}, Ste pa no vi}, De vu {i}, Si mi}, Jan ko vi}, Mi la no vi}, Kr sti}, Ka ra}, Lu ki}.

2002. godi{te 1. Vojvodina 2. FK Krila Krajine 3. FK Bistrica 4. FK P. Bolesnikov 5. FK Petar Pua~a 6. OFK Stari grad 7. FK Kinder 8. FK Petli} 9. FK S. Mihajlovi} 10. Novi Sad 11. FK NS Junajted 12. Borac 13. FK ^emp 07 14. FK Futog Gale

5 5 5 4 4 5 6 4 3 4 4 5 7 5

4 4 4 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 0

1 1 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 0

0 0 1 1 1 2 3 2 1 2 3 4 6 5

33:3 13 14 :3 13 18:3 12 26:6 9 7:5 9 5:9 9 8:9 7 10:5 6 6:6 6 6 :12 4 3:10 3 5:27 3 4:27 3 0:15 0

FK êmp 07 FK Futog Gale 1:0 Gol za FK êmp dao je Agi}. FK êmp 07: \ur |ev, Mu ra to vi}, Kr g a, Ra d o{, Nad l a~ k i, Pe t ro v i}, Vu ji}, Vu le ti}, Svi lar ko vi}, Si mi}, Agi}. FK Futog Gale: To do ri}, Ro kvi}, Tr ku qa, Mar ti}, Sa vi}, Su rut ka, Vu li}, To do ri}. Fo to: J. Barajevac

~etvrtak15.novembar2012.

ekOLOGiJA

dnevnik

ZAMAJAC AKCIJI „ZA ^ISTIJE I ZELENIJE [KOLE U VOJVODINI“

Sporazum kroji nove ideje Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine dr Slo bo dan Pu zo vi}, pokrajinski sekretar za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice mr An dor De li i predsednica Pokreta

Pokrajinski sekratrijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine, Pokrajinski sekretrijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice i Pokret gorana Vojvodine su potvrdili spremnost za daqu

ovom programu u protekle tri godine u~estvovalo je 358 pred{kolskih ustanova, osnovnih, sredwih, specijalnih {kola i u~eni~kih domova u Vojvodini, a vi{e hiqada u~enika i nastavnika je bilo ukqu~eno u samu realizaciju. Na ovaj na~in o~ekujemo da unapredimo akciju. Siguran sam da }emo ovom programu udahnuti novi impuls, `ivot, ideje i nadam se da }emo

organizacija u~estvuje ve} 10 godina u akciji „Za ~istiju i zeleniju Vojvodinu“ , iz koje je 2009. godine proistekao projekat „ Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini“ i naglasila da je tokom realizacije ostvarena dobra saradwa sa obrazovnim ustanovama. Po re~ima potpredsednika PGV-a Alek se Jef ti }a, u daqoj realizaciji projekta pri-

JESEWE ULEP[AVAWE BE^EJA I OKOLINE

Pot pi si va wem pro to ko la, Po kra jin ski se kra tri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, Po kra jin ski se kre tri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce i Po kret go ra na Voj vo di ne po tvr di li su sprem nost za da qu sa rad wu na ovom pro jek tu

gorana Vojvodine (PGV) Je le na Jev ti} potpisali su ju~e protokol o saradwi na relazaciji programa „Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini“ u Ekolo{kom centru „Radulova~ki“, objektu ove nevladine organizacije, koji se nalazi u Sremskim Karlovcima. Ju~era{wim potpisivawem ovog protokola

saradwu na ovom projektu, na kom zajedno sa drugim institucijama, organizacijama i preduze}ima u~estvuju od 2009. godine, kao i za unapre|ewe `ivotne sredine. - Pokret gorana Vojvodine je na{ dugogodi{wi partner i ovim }emo samo u~vrstiti na{e veze – rekao je ju~e Puzovi}. – U

KONCENTRACIJA POLENA SKORO ^ETVOROSTRUKO VE]A

Topli dani prijaju ambroziji Neuobi~ajeno topli dani, uz povremenu ki{u, doprineli su da korov ove jeseni raste u mnogo ve}em obimu nego prethodnih godina. U Agenciji za za{titu ìvotne sredine obja{wavaju da su ove jeseni zabeleène tri do ~etiri puta ve}e koncentracije polena ambrozije, koja je najve}i alergen u tom periodu. Ako se zna da je grani~na vrednost 15 zrna polena u kubnom metru vazduha, a da je krajem pro{log meseca kod nas izmereno i vi{e od 50 zrna ambrozije, onda je jasno koliko su proteklih dana alergi~ni imali problema. Ono {to posebno zabriwava jeste da, prema oceni stru~waka, period intenzivnog cvetawa moè da traje do prvih mrazeva.

Jedini spas od velike koncentracije je ki{a jer se tokom we bele`i pad. Naj~e{}e ~ovekova reakcije na preveliku koncentraciju polena kojoj je ovih dana izlo`en je kijavica, crveni i ote~eni kapci, crvenilo na licu i telu, svrab o~iju i nosa, zapu{en nos ili poja~ana sekrecija i u~estalo kijawe. Zbog toga se gra|anima preporu~uje redovno prawe ruku, tu{irawe , prawe kose i presvla~ewe. Treba izbegavati povr{ine obrasle u korove, prekrivati krevet i zatvarati prozore u vreme najve}e polinacije . Preporu~uje se i da se tokom visoke koncentracije polena, od 10 do 18 ~asova, ne su{i ve{ napoqu. Q. M.

Novembar u Kikindi posve}en sovama Od ove godine novembar je u Kikindi zvani~no odabran kao mesec posve}en sovama utinama. Ove ptice odabrale su kikindsku op{tinu za svoje zimovali{te, koje je godinama najve}a u Evropi. Po~etkom meseca u Centru za stru~no usavr{avawe predstavnici Centra za za{titu sova Srbije odr`ali su predavawe. - U program obele`avawa ukqu~ili su se umetnici, javne

Fo to: M. Ru `i}

ustanove i organizacije, {kole, privrednici, mediji, ali i pojedinci - kaè Mi lan Ru ì} iz Centra za za{titu sova. Jedna od lepih stvari je i konkurs za decu koji je raspisala Turisti~ka organizacija op{tine Kikinda. Na konkursu je dozvoqeno sve, moè da se pi{e, crta, vaja... Jedini uslov je da tema rada budu sove. U toku novembra u proseku bude do 350 sova samo u centru

grada, o~ekuje se da }e ove godine ta brojka biti mnogo ve}a, jer je prime}eno da su sove proletos imale dosta mladunaca. - Ovih dana po~iwemo sa brojawem ptica. Kao i proteklih sedam godina, svake dve nedeqe na{i volonteri }e dolaziti u Kikindu i prebrojavati sove. Ina~e, po broju sova moèmo i da predvidimo da li dolazi hladan talas u kikindsku op{tinu. Ukoliko se broj sova naglo pove}a, to zna~i da one iz severne Evrope beè od hladnog vremera – nagla{ava Ruì}. Di mi tri je Ra di {i} iz Centra za za{titu sova, naglasio je da jo{ uvek nije nau~no otkriveno za{to se sove utine okupqaju u velikim jatima tokom zime i za{to ba{ u Kikindi: - Imamo pretpostavke da je to zbog nezaga|enih poqa oko Kikinde, koja su puna hrane i nisu preterano tretirana pesticidima. Mislimo da sove dolaze sa severa, jer su ptice selice, ali i daqe je malo toga potvr|eno. Postoji ideja da centar Kikinde bude progla{en za za{ti}eno stani{te sova. Bio bi to prvi slu~aj u ~itavom svetu da jedna urbana sredina dobije takav status. Ako bi se to dogodilo se~a drve}a, napadna rasveta i sli~no, bili bi strogo zabraweni. A. \.

uspeti kod dece razviti ose}aj da je priroda deo nas. Sekretar za obrazovawe Andor Deli naglasio je da je va`no da shvatimo da ono {to nas okru`uje jeste ono {to nas defini{e i da su deca dobra ciqna grupa, kod koje treba usaditi `equ i voqu za lep{om okolinom. Predsednica PGV-a Jelena Jevti} je iskazala veliko zadovoqstvo {to ova

[areni se dan i no} Javne povr{ine, kao {to su parkovi ili zelene parcele na trgovima, ispred mesnih zajednica i drugih ustanova u naseqe nim me sti ma be ~ej ske op {tine postale su pravi ukras i prijatne za gledawe. Jer, vredni radnici JP „Komunalac“ iz Be~eja su ovih dana zasadili 20.000 stru ko va cve }a dan i no}. - Zasadidili smo 20.000 strukova cve}a dan i no} u pet razli~itih boja i ulep{ati okru`ewe {irom op{tine. U Be~eju je zasa|eno 12.000 strukova, a preostalih 8.000 je raspore|eno u Ba~kom Gradi{tu, Ba~kom Petrovom Selu, Mile{evu i

mewiva}e se novi koncept vo|ewa akcije. Kao i do sada, na adrese vojvo|anskih {kola poslati su pozivi da u~estvuju i informacije o tome kako }e se akcija odvijati. Pokret gorana planira da organizuje treninge za nastavnike koji }e voditi akciju i pozove medije da budu partneri u projektu, kako bi rezultati bili {to vidqiviji. Z. Ml.

Radi~evi}u, rekao nam je poslovo|a „Komunalca“ Zol tan Fe je{. Sli~na akcija s istim cve}em realizovana je pretpro{le godine, a lane je zasa|eno 3.000 ru`a. Ispostavilo se da je efekat sa cve}em kakvo je dan i no} „pun pogodak“, pa je lokalna samouprava obezbedila pozama{nu kvotu sadnica dekorativnog cve}a. Kako se JP „Komunalac“ brine o gradskom zelenilu u Be~eju, wima je pripalo i posao da ulep{aju javne povr{ine u svim naseqenim mestima najve}e potiske op{tine i sve su efikasno i efektno uradili. V. J.

GRADSKA UPRAVA U ZREWANINU KR[I PRAVA @ITEQA BELOG BLATA

Antenski stub usred prirodne oaze Za{titnica gra|ana u Zrewaninu Dra ga na Ra dlo va~ ki Gro zda nov utvrdila je da je zrewaninska Gradska uprava povredila prava me{tana Belog Blata jer je kompaniji “Telenor” odobrila postavqawe radio bazne stanice u tom selu, iako je to u direktnoj suprotnosti sa odredbama prostornog plana koji predvi|a op{te uslove i principe gra|ewa za mreè elektronskih komunikacija mobilne telefonije. Radlova~ki Grozdanov je preporu~ila lokalnoj samoupravi da bez ikakvog odlagawa ispravi trenutnu situaciju, budu}i da, kako je rekla, radio bazna stanica nije smela biti izgra|ena na mestu koje je Gradska uprava odobrila. Na ovaj slu~aj, ina~e, ukazala je G. J. iz Beograda, kao punomo}nik svoje }erke, koja je kupila ku}u u Belom Blatu, sa namerom da u wemu otpo~ne poslovnu delatnost iz oblasti umetnosti. - U predstavci je zatraèno da se ispita na osnovu ~ega je izabrana lokacija za izgradwu antene za mobilnu telefoniju u ulici Stevice Jovanovi}a 17, odnosno u centru ~uvenog etno i ekolo{kog naseqa i za{ti}enog rezervata flore i faune, a pored toliko slobodnog prostora i nepreglednog zemqi{ta koje okruùje Belo Blato. G. J. je navela da je izbor lokacije za takvu antenu visoku preko 30 metara neprihvatqiv, nerazuman i neopravdan ne samo za me{tane, ve} za Belo Blato u celini, jer se time znatno umawuje etno i ekolo{ki imix Belog Blata i obli`weg rezervata prirode Carska bara – prenela

je Dragana Radlova~ki Grozdanov navode iz `albe. U predstavci je Beogra|anka G. J. tako|e upitala da li bi gorostasna mobilna antena u centru sela mogla postati novi za{titni znak Belog Blata i Car-

TRODNEVNI SEMINAR U BANATSKOM ARAN\ELOVU

Uìvajte u zdravom ìvotu Trodnevni seminar pod motom „Uìvajte zdrav ìvot” u Banatskom Aran|elovu kod Novog Kneèvca, organizuje ovda{we Udruèwe gra|ana „Se}awe na nekog”. Seminar po~iwe danas u 18 stai u sve~anoj sali Doma kulture, a predavawa su u isto vreme i sutra i prekosutra. Predavawa }e odràti specijalista socijalne medicine dr Bra ni slav Ha~ ko. Ve~eras tema je „Slobodni od droge i ostalih zavisnosti”, sutra je tema „@ivot bez stresa”, a u subotu „Uìvajte zdrav ìvot”. An ge li na Di mi tri je vi} iz Udruèwa gra|ana „Se}awe na nekog” najavquje da su posle predavawa predvi|ena druèwa, a posledwe ve~eri trodnevnog seminara u subotu i degustacija zdrave hrane. M. Mr.

ske bare i da li bi se mogla na}i na reprezentativnoj razglednici kojom se pozivaju qubiteqi prirode, nau~nici, studenti, predstavnici institucija i fondacija koji bi bili usmereni da ulo`e i finansiraju etno

i ekolo{ko naseqe sa novim simbolom – antenom. - Ona je zamolila da se spre~i ve}a i dugoro~na {teta za stanovnike Belog Blata i naru{avawe statusa sela kod institucija, fondova, fondacija, obrazovnih i edukativnih institucija koje su mu ga do sada priznale i javno verifikovale – dodala je za{titnica gra|ana. Gradska uprava u Zrewaninu, me|utim, tvrdi da su ispo{tovani uslovi i principi gra|ewa za telekomunikacione mreè mobilne telefonije jer u krugu polupre~nika koji je jednak visini antenskog stuba od 30 metara nema stambenog objekta. Ali, za{titnica gra|ana isti~e da je “Telenor” priloìo kopiju plana samo za jednu parcelu, ali ne i za druge tri koje se, ipak, nalaze u pre~niku koji zahvata radio bazna stanica i na kojima se nalaze stambeni objekti. - Gradska uprava je propu{taju}i da utvrdi postojawe stambenih objekata u pre~niku antenskog stuba prekr{ila prostorni plan i protivno propisima “Telenoru” odobrila izgradwu radio bazne stanice. Na pro{lonedeqnom sastanku sa na~elnicom Gradske uprave i na~elnicom Odeqewa za poslove urbanizma predloìla sam da ove nepravilnosti budu otklowene u toku samog trajawa postupka, ali je intervencija ostala bez rezultata. Time je Gradska uprava pokazala nespremnost za saradwu i nepostupawe po pravilima rada dobre uprave – ocenila je Dragana Radlova~ki Grozdanov. @. Balaban

KORISNICI RIBARSKIH PODRU^JA UPOZORAVAJU

Sve mawe ribolovaca

Na sastanku sa ministrom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa Vlade Srbije Mi la nom Ba ~e vi }e vem korisnici ribarskih podru~ja Srbije ukazali su na problem opadawa broja ribolovaca, stawe ribqeg fonda i gazdovawa ribolovnim vodama. Bilo je re~ i o sistemu ribolova~kih dozvola. Na razgovoru su najavqene izmene Zakona o za{titi i odr`ivom kori{}ewu ribqeg fonda. Resorni ministar pozvao je sve

korisnike ribarskih podru~ja u Srbiji da daju svoje sugestije i podsetio ih da prilikom stvarawa pravne regulative treba posebno viditi ra~una o uskla|ivawu normi sa me|unarodnim pravom s obzirom da je Srbija potpisnica mnogih me|unarodnih konvencija u ovoj oblasti. Predlo`eno je i da se uspostavi jedinstvena mre`a poribqavawa za autohtone vrste riba kako bi se stawe na ribolovnim vodama popravilo. Q. M.

kultura

dnevnik

~etvrtak15.novembar2012.

У ИЗДАЊУ „АРХИПЕЛАГА”

ВАТРОМЕТНИ БИГ БЕНДОВИ ЗА ОТВАРАЊЕ НОВОСАДСКОГ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛА

Поетички списи Данила Киша

Три дана радости

Издавачка кућа „Архипелаг”објвила је недавно један од најдрагоценијих подухвата „поклањајући млађим генерацијама три књиге „Изабраних поетичких списа„ Данила Киша. После прошлогодишњег издања Кишових „Изабраних дела„ у седам књига, која обухватају готово

целокупну прозу овог модерног класика, овај издавач се постарао да се и оним читаоцима који познају Кишову белетристику да шанса да на једном месту прочитају есеје који су пророчки и веома актуелни.

Поред „Часа анатомије„, најпознатије полемичке Кишове књиге и „Горког талога искуства„ у коме су изабрани интервјуи у избору Мирјане Миочиновић, највреднија је „Последње прибежиште здравог разума„ у којој је репрезентативни избор есеја према избору Гојка Божовић. Како је рекао Божовић, који је и главни уредник „Архипелага„, есеји обухватају временски распон од његових раних текстова до текстова из његове књижевне заоставштине из којих се може видети да је Киш био поетички прецизан и доследан и основна порука му је била да књижевност и уметност не смеју бити у служби политике, идеологије, национализма. За Киша је аутономија књижевности била опсесиван тема иако је и сам био веома ангажовани интелектуалац, казао је Божовић. Он је објаснио да је есеје груписао у шест тематских целина и скренуо је пажњу на оне у којима се Киш бави најважнијим друштвеним питањима свога времена. Божовић је потврдио да је ово трилогија о Кишовој поетици најамбициознија целина „Архипелага„ у овој години и изразио наду да ће њгеове поруке стићи до нових генерација.

У џез музици биг бенд је нешто као ватромет. Управо таквим спектаклом, у организацији Културног центра Новог Сада, вечерас у 20 сати почеће Новосадски џез фестивал, манифестација која традиционално окупља велики број публике која осим у тоновима, воли да ужива у свакој минути паузе. Место одржавања је поново Српско народно позориште, али време трајања није више четири, него три дана, зато има разлога за журбу и још концентрисаније задовољство. На самом отварању најављена су чак два биг бенда. Прво ће наступити Биг бенд џез омладине Војводине, којем ће ово бити прво значајније концертно представљање, а одмах затим, након речи поздрава и свечаног отварања, уследиће и концерт Дечјег биг бенда из Ростова на Дону. Александра Дујина не треба посебно представљати, а он ће, као контрапункт биг бендовима, клавир засвирати у дуету са вокалном солисткињом Светланом Цецом Паладом. Још један пијаниста, овај пут у квартету, наступиће после домаћег двојца. Реч је о веома атрактивном музичару, Кубанцу Омару Соси, који је предано истраживао звучне афрокорене по целом свету, стигавши до тога да га у целом свету веома цене и поштују као музичара.

Труба о божјој вољи – Теренс Бланшар

Осим импресивног инструментарија којим влада, а чак воли и да запева, Соса има и импресиван бенд, у којем свирају ништа мање звезде савремене џез музике – Марки Гилмор (бубњеви), Чајлдо Томас (бас гитара) и Леандро Сеинт-Хил (саксофон, флаута).

Финале првог дана биће концерт америчког трубача Теренса Бланшара у квинтет формацији. Бланшар, попут других великих џез музичара, није само трубач, већ је и вођа бенда, композитор, аранжер, а занимљиво, и веома тражен композитор филмске

музике. На сцени се појавио 1980. са оркестром Лајонела Хемптона, да би одмах затим наступио и са Арт Блејкијем и чувеном групом „Џез месинџерс“. Познат је као уметник чисте хард бап традиције, али је од скора почео да користи афрички - фјужн стил извођења. Бланшар живи у Њу Орлеансу, одакле је, по легенди, и почела да се шири џез музика. Својој постојбини је након урагана Катрина посветио реквијем који је назвао „Прича о божјој вољи“, по многим оценама апсолутно ремек дело. За сутра, најављени су квинтет немачког трубача Манфреда Шофа, Тимо Ласи бенд из Финске и „Ријунион бенд“ двојца трубача, Рендија Бекера и Франка Амброзетија. Трећег и последњег дана манифестације, у суботу, концертни програм отвориће интернационална група музичара из Аустрије, предвођена гитаристом ромског порекла Харијем Стојком. Затим ће наступити „фотет“ (форвард лукинг квартет) Ралфа Петерсона, а за крај је сачуван концерт квартета америчког саксофонисте Бенија Голсона. Сваке вечери, након главног програма, у клубу Српског народног позоришта биће организован џем сешн. И. Бурић

У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ „ЛУДУС” ПРОСЛАВИЛЕ 20. РОЂЕНДАН

Три нова филма

Одсад и на интернету

Филмови „Немогуће„ редитеља Хуана Антонија Бајона, „Алекс Крос„ Роба Коена и „Атлас облака„ за који режију и сценарио потписују Лана и Енди Вачауски и Том Тиквер, биће од данас на редовном репертоару српских биоскопа међу којима је и новосадска „Арена синеплекс“

ћи се данима које ће провести у тропском рају. Међутим, 26. децембра ујутру, док се породица опуштала поред базена након божићне прославе, чула се застрашујућа бука. Филм „Атлас облака„, амбициозна и узбудљива епска прича, која се простире кроз пет векова

Из филма „Немогуће”

Остварење „Немогуће„ засновано је на истинитој причи о породици која је преживела цунами 2004. године, а главне улоге тумаче Наоми Вотс и Јуан Мекгрегор. Према синопсису, Марија, Хенри и њихова три сина отишли су на зимски одмор на Тајланд, радују-

и истражује како поступци и последице индивидуалних живота утичу једни на друге кроз прошлост, садашњост и будућност, снимљена је према истоименом роману Дејвида Мичела, који је у Србији објавила „Лагуна„. У остварењу „Атлас облака„ акци-

ја, мистерија и романса мешају се кроз шест испреплитаних прича - од авантура и искушења младог Американца који средином 19. века плови по Пацифику, преко америчке новинарке која 1973. открива аферу око новог нуклеарног постројења до женског клона који устаје против репресије у футуристичком друштву. Сви чланови глумачког ансамбла, који чине Том Хенкс, Хале Бери, Хју Грант, Џим Старџис, Сузан Сарандон и други, играју по неколико улога у различитим епохама, па чак тумаче припаднике различитих раса и полова. „Алекс Крос„ је наставак серијала филмова који је почео насловима „Пољуби девојке„ и „Прикраде се паук„. Инспирисан ликом из криминалистичких романа Џејмса Патерсона („Лагуна„), филм враћа гледаоце на Алексове почетке у полицији, у америчком граду Детроиту. Са својим дугогодишњим пријатељем и партнером, Томијем Кејном, сарађује са детективком Моником Еш, која бива уплетена у лов на серијског убицу с надимком Пикасо, чија је мета богати индустријалац. Филм, у коме играју Тајлер Пери, Метју Фокс, Едвард Барнс, Рејчел Николс, Жан Рено, приказан је на недавно завршеној „Синеманији„.

ПОКРЕНУТ НОВИ САЈТ АСОЦИЈАЦИЈЕ ФИЛМА

Филмске локације Србије Домаћи и страни филмови, снимани протеклих неколико година у Крагујевцу, али и атрактивне локације, међу којима и аутентично индустријско језгро из 19. века, утицали су да се овај град појави на мапи занимљивих десетинација за филмску индустрију, на сајту „Филмске локације Србије”. „Крагујевац је представљен са 15 локација за филмску индустрију, од којих је свака представљена десетинама фотографија„, изјавио је Танјугу начелник одељења за имовину Крагуејвца. Објашњавајући да је реч о локацијама Соколане, Позоришта, Гимназије, Кнежевог арсенала, језера Бубањ, зграде Суда, некадашњег СДК и других, Искреновић подсећа да су на тим локацијама снимани кадрови за ирско-италијански филм „Титаник-крв и челик„, затим за домаћи филм „Лед„, као и серије

„Село гори баба се чешља„ и „Равна гора”. „За Крагујевац је то значајно не само у економском смислу, већ и у маркетиншком, како због презентације града, тако и због културолошког и индустријског наслеђа које имамо„, каже Искреновић. Наглашавајући да и од уступања локације за филмску продукцију може да се заради, као што је градска власт урадила са филмом „Титаник-крв и челик„, Искреновић, позивајући се на писање медија, наводи да се у град „слило„ око два милиона евра. Филмски критичар Хаџи Зоран Ђорђевић у изјави Танјугу каже да је од формирања базе са атрактивним филмским локацијама битније да држава изради подзаконска акта којим би се регулисала та област, јер, како оцењује, направити сценгорафију је један од најскуљих делова приликом стварања филма.

Добро је да постоји база локација, макар за мање серије, под условом да су исплативи филмској екипи, која ће отићи на друго место ако не нађе интерес”. Ђорђевић, ипак истиче, да је неопхопдно да се та област законом уреди „То је ствар Државе. Пре две године у Србији је Ралф Фајнс снимао филм ‘Кориолан‘ и иако је било речи да ће му 15 одсто средстава бити враћено уколико уложи два милиона долара, то није испоштовано, а то се чуло много далеко„, рекао је Ђорђевић. Сајт „Филмске локације Србије„ покренула је српска филмска асоцијација са циљем, како је објављено на том сајту, промовише постојеће локације за снимање, али и нуди широк спектар интересантних места и објеката за снимање, уз логистичке податке.

У Београдском драмском позоришту прексиноћ је отворена изложба „Фото-фрагменти сећања - 20 година касније“, којом је своју другу деценију постојања обележио „Лудус“, позоришни лист Удружења драмских уметника Србије. На изложби је представљен део богате фотодокументације „Лудуса“, а као аутори су истакнути Весна Павловић и Ђорђе Томић. Поред изложбе, велики број присутних је почашћен и тортом која је, уз бројне друге честитке, стигла из посластичарнице „Петковић“, а о „Лудусу“ су говорили бројни позоришни посленици, међу којима директорка Београдског драмског позоришта Маша Михаиловић, драмски уметник Дејан Ђуровић, редитељ Драгољуб Тодоровић, театролог Јован Ћирилов, некадашњи уредник „Лудуса“, сада управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић и актуелна уредница позоришних новина, Маша Стокић. Сви говорници су били јединсвени у оцени да је Феликс Пашић најзначајнији за све што се у вези са „Лудусом“ ужива данас, а Маша Стокић је посебно истакла чињеницу да је лист коначно доступан и на интернету, на сајту Удружења драмских уметника Србије, а добиће и своју страну на популарној

Кораксова илустрација за рођендански број

друштвеној мрежи „Фејсбук“. Главна уредница је свој први уводник насловила „Док је кризе – биће и Лудуса“, јер су 1992, године када је лист покретан, времена такође била тешка и неизвесна. Поред нове уреднице, „Лудус“ има и нову редакцију коју чине Жанко Томић, Горчин

Стојановић, Милица Краљ, Игор Бурић, Филип Вујошевић, Сања Тасић Крсмановић, Горан Јевтић, Зоран Мишић. У новом броју, централне теме су самовоља и безакоње у области позоришта, као и ситуација у театрима који из различитих разлога не раде. И. Б.

У 15 ГРАДОВА 17. НОВЕМБРА

ПОЧЕТАК СЕЗОНЕ У ПОЗОРИШТУ „ТЕАТАР 34”

Ноћ позоришта

Фарсе, комедије и кабаре за децу

Ма ни фе ста ци ја „Ноћ по зо ри шта„ би ће дру ги пут одр жа на у Ср би ји 17. но вем бра и то у 15 гра до ва: у Вра њу, Пи ро ту, Но вом Па за ру, Кра гу јев цу, Аран ђе лов цу, Ла за рев цу, За је ча ру, Шап цу, Вр шцу, Срем ској Ми тро ви ци, Ру ми, Но вом Са ду, Ки кин ди, Апа ти ну и Су бо ти ци, на ја ви ли су ор га ни за то ри. У 46 кул тур них уста но ва би ће ор га ни зо ва но ви ше од 60 пред ста ва и 30 про прат них са др жа ја (пре фор ман си, му зич ки до га ђа ји, из ло жбе, ра ди о ни це). „Ноћ по зо ри шта„ ре а ли зу је се у окви ру про јек та „European theatre night„, уз по др шку Ми ни стар ства кул ту ре и ин фор ми са ња, ло кал них са мо у пра ва и кул тур них ин сти ту ци ја међународнoг про јек та по кре ну тог 2008. у Хр ват ској са ци љем да се ди рект но под стак не драм ско ства ра ла штво на про сто ру чи та ве Евро пе и кул ту ра при бли жи ши рој јав но сти.

Представом „Случајеви“, сатиричном фарсом по мотивима једночинки Музе Павлове, у којој играју Огњен Петковић, Милица Трифуновић и Богдан Трифуновић који је и режирао, вечерас у 20 часова отвара се сезона у новосадском позоришту „Театар 34”, које се налази у Пашићевој 34. Поред сцене „Весела корчања“ за децу, „Театар 34” поседује и драмску, вечерњу сцену за одрасле под називом „Сцена 34” . На овој сцени, која прима 34 посетиоца, играју се првенствено монодраме и дуодраме. Изводе се кабареи, комади с музиком, стенд-ап комедије, као и представе с друштвено актуелним темама. У новембарском репертоару најављен је мултимедијални кабаре за децу под називом „Пошла Кока

на пазар“ (субота 17. новембар у 11 часова). Драматизација је поверена Марији Ардељан, глуми Соња Младенов, а редитељ је Богдан Јанковић. На вечерњој сцени ће 22. новембра бити играна комедија „Пушење“, по мотивима Чехова. Аутор и глумац је Лазар Јованов. Представа „Маштојед“ Марије Ардељан, у режији Богдана Јанковића, у којој играју Соња Младенов и Наташа Боциј, биће изведена на Дечјој сцени 24. новембра. Ласцивна трагикомична исповест“ Пати Дифуса“ Педра Алмодовара на репертоару је 29. новембра. Ауторка и глумица је Соња Младенов. Резервација карата за све представе позоришта „Театар 34“ је неопходна и може се обавити путем сајта www.teatar34.com или путем телефона 021/ 66 13 328. Н. П-ј.

svet

~etvrtak15.novembar2012.

dnevnik

ZBOG ME RA [TED WE PRO TE STI U NE KO LI KO ZE MA QA EVROPSKE UNIJE

Dan gne va u Evro pi MA DRID: U ne re di ma na po ~et ku ge ne ral nog {traj ka u [pa ni ji, za ka za nog zbog me ra {ted we i eko nom skih re for mi, 32 oso be su uhap {e ne, a 15 je lak {e po vre |e no, sa op {ti lo je mi ni star stvo unu tra {nih po slo va. [pan ski sin di ka ti sa op {ti li su da se dru gom ge ne ral nom {traj ku ove go di ne pri dru `i lo sko ro 100 od sto rad ni ka u in du stri ji auto mo bi la, ener ge ti ke, bro do grad we i gra |e vi ne, pre no se svet ske agen ci je. Zva ni~ ni ca mi ni star stva Kri sti na Di jas ubla `i la je pro ce nu sin di ka ta i ka za la da se {trajk ne znat no pri me }u je u obla sti ma ot pre me ro be i pro da je hra ne u naj ve }im gra do vi ma. Ona je ka za la da je po tro {wa elek tri~ ne ener gi je, ko ja je po -

Protesti ju~e ujutro u Atini

ka za teq in du strij ske ak tiv no sti, sma we na za 11 od sto. U Bar se lo ni, gru pe sin di ka la ca spa qi va le su gu me na ula zu u kvan ta {ku pi ja cu Mer ka bar -

na, dok su sto ti ne mla dih u Ma dri du ve} od po no }i de fi lo va le uli ca ma uz zvu ke si re na i pi {taq ki, blo ki ra ju }i glav ne grad ske sa o bra }aj ni ce i pri mo ra va ju }i na za tva ra we pro dav ni ce ko je su jo{ ra di le. U [pa ni ji sa o bra }a tek oko 20 od sto me |u na rod nih vo zo va, li sa bon ski me tro je za tvo ren, a ot ka za ni su i po la sci tra jek ta. Vi {e od 600 le to va ot ka za no je u [pa ni ji, a u Por tu ga lu

avio-kom pa ni ja TAP ot ka za la je 45 od sto le to va. Glav ne de mon stra ci je odr |a ne su si no} u Ma dri du, Li sa bo nu, Bar se lo ni i u dru gim gra do vi ma na Ibe rij skom po lu o str vu. Sa sto pom ne za po sle no sti od 25 od sto, [pa ni ja je u sa mom sre di {tu du `ni~ ke kri ze u Evro pi. Me re {ted we {pan ske Vla de pred vi |a ju 150 mi li jar di do la ra u{te de do 2014. go di ne. Hi qa de de mon stra na ta oku pi lo se u Mi la nu, To ri nu i jo{ ne kim ita li jan skim gra do vi ma, a u Ri mu je ko lo na de mon stra na ta kre nu la ka zgra di Po re ske upra ve gde je iz bio su kob sa po li ci jom. Osim u [pa ni ji, Po ru ga lu i Ita li ji, {traj ko vi i pro te sti bi li su i u Gr~ koj, Fran cu skoj, Bel gi ji i jo{ ne ko li ko ze ma qa Evrop ske uni je.

STRA DAO JED AN OD DU GO NAJ TRA @E NI JIH S LI STE IZRA E LA

Komandant Hamasa ubijen u vazdu{nom udaru TEL AVIV: Vo|a vojnih operacija Hamasa Ahmed Xabari ubijen je ju~e u izraelskom vazdu{nom udaru. Hamas je saop{tio da je u tom ciqanom ubistvu pogo|eno jedno vozilo i da je ubijen Xabari, koji je rukovodio vojnim krilom Hamasa Brigadama Izadin al Kasam i jedan putnik. Izraelska bezbednosna slu`ba [in bet je saop{tila da je Xabari ubijen zbog svoje deceniju duge teroristi~ke aktivnosti. Vojni portparol Joav Mordehaj izjavio je potom da je taj udar samo po~etak kampawe ciqawa vo|a Hamasa i Islamskog xihada u pojasu Gaze i da je ciq da se zada te`ak udarac komandi Hamasa i kontrolnom aparatu, kao i teroristi~koj infrastrukturi organizacije. „Prvi ciq ove operacije jeste da se vrati zati{je na jug Izraela i drugi je da se udari na teroristi~ke organizacije”, rekao je Mordehaj.

Vozilo u kojem je stradao Ahmed Yabari

On je za Xabarija rekao da su mu ruke umrqane krvqu, dodav{i da su sve opcije otvorene i da postoji odlu~nost o obra~unu sa teroristima, preneli su izraelski mediji. Izraelska armija je potvrdila da je Xabari ubijen u napadu koji je usledio nakon {to su ~etiri rakete pale na jug Izraela.

Trenutno se proverava da li su ispaqene iz Gaze ili sa egipatskog Sinajskog poluostrva. Nasiqe je ju~e ponovo izbilo nakon ~etiri dana raketnih napada koja su po~ela u subotu i kako se ~inilo okon~ani posredstvom Egipta u utorak uve~e. Za vreme eskalacije ispaqeno je vi{e od 100 raketa na jug Izraela, a u

izraelskim vazdu{nim udarima ubijeno je {est Palestinaca. I Hamas i Izrael su poslali signale preko Egipta da }e se uzdràti od vatre ako ne budu napadnuti, ali o~ito da taj dogovor nije zaìveo. Ju~e je ubijeni Xabari je najvi{i pripadnik Hamasa koji je ubijen od velike vojne operacije na pojas Gaze pre ~etiri godine. On je dugo na listi najtraènijih za Izrael i ro|ak je jednog od osniva~a Hamasa Abdela Aziza Rantisija, koji je ranije ubijen u sli~nom udaru. Smatra se odgovornim na napad na izraelsku vojnu bazu 2006. godine u kome je otet vojnik Gilad [alit, a jo{ dvojica vojnika ubijena. U utorak je izraelski premijer Bewamin Netanijahu rekao gradona~elnicima ju`nih gradova da je wegova odgovornost da izabare pravo vreme da iznudi najvi{u cenu za nastavak raketirawa tog podru~ja.

Ge ne ral ima po dr {ku Oba me i Ra smu se na BRI S EL: Pred sed nik SAD Ba rak Oba ma, mi ni star od bra ne Leon Pa ne ta i ge ne ral ni se kre tar NA TO An ders Fog Ra smu sen po dr `a li su ju ~e ge ne ra la Xo na Ale na, ko man dan ta ame ri~ kih i me |u na rod nih sna ga u Av ga ni sta nu, ko ji se na la zi pod is tra gom zbog seks skan da la zbog ko ga je di rek tor ame ri~ ke oba ve {taj ne slu `be (CIA) Dej vid Pe tre us pod neo ostav ku. Ra smu sen je ka zao da ima pu no po ve re we u ge ne ra la Ale na, ko ji je ne gi rao da je imao ne pri klad nu ko mu ni ka ci ju sa Xil Ke li, ko ja je pod ne la `al -

bu da je do bi ja la pre te }e elek tron ske po ru ke. „Imam pu no po ve re we u ge ne ra la Ale na“, ka zao je Ra smu sen no vi na ri ma u se di {tu NA TO u Bri se lu. On je is ta kao da je Alen do ka zao od li~ no vo| stvo u Av ga ni sta nu i da je is tra ga pro tiv we ga pi ta we ko je se ti ~e ame ri~ kih vla sti, a ne NA TO, pre no si Roj ters. Ime no va we Ale na na funk ci ju za po ved ni ka sna ga NA TO-a u Evro pi, tre ba lo je u ~e tvr tak da odo bri Se nat, ali je to od lo `e no do okon ~a wa is tra ge.

Agen ti FBI-ja ot kri li su ve zu iz me |u Ale na i iz ve sne Xil Ke li, na kon {to je Ke li je va pod ne la `al bu da je do bi ja la pre te }e elek tron ske po ru ke. Is tra ga je po ka za la da su po ru ke Ke li je voj sti za le sa adre se Po le Bro dvel da bi za tim bi lo ot kri ve no da je Bro dve lo va sa Pe tre u som ima la qu bav nu afe ru, zbog ~e ga je di rek tor CIA u pe tak pod neo ostav ku. U jav no sti se po ja vi lo da su agen ti to kom is tra ge, ta ko |e, ot kri li ve li ki broj mej lo va, sa dr `i ne ko ja uka zu je na flert ko je su raz me ni li Ke li i Alen.

EKS-JU

Sa na de ru 15 go di na robije ZA GREB: Tu `i la {tvo je ju ~e u za vr {noj re ~i po zva lo sud u Za gre bu da biv { eg pre m i j e r a Ivu Sa na de ra osu di na mak si mal nu ka znu za t vo r a od 15 go d i n a za rat n o pro f i t er s tvo i pri ma we mi ta. „Sa na der je iz dao na ci o n al n e in t e r e s e”, utvr d i l a je tu ` i t eq k a Va w a Ma ru {i} ko ja se u za vr {noj re ~i osvr nu la na op tu `be u slu ~a ju Ina-MOL. U tom slu ~a ju Sa na der se te re ti za na vod no uzi ma we 10 mi li o na evra mi ta od di rek to ra MOL-a za pre pu {ta we ma |ar skoj naft noj kom pa ni ji upra vqa~ kih pra va u Ini iz ko je je pri tom tre ba lo da bu de iz dvo je no ne ren ta bi li no plin sko po slo va we. U ob je di we nom po stup ku mu se su di i za rat no pro fi ter stvo, od no sno uzi ma we 3,6 mi li o na ku na (oko 480.000 evra) pro vi zi je za kre dit ko ji je Hr vat ska do bi la od Hi po ban ke dok je bio za me nik mi ni stra spoq nih po slo va sre di nom 1990-tih.

„Sa na der ne sa mo da ni je {ti tio in te re se Hr vat ske, ve} ih je pro dao za 10 mi li o na evra”, re kla je Ma ru {i }e va i do da la da je Sa na der {ti tio sa mo svo je in te re se”, re kla je Ma ru {i }e va. Ona je od ba ci la na vo de Sa na de ro ve od bra ne da je krun ski sve dok u slu ~a ju Ina-Mol pred u zet nik Ro bert Je ì} la `no te re tio biv {eg pre mi je ra. Osim mak si mal ne za ko non ske ka zne, tu ì la {tvo tra ì od su da da oba ve è Sa na de ra da dr à vi vra ti ne za ko ni to ste ~e nu do bit. Tu ì la {tvo je ju ~e iz ne lo za vr {nu re~ u ko joj je utvr di lo da su op tu `be pro tiv biv {eg pre mi je ra za rat no pro fi ter stvo i pri ma we mi ta do ka za ne to kom jed no go di {weg su |e wa. Za vr {nu re~ da nas }e iz ne ti od bra na, a po tom }e sud sko ve }e od lu ~i ti ka da }e ob ja vi ti pr vu pre su du ne ka da naj mo} ni jem hr vat skom po li ti ~a ru. O~e ku je se da bi to mo glo da bu de u pe tak ili to kom idu }e sed mi ce.

â ~i} mo ra u za tvor ZA GREB: Ma |ar ski sud u Ka po {va ru osu dio je hr vat skog pr vog vi ce pre mi je ra Ra di mi ra â ~i }a na 22 me se ca za tvo ra dru go ste pe nom, pra vo sna `nom pre su dom zbog sa o bra }aj ne ne sre }e ja nu a ra 2010. go di ne pri li kom ko je su po gi nu le dve oso be. Pre ma pr vim po da ci ma, po la ka zne }e mo ra ti da pro ve de u za tvo ru, a po lo vi na mu osta je kao uslov na ka zna. Ka ko pi {u hr vat ski me di ji, ta ko je de li mi~ no po tvr |e na pre su da iz ju na kad je ne pra vo sna `no osu |en na 22 me se ca za tvo ra, ali uslov no na tri go di ne. Sa da je pre su |e no da â ~i} mo ra 11 me se ci pro ve sti u za tvo ru, a dru gih 11 me se ci je uslov. Pr vi vi ce pre mi jer Hr vat ske ni je pri su stvo vao iz ri ca wu pre su de, jer je s hr vat skom de le ga ci jom na po vrat ku iz Ka ta ra. â ~i} ne ma pra vo na àl bu i mo ra po ~e ti da slu ì za tvor sku ka znu u ro ku od naj ka sni je dva me se ca, po tvr dio je port pa rol ma |ar skog su da. â ~i} je u ja nu a ru 2010. go di ne uzro ko vao sa o bra }aj nu ne sre }u na auto pu tu u Ma |ar skoj, u ko joj su po gi nu le dve oso be.

Opet ze mqo tres kod Da ni lov gra da POD GO RI CA: Pod ru~ je Da ni lov gra da po go dio je ze mqo tres ja ~i ne 4,5 ste pe ni Rih te ro ve ska le u sre du, 24 mi nu ta po sle po no }i, {to je dru gi sna `an po tres u po sled wa 24 sa ta u tom cr no gor skom gra du. Iz Se i zmo lo {kog za vo da je sa op {te no da je ovaj ze mqo tres mo gao iza zva ti ma te ri jal nu {te tu u epi cen tral nom pod ru~ ju. Ze mqo tres se do go dio pet ki lo me tra za pad no od Da ni lov gra da, a we go va ja ~i na iz no si la je

4,5 je di ni ca Rih te ro ve ska le, {to od go va ra epi cen tral nom in ten zi te tu iz me |u {est i se dam ste pe ni Mer ka li je ve ska le. @a r i { te ovog ze m qo t re s a lo ci ra no je na du bi ni od 18 ki lo m e t a r a. Epi c en t ar ze m qo tre s a bio je prak t i~ n o na istom pod ru~ ju kao pre kju ~e ra {wi, dok je ja ~i na po tre sa ta ko |e bi la 4,5 ste pe ni Rih te ro ve ska le. Po tres je us ko me {ao broj ne gra |a ne glav nog gra da Cr ne Go re.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VUK JE RE MI] Pred sed nik Ge ne ral ne skup {ti ne Uje di we nih na ci ja Vuk Je re mi} ju ~e je na go di {woj me mo ri jal noj sve ~a no sti UN odao po ~ast rad ni ci ma UN ko ji su iz gu bi li `i vot u pro te klih go di nu da na, is ta kav {i da je wih 29 ra di lo u ne kim od naj o pa sni jih okru `e wa.”Pri hva ta we ta kvog po zi va zah te va po seb ne qu de, one ko je kra se vred no sti kao {to su pre da nost po slu, hra brost i sa mo po `r tvo va we”, re kao je Je re mi}.

FRAN SOA OLAND Fran cu ska je ju ~e pri zna la no vo for mi ra nu ko a li ci ju si rij ske opo zi ci je kao je di nog le gi tim nog pred stav ni ka si rij skog na ro da, ~i me je po sta la pr va za pad na dr `a va ko ja je to u~i ni la. „Sa op {ta vam da Fran cu ska pri zna je Si rij sku na ci o nal nu ko a li ci ju kao je di nog pred stav ni ka si rij skog na ro da i sto ga kao bu du }u pri vre me nu vla du de mo krat ske Si ri je”, re kao je fran cu ski pred sed nik Fran soa Oland.

BA RAK OBA MA Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma pri hva tio je ju ~e po ziv ru skog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na da po se ti Ru si ju, ali ta ~an da tum po se te jo{ ni je od re |en, sa op {te no je iz Kre mqa. Oba ma je u te le fon skom raz go vo ru s Pu ti nom „po tvr dio sprem nost da po se ti Ru si ju u bu du} no sti, po {to da tum bu de ja sno do go vo ren pu tem di plo mat skih ka na la”. Ovo je pr vi raz go vor iz me |u dvo ji ce li de ra od Oba mi ne po be de.

Kri vi~ na pri ja va pro tiv Ol braj to ve PRAG: Ak ti vi sti ~e {kog Udru è wa „Pri ja te qi Sr ba na Ko so vu” pod ne li su pro tiv biv {e {e fi ce ame ri~ kog Stejt de part men ta Ma dlen Ol brajt kri vi~ nu pri ja vu zbog ras pi ri va wa et ni~ ke mr `we po {to im je u sva |i na pot pi si va wu svo je kwi ge u Pra gu re kla „od vrat ni Sr bi”. Sva |a ~e {kih „Pri ja te qa Sr ba na Ko so vu” od i gra la se u ok to bru u kwi à ri „Neo luk sor” u Pra gu, ka da je Ma dlen Ol brajt pot pi si va la svo ju no vu kwi gu „Pra {ka zi ma”. Ak ti vi sti su pred wu, ume sto kwi ge, po sta vi li da im pot pi {e pla ka te ko ji op tu ù ju SAD, NA TO i sa mu Ol braj to vu za zlo ~i ne pro tiv Sr ba u Hr vat skoj, Bo sni i Her ce go vi ni, na Ko so vu i to kom bom bar do va wa SR Ju go sla vi je 1999. go di ne, a ta ko |e i pla kat o we nim po slov nim ak tiv no sti ma u pri va ti za ci ja ma na Ko so vu. U ko {ka wu sa obez be |e wem kwi à re, ak ti vi sti su vi ka li Ol braj to voj da je „kr va va ba ba” i „bal kan ski ka sa pin”, op tu ì va li je za rat ne zlo ~i ne. Ol braj to va im je uz vi ki va la da odu i na kra ju re kla: „Vi ste od vrat ni” i do da la „od vrat ni Sr bi”. Na „Ju tju bu” se po ja vi lo ne ko li ko vi deosni ma ka in ci den ta iz ra znih uglo va. Po li ci -

Madlen Olbrajt

ja ko ju je obez be |e we po zva lo sa op {ti la je da su po li caj ci na li cu me sta utvr di li da ni je bi lo ni ka kvog pre stu pa ni raz lo ga za is tra gu. Re `i ser do ku men tar ca „Ote to Ko so vo” Vac lav Dvor `ak je, me |u tim, pro tiv Ol -

braj to ve po li ci ji pod neo pri ja vu za kri vi~ no de lo vre |a wa na ro da, ra se, et ni~ ke ili dru ge gru pe oso ba. „Bi lo ka kvo {i re we et ni~ ke mr `we iz usta biv {e po li ti ~ar ke na vi so kom po lo à ju ko ja se iz ra zi to an ga ò va la u in ter ven ci ji NA TOa u bal kan skom su ko bu, oce wu je mo kao iz raz ci ni zma i ne po {to va wa svih `r ta va”, na vo di se u sa op {te wu „Pri ja te qa Sr ba na Ko so vu”. Dvor àk je za ju ~e ra {wu „Mla du fron tu Dnes„ ob ja snio da tom kri vi~ nom pri ja vom è li da pod se ti da je Ol braj to va jo{ odav no pri stra sna i pro tiv Sr ba. „Ona je sim bol an ti srp ske pro pa gan de ko ja po la ko i{ ~e za va, a bi la je iz u zet no ja ka u vre me ra ta na Ko so vu”, re kao je Dvor àk. Sa ma Ol braj to va tom in ci den tu to kom de qe wa auto gra ma ne pri da je ve }i zna ~aj, ali je pri zna la da ju je iz ne na dio. „Ne ki qu di me ne vo le. Ne znam {ta su ta mo ra di li, op tu ì va li su me za ne {to {to ni sam ura di la. Dok sam bi la na funk ci ji ima la sam uvek obez be |e we. Ali ovo je bi la ta kva glu post. A div no je bi lo {to je 100 qu di do {lo da im pot pi {em kwi gu”, re kla je Ol braj to va, na kon in ci den ta, ~e {kom ra di ju.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak15.novembar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak15.novembar2012.

Po sled wi po zdrav Na di nom ta ti

FRU [ KO G OR S KA ULI CA, 44m2, ~e t vr t i sprat, bez lif t a, use q iv, re n o v i ran, u ka t a s tru, ke{- kre dit, 37 hi q a d a. Te l e f on 063/239-411. 63799

GR BA VI CA dvo so ban ukwi `en stan 50m2 u no vi joj zgra di, ce na 51500E. Te le fon 493-908. 64242

PRO DA JEM na Bul. Kra qa Pe tra I tro so ban stan 70m2 na dru gom spra tu, sa te ra som i lif tom. Te le fon 060/0201-000. 64240 GR BA VI CA, Da ni la Ki {a, luks, luks tro so ban, 80m2, ce na 72.000E. Te le fon 060/0201-000. 64241

CEN TAR na Tr gu Mla de na ca pro da jem ~e tvo ro so ban sa lon ski stan na tre }em spra tu, sa lif tom, 116m2, ce na 103.000E. Te le fon 060/02-01000. 64239

PRO DA JEM ku }u u Ka me ni ci ili me wam za dvo i po so ban stan u No vom Sa du uz do pla tu. Te le fon 060/7668810. 64188 PRO DA JEM vi ken di cu za sta no va we sa vo} wa kom na pla cu od 1700m2 po tez Ma la Te ste ra. Te le fon: 060/7668810. 64189

KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re, LCD, pla zma, no vi je lap-top ra ~u na re, mak si mal na is pla ta. Do la zim! Non-stop, Mla den!. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14. 63836

PO TREB NE ozbiq ne, vred ne, ko mu ni ka tiv ne oso be do 30 go di na sta ro sti za po zi ci ju ofi ce sa les ma na ger. Vi so ko ili vi {e obra zo va we. Pri ja ve na 063/516-154 ili ma japns@sbb.rs Za ra da za ga ran to va na. 63747 IZ DA VA^ KA ku }a tra `i se kre ta ri cu i rad ni ke do 35 go di na sta ro sti. Te le fon 064/872-87-10. 63813 PO TREB NI rad ni ci: ko mer ci ja li sta, vo za~, ma ga ci o ner i rad ni ca za pa ko va we. Sred wa stru~ na spre ma, do 35 go di na, po `eq no is ku stvo. Raz go vor 17. 11. 2012. od 9-12, Sve to za ra Mar ko vi }a 11, @a baq. 64204

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 64010 PRO DA JEM dr va: hrast, ba grem i ja sen, 3500 din me tar. Pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 64218 PRO IZ VOD WA i pro da ja svih vr sta vo} nih sad ni ca ukra snih ~e ti na ra i li {}a ra. Te le fo ni: 021/6614-380, 021/6-619-236, 063/8-351-900, 063/8946-619. 64288

Ra do ma nu Ko va ~e vi }u

od po ro di ca: Do ro slo vac, Bo ka ni} i Bo di ro ga.

64344

Po sled wi po zdrav ocu na {e ko le gi ni ce

Ra do ma nu Ko va ~e vi }u

od ko le ga i ko le gi ni ca sa in ter nog i kar di o lo gi je.

64331

IZ DA JEM po slov ni pro stor od 100m2 na No vo sad skom pu tu 78, ulaz u Ve ter nik. Te le fon 064/9352447. 64256

IZ DA JEM ga ra `u u zgra di na No vom na se qu, To zin so kak, 15m2. Te le fon 063/633556. 64267

^A SO VI ne ma~ kog, en gle skog, fran cu skog, la tin skog, srp skog je zi ka pred {kol ci ma, osnov ci ma, sred wo {kol ci ma, stu den ti ma, od ra sli ma. Do la zim ku }i. Pro fe sor sa du go go di {wim is ku stvom. Te le fon 021/6399-305. 64262 DA JEM ~a so ve osnov ci ma iz svih pred me ta. Po mo} pri sa vla |i va wu gra di va, pri pre ma za od go va ra we, kon trol ni, pi sme ni, ma tu ru. Do la zim ku }i. Pro fe sor. Te le fon 021/6399-305. 64263

PRE VO DI sa i na ne ma~ ki, en gle ski, fran cu ski, la tin ski je zik. Stru~ ni tek sto vi, ko re spon den ci ja, do ku men ti. Br zo, kva li tet no, pro fe si o nal no, du go go di {we is ku stvo. Te le fon 021/6399-305. 64264

IZ DA JEM na me {ten dvo so ban stan od 60m2 na Bu le va ru oslo bo |e wa, kod sta di o na Voj vo di ne. Te le fon 062/572351. 64246 IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru, 1. sprat, ugao Ca ra Du {a na i Bu le va ra ca ra La za ra. Te le fon 064/14-63-126. 63542

IZ DA JEM jed no so ban stan sa cen tral nim gre ja wem i te le fo nom, le po na me {ten, od 1. de cem bra u Mi ~u ri no voj, Te le fon 060/547-4478. 64058 IZ DA JE SE za po sle noj `e ni kom fo ran jed no i po sob ni stan na Ke ju, sa po gle dom na Du nav, Te le fon 520-271 po sle 22 ~a sa. 64285 IZ DA JEM sta ri ju pra znu ku }u bli zu cen tra Ka ra |or |e va 27, Sa laj ka, bez ga zde, 130E me se~ no. Te le fon 063/1616219. 64293

BA G AT, dru g e {i v a } e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li t et n o, jef t i n o, vr { im pro d a j u {i v a } ih ma { i n a, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te l e f o n i: 021/421-452, 064/131-2135. 62935 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 64207

Opra¬{ta¬mo se od dra¬gog pri¬ja¬te¬qa i ko¬le¬ge

To¬do¬ra - To¬{e Ga¬ji¬no¬va Po¬{to¬va¬li smo i, iz¬nad sve¬ga, ce¬ni¬li Tvo¬ju stru~¬nost, do¬bro¬tu i mu¬drost u ru¬ko¬vo¬|e¬wu i u op¬ho¬|e¬wu sa sa¬rad¬ni¬ci¬ma. ^la¬no¬vi Iz¬vr¬{nog ve¬}a SAP Voj¬vo¬di¬ne iza¬bra¬ni 1986. go¬di¬ne. 64341

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da se na vr {a va go di na od smr ti na {e vo qe ne maj ke

Mir ja ne Jo ta no vi}

PRO DA JEM ukwi `e nu gar so we ru u ^i ka Ste vi noj uli ci na III spra tu sa te ra som i lif tom ce na 29.500E. Te le fon 493-908. 64243

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na (E37, E55, E72), 100 pro gra ma, TXT. Do sta vqam na adre su. Non-stop, Mla den. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-2514. 63835

Po men }e se odr à ti u su bo tu, 17. 11. 2012. go di ne, u 11 sa ti, na ê nej skom gro bqu. Oà lo {}e ni si no vi: Alek san dar i To mi slav sa po ro di ca ma. 64343

^iTUQe l POMeni

~etvrtak15.novembar2012.

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Dra ga

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Sa tu gom se opra {ta mo od dra gog pri ja te qa i kom {i je

G O D I [ W I P O M E N na {oj naj vo qe ni joj

Mi li voj An ti} 1928 - 2012.

Bra ni sla va Vu wak

Sa hra na }e se oba vi ti u pe tak, 16. 11. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu u Be ge ~u.

Du {a Tvo ja nek pro na |e spo koj, a mi }e mo ~u va ti uspo me nu na Te be.

@iv ku Ubi pa ri pu

Gor da ni Vul ka ni

Za wim tu gu ju: su pru ga Mi lan ka i sin Bo `i dar. 64328

1933 - 2011. odr `a }e mo u su bo tu, 17. 11. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va. U ne pro la znom bo lu i bes kraj noj qu ba vi, za u vek za jed no. Po ro di ca.

Mi li vo ja An ti }a Mi }e We go vi Ve sko vi }i i Ni ko li }i.

64324

3 Slav ko Ubi pa rip sa po ro di com.

\or |e i Rad mi la Kva i}, Bi qa na i Pre drag De li}.

64342

64336

Po sled wi po zdrav

Ako je ne bo po sled wa na da i je di na ute ha za mir i ne za bo rav, ne ka te ono ve~ no ~u va i {ti ti, kad ovaj su ro vi svet ni je umeo, mi la na {a

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Mi ri Je zdi mi ro vi}

te ~i Mi }i

Da do

ro|. Ru ski od we nih Ko viq ~a na, po ro di ca: Vu kov, Su bi} i Ru ski.

O`a lo {}e ni: de ver Mi ro slav sa po ro di com, je tr va Mi qu {a sa po ro di com i po ro di ca Ve qo vi}.

64329

64323

64314

Po sled wi po zdrav dra goj pri ji

59927/P

S E ] A W E

2004 - 2012.

To do ru Ga ji no vu

Po li ti~ ki sa vet Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne.

Mi le va Vu ko vi} Mi la

od: Na ta li je, Vla di ce, Ga vre i Mi la ne.

Na ma osta je du bo ka bol i ne ve ri ca, hi qa du za {to bez od go vo ra i obe }a we da }e mo te no si ti u svom sr cu dok nas ima.

Ve~ no }e mo te se se }a ti.

64297

Da na, 13. 11. 2012. go di ne na pu sti la nas je na {a dra ga sna ha, je tr va, stri na i uj na

Tvoj uja Dra gan, uj na Ana i tvoj ^i ~ak, tvo ja se stra Ta ra.

64327

Po sled wi po zdrav

Vla di sla va ^er ven ko Go lu be moj, od le te la si mi za u vek...ni kad te tvo ja dru ga ri ca ne }e za bo ra vi ti. Za u vek }e mo bi ti de da i go lub. Tvo ja iskre na dru ga ri ca Mo ni ka.

Qu bi Ma le {e vi}

Slav ko Sta ni mi rov Za u vek }e{ `i ve ti u na {im mi sli ma i sr ci ma.

od pri ja te qa Ra doj ke i Da ni la @ar ko vi }a.

64321

]er ka Qi qa na, zet Pa vle i unu ka Zo ra na.

64318

64286

P O M E N

2007 - 2012.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Pe tar Bje li} Uspo me nu na te be ~u va mo u na {im mi sli ma.

Qu bi Ma le {e vi}

To do ru Ga ji no vu

od pri ja te qa: Na de, Og we na, De ja na, Go ra na, Mi ne, Ma {e i Da ni la Pa ni }a.

du go go di {wem rad ni ku i ru ko vo di o cu, po mo} ni ku di rek to ra za op {te i prav ne po slo ve u pen zi ji, na {em dra gom ko le gi.

Tvo ji naj mi li ji.

64319

64046

Za spa la je ve~ nim snom na {a ma ma, ba ka i pra ba ka

P O M E N

Po ro di ci i rod bi ni po koj nog To do ra Ga ji no va sa `a qe wem upu }u je mo naj i skre ni je sa u ~e {}e.

Ko lek tiv In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad.

Jo van ka Mi haj lov Jov ka

Qu ba Ma le {e vi} iz ^e la re va Sa hra na na {e mi le maj ke je da nas, 15. 11. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, u ^e la re vu. S qu ba vqu i po {to va wem we ni naj mi li ji: sin Jo van, sna ha Sla vi ca i }er ke Zo ra i Mi qa sa po ro di ca ma.

59926/P

64322

ro|. Sa ~i} iz ^u ru ga 16. 11. 2008 - 16. 11. 2012.

Tu gu je mo za to bom i ~u va mo uspo me nu na tvoj ple me ni ti lik, do bro tu i qu bav ko ju si nam ne se bi~ no po kla wa la. Tvo ji naj bli `i, po ro di ca i rod bi na. 64296

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa ne iz mer nom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da je na{ dra gi otac, sve kar, de da i pra de da pre mi nuo 13. 11. 2012. go di ne

~etvrtak15.novembar2012.

Na {em do brom

Pre mi nuo je na{ vo qe ni

Vla di sla va ^er ven ko

An |e le na{, u naj lep {em cve tu mla do sti slo mi li su ti kri la. Za spa la si za u vek zla to na {e. Na {a ne u te {na qu bav ~u va }e te od za bo ra va. Tvo ja ne u te {na maj ka Sa {ka, Na ni ca i Je le na, Mir ja na, Mi ki i tvo ja Gu ci. Sa hra na je da nas, 15. 11. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Mi lo rad Ra da no vi}

To dor Ga ji nov

To do ru Ga ji no vu

1937 - 2012.

1931 - 2012. Sa hra na je da nas, 15. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, u ^u ru gu iz ka pe le. O`a lo {}e ni: si no vi Mi lo{, Mi kaj i lo i \or |e, sna je, unu ci i pra u nu ci. 64290

64300

Is pra }aj, mi log nam po koj ni ka, je u pe tak, 16. 11. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

po sled wi po zdrav od Ane i Si ni {e Ko ri ce sa po ro di com.

Po ro di ca Ga ji nov. 64301

64302

Na vr {a va se go di na od ka ko ni je sa na ma na {a maj ka i ba ka

Vla di sla va ^er ven ko

Sa ne iz mer nom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 63. go di ni pre mi nu la na {a naj dra `a ba ka, maj ka, su pru ga, ta {ta i tet ka

Vla di sla va ^er ven ko

Zbo gom tet ki no zla to, ne ka an |e li ~u va ju tvoj ve~ ni mir.

Tvo ja tet ka Ma ja, te ~a To mi slav i bra }a Pe tar i Dra gan.

Smi qa ^o vi} Go di {wi po men da je mo 17. 11. 2012. go di ne, u 11.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Tvo ji naj mi li ji. 64268

64298

Da du {ka, za nas ne po sto ji vre me, re ~i ute he, sa mo po sto ji mi sao na te be, bol za to bom i ve~ na qu bav pre ma te bi.

Bra ni sla va Vu wak

Vo li mo te do ne ba. Ne ka te an |e li ~u va ju.

Sa hra na }e se odr `a ti 15. 11. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Tvo ji ne u te {ni: otac Bu be, se stra Ta wa, brat Sa {a, snaja Mi la, zet Slo bo dan, brati~ine Ta wa i Lo na i bratanci Eca i Ste fan.

O`a lo {}e ni: su prug Dra gan, }er ka Ta wa, unu ka La ra, zet Slo bo dan, se stri ~i na Mir ja na i se stri} Emil.

1949 - 2012.

Po sled wi po zdrav na {oj tet ki

Da na, 14. 11. 2012. go di ne pre sta lo je da ku ca sr ce na {e ma min ke

64309

64303

Bra ni sla vi Vu wak

Mi li ne Ne gru

Po sled wi po zdrav

ro|. \e mrov ski 19. 10. 1934 - 14. 11. 2012. od Mi me i Bu ce.

Tvo ja de ca: Ma ri ja, Mir ta, Pa vle, Ton ka, Ele na, \or |e, Mi lan, Smiq ka, Ju li ja na i To mi slav, ze to vi, sna je unu ci i pra u nuk. 64316

64312

Po sled wi po zdrav dra goj su pru zi

Tu `na sr ca opra {ta mo se od na {eg dra gog stri ca i de ve ra, div nog ~o ve ka

Bra ni sla vi Vu wak

To do ra Ga ji no va To {e od we nog Dra ga na.

S tu gom i po {to va wem: Alek san dar Ga ji nov sa po ro di com i sna ha Ma ri ja Ga ji nov. 64326

64310

Na {a mi la ba ki ce

Bra ni sla vi Vu wak Po sled wi po zdrav na {oj du go go di {woj rad ni ci i dra gom pri ja te qu.

Po sled wi po zdrav

Po ro di ci i rod bi ni po koj ne Bra ni sla ve Vu wak sa `a qe wem upu }u je mo naj i skre ni je sa u ~e {}e.

Bra ni sla va

Vla di sla vi ^er ven ko

uvek }e mo te vo le ti.

Ne mam re ~i ko ji ma mo gu is ka za ti svo ju bol, tu gu i ne sre }u, dra ga mo ja Da do. Tvo je de voj ke: La ra i Ta wa.

64313

Ko lek tiv In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad.

Bor ka Mu si}. 64325

729-P

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.50 00.40 01.10 01.35 02.25

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Вести (АМС) Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Под истим кровом Центар света Додати живот годинама Вести Еко Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Било је то 1992. Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Преживели Сучељавање Војвођански дневник Један на један Вајтчепел Било је то 1992. Строго платонски: Ружичасти зека Фолдер култура Сучељавање Концерт године 2010.

Михал Рамач

Било је то 1992: Трећа Југославија Прва од шест епизода: Примирје у Хрватској, руководство Крајине противи се доласку мировних снага; ЕЗ и Русија признају Словенију и Хрватску; проглашена је Српска Република БиХ; Милисав Савић вратио Нинову награду; Шешељ у Шпанији тражи краља за Србију; ЈНА се повлачи из Македоније; референдуми у Црној Гори и Босни и Херцеговини и још безброј драматичних догађаја. Сценарио је написао Михал Рамач, режисер је Нада Белегишанин. (РТВ 1, 16.00)

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

08.30 09.00 09.05 09.30 10.30 11.05 11.30 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

07.00 07.30 09.30 10.00 10.15 12.00 13.00

06.35 06.55 08.35 09.25 10.20 11.45 12.30 12.40 13.10 14.55 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.05 23.30 00.20

tv program

~etvrtak15.novembar2012.

Кухињица – мађ. Миљеница Грување Концерт-Кулпин фест 2012.Процес НС џез фест 2011. Емисија (мађ)+музика Вести (мађ) Украјинска панорама Моћ љубави, филм 1.део Здраво живо Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Вајтчепел Биографије Фолдер култура Палета ТВ Продаја

14.25 14.30 16.30 18.15 18.45 19.00 20.10 20.45 22.45 22.50 23.00 23.30

Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Дунавска салетла ИЦТ плус Обалска стража Вести Опчињени Ево нас код вас Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Сигуран квадрат Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

Преглед руске лиге Преглед Чемпионшипа М7 – Мултиспорт На данашњи дан Фудбал Пријатељска: Шведска – Енглеска Преглед АТП Мастерс куп Лондон ЕБЕЛ: Медвешчак – Телемах Олимпија НБА уживо Фудбал Пријатељска: Холандија – Немачка Евролига: Кимки – Фенербахче Премијер лига Магазин Премијер лига вести ТВС Евролига СТУДИО Пионир Евролига: Партизан – Бешикташ Евролига СТУДИО Пионир Евролига Конференција за медије НБА акција Евролига: Панатинаикос – Реал Мадрид

Оливера Ковачевић

Да, можда, не

10.40

Афера прислушкивања највиших државних функционера покренула је низ питања о односима у службама безбедности и новоформираној власти у Србији. Каква су значења ове афере, да ли је у питању борба за превласт над полицијом и службама безбедности? У емисији Оливере Ковачевић говоре народни посланици, чланови Одбора за безбедност: Душан Бајатовић, СПС, Константин Самофалов, ДС, Александар Југовић, СПО и проф. др Андреја Савић, Академија за дипломатију и безбедност. (РТС 1, 21.00)

11.08 11.33 12.04

15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.21 19.30 20.05 21.00 22.05 23.05 23.50 00.05 00.14 01.00

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписаних Вести Сасвим природно, репортажа Моја лепа Србија, репортажа Чопор Како се то ради Дневник Спорт плус Време+стање на путевима Истражитељи из Мајамија Евронет Нушић, наш савременик: Ожалошћена породица Ово је Србија Војна академија Дневник РТ Војводина Шта радите,бре,инфо мозаик Београдска хроника Око магазин,инфо Слагалица, квиз Време Дневник Војна академија Да, можда, не Велики изазов, квиз Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Штићеник, филм

07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30 00.30 00.35

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне

08.00 08.15 09.00 09.04 10.05 10.05 10.35 11.10 11.30 12.00 12.15 12.25 12.31 13.15 13.22

Евролига: Партизан - Бешикташ Нову прилику да упишу прву победу кошаркаши Партизана имаће у четвртак у дворани „Пионир” против Бешикташа, који у Београд стиже са изненађујућим скором 3-2. Иако су у Хумској свесни да су им, после пораза од Бамберга, и најгорег старта сезоне од 2001. у елитном такмичењу шансе за пролаз у ТОП 16 веома мале, најављују велику борбу до последњег минута. (Спорт клуб, 20.45)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

07.02 07.40 08.04 08.14 08.19 08.29 08.57 09.07 09.18 09.30 09.57 10.00

12.52 13.54 14.22 14.32 14.43 15.10 15.39 16.27 16.55 17.55 19.10 19.33 20.00 20.33 21.00 22.00 23.46 00.10 01.07

Слагалица, квиз Викинг Вики Томас и другари 2 Ози бу 3 Добро вече, децо Под отвореним небом 2 Великани Може и другачије Необично о биљкама Прича се по граду Београд - вечити град Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Европа и Срби: Владимир Глишин У свету Траг у простору Хор и СО РТС (Михајловић и Ерић) Трезор Под отвореним небом 2 Великани Може и другачије Прича се по граду-енглески језик Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Филозофија Елиза из Ривомброзе Одбојка: ПС, Јединство - Динамо, пренос Викинг Вики Добро вече, децо Место за нас Метрополис Елиза из Ривомброзе Фестивал фестивала: Негде, филм Градске приче Трезор Одбојка: ПС, Јединство - Динамо (р)

Катарина Шишмановић

Све за љубав Љиљана је навикла на живот без подршке свог брата, који је живео у Француској. Алкохол је имао главну улогу у Миловановом животу и за друге ствари није било места. Миловану се десила несрећа и изгорео му је цео стан, након чега је прекинут контакт брата и сестре. Упркос великим животним проблемима, Љиљана никада ње одустала од свог брата. Да ли ће Љиљана видети изгубљеног брата? Да ли ће смирити стрепње које је годинама мучи? Водитељ је Катарина Шишмановић. (Пинк, 22.00) 07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 02.30

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Амиџи шоу Српска посла Приче које пише живот

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 12.00 13.05 14.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10

Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Хоћу да знам Вести Цртани филмови Нинџа ратници Амерички топ-модел Дневни магазин Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Приљатељи Пут око света Вести Нинџа ратници

Роки 3 Након што је победио Апола Крида и постао првак у тешкој категорији, Роки Балбоа ужива у лагодном животу звезде и америчког идола. Након десет успешних обрана титуле, верује како се довољно доказао и да му у је време за заслужену пензију. Међутим, појављује се млада нада Клабер Ланг, који као први изазивач тражи прилику да се бори са Рокијем... Улоге: Силвестер Сталоне, Талија Шајир, Карл Витерс, Мистер Ти Режија: Силвестер Сталоне (Б92, 21.00) 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45 01.35

Никита Филм: Роки 3 Вести Спортски преглед Никита Амерички топ-модел Најбоље године

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови Пинк таргет Филм: Борилачки клуб Сити вести Филм: Клопка Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити вести Опасна игра Филм: Сувишни пртљаг Филм: Поверљиво из Ел Еја Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм: Мортадело и Филемон спашавају свет

Ejнџел Борис

Изгубљено језеро Кет Вокер је егзотично лепа жена слободног духа која прихвата посао у једној колиби рустичног амбијента где упознаје разне људе. Тако долази у чудновату и опасну везу са неколицином од њих и њихови животи крећу да се одвијају у једном посебном правцу, прожети хумором и страшћу. Улоге: Ejнџел Борис, Марк Коли, Нил Диксон (Хепи, 03.15) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.45 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.30 20.25 20.45 22.00 23.30 00.00 01.00 01.40 02.45 03.15

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Неочекивани живот Црвени орао Долина вукова Телешоп Насловна страна – квиз Гласови у времену, док. серија Телемастер Долина вукова Црвени орао Вести Истина или правда Луда кућа Гламур Долина вукова Неочекивани живот Црвени орао Звездана капија Изгубљено језеро, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak15.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ајвор Робертс 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Проблематичне будуће мајке Карсонов свет Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Велики пројекти Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Уштедети купујући Нова нада посластичара Соул фуд породица Ургентни центар Мајами инк Уштедети купујући Нова нада посластичара

Скарлет Јохансон

Свет ду хо ва 08.00 Хитлерова потопљена тајна 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Ла Џоја и ратници у магли 11.00 778 – Песма о Роланду 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Импресионисти 14.00 Артур Рубинштајн 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Човекова историја 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Русија кроз векове 20.00 Геније и геометрија 21.00 Мистерије олупина на дну океана 22.00 Хитлерова потопљена тајна 23.00 Човекова историја 00.00 Чаробњак из Оза: Истинита прича 01.00 Древни доктори

08.00 Вилењаци 09.30 Срећни клинци 11.00 Филм: Јужњак 13.15 Филм: Влаком према југу 16.00 Филм: Дневник Јанга Тровача 18.00 Филм: У измаглици 20.00 Филм: Хладни играч 22.00 Филм: Shine a light 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Хлад ни играч У кла сич ном ка зи ну у Лас Ве га су, нај ве ћи коц к ар ски бак суз ски да кле тву са се бе ка да се за љу бљу је, на ве ли ко згра жа ва ње свог ше фа. Он је нај бак су зни ји чо век у ве га су, ње го ва ло ша сре ћа је за ра зна, што ко ри сти ње гов шеф, ка ко би ма ле ри сао игру ве ли ких коц кар ских ма го ва... Уло ге: Вилијам Ејч Мејси, Марија Бело, Алек Болдвин Ре жи ја: Вејн Крамер (Синеманија, 20.00)

Енид је нео бич на осам на е сто го ди шња ки ња ко ја жи ви у свом све ту, во ди днев ник у ко јем осе ћа је из ра жа ва цр те жи ма, ку пу је хо ли вуд ске фил мо ве из 60-их и ужи ва са сво јом при ја те љи цом Ре бе ком да ко мен ти ше љу де, ру га им се или их чак пра ти до ку ће ка ко би ви де ла где жи ве... Уло ге: Стив Бушеми, Тора Бирч, Скарлет Јохансон, Бред Ренфро, Илеана Даглас Ре жи ја: Тери Звигоф (ХРТ 1, 23.30) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима 4, док. серија 11.10 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Хрватска хроника БиХ 14.55 Тренутак спознаје 15.35 Позитивно 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Кич?, док. серија 20.45 Спектар 21.40 Паралеле 22.10 Пола сата културе 22.50 Дневник 3 23.30 Циклус култних филмова: Свет духова, филм 01.18 Регионални дневник 01.38 Капсула за спасавање,филм 03.03 Др Оз, ток шоу

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 13.45 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35 19.21 21.05 23.00 23.45 00.30 01.15 02.05 02.25

Марија Бело

06.00 07.40 09.40 11.30 13.00 14.35 16.25 18.20 20.05 21.50 23.30 01.10 03.10 04.25

Мапетовци Вода за слонове Топао дом Страст у пустињи Виктор Џек Моја назови жена Ранго Шангај Тони Кертис: Пут до звезда Мамурлук у Бангкоку Зашто сам у браку 2 Тантра Фреди против Џејсона

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Капсула за спасавање,филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама У уреду Камером око света, док. филм Филм Рукомет, ЛП (М): Фухсе Берлин - Загреб ЦО, пренос Филм: Сви су луди за Мари, филм Заштитница сведока Звездана капија ЦСИ: Лас Вегас Којак Дарма и Грег Ноћни музички програм

06.00 Прошло време 07.30 Злочин из страсти 09.00 Биографија - Камерон Дијаз 10.00 Злочин из страсти 11.30 10 000 црнаца по имену Џорџ 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 Четврти спрат 16.00 10 000 црнаца по имену Џорџ 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Неколико добрих људи 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 Живот 23.00 Пре него што се он пробуди

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.30 16.30 18.30 20.30 22.00 00.00 01.15 02.30

Потпуни доживљај Мапетовци освајају Менхетн Бат 21 Мапетовци у свемиру Месечина и Валентино Лох Нес Удата за мафију Земља чуда Чери Фолс Мужеви и жене Џулина леђа Поп звезда Страсни тренуци

Браћа и сестре Филм: Опијена љубављу Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: У ишчекивању чуда Монк Видовњак Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Суперциклон Вокер, тексашки ренџер

07.50 Галилео 08.55 Флешпојнт 11.10 Ексклузив таблоид 11.35 Крв није вода 12.45 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.10 РТЛ Вести 22.30 ЦСИ 00.25 Менталист 02.05 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

ЦСИ Ју тро на кон три јум фа свог раг би ја шког ти ма, тре нер Џи ми сру ши се мр тав у кам пу ис пред осо бе из оси гу ра ња. Тре не ров дом пун је осво је них тро фе ја и не ма сум ње да је био је дан од ле ген ди шко ле. Оти сак ци пе ле у ње го вом до му пр ви је траг... Уло ге: Лоренс Фишбурн, Роберт Дејвид Хол, Ерик Сзманда, Џорја Фокс, Марџ Хелгенбергер (РТЛ, 22.30)

Марџ Хелгенбергер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке Одбројавање до судара Како преживети катастрофу Водич из безизлазних ситуација

08.30 Аутомобилизам 09.00 Коњички спорт 09.15 2014 ФИФА Светски 10.00 2014 ФИФА Светски 11.00‚ 2014 ФИФА Светски 11.45 2014 Светски куп 12.45 Футсал 13.45 Футсал 14.45 Сви спортови 15.45 2014 ФИФА Светски 16.30 2014 ФИФА Светски 17.30 2014 ФИФА Светски 18.15 2014 Светски куп 19.15 Сви спортови 20.00 Борилачки спорт 21.00 Борилачки спорт 23.00 Покер 00.00 2014 ФИФА Светски 00.45 2014 ФИФА Светски

куп куп куп

куп куп

Београдска наклапала добила нову тему

јуну 1994. Караџић је лично дошао у моју анализу разлога због којег су Срби још једном чувакућу да ми покаже карту за коју је говорио ри капије која спасава хришћанску Европу од муда је не може сам предложити. Био би убијен слимана. Отишли смо разочарани, држећи неке скида то учини, али је спреман да она буде „наметнута“ це ентитета босанских Срба и РС, које нам је дао у босанским Србима. Кад сам га замолио да је остави последњем тренутку, као да му је било непријатно код мене, рекао је да му је то једини примерак, али што је био нељубазан саговорник. ју је селотејпом залепио на прозор моје трпезарије Кад смо се вратили у Београд, Милошевић нам је и прецртао. Занимљив документ, али ми је одмах јасно рекао да је решио да притисне босанске Србе. било јасно да није прихватљив у тој форми јер се нигде није приближавао подели 51 према 49 одсто. Караџић је признао да се мало удаљио од тих процената и није знао како до тих процената стићи. Ипак сам хитно послао ту мапу у Лондон Контакт-групи. У том периоду сам разговорао и с онима за које се претпостављало да могу позитивно утицати на босанске Србе. То су били председник СР Југославије Добрица Ћосић, његов блиски саветник Светозар Стојановић и идеолог СПС-а Михаило Марковић, али су резултати били мршави. Ћосић ме је једном питао, сасвим озбиљно, зашто је незгодно имати за циљ Велику Србију кад ми имамо Велику Британију. Није ми поверовао назив Велика Британија само служи зато да се прави разлика у односу на Бретању. Како је лето одмицало, изгледало је Лош адвокат босанским Србима био Виталиј Чуркин све вероватније да ће до неког напретка доћи само у директним контактима с босанским Променио се од нашег првог сусрета и деловао врСрбима. Кољевић ми је био редован гост, стално ло енергично. Рекао нам је да ће паљанско вођство тражећи аргументе да покуша да убеди колеге твр- ако не прихвати мапу осетити последице, али смо де линије у то да прихвате све што предложи Кон- имали утисак да још увек није спреман на то да, такт-група, под условом да је разумно. Пошто је због дрскости вођа да му пркосе, изолује све босанКонтакт-група радила тајно, и преговори с Кољеви- ске Србе. Следећег поподнева нам је, у својој канцеларићем су били компликовани. Ипак, из мојих контаката с њим било ми је јасно да бар неке жеље босан- ји, рекао да није успео, мада их је убеђивао целу ских Срба морају бити услишене. Оне нису увек ноћ. Био је веома уморан и резервисан, али нама је биле до краја доследне, а подразумевале су: ком- било јасно да има неку идеју. Ускоро смо видели пактну територију која може да се брани; излазак Милошевићеву реакцију. Три дана касније вечена море, макар и минималан; коридор кроз Посави- рао сам у Клубу књижевника и приметио да је Хану који повезује источни и западни део територије џи Драган Антић, главни уредник „Политике„, отишао прилично изненабосанских Срба; укључеда и неуобичајено рано. ње три енклаве у источној Босни и решење проблема Добрица Ћосић ме је једном питао, Разлог сам открио у јутарСарајева. сасвим озбиљно, зашто је незгодно њем издању његових ноКад је мапа Контакт-гру- имати за циљ велику Србију кад ми вина, које су објавиле разговор с Милошевићем пе коначно представљена, имамо Велику Британију. Није (реткост само по себи), босански Срби су одмах ми поверовао да назив Велика срочен врло тешким језиповеровали да је скројена Британија служи само зато да се ком, о штети коју босантако да је они одбаце јер ски Срби чине укупној није задовољила ниједан прави разлика од Бретање српској ствари упркос од њихових основних захогромним жртвама које су тева. У њиховим очима најпоразније је било то што се територија цепа тако Срби већ дали у име браће преко Дрине. Био је то да буде практично неодбрањива. Представник САД беспримеран напад на босанске Србе, који је изаЧарлс Редмонд био је главни картограф, а Британци звао сензацију међу београдским наклапалима. и Французи су сматрали да Руси треба да држе Затим је српска влада обнародовала још тврђу изстрану босанских Срба. Мислим да је Чуркин, заду- јаву и најавила затварање границе између Босне и жен за југословенске послове под министром спољ- Србије за све осим за храну, одећу и лекове, прених послова Козирјевим, био толико разочаран бо- кид свих односа с РС и забрану уласка њеном вођсанским Србима да није осећао жељу да брани њи- ству у СРЈ. Изјава се завршавала упозорењем бохов став. После уобичајених консултација, босан- санским Србима на то да не прибегавају референски Срби су доставили свој одговор, карактеристич- думу чији је циљ одбацивање мапе Контакт-групе, но театрално, у запечаћеној љубичастој коверти. али је то Караџић игнорисао. Позорница за велику завршну расправу између Као што је и предвиђено, Срби су одбили такву поделу територије, што је изазвало брзу акцију мини- Милошевића и Караџића била је припремљена. Дејстара Контакт-групе да се пооштре санкције против вид Овен брзо је искористио прилику која му се указала Милошевићевом блокадом српско-босанске босанских Срба и Београда. Сходно томе, британски представник у Контакт- границе. Он је једном већ затворио границу с Богрупи Дејвид Менинг и ја отишли смо на Пале да сном пошто је Венс–Овенов мировни план одбаципокушамо да убедимо Караџића да прихвати мапу. ла Скупштина босанских Срба, али је то трајало саОн је био пркосно расположен, тешко прехлађен и мо неколико дана. Овен и Столтенберг су пожурили нимало одушевљен што се састаје с нама. Али, то га да убеде Милошевића у то да би било боље да приније спречило да нам предочи обимну историјску хвати међународни надзор блокаде. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak15.novembar2012.

dnevnik

15. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ваш ум мо гао би би ти у слу жби дру гих да нас. При ја те љи мо жда има ју иде ју за ор га ни зо ва ње гру пе у ко ју би сте и ви мо гли би ти укљу че ни. Пре не го што при хва ти те тај по зив, бу ди те си гур ни у то да за и ста же ли те то да ра ди те.

BIK 20.4-20.5.

Пи та ња ка ри је ре ве ро ват но се са свим до бро од ви ја ју за вас, али мо жда ни сте си гур ни у то да ли же ли те да на ста ви те истим пу тем. Има те са свим до вољ но вре ме на. Не жу ри те док год не бу де те са свим си гур ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Да ли пла ни ра те да при су ству је те пре да ва њу или не кој вр сти ра ди о ни це? Ово је ве о ма по го дан дан за то. Ко му ни ка ци ја с осо ба ма ко је де ле ва ша ин те ре со ва ња тре ба ло би да бу де за до во ља ва ју ћа и ве о ма ко ри сна. Ин спи ра ци ја и увид ко ји до ла зе кроз ва ше сно ве мо гу до не ти под сти цај да би сте одр жа ли ка ри је ру на пра вом пу ту. Мо гу ће је да сте раз ми шља ли о не ко ли ко раз ли чи тих иде ја у по след ње вре ме.

Ко му ни ка ци ја с ва шим љу бав ним парт не ром да нас би мо гла би ти ви ше пси хич ка не го вер бал на. За јед нич ко пу то ва ње мо гло би би ти те ма ва шег раз го во ра. Од мор удво је до не ће осе ћај је дин ства.

Иде је за кре а тив не про јек те ко је би вам мо гле до не ти ви ше нов ца про ла зе да нас кроз ваш ум. Ди ску си је с при ја те љи ма и прат не ром до не ће још ви ше иде ја. То је од лич но, са мо не ка до ла зе!

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мла ди по се ти лац из ву ћи ће оно нај бо ље из вас да нас. Ка да же ли те, мо же те би ти из у зе тан до ма ћин та ко што ће те за ба вља ти го сте па чак их и оду ше ви ти не ким сво јим по ступ ци ма. За уз врат, они ће би ти са вр ше но дру штво. Да на шња ор га ни за ци ја по све ће на ду хов ним аспек ти ма жи во та отво ри ће вам мно га вра та. Ово би мо гло би ти од по себ ног ин те ре са за вас и парт не ра. Ве ро ват но ће те же ле ти да иза ђе те и про ше та те ма ло. Да нас је по треб но да обра ти те па жњу на фи нан сиј ска пи та ња. По бри ни те се за то, а за тим се пре пу сти те од ма ра њу и опу шта њу у окви ру до ма. Ве ро ват но не ма те же љу да иза ђе те у град.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ста ви те ро ман су на врх сво је ли сте при о ри те та да нас. Раз го вор с парт не ром мо гао би сре ди ти ва ша осе ћа ња ка да је ве за у пи та њу. Мо гу ће је да ће те от кри ти не ка но ва за јед нич ка ин те ре со ва ња.

Ве о ма је мо гу ће да ће те да нас до би ти не ке до бре ве сти. Шта год да је то, тре ба ло би да вас учи ни ве о ма срећ ним и да до не се хи пе рак тив ност ко ја не ће до зво ли ти да се ди те. Опу сти те се и ужи вај те. Ва ша ма шта ви ну ће вас у не бе са да нас. Мо гу ће је да ће те за ми сли ти но ве див не пла но ве за бу дућ ност. Мо жда ће те до би ти не ки но вац. По сто ји мо гућ ност за по ви ши цу ка да је пла та у пи та њу.

TRI^-TRA^

Је ди те здра во, с пот пи сом Опре Вин фри V REMENSKA

СВеже

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 11 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

Не ће слав на во ди тељ ка и глу ми ца Опра Винфри сец ка ти ор ган ско по вр ће за са ла те, ку ва ти су пу, пра ви ти со ко ве и здра ве гриц ка ли це, али ће се све то про да ва ти под на зи вом Oprah‘s Organics, укљу чу ју ћи и са пу не, мле ка за сун ча ње, уља за ма са жу, фри зер ске про из во де, све из ра ђе не на биљ ној ба зи, без хе миј ских до да та ка. Опра је под не ла зах тев за отва ра ње још две фир ме, Oprah‘s Farm и Oprah‘s Harvest, за пи ће и уго сти тељ ске услу ге у окви ру свог брен да Harpo Inc. Она већ по се ду је сто ти не хек та ра зе мљи шта у Ма у и ју, на ко јем по сто је фар ме, а ор ган ска хра на с ње ним пот пи сом пр во ће би ти до ступ на куп ци ма с ха вај ских остр ва, по чет ком на ред не го ди не. Опра Вин фри се и ове го ди не на шла на вр ху ли сте нај пла ће ни јих слав них лич но сти ма га зи на „Форбс”, са за ра дом од 165 ми ли о на до ла ра. Ко ли ко ли ће за ра ди ти од па при ке, па ра дај за, ку пу са, кром пи ра?

PROGNOZA

Evropa

и СуВО

НО ВИ САД: Све же уз про мен љи ву облач ност са сун ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар уме рен ис точ ни и ју го ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 11 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Све же и су во уз про мен љи ву облач ност. Ве тар уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1 сте пен, а мак си мал на 12 сте пе ни. СР БИ ЈА: Све же уз про мен љи ву облач ност. Би ће ве ћи ном су во, а крат ко трај на ки ша је мо гу ћа по не где на крај њем ју гу Ср би је. Ве тар уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 12 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд ду жи сун ча ни пе ри о ди и ма њи по раст днев не тем пе ра ту ре. У По мо ра вљу и По ду на вљу ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар, а у оста лим кра је ви ма слаб ис точ них пра ва ца. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Смањење тегоба већине хронично оболелих, изузев у централним и јужним крајевима Србије, где се опрезност саветује цереброваскуларним болесницима и астматичарима. Могући су нерасположење, главобоља и реуматски болови. Неопходна је додатна пажња у саобраћају.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA До ђе Фа та у ду ћан, гле да кра ва те па се обра ти про да ва чи ци: - Ра до бих му жу ку пи ла ле пу кра ва ту, ко ја би му ис та кла очи. Про да ва чи ца је по гле да и са ве ту је: - Сва ка кра ва та ла ко му шкар цу ис так не очи, са мо је тре ба до бро за тег ну ти.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

234 (-17)

Slankamen

340 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

336 (-18)

Zemun

381 (-5)

Bogojevo

331 (-15)

Panчevo

380 (-4)

Smederevo

514 (-2)

Baч. Palanka 328 (-8) Novi Sad

314 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

186 (-7)

S. Mitrovica

345 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (-5)

Beograd

326 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

334 (-6)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV