Dnevnik 11.avgust 2009. by jovan radosavljevic

BOJAN KOSTRE[, ZAMENIK PREDSEDNIKA LSV

PREMA PREDLOGU ZAKONA O IZVR[EWU ZAVODSKIH SANKCIJA

„Zatvor u zatvoru” za najopasnije kriminalce

Pokrajina }e morati dati kontraodgovor

str. 12

str. 3

NOVI SAD *

UTORAK 11. AVGUST 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22447 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

GRA\EVINARI IZ BIV[E SFRJ OPAMETILI SE I FORMIRAJU KONZORCIJUM

Srbi i Hrvati zidaju milijarde u Iraku, Iranu...

str. 4

Politika 2 Bi}e kako Bajden proceni 2 Zapisnici sa sednica su strogo pov.

Ekonomija 5 Na dr`avnim jaslama pola miliona qudi

Dru{tvo 6 Stradalo 2.000 prasi}a

VELIKI RADOVI U GLAVNOM GRADU VOJVODINE

Novi Sad 7 Skupqa voda stigla na ra~une 8 Puni tawiri u Narodnoj kuhiwi 9 Dolija}e 40.000 utajiva~a poreza

Vojvodina

Mala bara, mnogo krokodila

11 Veseqe uz prvu {iru i staro vino

Crna

str. 3

12 I tre}a `rtva saobra}ajke kod Feketi}a 13 Poskok ujeo In|ijca za teme

Odmor 21 Naj nudisti~ke pla`e sveta

Ekspresna razmena srca, bubrega...

Juri{ na Somborski bulevar u Novom Sadu

str. 6

Mu{ka posla 25 Kad pome{ate prijateqstvo i qubav

str. 9

Ki{a usred dana

VLADA ODUSTALA OD REVIZORA ZA DOMA]U NAFTNU KOMPANIJU, A RUSI GA ANGA@UJU

Lawski ra~un NIS-a za Srbiju kao lawski sneg

str. 5

USKORO RAZGOVOR O POSKUPQEWU BORAVKA U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Stvarni grad i pi{~eva fikcija

str. 15

Za vrti}e ve}i ceh gradu, ili roditeqima

str. 16 – 20

SPORT

NA\A HIGL [IRI OPTIMIZAM

str. 7

MLADI S IZRAELOM PRED NOVOSA\ANIMA

RASPORED JELEN SUPERLIGE SRBIJE

ELITNA KO[ARKA[KA LIGA PRED KOLAPSOM

Najvi{a temperatura 28°S UV indeks 6-7

c m y

utorak11.avgust2009.

POLITIKA

RAZMI[QA LI AMERI^KA ADMINISTRACIJA O UVO\EWU IZASLANIKA ZA BALKAN

Bi}e kako Bajden proceni – Balkan bi trebalo da donifer Bra{, i bije specijalnog izaslanika dodaje da }e o toSAD, a najpogodnija li~nost me ho}e li biti za to je penzionisani ameri~izaslanika za ki general @ak-Pol Klajn – Balkan odlu~iti izjavio je ameri~ki ekspert za Va{ington. qudska prava i humanitarnu – Xozef Bajpomo} Bil Stubner. den je pre dolaPo wegovim re~ima, Bosna ska u Sarajevo i Hercegovina je osam godina najavio mogu}bila u zape}ku va{ingtonske nost da }e analipolitike, {to bi trebalo da zirati da li je promeni uvo|ewe specijalnog potrebno imenoizaslanika za celi Balkan, vati specijalnog jer je to problemati~na regiizaslanika. Meja. Biv{i izvr{ni direktor |utim, posle SaAlijanse za prevenciju i rerajeva to vi{e {avawe me|unarodnih sukoba, nije spomiwao. sa sedi{tem u Va{ingtonu, i Sa stanovi{ta biv{i specijalni savetnik Va{ingtona, na Ha{kog tribunala smatra da Balkanu postoje bi izaslanik SAD vratio retri nezavr{ena giju u fokus ameri~kog inteposla: BiH, odresovawa.– Po mom mi{qewu, nosno Ustav za to bi trebalo da bude @akjedinstvenu BoPol Klajn, koji ima sarajevsnu ili razlaz, sko iskustvo, poznaje politi~drugi je Kosovo, ke faktore, ali i koji je doa tre}i su odno@ak-Pol Klajn kandidat za izaslanika? voqno snaàn i pametan da si sa Srbijom. poku{a da donese promene – Jawi} kaè da ideje o uvo|eVa{ington je to zato stavio rekao je Stubwu izaslanika po strani jer ima nekoliko ner. S druge povremeno oìminusa. Prvi je da bi to bila Slawe izaslanika strane, otpravve, a naj~e{}e se kritika evropske politike, a bi na neki na~in nica poslova spomiwe @ak Va{ington bi time preuzeo ameri~ke ambaKlajn. mnogo vi{e obaveza nego {to zna~ilo nepoverewe sade u Beogradu Amerike u politiku EU – Wega je ranito trenutno èli. Drugi razXenifer Bra{ je jedan krug lolog je to {to je Bajden vero(Du{an Jawi}) izjavila je probista promovivatno u Beogradu shvatio da teklih dana da sao da bude i pobi to bio put ponovnog stvaraadministracija u Va{ingtonu srednik izme|u Hrvatske i wa „trojke“, ~ime se vra}a ne razmi{qa o slawu speciSlovenije u grani~nom sporu. uticaj Rusije, a oni to ne èjalnog izaslanika za Balkan. Oni su se ipak opredelili za le. Va{ington nije spreman za tako ne{to dok ne vidi re{ewe Me|unarodnog suda pravde Albanci bi voleli o statusu Kosova – istakao je Govore}i o odnosima na Balkanu, Jawi} je istakao da speJawi}, i dodao da nije siguran cijalni izaslanik najvi{e pogoduje Albancima i Bo{waciu to da li Va{ington od ideje ma jer bi on trebalo da se bavi samo Bosnom i Kosovom. Na izaslanika odustaje na duì drugoj strani, tvrdi on, u ovom trenutku, kada se Srbija zalarok. è za vojnu neutralnost, a ho}e u NATO jer {aqe qude u voj– O~ekujem da Bajden obnovi ne misije, ho}e novac od MMF-a, a èli ih i od Rusije, vlatu instituciju negde s prolesti u Beogradu to ne odgovara. }a. Bez obzira na to ho}e li to – Albancima uvo|ewe izaslanika odgovara da jo{ jednom biti ad hok komisija, ad hok pokaù da su saveznici Amerike, jer }e oni s wim sigurno izaslanik ili pravi, nominosara|ivati. S druge strane, reakcije u Bosni su tako|e povani izaslanik za Balkan, jedkazale kome takav potez SAD odgovara. Haris Silajxi} pono je sigurno: Bajdenu, koji ku{ava da iskoristi odbijawe Milorada Dodika, koji otvoima interes za Balkan, potrereno pokazuje da mu nije stalo do dobrih odnosa sa SAD, kaban je neko ko }e imati stalne ko bi svoj entitet ponovo prikazao kao {ti}enika Amerike kontakte s ovim prostorima. – rekao je Jawi}, i naglasio da se vlasti u Srbiji tako|e Ja verujem da je Xenifer pla{e da bi pojava specijalnog izaslanika bila dodatna vrBra{ govorila istinu da se sta pritiska da se odustane od Republike Srpske i Kosova trenutno ne razmi{qa o uvozarad Evrope. |ewu izaslanika za Balkan, ali pojava lobirawa, poput proteìrawa @aka Klajna, Direktor Foruma za etni~ke to da to re{e direktno s Brigovori da to nije skroz skinuodnose Du{an Jawi} kaè da selom. Slawe izaslanika bi to s dnevnog reda – rekao je Jaje trenutno, istina, najverona neki na~in zna~ilo nepovewi}. vatnije ono {to kaè Xerewe Amerike u politiku EU. P. Klai}

DNEVNIK

c m y

MINISTAR MILAN MARKOVI]

Prva stranka u registru slede}e nedeqe Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je ju~e da su za sada tri politi~ke partije podnele zahtev za preregistraciju, ali da }e prva stranka biti upisana u registar slede}e nedeqe, nakon {to se provere svi podaci. – O~ekujem da }e za sedam do osam dana biti registrovana prva stranka, u skladu s novim Zakonom o politi~kim partijama – rekao je Markovi} agenciji Beta, i naveo da su zahteve za preregistraciju do sada podnele Demokratska stranka, Sanxa~ka demokratska partija i G17 plus. Ministar je pozvao sve stranke koje kre}u u proces preregistracije, ili one koji osnivaju novu stranku, da slede upustva koja mogu preuzeti sa sajta Ministarstva, kako bi se posao olak{ao i spre~ila svaka mogu}nost gre{ke, odnosno da se desi da neki potpis gra|ana nije validan. Markovi} je rekao da je proces preregistracije besplatan, jer ciq novog zakona nije bio da se vidi koja stranka ima novac, ve} iza koje stoje gra|ani i kojima u budu}nosti

mogu da se nametnu odre|ene ni rok za preregistraciju poobaveze. liti~kih stranaka, kao i re– Na{ ciq je da na politi~gistraciju novih, po~eo je 23. koj sceni imamo stranke iza juna. Nakon {est meseci mo}i kojih stoje qudi i da se ne pi}e da funkcioni{u samo tamo za{to dràva finansira odre|ene stranke i da je jedan politi~ar u stvari ~itava stranka – kazao je ministar, i naveo da }e dràva u{tedeti ogroman novac i napore. – Samim ~inom preregiMilan Markovi} stracije, stranka sti~e pravo da u~estvuje u izbornim procesima na svim nivoima. To zna~i Podsetnik da vi{e ne}e biti prikupqaStranku moè da osnuje wa potpisa za u~e{}e na izbonajmawe 10.000 punoletnih rima. i poslovno sposobnih drMarkovi} jenaveo da se viàvqana Srbije. Izuzetak {e ne}e ponavqati situacija su stranke nacionalnih da za svake izbore treba promawina, za ~ije je osnivaveriti oko dva miliona potwe potrebna saglasnost pisa gra|ana. On je rekao da }e najmawe 1.000 punoletnih i Zakon doprineti spre|ivawu poslovno sposobnih dràukupne politi~ke scene i da vqana Srbije. o~ekuje da }e nakon zavr{enog Sve informacije o preprocesa preregistracije u Srregistraciji i registracibiji biti pedesetak stranaka, ji politi~kih stranaka a da nakon osam godina mogu se prona}i na sajtu funkcioni{e wih sveMinistarstva za dràvnu ga desetak, ukqu~uju}i upravu i lokalnu samoui stranke nacionalpravu www.drzavnaupranih mawina. va.gov.rs. – Moèmo o~ekivati da }emo za tih osam godina postati ozbiqno i zrelo politi~ko, stranke koje su uskladile svoj demokratsko dru{tvo statut i druge op{te akte s – istakao je Markovi}. odredbama Zakona i podnele Zakon o politi~kim prijavu za upis politi~ke strankama usvojen je stranke u Registar politi~12. maja, a {estomese~kih stranaka.

Toner: SAD protiv bilo kakve podele Kosova Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su protiv bilo kakve podele Kosova, saop{tio je portparol Stejt dipartmenta Mark Toner, dodaju}i da Va{ington “podr`ava Kosovo u sada{wim granicama”. „Mogu vam re}i da je na{a politika nepromewena“, rekao je Toner, a prenose pri{tinski mediji. On je kazao da nije upoznat s idejom kongresmena republikanaca Dana Rorabakera o razmeni teritorija izme|u Kosova i Srbije, po kojoj, ako

bi Beograd zadrào sever Kosova, onda bi Kosovu bile pripojene op{tine juga Srbije u kojima dominira albansko stanovni{tvo. „Sjediwene Dràve podràvaju suverenitet i teritorijalni integritet Kosova unutar postoje}ih granica. Mi ne podràvamo bilo kakvu podelu na Kosovu“, podvukao je Toner. I dràvni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} je izjavio ranije da u Beogradu ne

razmi{qaju o ideji podele Kosova i takozvanoj “razmeni” severnog dela Kosova za op{tine juga Srbije. “Nema govora o tome. I Kosovo i Metohija i jug Srbije su teritorija Srbije i niko u Beogradu u politi~kom smislu u tom pravcu ne razmi{qa”, rekao je Ivanovi} agenciji Tanjug. On je kazao da je, ipak, dobro {to s ameri~ke strane dolazi ovakva ideja, jer ona pokazuje da i u Americi shvataju da status Kosova nije re{eno pitawe.

KAKO SE U VLADI SRBIJE ^UVAJU DOKUMENTA

Zapisnici sa sednica su strogo pov.

Bo`idar \eli}

U sklopu rasprava o predlogu zakona o tajnosti podataka jedna od ~esto postavqanih dilema je da li }e i u budu}nosti najvi{i dr`avni organi Srbije na}i „rupu“ u propisu kako bi svoje pojedine odluke sakrili od o~iju javnosti. Posebnu pa`wu privla~e odluke Vlade Srbije, koje neretko bivaju objavqene i na samom sajtu Vlade, ali tek naknadno postaju zna~ajne za javnost, po{to su obi~no pisane birokratskim jezikom, pa se mo`e desiti da se iz neke „rutinske“ odluke „pojavi“ nova funkcija, ili tro{ewe buxetskih para. Gde se „kriju“ papiri o kojima se gotovo svakog ~etvrtka izja{wavaju ministri iz kabineta Mirka Cvetkovi}a? O wima se brine Generalni sekretarijat Vlade, na ~ijem ~elu je Tamara Stoj~evi}, a „~uvaju se“ na nekoliko lokacija u Beogradu. Jedan deo pohrawen je u arhivi Uprave za zajedni~ke poslove i u elektronskoj bazi podataka u zgradi Vlade u Nemawinoj 11. U Generalnom sekretarijatu Vlade i u Ministarstvu finansija – u Upravi za

trezor u Pop Lukonoj 9, ~uvaju se dokumenta o pla}awima za potrebe Vlade, ukqu~uju}i i dokumentaciju o obra~unu i isplati plata. U Sektoru za op{te i pravne poslove Vlade su dosijei zaposlenih. Podaci koje Generalni sekretarijat poseduje su razni dokumenti Vlade: zapisnici sa sednica same Vlade, ali i wenih radnih tela, materijali koji su razmatrani, pre~i{}eni tekstovi akata koje je donela Vlada, stenografske bele{ke i tonski zapisnici sa sednica Vlade, odbora i komisija, u koje bi rado zavirio svaki novinar. No, nijedan od ovih dokumenata ne moè se videti bez saglasnosti Tamare Stoj~evi}, a na àlost medija, stenografske bele{ke i tonski snimci smatraju se slu`benom tajnom stroge poverqivosti. Ove bele{ke i tonske snimke mogu koristiti ~lanovi Vlade i direktor Republi~kog sekretarijata za zakonodavstvo, a svojstvo poverqivosti moè skinuti samo Vlada. Mada je posledwih godina bilo sednica koje su izazivale pa`wu javnosti zbog sva|a u tada{wim i

sada{wim koalicijama, javobjaviti“ u glasniku ako je to nost nije imala prilike da se nazna~eno propisima, ili „do~epa“ nijedne autenti~ne ukoliko to prilikom dono{ebele{ke s „pikanterijama“ kowa odlu~i sama Vlada. je su razmewivali ~lanovi kaPoslovnikom Vlade utvr|ebineta, bilo da je re~ o Kono je da se kao poverqiv ozna{tunici, ili Cvetkovi}u. No, ~ava samo materijal koji nikada nije kasno da se u neki predstavqa dràvnu, vojnu i zaviri, po{to se ovi zapiili slu`benu tajnu. Svaki snici ~uvaju trajno. predlaga~ koji dostavqa taOsim dokumekav materijal nata koje je usvomora da obraPapiri o kojima jila Vlada, Genezloì razlog se gotovo svakog ralni sekretazbog kojeg ga je rijat raspolaè ~etvrtka izja{wavaju ozna~io kao poi informacija- ministri iz kabineta verqivog. Tama o planiranim kav dokument Mirka Cvetkovi}a i potro{enim dostavqa se ~uvaju se na ciframa, javnim ~lanovima Vlanekoliko lokacija nabavkama, u kode i Republi~je se moè imati kom sekretariu Beogradu uvid, dobiti ~ak jatu za zakonoi kopija, ali sadavstvo u zatvomo ako ne potpadaju pod ograrenoj omotnici na kojoj je ni~ewa prava na slobodan priozna~en stepen poverqivosti stup informacijama od javnog i redni broj dokumenta. Kada zna~aja. se zavr{i sednica, poverqivi Propisi su obavezali Vlamaterijal vra}a se generaldu da svoje uredbe, odluke, ponom sekretaru Vlade. U Poslovnik, memorandum o buxetu slovniku se izri~ito navodi i re{ewa mora objavqivati u da nijedan nacrt zakona ne mo„Slu`benom glasniku Srbiè biti ozna~en kao poverje“. Za sva ostala akta Vlade i qiv dokument. premijera stoji da „se mogu S. Stankovi}

POLITIKA

DNEVNIK

utorak11.avgust2009.

ZAMENIK PREDSEDNIKA LSV-a BOJAN KOSTRE[

PREDIZBORNA KAMPAWA U VRBASU

Ako ne bude statuta, Pokrajina mora dati kontraodgovor

Mala bara, mnogo krokodila

Zamenik predsednika Lige Soja morati da da neki kontraodgocijaldemokrata Vojvodine Bojan vor – istakao je Kostre{ u izjavi Kostre{ ocenio je da }e, ukoliko za “Dnevnik”. se uskoro ne prona|e re{ewe za Uz primedbu da je “Srbija zeusvajawe zakona o nadle`nostima mqa ~uda u kojoj je sve mogu}e”, on i potvrdu statuta kaè da ipak smaVojvodine, do}i do tra da ne}e do}i do DSS ima svoje eskalacije poliprodubqavawa ti~ke krize. stavove o statutu, i krize otvorene od– Ako se ne pro- ako je DS hteo da ide lagawem potvr|ina|e to re{ewe, vawa vojvo|anskog u tom pravcu, onda tonu}emo u polistatuta. Kostre{, nisu morali ni da ti~ku krizu sve dunaime, veruje u to ru{e vladu bqe i dubqe. Ne da }e u septembru mogu da predvidim Vojislava Ko{tunice republi~ki parlamogu}a scenarija, ment usvojiti ne ali mislim da se samo zakon o nadniko ne}e lepo ose}ati ako ni pole`nostima Vojvodine, kako ukasle godinu dana statut ne bude pozuju posledwe najave, ve} i predlotvr|en ili, pak, odbijen u Skupèni statut APV. {tini Srbije. Jer }e, u protivPo wegovim re~ima, dono{ewe nom, i vojvo|anska administracizakona o nadle`nostima bez potvr|ivawa statuta unelo bi dodatnu pravnu zbrku i otvorilo prostor za razli~ita tuma~ewa kod primene ovih akata. Tako bi, dodao je, jedno tuma~ewe moglo biti i to da se usvajawem ovog zakona upotpuwuje set normi kojima se defini{e vojvo|anska autonomija, “a po{to je Pokrajinska skup{tina donela statut koji nije oboren u Skup{tini Srbije, oba akta bi se mogla primewivati”. – To je samo jedno od mogu}ih tuma~ewa. A da ne bi do{lo do jo{ ve}e zbrke, veoma je va`no da se i statut i zakon donesu paralelno i da se kona~no, u skladu s Ustavom Srbije, defini{e vojvo|anska autonomija. Svako daqe odlagawe dono{ewa ova dva akta samo nas sve vi{e uvodi u politi~ku krizu jer se Vojvodina stavqa u neravnopravan poloàj, zbog ~ega }e rasti

i otpor gra|ana Pokrajine i wenih politi~kih predstavnika. Zato se nadam da }e oba akta biti doneta, ili }e, pak, neko smo}i snage i re}i da statut ne vaqa, pa neka ga onda obori Skup{tina Srbije a da Skup{tina Vojvodine ponovo pokrene proceduru za utvr|ivawe novog predloga – rekao je Kostre{. On je dodao da bi se u tom slu~aju otvorio sukob unutar DS-a, G17 plus i drugih stranaka koje imaju centralu u Beogradu, jer bi moralo da se razjasni u ~emu je wihov problem. – Ako DS u Vojvodini podr`ava statut, za{to to ne u~ini i u Skup{tini Srbije? – zapitao je Kostre{. Komentari{u}i to {to je u posledwa dva meseca do{lo do poklapawa teza nekih aktera centalne vlasti s primedbama koje su na statut prethodno iznosili predstavnici opozicije, prvenstveno iz DSS-a, on je kazao da politi~ari iz Beograda moraju da vode ra~una o tome {ta govore. – Vojvodina nije samo kasicaprasica iz koje se odnosi novac ili samo baza glasova za pri~u o evropskoj budu}nosti ve} politi~ki region u okviru Srbije koji mora imati svoja prava. DSS ima svoje stavove o statutu, i ako je DS hteo da ide u tom pravcu, onda nisu morali ni da ru{e vladu Vojislava Ko{tunice. A ako ho}emo evropsku Srbiju, onda moramo usvojiti statut i zakon o nadle`nostima Vojvodine, ili bar jasno re}i {ta tu ne vaqa – poru~io je Kostre{. B. D. Savi}

Vlada i daqe zapo{qava Umesto ispuwavawa obe}awa da }e smawiti dr`avnu administraciju, Vlada Srbije otvara nove kancelarije i imenuje direktore, pi{e “Blic“.Prema saznawima ovog lista, zaposleno je ~etvoro direktora i wihovih zamenika. Vlada koja je najavila {tedwu prvenstveno u svojoj administraciji postavila je direktore u telima za koja nije jasno ni ~emu slu`e.

Tako je na osnovu uredbe iz davne 1986. godine u Srbiji v.d. direktora dobio Fond federacije za kreditirawe brèg razvoja privredno nedovoqno razvijenih republika i autonomnih pokrajina. Novi direktori i wihovi najbliì saradnici imenovani su 27. jula. Prema saznawima lista , Nenad ânak, koji je predsednik Nacionalnog saveta za decentralizaciju,

REKLI SU

Duli}-Markovi}: Napu{tam politiku Iako su je mediji ve} nekoliko puta „izbacivali“ iz G17 plus, potpredsednica te stranke Ivana Duli}-Markovi} je za „Alo!“ kazala da su sve takve spekulacije neta~ne i da je povla~ewe iz javnosti wen izbor. Najavquje ~ak povla~ewe iz politike ukoliko 31. avgusta ne pro|e zakon o javnom informisawu. – Odlu~i}u posle tog datuma. Ako opstane ova i ovakva politika, koja putem medija laìma moè svakog da ponizi, diskredituje, omalovaì, onda se treba {to pre skloniti. @ivot je jedan i jedinstven. Uvek sam bila hrabra da iznosim svoje stavove i nikad dosad nisam bila pozivana na odgovornost u stranci ili „ka`wavana“. Povla~ewe iz javnosti je moj izbor.

Rambo: Slikam se samo u radno vreme Popularni muzi~ar Rambo Amadeus uputio je molbu javnosti da qudi od wega u slobodno vreme ne tra`e da se fotografi{e ili daje autograme. “Po{to je sve vi{e onih koji to `ele, moje slobodno vreme se pretvorilo u neprekidno cimawe. Naravno, rado }u se slikati i dati autogram neposredno pre ili posle koncerta, kada je zapravo moje radno vreme”, navodi Rambo. U poruci na strani www.ramboamadeus.com, beogradski muzi~ar isti~e da je siguran u to da }e wegova molba “svim pristojnim qudima zvu~ati razumno”.

Cane: Istraìte da li sam kriv Biznismen Stanko Suboti} Cane zatraìo je ju~e da dràva Srbija odmah otvori istragu povodom tvrdwi biv{eg {efa crnogorske misije u Va{ingtonu Ratka Kneèvi}a, koji ga je u izjavama optuìo da rukovodi duvanskim kartelom i da se jednom za svagda utvrdi da li je uradio i{ta od svega {to je navedeno.”Pa ako jesam, bi}u kona~no pravosna`no kriv i mo}i }e da mi bude oduzeta sva imovina, {to nalogodavci ovih tekstova odavno i prièqkuju. Suboti} tvrdi da su “hajku” protiv wega naru~ili ~lanovi Kabineta biv{eg {efa dràve Vojislava Ko{tunice: Aleksandar Nikitovi}, Aleksandar Tijani}, Rade Bulatovi} i Dragan Jo~i}.

insistirao je na tome da se formira i Kancelarija ovog saveta. A na osnovu novoformirane Kancelarije zaposleno je jo{ troje funkcionera. Na mesto zamenika direktora imenovana je Marinika ^obanu, koja je funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine, a zaposlena su i dva pomo}nika, Neboj{a Vrebalov i Nata{a Dragojlovi}.

Na Vo`dovcu ni{ta novo Konstitutivna sednica Skup{tine op{tine Vo`dovac prekinuta je zbog nedostatka kvoruma i bi}e nastavqena u sredu. Po{to je posle pauze prozivkom utvr|eno da je u sali prisutno 28 od ukupno 56 odbornika i da ne postoje uslovi za daqi rad, predsedavaju}i sednicom Milan Nanu je prekinuo sednicu i wen nastavak zakazao za sredu u 13 sati. Posle pauze, koja je odre|ena po{to su verifikovani mandati odbornicima, u sali se nisu pojavili odbornici SNS-a, Koalicije DSS-NS–NP-a i Srpske radikalne stranke, koji su salu napustili ranije. [ef odborni~ke grupe DS-a Vo`dovac Branko Arsenijevi} ponovo je pozvao Koaliciju DSS–NS–NP-a da podr`i ve}inu demokrata i socijalista u Skup{tini op{tine Vo`dovac i omogu}e weno konstituisawe. Posle prekida sednice, rekao je da bi odbijawe narodwaka da do petka podr`e ve}inu, rezultiralo novim izborima u toj op{tini, i dodao da }e odgovornost zbog toga snositi Koalicija DSS–NS–NP-a. Predsednik Op{tinskog odbora SPS-a Sava [kundri} rekao je da o~ekuje da }e problem u vezi s formirawem ve}ine biti re{en do srede, i naveo da }e se odbornici Koalicije SPS–PUPS–JS-a s gradskim koalicionim partnerima potruditi da se to i desi. Pred-

sednik Op{tinskog odbora DSS-a Dragan ôvi} izjavio je da ta stranka smatra da bi bilo najboqe da se {efovi odborni~kih grupa dogovore o nastavku konstitutivne sednice. ôvi} je u izjavi novinarima odbacio spekulacije po kojima bi, navodno, neko od odbornika DSS-a “preletao i samim tim omogu}io stvarawe ve}ine”. Rekao je i da DSS nije dobio od Demokratske stranke nikakav zvani~an poziv za saradwu u op{tini Vo`dovac, a da }e stav stranke biti poznat “ako i kada stigne” taj poziv. Predstavnik Srpske napredne stranke Neboj{a Stefanovi} je rekao da su odbornici te stranke napustili konstitutivnu sednicu jer “ne èle da u~estvuju u prqavim igrama – pogotovu ne na konstitutivnoj sednici”. Stefanovi} je ocenio da bi najboqe bilo kada bi se na Vo`dovcu formirala ista vlast kao i u Zemunu, isti~u}i da SNS ne snosi odgovornost {to se to nije dogodilo. – Ako ne bude formirana skup{tinska ve}ina oko SNS-a, i}i }e se na nove izbore – rekao je Stefanovi}, i dodao da napredwaci imaju informacije o tome da su neki na nezakonit i nemoralan na~in poku{ali da stvore skup{tinsku ve}inu, ali nije precizirao na koga misli.

Iako je {pic sezone godivati da }e se sli~na stvar pono{wih odmora, predizborna kamviti i na lokalnim izborima u pawa u Vrbasu polako uzima maoktobru. Radikali su u posledha. Pojavili su se prvi plakati, a wih nekoliko meseci doìveli ve} za desetak dana se o~ekuje da nekoliko sna`nih udaraca, a sve }e stranke krenuti punom parom je krenulo nizbrdo kada ih je krakako bi privukle {to ve}i broj jem 2008. godine napustio Igor glasa~a na vanrednim lokalnim Be~i}. Ubrzo nakon toga do{lo izborima, zakazaje i do raspada konim za 18. oktobar. a l i c i j e Izvesno je da }e SRS–SPS–DSSPrvi put na pred gra|anima lokalnim izborima u a koju su, na nagobiti desetak odvor demokrata, Vrbasu pojavi}e se borni~kih lista, napustili socijai Palmina a pojedine partije listi, a od tresu ve} objavile Jedinstvena Srbija nutka uvo|ewa svoje predizborne privremenih mekoalicije. Pre ra radikali se susvih, zajedni~ki nastup na predo~avaju s ozbiqnim optu`bama stoje}im izborima su ozvani~ili koje se ti~u zloupotreba slu`beLiga socijaldemokrata Vojvodinog poloàja nekoliko wihovih ne i Liberalno-demokratska funkcionera. Iako iz radikalpartija, dok je sve pomalo iznenaskog tabora stiù najave da ova dila odluka Op{tinskog odbora partija nikad nije bila ja~a, teG17 plus da na predstoje}e izbore {ko je poverovati u to, a jo{ teiza|e samostalno, a ne u koaliciè u najavu wihovog trijumfalji s demokratama kao u prethodna nog povratka na vlast nakon izdva navrata. Koaliciju koju predbora.

vodi DS ~ini}e jo{ i SDP, SPO Socijalisti su u vrbaskoj opi najverovatnije SVM, dok }e De{tini dugo bili neprikosnovena mokratska stranka Srbije sastapartija, ali od 2000. godine wiviti listu zajedno s Novom Srbihov rejting je ovde drasti~no jom i Narodnom partijom. Preoopao. Posledwi wihov potez, kastale partije poput SPS-a, SRSda su u dogovoru s demokratama a i SNS-a najavile su izlazak sa napustili ve}insku koaliciju s samostalnim listama, a prvi put radikalima i DSS-om, sigurno na lokalnim izborima u Vrbasu }e im dodatno smawiti bira~ko pojavi}e se i Palmina Jedinstvetelo, ali socijalisti se sada na Srbija. uzdaju u svoje nove koalicione Najlagodniju poziciju pred partnere iz DS-a i nadaju se da }e izbore sigurno ima Srpska napod wihovim okriqem i nakon predna stranka, jer su se weni izbora u~estvovati u vlasti. ~lanovi, s doju~era{wim prvim Posledwe podele, prelasci iz vrbaskim radikalom Igorom Bejedne partije u drugu i stvarawe ~i}em na ~elu, doskora nezamiprakti~no izvuslivih koalicija, kli od odgovornokod velikog broja G17 plus izlazi sti za realno logra|ana izazivaju samostalno {e vo|ewe opne samo nezado{tine u prethodvoqstvo ve} i donih pet godina. Sada je sva odgozu ga|ewa na lokalnu politi~ku vornost pala na radikale, koji scenu. Gra|ani sve vi{e postaju nisu umeli da deo tog bremena svesni toga da se lokalni poliprebace i na napredwake, pre ti~ari, bez obzira na strana~ke svega na pomenutog Be~i}a, koji boje, pona{aju gotovo identi~no je, bez sumwe, prethodnih pet goi da je li~ni interes uglavnom

DS spreman Po re~ima sekretara OO DS-a Vuka{ina Vuji~i}a, ova stranka spremno do~ekuje izbore jer je plan kampawe ve} ura|en, a pregovori s partnerima iz Koalicije „Za evropski Vrbas“ su pri kraju. –Z « atekli smo katastrofalnu situaciju, ali za ovih nekoliko meseci, otkako je Privremeni organ preuzeo rukovo|ewe op{tinom, gra|ani su mogli da primete boqitak, i to je za nas najboqa kampawa – rekao je Vuji~i}. – Nama u prilog ide i to {to Demokratska stranka ima ve}inu i na pokrajinskom i republi~kom nivou, {to }e, u slu~aju na{e pobede na izborima, otvoriti mnoga vrata na putu oporavka na{e op{tine. dina bio alfa i omega lokalne vlasti u Vrbasu. Upravo wegovo ime bi}e prakti~no jedini teret koji }e donekle pritisnuti listu kandidata SNS-a i povezati ovu stranku sa zadu`ewem vrbaske op{tine od sedam miliona evra i na taj na~in kompromitovati ovu partiju koja je ve} u~estvovala na izborima za savete mesnih zajednica, ali nije imala zna~ajnijeg uspeha. S druge strane, demokrate su na izborima za MZ pre nekoliko meseci ostvarile nezapam}en uspeh, osvojiv{i vi{e od 90 odsto mandata, ali te{ko je o~eki-

iznad svakog drugog. Dodatnu tenziju pred vanredne izbore u Vrbasu sigurno je unela i ekonomska kriza, zbog koje mnogi o~ekuju uhlebqewe u nekoj od dr`avnih firmi i institucija, {to nas automatski dovodi u situaciju poznatu kao ”« mala bara, mnogo krokodila”». Sve ~e{}e se na ulici mo`e ~uti da su s« vi oni isti» i da ne treba ni za koga glasati, ali ipak, posle 18. oktobra Vrbas }e dobiti novu lokalnu vlast, a wen sastav mogao bi biti iznena|ewe ~ak i za one koji je budu ~inili. N. Perkovi}

EKONOMIJA

utorak11.avgust2009.

DA LI ]E USPETI BERZA ELEKTRI^NE ENERGIJE U SRBIJI

Dok je EPS monopolista, ni{ta od trgovawa Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetiku, zajedno s „Elektroprivredom Srbije“ i „Elektromre`om Srbije“, pripremaju teren za otvarawe srpske berze elektri~ne energije, koja podrazumeva ukida-

we monopola, ve}u ponudu i jeftiniju struju za gra|ane. Studija izvodqivosti o berzi trebalo bi da bude gotova do kraja ove ili po~etkom idu}e godine, a berza bi mogla startovati krajem 2010. godine.

ujediwena Lajpci{ka i Pariska berza, {to zna~i da bi berza imala nema~ki, francuski, slovena~ki i doma}i kapital. Ideja je da se napravi berza koja bi prerasla nacionalne okvire i putem koje bi se realizovao najve}i broj transakcija vezanih za elektri~nu energiju izme|u okolnih zemaqa. Naime, Srbija ima osam granica i sa svima je i na ulazima i na izlazima povezana prenosnom elektromreòm. – Da bi berza elektri~ne energije zaista mogla po~eti da radi, prethodno treba da bude liberalizovano doma}e trì{te struje, {to se te{ko prihvata jer bi kompanije i fabrike pla}ale trì{nu cenu struje – smatra Vlaisavqevi}. – Prodaju elektri~ne energije doma}im potro{a~ima reguli{e Agencija za energetiku. Kupci su podeqeni na “tarifne”, u koje spadaju doma}instva, i one koji imaju pravo da elektri~nu energiju nabavqaju na slobodnom trì{tu elektri~ne energije.

Mada u Srbiji rade 32 trgovca s licencom, jo{ se niko od na{ih kupaca nije okrenuo wima, ve} struju kupuju samo od EPS-a Po re~ima direktora Direkcije EPS-a za trgovinu elektri~nom energijom Dragana Vlaisavqevi}a, nova berza u Srbiji zvala bi se SERPEKS i najverovatnije }e imati evropskog strate{kog partnera. On kaè da je va`no da se u ovom poslu poveèmo s nekim ko je mnogo ja~i, iskusniji, ve}i i priznatiji i kome }e trgovci i partneri mo}i da veruju. Uz to, isti~e Vlaisavqevi}, tako bi se spre~io mogu}i kartel, koji bi u nekoj zemqi mogao diktirati cenu elektri~ne energije. Kao najbliì mogu}i partner Srbije u ovom poslu spomiwe se

Zbog razlike u ceni, svi koji bi i mogli da je nabave od nekog drugog, kupuju je EPS-a, {to je ekonomski razumqivo. U praksi, ka`e Vlaisavqevi}, svi kupci elektri~ne energije ostali su uz “monopolistu” EPS, a “monopol” EPS-a se “{titi” niskim cenama elektri~ne energije za sve tarifne kupce i mada u Srbiji rade 32 trgovca s licencom, jo{ se niko od na{ih kupaca nije okrenuo wima. On smatra da kvalifikovanih kupaca ne}e ni biti sve dok je ovako velika razlika izme|u tr`i{ne i regulisane cene elektri~ne energije. A. B.

PROPALA PRODAJA BEOGRADSKOG SAJMA

Italijani i „Verano” odustali Konzorcijum “Rimini”-”Verano” odustao je ju~e od kupovine “Beogradskog sajma”, saop{teno je iz Agencije za privatizaciju. “Jedini ponu|a~ na tenderu za prodaju Beogradskog sajma, Konzorcijum ’Rimini Fiera’ i ’Verano Motors’ dostavio je danas Agenciji za privatizaciju pisano izja{wewe da ne prihvata uslove iz Odluke Tenderske komisije i ulazak u pregovore, odnosno da nije spreman da pove}a ponu|enu cenu na iznos od 40 miliona evra”, saop{tila je Agencija za privatizaciju. Shodno zakonskim odredbama, tenderska komisija }e tender za prodaju 70 odsto dru{tvenog kapitala DP “Beogradski sajam”

proglasiti neuspelim, navela je Agencija. Konzorcijum kompanija “Verano Motors” i “Rimini”, jedini je konkurisao na tenderu za kupovinu Sajma, ponudiv{i cenu od 1,835 miliona evra za kapital, ali je ta ponuda bila neprihvatqiva za Ministarstvo ekonomije i grad Beograd. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} ranije je izjavio da }e, ako konzorcijum ne prihvati ponudu, tender biti poni{ten, a Sajam ne}e ostati dru{tveno vlasni{tvo ve} }e biti podr`avqen. Kapital Beogradskog sajma procewen je na 20,5 miliona evra, a o~ekivawa su bila da ponu|ena cena bude pribli`na tom iznosu.

SLOVENCI ULA@U U SRPSKO BANKARSTVO

Maribor~ani merkaju kragujeva~ku banku Nova kreditna banka iz Maribora (NKBM), koja je u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave, `eli da preuzme kragujeva~ku Kredi banku, o ~emu }e do kraja avgusta odlu~ivati Nadzorni savet NKBM-a. Predsednik uprave NKBM-a Matja` Kav~i~, objavio je dnevnik “Finance”, dao je “zeleno svetlo” za procenu stawa Kredi banke, dok potpredsednik Nadzornog saveta banke Borut Svetina nije iskqu~io mogu}nost da Savet pokrene postupak za preuzimawe banke. – Potrebno je prvo obaviti bri`qiv pregled, pregledati ugovore, a zatim bi uprava, pre nego Nadzorni savet, da bi donela od-

luku o preuzimawu, morala predlo`iti poslovni i investicioni plan – rekao je Svetina. Kredi banka je ranije bila banka kragujeva~kog proizvo|a~a automobila “Crvena zastava”, a sada je wen ve}inski vlasnik dr`ava Srbija, s udelom od 55 odsto. Nameru o preuzimawu Kredi banke uprava NKBM-a po~ela je da razmatra po{to je “Fijat” postao starte{ki partner “Crvene zastave” i najavio ulagawe 750 miliona evra u tu fabriku. Eventualno preuzimawe kragujeva~ke banke bi ubrzalo potrebu za dokapitalizacijom NKBM-a, za {ta je Vlada Slovenije predvidela novac u ovogodi{wem buxetu.

DNEVNIK

VARQIVO SRPSKO TR@I[TE RADA

Tri otpuste, dva zaposle... Ili} je ocenio da su smawewu broja nezaposlenih doprinele mere Vlade Srbije, koja je kroz program zapo{qavawa pripravnika i javne radove otvorila 30.000 radnih mesta. Po wegovim re~ima, deo prijavqenih na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe nije nezaposlen, ve} ima prihode od rada na crno,

Direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vladimir Ili} izjavio je da je u Srbiji u julu bilo 756.662 nezaposlena, {to je oko 12.500 vi{e nego u istom mesecu pro{le godine. Ili} je rekao da se u prethodna dva meseca prvi put bele`i smawewe broja nezaposlenih na evidenciji, nakon {to je osam meseci

U prethodna dva meseca prvi put se bele`i smawewe broja nezaposlenih, nakon {to je osam meseci zaredom pove}avan za oko 8.000 qudi mese~no neprijavqenih samostalnih delatnosti, izdavawa stanova ili poqoprivrede, a prijavquje se da bi koristio pomo} za nezaposlene, poput markice za prevoz, zdravstvene za{tite i socijalne pomo}i.

zaredom broj nezaposlenih pove}avan za oko 8.000 qudi mese~no. – To mo`e ukazivati na blagi oporavak tr`i{ta rada – rekao je on, i naveo da je u julu broj nezaposlenih smawen za 7.000, a u junu za 4.500.

Kako je naveo Ili}, oko 60 odsto qudi prijavqenih na biro za nezaposlene `eli da prihvati posao koji mu ta slu`ba ponudi. Zbog toga, kako je rekao, postoji velika razlika izme|u registrovane stope nezaposlenosti, koja u julu iznosi 26 odsto i rezultata ankete o radnoj snazi, koju je prema metodologiji EU u aprilu sproveo Republi~ki zavod za statistiku i koja je pokazala da je u Srbiji stopa nezaposlenosti 15,6 odsto. Ili} je istakao da je prema anketi o radnoj snazi stopa nezapo-

slenosti pove}ana sa 14 odsto u oktobru 2008. godine na 15,6 u aprilu 2009, {to je znatno mawe pove}awe nego u zemqama orku`ewa i EU, gde je stopa udvostru~ena. On je rekao da je “nezahvalno davati prognoze” o kretawima na tr`i{tu rada do kraja godine, ali da o~ekuje “stagnaciju broja nezaposlenih ili blagi rast”. Kako je naveo, u prvih {est meseci ove godine otvoren je znatno mawi broj radnih mesta nego u istom periodu lane.

GRA\EVINARI IZ BIV[E SFRJ OPAMETILI SE I FORMIRAJU KONZORCIJUM

Srbi i Hrvati zidaju milijarde u Iraku, Iranu... Svetska ekonomska kriza posebno je pogodila oblast gra|evinarstva. Nekada zaposleni u veoma profitabilnoj grani, gra|evinari danas imaju male plate, te{ke uslove rada i sve mawe posla. Od po~etka godine izgradwa u zemqi drasti~no je smawena, ~ak 70 odsto jer nema investicija, a tamo gde se pone{to i radi, te{ko se napla}uje. Od oko 80.000 neimara radi tek dvadesetak hiqada, a ukoliko se ni{ta ne promeni, po nekim procenama, do kraja godine bez posla }e ostati jo{ 10.000 do 15.000 radnika. Neimari Srbije su shvatili da im kukwava ne}e pomo}i da prevazi|u ovako bolnu situaciju. Sekretar Odbora gra|evinara i industrije gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} izjavio je za na{ list da su u toku pripreme za formirawe neke vrste konzorcijuma gra|evinara, jer su na pomolu veliki poslovi u inostranstvu. I Gospodarska komora Hrvatske je zainteresovana da nastupi sa srpskim neimarima na velikim projektima u inostranstvu, gde su u~estvovali osamdesetih godina pro{log veka i postigli veliki uspeh. Rodi} kaè da su ve} ostvareni kontakti sa zemqama kojima predstoje veliki projekti, vredni nekoliko desetina milijardi dolara. U Iranu je, na primer, planirano 90 milijardi dolara za izgradwu infrastrukture i oko pet miliona stanova. Alìr je rezervisao 70 milijardi dolara za izgradwu oko milion stanova, a Irak planira u istoj vrednosti izgradwu puteva, luka, èlezni~kih pruga i stanova.

Tu su jo{ i biv{e dr`ave SSSR, gde na{i neimari ve} rade, Libija planira izgradwu nove luke, a ve} je u toku tender za oko 3.000 stanova.

di}, jedina {ansa da se gra|evinci zaposle i zemqi donesu pare. Suma od dve milijarde dolara nije preterana, mogu}e je da se godi{we zaradi i vi{e, jer uko-

Spremno dvadesetak firmi Rodi} kaè da je u ovom trenutku ve} 15 do 20 firmi spremno da radi preko granice, ali dràva mora da da punu logisti~ku podr{ku. Na taj na~in ne samo {to bi se za nekoliko puta pove}ao devizni priliv koji ostvaruju neimari nego bi, odlaskom u inostranstvo, vi{e hiqada gra|evinara sa~uvalo radna mesta. Ministarstvo za infrastrukturu i Privredna komora Beograda najavquju da }e krajem avgusta okupiti gra|evinare i pokrenuti masovnu gradwu u Beogradu, ~ak 20.000 stanova. Me|utim, to jo{ uvek nije dovoqno da se zaposle svi raspoloìvi kapaciteti, zbog ~ega su pozivi iz inostranstva zlata vredni, {to bi dràva morala da iskoristi. Formirawe konzorcijuma na{ih firmi za nastup na tre}im trì{tima pokrenu}e veliki sistemi koji ve} rade u inostranstvu, i to je, obja{wava Ro-

bar utisak visokim kvalitetom izgradwe i po{tovawem ugovorenih rokova, zbog ~ega nas danas i traè u tim zemqama. Rodi} ocewuje da }e se gra|evinski konzorcijumi formirati uskoro, mo`da ve} u septembru, i ukazuje na ~iwenicu da se {to{ta promenilo od pre 30 godina i da je u nekim zemqama danas smawena sigurnost, me|utim, u ponudi je toliko mnogo posla da smo, kako kaè, u situaciji da moèmo da biramo destinaciju. Samo da dràva malo zalegne. R. Dautovi}

07. 08. 2009.

liko Srbija nastupi zajedno s Hrvatskom, bi}e to lak{i put do posla zbog podr{ke dr`ave, a tr`i{te je poznato od pre. Na{i neimari su tamo ostavili do-

1.076,80916

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im padom

Promena % Cena Promet

Jubmes banka a.d. , Beograd

-11,99

14.810

44.430

Go{a FOM a.d. , Smederevska Palanka

-11,25

355

53.250

^oka duvanska industrija a.d. , ^oka

-10,00

1.800

235.800

BELEX 15 (599,05 Naziv kompanije Agrobanka a.d. Beograd

Tehnohemija a.d. , Beograd

-6,98

480

960

Telefonija a.d. , Beograd

-5,66

1.650

691.350

Pet akcija s najve}im rastom

Promena % Cena

Tesla fabrika sijalica a.d. , Pan~evo

20,18

131

Vojvodinaput a.d. , Novi Sad

20,00

9.512

Integral betonirci a.d. , Subotica

19,91

1.012

Credy banka a.d. , Kragujevac

11,11

4.500

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

10,00

5.500

Vojvo|anskih top-pet akcija Tesla fabrika sijalica a.d. , Pan~evo

Promena % Cena 20,18

131

Promet

0,38 %) Promena %

Cena

Promet

2,87

7.390 16.412.645

AIK banka a.d. Ni{

-2,04

2.205 3.249.111

Energoprojekt holding a.d. , Beograd

-1,36

725 3.220.426

Imlek a.d. , Beograd

-3,46

1.200 3.204.000

Soja protein a.d. , Be~ej

17.209.208 Univerzal banka a.d. Beograd 722.912 Metalac a.d. , Gorwi Milanovac 1.692.064 Komercijalna banka a.d. , Beograd 27.000 Tigar a.d. , Pirot 55.000 Telefonija a.d. , Beograd

0,95

853 1.940.990

0,80

6.401 1.644.930

1,94 3,45

1.835 1.159.845 30.000

840.000

2,19

746

771.675

-5,66

1.650

691.350

Veterinarski zavod Subotica a.d. ,

0,00

485

203.720

17.209.208

Metals banka a.d. , Novi Sad

2,64

6.227

68.500

1,61

630

6.300

Promet

Soja protein a.d. , Be~ej

0,95

853

1.940.990

Privredna banka a.d. , Beograd

Integral betonirci a.d. , Subotica

19,91

1.012

1.692.064

Bambi Banat, Beograd

0,00

8.200

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.705

0.00

Vojvodinaput a.d. , Novi Sad

20,00

9.512

722.912

^oka duvanska industrija a.d. , ^oka

-10,00

1.800

235.800

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

utorak11.avgust2009.

MONETARNI ODBOR NBS-a

VLADA SRBIJE NAJVE]I POSLODAVAC

Na dr`avnim jaslama pola miliona qudi Prema statisti~kim podacima u Srbiji radi vi{e od 2,6 miliona zaposlenih, od ~ega oko 20 odsto prima platu u administraciji i dr`avnim preduze}ima. - Prema gruboj proceni, oko 500.000 qudi, a prema nekim procenama i ne{to vi{e, radi u administraciji na lokalnom i republi~kom nivou i u dr-

`avnim preduze}ima, pre svega u velikim kompanijama poput Elektroprivrede Srbije- ka`e direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vladimir Ili} .- Ne{to mawe od jednog miliona radi u privatnom sektoru i preostalim dru{tvenim preduze}ima, ae u dru{tvenim firmama zaposleno oko 150.000 qudi. Kako je naveo, oko pola miliona qudi radi u preduzetni{tvu, {to je oko 20 odsto zaposlenih, odnosno znatno vi{i procenat nego u velikom broju razvijenih zemaqa u kojima je u preduzetni{tvu izme|u pet i sedam odsto ukupnog broja zaposlenih. To je vrlo visok procenat i posledica je pre svega masovnog otpu{tawa nakon 2000. godine zbog privatizacije i problema, tako da je veliki broj qudi koji je bio vi{ak u dru{tvenim preduze}ima morao da bude gurnut u preduzetni{tvorekao je on dodav{i da vi{e od pola miliona qudi radi u poqoprivredi i {umarstvu.

Kamata ostaje 12 posto Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je ju~e da zadr`i referentnu kamatnu stopu na 12 posto. Osnovna kamatna stopa NBS-a je 12 posto od 10. jula, po{to je

smawena za jedan procentni poen. NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeqne repo operacije. U repo operacijama NBS prodaje hartije od vrednosti,

uz obavezu da ih u odre|enom roku otkupi uz kamatu. Kako je najavqeno u saop{tewu, naredna sednica Monetarnog odobra NBS-a bi}e 4. septembra.

VLADA ODUSTALA OD REVIZORA ZA DOMA]U NAFTNU KOMPANIJU, A RUSI GA ANGA@UJU

Lawski ra~un NIS-a za Srbiju kao lawski sneg Saop{tewem Vlade Srbije da ne}e angaòvati novog revizora koji bi trebalo da uradi zavr{ni ra~un za Naftnu industriju Srbije za 2008. godinu nedoumice oko ovog zavr{nog ra~una, zapo~ete u martu, su nastavaqene, ali su zato izgleda Rusi odlu~ili da prekinu zame{ateqstvo i da urade ono {to na{a dràva nije. Naime, Vlada je odustala od nove revizije za NIS jer je ponuda kompanije “Ernest i Jang” bila veoma skupa. Me|utim, kao preokret, Upravni odbor NIS-a je na ju~era{wem sastanku odobrio da kompanija „Ernest i Jang“ bude revizor za sprovo|ewe specijalne potpune revizije finansijskog izve{taja Kompanije za 2008. godinu. To zna~i da }e “Gasprom” jo{ jednom poku{ati da utvrdi da li je u pravu on ili Vlada Srbije. Su{tina je u tome da }e kona~no biti utvr|eno da li je NIS pro{le godine poslovao pozitivno, kako je bilo iskazano u prvom ovogodi{wem izve{taju i kako je tvrdila srpska strana, ili }e biti potvr|en gubitak od osam milijardi dinara, {to je zakqu~ak nezavisnog revizora – KPMG. Upravo je ovaj posledwi izve{taj bio povod da Srbija zatraì novog revizora, ali je od wega digla ruke. Odustajawem Vlade od angaòvawa i pla}awa novog revizora, iako je na tome ranije bilo insistirano jer nije prihva}en izve{taj kompanije KPMG, a koji bi dodatno ko{tao gra|ane Srbije jer bi za to bio tro{en novac iz buxeta, moè se tuma~iti razli~ito. Naime, mogu}e

KPMG izbor srpske strane Kompanija KPMG izabrana je za revizora NIS-a na osnovu odluke Upravnog odbora iz novembra pro{le godine, kada je vlasnik u celini bila Srbija, odnosno izabrala ga je srpska strana. Preuizmaju}i ve}inski deo akcija NIS-a, “Gaspromweft” nije mewao revizora, po{to je KPMG me|u ~etiri najboqe revizorske firme. je da bi taj novac bio ba~en, odnosno da bi nova revizija pokazala iste ili sli~ne podatke, mogu}e je i da novca u buxetu nema, a mo`da ima i jo{ nekih razloga. Sama ideja Vlade srbije o anga`ovawu novog revizora, smatra ekonomista prof. dr Dani-

POKRET POTRO[A^A PROVERIO [TA PIJEMO

lo [ukovi}, bila je pogre{na, jer je ve} bilo vi{e revizija te dodatni anga`man jo{ jednog najverovatnije ne bi doveo do rezultata. – Revizori bi trebalo da budu institucije kojima se veruje, a ako neko veruje jednima a drugi drugima, to vodi raspadu siste-

ma – kaè [ukovi}. – Ipak, mislim da je u odustajawu od angaàmana novog revizora prevagnula materijalna strana jer su revozorske usluge skupe. No, najva`nije je to da nije bitno ko je angaòvao revizora ve} da on da pravu sliku stawa kompanije, da bude korektan. On isti~e da nagomilavawe revizora dovodi i do uru{avawa ugleda revizorskih kompanija, ali i nagla{ava i da je sada{wa ekonomska kriza zapravo i zapo~ela zbog neta~nih revizorskih izve{taja, te da je revizorska profesija ve} uzdrmana. Urednica Internet-~asopisa “Balkan magazin” Jelica Putnikovi} kaè da nije iznena|ena informacijom da je “Gaspromweft” raspoloèn da plati novu – superreviziju – za poslovawe NIS-a u pro{loj godini. – Rusima je o~igledno stalo da za budu}e poslovawe NIS-a imaju ~ist ra~un – i s Vladom Srbije kao akcionarom, ali i sa samom kompanijom, u kojoj, po svemu sude}i, jo{ nisu sagledali sve dubioze. Jo{ mawe iznena|uje to {to je Vlada Srbije odustala od anga`mana novog revizora jer je mawak novca u buxetu zna~ajan i ne}e biti para ni za mnoge druge stvari. Uz to, Srbiji predstoje razgovori s predstavnicima MMF-a i sigurno je da oni ne bi blagonaklono gledali na to da se ne priznaje revizorski izve{taj kompanije KPMG – kaè Jelica Putnikovi}. D. Mla|enovi}

SVET BIZNISA

Prodaja „Merkatora”... Na Qubqanskoj berzi ju~e je prodato oko {est odsto akcija Merkatora u vrednosti od 36,75 miliona evra i 8,8 odsto akcija Pivare La{ko u vrednosti od 24 miliona evra.Berzanske ku}e nisu saop{tile ko je kupac 220.900 akcija Mekatora i 772.919 akcija Pivare La{ko, ali je prema navodima upu}enih najverovatnije re~ o nastavku aktivnosti banaka, koje su pro{le sedmice po~ele prodaju akcija ta dva preduze}a koje je kao garanciju kredita polo`io Infond Holding.

Poqska bez recesije Jedina zemqa Sredwe i Isto~ne Evrope koja je izbegla recesiju - Poqska, o~ekuje da }e privredni rast u drugom kvartalu dosti}i izme|u 0,5 i jedan odsto, rekao je dana{wem “\ewiku”{ef savetnika poqskog premijera Mihal Bowi. “Svi pokazateqi govore da smo dotakli kriti~nu ta~ku krize. Ali, prema prognozama problemi na trì{tu rada tek predstoje i po~e}e na jesen,” kaè Bowi. Glavni problem su mladi koji dolaze na trì{te rada sa sveòm diplomom.

^e{ka nezaposlenost Stopa nezaposlenosti u ^e{koj dostigla je 8,4 odsto, a nezaposlenih ima 12 puta vi{e nego slobodnih radnih mesta, pokazali su najnoviji podaci Ministarstva rada i socijalnih pitawa. U junu je nezaposlenost bila osam odsto, a o~ekuje se da }e do kraja godine biti dvocifrena. Sada su u ponudi 41.763 slobodna radna mesta, 108.000 mawe nego u julu pro{le godine. Registrovano je 485.319 nezaposlenih, te proizlazi da ih na jedno slobodno radno mesto dolazi po 11,6.

PKS POZIVA DR@AVU DA HITNO REAGUJE

Osredwi kvalitet sokova Kriza jesen zavija u crno Pokret za za{titu potro{a~a Beograda objavio je ju~e ispitivawe koje pokazuje da su prirodni vo}ni sokovi, nektari i sirupi na tr`i{tu prestonice osredweg kvaliteta. Pokret je u saradwi s privrednim komorama Srbije i Beograda i stru~nom komisijom sproveo ispitivawe na 30 uzoraka kupqenih u Beogradu, od toga 19 nektara, devet vo}nih sokova i dva vo}a sirupa, izabranih metodom slu~ajnog uzorka. Mikrobilo{ko i hemijsko ispitivawe radio je Centar za istra`ivawe namirnica, dok je za organolepti~ku ocenu, odnosno ocenu ukusa, mirisa, boje i homogenosti, formirana Stru~na komisija.

Predsednica Komisije Branka Bukvi} rekla je na konferenciji za novinare da je utvr|eno

da je jedan uzorak ekstrakvaliteta, i to pasirani paradajz “Nektara” iz Ba~ke Palanke, dok nije bilo onih nezadovoqavaju}eg kvaliteta. Branka Bukvi} je kazala da je prilikom mikrobilo{kog ispi-

tivawa iskqu~eno devet uzoraka, uglavnom jer u nektaru nisu imali dovoqan procenat vo}a, jer je minimalo dozvoqeno 50 odsto, i zbog nepravilnog deklarisawa. Nedovoqan procenat vo}nog sastojka u nektaru imali su ka{asti vo}ni sok nektar od jagode, jabuke i gro`|a uvezen iz Slovenije, bistri vo}ni nektar jabuka proizvo|a~a “Fruvita”, “Duga frut” iz Kru{evca i IB tim iz Beograda, ka{asti vo}ni nektar breskva “Svislajon–Miloduha” iz Kragujevca, bistri vo}ni nektar od jabuke “Amaksusa” iz Beograda. Kako je objasnila, na ovaj na~in je ura|eno probno ispitivawe, pre primene novog pravilnika o kontroli kvaliteta vo}nih sokova, usagla{enog s Evropskom unijom, koji jo{ nije usvojen, tako da ne postoje kazne za to.

„Majkrosoftov” centar u Srbiji KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

90,9486

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 93,2806

95,8925

90,6687

Australija

dolar

53,7172

55,0946

56,6372

53,552

Kanada

dolar

59,1612

60,6782

62,3772

58,9792

Danska

kruna

12,2147

12,5279

12,8787

12,1844

Norve{ka

kruna

10,4771

10,7457

11,0466

10,4448

[vedska

kruna

8,9398

9,169

9,4257

8,9123

[vajcarska

franak

59,2229

60,7414

62,4422

59,0406

V. Britanija

funta

106,898

109,639

112,709

106,569

SAD

dolar

63,9762

65,6166

67,4539

63,7793

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 8. 2009. godine

Informati~ka kompanija “Majkrosoft” planira da u Srbiji slede}e godine otvori inovacioni centar, izjavio je direktor “Majkrosoftove” kancelarije u Srbiji Vladan @ivanovi}. On je izjavio da je osnivawe inovacionog centra za izradu informati~kih re{ewa velika investicija i “zahtevna u tehnolo{kom smislu”, i dodao da zbog toga ne mo`e biti realizovana ove godine, kada uslovi na tr`i{tu nisu dobri. U inovacionim centrima “Majkrosoftovi” partneri na osnovu platforme te kompanije prave specifi~na re{ewa za potrebe korisnika, poput banaka i radwi.

– Srpska privreda je toliko slaba i krhka da }e joj za oporavak biti potrebna bar godina vi{e nego razvijenim zemaqama gde je kriza i zapo~ela – tvrdi predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin. – Stawe u privredi najboqe ilustruje pad proizvodwe, koji je najve}i u prera|iva~koj industriji – 25 odsto, a na pad proizvodwe ukazuje i pad izvoza od 34 odsto i uvoza od 38,4 odsto u prvoj polovini 2009. – ka`e Bugarin. – Ozbiqna refleksija krize }e se ose}ati u septembru, oktobru, i daqe. Broj firmi ~iji je ra~un blokiran od oktobra 2008. godine, kada je kriza po~ela, do jula ove godine ve}i je 15,8 posto i dostigao je 61.285. Po wegovim re~ima, iznos dugovawa zbog kojih su ra~uni blokirani pove}ao se 56,2 posto, s 164 milijarde dinara, na 262 milijarde dinara. – U blokadi je 125 velikih preduze}a, 521 sredwe i 13.923 male firme – naveo je Bugarin, i dodao da su blokirani i ra~u-

ni 22.861 preduzetnika, 9.029 nerazvrstanih preduze}a i ra~uni 14.826 firmi za koje nema podataka o pravnoj formi.

Smawiti poreze, a ne pove}avati – Privredna komore Srbije zatraì}e da se porez na dodatu vrednost smawi od jedan do 1,5 procentnih poena u okviru mera za ublaàvawe krize koje }e predloìti Vladi – kaè predsednik Komore. – Predlog mera je zavr{en i obuhvati}e i smawewe poreza na zarade sa 63 na 50 posto, a poreza na dobit s deset na osam posto, ali i drakonske kazne za one koji ne pla}aju. Privrednici su predloìli smawewe PDV-a jer je to jedina mogu}nost da odgovore propisanim obavezama u krizi i besparici. Predsednik PKS-a je istakao i da }e insistirati na ure|ewu svojinskopravnih odnosa za gra|evinsko zemqi{te, uklawawu ograni~ewa za investitore i zapo~iwawu restitucije jer su to ograni~avaju}i faktori za ulagawa u Srbiji.

Kako je ukazao, najve}i iznos blokade imaju mala i sredwa preduze}a – 81,45 milijardu dinara, odnosno 61,5 milijardu, te proizlazi da najvi{e problema ima sektor koji bi trebalo da bude najvitalniji. Veoma kasni najavqeni socijalni paket mera Vlade Srbije za pomo} najugro`enijima krizom, jer je trebalo da bude uveden zajedno s podsticajnim merama za privredu. – Znam da su to te{ke mere i da }e delovati {okantno, ali bez {ok-terapije mi ne mo`emo i}i u ozbiqnu reformu. U svakom slu~aju, ekonomska i finansijska kriza ne sme nijednog trenutka biti izgovor da u Srbiji reforme stanu – kazao je Bugarin.

DRU[TVO

utorak11.avgust2009.

DNEVNIK

BR@E DO ORGANA KAD USKORO SRBIJA POSTANE ^LAN „EUROTRANSPLANTA”

Ekspresna razmena srca, bubrega i jetri Spremni i da duvaju s Rusima i Amerikancima

NA SABORU U GU^I POLICIJA BESPOSLENA, DOKTORI LE^ILI SAMO MAMURLUK

Stradalo 2.000 prasi}a

Tokom 49. draga~evskog sabora truba~a u Gu~i u~esnici i gosti su popili oko milion litara piva i pojeli bar 2.000 prasi}a, a komunalci za pet dana izneli vi{e desetine tona sme}a. Procewuje se da je svaki petnaesti “sabora{“ stigao iz “belog sveta”, bilo ih je ~ak i iz Australije, Japana, Kine, Paname, Kalifornije, s Novog Zelanda... – Ne znam da li se jo{ negde na jednom mestu sa`me toliko energije i tro{i na svekoliku zabavu. Gotovo da nema tu~a, jo{ mawe razbojni{tava, Neverovatan bilans za gotovo pola veka pokvarilo je pre ~etiri-pet godina jedno ubistvo u sva|i dve grupe mladi}a – kaè jedan od organizatora Prvog sabora, odrànog 1961, Nikola – Nika Stoji} (79). Ove godine policija i Hitna pomo} imali su najvi{e posla zbog vi{ka pi}a, a nije zabeleèn nijedan ozbiqniji zdravstveni problem. Evidentirana su 24 krivi~na dela, najvi{e sitnih kra|a. Otkrivene su tri osobe koje su posedovala drogu, tri slu~aja neovla{}enog kori{}ewa tu|eg vozila i po jedno razbojni{tvo, u~e{}e u

tu~i i neovla{}eno kori{}ewe autorskog dela. Policija je podnela ~etiri prekr{ajne prijave protiv {est osoba koje su naru{avale javni red i mir, a zabeleène su i ~etiri nezgode u kojima nije bilo povre|enih ni ve}e {tete. Sve udese izazvali su pijani voza~i, a saobra}ajna policija je kontrolisala 10.890 vozila. Najbrojniji su bili prekr{aji upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola – 534, prekora~ewa brzine – 223 i nepropisnog preticawa – 135. Oboreni su svi dosada{wi rekordi i danas po~iwemo pripreme za jubilarni, 50. sabor, koji }e se odràti dogodine od 13. do 22. avgusta. Za tu priliku pripremamo takmi~ewe za Prvu trubu sveta. Tri u~esnika ve} znamo: osim dvostrukog pobednika Dejana Petrovi}a, radi “truba~kog rata” nadmeta}e se i predstavnici “velikih sila”. Ruski ambasador Aleksandar Konuzin i otpravnica poslova ameri~ke ambasade Xenifer Bra{, koja je u Gu~u dovela mornari~ki orkestar iz Napuqa, prihvatili su izazov – kaè doma}in Sabora i predsednik op{tine Lu~ani Slobodan Jolovi}.

Transfer Rihe s B-92 na RTS Antonela Riha, voditeqka emisija “Poligraf” i “Ka`iprst” Televizije B-92, ~iji je jedan od osniva~a, pre{la je na Radio-televiziju Srbije, gde }e ure|ivati i voditi autorsku politi~ku emisiju. Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijani} je izjavio da Riha predstavqa zna~ajno poja~awe, uklapa se u ambicije javnog servisa da do kraja decenije zna~ajno unapredi profesionalne standarde i sa~uva “apsolutnu prednost u gledanosti nad konkurencijom”.

Ministar zdravqa prof. dr Tomica Milosavqevi} i predsednik Me|unarodne fondacije “Evrotransplant” prof. dr Bruno Majser najavili su ubrzane aktivnosti kako bi se na{a zemqa uskoro prikqu~ila ~lanicama asocijacije “Evrotransplant”. – To vidim kao brì put u razvoju transplantacionog programa u Srbiji, {to bi omogu}ilo le~ewe ve}em broju na{ih pacijenata kojima je presa|ivawe organa jedini lek – istakao dr Milosavqevi}. – Novi zakon o transplantaciji, koji krajem ovog meseca treba bude usvojen, samo je elementarna osnova za razvoj transplantacionog programa. “Evrotransplant” predstavqa brè dolaèwe do organa, ali i prihvatawe brojnih uslova, recimo, da jedna visokoprofesionalna i eti~ka fondacija vodi listu ~ekawa na organe po vrhunskim standardima. Kako je najavqeno, kroz nekoliko meseci moè se o~ekivati potpisivawe preliminarnog ugovora s “Evrotransplantom”, koji }e omogu}iti da za hitne pacijente dobijemo organe u ro-

Osim brojnih uslova, Srbija mora da prihvati i arbitra`u jedne visokoprofesionalne i eti~ke fondacije, koja vodi listu ~ekawa na organe po vrhunskim standardima ku od 48 ~asova. Uporedo s tim, slede brojne aktivnosti kojima }emo stvoriti uslove neophodne za ~lanstvo.

PRE 18 MESECI OTI[AO PO OGREV I NESTAO U APATINSKOM ATARU

Iza wega nije ni opu{ak ostao Put seoskog grobqa u Sonti svakog 25. u mesecu, ve} punih 18 meseci, kre}e Mara Kozba{i} kako bi zapalila sve}u na velikom krstu. Upravo toliko je pro{lo od 25. januara 2008, kada je wen mu` Mato oti{ao u {umu da spremi drvo za zimu i od tada se o wemu ni{ta ne zna. Nestade ~ovek bez traga iako su prijateqi, me{tani i policija danima tra`ili po ataru makar i najmawi.

@ivot te~e daqe za wegovu suprugu i k}erke Biqanu i Qubicu. Me|utim, ni{ta nije kao nekada. Obu~ene u crninu, tuguju i po ko zna koji put se zapitaju kako to da iza wega ni{ta nije ostalo: ni budak, ni sekira, torba, bar opu{ak od cigarete. – Na{ otac je voleo qude i ni s kim se u `ivotu nije ni posva|ao, niti je wemu ko namerno u~inio neko zlo. Mo`da je

ZREWANINSKA BOLNICA O[TRO REAGUJE NA STAVOVE SVOG LEKARA OBJAVQENE U „DNEVNIKU“

Ministar pomiwe i smenu direktora Tekst pod nazivom „Te{ko je do|o{u me|u banatskim domorocima“, objavqen u subotu u „Dnevniku“, uzburkao je zrewaninsku javnost. Podsetimo, na{ list je objavio razgovor s dr Petrom Petri~evi}em, koji je ustvrdio da, mada je priznat u svetu, nije omiqen me|u kolegama u zrewaninskoj Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}“. “Ne mogu da budem {ef hirur{ke ekipe za vreme de`urstva, a pet lekara koji su pali na specijalisti~kom ispitu meni su {efovi i donose pogre{ne odluke. De{avalo se da pogre{no le~e pacijente i da oni zbog toga umru, iako sam ih upozoravao {ta }e se desiti. U zrewaninskoj bolnici imam status obi~nog specijalizanta i sta`era”, poru~io je dr Petri~evi}, uz napomenu da je „domoroda~ki lobi me|u doktorima izuzetno jak“ i da je on oduvek bio „do|o{ i pro|o{“. Taj stav dr Petri~evi}a izazvao je veliko nezadovoqstvo

Za plate mora da bude, dobavqa~i ~ekaju

me da imamo vi{ak od 200 zaposlenih, {to nikad nije bio slu~aj. Treba biti svestan te`ine re~i iznetih u tekstu u ’Dnevniku’ u kojem se ka`e da {efo-

Dr Tomica Milosavqevi} tvrdi kako zrewaninska bolnica kuburi s dugom za struju, lekove i 200 radnika kojima }e morati da objasni za{to }e uskoro poneti ku}i radne kwi`ice menaxmenta bolnice, koji je ju~e i reagovao, najavquju}i da }e preduzeti sve mere da se za{titi ugled ove zdravstvene ustanove. “Ovakav tekst slu~ajno je objavqen isti dan kad i napis u jednom beogradskom listu o to-

vi donose pogre{ne odluke zbog kojih pacijenti umiru. To je toliko nedopustivo da }emo morati reagovati na na~in na koji se to od nas i o~ekuje”, poru~ili su iz zrewaninske bolnice, i podsetili na to da bez saglasnosti poslovodstva leka-

– U transplantacionim centrima kvalitet rada je visok, a imamo i akreditovane laboratorije svetskog nivoa za tipizaci-

ju tkiva, ali nam je svest o zave{tawu organa na sramotnom niskom nivou. Zato predstoji {iroka kampawa koju }e podràti i sam predsednik Boris Tadi} – istakao je resorni ministar. Na listi ~ekawa za kadaveri~ne transplantacije u Srbiji je 864 bolesnika plus 200 pacijenata koji ~ekaju na bubreg od ìvog davaoca. Na jetru ~eka 50 pacijenta, a na srce pet. Iz postoje}ih statisti~kih podataka zakqu~uje se da broj obavqenih transplantacija nije zadovoqavaju}i u odnosu na broj u zemqama EU. ^lanice “Evrotransplanta”, koji je najve}a ovakva fondacija u Evropi, registruju pacijente na zajedni~koj me|unarodnoj listi ~ekawa, u skladu s jednoobraznim principima. Fondacija uspe{no deluje vi{e od 40 godina na podru~ju s oko 130 miliona stanovnika, ~ime je pacijentima iz dràva ~lanica osigurana brà i ve}a dostupnost organa za presa|ivawe. Saradwa se zasniva na principu reciprociteta, dakle teì se uspostavqawu ravnoteè me|u dràvama ~lanicama izme|u uvezenih i izvezenih organa. J. Barbuzan

ri i ne smeju da istupaju u javnost. Reaguju}i na tekst, uprava bolnice je navela da je nedopustivo u 21. veku stanovnike Vojvodine deliti na „domoroce“ i „do|o{e“, {to je jo{ jedna uvreda za sve doktore. Ina~e, u subotu je jedan prestoni~ki dnevnik objavio podatak da Zdravstveni centar Zrewanin ima 200 zaposlenih vi{ka kojima svaki mesec mora da isplati plate. Vi{ak, koji je ova bolnica zaposlila mimo svih pravila i dogovora, ipak je finansiran redovno, ali na u{trb dobavqa~a medikamenata i “Elektroprivrede Srbije”. – Zato u ovoj bolnici kubure s dugom za struju, lekove i

200 radnika kojima }e morati da objasne za{to }e uskoro poneti ku}i radne kwiìce – tvrdi ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}, i kaè da je zakonom predvi|ena ozbiqna odgovornost za direktore, koji mogu biti smeweni jer su gomilali dugove i nisu obezbedili finansijsku odrìvost sistema. U ovda{woj bolnici smatraju da je indikativno da se u istom danu pojave dva teksta koja ruè ugled ove ustanove, pogotovo {to su, nagla{avaju, oba neta~na. Po re~ima nadle`nih, la` je da Op{ta bolnica ima 200 zaposlenih vi{ka, jer ih je svega trinaestak. @. Balaban

Matina supruga Mara Kozba{i}

bio nesre}an slu~aj, vi{e ni sama ne znam {ta da mislim – kazuje k}erka Qubica. – Verujem da ni{ta ne}emo ni saznati. Osta}e to zaboravqeni slu~aj, ali ne i za nas – dodaje Biqana. – Ukoliko su drugi i digli ruke od wega, mi nismo. @elimo da saznamo {ta mu se zapravo dogodilo. @ivot Matin, kaù wegovi najbliì, bio je teàk ali ~astan. J. Prel~ec

VESTI Koji su lekari {tancovali recepte Lekarska komora Srbije zatraìla je od Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, zbog izjava wegove direktorke Svetlane Vukajlovi}, dokaze o zloupotrebama prilikom izdavawa lekova na recept i imena tih lekara, kako bi weni nadle`ni mogli da odlu~e o osnovanosti tvrdwi RZZO-a. Komora traì i analizu zdravstvenog stawa gra|ana Srbije za prva ~etiri meseca ove godine, na koju se pozvao Zavod, u kontekstu mahinacija u izdavawu recepata. “Ina~e, obra}amo vam se u skladu s na{im ovla{}ewima za izdavawe, produàvawe i oduzimawe licenci”, precizira u svom zahtevu LKS. S. G.

Apotekari protiv duplih poreza na lekove Savez privatnih apotekara Srbije se protivi nastojawu vlasti da porez na dodatu vrednost u prometu lekova naplate ne samo od dobavqa~a ve} i od apoteka. Poreska uprava je zapo~ela kontrolu obra~una i pla}awa PDVa na bonuse koje su apotekama dali dobavqa~i lekova, iako su oni ve} platili dr`avi pun iznos za obavqeni promet, tvrdi SPAS. Smatra i da je dr`ava potpuno naplatila PDV za promet dobara ostvaren izme|u veledrogerija, kao prodavca, i apoteka, kao kupca. Upozorava i na to da bi ve}ina apoteka u zemqi postala nelikvidna zbog duplog oporezivawa, a to bi imalo ~itav niz negativnih posledica, za wihove doba-

vqa~e, ali i za proizvo|a~e lekova. To direktno ugro`ava snabdevawe apoteka, ima {tetne posledice ne samo na poreske obeveznike ve} i dr`avu, kao i sve u~esnike u lancu proizvodwe i prometa lekova, a najve}i ceh bi platili korisnici, smatra SPAS. J. B.

Za „Ma|ar so” pomo} iz Ma|arske?

– Smatram nezadovoqstvo novinara “Ma|ar soa” opravdanim, ali je mnogo bitnije videti {ta je danas mogu}e u~initi da se iz te situacije iza|e. Zna se da plata od 20.000 dinara nije dovoqna, ali ne samo za novinare nego i za bilo kog drugog radnika – prokomentarisao je za “Dnevnik” situaciju u “Ma|ar sou” predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor. On je naglasio i da je kao predsednik SVM-a ve} dva puta obezbedio finansije za “Ma|ar so” iz buxetskih rezervi, a trenutno se razgovara o “sli~nom poduhvatu” s Republikom Ma|arskom. – Ostala otvorena pitawa se ne mogu re{avati od danas do sutra, jer su mnogo slo`enija – rekao je Pastor, i dodao da su u ~etvrtak razgovarali predstavnici Ma|arskog nacionalnog saveta, kao osniva~a, i {trajka~kog odbora “Ma|ar soa”, ~iji se definitivan stav o~ekuje. Z. R.

ZBOG OBNOVE

„Arena” danas dobija gazdu? Ukoliko dana{wi sastanak rukovodstva preduze}a “Poslovni prostor” bude uspe{an, ve} popodne mogli bi saznati ime novog vlasnika bioskopa “Arena”. “Poslovni prostor” na sastanku odr`anom u petak nije doneo odluku koji }e od dva ponu|a~a dobiti na kori{}ewe bioskop “Arena” zato {to nije obezbe|en kvorum, iako je iz ovog preduze}a bilo najavqeno da postoji mogu}nost da se pobednik zna tokom prve nedeqe avgusta. Podse}amo, na oglas za preuzimawe bisko-

pa javila su se dva ponu|a~a: “Art Vista”, u ~ijem je vlasni{tvu bioskop “Roda sinepleks”, i “Mirijus Tak”, vlasnik “Takvud sinepleksa”. Ponude su otvorene 31. jula, a krajwi rok da Komisija “PP” predlo`i Upravnom odboru boqu ponudu je 15. avgust. Kako je “Dnevnik” ranije pisao, “Mirijus Tak” predvi|a ve}a ulagawa i spreman je na vi{u cenu zakupnine dok “Art vista” planira da bioskop ima 277 mesta i jednu salu vi{e. Ig. M.

Novosadska utorak11.avgust2009.

I za smrt slepi i gluvi Posao novinara vodio me je od jedne do druge granice ove male dràve. Ista se pri~a repetira: qudi su potro{na roba ~ija je jedina svrha da budu mrtvo slovo na statisti~kom papiru, vozovi koji se sudaraju u tunelu bez svetla. Zgadila me je brutalnost Nadle`nih, zato sam imun na neukusne metafore. Vredimo samo kada glasamo, a ni tada, ako }emo iskreno. Te{ko da }e ova smrt ikoga pomeriti s mesta, ne}e jer nam je osim smrti ostala samo la`. ûjemo se kada slede}i put neko izgubi ìvot ni zbog ~ega. Ig. Mihaqevi}

Pod tu{ i pre bazena Voda na bazenima na Sajmi{tu je mikrobiolo{ki ispravna, ali iz novosadskog Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika podse}aju kupa~e da treba da povedu ra~una

o li~noj higijeni. Pre i posle kupawa preporu~uje se tu{irawe. Neispravna voda izaziva razne infekcije, pa je ka`u Zavodu oprez potreban. Z. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10 ~asova ateqei na tvr|avi i Akademija, od 8.30 do 13 ~asova Temerinska 2 i 4, Trg Marije Trandafil od

4 do 22. Sremska Kamenica: od 8.30 do 12 Duwina i Zovina. Futog: od 8 do 11 ~asova Sime [olaje od 1 do 9 i od 2 do 8.

V REMEPLOV

hronika

c m y

USKORO RAZGOVOR O POSKUPQEWU BORAVKA U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Za vrti}e ve}i ceh gradu, ili roditeqima Ho}e li biti poskupqewa boravka dece u vrti}ima Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ jo{ nije dogovoreno, ali }e slede}e nedeqe o tome razgovarati direktor ove ustanove Borislav Samarxi}, na~elnik Uprave za obrazovawe Zoran Kuzeqevi}, ~lan Gradskog ve}a za buxet i finansije @ivko Makari} i pomo}nik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi}. Kako je za „Dnevnik“ rekao direktor Samarxi}, postoje tri varijante o kojima }e se pregovarati, ali ~iwenica je da „Radosnom detiwstvu“ svakako treba finansijska pomo}, bilo kroz subvenciju Grada, ili pak kroz pove}awe cene boravka. - S obzirom na to da je kriza, da se buxet slabo puni, postoji {ansa da Grad ne}e mo}i da izdvaja za boravak dece vi{e nego {to ve} ~ini. Ukoliko se to ispostavi a da bi „Radosno detiwstvo“ bilo likvidno i da bi

se obezbedio vaqan boravak dece, wihova ishrana i grejawe vrti}a, mora}emo da pribegnemo nepopularnoj, ali, u ovom slu~aju, neophodnoj meri, a to je zahtev za poskupqewem - objasnio je Samarxi}.

Skupqa voda stigla na ra~une

GSP PO^EO PREGOVORE

U~iteqskom skup{tinom carovala briga skoro da niko nije imao novca ili hrabrosti da se tamo odmori. Ako se ovako nastavi, re~eno je na Skup{tini, letovali{te treba prodati. Ina~e, ovaj konvikt su Srbi - u~iteqi u Austro -Ugarskoj podigli zajedni~kim snagama da bi u wemu stanovala wihova deca dok se {koluju u novosadskoj gimnaziji ili Vi{oj devoja~koj {koli. U zgradi konvikta, u Nikolajevskoj ulici, i danas je |a~ki internat. N. C.

Dodatna subvencija ili poskupqewe bi}e nu`no, dodao je Samarxi}, pogotovo {to se planira potpuno ukidawe liste ~ekawa i otvarawe jo{ blizu 2.000 mesta. Ukoliko se na sastanku dogovore da do poskupqewa mo-

`e da do|e i odrede koji }e to postotak da bude, taj }e se zahtev na}i na prvoj slede}oj sednici Skup{tine grada, a nova cena }e se ra~unati ve} od 1. septembra. Poskupqewe je najavqeno jo{ u junu kada je Samarxi} najavio da }e nova cena i daqe biti najni`a u zemqi i ne}e prelaziti 50 odsto cene koju pla}aju roditeqi u Beogradu. U prestonici boravak u vrti}ima staje oko 10.000 dinara a Novosa|ani za svoju decu od jeseni ne bi trebalo da izdvajaju vi{e od 5.000 dinara. Tada je obe}ao da }e gledati da novom cenom ne opterete previ{e roditeqe, posebno one koji su u lo{oj materijalnoj situaciji. Istakao je i da bi najpravi~nije bilo da svako pla}a prema mogu}nostima, ali da to nije mogu}e, jer Pred{kolska ustanova nema instrumente da proveri kolika su stvarna primawa roditeqa. A. Vidanovi}

JULSKE PRIZNANICE „INFORMATIKE” PAPRENIJE

Na priznanicama “Informatike” za jul, koje su ovih dana stigle na adrese Novosa|ana, zara~unato je poskupqewe vode od 29 odsto. Nova, vi{a cena vode stupila je na snagu 1. jula, a odluku o poskupqewu gradska vlast donela je, po re~ima portparola u JKP “Vodovod i kanalizacija” Davora Santra~a, 17. juna. Cena kubika vode za doma}instva je sada 39,75 dinara, a bila je 31,34. Kubik vode u poslovnim prostorima napla}uje se sada 93,6 dinara, umesto 73,79. Nova je i cena vode u blok tarifi. Ukoliko potro{e vi{e od pet kubnih metara vode po osobi, svaki svede}i kubik potro{a~i }e pla}ati 72,82 dinara. Z. Ml.

Na pedesetoj redovnoj godi{woj skup{tini Srpskog u~iteqskog konvikta u Novom Sadu 11. avgusta 1940. nije vladalo slavqeni~ko raspolo`ewe, jer su op{te prilike davale mnogo povoda za zebwu. Konvikt, tj. internat novosadske u~iteqske {kole oko 1930. podigao je na Jadranu, u Omi{qu, lepo letovali{te u kome su mnogi prosvetni radnici s porodicama proveli divne dane odmora. Ali, po~etkom ~etrdesetih godina,

Saobra}aj na Klisanskom mostu na Sentandrejskom putu do sutra }e se odvijati na jednoj kolovoznoj traci, po{to iz „Puta“ najavquju da }e do tada obnoviti dotrajalu saobra}ajnicu. Radovi su po~eli ju~e, a „Put“ apeluje na voza~e da izbegavaju ovu deonicu. Z. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Koliko qudi mora umreti da bi problem neobele`enih pru`nih prelaza bio shva}en ozbiqno? Prekju~e je u Kisa~u poginuo mladi motociklista, udario ga je voz. Ista se pri~a ponavqa - bespotrebne, besmislene smrti zbog nemara, bu{nih yepova i sadisti~ke bezobzirnosti. Prelaz u Kisa~u nema branik, nema svetlosnu signalizaciju, nema ~ak ni znak koji bi u~esnike u sabra}aju upozorio na opasnost. @ivot je u ovoj zemqi i gradu previ{e pojeftinio i samo se fatalno neobave{teni mogu nadati da }e wihove strahove i nade ikada iko ~uti.

Na Klisanskom mostu jednom trakom

Policija ~uva red u autobusima? Gradski prevoznik po~eo je ju~e pregovore s policijom radi za{tite voza~a, zbog akcije kontrole karti u vozilima zapo~ete pre nedequ dana. Pro{le sedmice dva voza~a su napali putnici, koji su bili nezadovoqni, jer su voza~i od wih tra`ili kartu na uvid. Preduze}e }e pove}ati i broj kontrolora u autobusima, jer prema analizama oko deset

odsto putnika koristi usluge javnog prevoza {vercuju}i se u autobusima. Kontrola putnika, da podsetimo, podrazumeva ulaz na prva vrata, a izlaz na druga i tre}a vrata. Zbog akcije nazvane „Zna se red“ i „Red je“ na svim autobusima je ozna~eno da je ulaz u autobus na prva vrata, dok su u autobusima zalepqeni natpisi da putnik treba da poka`e kartu. Z. D.

Foto: R Hayi}

DISPLEJ OGOQEN

Crna rupa na pozori{tu Novi Sad je osu|en da dugo ~eka na velike elektronske displeje. Stadion „Kara|or|e“ kona~no se di~i „Filipsovim“ semaforom; kakvog ima jo{ samo Stamford brix u Londonu, ali }e wega evropske fudbalske ekipe videti tek dogodine (slu~aj „Austrija“). Istovremeno, wegov mawe moderan i mawe skup „kolega“ sa zgrade Srpskog narodnog pozori{ta ne zna {ta ga je sna{lo. U posledwe vreme sa krova mermernog zdawa institucije nastale davne 1861. godine i u postoje}u zgradu useqene 120 godina kasnije, sijala je naprava

koja je digitalne pretvarala u vizuelne signale. Pro|e li neko ovih dana pored ~uvenog doma Sterijinog pozorja vide}e lim, plastiku, neugledne pregrade i po~upane kablove. I to „~udo“ stoji ta~no na „glavi“ reklamnog panoa sumwivih estetskih performansi. Ostaje nam samo da se nadamo da je ovakav izgled kratak stadijum u nekoj nenajavqenoj brzoj rekonstrukciji, ili da su, kojim slu~ajem, po~upane elektronske instalacije ustvari instalacija kakvog modernog umetnika ~ije remek delo niko od prolaznika do sada nije razumeo. D. A.

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

23oC

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak11.avgust2009.

c m y

DNEVNIK

NAJUGRO@ENIJI NOVOSA\ANI NEMAJU RAZLOGA ZA BRIGU

U Narodnoj kuhiwi puni tawiri U „LISJU“ KASNI JULSKA AKONTACIJA PLATE

Koverte prazne zbog duga ili prekobrojnih

- Radnici „Lisja“ za dan dva }e dobiti akontaciju plate za juli, ta~nije kada Grad plati ovom preduze}u ko{ewe i odr`avawe zelenila na grobqima - izjavio je direktor „Lisja“ Srboqub Bubwevi}. Li~ni dohodak ovde ponovo kasni, ovaj put tri sedmice. Pre mesec i po dana tako|e smo pisali o ka{ewu zarada. Bubwevi} sve ovo pravda velikim dugovima koje je ostavio predhodni direktor Milorad Buha, i novom strategijom da se preduze}e ne sme zadu`ivati, ve} poslovati od sopstvenih prihoda. Me|utim, zaposleni tvrde da plate kasne i zbog prekomernog zapo{qavawe, uz podatak da je u „Lisju „ za godinu dana upravqawa firmom Bubwevi} zaposlio vi{e od 30 radnika. - Preduze}e ima 180 miliona dinara duga, a otpla}eno je stotinu miliona dinara. Mese~na rata od sedam i po miliona dinara i u julu dva sudska spora re{ena na

Srboqub Bubwevi}

{tetu preduze}a dodatno su opteretila ra~un preduze}a. Za naknadu {tete u sudskom sporu radniku kome je direktor Buha dao otkaz treba da platimo pet miliona dinara. U drugom slu~aju porodici iz Veternika treba da damo dva miliona dinara, zbog gre{ke pri sahrawivawu. Taj doga|aj se desio, tako|e, u vreme dok je Buha bio direktor - objasnio je Bubwevi}. Z. Deli}

NAPADNUTA RADNICA „LISJA”

Napasnik oteo pa bacio torbu Radnici koja odr`ava zelenilo na grobqu Majur u Petrovaradinu ju~e je nepoznati napasnik oteo torbu, ali je policija uspela da ga uhvati - kazao je direktor „Lisja“ Srboqub Bubwevi}. Na kapeli na tom grobqu u toku je rekonsturekcija, a Bubwevi} napomiwe da je to mesto gde se okupqaju narkomani. - Napasnik je oteo torbu, a radnica je potr~ala za wim. U pomo}

joj je pritekao i jedan od radnika koji radi na kapeli. Vide}i da }e biti uhva}en napasnik je bacio torbu i jo{ jednu, gde je prona|eno oru`je i droga - naveo je direktor. Posle tog doga|aja na lice mesta stigla su jo{ {estorica momaka koji su nameravali da se obra~unaju s gra|evinskim radnicima. Me|utim, policija je bila br`a. Z. D.

^ITAOCI PI[U S MS

I pored svetske ekonomske krize, Narodna kuhiwa u Novom Sadu uspeva da, na zadovoqstvo hiqadu korisnika, odr`i zadovoqavaju}i nivo kvaliteta hrane kao i usluga koje socijalno najugro`eniji Novosa|ani koriste kroz ovu projektnu aktivnost Crvenog krsta. - Svetska ekonomska kriza nije prouzrokovala pove}awe broja korisnika ali ni pad kvaliteta na{ih usluga. Finansira nas Grad i iz buxeta je ove godine izdvojeno ne{to vi{e od 20 miliona dinara za projekat Narodne kuhiwe, koji u Novom Sadu funkcioni{e skoro dvadeset godina - obja{wava sekretar novosadskog Crvenog krsta, Strahiwa Gobeqi}. Narodna kuhiwa je, uprkos visokim temperaturama, neprestano radila i u proteklom

Ogrev i paketi za dve i po hiqade porodica Za one kojima ne pripada pravo na obroke u Narodnoj kuhiwi, a ulaze u kategoriju socijalno ugro`enih, napravqen je projekat direktnog ubla`avawa siroma{tva u okviru koga dve i po hiqade porodica dobija pomo} u ogrevu, higijenskim paketima i hrani.

periodu a po re~ima Gobeqi}a, zaposleni u Crvenom krstu, kao i u Narodnoj kuhiwi, ~ine sve kako bi korisnici bili zadovoqni. Svakome od wih pripada jedan kuvani obrok dnevno, pet dana u nedeqi. - Zbog vremenskih uslova pomerili smo radno vreme kako bismo izbegli vru}ine i omogu}ili qudima da ranije dolaze po svoje obroke. Imamo veliki broj korisnika koji su stari i nemo}ni i o wima naro~ito vodimo ra~una. Trudimo se da meni bude {to raznovrsniji tako da dva puta nedeqno spremamo pasuq s mesom, a jednom nedeqno se u tawiru na|u |uve~, pilav i gra{ak. Naravno, svako dobije veknu hleba i trudimo se da u ishranu ukqu~imo dovoqne koli~ine mesa - dodaje Gobeqi}. J. Zdjelarevi}

Karlovci: Donatora ni od korova Narodna kuhiwa u Sremskim Karlovcima po~ela je da radi 1. avgusta posle kra}e pauze. Osnovne namirnice za wen rad, pirina~, pasuq, uqe, testenine i konzerve obezbedio je Crveni krst Srbije, dok karlova~ka op{tina mese~no izdvaja odre|nu sumu od koje u narodnoj kuhiwi kupuju za~ine i jo{ poneku namirnicu ne bi li obogatili dnevni meni korisnicima, kao i sredstva za odr`avawe kuhiwskih ure|aja. - Sa ovom zalihom namirnica i parama lokalne samouprave kuhiwa bi trebalo da radi do oktobra - procewuje vr{ilac du`nosti sekretara karlova~kog Crvenog krsta Dragana Kqaji}. - Posle toga }emo se ponovo obratiti op{tini i Crvenom krstu Srbije da bismo nastavili da pripremamo obroke za najugro`enije. Donacija vi{e nema, posledwa je bila u martu i to u vidu kiselog kupusa koji je neki pojedinac poklonio. Interesantno je da u Karlovcima ne postoji navika da privred-

nici iz prehrambene bran{e ili vlasnici trgovinskih radwi poklawaju ili pod povoqnijim uslovima prodaju ovakvim ustanovama namirnice kojima u dogledno vreme isti~e rok trajawa, kao {to je to slu~aj u Novom Sadu. Tako ne{to bi puno zna~ilo za narodnu kuhiwu. Kqaji}eva ka`e da se u karlova~koj kuhiwi hrani izme|u 150 do 200 gra|ana, od ~ega wih 120 svakog dana bez izuzetka dolazi po obrok. Trenutno je U Karlovcima porcije do oktobra? wih 30-ak skinuto sa spiska, jer nemaju potvrdu ukoliko ih ne donesu mora}e da Centra za socijalni rad da ispupi{u molbu Crvenom krstu - obwavaju uslove za ovaj vid pomoja{wava na{a sagovornica. }i. Ima qudi koji imaju imovinu, - Uputili smo ih u Centar za ali su trenutno bez primawa socijalni rad po te potvrde, ili i{~ekuju odlazak u penziju

ili su ostali bez posla i dolaze kod nas dok ne re{e te probleme. Svakog dana dolazi nam neko nov, ali mi ne mo`emo sve da nahranimo. Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

êkaju da ~opor nekog izujeda Za{to novinari toliko negativno pi{u o novim pravilima ulaska i izlaska u autobusima koje je uveo GSP. êsto koristim gradski autobus i pravila su sasvim u redu i to je jedna pozitivna novost u gradskom saobra}aju. Svugde u svetu ulazak u autobus je dozvoqen samo na jedna vrata. Ova nova pravila obezbe|uju ne samo kvalitetniju naplatu ve} i ve}u sigurnost od xeparo{a kao i mnogo mawe gu`ve u autobusu . GSP-u Novi Sad ~estitam na poku{aju uvo|ewa reda. 063/524... *** Vratimo sjaj Spensu. Umesto mraka, neurednosti, bez klime, nesporazuma sa zakupcima, ga{ewe „Ajaksa“, ho}emo blistav sportski i trgova~ki Spens sa dovr{enim bazenima, novom klimom napuwenim halama. Jednom re~ju ho}emo sve ono za ~ega je napravqen. To se moè ostvariti ako na ~elu Spensa umesto partijski podobnih do|u kvalitetni menaxeri. 063/524... *** Pqa~ka! 20 godina sam {tedi{a Po{tanske {tedionice, a jedino Po{ta kod Limanske pijace napla}uje 30 din za stawe na ra~unu. Pitam se, da li i zaposleni, wihove tetke, kume, kom{ije pla}aju, a inspekciju molim da ne{to u~ini. 062/545... *** Osobqe SUP-a na Limanu 2 je toliko nestvarno qubazno, po~ev od deùrnih policajaca do slu`benica na paso{ima, kao da uop{te ne pripadaju ovom na{em miqeu. Hvala im {to sam se po prvi put ose}ala kao ~ovek pri va|ewu paso{a. 063/7582...

*** Napokon do|e avgust i rokenrol u Futog. Za mla|a pokolewa da znaju: pre 30 godina u Futog su dolazile sve rok grupe sa eks JU prostora, pa su tek onda svirale u Novom Sadu. A tek ~uveni futo{ki korzo. Hajde omladino, pitajte tate i mame, pa nek vam ka`u kako je bilo lepo a ~ini se davno. Ne treba samo ra~unati zadwi 20 godina jer nam ih ukrado{e razne patriote. 063/8567... *** Uzimaju nam novce svaki mesec, a komarce prskaju ponekad. Gospodin gradona~elnik nek pro{eta nasipom Futoga i Novog Sada, mada on nije kriv {to komarce prskaju vodom razbla`enim otrovom. 063/8657...

*** Velika sramota, ovaj grad nije vi{e kao {to je bio? Kako? E ovako, pukla cev kod zgrade na uglu Obla~i}a rada i Milenka Gr~i}a, uradili majstori a ostavili strv i blato da ne moè{ prolaziti. To niko ne kritikuje a neke druge stvari se kritikuju, GSP, Parking servis itd! 064/1627... *** Gde je moja zdravstvena kwiìca? Gde je moj ugovor o radu? Gde su doprinosi, zarada i m obrasci...od 1999 god??? 069/2130... *** U Novom Sadu najvi{e firmi koje ne pla}aju radnicima za prevoz. 063/7244... *** Moli se onaj koji je zaduèn za pse lutalice da uradi ne{to po tom pitawu, tj. da ih smesti u odgovaraju}i azil/ prihvatili{te. Konkretno, ~opor lutalica se {eta ulicama Antona êhova i Doà \er|a. Ili treba da izujedaju nekog funkcionera, pa }e tek onda mo`da biti postavqeno kqu~no pitawe na koje gra|ani uporno godinama ne dobijaju odgovore od ove dràve u raznim oblastima, a ono glasi - ko je odgovoran za to? 064/0284... *** Podràvam akciju GSP- a, ali onda ho}u ~iste autobuse iznutra, a ne da mi se zalepe ruke za rukohvate i da gledam pra{wave podove autobusa!!! îka Sima. 064/2406...

foto: F. Baki}

’Aps za plasti~nu ambalaù! Radnici „îsto}e“ postavili su kavez za PET ambalaù i ostali otpad od plastike. Ako ista „zla sudbina“ zadesi i kese, limenke, staklo, stari papir i ako po~nemo ~istiti na{ grad, mo`da ni ~i{}ewe cele planete ne}e zvu~ati kao utopija. Mnogi kriminalci ~ekaju da se na|u iza re{etaka, ali za plastiku sada postoji mesto. Ne izgleda ba{ reprezentativno

ali sluì svrsi, koja je, ako smemo da primetimo, i vi{e nego plemenita. Kavez ima mali otvor od gore (taman da fla{a pro|e), sitne re{etke uzdu` i popreko i - katanac, da se |ubre ne raznese. Oni ekolo{ki najsvesniji Novosa|ani ve} su „donirali“ svoje nepotrep{tine, sada su na redu oni malo lewi. [to brè, to boqe - planeta ne moè da ~eka! D. A.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak11.avgust2009.

OTVORENA GRADSKA PORESKA UPRAVA, NAJAVQENA STROGA KONTROLA

Dolija}e 40.000 utajiva~a poreza Gradska poreska uprava ju~e je i zvani~no otvorena, a posle preuzimawa nadle`nosti od Republike Novosa|ani vi{e ne}e mo}i da izbegavaju pla}awe poreza na imovinu. Tako|e, umesto sada{wih 700 miliona dinara koliko je Grad ubirao na osnovu naplate poreza na imovinu, buxet bi od slede}e godine trebalo da bude debqi za 40 odsto po ovom osnovu, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare koju je uprili~io gradona~elnik Igor Pavli~i} i wegovi saradnici zaslu`ni za formirawe ove institucije. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} rekao je da }e se ukr{tawem podataka “Informatike” i Elektroprivrede Srbije, (~iju bazu }e Grad najverovatnije dobiti na raspolagawe), do}i do kona~nog broja poreskih obveznika. Sada se ve} zna da negde oko 40.000 gra|ana iz evidencije

“Informatike” ne uprave na Bulevaru pla}a porez jer wih Mihajla Pupina nema u bazi Repubroj 3, na ~etvrtom bli~ke poreske spratu dolaziti grauprave. Svima koji |ani da bi dobili su do sada ignorisapotvrdu za osloba|ali poreske obaveze we od poreza. gradska vlast ostaPosao poreske vila je rok od tri uprave bi}e adminimeseca da prijave strirawe poreza na imovinu, za one koji imovinu fizi~kih, to ne u~ine preduzepravnih lica i }e se odgovaraju}e preduzetnika za zakonske sankcije. objekte i zemqi{te, - @elimo pro{idok porez za nasle|e rivawe baze porei poklon i daqe skih obveznika {to ostaje u Republici. zna~i pove}awe gradPoreska }e prihod skih prihoda i wihoubirati i naplatom ve ulagawe u re{ava^lan Gradskog ve}a @ivko Makari}, gradona~elnik Igor komunalne takse za we infrastrukturu – Pavli~i} i na~elnica gradskih poreznika Marijana Taraji} isticawe firme. objasnio je Makari} uz napomenu }awe poreza za tre}i kvartal ove Pla}awa poreza ne}e biti da je svaki gra|anin duàn da godine, te je pozvala gra|ane da oslobo|eni vlasnici nelegalpla}a svoje obaveze. porez plate na osnovu pro{logonih objekata jer je samo postojaNa~elnica Gradske poreske di{wih re{ewa. we nekretnine osnov za naplauprave Marijana Taraji} podse- Gra|ani koji ove godine nitu poreza, objasnila je na ju~etila je da na naplatu dospeva plasu ni{ta upla}ivali trebalo ra{woj konferenciji za novibi da izmire tre}inu tog iznonare na~elnica Marijana Tarasa, a ukoliko bude razlike u odji}. Novi Sad broji oko 13.000 Skupqi kvadrat diè osnovicu nosu na novo re{ewe ima}e rok takvih objekata koji }e ako ve} Utvr|ivawe poreske osnovice vezano je za kretawe cena nood petnaest dana da namire raznisu, u}i u evidenciju poreznivoizgra|enih stanova na trì{tu. Na~elnica uprave Marijana liku – kazala je Taraji}. ka. Nova gradska uprava broji Taraji} kaè da se zbog pove}awa cena nekretnina pro{le godiOd ju~e besplatne obrasce petnaest radnika od kojih je vene o~ekuje pove}awe i poreske osnovice. Novi iznos gra|ani }e Novosa|ani mogu da dobiju u }ina preuzeta iz Republi~ke videti ve} na re{ewima koja }e pristi}i tokom septembra. {alter sali Gradske ku}e, dok uprave. }e u prostorije Gradske poreske L. Nikovi}

Foto: R. Hayi}

Matica srpska vra}a sjaj Kompletna rekonstrukcija spoqa{weg izgleda Matice srpske trenutno je u fazi pripreme. O~ekuje se potpuno ure|ewe fasade i popravka krova, a sve bi trebalo da bude gotovo po~etkom novembra. Po~etne pripreme zahuktava-

ju se ve} dve nedeqe, pa je ju~e majstorska akcija bila vidqiva svim `iteqima Novog Sada. Kompletne aktivnosti finansiraju se iz pokrajinskog buxeta, re~eno je iz Matice srpske. S. T.

ZAJEDNO RASTU MAGISTRALNI DOVODNIK VODE, KANALIZACIJA, VODOVOD I VRELOVOD

Silna mehanizacija radi portret Somborskog bulevara

Preduze}e „Borovica transport“ iz Rume pobedilo je na tenderu za izgradwu saobra}ajnih povr{ina na delu Somborskog bulevara od Ulice Jo`ef Atile do Uli-

wu grada i sam grad (izvodi konzorcijum na ~elu sa „Izolirom“ iz Zrewanina) za sada, potpuno novi, bulevar kroz srce Telepa ko{ta oko 657 miliona dinara.

dine, kako je direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakvi} najavio, do 1. novembra bi}e zavr{en deo od raskrsnice Futo{kog puta i Bulevara kneza Milo{a,

{to bi saobra}aj iz pravca Ba~ke Palanke usmeravao ka Bulevaru cara Lazara i daqe ka budu}em mostu podno Tvr|ave. Infrastruktura polo`ena ispod asfalta, toplo-

U STEVANA MOKRAWCA 6

Gaje vrt, po{tuju sebe Onih koji ne po{tuju sebe, svoj ìvotni prostor i qude sa kojima ìve ima i previ{e. Vrlo je lako pretvoriti haustor u javni toalet, ili de~je igrali{te u divqu deponiju, ali se oni koji ru`no pretvaraju u lepo vi|aju i suvi{e retko. Ipak, Mohikanci kulturnog i pristojnog ìvota pojavquju se s vemena na vreme. Stanari zgrade na adresi Stevana Mokrawca 6 su se sami organizovali i uredili prostor ispred svog ulaza. Nekada{wa neugledna le-

dina, uz malo voqe i entuzijazma, postala je ure|en vrt. Okolo je drvena ograda, uz wu se prilepila puzavica sa qubi~astim cveti}ima, cve}e i ukrasno rastiwe fino napreduju, a zemqa je pa`qivo prekopana. Na fasadi zgrade u pozadini pi{e: „Na{ kraj, na{a pravila“! Bezrazlo`no {arawe po zidovima ne podr`avamo, ali ako su „ad hok“ ba{tovani iz Mokraw~eve uspostavili nova pravila svog kraja, mi im poru~ujemo da samo tako nastave. D. A.

NOVOSADSKE ZANATLIJE TI[TI TE[KA MUKA

Bez sredwe klase nema mu{terija

ce Ilariona Ruvarca ( druga deonica predvi|enih radova), saznaje „Dnevnik“ u Zavodu za izgradwu grada. Vrednost posla je 292.994.278 dinara, a rok za zavr{etak je 75 kalendarskih dana. Izvo|a~ radova na prvoj deonici budu}eg telepskog bulevara, od Futo{ke ulice kod gara`e GSP-a, do Ulice Ilariona Ruvarca, bi}e „Put invest“, a cena posla zna}e se po sutra{wem potpisivawu ugovora.

Ovako velika investicija podrazumeva i veliko gradili{te, te po~ev{i od raskrsnice sa Ulicom Jo`ef Atile, pa daqe se ukr{taju}i sa ulicama Feje{ Klare, Ilirskom i Gorana Kova~i}a, budu}a trasa Somborskog bulevara vrvi od te{ke mehanizacije. Uporedo se grade magistralni dovodnik vode, kanalizacija, ku}na vodovodna mre`a i vrelovod. Kako navode iz ZIG-a, radovi napreduju po planu i do

Za asfaltirawe budu}ih traka zaduèni „Borovica transport” i „Put invest” Ra~unaju}i 108.420.797 dinara uloènih u izgradwu dovodnika vode i drugostepene vodovodne mreè od Futo{ke ulice do Ulice Joèf Atile, koju gradi „Graditeq NS“ i koji ima rok od 130 dana( po~ev{i od 17. jula) kao i 36.033.294 dinara namewenih izgradwi sekundarne kanalizacije, {to radi isto preduze}e, uz 220 miliona dinara vrednu izgradwu vrelovoda, {to finansiraju zajedni~ki „Toplana“, Zavod za izgrad-

sada je izgra|eno oko 2,5 kilometra kanalizacije, a ostalo je da se uradi jo{ kilometar. Zavr{ena je izgradwa 2,6 kilometara sekundarnog vodovoda, dok je preostalo jo{ 1.200 metara. Ju~e je po~ela i izgradwa dovodnika velikog pre~nika. Da podsetimo, budu}a saobra}ajnica, prolazi}e pravcem od severozapada ka jugoistoku Telepa, du` trase biv{e Somborske pruge. Ove go-

Foto: F. Baki}

do raskrsnice s Ulicom Jo`ef Atile. Grad pola`e velike nade u ovaj pravac, kako bi omogu}io rastere}ewe Futo{kog puta i ulice i pravca ka sremskoj strani grada, tako

vod, vodovod i kanalizacija, telekomunikacije i energtska infrastruktura, trebalo bi da omogu}i kvalitetniji `ivot na Telepu i razvoj ovog dela grada. S. Krsti}

Zanatlije su izgradile Novi Sad, i doslovno i figurativno, kada su onomad majstorski cehovi odre{ili kesu i kupili mu status grada. Vekovima nakon toga su vrednim i po{tenim radom koji je doprinosio blagostawu uspevali da o~uvaju status uglednih i cewenih varo{ana. Me|utim, nakon Drugog svetskog rata nova vremena su donela nove obi~aje i majstorska zvezda je po~ela da bledi. Danas tek nekolicina majstora starog kova odoleva krizi i nelojalnoj konkurenciji. Branko Sabo ve} 25 godina u Mileti}evoj vodi krznarsku radwu nasle|enu od oca. Iako kaè da je to posao koji iskreno voli, u posledwe vreme se ozbiqno pita da li ima smisla istrajavati. - Ovako nikada nije bilo. Sve {to èlim je da i daqe ìvim od po{tenog rada, ali kako kada ponekad danima niko ne u|e u radwu. Cene nisam mewao pet godina, pa qudi opet nemaju para - àli se Sabo i pokazuje pun ~iviluk kaputa i jakni po koje poru~ioci nikada nisu do{li. On misli da je uzrok krize zanatskog sektora u tome {to je „izumro“ sredwi sloj stanovni{tva u kome su oduvek bile glavne mu{terije zanatlija. Pored toga, dràva ne samo da ne ~ini ni{ta da spasi zanatlijske radwe, ve} im i odmaè. Iskustvo Branislava Subotina koji je posle oca nastavio da vodi obu}arsku radwu u Po{tanskoj koja radi ve} 50 godina, tako|e govori kako qudi jednostavno nemaju novca.

- Moj otac je od ove radwe podigao ku}u i i{kolovao sestru i mene. Nekad je ovde bilo pet-{est radnika, a sada radim samo ja. Obu}u po meri {ijem za krug stalnih mu{terija, ali qudi uglavnom dolaze da krpe stare cipele. Kada u|u u radwu, prvo pitaju koliko }e to da ko{ta. To je nekada bilo nezamislivo - pri~a Branislav. Brica Mitar Paku{evski 30 godina drì berbernicu u Jevrejskoj ulici. Kako kaè, posao je takav da ne curi, ali bar kapqe. Jeste kriza, kaè, mu{terija je mawe nego ikada, ali bilo bi mnogo lak{e da zanatlije imaju bar neku podr{ku dràve, naro~ito u suzbijawu nelojalne konkurencije, odnosno rada „na crno“. Ima ih koji idu po penzionerskim domovima i {i{aju qude za 50 dinara. Dràva od takvih ne zara|uje ni dinara. S druge strane, ja nikada nisam ostao duàn ni dinara nameta ili kirije... Pa ipak, inspekcije stalno dolaze kod nas registrovanih, svako malo bude neka nova taksa - kaè majstor Mi}a. Sekretar Me|uop{tinskog udruèwa samostalnih privrednika koje pokriva grad i Sremske Karlovce Veqko An|eli} procewuje da na oko sedam i po hiqada malih privrednika registrovanih u Novom Sadu, dolazi bar jo{ toliko onih {to rade na divqe. Da bi se na delu uhvatio i kaznio pojedinac koji radi na crno, treba da se uskladi delovawe bar pet institucija {to je skoro nemogu}e. Kada se to desi, kazne su do 50 hiqada dinara. I. Sabado{

VOJVODINA

utorak11.avgust2009.

c m y

DNEVNIK

PO^EO „SREM FOLK FEST”

Prijem kod gradona~elnika SREMSKA MITROVICA: Predstavnici 15 folklornih ansambala iz Bugarske, Gr~ke, Hrvatske, Ma|arske, Slova~ke, Poqske, Urajine, Republike Srpske i Srbije, koji do 12. avgusta u~estvuju na {estom „Srem folk festu” u Sremskoj Mitrovici, bili su ju~e gosti gradona~elnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovi}a, koji im je po`eleo prijatan boravak i uspeh na festivalskim nastupima. - Danas smo Evropa u malom, a verujem da }emo dogodine obezbediti u~e{}e ve}eg broja zemaqa i pesmom, igrom i {arenilom no{wi u festivalskim danima pored Centar Krwe{evaca

KR^KALO SE I DIMILO NA „ZLATNOM KOTLI]U SANADA”

GAS U KRWE[EVCIMA DO GREJNE SEZONE

Na redu industrijska zona KRWE[EVCI: Izgradwa gasovodne mreè u Krwe{evcima, jedinom mestu u staropazova~koj op{tini u kojem gra|ani jo{ ne mogu da koriste ovaj energent, je u zavr{noj fazi. U potpunosti je zavr{eno postavqawe ~eli~nih i polietilenskih gasnih vodova, sada se gradi mernoregulaciona stanica i preostalo je jedino da se gasifikuje industrijska zona, kaè Milan Gavran, direktor „Gas – Feromonta” distributera gasa koji je i investitor gasovodne mreè u Krwe{evcima. - Na~in i uslovi prikqu~ewa ìteqa Krwe{evaca na gasovodnu mreù, pod kojima }e biti sklapani ugovori izme|u pojedinaca, preduze}a i distributera, propisani su Metodologijom i Zakonom o energetici - obja{wava Gavran, isti~u}i da „Gas-Feromont” nije predvideo pla}awe prikqu~ka na gasovodnu mreù u Krwe{evcima na rate, ali postoji mogu}nost da

Predstavnici folklornih ansambala na prijemu kod gradona~elnika

gra|ani koriste kredite pojedinih banaka, namewene upravo za gasifikaciju. Investitor se nada da }e tehni~ki prijem gasovodne mre`e u Krwe{evcima biti obavqen u septembru i da }e tada biti data upotrebna dozvola, pa kona~no i gas krenuti u krwe{eva~ku mre`u, kako bi svi zainteresovanoi mogli da se greju na gas ve} po~etkom grejne sezone u oktobru, a cena po prikqu~ku je 79 hiqada dinara. @iteqi Krwe{evaca razli~ito gledaju na mogu}nost kori{}ewa ovog energenta. Dok jedni jedva ~ekaju da se re{e ugqa, drva i pepela, drugi se, pou~eni iskustvima pro{le zime, pitaju {ta li nas ~eka u narednoj grejnoj sezoni i koliko }e sada ko{tati „gospodsko grejawe” na gas. Jasno je da je ovaj energent odavno prestao da bude najjeftiniji, kako su ga reklamirali pre masovne gasifikacije gradova u Srbiji. A. N.

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop „Vojvodina“ na „Spensu“, projekcija filma „An|eli i demoni“ po romanu Dena Brauna (ve~eras i sutra) od 20.30 ~asova, ulaznica 250 dinara.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883. Muzej Vojvodine, Dunavska 35 - 37, 525 - 059 i 420 - 566 (9 - 17, radnim danom i vikendom, osim ponedeqkom): Stalna postavka - „Vojvodina od praistorije do sredine 20. veka“, Izlo`ba „Zavi~aj na Dunavu - su`ivot Nemaca i Srba u Vojvodini“ (do polovine avgusta) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: „Qudi i doga|aji - slika pro{losti“; Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, 528-185, (10 - 18) - (~etvrtak: 13 - 21): Stalna postavka - „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“;

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 7. avgusta, u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Mirjana Jak{i} iz Novog Sada( devoj~ice) . DEVOJÎCE: Natalija Bo{kovi}, Milana Prodanovi}, Jasmina Juri}, Danijela [aro, Milena Joji}, Du{ica Petrovi}, Vesna Stojkovi}, Ildiko [etalo - \or|evi}, Maja Jak{i} i Olivera Krpi} - Kosti} iz Novog Sada, Qiqana Su{ac, Tawa \urica i Ruìca Ra|enovi} iz Ba~ke Palanke i Sneàna Maria Maglovski iz Sremskih Karlovaca. DEÂKE: Danijela \ur|evi}, Sawa Bilkan, Tijana Tanasi}, Jasmina Jati}, Ivana Jovanovi}, Jasmina Mal~i}, Nada [evo, Biqana Draga{, Vida Stanislav, Katarina Vrani}, Rada Sibinki} i Maja Petkovi} iz Novog Sada, Sla|ana Gavri} iz Temerina, Smiqka Popovi} iz Ba~kog Jarka, Sawa Milanovi} iz Ba~a, Stanislava Poàrev iz Mo{orina, Silvia Juhas iz Zrewanina, Milena Jasni} i Dragana Vujinovi} iz Futoga, Maja Grubi{a i Sneàna Ninkov iz Ba~ke Palanke, Jaranka Vuleti} - Vrtuni} iz Iriga, Jasmina Ja}imovi} iz Rumenke, Jelena Crnobrwa iz Sremskih Karlovaca, Jelica Crnov~i} i Jelena âvi} iz @abqa, Kristina Vuka{inovi} iz Temerina, Miqana Lu~i} iz Futoga, Nata{a Stani{i} iz Srpskog Mileti}a, Slavica Neì} iz \ur|eva i Ildiko Mar~ok iz Kisa~a.

Moldovanov i Orovec najboqe zaprìli SANAD: Mimo svih o~ekivawa organizatora i me{tana prvo takmi~ewe kulinara za „Zlatni kotli} Sanada 2009” okupilo je veliki broj zaqubqenika u pripremawe ribqe ~orbe i ribqeg paprika{a. Vatra je potpaqena pod 81 takmi~arski kotli}, gde se u 70 kr~kala ribqa ~orba, a u 11 ribqi paprika{. Dimilo se na sve strane, jer su organizatori za me{tane i brojne goste, pored ribqe ~orbe, kuvali i srne}i paprika{, pripremali specijalitete sa ro{tiqa, ispod sa~a, a nije moglo pro}i i bez kuvanih mladih kukuruza. Kuvalo se u dve ulice i velikom praznom placu, a glavni organizator Vladan Subotin iz udruèwa „Gastronom” i STR „Orhideja” iz Je{a Moldovanov predvodio najuspe{nije u kuvawu ribqe ~orbe Sanada, koji je u pripremawu fe{te imao podr{ku drugara iz Sanurxi} iz Novog Sada i Stevan najpre pekao kobasice, a potom i nada, ali i kulinara sa kojima se Radanov iz Novog Be~eja. Nije biribu. U peto~lanoj ekipi iz Turitokom godine sre}e na brojnim lo lako ni kuvarima koji su se je bio je i wegov zet Joca [okartakmi~ewima {irom Vojda, koji je oba{ka zaprìo vodine, kaè da su se nadaukusnu ~orbu po svom reli odzivu ~etrdesetak ekiceptu. pa, ali da se prijavilo ~ak - Zna se da Turinci prastotinu, pa neke nisu dove najboqe i najduè koba{le. sice, ali hteli smo da u~i- Za na{e mesto od oko nimo doma}inima, pa smo 1.200 stanovnika okupio se im pomogli da pe~emo dolep broj ekipa, pa je ove sema}e kobasice iz Sanada, a zone na{e takmi~ewe u kupedesetak kilograma ribe vawu ribqe ~orbe jedno od ipak smo doneli sa na{e najmasovnijih u Vojvodini Beqanske bare - pri~a dodaje Subotin. - Samo iz Moldovanov. Sanada imali smo 18 ekipa, Mada su se i drugi u~ea do{li su nam gosti iz Besnici trudili da {to lepograda, Novog Sada, Crven{e ukrase svoje {tandove, ke, Kule, Turije, Futoga, prema oceni ìrija nagraSubotice, Maradika, Bada za najlep{e ure|eni {aida, Kikinde, Novog Be{tand pripala je Joèfu ~eja, Zrewanina i drugih Bajusu iz Sanada, koji je u mesta. Pobrinuli smo se da stalnom sastavu ekipe raspoloèwe bude dobro i STR „Orhideja”. da iz Sanada niko ne ode - Gde god idemo trudimo gladan i èdan. se da ostavimo dobar utiKuvalo se po raznim resak i druìmo se uz kotliceptima, a ocewivao je ì}e i uvek {to skuvamo sve ri kojim je rukovodio predse pojede. Za kuvawe u kosednik Sava Paji} iz Notli}u treba dobra voqa i Joèf Orovec iz ântavira skuvao vog Be~eja, wegov zamenik strpqewe, ~orba je sve bonajukusniji ribqi paprika{ Imre Es Sabo iz Gorweg qa ako ima vi{e vrsta riBrega i ~lanovi Kalman i Katapreznojavali i dimili kraj kotlibe - napomiwe Bajus. lin Bor{o{ iz ôke, dr Vladi}a, ali ni ìriju prema ~ijoj oceDa ponuda specijaliteta bude mir Galeti} i novinar Jovan Tani je najukusniju ribqu ~orbu skuraznovrsnija pobrinuo se Ranko vao Jevrem Je{a Nedimovi} iz Subotice koji je Moldovanov iz Turispremao svadbarski kupus po reje. Drugo mesto priceptu iz Gu~e, pasuq prebranac, palo je Branislavu jaretinu i jagwetinu ispod sa~a. Jak{i}u iz Novog BePred ku}om Cindirnih, na koju se ~eja, a tre}e Terezi naslawala kulinarska fe{ta MiZorad iz Sanada. lorad Popov i wegova majka QuU konkurenciji ribinka u velikoj oraniji kuvali su bqeg paprika{a pomladi kukuruz i prodavali po 20 bednik je Joèf Orodinara komad. vec iz ântavira, - Neko mora biti izuzetak, ne drugo mesto osvojio je mogu svi kuvati ribqu ~orbu, kad Miodrag Kujunxi} iz je u ovo doba i sezona kuvawa kuSubotice i tre}e kuruza. Ne prodajem skupo, a klip [andor Vere{ iz kuvanog isplativiji je od kiloSrpskog Krstura. grama okruwernog - kaè MiloNajuspeniji sa takmirad Popov. ~ewa iz Sanada u~e[timung sanadskoj fe{ti je dastvova}e na takmi~evala lokalna banda muzi~ara, a uz wu za „Zlatni kotli} ~iwenicu da je ovo najmasovnija Vojvodine” koje }e se manifestacije prire|ena u pou oktobru prirediti sledwe vreme u selu Dragoqub Neu organizaicji Turideqkov potse}a da je u Sanadu dve sti~kog saveza Vojvogodine posle ~uvene zaje~arske dine u Novom Sadu. „Gitarijade”, 1973. godine bila poPobednik u kuvawu krenuta i sanadska „Gitarijada”, ~orbe Jevrem Je{a na otvarawu prve manifestacije Moldovanov veli da svirala je „Ju grupa” i nastupalo je kuvao po svom pro13 bendova od kojih se upravo u Saverenom receptu, a nadu afirmisala grupa „Smak”. Milorad Popov - klip kuvanog kukuruza isplativiji od okruwenog usput je na tawira~i M. Mitrovi}

Mitrovice prekriti ceo ki}eni Srem - rekao je Nedimovi}. Festival se odràva na otvorenoj pozornici na @itnom trgu u Sremskoj Mitrovicdi, a organizovani su nastupi pojedinih ansambala u [idu, [a{incima, Grgurevcima i jo{ nekim mestima u Sremu. Za ~etiri no}i na pozornici u Sremskoj Mitrovici nastupi}e oko 500 igra~a. Ina~e, kako kaè selektor festivala Dragan \or|evi}, ove godine, za {esti festival, pristigle su prijave iz 23 zemqe, me|utim, nije se moglo udovoqiti svim èqama, jer Sremska Mitrovica nema sme{tajnih kapaciteta za vi{e od 500 u~esnika. S. B.

Popust na u~eni~ke karte SUBOTICA: Povodom skora{weg po~etka {kolske godine {ef Slu`be za dru{tvene delatnosti Grgo Franci{kovi} uputio je saop{tewe za javnost u kom se navodi da }e se u~enici, putnici sa teritorije Grada Subotice mese~ne karte mo}i da reguli{u u sredwim {kolama u koje su upisani, dok }e u~enici koji iz Subotice putuju u Ba~ku Topolu, Kawiù, Sombor ili Novi Kneèvac to mo}i da urade u Gradskoj upravi (Trg slobode 1, 3. sprat, soba 303) svakog dana, po~ev od 17. avgusta, od 8 do 12 sati. U~enici treba da priloè fotokopiju li~ne karte (ako je u~enik nema, onda jednog od roditeqa), potvrdu {kole o upisu (potvrda mora sadràti obrazovni profil) i dokaz o pozitivnom uspehu (fotokopija |a~ke kwiìce ili svedo~anstva, uz prikaz originala). U~enici slabijeg materijalnog stawa, koji nisu u mogu}nosti da pla}aju cenu regresirane mese~ne karte treba da se obrate Centru za socijalni rad Grada Subotice (Alekse [anti}a 27) za osloba|awe pla}awa u~e{}a u ceni mese~ne karte. U saop{tewu tako|e stoji da u~enici linearno pla}aju 1.800 dinara od pune cene mese~ne karte, kao i da u~enici prvog razreda sredwe {kole, koji su upisani u susedne op{tine ili gradove na obrazovne profile kojih ima u sredwim {kolama u Subotici, bez obzira da li je u slede}oj {kolskoj godini planirano ili otvoreno odeqewe tog profila (tj. zanimawa), pla}aju punu cenu mese~ne karte. Od popusta na mese~nu kartu izostavqeni su u~enici koji su imali negativan uspeh na kraju pro{le {kolske godine. Z. R.

Lubenica rekorderka

^URUG: Bra}a Zoran i Goran Simeti}, poqoprivrednici iz ^uruga, uzgajili su lubenicu te{ku 22 kilograma. Oni su i ranijih godina imali lubenice te{ke preko 20 kilograma, a nadaju se da }e se ove godine u poqu na}i jo{ koja rekorderka. L. K.

VOJVODINA

DNEVNIK POSKUPEO PREVOZ PUTNIKA U PRIGRADSKOM SAOBRA]AJU

USPE[AN PROJEKAT [TEDWE STRUJE U SUBOTICI

Karte skupqe 10 odsto KIKINDA: Preduze}e za javni prevoz putnika „Autoprevoz” iz Kikinde poskupelo je prevoz karata u prigradskom saobra}aju. Od 1. avgusta za deset odsto skupqe su karte za prevoz putnika do sela kikindske op{tine, a saglasnost na ovu odluku dao je predsednik Op{tine Ilija Vojinovi}. On smatra je da je poskupqewe karata bilo neophodno s obzirom da je gorivo do sada vi{e puta poskupelo, a cene u „Autoprevozu” su ostale nepromewene. Kako jer izjavio v.d. direktora Javnog preduze}a „Autoprevoz” Mi}o Stojanovi} ova firma i ranije je trebalo da poskupi karte do sela, ali zbog sveukupne situacije i lo{eg materijalnog stawa gra|ana to nije ura|eno do sada.

Odràna ûru{ka regata ÛRUG: Sedma po redu ûru{ka regata odràna je na reviru Stara Tisa kod ûruga. Okupqawe u~esnika je bilo na plaì, a pristiglo je 27 ekipa. Nakon prijavqivawa, karavan ~amaca je krenuo revirom prema Ba~kom Gradi{tu. Nakon odmora, regata je krenula nazad. Po povratku organizovana je trka ~amaca, od mosta na Staroj Tisi do plaè. U kategoriji sporih ~amaca pobedila je ekipa „Tiska bagra” a u konkurenciji brzih ~amaca, sin i otac Stefan i Borivoj Dragin. Posle trke organizovan je ru~ak na plaì, a svim u~esnicima je sluèn je pasuq. U organizaciji ove manifestacije, pored Vesla~kog kluba, u~estvovali su Mesna zajednica ûrug, op{tina @abaq, Kafepicerija „Davidof” i drugi sponzori. L. K.

Licitacija dràvnog zemqi{ta ÔKA: Prva licitacija za izdavawe poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini u op{tini ôka zakazana je 15. avgust. Licitacija }e se odràti u sali bioskopa u ôki, a po~e}e u 12 ~asova. Za izdavawe u zakup je ponu|eno oko 6.300 hektara oranica u katastarskim op{tinama Crna Bara, Banatski Mono{tor, Jazovo, ôka, Ostoji}evo, Padej, Sanad i Vrbica, ~ija je po~etna cena odre|ena u iznosu od 500 do 9.000 dinara. Zemqi{te u dràvnoj svojini se izdaje u zakup na tri godine. M. Mr.

Bez obzira na poskupqewe svi {kolarci koji iz sela putuju u Kikindu na {kolovawe ima}e besplatan prevoz. Karte }e biti mese~ne i va`i}e samo radnim danima. Za sve u~enike putnike izradi}e se legitimacije, kako ne bi do{lo do zloupotrebe {kolskih karata. Za sada pove}awa cena u me|ugradskom saobra}aju ne}e biti iako je stawe u „Autoprevozu” te{ko. Ionako te{ko poslovawe ote`ava otplata kredita za kupobvinu osam novih autobusa koji je odobrila prethodna vlast. Klredit se upla}uje tromese~no, rata je oko sedam miliona dinara, a otplata traje 10 godina. Mi}o Stojanovi} isti~e da je dogovorio u Hipo Alpe Adria banci, gde je podig-

SUBOTICA: U Subotici je podeqeno 4.000 besplatnih {tedqivih sijalica. Re~ je o projektu koji realizuje Udruèwe gra|ana „Mladi i igra”, u saradwi sa Skup{tinom op{tine grada Subotica i Organizacijom za odrìvi razvoj „Vitra” iz Slovenije. Subotica je jedini grad u Srbiji koji je deo projekta podele besplatnih {tedqivih sijalica. Predstavnik Udruèwa „Vitra” iz Slovenije Bojan @nidar{i~ kaè da }e nastaviti podelu sijalica i promociju o odrìvom razvoju i u{tedi energije u biv{im zemqama Jugoslavije.

- Mi smo ovu ideju preuzeli iz Austrije. Izuzetno sam zadovoqan kako je sprovedena u Subotici i pitawima samih gra|ana o u{tedi energije – obja{wava Bojan @nidar{i~. -Traìla se sijalica vi{e. Svi su bili zainteresovani, jedino u selima Tavankut, Vi{wevac bio je ne{to mawi odziv - obja{wava Milanka Stanki} iz Udruèwa „Mladi i igra”. Cena {tedqive sijalice se kre}e od 400 do 900 dinara, a wen vek je pet godina. @nidar{i} je rekao da, kada bi svako doma}instvo imalo {tedqivu sijalicu, dràva bi u{tedela pet miliona evra. A. A.

Veseqe uz prvu {iru i staro vino SLANKAMENA^KI VINOGRADI: Pudarski dani, koje `iteqi Slankamena~kih vinograda pripremaju ~im „kardinal” i „beogradska rana” stignu na trepzu, zavre{ni su u nedequ. Pro{la sedmica bila je sva u znaku takmi-

dine, Kulpina, Novog Sada. Uz mesno dru{tvo, prirede svojevrstan koncert – reviju slova~kog folklora, zadive me{tane, na drugoj stani se takmi~e majstori ribqe ~orbe, vinari su izneli pro{logodi{we vino na ocewivawe, pri

Slankamena~ki Vinogradi su selo Slovaka, vrednih i ~estitih doma}ina, pa im za Pudarske dane do|u i kulturno-umetni~ka dru{tva sunarodnika iz Poqana, Padine, Kulpina, Novog Sada ~ewa i spremawa za do~ek gostiju, a u u selo sa 320 stanovnika stiglo je za zavr{nicu pudarskih dana vi{e od dve hiqade gostiju. Slankamena~ki Vinogradi su selo Slovaka, vrednih i ~estitih doma}ina, pa im za pudarske dane do|u i kulturno-umetni~ka dru{tva sunarodnika iz Poqana, Pa-

Revija slova~kog folklora

nirala sprave za decu. Quqa{ka, tobogan, klackalice monitarane su na de~jem igrali{tu koje je izgra|eno pre ne{to vi{e od dve godine. Sada je igrali{te upotpuweno novim i zanimqivijim sadr`ajem, a crvenu vrpcu presekla su kikindska deca. A. \.

Uskoro sistem za àlbe gra|ana VRBAS: Privremeni organ op{tine Vrbas, odrào je svoju petu sednicu na kojoj je razmatrano 29 ta~aka dnevnog reda. Me|u najva`nijim ta~kama koje su usvojene jeste prihvatawe ponude za izradu „Problem info menaxer sistema”, {to }e, kako kaè portparol Privremenog organa Vuka{in Vuji~i} omogu}iti implementaciju programa prijave komunalnih i drugih problema ove op{tine. Tako|e, privremeni organ je odobrio i raspisivawe konkursa za finansirawe projekata udruèwa gra|ana u oblasti za{tite ìvotne sredine, kao i Lokalni akcioni plan zapo{qavawa. Na predlog Komisije za kadrovska, administrativna pitawa i radne odnose Privremeni organ

nut kredit, da se dogovori o redefinisawu ugovora o kreditu. Zahtev kikindskog prevoznika da do septembra bnaredne godine ne otpla}uju glavnicu nego samo kamatu, odobren je. Takio }e sada svaka tri meseca rata iznosti oko tri miliona dinara, a na ovaj na~in dobijeno je i vreme da predstavnici „autoprevoza” osmisle plan na koji na~in obezbediti sredstva za otplatu kredita. U Javnom preduze}u „Autoprevoz” ima 43 autbusa od kojih je 14 novih. Kao i u svim javnim firmama i u ovoj ima vi{e radnika od neophodnog. Firma ima 203 zaposlena, a optimalan broj je 150. S druge strane voza~a ima minimalno i u narednom periodu bi}e potrebe za wihovim upo{qavawem. A. \uran

Tra`ila se sijalica vi{e

ZAVR[ENI PUDARSKI DANI U SLANKAMENA^KIM VINOGRADIMA

Deca dobila igrali{te KIKINDA: U centru grada, preko puta Akademskog dru{tva za negovawe muzike „Gusle” u Ulici dr Zorana \in|i}a ju~e je sve~ano otvoreno de~je igrali{te. Igrali{te su otvorili predsednik op{tine Kikinda Ilija Vojinovi} i predstavnici kompanije „Eko Srbija”, koja je do-

utorak11.avgust2009.

doneo je re{ewe o razre{ewu i imenovawu Op{tinske izborne komisije, a izglasano je i re{ewe o imanovawu Saveta za upravqawe migracijama i trajna re{ewa izbeglica u op{tini Vrbas. Prema re~ima Vuji~i}a, zadatak ovog tela bi}e izrada i usvajawe strate{kih dokumenata koja se bave pitawima izbeglih i interno raseqenih lica i izrade akcionog lokalnog plana. Na posledwoj sednici Privremeni organ je razre{io du`nosti direktoricu Narodne bibilioteke „Danilo Ki{” Angelinu Manev, i na ovo mesto postavio Magdu Uvalin, kao vr{ioca du`nosti. Tako|e, ova ustanova dobila je i novi upravni i nadzorni odbor. N. Perkovi}

kraju je, a selo }e uskoro zamirisati na mladu {iru – rampo{, na Bahusovu kapqicu, od koje kad se sna{e, pri berbi i ce|ewu podnapiju, zacrvene se u licu i samo se smeju. Zato je druga sedmica avgusta prilika da se doma}ini pokaù i prikaù, da ugoste, da se pohvale rodnim vinogradima, dobrim vinom. Kapije su otvorene, gosti su dobro do{li, a pored predstavnika lokalne samouprave stigli su i potpredsednik Skup{tine Vojvodine Martin Zloh, dràvni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava dr Jan Sabo i Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Jadranka Beqan Balaban. Sve je po meri, pa su i politi~ari nasmejani i veseli. Zadovoqan je i pred-

sednik Mesne zajednice u Slankamena~kim Vinogradima Jano Maho. [esti po redu pudarski dani u ovom malom selu dugo }e se pamtiti, jer, kako re~e Palika Gligor, iz Aradca, koji je do{ao kod ta{te Marike êswik u goste, ovako ne{to nije video, i ne àli {to ga je ta{ta naterala da u~estvuje u takmi~ewu za najboqi kotli}. Nije pobedio, ali je za ta{tinu i svoju familiju priredio odli~an ru~ak. Tokom protekle sedmice prire|en je turnir u malom Vinogradari ~ekaju bogatu berbu fudbalu, pehar je pripao ekipi me{tanina Martina mo se za razvoj seoskog turizma. Busja, najboqi na lova~koj {icari Gostima smo danas pokazali na{e pokazao se ovda{wi zet Robert obi~aje, kulturu, ali i sve {to Re{i iz Be~a i presre}an je {to smo uradili za napredak ovog ma}e odavde poneti pehar da se pohvalog sela u kome ìvimo. Ne izoli lova~kim uspehom u Srbiji. U staje pomo} op{tine i op{tinske ga|awu glinenih golubova pobedTuristi~ke organizacije. Samo da nik je Ranko Dimitrijevi} iz Doje vi{e mladih, da nastave tradibanovaca, najboqu ribqu ~orbu ciju vinogradarstva i vo}arstva – pripremio je me{tanin Paja Jasekaè Jano Maho. novski, a pehar za najboqe lawsko Posle progla{ewa pobednika vino dobio je Zvonko Gvozdanovi} sa svih takmi~ewa, te pudarskog iz Novog Slankamena, ali su mu vatrometa u vinogradu, stariji su vinogradi u ataru Slankamena~ustupili plato na stadionu malih kih Vinograda. sportova mladima kojima je kon- Negujemo tradiciju, ali se cert priredila grupa „Duga” iz okre}emo novim tokovima, boriAradca. S. Bojevi}

NAREDNE NEDEQE U MU@QI

Sedmi skup bajkera ZREWANIN: U zrewaninskom prigradskom nasequ Mu`qa, od 20. do 23. avgusta, bi}e odràn sedmi po redu Moto susret u organizaciji kluba „Road Flayers”. Mu`qanski bajkeri najvaquju ~etiri dana „druèwa, dobre klope i svirke”, a okupqene }e, pored ostalih, zabavqati bendovi „êli~na device”, „Hejzi Lejzi”, „Besne gliste”, „Skrim” i „Vulkan”. Klub „Road Flayers” osnovan je 1997. u Mu`qi. Tada je brojao svega desetak ~lanova, a bajkeri su godinu dana kasnije uspe{no uprili~ili prvi moto susret. Nakon par godina obezbedili su jednu prostoriju koja im i danas stoji na raspolagawu kao klub motorista i doma}inska ku}a. Klub sada broji pedesetak ~lanova koji su pose}ivali susrete motociklista u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Ma|arskoj… - Jedne hladne januarske no}i skupilo se dru{tvo, pa uz pri~u i vru}e vino, rodila se ideja o osnivawu moto kluba, jednog od prvih u celoj Srbiji. Pored mu{kih ~lanova, tu su i na{e ène bajkerke koje nas podràva-

Organizatori manifestacije

ju, a me|u wima je i onih koje imaju motore u sopstvenom vlasni{tvu, pa se vozaju sa nama. Imamo dobru saradwu sa ostalim klubovima iz Srbije na ~ijim skupovima se uvek neko od na{ih ~lanova pojavi. Pored toga, u ma|arskoj imamo i pobratimqeni moto klub i sa wegovim ~lanovima smo u stalnom

kontaktu – vele mu`qanski bajkeri. Osim vo`we motora bave se i drugim stvarima. U~estvuju na raznim humanitarnim akcijama, pose}uju kulturna de{avawa u ovom kraju i okolini. A sve uz parolu – „Vozi brzo, ali ne br`e od tvog an|ela ~uvara”! @. Bn

VESTI Titov tajni dnevnik ZREWANIN: Monodrama Milenka Pavlova „Titov tajni dnevnik”, za koju je tekst napisao Milo{ Nikoli}, bi}e odigrana ve~eras, u amfiteatru Kulturnog centra Zrewanina. Po~etak je u 21 sat, cena ulaznice je 300 dinara, a na dan predstave 400 dinara. @. Bn

Penzioneri ~ekaju goste NOVI BEÊJ: Na slavu „Velikogospojinski dani” koja }e ove godine po~eti 27. avgusta penzioneri Op{tinskog udruèwa penzionera Novi Be~ej ima}e goste - penzionere iz Boqevca, Kwaèvca, Apatina, Vr{ca, Be~eja, Negoslavaca i Borovog Sela (Hrvatska), kao i penzionere nekoliko drugih organizacija sa kojima penzioneri iz Novog Be~eja neguju bratske veze. Doma}ini }e do~ekati goste u ~etvrtak, 27.avgusta i oni }e svi zajedno prisustvovati Reviji paradnih zaprega na Tiskom keju, a uve~e }e se druìti na zajedni~koj ve~eri u Klubu penzionera i na kraju }e oti}i na koncert Harisa Xinovi}a. M. K.

Izgradwa pre~ista~a naredne godine VRBAS: Dugo najavqivana izgradwa centralnog pre~ista~a za preradu otpadnih voda u op{tini Vrbas trebala bi da po~ne u aprilu 2010. godine, a tenderska dokumentacija za ovaj projekat mora biti gotova do 25. avgusta teku}e godine, dogovoreno je na sastanku Radne grupe Evropske komisije koja se bavi revitalizacijom Velikog Ba~kog kanala. Op{tinu Vrbas na sastanku su predstavqali zamenik predsednika Privremenog organa Dragan Stijepovi}, i ing. Tomislav \ivuqskij iz JP „Direkcija za izgradwu“. -Predstavnici Evropske komisije, „Voda Vojvodine”, Instituta „Jaroslav ^erni” i Ministarstva finansija, zajedno sa nama, dogovorili su se da je 25. avgust krajwi rok kada mora biti predstavqena kona~na verzija idejnog projekta pre~ista~a. Tokom septembra dokumentacija mora biti pripremqena za me|unarodni tender, kako bi do kraja godine imali odabranog izvo|a~a radova. Izgradwa bi trebalo da po~ne u aprilu 2010. godine, a rok je 15 meseci. Uporedo sa ovim poslovima na{a obaveza, zajedno sa partnerima, bi}e izgradwa kanalizacije u svim mestima op{tine i izgradwa posledwe faze kolektora otpadnih voda - rekao je Dragan Stijepovi}. Pored toga on je rekao da }e realizacija ovih projekata biti pokrenuta ve} u septembru, jer su za ove poslovo ve} odavno obezbe|ena nov~ana sredstva. - Fond za kapitalna ulagawa preuzeo je finansirawe izgradwe kanalizacije, jer moramo obezbediti da se sa zavr{etkom izgradwe centralnog pre~ista~a tokom 2011. godine sva doma}instva i privreda odmah prikqu~e na ovaj sistem. Tada nam preostaje izmuqavawa kanala i do tada moramo obezbediti fondove za ovaj deo posla - dodao je Stijepovi}. N. Perkovi}

CRNA HRONIKA

utorak11.avgust2009.

@ENA PREMINULA OD POSLEDICA UDESA

ZREWANINAC PLATIO CEH HEROINU

Godinu i po zatvora kradqivcu Zrewaninac Danijel Neni} (32) progla{en je krivim u Op{tinskom sudu u Zrewaninu i izre~ena mu je kazna zatvora u trajawu od godinu i po dana, po{to je u prvostepenom postupku utvr|eno da je po~inio kra|e. Sud mu je izrekao i meru bezbednosti – obavezno le~ewe narkomana.

U potrazi za plenom, Neni} je u no}i izme|u 1. i 2. maja, u ulici Qubice Odaxi}, otkqu~ao ulazna vrata ku}e A. M. i od we ukrao torbu sa 14.000 dinara i mobilni telefon. Seriju kra|a nastavio je neutvr|enog dana izme|u 7. i 10. maja, kada je u istoj ulici nasilno otvorio vrata

Zrewaninska palata pravde

Tokom ove godine Neni} je po~inio nekoliko kra|a, a uvek je, u tim situacijama, bio pod dejstvom heroina. Najpre je 19. januara, oko 17 ~asova, u Zrewaninu, u ulici Cara Lazara, otvorio nezakqu~anu kapiju ku}e D. M. i iz wegove spava}e sobe ukrao neseser sa zlatnim nakitom, dok je sa fioke uzeo pi{toq kalibra 7,65 milimetara i 50 metaka, ukupne vrednosti 135.000 dinara.

ku}e Z. P. U{ao je unutra i odneo dva DVD plejera i dva fotoaparata, ukupne vrednosti 16.000 dinara. U istoj ulici ponovo se na{ao i u no}i izme|u 9. i 10. maja kada se na wegovom udaru opet na{la A. M. Tada je u{ao u dvori{te i trzajem otvorio vrata ku}e. Iz unutra{wosti je ukrao kompjutersku opremu vrednu 50.000 dinara. @. Bn

INCIDENT U JA[I TOMI]U

Udario ènu lopatom po licu Protiv Slavka Ivkovi}a (59) iz Ja{e Tomi}a, zrewaninsko Op{tinsko javno tuìla{tvo podnelo je optu`ni predlog zbog sumwe da je naneo lake telesne povrede o{te}enoj R. S. iz istog sela. Po navodima Tuìla{tva, Ivkovi} je 17. avgusta minule godine u Ja{i To-

mi}u, u dvori{tu svoje ku}e, a{ovom udario R. S. u lice. Na ju~era{woj konferenciji za novinare u Tu`ila{tvu nisu saop{teni detaqi ovog incidenta, {ta mu je prethodilo i u kakvom su odnosu osumwi~eni i o{te}ena. @. Bn

U UDESU NA PUTU SENTA–KAWI@A

Sen}anin poginuo u BMV-u U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila na regionalnom putu Senta–Kawià ìvot je izgubio Rudolf \. (1979) iz Sente, a te{ke telesne povrede zadobila je Suzana B. (1978) iz Tre{wevca, op{tina Kawià. Iz PU Kikinda ju~e je saop{teno da se udes dogodio u petak, 7. avgusta ove godine, oko

17.35 ~asova, kada je Rudolf \., usled brzine neprilago|ene uslovima i stawu puta, koji je bio mokar i klizav, izgubio kontrolu nad putni~kim vozilom marke BMW 730, pre{ao na levu stranu i sudario se s vozilom marke „volvo“ kojim je upravqala Suzana B. M. Mr.

UHAP[EN DVOJAC KRADQIVACA

Tipovali ku}e gastarbajtera Posle tipovawa i obijawa tri ku}e gastarbajtera na podru~ju Sremske Mitrovice, iz kojih su odneli tehni~kih stvari, alata i druge robe u vrednosti od 580.000 dinara, policija je operativnim radom otkrila po~inioce ovih kra|a Ratka N.(22) i Marka N.(21) i protiv wih podnela krivi~ne prijave Op{tinskom javnom tu`iocu u Sremskoj Mitrovici. Ratko N. i marko N. su pratili i tipovali ku}e gastarbajtera ve-

ruju}i da }e u wima pored kvalitetne robe na}i i novca, pa su, kada ovi posle odmora krenu na put u inostrastvo obijali wihove ku}e i odnosili kvalitetnu robu. Ali, policija im je posle tri obijene gastabajterske ku}e u{la u trag, uhapsila i podnela krivi~ne prijave zbog osnovane sumwe da su po~inili jednu te{ku i dve kra|e, na {tetu na{ih gra|ana koji se nalaze na radu u inostranstvu. S. B.

NAKON RAWAVAWA ORU@JEM RU^NE IZRADE

Povre|ena devoj~ica stabilno Stawe devoj~ice koja je povre|ena u Jajincima, najverovatnije vatrenim oru`jem ru~ne izrade, stabilno je i wene vitalne funkcije nisu ugroène, potvr|eno je Beti na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Devoj~ica je prekju~e operisana. Hirurg Darko Mirkovi} izjavio je agenciji Beta da je devoj~ica na „asistiranoj disajnoj mehani~koj ventilaciji“ i da to moè potrajati dva do tri dana. On je kazao da je ona dovezena na VMA u stawu {oka i da je zbog ustrelne povrede bila vitalno ugroèna, kao i da je obavqena operacija na stomaku jer je rendgenskim

snimkom ustanovqeno da se zrno zadràlo u trbuhu. Mirkovi} je naveo da je lekarski tim obavio sloèn operativni zahvat na slezini, èlucu i gu{tera~i. Ministarstvo unutra{wih poslova je saop{tilo da je ju~e oko 15 sati petogodi{wa devoj~ica povre|ena u Spomen-parku Jajinci kod Beograda iz vatrenog oru`ja ru~ne izrade. Na~elnik Uprave policije Beograda Nikola Popovac izjavio je da je devoj~ica strana dràvqanka s inicijalima E. R. i potvrdio da je ona povre|ena najverovatnije vatrenim oru`jem ru~ne izrade. (Beta)

DNEVNIK

I tre}a `rtva saobra}ajke kod Feketi}a V. N. (57) iz sela Dragovo, op{tina Rekavac, podlegla je povredama zadobijenim u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u nedequ na autoputu E-75. Dr Bojan Bagi iz Op{te bolnice u Subotici je rekao da je V. N. nakon ukazane lekarske pomo}i preminula u nedequ popodne, dok se wena }erka M. D. (20) i daqe bori za ìvot. M. S., mu` M. D., je nakon ukazane lekarske pomo}i sme{ten na Odeqewe ortopedije. Na licu mesta ìvot su izgubili danski dràvqani koji su bili u automobilu „nisan“ – H. C. H (65) i wegova supruga H. D. J. (61), rodom iz Leskovca. Nezgoda

se dogodila prekju~e oko 11 ~asova na autouputu kod Feketi}ke petqe, a u woj su u~estvovala tri vozila. Kako saznajemo, do nezgode je do{lo kada se voza~ „audija“ austrijskih registarskih oznaka, kre}u}i se iz pravca Novog Sada ka Horgo{u, u poku{aju da obi|e „ford“,tako|e austrijske registracije, kojim je pravqao Z. S. (61) iz sela Subotica kod Svilajnca, direktno sudario s „nisanom“ koji je dolazio iz suprotnog smera. Zbog nesre}e saobra}aj na autoputu od Ba~ke Topole do Feketi}a u nedequ je bio zatvoren ~etiri ~asa i vozila

Smrskani ostaci jednog od vozila

su preusmeravana na stari put. Na lice mesta iza{ao je su istra`ni sudija Op{tin-

skog suda u Ba~koj Topoli, a istraga je u toku. A. A.

PREMA PREDLOGU ZAKONA O IZVR[EWU ZAVODSKIH SANKCIJA

„Zatvor u zatvoru” za najopasnije kriminalce – Osu|eni zbog krivi~nih dela organizovanog kriminala, ratnih zlo~ina i terorizma ubudu}e }e, ukoliko sud oceni da su ispuweni propisani uslovi, kazne izdràvati prema poo{trenom zatvorskom reìmu – izjavio je ju~e Tanjugu dràvni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. Shodno odrebama predloga zakona o izvr{ewu zavodskih sankcija, koji ~eka potvrdu u parlamentu, predvi|eno je da ti osu|enici izdràvaju kazne u Posebnom odeqewu Kazneno-popravnog zatvora u Poàrevcu („Zabeli“), poznatijem kao „zatvor u zatvoru“, koje je otvoreno u januaru 2007. godine, precizirao je Homen. Po wegovim re~ima, na izdràvawe kazne u taj „specijalni zatvor“ bi}e upu}ivani pravosna`no osu|eni za najteà krivi~na dela po oceni nadle`nog suda, a ako sud proceni da za to nisu ispuweni uslovi, osu|enik }e biti upu}en u op{ti reìm izdràvawa kazne. – Prilikom dono{ewa re{ewa o upu}ivawu na izdràvawe kazne u Posebno odeqewe osu|enici imaju pravo àlbe i svu sudsku za{titu – dodao je Homen. Prema predlogu zakona, za upu}ivawe osu|enika u Posebno odeqewe potrebno je da postoje „posebne okolnosti koje ukazuju na to da }e sam ili preko nekog drugog lica, nastaviti da usmerava delatnost kriminalne grupe, uspostaviti saradwu s drugom organizovanom kriminalnom grupom radi nastavka kriminalne delatnosti ili da }e organizovati sukob s drugom kriminalnom grupom“. Tako|e, na poo{treni reìm izdràvawa kazne, prema predlo-

Dom najozlogla{enijih prestupnika – po`areva~ka „Zabela”

gu zakona, mogu biti upu}eni osu|eni za koje se proceni da bi mogli „preko drugog lica ugroziti sigurnost sudije, javnog tuìoca ili drugog lica u krivi~nom postupku koji je u toku ili je pravosna`no okon~an, ili protiv drugog slu`benog lica koje je postupalo u pretkrivi~nom postupku“. Homen je objasnio da je za upu}ivawe u o{triji reìm dovoqno da bude ispuwen jedan od ovih uslova. Na izdràvawe kazne u Posebno odeqewe poàreva~ke „Zabele“ mogu biti poslati i organizator i pripadnik organizovane kriminalne grupe, kao i osu|eni za ratne zlo~ine na kaznu od najmawe deset godina uz postojawe sumwe da }e ugroziti sigurnost sudije i da }e navoditi drugu osobu na izvr{ewe krivi~nog dela. Predlogom zakona je predvi|eno da se osu|enik upu}uje u taj specijalni reìm izdràvawa kazne

na dve godine, kada sud preispituje da li postoje razlozi za wegovo daqe zadràvawe u tom reìmu. Ukoliko se osu|enik nije dobro vladao, rok se produàva za jo{ dve godine. U suprotnom, sud ga moè prebaciti na izdràvawe kazne u isti zavod, ali u drugi reìm, iz kojeg moè biti vra}en u poseban reìm. Poo{treni reìm podrazumeva da su osu|enici sami u }eliji, da nemaju kontakata s drugim osu|enicima, dok se dodir sa spoqnim svetom obavqa pod strogom kontrolom zatvorske uprave i suda, od ~ega su izuzeti samo kontakti s advokatom. Osu|enik ima pravo da se dopisuje s bra~nim partnerom i roditeqima, dok s drugim osobama moè samo uz pisanu saglasnost suda, a u slu~aju zloupotrebe, i ovo pravo se moè ograni~iti ili uskratiti, predvi|eno je predlogom zakona. Sadràj pisama se nadzire,

osim s braniocem. O svim primqenim i otpremqenim pismima vodi se posebna evidencija. Pravo na telefonski razgovor osu|enik ima najvi{e dva puta mese~no, samo s bliskim srodnicima, dok se razgovori s ostalim osobama obavqaju uz saglasnost predsednika suda, a i ta komunikacija se moè ograni~iti u slu~aju zloupotrebe. Isto se odnosi i na posete bliskih srodnika – dva puta mese~no, posete se snimaju audio i vizuelno, osim posete branioca, zbog ustavnih ograni~ewa. – Na taj na~in otklowen je rizik uno{ewa oru`ja i mobilnih telefona u zatvor, iskqu~uju se i sve mogu}nosti bekstva, a bezbednost se podiè na najvi{i mogu}i nivo – kazao je Homen. Predlog zakona predvi|a da, ako se osu|enik dobro vlada, predsednik suda moè odobriti pro{ireno pravo na broj telefonskih razgovora i poseta. (Tanjug)

NOVI VID OKAJAVAWA GREHOVA SVE VI[E SE PRAKTIKUJE

[qakawe umesto robijawa – Na dru{tveno korisni rad, umesto na odslu`ewe zatvorske kazne, do sada je u Beogradu odlukom suda upu}eno 18 osu|enika – izjavio je ju~e na~elnik Odeqewa za tretman i alternativne sankcije Damir Joka. Alternativne sankcije sprovode se u glavnom gradu Srbije od aprila ove godine, posle potpisivawa Memoranduma o saradwi gradske uprave i Ministarstva pravde, prema kojem osobe kojima je sud izrekao kaznu rada u javnom interesu mogu biti anga`ovane u radu javnih preduze}a i institucija. – Shodno odlukama Okru`nog suda u Beogradu, 18 punoletnih osu|enika koji su izvr{ili lak{a krivi~na dela, za koja je predvi|ena kazna zatvora do tri godine, upu}eno je na izvr{ewe alternativnih sankcija, odnosno dru{tveno korisni rad – kazao je Joka. On je dodao da osu|enici kazne izvr{avaju u preduze}ima s

Nema zatvora, ima rada

kojima je potpisan ugovor, kao {to su „Hipodrom“ i JKP „Pijace“, kao i da je u planu saradwa i s drugim javnim i komunalnim preduze}ima. Presude Okru`nog suda u Beogradu, kojih je, zasad, 18, izvr{avaju se preko Kancelarije poverenika za alternativne sank-

cije, koji je zadu`en za nadzor, stru~nu pomo} i podr{ku osu|enom u izvr{ewu obaveza propisanih u sudskoj odluci i da saradwom s porodicom uti~e na wegovu resocijalizaciju. U Ministarstvu pravde najavquju da je u planu sprovo|ewe alternativnih sankcija u svim

gradovima Srbije, a prvi na spisku za uvo|ewe povereni~ke slu`be su Vaqevo i Subotica. Rad u javnom interesu podrazumeva dru{tveno koristan rad kojim se ne vre|a qudsko dostojanstvo i koji se ne obavqa radi sticawa dobiti, a mo`e se izre}i kao glavna kazna za krivi~na dela za koja je propisan zatvor do tri godine, uslovna osuda ili nov~ana kazna. U slu~aju da osu|eni ne obavi sve, ili deo ~asova rada u javnom interesu, sud }e mu tu kaznu zameniti zatvorskom. Shodno dosada{wim odlukama suda, ta kazna je najpogodnija za izricawe u slu~ajevima saobra}ajnih nesre}a bez smrtne posledice, odnosno sa smrtnom posledicom ali bez alkoholisanog stawa. Alternativne sankcije uvedene su u krivi~no zakonodavstvo Srbije pre tri godine, ali zbog nepostojawa uslova nisu mogle biti realizovane. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK U SELU KRAJ [APCA

Policija krivi Bojovi}a, me{tani ga brane

Lekari {aba~ke Op{te bolnice spasli su ìvot B. S. iz In|ije (54) nakon {to ga je poskok ujeo za teme, re~eno je ju~e u {aba~koj bolnici. Na~elnik Infektivnog odeqewa bolnice Branislav Jankovi} rekao je da je pacijenta zmija ujela u pocerskom selu Cuqkovi}, u seoskom ambaru. – Kada su ga doveli u bolnicu, iako je reakcija bila brza, pacijent nije imao ni pritisak, ni puls. Uspeli smo da ga stabilizujemo i sada se ose}a dobro. Ina~e, ujed zmije u predelu glave najre|a je povreda, ali i najteà, zbog brze apsorpcije toksina – rekao je Jankovi}. Iako su ujedi zmija u pocerskom kraju ~esti, ujed zmije za glavu do sada nije zabeleèn u {aba~koj Hitnoj pomo}i. (Beta)

PO INTERPOLOVIM POTERNICAMA

Uhap{eni Somborac i â~anin osnovu naredbe upravnika Kazneno-popravnog zavoda Ni{ zbog odsluèwa kazne zatvora. Arsovi} je 1997. godine presudom Vrhovnog suda Srbije osu|en na 12 godina zatvora zbog ubistva, ali je 2000. godine pobegao iz ni{kog zatvora. On }e biti zadràn u pritvoru do dostavqawa ekstradicionih dokumenata. Italijanska policija

uhapsila je Nedeqka Nikoli}a (1970) iz Sombora, za kojim je raspisana poternica Interpola Beograd zbog izdr`avawa kazne zatvora od osam godina i devet meseci na koju ga je osudio Vrhovni sud Srbije zbog ~etiri te{ka razbojni{tva. Nikoli} }e do izru~ewa Srbiji biti u zatvoru u Palermu, stoji u saop{tewu MUP-a. (Beta)

ZBOG IZAZIVAWA SAOBRA]AJKE

Optu`en pijani voza~ Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv Marka Z. (20) iz Ravnog Topolovca, zbog sumwe da je izazvao saobra}ajnu nezgodu u kojoj su povre|eni wegovi sugra|ani Boris Despot i maloletni M. J. (17).

Saobra}ajka se dogodila 21. februara ove godine, oko 1,40 sati, na magistralnom putu izme|u Kleka i @iti{ta. Autmobilom marke „opel vektra“, Marko Z. se kretao u pravcu @iti{ta. Vozilom je upravqao pod dejstvom alkohola

od 1,49 promila i kretao se nedozvoqenom brzinom od 105 kilometara na sat. U jednom trenutku, mladi voza~ je izgubio kontrolu nad autom, pa je udario u desnu bankinu, a onda i sleteo u wivu, gde se „opel“ prevrnuo. @. Bn

Vi{e od dva meseca nakon ru{ewa i skrnavqewa 713 nadgrobnih spomenika na pravoslavnom grobqu u Staparu, Policijska uprava u Somboru zvani~no je saop{tila da je krivi~nu prijavu za to delo podnela protiv me{tanina Zorana Bojovi}a (41), ali lokalna mesna zajednica i daqe tvrdi da o tome nije obave{tena. U me|uvremenu, veliki broj stanovnika Stapara izrazio je sumwu u rezultate policijske istrage i tvrde da Bojani}, koji je mentalno obolela osoba, nije odgovoran za ru{ewe spomenika. Bojani}a krivi~na prijava tereti za nasilni~ko pona{awe. U prijavi se navodi da je nasilni{tvo osumwi~enog po~elo u nedequ, 31. maja, u poslepodnevnim satima i da je trajalo sve do narednog jutra. U tom ru{ila~kom pohodu stradalo je ukupno 713 nadgrobnih spomenika. Osoba koja ima istoriju boravaka u institucijama za du{evne bolesnike ranije je tvrdila da nije imala nikakve veze s misterioznim vandalizmom na seoskom grobqu. Me|utim, po izjavi na~elnika somborske policije Sa{e Dmitra{inovi}a, tragovi na licu mesta, kao i svedo~ewa o~evidaca, ukazuju na to da je upravo on po~inilac. Policija je obavila svoj deo posla, Tu`ila{tvu podnela krivi~nu prijavu, sazvali su konferenciju za {tampu i obavestili javnost, me|utim, predstavnici MZ Stapar zahtevali su da budu dodatno obave{teni. Odmah po objavqivawu policijskih informacija odr`ana je vanredna sednica Saveta MZ i dogovoreno je da se Policijskoj upravi u Somboru uputi pismeni zahtev da zvani~no budu obave{teni o tome {ta je preduze-

MALIGANIMA ZA^IWEN INCIDENT NA BU^OVKI U PADEJU

Pijan pod {atrom napadao policajce Vasi M. (1963) iz ^oke komandir tamo{we Policijske ispostave odredio je zadr`avawe do 24 sata, zbog reme}ewa javnog reda i mira i nasiqa nad drugim licem, te ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti. Do incidenta je do{lo pod jednom od ugostiteqskih {atri na seoskoj slavi u centru sela, koja je proslavqana proteklog vikenda. Policija je saop{tila da je 9.avgusta oko 1,45 sati u {atoru ugostiteqskog objekta “Laguna” u Padeju osumwi~eni Vasa M. u al-

koholisanom stawu remetio javni red i mir vre|awem i nasiqem nad Stevicom J. (1974) iz Padeja i tom prilikom mu naneo lake telesne povrede. Alkotestirawem je utvr|eno da je Vasa M. u organizmu imao 2,28 g/kg alkohola. Stevica J. je ina~e policajac u padejskom odeqewu Policijske ispostave u ^oki i pod {atrom na seoskoj “bu~ovki” nije bio na du`nosti nego u civilu, kada je na wega nasrnuo Vasa M, sru{io ga sa stolice i povredio. Ubrzo je na mestu incidenta stigla i

patrola policije, ali ga pripitog nije bilo lako smiriti. Najavqeno je da }e protiv Vase M. biti podneta krivi~na prijava, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti ili odr`avawa javnog reda i mira. On je nakon dolaska patrole policije nastavio da pravi nered i poku{ao da onemogu}i policijske slu`benike da obave slu`benu du`nost. M. Mr.

PETOGODI[WAK POVRE\EN U BEOGRADU

De~ak pao sa ograde zoo-vrta

Prirodna retkost ~esto na meti vatre

Uga{en poàr u Deliblatskoj pe{~ari Poàr, koji je u nedequ oko podneva izbio u Deliblatskoj pe{~ari i zahvatio oko dva hektara, uga{en je istog dana, saop{tilo je ju~e Ministarstvo poqoprivrede. Poàr je krenuo s travne povr{ine i zahvatio borove, a u ga{ewu su u~estvovale {umske uprave Bele Crkve, Banatskog Karlovca, Deliblata, vatrogasne jedinice, kao i vatrogasno

dru{tvo Dubovac. Uzroke nastanaka poàra istraùje Ministarstvo unutra{wih poslova, navodi se u saop{tewu. [umarsko-lovna i Poqoprivredna inspekcija, dodaje se u saop{tewu, nastavi}e redovne kontrole na terenu. Do ju~e je podneto 30 prekr{ajnih prijava protiv odgovornih lica koja su izazvala poàre u {umama. (Beta)

DVA I PO MESECA TRAGAWA ZA VANDALOM SA STAPARSKOG GROBQA

Poskok ujeo In|ijca za teme

U Nema~koj i Italiji uhap{ena su dvojica begunaca iz Srbije za kojima su raspisane Interpolove poternice, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Nema~ka policija uhapsila je Marjana Arsovi}a (1975) iz ^a~ka, za kojim je od 2001. godine raspisana Interpolova poternica na

utorak11.avgust2009.

Petogodi{wi de~ak I. [. lak{e je povre|en u nedequ poslepodne kada je pao sa za{titnog zida na koji je sko~io da bi video slona u beogradskom zoolo{kom vrtu. – De~ak ima dve posekotine na glavi, nema unutra{we povrede, ali ima oguqotine i malo je ugruvan – izjavila je za Tanjug pedijatar Hitne pomo}i Zorica Damjanovi}-Zori}. Po wenim re~ima, u Urgentnom centru obavqene su sve potrebne pretrage i snimak glave de~aka je u redu i on nema nikakve prelome, ali je radi predostro`nosti zadr`an 24 sata na Institutu za majku i dete.

Direktor zoo-vrta Vuk Bojovi} je objasnio da je de~ak bio u pratwi roditeqa, ali im se oteo i sko~io na za{titni zid, pri tom izgubio ravnote`u i pao s visine od oko metar i po u betonski jarak. – De~ak se malo udario u glavu i odmah je pozvana Hitna pomo} koja ga je prevezla do Urgentnog centra – rekao je Bojovi}, demantuju}i da je slon uhvatio surlom de~aka za glavu i naneo mu te{ke povrede. – To su zlonamerne dezinformacije. U trenutku kada je de~ak pao sa zida, slon nije ~ak ni bio na toj strani. (Tanjug)

UHVA]ENI KRADQIVCI

Navadili se na bicikle Miomir N. (19) i Jovica N. (24) iz Sremske Mitrovice su za mesec dana u ovom gradu ukrali 12 bicikla i alata ukupne vrednosti 120.000 dinara. Policija je posle stalnih prijava da gra|anima nestaju bicikli parkirani i zakqu~ani u gradu, na parkirali{tima za bicikle, povela opse`nu akciju i otkrila po~inioce ovih dela.

S krivi~nim prijavama za krivi~na dela te{ke kra|e u produ`enom trajawu, Miomir N. i Jovica N. predati su istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Sremskoj Mitrovici, a sudija je posle saslu{awa obojicu pustio da se u daqem sudskom procesu brane sa slobode. S. B.

Oskrnavqeno grobqe u Staparu

to povodom celog slu~aja. U MZ Stapar o~ekuju da im se potvrdi ko je podneo krivi~nu prijavu kao i kome }e slu~aj biti dodeqen. Osumwi~eni Bojani}, ina~e, `ivi u neposrednoj blizini poharanog grobqa, a wegove kom{ije i veliki broj me{tana Stapara ne `ele da prihvate zvani~nu verziju policije i okrive svog sugra|anina. Bojani}evo ime od po~etka se provla~ilo kroz medije i on se povezivao s ru{ewem spomenika, ali je istraga bila u toku i selo je vi{e od dva meseca ~ekalo saop{tewe policije koje bi potvrdilo ima osumwi~enog. Kada je osvanulo jutro 1. juna ove godine stanovnici sela u

blizini Sombora bili su {okirani. Jedna po jedna osoba prijavqivala je {tetu na spomenicima i grobovima nekoga iz svoje porodice. Prvo se spomiwala brojka od oko 200 poru{enih plo~a, me|utim, kada su istraìteqi do{li na lice mesta i fotografisali i zabeleìli sve ru{evine, do{lo se do zapawuju}eg broja - 713! U me|uvremenu neki spomenici su ponovo podignuti. Ve{tak kog je angaòvala MZ, ukupnu {tetu procenio je na oko 100.000 evra, a najavqeno je da }e u obnovi spomenika pomo}i i Pokrajinsko izvr{no ve}e i op{tina Sombor. D. A.

KRIMINAL SVET

Saudijska princeza opqa~kana na Sardiniji Jedna saudijska princeza opqa~kana je Sardiniji i iz wenog hotelskog apartmana odnet je novac i nakit ukupne vrednosti od 11 miliona evra, izve{tava italijanska {tampa. Lopovi su koristili glavni kqu~ i u vreme ve~ere, u roku od samo deset minuta i bez buke, uspeli da demontiraju i odnesu sef iz apartmana k}erke vicekraqa Saudijske Arabije. Sef je u otvoru zida bio pri~vr{}en samo silikonom, {to je pqa~ka{ima olak{alo posao, izvestio je dnevnik “Stampa”. Levi~arski dnevnik “Republika” navodi da je pqa~ka po-

primila obrise diplomatskog incidenta. “Vojni savetnik saudijske ambasade do{ao je na Sardiniju i slu~aj sada prate tajne i diplomatske slu`be obeju zemaqa”, isti~e list. Luksuzni hotel u kojem je odsela saudijska princeza nalazi se u jednom od najelitnijih letovali{ta na Sardiniji. Policija, koja je odmah pokrenula istragu, sumwa da je pqa~ku izvela grupa provalnika koji su mo`da do{li iz inostranstva, ali su imali i pomaga~a zaposlenog u hotelu.

REKORD TURSKE POLICIJE

Uni{teno dve milijarde stabqika kanabisa Turska policija je zaplenila i uni{ila rekordne dve milijarde stabqika kanabisa na istoku Turske, saop{teno je ju~e. Kanabis je zaplewen pro{le nedeqe u gradu Baskale, u turskoj pokrajini Van, blizu granice s Iranom, na planinskom terenu od nekoliko hiqada hektara. Vi{e stotina vojnika u~e-

stvovalo je u uni{tavawu biqaka u operaciji koja je trajala pet dana. Pokrajina Van je na putu krijum~ara droge iz Azije u Evropu. Od uni{tenog kanabisa moglo je da se proizvede oko 50 tona ha{i{a, tr`i{ne vrednosti 34 miliona dolara, navele su turske vlasti. (Beta)

ZANIMQIV LOPOVLUK U POQSKOJ

Ukrali vi{e od 400 egzoti~nih ìvotiwa Poqska policija uhapsila je lopove koji su proteklog vikenda iz jedne specijalizovane radwe u mestu ênstohova ukrali 350 paukova, 40 zmija i desetine gekona i gu{tera. Dvojica lopova iz tog mesta, kojima preti deset godina zatvora, priznali su da su ukradenu “robu” sakrili u obli`woj {umi, preneli su ju~e poqski mediji. U hvatawu kradqivaca i nalaèwu egzoti~nih ìvotiwa, za koje su potrebne posebne dozvole,

pomogli su uzgajiva~i koji su se raspitivali o crnom trì{tu. Trgovina ìvotiwama sa spiska vrsta za{ti}enih me|unarodnim kovencijama u Poqskoj cveta u ilegali i ponude se mogu na}i na Internetu, navode stru~waci. Prema procenama me|unarodnih organizacija za za{titu prirode, trgovina ugroènim vrstama na crno u svetu donosi gotovo jednake prihode kao trgovina oru`jem ili qudima. (Beta)

KULTURA

utorak11.avgust2009.

U PROGRAMU SARAJEVSKOG FESTIVALA

Pet srpskih filmova Na 15. me|unarodnom „Sarajevo film festivalu“ (SFF), koji po~iwe sutra u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, bi}e prikazano pet srpskih filmova u takmi~arskom programu.U selekciji igranih ostvarewa, koja je fokusirana na region jugoisto~ne Evrope, u~estvova}e dvojica debitanata Milo{ Pu{i} sa filmom „Jesen u mojoj ulici“ i Vladimir Peri{i} sa „Obi~nim qudima“.Prema podacima sa sajta SFF-a, srpska kinematografija bi}e zastupqena u ovom programu i preko koprodukcija u filmovima „Kewac“ rediteqa Antonija Nui}a, „Nevreme“ Hansa Kristijana [mita i „Slovenka“ Damjana Kozolea. Takmi~arski program dugometra`nih dokumentaraca na SFFu uvrstio je filmove Borisa Miti}a „Dovi|ewa, kako ste?“, Marka Mamuzi}a „Vrela krv“ i Dragana Nikoli}a „Kavijar konek{n“. Srbija se pojavquje kao koproducent u dokumentarcu „Plati i `eni“ Atanasa Georgieva, uz partnere iz Hrvatske, Nema~ke, Makedonije i Francuske. Filmski umetnici iz na{e zemqe u~estvova}e i na marketu SFF-a „Sinelink“, koji predstavqa projekte u nastajawu, kao i na radionici za mlade „Sarajevo talent kampus“. Takmi~arski program igranog filma 15. Sarajevo film festivala (SFF) predstavi}e od 12. do 20. avgusta deset ostvarewa debitanata i novih autora iz regiona, koji su ve} zauzeli posebno mesto u kontekstu evropskog filma.Ve}ina filmova su debitantski i niskobuxetni, stvoreni pod te{kim okolnostima, sa neverovatnom energijom i stra{}u prema filmskom stvarala{tvu, jer toj novoj generaciji autora nisu bitne granice i ograni~ewa, pravila i sredstva, navela je selektorka Elma Tataragi} u obrazlo`ewu selekcije 15. SFFa, koji }e imati dve svetske i po ~etiri internacionalne i regionalne premijere.

S 98. OPERSKOG FESTIVALA POSVE]ENOG RIHARDU VAGNERU U NEMA^KOM GRADU BAJROJTU

TIN ^OJS PRIZNAWA

„Parsifal” kao spomenik neugasivoj slavi muzike

„Sumraku” 11 nagrada

(Specijalno za „Dnevnik” iz Bajrojta) Testamentarno delo Riharda Vagnera, opera “Parsifal”, u koju je izlio svu svoju du{u, razmi{qawa, strahovawa i ùdwu za smr}u za kojom je (kao i Bah) ~eznuo u posledwim godinama ìvota - zavr{io je samo jednu godinu pre smrti (13. januara 1882), a 13. februara naredne godine zadesila ga je smrt u Veneciji (uvek je strahovao od brojke 13, mada wegovo ime ima 13 slova, a i 13 opera je ostavio za sobom). O “Parsifalu” je razmi{qao i vajao ga ~itavu deceniju, stvoriv{i – kako je smatrao Pjer Bulez – “ne operu nego scensku pasiju”; “skroz satkanu ot tananih dimova tamjana” – kako je o fluidnoj Uvertiri zabeleìla Isidora Sekuli}. “Orkestarski sonoritet Parsifala’ je jedinstven i neo~ekivan, uzvi{en i snaàn. To je najlep{i spomenik neugasivoj slavi muzike” – smatrao je Debisi. I doista, od prvih taktova Uvertire u kojoj se sporo rasta~u alikvotni tonovi As-dura izrastaju}i do 48 linijskih sistema samo u orkestarskom delu partiture, u~inili su da se ~ovek oseti uzneseno sa sedi{ta u festivalskoj dvorani, negde “na onoj strani”, miqama daleko od stvarnosti. Italijanski dirigent Danijele Gati, koji je kao i (engleski) Parsifal Kristofera Ventrisa pro{le godine debitovao u Bajrojtu, studirao je klavir, violinu, kompoziciju i dirigovawe i to se ose}a u kompletnom doìvqaju dela i kao stvaralac i kao interpretator, u “rentgentskom snimawu” partiture. Mnogo mu je u

tome pomogao wegov kolega Eberhard Fridrih koji ve} ~itavu deceniju stoji na ~elu veli~anstvenog bajrojtskog Festivalskog hora posti`u}i neku vrstu hipnoti~kog intenziteta sonornosti koje je potpuno jedinstveno na ovom mestu. Horovi su dosezali do onog {to solistima nije pola-

Kristofer Ventris kao Parsifal

zilo za rukom – misticizma i verske pokore za razliku od monumentalnih horskih numera u “Majstorima peva~ima”. I mladi rediteq iz Osla Stefan Herhajm, koji je studirao i violon~elo, tako|e je pro{le godine debitovao u Bajrojtu. Kao i Vagnerova praunuka Katarina Vagner u “Majstorima peva~ima” i on je ovde neprimereno ponudio ~itavu skalameriju vizuelnih

DANAS PO^IWE NOVI AMBIJENTALNI POZORI[NI FESTIVAL U SMEDEREVU

Tvr|ava teatar Novoosnovan Ambijentalni pozori{ni festival „Tvr|ava teatar“ po~iwe danas u Smederevu i, pod sloganom „Odisej se vratio“, traja}e do 20. avgusta, najavila je ju~e umetni~ka direktorka festivala Branislava Lije{evi}.Ona je na konferenciji za novinare objasnila da je „Tvr|ava teatar“ potpuno novi i jedinstven kulturni doga|aj u Srbiji, organizovan po ugledu na sli~ne festivale na

Branislava Lije{evi}

prostorima biv{e Jugoslavije, sa programom prilago|enim prostoru Smederevske tvr|ave i namewenim letnoj kuturnoj ponudi. Gradona~elnik Smedereva Predrag Umi~evi} kazao je da ovakva vrsta festivala jedinstvena zamisao nastala pro{le godine sa ciqem da potencijale Smedereva ponudi publici iz cele Srbije.On je podsetio da je u vreme srpskog

DNEVNIK

despota \ur|a Brankovi}a (1377-1456) Smederevo bilo steci{te pozori{nih trupa sa raznih strana, ali i da je na tom mestu 5. juna 1941. godine izginuo kompletan ansambl Srpskog narodnog pozori{ta. Podse}aju}i da je grad na Dunavu dva puta bio srpska prestonica, Umi~evi} je najavio da }e Smederevo do 20. avgusta biti kulturna prestonica Srbije. Direktorka Saveta festivala Vida Ogwenovi} rekla je da je festival pripreman pro{le godine, pre „rascvetavawa krize“, ali da je zahvaquju}i energiji i entuzijazmu organizatora i sredstvima Ministarstva kuilture i grada Smedereva zaista i realizovan.Ministarstvo kulture izdvojilo je za „Tvr|ava teatar“ dva miliona dinara, grad Smederevo ~etiri miliona dinara, a Unesko 59.000 dolara, ali ta sredstva jo{ uvek, prema re~ima Lije{evi}eve, nisu zaista i upla}ena. Festival je takmi~arskog karaktera, tako da }e `iri u sastavu: glumica \ur|ija Cveti} (predsednik), hrvatski rediteq Bora Golovko i glumac i rediteq Nemawa Rankovi}, dodeliti ~etiri ravnopravne nagrade (bronzane plakete, rad Vlastimira Filipovi}a) - za najboqu predstavu, najboqu re`iju, najboqem glumcu i najboqoj glumici festivala. Festival }e otvoriti nema~ki Teatar „Titanik“, koji je sa istoimenom predstavom osvojio 1994. godine „Grand Pri“ na Bitefu. Oni }e, kombinuju}i tradiciju evropskog folklornog pozori{ta sa mo-

dernim izraàjnim formama uz mno{tvo specijalnih efekata, izvesti predstavu „Odiseja“ u reìji Franka Heuela. Na reprtoaru }e biti i komadi „Grad“ i „Mali princ“ smederevskog pozori{ta „Patos“ u reìji Sun~ice Milosavqevi}, zatim „Godo na usijanom limenom krovu“ Nikole Zavi{i}a u izvo|ewu Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada, „Dundo Maroje“ u reìji Kokana Mladenovi}a i izvo|ewu Kru{eva~kog pozori{ta i adaptacija ~uvenog [ekspirovog dela „Bura“ u reìji Andra{a Urbana, a izve{}e ga Narodno pozori{te iz Ni{a.Gosti festivala bi}e i australijski teatar „Strejnx frut“ sa predstavom „Apsolutni biser“, rumunska grupa „Sirijes roud trip“, koji }e prirediti uli~ne performanse, kao i beogradski „Mimart teatar“. Najavqen je i koncert ansambla „Renesans“, dok }e u prate}em programu glumica Gorica Popovi} odràti master klas, biti prire|ene promocije kwiga „Biti u pozori{tu“ Marine Milivojevi}Ma|arev, „Odlike dramske bajke“ Milivoja Mla|enovi}a, „25“ Nele Antonovi} i „Dijalog o festivalima“ Simona Grabovca, kao i izlo`ba fotografija „Tvr|ava kulture“ Radoslava Ranisavqevi}a.

doga|awa koja su se svim silama trudile da uni{te osnovnu posve}eno-religioznu ideju dela. Tako su se na sceni videli i kukasti krstovi i ratna razarawa, a cvetne devojke – malih i jedva ~ujnih glasova – uàsno ki~erajski je obukla (tako|e pro{logodi{wa bajrojtska debitantkiwa) Gesine Felm. Stekla sam utisak da se vode}a parsifalska ekipa tek uhodava i to dosta nespretno u delu koje je s kompozicione strane savr{eno u svim detaqima. Parsifal, koji tr~kara po pozornici u matrolskom odelu u prvom ~inu, delovao je najblaè re~eno sme{no i potpuno neprimereno “ârima Velikog petka” kojima ovaj ~in zavr{ava; Kundri Japanke Mihoko Fuximura, koja je studirala u Minhenu i koju poznaju gotovo sve elitne operske ku}e sveta ipak jo{ nije sazrela do ove verovatno najsloènije i gluma~ki i peva~ki dramsko-sopranske role; premalo ènstvena u sredwem ~inu (gde je to neophodno, gde Parsifalu poqupcem treba da zavede du{u) i ona je tek u finalu opera, kao i Parsifal sazrela do skru{ene pokajnice. Nema~ki Amfortas Detlefa Rota (gost od 2008. u Bajrojtu) ni glasovno ni gluma~ki ne izraàva patwu ve~ne rane koju je nezaboravno, ~itave tri decenije bolno prenosio Be~lija Bernd Vajkl (savr{eno upe~atqiv i kao “Holan|anin lutalica”). Ove godine takvih “zvezda” nema, mo`da je, jedino, na putu da to postane Izolda [ve|anke Irene Teorin. Stoga nije

Mihoko Fuyimura u ulozi Kundri

~udo da je odabrana bajrojtska publika srda~nije pozdravila Gurnemanca Ju`no-koreanca Kvanghula Jouna (koji je ve} 13 godina na Festivalu) koji je (jedini) uspeo da ubedi ne samo Parsifala nego i nas da je “ovde vreme postalo prostor…” Parsifal (na arapskom “tako ~ist, tako jednostavan”) nas nije ubedio u ono Nikolajevsko da se “nebeski svet ne otkriva u~enome nego ~istome”; rediteq Stefan Herhajm nije ispo{tovao religiozni podtekst ove muzi~ke poeme, a upravo je “gotovo nesumwivo da se zbog svog sna`nog i smirenog misti~nog izraza ovo delo – kako je smatrao Manuel de Faqa - ubraja u najveli~anstvenije darove umetnosti svih vremena. Gordana Kraja~i}

Film o vampirima „Sumrak“ dobio je 11 Tin ~ojs nagrada ~ije je dobitnike biralo 83 miliona glasa~a putem interneta. „Sumrak“ je izme|u ostalog nagra|en u kategorijama najboqa drama, najboqi romanti~ni film, najboqa tu~a, najlep{i poqubac i najboqa muzika. Kristen Stjuart koja u „Sumraku“ tuma~i Belu Svon, dobila je nagradu kao najboqa glumica u drami, dok je wen partner u filmu Robert Patinson izabran za najboqeg glumca u drami i za najprivla~nijeg glumca. Tejlor Lotner i E{li Grin koji }e uz Kristen Stjuart i Roberta Patinsona igrati i u nastavku „Mlad Mesec“, nagra|eni su u kategoriji najboqi novi glumac i glumica. Kem Xigandej, tako|e iz „Sumraka“ snimqenog prema istoimenom romanu Stefani Majer, progla{en je za najboqeg negativca. Debitantski roman Stefani Majer „Sumrak“ pojavio se 2005, u me|uvremenu je postao planetarni hit i za sada ima ~etiri toma. Srpskim ~itaocima stoje na raspolagawu, pored „Sumraka“, drugi tom „Mlad mesec“ i tre}i „Pomra~ewe“. Peva~ica i glumica Majli Sajrus dobila je {est nagrada, izme|u ostalog u kategoriji najboqa TV komedija i najboqa glumica u seriji „Hana Montana“, dok je grupa „Xonas Braders“ osvojila pet trofeja u obliku daske za surfovawe.Me|u dobitnicima nagrada su i glumci Hju Xekmen, En Hatavej, Zak Efron Megan Foks, [aja Labaf, peva~ice Bijonse i Tejlor Svift, ritam i bluz peva~ Kawe Vest i grupe „Blek Ajd Piz“ i „Paramor“.Specijalna nagrada pripala je pop zvezdi Britni Spirs. Dobitnici Tin ~ojs nagrada progla{eni su na sve~anosti u Juniversal Sitiju u Los An|elesu. Prve nagrade dodeqene su 1999, a dobitnici poti~u iz sveta filma, muzike, televizije, sporta i mode.

DUGOMETRA@NI DOKUMENTARAC POSVE]EN DOAJENU FILMA PURI[I \OR\EVI]U

Lepo vreme za mlad gra{ak Doajen srpske kinematografije Puri{a \or|evi} (85), glavni junak dugometra`nog dokumentarnog filma „Lepo vreme za mlad gra{ak - Puri{a“, izjavio je da je, prema wegovoj oceni, to igrani film koji zasluùje da otvori Fest. Film po scenariju i u reìji Milana [pi~eka, koji na osoben na~in predstavqa \or|evi}ev opus i ìvotnu filozofiju, prikazan je u prate}em programu Festivala filmskog scenarija (FFS) u Vrwa~koj Bawi, gde je nai{ao na simpatije publike, isto kao i proletos na premijeri u Beogradu. \or|evi} se na festivalskoj konferenciji za novinare upustio u analizu igrane i dokumentarne forme i sa puno duha govorio o eksperimentu u umetnosti, pomiwu}i primere sa Bitefa i iz moderne literature. On je sino} odrào i kwièvno ve~e u sali vrwa~ke biblioteke. Film

po~iwe simboli~no ispred Jugoslovenske kinoteke, scenom u kojoj \or|evi} prosi sviraju}i usnu harmoniku, a na istom mestu se i zavr{ava tako {to on ulazi u Kinoteku i odlazi u istoriju. Izme|u tih scena autor, poznati novinar, a sada rediteq debitant, razgovara s glavnim junakom u wegovom rodnom ^a~ku, na grobqu, ispred bioskopskog platna na kome se smewuju scene iz wegovih mnogobrojnih igranih i dokumentarnih filmova i to prete`no scene sa puno muzike, kao i u ateqeu umetnika Milanka Mandi}a koji za to vreme vaja Puri{in portret - glavu u glini. Film se gleda sa blagim osmehom na licu zahvaquju}i `ivosti i {armu \or|evi}a, i pored wegovih poodmaklih godina, kao i ume{nosti [pi~eka da o Puri{i progovori na na~in koji je u duhu nekonvencionalnog stva-

rala{tva ove legende na{e kinematografije.[pi~ek je na konferenciji za novinare rekao da je ovo „neambiciozan film, ali sa lepom pri~om o jednom velikom srpskom umetniku“. „Nadam se da }e ostati kao moj mali prilog istoriji srpske kinematogafije. Radili smo gotovo bez ikakvog buxeta, ali ve} ima dobrih rezultata“, izjavio je on i dodao da je film pozvan i na festival u Ni{u, kao na „Zlatnog viteza“ dogodine u Moskvi. [pi~ek je zamerio ~lanovima `irija festivala u Novom Sadu, odr`anog u junu, na neprincipijelnosti, jer su, kako je rekao, izuzetno hvalili ovaj film, ali su u posledwem trenutku nagradu dodelili nekom drugom. On je zahvalio producentu - Akademiji umetnosti, kao i Jugoslovenskoj kinoteci koja je obezbedila inserte iz starih \or|evi}evih filmova.

DEBITANTSKI ROMAN U „LAGUNINOJ” EDICIJI „MERIDIJAN”

Konstantinovo raskr{}e U ediciji „Meridijan“ izdava~ke ku}e „Laguna“ rezervisanoj za doma}e pisce, koju veoma uspe{no ure|uje kwièvnik Igor Marojevi} pod geslom „svetsko lice srpske kwièvnosti“, pojavio se, kao 20. naslov, prvi roman Ni{lije Dejana Stojiqkovi}a „Konstantinovo raskr{}e“.Kwiga nije jo{ imala zvani~nu promociju, ali to nije smetalo najagilnijim kwièvnim kriti~arima, poput prof. dr Vladislave Gordi}-Petkovi}, da je pa`qivo pro~itaju i veoma pozitivno ocene, {to ne}e bitno uticati na wenu popularnost, jer je ona sama prokr~ila put do publike koja „guta“ dobre, uzbudqive pri~e. Stojiqkovi} (33) iznikao na alternativnoj strip sceni, rokenrolu i bave}i se novinarstvom, osmelio se da zapo~ne karijeru romanopisca delom u kome je ukrstio nekoliko najpopularnijih ànrova koji nam {tiù u velikim koli~inama preko pisaca kao {to su Den Braun sa paleografskim trilerima, Stiven King sa hororom pri~ama, En Rajs i Stefani Majer sa vampirskim, a tu su i biblijski trileri Horhea Moliste, Huana Gomesa

Hurada, Sema Borna...Za pozornicu svoje pri~e odabrao je Ni{, a vreme je Drugi svetski rat, jer mu je to omogu}ilo da na wu smesti okupatore Nemce, ~etnike, partizane, otmene gra|ane i boeme, kartaro{e, kafanske muzikante... Sve to je za~inio potragom za legendarnim ma~em Konstantina Velikog i pojavom vampira koji u potrazi za „ hranom“ ne biraju kome }e isisati krv. Autor na kraju romana navodi podatke do kojih je do{ao istraùju}i istorijske izvore, potvr|uju}i da su neki od glavnih aktera stvarno ìveli u tim burnim, smutnim vremenima.Sada, po{to je Stojiqkovi}ev roman dr Vladislava Gordi}-Petkovi} stavila u ravan sa odavno etabliranim delom srpske kwièvnosti, „Strah i wegov sluga“ Mirjane Novakovi}, ne}e se ustru~avati da ga ~itaju i oni koji podcewuju sve {to ima predznak ànrovske literature, a oni koji se ne stide da uìvaju u {tivu koje nije dosadno i stvarno se ~ita „u jednom dahu“, dobili su kwigu od koje }e ih podilaziti hladni `marci u vrelim letwim danima. (Tanjug)

KULTURA

c m y

DNEVNIK

DODEQENE NAGRADE „BRANKOVOG KOLA” ZA NAJBOQE PESNI^KE ZBIRKE

„Stra`ilovo” Steli Manasijevi}, Marku Kova~evi}u i Branimiru Kr{i}u

Presti`na nagrada „Stra`ilovo”, za najboqe pesni~ke kwige objavqene u Brankovom kolu, izme|u dve septembarske manifestacije, ravnopravno je pripala Steli Manasijevi} (1973) za kwigu pesama „Pod maskom” i Marku Kova~evi}u(1982) za zbirku „Sizif i pjesme”. Od ove godine, Brankovo kolo }e dode-

Stela Manasijevi}

qivati i specijalnu nagradu „Stra`ilovo”, za najboqi pesni~ki prvenac objavqen na srpskom jeziku , koja je pripala je Branimiru Kr{i}u za kwigu „Obi~ne pjesme” (Trivunija lajn, Bawa Luka, 2008). Ovu odluku jednoglasno je doneo `iri Brankovog kola u sastavu: Lidija \ogo, Maja Belegi{anin i Ivan Lalovi}, predsednik. Druga po redu kwiga pesama Stele Manasijevi} „Pod maskom“, nastavak je pulsirawa wenog osobenog pesni~kog nerva iz prvenca „Piskarawa na balkonu“, tako|e objavqenog u „Brankovom kolu“. Nagra|ena kwiga donosi izuzetno bogat i kultivisan pesni~ki izraz zasnovan na ironi~no-sarkasti~nom i humorno-satiri~nom pogledu na svet. Stela Manasijevi} je pesnikiwa „svevide}ih ~ula”, koja ne ispu{ta ni najmawi detaq stvarnosti, gest ili promenu slike sveta. Sve posta-

je predmetom epifanijskog doìvqaja za ìvi nastanak pesme. U pesmama Stele Manasijevi} plamti ~ista radost stvarawa, onaj vid sre}e koji ispuwava pesni~ko bi}e kada je u saglasju sa sopstvenim talentom. Wena poezija poseduje svetao znak inicijacijskog pomaka na vi{i stepen svesti o sopstvenom putu. Kwiga „Pod maskom“ Stele Manasijevi} donela je pesme koje, u neprekinutom lancu istinskih pesni~kih sudbina, plediraju za ìvo trajawe u materwem jeziku, navedeno je u obrazloèwu ìrija. Nova kwiga Marka Kova~evi}a „Sizif i pjesme“ donosi zrelu poeziju u znaku atmosfere iz pre|a{we zbirke Vuk, objavqene tako|e u „Brankovom kolu“. Marko Kova~evi} nadahnuto peva o zavi~aju, o lokalnom „svetskom bolu” koji prati, u zenici oka iznenada uhva}en, dinarski krajolik du{e, doticaj sa preda~kim iskonom, sa primordijalnom supstancom zvuka i svetla. Sizifovskom voqom pesnik stremi ka visinama istine o ~oveku, ka slobodi i Bogu. Po Marku Kova~evi}u, poezija je lekovita i sveìvotna amajlija ~ovekova, trajna duhovna disciplina koja ne dopu{ta zubu vremena da satre qudsko prisustvo

Branimir Kr{i}

Marko Kova~evi}

u senovitim predelima jezika i ìvota, ve} mu upravo ona daje potpuni smisao i snagu za postojawe- smatra ìri ove nagrade. Pesni~ki prvenac Branimira Kr{i}a (1981) „Obi~ne pjesme” predstavqa rasko{ni kaleidoskop lirike, kwigu retkih stvarala~kih uznesewa i potencijala - re~eno je u obrazloèwu nagrade. - Podjednako vladaju}i vezanim i slobodnim stihom, Branimir Kr{i} na zadivquju}i na~in, poput majstora sa vi{e objavqenih kwiga, nepatvoreno koristi pesni~ko nasle|e i utvr|uje sopstveni jezi~ki vidikovac koji }e drugima biti oslonac i pouzdawe. Odavno se u savremenoj srpskoj poeziji nije pojavio prvenac sa tako sveìm pe~atom boemskog dara za apsolutno ose}awe erosa i tanatosa, za sudbinski ustanovqenu artikulaciju pesni~kog jezika u ambivalentnim slikama sveta. Nema sumwe da je prvenac „Obi~ne pjesme” Branimira Kr{i}a najava dolaska istinskog pesnika sa izvora straìlovske boje i zvuka. Nagrada „Straìlovo” sve~ano }e laureatima biti uru~ena na 38. Brankovom kolu, 5. septembra, u 11 ~asova, na Straìlovu, pokraj spomenika Branku Radi~evi}u, rad vajara Jovana Soldatovi}a. K. R.

utorak11.avgust2009.

IZLOG KWIGA: NOVI ROMAN \OR\A PISAREVA „A AKO UMRE PRE NEGO [TO SE PROBUDI?“

Stvarni grad i pi{~eva fikcija U izdawu „Agore“ iz Novog Sada, ovih dana iz {tampe je iza{ao novi roman „A ako umre pre nego {to se probudi?“ novosadskog pisca \or|a Pisareva, kao petnaesti naslov u nizu kwiga koje je do sada objavio. Ovo nije pri~a o junaku koji je pripoveda, ve} o junakiwi koju on poku{ava da stvori u svom novom romanu, ~ime se uvodi jo{ jedan dijalog, tako blizak nasle|u postmodernizma, o literaturi, pisawu, i wegovoj svrsishodnosti u doba virtuelnih izazova. Ovaj roman ide korak daqe u tim razmi{qawima i poku{ajima da otvori novi ugao gledawa na to, i nudi virtuelnu kwigu, napisanu, kako pisac - junak ove kwige tvrdi, „ali ne i bukvalno materijalizovanu: ìvu kwigu“, jer je ve} „sve napisano samo treba ~itaoce nau~iti kako da to otkriju“. Me|utim, ovo je tek uvod u jo{ jednu pri~u koju ~italac moè otkriti u ovom romanu, a ona se odvija ulicama Novog Sada, grada u koji ve} pomenuti pisac sme{ta radwu svoje kwige, jo{ ta~nije, u zgradu „Dnevnika“. To nije jedini mikro - topos unet u ovaj roman, ve} se oni niù i daqe, kao koncentri~ni krugovi, u kojima je epicentar rakrsnica kod Futo{ke pijace. Preko puta we je niz radwi, kafana „Bujna zora“ i Kineski centar gde se tako|e odvija radwa budu}eg romana. Tu su ]irpanova i Ulica Lilike Bem, a sve opet ukazuje na Futo{ku raskrsnicu iza koje se „zatvara svet i otvara nepostojawe“. Tu gde se Futo{ka pijaca zavr{ava, kao da po~iwe fikcija, ili kako autor kaè kao „kada bi u pi si igrici do{ao do ivice programiranog sveta i zatekao ni{ta u koje si mogao u}i, ali ne bi znao ni gde si, niti {ta se de{ava oko tebe, jer ni{ta se i ne bi de{avalo, niti bi moglo, kada tu ni{ta i nije postojalo“. Ovaj detaq u romanu podse}a na jo{ jednu osobinu autorskog rukopisa \or|a Pisareva, onu u kojoj su stvarnost i

imaginacija potpuno ravnopravne dok se neprestano, mada ~ini se ponekad i nenadano, prepli}u. U ovoj pri~i o Novom Sadu prepli}u se i sada{wost i pro{lost, svet junakiwe, ali i pisca koji poku{ava da proda svoju pri~u, odnosno napi{e onu koja se prodaje. I eto ponovo povoda u romanu da se progovori o literaturi, odnosno ovog puta o ~asopisima, recenzijama i kritici. Pisac- junak ovog romana, kaè nam Pisarev, „nije ne{to posebno drào do kriti~ara. Drào je relevantnim stav Xozefa Epstajna koji smatra da oni uglavnom pi{u jedni za druge i sve wihovo {to je objavqeno moglo bi nositi oznaku ’samo za stru~wake’“. Bio je, na kraju, svestan da nema puno kriti~ara kojima sme verovati. Jo{ bi bilo najboqe, smatrao je, ukoliko se kritike ve} moraju ~itati, primati ih kao pojedina~na i nezavisna autorska dela kojima je kwiga samo povod da wen autor istera sopstvenu pri~u. Treba ih prihvatati kao ono {to moè da zabavi, ali ne i da pouzdano vrednuje. Ukoliko ve} treba da nalikuje televizijskoj reklami, onda tim boqe ukoliko uveseqava ba{ kao slatki{i!“. Tako se zavr{ava poglavqe pod nazivom „âjanka u redakciji ’Sun~evih pega’, a ona posve}ena gradu, ulicama i poznatim mestima nose naziv „Putovawe po dowim predelima Novog Sada“, po Futo{kom parku, Ulicom Branislava Nu{i}a... Uprkos ovim poznatim detaqima u

romanu, na ~itaocu nije da otkriva ono {to je stvarno u podacima, ili li~no u utiscima, a {ta je fikcija, ve} da se prepusti igri koju autor nudi, vode}i ga ~as ka jednoj ~as ka drugoj strani, poku{avaju}i pritom da ga suo~i s tim da su to delovi jednog te istog sveta. \or|e Pisarev radi u „Dnevniku“, {to jeste stravnost, kao i podatak da je, kako je navedeno

u kratkoj biografiji, objavio „~etrnaest sretnih kwiga“. Objavqene su mu ~etiri zbirke pri~a, eseji, i romani „Mimezis mimezis romana“, „Kwige naroda lutaka“, „Gotska pri~a“, „Kov~eg“, „Popisuju}i imena stvari“, „Zavera bliznakiwa“, „Pod senkom zmaja“ „U srcu grada“ i „Pono} u sobi uspomena“. Laureat je nagrade „Laza Kosti}“, a dobitnik je i nagrade Dru{tva kwi`evnika Vojvodine za kwigu godine, i Fondacije Borislav Peki}. N. Pej~i}

ME\UNARODNI FESTIVAL MUZIKE ZA UDARAQKE NA NOVOSADSKOM [TRANDU

Oda bogovima ritma Zahvaquju}i inicijativi samih muzi~ara i wihovom entuzijazmu, koncertni `ivot Novog Sada po~etkom avgusta neo~ekivano je oboga}en je novim, izuzetno atraktivnim i vrednim muzi~kim doga|ajem – bio je to trodnevni Me|unarodni festival udaraqki, koji je uz doma}e soliste okupio vrsne i afirmisane mlade perkusioniste iz Slovenije, Izraela, Japana i Rusije. Za~etnik pokretawa ovog festivala bio je na{ emi-

van je sa ciqem da slu{aocima prika`e sveobuhvatnost i neverovatnu zvu~nu rasko{ muzike za udaraqke, od decentne, blistave zvu~nosti vibrafona i marimbe, preko zavodqive ritmi~nosti arapskih, karipskih i dalekoisto~nih udaraqki, do reskog i mo}nog zvuka uobi~ajenog kompleta baterije bubweva. Ova nesvakida{wa perkusionisti~ka fe{ta imala je i jo{ jednu podjednako va`nu intenciju: da izvo|ewima i energijom oku-

Svi smo mi ritam Svake ve~eri, po zavr{etku najavqenog programa, na poziv Neboj{e @ivkovi}a, instrumenata su se prihvatali i mnogobrojni prisutni gledaoci, kako odrasli, tako i najmla|i, koji su potom, zajedno sa doma}im i gostuju}im solistima u~estvovali u `estokim i vatrenim bubwarskim xem-se{nima, spontano stvaraju}i duge i uzbudqive tokove vaqaju}ih i pra{tavih ritmova, koji su kao prava himna pomiwanim bogovima ritma odjekivali daleko u no}. Tre}e festivalsko ve~e obuhvatilo je zapravo samo jo{ jedan masovni i dugi perkusionisti~ki xem se{n publike i muzi~ara, koji je tako ubedqivo opravdao moto ove manifestacije: „Svi smo mi ritam“. nentni kompozitor i marimbafonista Neboj{a Jovan @ivkovi}, profesor udaraqki na novosadskoj Akademiji umetnosti, koji je sa studentima iz svoje klase prethodnih godina ve} osmislio nekoliko sli~nih vrlo zna~ajnih i zapa`enih muzi~kih poduhvata. Sli~no kao i raniji koncerti akademskog Ansambla udaraqki i ovaj festival, sa naslovom „Poludele marimbe“, organizo-

pqenih vrsnih mladih solista izbri{e granice izme|u muzi~ara i posmatra~a, te da se svi prisutni prepuste magiji zajedni~kog stvarawa improvizovane muzike. Otuda su se organizatori odlu~ili da ovaj festival smeste na binu na otvorenom prostoru, u lepom ambijentu kupali{ta [trand, neposredno uz Dunav, {to se prve ve~eri ~inilo i kao pomalo riskantna ideja, zbog nestabilnog vremena i

odjeka muzike sa nedaleke bine, gde lokalni bend nije prestajao sa svirkom. Ipak, dra` muzicirawa pod ve~erwim nebom, uz Dunav, ipak je potisnula sve mogu}e zamerke, tako da je prisutna, brojna publika u petak imala prilike da se upozna sa izvo|a~kim dometima doma}ih solista, ~lanova Ansambla udaraqki ovda{we Akademije. Posle uvodnog nastupa Neboj{e Jovana @ivkovi}a koji je vrlo energi~no i upe~atqivo izveo svoju kompoziciju Himna bogovima ritma, sledile su interpretacije studenata Milice Grubi{i}, Ivana Burke i Danijela Bu|ija, koji su solisti~ki, ili zajedni~ki, udvoje ili kao trio izveli ambiciozan izbor dela savremenih autora za razli~ite udara~ke instrumente, od marimbe do razli~itih ritmi~kih instrumenata, predstavqaju}i se vrlo solidnim i dinami~nim muzicirawem. Kao gost programa nastupio je sjajni mladi ruski marimbafonista Rostislav [araevski, koji je odsvirao transkripciju Albenizovog „Asturijasa“ i @ivkovi}evu kompoziciju „Ilija{“. Druge ve~eri na programu su se na{li nastupi stranih u~esnika. Posle poletnog i virtuoznog muzicirawa mlade japanske marimbafonistkiwe Rioko Imai, usledili su nastupi sjajnog izraelskog perkusioniste Leva Avrahama Loftusa, koji je podjednako uverqivo izveo dva stava iz Bahove Svite za vio-

Ansambl udaraqki Akademije umetnosti

lon~elo solo kao i improvizacije na ritmi~ke motive arapske, turske i jevrejske muzike, a veliku pa`wu prisutnih privukao je i nastup petnaestogodi{weg virtuoza na marimbi Aristela [krbi}a, koji ve} studira na Konzervatorijumu u Lincu u Austriji. Vrhunac ve~eri doneo je nastup slovena~kog dua udaraqki, koji ~ine vrsni mladi muzi~ari Simon Klav`ar i Jo`e Bogolin, a predstavili su se izuzetno ekspresivnim i drama-

ti~nim interpretacijama opse`nog programa, koji je ukqu~ivao i muziku baroka, impresionizma, kao i kompozicije za marimbu i udaraqke savremenih slovena~kih i svetskih autora. Festival je uz puni izvo|a~ki uspeh ostvario je i svoj drugi ciq, da muzikom pove`e i objedini soliste i gledaoce, donose}i tako dragoceno i lepo osve`ewe ovda{wih koncertnih zbivawa. Treba se stoga nadati da }e se ova manifestacija

nastaviti i narednih godina, a vaqa tako|e i pomenuti sve koji su pomogli da se ova inicijativa ostvari: uz za~etnika i umetni~kog direktora manifestacije Neboj{u Jovana @ivkovi}a, za uspeh festivala najzaslu`niji su Muzi~ka omladina Novog Sada, Akademija umetnosti iz Novog Sada, kao i uprava Kupali{ta [trand i ugostiteqski objekat Pivski bar „Brod“. Borislav Hlo`an

SPORT

utorak11.avgust2009.

PREDSEDNIK PLIVA^KOG SAVEZA SRBIJE DU[AN DIMITRIJEVI]

Uslovi se ne}e brzo promeniti Predsednik PSS Du{an Dimitrijevi} istakao je da se uslovi za pliva~e u na{oj zemqi ne}e brzo promeniti, uprkos uspesima na SP u Rimu. Dimitrijevi} smatra da sjajni rezultati pliva~a daju novu {ansu za razvoj tog sporta, ali se uslovi za rad ne}e brzo promeniti.

Du{an Dimitrijevi}

- Plivawe poboq{ava zdravstvenu sliku nacije, sa wim mladi br`e i boqe u~e. Zato bi trebalo da se ukqu~e i ministarstva zdravqa i prosvete. U SAD su izra~unali da dolar ulo`en u plivawe {tedi zdravstvu skoro tri dolara - rekao je Dimitrijevi}. Dimitrijevi} je priznao da u Pliva~kom savezu Srbije nemaju precizne podatke o broju bazena u Srbiji, kao ni o stawu tih objekata. - Najgore je u Beogradu, koji i ima i nema bazena. Kad smo 1973. bili doma}ini SP bilo je pet sjajnih objekata, a sada se to svelo na Ta{majdan koji ima svojih problema, i Bawi-

cu. Dràva nije smela da dozvoli da se zapuste bazeni „11. april“ i „25. maj“. Pitawe je da li je opravdana gradwa novih bazena, jer su ti bazeni, kao onaj novi u Loznici, u funkciji samo dva meseca - dodao je Dimitrijevi}. Dimitrijevi} je kazao i da bi sistematskom akcijom trebalo izgraditi zatvorene bazene koji bi bili u funkciji tokom cele godine. - Ko to treba da uradi? Pa nema ko osim dràve. Moète za razuman novac, koji sigurno nije problem dràvi ni u ovo vreme ekonomske krize, da napravite pet bazena za godinu dana - istakao je on. Dimitrijevi} je dodao da je problem i to {to sada{we cene za pliva~ke klubove i {kole nisu ekonomske, a wihovo pove}awe dovelo bi do zatvarawa klubova. - Nisam optimista, pogotovo {to je „11. april“, i dok je radio, imao problema sa temperaturom vode. On je direktno na toplovodu, koji nikad nije zadovoqio standarde temperature u kojoj bi deca mogla da rade. [to se ti~e „25. maja“, pozdravqam odluku da se napravi centar po svetskim standardima, za najve}a takmi~ewa - zakqu~io je Dimitrijevi}. Na nedavno zavr{enom SP u Rimu Milorad âvi} osvojio je po jednu zlatnu i srebrnu medaqu, Na|a Higl tako|e je do{la do zlatnog odli~ja, kao i vaterpolisti Srbije.

DNEVNIK

c m y

NA\A HIGL VERUJE U BOQE SUTRA SRPSKOG PLIVAWA

Hajde da budemo optimisti Na|a Higl jo{ ne mo`e da se navikne na publicitet i popularnost koje joj je doneo trijumf na Svetskom prvenstvu u Rimu. Posle do~eka na balkonu Skup{tine Beograda usledila je poseta fudbalskoj utakmici Crvena zvezda - Dinamo Tbilisi, uo~i koje je weno ime skandiralo oko 20.000 navija~a crveno-belih. - Bilo je uzbudqivo. Zbunila sam se, bilo je ~ak i gore nego na terasi Skup{tine - rekla je Higl u intervjuu agenciji FoNet. Mlada pliva~ica tvrdi da nije sasvim svesna ogromnog uspeha koji je ostvarila. - Svi mi ka`u vaqda ti se to sleglo posle ~etiri ili pet dana, ni sama ne znam koliko je pro{lo, ali mi i daqe ne dolazi u glavu da sam svetski prvak. Ona }e tokom slede}e nedeqe izabrati dvosoban stan koji joj je dodelio grad Pan~evo, a izrazila je nadu da }e Srbija, dok se ona bude bavila plivawem, dobiti jo{ jedan olimpijski bazen. Na|a obi~no trenira {est sati dnevno, od ~ega dva sata ujutru provodi na beogradskom bazenu Bawica i jo{ dva sata u vodi u rodnom Pan~evu. Leti joj je potreban olimpijski bazen od 50 metara koji ima u Kru{evcu, gde provodi ve}i deo sezone. Objasnila je da je voqa kqu~na za putovawa i treninge van Pan~eva i naglasila da su wen dosada{wi pliva~ki razvoj finansirali roditeqi. - Ne znam ni sama kako su u tome uspeli. Nadam se da }e moja medaqa doprineti da se situacija u srpskom plivawu promeni na boqe. Hajde da budemo optimi-

Svetska prvakiwa Na|a Higl

sti, ali bi}e te{ko u kontinuitetu postizati vrhunske rezultate, po{to se kod nas nikada ne zna da li }e bazen da radi. Veliki broj talentovanih pliva~a i pliva~ica, kako je naglasila Higl, odustaje od bavqawa ovim sportom, jer izgubi voqu da se bori sa lo{im uslovima. Na molbu da uporedi uslove za trening i takmi~ewe u inostranstvu i u Srbiji, rekla je da to nije mogu}e, jer se u inostranstvu bazeni greju unutra i spoqa, postoje odli~ne staze i startni blokovi.

- Ovde je sve to na tako lo{em nivou, da je to stra{no - rekla je Higl, dodav{i da ipak ne postoji nikakva mogu}nost da ode i pliva pod zastavom neke druge dràve. - Svaki sportista èli da doìvi ono {to sam ja doìvela, da stane na terasu Starog dvora u Beogradu i slu{a na{u himnu. Pre bih prestala da plivam, ako ovde ne bude uslova, nego da odem da plivam za drugu zemqu. U inostranstvo ne}e da ide ~ak ni radi kvalitetnijih uslova za trening.

- Osta}u ovde. Dobro mi ide, pa iako budem morala da putujem u druge gradove, ne}e mi biti te{ko. Radim ono {to volim. Posle odmora koji }e trajati mesec dana, najavila je po~etak priprema za Evropsko prvenstvo u malim bazenima (decembar), potom SP u malim bazenima (mart 2010) i na kraju, kao ciq sezone, EP u velikim bazenima. - Medaqe nikada ne planiram, niti bilo kakav plasman. Ja da budem osma i da popravim vreme bi}u zadovoqna - naglasila je Higl.

ME\UNARODNI MITING U ADI

Novosa|ani pobednici Delfin iz Ade, uz podr{ku op{tinske samouprave, bio je doma}in 13. me|unarodnog pliva~kog mitinga, na kome su u~estvovala 432 pliva~a iz 30 klubova, od kojih 11 iz inostranstva (iz Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Slova~ke, Rumunije i Kanade). Manifestaciju je otvorio pokrajinski poslanik Jo`ef Tobija{ iz Ade. Posle zanimqivih nadmetawa na

vac ^aba Sila|i iz zrewaninskog Proletera, pobediv{i u vremenu 25,33 sekunde, ispred Gabora Finan~eka (Ta{i, Pe~uj) i Milana Sila{kog (Banat). Istog rivala iz Pe~uja Sila|i je pobedio i na 50 metara prsno, dok je tre}i bio Momir Vujkovi} (Spartak). Reviju pliva~kog sporta u a|anskom klubu Delfin iskoristili su da prigodne plakete za

Na takmi~ewu u Adi nastupili i delfin~i}i

olimpijskom bazenu u ~etiri discipline u sedam starosnih kategorija, apsolutni pobednik je PK Novi Sad sa 44 boda. Pobedniku pehar je uru~io predsendik PK Delfin Radovan Te{i}. Drugo mesto pripalo je suboti~kom Spartaku sa 43, dok su tre}e mesto podelili doma}ini iz a|anskog Delfina i zrewaninski Proletera sa po 38 bodova. Me|u u~esnicima takmi~ewa na 50 metara delfin plivao je i reprezentati-

deset godina aktivnog bavqewa ovim sportom uru~e svojim ~lanovima Nori Rac, Nikoli Ugrnov, Peteru Ekre{u i Ervinu Boru. Posebne simpatije kao prvi u~esnici nadmetawa pobrali su pliva~i najmla|eg uzrasta. U konkurenciji kadetkiwa, u trci na 50 metara delfin pobedni~ki pehar pripao je Mariji Tele~ki (PK Kikinda). Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

DNEVNIK NEKOMPLETNI ORLOVI OTPUTOVALI U JU@NU AFRIKU

Anti} tra`i nova re{ewa Ekspedicija orlova otisnula se preko Frankfurta u Pretoriju gde je sutra u 19 ~asova o~ekuje prijateqski susret protiv Ju`ne Afrike, doma}ina narednog Mondijala. Nacionalni tim Srbije u kombinovanom sastavu odradi}e generalnu probu pred mo`da odlu~uju}i kvalifikacioni okr{aj

Radomir Anti}

s Francuskom, 9. septembra na Marakani. - @eqa je da unapredimo igru, isprobamo neke nove snage i eventualno na delu primenimo neki od alternativnih takti~kih sistema koji nam kasnije mogu biti od koristi. Rival zaslu`uje pa`wu i respekt zbog talenta i kulture igre koju poseduje. Ali, i rezultat je primaran zbog gra|ewa na{eg autoriteta, mada mene uvek zanima i

sam sadràj me~a - istakao je konkretne ciqeve selektor Anti} uo~i ovog duela. U redovima orlova, usled vi{e sile, izosta}e nekoliko standardnih fudbalera, poput povre|enog Vidi}a i Jankovi}a, zatim kapitena Stankovi}a i Milija{a koji imaju klupske obaveze, nedostaju jo{ Kolarov, Dragutinovi}, Panteli}... - Mislim da je ovo posledwi put da pravim kadrovske presedane, odnosno da sam oslobodio obaveza Stankovi}a i Milija{a na wihov zahtev. Po nekoj ustaqenoj praksi ne bih da pri~am o onima koji nisu sa nama, ve} da posvetimo pa`wu direktnim akterima - konstatovao je Anti}. Trojica debitanata se nalaze na listi od 18 putnika za Pretoriju. To su golman Vojvodine Brki}, kao i vezisti Partizana odnosno Ko{ica, Petrovi} i Milinkovi}. - Poziv doìvqavam kao osvajawe jednog od trofeja u karijeri. Iskreno, nisam ni previ{e iznena|en. Dugo se ovakva odluka kuvala, selektor je pratio moje igre, javno me pohvalio posle pobede u derbiju na Marakani (0:2, oktobar 2008.) {to je bio dobar znak. Trudi}u se svim silama da opravdam poverewe, bez obzira na minutaù - veli Radosav Petrovi}. Izvesno je da }e najzad u manevru pravu {ansu dobiti i vezista Dinama iz Kijeva Milo{ Ninkovi}. - Bilo mi je pomalo neprijtano jer sam zbog ~estih povreda morao da odbijem nekoliko poziva. Nastupio sam jedino protiv [ve|ana, ali sada se ose}am odli~no, uhvatio sam na startu sezone formu, postigao ve} dva gola. Okr{aj protiv Ju`noafrikanaca shvatamo kao bitku za bodove u kojoj ne}e biti nikakvih kalkulacija. Neophodan nam je trijumf i zbog kreirawa pravog ambijenta uo~i megdana sa petlovima - konstatovao je Ninkovi}. Jedini treninig reprezentativci }e odraditi danas na “Super stadionu”, kapaciteta 28.000 mesta, gde }e utakmica biti i odigrana dan kasnije. Z. Rangelov

HAJDUK NEEFIKASAN NA POSLEDWOJ PROVERI

Brinu proma{aji Fudbaleri Hajduka su posledwu proveru spremnosti pred narednu superliga{ku sezonu imali na svom terenu u susretu sa vojvo|anskim liga{em Radni~kim iz Bajmoka. Iako bez reprezentativaca @ivanovi}a i Lali}a, te jo{ nekolicine standardnih, izabranici Bogdana Koraka su pobedili 2:0 golovima Radanovi}a i Kekezovi}a. Kako ovu posledwu proveru ceni strateg Hajduka Korak? - Zadovoqan sam pobedom, jer volim kada pobe|ujemo, ali ono {to me zabriwava je neefikasnost. Za svojih deset godina trenerskog posla nisam video toliko proma{aja na jednoj utakmici. Jedva ~ekam da nam se vrati @ivanovi} i verujem, da je on bio na terenu i rezultat bi bio ubedqiviji. Nadam se da }emo kroz dane koji slede odmoriti i osve`iti ekipu i da }e i zbog toga na{a igra biti efikasnija - isti~e Korak. Zaista je bilo pravo ume}e proma{iti prilike koje su proma{ivali Komazec, Kaurin, Pauqevi}... No, je li u proveri sa Bajmo~anima bilo {ta dobro? - Bilo je to {to su igra~i pokazali `equ za pobedom i {to su trka~ki odli~no odradili utakmicu, bez obzira {to je umor od dugih priprema jo{ uvek prisutan. Zatim, odli~no je funkcionisala na{a odbrana kojoj fudbaleri Radni~kog, ba{ kao i u prethodnoj utakmici

igra~i Banata, nisu {utnuli na gol - ocena je Koraka. Glavni finansijer Hajduka Nikola Xomba }e sigurno preduzeti ne{to da u prelaznom roku oja~a o{tricu hajdu~kog napada, a {ta raditi dok ne do|e izvo|a~ golgeterskih radova? - Videli ste i sami {ta sve mo`e da proma{i igra~ Superlige.

Prekidi za Vo{u Prvenstvenu sezonu u Kuli otvori}e vojvo|anski derbi: Hajduk }e do~ekati Vojvodinu. - Ima}emo do me~a po jedan trening dnevno i uglavnom }emo kovati taktiku za Vo{u. Uve`bava}emo udarce na gol, pomerawe ekipe, prekide u kojima smo mo}ni. Zna~i, predstoji nam ~ista taktika, a intenzitet rada }emo smawiti da bi se ekipa odmorila i osveìla za start prvenstva – kaè Bogdan Korak. Ja sam bio napada~ i znam da se strelac ra|a. Nemam izbora, moram jo{ vi{e da radim sa ovim {to trenutno imam. Ne jadikujem, ali je jasno da nam treba jo{ jedan {pic i jedan vezni igra~ kako bismo sa na{om sjajnom odbranom bili ekipa za respekt kaè Korak. \. Bojani}

utorak11.avgust2009.

MLADA REPREZENTACIJA SRBIJE DANAS SE PREDSTAVQA NOVOSA\ANIMA

Dujkovi} od Izraela kre}e ka Danskoj Novosa|ani su godinu dana ~ekali na povratak mlade (ispod 21) fudbalske reprezentacije, a danas }e ponovo biti uz nade Srbije koje }e pod vo|stvom novog selektora Ratomira Dujkovi}a ugostiti vr{wake iz Izraela u prijateqskom me~u. Ova generacija priprema se za kvalifikacije za EP u Danskoj 2011. godine i prvi takmi~arski duel ima}e 5. septembra sa Slova~kom, a potom i 10. oktobra s Kiprom. Obe te utakmice igra}e se na stadionu “Kara|or|e”. Iskusni stru~wak Ratomir Dujkovi} tim povodom je na ju~era{woj konferenciji za {tampu rekao: - Voleo bih da i ubudu}e imamo ovakvu podr{ku medija, a {to se ti~e reprezentacije, ona je uslovno re~eno nova. Na okupu imam deo igra~a iz [vedske, ali i onih mla|ih sa EP u Ukrajini i prvi utisak je da poseduju zavidan kvalitet. Ipak, danas nema lakih rivala, a to su rezultati u na{oj grupi pokazali. Remi Norve{ke i Slova~ke 2:2 i pobeda Kipra u Hrvatskoj 2:0 najboqe potvr|uju ovakve prognoze. Najavquju}i da }e tokom priprema i kvalifikacija sigurno biti i promena u spisku reprezentativaca, {to zbog vi{e sile, a {to zbog saznawa da pojedinci mo`da ne ispuwavaju zahteve koji se od wih o~ekuju,

Jak tim Sve ~e{}e se ~uje da je ovo jedna od najkvalitetnijih generacija srpskog fudbala posledwih godina. Igra~ima koji }e se danas predstaviti Novosa|anima treba pridodati i Rajkovi}a (Tvente), Obradovi}a i R. Petrovi}a (Partizan), Milinkovi}a i Mati}a (Ko{ice).

Slavija opasna Trener crveno- belih Vladimir Petrovi} u nedequ je na stadionu “Sinot arena” u Pragu skenirao Slaviju, narednog rivala u zavr{noj rundi kvalifikacija za LE. Doma}in je ostvario prvi trijumf u nacionalnom {ampionatu protiv Bohemijansa 3:1 (2:0), het- trikom [enkerika. - Veoma dobar tim, izuzetno tehni~ki potkovan, maksimalno iskusan a igra u formaciji “4-42”. Neguje napada~ki fudbal, ima izuzetno brz vezni red u kojem dominiraju dvojica reprezentativaca Tunisa- kaè Piòn. O~igledno da je Slavija u dosada{wem toku evro-takmi~ewa najja~i Zvezdin rival. - Apsolutno, vidi se odmah razlika u klasi. Zbog toga nema mesta nikakavoj euforiji {to smo izbegli Valensiju ili Benfiku. êka nas ozbiqan zadatak. Slavija je dominira sve vreme, ne dozvoliv{i gostima da je ozbiqnije ugroze. Posebno mi se dopao broj 14, Zdewek [enkerik, koji se ubacuje iz manevra i ima ose}aj za gol. Uostalom, obeleìo je me~ sa tri pogotka. Na stadionu se okupilo desetak hiqada gledalaca. - Bila je lepa atmosfera, a sigurno da }e protiv nas poseta biti ve}a. Kapacitet stadiona, koji nema atletsku stazu, je ne{to preko 20.000 mesta. Vidim da se êsi pribojavaju revan{ susreta na Marakani, ali mi treba najpre u Pragu da izborimo povoqan rezultat, {to je preduslov za evetualni novi pozitivan iskorak na evropskoj sceni- zavr{io je Petrovi}, koji }e ubudu}e ra~unati na licencirane levog beka Milo{a Malovi}a i golmana Bobana Bajkovi}a. Z. Rangelov

Miralem Sulejmani, kapiten mlade reprezentacije

Dujkovi} je za dana{wi duel rekao: - Trudi}u se da igraju svi kandidati za tim, ali }e to da zavisi i od rezultata. @elimo da pravimo dobru atmosferu od samog starta, a gradi}emo je dobrim igrama i pobedama.

Za ovu generaciju mnogi govore da je nerpikosnovena u veznom redu. - êsto se moè ~uti da je sredina terena srce tima. Slaèm se delom s takvom ocenom i svakako je da imam veliki izbor u veznom redu, ali uveri}ete se

vremenom da mnogo pa`we posve}ujem i defanzivcima, od kojih traìm da u ofanzivnim akcijama imaju stalno i konkretno u~e{}e – istakao je Dujkovi}. Novosadska publika danas }e biti u prilici da vidi i internacionalce poput Sulejmanija (Ajaks), Gulana (Fiorentina), Radovanovi}a (Atalanta), Bosan~i}a (Liberec), Petri}a (Okser), Milanovi}a (Lokomotiva, Moskva), ali i supertalentovane Aleksi}a i Qaji}a... Miralem Sulejmani, koji je igrao i za A tim, poru~io je: - Sezona u Ajaksu za mene je krenula dobro, a nadam se da }e tako da bude i u reprezentativnom dresu. Danas je prilika da nagovestimo uspe{nu rezultatsku godinu. Od uloge favorita u grupi ne beìmo, a koliko moèmo trudi}emo se da demonstriramo ve} danas u me~u s Izraelom – rekao je Sulejmani. Mogu} sastav SrFoto: F. Baki} bije: @ivkovi}, Savi}, Vukovi}, Milanovi}, Breàn~i}, Gulan, Fejsa, Tomi}, Tadi}, Aleksi}, Perovi}. Dana{wi duel na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu po~iwe u 17.30 sati, a ulaznice ko{taju 100 i 200 dinara. S. Savi}

DRAGOSLAV STEPANOVI] PREDVIDEO OPU[TAWE U JAKOVU

Boqe sad nego u Kuli Fudbaleri Vojvodine odigrali su prijateqsku utakmicu u Jakovu sa Sremom 2:2, ali taj remi, koji je usledio odmah posle eliminacije iz Evrope, nije previ{e zabrinuo {efa stru~nog {taba Dragoslava Stepanovi}a. Iskusni strateg je jo{ ranije zakazao utakmicu sa Sremcima, ta~no ciqaju}i wenu neophodnost. - Plan je bio da eventualni plasman u slede}e kolo kvalifikacija za Ligu UEFA proslavimo u Jakovu, odnosno da eventualni neuspeh, koji nam se, na `alsot, dogodio, “isteramo” iz sebe tako|e u utakmici sa Sremom. Praksa je pokazala da posle va`nih me~eva, kakav je za nas bio onaj u Be~u, po pravilu dolazi do pada i to se potvrdilo u utakmici u Jakovu. Ba{ iz razloga da nam se ne{to sli~no ne desi u prvom prvenstvenom duelu u nedequ u Kuli, odigrali smo me~ sa Sremom i time sam zadovoqan – veli Stepanovi}. Her Stepi je iz ove provere izvukao neka nova saznawa. - Stjepanovi} se pokazao kao odli~no re{ewe za drugog {pica. Ne znam ho}e li Aleksi} igratiu za mladu reprezentaciju, a ako igra bi}e mu potreban odmor, pa bi Stjepanovi} bio odli~an za tu ulogu. Jak je individualac, koji bez problema u zoni pred protivni~kim golom re{ava duele jedan na jedan i jedan na dva. To mi se veoma dopalo – ne krije iskusni stru~wak. Jasno je kao dan da je ofanziva ja~a strana Vojvodine. Pa ipak, Stepanovi} bi, kada bi sam mogao odmah da izabere tip igra~a koji mu nedostaje, bez dvoumqewa uzeo korpulentnog {pica. - Treba nam centarfor razbija~, a potom i jedan gotov {toper. Ako bih i{ao i daqe, onda bih poja~ao konkurenciju po bokovima, Foto: F. Baki} da ne improvizujemo kada ostanemo bez Vu- Dragoslav Stepanovi} li}evi}a po desnoj ili Kizita po levoj strani – Gubimo tako strpqewe i mi i oni i to nije dobro precizan je u analizi tima Stepanovi}. za ekipu i klub – upozorava Stepanovi}. Sve je izvesnije da Vojvodina za sada nije najboIgra~i su ju~e imali slobodan dan, od danas do qe odradila prelazni rok. ~etvrtka radi}e dva puta dnevno, a zatim u petak i - Ima u na{oj Super i Prvoj ligi dosta dobrih subotu ve`ba}e jedanput. Ekipa }e u subotu veroigra~a i takve }u pratiti u predstoje}oj polusevatno biti u karantinu u svom FC “Vujadin Bozoni. Govorim to iz razloga da nam se ne desi da {kov”, odakle }e na dan utakmice krenuti u Kulu. nam hvale strance na daqinu, a onda, kada nam No, kona~nu odluku Stepanovi} }e doneti posle stignu na nevi|eno, suo~imo se s time da nisu dukonsultacija s najbli`im saradnicima. go igrali, da nisu spremni, da treba da ih ~ekamo. S. Savi}

SPORT

utorak11.avgust2009.

DNEVNIK

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA JELEN SUPERLIGE SRBIJE

Na startu vojvo|anski derbi u Kuli 1. 2. 3. kolo

kolo

(15. avgusta, 17.30-20)

Hajduk - Vojvodina ^ukari~ki Stankom - Habitfarm Javor Partizan - Borac BSK - Mladi radnik Spartak Zlatibor voda - OFK Beograd Jagodina - Crvena zvezda Rad - Smederevo Napredak - Metalac

(22. avgusta, 17.30-19.30)

Vojvodina - Metalac Smederevo - Napredak Crvena zvezda - Rad OFK Beograd - Jagodina Mladi radnik - Spartak Zlatibor voda Borac - BSK Habitfarm Javor - Partizan Hajduk - ^ukari~ki Stankom

(29. avgusta, 17-19.30)

^ukari~ki Stankom - Vojvodina Partizan - Hajduk BSK - Habitfarm Javor Spartak Zlatibor voda - Borac Jagodina - Mladi radnik Rad - OFK Beograd Napredak - Crvena zvezda Metalac - Smederevo

kolo

(12. septembra, 16.30-19)

Vojvodina - Smederevo Crvena zvezda - Metalac OFK Beograd - Napredak Mladi radnik - Rad Borac - Jagodina Habitfarm Javor - Spartak Zlat. voda Hajduk - BSK ^ukari~ki Stankom - Partizan

(19. septembra 16.30-19)

Partizan - Vojvodina BSK - ^ukari~ki Stankom Spartak Zlatibor voda - Hajduk Jagodina - Habitfarm Javor Rad - Borac Napredak - Mladi radnik Metalac - OFK Beograd Smederevo - Crvena zvezda

kolo

(26. septembra, 16-18.30)

Vojvodina - Crvena zvezda OFK Beograd - Smederevo Mladi radnik - Metalac Borac - Napredak Habitfarm Javor - Rad Hajduk - Jagodina ^ukari~ki Stankom - Spartak Zlatibor voda Partizan - BSK

(3. oktobra, 15.30-18)

BSK - Vojvodina Spartak Zlatibor voda - Partizan Jagodina - ^ukari~ki Stankom Rad - Hajduk Napredak - Habitfarm Javor Metalac - Borac Smederevo - Mladi radnik Crvena zvezda - OFK Beograd

kolo

(17. oktobra, 14.30-17)

Vojvodina - OFK Beograd Mladi radnik - Crvena zvezda Borac - Smederevo Habitfarm Javor - Metalac Hajduk - Napredak ^ukari~ki Stankom - Rad Partizan - Jagodina BSK - Spartak Zlatibor voda

10 .

kolo

Vojvodina - Mladi radnik Borac - OFK Beograd Habitfarm Javor - Crvena zvezda Hajduk - Smederevo ^ukari~ki Stankom - Metalac Partizan - Napredak BSK - Rad Spartak Zlatibor voda - Jagodina

13 .

Napomena: Hajduk iz Kule i Rad kao doma}ini igra}e nedeqom. BSK (Bor~a) }e me~eve kao doma}in igrati na stadionu OFK Beograda na Karaburmi, a Metalac (Gorwi Milanovac) najverovatnije na stadionu â&#x20AC;&#x17E;^ika Da~aâ&#x20AC;? u Kragujevcu.

Spartak Zlatibor voda - Vojvodina Jagodina - BSK Rad - Partizan Napredak - ^ukari~ki Stankom Metalac - Hajduk Smederevo - Habitfarm Javor Crvena zvezda - Borac OFK Beograd - Mladi radnik

11 .

12 .

kolo

(31. oktobra, 13-15.30)

kolo

(7. novembra, 13-15.30)

Jagodina - Vojvodina Rad - Spartak Zlatibor voda Napredak - BSK Metalac - Partizan Smederevo - ^ukari~ki Stankom Crvena zvezda - Hajduk OFK Beograd - Habitfarm Javor Mladi radnik - Borac

14 .

kolo

(28. novembra, 13-15.30)

Rad - Vojvodina Napredak - Jagodina Metalac - Spartak Zlatibor voda Smederevo - BSK Crvena zvezda - Partizan OFK Beograd - ^ukari~ki Stankom Mladi radnik - Hajduk Borac - Habitfarm Javor

(24. oktobra, 14-16.30)

(21. novembra, 13-15.30)

Vojvodina - Borac Habitfarm Javor - Mladi radnik Hajduk - OFK Beograd ^ukari~ki Stankom - Crvena zvezda Partizan - Smederevo BSK - Metalac Spartak Zlatibor voda - Napredak Jagodina - Rad

15 .

kolo

(5. decembra, 13-15.30)

Vojvodina - Habitfarm Javor Hajduk - Borac ^ukari~ki Stankom - Mladi radnik Partizan - OFK Beograd BSK - Crvena zvezda Spartak Zlatibor voda - Smederevo Jagodina - Metalac Rad - Napredak

(12. decembra, 13-15.30)

Napredak - Vojvodina Metalac - Rad Smederevo - Jagodina Crvena zvezda - Spartak Zlatibor voda OFK Beograd - BSK Mladi radnik - Partizan Borac - ^ukari~ki Stankom Habitfarm Javor - Hajduk

SPORT

DNEVNIK

utorak11.avgust2009.

Nacionalna liga pred bankrotom Janko Tipsarevi}

ATP LISTA

Tipsarevi} napredovao Novak \okovi} i daqe zauzima ~etvrto mesto na ATP listi sa 7.380 bodova, a pro{lonedeqnu 24. poziciju zadr`ao je i drugi reket Srbije Viktor Troicki, koji ima 1.585 poena. Janko Tipsarevi} je u odnosu na prethodni poredak popravio plasman za jedno mesta i sada je 59. sa 885 bodova, dok je Ilija Bozoljac ostao na 127. mestu sa 519 poena.

LISTA:1. (1) Roxer Federer ([vajcarska) 11.060 poena,2. (2) Rafael Nadal ([panija) 9.285,3. (3) Endi Marej (V.Britanija) 8.260,4. (4) Novak \okovi} (Srbija) 7.380,5. (5) Endi Rodik (SAD) 5.530,6. (6) Huan Martin del Potro (Argentina) 5.155,7. (7) Xo Vilfred Conga (Francuska) 3.650, 8. (8) Nikolaj Davidenko (Rusija) 3.525, 9. (9) @il Simon (Francuska) 3.330, 10. (11) Fernando Gonsales (^ile) 3285...

VTA LISTA

Jeca 5, Ana 11. Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} zadr`ala je petu poziciju na VTA listi sa 5.930 poena, a mesto od pro{le nedeqe zadr`ala je i Ana Ivanovi} - 11. Ona ima 3.212 bodova. LISTA:1. (1) Dinara Safina (Rusija) 9.601 poen,2. (2) Serena Vilijams (SAD) 8.628, 3. (3) Venus Vilijams (SAD) 6.935,4. (4) Jelena Dementieva (Rusija) 6.591,5. (5) Jelena Jankovi} (Srbija) 5.930, 6. (6) Svetlana Kuzjecova (Rusija) 5.851,7. (7) Vera Zvonarjeva (Rusija) 5.400, 8. (8) Karoline Voznijacki (Danska) 4.750, 9. (9) Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.539, 10. (10) Na|a Petrova (Rusija) 3.290,11. (11) Ana Ivanovi} (Srbija) 3.212...

Serena najvi{e zaradila Ameri~ka teniserka Serena Vilijams nalazi se na prvom mestu na listi zarada na VTA turnirima u 2009. godini. Vilijamsova je od po~etka godine zaradila 3.930.466 dolara. Iza we slede Ruskiwe Dinara Safina sa 3.245.577 dolara i Svetlana Kuzwecova, koja je prihodovala 2.308.984 dolara. Na ~etvrtoj poziciji je Venus Vilijams sa zara|enih 1.900.567 zelenih nov~anica. Srpkiwa Ana Ivanovi} je na 10. mestu sa 670.165 dolara, dok je Jelena Jankovi} 16. sa 545.817.

TURNIR U VA[INGTONU

Del Potro odbranio titulu Huanu Martinu del Potru ba{ prija leto. Kao i pro{le godine u ovo vreme i sada je u odli~noj formi. Argentinac je odbranio

- Bilo je te{ko. Posle prvog seta nisam mogao da se pomerim. Bio sam u nemogu}oj situaciji. Servirao sam loptu po loptu -

Srpska ko{arka je pred kolapsom! Nacionalna liga ostala je bez glavnog sponzora kompanije „Svislajon Takovo”, koja zbog finansijskih problema ne}e vi{e davati novac za odràvawe takmi~ewa. Do po~etka na{e lige ima jo{ dva meseca, a zasad se ne zna kako }e se finansirati doma}e takmi~ewe, ni ko }e u~estvovati u wemu, jer vi{e od pola klubova nema igra~e, a ni novca. Direktor ko{arka{ke lige Srbije Tihomir Bubalo ipak veruje da }e do re{ewa nekako do}i u dogovoru sa klubovima. - Dobili smo obave{tewe sponzora da zbog velike finansijske krize vi{e ne}e mo}i da podràvaju na{ projekat. Ipak, moram da naglasim da im dugujemo veliku zahvalnost, jer bez wih na{a liga zaista ne bi dostigla ovakav nivo. Slagao bih kad bih rekao da u ovom trenutku imamo vi{e ponuda. Istina je da trenutno imamo samo jednog potencijalnog sponzora, ali do po~etka {ampionata ostalo je dva meseca, pa }emo videti. Mi ne traìmo velika sredstva i zato sam uveren

da }emo prona}i generalnog sponzora, jer }e pre svega ovogodi{wa Superliga biti od velikog zna~aja, a klubovi vrlo izjedna~eni po kvalitetu - rekao je Bubalo.

{qewu, najboqe je da se Superliga igra u dve grupe sa po {est klubova. Na taj na~in bi iz na{e lige u{lo sedam timova, pa bi mnogo ve}i broj gradova po Srbi-

Tihomir Bubalo, direktor lige

On je dodao da ~ak ni sistem takmi~ewa u Superligi jo{ nije preciziran, ali navodi da bi trebalo uskoro da bude usagla{en. - Imamo nekoliko varijanti, ali svima treba da bude jasno da }e se igrati onako kako se klubovi budu dogovorili. Po mom mi-

ji mogao da vidi na{e najboqe ekipe. Po zavr{etku liga{kog dela igralo bi se polufinale i finale plej-ofa na tri dobijene utakmice. Tako|e, postoji predlog da se igra samo jedna liga sa osam ili ~ak {est klubova. Olak{avaju}a okolnost je {to

Pomo} mladim ko{arka{ima Posle velikog uspeha mu{ke ko{arka{ke juniorske reprezentacije Srbije, koja je osvojila titulu prvaka Evrope, kompanija “Rudnap Group” odlu~ila je da potpisivawem sporazuma o donatorstvu pomogne

razvoj na{ih mladih ko{arka{a. - Izuzetno nam je drago {to je kompanija “Rudnap Group” u Ko{arka{kom savezu Srbije prepoznala kvalitet, a posebno zadovoqstvo predstavqa ~iwenica da

je menaxment ove kompanije odlu~io da pomogne upravo na{e mlade reprezentativne selekcije. Rezultat koji su postigli juniori je pokazateq da na{a ko{arka ima budu}nost, a ovakva pomo} je dragocena u slo`enom procesu u ko-

Dezinformacije destabilizuju klub Trener ko{arka{a Partizana Du{ko Vujo{evi} o{tro je reagovao na neta~ne informacije o navodnim poja~awima koje su se prethodnih dana pojavqivale u medijima. - Pojedini listovi ve} du`e vreme, svesno i bez obaveze prema istini, lansiraju seriju senzacionalnih vesti kada je u pitawu Partizan, koje imaju za ciq da kreiraju nerealna o~ekivawa javnosti i izazovu destabilizaciju unutar tima i kluba. @eqa je da se u javnosti stvori slika da je Partizan, koji “dovodi” Da{i}a, Be}irovi}a, klub koji je veoma stabilan i da treba pomo}i one koji nisu u takvoj situaciji - istakao je Vujo{evi} u izjavi za zvani~ni sajt crnobelih. Trener Partizana je tako|e istakao da mo`e da se napravi razlika i uvidi ciq plasirawa odre|enih informacija. - Senzacionalna vest ponekad ima ciq da se proda tira`, ali kad je kontinuirano samo Partizan u pitawu onda to pokazuje da se pojedinci stavqaju u funkciju odre|enih interesnih grupa. Isti su se ve} pokazali kampawom protiv trogodi{weg evroliga{kog ugovora i dilemom ko }e biti trener Partizana. Ukoliko se takva ten-

dencija nastavi, otvoreno }u re}i wihova imena pristalicama crnobelih, pa onda nek’ ih ~itaju samo navija~i tih drugih klubova, na ~iju su se stranu svrstali - dodao je Vujo{evi}. Vujo{evi} se na kraju osvrnuo i na situaciju u redovima srpskog {ampiona.

- I nama je potrebno mnogo, mnogo sredstava. Skoro da ni{ta nismo od dugovawa re{ili, Marfin banka nam i daqe dr`i ra~un blokiran. I pored velikog napora rukovodstva, jo{ nismo ni izbliza popunili vrlo skromni buxet i nalazimo se u nimalo zavidnoj si-

Titule su utopija

Martin del Potro

pri~ao je Del Potro posle trijumfa. Endi Rodik, koji se od finala Vimbldona do dolaska u Va{ington oporavqao od povrede, odservirao je 21 as u finalu. Krem svetskog mu{kog tenisa ve} se okupio u Montrealu gde je po~eo Masters.

me mladi talenti treba da postanu vrhunski igra~i. Nadam se da }e primer “Rudnap Group-a” slediti i druge srpske kompanije koje `ele da pomognu razvoj sporta u Srbiji - rekao je generalni sekretar KSS Predrag Boji}.

DU[AN VUJO[EVI], TRENER PARTIZANA

RAFAEL NADAL IGRA U MONTREALU

titulu na turniru u Va{ingtonu. On je u finalu savladao Endija Rodika 3:6, 7:5, 7:6 (6). U taj-brejku je ispalio pet od ukupno 19 asova koliko ih je imao u me~u. Del Potro je postao prvi igra~ od Andre Agasija (1999) koji je odbranio titulu u Va{ingtonu.Zaradio je 300.000 dolara.

ove sezone imamo mnogo vi{e termina, jer se ne}e igrati Univerzijada kao {to je to bio slu~aj ovog leta. Bubalo je potom najavio i dinamiku stastanaka: - êkamo da svi klubovi po~nu sa radom. Prve sastanke obavi}emo izme|u 15. i 20. avgusta. Prva tema upravo }e biti izgled Superlige. Okupi}emo u~esnike regionalnog takmi~ewa i sa wima usaglasiti stavove i sa predlogom iza}i pred Udruèwe klubova koje bi to trebalo da usvoji - objasnio je Bubalo. Po~etak na{e lige zakazan je za 10. oktobar. Po re~ima Bubala, Mega, koja je najavila istupawe iz elitnog takmi~ewa, u pregovorima je sa Vizurom, koja je izgubila prvoliga{ki status, oko eventualne fuzije. Tako|e prvi ~ovek na{e ko{arka{ke lige otkrio nam je da su ga ve} kontaktirali predstavnici Zdravqa, koji su ponovo dobili novu upravu i doveli novog trenera i da su veoma zainteresovani da ukoliko se ukaè prilika sudeluju u Prvoj ligi iako to pravo na osnovu rezultata pro{le sezone nisu ostvarili.

[panac Rafael Nadal izjavio je da je svestan da nije favorit na predstoje}im turnirima, jer je pauzirao 10 nedeqa zbog povrede kolena. [panac nije igrao od 31. maja kada je u osmini finala Rolan Garosa pora`en od [ve|anina Robina Soderlinga. Nadal }e igrati ove nedeqe na Roxers kupu u Montrealu. On je u prvom kolu slobodan, a u drugom }e se sastati sa pobednikom me~a izme|u [panca Davida Ferera i Srbina Viktora Troickog. - Bi}u sve`iji na Ju-Es openu, ali ne znam da li je to boqe. Sve je ovo do{lo prebrzo i nisam mogao detaqno da se pripremim. U~ini}u ono {to budem mogao. Moj jedini ciq je da treniram i da odigram dobar turnir u Montrealu. Znam da je osvajawe titule utopija. Ne

mogu da pri~am o osvajawu Ju-Es opena. @elim da ostanem zdrav i u formi i da se u potpunosti oporavim od povrede - rekao je Nadal. Nadal je pro{le godine u finalu Roxers kupa pobedio Nemca Nikolasa Kifera rezultatom 6:2, 6:3. - Moram da nastavim da radim i tek kroz nekoliko nedeqa vide}u u kakvoj sam formi. Kada po~nem da se ose}am samouvereno na terenu tada }u da razmi{qam o osvajawu titula. U Montreal sam do{ao da bih u`ivao u tenisu. Nadam se da }u ubrzo da dostignem `eqenu formu. Ne znam koliko }e mi vremena biti potrebno, ali }u se potruditi da to bude {to pre - zakqu~io je {panski teniser.

tuaciji. Partizan nije do kraja selektirao ekipu, ali to radi skladno te{kim uslovima u kojima se nalazi. Ba{ zato smatram da su tendenciozne informacije koje se plasiraju ispod qudskog i novinarskog nivoa - naglasio je trener crno-belih.

SPORT

utorak11.avgust2009.

Olimpija otpustila Oblaka Slovena~ki fudbalski prvoliga{ Olimpija smenila je trenera Branka Oblaka, saop{tio je ju~e qubqanski klub. U saop{tewu se istovremeno ka`e da }e du`nost prvog trenera ubudu}e obavqati Safet Haxi}, dosada{wi Oblakov pomo}nik. Razlozi za odlazak Oblaka, nekada{weg jugoslovenskog reprezentativca i selektora reprezentacije Slovenije. Olimpija je u ~etvrtom kolu prvenstva Slovenije izgubila od Maribora (0:1), posle ~ega je po~elo da se govori da bi Oblak mogao da bude smewen. Do tog me~a, klub iz Qubqane je zabele`io dva poraza i jedan remi i nalazi se na pretposledwem devetom mestu na tabeli slovena~kog {ampionata, sa osvojenim samo jednim bodom. PROMENE U RUSKOM ZENITU

Man}ini mewa Advokata? Italijanski fudbalski stru~wak Roberto Man}ini mogao bi da preuzme ruskog prvoliga{a Zenit iz Sankt Petersburga. Man}ini bi na

Roberto Man}ini

Vladimir Stojkovi} mogao bi karijeru da nastavi u gr~koj Kavali. Golman Sportinga iz Lisabona, sa kojim ima ugovor do 2012. godine, razmisli}e o ponudi i definitivnu odluku done}e po povratku iz Ju`ne Afrike, gde }e sa reprezentacijom Srbije odmeriti snage sa doma}inom. Kavala, pored Stojkovi}a, `eli da anga`uje Vailatija (Sion) i Itan|ea (Liverpul). Za gr~ki klub igraju dvojica Srbina, biv{i napada~ Crvene zvezde Goran Druli} i nekada{wi vezista Zemuna @eqko Kalajxi}. [to se ti~e Milana Purovi}a, koji je tako|e dobio odre{ene ruke od Sportinga, on }e opet neko vreme provesti na pozajmici u turskom Kajserisporu.

Vladimir Stojkovi}

KARLO AN]ELOTI, TRENER ^ELSIJA

Sre}an sam zbog trofeja i igre Menaxer ^elsija Karlo An}eloti izjavio je da je presre}an zbog osvajawa prvog trofeja sa londonskim klubom. ^elsi je osvojio Komjuniti {ild, po{to je londonski klub posle boqeg izvo|ewa penala savladao Man~ester junajted ukupnim rezultatom 6:3. - Sre}an sam, ne samo zbog ovog trofeja. Sre}an sam zbog mesec dana uspe{nih priprema, jer mislim da smo odradili puno posla. Moramo samo tako da nastavimo, jer je sezona duga, ali imamo snage da uspemo - rekao je An}eloti.Menaxer Junajteda Aleks Ferguson smatra da je wegov

klub morao da re{i utakmicu ve} u prvom poluvremenu. - Igrali smo vrlo dobro ve}i deo utakmice i mislim da smo trebali da je re{imo ve} u prvom delu. Wihov prvi gol je zaista plod na{e lo{e odbrambene igre, a posle toga su se vratili u utakmicu i po~eli da je kontroli{u - istakao je Ferguson. Nova sezona u Premijer ligi po~iwe narednog vikenda. ^elsi }e u subotu da ugosti ekipu Hala, a Junajted }e u nedequ na svom terenu da igra sa Birmingemom.

Pato ostaje u Milanu êlnici italijanskog fudbalskog prvoliga{a Milana saop{tili su da ne èle da prodaju brazilskog reprezentativca Aleksandra Pata. êlsi je navodno poslao ponudu od 52,5 miliona evra za brazilskog fudbalera. â&#x20AC;&#x153;U vezi sa napisima koji kruè po britanskoj {tampi, fudbalski klub Milan èli da ra{~isti i potvrdi da ne postoje pregovori u vezi sa Patom i da igra~ apsolutno nije na prodajuâ&#x20AC;?, saop{tio je italijanski klub. Pato (19) je u Milan stigao 2007. godine iz Internasionala, a za prvi tim roso-nera odigrao je 54 utakmice i postigao 24 gola. Za A selekciju Brazila nastupio je na osam me~eva i jednom se upisao u listu strelaca.

Aleksandar Pato

Zaneti pre{ao u Fiorentinu Dosada{wi fudbaler Juventusa Kristijano Zaneti potpisao je trogodi{wi ugovor sa Fiorentinom u vrednosti od dva miliona evra. - Fiorentina je dobila Zanetija. Klubovi su se dogovorili, kao i Zaneti. Ovo je dobar potez Toskanaca, jer je on sto odsto spreman i mo`e da bude od velike pomo}i klubu iz Firence izjavio je igra~ev menaxer Karlo Palavi}ino. Zaneti (32) je karijeru po~eo u Fiorentini, a potom je igrao za Veneciju, Re|inu, Inter, Kaqari, Romu i Juventus. On je za reprezentaciju Italije odigrao 17 utakmica.

Barsa `eli Fabregasa

Cesk Fabregas

Sportski direktor Barselone îki Begiristain izjavio je da je katalonski klub zainteresovan za kapitena Arsenala Ceska Fabregasa. On je dodao da }e ovaj transfer biti te{ko realizovan zbog ogromnog obe{te}ewa, koje je londonski klub odredio za {panskog fudbalera. - Sve zavisi od toga koliko smo novca spremni da potro{imo. Transfer }e se ostvariti ako uloìmo mnogo novca, iako ne znamo precizno koliko je to ta~no. Te{ko }e biti poja~ati ekipu koju trenutno imamo. Imamo nekoliko èqa, ali ne èlim ni{ta da otkrivam - rekao je Begiristain. Fabregas (22) je ponikao u Barseloni, a 2003. godine je pre{ao u Arsenal. [panac je za londonski klub odigrao 160 utakmica i postigao 17 golova.

Foto: D. Ivani}

klupi Zenita zamenio Holan|anina Dika Advokata, koji je dobio otkaz. ^elnici ruskog kluba spremni su da ponude biv{em treneru Intera ~etiri miliona evra godi{we. Man}ini (44) je u karijeri vodio Fiorentinu, Lacio i Inter. Italijanski stru~wak je dobio otkaz u Interu u junu pro{le godine, po{to je osvojio tre}u uzastopnu titulu sa nero-azurima. On je od tada bez anga`mana. Zenit je u pro{lom kolu pora`en na svom terenu od ekipe Tomska rezultatom 2:0, a klub iz Sankt Petersburga se trenutno nalazi na sedmom mestu na tabeli ruskog {ampionata sa 24 boda iz 17 utakmica.

Gr~ka Kavala ho}e Stojkovi}a

RENOVIRAN STADION PROLETERA NA SLANOJ BARI: Dok su se fudbaleri Proletera pripremali u ^eneju i Adi wihov stadion je renoviran. Po{to su ove sezone debitanti u Prvoj ligi morali su da adaptiraju stadion i zadovoqe kriterijume vi{eg

ranga, pa je pro{iren teren i ura|ena nova ograda. Najve}a investicija bila je izrada tribine za navija~e gostuju}ih ekipa, a pokrivena je i terasa s koje utakmicu prate novinari i snimateqi. M. R.

DNEVNIK MILORAD MILATOVI], SELEKTOR @ENSKIH SELEKCIJA UO^I EP JUNIORKI

Me|u prvih {est â&#x20AC;&#x201C; uspeh

Selektor svih `en- Ova generacija je bila uspeskih rukometnih repre{na u kadetskoj konkurenciji, kazentacija Srbije Miloda je bila vice{ampion sveta. Tarad Milatovi} izjavio ko }e nas i do~ekati, kao jednog od je da bi bio zadovoqan ukoliko bi favorita. Volela bih da devojke se juniorke na Evropskom prvendoka`u da ta medaqa pre dve godistvu plasirale me|u {est najboqih ekipa. Juniorska reprezentacija Srbije u~estvova}e od 14. do 23. avgusta na Evropskom prvenstvu u Ma|arskoj, a takmi~i}e se u Grupi D u \eru i Papi, sa Rusijom, Nema~kom i Poqskom. - Mislim da je na{a grupa te{ka, kao i grupa sa kojom }emo se ukrstiti u narednom krugu, u kojoj su Danska, Holandija, [vedska i Rumunija - rekao je Milatovi}. Prema wegovim re~ima, Rusija dolazi na takmi~ewe kao glavni favorit, a tvrdi i da Nema~ka ima izuzetnu reprezentaciju. - Bori}emo se, da}emo sve od sebe, a bi}u prezadovoqan ako budemo me|u prvih {est. Mada, uspeh bi bio i plasman u drugi krug, Milorad Milatovi} jer je na{a grupa veoma izjedna~ene nije bila slu~ajna - rekla je Dena - rekao je Milatovi}. li}eva. Potpredsednik Rukometnog saOna je dodala da bi svi voleli veza Srbije Milena Deli} istamedaqu, ali i da bi mesto me|u prkla je da je uvek EP ja~e od SP i da vih {est i direktan plasman na je zbog toga te{ko prognozirati naredno Svetsko prvenstvo bio rezultat. veliki uspeh.

Ana \oki} u Budu}nosti Dosada{wa rukometa{ica Podravke i povremena srpska reprezentativka Ana \oki} nastavi}e karijeru u podgori~koj Budu}no-

Ana \oki}

sti. Srpkiwa je sa rukovodstvom crnogorskog {ampiona postigla usmeni dogovor, a ugovor bi trebalo da bude potpisan narednih dana. Ona je ~etvrto poja~awe Budu}no-

sti u letwem prelaznom roku posle Ma|arice Piro{ke Zamoranski, Hrvatice Lidije Horvat i Makedonke Dragane Pecevske. \oki}eva (30) je karijeru po~ela u ekipi Kwaz Milo{ iz Aran|elovca, a potom je igrala za Medicinar, Napredak i \er. Ona je sa \erom osvojila tri titule ma|arskog {ampiona i ~etiri nacionalna kupa. Srpkiwa je pro{le sezone igrala za Podravku, sa kojom je osvojila duplu krunu u Hrvatskoj. \oki}eva je raskinula ugovor sa klubom iz Koprivnice, jer je hrvatski {ampion zbog ekonomske krize i smawewa buxeta bio primoran da raskine saradwu sa svim stranim rukometa{icama.

[UJI^KI POLUMARATON

êgar oborio rekord Na tre}em [uji~kom polumara- isti~e êgar, ina~e poreklom iz tonu Goran êgar, atleti~ar ApaKupresa, {to su lokalni mediji tina i pripadnik Vojske Srbije, posebno isticali. stazu duìne 21,1 kilometar prtrêgar pred vojno prvenstvo u ~ao je za 1,15 sati i time oborio Ohridu trenira sa maratonkom rekord za {est minuta koji je drào Bre~i} iz Imotskog. U~estvovalo je 28 maratonaca od kojih je 26 istr~alo celu stazu. Pobedniku êgar je uru~en pehar, a svi u~esnici su dobili priznawa. - Iako je povetarac prijao, najteì deo deonice je bio kroz Kupre{ko poqe gde smo se na tri mesta zaustavqali da se osveìmo.Ovo mi je posledwa provera pred Reiognalno vojno prvenstvo koje }e se odràti 8.septemra na Ohridu.Leto sam iskoristio za treninge i bezmalo svaki vikend u~estvovao na nekom od takmi~ewa - kaè Goran êgar, dràvni reprezentativac u maratonu. êgar jo{ napomiwe da êgar ulazi u ciq [uji~kog polumaratona su ih u Bosni i Hercegovini lepo Marianom Luki}, maratonskom do~ekali. tako|e iz atletskog kluba Apa- Uz brojnu publiku iz Kupresa tin. i Tomislavgrada u~esnike su po- Oboje }emo na regionalno takzdravili gradona~elnici ova dva mi~enje kao pripadnici Vojske i grada. Za sve takmi~are bio je nadamo se uspehu - najvquje êgar. prire|en ru~ak u hotelu Kripton J. P.

ODMOR

DNEVNIK

utorak11.avgust2009.

Naj nudisti~ke plaè sveta [ta ide najboqe uz neobuzdano leto nego kupawe na nekoj nudisti~koj plaì? Kupawe u stilu Adama i Eve zadobija sve vi{e poklonika {irom sveta. Zajedno s tim trendom u porastu je i broj nudisti~kih plaà. Evo najlep{ih {est

Little Beach, Maui, Havaji

Wreck Beach, Vankuver, Britanska Kolumbija

1. Little Beach, Maui, Havaji Edenski raj sa~ekat}e svakog kupa~a na ovoj havajskoj pla`i, koja je rezervisana iskqu~ivo za nudiste. Na ovoj pla`i nije problem da budete goli. Ionako }ete morati da prodate i ga}e da biste do{li dovde.

2. Wreck Beach, Vankuver, Britanska Kolumbija Re~ je o prvoj i ujedno najve}oj kanadskoj pla`i gde je legalno kupawe bez i~ega na sebi. Ova

San Onofre State Beach, Oriny okrug, Kalifornija

osam kilometara duga pla`a ugo{}uje preko 500.000 kupa~a godi{we.

4. Cap d'Agde, Vermij obala, Francuska

3. San Onofre State Beach,Oriny okrug, Kalifornija

Cap d'Agde je mnogo vi{e od pla`e za nudiste – to je centar svetskih nudista. Nalazi se u mediteranskom turisti~kom nasequ. Golotiwa ovde nije dozvoqena samo na pla`i, nego i restoranima, prodavnicama, pa ~ak i bankama.

Ova pla`a nalazi se na tri kilometra udaqenosti, na severnom kraju San Onofre stejt parka. Odlukom suda na ovoj pla`i je odobreno nudisti~ko kupawe. U prilog je zasigurno i{la ~ak 30-godi{wa tradicija golog kupawa.

5. Haulover Beach, Majami, Florida Halover pla`a se sa svojih milion posetilaca ubraja me|u najpopularnije pla`e gde je dozvo-

Mali kontinent za letwe u`ivawe K

vawe tradicionalne gr~ke kuhiwe. Caciki - tradicionalna gr~ka salata od jogurta, krastavaca, vla{ca i belog luka; suvlaki - pile}i ili sviwski ra-

`wi}i sa gr~kim za~inima servirani sa raznim prilozima i povr}em; giros - prèni komadi}i jagwetine i gr~ka salata, stvari su koje se jednostavno moraju probati. Posledwih godina no}ni ìvot na Kritu je procvetao pa je ostrvo postalo jedna od top destinacija maturskih i apsolventskih putovawa. Zabave ne nedostaje, bilo da ste qubiteq tradicionalne gr~ke muzike, ili da slu{ate rock, pop ili tehno. S obzirom na to da se u gr~kim gradovima u glavnoj gradskoj ulici, ma{tovitog naziva Bar strit, obi~no nalazi i stotinak barova nanizanih jedan do drugog, obi~no je najteè odabrati onaj u koji }ete u}i, a svaki bar ima ‘’ubaciva~a’’, koji vam nudi besplatne koktele dobrodo{lice. Heraklion je najve}i grad na Kritu, ~etvrti po veli~ini u Gr~koj. Glavno je privredno i finansijsko sredi{te ostrva.

Na Samuraj plaì se svake godine odràva takozvana Gola olimpijada. Plaà se nalazi oko 190 kilometara udaqena od Sidneja. Ubraja se u jednu od prvih nudisti~kih plaà ovog dela sveta.

Samuraj pla`a, Port Stivens, Australija

ODMOR NA KRITU

rit je najve}e gr~ko ostrvo i peto po veli~ini u Sredozemnom moru. Sme{ten je na krajwem jugu Egejskog mora, tako da se s jedne strane ostrva kupate u evropskim vodama, a s druge strane vas toplo Libijsko more podse}a na blizinu afri~kog kontinenta. Grci ~esto Krit vole da nazovu "malim kontinentom". Ako se pogledaju prirodne raznolikosti koje ostrvo pruà, gotovo da bi se moglo i poverovati u to. Kawoni i planine, brdovita unutra{wost, zelene doline i predivne pe{~ane plaè… Blaga klima, sa vi{e od 300 sun~anih dana godi{we, omogu}ila je ostrvu dugu turisti~ku sezonu, koja zapo~iwe ve} u martu, a zavr{ava tek u novembru. Ono {to ne moète izbe}i kod posete Gr~koj jeste isproba-

6. Samuraj pla`a, Port Stivens, Australija

Haulover Beach, Majami, Florida

Cap d'Agde, Vermij obala, Francuska

qeno kupawe bez ode}e na sebi. Pre nego {to je postala popularna turisti~ka meta, Halover je bilo opasno mesto za boravak. Ali, po{to se vlast obra~unala sa dilerima, postalo je poznato turisti~ko i nudisti~ko odredi{te.

Uè sredi{te grada trenutno broji oko 150.000 stanovnika. Knosos je najve}a turisti~ka atrakcija na ostrvu. Kolevka minojske civilizacije, dom je jednog od glavnih likova gr~ke mitologije - Minotaurusa, nastalog iz qubavne veze izme|u Minosove ène Pasifaje i bika kojeg je prema legendi Posejdon dao Minosu kako bi mu ga prineo za `rtvu. Lavirint u kojem je Minotaurus bio zato~en, nalazio se ispod palate. Drevni grad Knosos je 1900. godine po~eo da istraùje arheolog Artur Evans. Iskopine su otkrile kako je oko 2000. godine p.n.e. u Knososu postojala velika palata nekog mo}nog i bogatog vladara, a prona|ene freske pri~aju istinu o Minotaurusu - minojskoj igri u kojoj dve devojke drè bika, a mladi}i preko wega ska~u salto. Jedan od najlep{ih delova ostrva je ogroman kompleks pe}ina u Matali. Pe}ine su u pro{losti Rimqani koristili kao grobnice, a 60-tih su ih godina otkrili hipici. Jo{ jedno od mesta koje odu{evqava je malo ostrvo Spinalonga koji se nalazi u zalivu na istoku Krita. U pro{losti je ostrvo bio pod vla{}u Venecije - 1579. godine su na ru{evinama akropole izgradili venecijansku tvr|avu, koja je sluìla za odbranu od Turaka sve do 1715. godine. Ostrvo je poznato i kao posledwa kolonija gubavaca u Evropi. U tu je svrhu kori{}en od 1903. do 1957. godine. Gubavaca vi{e ne treba da se pla{ite – posledwi su s ostrva oti{li 1962, a guba se danas jednostavno le~i. Dakle, putujete na Krit?

Nacisti~ki rezort postaje hostel za mlade P

o~etkom juna ove godine po~ela je rekonstrukcija turisti~kog rezorta Prora na balti~kom ostrvcetu Rugen, prema kojem bi ovaj kolosalni nacisti~ki kompleks do kraja 2011. trebalo da bude pretvoren u hostel za mlade. Izgradwa kompleksa ukupne du`ine od 4,5 kilometra trajala je od 1936. do 1939, a vodio ju

divna pe{~ana pla`a, a more je na nepunih 150 metara od ulaza u zgradu, {to Proru i danas ~ini izuzetno atraktivnom lokacijom, jedinstvenom na svetu. Posle Drugog svetskog rata rezort je preuzela Crvena armija, koja je do 1989. ovde imala vojnu bazu. Od pada Berlinskog zida, Prora nije u upotrebi, a zapu-

je ugledni Hitlerov arhitekta Klemens Kloc, u sklopu programa ''Snaga kroz radost''. Zami{qen je kao ekskluzivni turisti~ki rezort sa 20.000 kreveta pod parolom da svaki nema~ki radnik zasluùje letovawe na moru. îtavom duìnom kompleksa pruà se pre-

{tene zgrade odlu~ila je da spase nema~ka vlada, pa je 2004. raspisala konkurs za obnovu, u `eqi da Prori vrati prvobitnu turisti~ku namenu. Konkurs je osvojio Atelqe Kempe Til, s konceptom pretvarawa Prore u najve}i hostel za mlade u Evropi.

SVET

utorak11.avgust2009.

DNEVNIK

U Iraku poginulo najmawe 45 qudi BAGDAD: U tri ju~era{wa napada kod severnog ira~kog grada Mosula i u Bagdadu poginulo je najmawe 45 osoba, a vi{e od 200 je povre|eno, saop{tila je ira~ka policija. Dva kamiona-bombe eksplodirala su oko 4.00 ujutro po lokalnom vremenu u selu Haznan, 20 kilometara isto~no od Mosula, i usmrtila 25 qudi a povredila 70. U toj eksploziji uni{teno je 35 ku}a. U Bagdadu dva automobila-bombe su eksplodirala oko 6.00 ujutro po lokalnom vremenu, i usmrtila radnike koji se svakodnevno okupqaju u potrazi za poslom. U prvoj eksploziji, u zapadnom delu grada, poginulo je devet qudi, a 46 je povre|eno a u drugoj na severu grada

poginulo je sedam, a 35 je povre|eno, navela je policja. Selo Hazana naseqeno je {iitskom etni~kom zajednicom [abak koja ima svoj jezik i sistem verovawa i jedna je od mnogih verskih i nacionalnih mawina na severu Iraka. Jazidi, asirski hri{}ani, turkmenski {siiti i Kurdi su u pro{losti bili meta napada sunitskih arapskih pobuwenika. Ameri~ka vojska istakla je da su uprkos u~estalim napadima, {iiti zadr`ali smirenost i ne svete se, dok je sli~na serija napada pre dve godine isprovocirala {iitski odgovor koji se razvio u versko nasiqe u kome je stradalo nekoliko desetina hiqada qudi. . (Beta-AFP)

UKRATKO

AMERI^KI SUSEDI I POLITIKA VA[INGTONA

Pirati oslobodili mornare RIM: Somalski pirati oslobodili su {esnaesto~lanu posadu italijanskog remorkera, koja je od aprila bila zarobqena u Adenskom zalivu, izjavio je {ef italijanske diplomatije Franko Fratini. Na brodu, koji su pirati oteli jo{ 11. aprila, nalazilo se 10 Italijana, pet Rumuna i jedan hrvatski mornar. Kako prenosi Rojters, otmi~arima je za otkup pla}eno ~etiri miliona dolara, ali Fratini to nije potvrdio, ve} je samo rekao da je osloba|awe mornara rezultat “izuzetnog” rada somalskih vlasti i italijanskih obave{tajnih lsu`bi. “Uzeli smo ~etiri miliona dolara i oslobodili brod”, rekao je za Rojters pirat koji se predstavio kao Aden. (Tanjug)

Likvidacija dilera droge VA[INGTON: SAD su stavile na listu za hap{ewe, ili likvidaciju, 50 avganistanskih trgovaca drogom, koji se dovode u vezu sa talibanima, preneo je “Wujork tajms”, pozivaju}i se na izve{taj ameri~kog Kongresa koji }e biti izdat ove nedeqe.Glavni trgovci drogom su time dobili isti status kao i talibanski pobuwenici, za koje ameri~ka vojska ima dozvolu i da ih ubije, ako nije mogu}e da budu uhva}eni. Prema pisawu “Wujork tajmsa”, dvojica ameri~kih generala koji se nalaze u Avganistanu, dali su izjave pred Kongresom, u kojima su istakli da vode}i trgovci narkoticima u toj zemqi predaju deo novca talibanima.Ameri~ki generali smatraju da su nova pravila koja su predata vojsci u skladu sa vojnim pravilima i me|unarodnim pravom i da je to veoma zna~ajno da se prekinu tokovi novca u korist talibanskih pobuwenika. (Tanjug)

Kanada i Meksiko protiv Obame GVADALAHARA: Ameri~ki predsednik Barak Obama, kanadski premijer Stiven Harper i meksi~ki predsednik Felipe Kalderon, koji su se preksino} sastali u Gvadalahari, nastavili su ju~e trilateralne razgovore o ekonomiji, spre~avawu trgovine drogom i drugim aktuelnim temama. Obama i Kalderon su se u 45minutnom razgovoru koji su imali pre nego {to im se pridru`io Harper, ukazali na zna~aj poja~avawa zajedni~kih napora da se spre~i krijum~arewe droge iza kojeg stoje mo}ni karteli u SAD i Meksiku. Kalderonova vlada je pre tri godine pokrenula odlu~nu akciju protiv {verca narkotika, u kojoj u~estvuje i vojska, podse}aju strane agenije, dodaju}i da je Obama obe}ao da }e SAD u tome davati punu podr{ku Meksiku, gde je u obra~unima narko bandi ove godine ve} bilo za tre}inu vi{e ubijenih nego 2008. U Meksiku je od po~ekta 2008. godi-

Stiven Harper, Felipe Kalderon i Barak Obama

ne skoro 10.000 qudi poginulo u sukobima oko trgovine drogom, uprkos anga`ovawu 36.000 vojnika i policajaca. Meksiko ra~una na potvrdu finansijske pomo}i SAD u okviru “Inicijative Merida”, plana za suzbijawe trgovine drogom koji predvi|a pomo} Meksiku od 1,4 milijardi dolara tokom tri godine. Trojica lidera su ju~e pa`wu posvetili i klimatskim prome-

nama, a najavili su i zajedni~ku izjavu o {irewu novog gripa. “Glas Amerike” je objavio da }e ekonomske teme obele`iti sastanak u Gvadalahari, jer je Kanada najve}i trgovinski partner SAD, a Meksiko tre}i. Kanada i Meksiko kritikuju odrednicu “kupuj ameri~ko”, sadr`anu u paketu SAD za podsticaj ekonomije, vrednom 787 milijardi dolara, navode}i da to {teti poslovawu s wihove strane granice. (Tanjug)

âves optuùje Kolumbiju zbog plana SAD KARAKAS: Venecuelanski predsednik Ugo âves optuìo je Kolumbiju da wene patrole prelaze granicu dve dràve na reci Orinoku, ~ime je dodatno podstakao tenzije oko plana SAD da poja~aju vojno prisustvo na kolumbijskoj teritoriji. âvesova izjava stigla je uo~i samita lidera Severne Amerike koji su ju~e raspravqali o odnosima SAD, Kanade i Meksika. SAD i Kolumbija planiraju

da se vi{e ameri~kih snaga angaùje u Kolumbiji radi borbe protiv {verca narkotika, ali pojedine latinoameri~ke zemqe, me|u kojima je i Venecuela, to doìvqavaju kao pretwu regionalnoj stabilnosti. Kolumbija je demantovala âvesove tvrdwe o prelascima granice na Orinoku, preneo je Rojters.Predsednik Barak Obama izjavio je da SAD ne planiraju otvarawe vojnih baza u Kolumbiji, navode}i da je interes Va-

{ingtona da u toj i susednim zemqama vlada mir. Prema sporazumu SAD i Kolumbije, Pentagon }e imati pristup u sedam kolumbijskih baza iz kojih }e ameri~ki avioni odlaziti u akciju prikupqawa podataka o proizvodwi i {vercu droge.SAD su ranije takve operacije obavqale iz Ekvadora, ali je tamo{wa vlada nedavno odlu~ila da prekine taj aran`man. (Tanjug)

Antiromski protesti u Slova~koj BRATISLAVA: Pet policajaca i dva demonstranta povre|ena su u Slova~koj u nemirima do kojih je do{lo tokom antiromskog protesta.Na protestu u gradu Sar{ke Mi~alani, na istoku Slova~ke u subotu je u~estvovalo oko 200 pripadnika i simpatizera ultradesni~arske partije Slovenska Pospolitost (Slova~ko bratstvo). Demonstranti su bili uglavnom mladi skinhedsi koji su protestvovali protiv “terora Roma” u Slova~koj, kako su naveli, preneo je ju~e britanski list “Fajnen{el tajms”. Kada je policija poku{ala da interveni{e, demonstranti su na wih bacali kamewe i fla{e, povrediv{i pet policajaca. Dva de-

monstranta su tako|e bila povre|ena, a 30 ih je uhap{eno. Neposredni povod za protest bio je slu~aj jednog starijeg mu{karca koga su brutalno pretukla dva mlada Roma, stari 15 i 16 godina. Oba mladi}a su u pritvoru. Doga|aji u Slova~koj, me|utim, nisu izolovani, ve} predstavqaju trend u regionu, ukazuje “Fajnen{el tajms”.Sli~ni doga|aji zabeleèni su i u ê{koj, Ma|arskoj pa i u Italiji, a postali su u~estaliji sa ja~awem privredne recesije u regionu. U proteklih 18 meseci u tim zemqama je u napadima protiv Roma ubijeno osam qudi. U te{kim vremenima uvek dolazi do ja~awa desnice, {to dodatno oteàva situaciju, zakqu~uje list. (Tanjug)

Ispad lidera ma|arske desnice BUDIMPE[TA: Predsednik krajwe desni~arskog i nacionalisti~kog Pokreta za boqu Ma|arsku (Jobik) Gabor Vona preporu~io je jutros voditequ jedne emisije na dr`avnoj televiziji da se preseli u Izrael da se tamo bavi jevrejskim pitawem. “Ako Vas toliko kopka i zanima jevrejsko pitawe, preselite se u Izrael”, poru~io je Vona uredniku Jano{u Betlenu, nakon {to ga je ovaj pitao {ta bi posavetovao ~lanovima i pristalicama svoje stranke - da li da odu ili ne

na skup koji negira holokaust.Re~ je o najavqenoj akciji nekoliko hungari{ti~kih, neonacisti~kih organizacija, koje planiraju da u subotu, 15. avgusta, u Budimpe{ti, povodom godi{wice smrt Hitlerovog sledbenika Rudolha Hesa, odr`e miting i i koncerzt. Voditeqa emisije “Izlazak sunca” na Drugom programu Ma|arske televizije (m2) je ta opaska toliko iritirala da je rekao da se radi o skandaloznom stavu i naglo prekinuo razgovor sa sagovornikom. (Tanjug)

Rudarska nesre}a u Slova~koj BRATISLAVA: Spasila~ke ekipe u rudniku mrkog ugqa Handlova u centralnoj Slova~koj jo{ uvek nisu uspele da dopru do 19 rudara koje je ju~e zatrpala velika eksplozija, saop{tio je slova~ki ministar privrede Lubomir Jahnatek. Devet rudara koji su se nalazili 500 metara od mesta eksplozije zadobilo je lak{e povrede i opekotine i pu{teni su odmah iz bolnice ku}ama. Ostalih 19 rudara je pod zemqom ve} nekoliko sati a izlo`eni su temperaturama od 65 do 70 stepeni Celzijusa i wihove {anse su, prema procenama stru~waka, sve mawe. Prema dosada{wim saznawima, eksploziju nije izazvao metan, na koji su se rudari ranije `alili da se ose}a, ve} ugqen monoksid. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BERNAR KU[NER Bernar Ku{ner rekao je da optu`be protiv francuske dr`avqanke Klotild Rajs kojoj se sudi u Iranu, “ne stoje”. Radi se o “spektaklu koji smo ve} videli u drugim okolnostima”.Na masovnom su|ewu optu`enima za podsticawe demonstracija u Iranu posle predsedni~kih izbora bili su Francuskiwa Klotild Rajs i po jedan zaposleni u ambasadama Francuske i Velike Britanije u Teheranu.

HILARI DAF Glumica Hilari Daf igra}e u romanti~noj komediji “The Businesh of Falling in Love”, objavio je Holivud riporter.Film }e biti snimqen po kwizi Danijele Brodski “Diary of a Working Girl”. U filmu rediteqa Xila Xungera glumica }e tuma~iti modnu novinarku koja istra`uje kako je to zabavqati se sa poslovnim mu{karcima. Hilari Daf }e biti i producentkiwa filma.

AVIGDOR LIBERMAN Izraelski {ef diplomatije Avigdor Liberman pozvao je ju~e generalnog konzula u Bostonu Nadava Tamira da podnese ostavku zbog poverqivog momoranduma u kome je kritikovao vladu premijera Bewamina Netanijahua zbog nano{ewa {tete odnosima Izraela sa SAD. “Svaki zvani~nik koji ne mo`e da se povinuje politici vlade, mora da da ostavku”, rekao je Liberman.

Tajfuni odneli najmawe 39 `ivota TAJPEJ, TOKIO: Najmawe 12 qudi je poginulo, a 52 nestalo u naletu tajfuna Morakot preko Tajvanskog ostrva, koji je izazvao najgore poplave u posledwih 50 godina, saop{tile su ju~e slu`be spasavawa. “Morakot” (smaragd na tajlandskom) je pogodio oblast Hualien na Tajvanu u petak oko podne po lokalnom vremenu uz jak vetar i ki{u {to je izazvalo poplave na oko stotinu mesta. Posebno je stradao jug ostrva sa 2,5 metara padavina po kvadratnom metru. Posle Tajvana, tajfun Morakot je krenuo ka Kini, ali je izgubio snagu i oslabio u tropsku oluju, saop{tile su kineske vlasti. Drugi tajfun, Etau pogodio je ju~e Japan sa strane Tihog okeana, usmrtv{i devet qudi a devet je nestalo. Prema meteorolo{koj slu`bi, Etau }e sti}i do

Tokija u utorak ujutro i mogao bi da donese 25 santimetara ki{e po kvadratnom metru. Tajfun Etau, koji je pogodio zapadni deo Japana, odneo je 13 `ivota, dok je u tajfunu Morakot `ivot izgubilo 26 qudi na Filipinima, Tajvanu i u Kini, saop{tile su danas lokalne vlasti. Etau, koji je ju~e zahvatio Japan, udario je prefekture Hjogo, gde je poginulo 12 qudi, i Okajama, sa jednim smrtnim slu~ajem, gde su padale obilne ki{e koje su pokrenule i klizi{ta, javile su svetske agencije.Nekoliko doma}ih letova je bilo otkazano zbog nevremena, kao i nekoliko polazaka vozova, a neki autoputevi su bili delimi~no zatvoreni, izvestio je Kjodo. Japanska meteorolo{ka stanica upozorila je ju~e da bi Etau, koji je u me|uvremenu

oslabio i pretvorio se u tropsku oluju, mogao danas da zahvati centralni deo Japana. O~ekuju

se vetrovi velikih brzina, obilne ki{e i nemirno more. (Tanjug-Beta-AFP)

BALKAN

DNEVNIK

Mesi} tra`i ocenu Ustavnog suda

Prose~na primawa Prose~na neto plata u Hrvatskoj za maj iznosila je 5.326 kuna (726,6 evra), dok prose~na zagreba~ka neto plata za taj mesec iznosi 6.241 kunu (851,4 evra). zakonom ne garantuju gra|anima jednakost, jer teret poreskog optere}ewa nije utvr|en srazmerno primawima koja gra|ani ostvaruju. Uvo|ewem posebnog poreza naro~ito su pogo|eni najsiroma{niji slojevi dru{tva, odnosno ve}ina gra|ana, jer oni koji ostvaruju mese~na prima-

wa u iznosima i deset puta vi{im od navedenih ne ose}aju teret poreskog optere}ewa, ocenio je Mesi}ev kabinet.Dr`ava, kao garant socijalnog blagostawa, du`na je da vodi ra~una o svim gra|anima po|ednako, da podsti~ce ekonomski napredak i socijalno blagostawe gra|ana i {titi-

ti wihova prava i ekonomske mogu}nosti, istaknuto je u saop{tewu. Zakon o posebnom ili kriznom porezu predvi|eno je da se na plate, penzije i sva druga primawa vi{a od 3.000 kuna (409 evra) pla}e porez po stopi od dva odsto, a na sva primawa ve}a od 6.000 kuna (818 evra) po stopi od ~etiri odsto na ukupni iznos primawa. Poslanici opozicije, ali i koalicionih partnera u vladi, tra`ili su da se, pored poreza na dohodak, odnosno rad, uvedu i zna~ajniji porezi na imovinu i kapital. (Tanjug)

Prva reagovawa politi~ara i eksperata Po{to je predsednik Mesi} ustavnom sudu podneo zahrev za ispitivawem ustavnosti zakona o kriznom porezu na plate, penzije i sva druga primawa,hrvatski politi~ari i ekonomisti regovali su, neki daju}i podr{ku tom predlogu, a neki ocewuju}i da zakon ne kr{i ustav. Hrvatski vicepremijer i ministar privrede Damir Polan~ec izjavio je da Mesi} ima pravo da od ustavnog suda zatra`i ocjenu ustavnosti zakona o posebnom porezu na plate, ali je, ne ulaze}i u

komentare, izjavio da treba pri~ekati da se ustavni sud izjasni o tom zakonu. Potpredsednik Sabora Vladimir [eks smatra da u zakonu nema elemenata koji se kose s Ustavom, ali i da treba pri~ekati mi{qewe ustavnog suda. Mesi}ev zahtev za ocenu ustavnosti kriznog poreza pohvalio je dekan Pravnog fakulteta u Zagrebu Josip Kregar koji smatra da Mesi} ima razloga da ga podnese i {teta je {to to svoje pravo nije i ranije koristio. Po re~ima profesora

Ekonomske politike na Pravnom fakultetu u Zagrebu Mladena Vedri{a, Mesi} je dobro naglasio socijalni aspekt zakona, pa je prihvatqiv wegov prigovor na preveliki raspon prihoda koji se oporezuju po samo dve stope jer bi pravednija bila {ira skala. Poslanici opozicije ali i koalicionih partnera u vladi tra`ili su da se osim poreza na dohodak, odnosno rad uvode i zna~ajniji porezi na imovinu i kapital. (Tanjug)

Potro{a~ka korpa dvostruko skupqa nego u Ma|arskoj ZAGREB: Potro{a~ka korpa koju ~ini osam proizvoda u Ma|arskoj je skoro duplo jeftinija nego u Hrvatskoj, od koje su jeftinije i BiH, Slovenija i Srbija. Hleb je u Srbiji ubedqivo najjeftiniji u regionu, ali je Srbija skupqa od pomenutih zemaqa, osim Hrvatske, pi{e dnevnik „24 sata“. List je poredio cene hleba, ~ajne kobasice, sira, jaja, uqa, testenine, pirin~a i paste za zube u Hrvatskoj s onima u susednim dr`avama, s tim da je u BiH uzeo dve lokacije - na severu u Bosanskom Brodu i jugu u mestu Sovi}. Za cenu po kojoj se u Hrvatskoj dobija jedan, u susednim zemqama mo`e se ~esto kupiti dva proizvoda, a ~ajna koba-

sica je u BiH i Ma|arskoj vi{e nego duplo jeftinija nego u Hrvatskoj. Za kilogram hleba kupqenog u Hrvatskoj, u Sr-

biji gde je najjeftiniji, ili u Ma|arskoj, mo`e se kupiti vi{e od dva kilograma, dok je kilogram sira edamera u Ma-

[eici traè naftu u Sloveniji QUBQANA: Preduze}e Nemoko iz Dubaija u septembru }e po~eti da traì naftu i gas u severoisto~noj Sloveniji, preneo je ju~e qubqanski list „@urnal“ Kako je prenela Hina, Nemoko u tome ima podr{ku Vlade Slovenije koja èli da ispita kolikim rezervama energenata raspolaè Slobenija. „Pretpostavqamo da ne{to sirovine ima, ali za sada moèmo samo da naga|amo koli-

ko“, izjavio je predstavnik Nemoka za Sloveniju Joè Hozjan, dodaju}i da se nada da }e bi koli~ine mogle biti ekonomski isplative za eksploataciju. Istraìvawa }e se sprovoditi u Prekomurju. To je deo Panonske nizije, bogate gasom, gde su se istraìvawa sprovodila i pre vi{e decenija, ali su bu{otine zatrpane jer nalazi{ta nisu bila komercijalno isplativa. Istraìvawa }e se

ovog puta sprovoditi posebnom tehnikom pu{tawa zvu~nih signala u zemqu i wihovom analizom, {to je mogu}e jer se zvu~ni signali razli~ito odbijaju u zavisnosti od mineralnog sastava zemqe. Takva metoda ne nanosi {tetu `ivotnoj sredini, u {ta su predstavnici Nemoka uspeli da ubede poqoprivrednike na tom podru~ju. Nemoko je ve} dobio dr`avnu koncesiju za ispitivawa. (Beta)

VRU]A LINIJA

HRVATSKI ZAKON O KRIZNOM POREZU

ZAGREB: Hrvatski predsednik Stjepan Mesi} pokrenuo je postupak za ocenu ustavnosti Zakona o posebnom porezu na plate, penzije i druga primawa koji su u okvoru rebalansa buxeta posledweg dana jula usvojio Hrvatski sabor, zbog toga {to zakon nije u saglasnosti s Ustavom Hrvatske.Kako je saop{tio Mesi}ev kabinet, zakon ne ure|uje u~e{}e svih u podmirivawu javnih tro{kova na ustavom propisan na~in i da se ne po{tuju principi pravednosti, jednakosti i srazmernosti, jer se u zakonu uvodi nejednakost i neravnopravnost u podmirivawu javnih tro{kova. Preduzetnicima koji ispla}uju plate oduzeto je pravo koje imaju prema odgovaraju}em propisu, jer se plate u trgova~kim dru{tvima ure|uju na na~in utvr|en pravilima tih dru{tava, pa se navedenim delom zakona ne po{tuju ustavom zajem~ena preduzetni~ka i tr`i{na sloboda, istaknuto je u saop{tewu. Pritom je istaknuto da je ustavom propisano da se poreski sistem zasniva na principima jednakosti i pravednosti, a poreske stope spornim

utorak11.avgust2009.

|arskoj skoro dva puta jeftiniji nego u Hrvatskoj. Pasta za zube najjeftinija je u Srbiji, dok samo Slovenija ima ve}u cenu zubne paste od Hrvata. Istovremeno u Srbiji su najskupqi sir, uqe i pirina~, dok su u Hrvatskoj najskupqi hleb, ~ajna kobasica i jaja. Najjeftinija je Ma|arska gde korpa sa ovim proizvodima ko{ta 102,7 kune (14 evra), u BiH korpa ko{ta 119,72 kune (16,33 evra) u Bosanskom Brodu, odnosno 132, 45 kuna (18,1 evra) u Sovi}u. Korpa sa navedenih osam proizvoda u Sloveniji ko{ta 145 kuna (19,8 evra), Srbiji 173,50 kuna (23,67 evra), a u Hrvatskoj 190,23 kune (25,95 evra), pi{u „24 sata“. (Tanjug)

Srbi u Srebrenici diskriminisani SREBRENICA: Predsednik Skup{tine op{tine Srebrenice Radomir Pavlovi} upozorio je da su Srbi u toj op{tini Republike Srpske, iako ve}insko stanovni{tvo, dovedeni u teàk i neravnopravan poloàj zbog, kako je rekao, agresivne politike Bo{waka. „Srpski nacionalni i vitalni interesi u Srebrenici su ozbiqno ugroèni zbog jednostranih odluka i stalnog preglasavawa od strane bo{wa~kih odbornika“, izjavio je Pavlovi} za Tanjug . On je izneo podatak da je, zbog diskriminacije, pritisaka i zanemarivawa re{avawa stambenih problema, Srebrenicu od 2000. godine, od kako su Bo{waci preuzeli lokalnu vlast, napustilo 10.000 Srba koji su u toj op{tini na{li uto~i{}e nakon {to su izbegli iz Federacije BiH. „Pored toga, i oko 5.000 domicilnih Srba, koje su muslimani proterali iz Srebrenice 1992. i 1993. godine, koji su sada u Srbiji ne mogu da se vrate, jer ni doma}e ni me|unarodne organizacije ne pokazuju interes za obnovu wihovih ku}a“, kaè Pavlovi}. On je naveo primer naseqa Ratkovi}a i Rado{evi}a, gde je pre rata ìvelo nekoliko hiqada Srba. Tamo se jo{ niko nije vratio jer ku}e nisu obnovqene, a prioritet u obnovi, kako kod doma}ih, tako i me|unarodnih organizacija, imaju bo{wa~ka naseqa. Pavlovi} je ukazao i na veliku diskriminaciju u raspodeli donatorskih sredstava, jer je do sada obnovqeno samo 600 srpskih, a 2.500 bo{wa~kih ku}a, od kojih je

Radomir Pavlovi}

ve}ina prazna. „Mladi fakultetski obrazovani Srbi napu{taju Srebrenicu, jer ne mogu da se zaposle u javnim ustanovama i preduze}ima ~iji je osniva~ op{tina gde Bo{waci drè sve poluge vlasti“, kaè Pavlovi}. On je izneo i podatak da je ove {kolske godine prvi put posle rata upisan pribli`no jednak broj srpskih i bo{wa~kih u~enika u prvi razred osnovne {kole. Taj odnos je 2000. godine bio 95:5 odsto u korist Srba. Pavlovi} je ponovo upozorio da Bo{waci nisu odustali od ideje i zahteva od pre dve godine da Srebrenicu teritorijalno i administrativno istrgnu iz ustavno-pravnog sistema Republike Srpske, na ~emu najaktivnije rade razne bo{wa~ke nevladine organizacije. „Svakodnevne pretwe i pritisci, agresivna bo{wa~ka politika, ekonomska mo} bo{wa~kih preduzetnika, ucene, zastra{ivawa - razbijaju srpski narod Srebrenice i wegovu veru u Republiku Srpsku i svoj opstanak u woj“, kaè predsednik SO Srebrenice. (Tanjug)

CRNA GORA

[kolovawe kadeta u Srbiji PODGORICA: Imenovawe novog ambasadora u Srbiji zna~ajno }e doprineti ja~awu ukupne saradwe, posebno u oblasti odbrane, izjavio je crnogorski ministar odbrane Boro Vu~ini} u razgovoru sa ambasadorom Igorom Jovovi}em, u okviru pripremnih konsultacija za upu}ivawe na du`nost ambasadora Crne Gore u Srbiji, javqa RTCG. Isti~u}i ~vrstu posve}enost regionalnoj saradwi i evroatlantskim integracijama, iz resornog Ministarstva je saop{teno da je Vu~ini} upoznao Jovovi}a da je izme|u dve zemqe potpisan Sporazum o saradwi u oblasti od-

brane i ocenio dosada{wu saradwu veoma dobrom. U okviru intenzivne vojne saradwe, najavio je u~e{}e pripadnika Vojske Crne Gore na ve`bi Partnerstva za mir MEDCEUR 2009, koja }e biti odr`ana po~etkom septembra u Ni{u. Podse}aju}i na gest crnogorske vlade u vezi sa ustupawem simulatora letewa za Galeb G4, Vu~ini} je izrazio uverewe da }e se preostala me|usobna pitawa uspe{no re{iti kroz rad me|udr`avne komisije dva ministarstva. Bilo je re~i i o {kolovawu crnogorskih kadeta na sredwim i visokim vojnim obrazovnim institucijama u Srbiji. (FoNet)

Mugo{a pretresan u policiji PODGORICA: U Upravi policije tvrde da je neposredno nakon silexijskog napada na urednika Vijesti Mihaila Jovovi}a i fotoreportera Borisa Pejovi}a, gradona~elnik Podgorice Miomir Mugo{a pretresan u prostorijama Podru~ne jedinice grada, uprkos ~iwenici da je li~nost, koja u`iva poslani~ki imunitet, pi{u „Vijesti“. Eksperti krivi~nog zakonodavstva tvrde da je takvo postupawe policije nezakonito, jer li~nosti sa imunitetom ne smeju biti pretresane, pi{e list. „Policija je imala zakonsko pravo da pozove gradona~elni-

ka na informativni razgovor i da od wega uzme pismenu izjavu, ali ne i da ga pretresa“, rekao je sagovornik lista , koji je, me|utim, izrazio sumwu u istinitost navoda policije. Jedini dokaz o tome, kako je rekao, je slu`bena zabele{ka, koja mo`e biti i naknadno sa~iwena. “Mene ne mo`e niko da privodi!”, bile su gradona~elnikove re~i na mestu napada na Jovovi}a i Pejovi}a, odgovaraju}i na brojne zahteve urednika „Vijesti“ upu}ene policiji da uhapse Mugo{u, koji ga je udarao. (FoNet)

Mewaju automobile za gra|evinski materijal SARAJEVO, BAWALUKA: Prodaja polovnih automobila u auto-centrima u Federaciji Bosne i Hercegovine ove godine je opala do 90 odsto, dok je u Republici Srpskoj prodaja mawa za oko 40 odsto nego pro{le godine, prenele su danas Nezavisne novine. Kako navodi taj list, prodavci prisiqeni su da vozila mewaju za gra|evinski materijal, neki spu{taju cene automobila, a neki razmi{qaju o zatvarawu firmi.

U auto-ku}ama u Republici Srpskoj kaù da na trì{tu ostaju samo ozbiqnije firme, dok su male auto kuce zatvorene ili planiraju da proglase bankrot.Prema navodima prodavaca automobila, najtraèniji su automobili marke „folksvagen“, „reno“ i „peò“ i da su cene tih automobila opale za oko 20 odsto. Suvlasnik auto-ku}e „Auto maks“ iz Bijeqine Nikica Nikoli} kazao je da je prodaja

opala, ali da se tr`i{te polako popravqa i napomenio da su cene vozila drasti~no opale. Rasim Miqkovi}, direktor auto-ku}e „Grin“ iz Velike Kladu{e kazao je da je situacija drasti~no lo{ija nego pro{le godine. „Pro{le godine u ovo doba prodavao sam 16 do 17 automobila mese~no, a ove dva. O~ekujem da }e biti boqe u septembru“, rekao je Miqkovi}. (Beta)

MRE@A

utorak11.avgust2009.

Nova tu`ba protiv „Pajrat beja” Najpoznatiji svetski internet sajt za razmenu fajlova "“Pajrat bej” suo~en je sa pretwom od nove sudske akcije s ciqem wegovog zatvarawa. Trinaest holivudskih kompanija podnelo je novu tu`bu u poku{aju da ugase popularni sajt. Osniva~i sajta u aprilu su progla{eni krivim za kr{ewe autorskih prava i osu|eni na godinu dana zatvora, kao i na nov~anu kaznu od 4,5 miliona dolara. Sajt je nastavio da radi, pa i daqe omogu}ava korisnicima da razmewuju filmove, televizijske emisije i muziku. Novu tu`bu podneli su “Kolumbija Pik~ers”, “Dizni”, “Stu-

dio Univerzal” i jo{ deset firmi, od kojih }e mnoge da dobiju deo od{tete koju je sud odredio u aprilu. “Pajrat bej” je 2003. godine osnovala organizacija koja se zalagala protiv postojawa autorskih prava Piratbiran, ali stranicom u posledwih pet godina upravqaju pojedinci. Milioni fajlova razmewuju se putem ove stranice svakog dana. Na serverima samog sajta nema autorski za{ti}enog materijala. Umesto toga, stranica sadr`i linkove ka li~nim kompjuterima na kojima se ti materijali mogu na}i.

DNEVNIK WD TV HD Media Player

Savr{eno re{ewe za filmske sladokusce Uprkos sve modernijoj tehnologiji i svestranijim ure|ajima za reprodukciju videa, verujemo da se svakome dogodilo da èqeni film ne moè da pogleda sa nekog DVD/Divx plejera. Svako toliko pojavi se neki novi video format, a nakon nekog vremena oni stari padnu u zaborav. Ukoliko nemate kompjuter spojen sa TV-om osu|eni ste na kupovinu novih pllejera. Drugo, bezbolnije re{ewe jeste kupovina nekoga medija plejera. Jedan takav je i TV HD Media Player iz “Vestern Digitala”. Kompanija poznata po proizvodwi kvalitetnih diskova za kompjutere napravila je logi~an korak napred. U osnovi, radi se o mini ra~unaru sa diskom za ~uvawe sadràja. Pomo}u dva USB 2.0 ulaza moète ukop~ati memori

stik ili jo{ jedan disk. Spajawe na TV ide preko HDMI konektora, {to je i jedino logi~no re{ewe, s obzirom na to da

LENOVO IDEAPAD U350

Tanak, lagan i opasan na WiFi i 3G veza pruà mogu}nost spajawa na Internet u svakoj situaciji – dovoqno je iz svog mobilnog aparata izvaditi SIM karticu i umetnuti je u za to predvi|en otvor na notbuku. Ovaj vrhunski notbuk pokre}e Intel ULV 723 procesor brzine 1.2GHz, podràva do 4GB DDR3 memorije i do 500 GB hard diska, a odlikuje ga i odli~an sistem za{tite podataka. Naime, sistem VeriFace omogu}uje korisniku logovawe i pristup podacima prepoznavawem crta wegovog lica, dok sistem OneKey Rescue pomaè u spa{avawu podataka u samo nekoliko koraka. Active Protection sistem {titi podatke tako {to privremeno zaustavqa rad hard diska u slu~aju pada notbuka. Ali, to nije sve. Lenovo IdeaPad U350 pruà poseban doìvqaj gledawa video-sadràja zahvaquju}i HD ekranu razmere 16:9, Dolby Sound Room tehnologiji i HDMI ulazu.

Mali spoqa, a veliki iznutra, najboqi je opis nove poslastice koja nam stiè u notbuk centar Mikronis . Re~ je o modelu Lenovo IdeaPad U350, notbuku malog i laganog ku}i{ta koji ve} na prvi pogled odu{evqava posebnim dizajnom karbonske teksture. Uz niz vrhunskih performansi, poput integrisane WiFi i 3G veze, HDMI konektora i HD ekrana od 13,3 in~a, ovaj mali{an ima vreme autonomije od ~ak pet sati. Zahvaquju}i malim dimenzijama ovaj je notbuk idealan saputnik na letovawu, a uz navedene i mnoge druge impresivne karakteristike korisnika }e odu{eviti i cena od 40-ak hiqada dinara. Lenovo IdeaPad U350 dolazi u sofisticiranom metaliksrebrnom ku}i{tu debqine samo 17 milimetara i mase 1,6 kilograma, zahvaquju}i ~emu postaje sastavni deo svakodnevne rutine svog vlasnika koji ga svuda moè nositi sa sobom. Tome doprinosi i dugotrajna baterija od ~ak pet sati, kao i 13,3-in~ni ekran s LED pozadinskim osvetqewem koje omogu}uje dobar pregled sadràja na ekranu i na spoqa{wem svetlu, a poseban integrisani senzor automatski reguli{e osvetqewe u zavisnosti od uslova u okolini. Integrisa-

ure|aj bez problema reprodukuje sve HD sadr`aje, ukqu~uju}i one u punoj HD rezoluciji 1080p. Jednom kada ga prikqu~i-

te na televizor i pokrenete, sve je spremno za mawe od minuta. Jednostavni i pregledni meni podeqen je prema raznim sadràjima. Ukoliko imate AV risiver, osim preko HDMI-a, zvuk moète dovesti i opti~kim kablom i uìvati u saraund zvuku. Ako uìvate u filmovima, kupovinom dodatnog diska sav filmski materijal moète sa~uvati na HD Media Player koji }e vam postati privatna videoteka sa svim sadràjima dostupnim za samo par minuta. Na kraju, najboqe od svega je to {to se sve eventualne mane mogu re{iti nadogradwom firmvera, {to zna~i da ne morate da kupujete novi plejer kad iza|e neki novi video format, ve} nadogradite postoje}i ure|aj. Cena od 130 dolara ~ini ga konkurentnim obi~nim ure|ajima.

Prevodilac pse}eg laveà Voleli biste da znate za{to va{ pas uporno laje? Upotrebite spravicu koja omogu}ava "prevo|ewe" emocija koje tako izraàva u re~i. Japanski inovatori iz kompanije koja proizvodi igra~ke “Takara Tomi”, izumeli su spravu koja analizira zvuk pse}eg laveà i prevodi ga u re~i razumqive qudima. Aparat "Bowlingual Voice" se fokusira na detekciju {est

predstavqen je sli~an aparat, me|utim, jasno je da je ovaj novi mnogo tehnolo{ki napredniji. Ako nai|e na dobre reakcije javnosti, nije iskqu~ena mogu}nost prodaje sprave i na svetskom tr`i{tu. Aparati} ima dva dela. Jedan, koji je opskrbqen mikrofonom, postavi se na vrat psa i {aqe signale do drugog dela koji prevodi i vlasniku tako daje informacije o stawu wegovog qu-

osnovnih emocija, a izme|u ostalog prepoznaje tugu, zadovoqstvo i frustriranost. Posle uo~avawa tih ose}awa, reprodukuje fraze ao {to je "Igraj se sa mnom". U Japanu }e se ova sprava na}i u prodaji u avgustu, a cena }e mu biti 150 evra. Pre sedam godina

bimca. Prvi ovakav "prevodilac" nije imao mogu}nost glasovnih poruka ve} je "prevedene" emocije prikazivao na ekranu. Kad se pojavio na tr`i{tu, kupilo ga je preko 300.000 Japanaca. Novi "Bowlingual" je predstavqen na Sajmu igra~aka u Tokiju.

Dru{tvene mreè novo popri{te sajber kriminala Dru{tvene veb stranice za umreàvawe kao {to su Fejsbuk, Tviter i Majspejs uskoro }e postati najopasnija mesta na Internetu, gde }e se korisnici najvjerovatnije suo~iti sa sajber napadima i digitalnim nevoqama, tvrde iz kompanije za sigurnost na internetu Sofos. Firma preporu~uje preduze}ima i doma}instvima da steknu pravilno razumevawe kako dru{tvene mreè rade i postave za{titu privatnih podataka kada ih koriste. Sofos nagla{ava da su rizici koje nose ove veb stranice na vrhu popisa elektronskih opasnosti, posle kojih slede pretwe iz elektronske po{te, i napadi na nove ure|aje – blekberi i ajfon. Problemi povezani s upotrebom dru{tvenog umreàvawa postaju {iroko rasprostraweni i, kao posledica toga, boqe poznavani. Istraìvawe koje je proveo Sofos otkriva da 63 odsto poslodavaca brine da wihovi zaposleni dele previ{e li~nih podataka putem stranica za dru{tveno umreàvawe. Iako znatan broj

sistem administratora ne kontroli{e pristup takvim veb stranicama na radnom mestu (izme|u 40% i 50%), va`an postotak primewuje ograni~ewa. Rezultati istra`ivawa pokazuju da

glavni razlog za blokirawe pristup dru{tvenim mre`ama jeste to {to poseta ovim stranicama rezultira gubitkom produktivnosti, a organizacije postaju sve vi{e zabrinute

zbog zlonamernih napada sa takvih stranica, kao i zbog rizika otkrivawa korisni~kih osetqivih li~nih ili poslovnih podataka. Curewe podataka putem veb stranica za dru{tveno umreàvawe prijavqeno je u mnogim slu~ajevima, {to su popratili i mediji. Jedan od najpoznatijih slu~ajeva je onaj novog {efa britanske tajne slu`be MI6 ~ije je fotografije u kupa}em supruga postavila na Fejsbuk, zbog ~ega je bio prisiqen da napusti poziciju pre nego {to je na wu i postavqen. Evropska komisija je posledwih meseci pokazala pove}an interes za za{titu privatnosti gra|ana i potro{a~a. Dru{tvene veb lokacije su izdvojene kao potencijalno opasne za nevine korisnike. EU agencija za sigurnost informacijskih mreà ENISA ve} je 2007. godine upozorila na rizike za privatnost i sigurnost, a u vezi s neodgovaraju}im kori{}ewem veb lokacija za dru{tveno umreàvawe. U junu je EU izdala upozorewe o rizicima po-

stavqawa fotografija na dru{tvene mre`e, a preporu~ena je zabrana objavqivawa snimaka drugih pojedinaca na ovim stranicama.

MU[KA POSLA

DNEVNIK

utorak11.avgust2009.

Kad pome{ate prijateqstvo i qubav pavali ste sa prijateqicom? [ta ste uradili - uradili ste i sad ne treba da se pravite da se ni{ta nije desilo, jer jeste. Sa seksom dolaze ose}awa, emocije i, verovatno, àqewe. @elite da va{a veza i daqe ostane prijateqska, ali postoji mogu}nost da va{a prijateqica èli ne{to vi{e. Kako da posle svega uop{te ostanete prijateqi? Ovo je jednostavan plan za dane, nedeqe i mesece koji slede posle va{eg skoka od prijateqa do qubavnika. Poku{ajte redom da sledite ove korake, kako bi se reklo “drìte se puta”, a va{e prijateqstvo bi trebalo da ostane jednako jako kao {to je bilo i pre seks-pauze.

Jutro posle Jutro posle budite se zajedno s wom u krevetu. Ako je radni dan, ne bi trebalo da bude problem da jednostavno odete jer oboje morate na posao. Kada do|ete na posao, pri~ekajte oko sat vremena i po{aqite joj mejl {ale}i se oko doga|aja vezanih za pro{lu no} i zatim odmah promenite temu. Morate prijateqici dati do znawa da ste svesni onoga {to se dogodilo pro{lu no}, kako ona ne bi ose}ala iskori{}enom, ali se ne smete zadr`ati na toj temi kako ne bi pomislila da je to bilo ne{to vi{e od onoga {to jeste – samo seks za jednu no}. Tako|e, pazite da razgovor ne skrene u {kakqiva podru~ja. Nemojte koristiti umawenice, zvati je “ma~kica” ili “ribica”, ~ak je nemojte oslovqavati nadimkom. Vratite joj dowe rubqe i pona{ajte se kao prijateq. Ako je vikend, odlazak iz kreveta mo`e biti malo nezgodan.

Nikako vam se jutro ne sme produìti na celo popodne razgovora o dobrim starim vremenima ili pak ~avrqawe uz kafu. Ipak, nemojte posegnuti za ~uvenim izgovorom “imam gomilu stvari koje moram da uradim danas” jer ona verovatno poznaje va{ ìvot boqe nego {to vi mislite. Leèrno spomenite stvari koje morate da obavite u solo akciji, kao npr. odlazak u teretanu u koju ona nije upisana, da zavr{ite neki posao ili odete u posetu roditeqima ili bratu. Isplanirajte druèwe s wom taj vikend u prijateqskoj atmosferi, ne{to {to ste radili zajedno bezbroj puta pre nego {to ste se odlu~ili da zaigrate vodoravni mambo, kako bi ona znala da je to bio slu~aj: uradi i zaboravi.

kritikuje va{ ukus za `ene i krene da vas ohrabruje da u~inite prvi korak, izgleda da ste na sigurnom terenu. Tako|e, nemojte samo tako nestati iz wenog `ivota. Naravno, najlak{e je pobe}i iz neprijatne situacije, pogotovo ako znate da }e tema o va{oj zajedni~koj no}i kad-tad iskrsnuti. Prijateqica s kojom ste spavali mo`da o tome razmi{qa svaki minut od trenutka kada se to dogodilo, a i vama taj seks prolazi kroz glavu. Razgovarajte o tome. Ona bi mogla da bude nezainteresovana za vezu kao i vi, te se mo`da i s wene strane radilo samo o seksu na brzaka. Budite iskreni i recite joj kako se ose}ate.

Prespavajte i razmislite

Nedequ dana kasnije Pro{lo je neko vreme i morate napraviti novi korak. Najpametniji potez kojim bi trebalo da osigurati to da i daqe ostanete

prijateqi posle seksa glasi: nemojte ponovo spavati zajedno! Svi znamo da bi jo{ jedan seks mogao biti primamqiv i lako mogu}. Jednom je seks gre{ka po~i-

wena u trenutku strasti, dva ili tri puta pretvaraju se u ne{to mnogo ve}e. Prvi korak je da prestanete da misliti na wu u tom smislu – ili u tom polo`aju. Ne-

Mitovi o trbu{wacima koji vas ko~e Imate stoma~i} i to vas zabriwava, a nikako da se odva`ite i krenete sa trenirawem? Na~uli ste da je „{laufe“ jako te{ko skinuti, pa nemate motivacije da po~nete sa treningom. Evo nekoliko mitova posle kojih }e svima biti jasno kako do ravnog i lepog stomaka. Kako biste oblikovali jake i sna`ne trbu{wake potrebno je raditi svaki dan – to naravno nije istina, jer svaki mi{i} na telu treba odmor potreban za regeneraciju. Tri do ~etiri puta nedeqno bi}e sasvim dovoqno. Za dobru ve`bu potrebno je pola sata – ako vam je toliko potrebno da osetite da radite trbu{wake, onda ih radite pogre{no. Serije od pet minuta sa odmorima }e u~initi svoje.

Lagani tempo ve`bawa trbu{waka je i efikasniji – kod ovakvih ve`bi nije bitno da li ih radite sporo ili brzo. Bitan je kontinuitet i izdr`qivost, i naravno ponavqawa. [to vi{e to boqe, ali tempo nije bitan. „Plo~ice“ moète dobiti samo pilatesom – ako se bavite samo pilatesom nikada ne}ete imati èqene plo~ice na stomaku. Pilates u kombinaciji sa kardio ve`bama i pravilnom ishranom }e vas dovesti do tog ciqa. Osim svega toga, na oblik va{eg {kembeta uveliko uti~e i genetika. Sada je jasno da sve {to vas je ko~ilo zapravo nije istina. Sa samo malo odricawa i malo utro{enog vremena i vi moète imati lep i zategnut stomak. I naravno, mi{i}av ba{ koliko je potrebno.

ka sve bude {to je mogu}e normalnije. Ako uvek razgovarate posle “Uvoda u anatomiju”, nastavite s time (a zatim zamolite najboqeg prijateqa da vas i{amara jer gledate “Uvod u anatomiju”). Ako odlazite s wom na kafu posle posla, nastavite s takvim susretima. Poenta je u tome da ne iza|ete iz tipi~ne prijateqske rutine. Va`no je da ne u~inite ni{ta {to bi se moglo pogre{no protuma~iti. U slu~aju da morate da idete na neku svadbu, ve~eru ili bilo koji doga|aj koji podrazumeva da povedete pratiqu, nemojte wu pozvati! Uvek je predstavite poznanicima kao “dobru prijateqicu”. Nemojte biti qubomorni ako spomene drugog de~ka ili ako

alo je poznato da su pre Prvog svetskog rata ru~ne satove nosile iskqu~ivo `ene. U to doba su se smatrali `enskim ukrasom koji je previ{e li~io na narukvicu da bi ga mu{karci nosili. Oni su nosili xepne satove

Nirnber{ki ~asovni~ar Peter Henlajn izradio je 1511. prvi xepni sat, koji je bio prete~a dana{wim ru~nim satovima, a ve} u 17. veku gospoda su dobi-

la mogu}nost da ga nose kao standardni asesoar na svojim odelima. Kontroverzni britanski kraq ^arls Drugi, poznat po modnim inovacijama, navodno je prvi po~eo da nosi kaputi} sa satom u unutra{wem xepu, a s obzirom na to da je propisivao dres kod na svom dvoru, i ova je inovacija postala instant trend. Zanimqivo je da su tada{wi xepni satovi imali samo jednu kazaqku. Druga koja je pokazivala

minute, dodata je tek 1700. godine. Engleski ~asovni~ari Tomas Max i Xosaja Emeri patentirali su krajem 18. veka novi mehanizam, koji je bio precizniji i kvalitetniji, i postao standardan u izradi satova narednih godina. Godine 1854. u Masa~ustetsu je otvorena prva fabrika satova, Waltham Watch Company, znatno unaprediv{i proizvodwu satova, koji su se do tada pravili iskqu~ivo u malim ~asovni~arskim manufakturama. Ciq joj je bio da omogu}i svakom radniku i obi~nom ~oveku da ima sopstveni xepni sat. Po~etkom 20. veka cveta tehnologija izrade ve{ta~kog, jeftinog nakita, bi`uterije, pa po~iwu da se izra|uju ukrasni ru~ni satovi za `ene. Mu{karci ih u po~etku nisu nosili, ali prednost ru~nog

Mesecima potom U ovoj fazi va`no je da po~nete da razgovarate o drugim ènama, makar trenutno u va{em ìvotu i ne postoji neka devojka o kojoj bi vredelo da se razgovara. Spomenite da vas je koleginica s posla pozvala da iza|ete ili da vam neka devojka iz teretane jasno daje do znawa da vas èli. Tako|e, i prijateqicu pitajte da li ima kod we nekih mu{kih na vidiku. Vidite kako }e reagovati. Ako po~ne da

Kafa i sport Uzimawe kofeina za vreme takmi~ewa u pravilu je pogre{no, naro~ito ako se ono vremenski oduì. Me|unarodni olimpijski komitet, naime, kofein tretira kao uslovnu drogu zato {to limitira nalaz u mokra}i takmi~ara. Prihvatqivom se smatra koncentracija od 12 mg/l, ali sve iznad toga se tretira kao doping. Osam {oqica jake kafe nalaz u mokra}i moè podi}i na neverovatnih 1000 mg/l! Istraìvawa su pokazala da, ako se konzumira u dozi 3-6 mg/kg tjelesne teìne sat vremena pre doga|awa, kofein poboq{ava izdr`qivost. U istraìvawu sprovedenom na biciklistima istraìva~i su oti{li i korak daqe, pa je kori{}ena doza od 9 mg/kg telesne mase, a ona je izdr`qivost pove}ala za ~ak 44 posto. Postoji, naravno, i druga strana pri~e, koja kaè da kofein pove}ava lu~ewe mokra}e (diurezu), {to podsti~e gubitak telesne te~nosti. Dehidracija, na koju su sportisti naro~ito osetqivi,

Kratka istorija ru~nih satova M

}e se nabacivati nekome dok ste vi prisutni. Nemojte zbijati interne {ale na ra~un no}i koju ste proveli zajedno. I prestanite da je zami{qate u tom polo`aju!

Pro{le su nedeqe i meseci od “doga|aja”, a vi ste i vi{e nego sigurni da `eli da vas proizvede u de~ka, ne shvataju}i da niste zainteresovani za qubavnu vezu. Imamo lo{e vesti: va{e prijateqstvo }e zavr{iti. Tako|e, mo`da ne u najboqem tonu. Pre svega, budite xentlmen jer, bez obzira na to koliko se ose}ate nedu`no, u wenim o~ima ste krivac. Samo idite i ostavite je samu. Posle eksplozije ose}awa (wenih), pri~ekajte par nedeqa i po{aqite joj mejl ili poruku (najsigurniji na~in jer joj daje pravo da vas ignori{e koliko god `eli) kako biste procenili {tetu. Postoji {ansa da bi ipak mogla malo da razmisli i pristane na to da budete samo prijateqi. Tako|e, postoji mogu}nost da upravo sada stoji napoqu i gleda u prozor va{e spava}e sobe, po{to je pro~itala ovaj tekst. U tom slu~aju - budite spremni na sve!

sata prepoznala je britanska vojska. Naime, ru~ni sat omogu}avao je vojniku da proveri vreme i kad nije u poziciji da stane i izvadi xepni sat. Rezultat je bio da su mnoge savezni~ke trupe u Prvom svetskom ratu nosile ru~ne satove, koji su posle rata postali industrija i modni trend {irom Evrope. Satovi su se navijali sve do 1969. kad je japanska kompanija “Seiko” predstavila kvarc tehnologiju. Inovativna tehnologija koristila je jeftinije materijale i pokretala mehanizam pomo}u male baterije. Narednih 10-ak godina kvarc postao standard u proizvodwi satova, a slede}a generacija kvarca po~ela je da koketira sa digitalnom tehnologijom i LCD displejevima, napraviv{i prvi veliki korak u pribli`avawu moderne tehnologije svakodnevnoj upotrebi. Danas su satovi istovremeno i mobilni telefoni, GPS ure|aji, kao i mini kompjuteri.

ostaje otvoreni problem kod kori{}ewa kofeina, jer je tvrdwa da napici s kofeinom izazivaju, umesto da gase `e|, uglavnom ispravna.

Kako deluje kofein Ve} 15 minuta posle uzimawa kofein je u krvi i sve dok je tamo on i deluje. Budu}i da deluje stimulativno na centralni nervni sistem, poja~ava rad srca, {to zna~i da ono boqe radi, a perife-

rija je boqe opskrbqena kiseonikom. Istovremeno se isto to delovawe moè osetiti u poboq{awu raspoloèwa, koncentracije i motivisanosti (blaga euforija). Nesumwivo, za sportiste je to poèqno i pozitivno delovawe kofeina. Ali, takvo delovawe relativno kratko traje (30-60 minuta), a tada nastupa druga (depresivna) faza. [to je ve}i „uspon“ na krilima kofeina, niì je pad: ve}a doza ne popravqa, ve} upravo suprotno - pogor{ava situaciju. [to se ~e{}e uzima, slabije deluje. Kofein dokazano skra}uje i vreme reakcije na vizuelne i audio podraàje. Umerenim dozama kofeina smatraju se one od oko 250 mg dnevno, {to zna~i 3-5 {oqica jake kafe. Pove}ane doze ili dugotrajno uzimawe kofeina mogu izazvati slabost, glavoboqu, nervozu, ubrzani puls, drhtavicu, mu~ninu, pa ~ak i povra}awe, a stepen osetqivosti razlikuje se od osobe do osobe, o ~emu bi treneri svakako trebalo da vode ra~una.

RECEPT

Omlet Potrebno je 3-4 jajeta, komad putera, so, malo mleka, ka{ika bra{na. Umutiti jaja i staviti ih u dubok sud, posoliti ih, pobiberiti i dobro prome{ati. Za to vreme rastopiti u tigawu ve}i komad putera. Kada puter bude dobro zagrejan (ali da ne cvr~i), dodati jaja i dobro me{ati da se ne prilepe za tigaw. Kad su jaja zape~ena, opet dodati mawi komad putera i pustiti da jaja porumene. Ako `elite da omlet {to vi{e naraste, jaja treba dobro mutiti i dodati jednu supenu ka{iku mleka. Ako ho}ete da omlet bude {to hranqiviji, dodajte uz mleko jednu ka{iku bra{na.

utorak11.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

KU]A, 200m2 pomo}ni objekat 500m2 na placu 500m2 Ul. Marka Maletina 3 N. Sad. Telefon 6392-384 posle 15.30 ~asova. Telefon 063/547-782. 79322

POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 78979

POZAJMICE, krediti bez u~e{}a, povoqni uslovi, otkup akcija refinanasirawe, cena poziva 30din + 20 din/ 30 sekundi. Telefon: 0900/706-706. 78681 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614-274, 063/84-85-495. 79402 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3500 iscepano i izrezano, u cepanicama 3300 sa prevozom. Telefoni: 064138-77-36, 062-8999-321, 06119-60-888. 79597 NUDIM ugaq najpovoqnie cene, kostolac, komad i kocka 3.800 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 4.500. Telefoni: 064-138-77-58, 021-6-416-020. 79598 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/439-31-37, 066/15-31-78. 80016

Posledwi pozdrav dragom te~i

NAJPOVOQNIJE stovari{te prodaje: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cement, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034. 78657

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/821-98-56. 78619 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 79985

Gojanu Vasiqevi}u

Posledwi pozdrav dragom bratu

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4393-103, 066/15-31-82. 80017

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. avgusta preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Zdravko Stojanovi}

Zdravku

ro|en 1938. god.

Zdravku

od sestre Cvete, zeta Ratka sa decom.

Sahrana na{eg najdra`eg je 11. avgusta, u 16 ~asova, na Ka}kom grobqu /iz Ka}ke kapele/. od }erke Sne`ane i zeta @ivka.

Tvoji: supruga Vukosava, }erke Rada i Boba, unuka Mikica i unuk Nikola. 80160

80170

80165

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav

Gojanu Vasiqevi}u

Zdravku od: }erke Rose, zeta Nikole, unuka Zdravka i Slavka.

80179

80166

Posledwi pozdrav dragom te~i

Gojanu Vasiqevi}u

od porodice Ihas.

80177

80176

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg voqenog supruga i oca

na{em

Posledwi pozdrav dragom bratu

Zdravku

od: unuke Mikice i unuka Nikole, Zdravka i Slavka.

od: brata Radomira, snaje Koviqke, }erke Sne`ane i Svetlane sa porodicom.

80162

80161

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav dragom bratu

Zdravku

Posledwi pozdrav kumu

Zdravku Stojanovi}u

od: }erke Rade, unuka Nikole i unuke Mikice.

od bra}e Stojanovi}: @ivka, Draga, Milutina i Dra`enka.

od: kuma Krstana Kqaji}a sa porodicom.

80167

80163

80164

Posledwi pozdrav dragom tati od porodice Jankovi} iz Sremskih Karlovaca.

Posledwi pozdrav najdra`em dedi

Zdravku

od porodice Me~ki}.

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 79306

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe i prodaje mlade koke (18 nedeqa). Dostava na adresu! Povoqno! Tel. 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 79459

Posledwi pozdrav dragom tati

utorak11.avgust2009.

Zdravku

Posledwi pozdrav ne}aku

Po{tovanom

Gabor Mihaqu

Asodi Dejanu

od }erke Stojanke i zeta Milana.

posledwi pozdrav od Joce i Steve.

80168

80174

od strica Asodi Jano{a sa porodicom.

80173

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav voqenom

Gojana Vasiqevi}a 14. 2. 1935 - 10. 8. 2009. Sahrana na{eg voqenog supruga i oca je u sredu, 12. 8. 2009. na Pravoslavnom grobqu u Rumenki, u 16 ~asova. Mesto okupqawa ispred kapele na Pravoslavnom grobqu u Rumenki.

Asodi Dejanu

Zdravku

Sahrana je 11. 8. 2009. godine, u 14.30 ~asova, u Kisa~u. O`alo{}ena supruga Lenka, sin Goran i Tawa.

80175

od }erke Slobodanke.

80169

O`alo{}eni: otac, majka, sestra, supruga sa decom i ostala rodbina. 80172

^ITUQE z POMENI

utorak11.avgust2009.

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od dragog kom{ije i vi{egodi{weg predsednika ku}nog saveta

Pozdrav gospo|i

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom kumu

Preminula je na{a voqena mama i bajka

Milica Uzelac Mica Sahrana je danas, 11. 8. 2009. godine, u 17 ~asova, iz kapele na Novom grobqu u Kikindi.

Borivoja Gagi}a

Milici - Mici Uzelac

O`alo{}eni: k}i Dragana, unuci Iva i Marko, zet Sa{a i ostala rodbina i prijateqi. 80152

Posledwi pozdrav dragoj tetki Wegove kom{ije iz Wego{eve 14.

Ivica, Du{an i Bojana.

80142

80159

Posledwi pozdrav dragom

Dragoj kom{inici

Gabor Mihaqu

Borivoj Gagi} direktor tehni~ke {kole u penziji preminuo je 7. 8. 2009. godine, u 99. god. Ispra}aj za kremaciju je u sredu, 12. avgusta, u 14 ~asova, iz kapele na Novom grobqu u Novom Sadu. Pamti}emo te po vedrom duhu i ve~itom optimizmu koji si nesebi~no prenosio na nas, svoje ro|ake, svoje u~enike i prijateqe. Hvala ti za svu qubav, pa`wu i razumevawe kojim si nas okru`ivao. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

od porodica Merge{ i Milankov.

80153

Posledwi ~ika Bori.

pozdrav

dragom

Borivoj Gagi}

Tatjani Gogoqev od bratanca Aleksandra sa porodicom.

Sinovac @ika, sinovica Qubica, unuk dr Branislav i praunuci Ivana, Mladen, Ivan i Marina.

Hvala Vam za sve {to ste me nau~ili. S po{tovawem i tugom Dragica Dikli}.

80144

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 8. 2009. godine, u 84. godini preminula na{a voqena sestra, tetka i zaova

Gojanu Vasiqevi}u

od: brata Marka, Kate i Sla|ane.

80147

80149

Posledwi pozdrav na{em po{tovanom i cewenom kom{iji

Posledwi pozdrav ocu na{e prijateqice Qiqe

Milici Uzelac

Stanari zgrade Bul. cara Lazara 57.

Tatjana Gogoqev Sahrana je danas, 11. 8. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: brat Mihajlo i snaha Ana.

S dubokim bolom i tugom opra{tamo se od brata i strica

Posledwi pozdrav

Branislavu Gaborovu

Biqana i Zoran \akovi}

[estomese~ni pomen na{em voqenom ocu obeleì}emo u sredu, 12. 8. 2009. godine, u 10 ~asova, na ênejskom grobqu. U nama i daqe ìvi dobrota, u na{im srcima je i daqe mnogo qubavi, na na{im licima i daqe stoji osmeh... Sve je to delo velikih qudi, na{ih voqenih roditeqa. Neka vas an|eli ve~no ~uvaju dragi na{i, mama i tata.

Branislavu Gaborovu

80143

80158

80178

Borivoju Gagi}u

od Qubice i Save Radakovi}.

od: Milo{a Asurxi}a, Uro{a Lon~ara i Sr|ana Egi}a.

80141

80122

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 9. 8. 2009. godine, preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Gabor Mihaqa 1945 - 2009.

Gradski odbor Demokratske stranke - Novi Sad.

Sa tugom u srcu i bolom u du{i: brat Karoq i bratanice Anita, Gabriela i Eleonora.

5979-P

80151

S dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac, svekar i deda

Branislav Gaborov Sahrana je 11. 8. 2009. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Vole vas mnogo va{e }erke Ivana i Milica \akovi}.

Gabor Mihaq 1945 - 2009.

80155

Sahrana je danas, 11. 8. 2009. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Osta}e{ na{a qubav i ponos: supruga Juli, sin Robert, snaja Ildiko i unuka Beata. 80150

O`alo{}eni: supruga Zorka, }erke Slavica, Qiqana i Mirjana sa porodicama.

80120

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ocu na{e prijateqice Qiqe

Opra{tamo se od po{tovanog kolege, profesora penzionera

Ve} je osam godina od kako nije sa nama

utorak11.avgust2009.

POMEN

SE]AWE Pro{lo je devet godina od kada nije sa nama

dr Andrija Stan~i} Dragan Jovani} 1961 - 2005.

Vladimira Kurbatfinskog

Branislavu Gaborovu

Uvek ga se se}amo.

dipl. veterinara

od porodice Egi}.

Profesori i radnici penzioneri Poqoprivredne {kole Futog.

80121

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

Porodica.

Posledwi pozdrav dugogodi{woj radnici

80096

80126

na{oj

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj mami i baki

Pro{le su ~etiri godine od kada nisi sa nama. Vreme koje je pro{lo nije umawilo na{u tugu i bol za tobom. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Zauvek u srcima: tvoje sestre Bibe, zeta \oke, Milana i Dragane.

Miroslav Batak Mi}ko iz Futoga Zaborav ne postoji, postoje uspomene, tuga i qubav prema tebi. Tvoja tetka Milena Jandri} sa porodicom.

Vreme koje je proteklo nije umawilo bol i tugu za tobom. Puno nam nedostaje{. Uja, ujna, baba, seka i Milica sa porodicom.

80103

80099

80094

POMEN

Mi}ko

DVOGODI[WI POMEN

2003 - 2009.

Stefanija Muti}

Miroslav Gereci

Mnogo nam nedostaje{. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Uvek }emo te voleti, nasmejanog se}ati i nikad ne}emo prestati ~ekati.

Tvoji: Cica, Qiqa, Sale i Ferika.

Tvoji najmiliji.

80104

80106

Dragan Jovani} Kurunci Jo`ef Sahrana je danas, 11. 8. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milki Markovi}

Sowi Eri}

ro|. Mikala~ki

Gerontolo{ki centar „Novi Sad”.

Tvoji: Qiqana, Aleksandra, Vawa i Aca.

O`alo{}ena porodica. 80140

obele`i}emo danas, 11. 8. 2009. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

1961 - 2005. U jednom trenu pre ~etiri godine ugasi se iznenada srce na{eg Dragana. Prete{ko je `iveti sa ranom u srcu i du{i za koju nema leka. Za tobom ve~no tuguju: majka Jovanka, otac ^edomir i brat Du{an sa porodicom.

80145

5978-P

80093

POMEN

GODI[WI POMEN

PETOGODI[WI POMEN

Sini{a Rexepov Ki}a

Qubica Majstorovi}

Nemawa Petri}

Posledwi pozdrav na{oj u~enici

PETOGODI[WI POMEN

Isidori Ivkovi} 1982 - 2000. od kolektiva O. [. „Svetozar Markovi} Toza” i odeqewa I-2 sa u~iteqicom Darinkom Milovanovi}.

Pomen }emo obele`iti u sredu, 12. 8. 2009. godine, u 18 ~asova, na Gradskom grobqu. Qubav zauvek ostaje. Tata [ele, majka Vezira i brat Mirsad.

3012-P

Pamti}emo ga po osmehu, {irini duha i dobroti kojom je obasipao svoje u~enike i kolege. Kolektiv Tehni~ke {kole „Pavle Savi}”, Novi Sad. 5977-P

Posledwi pozdrav na{em biv{em direktoru

2004 - 2009. Mnogo mi nedostaje{. Tvoja brat Sr|an.

80115

80129

80130

Todor Babi} pekar 11. 8. 2002 - 11. 8. 2009.

Pet godina je pro{lo, ali se}awe na tvoj lik i osmeh zauvek ~uvamo u srcima. Porodice: Tiodorovi} i Markovi}.

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od smrti mog supruga

POMEN

Nemawa Petri}

Jeca i Branko Stojkovi}.

80018

Sa tugom se opra{tamo od na{eg biv{eg direktora i kolege

Borivoja Gagi}a

2004 - 2009. Danas je godina od kako si zauvek napustila nas koji smo te neizmerno voleli i cenili. Ve~na ti slava.

PETOGODI[WI POMEN

Nemawa Petri} Dragi{e Petrovi}a

S po{tovawem i qubavqu tvoji: supruga Verica, }erka Ivanka i zet Rade.

Uspomena na wega zauvek ostaje.

79733

80057

Supruga Dara.

Dana, 11. avgusta 2009. godine navr{ava se deset tu`nih godina od kada nije sa nama na{ dragi

2004 - 2009. Stalno si u na{im mislima, mnogo te volimo. Tvoji: Sr|an, mama i tata. 80127

11. 8. 2000 - 11. 8. 2009.

Miroslav Batak Mi}ko

Borivoju Gagi}u

iz Futoga

Slavko Deli} Sau~estvujemo u bolu wegove porodice. U~enici i radnici Sredwe ma{inske {kole iz Novog Sada. 2668-P

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Bosiqka i sinovi \or|e i Tomislav sa porodicama.

Da te zaboravimo nikada ne}emo, da tugujemo za tobom ve~no ho}emo, da prihvatimo istinu ne umemo, da prestanemo da te volimo, ne mo`emo. Tvoji najmiliji.

79860

80111

07.30 08.00 08.35 09.00 11.00 12.20 12.30 14.00 14.20 15.30 16.00

Glas Amerike Prepodnevni program Tin in U ogledalu Ulovi trofej Tin in Bez cenzure Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti U ogledalu

Sve {to mi pripada (Panonija, 20.30) 18.00 18.25 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 23.10

TV PROGRAM

utorak11.avgust2009.

Vojvo|anske vesti Barometar “Ulovi trofej” Vrele gume Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Kowi ponovo jure

07.00 08.40 09.05 09.30 09.50 10.40 11.35 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 14.25 15.10 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00

Kru{edol - 500 godina u 12 slika Povodom ovog zna~ajnog jubileja, po blagoslovu episkopa sremskog Vasilija, RTV je snimila ovaj igranodokumentarni film. U pitawu je svedo~anstvo o svetiwi koja i danas zvoni i o srpskoj du{i na raskr{}u vekova i priziva snagu svojih svetiteqa... Uloge: Qiqana Blagojevi}, Neboj{a Dugali}, Boris Isakovi}, Neboj{a Kunda~ina, Stevan Gardinova~ki, Aleksandar Gajin Re`ija: Ivica Vidanovi} (RTV 1, 21.00) 17.30 17.45 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.45

10.30 11.15 12.05 13.10 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.50

07.30 09.00 12.30 13.00 15.00 16.00 16.30 17.00 23.00

Tojotin svet prirode “Pod suncem Sen Tropea” Evo nas kod vas NS vertikale Eko balans “Luna” Tojotin svet prirode NS klinci Drum Objektiv (slov.) Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” Hrana i vino Objektiv (ma|.) Objektiv Kibicfenster “Luna” Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” “Razgoli}eni”

Holandska liga ATP Masters Montreal Red Bul klif dajving Holandija Karling kup: Darlington – Lids Indi kar Mid Ohajo Belgijska liga [ampionat ATP Masters Montreal Barsa TV: LA Galaksi – Barselona 01.00 ATP Masters Montreal

Dobro jutro, Vojvodino “Tarzan” No}na smena Zvona “Vrelina Akapulka” “Detektiv Putilin” Vojvo|anske vesti Kuhiwica Tabloid Mozaik Vojvo|anske vesti “Pitawe savesti” “Rej~el Rej” Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti “Frej`er” “Vrelina Akapulka” Tajna hrane TV Dnevnik

00.05 00.50

Hop, hop - kviz Ta divna stvorewa Novosadske razglednice Evropski mozaik TV Dnevnik Me|uprostor “Frej`er” Kru{edol - 500 godina u 12 slika, film Vojvo|anski dnevnik Preokret Putopisi Grupa “Daire”, muzi~ki program “Vrelina Akapulka” “Tajni znak”

06.05 08.00 09.06 09.20 09.36 10.05 10.32 11.05 12.00 12.15 12.30 13.45 15.10 16.03 17.00 17.29 18.28 19.00 19.30 20.07 21.15 22.09 00.00 00.15 01.07 02.01 04.31 04.54

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 19.05 20.00 21.00 00.05 00.10 00.10 00.45 02.00 02.30 03.30 04.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Kvadratura kruga Svet ribolova “Kapri” Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Letwi bioskop: Dejvi Kroket, kraq divqine, film Jednostavan ìvot “Boqi ìvot” Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Razglednica: Mauricijus Slagalica, kviz Dnevnik “Boqi ìvot” 48 sati – svadba Nesalomivi, film Dnevnik “Bouns” “Nevini” No}ni bioskop: Semovo leto, film Svet ribolova Kvadratura kruga

Foks vesti: 900 sekundi “Slomqeno srce” “Slatka tajna” Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Zemqotres u Wujorku Tajni agent Izi Foks vesti “Slomqeno srce” “Ninya ratnici nepobedivi: Banzuke” Svet na dlanu Foks vesti “Largo” “Ninya ratnici nepobedivi: Banzuke” Film: Nojeva barka Foks vesti Svet na dlanu No}ni program-Foks non-stop Film: Vi{e od vode “Svi mrze Krisa” “Sibil” “Dosije FBI” “Largo”

Nojeva barka 07.00 07.25 08.05 08.30 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.05 14.00 14.55 16.00 16.30 17.00 17.25 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.00

Kuhiwica (ma|) “Vrelina Akapulka” Crtani film (ma|) Nedeqni magazin (rom) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) “Ujak iz Amerike” Vesti (ma|) Prizma (hrv) Hronika Slovenije, Barawe i zapadnog Srema “Tajni znak” Strani dok. film “Baza na Dunavu” Mladi talenti - Troje Naprstak Duo Anabel Montesinos end Marko Tamajo Me|uprostor-specijal TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) “[pijunke sa Beverli Hilsa” Dobro ve~e, Vojvodino (rom) “Pitawe savesti” “Rej~el Rej” “Ujak iz Amerike”

Ekranizacija bibilijske pri~e o spasavawu sveta posle velikog potopa i legendarnoj, yinovskoj barci u koju je Noje ukrcao svoju porodicu i primerke `ivotiwskih vrsta… Uloge: Yon Vojt, Meri Stinburgen, Ef Mari Abraham, Karol Kejn Re`ija: Yon Irvin (Foks, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 “Zemqa nade”, 09.00 Hrana i vino, 10.00 “Tajne avanture @ila Verna”, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 “Zemqa nade”, 17.00 Info K9, 18.00Kultura tela, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.45 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Svitac, 12.10 Zdravqe , 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Veze, 16.00 Akcenti, 16.30 Ko pre wemu dve, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.10 Pun gas, 21.00 Utorkom u 21.00, 22.15 Petsto pedeset li~nosti, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

Meri Stinburgen

07.01 07.30 08.00 08.30 08.44 09.08 09.43 10.09 10.15 10.39 11.08 11.23 11.35 11.42 12.26 13.02 14.00 16.00 16.41 17.25 19.20 20.00 20.28 21.00 22.08 23.04 23.31 00.01 00.24 00.58

Kuvati srcem Trag Gra|anin Total tenis Reli “Neven” Slon Benyamin Male pri~e Gomboce Enciklopedija za radoznale Recept za igru Kako nau~iti matematiku Dosije iks i oks Poseta muwa istoriji Bostonski klavirski trio Trezor ju~e Prokleti posed, film Ovo je Srbija Via militaris - Koridor 10 Fudbal (mladi): Srbija Izrael, prijateqska utakmica, prenos Odbojka na pesku: Prvenstvo Srbije, reporta`a TV mre`a TV feqton In memoriam: Kwiga o Milutinu, film “Kapri” Dvorovi Beograda Arheometalurgija Likovna kolonija RTS Zaje~arska gitarijada Prokleti posed, film

DNEVNIK

Patrik Kerol

Montirana istina Istinita pri~a, u re`iji Brajana de Palme, o grupi ameri~kih vojnika koja je u ira~kom gradi}u Mahmudijanu silovala i ubila 14-godi{wu devoj~icu, a potom pobila i sve ~lanove wene porodice i zapalila wihovu ku}u kako bi prikrila zlo~in... Uloge: Patrik Kerol, Rob Daveni, Sara Alu Re`ija: Brajan de Palma (B92, 21.00) 07.00 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 13.30 13.45 14.00 15.00

Kevin Spejsi

Prosledi daqe Profesor sociologije Juyin Simon na po~etku nove {kolske godine ne o~ekuje ni{ta novo u odnosu na pro{lu. Nada se da }e uspeti da osvoji pa`wu bar jednog u~enika tokom godine, jer je veoma predan poslu profesora... Uloge: Helen Hant, Kevin Spejsi, Yon Bon Yovi, Hejli Yoel Osment Re`ija: Mimi Leder (Avala, 21.00) 06.00 Glas Amerike 06.30 “SMS” 07.00 Ginisova kwiga rekorda: Zadivquju}e `ivotiwe 08.00 “Qubav za sva vremena” 09.00 Slavni 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 13.00 Slatka moja 14.00 Vesti 14.30 Na tragu prirode 15.00 “Filadelfija” 16.00 Poslovni dan 16.30 Vesti 16.55 Milica na kvadrat 17.10 Dok. serija 17.55 Vesti 18.35 Slatka moja 19.20 “Svi vole Rejmonda” 19.50 Milica na kvadrat 20.05 “Filadelfija” 21.00 Film: Prosledi daqe 23.00 Slavni 23.30 “Svi vole Rejmonda” 00.00 Film: Prosledi daqe 02.00 Glas Amerike 02.30 “SMS” 03.00 Milica na kvadrat 03.15 “Qubav za sva vremena” 04.00 Doma}a muzika

08.15 [kola duà, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona. 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav ìvot, 08.30 Crtani, 09.00 “Beni Hil”, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Tok {ou, 14.00 Magije, misterije i ~uda, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 “Beni Hil”, 18.00 Matrica ìvota, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Folk {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 00.45

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op “Uvod u anatomiju” Vesti za osobe o{te}enog sluha “Vil i Grejs” Evrowuz Vesti B92 Vodi~ za roditeqe [qaka Top{op Reakcija Nacionalna geografija i Bi-BiSi: Divqa Kina Vesti B92 “Seks i grad” “Dobre namere” Vesti B92 “Vil i Grejs” Trnav~evi}i u divqini “Uvod u anatomiju” Film: Montirana istina Vesti B92 “Seks i grad” “Dedvud”

06.00 07.00 08.15 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.00 14.15 16.00 16.45 17.00 18.15 18.30 19.30 20.00 21.45 22.00 23.30 01.00 01.45

Jutarwi program Nacionalni dnevnik “Anali” Film: Gosti iz galaksije Siti kids “Alo, alo” „Napu{teni an|eo” Mewam `enu Siti „Nevina” “Qubav je ve~na” Nacionalni dnevnik “Napu{teni an|eo” Samo smeh “Anali” Nacionalni dnevnik Film: Kamionyije ponovo voze Loto Grand parada Amiyi {ou “Alo, alo” Film: Napoleon dinamit

08.15 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.15 12.15 12.25 12.40 12.50 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Spasoje Ben 10 Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv U~ite engleski sa Ozmom Viva piwata Ro|eni pobednici Spasoje Pokojo Ho}u ja Nodi Majstor Bob Konan Mjau mjau Tokio Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Ben 10 Pla{ite li se mraka? Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.50 20.25 21.00 21.10 22.00 23.50 00.30 00.35 01.40 03.00 03.45 04.45 05.35 06.25

Pri~e iz Italije Telemaster Rekord “Zabrawena qubav (Klon)” Vajb specijal Telemaster Arena, tok {ou Film: Ma}eha Telemaster Vremenska prognoza “Prvi talas” ]irilica Muzi~ki ~at Letopis “Prvi talas” “Zabrawena qubav (Klon)” Vremenska prognoza

Nata{a Henstriy

Ma}eha Mlada zgodna èna je unajmqena od strane bogatog ~oveka da se brine o wegovoj bolesnoj èni. @ena ubrzo umire, a mlada èna postaje bogata{eva supruga. Kada i bogata{ umre, na wegovu posledwu ènu pada sumwa oko okolnosti wegove smrti... Uloge: Nata{a Henstriy, Yejms Brolin Reìja: Piter Svatek (Ko{ava, 22.00)

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Kviz, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 “Luna”, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 “Nemi svedok”, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 “Luna” (r), 20.45 Mobil e, 21.00 Politi~ki tok {ou, 21.30 “Nemi svedok”, 22.15 Info 3, 22.45 Sport STV-a, 23.15 Kviz. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 “Zemqa nade”, 15.30 Dok. program, 16.00 “Prijateqi i suparnici”, 17.00 “Pod suncem”, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 18.45 Baltazar, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 “Prijateqi i suparnici”, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 “Pod suncem”.

DNEVNIK

utorak11.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Tia Karere

Dum-dum metak FBI agent Dajen Norvud je spremna da u~ini sve, ~ak i da upropasti svoje ven~awe, da uhapsi Livingstona, velikog pera~a novca. Tokom svoje akcije nai|e na prepreku koja se zove Maks Peri{... Uloge: Tomas Ian Grifit, Tia Karere, Yon Litgou, Donald Saterlend Re`ija: Sidni Y. Fjuri (Nova TV, 21.00) 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 17.15 17.30 18.25 19.15 20.00 21.00 22.45 23.15 23.30 00.00 01.00

Beba Feliks, crtani Ezo TV Nova lova „Rebelde” „Otvori svoje srce” „Lude 70-e” “Kozbi {ou” IN Oteta, film Vesti „Bejvo~” IN Dnevnik „Lud, zbuwen, normalan” Dum-dum metak, film „Mister Bin” Vesti “Sajnfild” „Bejvo~” „@ivot na severu”

08.00 09.00 09.30 10.00 11.00

Rimske misterije Dikens u Americi Raj na zemqi Pisani kod Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka Bekstvo Luja XVI Crkva i dr`ava u moderno vreme Ko si zapravo ti? Lov na ve{tice Rimske misterije Dikens u Americi Raj na zemqi Ovo je civilizacija Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington Protestantska revolucija Kada je Kina gospodarila morima Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet Lov na ve{tice Rimske misterije

12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ultramen- nemesis ûdovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen - znaci ìvota ûdovi{ta i pirati Tali~ni Tom Osveta je moja [kola plesa i zavo|ewa Ek{n men Tali~ni Tom Balada o svirepom Tajne KGB-a o ubistvu Kenedija U-Karmen Ku}a besa Qubavna ribica Oblik stvari

06.00 Rat zmajeva 07.30 Filmovi i zvezde 07.55 Letopisi Narnije: Princ Kaspijan 10.20 Eni Libovic: @ivot kroz objektiv 11.40 Podeqena ku}a 13.25 Kako jesti pr`ene crve 14.45 Cimeri 16.30 Eragon 18.15 Taktika 20.05 Normalno tinejyersko pona{awe 21.40 Djukovi od Hazarda: Po~etak 23.15 Savr{eni svedok 00.55 Niz planinu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 “ârolija” 10.20 Hladnokrvne ìvotiwe: Izlazak na kopno, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 “Oprezno s an|elom” 13.20 Idemo na put s Goranom Mili}em: Bosna i Hercegovina 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.45 Englez na Divqem zapadu, film 16.25 Skica za portret 16.35 Kina - zemqa i qudi, dok. serija 17.10 “Na{i i Va{i” 18.00 Hrvatska uìvo 19.30 Dnevnik 20.05 “ârolija” 21.50 Boje rata: Pobeda u Evropi, dok. film 22.45 Dnevnik 3 23.20 Profesije li~no: Ruke, dok. serija 23.50 “No}ne more i sawarije” 00.40 “Zvezdane staze: Vojayer” 01.25 “U kancelariji” 01.45 “Falkon plaà”

08.10 ârobna plo~a - u~imo engleski jezik 08.20 “Moji roditeqi su vanzemaqci” 08.45 “Tri Hil” 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 “Ali Mekbil” 10.45 “Dragi Yone” 11.10 “Prijateqi” 12.00 Veliki uspesi hrvatskog sporta - Rolan Garos, finale 1997: Majoli – Higins 13.20 Slikovnica 13.50 “Obi~ni qudi” 14.35 Vela stomorina pa{ka 15.05 Me|u nama 16.00 Flavors: Provansa, ~arolija boja, dok. serija 16.50 “Falkon plaà” 17.35 “Ksena - princeza ratnica” 18.25 U vrtu pod zvezdama 19.10 “Yoni Bravo” 19.30 Vip muzi~ki klub 20.05 “Velemajstor” 21.05 “Odmori se, zasluìo si” 21.45 “24” 22.35 Ciklus filmova Skarlet Johanson: Izgubqeni u prevodu, film 00.15 Drugi format

Ana Faris

Izgubqeni u prevodu Bob Haris je ameri~ki glumac sredwih godina kome je vrhunac popularnosti odavno pro{ao. Zara|uje snimaju}i reklame, od kojih je posledwa reklama za viski koja ga je odvela u Japan... Uloge: Bil Marej, Skarlet Johanson, \ovani Ribisi, Ana Faris, Fumihiro Haja{i, Ketrin Lamber Re`ija: Sofija Kopola (HRT 2, 22.35)

08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Serpiko Divqa stvorewa Lovci na blago Mini i Moskovic Hiqadu ari Izmewena stawa Predator Relikvija Ameri~ki san

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 “Akapulko H.E.A.T.” Iznad pravde Intermeco 2 Besame mu~o “Akapulko H.E.A.T.” “Sout Park” Selo snova Intermeco 3 Neugro`ena sloboda “Sout Park” Strah u srcu Ne pla~i @ermena

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.00 00.00 02.00 04.00

“Dodir an|ela” “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” Bra~na `eqa “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” “Ubistva u Midsameru” Za jednu no} Opro{taj “Zakon i red” “Gardijan” “Ubistva u Midsameru” Rutina kwiga “Dodir an|ela”

Tom Henks

Moma~ka zabava Rik Gasko se sprema da se o`eni sa prekrasnom Debi Tompson. Na putu im ne stoje nikakve prepreke. Osim wegovih prijateqa, koji ba{ i ne vole Debi, i wenih bogatih roditeqa koji nipo{to ne odobravaju Debinu vezu sa siroma{nim Rikom. Uloge: Tom Henks, Tauni Kitn, Ejdrijan Zmed, Yory Grizard, Barbara Stjuart Re`ija: Nil Izrael (RTL, 20.40) 08.10 Korak po korak 08.45 Astro {ou, emisija 11.35 „Kako sam upoznao va{u majku” 12.00 „U dobru i zlu” 12.30 „Rat u ku}i” 12.55 Ekskluziv 13.10 Ve~era za 5 13.45 „Tajna ~okolade” 14.35 „Heroji iz strasti” 16.15 Korak po korak 16.40 „Pod istim krovom” 17.10 „Kako sam upoznao va{u majku” 17.35 „U dobru i zlu” 18.00 „Rat u ku}i” 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 “Bibin svet” 20.40 Moma~ka zabava, film 22.25 „Zaboravqeni slu~aj” 23.35 No} pokera, {ou 01.05 Karlitov na~in, film 03.25 No} pokera, {ou 04.55 Astro {ou, emisija

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Kako se pravi? Opasan lov Prqavi poslovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Pravi heroji U deli}u sekunde Opasan lov Majami ink Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Kako se pravi? U potrazi za borbom Megain`ewering Izgra|eno iz katastrofe U deli}u sekunde Pravi heroji Generalka Takmi~ewe graditeqa motocikala

08.35 10.30 10.45 11.00 12.00 13.15 13.30 15.30 16.30 18.00 18.15 19.15 20.30 23.00 00.00 00.15 01.15

Ski skokovi Fudbal Svi sportovi Fudbal Atletika Fudbal Bilijar Fudbal Atletika Fudbal Bilijar Fudbal Boks Ski skokovi Fudbal Fudbal Svi sportovi

Zlo~inac vegetarijanac itler nije pu{io, pio je neku vrstu razuhvatilo pi}e, za razliku od posledwe srpske blaènog piva, ponekad isto tako razvladaju}e ekipe koja nije mogla da se obuzda, blaèni {ampawac, meso nije jeo posle {to je Tita navodilo na zlobne primedbe o alsmrti svoje sestri~ine i qubavnice Geli Raukoholizmu drugova iz Srbije. bal. Ovo vegetarijanstvo je verovatno bilo neka Staqinove navike u ishrani su bile, tako|e, vrsta samoka`wavawa zbog wenog samoubitva. kavkaske: klasi~an {a{lik, riba, obi~no meso, Opsesivno ga se pridràvao, ~esto svojim gobez slatki{a. Odaje u kojima je boravio bile su stima za stolom prebacivao kanibalizam i praname{tene skromno, vojni~ki jednostavno. Soba vio ponekad neukusne primedbe o krvavom mesu. u kojoj je umro bila je gotovo ogoqenih zidova, Uvek je sa sobom vodio vegetarijansku kuvaricu, samo je na wih, posledwih godina pred smrt, lejeo je umereno, slabost su mu bili kola~i koje je pio slike koje je isecao iz “Agawoka”, jednog od uni{tavao u velikim koli~inama, {to je izaziretkih ilustrovanih nepoliti~kih nedeqnika u valo ~u|ewe gostiju, posebno tokom dugih seSSSR-u. deqki u Obersalcbergu. Sport Hitler nikad Nije se, kao Tito, kinnije upra`wavao, kao ni |urio, a jedini ukras Staqin, osim lova, dok koji je nosio, bio je Gvoje Tito u mladosti bio zdeni krst, zasluèn u gimnasti~ar, ma~evaPrvom svetskom ratu. lac, pasionirani {eOd po~etka rata nije ta~. [etwe je upra`waobla~io civilno odelo. vao i u starosti. UkoliNosio je, uglavnom, smeko je lov sport a ne |u partijsku uniformu, okrutna igra sa zaroogoqenu i bez lenti. bqenim ìvotiwama, Nije voleo rasko{, nakako su izgledali Titosuprot bizarnom Gerinvi i Dolancovi lovovi, gu, koji se ~esto oblaonda je Tito bio sporti~io kao rimski senator sta. Uop{te, on je pomu togu, ili pak kao sredno drào do svoje fiwovekovni vitez, s bozi~ke kondicije i bio deòm za pojasom, {to vitalan do u duboku staje brojne sagovornike rost (pamti se wegovo navodilo da prave zlobpentrawe po Kineskom ne primedbe o seksualzidu, za vreme zvani~ne noj orijentaciji debedràvne posete 1977), log Hermana. Kad se ne ali, naravno, ne tempom bi znalo da je Hitler kao kad je i{ao na ~elu naredio uni{tavawe Jekolone, a mnogi u woj se vreja, Slovena, Cigana, àlili na brzi hod. ideolo{kih protivniBavqewe jutarwom ka ~uvenom komesargimnastikom, navika koskom naredbom, wegov ju su Sredwoevropqani Rastezawa federa se odrekao, pu{ke nije ìvotni stil bi se mou prvoj polovini progao opisati kao rigidno-opsesivni, podoban {log veka pomno upra`wavali, bila je kod Tita pripadniku sredweg gra|anskog staleà iz Badopuwena i rastezawem federa, ali mu je dr Mavarske. tunovi} to zabranio, zapravo posavetovao – Tito Staqin je, tako|e, bio asketa. I Hitler i on nije trpeo da mu iko izdaje nare|ewa – da takvo su, verovatno, nasuprot Titu, smatrali da je apve`bawe ostavi jer mu podiè krvni pritisak. solutna vlast dovoqna sama po sebi, pa joj nisu Druga dvojica su pomno izbegavala sport. Stapotrebna spoqna obele`ja. Nosio je uniformu qin je i{ao u lov u mladosti, pa je povreda lekoju su pripadnici parvog lakta, izgleda, potijske birokratije u sledica lova~ke nezgoStaqina niko nikad nije video SSSR-u smatrali zvade. Kako se pla{io u civilnom odelu, posebno ne s ni~nim na~inom oblaatentata, {etwe su mu ~ewa i retko – u Teherabile ograni~ene na kravatom. Osim lule, u koju je nu i na Jalti 1943. i blizinu da~e Kuncevo, stavqao hercegova~ki duvan, 1945. – mar{alsku uniudaqene od Kremqa oko formu, bez ordewa i po- za razliku od Tita, spoqni izgled mu 20 km, te letovawa na je bio neupadqiv, bez prstewa, sebnih oznaka. Niko ga Crnom moru i Kavkazu. nikad nije video u ciHitler je imao sli~ne doterane frizure ili bojene kose vilnom odelu, posebno navike. Godine rata je ne s kravatom. Osim maproveo u dobro za{tile lule, u koju je stavqao hercegova~ki duvan, }enim bunkerima, bez sveèg vazduha, malo se wegov spoqni izgled je bio neupadqiv, bez prkretao i brzo je po~eo da stari. Bio je drhtava stewa, specijalne frizure ili bojewa kose. spodoba, posebno posle atentata 20. jula 1944, Navike su mu bile tipi~no ruske, posebno u kad se tremoru od po~etne Parkinsonove bolepi}u, mada ni Gruzini ne zaostaju mnogo u navisti pridruìlo i drhtawe od sna`nog stresa kama od svoje velike sabra}e. Pio je percovku, posle eksplozije bombe. vrstu votke, i vina iz rodnog kraja. Nije bio alTito je legao u ranim ve~erwim ~asovima, a koholi~ar, kao wegov otac, ali je posledwih goostala dvojica, godinama ilegalci, radili su dina, kada je pre{ao 70, ve} pokazivao znake ili }askali u krugu odabranih dugo u no}. Hismawene tolerancije, pokazuju}i tokom dugih tler je izvodio duge monologe pred sekretarino}nih sedeqki sa stalno istim saradnicima, cama i a|utantima kraj kamina o rasi, istoriji Maqenkovom, Mikojanom, Hru{~ovom, Bulgai ulozi Jevreja u woj, a Staqin za stolom punim winom i neizbe`nim Berijom, znake klasi~ne |akonija. Ova druèwa su bila opasna, jer je paranoje. Tito je dobro podnosio alkohol, imao Staqin ve} pokazivao znake poodmakle paranoje sli~ne navike u pi}u, vino iz rodnog kraja, je, te je optuìvao podre|ene da ne{to kriju i popularni cvi~ek, i, naravno, neizbe`ni viski kuju zavere. Kad ode{ kod Staqina na ve~eru, ne “~ivas”. Do kraja ìvota se pomno kontrolisao, zna{ da li }e{ se vratiti ujutro ku}i, pri~ao je te su retka svedo~anstva koja govore da ga je Hru{~ov.

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak11.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mesec prolazi kroz va{ znak i danas, pa ste promenqivog raspolo`ewa. Nemojte sve shvatati i prihvatati zdravo za gotovo, ve} budite razumniji. Stvari obi~no nisu onakve kakve izgledaju na prvi pogled.

BIK 20.4-20.5.

Nestrpqivi ste, ali tek od sutra mo`ete posti}i ono {to stvarno `elite. Danas ste pod pritiskom i uticajem okolnosti, pa morate i to uzeti u obzir. Mngoo radite i to je OK. Nepotrebno rasipate novac.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Neki prijateqi mogu vam uskratiti pa`wu, pa se nemojte oslawati na druge, ve} iskqu~ivo na sebe. Poslovnofinansijska situacija je pod lo{im uplivom planeta, tako da biste trebali da {tedite i mirujete.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Od vas se stvarno mnogo o~ekuje, pa se potrudite da u tome i uspete. Me|utim, nailazite na neke blokade i ograni~avaju}e okolnosti, tako da silom ne moète ni{ta posti}i. Budite strpqivi u svemu. Aktivni ste, raspoloèni i odlu~ni da uspete u onome {to ste naumili. Budite pa`qivi u saobra}aju. U komunikaciji, saslu{ajte sagovornike, ali se nemojte osloniti na wihov stav. Odloìte put.

LAV 23.7-22.8.

Na radnom mestu mo`ete biti zadovoqni ukazanim poverewem i odgovorno{}u koju s lako}om nosite. Dobro sara|ujete s kolegama. Danas se nemojte zadu`ivati. U partnerstvu ste dominantni.

1 8 1 7

KI[A

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 25 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Ni{

USRED DANA

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~nim bolesnicima se preporu~uje da se pridr`avaju saveta lekara i smawe fizi~ke napore. Uobi~ajene meteoropatske reakcije mogu biti poja~ane. U~esnicima u saobra}aju se savetuje pove}an oprez.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 24 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

343 (-6)

Slankamen

298 (33)

Ja{a Tomi}

Apatin

426 (10)

Zemun

301 (25)

Bogojevo

400 (18)

Pan~evo

308 (20)

Smederevo

480 (12)

Ba~. Palanka 357 (30) Novi Sad

326 (38)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

185 (2)

S. Mitrovica

57 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

254 (3)

Beograd

250 (21)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

282 (34)

NERA

Hetin

88 (4)

TISA

-42 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusi}

38 (-4)

4 6

TRI^-TRA^

Geri pokazala celulit Biv{a ~lanica grupe „Spajs” Geri Halivel za ro|endan je na sebe nabacila {to je mawe mogu}e krpica, a u sebe {to vi{e alkohola. Stoga nije bila dovoqno prisebna, pa je paparacima pokazala celulit ispod mini}a. Geri je za 37. ro|endan snimqena oko pola ~etiri ujutro kako dobro na~eta alkoholom izlazi iz jednog londonskog kluba sa novim de~kom. Iako je o~i jedva dr`ala otvorene majka trogodi{we Blubel dobro je pazila da okupqenim paparacima ne poka`e me|uno`je. Umesto toga Geri je pokazala celulit. Uprkos tome {to jo{ uvek sjajno bije bitku s godinama, bitku s celulitom Geri Halivel nije dobila.

VIC DANA Govori u~iteqica Perici: „Pusti te sportske novosti, malo slu{aj matematiku, reci mi koliko je 3:3” Perica odgovara: „Nere{eno!”

U stalnom ste pokretu, akciji, vi{e zbog posla i zbog drugih, nego {to biste `eleli. Potreban vam je odmor, a tek je utorak. Daleko je vikend! Izlazite u takozvani provod, a `elite ne{to sasvim drugo.

RIBE 20.2-20.3.

Danas biste se mogli posva|ati s nekim, i to `estoko. Ne podnosite uporne pritiske, pa }ete, uz dozu agresivnosti, prese}i re~ima nekog onako hladno i kona~no, kako to umete. U qubavi – qubav!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Mo`ete se preforsirati ukoliko ne stanete na vreme, poneseni atmosferom i raspolo`ewem. Povedite ra~una o svom imunitetu. @ivite urednije, hranite se raznovrsnije, di{ite duboko. Odmor?

JARAC 22.12-20.1.

Pribli`avamo se sredini letweg perioda, kada se ili dolazi s odmora ili na wega odlazi. No, to na vas ne}e uticati. Sa nekim prijateqima }ete se dru`iti i rastajati. Izbegavajte provokacije.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ukoliko ipak radite ovog meseca, ~ak i prema kolegama na poslu }ete biti puni saose}awa, jasno pokazuju}i svoja ose}awa i opredeqewa. Porodica vam je najva`nija, a posebno deca, pa osmislite raspust.

[KORPION 24.10- 23.11.

Evropa

NOVI SAD: Naobla~ewe i osveèwe sa ki{om i lokalnim pquskovima od sredine dana. Vetar ujutru umeren jugoisto~ni, a zatim severozapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 17 do 26 stepeni. VOJVODINA: Osveèwe sa pquskovima i grmqavinom stiè sa zapada. Vetar ujutru umeren jugoisto~ni, a potom severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 28 stepeni. SRBIJA: Naobla~ewe sa pquskovima i grmqavinom zahvata zapadnu, pa severnu Srbiju. Po podne i uve~e se ki{na zona preme{ta ka jugu. Vetar ujutru umeren jugoisto~ni, a po podne na severu severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 29 stepeni na istoku. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu razvedravawe uz prijatne temperature, a samo u toku jutra i pre podneva mogu}a ki{a na jugu Srbije. U drugoj polovini sedmice prete`no sun~ano i toplije uz slab lokalni razvoj oblaka po podne. Re|a pojava lokalnih pquskova po podne je mogu}a u petak. U nedequ vrlo toplo, svugde preko 30 stepeni.

DUNAV

Novi Sad

VAGA 23.9- 23.10.

SUDOKU

PROGNOZA

Vojvodina

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

11. avgust 2009.

Od vas se o~ekuje da sve i svakog razumete. Zatim samo slu{ajte, ali i zaboravqajte, da se ne biste opteretili. Potrebne su vam dodatne pare i podr{ka nekog iz senke. Bi}e, uskoro i neo~ekivano.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 9

Re{ewe iz pro{log broja