Dnevnik 1.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD

PONEDEQAK 1. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22646 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ELEKTRI^NA ENERGIJA OD DANAS ZA DOMA]INSTVA SKUPQA 11,5 ODSTO

Ministarka smenila Pomori{kog

str. 3

Foto: F. Baki}

VOJVODINA I NIP

Ra~uni za mart ve}i izme|u 700 i 1.000 dinara

BO[KO RISTI]

Srbija pred temeqnim promenama

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Kova~evi}: [minkawe mlade pred izbore

Ekonomija 5 Kraj ekonomskog modela „{upqe–prazno”

Novi Sad

str. 3

7 I planska iskqu~ewa hlade stanove

Vojvodina 11 Vr{cu ni `ute banke dve godine zaredom

Reporta`e

VLADIMIR SRDI]

Samo u Sremu opada nezaposlenost str. 4

ODBOJKA[I NIS VOJVODINE TRIJUMFOVALI U KUPU SRBIJE: Odbojka{i NIS Vojvodine osvojili su Kup Srbije, po{to su u finalu pobedili kragujeva~ki Rad-

Dva veka [opena

ni~ki s 3:0 (25:23, 25:16, 25:19). Finalni turnir igran je u Novom Sadu, pred oko 1.500 gledalaca, u maloj sali SPC „Vojvodina”. str. 15

12 Yaba vite{ka snaga kad guske imaju zadwu

POMOR @IVOTIWA I PTICA U ATARU MARTONO[A NA SEVERU BA^KE

Divqa~ namerno otrovana semenom?

str. 14

Ki{a povremeno Najvi{a temperatura 14 °S

SPORT

NOVAK \OKOVI] ODBRANIO TROFEJ U DUBAIJU

str. 15– 19

FUDBALERI SPARTAKA POBEDILI NA KARABURMI

POLITIKA

ponedeqak1.mart2010.

DNEVNIK

DVODOMNI PARLAMENT U SRBIJI – CIQ NOVE STRANKE REGIONA

KOSOVO

Zatezawe Svako ilegalno delovawe na severu Kosova bi}e spre~eno, poru~ili su zvani~nici kosovskih vlasti povodom tvrdwi lista „Koha ditore” da je protekle sedmice odr`an sastanak u severnom delu Mitrovice, na kojem su ~elnici MUP-a Srbije za sever Kosova dali naredbe srpskim komandantima jedinica policije Kosova za severne op{tine. Po pisawu pri{tinskog dnevnika, tom prilikom je, naime, nare|eno nadzirawe jedinica ameri~kog Kfora u severnom delu Kosova i ~lanova pripremne ekipe za formirawe op{tine severna Mitrovica, kao i nepo{tovawe komandnog lanca policije Kosova. Zamenik premijera Kosova Hajredin Ku~i rekao je da je „novo organizovawe paralelnih struktura na severu Kosova posledica panike zbog strategije Vlade Kosova i Me-

|unarodne civilne kancelarije za integrisawe severnog dela Kosova“. Zvani~nici Euleksa su, pak, saop{tili da „nemaju saznawa“ o navodnom sastanku, kao i da „nisu prime}eni nedostaci u funksionisawu komandnog lanca policije“.

Nije realno Ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort poru~io je da nije realno razmi{qati o tome da }e ponovo biti razgovora o statusu Kosova“. Na pitawe o po{tovawu qudskih prava Srba na Kosovu, on je ocenio da je na tom planu ostvaren „zna~ajan napredak“. „To je i jedan od razloga zbog ~ega Kfor smawuje broj vojnika na terenu. Smatramo da je trenutno situacija ne{to boqa. Naravno, ima jo{ mnogo posla“, precizirao je ambasador, dodav{i da je neophodno podizawe ekonomskih standarda u celom regionu, a posebno na Kosovu.

BERNAR KU[NER DANAS U ZVANI^NOJ POSETI BEOGRADU

Kosovo, ipak, u prvom planu

Ministar spoqnih poslova Francuske Bernar Ku{ner razgovara}e danas u Beogradu s najvi{im srpskim zvani~nicima o evropskim integracijama, unapre|ewu bilateralne saradwe, kao i o pitawu Kosova. Tokom boravka u Beogradu {ef francuske diplomatije susre{}e se s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, potpredsednikom Vlade za evropske integracije Bo`idarom \eli}em i ministrom spoqnih poslova Vukom Jeremi}em. Francuski ministar }e, posle Beograda, otputovati u Pri{tinu, gde }e sutra razgovarati s kosovskim zvani~nicima i predstavnicima me|unarodne zajednice. „Kakva god bila razmimoila`ewa izme|u Srbije i Kosova, postoje oblasti u kojima ove dve zemqe mogu i moraju da postignu sporazum, posebno u odnosu na pitawa vezana za policiju, pravosu|e i carinu, uz pomo} Misije Euleks“, saop{teno je u Parizu uo~i Ku{nerove posete.

Kova~evi}: [minkawe mlade pred izbore Nakon {to su lideri G17 plus i Koalicije za [umadiju, Mla|an Dinki} i Veroqub Stevanovi}, te ~elnici jo{ dva udruèwa gra|ana sredinom pro{le nedeqe potpisali inicijativu za osnivawe unije nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka, nagove{teno je da }e jedna od ideja ove asocijacije biti stvarawe dvodomnog parlamenta. Tu ideju izneo je lider Pokreta “@ivim za Krajinu” Bo{ko Ni~i}, koji je naveo da }e se ova unija prakti~no zalagati za to da se, uz dom gra|ana, u srpskom paralmentu formira i dom regija. Dvodomni parlamenta, ina~e, pomiwao se u pojedinim ustvanim projektima nakon demokratskih promena 2000. godine, ali ta ideja nikad nije imala zna~ajniju podr{ku na politi~koj sceni. Naprotiv, ideju o domu regiona u mnogim politi~kim strankama smatrali su neprihvatqivom s aspekta “o~uvawa dràvnog jedinstva Srbije”. Nekada{wi lider DOS-a iz Lige za [umadiju Branislav Kova~evi} iznena|en je aktuelizacijom ove ideje. On je za “Dnevnik” kazao da je upravo taj predlog, koji je bio sadràn u jednom od ustavnih projekata iz civilnog sektora, odba~en i od ustavne komisije koju je formirao DOS. – Li~no sam zagovarao, kao ~lan te ustavne komisije, da se ovakvo re{ewe ugradi u novi Ustav Srbije. Me|utim, vrlo mali broj qudi i unutar DOS-a

Branislav Kova~evi}

je uop{te prihvatao mogu}nost da se o tome razgovara. ^ak je i Veroqub Stevanovi} tad tvrdio da to nema nikakvog smisla i protivio se ideji regionalizacije, koju nisu prihvatali ni u G17 plus. U me|uvremenu se dogodilo {to{ta, od statisti~ke

regionalizacije do povratka na pri~u o dvodomnom paralamentu – naveo je Kova~evi}. On napomiwe da je wegov predlog za uvo|ewe dvodomnog parlamenta podrazumevao i smawewe broja poslanika na 200, tako {to bi ve}e regija imalo

Strah od decentralizacije I lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ânak, koji je predsednik Saveta za decentralizaciju Vlade Srbije, smatra da je proces decentralizacije dràve “vrlo spor i kre}e se dosta krivudavim putevima”. – Razlog je vrlo jednostavan: od 1990. do danas svaka ideja o decentralizaciji bila je satanizovana od nosilaca centralisti~kih ideja i stalno je povezivana sa separatizmom, {to je najve}i broj qudi u Srbiji ispuwavalo strahom. Jer, svaka ideja separatizma je zna~ila ratove, glad, bolesti i sve neda}e devedesetih – ocenio je ânak pro{le nedeqe na okruglom stolu pove}enom procesu decentralizacije. On je naveo i da je „osvetqavawe“ istinske su{tine decentralizacije osnovni preduslov da se promeni vrednosni sistem, koji je, po wegovim re~ima, jo{ uvek na snazi u Srbiji i nije promewen ni posle 5. oktobra 2000. godine.

ZNA^AJ 900.000 PRIKUPQENIH POTPISA ZA VANREDNE IZBORE NA SRPSKOJ POLITI^KOJ SCENI

Napredwaci pokazuju ko je glavni u opoziciji

Srpska napredna stranka saop{tila je ju~e da je od po~etka februara do danas sakupila 900.000 potpisa gra|ana za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. ^lan Pravnog saveta SNS-a Nikola Selakovi} rekao je da broj sakupqenih potpisa za vanredne izbore pokazuje da su gra|ani nezadovoqni radom Vlade Srbije i da ho}e promene. „Narednih dana }emo obavestiti javnost kada }emo i kome uru~iti sakupqene potpise gra|ana“, rekao je Selakovi}. Me|utim, sociolog Vladimir Vuleti} i urednik „Nove srpske politi~ke misli“ \or|e Vukadinovi} saglasni su u mi{qewu da ova peticija ne}e dovesti do raspisivawa

vanrednih parlamentarnih izbora, ali ho}e do preraspodele mo}i u srpskoj opoziciji. „Izvesno je da taj poziv ne}e dovesti do novih parlamentarnih izbora, ali, s druge strane, to }e predstavqati lakmus-papir koji }e pokazati kakvo je stawe u opoziciji, i koja je stranka sto`er u woj“, izjavio je Vuleti} za RTV. I \or|e Vukadinovi} smatra da je opozicija svesna toga da inicijativa koju sprovodi nije dovoqno jaka da dovede do raspisivawa izbora, te napomiwe da }e, ako vanrednih izbora bude, oni biti posledica ne jednog ili dva miliona potpisa na peticiji, nego zbog toga {to }e, mo`da pod teretom

krize, atmosfera u vladaju}oj koaliciji postati jo{ problemati~nija no {to je sad. „U jednom trenutku ta koalicija bi mogla se uru{iti, {to }e dovesti do vanrednih izbora“, naveo je Vukadinovi}. On, ina~e, ocewuje da su napredwaci ve} samim pozivom na raspisivawe vanrednih izbora kroz formu peticije povukli pravi potez. „To je odli~an potez zbog mobilizacije bira~a, preraspodele mo}i i uticaja na opozicionoj politi~koj sceni. Oni stavqaju do znawa svojim potencijalnim koalicionim partnerima ko je broj jedan u opoziciji, i ko }e biti glavni u nekoj budu}oj vladi“, zakqu~io je Vukadinovi}. E. D.

LIDER GRA\ANSKOG SAVEZA MA\ARA LASLO RAC SABO ZA „DNEVNIK” O ODNOSIMA SA SVM-om

Pastor izgubio vi{e od kompasa Lider Gra|anskog saveza Ma|ara Laslo Rac Sabo na kvalifikacije koje su iz vrha Saveza vojvo|anskih Ma|ara upu}ivane na ra~un stranke koju predvodi, a nakon uspostavqawa vladaju}e koalicije s Demokratskom strankom u Senti, uzvra}a u izjavi za na{ list „da mu se ~ini da predsednik SVM-a I{tvan Pastor ne samo izgubio kompas nego i glavu, te da sada leti k’o muva bez glave“. – SVM je u niskom letu i pada u provaliju, a meni se ~ini da Pastor to jednostavno ne moè da prihvati. I{tvan Pastor treba da se suo~i s tim da su on i wegov sin Balint na~inili veliku gre{ku, imaju}i u vidu izjave Zoltana Buwika, nedavno iskqu~enog iz SVM-a, da odluku poslanika u republi~kom parlamentu da ne glasaju za buxet nisu doneli na pravom mestu organi SVM-a, niti Ma|arska koalicija, nego wih dvojica. Od tada se pokazalo da DS moè da sara|uje i s GSM-om, da mi ne jedemo decu, nismo ultranacionalisti i fa{isti, kako nas predstavqa – kaè Rac Sabo. On tvrdi da ih je Pastor tim

kvalifikacijama drào u senci da bi lak{e dolazio do izraàja, pri{ivaju}i im razne etikete, pa i saradwu s Omladinskim pokretom „64 ùpanije“. Rac Sabo ne krije da se na pro{lim izborima za odbornike u Subotice na listi GSM-a „slu~ajno na{ao” i jedan reprezent „64 ùpanije“, ali tvrdi i da je, ina~e, pre toga li~no poku{avao „da smiri“ aktiviste tog pokreta

koliko DS, i to da bi se odbranio i skrenu pa`wu s vlastite politi~ke gluposti. Jer to {to konstantno radi u posledwe vreme ne mogu druga~ije da nazovem – navodi sagovornik „Dnevnika”. Lider Gra|anskog saveza Ma|ara navodi da je „velika la`” da se u programu GSM-a navodi `eqa za razbijawem sada{wih granica Srbije.

SVM je u niskom letu i pada u provaliju, a meni se ~ini da I{tvan Pastor to jednostavno ne moè da prihvati „jer se radi o mladim qudima, a znamo {ta sve mladost moè da uradi“. – Neki od tih mladih qudi su pre{li kod nas, s nama normalno ìve u partiji, ali niko nije primetio da je bilo koji ~lan na{e stranke napravio neki belaj, nekog napadao ili izazvao neki incident. I Pastor se upla{io jer je video da se raspr{io onaj deo wegove pri~e kojim nas je drào u senci. Zapravo, nije ~ak toliko napadao nas,

80, a ve}e gra|ana 120 predstavnika. A srazmerno broju stanovnika, odre|ene regije imale bi odgovaraju}i broj poslanika u tom domu parlamenta. Kova~evi} ka`e da bi tako svi delovi Srbije imali svoje predstavnike u Skup{tini Srbije, te da ne bi bilo mogu}e, kao {to je to slu~aj danas, da ve}ina narodnih poslanika dolazi iz Beograda. – Preko ve}a regija uticalo bi se i na decentralizaciju vlasti, odnosno na raspodelu para, tako {to bi taj dom mogao stavqati veto na odre|ene zakone, ~ime bi se obezbedio ravnomeran regionalni razvoj – istakao je Kova~evi}. On dodaje da je „zanimqiva ova politi~ka transformacija“ politi~kih aktera koji imaju ambiciju da formiraju stranku regiona, navode}i da bi to bilo pozitivno da je zaista do{lo do promene wihovih politi~kih stavova u pogledu regionalizacije, ali je ipak skepti~an. Kova~evi}, naime, smatra da iza najave o formirawu stranke regiona ne stoji su{tinski interes za regionalizaciju, ve} da je re~ samo o deklarativnim stavovima koji se iznose u dnevnopoliti~ke svrhe. – ^ini se da je re~ samo o {minkawu mlade da bi je na narednim izborima {to boqe udali, a da bi se onda ta unija stranaka postavila kao snaga koja }e opredeqivati ko }e formirati vlast u narednom mandatu – ocenio je Kova~evi}. B. D. S.

– Kako bismo se uop{te mogli registrovati kao stranka da je to istina? Podneli smo dokumentaciju za preregistraciju stranke i kada se postupak okon~a, predo~i}emo u potpunosti na{ program na uvid javnosti. Otvoreni smo, znamo {ta ho}emo, ne laèmo ni Srbima ni Ma|arima, ozbiqni smo i suparnici i partneri. Od nas ne moraju da se pla{e, kaèmo {ta nam je na umu, tako radimo i pona{amo se. Kaù da nas karakteri{e ra-

dikalizam, ali radikalizam ne zna~i najuriti druge, nego po{tovati qude, zakon i pravo, a to su mnogi zaboravili – obja{wava Rac Sabo. On dodaje da na pro{lim izborima GSM nije èleo da u|e u Ma|arsku koaliciju bez potpisivawa sporazuma o jasnim principima saradwe, zbog ~ega su, kako tvrdi, nazivani „izdajicama ma|arskog naroda”. – Samostalno smo i{li na izbore, osvojili odborni~ke mandate u Senti i Adi, ali Pastor u Senti nije èleo ni da ~uje o koaliciji s nama nego je i{ao s demokratama. Pro{le godine smo ~ak ponudili da se napravi koalicija SVM-a i GSM-a, pri ~emu ni{ta nismo traìli u vlasti sem da Senta bude „ma|arski grad“. âk ni odgovor na tu ponudu nismo dobili. Posle toga Pastora nismo traìli, ali smo mu na vreme rekli da smo po~eli razgovore s DS-om. I do posledweg trenutka pre stupawa u koaliciju s demokratama ~ekao sam Pastorov poziv – poja{wava Rac Sabo. Posle kvalifikacija koje je Pastor izrekao na ra~un GSMa, za Lasla Rac Saboa je sada ne-

VESTI Boqe vrabac...

Laslo Rac Sabo

shvatqiva inicijativa iz SVMa da se na predstoje}e izbore za Nacionalni savet Ma|ara iza|e s jedinstvenom listom. – Pastor bi prvo trebalo da razmisli o tome {to pri~a, i da li ho}e od nas da tra`i opro{taj, {to bi bilo minimalno. S druge strane, mi }emo jako razmisliti o tome {ta }emo ubudu}e jer nas je ve} toliko puta izradio. Pastor je imao sve uslove da bude lider ma|arske zajednice u Vojvodini i Srbiji, ali je pogre{io {to nije prihvatio da na papir stavimo principe saradwe. To je razlog {to o wegovom predlogu za jedinstvene liste za izbor Nacionalnog saveta, bez jakih garancija, ne mo`emo ozbiqno ni razmi{qati – kategori~an je Laslo Rac Sabo. M. Mitrovi}

„Ideja predsednika SVM-a I{tvana Pastora da vojvo|anske ma|arske stranke, civilne organizacije, intelektualci i istorijske crkve zajedno sastave listu za izbor novog nacionalnog saveta je {ansa za vojvo|anske Ma|are koju treba iskoristiti”, ocena je profesor Univerziteta u Novom Sadu dr Alpara Lo{onca. On je rekao da kritike na ra~un novog Zakona o nacionalnim savetima Srbije stoje, ali i da se moraju povla~iti pragmati~ni potezi. „Treba razmotriti dve mogu}nosti i raditi na wihovom ostvarivawu: najpre, {to boqa reprezentacija vojvo|anskih Ma|ara putem novog nacionalnog saveta, te obnovqena koalicija vojvo|anskih ma|arskih stranaka koja bi s odgovoraju}om snagom tra`ila izmene Zakona o nacionalnim savetima”, naveo je Lo{onc.

„Potvrdi svoj identitet” Pripadnici bo{wa~ke nacionalne zajednice stekli su uslove za odr`avawe neposrednih izbora za izbor Bo{wa~kog nacionalnog ve}a, potvrdilo je Ministarstvo za qudska i mawinska prava. Bez obzira na to, kako je najavqeno, kampawa upisa u poseban bira~ki spisak pod sloganom „Potvrdi svoj identitet” bi}e nastavqena.

c m y

DNEVNIK

POLITIKA INTERVJU

ponedeqak1.mart2010.

BO[KO RISTI], FUNKCIONER DEMOKRATSKE STRANKE

Srbija pred rekonstrukcijom NOVA DIMENZIJA „NESPORAZUMA” VOJVO\ANA I MINISTARSTVA ZA NIP

Smewen Pomori{ki!

Na zahtev ministarke za NIP Verice Kalanovi}, ina~e visoke funkcionerke G17 plus, na posledwoj sednici kadrovske komisije Vlade Srbije dato je „zeleno svetlo” da sa mesta dràvnog sekretara u tom ministarstvu bude smewen liga{ Branislav Pomori{ki. Kako saznajemo, odluka je obrazloèna tvrdwom da se Pomori{ki „uop{te ne pojavquje na poslu”. Ovakav kadrovski potez povu~en je, ina~e, u jeku sukoba pokrajinske administracije sa Ministarstvom za NIP zbog odluke da Vojvodini pripadne svega 1,83 odsto novaca za projekte iz Nacionalnog investicionog plana. Ipak, ne moè da promakne i da je odluka o smeni Pomori{kog usledila svega nekoliko dana nakon {to je u Zre-

waninu vi{e vi|enijih ~lanova G17 plus pre{lo u Ligu. U vrhu LSV-a nam je re~eno da je u pitawu odmazda lidera G17 plus Mla|ana Dinki}a „jer mu se stranka u Vojvodini raspada”. „[to se Lige ti~e, mi }emo probati da ovaj problem re{imo sa koalicionim partnerima u nadi da ne}e biti novih lomova. Me|utim, moramo da upozorimo da mi ne}emo odustati od na{e borbe za interese Vojvodine pa makar se ovakve smene nastavile”, poru~uju iz Lige. Sam Pomori{ki je za „Dnevnik” izjavio da ga niko nije zvani~no obavestio o razre{ewu niti je ministarka Kalanovi} s wim o tome razgovarala, napomiwu}i da ona do sada nije imala nikakvih primedbi na wegov rad, naprotiv. E. D.

SUTRA PO^IWE REDOVNO PROLE]NO ZASEDAWE NARODNE SKUP[TINE

Prvo pa amnestija Poslanici republi~kog parlamenta zapo~e}e sutra, 2. marta, redovno prole}no zasedawe, kada }e, izme|u ostalih, razmatrati Predlog zakona o amnestiji, kojim se, izme|u ostalih, amnestiraju osobe koje su izbegavale vojnu obavezu. Predlo`enim zakonom predvi|ena je amnestija za osobe za koje se sumwa da su od 18. aprila 2006. godine do dana stupawa na snagu zakona po~inile krivi~na dela iz grupe delikata protiv Vojske Srbije. Amnestija obuhvata osloba|awe od krivi~nog gowewa, osloba|awe od izvr{ewa kazne i brisawe osude osobama koje su u~inile ili postoji osnovana sumwa da su u~inile krivi~na dela izbegava-

wa vojne obaveze, popis i pregled, neizvr{ewe materijalne obaveze, izbegavawe vojne slu`be onesposobqavawem i obmanom i samovoqno odsustvovawe i bekstvo iz VS. Predlo`eni zakon predvi|a da postupak ne}e biti pokrenut ukoliko protiv tih lica nije ve} pokrenut, a da }e biti obustavqen ukoliko je u toku, dok }e osobe kojima je pravosna`no izre~ena kazna zatvora biti oslobo|ene te kazne u celini ili u delu koji nije izvr{en. Ina~e, na dnevnom redu prve sednice redovnog prole}nog zasedawa, kako je predlo`ila predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}, nalaze se ukupno 32 ta~ke.

– Ne}u da prejudiciram da li }e se u Srbiji stvoriti regioni ili pokrajine, ali se ide u pravcu formirawa sredweg nivoa vlasti, kojem }e se na principu supsidijarnosti, s republi~kog, centralnog nivoa, prepustiti re{avawe nekih pitawa od javnog zna~aja. Decetralizacija Srbije putem regionalizacije ostaje jedan od strate{kih ciqeva Demokratske stranke – izjavio je u razgovoru za “Dnevnik” funkcioner DS-a i predsednik Odbora za pravosu|e i upravu Skup{tine Srbije Bo{ko Risti}. On isti~e da to podrazumeva da }e se u doglednoj budu}nosti stvoriti zakonske, eventualno ustavne pretpostavke za formirawe sredweg nivoa vlasti.  Kako komentari{ete sada{we stawe? – Trenutno su u Srbiji regionalizacija i decentralizacija nedovr{ene jer je Vojvodina dobila taj sredwi nivo vlasti, dok ostali delovi zemqe nisu. U ovom trenutku Beograd jedini, kao budu}a regija, ispuwava sve preduslove da odmah krene s nadle`nostima koje pripadaju sredwem nivou vlasti jer ima sve administrativne kapacitete. Beogradu su potrebne samo nadle`nosti i garancije za izvorno finansirawe i re{avawe problema na tom nivou.  Vojvodina o~ito nije zadovoqna re{ewem pitawa finansija? – U najmawu ruku to jeste mera dana{wih politi~kih i ekonomskih okolnosti u Srbiji, s obzirom na neravnomerni razvoj pojedinih delova zemqe, tako da za onim {to Vojvodina dobija vape oni koji ne dobijaju ni{ta. Ako Vojvodina gleda izolovano svoje zahteve i ciqeve koje je postavila prilikom usvajawa Ustava Srbije, mogu}e je da je nezadovoqna realizacijom onoga {to pi{e u najvi{em pravnom aktu dràve. Ali, ako se pogleda status i stawe u drugim delovima Srbije, vidi se da upravo Ustav dovodi u nepravnopravan poloàj delove zemqe koji trpe vi{edecenijsko zaostajawe, a to su jug i istok i pojedini delovi zapadne Srbije. Oni zaostaju u svemu i sada{wi mehanizam raspodele javnih sredstava ide na wihovu {tetu. Ako Vojvodina èli vi{e, postavqa se pitawe od koga to treba uzeti, da li

najsiroma{niji uop{te dobijaju dovoqno i da li to zna~i da wima treba dati jo{ mawe da bi Vojvodina dobila vi{e ili treba sprovesti ravnopravnu raspodelu uz stvarawe izvora za podsticajni razvoj? Situacija traì formirawe fonda koji bi se bavio razvojem najnerazvijenijih, jer su tamo, na jugu i istoku Srbije, gde nema posla, najve}e socijalne tenzije. Latentna nezadovoqstva su sve prisutnija u svesti gra|ana i nepohodni su decentralizacija i pribliàvawe vlasti gra|anima kroz wen sredwi nivo i stvarawem institucija koje bi se bavile planovima regionalnog razvoja, podsticajnih fondovia koji bi re{avali prioritete, koji su u pojedinim delovima Srbije razli~iti. Takvi mehanizmi sada ne postoje.  Akteulne su zamerke na novac koji je iz NIP izdvojen za Vojvodinu? – Predstavnici vojvo|anskih partija ukazuju na to koliko je projekata iz NIP-a dobila Vojvodina, a koliko svi gradovi Srbije. Re}i }u samo da je iz Fonda kojim se finansiraju projekti na univerzitetima Novi Sad dobio pare za dvadeset, a Ni{ ni za jedan. Sada }e neko re}i da s Ni{kog univerziteta nije bilo kvalitenih projekata. To moè biti i problem, jer ako idemo takvim finansirawem, onda }e samo oni najrazvijeniji i najobrazovaniji dobijati pare iz buxeta, a oni koji su najsiroma{niji i nemaju mogu}nosti da obezbede kvalitetne kadrove ne}e mo}i da formiraju predlog projekata i ne}e dobiti pare po tom osnovu. Mora da se uspostavi drugi mehanizam, po kojem }e svaki deo Srbije, svaki gra|anin, bez obzira na to gde ìvi, imati jednak pristup javnim sredstvima, a to mora biti korigovano i kroz promenu politi~kog sistema.  [ta to konkretno zna~i? – Zna~i izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim }e se obezbediti ravnomerna zastupqenost svih delova Srbije. Ne moè se sprovesti regionalizacija i de-

NEDOUMICE OKO FUNKCIJE PREDSEDNIKA GRADSKOG PARLAMENTA SOMBORA

Ko }e sesti u Lazi}evu fotequ Suo~en sa odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Sombor }e uskoro najverovatnije ponovo imati novog predsednika varo{ke asembleje. Naime, aktuelni predsednik Skup{tine grada Sini{a Lazi} je ujedno i potpredsednik Skup{tine AP Vojvodine, a ako je verovati wegovim ranijim najavama, ukoliko bude morao da bira izme|u ove dve funkcije – opredeli}e se za onu pokrajinsku, {to }e „obezglaviti“ Sombor. Mada iz krugova DS-a, ~iji je Lazi} tako|e prvi ~ovek, jo{ uvek nema zvani~nih informacija o tome ko bi mogao sesti u wegov sada{wi somborski kabinet, u kuloarima se uveliko spekuli{e imenom Ru`ice Nikoli}, prosvetne radnice i odbornice Demokratske stranke koja je ujedno i predsednica Foruma

Sini{a Lazi}

`ena ove partije u Somboru. Mnogo mawe {anse se daju aktuelnom Lazi}evom zameniku Zoranu Mileru, pre svega zbog

„proverene informacije“ da je bio isuvi{e blizak nedavno smewenom somborskom gradona~elniku Du{anu Jovi}u.

Kao potvrda ove „bliskosti“ se uzima ~iwenica da Miler nije `eleo da na sednici Gradskog odbora DS-a da svoj glas za Jovi}evu smenu, ali i podatak da mu je, tokom svojevremene skup{tinske sesije na kojoj je vladaju}a koalicija sa DS-om na ~elu smenila Jovi}a, iznenada pozlilo zbog ~ega ju je napustio i time doveo u sumwu legalnost nastavka sednice. Poznavaoci politi~kih prilika u somborskom ogranku DS-a, i pored toga {to su pomenuta dva imena najvi{e u opticaju, tvrde da ovi „~ar{ijski“ kandidati predstavqaju zapravo samo „dimnu zavesu“, te da }e Lazi}a zameniti aktuelni {ef odborni~ke grupe „Za evropski Sombor“, jedan od trenutno najeksponiranijih funkcionera DS-a, Nedeqko Stojsavqevi}-Baj{a. M. Miqenovi}

centralizacija ako ne obezbedite druga~iji izbor poslanika, koji }e odgovarati direktno gra|anima, a ne partijama. Oni }e tada mo}i bez ikakvih politi~kih posledica u parlamentu zastupati interese delova Srbije iz kojih dolaze, dakle interese gra|ana koji tu ìve, i boriti se za kreirawe takve ekonomske politike i na~ina buxetirawa koji }e obezbediti pare za finansirawe posebnih potreba onih koji su najugroèniji. Takvih ugroènih grupa ima koncentrisanih u pojedinim delovima Srbije.  Mislite da pojedine vojvo|anske stranke ne iskazuju solidarnost u uslovima ekonomske krize? – Mislim da predstavnici Vojvodine u parlamentu, i vojvo|anskih stranaka, treba da imaju, generalno gledano, vi{e ose}aja za one koji su najnerazvijeniji. Osim {to traè vi{e novca iz buxeta Srbije, trebalo bi da nude i mehanizme za to da vi{e novca do|e do najsiroma{nijih. Ne mogu oni koji su najglasniji, i iz istorijskih razloga politi~ki najorganizovaniji i koji imaju institucije da artikuli{u svoje zahteve, biti

glasniji od onih koji takvu istorijsku priliku nisu imali. I da zbog toga dolazi do velike disproporcije.  [ta je zna~ila tabla s natpisom “pokrajina” na ulasku u Ni{? – To je bilo samo na nivou skretawa pa`we, ni{ta ozbiqnije nije iza te poruke jedne regionalne stranke sa sedi{tem u Ni{u. Ozbiqna je sama situacija – da pojedini delovi Srbije zaista zaostaju u odnosu na druge, i da sada ovo dirigovawe projekata preko Vlade i odgovaraju}ih ministarstava kanali{e investitore i da se ulaè u pojedine sredine, ~ime one odska~u. Tako je sada Kragujevac interesantan, kao i neke druge sredine, a Ni{ zaostaje, jer nema takvog kanalisawa novca ka wemu. Tu se mora lokalna sredina zapitati da li je obezbedila dovoqno jednostavan, brz i efikasan postupak da se investitori zainteresuju za wu. Dakle, to je sinergija lokalne samouprave i Republike, ali moramo da vodimo ra~una o tome da se podiù kapaciteti i institucije koje treba da pripreme poslovnu atmosferu. Na nama je podizawe svesti, ja~awe kapaciteta i institucija, ali dràva mora i zakonskom regulativnom da obezbedi nove izvore finansirawa, novac koji }e ostajati lokalnim samoupravama, regijama. O~ekujem da }e prenos vlasni{tva nad gra|evinskim zemqi{tem tu dosta u~initi, ali i da }e Zakon o Narodnoj skup{tini doprineti da se poslani~ki mandati oslobode partijskih stega i da se uspostavi ve}a veza izme|u poslanika i bira~kog tela. To }e se kona~no definisati zakonom o izboru narodnih poslanika – da moè biti opozvan, da ima ve}u odgovornost prema svojim bira~ima za ono {to je govorio u predizbornoj kampawi. Predstoji nam, dakle, temeqna rekonstrukcija ekonomskog, pravnog i politi~kog sistema. Dragan Milivojevi}

REKLI SU

Filipovski: Za dugu pauzu kriva Srebrenica Potpredsednica Nove Srbije Dubravska Filipovski najavila da }e poslani~ki klub NS „biti konstruktivan” tokom predstoje}eg redovnog zasedawa Narodne skup{tine. „Parlament nikada nije pravio ovoliku pauzu, a razlog za to je {to ne postoji saglasnost oko zakona koji su na dnevnom redu, pre svega rezolucije o Srebrenici. Mi, ina~e, o~ekujemo da se tim dokumentom osude svi zlo~ini, a verujem da }e i vladaju}a koalicija shvatiti da je to najboqe re{ewe“, ocenila je Dubravka Filipovski.

Konstantinovi}: Po~elo spremawe parlamenta za EU

Zakon o Narodnoj skup{tini je po~etak velike reforme parlamenta koja }e omogu}iti da to bude moderna institucija kadra da usvoji sve zakone potrebne na putu ka EU, izjavio je predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinovi}. „Na osnovu ovog zakona, u roku od 120 dana, moramo da usvojimo poslovnik o radu Skup{tine i on u velikoj meri treba da donese reformu u procesu dono{ewa samih zakona“, rekao je Konstantinovi}, najaviv{i da }e se pred poslanicima uskoro na}i i akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u parlamentu.

EKONOMIJA

ponedeqak1.mart2010.

Cena raste i benzinu Ove nedeqe na pumpama u Srbiji trebalo bi o~ekivati nove, vi{e cene goriva, a litar }e biti skupqi za ne{to mawe od dinar. Naime, u petak je iz Ministarstva rudarstva i energetike, u skladu s Uredbom o cenama naft-

Struja skupqa 11,5 posto

motornih benzina bi}e vi{a u proseku 84 pare, dok }e litar dizela biti skupqi 99 para. Ina~e, posledwi put cena goriva promewena je 30. januara, kada je litar poskupeo oko 3,50 dinara u proseku. Uredbom je predvi|eno

Elektri~na energija u Srbiji od danas je skupqa u proseku deset posto, odnosno za doma}instva kilovat-~as poskupeo je 11,5 posto, a za privredu osam. Korekcija cenovnika se odnosi na sve tri zone – zelenu, plavu i crvenu, a u Elektroprivredi Srbije navode da }e na ime obra~unske snage potro{a~i ubudu}e pla}ati 27,816 dinara po kilovatu, a naknada za merno mesto bi}e 105,01 dinar mese~no, bez ura~unatog PDV-a. Po novom cenovniku, doma}instva s dvotarifnim merewem u zelenoj zoni za skupqu struju, u vi{oj tarifi, pla}a}e 4,416 dinara po kilovat-~asu, a u ni`oj 1,104 dinara. U plavoj zoni za vi{u tarifu ki-

INTERVJU nih derivata, put nadle`nih ministarstava upu}en zahtev za korekciju proizvo|a~ke cene goriva za 1,57 posto, koliko iznosi procenat promene od kada je gorivo posledwi put mewalo cenu. Ukoliko bude usvojen, cena litra

da se cena koriguje svakih 15 dana, ukoliko procenat promene (prese~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara) bude 1,5 odsto, ali do sada nije bio ispuwen i drugi uslov – procenat promene, pa se ona nije mewala. D. Ml.

Ceh }e platiti najsiroma{niji Direktor Instituta za trì{na istraìvawa Miloje Kawevac je ocenio da, kakva god obrazloèwa za bila za novi talas poskupqewa, trenutna ekonomska situacija se svakodnevno pogor{ava, jer }e ionako lo{ standard gra|ana, biti dodatno pogor{an i ona }e kao {to je to obi~no slu~aj pogoditi upravo najsiroma{nije. „I da nema poskupqewa, narod }e te{ko da ìvi. A poskupqewe novo to je novi teret na sirotiwu, prvo siroma{ni }e da stradaju pa redom, dok stigne do velikih, mo`da oni veliki ne}e da

osete, ali }e cela dràva da oseti”, upozorava Kawevac. “Prema tome, poskupqewe nikako, bilo kako da ga obrazlaù, nije dobro i u svakom slu~aju pada standard sirotiwi“, ocenio je on za B92. Kawevac obja{wava i da }e, uz nova poskupqewa te{ko do}i do pove}awa tra`we koju najavquju u Vladi kao posledicu pozitivnih kretawa u privredi. „Otkud da kupuju vi{e kad imaju mawe para. Ne mogu, ne moè. Ako ste vi ograni~ili plate, pa da li }emo ih pustiti malo, da li ih ne}emo pustiti“, kaè Kawevac.

VESTI I SBB u trendu Kablovski operater SBB od danas }e pove}ati cenu pretplate za kablovsku televiziju u 18 gradova u Srbiji, sa 745 na 820 dinara. Kako su naveli u SBB-u, cene pretplate pove}ava se zbog ulagawa u infrastrukturu mreè, poboq{awe sadràja i broja kanala i slabqewa dinara. Pretplata }e poskupeti u Novom Sadu, Pan~evu, Kikindi, Vrbasu, Kuli, Somboru, Sremskoj Kamenici, Beogradu, Poàrevcu, Kragujevcu, Trsteniku, Vrwa~koj Bawi, Ariqu, Ivawici, Novom Pazaru i Uìcu. U preostalih 11 gradova u Srbiji gde SBB posluje, cena }e ostati 745 dinara, naveli su u toj kompaniji.

Busom do Pe{te Od 1. marta suboti~ki prevoznik „Subotica trans“ uvodi prve direktne autobuske linije ka Budimpe{ti. Autobusi ovog prevoznika saobra}a}e dva puta dnevno ka Budimpe{ti, sa poslaskom u sedam i 18 sati, i povratkom iz Budimpe{te u 13 i 23.30. Cena karte u jednom prav-

cu je 1.300 dinara, a povratna 2.000 dinara. Deca do pet godina putuju u pratwi roditeqa besplatno, a pola karte pla}aju deca do 12 godina. Ovo su prve direktne autobuske linije iz Subotice prema ma|arskom glavnom gradu od ulaska Srbije na „belu {engensku listu“.

Do Qubqane „Adrija ervejzom” Slovena~ka avio-kompanija „Adrija ervejz“ uspostavqa od danas redovnu liniju QubqanaBeograd, na kojoj }e avioni saobra}ati svakog dana, sem subote. Kako je najavqeno na promociji Slovenije na Sajmu turizma u Beogradu, izme|u Beograda i Qubqane lete}e se avionima tipa „kanader regional xet“ sa 48 sedi{ta, a putnici iz Srbije }e iz Qubqane mo}i da nastave put u druge evropske gradove, odnosno ka vi{e od 1.000 destinacija {irom sveta. Od 15. aprila i avioni „Jata“ }e dva puta nedeqno - ~etvrtkom i nedeqom - leteti na liniji Beograd - Portoro`, a cena karte iznosi}e oko 180 evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

99,4842

99,6337

100,281

99,0359

Australija

dolar

65,1501

65,248

65,6721

64,8565

Kanada

dolar

69,1247

69,2285

69,6785

68,8131

Danska

kruna

13,364

13,3841

13,4711

13,3038

Norve{ka

kruna

12,3445

12,363

12,4434

12,2888

[vedska

kruna

10,2217

10,2371

10,3036

10,1757

[vajcarska

franak

67,9444

68,0465

68,4888

67,6382

V. Britanija

funta

111,818

111,986

112,714

111,314

SAD

dolar

73,1512

73,2978

73,8109

72,8214

Kursevi iz ove liste primewuju se od 27. 2. 2010. godine

lovat-sat je 6,624 dinara, dok je tro{a~e koji i daqe za zagrejeftiniji, u niòj tarifi, vawe stana, ku}e ili poslov1,656, a u crvenoj zoni u vi{oj nog prostora koriste elektarifi kilovat-sat }e ko{tatri~nu energiju i s potroti 13,248 dinara, a u niòj {wom ulaze u crvenu zonu. 3,312 dinara. Za doma}instva Podse}amo na to da zbog ekokoja imaju jednotarifno merenomske krize Vlada Srbije lawe u zelenoj zone nije dozvolini kilovat-sat la poskupqewe ko{ta 3,864 diProcewuje se da }e struje, pa se cenara, u plavoj nije mewala ra~uni za mart biti na 5,796 dinara i u od 1. avgusta ve}i izme|u 700 crvenoj 11,592. 2008. godine sve Procewuje se da do danas. U Plai 1.000 dinara }e ra~uni za nu poslovawa mart biti ve}i Elektroprivreizme|u 700 i 1.000 dinara, {to de Srbije za ovu godinu predzavisi od toga koliko se struje loèno je da struja poskupi potro{i, a ra~une s novim cedva puta: od 1. januara deset ponama potro{a~i }e dobiti u sto i od 1. jula jo{ toliko, ali aprilu. Ovo poskupqewe svai s ovih 20 posto cena bi dokako }e najvi{e pogoditi postigla 5,3 evrocenti, {to je

mawe od 5,9, koliko je iznosila nakon posledwe korekcije. Me|utim, Vlada je odlu~ila da EPS-u odobri korekciju cene s 1. martom, s tim da ostaje otvoreno pitawe ho}e li struja poskupeti jo{ jednom ove godine. Po re~ima generalnog direktora EPS-a Dragomira Markovi}a, ova kompanija }e na kraju 2010. godine, ~ak i uz predloèna poskupqewa od oko 21 posto na godi{wem nivou, biti u gubicima koji se procewuju na ~ak 20 milijardi dinara. Stoga, kaù u EPS-u, struja mora da poskupi, po{to se novac za rad i remont elektroenergetskog sistema moè da obezbediti jedino iz prihoda od prodaje. A. Brzak

VLADIMIR SRDI], DIREKTOR POKRAJINSKE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE

Samo u Sremu opada nezaposlenost – Na kraju pro{log meseca u Vojvodini je bilo 199.649 nezaposlenih, {to jeste vi{e u odnosu na kraj 2009. godine ali nije neo~ekivano jer je i po~etkom pro{le godine bele`en rast onih koji su bez posla – obja{wava u razgovoru za „Dnevnik“ novoimenovani direktor Pokrajinske slu`e za zapo{qavawe Vladimir Srdi}. – Ako se pa`qivije pogleda trend nezaposlenosti u Vojvodini, vide}e se da je januar ove veoma sli~an istom mesecu pro{le godine, kada je nezaposlenost ta-

z U kojim vojvo|anskim op{tinama je nezaposlenost najve}a i {ta je uzrok tome? – Da nije bilo aktivnih mera zapo{qavawa, kako na republi~kom nivou, tako i na pokrajinskom, stopa nezaposlenosti u Vojvodini bila bi mnogo ve}a. Po na{oj statistici, u Vojvodini tri op{tine spadaju me|u najnerazvijenije: Plandi{te, Nova Crwa i @iti{te, i tu je stopa nezaposlenosti i najve}a jer je privreda gotovo zamrla. Zatim registrujemo osam op{tina koje su nerazvijene, ali se ipak neka-

shvatiti da nezaposlenost nije samo na{ problem ve} i problem cele op{tine. Kada i same op{tine to prihvate, onda i rezultati ne izostaju. Najboqi dokaz za to je Srem, gde su op{tine sebi za prioritet postavile stvarawe kvalitetnih uslova za privla~ewe kapitala, bilo stranog ili doma}eg, {to je donelo rezultat, i to takav da su danas sremske op{tine s najmawe nezaposlenih. Do pre pet-deset godina Srem je

Kad poslodavci {koluju – Jedan od su{tinskih problema je kvalifikaciona struktura nezaposlenih - veliki broj onih bez posla nema gotovo nikakve kvalifikacije, ali to se ne moè re{iti brzo niti preko no}i. Ponuda i potra`wa za radnom snagom ni u Vojvodini, kao ni u ostalim delima dràve, nije uskla|ena, i uti~e na to da deo nezaposlenih godinama bude na evidenciji nezaposlenih jer za wima poslodavci nemaju potrebe. Koliko je va`no da se upravo to uskladi, najboqe ilustruje primer Ade, gde su sami poslodavci organizovali da se {koluje za one kadrove koji im trebaju. NSZ i {kola su im iza{li u susret i problem je re{en tako da oni sada mogu zapo{qavati radnike koji im trebaju i koji su za to osposobqeni. ko|e porasla, ali ako se ispune sva o~ekivawa kroz aktivne mere zapo{qavawa, onda }e broj onih koji su bez posla za nekoliko meseci po~eti da se smawuje. Naime, najve}u nezaposlenost pro{le godine Vojvodina je beleìla u maju, kada je na evidenciji bilo 204.345 qudi, ali je ipak do novembra ona smawena, {to je veliki uspeh s obzirom na to da je ekonomska kriza neminovno dovela do ve}e nezaposlenosti. Na kraju pro{le godine poslodavci su napravili rezove i deo zaposlenih je ostao bez posla te je taj priliv novih nezaposlenih zaustavio trend smawewa nezaposlenosti – kaè Srdi}.

ko snalaze, dok ostale 34 spadaju u razvijenije op{tine. Aktivne mere zapo{qavawa NSZ-a, kojima stimuli{emo poslodavce, prave razliku upravo prema onim op{tinama koje imaju najve}i broj nezaposlenih i onih koje to drè na podno{qivom nivou. Tako se u In|iji za otvarawe novog radnog mesta poslodavac stimuli{e s 80.000 dinara, u ôki sa 130.000, a u Plandi{tu sa 160.000. Dakle, vodi se ra~una o tome u kojoj op{tini se otvara radno mesto i po tome se daju i subvencije da bi se {to vi{e qudi upo{qavalo. înimo sve {to moèmo, ali je NSZ-u u tome potrebna pomo} i lokalne samouprave jer se mora

bio region u kojem je broj nezaposlenih bio izuzetno visok, a sada je situacija zna~ajno druga~ija i oni predwa~e sa zapo{qavawem. z Vojvodina sprovodi i aktivne mere zapo{qavawa koje se utvr|uju na republi~kom nivou, ali i izdvaja posebne pare za pokrajinske mere. Koliko to daje rezultata i koja od tih mera se pokazala kao najuspe{nija u Vojvodini? – Pro{le godine su programi koje je finansirala Vlada Vojvodine bili veoma sli~ni republi~kim, po~ev od zapo{qavawa pripravnika, subvencionisawa poslodavaca, obuka, prekvalifikacija i dokvalifikacija, a pose-

ban akcenat je stavqan na najugroènije kategorije nezaposlenih. Dobri rezultatiti u Vojvodini postignuti su posebno u zapo{qavawu samohranih majki kao i stru~waka u ruralnim sredinama. Tokom ove godine Vlada Vojvodine }e podràti i finansirati programe novog zapo{qavawa, samozapo{qavawa i javne radove. Trenuto su aktuelni samo oni programi koje sprovodi NSZ, ali se uskoro o~ekuju i mere Pokrajinske vlade. z Mada se ~ini da sva teìna nezaposlenosti pada na dràvu, ipak i sami oni koji su na evidenciji nezaposlenih moraju znatno mewati na~in razmi{qawa da bi u ovim vremenima do{li do posla. Da li je problem fluktuacije radne snage evidentan i u Vojvodini? – Da, na{i nezaposleni moraju shvatiti da se zbog posla mora mewati i mesto rada i mesto prebivali{ta jer vi{e nema sigurnog radnog mesta koje podrazumeva da svi moraju raditi u svom gradu. Posao se mora traìti, pa ako je on u nekom drugom mestu, mora mu se i}i u susret. Nezaposleni }e morati prihvatiti tu ~iwenicu, a ~ini se da je deo wih postao svestan toga, {to najboqe potvr|uje program koji je Vojvodini sprovela kod zapo{qavawa stru~waka u ruralnim sredinama za koji je vladalo veliko interesovawe i koji je dao dobre rezultate. Sada je te{ko nekom iz Zrewanina objasniti da mora i}i da radi, recimo, u @iti{te, ili nekom iz Novog Sada da ima posla za wegovu kvalifkaciju u Kikindi... Me|utim, to je svuda u evropskim dràvama uobi~ajeno, odnosno fluktacija radne snage je ne{to {to se na trì{tu rada podrazumeva. Q. Male{evi}

SVE TAWA ULAGAWA U ZREWANINSKU FIRMU

Opet odloèno oìvqavawe BEK-a Predlaga~ plana reorganizacije u zrewaninskoj Industriji mesa BEK u ste~aju – preduze}e „Alfa logistik“, iza kojeg, po tvrdwama malih akcionara, stoji privatnik Vladan Be{ti}, ponovo je od Privrednog suda u Zrewaninu zatraìo da mu se produì rok za ispuwewe preuzetih obaveza, kao i da mu se, po tre}i put, smawe obavezna investiciona ulagawa. Mada se o~ekivalo da }e Privredni sud o ovom zahtevu raspravqati na ro~i{tu odrànom pre dva dana, to se nije desilo, zato {to ste~ajni sudija nije dozvolio glasawe. Umesto toga, naredio je da se do 10. marta, za kada je zakazano novo ro~i{te, obavi popis proizvodnih ma{ina, da bi se znalo koliko ih je bilo pre uvo|ewa ste~aja, a koliko ih je danas.

– Sve ovo postaje obi~na pozori{na predstava. Na{e tvrdwe da od proizvodwe u BEK-u ne}e biti ni{ta iz dana u dan se samo dokazuju – izjavila je ju~e za „Dnevnik“ predstavnica malih akcionara BEK-a Milena Prstojevi} koja je pratila ovonedeqno ro~i{te. – „Alfa logistik“ se jo{

2008. godine obavezao na to da }e uloìti tri miliona evra u opremu i da }e zaposliti 170 radnika. Kasnije je traìo produèwe roka za ispuwewe plana reorganizacije i smawewe investicionih ulagawa na 1,9 milion evra, {to mu je i dozvoqeno. Ni te uslove nije ispo{tovao do 31. decembra pro-

Ipak na nogama? Menaxment BEK-a, predvo|en direktorom @arkom Milidragovi}em, uporno najavquje da }e za mesec i po u nekada jednom od uzornih privrednih kolektiva, koji je sada u ste~aju, ponovo po~eti proizvodwa. On je kazao da }e po~etkom aprila 155 radnika startovati ma{ine za klawe sviwa i preradu mesa, kao i da }e posle dve decenije, koje su obele`ili ste~ajevi, privatizacija i {trajkovi, preduze}e ponovo stati na noge. Po re~ima generalnog direktora, na nedavno objavqen konkurs za prijem radnika prijavilo se 2.158 kandidata i, posle provere, bi}e izabrani najboqi, a me|u wima je i odre|eni broj nekada{wih BEK-ovih mesara.

{le godine i sada tra`i dodatnih {est meseci i novo umawewe ulagawa. Po wenim re~ima, ra~un ovda{we mesne industrije bio je u blokadi od 20 miliona dinara, ali je svega pola sata pre po~etka ro~i{ta odblokiran. Navodno, jedna zrewaninska privatna firma je nakratko pozajmila pare za deblokadu. Kako isti~e Milena Prstojevi}, to je ura|eno da bi se stvorila la`na slika da se u BEK-u odvijaju neke pozitivne stvari. – Privredni sud neprestano ne{to tra`i, ali nikako da se pozabavi pitawem ulagawa u novu procesnu opremu. To je kqu~no u ovom trenutku. A toga, odgovorno tvrdim, nema – istakla je na{a sagovornica. @. Balaban

POTPREDSEDNIK VLADE JOVAN KRKOBABI]

Velike u{tede na penzijama Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} rekao je da }e Srbija reformom penzionog sistema do 2020. godine u{tedeti oko 70 milijardi dinara. "Re~ je o procesu, ceo sistem se odvija u jednom procesu od 2011. do 2020. godine u kome }e sistem doneti u{tedu buxetu Srbije negde oko 70 milijardi dinara", rekao je Krkobabi} u intervjuu Tanjugu. Racionalizacija je, prema wegovim re~ima, ura|ena na takav na~in da "nijedno pravo ne bude dovedeno u pitawe, niti je ukinuto niti umaweno", jer je re~ o ozbiqnom, racionalnom pristupu re{ewa problema. Krkobabi} je istakao da je naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko, kao i zdravstveno osigurawe krajwe nezadovoqavaju}a, te da ovog trenutka dràvi po tom osnovu privreda duguje 200 milijardi dinara. Istovremeno, potpredsednik Vlade Srbije izrazio je nadu da }e u toku ove godine deo tog problema biti re{en i dodao da je Vlada donela zakqu~ak kojim je izrazila stav da vi{e ne}e tolerisati da odre|eni privredni subjekti (bilo da se radi o malim, velikim, fizi~kim ili pravnim licima) zaobilaze svoje obaveze. Krkobabi} je istakao da uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe i zdravstveno osigurawe osiguravaju kasnije benefite. Izbegavawe uplate doprinosa u prvom mahu moè izgledati kao olak{awe, ali, kako je rekao, bez upla}enih doprinosa ne moè se ostvariti ni pravo na penziju, ni zdravstvenu za{titu.

Kraj ekonomskog modela „{upqe–prazno” Nekoliko dalekose`nih poruka moè se izvu}i iz zavr{nog obra}awa rukovodioca Misije MMF-a Alberta Jagera nakon zavr{etka dvonedeqnih pregovora u Beogradu. Diplomatski odmereno, on je objasnio da Vlada Srbije moè misliti da su wene projekcije dobre, ali da Fond ostaje skepti~an prema ponu|enom modelu. Druga va`na poruka je ona da je Srbiji o~ajni~ki potrebna ve}a zaposlenost, jer su sva predloèna re{ewa nemogu}a bez ve}ih ekonomskih aktivnosti i ve}eg angaòvawa qudi. Ako bi se iza{lo iz tog kurtoaznog vokabulara, moglo bi se re}i da nam je Jager saop{tio neugodnu istinu – postoje}i ekonomski model je istro{en i Srbija ga mora mewati. Nije te{ko odgonetnuti {ta to u dosada{wem modelu ne vaqa i {ta bi trebalo mewati. Jo{ pro{log leta su ekonomisti okupqeni oko mese~nika MAT zakqu~ili da srpska privreda po~iva na unutra{woj tra`wi i da je ta ~iwenica jedan od ograni~avaju}ih faktora wenog razvoja. ^lan redakcije MAT-a dr Miladin Kova~evi} izra~unao je da je tokom ove decenije unutra{wa tra`wa porasla 7,5 procenata, potro{wa 7,3 posto, dok je prose~an rast bruto doma}eg proizovoda bio samo 5,4 procenata. Re~ju, Srbija je tro{ila mnogo vi{e nego {to je objektivno mogla, odnosno vi{e nego {to je stvarala.

Posebno su zanimqive posledwih nekoliko godina, kada se, o~igledno, potro{wa otrgla i dotada{woj prili~no blagoj kontroli. U dvogodi{wem periodu (2007–2008. godina), unutra{wa tra`wa bila je 23 procenta vi{a od ostvarenog BDP-a. Najve}i

qak je rekao da ove godine o~ekuje rast broja zaposlenih od 2,6 posto na svim podru~jima na kojima posluju. Trenutno Grupa posluje na sedam tr`i{ta: srpskom, gde

deo tih tr`i{nih zahteva (19 odsto) pokrivan je uvozom. Deficit spoqnotrgovinskog ra~una bio je konstantan, a razlika izme|u potrebnih roba i usluga i onoga {to je doma}a privreda mogla ponuditi rasla je po godi{woj stopi od 10,7 procenata.

ka ^urovi} je objasnila da kompanija u Srbiji od po~etka godine posluje u okviru "Merkator trgovine jugoisto~na Evropa", koja je pro{le godine ostvarila 899 mi-

Banke prodaju svoj deo @iga Debeqak je rekao da su poslovne banke, koje poseduju 13 odsto akcija u "Merkator grupi", odlu~ile da prodaju svoj udeo. On je istakao da ta kompanija èli “finansijski jake i stabilne vlasnike koji }e podràvati samostalan razvoj ’Merkatora" u jugoisto~noj Evropi”. Trenutno su najve}i pojedina~ni vlasnici Pivovarna "La{ko" s 23 odsto i slovena~ke banke s istim udelom, dok mali akcionari poseduju 15 odsto. ima trì{ni udeo osam do devet odsto, hrvatskom (pet-{est), bosanskohercegova~kom (~etiripet), crnogorskom (~etiri-pet), dok su lane po~eli poslovawe u Albaniji i Bugarskoj. "Merkator" je u Srbiji pro{le godine ostvario prihod od 450 miliona evra. Predsednica Upravnog odbora "Merkatora S" Stan-

liona evra prihoda. "Merkator S" je u tim prihodima u~estvovao s 51 odsto, rekla je ona. Po wenim re~ima, "Merkator grupa" je lane u Srbiju ulo`ila 45 miliona evra, dok su ove godine planirane investicije od 20 miliona evra u 20.000 kvadrata novih trgovinskih povr{ina. S. Glu{~evi}

I izvoznici za stabilan kurs visokog spoqnotrgovinskog deficita i obezbedi rast proizvodwe i izvoza, jer se jedino na taj na~in moè podsta}i ekonomski rast. "Dràva treba da gleda kako da se re{i problem spoqnotrgovinskog deficita, da se obezbedi rast proizvodwe i rast izvoza. On se ne moè obezbediti od resursa, mora se ulagati u kapacitete, proizvode, naro~ito u infrastrukturu", naveo je on. Prema wegovim re~ima, privrednici treba da znaju pod kojim uslovima zapo~iwu posao. Investitori ne}e da ulaù ako ne mogu da planiraju svoju zaradu, upozorio je Vukadinovi}.

Sve to nije promaklo stru~wacima iz Va{ingtona. Udeo ukupne potro{we u BDP-u popeo se s 95 odsto u 2001. na 99,4 odsto 2008. godini. Jednostavnije re~eno, sve ono {to je Srbija tokom godine stvorila, odmah je i potro{eno. Kad je situacija takva, brzo se dolazi do saznawa

Srbija je navikla na to da ima ekonomiju okrenutu doma}em tr`i{tu, koju dr`ava obilato {titi

„Merkator” izgubio zbog slabog dinara

Izvoznicima je, kao i uvoznicima, potrebna stabilnost deviznog kursa i predvidqivost privrednih kretawa, ocenili su u izjavi Tanjugu vode}i qudi izvoznih kompanija u Srbiji i podsetili da je u izvozu prava {ansa za privredni oporavak, ali i da je za to neophodna pomo} dr`ave. Predsednik Upravnog odbora "Metalca" Dragoqub Vukadinovi} ocenio je da je stabilan kurs neophodan za poslovawe, "bez obzira da li je on na 95 ili 100 dinara za jedan evro". Prema wegovim re~ima, dr`ava treba da se "uhvati u ko{tac" sa re{avawem problema

ponedeqak1.mart2010.

DA LI JE MMF ZATRA@IO OBNOVU INDUSTRIJE I IZVOZA?

SLOVENA^KA KOMPANIJA SE [IRI NA BALKANU

– "Merkator grupa" ostvarila je pro{le godine prihod od 2,6 milijarde evra, {to je 2,4 odsto mawe u odnosu na 2008, pre svega zbog deprecijacije dinara od 15 odsto – rekao je predsednik Upravnog odbora te kompanije @iga Debeqak. On je na me|unarodnoj konferenciji za novinare istakao da o~ekuje makroekonomsku stabilnost u Srbiji kao i stabilan kurs dinara. Debeqak je naglasio da }e 2010. biti te{ka, te da ne o~ekuje oporavak ve}, u najboqem slu~aju, stabilizaciju trì{ta. Slovena~ki trgova~ki lanac je, po wegovim re~ima, pro{le godine ostvario dobit od 21,1 milion evra, {to je 48,2 odsto niè u odnosu na godinu dana ranije. Debeqak je istakao da su posebni rizici poslovawa pro{le godine bili deprecijacija dinara; kao i smawen obim kreditnih plasmana. "Merkator" zapo{qava 21.404 radnika, od ~ega 40 odsto radi na trì{tima van Slovenije. Debe-

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Direktor korporativnih komunikacija u preduze}u "Tigar" iz Pirota Sr|an Stojanovi} izjavio je da je privrednicima potrebna "izvesnost, a ne nagli skokovi". "Nije nam toliko va`na visina deviznog kursa, koliko stabilnost i predvidivost kretawa u narednom periodu. Ne mo`emo da se izja{wavamo koji nivo kursa bi nama odgovarao, jer je to zaista nerealno i ostavqa prostor za {pekulacije, ali treba da na po~etku godine znamo nivo oscilacija i da s tim mo`emo da planiramo svoje projekcije finansijskog rezultata", rekao je Stojanovi}.

da smo doma}e investicije finansirali iz inostrane {tedwe. U protekle tri godine odnos nacionalne i inostrane {tedwe u finansijskom pokrivawu investicija kretao se u srazmeri 1:2 ili ~ak 1:3. Sad nam je MMF poru~io da tako daqe ne mo`emo. Modelu

ekonomije, koji je po~ivao na ve{ta~kom ja~awu unutra{we tra`we, do{ao je kraj. Privatizacionih prihoda, bar onako obilnih kakvi su pristizali od 2005. do 2008. godine, vi{e nema. Bankarske centrale u Evropi, pritisnute vlastitim problemima, nisu vi{e tako {irokogrude prema svojim filijalama u Srbiji. Zaduìvawe dràve je sve teè, sloènije i rizi~nije. Pred nama su korenite promene. Srbija je navikla na to da ima ekonomiju okrenutu doma}em trì{tu, koju dràva obilato {titi. Takva ekonomija je gu{ila unutra{wu konkurenciju i imala nisku produktivnost. Kao posledica se javqao tanak ekonomski rezultat, koji nije mogao i}i ukorak s potrebama dru{tva. Dok je u~e{}e plata u buxetu (10,2 odsto) bilo najvi{e u regionu (Bugarska 5,8 odsto), dotle su izdvajawa za istraìvawe i razvoj (0,3 procenta) bila najnià (ê{ka i Slovenija 0,7 procenata). Da bi se to promenilo, da bi privreda mogla odgovoriti javnim potrebama, Srbija mora da napusti dosada{wi koncept "tange-frange", odnosno "uvezi–prodaj" ekonomije, i da, ma koliko se tome odupirala uticajna tajkunska struktura, ponovo izgradi svoju industriju, posebno onu izvozno usmerenu. Tek tada }e, to je su{tina Jagerove poruke, biti mogu}e da i javna potro{wa poraste, ali samo do nivoa rasta BDP-a i izvoza. V. Harak

PREMIJER CVETKOVI]

Podrà}emo nacionalnu valutu Dràva treba i mora da podrì nacionalnu valutu, izjavio je premijer Mirko Cvetkovi}, ukazav{i da je potrebno vreme da bi se promenio lo{ odnos prema dinaru. Predsednik Vlade Srbije je rekao da treba preispitati odluku o dràvnom subvencionirawu kredita u evrima i "okrenuti se paketima poslovnih banaka koji su nameweni kreditirawu u dinarima". Cvetkovi} je u intervjuu za "Ve~erwe novosti" istakao da }e gra|ani imati ve}e poverewe u doma}u valutu kada inflacija ne bude {est ve} dva procenta. "Slabqewe kursa dinara su najvi{e osetili gra|ani koji su se zaduìvali u evrima, a plate primaju u dinarima, i u tom smislu im pada kupovna mo}. Kod onih koji nemaju to zaduèwe, kupovna mo} ne zavisi od kursa, ve} od kretawa cena", ukazao je predsednik Vlade. Cvetkovi} je najavio da bi u javnom sektoru moglo do}i do pove}awa zarada u nekom procentu ili jednokratne isplate u drugoj polovini godine, "ukoliko ostvarimo zna~ajno ve}i privredni rast". On je istakao da }e "u narednih nekoliko godina tro{ak za penzije iznositi oko 10 odsto BDP, kao {to je dogovoreno sa MMF".

BERZA

ponedeqak1.mart2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Akcije u dubokom zimskom snu Beogradska berza jo{ jedan mesec pregurala je u stawu hibernacije, kazala je komentari{u}i februar na srpskom tr`i{tu kapitala {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. "Ostaje da se vidi da li }e mart i objavqivawe finansijskih rezultata kompanija za prethodnu godinu bar malo o`iveti trgovinu na Berzi ili }emo i daqe ~ekati neko novo prole}e", rekla je za Betu Cvetkovi}. Posledwa nedeqa februara na Beogradskoj berzi bila je u znaku rasta prometa i pada vrednosti berzanskih indeksa. Ukupan nedeqni promet u sedmici izme|u 22. i 26. februara vredeo je gotovo 260 miliona dinara i realizovan je uglavnom u trgovini akcijama, dok je trgovina obveznicama stare devizne {tedwe ~inila svega 23 odsto

nedeqnog prometa, navela je Cvetkovi}. Najvi{e se kod obveznica trgovalo serijom A2015, za 18 miliona dinara, a me|u akcijama ve} tradicionalno predwa~i AIK banka sa ostvarenih gotovo 55 miliona. Indikatori kretawa Beogradske berze nedequ su zavr{ili u "crvenom" - Beleks 15 je izgubio 0,39 odsto vrednosti a Belexline 0,74 odsto. Najve}i nedeqni rast cene ostvarila je Fidelinka, 27,53 odsto, a slede Globos osigurawe sa gotovo {est procenata i Veterinarski zavod Subotica sa bezmalo pet. Me|u gubitnicima su se na{li beogradski BIP sa minusom od 39 procenata, Kredi banka sa 15,5 i Progres sa 14 procenata. Neslu`bena najava predstoje}eg preuzimawa kragujeva~ke Kredi banke od strane Nove kreditne banke Maribor vero-

Posledwa cena 2.906 1.249 100 9.146 1.090

Akcija AIK banka, Ni{ Vital, Vrbas Sinter, U`ice Agrobanka, Beograd Soja protein, Be~ej

vatno je najzanimqivija vest posledwe februarske nedeqe, ka`e broker KBC Sekjuritisa Tatjana Lon~ar. Preuzimawe te banke u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave najverovatnije }e biti izvr{eno kroz dokapitalizaciju za poznatog investitora u vrednosti od deset miliona evra, navela je Lon~ar. Pored

Vrednost prometa (din) 54.823.889 19.954.734 13.698.600 12.208.473 11.584.622

toga novi vlasnik, NKBM, bi}e u obavezi da ulo`i dodatnih 20 miliona evra u razvoj banke. Kompletan proces preuzimawa trebalo bi da se zavr{i u ovoj godini. Reakcija tr`i{ta na tu vest bila je negativna pa je u danu kada je objavqena do{lo do pada cene akcije Kredi banke za ~itavih 12 procenata, podsetila je Lon~ar. U fokus nedeqe na izmaku izbila je i jedna od najve}ih doma}ih uqara - Vital iz Vrbasa. "Kod Vitala dolazi do sna`nog pove}awa obima trgovine, odnosno do realizacije jednog ve}eg prodajnog naloga koji je bio prisutan i tokom protekle nedeqe ali se realizovao tek po odre|enoj korekciji cene od strane prodavca", kazala je broker KBC Sekjuritisa.

KOMPANIJE U MARTU OBJAVQUJU IZVE[TAJE O LAWSKOM POSLOVAWU

Samo zdrava privreda mo`e o`iveti berzu Direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze Sini{a Krneta izjavio je da }e budu}a tra`wa za akcijama na berzi u mnogome zavisiti od objavqivawa finansijskih i poslovnih rezultata preduze}a iz 2009. godine, po~etkom marta, ali i otvorenosti firmi prema investitorima. "Berza o~ekuje da privredna dru{tva po{tuju odredbe zakona o rokovima objavqivawa finanijskih izve{taja po~etkom marta. Sa druge strane predstoji i oslu{kivawe doga|aja u makroekonomskoj sferi i politi~kih signala. Sve to bi zajedno trebalo da kreira odre|eni 'miks' o~ekivanog tr-

po~etka godine na berzi je zabele`en nastavak trenda sa kojim smo zavr{ili prethodnu 2009. godini i ohrabruju}e je {to postoji blagi uzlazni trend vrednosti vode}ih indeksa. "Vrednost indeksa Beleks 15 pove}an od po~etka 2010. godine za oko sedam odsto", podsetio je Krneta. "Likvidnost akcije je osnovni kriterijum u pogledu dono{ewa investicionih odluka. Alternative investitora su i daqe fokusirane na sektor hartija od vrednosti (HOV) kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovawa i prema onima firmama koje spadaju u grupu 15 najboqih kompa-

Fali kvalitet Prema wegovim re~ima, postalo je "apsolutno jasno da na srpskom finansijskom tr`i{tu nedostaje ponuda kvalitetnih hartija od vrednosti" pre svega akcija velikih javnih preduze}a. Na pitawe da li su ra|ene procene u kom procentu bi se pove}ao obim prometa na berzi kada bi po~ela trgovina akcijama dr`avnih kompanija, Krneta je odgovorio potvrdno i naglasio da tu postoji niz scenarija. govawa", rekao je Krneta u izjavi Tanjugu. "Investitori ka`wavaju kompanije koje ne komuniciraju sa wima i ne obave{tavaju ih pravovremeno o finansijskim i svim drugim poslovnim rezultatima", dodao je. Prema wegovim re~ima, od

nija (Beleks 15) na listingu berze", rekao je Krneta. On je dodao da tr`i{te o~ekuje du`ni~ke hartije od vrednosti, pre svega korporativne i municipalne obveznice (HOV lokalnih sampuprava), ali i dr`avne hartije od vred-

Postavqa se pitawe da li }e postojati tra`wa i u kojem pravcu se moè odvijati trgovawe akcijama kompanija koje imaju bezmalo pet miliona akcionara nosti. Krneta se osvrnuo i na trgovawe u protekloj sedmici isti~u}i da se ono ni po ~emu ne izdvaja u odnosu na prethodni period. "U prva ~etiri dana ove sedmice vrednost prometa iznosila je ne{to preko dva miliona evra. To je negde preko pola miliona evra dnevno u prva ~etiri dana ove sedmice", rekao je Krneta. On je naveo da se Beogradska berza u odnosu na iste takve institucije u zemqama biv{e Jugoslavije, u Bugarskoj, Ma|arskoj, Poqskoj, Austriji i Gr~koj, nalazi u gorwoj polovini po svojim perfomansama. "Taj podatak jo{ uvek ne govori da je trì{te stalo ~vrsto 'na dve noge' i ono traì jo{ uvek ~vrsto upori{te u investitorskoj bazi. Ovo potvr|uju i podaci koji dolaze iz samog trgovawa. U 2010. godini prose~na vrednost dnevnog prometa iznosi mawe od milion evra dnevno {to ukazuje na to da je likvidmost i daqe krhka i da na{e trì{te traì nove investicije", ukazao je Krneta. "Kada je finansijsko trì{te u pitawu postoji drama-

ti~no veliki niz specifi~nosti, i to je ono {to odbija dolazak investitora. Jedna od tih specifi~nosti su upravo prora~uni i kalkulacije sa wihove strane, u kom pravcu se moè odvijati trgovawe akcijama kompanija koje imaju bezmalo pet miliona akcionara", objasnio je Krneta. Prema wegovim re~ima, to zna~i da postoji "pet milona onih koji bi po slovu zakona mogli i trebali da uti~u na poslovnu politiku kompanije", a imaju}i u vidu i wihovu nedovoqnu edukovanost u akcionarstvu, te{ko je pretpostaviti kakva }e biti odluka investitora. "Pitawe koje se postavqa da li }e za te akcije postojati tra`wa, a drugo pitawe je i po kojim cenama }e postojati tra`wa i da li }e akcionari èleti da prodaju svoje akcije", ocenio je Krneta. On je dodao da ne vidi da postoji veliki interes biv{ih zaposlenih i penzionera u NIS-u, da trguju akcijama i da ako je ceniti po takvom stavu "mogu}e je o~ekivati mnogo sloènije trì{ne utakmice".

DNEVNIK

Barel se klacka oko 80 dolara Sirovom naftom se na berzi u Wujorku trguje po ceni iznad 78 dolara za barel usled slabqewa dolara i me{ovitih pokazateqa o globalnoj tra`wi najva`nije energetske sirovine. Cena ameri~ke "lake" nafte za terminsku isporuku u aprilu je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 14 centi, na 78,31 dolar za barel, posle sino}weg pada od 1,83 dolara, dok je evropska "brent" nafta istovremeno na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu neznatno poskupela na 76,36 dolara za barel, prenela je agencija AP. Rast cene "te~nog zlata" je posledica slabqewa ameri~ke valute, budu}i da sirovine sa cenom izra`enom u dolarima, kakva je nafta, postaju jeftinije za me|unarodne investitore kad ta valuta oslabi. Jedan od pozitivnih znakova za cenu nafte pred-

stavqa i rastu}a potro{wa energenata u Kini. "Kineska tra`wa je jo{ jednom faktor koji najvi{e obe}ava na trì{tu", navodi se u izve{taju be~ke konsultantske firme "JBC Enerxi". "Kina ove godine u proseku uvozi 4,4 miliona barela nafte na dan, {to je jo{ jedan korak bliè na{oj proceni da }e taj uvoz dosti}i osam miliona barela na dan u 2020. godini", saop{tila je ta firma. Cena sirove nafte se u posledwih {est meseci uglavnom kre}e u rasponu izme|u 70 i 80 dolara za barel, dok investitori razmatraju podatke koji ukazuju na to da je rast tra`we te sirovine u zemqama u razvoju poput Kine neutralisan slabom potro{wom u razvijenim dràvama. ~ak ni niske temperature u SAD ove zime nisu uspele da podstaknu rast tra`we lo`-uqa.

Skroman oporavak evra Evro se na kraju sedmice malo oporavio, dok su vladine obveznice zemaqa ~lanica zone evra izgubile ne{to od pre|a{we vrednosti, po{to je Gr~ka objavila da je ostvarila buxetske prihode ne{to boqe od o~ekivanih. Na globalnim efektnim berzama zabele`en je i nevelik skok vode}ih indeksa akcija, jer na tr`i{tima preovla|uje pozitivan stav oko teku}eg i budu}eg oporavka svetske privrede. Evro je na londonskoj deviznoj berzi u petak oja~ao oko ~etvrt

procenta, na 1,3583 dolara i tako se "odlepio" od najni`eg nivoa za devet meseci, koji je prema ameri~kom takmacu imao u toku minule sedmice, navodi agencija Rojters. Dolar je na londonskoj berzi mewan po kursu ne{to mawem od 1,08 {vajcarskih franaka, 1,5172 za funtu sterlinga i 89,10 jena, dok je zajedni~ka valuta 16 ~lanica Evropske unije vredela svega 121,10 jena, {to je ne{to ni`e nego ju~e kada se prema "japancu" spustila na dvanesetomese~ni minimum.

VESTI Rajfajzen tvrdi da je stabilna Austrijska banka Rajfajzen interne{enel i wena mati~na kompanija Rajfajzen centralbank nastoje da smire tr`i{te uzburkano glasovima o mogu}oj integraciji. Ranije ove nedeqe dve kompanije su objavile da "bli`e razmatraju" integraciju kao jednu od strate{kih mogu}nosti. Banke su poru~ile da bi im integracija oja~ala poslovawe i da nije razmatrana zbog finansijske neminovnosti. Bankarski holding „Rajfajzen interne{enel“, koji je 70 odsto u vlasni{tvu „Rajfajzen centralbanka“, posluje u 17 zemaqa centralne i isto~ne Evrope, ukqu~uju}i Srbiju. Direktor Rajfajzen centralbanka Valter Roten{tajner je odbacio spekulacije da se o ujediwewu razmi{qa zbog bojazni oko visine kapitala, dok je direktor Rajfajzen inetrne{enela Herbert [tepic kazao da bi potencijalna integracija donela smawewe paralelnih struktura i daqe poboq{awe uprave.

Silne milijarde kineskih investicija Kina bi ove godine u ekonomije drugih zemaqa mogla da uloì 60 milijardi dolara direktnih investicija, kaù u kineskoj agenciji za podr{ku investicija. Generalni direktor te agencije pri kineskom ministarstvu trgovine Liu \o~an kaè da je tendencija rasta direktnih kineskih investicija sigurna, jer je garantuje aktivna dràvna podr{ka kineskoj privredi. Liu je naglasio da }e se ove godine taj trend "ne samo odràti", ve} }e "postati i izraèniji". "Uspe{na realizacija ambicioznih planova kineskih kompanija na {irewu prisustva na stranim trì{tima bi}e jedan od kqu~nih elemenata za postizawe tog ciqa", dodao je.

„Malev” ponovo dr`avni Ma|arska vlada je odlu~ila da preuzme 95 odsto akcija dugovima optere}ene nacionalne aviokompanije Malev. Prema saop{tewu vlade, ruska dr`avna Vwe{ekko-

nomgbanka (VEB) i ma|arski investitori su se dogovorili da ustupe Ma|arskoj bezmalo potpunu kontrolu nad Malevom, kako bi poku{ale da ga odr`e "u `ivotu". Prema sporazumu, vlada Ma|arske }e pove}ati kapital Maleva 127,8 miliona dolara. Putem konverzije, Ma|arska }e dobiti 95 odsto akcija aviokompanije, dok }e kompaniji ErBrix, pod kontrolom VEB-a i ma|arskih investitora, ostati petoprocentni paket. "Dobijawem kontrolnog paketa ma|arska vlada dobija mogu}nost da obezbedi finansijski stabilno operativno poslovawe kompanije, s tim {to }e VEB ostati me|u wenim najve}im kreditortima", ukazuje se u saop{tewu ma|arskog ministarstva finansija.

Hrvatski BDP pao {est odsto Bruto doma}i proizvod (BDP) Hrvatske je u 2009. godini realno bio mawi za 5,8 odsto u odnosu na 2008. godinu, procewuje Dràvni zavod za statistiku te zemqe. Po raspoloìvim statisti~kim podacima za posledwih 15-ak godina, posledwi put je pad BDP-a na godi{wem nivou zabeleèn 1999, i tada je pad iznosio 1,5 odsto. U 2008. godini BDP je realno porastao za 2,4 odsto u odnosu na godinu ranije. Po prvim procenama tromese~nog BDP-a, koje je tako|e objavio Zavod, u ~etvrtom kvartalu 2009. BDP je bio realno za 4,4 odsto mawi u odnosu na isto tromese~je 2008. godine.

Makedonska plata 333 evra Prose~na neto zarada u decembru pro{le godine u Makedoniji, prema podacima Dr`avnog zavoda za statistiku, iznosila je 20.483 denara (333 evra). Plata je za 18 odsto ve}a u odnosu na decembar 2008, a takvo pove}awe posledica je rasta prose~ne mese~ne neto zarade po zaposlenom u sektorima saobra}aj, skladi{tewe i veze, zatim u sektoru zdravstva i socijalne za{tite i plata u delu koji je vezan za promet nepokretnostima i iznajmqivawe. Najve}i porast prose~ne zarade zabele`en je u sektorima prera|iva~ka industrija i finansijsko posredovawe.

Usluge bli`e korisnicima Nova po{ta na Novom nasequ u Ulici Stojana Novakovi}a 4, bi}e sve~ano otvorena danas u 12 ~asova, a za gra|ane }e raditi od 15 sati. Kako je najavqeno po{tu }e otvoriti generalni direktor PTT saobra}aja "Srbija"Goran ]iri}, gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktor po{tanskog saobra}aja "Novi Sad" Dragan Jokani}.

Novosadska ponedeqak1.mart2010.

La`ni du{ebri`nici afri~kog naroda

da, ukoliko primete sli~ne elemente, o toj stvari obaveste najbliù stanicu milicije. Odbojka{i Vo{e izgubili su od {panske Palme ~ime je sru{en wihov san o evropskoj tituli, a na{ specijalni izve{ta~ postavio je dilemu da li je organizacija kluba prevazi{la sposobnosti ekipe. Tih dana polovna peglica mogla se kupiti za 18.000 dinara, nedeqno okupqawe uz prigodan obrok na Ribarcu ko{tao je 25 dinara, a ~lanarina u novootvorenom Centru tehni~ke kulture ("za u~enike, omladinu i gra|ane")"Narodne tehnike" i "Novkabela" samo - jedan dinar. I dok je u hotelu "Park" organizovan "Mis toples" (prijavile se tri devojke i sve pokupile po neku titulu), na Filozofskom fakultetu odràn je zbor profesora marksizma. Te, 1990. godine, slutilo se kakva }e vremena uslediti pa je vaqalo dobro napuniti stomake. "Neoplantina" ponuda kobasica u pola cene delovala je vrlo primamqivo. Radilo se o robi koja ima fabri~ku gre{ku nastalu prilikom pakovawa, ali je zato mesina u fal{ celofanu bila prvoklasna. Oni koji su slabije slutili i vi{e bili gladni dobrovoqno su se prijavqivali za zapo{qavawe na Kosovu. Na javni poziv, zabeleìli su hroni~ari, javilo se pet novosadskih porodica i tri nezaposlena samca. Jedna osoba izrazila je èqu da se bavi zemqoradwom, jedna da zapo~ne privatni biznis, a ostali su iskali name{tewe u dràvnoj slu`bi. Jer poqoprivreda je poqoprivreda, a buyet, ipak, buyet! D. Apro

V REMEPLOV

Beogra|ani leteli s „Letenke” Na Fu{koj gori 1. marta 1956. godine na novoizgra|enoj maloj skakaonici "Letenka" odr`ano je prvo takmi~ewe u smu~arskih skokovima. U~estvovalo je sedam tak-

Sve~ano otvarawe kwi`are "Most 2", Zmaj Jovina 19, bi}e uprili~eno danas u 19 sati. Otvarawu }e prisustvovati i potpisivati kwige Marko [eli} Mar~elo, autor kwiga "Zajedno sami" i " O qudima, psima i mi{ima". Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

a dana{wi dan pre 20 godina u opticaj je pu{tena ~uvena nov~anica od 100 dinara, na beloj za{ti}enoj hartiji, s portretom mlade devojke bujne kose obavijene maramom, a na Novom nasequ, u Ulici Teodora Jovanovi}a, otvoreno je prvo novosadsko privatno zabavi{te u kojem su deca o ìvotu i navikama u~ila na dva jezika: srpskom i engleskom. Krajem tog februara 1990. godine svet je potresla vest o smrti 94-godi{weg "predsednika svih Italijana" Alesandra Pertinija, komunisti su do nogu potu~eni na parlamentarnim izborima u Litvaniji, dok je u trci za tron u Nikaragvi trijumfovao "proameri~ki kanditat" - Violeta ]amoro. "Novosadska hronika" za to vrem istraìvala je s kolikim voznim parkom raspolaè skup{tina grada; brojawe je stalo na 37. Konstatovano je da je najvi{e ~etvoroto~ka{a potrebno inspektorima (12) i Uprava prihoda (5), te da dominiraju renoove "~etvorke", a provukao se i podatak da su tada{wi lokalni funkcioneri vozili i tri "mercedesa". S prvim nagove{tajima kasnofebruarskog ranog prole}a, izmileli su i gradski prevaranti, pa su se tako na Detelinari pojavili la`ni skupqa~i priloga. "Crveni krst" upozorio je da su "humaniarci" koji zahtevaju novac za fond pod imenom "Za Afriku" ustvari lokalni mangupi koji se sluè vizit-kartama pokradenim tokom selidbe CK "Detelinara" iz biv{ih prostorija op{tinske organizacije. Dobronamernim gra|anima savetovano je

Po{ta }e obavqa}e i isporuku po{iqaka za primaoce s Novog naseqa, koji su do sada po po{iqke odlazili u glavnu po{tu u centru . Preduze}a i ustanove }e u ovoj po{ti mo}i da preuzmu po{iqke koje }e im biti u posebnim pregradama. Radno vreme }e biti od 8 do 19 sati i subotom od 8 do 13 ~asova. B. M.

Otvarawe kwi`are „Most 2”

mi~ara iz Srbije i tri iz Vojvodine. Prva tri mesta pripala su skaka~ima iz Beograda, koji su dostigli daqinu od oko 23 metara, a ~etvrto mesto Novosa|aninu [trnbeku, koji je sko~io 22,5 metara. I me|u takmi~arima i mequ oko dve stotine gledalaca vladalo je dobro raspolo`ewe, jer je sve bilo dobro! Od 50 skokova, na primer, samo su se dva zavr{ila padom skaka~a i to bez ikakvih posledica. A jedan stru~wak iz Poqske preporu~io je malu prepravku skakaonice, koja bi omogu}ila skaka~ima doskok do 35 metara. N. C.

TOPLANA I „STAN” O UOBI^AJENIM TE[KO]AMA U GREJNOJ SEZONI

I planska iskqu~ewa hlade stanove Kako je zima stegla, tako je i vrelovodni sistem pokazao slabosti i dogodio se prili~an broj havarija, od kojih su dve posledwe na izvesno vreme ostavila bez grejawa pola grada. Pa ipak, to nije jedino {to hladi radijatore Novosa|ana, jer je u toku januara 14 zgrada bilo izvesno vreme bez grejawa zbog planskog iskqu~ewa kako bi popravili unutra{we instalacije. Do sada, u februarau, Toplana je zbog takvih radova privremeno iskqu~ila 15 zgrada. U navedenim slu~ajevima uzrok su bili kvarovi na unutra{wim instalacijama, a Toplana iskqu~uje i zbog radova

te da se ugradwom ve}ih radijatori takvi greju nezakonito na teret ostalih kom{ija. Te gra|ane, napomiwu u Toplni, tre-

Vrata „otkqu~ava” zakon Ometaju}i faktor ~ine i vlasnici stanova koji ne dozvoqavaju ulazak radnicima “Stana”, a Kowovi} kaè da je tu neophodna inspekcija kako bi ih naterala da otvore vrata. - Zakon kaè da, ako vlasnik nije dva puta prisutan u stanu, obaveze preuzima onaj ko ìvi tu. Niko ne sme da koristi stan tako da ugroàva ìvot i zdravqe drugih – zakqu~io je Kowovi}. na grejnom sistemu zgrada, koji podrazumevaju zamenu ventila i radijatora, wihove preraspodele, kao i sli~nih poslova na sistemu za snabdevawe toplom potro{nom vodom. Iz Toplane nagla{avaju da se doga|a i da se pojedini stanari odlu~e da bez ovla{}ewa preure|uju grejne instalacije,

ba prijaviti preduze}u. Gra|anima koji su zbog havarije na vrelovodu ili na unutra{wim instalacijama ostali bez grejawa ili tople vode, na raspolagawu je jedinstvena usluga u Srbiji, jer je Toplana pro{le sezone uvela korisni~ki servis kojim obave{tavaju o prekidima grejawa SMS-om

potro{a~e koji su im ostavili brojeve mobilnih telefona. Takvih sugra|ana trenutno je 18.283. Za prijavu kvarova, reklamacije i informacije gra|anima je na raspolagawu telefonski broj 0800 100-021 na koji je besplatan poziv. I dok Toplana popravqa vrelovode i iskqu~uje zgrade, za unutra{we instalacije zaduèna su preduze}a s kojima Skup{tina stanara ima zakqu~en ugovor. Jedno od wih, koje pokriva zama{an deo novosadskih zgrada, jeste “Stan”, koji ima ugovore s 2.370 Skup{tina stanara i odràva oko 65.000 stanova. Direktor sektora odràvawa Jovan Kowovi} kaè da “Stan” odgovara za ispravnost unutra{wih instalacija za grejawe od podstanice. Najvi{e posla imaju po~etkom grejne sezone, kada radnici “Stana” moraju da odzra~uju mreù, ispiraju je od taloga, mewaju ventile, cevi i radijatorska rebra. Naj~e{}e havarije, navodi Kowovi}, doga|aju se izme|u spratova, gde cevi najlak{e korodiraju. - Brzina otklawawa havarije zavisi od vi{e uslova. Imamo 10 ekipa sa po dva majstora u prvoj smeni, a popodne radi deùrna slu`ba. Ako se kvar dogodi no}u, mi ga saniramo, spre~imo daqu {tetu, a sutradan ga potpuno otklonimo – navodi Kowovi}. S. Krsti}

Salaj~ani deveti put na ve~eri Salaj~ani su u preksino} po deveti put organizovali „Salaja~ko ve~e", manifestaciju posve}enu o~uvawu kulture, tradicije i obi~aja ovog dela Novog Sada. Gosti su se zabavqali u prijatnoj atmosferi u restoranu "Slavija". Momci i devojke u narodnim no{wama iz KUD "Stevan Mokrawac" iz Ka}a do~ekali su goste na vratima uz tradicionalni srpski obi~aj - poga~u i so. Prijatnu ve~eru gostima je po`eleo predsednik Saveta Mesne zajednice „Salajka“ Milo{ Asurxi} uz opasku da su Salaj~ani poznati kao dobri doma}ini. Q. Na.

Foto: A. Erski

Izlo`ba „Niti i iver” Savez udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine otvori}e danas u 19 ~asova, izlo`bu "Niti i iver" autora Marte Ki{ Buterer i Er`ebet Mezei. B. P. P.

Po{te opet ceo dan Po{te na Bulevaru Mihajla Pupina 19 i u Narodnog fronta 47 od danas }e ponovo imati celodnevno radno vreme. Po{te }e radnim danima biti otvorene od 8 do 19, a subotom od 8 do 13 ~asova. B. M.

Gost bibliotekar Aleksandar Filipovi} Gost bibliotekar u Gradskoj biblioteci, Ulica Dunavska 1, bi}e danas u 17 ~asova novinar i voditeq "Tabloida" Aleksandar Filipovi}. Razgovara}e s posetiocima i preporu~ivati im kwige. B. P. P.

Promocija kwiga Promocija kwiga "Odabrana dela Radovana Popovi}a" u 20 kwiga i "Velikani srpske kwi`evnosti", bi}e uprili~ena danas u 19 ~asova u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. U~estvuju profesori Sava Damjanov i Gojko Te{i} i autor. B. P. P.

[kola za roditeqe "[kola za roditeqe" Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" po~e}e 11. marta u 18 sati u Savetovali{tu za porodicu vrti}a "Masla~ak" u Ulici narodnog fronta 42. Prijavqivawe se mo`e obaviti pozivom na broj 021/4740-130 i 063/56087 ili elektronskom po{tom na adresu zrzsavet@neobee.net. Q. Na.

c m y

ponedeqak1.mart2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Doris i Darija u porodici Vuli} Blizanci: Doris i Darija - Olivere i Milana Vuli}a, Sla|ana i Luka - Biqane i Gorana Draga{a, Una i Bogdana - Marijane Ili} i Triva Dragoqevi}a, Du{an i Vuka{in - Milene Milo{evi}-Selimovi} i Senada Selimovi}a

Devoj~ice: Milica - Qiqane Laèti} i Erla Nataniela, Jovana - Gordane Kosti} i Sa{e Rama~a, Angelina - Danijele i @ivojina Kati}a, Justina - Ivane i Darka @ivanovi}a, Daria Vesne Banika-Husag i Zoltana Husaga, Slavica - Mirjane Kri~kovi} i Gorana Novaka, Sara - Ivane i Rastislava Govde, Andrea - Marine Lazarevi} i Zorana Antonijevi}a, Jovana Marijane Nikoli} i Milana Aleksandrovi}a, Jelena - Jovanke i Mi}a Medi}a, Jelena Martine Mari~i}-Krznar i Dragog Krznara, Lola - Aleksandre Vuk~evi}-Rusi} i Tomislava Rusi}a, Sara - Sandre i Stevice Mi{i}a, Duwa - Zorke i Vladimira Slankamenca, Marina - Stane i Vasilija Bawca, Lena - Renate i Jovana Bogdanovi}a, An|ela - Boìce Baweglav i Dejana Jankovi}a, Bojana - Jovane Radovanac i Vaskrsija Vreki}a, Petra - Marije Raxi} i Vojina Rexi}a, Gabrijel - Adriane i Frawe [ubrta, Duwa - Sneàne i Du{ana Kneèvi}a, Milica - Ivane i Jovana Kujovi}a, An|ela - Sneàne i Bobana Toromana, Lana - Tatjane \u|ar Luka~ i @eqka Luka~a, Katarina - Vesne i Vladimira Dostani}a, Teodora - Tijane Tom~i} i Tibora Taka~a, Nevena - @ivane Milunovi} i Du{ana Milutinovi}a, Ana Marija - Marijane i Igora Vukovi}a, Olga - Tatjane Ivezi}-Vukasovi} i Sr|ana Vukasovi}a, Mirjana - Milke Tuni} i Milo{a Budisavqevi}a, Sloboda - Jelene i Svetka

[krbi}a, Ivana - Silvie Varo{i i Andra{a Mihalika, Marijana - Melani i Sr|ana @ivkovi}a, Milica - Jasmine i Gorana Qubi~i}a, An|ela - Dragane i Jerka Kuru{i}a, Aleksandra - Mirjane i Rastislava Radoji~i}a, Tara Dragane Jovanovi} i Aleksandra \or|evi}a, Ivana - Branislave i Predraga Popovi}a, Lana - Jasmine Tro{i} i Stevana Pavlovi}a, Na|a - Suade i Stevice Adamovi}a, Ivona Marije i Nikole Lazi}a, Nikolina - Vedrane Srdi} i Nikole Kalajxi}a, Milica - Nade i Radeta Orlovi}a, Natalija - Tatjane i Danila Zoloti}a, Nata{a - Milene i Radivoja Ka}anskog, Hana - Sintie i Bele Ikotina, Na|a Nade i Dragana Aleksi}a, Lea - Jelene ûbrilo-Vranac i Sr|ana Vranca, Lena - Biqane Matija{evi} Na| i Ladislava Na|a, Tijana Vesne i Dejana Cvetkovi}a, Milica - Vesne Radovanov i Milorada Jovi}a, Mina - Veronike i Milorada Beri}a, Milica - Tatjane i Mladena Milovanovi}a, Milica - Dajane \uri} i Nedeqka Kruni}a, Aleksandar - Jelene i Zvonimira Milera, Vawa - Slavice i Miroslava Simovi}a, Tara - Qiqane Pop~evi} i Vladimira Arsi}a, Milica - Branke i Aleksandra ûli}a, Vi{wa - Sla|ane i Vida Tomi~i}a, Sofija - Mione Simonovi} Stamenkovi} i Vitomira Stamenkovi}a, Jelena - Sneàne i Branislava Kurja~kog, Irina - Tawe i Sr|ana Buqa.

Ven~ani: Jelena Mirosavqevi} i Marko Dotli}, Ranka Okawi i Zoltan Okawi, Milica \uri} i Stanko Peno, Maria Leporisova i Lazar Maksi}, Marija Dorowski i Milan Putnik, Diana Pli}ina i Milan Boì}, Vidosava Banovi} i Goran Ili~i}, Jovana Veqkovi} i Petar Ruì~i}, Aleksandra Bro}eta i Milan Tadi}, Nina Kneèvi} i Boìdar Melkus, Sowa Sala{ki i Matija Agner.

Jasna i Petar Paji} sa sinom Matijom i bebom Uro{em

De~aci: Borislav - Lidije Meqnikov i Bojana Arnautovi}a, Aleksej - Dajane Stanekovi} i Qubomira Po{ti}a, Aleksandar - Tamare i Radoslava Peji}a, Maksim - Marijane i Nemawe Karaice, Simeon - Sweàne i Radojice Miqkovi}a, YE YU Jianmei Ye i Shaojiang Feng, Vuka{in - Sneàne Kubet i Danijela Dragojevi}a, Luka - Tawe Dola{Vrane{ i Daria Vrane{a, Danilo - Aleksandre i Dejana Veqovi}a, Milan - Marijane i \or|a \uri}a, Luka - Silvije Stipanovi} ûpi} i \or|a ûpi}a, Lazar - Miqe i Du{ana Kari{ika, Vukman - Dragane i Zorana Blaèvi}a, Stefan - Tawe i Dragana Krkqi}a, Uro{ - Biqane i Aleksandra Faina, Milo{ - Milice i Vladimira Zeqkovi}a, \or|e - Vidosave i Igora Ni{evi}a, Boìdar Adrijane Ze~i} i Sa{e Devi}a, Reqa - Milane i Velizara Krsti}a, Luka - Marije i Velibora Mili~i}a, Darijan - Marijane i Ervina Fehera, Milan - Dragane i Boìdara Bunijevca, Mateja Aleksandre Kati}-Rewo i Slavka Rewa, Vuk Ivane Karapanxe i Bojana Ilijevskog, Vojin @ivke i Milana Begojevi}a, Vuka{in - Aleksandre Sekuli} Frkovi} i Dejana Frkovi}a, Petar Milice i Pavla Vuni}a, Aleksa - Dragane i Radenka Damjanca, Danilo - Mire Novakovi} - Ilin

i Zvonka Ilina, Vladimir - Diane i Roberta Fistri}a, Luka - Katice i Ilije Jovi}a, Niko - Mie Stojanovi} i Branislava Ivo{eva, Milan - Mire Kaldara{ i Jovice Gajina, Matija - Jasne i Petra Paji}a, Stefan - Vesne i Stanka Prusine, Vawa Mirjane i Nenada Stanojevi}a, Veqko - Lidije Vojvodi} [}epanovi} i Aleksandra [}epanovi}a, Luka - Nikoline i Dalibora Travara, Rastko Jelene i Nemawe Ko{evi}a, Stefan - Zoranke i Dejana Makrina, Mihajlo - Marijane i Ivana Opa~i}a, Mirko - Branislave i Du{ka Beri}a, Radoslav - Miroslave i Dragana Etinskog, Aleksa - Aleksandre i Dejana Maksimovi}a, Stanislav - Marie Balcove i Pavel-Samuela Balca, Veqko Vide i Du{ana Peri{i}a, Milo{ - Vesne i Sini{e Dragani}a, \or|e - Jelene i Sava Grbi}a, Petar - Ivane i Vladimira Dimitrijevi}a, Neboj{a - Tawe i Sini{e Miladinovi}a, Ugqe{a - Sun~ice Tri{i} i Qubi{e Tr{i}a, Aron - Valerie i Gabora Raj{lija, Martin - Jarmile i Valerijana Mileca, Nemawa - Marine i Marka Kova~evi}a, Dejan - Jelene i Dragana Cvetkovi}a, Ivan - Elmire i Miroslava Gombara, Sabol~ - Judit Morvai Jano{i i ^abe Morvaia, Predrag - Jelene i Zorana Bjelobabe.

Umrli: Jovanka Brki} ro|. Filipovi} (1938), Dragan Margeti} (1956), Karoq Sabo (1948), Radoslav Maleti} (1962), Danijel Radosavqevi} (1995), Milan Radanovi} (1925), Jovan Vojni} (1932), Anica Mi}in ro|. Ro{uq (1933), @uàna Prvulov ro|. Sente (1945), Miladinka Lojpur ro|. Muratovi} (1941), Zorka Gak ro|. Umi}evi} (1923), Imre Ovari (1928), Jovanka Vilova~ki ro|. Lau{ev (1958), Du{an Blizanac (1945), Jovo Malinovi} (1937), Milan Kalajxi} (1924), Dragiwa Ili} ro|. Jaj~anin (1938), Mladen [ibar (1937), Du{an Stojisavqevi} (1928), Bosiqka Prodanovi} (1942), Dragan Radusinovi} (1961), @ivka ]iri} (1922), Jelica Naji} ro|. Je{i} (1929), Emilija Pisarov (1922), Anica Mikovi} ro|. Sr|anov (1927), Katarina Mihailovi} ro|. Vagner (1915), Nada [kori} ro|. Geri} (1928), An|elija Dan (1951), Qubica Vorkapi} ro|. Paci} (1918), Janko Bulaki} (1932), Goran Luki} (1974), Katalina Erde{ ro|. Beker (1947), Milica Stojisavqevi} ro|. Pro{i} (1934), Bosa Varga ro|. Kneèvi} (1938), Margit Ruì~ka ro|. [omo|i (1947), Josip Ba~lija (1937), Bojka Beri{a ro|. Vlaketi} (1953), Stanka Stojan~ev ro|. Bani} (1930), Vladimir Ran|elovi} (1938), Jovanka Marinkov ro|. Ivanovi} (1932), Stojanka Radi} ro|. Adamovi} (1960), Branko Brki} (1934), Milanka Karanovi} ro|. Ili} (1929), Milan Boì} i Dijana Pli}ina

Marta Debeqakovi} ro|. @alac (1940), Marija Beri} ro|. Farka{ (1949), Dragiwa Hloàn ro|. Karanov (1923), Dobrila Vujovi} ro|. Sibinski (1937), Slavica Vladisavqevi} ro|. Blagojevi} (1960), Jovan Jeremi} (1923), Mihajlo Gabri} (1926), Luka Savovi} (1935), Zoran Stojanovi} (1930), Vladislav \uki} (1912), Milo{ Aci} (1949), Ratko Tomi} (1939), Maria Kuti ro|. Sele{ (1943), Boja Topi} ro|. Luki} (1950), Lazar Zlokolica (1933), Gojko Zoranovi} (1942), Biqana Laketi} ro|. Vi}enti} (1978), Branislava Ostoji} ro|. Gloànski (1937), Stojan Rali} (1948), Andra{ Na| (1932), Jelena Rihter ro|. [ike`di (1928), Dragana Pavi}evi} (1940), Todor Baltovi} (1932), Zora Peren~evi} ro|. Zeqkovi} (1948), @iva Mihajlov (1938), Tomislav Jawi} (1953), Selena Dejanovi} ro|. Smiqanov (1940), Bo{ko Korica (1947), Zorka Kalu|erovi} ro|. Tintor (1935), Smiqka Vlakov ro|. Preradovi} (1937), Davorka Kolunxija ro|. Nikoli} (1931), Du{ko Xigurski (1952), Ladislav Aladi} (1940), Ruìca Vuceli} îrh ro|. Vuceli} (1925), Senka Vlahovi} ro|. Vlahovi} (1933), Mira Aleksi} ro|. [obot (1929), Zora Kurbatvinski ro|. Pejnovi} (1923), Pavle Karanovi} (1925), Petra Basta ro|. Radi} (1925), Joèf Anderla (1941), Ruà Gruji} ro|. [uster (1928).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

IZDAVAWE STANOVA I KORIST I RIZIK

Nazidaju ra~une pa pobegnu Na prvu pomisao veoma isplativ biznis izdavawa stanova ili slobodnih soba u novosadskim domovima, ~esto prerasta u pravu igru na sre}u. Zadovoqstvo dodatnih, neoporezovanih prihoda gazdama stana mo`e da traje dugo, kada je re~ o po{tenom podstanaru. Druga strana pri~e uglavnom isplivava tek nakon nekoliko meseci, a naj~e{}i model je – podstanar nestao i ostavio hrpe nepla}enih ra~una za sobom. ^ista zarada, bez obaveze pla}awa dodatnog poreza, u skladu sa brojem kvadrata, u Novom Sadu se kre}e od 100 evra mese~no za garsowere na Telepu, Satelitu ili jednoiposobne stanove na Veterniku, pa i do 400 evra za trosobne stanove u centru grada. Gazde znaju da po{tuju privatnost stanara, ali ima i onih koji bar dva puta mese~no navrate u stan i detaqno ispregledaju svaki wegov kutak. - Nerviralo me je {to gazda do|e, pa bukvalno “zabode nos” i u korpu sa prqavim ve{om. @ivela sam kod wega s drugaricom. Zato smo posle dva meseca rekle roditeqima da popri~aju sa wim o tome. Posle razgovora, i nakon {to se uverio da redovno pla}amo ra~une

Gazde zaviruju i gde ne treba

i ne dru`imo se sa sumwivim qudima, dolazio je samo po ise~ke od ra~una. Tada je i ispri~ao da je postao nepover-

qiv posle dva veoma lo{a iskustva. Prethodnici nisu pla}ali ra~une, a za sobom su u stanu ostavili zaprqane zido-

U KARLOVCIMA PODSE]AJU

Izbeglicama otvorena vrata legalizacije Rok za legalizaciju objekata izgra|enih, rekonstruisanih ili dogra|enih bez gra|evinske dozvole isti~e 11. marta, podse}aju iz kancelarije poverenika za izbeglice u Sremskim Karlovcima i dodaju da se odredbe Zakona o planirawu i izgradwi bez razlike odnose na sve gra|ane, pa tako i izbeglice i interno raseqena lica. - Po preporuci Komesarijata za izbeglice Republike Srbije

du`ni smo da pozovemo izbeglice i interno raseqena lica s Kosova i Metohije da podnesu zahtev za naknadno izdavawe gra|evisnke dozvole ukoliko su u sopstvenoj reìji bespravno sagradili ku}e – napomiwe poverenik za izbeglice u karlova~koj op{tini Nada Ostoji}Agbaba. – Isto vaì i za one koji ìve u izbegli~kom nasequ na Doki, bez obzira {to su sta-

novi u kojima ìve ukwièni na Komesarijat za izbeglice. Za sve objekte koje su samoinicijativno sagradili ili dogradili oni treba da podnesu zahteve za legalizaciju iako nemaju svu dokumentaciju. U Sremskim Karlovcima ìvi 253 izbeglih i interno raseqenih {to je 2,23 odsto stanovnika. Z. Ml.

ve i uni{ten name{taj – opisala je odnos s vlasnikom stana studentkiwa Tatjana L. Wena pri~a,mogla bi biti reper za aktuelni - ~esto veoma nepoverqiv odnos izme|u gazda i zakupaca. Pouzdani i pristojni mese~ni prihodi, uz pouzdane stanare za svakog novosadskog vlasnika nekretnine mogli bi da zna~e samo benefit. Zato i nakon lo{eg iskustva, retki odustaju od zarade. Osnovna {ema prilikom izdavawa je sklapawe ugovora sa podstanarima, uz obaveznu naplatu depozita u visini mese~ne kirije. Me|utim, ~ini se da jo{ uvek ima onih koji jednostavno ne o~ekuju lo{a iskustva pa izbegavaju mere predostro`nosti. Policija je du`na da iza|e na teren ukoliko postoji konflikt izme|u stanara i vlasnika stana, ali kona~nu odluku u slu~aju o{te}ewa stana, vlasnika ili zakupca, donosi sud. Spor se vodi po privatnoj tu`bi, {to sa sobom nosi jo{ i sudske tro{kove, vreme i `ivce. Izgleda da je pro{lo vreme po{tovawa i me|usobnog poverewa. Preporuka u situacijama izdavawa stanova, ~ini se, jo{ uvek je adekvatan i pouzdan izbor podstanara. S. T.

SVRATI[TE ZA DECU ULICE O^EKUJE NAJMAWE 91 [TI]ENIKA

S ulice na sendvi~ i razgovor Na novosadskom asfaltu, svakodnevno `ivot provodi oko 90 dece i adolescenata, podaci su koje su prikupili terenski radnici Ekumenske humanitarne organizacije (EHO) u okviru projekta “Terenski rad sa decom ulice”. Za sve wih, u okviru drugog projekta iste organizacije, otvoreno je i prvo svrati{te na Bulevaru oslobo|ewa 28. Tu }e deca, pored tople prostorije, lekara i razgovora sa stru~wa-

ca, 12 taburea, ~etiri foteqe i trosed, a Grad je deci poklonio ra~unare. Prvi put, dete }e u prostorije dovesti neki od terenskih radnika, kako bi kasnije znali da do|u sami. Planiramo i deqewe malih mapa puta do prostorija koje su otvorene svakodnevno od 8 do 15 sati, a nadamo se da }e raditi i du`e. Prve rezultate projekta o~ekujemo tek za mesec dana – rekla je za “Dnevnik”je Batrnek-Antoni}.

cima o raznim `ivotnim temama, mo}i da pojedu ne{to, obuku se i koriste ra~unare. Ipak, i daqe postoji problem s nekim osnovnim potrep{tinama, kazala je Daliborka Batrnek-Antoni} iz EHO-a. Terenski radnici su u proteklih nekoliko meseci, bili u kontaktu sa 91 ~lanom mlade i najmla|e gradske populacije koja najve}i deo dana provodi na ulici. Vi{e od 90 odsto wih imaju mawe od 16 godina. - Izme|u 35 i 40 dece mo`e da boravi u Svrati{tu u istom trenutku, ako uzmemo u obzir da su to deca pa samim tim ne mogu da miruju. Obezbe|eno je 36 stoli-

Povodom negodovawa kom{iluka zbog otvarawa Dnevnog boravka, ona obja{wava da je taj prostor godinama bio zapu{ten, a od sada je ure|en i osvetqen. Aktivisti EHO-a najavquju i po~etak rada no}nog ~uvara uskoro. Polovna garderoba, sendvi~i i grickalice su obezbe|eni za male korisnike. Problem je {to u Svrati{tu nema de~jeg doweg ve{a, ~arapa i obu}e malih brojeva. Zainteresovani za pomo} deci s ulice, ove i sli~ne druge potrep{tine, mogu da odnesu direktno u prostorije na Bulevaru oslobo|ewa 28. S. Tanuryi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 12 sati Karaxi}eva, brojevi 11 do 21, 16 i 18 i 23 do 30. Sremska Kamenica : od 8 do 13 sati Gavrila principa 1 do 27 i 2 do 22, deo Ivana Gorana Kova~i}a, Majora Tepi}a 2 do 26, deo Marka Ore{kovi}a, Pionirska i Stevana Petrovi}a Brila. Beo~in: od 8 do 13 sati Dunavska i deo ulice Radi~evi}a. Kisa~: od 7.30 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama na ulazu u naseqe.

TREND ME\U NOVOSADSKIM STUDENTIMA – RAD U AMERICI

Preko okeana do „velike {kole” `ivota

HARIS YINOVI] 8. MARTA NA SPENSU

„Dnevnik” poklawa karte Veliki osmomartovski koncert popularnog peva~a Harisa Xinovi}a bi}e odràn u Velikoj dvorani Spensa, na Dan èna u 21 ~as. U bogatoj muzi~koj karijeri Xinovi} je otpevao brojne hitove, bez kojih ni danas nijedno slavqe ne moè da pro|e i ovo je odli~na prilika da ih, izme{ane s pesmama sa novog albuma „Mexik“, jo{ jednom uìvo podeli sa svojim oboàvaocima. Karte za koncert se mogu kupiti na blagajni Spensa i u kwiàri “IPS”, u Zmaj Jovinoj 15. U saradwi sa Studiom Berar, „Novosadska hronika“ poklawa ulaznice i za ovaj veliki koncert. Najbrì ~italac koji se danas javi na broj 528-765, od 13 do 13.05 ~asova, dobi}e dve karte za Xinovi}ev osmomartovski nastup. N. V. Foto: N. Stojanovi}

Ta~an podatak koliko godi{we studenata Novosadskog univerziteta ode na rad u Ameriku, te{ko je pretpostaviti. Jedna od vlasnica turisti~ke agencije “Karavan travel”, koja se bavi posredovawem u zapo{qavawu studenata u SAD, Milana Lazi} Stefanovi} kaè za “Dnevnik”, da statistika na~elno ne postoji, ali da interesovawe studenata uop{te ne opada i da je ovaj vid putovawa postao trend. - Postoje razli~iti programi za rad u SAD koje nude na{a i druge agencije. Naj~e{}e je to program rada od ~etiri meseca plus jo{ jedan mesec koji studenti iskoriste da proputuju po Americi. Neko iskustvo pokazuje da je najpopularniji odlazak na Isto~nu obalu – rekla je Lazi} Stefanovi}. Za rad u Americi studenti se odlu~uju zbog ve}e zarade, avanture, poznanstava i putovawa. Za prvi odlazak treba izdvojiti oko 1.500 dolara, a poslovi su uglavnom fizi~ki. Studentkiwa Filozofskog fakulteta Lejla [e{lija, u maju ove godine tre}i put odlazi u Ameriku, kaè da je stvar prioriteta zbog ~ega se qudi odlu~uju na ovakav potez. - Prvi put kada sam pre tri godine i{la èlela sam promenu u ìvotu. Iskustvo nije bilo dobro, posao je bio lo{, radila sam u supermarketu. Ubrzo sam dala otkaz i u jednom trenutku sam imala 200 dolara u xepu i bila na ulicama Wujorka. Nema ko da ti pomogne, nema roditeqa mora{ da se sna|e{. To je bila “velika {kola”, nau~ila sam

ponedeqak1.mart2010.

Lejla [e{lija, prva zdesna, s kolegama na poslu u Americi

kako da se borim za sebe, boqe oragnizujem i taktiziram u ìvotu. Ubrzo mi se otvorila {ansa da odem u kantri klub i sada se ve} tre}u godinu vra}am tamo – svedo~i Lejla. Ukoliko se na|e dobar posao i ako se {tedqivo ìvi, u SAD za pet meseci moè da se zaradi izme|u 10 i 15 hiqada dolara, ali opet sve zavisi od ~oveka do ~oveka, tvrdi [e{lija. - Najboqi su poslovi koji omogu}avaju prekovremeni rad. Tako sam uspela da zaradim dovoqno da vratim uloèni novac

za putovawe, a ostatak bih potro{ila za proputovawe kroz Ameriku. Sretala sam na{e qude tamo koji su samo radili i sav novac vra}ali ku}i, ali oni su se najbr`e mentalno potro{ili- obja{wava ona. U Sjediwenim dr`avama na ceni su po{etni, vredni i uqudni radnici, koji ne prave puno problema. - Ni u jednom trenutku poslodavac me nije tretirao kao da sam ispod bilo kog drugog Amerikanca. Moram ista}i da ni tamo nije “surovi kapitalizam”,

uvek su nas pitali da li nam odgovaraju uslovi rada. Sa posebnom pa`wom se odnose prema nama, jer kako oni ~esto kaù “i vi ste ne~ija deca” - govori iskreno Lejla. Tako|e kaè da su oni ambasadori Srbije, jer Amerikacni malo znaju o na{oj zemqi. -Na primer moj {ef je bio toliko impresioniran na{im pri~ama o domovini da je svog sina poslao pro{lo leto na tri sedmice da proputuje Srbijomkaè na kraju na{a sagovornica. N. Vukovi}

Valcer i perece Bilo je igre i pesme, dru`ewa, plesa, i {to je najva`nije za ovu priliku - ogroman broj odli~nih pereca. Tradicionalni nema~ki „Perec bal“ odr`an je u subotu uve~e: na svakom astalu bilo je razli~itih {pecija,

prisutne je zabavqao peto~lani orkestar, a uz slane perece „mekane kao du{a“, lak{e su klizili pivo i vino. Mnogi od posetilaca pokazali su i zavidan nivo sposobnosti na podijumu za igru. E. Nh.

ponedeqak1.mart2010.

NOVI SAD

c m y

DNEVNIK SREMSKI KARLOVCI

Peticijom protiv kablovskog operatera

NA STRA@ILOVU

Info-tabla odsluìla svoje Iz ovih ili onih razloga, informativna tabla na ulazu u Straìlovo, jedno od najpose}enijih izleti{ta na Fru{koj gori, nije izdràla ovu zimu. Na mestu gde je godinama obave{tavala slu~ajne i namerne posetioce da ulaze na teritoriju Nacionalnog parka “Fru{ka gora” ostala je samo gomila drveta. A dok nadle`ni ne poprave ovu ili postave novu, moè da posluì i omawa tabla na banderi, koja je do sada bila u senci velike. Tekst i foto: Z. Ml.

Poreznici ~e{qaju spisak obveznika Od po~etka godine Slu`bi za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda u Sremskim Karlovcima podneto je 127 novih poreskih prijava. U ovoj slu`bi, osnovanoj pre godinu dana, isti~u da je to zna~ajna cifra s obzirom da je lane bilo 102 nove prijave, a a`urirawe baze podataka jo{ uvek je u toku. - Iako smo po~eli u februaru pro{le godine da radimo, bazu podataka od Poreske uprave dobili smo tek u avgustu - obja{wava {ef ove slu`be u op{tinskoj upravi Qiqana Jerkov. - Na osno-

vu te baze lane smo poslali vi{e od 3.000 re{ewa za porez na imovinu. U buxet se od poreza na imovinu do 24. decembra 2009. slilo 5.367.173 dinara, a planiran je prihod od 4,5 miliona. Jerkov isti~e da se svakodnevno proverava spisak obveznika. Proverom je utvr|eno da qudi iz neobave{tenosti naj~e{}e ne prijavquju imovinu, a po zakonu su du`ni da to u~ine ~im je steknu. Zakon za neprijavqivawe imovine propisuje kaznu od 5.000 do 50.000 dinara, a rok za prijavu je 31. mart. Z. Ml.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran, “Planeta 51” (18), “Da li ste ~uli za Morganove” (20), “Serbian skars” (22). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop “Vojvodina” na Spensu, aktuelnosti svetske kinematografije povodom Festa 2010, “Koko [anel i Igor Stravinski” (17 i 21.30), “Papa Jovana” (19).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena “Pera Dobrinovi}” “Nasrtaji na wen `ivot” (19.30), Kamerna scena “Qubavni jadi Vudija Alena” (20.30).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, “Novi Sad grad kakvog vi{e nema” (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Japanska savremena naivna umetnost” (do 28. februara). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba “Umetni~ka grafika i savremeni mediji” (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu”, “Vez po pismu - pismo po vezu” (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marko Maneta Prica (1936) u 10.30 sati, Amalija Janka ^okan (1924) u 11.15, Mirjana Lazara Jankovi} (1931) u 12, Qubica Mileta Vu~eti} (1926) u 13.30, Ana Iva Veliki} (1928) u 14.15 i Slavko Antona Ku{lan (1930) u 15 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu sahrawen }e biti Miroslav Jova Maksimovi} (1943) u 15 sati, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu sahrawena }e biti Helena Stevana Ko~i{ (1932) u 13 sati, na grobqu Tranyament u Petrovaradinu sahrawen }e biti Milorad Save Dani~i} (1936) u 13 sati.

îtalic “Dnevnika” Branislav S. iz Sremskih Karlovaca, kome je pro{le godine sudskim putem napla}en dug od dvadesetak hiqada dinara zbog nepla}enih ra~una za kablovsku televiziju s po~etka funkcionisawa kablovske distributivne mreè u tom mestu pod okriqem JP PTT saobra}aja “Srbija”, podneo je tu`bu protiv ovog operatera za povra}aj para. On tvrdi da nije koristio usluge KDS-a, a kao dokaz navodi da nije sklopio korisni~ki ugovor sa PTTom i veruje da je u wegovom slu~aju i sud napravio propust po{to nije utvrdio osnov za potraìvawe novca. Na{ ~italac isti~e da je jedino ohrabruju}e za sada to {to je sud obustavio daqi postupak protiv wega i to tuma~i nedostatkom materijalnih dokaza. U JP PTT saobra}aja “Srbija” nisu pokazali dobru voqu da porazgovaraju s novinarima o ovom slu~aju ni posle dva meseca od kada smo im se obratili. Problem ovog na{eg ~itaoca ponovo je skrenuo pa`wu javnosti na kablovsku televiziju u Sremskim Karlovcima optere-

Odno{ewe krupnog otpada Redovni prole}ni program odno{ewa krupnog otpada po~eo je u subotu, a na lokacijama koje odrede mesne zajednice radnici “^isto}e” postavqeni su veliki kontejneri, koji ne tim mestima stoje po dva dana. Od danas do srede kontejneri }e stajati u Ulici Bra}e Jovandi}, iza broja 5, na uglu Vojvode [upqikca i \ur|a Brankovi}a, Vojvode Bojovi}a u Vuka Karaxi}a i u Ulici Pap Pavla ispred broja 39 i 41. B. M.

}enu mnogoborjnim problemima od samog postanka. Kako nezvani~no saznajemo, sudski spor Bransilava S. nije jedini koje gra|ani ovog mesta vode sa tom kompanijom zbog KDS-a.

ve sa PTT-om i sklopi novi sa drugim operaterom. Neki su svojevremeno nepla}awe ra~una pravdali time {to su nezadovoqni uslugom koju dobijaju, a PTT je dug op{tine uzimao kao

Karlov~ani su od samog po~etka nezadovoqni kvalitetom signala, izborom kanala, odràvawem sistema zbog ~ega su se u vi{e navrata àlili, ~ak i peticijom 2002. godine zahtevali sazivawe sednice Skup{tine op{tine i traìli da se preispita ugovor lokalne samoupra-

razlog za lo{e odr`avawe mre`e, koja je dodatno optere}ena velikim brojem divqih prikqu~aka. Skup{tina je tada iza{la u susret gra|anima, formirala radno telo koje je ispitalo sve u vezi sa funkcionisawem kablovske, ali ni{ta od {est predloga za razre{ewe proble-

OD DANAS U MATI^ARSKOJ SLU@BI

Novi izvodi, stare cene Mati~ar u Sremskim Karlovcima od danas }e izdavati izvode iz mati~nih kwiga na novim obrascima, kako je Zakonom o mati~nim kwigama i predvi|eno. Ni{ta se u proceduri izdavawa ne}e promeniti, ~ak ni takse, iako je nabavna cena novih obrazaca vi{a. Novina je samo to da izvodi iz mati~nih kwiga od danas ne}e imati ograni~en rok vaèwa. Gra|ani }e i daqe biti obavezni da sve promene, na primer bra~nog statusa i izmene prezimena prijave. Ukoliko upotrebqavaju izvode u kojima nisu unete promene tog tipa, oni sami snose odgovorenost za to. - Zadràli smo dosada{we iznose taksi, tako da izdavawe izvoda i daqe ko{ta 470 dinara – kaè na~el-

nica Odeqewa za dru{tvene delatnosti i op{tu upravu u karlova~koj op{tini Sawa Mandi}. – Podnosioci zahteva za izdavawe izvoda du`ni su da plate republi~ku taksu od 200 i op{tinsku koja staje 100 dinara, kao i tro{kove izrade od 170 dinara. Nepromewene su i cene izdavawa izvoda uz pomo} virtuelnog mati~ara, a one su ina~e zbog tro{kova slawa po{tom bile ne{to vi{e. Mandi}eva napomiwe da je u mati~arskoj slu`bi u Karlovcima u toku uno{ewa podataka iz mati~nih kwiga u ra~unar zbog formirawa jedinstvene elektronske baze, {to }e omogu}iti gra|anima da dobiju izvode bez obzira u kojoj su op{tini upisani. Z. Ml.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ma i boqi rad KDS-a nije ispuweno. Tom prilikom je utvr|eno da je op{tina na osnovu ugovora iz 1997. godine ostala du`na za gradwu mreè JP PTT saobra}aja “Srbija” oko 190.000 evra, pri ~emu vaqa naglasiti da su {estinu tro{kova izgradwe snosili direktno gra|ani. Taj ugovor izme|u op{tine i PTT-a predmet je èstoke kritike tada{wih karlova~kih vlasti, jer je wime omogu}eno da mreà bude osnovno sredstvo PTT-a. Ono {to je najinteresantnije, mreà ni do danas nije legalizovana, odnosno nema gra|evinsku ni upotrebnu dozvolu, i kako saznajemo u op{tini, ne postoji {ansa ni da je dobije pod sada{wim uslovima. Razalog je {to nije ura|ena prema propisima i zakonu, kaè na{ izvor, a osnovni nedostatak je to {to je izvedena nadzemno, a ne podzemno kako je trebalo. Pre pet godina u ovoj kompaniji nudili su op{tini otpisivawe duga, a zauzvrat traìli da im se izda gra|evinska i upotrebna dozvola, no od toga tako|e nije bilo ni{ta. Z. Ml.

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak1.mart2010.

„IG BAUERHIN” IZ IN\IJE PRETRPAN MOLBAMA ZA ZAPO[QAVAWE

Na posao ~eka 2.000 radnika IN\IJA: Fabrika greja~a za automobile „IG Bauerhin” iz In|ije, kada je po~ela proizvodwu u septembru 2007. godine, imala je 60 radnika, godinu dana kasnije radilo se u dve smene sa 199 radnika, da bi u septembru i oktobru broj radnika bio pove}an na 275 zaposlenih, sa planom da u proizvodwi bude ukupno 300 radnika. U najve}oj krizi, pro{le godine, u septembru i oktobru, „IG Bauerhin” je zaposlio 75 novih radnika, a ostalo je jo{ oko 2.000 mobli, onih koji bi `eleli da se zaposle u ovoj fabrici, koja je }erka nema~ke firme „IG Baurehin” iz Grundena kod Frankfurta, i ~iji proizvodi – greja~i za automobilska sedi{ta su unapred prodati. Dobri radni uslovi, zarada prema normi, obezbe|en prevoz, regres,topli obrok i stalan radni odnos su pravi razlog da mnogi nezaposleni iz In|ije `ele da rade

Fabrika „IG Bauerhin”

u ovom preduze}u. Prose~na zarada u ovoj fabrici je oko 28.000 dinara, pa je i taj podatak mamac koji privla~i mnoge da ove potra`e posao. Me|utim, plan od 300 zaposlenih lako se mo`e mewati, ako automobilskoj industriji krene

posao, moglo bi se desiti da u dogledno vreme u ovoj fabrici bude i oko 700 radnika. - Qudi `ele da se ovde zaposle zbog sigurnosti, uslova rada i mogu}nosti dobre zarade, jer se radi na normu. Ovde radi mahom `enska

radna snaga, prose~ne starosti 35,5 godina, posao je specifi~an, nema radnika obrazovanih za ovaj posao, ali oni koji do|u prolaze obuku od tri meseca. Trenutno proizvodwa radi u tri smene, a monta`a u dve. Sva proizvodwa ide poznatom kupcu u Nema~ku – obja{wava nam finansijski direktor Gordana Dragovi}. „IG Bauerhin” radi u iznajmqenoj hali, ali planiraju da sagrade svoje vlastite hale, da kompletiraju proizvodwu sa 300 radnika, za koje je dogovorena i podr{ka SIEP-e od 750 hiqada evra, kao stimulans za zapo{qavawe ovolikog broja radnika. „IG Bauerhin” nije jo{ dobio stimulaciju od Vlade Srbije, jer je dogovoreno da }e ta stimulacija sti}i kada u In|iji nikne novi pogon. Plan je da gradwa vlastitog poslovnog prostora po~ne ove godine, a proizvodwa u iznajmqenoj hali biv-

Gordana Dragovi}

{eg konfecije INTEKS ne}e se prekidati, do preselewa u nove poslovne prostore - Mi reprodukcioni materijal dobijamo do nema~ke firme, a wima isporu~ujemo gotove proizvode i, {to nas raduje, kupac stalno pove}ava naruxbe, pa smo pro{le godine, kada su mnogi zbog smawewa obima posla otpu{tali radnike, pove}ali broj zaposlenih za 75 rad-

@ESTOKO REAGOVAWE VR[^ANA NA RASPODELU NOVCA IZ NIP-a

Vr{cu ni `ute banke dve godine zaredom Radnici ponovo na ulici

RADNICI „METALA” PONOVO NA ULICI

Od danas {trajk gla|u APATIN: Radnici AD „Metal” Apatin wih, 24 od ukupno 38 zaposlenih, ve} su ~etvrti mesec u {trajku zbog neispla}enih zarada, nepovezanog radnog sta`a i neupla}enog doprinosa za zdravstvenog osigurawe zbog ~ega ne mogu ni do lekara.Sindikat se svakodnevno obra}a ve}inskom vlasniku firme Marinku Gavri}u, me|utim, on se ne odaziva, pa su odlu~ili da i nadaqe nastave {trajk u krugu firme, ali i izlaskom na ulice. -Nije nam jasno da dr`avne institucije }ute, da li treba neko da umre, pa da na taj na~in skrenemo pa`wu. Kako je mogu}e da ve}inski vlasnik ispla}uje zarade pojedinim radnicima na crno i ne pla}a porez. Gde je finansijska policija i koga ona treba da {titi wega ili nas - rezignirano je upitao Darko Zori}, koji u ovom apatinskom kolektivu radi 17 godina.

-Ovo je sramota za nas radnike, ali i za dràvu. Moramo da se pona{amo kao deca, nosimo transparente, zvi`dimo, guramo sa policijom, me|utim, druga~ije ne moèmo da skrenemo pa`wu. Nigde ne nailazimo na razumevawe, niti neko èli da nas uputi gde da se obratimo. Vlasnik se svih nas koji smo na ulici odrekao, ali, po svemu sude}i, to ~ini i dràva - kaè predsednik sinidkalne organizacije u AD „Metal” Du{an [ijan. Zaposleni u ovom kolektivu koji, kako kaù, jedino imaju podr{ku Op{tinskog ve}a saveza samostalnog sindikata u Apatinu, na ~elu sa Slobodanom Lon~arevi}em, odlu~ili su da od ponedeqka po~nu {trajk gla|u kao i da presaviju tabak i svoja prava potraè od suda u Strazburu. J. Prel~ec

Izbori u ba~kopalana~kom PUPS-u BA^KA PALANKA: Partija ujediwenih penzionera Srbije u Ba~koj Palanci participira u lokalnoj vlasti zajedno sa SPS i PSS, ali i sa DS, DSS, G-17 plus, a birali su novo rukovodstvo. Za predsednika Op{tinskog odbora ponovo je izabran Borislav Rami} koji je ovu funkciju obavqao od 2006. godine, a ujedno je i odbornik Skup{tine Ba~kopalana~ke op-

{tine. Za wegovog zamenika izabrana je Branka Ogar, a za ~lanove Op{tinskog odbora Jovo Vi{ekruna, Petar Krsti}, Jovo Mijatovi} i Mirko Vi{ekruna. Za ~lanove Nadzornog odbora izabrani su An|elka Krkobabi}, Ilija Milinkovi} i Jovo Vi{ekruna, a za ~lanove Disciplinske komisije Qubica Kraq, \uro Glijakovi} i M. Sy. Jovo Mijatovi}.

VR[AC: Glavna tema polibolnici, gde su nequdski usloskog stadiona izgra|enog daleti~kih i drugih skupova u Vrvi za le~ewe dece. Nije pro{ao ke 1946. godine. {cu minule sedmice bila je program za elektrifikaciju „Zarad ko zna ~ijih interesa raspodela sredstava Ministarpruge Beograd – Vr{ac – Temika`wava se i na{a najuspe}nistva NIP-a, Ministarstva {var, koja je ìla kucavica za ja firma „Hemofarm”, najve}i kulture i Ministarstva za ubrzan privredni razvoj ovog izvoznik lekova u Srbiji i tiomladinu i sport za ovu godinu. kraja i saradwe sa Rumunijom, me poku{ava da se naru{i daqi U dve godine, pro{le i ove zakao ni projekat za izgradwu rebudu}nost op{tine Vr{ac. Tu redom, iz ovih ministarstava, gionalne deponije za op{tine, su projekti koje je lokalna kroz Nacionalni investicioVr{ac, Alibunar, Bela Crkva vlast obe}ala gra|anima i koje ni program, investirano je i Plandi{te iako je za ovo dose nalaze u Strategiji razvoja preko 46 milijardi dinana{e op{tine i oni }e ra u razvojne projekte se, uprkos svemu, sprove{irom Srbije, ali, ni sti u delo” isti~e se na dinar nije izdvojen za kraju sop{tewa. podr{ku brojnim projekPredsednik op{tine tima od nacionalnog, reVr{ac êdomir @ivkogionalnog i lokalnog vi} kaè da odbojawe zna~aja iz ove op{tine i projekata zna~i li~nu vr{a~ke regije, koju su netrpeqivost pojedinih imali podr{ku u repuministarstava prema bli~kim i pokrajinskim ovom regionu, naro~ito organima vlasti, pa i onih na ~ijem ~elu su miDelegacije Evropske nistri iz G17 plus i ne unije u Srbiji i vidi nikakve razloge za USAID-a. Pro{le gotakav odnos u pona{awu dine to se nekako resorlokalne vlasti iz Vrnim ministarstvima {ca. Naglasio je da je i progledalo kroz prste, Vojvodina uop{te u ovoali kako se ponovilo i u godi{woj raspodeli lo2010. godini, Vr{~ani su {e pro{la, dobila je posumwali da se ovde rasvega nekoliko procenadi o smi{qenom i nata od ukupnih para, a od mernom bojkotu. 45 op{tina u Vojvodini, Tim povodom Op{tinVr{ac i Titel su opsko ve}e Vr{ca obrati{tine bez ijednog dinalo se saop{tewem za javra podr{ke. nost, a na konfernciji -Vr{a~ka op{tina je za medije o ovome su gopo zaradama prva u Vojvovorili predsednik op- Predsednik Op{tine Vr{ac êdomir @ivkovi} dini, a peta u Srbiji, a {tine êdomir @ivkoredovno se upla}uju svi povi}, predsednik Skup{tine opbijena saglasnost ministra rezi i doprinosi. Prole godine {tine Stevica Nazar~i} i Olivera Duli}a i Republi~kog je op{tini upla}eno mawe 150 ~lan Ve}a za infrastrukturu fonda za za{titu ìvotne sremiliona dinara, a planirano je Milan Matija{evi}. U saopdine. Na listi odbijenih je i da se buxetu op{tine Vr{ac i {tewu se isti~e da je na konizgadwa Tehnolo{kog parka, u ove godine uplati mawe. No mi kurs za sredstva iz NIP-a za ~ijem finansirawu ve} u~esmo jedinstveni, sigurno }emo ovu godinu iz Vr{ca poslato 38 stvuje Komisija EU u Srbiji, uspeti da realizujemo vitalne projekata od nacionalnog, rekao i agencija USAID. Miniprojekte. Imamo odli~nu saradgionalnog i lokalnog zna~aja i star Neboj{a Bradi} isti~e se, wu sa Vladom Vojvodine, ve}im da nijedan ni dinara nije izdvonije imao sluha za obnovu Kule brojem ministarstava, Komisijen, iako je za dve godine dato 46 Brani~ iz 15 veka, koja je simjom EU u Srbiji USAID- om, milijarde dinara. Ve}e je ogorbol Vr{ca i najlep{i vidikoKompanijom „Hemofarm” i dru~eno na ministarku Vericu Kavac u Vojvodini. Ministarka za gim firmama u gradu i zajedni~lanovi}, koja nije imala razusport i omladinu Sneàna ki }emo uspeti u na{im projekmevawa za projekat renovirawa Markovi} Samarxi} odbila tima – istakao je @ivkovi}. De~ijeg odeqewa u vr{a~koj program rekonstrukcije GradR. Jovanovi}

OBELE@EN DAN USTANKA ZAPADNOG SREMA

Polo`eni venci i dodeqena priznawa ADA[EVCI: Selo pet kilometara ju`no od [ida su Ada{evci. U wemu je dignut prvi ustanak protiv fa{izma 27.2.1941. godine. U subotu je u Ada{evcima kod [ida obel~e`en Dan ustanka Zapadnog Srema. Ada{evci su bili doma}in predstavnicima lokalne samouprave op{tine [id, koje je predvodio na~elnik op{tinske uprave Romko Papuga, op{tinskog odbora SUBNOR-a [id sa predsednikom Savom Ro{i}em, mesnog odbora SUBNOR-a Ada{evci sa predsednikom Jovicom Stepanovi}em, zatim predsedniku Pokrajinskog odbora SUBNOR-a i pot-

predsedniku Republi~kog odbora SUBNOR-a Sveti Atanackovi}u, ~lanu Pokrajinskog odbora SUBNOR- Nemawi Petakovi}u, predsedniku Gradskog odbora SUBNOR-a Kragujevac generalu @ivoti Smiqani}u, potpredsedniku Gradskog odbora SUBNOR-a Kraguejvac potpukovniku A. Zirojevi}u i sekretaru Adamu Petri~evi}u. Sve~anosti su Polagawe venaca na spomenik prisustvovali predstavnici Mesnog odbora SUBNOR iz Pilibora SPS Svetozar [olaja, predca u Republici Srpskoj, predsedstavnici Izvi|a~kog odreda „Lanik MZ Ada{evci Ilija Mirkozar Bibi}” iz [ida i brojni mevi}, predsednik Op{tinskog od{tani, u~enici i nastavnici

osnovne {kole „Vuk Karaxi}” iz ovog sela, koji su priredili prigodan program. Poloèni su venci na spomenik `rtvama fa{izma i palim borcima svih proteklih ratova, a poloìli su ih na grobove narodnih heroja Cveji Milo{evi}u Zmaju i Branku Eri}u Kengi wihovi sinovi Zdravko Milo{evi} i Du{ko Eri}. Na obeleàvawu ustanka naroda zapadnog srema u Ada{evcima Pokrajinski odbor SUBNOR-a ustnanovio je i podelio priznawa: SO [id, MZ Ada{evci i O[ Ada{evci, kao i pojedincima:

predsedniku MZ Ada{evci Iliji Mirkovi}u i direktoru osnovne {kole. Mesna zajednica Ada{evci je dobila priznawe jer je, u svom programu potpomognuta sredstvima op{tine [id, u 2009. godini ulo`ila oko pola miliona dinara u renovirawe spomenika `rtava fa{izma i palim borcima ovog sela. Pored toga preme{tene su biste narodnih heroja Cveje Milo{evi}a Zmaja i Branka Eri}a Kenge sa prostora ispred Doma kulture Na mermerne plo~e ovog spomenika uklesano je preko 200 imena `rtava fa{izma i palih boraca. D. Savi~in

nika. Oko broja zaposlenih ne mogu da licitiram, sve zavisi od stawa na trì{tu, ali znam da }emo izgradwom svojih proizvodnih prostora sti}i do 300 zaposlenih, za {ta nam je dràva obe}ala i stimulaciju i mi }emo tu svoju obavezu ispuniti. A podatak o broju onih koji su konkurisali za posao u na{oj fabrici, vaqda sve govori o nama i jasno je kakav smo kolektivnagla{ava Gordana Dragovi}. Sigurno je da „IG Bauerhin” ne moè zaposliti sve one koji su podneli molbu za zapo{qavawe, me|utim, 2.000 kandidata za posao ra~una da }e se evropska autoindustrija brzo oporavqati i da }e fabrika greja~a za automobilska sedi{ta iz In|ije izgradwom nove hale pove}avati obim poslovawa i otvarati vrata novim radnicima, pa u tome mnogi vide svoju {ansu za posao u ovoj fabrici. S. Bojevi} IZVE[TAJ ODBORA REVIZORA O POSLOVAWU „POTISJA”

Sumwa u nezakonito poslovawe

BEÊJ: Preduze}e „Potisje” DOO Be~ej, koje je osnovano pre dve godine kao dru{tvo za pruàwe komunalnih usluga na teritoriji be~ejske op{tine izme|u lokalne samouprave (51 odsto vlasni{tva) i ma|arske firme „Alisca Terra” iz Seksarda (49) funkcioni{e na potpuno drugim principima, mehanizmima i pravnim osnovama u odnosu na odluku za koju je glasala ve}ina odbornika, konstatuje se u izve{taju Odbora revizora, kako je kasnije preimenovan Nadzorni odbor, pomenutog preduze}a. Zato su ~lanovi Odbora revizora dr [andor Pal i Slobodan Zlokolica, u ime lokalne samouprave, odràli konferenciju za novinare i detaqno prezentirali svih pet segmenata izve{taja napisanog na 19 strana. „S obzirom na sumwe u nezakonito poslovawe, smatramo da je apsolutno neophodno uraditi eksternu reviziju poslovawa preduze}a. Kako je u me|uvremenu stupio na snagu Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, smatramo da bi predsednik op{tine Be~ej trebalo da se obrati Agenciji i traì poja{wewe da li je takva funkcija u skladu sa zakonskim odredbama”, pi{e u zakqu~ku izve{taja Odbora revizora. Advokat Slobodan Zlokolica je naglasio da su vi{e od godinu dana radili na ponu|enom izve{taju, jer su imali opstrukcuju u samoj firmi kada su traìli odre|enu dokumentaciju. - Ciq nam je bio da ukazivawem na odre|ene nepravilnosti doprinesemo unapre|ewu delatnosti preduze}a. O~ekujemo da }e se ovaj izve{taj uskoro na}i na sednici lokalnog parlamenta – kaè Zlokolica. V. Jankov

Dodela priznawa civilne za{tite BE^EJ: Povodom 1. marta, Me|unarodnog dana civilne za{tite, danas u 10 sati odr`a}e se u be~ejskoj Gradskoj ku}i sve~ana sednica Op{tinskog {taba civilne za{tite. Tom prilikom }e komandant [taba i predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi uru~iti priznawa zaslu`nim pojedincima u ostvarivawu programskih zadataka i razvoju sistema civilne za{tite na teritoriji op{tine Be~ej. V. J.

REPORTA@E

ponedeqak1.mart2010.

DNEVNIK

c m y

OPET SU NA MOKRINSKOM SVETSKOM PRVENSTVU GUSKOVI UKRSTILI KQUNOVE I VRATOVE, A GAZDE SUJETE

Ju~e je bila dvadeset ~etvrta, a dogodine }emo slaviti frtaq veka tu~e guskova po mokrinskom asfaltu i za wegove `iteqe to je verovatno jedina pred-

Ceremonijal-majstor Ra{a Popov

nost neulaska u Evropsku uniju, politi~ko-ekonomski entitet gde su borbe `ivotiwa, ali ne i qudi, zabrawene. Napori doma}ih politi~ara, eto, negde su urodili plodom, pa makar to bilo i produ`ewe tradicije Svetskog nadmetawa guskova. Kakvi smo i gde smo, ne bismo se iznenadili da za koju godinu vidimo guskove u majicama s likovima Karaxi}a, Mladi}a, [e{eqa i ostalih trudbenika na projektu zvanom “Srbija vi{e Tokija”, negde na bratskoj Kam~atki, mada mo`da i u toj birokratskoj babarogi postoji na~in da se legalizuje izvesno elementarno

ìvotiwsko pravo, ono po kojem svaki guskov treba da dobije {ansu da ne postane supa. Ina~e, u re~niku mo`da pi{e “gusan”, ali u Morkinu to ne vaì, kao {to ni pita nije sa sirom ve} “sasirom”, a ni mi Novosa|ani s Dunavskom ulicom ne stojimo boqe. Ju~era{wi quti bojevi ìvotiwskih kqunova i qudskih sujeta odigrali su se u mokrinskoj Ulici Rade Trni}a, ispred broja 195, izviwavamo se doma}inima {to smo im unakazili prilaz. Dok se lokalci sokole po ne tako qutoj zimi, no vetru {to se~e ko{tanu sr`, voditeq i najznamenitiji Mokrinac Ra{a Popov re~e, izme|u ostalog, da je Mokrin s nekada{wih 12.000 pao na 6.000 du{a. Vaqda nam spo~itava izme|u redova da je ovo malo du{e na ulici vrednije ~uvawa nego {to bismo mi, novosadski turisti ukaqanih cipela, pomislili. Prodavcima su-

S ulice pravo u jendek

Foto: A. Erski

Yaba vite{ka snaga kad guske imaju zadwu

Glavni u {oru i bez partijske podr{ke

venira i hrane izgleda je bilo odve} mrzno i mrsko da se cimaju, ne znamo je l’ zbog krize ili {to februar grize. Kao i kada se u Mokrinu o~i u o~i na|u najboqi tuca~i jajima, koko{ijim naravno, {or je bio zatvoren za automobile. Qudi iz organizacije, novinari i oni s vezom doterali su ipak ~etvoroto~ka{e blizu arene i delimice upropastili ambijent u kojem nare|ani oliwali bicikli pri~aju neku sasvim drugu pri~u. No, sasvim ih (nas) razumemo, ima tu da se pe{a~i celih 300 metara. Izgleda da se i stranom svetu dopada ova svetkovina, pa je legenda Ra{a pozdravqao i na en-

Kad jednom u|emo u tu Evropsku uniju, politi~ko-ekonomski entitet gde su zabrawene borbe `ivotiwa, ali ne i qudi, vaqda }e se neko izboriti i za to neotu|ivo pravo banatskih guskova da ne postanu nedeqna supa gleskom jeziku goste iz Irske. A pre toga, gledali smo kako revijalne, tako i odistinske borbe te formirali pamet i bistrili svetsku pravdu i nepravdu. Od paora smo, ni~im izazvani, nau~ili da Amerikanci nemaju muda zato {to onu stvar pokazuju samo sredwim prstom, bez asistencije dva susedna, ali i ne{to mnogo istinitije te pose-

MONUMENTALNE SKULPTURE „BU[E NEBO“ NAD ZAPADNOM BA^KOM

Godzila kraj Dunava Najnovija "subverzivna" Internetpeticija na dru{tvenoj mre`i "Fejsbuk", potekla iz Apatina, skrenula je pa`wu javnosti na zapadu Ba~ke, ali i cele Internet-zajednice, na sklonost ovda{wih vlasti i institucija ka monumentalnom skulptorstvu novijeg datuma. Naime, grupa Apatinaca, nezadovoqna postavqawem prohromske statue sive ~apqe gigantskih razmera na obalu Dunava izme|u ~arde "Zlatna kruna" i pravoslavnog hrama, zahteva od svojih varo{kih ota-

Apatinci su zgro`eni {to ovakav spomenik treba da sa~eka putnike na plovilima koji Dunavom ulaze iz EU u Srbiju. Vi{e od 700 nezadovoqnih gra|ana ~apqu visoku osam metara, ina~e delo novosadskog umetnika Nikole Simjanovi}a, svoj grad ogor~eno porede s Godzilom i Tokiom, a gotovo svakodnevno se u ovu grupu "uloguju" novi nezadovoqnici. Ovaj skulptura je druga monumentalna na apatinskom par~etu Dunava jer je letos otkrivena i "Nika – bogiwa po-

Sombor ne mari za male stvari Povod za javna okapawa izaziva i umetnost koja ne insistira na monumentalnim gabaritima. I danas je velik broj Somboraca nezadovoqan "malim formatima" skulputura postavqenih u blizini „Galerije Kowovi}“. Dok se bronzanom prikazu glave maestra Milana Kowovi}a zamera da je i suvi{e sitna u odnosu na postament, skulpturi lika Silvetstera Hajnala, proslavqenog i na`alost prerano umrlog dirigenta svetski poznatog somborskog Me{ovitog omladinskog hora "Juventus kantat", prebacuju {to je prevelika za postament i, pride, gotovo neprepoznatqiva. ca da je {to pre uklone. Progla{avaju}i jednotonsku pti~urinu, sa sve zelenim laserskim zrakom koji no}u "{ikqa" iz wenog kquna za ruglo, ovi

^apqa opremqena laserom

bede", kamena statua postavqena na dokovima marine za jahte i ~amce, projekat koji su Republika, Pokrajina i op{tina finansirali s vi{e od 300 mi-

Vladika Irinej ignorisao Niku

liona dinara. To {to je na prvi deo svetkovine otvarawa marine, ~ija je kulminacija bilo upravo otkrivawe spomenika, preosve{teni vladika ba~ki dr Irinej Bulovi} "zakasnio" deo prisutnih je pripisao upravo spomeniku anti~ke bogiwe, kojoj je u ruke strpan simbol hri{}anstva, Andrejev krst. Mo`da se on uklapa u umetni~ku viziju, ali ne i u pravoslavne kanone. Ako su monumentalne skulpture trenutno aktuelne u Apatinu, sva je prilika da su se nadle`ni ugledali na prve kom{ije, Somborce. Oni od pre dve i po godine putnike iz Novog Sada iz pravca Oxaka "do~ekuju" zagasitocrvenom, tzv. temeqnom farbom obojenom, gvozdenom rukom koja drì slikarski kist. Skulptura, tako|e te{ka tonu i visoka {est metara, postavqena je ispred kapije "Elana", ekonomije somborskog kazneno-popravnog zavoda, odnosno narodski re~eno, zatvora. Spomenik je nastao trudom beogradskog umetnika Vuka{ina Milovi}a, te umetnosti i metalostrugarskom zanatu sklonih pitomaca somborskog zatvora povodom tradicionalne slikarske kolonije "Elan", koja se ve} vi{e od decenije odràva u krugu institucije za izdràvawe zatvorskih sankcija. M. Miqenovi}

bice prakti~nije: da u celoj ovoj fe{ti guskova glavnu re~ vode guske i da se derani ne bi ni ka~ili da ne moraju dokazivati, trima damama svaki, za{to su one ve} odabrale wihovo dru{tvo. Guskovi, dodu{e, odlepe na nekih 30 metara jedan od drugog, mi qudi to radimo telefonom, interkontinentalno ako zatreba.

Borbi je, kao i u boksu, bilo svakakvih. Od mu~nih, dugotrajnih, onih gde bukvalno leti perje, pa do muwevitih repriza me~a Tajson–Spinks, kakav je bio i finalni okr{aj. Guskov Vigec (9) Nikole Kri{ana, ispiqen u ku}i Save Mileti}a (ovo je Ra{a posebno napomiwao, pa cenimo da je to krucijaln o va`no) namerio se na Bombardera (4) Svetozara Ladi~orbi}a i o’ladio ga za tri~avih osam sekundi! To sve ako {toperica Bate Badrqice ne laè, no, Ra{a ga tretira kao hronometar na dve noge, pa i mi verujemo. Novi {ampion nije imao tu nesre}u da se, kao revijalci pre wega, skoro osam minuta gazi u jedneku kraj puta, pri tom teraju}i ispred sebe fotoreportere i kamermane kao da su guskovi napakovani dinamitom. Ra{a je u me|uvremenu vaqano istestirao svoje ina~e fleksibilne nerve, budu}i da narod nije po{tovao ì~anu barijericu zaduènu za red u ringu. Dugo, dugo je molio malu i odraslu decu da se ne muvaju po drumu, ta~nije, da ne “{paciraju po ringu”. Konsekventno, u masi se najvi{e pri~alo o tome {ta bi ~ijoj fotoreporterskoj majici vaqalo raditi u slobodno vreme, dok im deca, je l’ da – rade i blokiraju vidno poqe zainteresovanima. Pred finale, u gomili smo ~uli izvesnog ~oveka koji je rekao “treba mu pobeda, zavi}e se u crno ako izgubi”. Nismo uspeli da saznamo na koga je tip mislio, ali ako Mokrinci sretnu nekoga s florom, a da su ovom najmiliji na broju, barem }e znati s kojim bolom da sau~estvuju. Igor Mihaqevi}

DRAGOQUB VREBALOV SE POD STARE DANE SKRASIO KRAJ RAKIJSKOG KAZANA

@estina „kancelarijskog pacova” – Za dobru doma}u rakiju uvek ima Dragoqub Vrebalov iz Novog Be~eja trì{ta i ne treba ùriti s prodaje vremenom postao pravi specijalista jom. Jer ona moè da ~eka kupca, a {to za tradicionalno pe~ewe doma}e raje starija, sve je boqa – uverava Dragokije, ~iji kvalitet voli da upore|uje s qub. kolegama iz Vojvodine i zemaqa u reOn smatra da }e novi Zakon o rakiji gionu, pa je na me|unarodnim festivadoprineti da se uvede red i dobije na lima u ~uvenoj ma|arskoj bawi \ula, kvalitetu, ali }e ipak potisnuti peSenti, Kawiì i Adi, te sajmu u Ba~~ewe u bakarnim kazanima. koj Topoli posledwih godina osvojio – Ja ne razmi{qam o tome da ne{to tridesetak odli~ja. Zlata, srebra i mewam i osta}u veran starinskoj mebronze sticale su èstina od duwe, lotodi – kaè Dragoqub. – Imam 68 gozova~a, vi{weva~a, jabukova~a, {qivka i kru{kova~a, a Dragoqub skromno priznaje da od wega za kajsijeva~u ima boqih majstora. Vrebalov neguje na dva jutra oko 250 stabala raznih sorti vo}a, kro{wi svakojakih gabarita i starosti. Ima svega, od kajsija, tre{awa, vi{awa, duwa, jabuka, kru{aka pa do {qiva. Iz pro{le berbe, na "Nikoqdanskom festivalu rakije" u Senti od pet uzoraka, ~etiri su oven~ana medaqama, a duwa se pozlatila. – Nije svaka sezona u vo}waku ista, mnogo zavisi od vremenskih prilika, koje uti~u na rod i slast vo}a, ali uvek bude za kompot, pekmez i pretekne za rakiju. Kod duwa se desi da se plodovi prorede pa bude krupnih i do kilogram. Trudim se da pe~em kvalitetnu rakiju svih fela, raznim ìrijima svake godine dostavim uzorke posledwe berbe, ne [irom Panonije odlikovani Vrebalov dina i star sam da ulaèm jer bi se vatoliko zbog priznawa nego da u konkuqalo zaduìvati, a posao se ne moè renciji s drugim proizvo|a~ima probrzo isplatiti. Vo}wak zahteva celog verim svoj trud – kaè Vrebalov. ~oveka, od rezawa, odràvawa i zaIma i jednostavan recept: u spra{tite, pa do sakupqawa plodova. Mevqawu dobre èstine samo treba poni je to ipak uìvawe jer sam ro|en na mo}i prirodi, dakle pravilno skupiti sala{u, radni vek odradio kao kwigozrelo i zdravo vo}e, pravilno izvesti vo|a, "kancelarijski pacov", pa se pod fermentaciju kquka na temperaturi stare dane mogu posvetiti onome {to od 16 do 30 stepeni u ~istim kacama, a volim. Me|utim, decu interesuju drubitni su i blagovremeno pe~ewe u ge stvari. M. Mitrovi} urednim kazanima, kao i prepek.

DRU[TVO

DNEVNIK EKONOMSKA KRIZA RAZARA I PORODICE I POJEDINCE NA SEVERU BA^KE

Samoubistva i na Dan zaqubqenih Ekonomska kriza je temeqno psiholo{ki uzdrmala i porodice i pojedince na severu Ba~ke. Lane se broj razvoda u odnosu 2008. pove}ao 15 posto, a ove godine, sude}i po zahtevima koji pristi`u u suboti~ki Osnovni sud, taj procenat mogao bi biti daleko ve}i. Za samo ne{to vi-

èm braku ène izlaze u provod petkom, a muèvi subotom, svako ima svoj nov~anik i pla}a deo tro{kova, ona komunalije, on namirnice. Ako je èna zaposlena, ~esto je ekonomsko nasiqe nad muèm. Suboti~anke koje podnesu zahtev za razvod prvo obezbede budu}i

U sveìm brakovima ène izlaze u provod petkom, a muèvi subotom, svako ima svoj nov~anik i pla}a deo tro{kova, ona komunalije, on namirnice. Ako je èna zaposlena, ~esto je ekonomsko nasiqe nad muèm {e od mesec dana Sud je Centru za socijalni rad prosledio 35 zahteva za razvod. Na teritoriji Subotice lane je bilo 602 ven~awa, a sud je primio 297 zahteva za raskid braka. Stru~waci Centra za socijalni rad uspeli su da spasu samo 14 bra~nih zajednica. Sve se vi{e razvode mladi bra~ni parovi, uglavnom zbog te{ke materijalne situacije, ali i preqube i lo{e komunikacije jer sve vi{e mladih ulaze u brak nespremno. Samo 16 parova se sporazumno razvelo, postignuta je 71 nagodba o starateqstvu nad detetom i 91 o podeli imovine. Socijalni radnici prime}uju zanimqivu praksu da u sve-

sme{taj, a mu{karci o tome misle tek kasnije. Neuzvra}ena qubav i bra~na nesloga ~esto su povod za dizawe ruke na sebe, osim razvoda. Tokom januara pet qudi je izvr{ilo samoubistvo, a deset je to poku{alo, pa Subotica po tome i daqe drì neslavan rekord u Srbiji. I na sam Dan zaqubqenih zabeleèna su ~etiri poku{aja suicida. Na~elnicu suboti~kog Odeqewa za psihijatriju dr Nadu Vaskovi}-Marovi} zabriwava to {to je na svaku osobu koja izvr{i samoubistvo jo{ deset onih koje poku{avaju. Vi{e je èna koje ne mogu preboleti bra~ni brodolom, dok mu{karcima suicid ~e{}e uspeva.

ponedeqak1.mart2010.

PO BROJU KLADIONICA U EVROPI SAMO BOSNA NADMA[ILA SRBIJU!

Zavisni od kocke i osnovci u 11. godini U Srbiji 3,5 miliona gra|ana igra neku igru na sre}u a svaki peti postaje patolo{ki kockar. Wihov broj stalno raste iako su po~eli s ordinarnim lotoom i drugom „si}om“. Po~etkom 2009. registrovano je 250.000 zavisnika od ovog poroka, a ve} po~etkom ove ih je duplo vi{e. Dakle, pola Srbije sawa o tome da dobije na lutriji, bingu, u kladionicama ili kazinu, i ve}ina drugi na~in da iza|e iz bede i ne vidi.

meqno izbu{ena, vlast se te{ko odri~e sigurnog prihoda. Naprotiv, broj igara na sre}u se pove}ava. Po Zakonu o igrama na sre}u, dràvna lutrija Srbije moè za sve igre da najvi{e dva put nedeqno organizuje izvla~ewe dobitaka u TV prenosu, a u praksi ih je mnogo vi{e. – Qude uglavnom èle da brzo do|u do novca i vrate dugove nezavisno od kocke, ali to je samo okida~ za razvoj problema – obja-

Kockari umeju da ojade porodicu i kad su u ku}noj izolaciji. Jedan mladi} je mesec dana bio zakqu~an u sobi, ali je telefonom ili bacawem tiketa drugu kroz prozor napravio dug od 12.000 evra Dejan Stankovi}

Patolo{ki kockar u ambis vu~e celu porodicu, 75 odsto wih tokom “karijere” stigne i do kriminala, a dr`ava se ba{ “trudi” da im stvori „sredstva za rad“ – Srbija je druga u Evropi po broju kladionica, ispred je, samo za nokat, BiH! Izvesno – i jer se veliki novac od poreza sliva u dr`avnu kasu, a u vreme kad je ona te-

Od danas kr{tenice koje ne bajate Izvodi iz mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih na novim obrascima i bez ograni~enog roka vaèwa po~e}e da se izdaju od danas. Da bi se gra|ani li{ili dodatnih i nepotrebnih tro{kova, svi koji su ih ranije izvadili mogu ih upotrebqavati najduè {est meseci od dana kad su ih overile mati~arske slu`be. Nove obrasce, koji sadrè vi{e nivoa za{tite, {tampa Zavod za izradu nov~anica Narodne banke Srbije, pa ih ne}e biti u slobodnoj prodaji, ve} ih mogu naru~ivati samo lokalne samouprave. Jedna ruka pre prvog ~asa

{wava psiholog Fonda “ Herc” , koji je pokrenuo i SOS liniju za pomo} kockarima, Jelena Manojlovi}. – Patolo{ki kockar je osoba ve} zavisna od igara na sre}u, pa je postao i porodi~ni problem jer se ne mo`e odupreti radwi koja je {tetna i za wega i za okolinu. Tako se ru{e brakovi, vr{e samoubistva, krade iz ku}e. Sociolozi i psiholozi tvrde da nije mogu}e odrediti ta~an profil li~nosti koja }e se „navu}i“ na kockawe jer su me|u patolo{kim kockarima i visokoobrazovani qudi ali i oni s dna dru{tvene lestice. Jelena Manojlovi} isti~e da je problem i u tome {to ne postoje fizi~ki simptomi zavisnosti, po{to kockar relativno dobro izgleda i tek posle dugo godina zavisnosti wegovo zadravqe propada. Upravo tada kockari se otu|uju od porodice, zanemaruju obaveze, prili~no zapuste izgled i jedino {to ih zanima je kocka. Dakako da kockara ima u svim zemqama, ali bi Srbija moralo dodatno da se zabrine i jer je na-

„Herc“ je otvorio SOS liniju koja radi 24 sata, a na broj 064/333–1111 mogu se javiti kockari i wihove porodice. Predsednik ove nevladine organizacije Dejan Stankovi} tvrdi da im se mese~no za pomo} obrati 300 qudi. – Porodica gre{i ako misli da ka`wavawe re{ava problem. Imali smo primer mladi}a koji je mesec dana bio zakqu~an u sobu, ali je telefonom ili bacawem tiketa drugu kroz prozor uspeo da napravi dug od 12.000 evra. Sve su mla|i oni koji se kockaju. Javqaju nam se qudi ~iji dugovi od desetine hiqada evra rastu vrtoglavom brzinom zbog zelena{kih kamata. I broj kriminalnih dela vazanih za kockarske du-

Spasavaju se i emigracijom Kad kocka postane bolest, prvi simptomi su razdra`qivost, nesanica, depresija, ~esta promena raspoloèwa, poreme}aj probave, migrena, vidqivo zanemarivawe porodice, razvodi, otkazi, bankroti i emigracija. Svi koji se na bilo koji na~in kockaju, pa makar i znoje ako dva put nedeqno ne uplate loto, mogu sebe testirati da bi otkrili da li u wima ~u~i patologija. Pitawa su: kolika je sna`na èqa za kockawem? Da li se zanemaruju druga interesovawa, gube ambicije i efikasnost, a u~estaju laì i manipulacije okolinom? Poja~ano psihi~ko i verbalno nasiqe u porodici? Pozajmqivawe para? Planirawe kockawa, pa makar i obi~nog kartawa? Iskreni odgovori defini{u patolo{kog ili obi~nog kockara. I jedan i drugi imaju dug put za povratak u “normalu”, s tim {to ovi drugi imaju mnogo ve}e {anse nego oni zaraèni bole{}u koja se te{ko le~i. ~i~kana kladionicama i kazinima i u neposrednoj blizini {kola – sve ~e{}e |aci pri dolasku na nastavu ili povratku s we svrate da oku{aju sre}u, a to ih polako ali sigurno uvla~i me|u patolo{ke kockare. Otuda nije retko da su me|u registrovanim patolo{kim kockarima sve ~e{}e deca, a najmla|i ima samo 11 godina.

gove je u porastu. Nedavno su u Novom Sadu uhap{ena dva mladi}a koja su opqa~kala po{tu da bi vratili kockarski dug. Vra}awem duga problem se ne re{ava i zato je potrebno da roditeqi, koji ~esto trpe nasiqe dece kockara, iskqu~e emocije i pomognu deci – apeluje Stankovi}. Q. Male{evi}

SVE VI[E MALI[ANA GOVORI NERAZGOVETNO I „IZBEGAVAJU]I” GRAMATIKU

OBOLELI OD RETKIH BOLESTI STRAHUJU DA NE OSTANU BEZ TERAPIJE

Deca mumlaju kao TV voditeqke

Lekovi preskupi ~ak i za dr`avu?

Prose~an pred{kolac provede tri sata dnevno ispred TV ekrana, a jo{ dodatna dva-tri igraju}i video-igrice. Na posledice toga ve} godinama upozoravaju fizijatri, zbog poraznog stawa ki~me mali{ana, a u

razli~ite „disfazije“, problem s osiroma{enim re~nikom, nepotpune ili negramati~ne re~enice, kao i nesposobnost da jezikom izraze svoje misli i ose}awa. Zato direktorka ovog instituta dr Mirjana Soviq alar-

I govor, na`alost, u~e s ekrana

posledwe vreme s wima se “solidari{u” i logopedi, jer ~ak 63 odsto sasvim mlade populacije ima probleme u govorno-jezi~kom razvoju. Wihova komunikacija je veoma oskudna, puna neartikulisanih glasova i ratni~kih pokli~a junaka iz crtanih filmova i video-igrica. Istra`ivawe beogradskog Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora pokazuju da su naj~e{}i poreme}aji kod pred{kolaca smetwe u izgovarawu glasova, nerazvijen ili patolo{ki razvijen govor,

spozicije za wihov nastanak – obja{wava dr Soviq. – Roditeqi 97 odsto dece s govornim poreme}ajima imali su ih i sami, ali nisu le~eni na odgovaraju}i na~in. Zato }e nadle`ni u Beogradu, u saradwi s na{im institutom, napraviti program obuke logopeda i vaspita~a za rad s decom u obdani{tima, a bilo bi dobro da to rade i druge sredine, jer problemi su svuda isti. I u Novom Sadu je, kaè logoped u Razvojnom savetovali{tu Doma zdravqa Ida Bosni}, sve vi{e dece s govorno-jezi~kim poreme}ajima, a malo stru~waka koji s wima rade, te su gu`ve velike i na zakazani termin za ve`be se dugo ~eka. – U Domu zdravqa samo nas je dvoje, toliko i u De~joj bolnici i jo{ tri su u Klini~kom centru. U Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo“, sa ~ak 11.000 dece, rade dva logopeda, a u [koli „Milan Petrovi}“ 12, ali oni rade samo s wihovim u~enicima – kaè dr Bosni}. Po istraìvawu koje su logopedi Doma zdravqa sproveli na 2.285 mali{ana od ~etiri do se-

^ak 63 odsto pred{kolske dece ima problemati~no oskudnu komunikaciju, punu neartikulisanih glasova i ratnih pokli~a junaka iz crtanih filmova i video-igrica mantno tvrdi da je vrti}ima potrebna ~itava dobro obu~ena armija logopeda, koji bi blagovremeno uo~ili poreme}aje, a onda ih otklawali zajedno s vaspita~ima i roditeqama. – Govorno-jezi~ki poreme}aji se ne nasle|uju, ve} samo predi-

dam godina u Novom Sadu i Petrovaradinu, ~ak 556 ima neki govorni poreme}aj. Najvi{e, preko 47 procenata, u uzrastu je od ~etiri do pet godina, izme|u pet i {est ih je 27 odsto, a me|u pred{kolcima ne{to vi{e od 17. D. Deve~erski

Profesorka iz Novog Sada M. S. (44) boluje od trombocitemije, retke bolesti koja joj moè ugroziti i ìvot. Zbog poreme}aja krvi oboleli ìve u stalnom strahu od tromboze. Leka koji moè izle~iti ovu bolest nema, ali terapija da se drì pod kontrolom postoji. – U lak{im formama obolelima pomaè i aspirin, ali kod teìh su potrebni i citostatici – kaè na{a sagovornica. – Naàlost, kod pojedinih bole-

|enu terapiju. Ali sa zavr{etkom studije, avgusta 2009, farmaceutska ku}a vi{e nije imala obavezu da isporu~uje lek. Na to da snabde devet bolesnika u Vojvodini obavezeo se Klini~ki centar Vojvodine. – U decembru nas je KCV obavestio da vi{e ne mo`e za nas kupovati lek i od tad smo prepu{teni sami sebi. Doktori koji nas le~e su se pismeno obra}ali upravi KCV-a, Pokrajinskom fondu i Republi~kom zavodu za zdravstve-

Do`ivotno neizle~ivo Srbija je problem nabavke lekova za retke bolesti sistemski po~ela da re{ava lane, pravqewem liste D, a mnogi problemi stvoreni su jer pacijenti ne znaju svoja prave, tvrdi direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlovi}. „Ranije su se snalazili i nisu mogli refundirati novac potro{en za lekove i druge medikamente, {to danas nije slu~aj. U retke bolesti spadaju Go{eova, koja je pokrivena donacijama, razne psihoze, ju- Svetlana Vukajlovi} venilni artritis... Nije problem u tome {to se svi lekovi ne mogu nabaviti, ve} {to su to ~esto do`ivotna, neizle~iva oboqewa“. Svetlana Vukajlovi} nagla{ava da je RZZO pro{le godine izdvojio 173 miliona dinara za imunoglobulin, jedinu terapiju za bolesti imunog sistema, a da je u svim razvijenim zemqama dijagnostika centralizovana, pa svi pacijenti s retkim oboqewima u Srbiji imaju pravo na putne tro{kove. snika, u koje spadam i ja, ova terapija ne daje efekte ve} su potrebni drugi, vrlo skupi lekovi –“tromboreduktin“ mese~no ko{ta bar 400 evra. Kako je Klini~ki centar Srbije u~estvovao u ispitivawu tog ameri~kog medikamenta, deset godina su pacijenti iz Srbije, koji su se wime le~ili imali obezbe-

no osigurawe, ali nismo re{ili problem – obja{wava M. S. Ovo je samo jedan od mnogih problema obolelih od retkih bolesti, ne samo kod nas. U svetu je registrovano izme|u 5.000 i 8.000 oboqewa koja poga|aju mawe od jednog pacijenta na 2.000 stanovnika. Smatra se da u Srbiji pola miliona qudi ima neku od wih, od

pojedinih samo nekoliko, dok su druge daleko ~e{}e. Srbija nema registar tih bolesti, ni nacionalni program za zbriwavawe obolelih, a i dijagnostika je slabo razvijena pa je lekarima ponekad te{ko da ih otkriju. Uglavnom su to neizle~ive bolesti, terapija je doìvotna i moè koliko-toliko pomo}i ili dràti bolest pod kontrolom, a skupa je ne samo za pojedince ve} i zdravstvenu kasu. Na pozitivnoj listi lekova koji se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa je 15 za retke bolesti, od kojih su neki veoma skupi. Najve}i broj se dobija donacijom, a tokom klini~kih ispitivawa oboleli dobiju lekove od farmaceutske ku}e. Ali, ta praksa ne traje ve~no. Kako obezbediti novac za skupu terapiju, kad se za zdravstvo u Srbiji izdvaja oko 250 evra po stanovniku? Zato ne ~udi {to oboleli od retkih bolesti ìve u stalnom strahu da ve} sutra ostanu bez lekova. Naravno, mawak novca u zdravstvenoj kasi ih ne te{i, jer imaju prava na le~ewe koliko i oboleli od dijabetesa, sr~anih ili nekih drugih bolesti koje zdravstveno osigurawe “pokriva”. Predstavnica Udruèwa podr{ke osobama s uro|enim poreme}ajima imunog sistema Dragana Koruga smatra da je u Srbiji problem to {to retke bolesti te vrste pedijatri ne prepoznaju blagovrememo. One se manifestuju ~estim, poja~anim infekcijama, koje se te{ko kontroli{u i lekari su skloni da to pripi{u prilago|avawu u odrastawu, dodala je ona, i istakla da je „dijagnostika u Srbiji centralizovana i qudi iz unutra{wosti ~esto ne mogu do}i do pravog lekara“. J. Barbuzan

CRNA HRONIKA

ponedeqak1.mart2010.

DNEVNIK

c m y

POMOR @IVOTIWA I PTICA U ATARU MARTONO[A NA SEVERU BA^KE

Divqa~ namerno otrovana semenom suncokreta i kukuruza? U ataru Martono{a, u kawi{koj opwa na namerno trovawe. Na to navodi i {tini, prona|ena je uginula divqa~ za ~iwenica da je prona|eno u{tavqeno koju se sumwa da je namerno otrovana. seme suncokreta i kukuruza roze boje Kako saznajemo skupqa~i drva su pre bilo pome{ano u kesi, a da jo{ nije pet dana, u sredu 24. februara, u delu pristiglo vreme setve ovih useva. lovi{ta u blizini Mrtve Tise, pronaU utrobi uginulih srnda}a vidqive {li le{eve divqa~i i su bile zatrovane semenptica grabqivica. Prona|eni su le{evi ke, a izvesno je da su orUvi|aj su izvr{ici lovi mi{ari stradali dva srnda}a i dve pripadnici Policijske hrane}i se le{evima srne, jazavca, pet stanice iz Kawi`e, u uginule krupne divqaprisustvu lovo~uvara i ~i. Otrovana krupna diorlova mi{ara predstavnika DOO vqa~ i ptice grabqivii jednog "An|eo ~uvar" koja obace su za{ti}ene vrste, ga}astog mi{ara vqa poqo~uvarsku slu{teta je velika, a o ne`bu na ovom terenu. milom doga|aju je obaveProna|eni su le{evi dva srnda}a i {ten Zavod za za{titu prirode Srbidve srne, jazavca, pet orlova mi{ara i je. jednog ga}astog mi{ara. Po svemu troOd predsednika LD "Fazan" u Marvawe divqa~i je izazvano semenom suntono{u Petra Beqina saznajemo da je cokreta i kukuruza, jer je na terenu zatrovano seme prona|eno u blizini prona|ena najlonska kesa sa semeno za hranili{ta u {umici, postavqeno koje se sumwa da je zatrovano. mo`da iz osvete, jer su nedavno podSeme je poslato na laboratorijsko neli prijave zbog pri~iwene {tete ispitivawe u Novi Sad, po{to se sumna hrnilici protiv me{tana s kojima

Od otrovanog semena stradali orlovi mi{ari i srnda}i

su i ranije imali problema i nesuglasica. - Ne znamo ta~no {ta se desilo, pa o~ekujemo da se ispitivawima i istrgaom ustanovi, ali je evidentno da smo

problema imali i pre dve godine, kada smo u ovom delu lovi{ta prona{li pet uginulih grla srne}e divqa~i. Tada nismo utvrdili {ta se ta~no desilo, misle}i da je divqa~ uginula od re-

pe, tako da zbog tro{kova nismo izvr{ili ispitivawa. Posle svega {to se sada desilo, sumwamo da je i tada divqa~ bila otrovana - ka`e Beqin. M. Mitrovi}

DRUGI PUT ZA NEDEQU DANA CRVENKA BILA POD OPSADOM POLICIJE

Predsednik MZ privo|en zbog kwige o Mladi}u

JENE K., KOJI SE TERETI DA JE U SUBOTU PUCAO PO MU@QI, JO[ NIJE SASLU[AN PRED ISTRA@NIM SUDIJOM U ZREWANINU

Nepoznat razlog za „prekid filma“ Jene K. (62), koji se sumwi~i da je u subotu u zrewaninskom nasequ Mu`qa, pucao iz vatrenog oru`ja, a kasnije i odbio da se preda policiji, jo{ uvek nije saslu{an pred istra`nim sudijom Osnovnog suda u Zrewaninu, nezvani~no saznaje „Dnevnik“. On je upu}en na lekarski pregled i zadràn je na le~ewu. - Ne zna se kada }e ga istra`ni sudija saslu{ati, zato {to je trenutno u takvom psihi~kom stawu da je to nemogu}e obaviti – kazao je za na{ list izvor blizak istrazi i dodao da za sada nisu poznati razlozi ovog incidenta u kome, sre}om, niko nije nastradao. Pripadnici @andarmerije i Policijske uprave u Zrewaninu uhapsili su Jenea K. u subotu, kasno poslepodne, zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela izazivawa op{te opasnosti i ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti i javnog reda i mira. Policija je saop{tila da je tog dana, oko 12,15 ~asova, prijavqeno da se u Mu`qi jedna naoruàna osoba kre}e ulicom i da puca iz vatrenog oru`ja. Nezvani~no se moè ~uti da je bila u pitawu lova~ka pu{ka. Nakon toga, Jene se zatvorio u porodi~nu ku}u, sme{tenu na uglu ulica Bolmanske i Joèfa Atila, i odbio je da se preda slu`benicima ovda{we Policijske uprave.

Tek posle vi{esatnih pregovora, u kojima su u~estvovali i pripadnici @andarmerije, Jene je li{en slobode. Dok su ga ube|ivali da odlo`i oru`je i da se preda, ulica u kojoj se nalazi wegova ku}a bila je blokirana. O ovom doga|aju obave{teni su istra`ni sudija Osnovnog suda i zamenik osnovnog javnog tu`ioca.

nisu mogli ni{ta – kazala je Ilonka. Me|utim, kako se navodi u saop{tewu Policijske uprave, proverama kroz slu`bene evidencije, utvr|eno je da Jene do sada nije ni krivi~no, niti prekr{ajno odgovarao, kao i da nisu postojale prijave na wegovo pona{awe. @iteq Ulice Jo`efa Atile, Sava Ga`i}, nije mogao da zakqu-

@andarmerija ispred ku}e Jenea K. u Mu`qi

Mada je Jeneova kom{inica Ilonka Leopold izjavila novinarima da je osumwi~eni u posledwih godinu dana vi{e puta pucao po ulici i da ga je zbog toga prijavqivala, u policijskom saop{tewu takve tvrdwe su opovrgnute. - Vi{e puta smo zvali policajce. Oni bi do{li na lice mesta, ali bi im Jene pokazao dozvolu za dr`awe oru`ja i oni mu

~i {ta se dogodilo s Jeneom i zbog ~ega je odlu~io da puca iz oru`ja. – Verovatno je imao „prekid filma“, ili neko nervno rastrojstvo. Sve mawe smo ga vi|ali na ulici – kazao je Gaì}. Za Jenea mnogi u Mu`qi kaù da je ranije bio tih i povu~en, nikad sklon ekscesima. Pre otprilike godinu dana razveo se od ène i od tada je ìveo sam u ku}i, u

Savladan posle {ok-bombe Kada se zatvorio u porodi~nu ku}u u Mu`qi, Jene je glasno pustio muziku i nije èleo ni sa kim da razgovara. Na licu mesta pojavila se i wegova }erka, koja je poku{ala da urazumi oca i nagovori ga da se preda policiji. Ni wene molbe nisu urodile plodom, Jene je ostao pri svome. Tek kada su videli da od pregovora nema ni{ta, pripadnici @andarmerije su bacili {ok-bombu, muwevito u{li u ku}i i za tili ~as savladali Jenea i stavili mu lisice na ruke. mu je otac umro, Jene mla|i se bavio raznim poslovima. Bio je angaòvan na utovaru u jednoj ovda{woj drvari, a doskora je radio i kao ~uvar na ribwaku. Poznat je kao lovac i kolekcionar naoruàwa, zbog ~ega je i imao dozvolu za dràwe oru`ja. @. Balaban

Gosti istukli inspektora lanka kafi}i u ovoj op{tini mogu radnim danom da rade do 24 sata, a vikendom do jedan sat po pono}i, dok no}ni barovi rade od 22 do 02 sata – ka`e Kuzman~ev. – Svakog meseca kontroli{emo po{tovawa ovog radnog vremena i za taj posao, pored na{eg komunanog inspektora, anga`ujemo i pripadnike Ministarstva unutra{wih poslova. U no}nom klubu „Ruf“

kako druga~ije da objasnite prisustvo par stotina policijaca koji su okupirali celo mesto, blokirali ulaze u Crvenku, legitimi{u svakog ko pro|e i na kraju me uhapse i osude zbog promocije kwige» - ka`e Hercen Radowi} – Keka, koji je u stanici policije u Kuli, a zatim i u zgradi suda u subotu proveo nekoliko sati. Sam ~in stavqawa lisica na ruke Hercena Radowi}a dogodio se kada je s dvadesetak gra|ana krenuo ka Domu kulture, dok se o~ekivao dolazak autorke Qiqa-

kojoj je prekju~e i uhap{en. Iz braka s biv{om suprugom ima jednu }erku. Svojevremeno je radio s ocem, Jeneom starijim, u ~uvenoj fotografskoj radwi koja se nalazila u centru Zrewanina. Kada

PRILIKOM KONTROLE RADA NO]NIH KLUBOVA U BA^KOJ PALANCI

Predsednik op{tine Ba~ka Palanka Kosta Staki} i na~elnik Op{tinske uprave Branimir Kuzman~ev obavestili su novinare o ju~era{wem napadu na komunalnog inspektora prilikom obavqawa slu`bene du`nosti, odnosno kontrolisawa radnog vremena ugostiteqskih objekata u Ba~koj Palanci. - Odlukom Skup{tine op{tine Ba~ka Pa-

Drugi put za samo nedequ dana Crvenka je bila pod opsadom policijskih snaga, a u oba slu~aja razlog je promocija kwige Qiqane Bulatovi} "«Raport komandantu"». Prethodne subote, promociju ove kwige poku{ali su da organizuju aktivisti i simpatizeri pokreta "Obraz", {to je policija spre~ila uz obrazlo`ewe da skup nije regularno prijavqen. Pre dva dana uz sli~no obrazlo`ewe spre~ili promociju iste kwige koju je ovoga puta organizovao Hercen Radowi}–Keka, predsednik MZ Crvenka, koji

u Ba~koj Palanci nedeqa u dva sata i deset minuta napadnut je na{ komunalni inspektor i to od strane dva gosta. Policajci su bili u blizini, ali sve se desilo brzo, jer su gosti iscepali zapisnik i dva puta ga udarili u lice. Oni su privedeni u stanicu policije, a tokom dana su sprovedeni do istra`nog sudije u Novi Sad. M. Suyum

Hercen Radowi} po izlasku iz suda

Spasla ga kapa Tokom celog dana u kojem je bio uhap{en, Hercen Radowi} je nosio tradicionalnu crnogorsku kapu na glavi. Nije je skidao ni u policiji ni na sudu, jer mu je kako kaè spasila glavu. «- Kada su me vukli u maricu, gurnuli su me na zid hamburgerije, u koji sam udario glavom. Sre}om, kapa mi je ublaìla udarac i glava je ostala ~itava - kaè Radowi}. je ovom prilikom i priveden. On je istog dana izveden pred sudiju za prekr{aje u Kuli, koja mu je izrekla kaznu od ukupno 70 hiqada dinara, jer je kako stoji u presudi, 2« 7. februara oko 10.45 sati poku{ao da odrì javni skup povodom promocije kqige "Raport komandantu", autorke Qiqane Bulatovi}, a isti nije prijavio nadle`nom policijskom organu». -« U Ustavu Srbije stoji da mirna okupqawa, odnosno javni skupovi u zatvorenim prostorima, ne moraju da se prijave policiji. Ne znam kakva pretwa postoji od promocije kwige koja je zakazana u sali Doma kulture, a uostalom pro{le subote organizatori su, iako nisu morali, prijavili javni skup pa su im svejedno zabranili okupqawe. Ovo je neverovatna stvar koja se doga|a. Crvenka je dva puta pod opsadom policije zbog promocije kwige, a jedini koji su u ovom slu~aju bili agresivni jesu upravo organi reda, jer

ne Bulatovi}, koju je policija zadràla na ulazu u Crvenku. Radowi}a je policija obavestila da skup ne moè da se odrì, a on je tada krenuo da podeli letke gra|anima na kojima se nalazi izvod iz Ustava Srbije koji govori o slobodi javnog okupqawa. Policija je ga je u tome spre~ila, a Hercen Radowi} je odbio da krene s policajcima u stanicu, na {ta su oni reagovali tako {to su ga, uz primenu sile, smestili u maricu prilikom ~ega je Radowi} zadobio lak{e povrede o ~emu svedo~i i izve{taj lekara koji ga je pregledao u stanici. -« Kaznu }u verovatno morati da platim, ali to sigurno ne}e biti deli} sredstava koja je policija utro{ila na okupaciju Crvenke i sve zbog promocije kwige na kojoj bi se okupilo par desetina gra|ana kao {to je to obi~no slu~aj kada se ovakve stvari organizuju u na{em mestu» - kaè Radowi}. N. Perkovi}

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak1.mart2010.

FINALE KUPA SRBIJE U NOVOM SADU

Doma}in ubedqivo do pobedni~kog pehara NIS Vojvodina - Radni~ki 3:0 (25:23, 25:16, 25:19) NOVI SAD: Mala sla SPC Vojvodina, gledalaca 1.500, sudije: ]uk (Beograd), a Kolarevi} (Novi Sad). NIS VOJVODINA: Mutap~ija, [kundri} (l), Petrovi} 9, Mirosavqevi}, Vemi} 12, Ivovi} 16, Radi} 11, L. ûbrilo 1, Mrdak 9, N. ûbrilo, Jovovi}, Kapur. RADNI^KI: @. Jovanovi} 21, Petkovi}, Jovanovi}, Radovi}, I. Ivovi} 1, ûpkovi} 9,

sve kvalitetnom igrom savladali aktuelnog {ampiona Radni~ki iz Kraguejvca. Malo ko je verovao da crveno-beli mogu da pove`u dva fantasti~na me~a u dva dana, ali pokazali su izabranici Nikole Salati}a da su kadri za najvi{e domete. Posle Nekoliko sezona posta, gde su mnogi mislili da Vojvodina ne mo`e do trofeja pored Kragujev~ana i Beogradskih crvenobelih, neverovatno zajedni{tvo pokazali su novosadski mladi}i

ni krenuli veoma odgovorno i angaòvano, znaju}i da samo jakim servisom i dobrom igrom u odbrani mogu do trofeja. Naravno, nisu smeli da dozvole mnogobrojne gre{ke, pa su u prvom setu odigrali tako da ne moè niko ni{ta da im zameri. Uprkos tome {to su posle odli~ne igre ûpkovi}a i Zorana Jovanovi}a na startu prvog seta gosti prvi uspeli da se odlepe na 16:11, jakim servisima brzo su se vratili Novosa|ani (pre sve-

samim tim i u zavr{nici prvog seta, a kada su mu se prikqu~ili Petrovi}, Radi} i Vemi} doma}i su uspeli da osvoje prvi set. Ivovi} je nastavio bravoruznu partiju i u drugom setu. Sa wegovih pet poena (od ~ega dva asa) do{li su doma}i do velikih 10:4 {to je umnogome unervozilo goste iz Kragujevca. Nije bilo slabog mesta u Vojvodini, dok je jedina korektna napada~ka opcija kod gostiju bio Zoran Jovanovi}. Poku{avao je trener

Nenad Golijanin uru~io pehar kapitenu Milo{u Vemi}u

belih „krivi su“ za dvosetovno vo|stvo doma}ih. Sve je i{lo od ruke doma}inu, servisi su bili fantasti~ni, blok je bio na vrhunskom nivou, kao i igra u odbrani, te su veoma brzo do{li crveno-beli do 8:3.

Vo{a vratila na sigurnih plus pet. Pustili su doma}i Zorana Jovanovi}a da gotovo sam igra, a vi{e su se koncentrisali na uspe{an napad, pa su puca~i Ivovi}, Vemi} i Mrdak odigrali maksimalno, predvodili svoj tim

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Jedinstvo recept za uspeh

Radost novosadskih odbojka{a

Ili} 1, J. Ivovi} 1, ^edi} 8, Maksimovi} 5, Panteli} (l), Stevanovi} 1. Odbojka{i NIS Vojvodine osvojili su Kup Srbije, dvanaesti u svojoj istoriji. Novosa|ani su nadahnutom i nadaDUNAVSKI KUP

Trijumf Mati}a Branislav Mati} iz novosadskog Fanatika, pobedio je u prvoj trci najve}eg doma}eg takmi~ewa amatera, mastersa i rekreativaca „Dunavskog kupa“. Trijumfovao je u ciklo krosu na stazi kod Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pre{av{i 16,2 km (krug 1,8 km) za 32,10 minuta. Ovo mu je druga pobeda u sezoni, slavio je i u prvoj trci „Novogodi{weg kupa“ u ciklo krosu u januaru u Novom Sadu. U generalnom plasmanu ovog takmi~ewa, koje je imalo tri trke, osvojio je tre}e mesto. U konkurenciji 21 takmi~ara iz novosadskih klubova Fanatik, Elit, Ris sajkling, Velo i Vojvodina, kao i [ida, drugo mesto u vremenu 33,45 minuta pripalo je Dejanu Jojki}u (individualac), dok je tre}i stigao Milovan Gruji~i} iz novosadske Vojvodine u vremenu 33,58 minuta. ^etvrto i peto mesto osvojili su Ivan Davosir (Fanatik) sa vremenom 34,33 i Slobodan Radovanovi} iz [ida sa vremenom 35,41 minut. Druga trka je14. marta na istoj stazi.

Foto: F. Baki}

u crveno-belom i zato je kapiten Milo{ Vemi} sino} pred punim gledali{tem male sale Spensa podigao pehar namewen pobedniku Kupa. Ponovo su, kao i na utakmici sa Crvenom zvezdom, Novosa|a-

ga posle dobrih servisa Mrdaka) i krckali zaostatak poen po poen, stigav{i do 22:22. Mladi Ivovi} koji je pro{le godine igrao drugoliga{ku odbojku bio je sigurno najsvetlija ta~ka Novosa|ana tokom ~itavog me~a,

PROLETER NAFTAGAS BLED U PRIBOJU

Kragujev~ana Slobodan Kova~ da izmenama promeni stawe na terenu, ali mu ni{ta nije polazilo za rukom jer je Vo{a igrala suvereno. Neverovatan procenat uspe{nosti napada i realizacije kontranapada crveno-

Trener Novosa|ana Nikola Salati} osvojio je prvi trofej na klupi Vojvodine i nije krio zadovoqstvo zbog toga: - Igra~i su pri~ali pri~u na terenu koja je posle dva dana zavr{ena sre}nim krajem. Potrefilo se da u ekipi imamo igra~e koji su osvajali pehare, ali i onih koji su bili gladni trofeja. Bili smo jedinstveni, disali smo jednim plu}ima, zajedni{tvom uspeli da osvojimo trofej i ~ini mi se prona{li recept za nastavak sezone. Rano su nas otpisivali ali }e nas ubudu}e sigurno gledati drugim o~ima pre svakog susreta - rekao je trener NIS Vojvodina Nikola Salati}. Milo{ Vemi} poru~io je da pehar namewen treneru Salati}u. - Nismo jo{ svesni {ta smo postigli i da smo uspeli da osvojimo Kup Srbije. Odigrali smo odli~no dva me~a u dva dana, pobedili aktuelnog {ampiona i preoteli Kup Crvenoj zvezdi. Pobeda je utoliko ve}a jer niko van kluba i nas igra~a nije verovao da to moèmo. êstitam svima, hvala publici koja nas je podràla kada je bilo najpotrebnije, ali nema euforije, mlada smo ekipa i svi smo u fazi razvijawa, pa }emo nastojati da budemo {to boqi. Ovaj pehar svi “poklawamo” na{em treneru Nikoli Salati}u, ~iji je ovo prvi trofej na klupi, a siguran sam i jedan u nizu koji }e uslediti. êsto je znao da proguta neke stvari, da ima poverewa u nas i da veruje u na{u mladost - rekao je kapiten NIS Vojvodine Milo{ Vemi}. Slobodan Kova~ istakao je da je Vo{a bila superiorna. Slobodan Kova~ posle gubitka u finalu sportski je ~estitao boqem, a to je bila Vojvodina. - Odigrali smo slabije od o~ekivanog, a Vojvodina je bila superiorna u svim segmentima igre. Nismo uzeli prvi set, a bili smo blizu. To je Vojvodina iskoristila, osvojila set, a tada, ~ini mi se, i ceo me~. êstitam Vojvodini na fantasti~noj igri u ova dva dana. I pro{le godine smo ovde izgubili Kup, ali smo posle toga osvojili prvenstvo i nadam se da to moèmo da ponovimo rekao je Slobodan Kova~, trener Kragujeva~kog Radni~kog. Zapretio je Jovanovi} sa druge strane, ali su ga posle nekoliko dobrih poteza nedugo zatim dva puta uzastopno izblokirali Novosa|ani (Radi} i Vemi}), pa se

VR[^ANKAMA VOJVO\ANSKI DERBI

Zrewaninci razo~arali Trojkama na golubice Rukometa{i iz grada na Begeju na posledwem gostovawu ovoga puta u Priboju pro{li su kAo bosi po trwu, do`iveli su poraz (26:34) i poprili~nu blama`u. Najavqivali su rukometa{i u crveno–belom dresu lavovsku bitku na utakmici sa rivalom kojeg su pobedili u prvom delu sezone u svom Medisonu, ali su neprijatno iznenadili svoje navija~e. - Ovo je na{e najlo{ije izdawe u {ampionatu od kada sam ja trener, ni{ta nismo ispo{tovali od onog {to smo se dogovarali –rekao je @eqko Bjelica, trener Proletera. – Toliko smo gluposti napravili za ovih 60 minuta u Priboju koliko nismo na svih prethodnih 17 utakmica. Samovoqa pojedinaca nas je skupo ko{tala, ali re{eni smo da se takve

stvari iskorene. Neko }e od igra~a na du`i odmor, ko na klupu, ko na tribine. Dobro je {to se to sad dogodilo, onaj ko ne `eli da igra i da „pogine“ za nafta{ki dres, neka sam ode, neka ne dozvoli da ga oteramo! O~igledno je da se neki od iskusnijih igra~a na terenu {epure kao pauni, a u igri su kao mi{evi, nigde ih nema. Odbranu kao da nismo ni imali. Kada pogledamo svaku utakmicu, primamo 34-35 golovapa kao da niko ni ne igra u defanzivi, a to je bilo na{e najja~e oru`je. Ovo je posledwa opomena na{im zvezdicamaSada sam siguran da }e mladi igra~i dobiti {ansu u nastavku prvenstva. Ako gubimo, onda }emo to da radimo sa na{im rukometa{ima i sa onima kojima je dres Proleter Naftagasa svetiwa. N. Jowev

OSMINA FINALA KUPA ZA DAME

Pobede favoritkiwa U osmini finala nacionalnog Kupa za rukometa{ice postignuti su slede}i rezultati: Proleter Superprotein - Kikinda 27:40, Crveni krst - RAdni~ki Jugopetrol 16:43, Napredak - Kwaz milo{ 20:40, Radni~ki Lepenica - Crvena zvezda 28:32, Zaje~ar Jagodina 44:33, Nopal - Vrwa~ka Bawa 25:36, ^a~ak - Naisa 30:31 (27:27) i Cepelin - Medicinar 32:26. J. G.

Spartak – Hemofarm 62:84 (21:21, 13:19, 15:21, 13:23) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 250. Sudije: Bratislav Dimi} (Beograd), Vladimir Igwatovi} (Grocka), Pavle Nikitovi} (â~ak). SPARTAK: Kova~i} 17 (2 trojke), An|eli} 6, Orozovi} 26 (2), Vida, Celi}, Veselinovi}, Kekezovi}, Suturovi}, Kova~evi}, Pijevac, [krbi}, Ajdukovi} 13 (1). HEMOFARM: Mandi} 5 (1), Doj~inovi} 10 (2), Tsikamirava 4, Stankovi} 11, Vu~kovi} (1), Kova~evi} 4, [apowi}, Mitov 22 (6), â|o 20 (4), Nikoli}, Milutinovi}, Jak{i}. Sjanim {utem za tri poena ko{arka{ice Hemofarma su uspele da potvrde epitet favorita u Vojvo|anskom derbiju, te da u bitnoj utakmici za suboti~ku ènsku ko{arku spre~e iznena|ewe. Doma}em Spartaku je pobeda bila potrebna posle kiksa u Kragujevcu, ali je Hemofarm i daqe jak za Spartak koji konstatno igra sa malo raspoloènih ko{arka{ica. Spartak se dobro drào u prvoj ~etvrtini, u kojoj su do-

ma}e od sredine do kraja kontrolisale igru. Ipak, znatno su popustile u posledwih pedesetak sekundi, te su dozvolile protiniku da u seriji od 5:0 do|e do izjedna~ewa. Dve trojke Zorice Mitov i Sa{e ^a|o otvorile su drugu deonicu i ve} su tada pilulice najavile da ne}e imati milosti prema gre{kama Spartaka. Tako je i bilo, svaka izgubqena lopta „golubica“, svaka lo{e postavqena odbrana ka`wena je na najgori na~in, trojkama iz svih pozicija. Sa {est vezanih poena Sawe Orozovi} Spartak je uspeo da izjedna~i posledwi put u drugoj ~etvrtini, a potom su go{}e konstatno vodile. Nisu imale snage doma}e da u nekoliko navrata u tre}oj deonici do|u do izjedna~ewa, jer nekoliko dobrih odbrana nije materijalizovano poenima u kontri. Sa druge strane {ut je i daqe slu`io Hemofarm, koji je me~ zavr{io sa ~etrnaest pogo|enih poku{aja van linije od 6,25 metara. N. S.

sigurnim korakom do trofeja, a sme~ mladog Mrdaka do{ao je kao {lag na tortu ovosezonskog Kupa. M. Risti}

PRVA MU[KA LIGA SRBIJE Beograd - Proleter N. Novi Sad - Metalac Rad. KG 06 - Vojvod. S. Tami{ P. - Mega Vizura Sloga - Ma{inac Borac - Napredak Ergonom - Radn. Basket 1. Borac 2. Tami{ 3. Beograd 4. Vojvodina 5. Metalac 6. Novi Sad 7. Prol. N. 8. Napredak 9. Sloga 10. Mega V. 11. Ma{inac 12. Radn. B. 13. Ergonom 14. Radn. 06

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

18 16 15 15 15 14 13 12 11 11 9 7 4 1

5 7 8 8 8 9 10 11 12 12 14 16 19 22

73:63 71:58 57:88 59:56 83:79 85:72 71:76

1919:1728 41 1741:1668 39 1912:1773 38 1821:1723 38 1808:1742 38 1779:1667 37 1922:1864 36 1805:1771 35 1806:1789 34 1801:1833 34 1630:1832 32 1718:1813 30 1639:1759 27 1664:2003 24

U slede}em kolu (6. i 7. mart) sastaju se: Vojvodina Srbijagas OKK Beograd, Napredak - Novi Sad, Proleter Naftagas - Tami{ Petrohemija, Radni~ki Basket - Borac, Ma{inac - Radni~ki KG 06, Metalac - Sloga, mega Vizura - Ergonom.

SPORT

ponedeqak1.mart2010.

TRIJUMFOM SRPSKOG TENISERA ZAVR[EN TURNIR U DUBAIJU

\okovi} odbranio titulu! Na sjajan na~in - uz sliku Novaka \okovi}a s visoko podignutim peharom i skandirawe Srbiji brojnih navija~a iz na{e zemqe - zavr{en je teniski turnir ATP 500 kategorije u Dubaiju. \okovi} je, dakle, uspeo da odbrani titulu od pro{le godine, pobedom u produ`enom finalu (me~ je u subotu bio prekinut zbog ki{e) nad Rusom Mihailom Ju`nim 7:5, 5:7, 6:3. U ju~era{wem nastavku odlu~uju}eg susreta, kod rezultata 1:0 u setovima i 2:0 za Noleta u drugom setu, na{ teniser je do{ao do prednosti od 3:0 i ~inilo se da odli~ni Rus ne mo`e da ga zaustavi na pobedni~kom putu. Ju`ni je potom, na svoj servis, smawio na 1:3, a da se ne}e predati bez velike borbe, ruski teniser je pokazao u petom gemu u kojem je oduzeo \okovi}u servis. Posle kra}e Novakove diskusije sa sudijom, po{to nije bio upozoren da je u pitawu prvi servis Ju`nog, a ne drugi, ruski teniser je iskoristio nervozu srpskog igra~a i do{ao do 3:3. Ipak, \okovi} se ubrzo sabrao i osvojio sedmi gem. \okovi} je u osmom gemu kona~no imao priliku da oduzme servis protivniku, ali je napravio veliku gre{ku i u ~istoj situaciji izbacio lopticu u aut, pa je, umesto da servira za pobedu, dozvolio Ju`nom da izjedna~i na 4:4. Indisponiranost srpskog tenisera bila je primetna i u deve-

Novak \okovi} s peharom

tom gemu kada je Ju`ni do{ao do dve prilike za brejk, iskoristiv{i prvu, za preokret i vo|stvo od 5:4. Iako mu do tada ni{ta nije polazilo za rukom, \okovi} je uspeo da se vrati i da kona~no napravi brejk za 5:5. Da Ju`ni nije

popustio ub tempu pokazao je ve} u narednom gemu, u kome je oduzeo servis \okovi}u bez izgubqenog poena za prednost od 6:5. Odmah zatim, Ju`ni, ponovo bez izgubqenog poena dolazi do 7:5 i izjedna~ewa u setovima.

Nole: Hvala navija~ima Posle te{ke bitke i pobede izvojevane uz „sto muka“, Novak \okovi} je, vidno umoran ali i zadovoqan, kratko rekao: - Nije mi bilo ni malo lako. Nisam igrao najboqe i Mihail me je po{teno namu~io. Sada, kada je sve gotovo, imam razloga da budem zadovoqan, jer sam odbranio pobedni~ki trofej na tur-

niru na kojem volim da igram, {to }e mi biti podstrek pred nastavak sezone u kojoj imam velike planove. Zahvaqujem se mom stru~nom {tabu s Marijanom Vajdom na ~elu na podr{ci, devojci Jeleni i prijateqima, a posebno zahvalnost izra`avam mojim navija~ima iz Srbije, ali i iz Dubaija i svih ostalih delova sveta.

Tre}i set po~eo je vo|stvom \okovi}a, iako je Ju`ni imao priliku za brejk. Posle toga oduzeo je servis Rusu za prednost od 2:0. Povra}ena psiholo{ka stabilnost bila je vidno primetna i u tre}em gemu, u kome je drugi igra~ sveta dozvolio protivniku da mu uzme samo jedan poen, tako da je ubrzo bilo i 3:0 za srpskog tenisera. \okovi} je dobro po~eo ~etvrti gem u tre}em setu i poveo sa 30:0, ali je Ju`ni preokrenuo na 40:30 i nakon izjedna~ewa, Rus je do{ao do 1:3. Posle maratonske borbe u petom gemu i brojnih brejk lopti, Ju`ni je smawio na 2:3, a odmah potom na svoj servis do{ao i do 3:3. Sve je li~ilo na razvoj situacije u drugom setu, pa su se Noletovi navija~i brinuli da i rasplet na bude identi~an. Da se situacija iz drugog seta ponavqa videlo se u sedmom gemu kada je Ju`ni imao dve brejk lopte. Ipak, \okovi} je do{ao do prednosti, a zatim i do 4:3. U narednom gemu, ovog puta \okovi} je imao dve brejk lopte, od kojih je iskoristio drugu i do{ao do prilike da servira za pobedu. Srpski teniser je ubrzo stigao do ~ak tri me~ lopte, od kojih je iskoristio drugu i po prvi put u karijeri odbranio titulu s nekog turnira. Novak je, u tom trenutku, pao na kolena i par desetina sekundi ostao je na zemqi. Nije bilo onog prepozntaqivog radovawa na{eg asa, jer ovaj me~ ga je propisno iscrpio i snage za proslavu, jednostavno, nije imao. Me~ je trajao tri sata i 12 minuta i \okovi}u je ovo bila 17. titula u karijeri. Za pobedu na turniru u Dubaiju, srpski teniser je zaradio 383.000 dolara i odbranio je 500 ATP poena. A. P.

c m y

PARTIZAN PREGAZIO BORAC

Presingom do bodova

Fudbaleri Partizana sjajno su po~eli prole}nu polusezonu. U ^a~ku su deklasirali Borac sa 3:0. Kao {to je trener Stevanovi} i najavio, vaqak je prikazao napada~ki fudbal. Presingom po celom terenu gosti su terali ^a~ane na gre{ke, a potom ulazili u {anse. Ve} u 5. minutu {ampion je poveo, krunisav{i dobru igru glavom Klea. Strelci su potom bili Fejsa i Davidov. Partizan je igrao u formaciji 4-1-3-2, ~ini se dobitnoj. Borac je bio nemo}an, a kako je jedna od kvalitetnijih ekipa u nas, jasno je da vaqak ima pobedni~ki sistem. Igra~i utakmice su bili Fejsa i Davidov, vrlo opasni iz drugog plana, ali i odgovorni pozadi. Odbrana je imala praznih minuta kada je doma}in stvorio par poluprilika i Stevanovi} }e na tome jo{ morati da radi. Trener Beogra|ana bio je zadovoqan posle me~a:

Teniska reprezentacija Srbije prvi je favorit za osvajawe Dejvis kupa, prema prognozama ~uvene britanske kladionice „Viqem Hil“. Srpska selekcija na{la se ispred dvostrukog uzastopnog pobednika Dejvis kupa, reprezentacije [panije, dok je na tre}em mestu ekipa Argentine. Kvota na titulu Novaka \okovi}a, Viktora Troickog, Janka Tipsarevi}a i Nenada Zimowi}a je 3,75, dok drugoplasirana [panija ima koeficijent 4,50. Protivnik Srbije u 1. kolu, reprezentacija SAD, nalazi se na sedmom mestu favorita sa kvotom 11. Lista favorita prema „Viqem Hilu“:1. Srbija 3,75, 2. [panija 4,50, 3. Argentina 7, 4. Francuska 7,50, 5. ^e{ka 7,50, 6. Rusija 8, 7. SAD 11, 8. Hrvatska 13, 9. [vajcarska 15, 10. Nema~ka 23.

Kleo

- Prikazali smo dobar fudbal. Bili smo opasni u napadu i ~vrsti u manevru. Borcu nismo dozvolili da igra, {to nam je bio glavni ciq. Igrali smo dobro, po te{kom terenu, na {ta smo u pripremime~a i stavili akcenat. Hvala grobarima koji su nas ponovo u velikom broju bodrili na gostovawu – rekao je Goran Stevanovi}. I. Lazarevi}

SELEKTOR BRAZILA OBJAVIO SPISAK

Dunga opet bez Ronaldiwa

Selektor fudbalske reprezentacije Brazila Karlos Dunga opet je izostavio sa spiska igra~a Milana Ronaldiwa. Brazil u utorak 2. marta igra prijateqski me~ sa Republikom Irskom u Londonu, a posle te utakmice Dunga }e saop{titi kona-

PROCENA „VIQEM HILA“

Srbija favorit

DNEVNIK

Karlos Dunga

~an spisak kandidata za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Na Dunginom spisku za me~ sa Ircima nalaze se - golmani: @ulio Cezar (Inter), Doni (Roma).

Odbrana: Majkon (Inter), Dani Alve{ (Barselona), @ilberto (Kruzeiro), Bastos (Lion), @uan (Roma), Lusio (Inter), Luizao (Benfika), Tijago Silva (Milan). Sredina: @ilberto Silva (Panatinaikos), @ozue (Volfsburg), Felipe Melo (Juventus), Luka{ (Liverpul), Kaka (Real Madrid), Ramirez (Benfika), Elano (Galatasaraj), @ulio Baptista (Roma), Kleberson (Flamengo), Karlos Eduardo (Hofenhajm). Napad: Robiwo (Santos), Adrijano (Flamengo), Nilmar (Viqareal), Grafite (Volfsburg). Brazil se nalazi u grupi H na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, zajedno sa selekcijama Portugala, Obale Slonova~e i Severne Koreje.

STRANA FUDBALSKA PRVENSTVA Italija: Milan – Atalanta 3:0, Kjevo – Kaqari 2:1, \enova – Bolowa 3:4, Livorno – Siena 1:2, Napoli – Roma 2:2, Parma – Sampdorija 1:0, Udineze – Inter 2:3. Engleska: Totenhem – Everton 2:1, Liverpul – Blekburn 2:1, Sanderlend – Fulam 0:0. Finale liga kupa: Man~ester Junajted – Aston Vila 2:1. [kotska: Renxers – Seltik 1:0. [panija: Santander – Almerija 0:2, Hihon – Osasuna 3:2, Vaqadolid – Majorka 1:2 , Viqareal – Osasuna 1:0, Kserez – Espawol 1:1. Nema~ka: Hanover – Volfsburg 0:1, Bajern – Hamburger 1:0. Holandija: Ajaks – Utreht 4:0, Groningen – Fejnord 2:3, Tvente – NEC 2.1, PSV Ajndohoven – RKC 5:1, Sparta – Breda 2:2. [vajcarska: Arau – Lucern 1:2, Belincona – Bazel 0:2, Ksamaks – Sent Galen 0:3.

APEL RVA^A VOJVODINE MINISTARSTVU ZA SPORT I OMLADINU: Aktivno ~lanstvo Rva~kog kluba Vojvodina, wih 89, okupilo se u trening sali na Spensu kako bi uputilo zajedni~ki apel Ministarstvu omladine i sporta, odnosno ministarki Sne`ani Samaryi}-Markovi} da se novosadski klub vrati u sistem takmi~ewa iz koga je nepravedno izba~en. Na jednom mestu na{lo se vi{e od polovine ~lanova kluba, koje pored centrale u Novom Sadu, ve`baju u sekcijama u Bukovcu i Koviqu. U svom apelu ministarku Samaryi}-Markovi} mole da u skladu sa Izve{tajem Nadzorne komisije Ministarstava preduzme korake za{tite RK Vojvodina i pomogne da bude vra}en u sistem takmi~ewa iz kojeg je iskqu~en kako je okvalifikovano - „pravnim nasiqem rukovodstva RSS“. J. G.

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak1.mart2010.

VOJVODINA OSVOJILA BODOVE U ME^U S KUQANIMA

ODIGRANA POSLEDWA UTAKMICA 16. KOLA

Istrajali do pobede

Ubiparip sru{io tradiciju

U najavi ne samo utakmice s Hajdukom ve} i cele prole}ne polusezone, trener fudbalera Vojvodine Branko Babi} najavio je promenu mentaliteta svojih igra~a. Insistirawe na “visokom izlasku” na suparni~ku polovinu, na zavr{nici s velikim brojem igra~a, na odgovornosti u igri i istrajnosti do posledweg minuta po~elo je da daje rezultat ve} od premijere s Kuqanima. Sve ono {to smo najavqivali tokom zime prate}i pripreme Novosa|ana obistinilo se u duelu s Kuqanima. Vojvodina }e, potvrdilo se to i u subotu, ~e{}e davati i primati golove. Rezultat 0:0 te{ko da }e ozna~iti neku utakmicu Novosa|ana ovog prole}a, a to je ono {to publiku moè da vrati na tribine. Naravno da ovakav pristup u startu nosi i mane, ali s obzirom na to da u na{em fudbalu odavno nema savr{enstva i evropske topklase, novi pristup novosadskog tima zasluùje pohvale. - Bila je ovo ~udna utakmica. Prvi put mi se u trenerskoj karijeri dogodilo da tri gola padnu ve} u prvih nekoliko minuta. Doprineli su tome i teàk teren i gre{ke i nervoza i spretnost rivala, ali je poenta me~a da moji igra~i nijednog trena nisu imali rezerve prema tome {ta èle. Hteli su pobedu i na kraju su do we zasluèno i do{li – u dahu je rekao Branko Babi}. Za trenera Vojvodine nema dileme kako }e Vojvodina igrati sve me~eve ove prole}a. - Teìmo da pomerimo linije tima pred suparni~ki gol, otuda stalne {anse i stalni ataci, jer ovaj tim druga~ije ne ume i ne moè. Zadovoqan sam time {to smo pokazali da imamo grupu igra~a koja veoma dobro ume da igra i da

OFK Beograd – Spartak 0:1 (0:0)

Jedna od {ansi Slobodana Medojevi}a

}e imati {ta da pokaè publici. Jo{ se traìmo, jo{ sve ne funkcioni{e onako kako bismo èleli, ali do}i }e vremenom sve na svoje mesto – smatra Babi}. Gruzin Mereba{vili silno se trduio, driblao, probijao ali nije imao zavr{nicu. Bilbija je postigao gol na premijeri koji mu nije priznat, pa su obojica ispra}eni aplauzima. Babi} je iznenadio opredelewem da u prvih 11 postavi trojicu, po vokaciji zadwih veznih, Medojevi}a, A|urua i Tumbasevi}a. Ipak, vratilo mu se to na najboqi na~in. A|uru je kao osigura~ odli~no odigfrao iza preostale dvojice, koji su i naj~e{}e ulazili u {anse. Medojevi}u se nije posre}ilo da iz tri {anse postigne gol, ali je zato Tumbasevi} bio na visini zadatka. Izrastao je u junaka subotwe utakmice iako je dugo bio na klackalici izme|u prve postave i klupe. Po{to je svoju rolu odradio maestralno, bio neumoran u poqu i u~inkovit

Foto: F. Baki}

pred protivni~kom mreòm, verovatno je obezbedio sebi mesto i za slede}u utakmicu. Opet je problema bilo u zadwoj liniji, ali to je svesno preuzet rizik. - Nastoja}emo da zategnemo i posledwu liniju. Karan je dosta dobro odradio posao, Nestorovi} se mo`da malo upla{io ali se trudio da bude na visini postavqenih zadataka. Povratkom Mojsova jo{ vi{e }emo dobiti na agresivnosti... Jaka konkurencija moè samo da raduje trenera Babi}a, a ve} u me~u s Metalcem u Kragujevcu u kombinaciju se vra}aju Tadi} i Mojsov. S klupe vrebaju Adams, \urovski, Smiqani}... Me|u 18 u suboti nije bio ni Novakovi}, mladi} koji je u zimskim pripremama pokazao da zasluùje {ansu, kao i nekolicina najmla|ih. Ali, bi}e vremena i za Mito{evi}a, Fabera, Kataija, Mudrinskog... S. Savi}

NEUSPELA PROLE]NA PREMIJERA HAJDUKA

Poraz ba{ boli Prole}ni deo prvenstva u Jelen superligi otvoren je vojvo|anskim derbijem, jer su se u Novom Sadu sastali Vojvodina i Hajduk iz Kule. Hajducima je stadion „Kara|or|e“ bio mesto tuge, a do mesta radosti delili su ih sekundi. Naime, Kuqani su pora`eni 2:3, a pobedonosni gol ekipa Vojvodine je postigla u nadoknadi vremena. - Ovaj i ovakav poraz ba{ boli. Dati dva gola u gostima, a izgubiti u nadokandi vremena mora boleti - prva je re~enica {efa

stru~nog {taba Hajduka @arka Solda. I kao {to je najispravnije, strateg Kuqana razloge porazu tra`i u svom dvori{tu. - Naravno da smo sami krivi za to {to nam se desilo, jer morali smo da igramo boqe na sredini terena, da imamo malo boqu pas igru, da budemo ~vr{}i u odbrani. Dva gola smo primili nakon prekida {to je dosta problemati~no, jer to nije bila boqka koja je pratila Hajduk. Na{a boqka je bila efikasnost, dobro otvorismo

JELEN SUPERLIGA BEOGRAD: OFK Beograd - Spartak ZV NOVI SAD: Vojvodina - Hajduk IVAWICA: Habitfarm Javor - ûkari~ki ÂÂK: Borac - Partizan PO@AREVAC: Mladi radnik - BSK SMEDEREVO: Smederevo - Rad KRAGUJEVAC: Metalac - Napredak BEOGRAD: Crvena zvezda – Jagodina 1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. Spartak ZV 5. OFK Beograd 6. Smederevo 7. Jagodina 8. Javor 9. Mladi radnik 10. Borac 11. Metalac 12. Hajduk 13. Napredak 14. BSK 15. Rad 16. ûkari~ki S.

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

14 12 8 7 7 6 6 4 4 6 5 4 4 4 3 2

1 4 3 5 3 4 3 8 7 1 3 5 4 4 6 3

0:1 (0:0) 3:2 (2:2) 2:2 (2:1) 0:3 (0:2) 2:0 (1:0) 2:1 (0:1) 1:0 (0:0) 1:0 (1:0) 1 0 5 4 6 6 7 4 5 9 8 7 8 8 7 11

30:6 34:10 24:12 20:13 17:14 17:19 18:19 13:14 12:18 13:22 9:19 18:21 14:20 11:20 15:21 12:29

43 40 27 26 24 22 21 20 19 19 18 17 16 16 15 9

U 17. kolu (6. i 7. marta) sasta}e se – SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Mladi radnik, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Vojvodina, BEOGRAD: ^ukari~ki – Hajduk, Rad – Crvena zvezda, BSK Bor~a – Borac, Partizan – Javor, KRU[EVAC: Napredak – Smederevo, JAGODINA: Jagodina – OFK Beograd.

utakmicu, dadosmo dva gola, ali podbacismo u defanzivi i sve ono {to je bilo dobro prosusmo na kraju - isti~e Soldo. I zaista, retko se de{avalo da fudbaleri Hajduka na gostuju}em terenu daju dva gola. Protiv Vojvodine i to napravi{e, dva puta su vodili, ali osta{e praznih {aka. - Prvo poluvreme je bilo dobro. Na kraju krajeva zavr{eno je 2:2. U drugom poluvremenu nam nije bila nemare da igramo povu~eno, da se branimo, ali se utakmica tako namestila, u igra~e se uvukla nervoza i bezrazloàn strah. Podvla~im, sredwi red je morao da preuzme vi{e odgovornosti na sebe i da ne dozvoli ekipi da se prakti~no na{em golmanu „uvu~e u krilo“ koji je morao biti hrabriji u komandovawu, morao ih je oterati od sebe. U tome se nije uspelo, pa iako smo bili nadomak vrednog boda, ostali smo bez wega - kaè Soldo. U vojvo|anskom derbiju Hajduk je novosadskoj publici predstavio nekoliko novih lica: golmana Jov{i}a, vezistu Stani}a, dvostrukog strelca Marjanovi}a, povratnike Mr|anina, Lalevi}a. Kako igru tih novih lica ceni strateg Hajduka? - Kao i kompletne ekipe - moraju boqe - kratko je rekao Soldo. Bilo kako bilo, vojvo|anski derbi je pro{lost. Kuqani su se od prvog nedeqenog treninga okrenuli onome {to ih o~ekuje, a to je novo gostovawe, ovoga puta na Banovom Brdu i duel sa ekipom ûkari~ki Stankom koja je na prole}noj premijeri uzela bod u Ivawici. - I taj rezultat govori da }emo za protivnika imati ozbiqnu i dobru ekipu. Ne smemo klonuti duhom, ve} dobro proanalizirati poraz u Novom Sadu, videti gde smo gre{ili, {ta nije bilo dobro i to na treninzima otklawati. Samo tako moèmo i moramo i}i napred - zakqu~io je {ef stru~nog {taba Hajduka @arko Soldo. \. Bojani}

BEOGRAD: Stadion “Karaburma”, gledalaca 300, sudija: veselinovi} (Vaqevo). Strelac: Ubiparip u 50. minutu. @uti kartoni: [aranov, Mijatovi}, Nikoli}, Trivunovi} (OFK Beograd), Jovani}, Brati}, Torbica, Miri} (Spartak). OFK BEOGRAD: [aranov 7, Plani} 7 (Iwac 7), Lazarevi} 7, Mijatovi} 6, Nikoli} 6 (@eravica -), Markovi} 6, Trivunovi} 6, Beqi} 6, Sin|i} 6, Simi} 6, Mili} 6 (M. Popovi} 6). SPARTAK: Jovani} 8, Stevanovi} 7, [arac 7, Simovi} 7, Brati} 6, Popovi} 6, Adamovi} 7 (Noskovi} -), Torbica 6, Veselinov 6 (Bo{kovi} -), Ubiparip 7 (Vujaklija 6), Miri} 7. Golom Voje Ubiparipa u 50. minutu fudbaleri Spartaka sru{ili su dugu neugodnu tradiciju prema kojoj nikada u prethodnih 17 duela nisu osetili slast pobede na Karaburmi. Suboti~ani su zaslu`eno osvojili bodove, nisu iskoritili jedanaesterac, na golu su imali sigurnog Jovani}a, pa su na kraju zadovoqni napustili glavni grad. Me~ je po~eo minutom }utawa u pomen preminulom nekada{wem golmanu romanti~ara Petru Boroti i ~lanu klupske skup{tine, novinaru Nikoli Simi}u. Ve} u 18. minutu zapretili su gosti, kada je prvo [aranov odbranio udarac, a posle kornera glavom je loptu poslao Ubiparip, a rukom je u skoku zaustavio Nikoli}. Bio je to penal, ali je [aranov pro~itao slab udarac Ubiparipa sa bele ta~ke. Potom se iz slobodwaka s 25 metara oprobao Trivunovi}, ali je Jovani} nagovestio da }e ostati nesavladan. U posledwih pet mi-

Vojo Ubiparip postigao sedmi superliga{ki gol

nuta OFK Beograd propustio je tri lepe {anse, Markovi} jednu i mladi Mili} dve. U nastavku, u 50. minutu, Spartak je izveo korner, lopta je vra}ena prema korner zastavici, a “kiflu” je u peterac uputio [arac. Najprisebniji u gu`vi bio je Vojo Ubiparip i s ivice peterca smestio loptu u mre`u. Malo zatim sjajnu {ansu propustio je opasni Miri} koji nije dobro prihvatio loptu. U 66. minutu posle sudara glavama s ~almamam su me~

nastavili Beogra|anin Mijatovi} i Suboti~anin Veselinov. Kako se bli`io kraj gosti su se povukli, po malo i pani~no branili prednost, a iz dva poku{aja kapiten OFK-a Lazarevi} opasno je zapretio, ali je Jovani} uvek bio na mestu. Tako su Suboti~ani nastavili Uspe{nu jesewu seriju kada su s gostovawa doneli 11 od 23 osvojena boda, a s ova tri zaposeli su na 4. mesto superliga{ke tabele. S. S.

CRVENO-BELI U IGRI BEZ IGRE SAVLADALI JAGODINU

Daleko od prave forme Zvezda se ba{ namu~ila protiv Jagodine da bi ostvarila premijerni trijumf na startu drugog dela sezone. Opet je na snazi bio jesewi ritam, za vredne bodove kojima je sa~uvana liderska pozicija bio je dovoqan minimalac. Me~ nije imao previ{e fudbalskog sadràja, a Beogra|ani su u konfuznoj partiji pokazali da se nalaze daleko od èqene forme. - Nema dileme, samo je vredan rezultat i to je jedina stvar kojom sam zadovoqan posle me~a- bio je jasan trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}. Pobedi mo`da i ne treba gledati u zube, ali razlozi za bledo izdawe se moraju prepoznati. - Igra~i su izgubili samopouzdawe, gre{ili su previ{e, klizali se po terenu jer nisu izabrali adekvatne krampone, pa su na kraju svi beàli od lopte i odgo-

vornosti. U drugom poluvremenu nismo stvorili izglednu priliku za gol. Ostali smo bez svih elemenata koji su nas krasili u prethodnom periodu - konstatovao je Pi`on. Publika je nosila crveno-bele sjajnom podr{kom sa tribina, na kojima se okupilo blizu 20.000 gledalaca. Zaista je ambijent bio dostojan kvalitetnije predstave. - Imali smo previ{e respekta za rivala, ali i straha da ne prokockamo ste~eni kapital od jednog gola prednosti. Jednostavno, bojali su se momci da ne razo~araju navija~e negativnim rezultatom. Pritisak ~uvawa prvog mesta je ogroman. Vezni red je zatajio, bili smo spori i neprecizni u pasu, ali verujem da }emo brzo krenuti pravim putem - dodao je Petrovi}. U startnoj postavi nije bilo mesta za zimska poja~awa, a ni ka-

snije tokom utakmice niko od novajlija nije dobio priliku. - Jo{ nije vreme da ih gurnemo u vatru - kratko je objasnio Petrovi}. Pogodak levog beka Igwatijevi}a u fini{u prvog poluvremena, posle kombinacije prilikom izvo|ewa slobodnog udarca, slomio je otpor gostiju koji nisu posegli na Marakani za bunkerom. - Radostan sam zbog prvenca u Zvezdinom dresu koji nam je obezbedio trijumf. Nije re~ o uigranoj akciji, sve se dogodili nekako spontano. Kapiten Lazeti} je u trenutku inspiracije odlu~io da mi kratkim pasom prosledi loptu, naciqao sam i pogodio sa distance - objasnio je Igwatijevi}. Ciq je ostvaren, ali u susret novim isku{ewima Zvezda mora da podigne kvalitet igre na daleko vi{i nivo. Z. Rangelov

SPORT

ponedeqak1.mart2010.

DNEVNIK

PRVENSTVO SRBIJE U PAN^EVU

VO[A GOST BEOGRA\ANA

Rekordi Grgi}a i pi{toqa{ica Zvezde

Novosa|ani spremni

Dimitrije Grgi}, reprezentativac Akademca, oborio je dràvni rekord osnovnog dela vazdu{nim pi{toqem za seniore na [ampionatu Srbije u Pan~evu i ubedqivo osvojio titulu ispred Uì~anina Andrije Zlati}a. Ubio je 588 krugova, {to je krug vi{e od starog rekorda (587). Dràli su ga Grgi} i Damir Mikec („Trofej Beograda“ 2009). Drugog dana [ampinata Srbije dràvni rekord oborila je vazdu{nim pi{toqem i ènska seniorska ekipa Crvene zvezde. Zorana Arunovi} (389), Jasna [ekari} (382), Jelena Arunovi} (380) sa 1.151 krugom popravile su sopstveni stari rekord od 1.148 krugova sa Prvenstva SCG 2005. Nemawa Mirosavqev (Novi Sad) odbranio je titulu {ampiona vazdu{nom pu{kom za seniore, zahvaquju~i fantasti~nom finalu od 105 krugova. Bio je tre}i pre plej - ofa sa osnovnim rezultatom od 592 kruga. Pretekao je vode}eg posle osnovnog dela Stevana Pletikosi}a („îka Mata“, Kragujevac) koji je imao 595 krugova, ali je lo{im finalom (98,4) pao na peto mesto, i Milenka Sebi}a (Policajac) koji je imao drugi osnovni deo od 593 kruga i uspeo da sa~uva drugo mesto. Drugom serijom u finalu od 103,9 krugova, bronzu je osvojio Milutin Stefanovi} iz Kragujevca, „sko~iv{i“ sa petog mesta do pobedni~kog postoqa. I Zorana Arunovi} (Crvena zvezda) je odbranila titulu vazdu-

{nim pi{toqem za seniorke. Imala je izvanrednih 389 krugova u osnovnom delu i zna~ajno povukla da Crvena zvezda obori ekipni rekord Srbije. Seniorsku titulu vazud{nom pu{kom osvojila je juniorka Katarina Biser~i} iz Ni{a. Ima-

{nim pi{toqem i seniori Policajca istim oru`jem. Novi Sad je preuzeo ekipnu titulu od kragujeva~kog „îka Mate“. Rezultati, drugi dan [ampionata Srbije vazdu{nim oru`jim, pu{ka, seniori: 1. Nemawa Mirosavqev 697 (592), 2. Milenko Sebi} (Policajac) 694,5 (593), 3. Milutin Stefanovi} („îka Mata“) 693,9 (590) itd. Ekipno: 1. Novi Sad 1.772, 2. „îka Mata“ (Kragujevac) 1.770, 3. Policajac 1.759. Seniorke: 1. Katarina Biser~i} (Ni{) 499,2 (397), 2. Andrea Arsovi} (Partizan) 498,6 (396), 3. Maja Petkovi} (Ni{) 498,2 (396) itd. Ekipno: 1. Ni{ 1.184, 2. „Novi Beograd U{}e“ 1.183, 3. Novi Sad 1.169 krugova itd. Pi{toq, seniori: 1. Nemawa Mirosavqev odbranio titulu Dimitrije Grgi} la je najboqi osnovni deo (397) i (Akademac) 686,3 (588 - novi drsa~uvala prednost ispred Anàvni rekord osnovnog dela), 2. dree Arsovi} iz Partizana. Za Andrija Zlati} („Aleksa Dejotre}e mesto su raspucavala dve vi}“, Uìce) 682,6 (581), 3. Damir Ni{lijke Maja Petkovi} Lidija Mikec (Policajac) 682,1 (582) Mihajlovi}. Posle finala imaitd. Ekipno: 1. Policajac 1,730, 2. le su identi~nih 498,2 (396) kruKikinda 1.700, 3. Akademac 1.691 gova. Dodatnom 11. dijabolom krug itd. Seniorke: 1. Zorana preciznija je bila Petkovi}eva Arunovi} 489,8 (389), 2. Jasna [e(10,5 – 9,7) i osvojila bronzu. kari} (obe C. zvzeda) 482,8 (382), Ni{ je odbranio ekipnu titulu 3. Bobana Veli~kovi} (Bor 030) sa 1.184 kruga, samo dva mawe od 479,2 (380) itd. Ekipno: 1. Crvena dràvnog rekorda! Ponovili su zvezda 1.151 - novi dràvni reekipne uspehe iz Pirota 2009. i kord, 2. Zvezdara 1.093, 3. Policaseniorke Crvene zvezde vazdujac 1.091 krug itd.

STREQA^KA DRU@INA „NOVI SAD 1790” NA STARIM STAZAMA SLAVE

Najboqi u dràvi u godini jubileja Streqa~ka druìna „Novi Sad 1790” najstarije je sportsko udruèwe u dràvi i ove godine slavi 220 godina postojawa. U godini vrednog jubileja Druìna je od strane Streqa~kog saveza Srbije progla{ena za najboqi klub, a wihov ~lan Nemawa Mirosavqev za najboqeg strelca. Nemawin reprezentativni kolega i trener u Druìni Dragan Markovi} kaè da se posle dve i po godine polako uspostavqa èqeni sistematski rad u klubu. - Jo{ uvek nije sve kako èlimo, ali kora~amo krupnim koracima ka ciqu. Posle deset godina ponovo je jedan na{ junior u{ao u reprezentaciju. Pro{le godine Ksenija (Jovan~evi}) je bila kandidat, a evo ove godine @arko Trifuwagi} stigao je do nacionalnog tima. To su plodovi na{eg dosada{weg rada. Osim Markovi}a u klubu kao treneri rade i olimpijska {ampionka iz Atlante Aleksandra Ivo{ev, Marijana Fri~, kao i Jelena [akota. - U klubu imamo izme|u 50 i 60 strelaca, {to takmi~ara, ~lanova {kolice, {to strelaca koji iz {kolice prelaze u takmi~arski program. Nadamo se da }emo za dve godine uspeti da uspostavimo sistematski rad kakav èlimo i koji }e onda davati konstantne re-

@arko Trifuwagi}

zultate. Drago nam je {to smo u godini jubileja progla{eni za najboqi klub, {to je Nemawa Mirosavqev najboqi strelac, ali i sportista Novog Sada i Vojvodine i {to smo kona~no opet dobili juniorskog reprezentativca. Velika je stvar da jedan kolektiv traje toliko dugo. Za sada sve ide po planu, mada bismo mi `eleli da bude i boqe. S obzirom na situaciju u zemqi i na finansijske probleme klubova kako sa streli{tem, tako i sa opremom, oru`jem i municijom, mo`emo se podi~iti lepim rezultatima. Uspeli smo ove godine da napravimo i jedan

sponzorski ugovor, a sredstva od tog ugovora }emo uloìti, kako u mlade, tako i u obezbe|ivawe uslova za vrhunski i masovni sport. Nadem se da }emo tako imati boqe uslove da se {to boqe pripremimo za izazove koji su pred nama, a najva`nije su nam svakako kvote za Olimpijske igre. Streqa~ka druìna bila je doma}in zavr{nih priprema reprezentacije Srbije za Evropsko prvenstvo. Pored ve} standardnih reprezentativaca Nemawe Mirosavqeva, Dragana Markovi}a i Aranke Binder najboqima se pridruìo i talentovani @arko Trifuwagi}. - Pripreme reprezentacije bile su dobre, ali naporne. Imalo smo i malih problema, ali je do kraja sve do{lo na svoje mesto. Ima}emo i nedequ dana odmora pred takmi~ewe u Norve{koj. Tamo me o~ekuju i kvalifikacije za Olimpijske igre mladih u Singapuru i Evropsko prvenstvo. Poziv u reprezentaciju puno mi zna~i. Trenirao sam naporno da u|em u tim i sada }u dati sve od sebe da tu i ostanem. Trudi}u se i daqe da pruàm {to boqe rezultate kako bih i daqe imao mogu}nost da odlazim na velika me|unarodna takmi~ewa i obilazim svet - rekao je Trifuwagi}. G. Malenovi}

KUP KAWI@E

Milorad Vojnovi} i Borislava Br~in najboqi Starija kadetkiwa kikindskog „Toze Markovi}“ Borislava Br~in s 561 ~uwem oborenim na kuglani Univerzala u Kawiì i mla|i kadet Vojvodine iz Ba~kog Gradi{ta Milorad Vojnovi} s 569 ~uweva postigli su najboqe rezultate i pobedili u svojoj konkurenciji u Kupu Kawiè, posledwem u seriji takmi~ewa mladih kugla{a. Po pet najboqih u svakoj kategoriji i konkurenciji plasiralo se na zavr{ni turnir finala Kupa Srbije koje }e se odigrati 21. marta na kuglani sa osam staza u Bawi Junakovi}. Rezultati - Kup Kawiè, pionirke: 1. Sanela Milosav (Kristal, Zrewanin) 544, 2. Hermina Luka~ (Vojvodina, Ba~ko Gradi{te) 525, 3. Ana Bo{kov (Banat, Zrewanin) 512 itd. Mla|e kadetki-

we: 1. Maja \uki} (Radni~ki, Novi Sad), 534, 2. Jelena Popov (Banat) 534, 3. Milana Pavlic (Junakovi}) 517. Starije kadetkiwe: 1. Borislava Br~in 561, 2. Ana Marton 506, 3. Ivona A~ (sve „Toza Markivi}“, Kikinda) 459 ~uweva itd. Pioniri: 1. Borislav Rogi} (Tehnohemija, Beograd) 541, 2. Andrija Milojevi} (Ni{ put) 529, 3. Norbert Erwe{i (Jedinstvo, Novi Be~ej) 528 itd. Mla|i kadeti: 1. Milord Vojnovi} (Vojvodina, Ba~kao Gradi{te) 569, 2. Robert Erwe{i (Senta) 568, 3. Alma{ Fekete (E|{eg, Ba~a Topola) 563 ~uwa itd. Stariji kadeti: 1. Arnold Luka~ 534, 2. Erne Roga~ (objica Vojvodina, Ba~ko Gradi{te) 533, 3. Nemawa Tmu{i} (Banat) 533 ~uwa itd.

Posle jednonedeqne pauze vaterpolisti novosadske Vojvodine nastavqaju sezonu prvenstvenim duelom protiv Beograda. Utakmica se igra na bazenu „Ta{majdan“, ve~eras u 19.30 ~asova uz prenos na RTS - u . Novosa|ani su u pro{lih {est kola zabeleìli ~etiri pobede i dva poraza (oba od Partizana), Beograd ima isti u~inak (porazi od Vojvodine i Partizana). Upravo su Vojvodina i Beograd kandidati za drugo mesto na tabeli Prve A lige iza neprikosnovenog Partizan Rajfajzena. Beogra|ani su u drugom kolu u Novom Sadu pruìli èstok otpor Vojvodini i sa Slane bare oti{li s minimalni porazom (6:7). Sada }e u svom bazenu poku{ati da se revan{iraju Novosa|anima. Alibi za to imaju u dobrim rezultatima u posledwe vreme, jer su nadigrali i Ni{ (12:6) i Student (10:8). Novosa|ani su posle izuzetno naporne nedeqe (susreti sa Jadranom, Partizanom i Va{a{om) imali sedmicu odmora kako bi sanirali povrede i {to boqe se pripremili za nove izazove. - Beogra|ani su u pro{lom susretu sa nama pruìli odli~nu igru, dobro su pripremqeni i imaju svoje planove i ambicije, kao i mi. Mi }emo, kao i u svakoj drugoj utakmici, poku{ati da odigramo maksimalno ozbiqno i da pametnom igrom iskoristimo kvalitet, koji je na na{oj strani. Beograd je motivisan dobrim rezultatima u posledwe vreme, ali mi u doma}em prvenstvu u svakom duelu, osim u susretima sa Parizanom, moramo da ponesemo breme favorita i da se sa time izborimo na pravi na~in - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. Novosa|ani }e u ve~era{wem duelu najverovatnije nastupiti kompletni. Vratili su se Sr|an Vuksanovi} i Petar Filipovi}, a u bazenu bi trebalo da se pojavi i Uro{ Kalini}. G. M.

Evrointer liga Rezultati: Seged - Eger 10:11, Va{a{ - Ujpe{t 14:2, Ko{ice - Ferencvaro{ 7:4, Oradea - Ujpe{t 17:10. 1. Partizan 14 14 2. Va{a{ 13 8 3. Vojvodina 13 8 4. Ko{ice 11 5 5. Eger 11 5 6. Honved 13 5 7. Seged 11 4 8. Ferencv. 10 4 9. Oradea 10 3 10. Ujpe{t 16 0

0 0 2 3 0 5 2 4 1 5 0 8 2 5 1 5 2 5 016

164:86 42 136:94 26 118:111 24 95:102 17 93:101 16 112:121 15 96:92 14 65:81 13 84:90 11 105:201 0

Prva A liga Rezultati 7. kola: Ni{ - Partizan Rajfajzen 7:9, TENT - Student 8:7, Beograd - Vojvodina ve~eras u 19.30. 1. Partizan 2. Vojvodina 3. Beograd 4. Student 5. Ni{ 6. TENT

7 6 6 7 7 7

7 4 4 1 1 1

0 0 0 2 1 1

0 2 2 4 5 5

98:28 21 61:45 12 55:41 12 41:64 5 40:65 4 38:92 4

Prva B liga Dinamo - Proleter 11:8, Singidunum - Be~ej 2005 18:4, @AK - Zemun 18:6, Go~ - [abac sino}, Rabotni~ki - Spartak sino}. 1. @AK 12 11 2. Singid. 12 10 3. Rabotni~. 11 7 4. Be~ej 12 7 5. Zemun 12 5 6. [abac 11 4 7. Spartak 11 4 8. Proleter 12 3 9. Dinamo 12 3 10. Go~ 11 1

0 1 1 1 1 3 0 5 3 4 0 7 0 7 1 8 0 9 010

180:67 33 52:78 31 100:77 22 104:110 21 122:118 18 101:112 12 83:131 12 108:135 10 91:154 9 85:145 3

Jusein Bolt

NA MITINGU U KINGSTONU

Pobeda i poraz Juseina Bolta Najbr`i sprinter dana{wice Jamaj~anin Jusein Bolt ostvario je polovi~an u~inak na mitingu u rodnom gradu Kingstonu. On je u trci na 4x100 metara ostvario pobedu, zajedno s Kenrojem Andersonom, Joanom Blejkom

i Marvinom Andersonom u ekipi „Rejsers trek“, u vremenu 38,08 sekundi. S druge strane, poraz je do`iveo u trci na 4x400 metara, gde se wegov tim na{ao tek na ~etvrtom mestu, s rezultatom 3:05,77 minuta, {to je bilo za 44 stotinke slabije od rezultata pobedni~ke ekipe „Tehnoloxi“.

POVRATAK BIV[EG PRVAKA SVETA

Vilnev u Stefanu GP Kanadski automobilista i nekada{wi {ampion Formule 1 @ak Vilnev izjavio je

da }e se definitivno vratiti u Svetski {ampionat F1. On }e, kako je istakao, u narednoj sezoni voziti za tim Stefan GP, prvi srpski tim u istoriji Formule 1. - Iskreno, u`eleo sam se vo`we u Formuli 1. Jedva ~ekam da po~ne nova sezona. Ima dosta novih ekipa i verujem da }e biti zanimqivo prvenstvo - dodao je Vilnev. Kana|anin se iz {ampionata povukao 2006. godine kada je bio voza~ BAR Honde, a najve}i uspeh u karijeri postigao je 1997. godine, kada je bio {ampion sveta u bolidu Vilijamsa.

@ak Vilnev

MU[KA SUPERLIGA

Maksimalni Kikin|ani STAK – Kikinda 0:6 BEOGRAD: Klupska dvorana, gledalaca 30, sudije: Davidovi} i Mihailovi} (Beograd). Rezultati: Dovijani} - Dalea 0:3 (-5, -9, -6), Koci} - Popov 0:3 (-7, -6, -8), Ma{ovi} - Bu{ 0:3 (-3, - 5, -4), Koli} - Dalea 0:3 (-8, -7, -8), Dovijani} - Bu{ 0:3 (-6, -6, -5), Ma{ovi} - Popov 0:3 (-3, -2, -4).

Mladi sastav stonotenisera Kikinde ostvario je ubedqivu pobedu u odgo|enom me~u 11. kola Superlige odigranom u Beogradu protiv ekipe fewera{a STAK. Gosti iz Kikinde u svih {est susreta ostvarili su maksimalnih 3:0, a nova tri boda im daju realne {anse u borbi za opstanak u eliti. M. S.

IN MEMORIAM

Ilona Kiraq (1960 – 2010) Posle te{ke bolesti umrla je Ilona Kiraq - trener stonoteniskog kluba ôka,biv{i selektor ènske junirske reprezentacije i kadetska i juniorska rprezentativka Jugoslavije. Bila je ~lan ekipe Stonoteniskog kluba iz ôke vi{estrukog dràvnog prvaka i finaliste Kupa evropskih {ampiona. Ve} s 21 godinom posvetila se trenerskom poslu u kojem je imala izuzetne rezultate. Uz wen stru~ni rad stasavale su mnoge reprezentativke iz ôke, koje su nastupale u svim kategorijama nacionalnih selekcija i osvajale trofeje na zna~ajnim me|unarodnim takmi~ewima. Nesebi~no im je pomagala na putu do stonoteniske slave i uvek skromno stajala u senci tih uspeha. Mno-

ge generacije ~okanskih mladih stonoteniserki u woj su imale stru~ni i qudski oslonac na koji su uvek mogle da ra~unaju. Stonoteniskom stazom uspeha krenuo je i wen sin Sa{a - kadetski reprezentativac Srbije. Prenela mu je qubav prema ovom sportu i ìvela za wegove uspehe. Na àlost, ìvot je nije mazio. Zbog zdravstvenih problema rano je morala da zavr{i igra~ku karijeru i vi{e godina paralelno je sa profesinalnim i porodni~nim obavezama vodila bitku za ìvotni opstanak. Na kraju u 50. godini ìvota nije mogla daqe. Opaka bolest bila je nesavladiv protivnik. Sahrana Ilone Kiraq je danas (1.marta) u 16 sati na Katoli~kom grobqu u ôki.

ponedeqak1.mart2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Amerikancima zlato, Srbija 18. u bobu Bobisti Srbije zauzeli su 18. mesto u takmi~ewu ~etvoroseda u Vankuveru. Vuk Ra|enovi}, Milo{ Savi}, Igor [ar~evi} i Slobodan Matijevi} u posledwoj trci startovali su kao sedamnaesti, a tre}a i ~etvrta etapa takmi~ewa pro{le su bez incidenata. Amerikanci su sa~uvali prednost ste~enu prvog dana, a iskusna postava Nema~ke 1 u kojoj je „zlatni dvosed“ Lange, Kuske prestigla je u posledwoj trci posadu Kanade 1 i stigla do srebrne medaqe. U posledwoj trci Amerikanci su bili uverqivi, a Nemci su uspeli da postignu dovoqno dobro vreme da svoju veliku kolekciju olimpijskih odli~ja dopune sjajnijom medaqom. Stiven Holkomb, Stiv Mesler, Kurtis Toma{evi~ i Xastin Olsen zavr{ili su takmi~ewe sa ukupnim vremenom 3.24,46 i predno{}u od 38 stotinki u odnosu na Nema~ku 1 (Lange, Kuske, Rediger, Puce), odnosno 39 u odnosu na Kanadu 1 (Ra{, Biset, Braun, LeBion). Nemci su

qom na Igrama u Vankuveru postao najuspe{niji hrvatskih „zimskih sportista“ svih vremena, a sa sestrom Janicom, dominantnoj u konkurenciji `ena do povla~ewa, „porodi~noj firmi“ doneo deveto odli~je sa Olimpijskih igara. [ve|anin Miren postigao je najve}i uspeh u karijeri i nastavio tradiciju autsajdera koji se sa Igara vra}aju oven~ani slavom. Dvadesetpetogodi{wi Racoli, u~enik italijanskog velikana Alberta Tombe, imao je prednost posle prvo trke a u dve vo`we imao je ukupno vreme od jednog minuta, 39 sekundi i 32 stotinke. Kosteli} je zaostao 16 stotinki, Mirer 44. Branilac olimpijske titule u slalomu, Bewamin Rajh ostao je bez medaqe za pet stotinki, a Bode Miler, koji je u Vankuveru osvojio ve} tri odli~ja, pao je na prvoj stazi. Proma{io je petu kapiju. Racoli je izdr`ao pritisak Kosteli}a i wegove odli~ne druge vo`we i postao prvi Italijan koji je osvojio medaqu u

Zlatna Justina Poqakiwa Justina Koval~ik zavr{ila je nastup u Vankuveru osvajawem zlatne medaqe u trci na 30 kilometara i opravdala ulogu favorita. Sjajna Norveànka Marit Bjergen osvojila je srebrnu medaqu a Finkiwa Aino-Kaisa Sarinen do{la je do bronze. Trka je odlu~ena u samom fini{u a Poqakiwa, koja je na prolazima na 5 i 15 kilometara bila u vo|stvu, je do zlata do{la sa predno{}u od tri deseta dela sekunde. Marit Bjergen krenula je dobro, „pala“ na desetom kilometru na {esto mesto ali se vratila i na 25. imala prvi prolaz. Finkiwa je sve vreme „dràla prikqu~ak“ za vode}ima i zavr{ila trku najve}im uspehom u karijeri . Justina Koval~ik pre{la je stazu za jedan ~as, 30 minuta i 33,7 sekundi i u sprintu pobedila Norveànku. Kana|anima „oteli“ srebro za jednu stotinku. Amerikanci su u Torinu ostali bez medaqa u ~etvorosedu, u Solt Lejk Sitiju su stigli do srebra i bornze, a posledwi put neka posada Sjediwenih Dràva osvojila je zlatne medaqe u ovoj disciplini 1948. godine u Sent Moricu. Nemac Andre Lange stigao je do svoje pete olimpijske medaqe, prve srebrne posle ~etiri zlatne u Solt Lejk Sitiju, Torinu i Vankuveru. Srpski bob tim zaostao je za pobednicima pet sekundi i 89 stotinki a osvajawem 18. mesta Ra|enovi},

alpskim disciplinama od Tombe, 1994. godine. Debora Kompawoni bila je olimpijska pobednica 1998. - Ovo je neverovatno - rekao je posle trke Racoli. -Sre}an sam zbog svoje zemqe. Sat pred po~etak prve vo`we Tomba je Racoliju poslao sms poruku. - Rekao sam mu da bude miran u prvoj trci i da napadne u drugoj - rekao je Tomba novinarima. Racoli je pomenuo Tombinu poruku i objasnio da „je znao sve ali nije mogao da se zaustavi“. \ulijano Racoli prvi put je na-

tima je Palfi propustio odli~nu priliku da izjedna~i. Deset sekundi pre kraja, Valteri Flipula poga|a praznu mre`u i postavqa kona~nih 5:3 za Finsku.

Kim Ju-Na sawa Igre u Pjongjangu

Bob ekipa SAD-a

gotovo identi~an na~in na koji su do zlata u konkurenciji `ena do{le wihove zemqakiwe [ve|ani su izgubili olimpijsko odli~je. Posle 4:3 za [vedsku posle sedam „endova“ i dve nule u osmom i devetom, karling reprezentacija [vajcarske do{la je u posledwem „endu“ do dva boda i bronzane medaqe. Kevin Martin, Xon Moris, Mark Kenedi, Ben Hebert i Adam Enrajt opravdali su ulogu favorita na olimpijskom turniru i bez ijednog poraza u jedanaest me~eva zaslu`eno stigli do titule. Finalni me~ nije bio preterano zanimqiv, ve} posle devetog „enda“ Kanada je imala veliku prednost od 6:3 i prakti~no je sve bilo odlu~eno.

Anderson najboqi Kanadski snouborder Xesi Xej Anderson pobednik je paralel veleslaloma i osvaja~ zlatne olimpijske medaqe. On je u finalu pobedio Austrijanca Bewamina Karla. Bronzanu medaqu je pobedom u „malom finalu“ osvojio Francuz Matje Boceto, wegov rival, Rus

Vankuveru. Zlatne medaqe pripale su Nemicama i Kana|anima. Druga mesta i srebrne medaqe odlaze kliza~ima Sjediwenih Dràva i kliza~icama Japana, a bronze Holan|anima i Poqakiwama. U velikom finalu mu{karaca {tafeta Kanade (Giru, Makovski, Morison) bila je 21 stotinku brà od ameri~kog tima (Hansen, Hedrik, Kak), a u malom, za bronzanu medaqu Holan|ani (Blokhusen, Kramer, Tuitert) su, uz novi olimpijski rekord, ubedqivo pobedili Norveàne (Boko, Kristijansen, Larsen). Peti su kliza~i Ju`ne Koreje, {esti Italijani. @ensko finale bilo je znatno dramati~nije. Nemice (An{uc, Toms, Bekert, Mat{erot) bile su dve stotinke brè od Japanki (Hozumi, Kodaira, Tabata) i tako do{le do olimpijskog zlata. U malom finalu Poqakiwe (BahledaKurus, Voznijak, Zlotkovska) lako su savladale {tafetu Sjediwenih Dràva (Rejni-Norman, Rodrigez, Rukard). Peto mesto pripalo je Kana|ankama, {este su bile kliza~ice Holandije.

koja je delovala jalovo sve do 45. minuta. Sa 30 preostalih sekundi u pauerpleju, upu}en je udarac ka golu Halaka, pak se odbio od Timonena i Hagmana i golman Slova~ke nije imao {anse, tako da je rezultat smawen na 3:2 za Slovake i gol je pripisan Hagmanu. Na trinaest minuta do kraja, usledila su dva kqu~na minuta utakmice. Jokinen je ugrabio pak na sredini terena, u{ao u liniju {uta i poslao je pak pored Halaka koji je bio van pozicije i prespor. Samo dva

Nova olimpijska {ampionka u umetni~kom klizawu Kim JuNa je otkrila da joj je naredni san da Pjongjang dobije organizaciju zimskih Igara 2018. godine. Devetnaestogodi{wa Kim je na 21. zimskim olimpijskim igrama nadma{ila svoj svetski rekord fantasti~nim nastupom, a potom je priznala da je to bilo ostvarewe wenog sna iz detiwstva. ^ak i pre Igara u Vankuveru Kim je u`ivala status prave zvezde u Ju`noj Koreji, i bez pogovora je najboqa sportiskiwa svoje zemqe, a vode}e kompanije se nadme}u u tome ko }e joj biti sponzor. Olimpijsko zlato }e joj samo pomo}i da postane jo{ ve}a zvezda u svojoj zemqi, a i svetu, ako je to uop{te mogu}e, a prvi ciq joj je da pomogne da Pjongjang u konkurenciji Minhena i Anesija dobije organizaciju Zimskih olimpijskih igara 2018. godine. - Ponosna sam jer sam predstavqala svoju zemqu u Vankuveru. Na Igrama je jo{ nekoliko sportista iz Koreje imalo odli~ne nastupe i nadam se da }e nastaviti da inspiri{u mlade qude u na{oj zemqi u u celoj Aziji da se oku{aju u zim-

Fincima bronza

Nemice bile br`e od Japanki

Savi}, [ar~evi} i Matijevi} su postali najuspe{niji predstavnici Srbije u Vankuveru.

stupio na Olimpijskim igrama kao takmi~ar, u Torinu 2006. godine bio je predvoza~.

Racoli iznenadio

Titula Kanadi

Italijanski skija{ \ulijano Racoli osvojio je zlatnu medaqu na takmi~ewu slaloma{a. Srebro je pripalo Ivici Kosteli}u iz Hrvatske, a bronza [ve|aninu Mireru. Dvojica najboqih Austrijanaca na olimpijskoj trci, Bewamin Rajh i Marcel Hir{er, zavr{ili su na „najtu`nijim mestima“, ~etvrtom i petom. Racoli je olimpijskim zlatom krunisao odli~nu sezonu i doneo Italiji veliku pobedu. Kosteli} je drugom srebrnom meda-

Kana|ani su osvojili drugo „planirano“ zlato u ekipnim sportovima. Karling selekcija savladala je u finalu Norve{ku rezultatom 6:3 i odbranila titulu {ampiona. Norve`ani, tre}eplasirani tim iz Nagana 1998, stigli su do najve}eg uspeha na Olimpijskim igrama a bronzane medaqe pripale su [vajcarcima. Bronzanu medaqu u karlingu osvojili su igra~i [vajcarske. Pobedili su [ve|ane rezultatom 5:4. Na

Stanislav Detkov je diskvalifikovan. Peti je bio [vajcarac Simon [oh, {esti Slovenac @an Ko{ir, sedmi Amerikanac Kris Klug a osmi Rok Flander iz Slovenije. Andersonu je nastup u Vankuveru bio ~etvrto u~e{}e na Olimpijskim igrama a pre zlatne medaqe u veleslalomu najboqi rezultat bilo mu je peto mesto u snoubord krosu u Torinu. Ima i ~etiri zlatne medaqe sa svetskih prvenstava u karijeri.

Zlato Nemicama i Kana|anima [tafetnim trkama zavr{eno je takmi~ewe u brzom klizawu u

Hokeja{i Finske osvojili su bronzanu medaqu na ZOI u Vankuveur nakon {to su uspeli da nadoknade zaostatak od dva gola i pobede Slova~ku sa 5:3. Finska je u posledwu tre}inu u{la sa minusom od dva gola (1:3), ali je fenomenalnom igrom finalnih 20 minuta dobila rezultatom 4:0 i na kraju zasluèno do{la do bronze. Jedan od najzaslu`nijih za preokret bio je Oli Jokinen koji je prvo izjedna~io na 3:3, a potom dva minuta kasnije doveo Finsku u vo|stvo. Finska je u posledwu tre}inu u{la sa minusom od dva gola (1:3), ali je fenomenalnom igrom finalnih 20 minuta dobila rezultatom 4:0 i na kraju zasluèno do{la do bronze. Finci su se pred me~ nadali da }e uspeti da se vrate u normalnu, nakon te{kog poraza od SAD u polufinalu rezultatom 6:1 i dobro su po~eli me~ po{to je Salo Sami u fini{u prvog perioda iskoristio gre{ku Mihala Handzusa i poslao udarac pored Jaroslava Halaka. U drugoj tre}ini usledila je apsolutna dominacija Slovaka. Igrao se deseti minut nastavka kada je Slova~ka iskoristila igra~a vi{e na ledu i izjedna~ila preko Marijana Gaborika. [est minuta kasnije bilo je 2:1. Niklas Hagman je {utirao iz daqine, pak se odbio do Marijana Hose koji je bio ispred gola i kome nije bilo te{ko da ga ubaci u mreù. Snaàn fini{ Slovaci su krunisali u 39. minutu kada je Pavol Demetrija jednostavnim udarcem pove}ao na 3:1. U posledwem periodu igre usledila je ofanziva Finaca

Kanadska {tafeta bez premca

minuta kasnije, Jokinen je dobro primio pas, provukao se pored dva Slova~ka hokeja{a i na{ao se 1-na-1 sa Halakom. Finski reprezentativac je fintirao, a zatim poslao pak kroz noge Halaku i to je bilo vo|stvo za Fince, uprkos tome {to su samo 17 minuta ranije gubili sa 3:1. Slova~ka je u tim momentima delovala o~ajno, bezuspe{no vr{e}i pritisak na Fince koji su dobili na samopouzdawu. U tim momen-

skim sportovima. Ispunila sam svoj olimpijski san osvojenim zlatom u Vankuveru. Nadam se da }emo jednog dana i mi dobiti {ansu da organizujemo Zimske Olimpijske igre u Koreji i da }emo mo}i da se takmi~imo kod ku}e, do~ekamo sportiste iz svih delova sveta i {to je najva`we, ohrabrimo jo{ vi{e qudi da se bave zimskim sportovima. To je ujedno moj naredni san - rekla je Kim Ju-Na.

OSVAJA^I MEDAQA zemqa 1. Kanada 2. Nema~ka 3. SAD 4. Norve{ka 5. J. Koreja 6. [vajcarska 7. Kina 8. [vedska 9. Austrija 10. Holandija 11. Rusija 12. Francuska 13. Australija 14. ^e{ka 15. Poqska 16. Italija 17. Belorusija 17. Slova~ka 19. V. Britanija 20. Japan 21. Hrvatska 21. Slovenija 23. Letonija 24. Finska 25. Estonija 25. Kazahstan

zlato 13 10 9 8 6 6 5 5 4 4 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

srebro 7 12 14 8 6 0 2 2 6 1 5 3 1 0 3 1 1 1 0 3 2 2 2 1 1 1

bronza ukupno 5 7 13 6 2 3 4 3 6 3 7 6 0 4 2 3 1 1 0 2 1 1 0 4 0 0

25 29 36 22 14 9 11 10 16 8 15 11 3 6 6 5 3 3 1 5 3 3 2 5 1 1

FILMSKA PLANETA

ponedeqak1.mart2010.

DNEVNIK

U TAKMI^ARSKOM PROGRAMU 38. FEST-a „EVROPA VAN EVROPE”

U NA[IM BIOSKOPIMA

Najboqe „Metastaze” Branka [mita

„Persi Yekson: Kradqivac Muwe”

Film "Metastaze" Branka stvovan nagradom Festa i da je [mita pobednik je takmi~arto priznawe znak da je pri~a koskog programa "Evropa van jom se wegov film bavi "prepoEvrope" na ovogodi{wem, 38. znatqiva u svim urbanim tranFestu, saop{tio je ju~e ìri. zicijskim sredinama". Film "Metastaze", snimqen Film prikazuje odnose ~etvou hrvatsko-bosansko-srpsko korice prijateqa koji se ne uklaprodukciji, nagradu je dobio za "znala~ku reìju i snaàn psiholo{ki portret qudi s dru{tvenih margina", rekla je na konferenciji za novinare predsednica ìrija, filmska kriti~arka Dubravka Laki}. Jednoglasnu odluku je doneo ìri u kojem su bili kriti~arka Laki}, glumica i producentkiwa Labina Mitevska i filmska Iz filma „Metastaze” kriti~arka magazina "Varajeti" Alisa Sajmon. paju u dru{tvo. Kroz wihove liPobedni~ki film je prikakove rediteq problematizuje zan sino} na projekcij od 19 ~aaktuelne teme hrvatskog drusova u Velikoj dvorani Sava {tva: pad socijalnog standarda, centra, a pre projekcije Branku ìvot bez perspektive, nacio[mitu je uru~ena nagrada dnevnalizam, narkomaniju. nog lista "Politika" - skulpU takmi~arskoj selekciji tura Nikole Pe{i}a "EritroFesta "Evropa van Evrope" ove cit". Rediteq Branko [mit je godine je bilo osam filmova. rekao novinarima da je po~aZa festivalsku nagradu takmi-

~ili su se i jermenski film "Granica" rediteqa Arutjuna Ha~atrjana, albanski "@iv" Artana Minarolija, ruski "Buben, baraban" Alekseja Mizgirjeva i "Melodija za uli~ni vergl" Kire Muratove iz Ukrajine. U takmi~arskoj selekciji prikazan je i film "Fle{bek" Aleksandra Jankovi}a iz Srbije, tursko ostvarewe "Qudi na mostu" Aslija Ezgea, snimqen u koprodukciji s Nema~kom i Holandijom, i izraelskofrancusko-nema~ki film "Jafa", rediteqke Keren Jedaje. @iri FIPRESCI Srbija, u sastavu: Marjan Vujovi}, Jasmina Prodanovi} i Vladimir Xudovi}, za najboqi film na 38. Festu proglasio je izraelsku ratnu dramu "Liban" Samuela Maoza. Nagrada "Neboj{a \ukeli}", koju dodequje Udru`ewe filmskih novinara i kriti~ara, pripala je filmu "[irom otvorenih o~iju" Haima Tabakmana. (Beta)

URU^ENE FRANCUSKE FILMSKE NAGRADE

„Prorok”dobio devet „Cezara” Film "Prorok" @aka Odijara trijumfovao je na dodeli francuskih filmskih nagrada "Cezar" sa osvojenih devet trofeja. "Prorok" je, na 35.

ostvarewe, Tahar Rahim (28) je napravio istorijski podvig osvojiv{i "Cezare" i za glavnu ulogu i za najve}u nadu me|u glumcima.

„Prorok” (plakat filma) i rediteq @ak Odijar

dodeli "Cezara" odr`anoj u subotu uve~e u Parizu, dobio, izme|u ostalih, priznawa za najboqi film i za re`iju. Glavni junak Odijarovog

Rahim igra Malika El \ebenu, nepismenog mladi}a bez porodice koji dospeva u zatvor i koji, brzo se prilago|avaju}i okolnostima, i sam postaje

oli~ewe brutalnog zatvorskog okru`ewa. "Prorok" je imao 13 nominacija, a osvojio je nagrade i za mu{ku epizodu (Nils Arestrup), za scenario, kameru, monta`u i scenografiju.Odijarov film je pro{le godine osvojio Gra pri u Kanu i francuski je kandidat za Oskara za najboqi film snimqen van engleskog govornog podru~ja. Ameri~ke filmske nagrade bi}e dodeqene 7. marta. Izabel A|ani (54) dobila je na subotwoj sve~anosti svog petog "Cezara" za glavnu ulogu, za rolu u filmu "La journee de la jupe". Klint Istvud je za "Gran Torino" osvojio "Cezara" za najboqi strani film, a nagradu je u primio wegov sin Kajl, autor muzike za taj film. (Beta - AFP)

PO OCENI LONDONSKIH FILMSKIH KRITI^ARA

„Akvarijum” najboqi britanski film Film "Akvarijum" u re`iji Andree Arnold dobio je ~etiri nagrade Udru`ewa londonskih filmskih kriti~ara. Nagra|en je u kategorijama najboqi britanski film, najboqi britanski sineasta ( rediteqka Andrea Arnold), najboqi glumac u epizodnoj ulozi (Majkl Fasbender) i najboqa mlada glumica (Kejti Xarvis). Londonski kri-

ti~ari su za film godine proglasili film "Prorok" u re`iji francuskog sineaste @aka Odijara. Kolin Fert i Keri Maligan dobili su nagrade za britanskog glumca i glumicu godine. Fert je nagra|en za rolu u filmu "A Single Man", a wegova koleginica pohvaqena za ulogu u filmu "An Education". Za najboqe

internacionalne glumce progla{eni su Monik za ulogu u drami "Precious" i Kristof Valc za ulogu u "Prokletnicima". Ketrin Bigelou, rediteqka filma "The Hurt Locker", dobila je nagradu u kategoriji rediteq godine. Sineasti Kventinu Tarantinu pripala je po~asna nagrada "Dilis Pauel". (Beta)

POSLE TRI GODINE ZABRANE

Tang Vej ponovo u kineskim bioskopima Kineska glumica Tang Vej vrati}e se na bioskopska platna u rodnoj zemqi, tri godine nakon {to je weno pojavqivawe zabraweno zbog politi~ki osetqive uloge u {pijunskom trileru Anga Lija "Poùda, oprez". Wena nova qubavna filmska pri~a, hongkon{ki film "Crossing Hennessy", dobila je dozvolu kineskih cenzora, kazao je marketin{ki ekspert Vei ân iz hongkon{ke produkcijske ku}e "Edko films". Ipak, jo{ nije poznato kada }e film sti}i u bioskope i u koliko }e se sala prikazivati, dodao je. Kada ju je Ang Li odabrao me|u 10.000 kandidata za film "Poùda, oprez" iz 2007, Tang Vej u karijeri je imala ulogu u jednoj TV seriji.Zahvaquju}i Lijevom filmu je preko no}i postala slavna. U tom

Plakat filma „Po`uda, oprez”

filmu igrala je kinesku studentkiwu i aktivistkiwu koja zavodi {pijuna i saveznika Japanaca u [angaju posle Drugog svetskog ra-

ta kako bi utrla put za wegovo ubistvo. Ta tema donela joj je probleme u rodnoj zemqi, u kojoj su japanska invazija tokom Drugog svetskog rata i zlo~ini koje je po~inila japanska vojska jo{ osetqive teme. Kako bi stvar bila gora, lik koji Tang Vaj igra u Lijevom filmu zaqubquje se u {pijuna i u posledwem trenutku mu odaje detaqe o zaveri za wegovo ubistvo. Film "Po`uda, oprez" stigao je u kineske bioskope, ali uz izbacivawe politi~ki nekorektnih scena i scena seksa. Kineski cenzori zabranili su televizijskim stanicama da smeju da prikazuju priloge i reklame sa Tang Vej. "Crossing Hennesy" je wen prvi film od tada. U wemu igra vlasnicu prodavnice koja se zaqubquje u suseda koga igra hongkon{ki peva~ Xeki ^eung.

Od rediteqa filma "Hari Poter i Kamen mudrosti’’ Krisa Kolumbusa dolazi nam najnovija tinejx avantura "Persi Xekson: Kradqivac muwe", pri~0a o bogovima i ostalim mitskim bi}ima sa Olimpa. Iako je dvadeset prvi vek, oni su iza{li iz stranica uxbenika o gr~koj mitologiji u~enika Persija Xeksona i u{li u wegov `ivot. Nimalo sre}ni zbog toga jer je neko ukrao muwu koja pripada bogu Zevsu i Persi je prvi na listi osumwi~enih. Jo{ vis{ nevoqa je izazvao iznenadni nestanak wegove majke. Dok Persi poku{ava da se navikne na svoj novootkriveni status poluboga (wegov otac je Posejdon), odjednom postaje deo sukoba titana sa planine Olimp. Oni i wegovi prijateqi kre}u u avanturu po ~itavoj zemqi kako bi uhvatili pravog kradqivca muwe, spasili Persijevu mamu i otkrili istinu koja je mo}nija i od samih bogova. Glavne uloge igraju Logan Lerman, Brendon T. Xekson, Pirs Brosnan, Aleksandra Dadario, Stiv Kugan, Rosario Doson, Uma Turman, [on Bin.

PRED DODELU OSKARA

Holivud vi{e voli negativce Da Holivud nagiwe "lo{im ma mra~noj qudskoj prirodi me|u momcima", svedo~i i ovogodi{wi ~lanovima akademije. izbor filmova koji konkuri{u Publika pamti Fredrika Marza najpresti`niju filmsku na~a koji je 1932. osvojio nagradu za gradu na svetu, Oskara. glavnu mu{ku ulogu za film Me|u ulogama negativaca koje "Doktor Xekil i Mister Hajd", dominiraju ove godine u konkukao i Luis Fle~er koja je 1975. renciji za Oskara su pedofil seosvojila Oskara za ulogu ledene rijski ubica ~iji su hobi ku}e za lutke, svirepi nacista koji uìva u mu~ewu Jevreja i zla majka koja maltretira svoju k}erku i unuku. Austrijski glumac Kristof Valc postao je kandidat za zlatnu statuetu ulogom slatkore~ivog nacisti~kog lovca na Jevreje, pukovnika Hansa Landa u Tarantinovom filmu "Prokletnici". Wegov ameri~ki kolega Stenli Tu~i konkuri{e ulogom stra{nog plavookog pedofila Xorxa Harvija u trileru "Divne kosti", dok Monik ima {ansu da osvoji Oskara ulogom Meri Xons, bezobzirne majke u filmu "Precious", prenosi AP, pitaju}i se ~ime to Kristof Valc u filmu „Prokletnici” glumce, publiku i ~lanove filmmedicinske sestre Re~ed u "Letu ske akademije ovi zlikovci toliiznad kukavi~ijeg gnezda". Nekoko privla~e. liko godina kasnije, Entoni Hop"Mislim da kroz wih uìvamo kins, koji je maestralno odigrao u problemima koje oni predstaulogu jo{ jednog negativca, monvqaju, u bolu koji nanose, ali i u struoznog serijskog ubice Hanipatwama koje i sami trpe u odrebala Lektora u filmu "Kad ja|enim trenucima", smatra Stigawci utihu", nagra|en je najviven Lang koji tuma~i lik osveto{im priznawem. qubivog vojnika Majlsa Kvori~a U novije vreme, u tom smislu u "Avataru". isti~e se Hit Lexer koji je proZa Karen Sternhajmer, profe{le godine posthumno nagra|en sora sociologije na univerzitetu Oskarom za ulogu Xokera u u Ju`noj Karolini, to je neka vr"Mra~nom vitezu" kao i Havijer sta vakcine. Bardem koji je godinu dana ranije "To je mala doza ne~eg {to u suosvojio istu nagradu za ulogu po{tini ne èlite nikako da doìmahnitalog ubice Entonija îguvite u stvarnom ìvotu, na~in da re u filmu "Nema zemqe za starosetite ne{to zaista stra{no o ce". qudskoj sudbini sa bezbedne daDanijel Dej Luis dobio je zlatqine", objasnila je ona. Kao u nu statuetu 2007. za glavnu mu{ku pro{losti, i ovogodi{wi izbor ulogu okrutnog nafta{a u filmu likova potvr|uje naklonost pre"Bi}e krvi", dok je istu tu nagra-

du prethodno osvojio Forest Vitaker za svoju interpretaciju zloglasnog ugandskog diktatora Idija Amina u filmu "Posledwi kraq [kotske". Nagra|enih negativnih uloga bilo je i me|u glumicama. Primer je Tilda Svinton koja je 2007.

osvojila Oskara za sporednu ènsku ulogu tuma~e}i lik bezobzirnog advokata u filmu "Majkl Klejton". "Svi mi imamo svoju mra~nu stranu", kaè Sara Koleton, producent popularne ameri~ke serije "Dekster" koja prati forenzi~ara koji u slobodno vreme ubija negativce. Sociolog Sternhajmer isti~e da privla~nost koju qudi ose}aju prema negativnim likovima poti~e jo{ iz vremena stare Gr~ke i katarze koju su doìvqavali dok su gledali pou~ne predstave na sceni. "Uvek je postojala mra~na strana ~ove~anstva. Ako je danas i{ta druga~ije, onda je to u postojawu mnogo ve}eg broja na~ina da se doìvi ta vrsta iskustva", dodala je ona. (Tanjug)

„Mali Princ” u animiranoj 3-D verziji Francuski producenti Aton Suma{ i Dimitri Rasam pripremaju animiranu verziju "Malog princa" u 3D formatu, objavio je "Varajeti". Suma{ i Rasam su od porodice Antoana de sent Egziperija otkupili prava na ekranizaciju wegove kwige za 45 miliona evra, pa }e "Mali princ" po svemu sude}i biti jedan od najskupqih evropskih projekata ove godine. Film }e verno pratiti radwu

kwige koja pri~a o prijateqstvu pilota izgubqenog u pusti-

wi i de~aka sa ~arobnim mo}ima. Produkcija bi trebalo da po~ne po~etkom 2011. Kwiga koju je Sent-Egziperi napisao 1943. prevedena je na vi{e od 180 jezika i prodata u svetu u vi{e od 80 miliona primeraka. "Na{a ambicija je da 'Mali princ' u animiranoj verziji bude u rangu ostvarewa koja rade Mijazaki i "Piksar", izjavio je Suma{. (Beta)

NAGRADA MRE@E JAVNIH BIBLIOTEKA SRBIJE

Pi{talu priznawe za najboqu kwigu Nagrada za najboqu kwigu u mreì javnih biblioteka Srbije uru~ena je ju~e u Beogradu Vladimiru Pi{talu za kwigu “Tesla, portret me|u maskama” i izdava~koj ku}i “Agora” koja je objavila taj roman. U obrazloèwu ìrija se navodi da se Vladimir Pi{talo prvi put na{ao na listi autora 25 najtraènijih kwiga u bibliotekama Srbije, a prvi put se de{ava i da je najboqa kwiga po oceni ìrija tako|e i najtraènija prema anketi me|u ~itaocima biblioteka. “Pi{talova kwiga je vi{e od romana, ~ak vi{e od kwige, ona je poduhvat. Smelost, ali i u~inak tog poduhvata su vrtoglavi, jer treba se usuditi sa se saìvi{ i da se meri{ sa Teslom”, pi{e u obrazloèwu. Nagradu ~ine poveqa i nov~ani iznos. Vladimir Pi{talo je na sve~anosti u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS) rekao da je priznawe bibliotekara za wega su{tinsko jer je to nagrada i stru~waka i ~italaca. “Stavqam akcenat na ~itaoce, jer u ovim te{kim vremenima nema svako novca da kupuje kwige, niti je slu~ajnost ro|ewa svakog smestila u Beograd. Odanost ~italaca iz bibliote-

ka {irom Srbije ~ini mi posebnu ~ast”, rekao je on. Prema wegovim re~ima, razgovarao je sa publikom u vi{e

od 40 biblioteka i gradova u Srbiji, a to {to je danas u NBS, pokazuje da je kontakt sa ~itaocima neprekinut. Me|u naj~itanijim kwigama u mre`i narodnih biblioteka u Srbiji u toku 2009. godine su i

“Dovoqan razlog” Marije Jovanovi}, “Zapis du{e” Qiqane Habjanovi} \urovi}, “Hamam Balkanija” Vladislava Bajaca, “Azbuka mog ìvota” Mirjane Bobi}-Mojsilovi}. Nagrada za najboqu kwigu u mreì javnih biblioteka Srbije se, svake godine na Dan NBS-a, dodequje doma}em autoru za delo iz oblasti kwièvnosti, nauke ili umetnosti. @iri koji je odlu~ivao o najboqoj me|u 25 najtraènijih kwiga, prema anketi sprovedenoj u mreì 175 javnih biblioteka u Srbiji, ~inili su Sretena Ugri~i} i predstavnici nekoliko biblioteka u Srbiji. Ministar kulture Neboj{a Bradi} rekao je na sve~anosti da o~ekuje da NBS ~ija se zgrada rekostrui{e, po~ne da radi pre kraja ove godine, i da }e Ministarstvo podràti wenu aktivnost. Saradwa Ministarstva i NBS }e biti jo{ aktivnija od aprila 2010. godine, kada }e zvani~no po~eti obeleàvawe “Godine kwige”, rekao je Bradi}. (Beta)

SALMAN RU@DI NAJVIO NOVU KWIGU

Pri~a mog ìvota Angloindijski pisac Salman Ru`di izjavio je da namerava da napi{e kwigu o godinama koje je proìveo skrivaju}i se nakon fatve (smrtne presude) koju je protiv wega 1989. godine izrekao ajatolah Homeini, vo|a iranske islamske revolucije. “To je pri~a mog ìvota, ali verujem da je do{lo vreme da je ispri~am”, rekao je Ru`di na otvarawu izlo`be posve}ene wegovom delu na univerzitetu Emori u Atlanti. Na woj su, pored ostalog, izloèni rukopisi, fotografije i pisma podr{ke upu}ena slavnom piscu nakon Homeinijeve fatve, prenela je agencija AP.

“Dok je sva moja arhiva bila u fasciklama ili u ra~unarima bilo je te{ko, ali ovde sve je pred mojim o~ima”, kazao je ser Salman Ru`di, koji je tu titulu dobio od britanske kraqice Elizabete II 2007. godine i koji danas predaje i studentima na univerzitetu Emori. Roman “Satanski stihovi”, objavqen krajem 1988. godine, nai{ao je na dobar prijem kod kritike, ali je pokrenuo veliko nezadovoqstvo me|u muslimanima {irom sveta zbog, po wihovom shvatawu, uvredqivog opisa proroka Muhameda, koji je predstavqen kao obi~an ~ovek od krvi i mesa. (Tanjug)

POZORI[NA LITERATURA: PO^ECI SRPSKOG PROFESIONALNOG NACIONALNOG POZORI[TA

Verodostojna slika pozori{nog `ivota

Pozori{ni muzej Vojvodine objavio je po~etkom ove godine kwigu “Po~eci srpskog profesionalnog nacionalnog pozori{ta” na{eg poznatog teatrologa Petra Marjanovi}a. Radi se o drugom pro{irenom izdawu kwige u kojoj je pre ~etiri decenije objavqena doktorska disertacija Marjanovi}a. Ovo drugo izdawe nudi “nova saznawa i nova arhivska otkri}a ostvarena u protekla ~etiri desetle}a”, kako navodi autor u uvodnim napomenama. Istraùju}i po~etke srpskog profesionalnog pozori{ta, Marjanovi} se bavio razdobqem izme|u 1861. i 1868. godine, koriste}i dostupne arhivske izvore i literaturu “koji omogu}uju stvarawe pribli`no verodostojne slike ìvota u Vojvodini” iz ovog dalekog perioda. Polazna osnova Marjanovi}u su, kako navodi, bile “dosad napisane istorije srpskog pozori{ta i svi {tampani tekstovi, tematski veoma raznoliki, posve}eni radu Srpskog narodnog pozori{ta”, koji su sadràvali mno{tvo neophodnih podataka. U istraìvawu su tako|e bile dragocene i tada objavqene pozori{ne kritike. - Gledano u celini, moja ideja vodiqa sastojala se u poku{aju da, na osnovu sa~uvanih pisanih i {tampanih dokumenata o radu Srpskog narodnog pozori{ta i

sa~uvanih dramskih dela koja su bila prikazana u vremenu od 1861. do 1868, izvr{im analizu repertoarske politike i rekonstrukciju najva`nijih faza pripremawa, odnosno ostvarewa po-

zori{nih predstava iz prvih osam godina rada ovog pozori{ta - obja{wava Petar Marjanovi} u uvodnim napomenama ove kwige. Na vi{e od pet stotina stranica, Marjanovi} pi{e o repertoaru SNP i delima srpskih pisaca koja su se na{la na wemu. Tu su i dramska dela stranih pi-

saca, odnosno prevedene drame na repertoaru SNP - a, kao i posrbe. Sam proces rada na jednoj predstavi tog doba tako|e je zanimala Marjanovi}a i on se osvr}e na to i nudi pregled faza rada na pripremawu pozori{ne predstave, na podeli uloga, rad na ~istoti jezika i izgovoru, analizi dramskog teksta, mizanscenu i scenskim kretwama. Upoznaje nas i sa osobenostima dekora, kostima, osvetqavawa scene, maskirawa i scenske muzike, a ukazuje i na gluma~ka ostvarewa na sceni SNP -a od 1861. do 1868. Na kraju kwige dat je i celokupan repertoar SNP -a tog perioda, kao i teatrografski i bibliografski podaci, uz kratak sa`etak na engleskom jeziku. U zavr{nom poglavqu ove kwige direktor Pozori{nog muzeja Vojvodine Zoran Maksimovi} podse}a da je Petar Marjanovi} laureat nagrade ove institucije “Lovorov venac” koja se sastoji i od objavqivawa kwige dobitnika, te je tim povodom i {tampano ovo drugo pro{ireno izdawe “Po~etaka srpskog profesionalnog nacionalnog pozori{ta”. Portret laureata Petra Marjanovi}a, objavqen na posledwim stranicama ove kwige, priredio je Zoran Maksimovi}. N. Pej~i}

ponedeqak1.mart2010.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

DANAS NA NOVOSADSKOJ REVIJI FILMOVA S FESTA

„Koko [anel i Igor Stravinski” i „Papa Jovana” U Art bioskopu “Vojvodina” na novosadskoj reviji filmova sa Festa - Film 2010, danas je na programu, od 17 i 21.30 ~asova, ostvarewe “Koko [anel i Igor Stravinski”(traje118 minuta) rediteqa Jana Kounena. Hronolo{ki, ovoj film po~iwe gde se zavr{io pro{le godine aktuelan “Koko pre [anel” En Fontejn, prate}i `ivot slavne modne kreatorke i ikone. Pariz, 1913. Koko [anel je ludo zaqubqena u Artura Kape- Iz filma „Koko [anel i Igor Stravinski” la. U pozori{tu na Jelisejskim poqima Stravinuseqava sa `enom i decom. Time ski izvodi “Posve}ewe prolezapo~iwe strasna, intenzivna }a”, suvi{e radikalan i modequbav izme|u dva stvarala~ka ran komad u tom trenutku. Koko genija. prisustvuje izvo|ewu...Sedam Film “Papa Jovana” (traje godina kasnije Artur umire, a 149 minuta) rediteqa Senkea Koko je skrhana bolom. Slu~ajVortmana, a u produkciji Neno nale}e na Stravinskog koji ma~ke Velike Britanije, Itaje sada izbeglica u Parizu. Wilije i [panije, prikazauje se u hov susret je fatalan. Koko ga terminu od 19 sati. Evropa u depoziva u svoju vilu u koju se on vetom veku. Johana odrasta u

Ingelhajmu na Rajni. K}i dogmatskog i doktrinarnog seoskog sve{tenika, protiv o~eve voqe u tajnosti u~i da ~ita i pi{e. Wen neobi~an talenat otkrivaju i, kao jedinoj devojci, dozvoqavaju joj da poha|a {kolu pri katedrali u Dor{tatu i stavqaju je pod okriqe viteza Gerolda u koga se ona smrtno zaqubquje. Posle krvavog napada Normana, Johana se preru{ava u mu{karca i odlazi u manastir u Fuldi. Tamo je u~e ve{tini isceqivawa i zare|uje se. Kasnije, u Rimu, izlazi na glas kao isceliteq i postaje li~ni lekar pape Sergija. Ubrzo potom, wega truju. Predvodnik zavere, biskup Anastazije, nada se da }e on sesti na tron, umesto wega za papu biraju Johanu. Ali neotkrivena „papisa“ ima opasnu slabu ta~ku: ostala je u drugom stawu sa Geroldom, svojim tajnim qubavnikom... V. C.

U BEOGRADU, 6. JUNA

Koncert Boba Dilana Legendarni ameri~ki rok muzi~ar i pesnik Bob Dilan potvrdio je da }e 6. juna odr`ati koncert u Beogradu, ali jo{ uvek nije saop{teno u kom prostoru. Na zvani~noj strani www.bobdylan.com najavqeno je da }e Dilan posle martovskih koncerata u Japanu i Ju`noj Koreji, svirati 2. juna u Bukure{tu, 3. juna u Sofiji, 4. juna u Skopqu, 6. juna u Beogradu i 7. juna u Zagrebu. Autor klasika “The Times They Are a-Changing”, “Blowing in the Wind”, “Like a Rolling Stone”, “Knockin’ on a Heaven’s Door” i “Deslation Row”, “Hard rain”, jedan od najzna~ajnijih i najuticajnijih muzi~ara

u istoriji rokenrola, prethodno je jedini put svirao u Srbiji 11. juna 1991. godine na beogradskom stadionu “Galenika”. Srpski mediji su prethodnih dana naga|ali da bi Dilan trebalo da nastupi u Beogradskoj areni u organizaciji skopskog promotera “Avalon”, ali to za sada nije zvani~no potvr|eno. Dilan (69) je krajem pro{le godine objavio album bo`i}nih pesama “Christmas in the Heart”, na kome su tradicionalne bo`i}ne himne poput “O Come All Ye Faithful (Adeste Fideles)” i “Hark The Herald Angels Sing”. (Beta)

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak1.mart2010.

DNEVNIK

AMBASADOR PORTUGALA SA STUDENTIMA FILOZOFSKOG FAKULTETA

Evropska unija je avantura, {ansa i budu}nost izme|u zemaqa, ne postoje prepreke za kretawe qudi, ideja i kulturnih uticaja. Pa ipak, mi nismo postali [panci, ili Francuzi ili Nemci ve} smo i daqe Portugalci, jer je Zajednica ustrojena tako da vam omogu-

da na odgovornim funkcijama najvi{ih e{alona evropskih institucija u svakom trenutku ima nekoliko wegovih zemqaka. Ukazav{i na sli~nosti Portugala i Srbije, pribli`no istu veli~inu i broj stanovnika, sli-

nas je sasvim uobi~ajeno jer smo sada dobri susedi. Visoki gost je tako|e dokazao da ima ne{to u tvrdwi o srodnom mentalitetu nas i Portugalaca. Naime, iako je pred novosadskim studentima

publike Portugal Luis de Almeida Samiajo prilikom pro{lonedeqne posete Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu,a kao potvrdu svojih re~i, naveo je portugalsko iskustvo.- U Uniji nema granica

}ava da budete deo globalnih tokova i vrednosti a da ne izgubite svoju posebnost . Ambasador Portugalije je podsetio da je aktuelni predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo Portugalac, a i

~an, kako ga je nazvao “ju`noevropski” mentalitet, slavnu pro{lost dveju zemaqa i izraèni ponos na svoje nasle|e i kulturu, ambasador Sampajo je galantno izjavio kako nema sumwe da }emo i mi vrlo brzo postati deo zajedni~kog evropskog iskustva. Portugalski diplomata je na prakti~nom primeru demonstrirao jo{ jednu od prednosti ulaska u Uniju, a to je harmonizacija odnosa me|u zemqama. - Za razliku od Srbije, mi imamo samo jednu granicu, sa [panijom, {to zapravo zna~i da se istorija Portugala moè predstaviti kao istorija razra~unavawa sa [pancima – na{alio se ambasador – Ali, pogledajte moju kravatu. To je poklon mojih {panskih kolega povodom dolaska wihove zemqe na predsedavaju}e mesto u Savetu ministara EU. âk i ne tako davno, ovo bi bilo nezamislivo. A da-

nameravao da odr`i, prema sopstvenom priznawu “dugo i dosadno” predavawe o Portugalu kao o prvom primeru globalizacije, ambasador se odlu~io za film inspirisan delom “[ta turista treba da vidi u Lisabonu” Fernanda Pesoe, verovatno najzna~ajnijeg portugalskog pesnika 20. veka. Tako su studenti, umesto da se podse}aju vanvremenskih avantura Vaska de Game i Magelana, koje su krenule sa portugalskih obala i ozna~ile po~etak civilizacije i Sveta kakav danas poznajemo,ili da je Portugal bio jedna od prvih globalnih ekonomskih sila i da danas 300 miliona qudi na ~etiri kontinenta govori portugalski jezik, u`ivali u slikama zemqe oslowene na Okean ,u kojoj vreme zaista te~e u posebnom, snenom ritmu fadoa... I. Sabado{

Foto: S. [u{wevi}

- ^lanstvo u Evropskoj uniji je lepa avantura, {ansa, a za Srbiju je budu}nost. Istovremeno, ne treba da se bojite da }ete izgubiti identitet, da }ete izgubiti svoju kulturu i jezik – kazao je studentima ambasador Re-

KOLIKO KO[TA BESPLATNO STUDIRAWE?

I buyet istresa yepove Studenti koji su uspeli da se domognu buxeta, odnosno da wihove studije pla}a dr`ava, pored brojnih prate}ih tro{kova koje zahteva studentski `ivot, ipak pla}aju i to ne malo u toku studirawa. Naime, dok se upi{u na godinu, overe semestre, prijave ispite i kupe kwige, wihovo studirawe daleko je od toga da bude besplatno. Upis akademske godine pla}aju 6.000 dinara, overu semestra od 1.000 do 2.000 dinara, u zavisnosti od fakul-

ka nema, moraju da potraè u Gradskoj biblioteci ili u Matici srpskoj gde je ~lanarina od 350 do 400 dinara. Studentkiwi Filozofskog fakulteta Tamari Jak{i} najvi{e smeta {to ne dozvoqavaju da se iz fakultetske biblioteke iznose kwige na kopirawe. Zato literaturu uglavnom mora da traì na drugom mestu. îwenica je da se ispiti moraju prijaviti i po mesec dana pre po~etka ispitnog roka, pa

FTN je svojim studentima omogu}io da ispite mogu da odjave dva dana uo~i odràvawa, a da im prijava ne propadne teta, ispitnu prijavu do 200, a ako se ispiti prenose iz prethodne godine, za svaki je potrebno izdvojiti 3.000 dinara. Dakle, buxetsko studirawe je sve, samo ne besplatno... Apsolventkiwa Fakulteta tehni~kih nauka Ivana Moro{ev kaè da na svakoj godini ima 11 ispita, zato se tokom studirawa trudila da ispo{tuje rokove kako ne bi pla}ala penale za zaostale ispite. - Najvi{e mi smeta {to kolege s beogradskih fakulteta, ukoliko su na buxetu, zaista ni{ta ne pla}aju i obezbe|ene su im kwige. Dosta novca je potrebno izdvojiti dok iskopiramo svaku skriptu, jer nam profesori ostave samo po jedan primerak u skriptarnici. Za svaku stranu po 3-4 dinara, u su{tini deluje sitno, a najvi{e para ode na to - kaè Ivana. Na ve}ini fakulteta studenti mogu besplatno da koriste literaturu iz fakultetskih biblioteka. Kwige koje bibliote-

to oteàva ekonomisawe. Zbog toga studenti prijavquju ispite napamet, {to neizbe`no dovodi do toga da neke moraju da prijavquju i vi{e puta. - Bilo bi dobro da moè da se odjavi ispit, pa da ti prijava vaì za slede}i rok, a smeta mi i {to nema elektronskog prijavqivawa, ve} je sve {tapom i kanapom, a sve ko{ta - kaè Tamara. Ako je za utehu, ima izuzetaka. FTN je svojim studentima omogu}io da dva dana pre ispita mogu da ga odjave, a da im prijava ne propadne. - Pomo}u na{eg veb servisa bukvalno s dva klika moèmo da odjavimo ispit, a da nam pare ostanu na ra~unu za naredni rok,{to je idealno re{ewe - kaè student sa FTN - a Kristijan Na|. Me|utim, olak{ice za studente ne primewuju se na svakom fakultetu, a sve to udara na studentski xep. I. Dragi}

Ozvani~ena uspe{na saradwa Ambasador Portugala Luis de Almeida Samiajo potpisao je sporazum o saradwi lisabonskog instituta “Kamoes“, koji se bavi promocijom portugalskog jezika i kulture u evropskoj akademskoj zajednici, s dekanicom Filozofskog fakulteta Qiqanom Suboti}. Time je ozvani~ena saradwa koja, na obostrano zadovoqstvo, ve} ulazi u drugu godinu. Preko “Kamoesa” je pro{le godine na Filozofskom po~eo fakultativni kurs portugalskog jezika koji trenutno slu{a 45 studenata novosadskog Univerziteta. U slede}oj akreditaciji nastavnog programa i portugalski jezik bi, uz francuski, {panski i italijanski trebao da postane deo redovne nastave na Odseku za romanistiku Filozofskog fakulteta. Pored toga, studenti portugalskog univerziteta u Aveiru koji preko programa “Kampus Evrope” dolaze na akademsku razmenu u Novi Sad, na Filozofskom fakultetu u~e srpski jezik.

Univerzitet sufinansira studentske projekte

CENTRALNA BIBLIOTEKA UNS-a

Besplatan „Datamonitor“ Centralna biblioteka Univerziteta u Novom Sadu svojim korisnicima obezbedila je besplatan pristup bazama podataka “Datamonitor”, ~ije servise }e studenti mo}i da koriste do 8. marta. Na raspolagawu su dva servisa, prvenstveno namewena studentima i istraìvawima menaxmenta. Servis “Marketlajn” sadrì izve{taje, rang liste, novosti i dubinske analize o kompanijama, industrijama i dràvama, odnosno obiqe podataka za lak{e razumevawe funkcionisawa razli~itih tr-

ì{ta i aktuelnih trendova u poslovawu. Baza “Biznis insajts” sadrì ekonomske izve{taje nezavisnih stru~waka za strate{ki menaxment o vode}im kompanijama u odre|enim privrednim sektorima kao i dubinske analize i predvi|awa trì{nih trendova. Podaci s “Datamonitora” mogu da se koriste iskqu~ivo u akademske svrhe i za interna istraìvawa. Linkovi za pristup i detaqni uslovi kori{}ewa servisa mogu se prona}i na internet sajtu Univerziteta. I. S.

Univerzitet u Novom Sadu, kao i prethodnih godina, obezbedio je novac za sufinansirawe studentskih me|unarodnih projekata, sa `eqom da pomogne ovakve aktivnosti studentskih organizacija, op{tih i strukovnih. Obezbe|enih 300.000 dinara bi}e raspodeqeno na osnovu konkursa za sufinansirawe studentskih me|unarodnih projekata, koji je otvoren do 3. marta.

Studentske organizacije koje deluju na Univerzitetu, kao i grupe studenata odre|enih usmerewa koje planiraju realizaciju projekata me|unarodne saradwe, prilikom konkurisawa treba da dostave projektne aplikacije s detaqnim buxetom. Kriterijumi za dodelu para objavqeni su na sajtu UNS-a: www.uns.ac.rs, a prijave se dostavqaju li~no ili po-

{tom Rektoratu UNS-a. O aplikacijama odlu~uje Komisija koju je formirao univerzitetski Studentski parlament (najkasnije 15 dana od isteka roka za podno{ewe projekata), a odluku zatim razmatra i Rektorski kolegijum, nakon ~ega se s organizacijama kojima je novac odobren potpisuje ugovor. V. ^.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

DE^JI DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

ponedeqak1.mart2010.

Slika svetog Save mi govori

veti Sava je prosvetiteq, u~iteq, svetac, za{titnik i princ. Qudi vole svetog Savu i slave ga kao krsnu slavu. Sveti Sava `ivi i bez godina i bez smrti i dan danas se pojavquje u plodovima, hlebu, predmetima, vinu itd. On je sad svetac, a neki qudi slave krsnu slavu svetog Savu, a sva {kolska deca svoju slavu svetog Savu. Na{i preci bili su mnogobo{ci (verovali su u vi{e bogova). Svako pleme i svaki dom imao je svoga boga, koji je bio veoma po{tovan kao za{titnik. Kada su Srbi uzeli

pravoslavnu veru, veoma su se te{ko odricali stare tradicije i obi~aja. Zbog toga su u zamenu uzeli da slave jednog hri{}anskog sveca. Obi~no su uzimali za krsnu slavu onog svetiteqa koga su preuzeli svetim kr{tewem. I pre mnogo godina i dan-danas qudi vide dobrog, pametnog u~iteqa i zato svi vole i po{tuju svetog Savu. Milica Kova~evi}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, @dnevnik.rs 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@

ûvajmo vodu Voda nam treba za ìvot ceo, da nas rashladi kada je dan vreo. P~ele piju vodu-rosu, a pahuqice krase na{u kosu. ûvajmo vodu,

da mo`emo s’juga do~ekati rodu. ^uvajmo je deco mila, kao {to je nas majka, kada nas je rodila. Miladinka Pavlovi}, III-1 O[ „J. Jovanovi} Zmaj” Srbobran

Gordana Nenadovi}, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Snup Dogov koncert

zbudqivo sam o~ekivao 3. dan „Egzita“, jer }u prisustvovati Snup Dogovom koncertu. Snup Dog je moj dugogodi{wi idol, a ànr kojim se bavi je hip-hop. Znam stotine wegovih pesama i ima}u priliku da ~ujem nekolicinu wih uìvo. Prisustvova}u wegovom koncertu na „Egzitu“ u Novom Sadu. Mnogo sam o~ekivao od koncerta, a najve}i problem bile su karte. Nabavka karata je uspela, ali nisu bile nimalo jeftine, ra~unaju}i da smo ih kasno nabavili i da }e sa mnom i}i i moj tata. Moja mama se brinula, pa je zamolila mog brata od ujaka, \or|a, koji ima 25 godina, da wegovi drugari i on idu s nama. Taj dan je kona~no do{ao, a koncert je bio planiran za pono}. Koncert }e se odràti na Mejn stejyu, odnosno na glavnoj bini. Pribliàvaju}i se Petrovaradinskoj tvr|avi, bio sam uzbu|en i vrlo radoznao. Kroz glavu mi je stalno i{lo pitawe: „Kako to izgleda koncert izvo|a~a koji se svrstava u najboqe hip-hopere ikada?“ Pro{lo je deset minuta od o~ekivanog Snup Dogovog izlaska na binu. Brat me je obavestio da bi koncert trebao da po~ne za dvadesetak minuta. Poku{avaju}i ubiti vreme, razgledao sam oko sebe.

Zapa`ao sam qude iz svih zemaqa sveta. Blizu mene su bila dva [panca i jedan Amerikanac. Atmosfera je bila dobra, ali polako mi je postajalo dosadno. 45 minuta posle pono}i i nema ga. Moj idol jo{ ne izlazi na binu, a ja umirem od dosade. Tata savetuje da odemo ku}i,a ja bez razmi{qawa odbijam taj predlog. Nikada ne bih oti{ao ku}i kada sam na korak od vi|ewa svetski poznatog, slavnog ameri~kog hip-hopera, Snup Doga. Mama me ve} peti put zove, a sati je 1 i 20. Jo{ uvek sam pribran i ne odustajem. Mom tati se ve} drema, ali ja sam pun energije. Ipak, da mi je dosadno, moram priznati. Po mom mobilnom telefonu, ta~no 1 i 52 i mama me zove. Savetuje da do|em ku}i. Odgovaram da ne}u i usred wene re~enice, na pozadini bine se pojavquju re~i „Long Bi~“. Long Bi~ je mesto gde je ro|en Snup Dog, a znaju}i taj podatak, prekidam vezu i govorim: „Kona~no!“ Plavi dim se pojavquje na bini, sva svetla uperena u centar bine i iza dima se, ne mogu da verujem, pojavquje jedan jedini, Snup Dog!!! Uz pratwu svira~a i plesa~ica, koncert je po~eo. Naravno, publika se probudila, a toliko je qudi bilo ispred mene, da je Snup Dog delovao kao da je

Snup Mrav. Iza mene je bilo jo{ vi{e qudi. Snup Dog je svoju duga~ku kosu vezao u kikice. Nosio je dres sa re~ima „Long Bi~“ i pevao je na mikrofonu, koji je ukra{en zlatnim natpisom „Snoop Dogg“. Videlo se da se tamnoputi Amerikanac muzikom bavi ve} petnaest godina. Koncert je napravio jo{ zanimqivijim govore}i publici {ta da radi, kaè, pa ~ak je postavqao i pitawa publici . Sve vreme sam koncert pratio na ramenima mog tate. Naàlost, Snup Doga sam jedino mogao da vidim na video bimu. Koncert je bio izvanredan. âk i moj tata, koji prezire Snup Doga, priznao je da mu se svideo koncert i na~in na koji ga je iskusni reper izveo. U povratku ku}i sam pojeo kukuruz i popri~ao s tatom o utiscima s koncerta. Stigli smo u ~etiri ujutro.Odmah sam legao da spavam. Sutradan sam ~uo da je Snup Dog prikupio 55.000 qudi i da je jedino britanska rok grupa „Prodiyi“ prikupila vi{e qudi na „Egzitu“. Doìvqaje s mog prvog pravog koncerta, pamti}u do kraja ìvota. Nadam se dolasku Ejkona i Eminema na „Egzit festival“ u budu}nosti. Pavle Rudi}, III-3 O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Adam Tokodi, II-4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

Snijeg i swe{ko Na~ekah se prvog snijega, jedne ki{e, bijelog leda, jednog zanimqivog debequcu, dodu{e, pravog smje{ka, jednog zanimqivo - neobi~nog swe{ka! Jedna ki{a, suswe`ica, led, mo`da bi prouzrokovali snijeg, al’ opet ni{ta!!! Organizovane sanke, rukavice, {alovi i kape, nasmijana dje~ja lica, u sebi, u srcu, o~ekuju, ono bjelo, pahuqasto, slatko, prije svega glatko, a znamo da je snijeg! Jo{ ga nema, zima odlazi, mo`da se pakuje, sprema... [teta, a ba{ sam se radovala snijegu, jednim pahuqicama, ledu, i smej{ku, jo{ i sad ma{tam o mom malom Swe{ku! An|ela Dragovi}, VI-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Jovan Maksimovi}, II-5, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Skakavac i mrav Hvalio se skakavac jednom malom mravu kako mo`e da presko~i i najvi{u travu.

Skakavac se hvalio da ima noge jake, a da su mravu noge slabe k’o u stare bake.

Kad je stigla hladna zima, nestalo je trave, pa je gladan skakavac posetio mrave.

Mrav mu glasno re~e: - Celo leto si samo skakao sad si mi do{ao na vrata da bi k’o magarac wakao!

Milana Terzi}, III razred O[ „Jovan Popovi}” Sremska Mitrovica

SVET

ponedeqak1.mart2010.

DNEVNIK

POSLE SNA@NOG ZEMQOTRESA U ^ILEU

Ukinuta opasnost od cunamija na Pacifiku SANTJAGO, HONOLULU, MOSKVA, MADRID: Ameri~ki centar za pra}ewe cunamija ukinuo je ju~e upozorewe od cunamija u svim dr`avama na Pacifiku, koji je usledio posle zemqo-

vu Robinson Kruso, u ju`nom delu Pacifika u cunamiju izazvanom posle sna`nog zemqotresa u îleu. Lokalne vlasti su navele da je serija talasa cunamija pogodila obale ostrva koje ima oko 600 stanovnika. Posle zemqotresa izdato je upozorewe o opasnosti od cunamija du` obala Perua, îlea, Ekvadora, Kolumbije, Paname i Kostarike. U Kaliforniji i na pacifi~kim ostrvima Havaji, Ameri~ka Samoa i Samoa izdata su tako|e upozorewa na opasnost od cunamija. Prvi talasi cunamija, izazvanog razornim zemqotresom u îleu, stigli su do obala Francuske Polinezije, saop{tile su vlasti. Vlada je pozvala stanovnike da napuste priobalne oblasti i smeste se na uzvi{ewima, a {kole i ve}ina puteva su zatvoreni. Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je da se SAD pripremaju za cunami izaPoplavqen grad Kesenuma na severu Japana zvan sna`nim zemqotresa u îleu. Japanska meteorotresom u îleu i traìo od qudi lo{ka slu`ba, tako|e, je saop{tina ameri~kim ostrvima u Tihom la da je stepen opasnosti od cunaokeanu - Havajima, Ameri~koj Samija vra}en na “normalni nivo”, moi i Guamu - da slede upustva lopa su vlasti donele odluku o ukikalnih vlasti.Obama je rekao da dawu vi{eg stepena opasnosti na su SAD spremne da pomognu spasaseveru najve}eg ostrva u arhipelavawu nastradalih u îleu i obnogu, Hon{u. vi te zemqe. Prethodno, najmawe pet osoba Cunami je stigao i do isto~ne je poginulo i 11 je nestalo na ostrobale Rusije, ali nije napravio

nikakvu materijalnu {tetu. Niz talasa, koji nisu prelazili visinu od 80 centimetara, pogodio je poluostrvo Kam~atka severoisto~no od Japana, a zatim obli`wa Kurilska ostrva, saop{tio je Centar za cunami u ruskoj Sahalinskoj oblasti, javile su agencije. Vlasti u Japanu su nalo`ile evakuaciju 320.000 qudi na severu

skog poluostrva Kam~atke do Australije i Kalifornije. Spasila~ke slu`be i daqe pretraùju ru{evine u potrazi za preìvelima. Brojni turisti ostali su u îleu zarobqeni u hotelima jer su me|unarodni aerodromi zatvoreni. Neki od wih no} su proveli na ulicama i parkovima. Aerodrom u Santiagu osta}e zatvoren jo{ najmawe 72 sata, a va-

Sna`na oluja odnela 15 ìvota Sna`ni olujni vetrovi, brzine 140 kilometara na sat, koji su pogodili delove [panije, Portugala i Francuske odneli su 15 ìvota i pri~inili materijalnu {tetu. Jedan de~ak na severu Portugala poginuo je kada je na wega palo drvo, ista sudbina zadesila je mu{karca na jugu Pirineja, dok je jedna èna u Galisiji stradala kada se na wu sru{io zid. Jaki olujni vetrovi pogodili su i portugalsko ostrvo Madera, koje se jo{ oporavqa od pro{lonedeqnih poplava i klizi{ta u kojima je ìvot izgubilo vi{e desetina qudi, javio je Bi-Bi-Si. Oluja je stigla i na {panska Kanarska ostrva, naro~ito La Palmu, Velika Kanarska ostrva i Tenerife, ali nije bilo velike materijalne {tete. O~ekuje se da oluja stigne do {panskih regiona Galisija, Zemqa Baska, Kastiqa i Leon i Kantabrija, kada }e, prema predvi|awima meteorologa, brzina vetrova dosti}i ~ak 160 kilometara na sat. Oluju je izazvao talas toplog vazduha sa juga koji se sudario sa hladnim koji dolazi sa severa, saop{tila je {panska meteorolo{ka slu`ba. Japana, gde je na snazi upozorewe od cunamija, javila je agenija Kjodo. Prema posledwim podacima, u zemqotresu ja~ine 8,8 stepeni Rihtera poginulo je vi{e od 300 qudi. Jedan od dosad najsna`nijih zemqotresa ru{io je ku}e, mostove i ceste u sredi{wem delu îlea i izazvao upozorewe na cunami {irom Pacifika. Uzbunu od cunamija tako je proglasilo gotovo 50 dràva tog podru~ja, od ru-

zdu{ni promet preusmeren je prema Mendozi u Argentini. Seizmolo{ke slu`be zabele`ile su brojna podrhtavawa tla, a najsna`nije je bilo magnitude 6,9. Stru~waci tvrde da je broj `rtava u ^ileu na sre}u ne}e biti ve}i od nekoliko stotina, iako je zemqotres bio sna`niji nego na Haitiju, jer su gra|evine u toj zemqi koja ima veliko iskustvo sa zemqotresima, prili~no kvalitetno gra|ene.

U zemqotresu poginulo 300 qudi SANTJAGO, BRISEL: U zemqotresu koji je prekju~e pogodio île poginulo najmawe 300 osoba, najnoviji je bilans ~ileanskih vlasti. île je ju~e ujutro pogodio jo{ jedan slabiji potres. Epicentar potresa, ja~ine 8,8 stepeni Rihterove skale, lokalizovan je 91 kilometar od ~ileanskog grada Konsepsion i 110 kilometara od grada Talke, saop{tio je ameri~ki geolo{ki institut. Nekoliko sati posle tog potresa, dogodio se zemqotres u severnom delu Argentine. Poginule su dve osobe u potresu 6,1 stepeni po Rihterovoj skali. Centralni deo îlea je posle zemqotresa progla{en zonom prirodne katastrofe, a delovi zemqe ostali su odse~eni zbog ru{ewa mostova i puteva, i prekida telefonskih veza, a bez struje i vode je, posle zemqotresa,

ostao ~ak i glavni grad Santjago. Ambasadorka Srbije u Argentini, Gordana Vidovi} koja je akreditovana i u îleu, izjavila je za B92 da su, prema dostupnim informacijama, dràvqani Srbije koji ìve u îleu dobro i da je u pitawu oko 120 dràvqana Srbije koji sa porodicama prete`no ìve u Santjagu. EU odlu~ila je da odmah uputi pomo} od tri miliona evra zemqotresom pogo|enom îleu, gde je, prema posledwem bilansu, poginulo vi{e od 120 osoba. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo izjavio je da }e EU uputiti jo{ novca ako to bude bilo potrebno. “Odsek za humanitarnu pomo} Evropske komisije je spreman da uputi hitnu pomo}

[PANIJA

Vo|a ETA-e uhap{en u Francuskoj MADRID: Vo|a oru`ane baskijske separatisti~ke organizacije ETA uhap{en je u Normandiji na severu Francuske, saop{tilo je {pansko Ministarstvo unutra{wih poslova. Ibon Gogeaskoe~ea Aronategi, koji je bio u bekstvu od 1997. godine, uhap{en je zajedno sa jo{ dvojicom visoko rangiranih pripadnika ETA u zajedni~koj akciji {panske i francuske policije u blizini malog grada Kaan u Normandiji, navodi se u saop{tewu ministarstva.On i wegovi sau~esnici, koji su pobudili sumwu kada su iznajmili jednu seosku ku}u koriste}i la`na imena, uhva}eni su u automobilu sa la`nim registarskim tablicama, javile su agencije.

Gogeaskoe~ea (54) je uhap{en pod sumwom da je planirao napad na muzej “Gugenhajm” u Bilbau tokom posete {panskog kraqa Huana Karlosa. Snage bezbednosti smatraju da je ETA, koja se bori za nezavisnost {panske pokrajine Zemqa Baska i odgovorna je za smrt vi{e od 850 qudi, ozbiqno oslabqena zbog toga {to je posledwih godina uhap{eno nekoliko stotina wenih pripadnika. Ovakav rezultat je omogu}ila boqa koordinacija izme|u vlasti [panije i Francuske ~iju teritoriju ETA ve} dugo koristi za skrivawe. Politi~ko krilo ETA, Batasuna, pozvalo je pro{le nedeqe ETA da nastavi borbu mirnim sredstvima, prenele su agencije. (Tanjug)

IRAN

Obe{eni zbog krijum~arewa droga TEHERAN: Iranske vlasti pogubile su trojicu mu{karaca, optuènih za krijum~arewe narkotika i ubistvo policajca. “Kazna ve{awem izvr{ena je u zatvoru u gradu Birxam”, saop{tio je lokalni zvani~nik pokrajine Horasan na krajwem jugu Islamske republike. Vrhovni iranski sud potvrdio je smrtnu kaznu optuènima. Ubistvo, prequba, silovawe, oruàna pqa~ka, krijum~arewe narkotika i otpadni{tvo od islamske vere, prema iranskom zakonu iz 1979, ka`wavaju se smr}u. (Tanjug)

AUSTRIJA

Sru{io se mali avion BE^: Jedan, mawi, sportski avion sru{io se u Austriji iznad op{tine Valdcel u pokrajini Gorwa Austrija, a kako je saop{teno, poginula su oba putnika. Komisija za istragu avionskih nesre}a Ministarstva saobra}aja pokrenula je istragu da bi utvrdili uzrok ne-

sre}e. Dva putnika, ~ije dr`avqanstvo nije poznato, preminula su na licu mesta. Nesre}a se dogodila posle 9 sati ujutro, a prema radiju Gorwe Austrije, mala letelica je pala na jedno poqe u mestu Brakenberg. Avion je pao na krila i u sredini se prelomio. (Tanjug )

DANSKA

Ponovo objavqena sporna karikatura KOPENHAGEN: Kontroverzna karikatura proroka Muhameda, koja je posle prvog objavqivawa 2005. godine izazvala gnev protiv Danske {irom islamskog sveta, objavqena je ponovo na internet sajtu desni~arske Danske narodne partije.Objavqivawe karikature danskog karikaturiste Kurta Vestegorda na strana~kom sajtu, do{lo je kao reakcija na izviwewe koje je danski dnev-

ni list “Politiken” u petak uputio islamskim udru`ewima ~iji su advokati zapretili tu`bama protiv svih medija koji su ranije objavili tu karikaturu. “Ja ne mogu da shvatim da neko ne `eli da u|e u sudski proces i brani slobodu govora”, navela je lider Danske narodne partije Pia Kjersgord na strana~kom sajtu i dodala “ako to ne}e mediji i politi~ari, ko }e?”. (Beta)

EGIPAT

Ubijen emigrant Sru{ena zgrada na aerodromu

od tri miliona evra za prve potrebe”, rekao je Barozo. Visoki predstavnik EU za spoqnu politiku Ketrin E{ton

izjavila je da je EU spremna da uputiti svu pomo} neophodnu `rtvama zemqotresa. (Rojters, Tanjug, Beta)

RAFA: Egipatski grani~ari ubili su jednog afri~kog imigranta i pritvorili jo{ 16 wih dok su poku{avali da u|u u Izrael, izjavili su zvani~nici. Jedan neimenovani zvani~nik je rekao da je ubijeni imgirant, ~ija je nacionalnost nepoznata, odbio da se preda po{to su grani~ari ispalili hice upozorewa u mestu Rafa. Me|u pritvorenima su ~etiri `ene iz Etiopije i jedna iz Eritreje. Imigranti iz Afrike ~esto poku{avaju ilegalno da u|u u Izrael, a egipatske snage su u prethodne dve godine ubile vi{e desetina imigranta na granici s Izraelom.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDEVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da se separatisti~ki ekstremisti {ire poput raka na severnom Kavkazu.Prilikom poseti ruskoj republici Kabardino-Balkarija, Medvedev je rekao da su me|u najbitnijim ruskim prioritetima stabilizacija regiona severnog Kavkaza. “Glavni problemi su dobro poznati - preostale grupe ekstremista, koje se {ire kao rak, i korupcija”, rekao je Medvedev.

ALI HAMNEI Iranski vrhovni lider ajatolah Ali Hamenei optu`io je ju~e SAD i wima bliske dr`ave da stoje iza tvrdwi Me|unarodne agencije za atomsku enegiju (IAEA) o tome da Iran mo`da pravi nuklearnu bombu. “Neki izve{taji i postupci IAEA pokazuju da toj me|unarodnoj agenciji nedostaje nezavisnost”, rekao je Hamenei.

TAJIP ERDOGAN Premijer Turske Tajip Erdogan razgovarao je ju~e sa na~elnikom general{taba vojske Turske, generalom Ilkerom Basburgom, dva dana posle hap{ewa dvojice penzionisanih generala turske armije. Tokom ove sedmice turske vlasti uhapsile su oko 50 oficira zbog navodnog u~e{}a u zaveri sa ciqem svrgavawa proislamisti~ke vlade Turske 2003. godine.

BRITANCI SVOJIM GESTOVIMA SKRE]U PA@WU JAVNOSTI

Bra~ni par zave{tao skelete muzeju-tamnici LONDON: Jedan britanski bra~ni par zave{tao je svoje skelete tamnici - turisti~koj atrakciji u Edinburgu objavio je Bi-BiSi wuz. Endru i Xanin Li{man su zave{tali tela medicinskom fakultetu u Edinburgu, kako bi studenti mogli da ve`baju secirawe, a skelete tamnici koja je otvorena za posetioce. Oboje bolni~ari, naveli su da èle da svojim gestom ukaù i na nedostatak tela za medicinska istraìvawa. Tako|e su objasnili da, po{to su mnoge sahrane “razaraju}e za du{e prisutnih”, time {to ne}e biti sahraweni, {tede svoje najbliè takvog iskustva. Wihova deca, 18-godi{wi sin i 16-godi{wa }erka smatraju da su im roditeqi “uvrnuti”, ali su ipak prihvatili plan. Upravnik tamnice-muzeja, zadovoqan poklonom, izjavio je: “Imamo pet la`nih skeleta, ali ni{ta nije tako dobro kao pravi, a verovatno

}e se na}i jo{ qudi kojima }e se dopasti ideja da, godinama posle smrti, pla{e qude”. Druga jedna vest s Ostrva, tako|e je privukla pa`wu javnosti. Britansko Ministarstvo odbrane saop{tilo je ju~e da vi{e ne}e ~uvati izve{taje o neidentifikovanim lete}im objektima (NLO) po{to je znatno uve}an broj tih izve{taja koje su podneli gra|ani.Ministarstvo odbrane je ju~e navelo da }e novi izve{taji biti bacani posle 30 dana, umesto da se arhiviraju kao do sada. Britansko ministarstvo je navelo da je u 2009. godini imalo 634 takvih izve{taja, {to je najvi{e od 1978. godine kada ih je zabele`eno 750. U decembru su britanske vlasti ukinule telefonsku liniju i elektronsku adresu na kojoj su gra|ani mogli da prijavquju aktivnosti NLO-a. Obja{wewe je bilo da je to bilo nepotrebno tro{ewe novca Ministarstva odbrane.

BALKAN

DNEVNIK

ZAHTEV BELGIJE DA SE OGRANI^E POGUBNE POSLEDICE UKIDAWA VIZA EU

Brisel vra}a sve azilante iz Makedonije i Srbije BRISEL: Belgijske vlasti su upozorile da stotine qudi albanske narodnosti koji iz Makedonije, s juga Srbije i, znatno mawe, s Kosova dolaze u Brisel u o~ekivawu da dobiju azil, sme{taj i finansijsku pomo}, prakti~no nemaju nikakvog prava na to. Ti qudi koji u Belgiju dolaza s urednim biometrijskim paso{ima, koje ~esto bacaju odmah potom, bi}e vra}eni u zemqe porekla, na temequ sporazuma o readmisiji koji su Makedonija i Srbija potpisale sa ~lanicama “[engenskog prostora” Evropske unije. Belgijski premijer Iv Leterm koji }e radi hitnog re{avawa tog problema otputovati

Malmstrem da “navala” gra|ana iz Makedonije, Srbije i sa Kosova koji traè azil, stavqa belgijske vlasti pred “ogromne te{ko}e sa sme{tajem”. Belgijski premijer je predo~io i da “na{e vlasti sumwaju da se iza te nagle navale (azilanata) kriju prave organizovane mreè”. Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel danas treba da otputuje za Beograd da bi sa vlastima Srbije razmotrio kako re{iti taj problem koji moè dovesti u pitawe nedavno ukidawe viza za putovawe dràvqana Srbije i Makedonije u EU bez viza. U ~etvrtak su belgijski zvani~nici upozorili i ministra

Prevaranti qudima albanske narodnosti sa severa Makedonije, s juga Srbije i delom sa Kosova obe}avaju azil, sme{taj i finansijsku pomo} u Belgiji 8. marta u Pri{tinu i Skopqe, uputio je komesaru za unutra{we poslove EU Sesiliji Malmstrem pismo sa zahtevom da se “ograni~e pogubne posledice ukidawa viza Evropske unije” za dr`avqane Makedonije, Srbije i Crne Gore od 19. decembra 2009. Leterm koji u petak o tome u Briselu namerava da razgovara i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em, tako|e je ukazao komesarki

spoqnih poslova Albanije Quqzima Ba{u da se Tirana koja tako|e traì ukidawe viza EU, mora u potpunosti pobrinuti da, u slu~aju da vize budu ukinute za dràvqane Albanije, to ne zloupotrebe mreè prevaranata. Ti prevaranti qudima albanske narodnosti sa severa Makedonije, sa juga Srbije i delom sa Kosova obe}avaju azil, sme{taj i finansijsku pomo} u

Brisel

Belgiji. Belgijski dràvni sekretar za imigraciju Melkior Vatle je, prema listu “Soar” obavestio Parlament da }e biti u~iweno sve da se s vlastima u Skopqu, Pri{tini i u Beogradu “na|e re{ewe problema naglog priliva ìteqa Makedonije, Srbije i Kosova albanskog porekla”. U su{tini, zloupotreba slobodnog reìma viza i posebno ~iwenica da navodni azilanti po dolasku bacaju biometrijske paso{e, mogla bi dovesti do preispitivawe odluke EU o ukidawu viza za Srbiju i Makedoniju, budu}i da Evropska komisija i ~lanice EU u pr-

va dva meseca pomno prate kako se sprovodi taj novouvedeni re`im. Funkcioner Ureda za izbeglice Vlade Belgije Dominik Ernu je izjavila agenciji Beta da lica sa severa Makedonije i juga Srbije autobusima dolaze pravo pred taj ured u Briselu, na osnovu la`nih informacija da }e odmah dobiti sme{taj i novac. Neka od tih lica su prenela novinarima da im je re~eno da azil tra`e na temequ tvrdwe da su u Makedoniji i Srbiji ugwetavana po etni~koj osnovi. Dragan Blagojevi}

BOSNA I HERCEGOVINA

Silajyi} brani Gani}a od Beograda SARAJEVO: Kabinet ~lana Predsedni{tva BiH Harisa Silajxi}a najo{trije je ju~e osudio nastavak “ciqane i neistinite kampawe srbijanskih zvani~nika uperene protiv Ejupa Gani}a, biv{eg ~lana Predsedni{tva Republike BiH”. “Ovaj Kabinet je u stalnom kontaktu sa dr. Gani}em i mo`emo potvrditi da on od po~etka svoje posete potpuno slobodno boravi u Londonu i nesmetano vr{i svoje aktivnosti, te da }e

se u Sarajevo vratiti prema svom utvr|enom planu i programu”, saop{tio je Silajxi}. Naglasio je da je Odeqewe Interpola u BiH dobilo zvani~no obave{tewe iz Velike Britanije o tome da ne postoji bilo kakva poternica protiv Gani}a. “S obzirom na sve ove ~iwenice, Kabinet jo{ jednom ozbiqno upozorava srbijanske zvani~nike da se uzdr`e od svih manipulacija u vezi sa ovim slu~ajem”, naveo je Silajxi}. On je

osudio i izjave zvani~nika Srbije o tome da je rat u Bosni i Hercegovini po~eo 3. maja 1992. godine. “Podse}amo na ~iwenicu da je agresija na BiH zapo~eta 6. aprila te godine, te da je do 3. maja Sarajevo bilo uveliko granatirano, a da je proces etni~kog ~i{}ewa od strane Republike Srpske i Milo{evi}evog re`ima ve} bio zavr{en u nekim op{tinama u BiH”, saop{tio je ~lan Predsedni{tva BiH.

Haris Silajyi}

REPUBLIKA SRPSKA

Mawe novca za uklawawe mina

Zvornik

ZVORNIK: [ef Odseka Civilne za{tite Zvornika, u Republici Srpskoj, Stevan Ivanovi} izjavio je ju~e da je sve mawe novca za uklawawe mina posejanih tokom rata 1992-95. i da je za osam godina, koliko traje razminirawe, obavqen mali deo posla. Povodom 1. marta, Dana civilne za{tite, Ivanovi} je lokalnim medijima rekao da uklawewe mina ~eka na sredstva donatora, koja se, kako je naveo, posledwih godina sve vi{e smawuju. Ivanovi} je izneo da je zbog nedostatka donacija u 2009. godini potpuno zatajilo razminirawe, ne samo na podru~ju zvorni~ke, nego i drugih op{tina RS i cele Bosne i Hercegovine. Tako je na podru~ju

op{tine Zvornik 2009. godine ukloweno i bezbedno uni{teno 220 neeksplodiralih ubojitih sredstava, izjavio je Ivanovi}. Iz op{tinskog buxeta 2009. godine je za razminirawe dato 20.000 konvertibilnih maraka (oko 10.000 evra), a prethodne godine 50.000 maraka (25.000 evra). Razminirawe na tom podru~ju po~elo je pre osam godina, a prema re~ima Ivanovi}a, ukupno je razminirano 0,9 kvadratnih kilometara, dok je preostalo jo{ sedam kvadratnih kilometara povr{ine za koju se sumwa da je minirana. Op{tina Zvornik je podru~je RS na kojem je najvi{e mina jer je linija razdvajawa u ratu u BiH 1992-95. tu bila velika, rekao je Ivanovi}.

GR^KA I MAKEDONIJA

Nimic: Napredak u pregovorima ATINA: Specijalni izaslanik Ujediwenih nacija za pitawe imena Makedonije Metju Nimic izrazio je nadu da je mogu}e prevazi}i razlike u stavovima izme|u Skopqa i Atine o tom pitawu”Postoji razlika u stavovima, ali verujemo da postoiji i osnova za daqi napredak u re{avawu pitawa imena Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije”, rekao je Nimic posle susreta u Atini sa zamenikom gr~kog ministra spoqnih poslova Dimitrisom Drucasom. Gr~ko ministarstvo spoqnih

poslova saop{tilo je da je stastanak, prvi koji je Nimic imao sa predstavnicima nove vlade gr~kog premijera Jorgosa Papandreua, bio otvoren i po{ten i da je tom prilikom izneta sada{wa situacija i razmotreno ono {to je do sada ura|eno po tom pitawu. Isti~u}i da veruje da se mo`e do}i do re{ewa, Nimic je izvestio o rezultatima posete Skopqu i istakao “dobar stav” Makedonije. Specijalni izaslanik je dodao da je gr~ka strana iznela

Metju Nimic

uveravawa da je apsolutno posve}ena re{avawu pitawa imena Makedonije, kako bi evroatlantski procesi te zemqe bili deblokirani. Prema gr~kom ministarstvu spoqnih poslova, Nimic je izrazio uzdr`ani optimizam, kao i `equ Skopqa da se napreduje na tom poqu. Nimic se ranije u toku dana sreo i sa premijerom Papandreuom, a predvi|eni su i wegovi razgovori sa liderom glavne opozicione partije - Nove demokratije Antonisom Samarsom.

ponedeqak1.mart2010.

CRNA GORA EPISKOPSKI SAVET U CRNOJ GORI

Crkvu nazivati samo pravoslavna PODGORICA: Episkopski savet Pravoslavne crkve u Crnoj Gori zatra`io je od predstavnika javnog `ivota i medija da ubudu}e tu versku organizacija nazivaju samo Pravoslavna crkva. Episkopski savet, kojim predsedava mitropolit Amfilohije, ~ine arhijereji eparhija budimqansko-nik{i}ke, zahumsko-hercegova~ke i mile{evske - episkopi Joanikije, Grigorije i Filaret. “Po{tuju}i ulogu Mitropolije crnogorsko-primorske, Sveti Arhijerejski Sabor SPC doneo je odluku 26. maja 2006. godine da Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori sa~iwavaju ove ~etiri eparhije, a arhijereji tih eparhija, shodno saborskoj odluci, ~ine Episkopski savet”, navedeno je u saop{tewu. Oceweno je da je “nedopustivo, neodgovorno i protivno crkvenoj odluci, svako drugo titulisawe i predstavqawe mediji-

Mitropolit Amfilohije

ma kako Mitropolije tako i pravoslavnih eparhija u Crnoj Gori” i ukazano da je to iskqu~ivo Pravoslavna crkva, kako je i nazvana. (Tanjug)

Zelena kafa zabrawena zbog sibutramina PODGORICA: Direktor Centra za ekotoksiokolo{ka istra`ivawa Ana Mi{urovi} potvrdila je ju~e da je analizom utvr|eno je da zelena kafa za mr{avqewe sadr`i zabrawenu supstancu sibutramin, zbog ~ega je Zdravstvena sanitarna inspekcija naredila da se taj preparat povu~e iz prodaje u Crnoj Gori. Evropska agencija za lekove zabranila je upotrebu subitramina, jer se nakon dugog vi{emese~nog posmatrawa pokazalo da ta supstanca proizvodi mawu korist za zdravqe qudi nego {tetu, a postoji mogu}nost pojave vi{e nuspojava poput mo`danog i sr~anog udara. Kako je objavqeno, subitramin najvi{e nuspojava izaziva kod sr~anih bolesnika i dijabeti~ara, qudi koji imaju problema sa bubrezima, jetrom i radom {titne `lezde. Sporni sibutramin prona|en je u kesicama “zelena kafa 800”, u pakovawima sa 18 kesica, proizvo|a~a “Amerikan Leptin Farmaseutikals Limited”, kao i u zele-

nom ~aju za mr{avqewe od istog proizvo|a~a. Sibutramin je prona|en i u ispitanoj posledwoj seriji uvezene zelene kafe za mr{avqewe, popularno nazvane “Leontina”, jer se wen lik nalazi na kutiji koju proizvodi “Elefant Ko Strong Natura” iz Beograda. Subitramin nije prona|en u kapsulama zelene kafe od tog beogradskog proizvo|a~a. Agencija za lekove Crne Gore pre mesec dana zabranila je preparat za mr{avqewe “Reduktil” zbog sadr`aja subitramina.”Zdravstveno-sanitarna inspekcija u postupku utvr|ivawa propisanih zahteva bezbednosti hrane koja se uvozi, a na osnovu rezultata laboratorijskih isptitivawa uzetih uzoraka, utvrdila je da ovi dijetetski proizvodi ne ispuwavaju propisane zahteve u pogledu bezbednost za qudsku potro{wu zbog prisustva sibutramina”, saop{teno je iz crnogorskog Ministarstva zdravqa. (Tanjug)

Ministar tuì Medojevi}a PODGORICA: Ministar poqoprivrede Crne Gore Milutuin Simovi} najavio je ju~e da }e tuìti lidera Pokreta za promjene (PZP) Neboj{u Medojevi}a zbog wegove izjave da se Simovi} u vi{e navrata u Pqevqima sastao sa Darkom [ari}em, osumwi~enim za {verc kokaina iz Kolumbije u Evropu. Simovi} je u izjavi Radiju Crne Gore Medojevi}eve tvrdwe nazvao neistinama i najavio da }e ga tuìti “zbog povrede ~asti i ugleda”. Ministar poqoprivrede je ocenio da je “realno o~ekivati” da }e Medojevi} biti osu|en i najavio da }e od{tetu koju dobije od toga “usmeriti” ustanovi za decu sa posebnim potrebama u Pqe-

vqima. Lider PZP je ranije izjavio da se ministar poqoprivrede nekoliko puta sreo sa Darkom Ssari}em tokom izbornih kampawa u Pqevqima i da je avgusta 2009. godine vi|en u wegovom du{tvu u pqevaqskoj diskoteci “Municipium”. (Beta)

Uhap{en zbog droge PODGORICA: Crnogorska policija je ju~e saop{tila da je u Pqevqima zaplenila deset kilograma marihuane i uhapsila dr`avqanina Bosne i Hercegovine (BIH) osumwi~enog za krijum~arewe. Uhap{en je V.G. (41), ro|en u Sarajevu, sa prebivali{tem na Palama,koji je upravqao vozilom u kojem je na|ena droga. Policija je saop{tila da je V.G. drogu preuzeo od lica za sada nepoznatog policiji i da je nameravao da je {umskim putem prokrijum~ari u BiH. Osumwi~eni }e biti predat istra`nom sudiji Vi{eg suda u Bijelom Poqu. (Beta)

@ENSKA POSLA

ponedeqak1.mart2010.

c m y

DNEVNIK

Saveti za slobodne devojke B iti singl uop{te nije lo{e. U stvari, mo`da je to upravo ono {to vam treba da prona|ete sre}u, a to je bitno jer samo sre}ni i zadovoqni sobom mo`ete u}i u uspe{nu vezu. Bez obzira na to {ta sve predstoji vama i va{im budu}im vezama, ozbiqnim i usputnim, evo nekoliko dobrik odluka za novi po~etak.

Ostavite pro{lost iza sebe Najboqi na~in da sebi upropastite dan jeste da ose}ate qutwu ili zamerawe ne~em ili nekome iz pro{losti. Ponekad takve stvari pamtimo kako ih ne bismo ponovili u budu}nosti, a ponekad ne znamo kako da ih ostavimo iza sebe. Prihvatite {ta je bilo, nau~ite lekciju i krenite hrabro daqe.

Nemojte ~ekati mu{karca koji }e dati smisao va{em `ivotu Smisao va{eg `ivota je u potpunosti u va{im rukama, pa je bitno da saznate {ta vas

a zajedni~ki interesi su dobar temeq za dugoro~ne veze.

Upoznajte nove qude

Bez obzira na to jeste li singl ili ne, upoznavawe novih qudi i sticawe prijateqa je va`no. Nije bitno kako }ete to u~initi – preko ukqu~ivawa u sportske i hobi aktivnosti, preko interneta, preko drugih prijateqa... I zapamtite, ne mora svaki mu{karac kojeg upoznate biti odba~en zato jer mo`da nije prikladan da vam bude de~ko. Mo`da upoznate osobu koja postane va`an deo va{eg `ivota samo kroz prijateqstvo i platonsku qubav. U te{kim situacijama nema boqe stvari od dobrog prijateqa, a va{ novi prijateq mo`da ~eka „iza ugla“.

Dramu ostavite za sapunice na TV-u Re{ite se drame u `ivotu, barem one koja je pod va{om kontrolom. Nemojte praviti od muve slona i ovo se odnosi na sve aspekte va{eg emocionalnog `ivota. Pa {ta ako vas je neko mo-

MODNI DIKTATI OVE SEZONE

Ne`ni prole}ni tonovi Mesece pune snega, ki{e i sivila sve }e vi{e po~eti da zamewuju sun~ani dani, topli povetarci, rascvetalo cve}e i vedre prole}ne boje. Dok mart ne stigne, vreme je da zasu~ete rukave i po~nete da uve`bavate nano{ewe {minke koja }e biti trend ove sezone. Ovog prole}a nosi}e se ne`ne boje (iako se dozvoqavaju i intenzivnije za ve~erwe izlaske) i prozra~na rumenila, odnosno diskretna {minka kojom }ete naglasiti prirodnu lepotu.

zone on je mnogo diskretniji i ne`niji nego ove zime. Za ène koje èle da postignu izgled kao iz bajke, mnogo svetskih vizaìsta preporu~uje belu boju. Beli smokey eye apsolutni je hit na modnim pistama, a jo{ vi{e beli ajlajner na gorwem kapku. Ove sezone belo je novo crno, bez obzira na to da li se odlu~ite za svetlucavu ili mat senku.

Nemojte zaboraviti na dowi kapak

Podloga – nema „tone“ pudera

Dva su trenda prisutna ove sezone i oba se ti~u doweg kapka. Boja na dowem kapku uz pomo} senke, bez te{kog tu{a ili olovke za o~i, moderna je i odli~no izgleda. Samo uzmite omiqeno senku i u tankom (i uskom) sloju nanesite uz dowe trepavice. I {to je va`no – ovog prole}a boja na dowem kapku mora biti kontrastna onoj na gorwem kapku. Drugi trend je da uop{te ne nanesete senku na dowi kapak. Radije gorwi istaknite tu{em ili olovkom za o~i, senkom u `eqenoj boji i sa nekoliko slojeva maskare. Na dowe trepavice nanesite samo lagani sloj maskare.

Odavno su pro{li dani kada se „{pahtlom“ nanosila gomila te~nog pudera. Ovog prole}a u trendu je prozra~na podloga koja skriva nesavr{enosti ko`e, a opet joj dozvoqava da di{e i izgleda prirodno. Korektor i te~ni puder nanosite samo gde je to potrebno i zavr{ite prozra~nim puderom koji nanesite {to ve}om ~etkom. Nakon toga na jagodice nanesite ru`i~asto rumenilo. Ne previ{e, tek toliko da izgleda kao da ste se blago zarumeneli. Ovako nane{enim rumenilom va{e lice izgleda mla|e.

O~i – dva glavna trenda

pokre}e i motivi{e. Nijedan mu{karac ne bi sam po sebi trebalo da bude razlog zbog ~ega se ose}ate sre}ni ili dobro sami sa sobom. Ako nemate motivaciju kad ste u vezi, {ta se doga|a kad se ta veza prekine? Prona|ite sopstvena zadovoqstva i sre}u u `ivotu.

Dozvolite da vas qubav prona|e Nemojte tra`iti qubav – dozvolite da qubav vas prona|e dok se bavite se aktivnostima (naravno izvan sigurnosti svog doma) koje volite. Zna~i, ako ste do sada odga|ali posve}ivawe nekom hobiju, sada je pravo vreme za wega. Svejedno je {ta to ta~no {to vas zanima (crtawe, ples, muzika), bitno je da vas to ~ini sre}nim, a tada }ete biti pristupa~niji, upozna}ete nove qude, iza}i }ete iz ku}e i uz to se i zabavqati. Osim toga, velike su {anse da }ete u isto vreme prona}i nekog s kim }ete imati puno zajedni~kih interesa,

`da odbio? Ima jo{ puno dobrih mu{karaca u okolini. Na vama je da poku{ate da ostvarite svoju sre}u. Ponekad vam ne}e uspeti, ali to nije kraj sveta. Ako ste u „fri{koj“ vezi, nemojte o~ekivati previ{e prerano. Dajte vezi vremena da se razvije. Uìvajte u svakoj „fazi“ i nemojte poùrivati stvari. Svaki va{ susret neka bude nova {ansa za dobar provod i zabavu, ali i procenu da li je ta osoba ono {to traìte.

Budite pozitivni Ovo je najva`nija odluka od svih: bez obzira na to {to radite, bez obzira na to u kakvoj se situaciji nalazite, uvek poku{avajte da gledate na sve pozitivno. Ose}ajte se dobro zbog same sebe i svoje situacije. Podsetite se da ste odli~an ulov, i kona~no se re{ite samosa`aqewa i negativnih misli o samoj sebi. Ka`ite sebi: “Odlu~ila sam da imam pozitivan stav o sebi, suprotnom polu i mogu}oj qubavnoj vezi u ovoj godini”.

Prirodan izgled i pastelne boje: Prate}i trend prirodnog izgleda koè i boje senki za prole}e 2010. su diskretne. Dok su 2009. u trendu bile jake, neprirodne boje, 2010. isti~e ne`ne pastelne boje koje prijaju koì. Boje kao {to su ne`noruì~asta ili qubi~asta, svetloplava, ne`na boja breskve ili ùta i bledozelena najvi{e }e se nositi ovog prole}a. Ove boje stoje gotovo svakome i ne treba previ{e mudrosti oko wihovog nano{ewa. Umesto da pokriju lice,

ove }e boje senki pomo}i da istaknete lepotu koju ve} imate. Kontrasti boje duge ili bela boja: @ene èqne privla~ewa pa`we i qubiteqke boja ovog }e prole}a do}i na svoje jer se nose senke duginih boja i to u kontrastu. Zato nemojte da se pla{ite da kombinujete omiqene boje (zeleno i ùto, ruì~asto i ùto...). I ovog prole}a nosi se nagla{en tu{ na gorwem kapku u stilu 40tih. Neizbeàn je i smokey eye, ali ove se-

Usne koralne boje Koral crvena je izvrsna nijansa za gotovo svaku ènu, bilo da je jarka ili zagasitija. Uvek izgleda sveè i mladoliko, a opet je mogu nositi i dame u najboqim godinama. Olovke za usne vi{e se ne koriste toliko, no uvek je dobra ideja naneti olovku u boji usana. Ona pomaè da „popunite“ usne i spre~ava razlivawe ruà. Osim toga, funkcioni{e sa svakom bojom ruà, pa ne}ete morati da imate 20 razli~itih olovki.

Kako prepoznati la`qivca rema nekim istraìvawima, oko 75% laì izri~u se zbog dobrobiti onog koji laè, dok se samo 25% laì izri~e zbog dobrobiti onog kome se ta la` plasira kao istina. Iako smo skloni da verujemo u suprotno, velika ve}ina qudi nije dovoqno ve{ta u prepoznavawu laì, a {to je „la`qivac“ iskusniji i sigurniji, to su na{e {anse da prepoznamo istinu mawe. Zanimqiv je podatak kako mla|e osobe boqe prepoznaju la` od starijih, dok su ène u otkrivawu laì ispred mu-

{karaca (ukoliko se ne radi o wihovom partneru). Pove}awem bliskosti me|u qudima znatno se smawuje sposobnost me|usobnog prepoznavawa la`i. Iako nisu najsigurniji pokazateqi, postoje odre|eni znakovi koji nam mogu ukazivati na to da osoba nije iskrena prema nama, a {to su znakovi intenzivniji, vi{e je razloga za sumwu. Mogu}i znakovi su: • Skretawe pogleda, izbegavawe kontakta o~ima • Zamuckivawe i zaplitawe jezikom.

• Ka{qucawe i pro~i{}avawe grla. • Zaboravqawe misli usred re~enice i skretawe s teme razgovora. • ^esto lizawe, mr{tewe i stiskawe usana . • Ubrzano ili duboko disawe. • ^e{}e osmehivawe, ali re|e treptawe. • Dodirivawe kose ili lica, ~e{kawe i trqawe nosa. • Me{koqewe, isprepletawe prstiju. • Dodirivawe i igrawe s predmetima poput olovke, prstena i sli~nog.

Jeste li spremni za „so~an” tra~? A

ko vam neko kaè da ne voli da tra~ari ili da ne voli da ~uje tra~, sigurno ne govori istinu. Istina je da neki ne uìvaju u tra~arewu koliko drugi, ne pri~aju ih koliko drugi, ali svako èli da ~uje neki „so~an“ tra~ s vremena na vreme. Biolozi koji su analizirali razgovore me|u qudima otkrili su da ~ak 60 posto svih razgovora koje vodimo govori o odnosima sa drugim osobama, bilo qubavnim, porodi~nim, prijateqskim ili pak li~nim iskustvima. Dakle, u tih 60 posto vrlo lako se ra|aju tra~evi, bilo namerno, bilo slu~ajno.

Zbog ~ega tra~arimo? Qudi jednostavno vole da ~uju i pri~aju o drugim qudima. Biolozima koji su prou~avali ovu vrstu interakcije, tra~ je ne{to {to je qudima slu`ilo da se u malim dru{tvenim zajednicama istaknu i etabliraju na odre|eni

na~in. Iako, u ovom delu sveta niko od nas ne `ivi u malim plemenskim zajednicama, obrazac tra~a je ostao isti, pa ~ak i motivi. Mo`da su se ciqevi pomalo promenili ili samo evoluirali.

êmu sluì tra~? Sluì nam za zbliàvawe s prijateqima. Sam ~in tra~arewa, pri~awa, slu{awa i otkrivawa tajni i pri~a, zbliàva nas sa drugim qudima i pomaè nam da stvorimo prijateqstvo i postanemo deo jedne grupe qudi. @ene su ~e{}e etiketirane kao tra~erke, ali ~iwenica je da i mu{karci tra~are, odnosno koriste to isto sredstvo za zbliàvawe. Istraìvawa su isto tako

pokazala da smo svi `eqni da ispri~amo ili ~ujemo neke tra~eve o svojim suparnicima ili neke dobre vesti o svojim prijateqima. Ipak, mu{karci }e ~e{}e tra~eve prenositi samo svojim in-

timnim partnerkama ili najuèm krugu prijateqa, dok ène imaju tendenciju da tra~eve prenose {irem krugu qudi. Tako|e, pokazalo se da ène i mu{karci vi{e vole da tra~aju o

qudima istog pola. Naravno, tra~ moè imati vrlo negativne i destruktivne konotacije, kada i prestaje da bude bezazlen. Naime, qudi ~esto koriste tra~ za sebi~ne interese. „Okida~“ za tra~eve moè biti qubomora i zavist, èqa da nekoga ocrnite, {to zaista treba izbegavati. Oni mogu podsticati bes, stid, pa ~ak i èqu za osvetom. Tra~evi s druge strane mnogima sluè za zabavu i razbibrigu, pa uz neke zanimqive tra~eve o svojim prijateqima i poznanicima, volimo da slu{amo, ~itamo i gledamo tra~eve o poznatim li~nostima iz javnog ìvota. Tra~ moète koristiti da postig-

nete odre|eni ciq, da se svidite nekome. Ve}ina tra~eva ima neki ciq koliko god se on ~inio primitivnim. Kada tra~arimo o nekoj osobi u negativnom kontekstu na neki na~in sami sebi dièmo samopouzdawe i pruàmo sopstveni primer kako ne bismo nikada to tako u~inili, kao {to je osoba koju tra~arite. Zanimqivo je i spomenuti jo{ jedan paradoks. Tra~ je produkt dru{tva, nastao je u dru{tvu, ali sam nije poèqan kao dru{tveni obrazac pona{awa. Kada priznate da volite da tra~ate isto tako ne}ete biti najomiqenija osoba. Nije dru{tveno prihvatqivo tra~ariti, ali svi to ~inimo! O~ito kao i u svemu treba znati granicu, meru do koje smemo i}i, a da dobijemo pozitivnu li~nu korist i ne {tetimo drugima. Na nama je da ovu staru ve{tinu preìvqavawa u dru{tvenoj xungli usavr{imo. Tra~ nikada ne}e nestati.

LEKAR

DNEVNIK

ponedeqak1.mart2010.

Tablete za kudravost kose Mobilni {tite od bolesti? ustralijski nau~nici su utvrdili koji je gen u naslednom molekulu DNK „odgovoran“ za kudravost kose qudi i pokrenuli istra`ne radove za stvarawe tableta kojima bi se iniciralo stvarawe ili spre~avawe kovrxa, objavqeno je u Sidneju. Nau~na grupa profesora Nika Martina analizirala je podatke o 5.000 blizanaca i odredila gen - deo molekula DNK odgovoran za kovrxavnost kose. Ispostavilo se da je ve} poznati gen odgovoran sa stvarawe belan~evine trihogialina u vlasima kose istovremeno prouzrokuje i kovrxavost. Za radove australijskih geneti~ara odmah su se zainteresovale kozmeti~ke kompanije. Ve} po~etkom idu}e godine u svetskom centru lepote, Parizu, odr`a}e se savetovawe

grupe profesora Martina sa jednom od tih kompanija, ~ije se ime za sad dr`i u tajnosti. Delovawe takve tablete }e, kako isti~u australijski stru~waci, biti ipak privremeno, po{to je za sada nemogu}e da se „ispravi“ postoje}i gen ili „ugradi“ nedostaju}i. Ali upravo takav preparat obe}ava „monstru-

Zemqotres {kodi srcu sobe koje preìve teì zemqotres mogu jo{ dugo posle toga da budu izloènije riziku od sr~anog udara sa fatalnim ishodom, utvrdili su japanski stru~waci s Univerziteta Nigata u istoimenom gradu. Doktor Kazuto{i Nakamura i wegov tim su prou~avali kako je na sr~ano zdravqe preìvelih delovao zemqotres koji je oktobra 2004. pogodio oblast Niigata-ûecu. Japanski tim je utvrdio da je u pogo|enom podru~ju procenat smrtnosti od sr~anog udara u godinama posle zemqotresa pove}an na 53,9 sa ranijih 47,3 slu~aja na 100.000 stanovnika. Pove}awe smrtnosti od infarkta je bilo otprilike jednako me|u ènama i me|u mu{karcima i s godinama se nije smawivalo, konstatovao je tim iz Niigate. Komentari{u}i ove nalaze dr Endru Steptou sa londonskog Univerzitetskog kolexa napomiwe da Japan ima najniù smrtnost od akutnog sr~anog udara u svetu, tako da bi zemqotres u nekoj drugoj zemqi verovatno rezultirao i ve}om naknadnom smrtno{}u od infarkta. O{te}ewe imovine, gubitak izvora prihoda, ka{wewe u gradwi novih domova, izmena svakodnevnih navika i rastakawe dru{tvenog kruga verovatno vodi u upornu tugu i nezadovoqstvo, {to moè da pove}a smrtnost od sr~anog udara. U dana{we doba, obeleèno klimatskim promenama, uraganima, poplavama, vrelim talasima i drugim prirodnim katastrofama u mnogim delovima sveta, trebalo obratiti ve}u pa`wu na wihove akutne, ali i dugoro~ne posledice na kardio-vaskularno zdravqe stanovni{tva. (Tanjug)

mima“ kozmeti~ke industrije vi{emilionsku zaradu zahvaquju}i periodi~nom dokupqivawu „leka“ za kudravost. Takva mogu}nost je ve}, kako navode australijska glasila, uznemirala proizvo|a~i sredstava protiv }elavosti, ali i lekare koji se bave presa|ivawem kose, jer postoji verovatno}a da budu}a tabletica re{i i taj problem, tako da bi ovi stru~waci mogli da izgube po{ao. Uspesi koji su ve} ostvarili stru~waci u istra`ivawu uzroka kovrxavnosti kose nagone mnoge i na razmi{qawe da }e se uskoro osim pilula za stvarawe kovrxa pojaviti i asortiman tableta za „preure|ewe“ raznih telesnih organa, kako bi svako mogao da poboq{a izgled vlastitog tela i dovede ga u najpo`eqnije stawe. (Tanjug)

Virusi imuni na antibiotik ol u grlu, drhtavica, bolovi u mi{i}ima i glavi... gripozni su simptomi karakteristini za zimske dane. Naj~e{}e se le~e i bez odlaska kod lekara, ali to ne zna~i i bez lekova. Antibiotici su u ovom slu~aju najpopularniji medikamenti, a qudi im pridaju magi~na svojstva u svim slu~ajevima kad se jave neki od zdravstvenih problema. Apotekari kaù da je kupovina antibiotika na svoju ruku, dakle bez recepta, uobi~ajena pojava, a lek se kupuje ne samo kad se sumqa na grip, ve} i kao preventiva od prehlade. - Zloupotreba antibiotika koji su ina~e mo}no sredstvo u borbi protiv bakterijskih infekcija, moè doneti vi{e {tete nego koristi - kaè farmaceut Nikola Jovi}. - Gra|ani naj~e{}e ne znaju da se virusne infekcije disajnih puteva ne

da ga doziraju niti ga uzimaju dovoqno dugo. Naime, ukoliko se lek uzima dan-dva, a prekine ~im nestanu prvi simtomi bolesti, organizam se navikava na lek tako da u nekoj narednoj infekciji le~ewe ovim preparatom ne}e biti efikasno. Antibiotici {irokog spektra delovawa su me|u gra|anima omiqeni, jer, kako laici ~esto misle, „le~e sve“. - Antibiotik se ~esto uzima i kao preventivni lek, {to je po-

le~e antibioticima, jer ovaj lek ne deluju na viruse ve} samo na bakterije. Samo ako se na ovu infekciju nadove`e i bakterijska, {to mo`e da utvrdi samo lekar prilikom pregleda, onda se savetuje uzimawe antibioti-

ka, ali opet samo na preporuku lekara. Pravilna upotreba antibiotika zahteva i stru~no odre|ivawe dozirawa. Oni koji ovaj preparat uzimaju na svoju ruku naj~e{}e ne znaju pravilno

Nova antivirusna terapija Farmaceutska kompanija „Adamas“, sa sedi{tem u Kaliforniji, razvija antivirusnu terapiju koja obuhvata ~ak tri antivirusna leka u jednom. Radi se o terapiji napravqenoj da bude efikasnija od monoterapije (jedan antivirusni lek), pa samim tim i sposobnija da zaustavi razvoj otpornosti na aktuelne antivirusne lekove. Terapija sadrì aktivne supstance „amantadin“, „ribavirin“ i inhibitore enzima neuraminidaze koji pomaè virusima da se umnoàvaju i inficiraju vi{e }elija. In vitro istraìvawa su po-

Britanaca, dok je nakon uzimawa „ekstazija“ umrlo 605 osoba. @rtve „ekstazija“ su ~e{}e bile mlade i zdrave i neretko nisu bile poznate kao korisnici droga. Skifano napomiwe da mladi qudi starosti od 16 do 24 godine izgleda pate od „ekstremnih posledica“ posle uzimawa znatnije doze „ekstazija“, ali jo{ nije jasno za{to. On napomiwe da su „ekstazi“ i amfetamini vrlo sli~ni i da predstavqaju deo iste farmakolo{ke grupe, ali da „ekstazi“ o~igledno ima neku specifi~nu toksi~nost. Osim toga, mo`e se pretpostaviti da je mozak mladih qudi, koji je u 16. i 17. godini jo{ uvek u razvoju, osetqiviji na dejstvo „ekstazija“. „Ekstazi“ je trenutno u Britaniji rangiran kao jedna od najopasnijih droga A klase, uz heroin i kokain. (Tanjug)

kazala da terapija ovim lekovima mo`e da bude i do 20 odsto „mo}nija“ od antivirusnog leka koji se koristi u monoterapiji na svim vrstama virusa gripa, sezonskih i pandemijskih. Druga faza klini~kih ispitivawa je pokazala i da je kombinacija tri antivirusna leka delotvornija od kombinacije dva antivirusna leka. Delotvorna je, pre svega, kako je obja{weno, kod virusa koji su razvili otpornost na ~uveni „Ro{ov“ antivirusni lek „tamiflu“ koji se koristi i protiv aktuelnog pandemijskog virusa gripa A (H1N1).

sebno opasno - ka`e na{ sagovornik. - ^esto se misle da ukoliko se uzme s prvim simptomima prehlade, bolest ne}e daqe da se razvija, pa }e ozdraviti i pre nego {to su se razboleli. Uzimaju}i lek na svoju ruku oni ne znaju ni {ta le~e, a ukoliko zbog virusne infekcije do|e eventualno do upale plu}a ili mo`danih opni, upotreba antibiotika }e da ih maskira pa }e se te{ko dijagnostikovati. J. Barbuzan

meseci.Ameri~ki stru~waci su nakon obavqenog eksperimenta utvrdili da je izloènost elektromagnetnim talasima spre~ila gomilawe proteina beta amiloida u mozgu mi{eva. Ovaj protien je, ina~e, pokazateq postojawa Alchajmerove bolesti. Arenda{ i wegov tim sada modifikuju istraìvawe, èle}i da utvrde da li se ovom metodom mogu posti}i i brì rezutati, a po~eli su i istraìvawa na qudima. Uprkos vi{edecenijskim istraìvawima, dosad nije bilo efikasnog leka za Alchajmerovu bolest, koja je naj~e{}a forma demencije. Istine radi, treba re}i da su mnoga istraìvawa iz ove oblasti koja su dala ohrabruju}e rezultate na mi{evima, zakazala kad su primewena na qudima. Procewuje se da }e u 2010. u svetu od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije bolovati vi{e od 35 miliona qudi. (Tanjug)

Obrezivawem protiv side brezivawe novoro|enih mu{kih beba, da bi se smawila mogu}nost da u kasnijem ìvotu budu zaraène HIV virusom, pokazalo se efikasnijim nego obrezivawe odraslih mu{karaca, poru~uju zdravstveni stru~waci iz Ruande. Studija Agnes Binagvaho i wenih kolega iz ministarstva zdravqa te zemqe je potvrdila kako je pomenuta intervencija (koja dramati~no smawuje preno{ewe virusa side sa ène na mu{karca) mnogo i jednostavnija i jevtinija kada se primewuje na novoro|en~adi nego na odraslima. Tim iz Ruande je utvrdio da obrezivawe novoro|en~eta ko{ta 15, a adolescenta ili odraslog ~oveka 59 dolara. Obrezivawem novoro|en~adi bi se uz to u{tedelo znatno vi{e novca nego {to bi ta intervencija ko{tala jer bi se time spre~ile mnoge infekcije HIV virusom, koje je skupo tretirati i vodi obolevawu od side.Od ove bolesti, koja se uglavnom prenosi seksualnim putem, od po~etka osamdesetih, kad se pojavila, dosad je umrlo 25 miliona qudi, a u svetu trenutno ima 33 miliona qudi zaraènih wom. Koìca na vrhu penisa, koja se odstrawuje obrezivawem je, ina~e, bogata }elijama koje su naro~ito podlo`ne zarazi. Jedna pro{logodi{wa studija ameri~kih i ugandskih stru~waka pokazala je da obrezivawe pomaè mu{karcima da se ne zaraze HIV virusom, ali ne i ènama i seksualnim partnerkama ve} zaraènih mu{karaca. (Tanjug)

Rak rastu}i problem u nerazvijenim zemqama

Ekstazi – rizik za ìvot mladih kstazi, koji nazivaju klupskom drogom, opasniji je po ìvot mladih qudi od drugih stimulativnih sredstava, kao {to su „spid“ ili „kristalni met“, upozoravaju britanski stru~waci sa Hertford{irskog univerziteta. Studija o smrtnim slu~ajevima vezanim za stimulatiivna sredstva u Britaniji izme|u 1997. i 2007. godine je pokazala da su osobe koje su umrle posle uzimawa „ekstazija“ uglavnom mla|e i zdravije od onih koje su umrle od amfetamina. Vo|a istraìvawa Fabricio Skifano isti~e da ovakav nalaz brine, jer su ba{ mladi najskloniji kori{}ewu „ekstazija“. Skifano i wegove kolege su utvrdili da je u toku istraìvawa zbog uzimawa amfetamina i metilamfetamina (kao {to su „spid“ i „kristalni met“) umrlo 832

lagawe elektromagnetnim talasima u ranom odraslom dobu za{titilo eksperimentalne mi{eve od razvoja Alchajmera, a u kasnijoj fazi je ublaàvalo o{te}awa memorije. Mi{evi su bili izloèni elektromagnetnim talasima ekvivalentnim onima koje prima ~ovek drè}i mobilni telefon prislowen uz glavu dva sata dnevno, tokom sedam do devet

KUPOVINA LEKOVA NA SVOJU RUKU SVE ^E[]A

ova ameri~ka studija na mi{evima pokazala je da mobilni telefoni mogu da spre~e neke od razornih efekata Alchajmerove bolesti. Posle dugoro~nog izlagawa elektro-magnetnim talasima, nalik onima kod mobilnog telefona, mi{evi genetski modifikovani tako da obole od Alchajmerove bolesti, pokazali su isto tako dobre rezultate pri testirawu pam}ewa i drugih mentalnih sposobnosti kao i zdravi mi{evi. Istra`iva~i s Univerziteta Ju`ne Floride su o~ekivali da izlagawe elektromagnetnim talasima poja~a efekte demencije, a desilo se suprotno, {to predstavqa veliko iznena|ewe, izjavio je vo|a istra`ivawa Gari Arenda{. On je ocenio da to mo`da otvara nove mogu}nosti za le~ewe Alchajmerove bolesti koje bi bilo neinvazivno i bez primene medikamenata. Pokazalo se da je iz-

zemqama sa slabim i sredwim primawima se trenutno registruje vi{e od polovine ukupnog broja novih slu~ajeva raka i vi{e od 60 odsto smrtnih slu~ajeva izazvanih tom bole{}u u svetu, objavila je fondacija „Aksios“ koji se bavi sprovo|ewem filantropskih zdravstvenih programa u siroma{nim zemqama Fondacija ukazuju na pove}awe broja slu~ajeva raka u siroma{nim zemqama, gde je pristup prevenciji, terapijama i le~ewu ograni~en, a ponegde skoro da i ne postoji. Posledica toga je stvarawe jaza me|u zemqama koji se neprestano intenzivira i preti da ugrozi dosad sprovo|ene aktivnosti u borbi protiv raka na svetskom nivou. Istra`ivawe velikih razmera, koje je nedavno obavio Me|unarodni centar za istra`ivawe raka, a ~iji su rezulta-

ti objavqeni u decembru 2009, pokazalo je da stopa produèwa ìvota posle ustanovqavawa dijagnoze, na primer, iznosi 12 odsto me|u ènama u Gambiji, a 80 odsto me|u ènama u Ju`noj Koreji. Rezultati tog istraì-

vawa su pokazali i da u Ugandi 13 odsto èna obolelih od raka grli}a materica ìvi jo{ pet godina nakon uspostavqawa dijagnoze, dok je taj procenat me|u ènama u Singapuru pet puta ve}i. Prema podacima Me|una-

rodne unije za borbu protiv raka, kancer je glavni uzrok smrtnosti u svetu, sa godi{we vi{e od 12 miliona novih slu~ajeva oboqevawa i 7,6 miliona smrtnih slu~ajeva. Danas se, ipak, izle~i svaki drugi slu~aj raka, a cifra dostiè ~ak osam slu~ajeva izle~ewa na 10 me|u obolelom decom, {to je tri puta vi{e nego pre 30 godina. Najsmrtonosniji su rak plu}a, èluca, jetre, debelog creva i dojke. Stru~waci upozoravaju da se ~ak 40 odsto slu~ajeva raka moè izbe}i jednostavnim merama, kao {to su prestanak pu{ewa, ograni~ewe konzumirawa alkohola, izbegavawe duèg izlagawa sun~evim zracima, odràvawe normalne telesne teìne ve`bama i pravilnom ishranom i za{ita od infekcija koje mogu prerasti u rak. (Tanjug)

ponedeqak1.mart2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan ulica Starine Novaka, slobodan od 1. marta. Telefon 064/14-81-334. 99639

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 99850 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 100066 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 100083

PRODAJEM arpaxik, holandski `uti, veoma lep. Ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714374, 064/158-4008. 100185 PRODAJEM bukova drva rezana i cepana 3300 din metar prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 99686 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18846, 6614-274. 99491

Posledwi pozdrav drugu

Marku Kom{ije sa Alibegovca: Rade, Mara, Smiqa, Qubo, Milica, Boro i Jovanka.

100234

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em bratu, deveru i stricu

Posledwi pozdrav mom stricu

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminula na{a

ro|. Sabado{

od Milke Srebro sa porodicom iz Futoga.

100236

100235

dragom

Posledwi pozdrav dragom, iskrenom i pravom prijatequ

pozdrav

Dragom kom{iji

Amalija ^akan

od: brata Bo{ka, snajke Mare i brati}a Braneta sa porodicom.

Posledwi prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. februara u 86. godini preminula na{a mama, baba i prababa

Miroslavu

ponedeqak1.mart2010.

Sahrana je danas, 1. 3. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: k}i Natalija, sin Mihajlo, zet Ivan, snaja Milanka, unuci Larisa, Ivona, Isidora i Aleksej i praunuke Martina i Ines.

Ana Veliki}

Marku Prici

ro|. Brki}

100240

Sahrana je danas, 1. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav kom{iji posledwi pozdrav od porodica: Jablanovi} i Srdi}.

O`alo{}eni sin sa porodicom.

Milo{u Markovi}u od: Mileta, Ankice, Mile i Branke Sre}kov.

Milo{u Markovi}u Mi{i Ostajemo u velikom bolu za tobom, ali tvoja velika dela u~ini}e da te pamtimo dugo.

od kom{ija iz Telepske br. 2.

Opra{taju}i se od na{e drage snaje i strine, zahvaqujemo joj na dobroti koju nam je nesebi~no davala.

dragoj

POMEN

na na{u dragu i voqenu

Julijan, Boris, Igor, Biqana i Ninoslava.

100239

Posledwi pozdrav sestri i tetki

100237

TU@NO SE]AWE

1924 - 2010.

Slavku

Maksa, An|elka, Bane, Milan, Pavle i Nada. 100238

100248

Amalija ^akan

100252

Posledwi pozdrav

100251

Ana Boji}

Posledwi pozdrav

1937 - 2009.

Dragicu Grubor 1. 3. 1998 - 1. 3. 2010.

Pro{la je godina od kako nisi sa nama. Tvoji najmiliji. Tvoji najmiliji.

Du{anka Komnenovi}

100220

Draga na{a Du{anka, duboko nas je potresla vest da si nas iznenada napustila. S tugom se opra{tamo od tebe ali tvoj dragi lik ~uva}emo s qubavqu u najlep{im uspomenama. Tvoje drugarice: Ru`ica, Slavka, Jasmina, Mira i Qiqa.

POMEN

Slavku Qubici Vu~eti}

100247

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. februara preminula na{a majka i baka

voqenom

Slavku

od porodice Petrovi}.

od @ane i Stevana Odaxin.

100243

100244

Posledwi pozdrav od Raj{i} Danice i \or|a.

Milo{u Mitri}u Mi{i

Dragan Dela~

1. 3. 2005 - 1. 3. 2010.

Tre}i put slavi{ svoj ro|endan sa an|elima, i ja sama u suzama i uzdisajima tra`im olak{awe, ali ga nema.

Uvek si u mojim se}awima.

100241

Du{anka Komnenovi} ro|. 1954. god Sahrana je danas, 1. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Starom grobqu u Beo~inu.

100211

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

S qubavqu i tugom tvoja supruga Ka}a.

Tvoja mama Marta.

100094

99903

Slavko Ku{lan 16. 6. 1930 - 27. 2. 2010.

rodbinu i je preminuo

Dragi tata, `ivimo u nadi da }emo jednog dana biti zajedno. od Zorana Krsti}a sa porodicom.

Tvoj sin Kre{imir, snaja Marija, unuci Hrvoje i Igor.

O`alo{}ene }erke sa porodicama.

POMEN

Slavku

100245

100249

100246

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 27. februara u 76. godini preminuo na{ dragi

1943 - 2008.

Slavko Ku{lan

Sahrana je danas, 1. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Du{anki Komnenovi}

Nikola Simixija

Ve~no u na{im srcima i mislima.

Helmut Eugen Zonta O`alo{}ena supruga Vida sa decom i unucima.

a sahrawen 28. 2. 2010. pravoslavnom grobqu.

godine,

Titelu

Supruga Zora, sin Du{an i k}i Svetlana.

od porodice Kara}.

O`alo{}ena supruga Koviqka sa porodicom. 100250

100242

100233

100104

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

Jutarwi program Izlog strasti Na{i stranci Bajko kviz Vesti Stil i grad Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Vesti Muzi~ki program Vesti Preokret Vesti Doktor sa jezera ^udesni svet TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Potro{a~ki reporter Sportska hronika Folder kultura Muzi~ka tragawa Vojvo|anski dnevnik Duel struna No}na smena Doktor sa jezera, film 1. deo

Muzi~ka tragawa Novi serijal od pet polu~asovnih epizoda koji }e gledaocima pru`iti priliku da se upoznaju sa nedoku~ivo lepom muzikom i tajnovitim instrumentima sredweg veka, renesanse i baroka. Neobi~ni instrumenti i wihov jo{ ~udnovatiji zvuk, prete~a su instrumenata i muzike koju danas poznajemo. (RTV 1, 21.30)

06.40 07.05 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 12.30 12.40 12.50 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.47 23.30 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak1.mart2010.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Zaqubqena geografija (ma|) Ma|arska galerija istorijskih likova Trio-evroregionalni magazin Vesti (ma|) Tajna hrane: Mandarina Svetkovine-Ratnici drve}a, dok. film Halo TV (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano Heroj na{eg doba Tarzan TV prodaja

06.00 07.25 08.00 08.10 08.35 10.20 9.00 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Stari zanati Tin in Modni magazin Beli luk i papri~ica Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Program Nacionalne sinergije 21.00 ^uvaj me 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Hedonist

07.01 07.33 07.59 08.23 08.25 09.17 09.45 10.05 10.48 10.57 11.49 13.00 14.00 16.00 16.38 16.55 17.40 19.25

Sloboda Mi}alovi}

Mansarda Na mansardi, Gvozden i Kruna se dogovaraju. Vera, Ivana i Nina su na kastingu. Vera je neraspoloèna. Zavi{a organizuje dan u prirodi, poziva kom{ije da se okupe na splavu. Uloge: Vera Jovanovi}, Svetlana Bojkovi}, Mi{a Janketi}, Sloboda Mi}alovi}, Aqo{a Vu~kovi}, Mili} Vuka{inovi}, Ana Maqevi} Reìja: Filip ôlovi} (RTS 1, 14.37)

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Nodi Objektiv S vetrom u le|a Lenija Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Radionica Istraga Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

09.00 Tenis: ATP 500 Dubai i ATP 500 Akapulko, finale 11.00 Klupske TV 12.00 Evroliga Magazin 12.30 Italija – Serija A: Napoli – Roma 14.30 NBA: LA Lejkers – Denver 16.15 ATP 500 Akapulko 17.15 Portugalska liga: Sporting – Porto 19.00 ATP 500 Dubai 20.00 Pravi NBA 20.30 Holandska liga 21.30 Serija A 22.15 Francuska liga 23.00 Ful tilt poker 00.15 CH TV: ^elsi – Man~ester Siti

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.05 08.00 09.06 09.22 09.37 10.06 10.35 11.10 12.00 12.15 12.34 12.51 13.36 14.37 15.10 16.01 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.09 21.10 22.05 23.03 00.00 00.22 01.07

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Lov i ribolov Eko karavan Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Ono kao qubav Pozitivna energija Mansarda 2 Visoki napon, kviz Greh wene majke Dnevnik RT Vojvodine [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Rim Dnevnik Jedinica No}ni bioskop: Tihi partner, film 02.42 Jedna pesma, jedna `eqa 03.17 Upitnik 04.12 Oko

06.30 07.20 07.50 08.45 10.05 11.00 11.10 12.00 12.30 13.15 15.15 15.30 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 00.45 00.50 02.15 03.00 05.00 05.45

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Ro|en da preìvi Film: Ledeni strah Foks vesti âri Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Nasiqe u porodici Film: Do koske Foks vesti âri No}ni program-Foks non-stop Film: Gradski lovac Ukradena sre}a Va`ne stvari

20.32 21.30 22.17 00.06 01.02 02.18

Kuvati srcem Saobra}ajna kontrola \ole iz yungle Ozi bu-pingvini O divqim `ivotiwama Muzi~ki spotovi U senci oblaka Vrele gume Reli Nauka 2009 [open Trezor Mlad si koliko se ose}a{, film Ovo je Srbija Rvawe: Internacionalni turnir „Qubomir Ivanovi}-Geya“ ZOI: Pregled dana ZOI: Sve~ano zatvarawe, snimak Vaterpolo-PS: Beograd - Vojvodina, prenos Pregled Premijer lige Bostonski advokati Oskarovci: Mizeri, film Pono}ni bluz Mlad si koliko se ose}a{, film Trezor

Yejms Kan

Mizeri Pol [eldon je pisac qubavnih romana, u kojima je stvorio glavnu junakiwu Mizeri. Umoran od neozbiqne literature, Pol odlu~i da ubije junakiwu koja mu je donela slavu. Kre}e u svoju vikendicu u Novoj Engleskoj, da bi u miru stvarao, ali na putu do`ivqava automobilsku nesre}u... Uloge: Yejms Kan, Keti Bejts, Ri~ard Farnsvort, Frensis Sternhagen, Lorin Bekol Re`ija: Rob Rajner (RTS 2, 22.17)

07.00 07.40 08.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

DNEVNIK

c m y

Slatka moja Slavni, dok. serija Divqa ostrva Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zdravqe i Vi Top {op Poslovni dan Divqa ostrva Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Sre}an put Slavni, dok. serija Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Film: Sre}an put

06.00 07.00 10.00 10.35 11.35 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti Nacionalna geografija Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Reakcije Film: Utroba zveri Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

Vinks 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.55 14.00 15.30 15.45 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.10 21.00 22.00 23.00 00.45 01.00 03.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost Film: Zvezde su o~i ratnika Mobto Siti kids Daniela Mobto Balkan parti Siti Magazin IN Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Grand klub Nacionalni dnevnik Mobto [esto ~ulo Sva ta ravnica Mewam `enu Film: Opasna zona Siti Film: Ubistva kutijom za alat Film: Opasna zona

(Hepi, 09.15 i 15.00) 05.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.15 10.00 10.15 11.02 11.25 12.00 13.00 14.10 15.00 15.30

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe [aman king Do neba [edou Rajders Kvizi} Bli~ Lude godine Vinks Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.45 23.05 23.55 00.05 01.00 02.00 03.00 04.45

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz brzotrz Telemaster Rekord Reblede Imperija Kin ]irilica Zagrevawe Luda ku}a Telemaster Kartel Film Tajanstvene pri~e Zagrevawe i goool Vremenska prognoza

Vanesa Radman

[esto ~ulo Organizovani kriminal postaje sve ja~i u zemqama regiona. Policije Balkana se udruùju i osnivaju specijalno telo sastavqeno od vrhunskih agenata - Balkanpol. Ceremonija osnivawa odràva se u Beogradu... Uloge: Tihomir Arsi}, Vanesa Radman, Milena Dravi}, Miodrag Krstovi} Reìja: Neboj{a Radosavqevi} (Pink, 20.10)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 08.00 Svetiwama u pohode, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi.

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak1.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 11

Pi{e: Dr ^edomir Anti} 07.00 09.09 10.10 11.10 12.00 12.15 12.30 13.20 14.20 14.32

Kirsten Dunst

Spajdermen Studenta Pitera Parkera ugrize geneti~ki modifikovani pauk. On ubrzo otkriva da poseduje neobi~ne mo}i: nadaren je snagom i sposobnostima pauka s posebno izo{trenim paukovskim ~ulima. U me|uvremenu, megalomanski biznismen, Norman Osborn, tako|e prolazi kroz neke neobi~ne mene... Uloge: Tobi Megvajer, Viqem Defo, Kirsten Dunst, Yejms Franko, Klif Robertson Re`ija: Sem Rajmi (Nova TV, 20.55) 08.15 10.05 10.40 11.30 12.30 13.20 14.10 15.10 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.55 22.55 23.10 00.10 00.40 01.10 02.05 03.05 04.30

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Spajdermen, film Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Post mortem Vidoviti Milan Zarobqeni u magli, film Post mortem

08.00 Verdijevim stopama 09.00 Detektivi brodskih olupina 10.00 Isus Hrist – godine koje nedostaju 11.00 @iveo Pakistan 12.00 Ubistvo Anrija IV 13.30 Tajne Renesanse 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Misterija tri kraqa 16.00 Moj dnevnik 16.30 Kraqevski dnevnici 17.00 Tetris: Iz Rusije sa qubavqu 18.00 [openovim stopama 19.00 Abrahomova deca 20.00 Carstvo mora 21.00 Posledwi branoru{iteq 22.00 Posledwi let poru~nika Estila 23.00 Nedeqa kada su izabrali papu 00.00 Moj dnevnik 00.30 Kraqevski dnevnici 01.00 Tetris: Iz Rusije sa qubavqu

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajlend [argarepko Papirmanija Skajlend [argarepko E{alon doktora M Buba{inter Oliver Tvist ^inija od zlata Nosferatu - Vampir no}i Mi nismo an|eli Goli{ave lepotice

06.00 Bo`i} Batica 07.55 Svi moji prijateqi odlaze iz Brizbejna 09.15 Svemirski majmuni 10.40 Madona. Lepqivo i slatko. U`ivo u Buenos Ajresu 12.45 Mali Zizu 14.30 Zauvek srodna du{a 16.45 Dvadeset sedam haqina za ven~awe 18.35 Glineni golubovi 20.05 Janosik, istinita pri~a 22.25 Karantin 23.55 Vatreni obra~un 01.20 Nagon za ubijawem

14.40 15.35 16.20 17.40 18.22 18.37 19.30 20.10 21.45 22.20 23.50 00.45 01.30 01.35

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 11.55 12.25 12.45 13.05 13.20 13.35 13.53 14.08 14.25 15.10 16.00 17.00 18.20 18.50 19.25 20.15 21.10 22.05 22.55 00.40 01.25

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Prvi kontakt, dok. film Tre}e doba Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Dora 2010. - "Moja draga", \ulijano i "Bez tebe", vokalna grupa Rivers Normalan `ivot Direkt Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Dodela nagrade Zlatna kuna, prenos Potro{a~ki kod Otvoreno Na rubu nauke Zvezdane staze Dora 2010. - "Moja draga", \ulijano i "Bez tebe", vokalna grupa Rivers Dr Haus

Pustolovine Marka i Goge Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Evergrin Muzi~ki specijal Prijateqi Sre}ni sat Ton i ton Etika TV vrti} ^arobna plo~a 2 Kod Ane Zvezdane staze Na rubu nauke ZOI Vankuver 2010: Sve~ano zatvarawe, snimak ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu - finale, snimak @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu TV Bingo {ou Bitange i princeze Dr Haus Osobni broj, film Pregovara~i Muzi~ki specijal

Mila Elegovi}

SERIJA

Bitange i princeze Kazo, Robi, Irena, Teo i Lucija u pro{loj epizodi su krenuli sa snimawem sapunice "Povratak Gumzejevih". U ovoj epizodi ekskluzivno gledamo inserte iz tog remek-dela. Po{to su pilot-epizodu prezentovali mogu}im investitorima - na{li su se na sudu. Zbog ~ega...? Uloge: Rene Bitorajac, Hrvoje Ke~ke{, Mila Elegovi}, Tarik Filipovi}, Nata{a Dangubi}, Predrag Vu~ovi}, Mile Kekin Re`ija: Goran Kulenovi} (HRT 2, 21.10)

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Nastrane pri~e Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Pqa~ka u sred dana Nastrane pri~e Intermeco 3 Pakleni udar Pqa~ka u sred dana Raskid @ene fudbalera Smrt ~eka u senkama

08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Boufinger Najve}a igra ikad odigrana Pedeset pilula Zaposleni qudi Pustara Ratni~ka klasa Ku}a na hladnoj reci Zatvorenik Umetnik Dva

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

U divqini Meklodove }erke Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Nevestinska groznica Yordan Ne{ Briyis Medijum Ru` za usne Mirna luka Viwar Hil Advokatova kazna U divqini

Tom Kruz

Nemogu}a misija Yim Felps i tim koji ~ine wegova supruga Kler i Itan Hant poslati su na zadatak u Prag. Tu stvari krenu po zlu i misija propada, a Itan Hant jedini preìvi. Glave{ina agencije sumwa da je Itan razlog zbog kog je misija propala i smatra da je kriv za smrt svojih kolega. Itan, koriste}i se svim svojim znawem }e morati da dokaè da nije kriv... Reìja: Brajan de Palma Uloge: Tom Kruz, Emanuel Beart, Yon Vojt, Vanesa Redgrejv (RTL, 20.00) 08.35 10.45 11.15 11.40 12.10 13.05 13.55 14.40 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.55 00.00

Astro {ou Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Ekskluziv Ve~era za 5 Heroji iz strasti Drugo lice An|eo i vrag Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Nemogu}a misija, film ^etiri brata, film Re`i me

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Budu}i svet Kako to radi Kako to rade? Stvarno velike stvari Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Poslovi za naizdr`qivije Ameri~ke drvose~e Stvarno velike stvari Generalka Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako to rade? ^udovi{ta iz reke Nakon ujeda Pre`ivqavawe Divqe i bez cenzure [egrt za hotrod automobile: visoki sjaj 00.40 Nitro kraqevi

08.30 10.00 12.00 13.00 14.30 16.00 17.00 18.00 18.45 20.45 20.50 21.00 22.25 22.30 00.00

Olimpijske igre Supersport Zimski sportovi Hokej na ledu Umetni~ko klizawe Olimpijske igre Zimski sportovi Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Hokej na ledu

Diplomata ostao ispred zatvorenih vrata ana srpska diplomatija po~ela je da deluje {pijunirale Turke i obave{tavale Ruse. Porta jo{ tokom Prvog srpskog ustanka. Prota je, razumqivo, kasnije odbila da plati robu. Kad Mateja Nenadovi} beleì da je s mukom skuje sultanu trebalo dati glavnicu obe}anog novca, pio novac za put u daleku Rusiju, gde je ustani~ka Milo{ se setio da „prebije“ ovaj dug. Tako je usmisija poku{avala da na|e podr{ku, pomo} i sapeo da dobije hati{erif, a i u svoju korist prevet. I uspela je. Delegaciji se ~ak pridruìo Tekrati jedan neprijatni spor u kojem je bio kriv. odor Filipovi} (Boìdar Grujovi}), profesor Sve do sticawa nezavisnosti Srbija nije, sem u univerziteta u Harkovu, koji Carigradu, imala konzuse nije dvoumio da napusti late. Pedesetih godina 19. svoje mesto, pridruì se deveka jedan srpski jedrelegaciji i ode u tek oslobowak potonuo je blizu del|enu Srbiju i stavi joj se na te Dunava. Sre}om po poraspolagawe. Kara|or|e i sadu, nai{ao je {vedski wegove vojvode, i pored prebrod i po`rtvovani kapekosti i neobave{tenosti, tan je brodolomnike spanisu u diplomatske poduhvasao sigurne pogibije. O te polazili kao u bitke, nitome je brzo obave{ten ti nezahvalne du`nosti Dràvni savet Srbije i za predstavnika jedne nepri[ve|anina, preko trgovca znate i siroma{ne zemqe Kumanudija naru~ila u predavali kao znak po~asti. Be~u poseban poklon, koji Mir povoqan po ustanak mu je srpski diplomata u 1806. u Carigradu je ispregoCarigradu uru~io. Dakle, varao ve{ti zemunski trgoza spas ìvota neznanih vac Petar I~ko. On je ranije mornara, svojih gra|ana, bio tuma~ u poslanstvu srpska dràva je bila Osmanskog carstva u Be~u. spremna da angaùje vlast, Znao je jezike, razumevao se u diplomatiju i jednog bogaprilike na Porti i metode ta{a. I sve to po{to su Jovan Risti} po{tovaniji beskrajnih pregovora. Kaù brodolomnici ve} bili na u Evropi nego Srbiji da je na putu za Carigrad issigurnom. trajno jeo tvrdo kuvana jaja, pripremaju}i se za Srbija nije imala sre}e u dva rata s Osmanlijamogu}nost da ga tokom pregovora doma}ini i bivma 1876. i 1877. U prvi je u{la prerano, pa je wena {i poslodavci otruju. No, poneseni ulaskom Ruvojska poraèna, a u drugi kasno, kad su Rusi ve} sije u rat i pobedama na bojnom poqu, ustanici su osvojili utvr|enu Plevnu u Bugarskoj, pa wen ratodbacili odredbe I~kovog mira. Ustanici su ni napor nije imao zna~aj za mo}nu carevinu. Zato 1810. poslali jednu misiju ~ak u Pariz. Godinama je u pregovorima o novim granicama i nezavisnosu u carsko ministarstvo spoqnih poslova stizasti srpska diplomatija morala potpuno da promele predstavke bokeqskog kapetana Rada Vu~inini orijentaciju i okrene se Austrougarskoj i }a. Sporazuma i pomo}i nije bilo, ali je Vu~ini} Francuskoj. Ali Jovanu Risti}u, poznatom polinastavio rad i kad je Srbija 1813. pala pod udariti~aru, nije dozvoqeno da u~estvuje u berlinskim ma osmanskih vojski. pregovorima. Delovao je iza scene, pisao memoKnez Milo{ vaì za randume, davao izjave nojednog od najuspe{nijih vinarima i boravio u hodVe{ti knez Milo{ je ubedio srpskih diplomata. Osim niku ispred sale gde se hrabrosti, hladnokrvnoTurke u to da u Srbiji ìvi mnogo odlu~ivano o sudbini sti i lukavosti bio je i balkanskih naroda. U tamawe stanovnika nego {to ih je istinski vizionar. Drugi ko nepovoqnom poloàju zaista bilo, pa je godinama srpski ustanak je jedini po`weo je va`ne diploprikrivao 70 odsto skupqenog rat koji je srpski narod matske uspehe, za koje u poreza vodio, ~iji ishod nije bio Srbiji, razumqivo, nije smesta jasan, ali su pozidobio veliko priznawe. tivne tekovine bile dugoIpak, kad su se dve decero~ne. Milo{ je pregovarao na dve strane s konije ranije velike sile u Parizu okon~avale mandantima osmanskih vojski, a sporazum s MaraKrimski rat, srpski predstavnici nisu ni dopu{li Ali-pa{om je prvi trajniji temeq moderne tovali, a i da jesu, verovatno ne bi stigli ni do srpske dràve. Ve{ti Milo{ je tokom godina ushodnika ispred sale za pregovore. peo da od ugroènog posrednika izme|u naroda i Izme|u 1878. i 1918. Srbija je razvila diplomo}nih pa{a, postane wihov finansijer. Tokom matsku mreù po celoj Evropi. Ve} 1881. jedan gotovo dve decenije pregovora o autonomiji SrbiWujor~anin postao je po~asni konzul Srbije u je u Carigrad je upu}eno ~ak devet deputacija, od SAD. U to vreme karijeru u diplomatiji po~eli kojih su se neke na Porti zadràle i po nekoliko su Slobodan Jovanovi} u Ministarstvu inostragodina. Jednu umalo nije lin~ovala svetina, ~ije nih dela, te Milan Raki} i Branislav Nu{i}, su, posle izbijawa gr~kog ustanka, `rtve pogroma konzuli u Pri{tini. Prvi ~ovek ruskog MID-a, bili carigradski hri{}ani. Gor~akov, primetio je me|u velikim brojem nota Knez je uspeo da Carigrad ubedi u to da u Srbikoje je primao onu koju je sro~io Jovan Marinoji ìvi mnogo mawe stanovnika nego {to ih je zavi}, jer je tekst odudarao od ostalih lepotom ista bilo, pa je godinama {tedeo gotovo 70 odsto francuskog jezika i kwièvnim stilom. skupqenog poreza. Kad je 1830. trebalo izboriti Kad je jula 1914. Srbija ~inila velike napore hati{erif koji je uspostavio srpsku dràvnost, da izbegne rat s Austrougarskom, upravo je diploMilo{ je sultanu obe}ao basnoslovih 800.000 gromatsko ume}e {efa vlade Nikole Pa{i}a u~ini{a. Za vreme Rusko-turskog rata 1829. Srbija je lo da agresivne namere Be~a i nespremnost na snabdevala osmansku vojsku, ali je knez slao Dunakompromis do|u do izraàja. Kaù da je Pa{i} vom nedovoqno napuwene brodove, sa slabom rokasnije rekao kako ne bi toliko bio popustqiv da bom koju je preskupo napla}ivao, a posade su jo{ i je znao da }e sile Antante stupiti u rat.

Kwigu êdomira Anti}a „ÊTRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, moète naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak1.mart2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Device, pa se stabilizujete u svakom pogledu. Umetnost qubavi i filma, muzike, slika i putovawa, inspiri{e vas na to da ma{tate i planirate budu}nost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

1. mart 2010.

VAGA 23.9- 23.10.

Prvi dan novog meseca, marta, mo`e ozna~iti po~etak. A po{to vi volite po~etke, neka tako i bude! U poslu ste stabilni i imate dobre odnose s pretpostavqenima. Dugoro~ni ciqevi i uspeh.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

Partner vodi svoj `ivot, po svome, svi|alo se to vama ili ne. Mo`ete se uklopiti na pomalo neozbiqan na~in, jer ozbiqnost optere}uje, sama po sebi. U poslu ni{ta novo. Izbegavajte stres.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Usredsre|eni ste na posao i zaradu, bez obzira na okolnosti koje vas hroni~no optere}uju. Partner vas podràva i savetuje, na prijateqski na~in. Imajte strpqewa i zadrìte zdrav razum. Zbog borbenog Marsa u va{em znaku primorani ste na akciju, ili se moète na}i pod pritiskom osoba iz svog okruèwa. Postavqaju vam se mnogi zahtevi i zadaci. Vi odlu~ujete i zapovedate!

Mo`ete sebi dozvoliti avanturu za pam}ewe, putovawe na rajska ostrva, u ma{ti ili na javi. Ovo je trenutak za stvarala{tvo i ostvarewe nekih snova koji vas dr`e ve} izvesno vreme. Umetnost.

RIBE 20.2-20.3.

Odapnite svoju strelu u beskraj, {to daqe, to boqe. Neka va{ nivo aspiracije bude {to vi{i. Okolnosti vam idu u prilog, za pozitivne promene, samo se koncentri{ite na ono bitno, na prioritete. Neke poslove i dogovore mo`ete realizovati na na~in druga~iji od onog koji ste planirali. Prihodi i izdaci se smewuju. Sve je lep{e putovati na kra}e destinacije, ili sama qubavna prepiska.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Stabilnost u qubavnom odnosu vam mnogo zna~i jer doprinosi va{em samopouzdawu i emotivnoj smirenosti, da mo`ete raditi svoj posao na pravi na~in. Ceweni ste me|u kolegama. Savetujte ih.

Va{ za{titnik, Mars, dr`i vas u mestu, u karijeri pre svega. Na poslovnom planu tek sada zapravo kre}ete u akciju! Va{im se mukama nazire kraj. Samo budite strpqivi. Bez dramaturgije!

U va{em znaku su nesta{ni Merkur i tajanstveni Neptun, bog mora i okeana, umetnika samih! U`ivajte i budite kreativni. Pi{ite, dru`ite se, komunicirajte, u~ite, putujte, edukujte se.

Sve je lepo i sve je neizvesno. U`ivajte u svojoj slobodi i u qubavi koja vas inspiri{e na sebi svojstven na~in. Verujte u svoju sre}nu zvezdu, Jupiter, i on }e vam podariti `ivotne poklone. Ekspanzija.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Jo{ jedan fijasko za Vitni

KI[A

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 13 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Ni{

Legendarna peva~ka diva Vitni Hjuston koja je svet osvojila glasom, nastupila je nedavno u Brisbejnu i doìvela totalni fijasko jer wene vokalne mogu}nosti i scenski nastup nisu bili na nivou. - Ovo je bio najgori koncert u mom ìvotu. Zaboravqala je re~i, gubila dah, ka{qala i izgledala totalno dezorijentisano - rekao je jedan nezadovoqni gost. Vitni je jedva stajala na nogama, pa je na pola koncerta napravila pauzu od 20 minuta kako bi do{la do vazduha. Publika je bila vidno razo~arana. Wen menaxer je objasnio da je Vitni pro{la borbu kroz teàk ìvotni period i da }e joj trebati vremena da se vrati u formu.

Evropa

POVREMENO

Madrid NOVI SAD: Promenqivo vreme uz povremenu ki{u. Vetar slab do umeren zapadnih pravaca. Pritisak oko normale. Temperatura od 7 Rim stepeni ujutro do 12 popodne. London VOJVODINA: Promenqivo obla~no vreme uz povremenu ki{u. Bi}e i kratkotrajnih sun~anih intervala, posebno na severu Vojvodine Cirih gde }e biti vi{e suvo tokom dana. Vetar ujutro slab zapadni i severozapadni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 5 stepeni do Berlin 9, a maksimalna od 11 do 14. Be~ SRBIJA: Promenqivo obla~no vreme uz povremenu ki{u u ve}ini krajeva. Bi}e i kratkotrajnih sun~anih intervala. Vetar ujutro slab juVar{ava `ni, a zatim zapadni i severozapadni. Pritisak oko normale. Jutarwa Kijev temperatura od 4 do 9 stepeni, maksimalna od 10 do 15. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak naobla~ewe sa Moskva ki{om u severnoj i centralnoj Srbiji, a na jugu i sa lokalnim pquskoOslo vima. U sredu prohladno, ali ve}inom sun~ano vreme. U ~etvrtak ki{a uz poja~an jugoisto~ni vetar. U petak i za naredni vikend obla~no sa St. Peterburg ~estom pojavom ki{e. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane Pariz vremenske prilike }e imati nepovqoan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u jutarwim satima. Posebno se oprez savetuje cerebroMinhen vaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. PreporuBudimpe{ta ~uje se adekvatno odevawe. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju. Stokholm

14 17 7 8 7 12 7

VIC DANA Sedi Lala na sokaku usred leta, na 40 stepeni, u krznenom prsluku i preznojava se. Prolazi kom{ija pored wega i pita ga: - Jeâ&#x20AC;&#x2122;l, Lalo, {to sedi{ na ovoj vru}ini u prsluku? Zar ne vidi{ da si se sav preznojio? A Lala }e wemu: - Ta nije meni toplo od prsluka nego od sunca.

SUDOKU

0 -3 1 20

8 12

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

167 (18)

Slankamen

431 (5)

Ja{a Tomi}

Apatin

238 (14)

Zemun

507 (7)

Bogojevo

228 (14)

Pan~evo

504 (0)

Ba~. Palanka

242 (7)

Smederevo

606 (-2)

Novi Sad

311 (8)

Tendencija porasta i stagnacije

6 7 3 9 4 1 2 8 5 TISA

SAVA

N. Kne`evac

506 (5)

S. Mitrovica

646 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

502 (6)

Beograd

463 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

410 (4)

Tendencija stagnacije

Titel

456 (6)

NERA

Hetin

366 (0)

226 (17)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

2 1

Kusi}

8 1 5 2 7 6 4 3 9

4 2 9 5 3 8 7 6 1 5 3 6 7 2 4 9 1 8

Tendencija porasta

2 4 8 1 5 9 3 7 6

7 9 1 6 8 3 5 4 2 3 5 7 8 6 2 1 9 4

222 (38)

8 5

1 7

9 6 2 4 1 7 8 5 3 1 8 4 3 9 5 6 2 7 Re{ewe iz pro{log broja