Dnevnik 1.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 1. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23003 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR@AVA OPET KR[I ZAKON O BUYETU

Pla tama i pen zi jama jo{ procenat mawe Mada su poslanici Skup{tine Srbije, na predlog Vlade Srbije, pred kraj pro{le godine usvojili Zakon o buyetskom sistemu, on je odmah na po~etku godine prekr{en pa su usledile hitne izmene, a sva je prilika da }e se ve} narednog meseca to dogoditi i drugi put. Naime, po odredbama ovog zakona, pove}awe penzija i pla-

ta u javnom sektoru u januaru – jer su se one uskla|ivale sa stopom inflacije u drugoj polovini pro{le godine – trebalo je da bude sedam posto, ali dr`ava za toliko nije imala para pa je odlu~eno da se ide na pove}awe od dva posto.

Po{to je tada izmeweno samo pove}awe koje je penzionerima i zaposlenima u javnom sekto-

ru sledovalo u januaru a ne i ostala koja su utvr|ena zakonom za ovu godinu, zna~ilo bi to da ve} 1. aprila, kada je na redu redovno uskla|ivawe, oni treba da dobiju pove}awe od ~etiri-pet posto. Me|utim, u dr`avnoj kasi za toliko nema para pa povi{ica ne}e mo}i biti ve}a od 2,95 procenta.

str. 5

NASLOVI

Politika

OBELE@EN DAN RETKIH BOLESTI

Vojvodina 10 Novosadski monta`ni most preseliti uzvodno

3 Slaba, jaka ili stabilna vlada

Crna

Ekonomija

12 Lisice zbog krijum~arewa qudi

4 Sipa se nova cena u mineralnu vodu

Dru{tvo

Tre}e doba 6 Penzionerima ni MMF ni{ta ne mo`e

Svet

Novi Sad

22 SAD raspore|uju snage oko Libije

Foto: N. Stojanovi}

9 Gu`ve kod Najlona re{ava kru`ni tok

Oboleloj deci obe}ana pomo} st r . 7

NAGRADE AMERI^KE FILMSKE AKADEMIJE, OSKARI DODEQENI 83. PUT

„Kraqev govor” najboqi

16 Ho}e li poreznici `aliti za rijaliti programima

ADVOKAT BRANISLAV KEWI] IZ ZREWANINA, OSUMWI^EN ZA UBISTVO SUPRUGE JASMINE, UPU]EN NA PSIHIJATRIJSKI PREGLED

@e na iz bo de na 35 pu ta?

str. 12

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV LEKARKE VOJNE BOLNICE U PETROVARADINU

Dok tor ku terete da je uzi ma la mi to

str. 12

Sunce, pa sneg

str. 15

Najvi{a temperatura 2 °S [TA ]E BITI S NAJSTARIJIM BIOSKOPOM U NOVOM SADU

str. 17 – 21

SPORT

„Jad ran u” sudb in u k r o j i Pok r a j i n a str. 8

n NOVAK \OKOVI] SIGURNO DOLAZI U NOVI SAD NA ME^ S INDIJOM

U NOVOSADSKOM SUDU DANAS SASLU[AWE OSUMWI^ENOG ZA UBISTVO SUPRUGE NA NOVOM NASEQU

Ma |ar ska iz ru ~i la Sa {u Ja }i mo vi }a str. 13

n MARIO \UROVSKI U UKRAJINI

n SRBI I HRVATI DELE

MEGDAN U STONOM TENISU

n ^ELZI I MAN^ESTER

JUNAJTED IGRAJU DERBI

POLiTikA

utorak1.mart2011.

dnevnik

c m y

2

De li} se vra tio ra di ka lima Po sla nik Bo `i dar De li} iz ja vio je ju ~e da se vra tio u Srp sku ra di kal nu stran ku jer je Srp ska na pred na stran ka, ko -

za dve i po go di ne ni je sa znao ka kav je pro gram na pred wa ka i da mu re ~e no da je to zbog to ga {to je na en gle skom je zi ku.

– Ka da je SNS for mi ran, re ~e no je da }e to bi ti par ti ja de snog cen tra i da ne }e mno go me wa ti po li ti ku SRS-a – re kao je De li}, i na veo da je sve to pre va ra, kao i da je o po li ti ci na pred wa ka sa zna vao iz me di ja pa

Sr bi ji po sto je dve pa tri ot ske stran ke – SRS i DSS. Is ta kao je da }e se te le fo nom ~u ti s pred sed ni kom SRS-a Vo ji sla vom [e {e qem ko ji je u Ha {kom tri bu na lu i da iz SRS-a ni je ni oti {ao zbog we ga, kao

Ni ko li}: O~e ki va no Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e u Kra qe vu da je po vra tak pot pred sed ni ka Glav nog od bo ra te stran ke Bo `i da ra De li }a u Srp sku ra di kal nu stran ku do ga |aj ko ji se o~e ki vao ve} go di nu da na.

– De li} je imao ne ke svo je `e qe i am bi ci je ko je ni je mo gao ostva ri ti u SNS-u. Ako na sta vi ka ko je do sa da ra dio, ne }e ih ostva ri ti ni kod ra di ka la – re kao je Ni ko li}. – Sva ko bi ra svoj put. Stran ka ko ja za vi si od jed nog ~o ve ka, ni je pra va stran ka.

ju je osno vao s To mi sla vom Ni ko li }em, „pre va ra” u ko joj pa tri o te i po {te ni qu di ne ma ju {an su. De li} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da je u{ao u na pred wa ke jer je mi slio da }e to bi ti stran ka po {te nih qu di i pa tri o ta, ali da

– To zna ~i da pro gram SNSa ni je pi san u Sr bi ji – re kao je De li}, i is ta kao da „po {te n i qu d i i pa t ri o t e u SNS-u ne ma ju ni ka kvu {an su” i da se o sve mu pi ta ju sa mo To mi slav Ni ko li} i Alek san dar Vu ~i}.

i to da je biv {i ame ri~ ki am ba sa dor Vi li jam Mont go me ri sa vet nik SNS-a.

Ka ko je re kao, od la zak iz SRS-a pre dve go di ne bio je te `ak mo me nat za we ga, a po vra tak mu je ra do stan. Za SNS je re kao da ne ma ni pro gram, ni ide je, ni in fra struk tu ru i da sve vi {e li ~i na stran ku ko ja je na vla sti. De li} je re kao da u

skup{tina srbije

Usvo je no pet za ko na i od lu ka Usva ja wem za kon skih pred lo ga o za du `i va wu dr `a ve, u~e {}u pri pad ni ka sna ga od bra ne u mi rov nim ope ra ci ja ma u 2011. go di ni i iz me na ma Po slov ni ka, Skup {ti na Sr bi je za vr {i la je pr vu van red nu sed ni cu u 2011. go di ni. Po sla ni ci su po dr `a li dva za kon ska pred lo ga o no vom

za du `i va wu dr `a ve – za fi nan si ra we bu xet skog de fi ci ta i jav nog du ga pred vi |e no je za du `i va we kod So si je te `e ne ral ban ke od 400 mi li o na do la ra, a za kon tra ga ran ci ju za pred u ze }e „Ju go im port–SDPR” u po slu s Al `i rom u ko rist Srp ske ban ke 42 mi li o na evra.

{to ni zbog Ni ko li }a ni je oti {ao u SNS. Za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe SRS-a Alek san dar Mar ti no vi} je re kao da je De li} po sle vi {e od dve go di ne u SNS-u shva tio da iz me |u Ni ko li }a i Bo ri sa Ta di }a ne po sto ji su {tin ska raz li ka jer obo ji ca „sle po iz vr {a va ju na lo ge iz Bri se la i Va {ing to na”.

PRED RAZ GO VO RE BE O GRA DA I PRI [TI NE

Ste fa no vi}: Ni je ovo par ti ja po ke ra [ef dr `av nog ti ma Sr bi je za di ja log s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da se te me pred sto je }ih raz go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne i da qe utvr |u ju, i iz ra zio o~e ki va we da }e di ja log, ka da po~ ne, br zo uro di ti plo dom.

– Na ma je naj va `ni je ono {to op te re }u je Sr be na Ko so vu, i to }e mo po ku {a ti da re {i mo od mah, a pi ta wa ko ja se ti ~u su ve re ni te ta da raz ma tra mo u ka sni jim fa -

za ma raz go vo ra – re kao je Ste fa no vi} na Ta nju go vom okru glom sto lu „U su sret di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne”.

Na okru glom sto lu u~e stvo va li su i ko or di na tor pri {tin skih vla sti za se ver Ko so va Iq ber Hi sa, za me nik pred sed ni ka SNSa Alek san dar Vu ~i} i funk ci o- ner ka LDP-a Na ta {a Mi }i}.

Ste fa no vi} je na ja vio da bi ove sed mi ce tre ba lo da bu de utvr |e na ko na~ na li sta te ma za ini ci jal nu fa zu raz go vo ra ko ji }e se od vi ja ti uz po sre do va we EU. Iako ni je mo gao da go vo ri o de ta qi ma pred sto je }eg di ja lo ga, Ste fa no vi} je na veo da je sa svim iz ve sno da }e on ima ti vi {e fa za, da ne }e bi ti vre men ski ogra ni ~en, a gra |a ni ma je po ru ~io da ne tre ba da ima ju pre ve li ka o~e ki va wa ili da }e pre go va ra~ ki tim Be o gra da „na pra vi ti ~u do u Bri se lu”.

Po we go vom uve re wu, i Be o grad i Pri {ti na osta }e na svo jim po zi ci ja ma ka da je re~ o sta tu su Ko so va, ali to ne zna ~i da u ne kom tre nut ku dve stra ne, u in -

kla |e no sti sa Za ko nom o bu xe tu za 2011. go di nu, a par la ment je du `an, shod no Po slov ni ku o ra du, da o vra }e nom za ko nu od lu ~u je na pr voj na red noj sed ni ci. Ta di} je u obra zlo `e wu od lu ke na veo da Za kon o bu xe tu za 2011. go di nu pred vi |a da PDV na uslu ge sme {ta ja u ho te li ma, mo te li ma, od ma ra li {ti ma, do mo vi ma i kam po vi ma iz no si osam po sto, dok je usvo je nim iz me na ma on po vi {en na 18 po sto.

Po slov nik i ne za vi sna te la Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je ju ~e iz me ne Po slov ni ka o ra du te in sti tu ci je, ~i ji je ciq ot kla wa we sum wi u mo gu} nost na ru {a va wa Usta vom, od no sno za ko nom utvr |e nog po lo `a ja ne za vi snih dr `av nih or ga na. Nad le `ni od bor par la men ta vi {e ne }e na ras po la ga wu ima ti mo gu} nost da na kon raz ma tra wa iz ve {ta ja dr `av nog or ga na, or ga ni za ci je, od no sno te la, pred lo `i par la men tu da ne pri hva ti iz ve {taj i po kre ne po stu pak za utvr |i va we od go vor no sti funk ci o- ne ra u tom or ga nu. Ta ko }e ubu du }e iz ve {ta je ne za vi snih re gu la -

Mi }i}: Pre go vo ri kao ve li ka {an sa Pot pred sed ni ca Li be ral no-de mo krat ske par ti je Na ta {a Mi }i} ka za la je da ta stran ka pre go vo re Be o gra da i Pri {ti ne vi di „kao ve li ku {an su”. Ona je na ve la da bi bi lo do bro da pred stav ni ci Sa mo stal ne li be ral ne stran ke, ko ju ~i ne Sr bi i ko ji su deo Vla de Ko so va, bu du deo pre go va ra~ kog ti ma Pri {ti ne.

Ta di} i PDV Po sla ni ci re pu bli~ kog par la men ta po dr `a li su ju ~e zah tev pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da Skup {ti na Sr bi je po no vo raz ma tra iz me ne Za ko na o po re zu na do da tu vred nost, me |u tim za kon ni je usvo jen u na ~e lu. Po {to za kon ni je usvo jen u na ~e lu, ni je bi lo iz ja {wa va wa ni o amand ma ni ma. Pred sed nik Sr bi je je taj za kon vra tio u skup {tin sku pro ce du ru po sled weg da na 2010. go di ne zbog ne us -

te re su da qih evro in te gra ci ja, ne mo gu re gu li sa ti svoj od nos.

– Mi smo u pro ces u{li ne da igra mo par ti ju po ke ra u ko joj }e ne ko da po be di, a ne ko da iz gu bi, ve} da re {a va mo pro ble me gra |a na – re kao je Ste fa no vi}, i na -

gla sio da se u di ja log ne sme u}i sa sum wom da }e bi ti „za ku li snih rad wi i pre va ra”.

Ste fa no vi} je do dao da }e EU, kao me di ja tor u pro ce su di ja lo ga, ima ti sta tu sno ne u tra lan pri stup, i da ni jed na stra na ne }e bi -

Vu ~i}: Gde su gra ni ce Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da se za la `e za to da se pro ble mi na Ko so vu re {a va ju na de mo krat ski na ~in, pu tem di ja lo ga s le gi tim nim pred stav ni ci ma Pri {ti ne, ali da je za Sr bi ju va `no da zna {ta }e ona do bi ti iz tog di ja lo ga.

– Ne ma mo ni {ta pro tiv di ja lo ga, ali ima mo pro tiv to ga {to ne ma mo ide ju, plan – re kao je Vu ~i}. – Nas za ni ma {ta je mi ni mum srp skih in te re sa ko ji mo ra da se po {tu je, a o to me se ni smo do go vo ri li. Sve }e se svo di ti na sit ne ustup ke ko je }e mo da va ti, a bez ko ri sti za Sr be na Ko so vu. Tre ba da se zna {ta }e mo mi kao pre go va ra~ ka stra na do bi ti, {ta }e do bi ti Sr bi, iz u zev mo bil nih te le fo na, i ta bli ca.

On je, od go va ra ju }i na sta vo ve ko sov skog ana li ti ~a ra i ko or di na to ra za se ver Ko so va Iq be ra Hi se, pod se tio na to da Ko so vo je ste pri zna lo 76 dr `a va, ali da 116 ni je i da na Ko so vu po sto je raz li ~i te re la no sti i da Pri {ti na ne tre ba da po la zi s mak si ma li sti~ kih po zi ci ja. Na Hi si no pi ta we {ta to ta~ no `e li Be o grad, Vu ~i} je od go vo rio: „Da se po {tu je Ustav Sr bi je, ko jim je ta~ no ogra ni ~e na te ri to ri ja Sr bi je. U tim okvi ri ma Vla da tre ba da po ka `e flek si bil nost i da raz go va ra mo `da i o ne kim ustup ci ma, ali i o ustup ci ma za Sr be.”

– Ima }e te uvek po dr {ku po je di nih stra na ka u Be o gra du, ali ne }e te ima ti po dr {ku ~e ti ri pe ti ne gra |a na da se Ko so vo ot me od na {e ze mqe. Mi je smo za di ja log, ali kao {to Al ba ni ci ne }e da se od rek nu se ve ra Ko so va, ta ko mi ne }e mo da se od rek ne mo Ko so va – za kqu ~io je Vu ~i}.

ti iz lo `e na uce na ma. Po we go vim re ~i ma, pre go va ra~ ki tim Be o gra da }e se u raz go vo ri ma dr `a ti Usta va Sr bi je i isto vre me no na sto ja ti da kon struk tiv no {}u osi gu ra bo qi `i vot gra |a na na Ko so vu i Me to hi ji, {to ne tre ba tu ma ~i ti kao sprem nost Be o gra da na po pu {ta we.

Ko or di na tor za se ver Ko so va vla de u Pri {ti ni Iq ber Hi sa oce nio je da su pre go vo ri {an sa za sve, ali da Be o grad tre ba da pri hva ti re al nost na Ko so vu.

Pre ma we go vim re ~i ma, dve stra ne raz go vo ru tre ba da pri stu pe kao su se di, u du hu evro a tlant skih in te gra ci ja.

Hi sa je oce nio da Be o grad ne mo `e da uti ~e na pro me nu re al no sti na Ko so vu i da ta mo {wim Sr bi ma ne mo `e da po mog ne ta ko {to }e ih „mo no po li sa ti”, ve} ta ko {to }e im „po mo }i u in te gra ci ji u ko sov sko dru {tvo”. Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i ima od re |e nih po li ti~ kih pro ble ma na kon par la men tar nih iz bo ra, ali }e Pri {ti na ozbiq no pri stu pi ti di ja lo gu, re kao je Hi sa.

Ste fa no vi} je, me |u tim, re kao da na Ko so vu vi {e ne po sto ji jed na re al nost i da na kon op tu `bi pro tiv Ta ~i ja za ume {a nost u or ga ni zo va ni kri mi nal ta mo ne ma po de le na |a vo le i an |e le.

Opet pro me ne kod ^i pli }a Vla da Sr bi je raz re {i la je du `no sti po mo} ni ka mi ni stra za qud ska i ma win ska pra va Be lu Aj zen ber ge ra i na to me sto ime no va la Ne na da Dra {ko vi }a, ob ja vqe no je na in ter net-saj tu Vla de. Aj zen ber ger je bio

po mo} nik mi ni stra za za {ti tu pra va na ci o nal nih ma wi na, me |u na rod nu sa rad wu i in te gra ci je. Vla da je tu od lu ku do ne la na sed ni ci 24. fe bru a ra. Pre Aj zen ber ge ra, du `no sti po mo} ni ka mi ni stra u Mi ni star -

stvu na ~i jem ~e lu je Sve to zar ^i pli} kra jem ja nu a ra raz re {en je Pe tar An ti}, dok su dr `av ni se kre ta ri Mar ko Ka ra xi} i Ani ko Mu {ki wa Hajn rih ostav ke pod ne li u sep tem bru i ok to bru pro {le go di ne.

tor nih te la usva ja ti nad le `ni od bo ri, ko ji }e par la men tu pred la ga ti su ge sti je i pri med be. U ra du nad le `nog od bo ra i sed ni ce Skup {ti ne u~e stvu je pred stav nik ne za vi snog dr `av nog or ga na ~i ji se iz ve {taj raz ma tra, a par la ment od lu ~u je o pred lo gu za kqu~ ka, od no sno pre po ru ka, ve }i nom gla so va po sla ni ka na sed ni ci na ko joj je pri sut na ve }i na na rod nih po sla ni ka. Par la ment se od lu ~io na iz me ne tog ak ta po {to je Evrop ska ko mi si ja uka za la na to da bi po sto je }a re {e wa mo gla do ve sti do iz ve snih zlo u po tre ba.

Voj ska i po li ci ja u mi si ja ma Pri pad ni ci srp ske voj ske i po li ci je u~e stvo va }e ove go di ne u ope ra ci ja ma EU u Ugan di i So ma li ji, kao i u mi rov nim mi si ja ma UN u Kon gu, Li be ri ji, na Ha i ti ju, u Oba li Slo no va ~e, Li ba nu, na Ki pru i na Bli skom is to ku, utvr |e no je go di {wim pla nom. Go di {wi plan upo tre -

be Voj ske Sr bi je i dru gih sna ga od bra ne u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma u 2011. usvo ji la je ju ~e Skup {ti na Sr bi je. Pla nom je pred vi |e no u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma do 265 pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i 11 pri pad ni ka Mi ni star stva unu tra {wih po slo va.

„Bo `e prav de” u sre du Po sla ni ci su pr vu van red nu sed ni cu u 2011. go di ni za po ~e li 21. fe bru a ra, a na we nom po ~et ku su bez ras pra ve kon sta to va li ostav ke tro je mi ni sta ra iz G17 plus – Mla |a na Din ki }a, Ve ri ce Ka la no vi} i To mi ce Mi lo sa vqe vi }a. Skup {ti na Sr bi je }e u sre du, 2. mar ta, uz Gar du Voj ske Sr bi je is pred Do ma Na rod ne

skup {ti ne i him nu „Bo `e prav de”, za po ~e ti re dov no pro le} no za se da we. Par la men tar ci }e na pr voj re dov noj sed ni ci raz ma tra ti 17 za kon skih pred lo ga i ka drov skih od lu ka, me |u ko ji ma su i iz me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, kao i pred lo `e ni za ko ni o so ci jal noj za {ti ti i o spor tu.

Pla ni ra we Pred log iz me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi ko jim }e bi ti po jed no sta vqe no do bi ja we gr da je vin skih do zvo la, na }i }e se su tra pred po sla ni ci ma. Glav na no vi na u iz me we nom za ko nu bi }e rok va `e wa gra |e vin ske do zvo le: ta do zvo la }e pre sta ti da va `i uko li ko u ro ku od pet go di na ne bu de iz da ta upo treb na do zvo la za obje kat. Iz me ne za ko na pred vi |a ju da }e in ve sti tor po is te ku tog ro ka pla }a ti po rez na imo vi nu kao da je obje kat za vr {en. Na zah tev in ve sti to ra gra de vin ska do zvo la mo `e bi ti ob no vqe na na do dat ni rok od dve go di ne, ali to

je mo gu }e sa mo ako in ve sti tor do sta vi do kaz da ste pen za vr {e no sti objek ta pre ma {u je 80 od sto. Iz me ne za ko na pred vi |a ju sma we we vi si ne na kna de za le ga li za ci ju obje ka ta i za so ci jal no ugro `e ne. Pred lo gom je pro pi sa no za od re |e ne ka te go ri je sta nov ni {tva uma we we na kna de za ure |i va we gra |e vin skog ze mqi {ta u po stup ci ma le ga li za ci je za po ro di~ ne stam be ne objek te i sta no ve do 100 me tar kva drat nih u iz no su od 99 od sto, kao i uma we we od 60 od sto za sve vla sni ke do 100 kva dra ta, bez is pu we wa po seb nih uslo va.

D. M.

politika

dnevnik

I JEL KO KA CIN PO @U RU JE RE KON STRUK CI JU CVET KO VI ]E VOG KA BI NE TA

Slaba, jaka ili stabilna vlada Dok se o re kon struk ci ji ka bi ne ta Mir ka Cvet ko vi }a jo{ uvek po le mi {e iz gle da sa mo u me di ji ma, u Bri se lu, ~i ni se, gu be str pqe we. Ju ~e je slo ve -

Jel ko Ka cin

na~ ki po sla nik u Evrop skom par la men tu i iz ve sti lac za Sr bi ju Jel ko Ka cin iz ja vio da Sr bi ji u pro ce su pri bli `a va wa Evrop skoj uni ji tre ba „ja ~a vla da”.

– Sr bi ji za uspeh u pri bli `a va wu tre ba ja ~a i ope ra tiv ni ja vla da – re kao je Ka cin za „De lo”, i do dao da „ako ko a li ci ja i da qe bu de od la ga la neo p- hod ne pro me ne u Vla di, to }e is ko ri sti ti opo zi ci ja jer jav no sti je do sta ne do dir qi vih”.

Pred s ed n ik Od b o r a Skup {ti ne Sr bi je za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga ka zao je za

„Dnev nik” da ovo ni je pr vo upo ima mo ne sta bil nu vla du – is ta po ~et ka pre go vo ra na go di nu i zo re we evrop skog di plo ma te, kao je Var ga. po naj ma we„. ali i da je od Ka ci no ve iz ja ve On na po mi we da ve} vi {e od Kao i Ka cin, i na{ sa go vor mno g o va ` ni j a su { ti n a pro me sec da na ima mo ne sta bil nost nik sma tra da po sto je ne do dir ble ma na ko ji on uka zu je. On, za u Vla d i, od n o s no ko l e b a w a qi vi u vla da ju }im kru go vi ma. raz li ku od Ka ci na, unu t ar vla d a j u } e sma tra da pro blem ko a li ci je, ko ja bi ni je u to me da li je mo g la po t ra j a t i.

Vla da sla ba ili ja Na i me, po we go vim ka, ve} da li je sta re ~i ma, i u slu ~a ju bil na. Me |u tim, i re kon struk ci je taj sam je iz ra zio bo ja pro ces unu tra {weg zan da zbog ak tu el pre u re |e wa u Vla ne ne sta bil no sti i di mo `e bi ti okon broj nih oba ve za ko ~an naj r a n i j e sre je Sr bi ja tre ba da di nom mar ta, dok }e is p u n i do sep t em po t om opet bi t i bra „po sto ji re al na po treb no od re |e no opa snost da u ok to vre m e da se no v i bru ne do bi je mo po ~la n o v i Vla d e zi t iv n o mi { qe w e ukqu ~e u po sao pre iz Bri se la”. ne go {to po~ nu da – U pe ri dou ko ji se ba ve kon kret nim je kqu ~an za do bi ja stva r i m a, po s eb n o we sta tu sa kan di da ako do |e do spa ja wa ta iz u zet no je ne ga od re |e nih re so ra. tiv n o ako ne m a m o – U ak c i o n om sta b il n u vla d u, a pla nu Vla de iz de ima mo de se tak pro cem b ra de f i n i { e ble ma ko je mo ra mo se 96 pre po ru ka, od - Mir ko Cvet ko vi} re { i t i naj k a s ni j e no sno za da ta ka ko ji do sep tem bra da bi smo do bi li se mo ra ju is pu ni ti to kom ovih – O~i gled no je da ima ne do po zi tiv no mi {qe we Evrop ske me se ci. Naj ve }i deo tih za da ta dir qi vih ~im su to li ke afe re ko mi si je. A s ob ka oro ~en je 30. ko je su se po ja vqi va le u jav no zi rom na to da se ju nom. A ako to sti pret hod nih me se ci i ne de ne ki od tih pro - Ne znam da li }e ova uz me meo u ob zir, qa osta ja le bez sank ci ja. Tu rekonstrukcija ble m a, kao {to jo{ je ja sni je za pre sve ga mi slim na raz ne zlo je pi ta we re sti {to nam je iz u u po tre be jav nih bu xet skih pa dovesti do toga tu ci je, ili ne ki zet n o po t reb n a ra. Ne znam da li }e ova re kon da neki do sada dru gi kao {to je sta bil nost, i to struk ci ja do ve sti do to ga da ne iz bor no za ko no - nedodirqivi postanu {to pre – na veo ki do sa da ne do dir qi vi po sta dodirqivi dav s tvo, ne re je on. nu do dir qi vi. U sva kom slu ~a {a v a j u ~i t a v u Var ga ka `e da ju, kad sam go v o r io o de s et (Laslo Varga) de ce ni ju, on da je uvek po sto ji al - kqu~ n ih za d a t a k a u pro c e s u vi { e ne g o o~i ter na ti va, od no - evro i n t e g ra c i j a, tu sva k a k o gled no ko li ki je pro blem to sno „da se iza zo ve pot pu na ne - spa da i bor ba pro tiv ko rup ci je {to u ovom pe ri o du, kqu~ nom sta bil nost, {to zna ~i od la ga - i kri mi na la – re kao je Var ga. za pro c es evro i n t e g ra c i j a, we od lu ke o sta tu su kan di da ta i B. D. Sa vi}

MA RI JA NA ^E TO JE VI] (SRS)

Za{to ponovo ulagawe u RBV Po sla ni ca SRS-a u Po kra jin skoj skup {ti ni Ma ri ja na ^e to je vi} sma tra da Fond za raz voj tra }i no vac ula ga wem dve mi li jar de di na ra (19,3 mi li o na evra) u do ka pi ta li za ci ju Raz voj ne ban ke Voj vo di ne.

– Sme {no je da Po kra jin ski fond po no vo ula `e mi li jar de u do ka pi ta li za ci ju, ka da je Vla da Voj vo di ne to ve} jed nom u~i ni la pre tva ra ju }i ne ka da {wu Me tals ban ku u RBV, ~i ji je da nas ve }in ski vla snik – re kla je Ma ri ja na ^e to je vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du.

Ona je oce ni la da bi ume sto tog ne po treb nog tro {ka ovom fon du bi lo mno go is pla ti vi je da je no vac ulo `io u raz voj za mr le voj vo |an ske pri vre de.

– Fond jo{ ne ma ni jed nog kon kur sa ni ti pro gra ma u ve zi s ula ga wi ma u po kra jin sku pri vre du. Ta kvo po na {a we si gur no ni je po me ri gra |a na, voj vo |an skih po re skih ob ve zni ka, jer Po kra jin ska vla da, ume sto u raz voj ma lih i sred wih pred u ze }a, wi hov no vac ne po treb no opre de qu je u, po sve mu su de }i, pro pa lu ban ku – kon sta to va la je ona.

Ve }in ski vla snik RVB-a, nekada{we Metals banke iz Novog Sada, od jula 2009. je Vlada Vojvodine sa 61,9 odsto ukupnog kapitala. Ova banka je zami{qena kao nosilac finansirawa projekata od razvojnog zna~aja za Vojvodinu, zadr`avaju}i karakter finansijske organizacije koja posluje na tr`i{nim principima.

rekli su

Petkovi}: Ideja o dvopartizmu obmana

Ru`i}: Socijalisti ~ekaju DS

^olakovi}: Krkobabi} da ostane

Port pa rol De mo krat ske stran ke Sr bi je Pe tar Pet ko vi} oce nio je ju ~e je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je ide ja o dvo par tij skom si ste mu, ko ju za go va ra ju De mo krat ska stran ka i Srp ska na pred na stran ka, neo dr `i va i ne ma upo ri {ta u re al no sti.

On re kao da se ra di o me dij skoj ob ma ni i „za ma ja va wu gra |a na” da bi se na pra vi la svo je vr sna psi ho lo {ka pri pre ma za stva ra we ve li ke ko a li ci je DS-a i SNS-a po sle sle de }ih iz bo ra.

– Naj o pa sni je je {to te dve par ti je, ko je za go va ra ju ide ju dvo par ti zma, ima ju jed nu po li ti ku. Ide ja je, ve ro vat no: ko ja god od te dve par ti je bu de na vla sti, spro vo di }e se ista po li ti ka, ko ja do la zi iz Bri se la – is ta kao je on.

[ef po sla ni~ ke gru pe SPS–JS-a Bran ko Ru `i} iz ja vio je ju ~e da so ci ja li sti do sa da ni su u~e stvo va li na zva ni~ nom sa stan ku li de ra vla da ju }e ko a li ci je o re kon struk ci ji Vla de. Ru `i} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da o~e ku je da }e se o re kon struk ci ji raz go va ra ti u do gled no vre me a da pret hod no De mo krat ska stran ka, kao naj ja ~a stran ka u ko a li ci ji, tre ba da iz ne se kon kren tan pred log re kon struk ci je.

– Ta kve ini ci ja ti ve jo{ ne ma. Uve ren sam u to da }e je bi ti i da }e mo vr lo br zo raz go va ra ti – re kao je on.

On je po no vio da je So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je otvo re na za raz go vo re o re kon struk ci ji i o „mo de lu po di za wa efi ka sno sti Vla de”, ali da ne `e li da se raz go vo ri vo de hi po te ti~ ki, pre ko me di ja.

[ef po sla ni~ ke gru pe PUPS-a Mo mo ^o la ko vi} iz ja vio je ju ~e da unu tar stra na ka vla da ju }e ko a li ci je jo{ ni je bi lo raz go vo ra o re kon struk ci ji Vla de, ali da bi o to me tre ba lo {to pre da se raz go va ra. ^o la ko vi} je no vi na ri ma u Do mu Na rod ne skup {ti ne re kao da re kon struk ci ja Vla de Sr bi je ve} ka sni i da ne tre ba s tim odu go vla ~i ti jer, ka ko je is ta ko, ne ma smi sla Vla du re kon stru i sa ti go di nu da na pred iz bo re. Ta stran ka, po we go vim re ~i ma, za la `e se za sma we we dr `av ne ad mi ni stra ci je, pa ta ko i za re kon struk ci ju Vla de ko ja bi do ve la do sma we wa tro {ko va i iz da ta ka iz bu xe ta. On sma tra da bi re kon stru i sa na Vla da mo gla ima ti iz me |u 15 i 18 mi ni star sta va. ^o la ko vi} je na gla sio da pot pred sed nik Vla de Jo van Kr ko ba bi} do bro oba vqa svoj po sao i da tre ba da oba vqa tu funk ci ju do is te ka man da ta Vla de.

utorak1.mart2011.

3

SR \AN SRE] KO VI]

Ako treba, SPO }e odstupiti Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Sr |an Sre} ko vi} iz ja vio je ju ~e da je ta stran ka sprem na na to da, ra di uspe {ne re kon struk ci je Vla de, sta vi na ras po la ga we sve funk ci je na ko ji ma su ~la no vi SPO-a, uko li ko }e to do pri ne ti ubr za wu evro in te gra ci ja i po pra vqa wu te {ke eko nom ske si tu a ci je u ze mqi.

– U ci qu uspe {ne re kon struk ci je vla de i o~u va wa pre ko po treb ne po li ti~ ke sta bil no sti u ze mqi na svim ni vo i ma, SPO je spre man na to da De mo krat skoj stran ci, ko ja je stra te {ki part ner i na ~i joj iz bor noj li sti smo u~e stvo va li na iz bo ri ma, sta vi na ras po la ga we mi -

za SPO sva ka drov ska re {e wa i funk ci je pe ri fer ne jer je ze mqa u po zi ci ji ko ja zah te va od go vor nost naj vi {eg ste pe na, i upo zo rio na to „da nam u su prot nom pre ti da se, na kon iz bo ra, vra ti po li ti ka ko ja nas je ba ci la na mar gi ne mo der ne ci vi li za ci je”.

– Gra |a ni Sr bi je tra `e pro me ne, a na pro e vrop skim sna ga ma je za da tak da ne za do voq stvo ka na li {u i usme re ga u prav cu br `ih eko nom skih re for mi i ra ci o na li za ci je tro {ko va dr `av ne ad mi ni stra ci je – re kao je Sre} ko vi}.

– Pro e vrop skim sna ga ma po treb na je i spoq na po li ti ka ko ja }e omo gu }i ti da za stra te -

Iz ja va ni je stav stran ke Po sla ni ci SPO sa op {ti li su ju ~e da iz ja va Sr |a na Sre} ko vi }a da }e ta stran ka ra di uspe {ne re kon struk ci je Vla de Sr bi je sta vi ti na ras po la ga we sve funk ci je na ko ji ma se na la ze ~la no vi SPO, ne pred sta vqa stav ni jed nog or ga na stran ke. U re a go va wu ko je su pot pi sa li po sla ni ci i pot pred sed ni ci SPO Alek san dar Ju go vi}, Alek san dar ^o tri}, @i ka Goj ko vi} i Mir ko ^i ki riz, na ve de no je da sva ko u SPO, bez ob zi ra na funk ci ju, mo ra da po {tu je stra na~ ki Pro gram i Sta tut. „Iz ja va Sre} ko vi }a ne pred sta vqa stav ni jed nog or ga na stran ke, a ju ~e smo ima li sed ni ce i Pred sed ni {tva i Glav nog od bo ra SPO”, is ti ~e se u iz ja vi ko ja je mej lom po sla ta iz Ka bi ne ta pred sed ni ka SPO Vu ka Dra {ko vi }a. ni star sko me sto, po sla ni~ ke man da te u Skup {ti ni Sr bi je, di rek tor ska me sta i ~lan stva u Uprav nim od bo ri ma svih jav nih pred u ze }a – re kao je Ta nju gu Sre} ko vi}.

Sre} ko vi}, ko ji je i mi ni star za di ja spo ru, na veo je da su

{ke part ne re ima mo sve naj mo} ni je ze mqe sve ta i po sta ne mo atrak t iv n o tr ` i { te za stra ne in ve sti to re, bez ko jih ne ma pri vred nog raz vo ja, ra sta za po sle no sti i bo qeg `i vot nog stan dar da – re kao je Sre} ko vi}.

Za i protiv desnice Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, ko men ta ri {u }i na ja vu da }e de sni ~ar ske or ga ni za ci je da se re gi stru ju u po li ti~ ke pa r ti je, re kao je da po sto ji za kon i ja sna pra vi la o wi ho vom fo r mi ra wu, i da je po zna to za {ta se one za la `u. De sni ~ar ske or ga ni za ci je „1389 na {i” i „Srp ske dve ri” ne dav no su na ja vi le da }e se pre re gi stro va ti u po li ti~ ke stran ke.

– S aspek ta Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, nas je di no za ni ma da li }e se po {to va ti jav ni red i mir, kao i pra va gra |a na, a dru gi dru {tve ni or ga ni tre ba da se ba ve pi ta wi ma da li or ga ni za ci je i stran ke ta kvog de lo va wa tre ba da po sto je ili wi hov rad tre ba za bra ni ti – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Vla di Sr bi je.

Po sla ni ci u Skup {ti ni Sr bi je raz li ~i to su ju ~e ko men ta ri sa li na ja vu po je di nih de sni ~ar skih or ga ni za ci ja da se re gi stru ju kao po li ti~ ke stran ke.

Po sla nik LDP-a Ne nad Pro ki} je re kao da ta stran ka ne ma ni {ta pro tiv to ga da ta kve or ga ni za ci je fo r mi ra ju stran ke uko li ko po {tu ju Ustav Sr bi je i uko li ko wi ho vo de lo va we bu de u skla du sa za ko ni ma.

– To je u re du, ali ne ka po {tu ju Ustav i ne ka fo r mu li {u svo je de lo va we po za ko nu i bez ika kvih taj ni, tran spa rent no. Sva ko ko u ovoj dr `a vi po {tu je ta pra vi la, mo `e da osnu je stran ku – re kao je Pro ki} no vi na ri ma u Do mu Na rod ne skup {ti ne.

On je iz ra zio na du da }e te or ga ni za ci je, uko li ko se re gi stru ju kao po li ti~ ke stran ke,

raz mi sli ti o na ~i nu svog de lo va wa, i na veo da se raz log ta kvih or ga ni za ci ja za od lu ku da se re gi stru ju kao stran ke mo `e tra `i ti u to me {to vi {e ne ma ju po dr {ku u dru {tvu kao ra ni je.

Za me nik {e fa po sla ni~ ke gru pe SRS-a Alek san dar Ma r ti no vi}, me |u tim, sma tra da se „iza ta kvih pro je ka ta kri je na me ra vla sti da se fo r mi ra wem ne kih no vih, to bo `e na ci o nal nih stra na ka, na ne kim sle de }im iz bo ri ma osla bi mo} SRS-a kao je di ne istin ske na ci o nal ne stran ke u pa r la men tu”.

Odbor Crnogorske partije u Kuli Cr no gor ska par ti ja osno va la je u Ku li svoj op {tin ski od bor, sa op {ti la je Pres-slu `ba te stran ke. Za pred sed ni ka je iza bran Bran ko Ko sti} iz Ku le, a za se kre ta ra Bra ni slav Svr to ka iz Cr ven ke.

U sa op {te wu se do da je da su za ~la no ve op {tin skog od bo ra CP-a u Ku li iza bra ni Dra gan Pe jo vi}, Bran ko Jo vo vi}, Ne boj {a Cic mil, Ili ja Pe jo vi} i Slo bo dan Me do je vi}.

Cr no gor ska par ti ja pod se }a na to da, po po pi su iz 2002. go di ne, u op {ti ni Ku la `i vi 7.902 pri pad ni ka cr no gor ske na ci o nal ne za jed ni ce, {to ~i ni 16,34 od sto od ukup nog bro ja sta nov ni ka te voj vo |an ske op {ti ne. „Cr no gor ska par ti ja je je di na po li ti~ ka stran ka ko ja za stu pa in te re se cr no gor ske na ci o nal ne za jed ni ce u Sr bi ji”, na vo di se u sa op {te wu.

Osni va~ koj skup {ti ni u Ku li pri su stvo vao je pred sed nik Cr no gor ske par ti je Ne nad Ste vo vi}, a u sve ~a nom pro gra mu na stu pi lo je dru {tvo “Prin ce za Kse ni ja”, ka `e se u sa op {te wu.

S. N.

4

ekonomija

utorak1.mart2011.

NA STA VQENO RA ^U NA WE PO SKU PQE WA

DA NAS UDA R NA PU [A ^E

Ci ga re te sku pqe de set di na ra

Kom pa ni ja „Fi lip Mo ris” po ve }a la je da nas ma lo pro daj ne ce ne ne kih ci ga re ta iz svog pro iz vod nog asor ti ma na de set di na ra po pa kli ci, ob ja vqe no je iz te kom pa ni je.

No va ce na „bes ta blu” iz no si 110 di na ra, „bes ta blu 100 s” je 115 di na ra, a pla vi i cr ve ni „kla sik 100 s” ko {ta ju 115 di na ra po pa kli ci.

Pu {a ~i u Sr bi ji }e „dri nu” bez fil te ra od sa da pla }a ti 105 di na ra, dok je no va ce na „dri ne” u me kom i tvr -

dnevnik

Si pa se no va ce na u mi ne ral nu vo du – Pro iz vo |a ~i mi ne ral nih vo da u Sr bi ji ne iz be `no }e mo ra ti da po ve }a ju ce ne svo jih pro iz vo da, pre sve ga zbog ra sta ce ne ener ge na ta, ali i po sku pqe wa PET-am -

ba la `e – iz ja vi la je ju ~e pred sed ni ca Udru `e wa in du stri je mi ne ral nih vo da Sr bi je Bran ka [e ro vi}. – Do sa da pu ni o ni ce mi ne ral nih vo da ni su po ve }a va le ce ne,

„Kwaz”, „mi na kva”, „vrw ci”...

Po po da ci ma ko ji ma Udru `e we ras po la `e, a ko je su do sta vi le nad le `ne slu `be sva kog pro iz vo |a ~a vo de, u ukup noj pro da ji u pro {loj go di ni na pr va tri me sta su „Kwaz Mi lo{„, „BB Mi na kva” i „Vo da vrw ci”.

U 2010. go di ni kom pa ni je pro iz vo |a ~i vo da u Sr bi ji su ukup no pro da le 44.743.000 li ta ra, od ~e ga je „Kwaz” re a li zo vao 10.783.000 li ta ra, „BB Mi na kva” je pla si ra la 10.772.000 li ta ra, a „Vo da vrw ci” – 9.939.000 li ta ra.

Ka da je re~ o u~e {}u na tr `i {tu u 2010. go di ni, ono prak ti~ no pra ti trend pla sma na pa je ta ko kom pa ni ja „Kwaz” na pr vom me stu s u~e {}em od 22,49 od sto, „BB Mi na kva” - 22,47 od sto i „Vo da vrw ci” – 20,73 od sto. Sle de „Vla sin ska ro sa” s u~e {}em od 10,63 od sto, „He ba” – 8,37 od sto, „Pro lom vo da” – 5,93 od sto, „Bi-vo da”– 2,53 od sto, „Ka ra |or |e” – 1,54 od sto, „Ja zak” 1,38 od sto, „Vr wa~ ko vre lo” – 1,23 od sto, „Mi ve la” – 1,11 od sto, „Vo da vo da” – 1,06 od sto, „Vu ji} vo da” – 0,52 od sto.

i{lo se na pri la go |a va we po tro {a ~u pu tem po ro di~ nih pa ko va wa, ali ne pre sta nim ra stom ener ge na ta, po ve }a wem ce na na tr `i {tu am ba la `e, pre sve ga PET-am ba la `e, ne iz be `no je da }e do }i do po ve }a wa ce na fla {i ra nih vo da.

Ka ko je za „Dnev nik” ju ~e po tvr |e no u no vo sad skoj „Mi na kvi”,

wi ho va vo da za sa da ne }e me wa ti ce nu, a do ka da }e to bi ti ta ko za vi si od eko nom skih uslo va ko ji }e i wih pa i osta le pro iz vo |a ~e pri mo ra ti da po seg nu za po sku pqe wem.

Iz Udru `e wa in du stri je mi ne ral nih vo da Sr bi je pod se }a ju na to da je in du stri ja pri rod nih mi -

IMA LI DI NA RI ZA CI JA BI LO KA KVU [AN SU ZA USPEH

dom pa ko va wu 100 di na ra. U toj kom p a n i j i ob j a { wa v a j u da je naj no vi je po sku pqe we „po sle di ca zna ~aj nog i iz ne nad nog ra sta ak ci ze na ci ga re te iz ja nu a ra 2011”.

Ka da su ak ci ze na ci ga re te po ve }a ne, kom pa ni ja je, da bi ubla `i la efek te ove po re ske me re, pri po ve }a wu ce na, de li mi~ no ap sor bo va la uku pan rast ak ci ze, „pre u zi ma ju }i ti me zna ~a jan po slov ni tro {ak”, sa op {tio je ra ni je „Fi lip Mo ris”.

Pret hod no po sku pqe we ci ga re ta ko je pro iz vo di ni {ka fa bri ka du va na „Fi lip Mo ris” za be le `e no je 3. ja nu a ra.

[e }er od su tra 98 di na ra?

Ugo va ra we sa za in te re so va nim tr gov ci ma za {e }er iz Rob nih re zer vi kre nu }e da nas, na ja vqe no je iz Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve.

Pr ve is po ru ke {e }e ra po je d in s tve n oj ma l o p ro d aj n oj ce ni od 98 di na ra ki lo gram po ~e }e od sre de. Svi za in te re so va ni }e {e }er ku po va ti iz Rob nih re zer vi po je din stve noj ce ni od 82,50 di na ra, s oba ve zom da u ma lo pro da ji ko {ta 98 di na ra.

Di r ek t or Re p u b li~ k e di rek ci je za rob ne re zer ve Go ran Ta si} iz ja vio je da }e bi ti po treb na jed na sed mi ca da {e }er stig ne do svih po tro {a ~a u Sr bi ji i ape lo vao na gra |a ne da bu du str pqi vi.

Ta si} je pre ci zi rao da „ima oko 40 tr go vin skih la na ca s vi {e sto ti na ma lo pro daj nih obje ka ta i tre ba }e ne de qu da na da {e }er stig ne u sva ki grad u Sr bi ji”.

Du go ro~ ni do ma }i zaj mo vi Sa da je go to vo ne mo gu }e do bi ti du go ro~ ni kre di ti u do ma }oj va lu ti, ali bi se i to mo `da mo glo pro me ni ti.

U Opor tju ni ti ban ci, po re ~i ma ~la na IO Vla di mi ra Vu ko ti }a, iz da va we du go ro~ nih di nar skih har ti ja od vred no sti, ko je je ne dav no po dr `a la i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, mo glo bi obez be di ti pod lo gu da se i zaj mo vi u do ma }oj va lu ti odo bra va ju na du `i rok. me ra ve za nih za de vi znu re zer vu, iz ve sno je da }e one uspo ri ti kre dit nu ak tiv nost i de lo va ti an ti in fla tor no. Ali sa ma ta me ra ne mo `e ob u zda ti in fla tor na kre ta wa.

S ti me se sla `e i je dan ban kar ko ji je `e leo da osta ne ano ni man, i ob ja {wa va da smo la ne ima li vi {e di nar skih kre di ta

SREM SKO MI TRO VA^ KA FIR MA GO DI NA MA PRO PA DA

Pra zna Mi tro va~ ka in du stri ja ven ti la

Pred u ze }e „Mi tro va~ ka in du stri ja ven ti la” (MIV) iz Srem ske Mi tro vi ce pro da to je po lo vi nom de cem bra 2006. go di ne kom pa ni ji „Den zi M in `e we ring” za 117 mi li o na di na ra, ali fa bri~ ka ka -

tro va~ ke in du stri je ven ti la bio 99 od sto iz vo zno ori jen ti san, a pred u ze }e je sa ra |i va lo s po zna tim auto mo bil skim kom pa ni ja ma, kao {to su „Kraj sler”, „Pe `o”, „Audi”, „Mer ce des”.

Svo je vre me no, MIV je bio 99 od sto iz vo zno ori jen ti san, a pred u ze }e je sa ra |i va lo s „Kraj sle rom”, „Pe `o om”, „Mer ce de som”...

Stru ja po sta rom za si ro ma {ne

MIV je pr vo dru {tve no pred u- ze }e u Sre mu ko je je pri va ti zo va no pu tem ten de ra.

Ve }in ski vla snik MIV-a bio je „AD Ju cit” iz Be o gra da, me |u tim, Agen ci ja za pri va ti za ci ju je ras ki nu la ku po pro daj ni ugo vor s kup cem jer ni je iz mi ri vao pre u ze te oba ve ze. Za tim je usle dio ste ~aj, 400 rad ni ka MIV-a upu }e no je na Tr `i {te ra da.

jer je to is for si ra no pre ko sub ven ci o ni sa nih zaj mo va. Ove go di ne }e ih bi ti ma we pa sa mim tim i kre di ta ve za nih za di na re. U ve }i ni ba na ka u de po zi ti ma, to jest u {ted wi, od nos je 95 pre ma pet od sto u ko rist evra. A ba{ ti di na ri su glav ni iz vor za kre di te. Da bi se oja ~a la di nar ska ba za, po -

treb no je da {te di {e pre ba ce ulog u do ma }u va lu tu. To te {ko da }e se do go di ti br zo, a jo{ ma we ma sov no, zbog ne po ve re wa. [to se ti ~e di nar skih zaj mo va, sa da {wa va lut na ra ~u ni ca po ka zu je da tre nut no bo qe pro la ze oni ko ji pla }a ju ra te in dek si ra ne u evri ma. Di nar ja ~a i ra te u evri ma su ma we.

Za to di nar ski zaj mo vi tre nut no ni su atrak tiv ni.

Mno gi qu di kod nas se te {ko no se s ri zi kom ot pla te i pro men qi vim me se~ nim oba ve za ma. To sve vi {e pri me }u ju i u ban ka ma. Ta ko EFG Euro bank kli jen ti ma nu di zaj mo ve s fik snom ka ma tom, i to to kom tri go di ne ot pla te. Za di nar ske zaj mo ve ra ta }e bi ti ista tri go di ne, a sto pa je ne pro me we na 27,95 po sto. Kod zaj mo va ve za nih za evro ka ma ta je 18,35 po sto go di {we a ri zik kur sa sno si kli jent. Ko }e bo qe pro }i – mo }i }e se sra ~u na ti ka da pro |u tri go di ne. A di rek tor sek to ra za go to vin ske i po tro {a~ ke kre di te Ni ko las Ku lom pu ros ka `e da }e ova ko kom po no va ne oba ve ze po mo }i kli jen ti ma da bo qe ras po re de svo je oba ve ze.

D. Vu jo {e vi}

25. 02. 2011.

1.319,61261

Uprav ni od bor Elek tro pri vre de Sr bi je (EPS) do neo je, ka ko se i o~e ki va lo, ju ~e od lu ku o po pu stu od 11,89 od sto za po tro {wu do 350 ki lo vat-sa ti, ko ji va `i od 1. apri la, kad stu pa na sna gu novi cenovnik elektri~ne energije, saop{te no je danas iz EPS-a.

To zna~i da za oko milion i po doma}instava ne}e biti uve}awa ra~una, a popusti koje odobrava EPS godi{we umawuju ra~une za struju za 40 miliona evra.

Upravni odbor Elektro pri vrede Srbije je doneo odluku o popustu od 11,89 odsto za

potro{wu do 350 kilovat-sati mese~no, ~ime je ispo{tovana preporuka Vlade Srbije o za{titi socijalno ugro`enih potro{a~a koja je doneta zajedno sa saglasno{}u na novi cenovnik za prodaju struje koji stupa na snagu 1. aprila 2011. godine.

Kako u Srbiji ima oko 3,1 milion kupaca u kategoriji „doma}instvo”, to zna~i da }e za oko milion i po, odnosno oko 50 odsto, cena struje ostati ista i posle 1. aprila.

Zbog efekata popusta od 11,89 odsto, prose~na korekcija cene kilovat-sata EPS-a bi}e 13,9 a ne 15,1 odsto, odnosno za doma}instva 10,3 a ne 13,5 odsto, obja{wavaju iz EPS-a.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (763,80 0,39)

Promet

Privredna banka, Beograd

7,56

669

6.690

Vino `upa, Aleksandrovac

6,21

8.497

2.693.590

AIK banka, Ni{

-0,20

4.091

1.206.707

Agrobanka, Beograd

2,17

8.869

780.483

Komercijalna banka, Beograd

0,00

31.001

186.005

Tigar, Pirot

1,29

709

594.250

Energoprojekt holding, Beograd

-0,89

1.000

576.640

0,80 Promena %

1.004 Cena

8.122.652 Promet

Agrobanka, Beograd

2,17

8.869

780.483

Imlek, Beograd

0,33

2.107

571.010

Soja protein, Be~ej

0,80

1.004

8.122.652

Univerzal banka, Beograd

0,13

5.203

494.300

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.600

1.131.157

Privredna banka, Beograd

7,56

669

6.690

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom Jugoagent, Beograd

-12,00

836

25.080

Institut za za{titu na radu, NS

-11,76

2.640

79.200

Nedi} agrar, Bo~ar

-11,76

750

146.250

Impol Seval, Sevojno

pi ja je i da qe za kqu ~a na, a u ha la ma vi {e ne ma ni jed ne ma {i ne.

Pred sed nik Op {tin skog ve }a Sa mo stal nih sin di ka ta u tom gra du Ste van Ro ma kov re kao je za Ta njug da mo ti vi ku po vi ne tog pred u ze }a ni su naj ja sni ji te da ne ma ni na go ve {ta ja da bi pro iz vod wa mo gla bi ti ob no vqe na ili po kre nu ta ne ka no va de lat nost. Svo je vre me no je pro iz vod ni pro gram Mi -

UPRAV NI OD BOR EPS-a

Te {ko di nar vra }a po ve re we Pri vred ni ci i gra |a ni Sr bi je tre ba lo bi da u na red nom pe ri o du vi {e ra ~u na ju u di na ri ma ne go u evri ma. Nad le `ni su jo{ la ne na ja vi li da }e vi {e ra di ti na afir ma ci ji na {eg nov ca. Mno ge me re ko je se kod nas do n o s e ima j u ta k av ciq. To va `i i za ne dav nu od lu ku NBS: oba ve zna re zer va ba n a k a za du g o r o~ n e iz v o r e fi n an s i r a w a u di n a r i m a je uki nu ta. Re zer ve vi {e ne }e bi ti ni kod iz vo ra ko ji idu kroz ku po vi nu ak ci ja, bez ob zi ra na to da li su u di na ri ma ili de vi za ma. Sto pa oba ve zne re zer ve za krat ko ro~ ne kre di te do dve go di ne po ve }a na je s 25 na 30 od sto, bez ob zi ra na va lu tu, dok je za zaj mo ve du `e od 24 me se ca osta la 25 od sto. Isto vre me no, sma we we oba ve zne de vi zne re zer ve sa 40 na 25 od sto, ko je je jo{ po jed noj od od lu ka biv {eg gu ver ne ra tre ba lo da se pri me ni na pro le }e, su spen do va no je. Iz NBS-a je sti glo i ob ja {we we: osim di na ri za ci je, ciq me ra je i da de lu ju an ti in f la t or n o kao i da uki n u prak su ban ka ra da va lut ni ri zik pre ba cu ju na kli jen te. [ta ka `u ban ka ri o to me ka kve }e bi ti po sle di ce?

– Di na ri za ci ja je sva ka ko do bra ide ja, ali to ni je ne {to {to se mo `e ura di ti za ne ko li ko me se ci ve} zah te va go di ne – ka `e ~lan Iz vr {nog od bo ra Fin do me stik ban ke Vla di mir Mar ko vi}. – Po ve re we u do ma }u va lu tu ne mo `e se po vra ti ti pre ko no }i, po seb no ka da zna mo {ta se sve s di na rom do ga |a lo u pro {lo sti. [to se ti ~e

ne ral nih i iz vor skih vo da Sr bi je za be le `i la pad pro da je u 2010. go di ni od dva od sto, a ta ten den ci ja pri sut na je u po sled we ~e ti ri go di ne.

– Iz dva ja wa ove in du stri je ko ja ula ze u bu xet Re pu bli ke Sr bi je su ne re al no vi so ka, ka ko ka da go vo ri mo o PDV-u ko ji je 18 po sto, ta ko i o na kna da ma za sva ki pro da ti li tar pri rod ne mi ne ral ne vo de ko ja iz no si 1,2147 di na ra – na ve la je Bran ka [e ro vi}.

Po we nim re ~i ma, „u ze mqa ma Evrop ske uni je naj ve }a na kna da na fla {i ra nu vo du iz no si 3 evra po kub nom me tru vo de, a kod nas je to 11 evra”.

– Ova ko op te re }e we in du stri je fla {i ra nih vo da one mo gu }a va po zi tiv no po slo va we i ula ga we u mo der ni za ci ju pro iz vod we, a sve to ovu in du stri ju ~i ni ne kon ku rent nom na do ma }em i stra nom tr `i {tu –, is ta kla je ona.

S. G.

Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,35

851

59.570

-9,43 Promena %

96 Cena

102.021 Promet

NIS, Novi Sad

0,20

493

71.936.740

Soja protein, Be~ej

0,80

1.004

8.122.652

Sloga, Perlez

0,00

74

1.465.274

Jugozapadna Ba~ka, Ba~

0,00

312

352.560

Neoplanta, Novi Sad

-9,09

280

174.440

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Tigar, Pirot

1,29

709

594.250

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,06

3.100

18.600

Meser Tehnogas, Beograd

0,09

7.000

1.049.980

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.500

28.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,65

617

77.125

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik Metalci najavquju [trajk za 15. Mart

Samostalni sindikat radnika metalske industrije u Srbiji najavio je ju~e {trajk upozorewa za 15. mart, zahtevaju}i od Vlade Srbije prose~ne plate od 35.000 dinara i poboq{awe polo`aj ove industrije u Srbiji.

Pred sed nik Sa mo stal nih sin di ka ta me ta la ca Sr bi je Zo ran Vu jo vi} je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je 120.000 radnika

metalske industrije nezadovoqno prose~nom platom od 22.000 dinara.

– Posledwih deset godina iz metalske industrije oti{lo je oko 300.000 radnika – naveo je Vujovi}, i dodao da radnici tra`e da se donese nacionalna strategija rada i razvoja te industrije u Srbiji.

On je pozvao Vladu da stimuli{e izvoz metalske industrije.

– Tra`imo da svi poslovi na doma}em tr`i{tu, i koji se ti~u metalske industrije, budu dodeqeni doma}oj metalskoj industriji – rekao je Vujovi}.

On je naveo da je posledwih dana raspisan tender za deset elek tro mo tor nih lo ko mo ti va, dodaju}i da nijedan tender ne mo `e da do bi je do ma }a firma.

– Tra`imo da se minimalne zarade isplate kako je dogovore no na ni vou sin di ka ta i pred la `e mo dve mi ni mal ne zarade, za javni sektor i za privredu – kazao je Vujovi}.

Pla te i pen zi je po ra sle sa mo tri po sto Ma da su po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je, na pred log Vlade Srbije, pred kraj pro{le godine usvojili Zakon o buxetskom sistemu, on je odmah na po~etku godine prekr{en pa su usledile hitne izmene, a sva je prilika da }e se ve} narednog meseca to dogoditi i drugi put.

Naime, po odredbama ovog za ko na, po ve }a we pen zi ja i plata u javnom sektoru u januaru – jer su se one uskla|ivale sa stopom inflacije u drugoj po lo vi ni pro {le go di ne – trebalo je da bude sedam posto, ali dr`ava za toliko nije imala para pa je odlu~eno da se ide na pove}awe od dva posto. Tako su zaposleni u javnom sektoru i penzioneri nakon dve go di ne za mr znu tih plata dobili samo dva posto, {to je u velikoj meri i doprinelo tome da se prosvetari i zdravstvo „dignu„ na noge i zatra`e vanredno pove}awe ili bar ono {to im je po ranije utvr|enim pravilima pripadalo.

Po{to je tada izmeweno samo pove}awe koje je penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru sledovalo u januaru a ne i ostala koja su utvr|ena zakonom za ovu godinu, zna~ilo bi to da ve} 1. aprila, kada je na redu redovno uskla|ivawe, oni treba da dobiju pove}a we od ~e ti ri-pet po sto.

Me|utim, u dr`avnoj kasi za toliko nema para povi{ica ne}e mo}i biti ve}a od 2,95 procenta. Drugim re~ima, dr`ava }e biti prinu|ena na to

Dr`ava }e u{tedeti deset milijardi Dakle, zaposleni i penzioneri }e u aprilu biti „zakinuti” za malo vi{e od jedan odsto u odnosu na ono {to im po zakonu pripada. To }e dr`avi doneti u{tedu od oko deset milijardi dinara jer izdaci za plate i penzije iznose oko 800 milijardi dinara, {to zna~i da pove}awe od samo jedan posto pove}ava rashode osam milijardi. da odustane od obe}ane povi{ice javnom sektoru u iznosu pro cen ta ra sta ce na pa }e umesto toga aprilsko uve}awe iznositi 2,95 odsto trenutnih primawa. Ina~e, po Zakonu, april sko po ve }a we do no si uskla|ivawe plata i penzija

vlaDa uzela zajaM OD 400 MiliOna DOlara

Ban kar ski kre dit za dr `av ni dug Srbija }e za pokrivawe buxetskog deficita i otplatu duga uzeti kredit od 400 miliona dolara u Sosijete `eneral banci, utvr|eno je zakonom koji je ju~e usvojio parlament.

Zakonom o zadu`ivawu Srbije kod banke Sosijete `eneral uz garanciju Svetske banke predvi|eno je zadu`ivawe u evrima u protivredosti od 400 miliona ameri~kih dolara. Rok otplate kamate kredita je 72 meseca, dok je otplata glavnice jednokratna po isteku trajawa kredita. Vlada je, kako se navodi u obrazlo`ewu Zakona, u postupku javnih nabavki za zadu`ivawe nameweno pokrivawu deficita i otplati ranijih dugovawa, od ukupno se-

dam ponuda izabrala onu Sosijete `eneral banke koja je dala najpovoqnije uslove kredita.

Parlament je usvojio i Zakon o davawu garancije Srbije za obaveze „Jugoimporta– SDPR” za izvozni posao vredan 280,8 miliona evra koji je to javno

preduze}e sklopilo s Al`irom.

Zakon o davawu garancije Srbije u korist Srpske banke a. d.

Beograd za obaveze „Jugoimporta–SDPR” odnosi se na ugovor o izvozu roba i usluga namenske industrije.

Ministarka finansija Di a na Dra gu ti no vi} rekla je ranije da se garancija koju daje Srbija ne odnosi na ~itav posao nego na avans koji }e Al`ir obezbediti jer, kako je objasnila, al`irska strana tra`i kontragaranciju za povra}aj avansa ako SDPR ne ispuni svoje obaveze.

Srbija, kako se navodi, preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze preduze}a „Jugoimport–SDPR” do 42 miliona evra.

Fo rum na Ko pa o ni ku KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE valuta

Sredwi Prodajni kupovni kupovni va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

eMu

evro

1

101,1590

103,2240

105,5980

100,8500

australija

dolar

1

74,7279

76,2530

78,0068

74,4992

kanada

dolar

1

75,1778

76,7120

78,4764

74,9476

Danska

kruna

1

13,5646

13,8414

14,1598

13,5230

norve{ka

kruna

1

13,0279

13,2938

13,5996

12,9880 11,4188

[vedska

kruna

1

11,4538

11,6876

11,9564

[vajcarska

franak

1

79,2722

80,8900

82,7505

79,0295

v. Britanija

funta

1

118,4120

120,8280

123,6080

118,0490

SaD

dolar

1

73,4955

74,9954

76,7203

73,2705

kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 2. 2011. godine

Poslovni forum na Kopaoniku bi}e odr`an od 1. do 3. marta uz u~e{}e predstavnike Vlade Srbije, ekonomista i privrednika, koji }e razmatrati nove modele privrednog rasta, razvoja i odr`ivih reformi. Na skupu }e u~estvovati premijer Mir ko Cvet ko vi}, vicepremijer Bo `i dar \e li}, ministarka finansija Di a na Dra gu ti no vi}, guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki}, biv{i ministar ekonomije Mla |an Din ki}, {ef delegacije Evropske unije u Srbiji Ven san De `er, ambasadori SAD, Nema~ke, [vajcarske, {efovi kancelarija Me|unarodnog monetarnog fonda...

sa stopom rasta potro{a~kih cena u prethodna tri meseca a o~igledno nisu postojale procene da }e one porasti toliko koliko jesu i da }e to iziskivati mnogo ve}e pove}awe zarada i penzija nego {to je planirano za ovu godinu. Jer, dr-

5

ek POtvrDiO i PiSMenO

Dr@ava OPet kr[i zakOn O BuYetu

Pla ta da bu de 35.000

zemqa

utorak1.mart2011.

`ava je planirala da tokom ce le ove go di ne, kroz tri uskla|ivawa, ukupno pove}a plate i penzije sedam posto, a iz realnog `ivota, odnosno rasta cena i inflacije, proizlazi da su se za toliko ve}e za ra de i pen zi je stvo ri li uslovi ve} na samom po~etku godine.

I dok se zarad o~uvawa buxeta i zadr`avawa propisanog minusa u dr`avnoj kasi ide na to da povi{ica u aprilu ne bude ve}a od 2,95 procenta, sti`u obe}awa da }e, ako prihodi u kasi budu ve}i od pla ni ra nih, to zna ~i ti obezbe|ivawe deset milijardi dinara koje }e biti podeqene kao jednokratna pomo} zaposlenima i penzionerima.

Ali ta jednokratna pomo} ne}e, kao {to nije ni pro{le godine, u}i u osnovicu, pa }e oktobarsko uskla|ivawe, koje je projektovano na oko dva posto, i}i na osnovicu koja bude utvr|ena u aprilu. Ekonomisti su izra~unali da se razlika izme|u onoga {to zaposlenima i penzionarima zbog rasta cena pripada i onoga {to }e zbog „rupe” u buxetu dobiti – a to je ne{to vi{e od jedan posto – gotovo u potpunosti poklapa s deset milijardi dinara koje se ovih dana pomiwu kao u{teda i s kojima se na me ra va is pla ti ti jed no kratna pomo} zaposlenima i penzionerima da bi se umirili prosvetari i zdravstvo i drugi buxetski korisnici koji tra`e vi{e od ovoga {to dr`ava daje. q. Male{evi}

Sr bi ja mo ra da me wa ak ci ze Ministarstvo finansija Srbije dobilo je ju~e odgovor Evropske komisije u kojem se navodi da je izmenama Zakona o akcizama na naftne derivate prekr{en Prelazni trgovinski sporazum s EU, potvr|eno je u tom ministarstvu.

U Ministarstvu isti~u da }e Srbija uva`iti preporuke EK-a, ali jo{ ne mogu da ka`u na koji na~in }e biti uskla|ene akcize na naftne derivate.

Skup{tina Srbije je krajem pro{le godine usvojila amandman SPS-a na Zakon o akcizama kojim su akcize na gorivo iz uvoza pove}ane vi{e nego na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije. NIS je nedavno saop{tio da je saglasan s tim da se na|e re{ewe koje ne}e biti na {tetu uvoznika naftnih derivata, ali ne}e o{tetiti ni tu kompaniju koja jo{ nije u mogu}nosti da proizvodi gorivo evrokvaliteta.

Od 1. januara akciza na motorne benzine pove}ana je 0,3 dinara po litru, s 44,7 na 45 dinara, a na dizel-goriva 4,53 dinara po litru, s 30,47 na 35 dinara. Akciza na evropremijum BMB-95 pove}ana je 4,8 dinara, na 49,5 dinara po litru, a akciza na evrodizel je uve}ana 6,53 dinara i iznosi 37 dinara po litru.

Vlada Srbije je najbli`a re{ewu da izjedna~i akcize na benzin i dizel-gorivo i uskladi ih s rastom inflacije. U tom slu~aju akcize na benzin, koje su pro{le godine bile 44,7 dinara po litru, sada bi iznosile 49,3 dinara, a na dizel bi bila pove}ana s 30,47 na 33,6 dinara.

DOlazak ruSkOG PreMijera i SuDBina DOGOvOrenOG kreDita

Pa re ne za vi se od Pu ti na ve} od nas?

Pre vi{e od godinu dana predsednik Srbije Bo ris Ta di} i ruski predsednik Di mi trij Me dve dev ugovorili su milijardu dolara kredita na{oj zemqi, od kojih je krajem 2010. „leglo” samo 200 miliona kao podr{ka buxetu.

Ostatak od 800 miliona namewen je za `elezni~ku infrastrukturu, a kada }e se novac dobiti, jo{ niko `iv ne zna. Ministar za infrastrukturu Mi lu tin Mr ko wi} izrazio je o~ekivawe da }e dolaskom ruskog premijera Vla di mi ra Pu ti na „ kreditni ugovor biti finaliziran„.

Ministar Mrkowi} ka`e da }e sva projektna dokumentacija, koju rade na{e projektantske ku}e s CIP-om na ~elu, biti zavr{ena u martu, a potom se o~ekuje potpisivawe ugovora. Od 800 miliona dolara – 300 miliona je planirano za zavr{etak pruge Vaqe-

~ima pomo}nika ministra finansija Zo ra na ]i ro vi }a, koji je ujedno i {ef na{eg pregovara~kog tima o ruskom kreditu, u prvoj fazi kredit bi mogao biti odobren za prugu Vaqevo–Loznica (za koju se projekat o~ekuje do

Mi opet podizvo|a~i Da li }e odobravawe kredita u fazama biti skupqe nego da smo uzeli zajam u celosti, jo{ je nepoznato, ali se zna da Rusi uslovqavaju da wihove gra|evinske firme budu glavni izvo|a~i radova. A dok god nisu gotovi svi projekti – a nisu za kompletan beogradski `elezni~ki ~vor i obnovu pruge Beograd–Bar – ne mo`e se pregovarati o uslovima za dobijawe zajma jer nije re~ samo o povoqnoj kamati nego i roku otplate i grejs-periodu. U svakom slu~aju, na{a strana }e tra`iti da doma}e gra|evinske firme budu anga`ovane u {to ve}em broju – ali tek kao podizvo|a~i i suizvo|a~i, {to je kod nas ve} vi|eno, posebno kod projekta izgradwe novog mosta preko Dunava kod Be{ke. vo–Loznica, isto toliko za zavr{etak Beogradskog `elezni~kog ~vora i 200 miliona za modernizaciju pruge Beograd–Bar. Me|utim, svi su izgledi da kompletna projektna dokumentacija ne samo da ne}e biti zavr{ena do marta nego ni do juna, tako da }e ruski kredit najverovatnije biti odobravan u fazama. Po re-

aprila) i dva projekta u okviru Beogradskog `elezni~kog ~vora – izgradwi drugog koloseka pruge Pan~eva~ki most – Pan~evo i tehni~ko-putni~ke stanice Zemun.

Predstavnici ruskog Ministarstva finansija najpre su insistirali na tome da se zavr{i kompletna projektna dokumentacija pa tek onda odobre pare da bi

se rizik investirawa sveo na minimum. Me|utim, po{to je na{a strana jo{ letos zahtevala da se novac odobrava sukcesivno, kako se koji projekat zavr{i, Rusi su pristali, {to zna~i da su nam iza{ti u susret. Ako se to ima u vi-

du, onda se s Putinom nema naro~ito {ta pregovarati o kreditu, osim o nekim tehni~kim detaqima, {to malo ko o~ekuje.

Umesto kritike Rusima za{to ne daju pare, pravo pitawe je za{to nije ura|ena projektna dokumentacija za projekte o kojima se godinama govori – o Beogradskom `elezni~kom ~voru „samo” 40-tak godina(!) U CIP-u, koji, ina~e, radi projekte za sve tri investicije, ka`u da su se za prugu Vaqevo–Loznica dugo ~ekali uslovi i saglasnosti javnih preduze}a, za glavnu `elezni~ku stanicu „Prokop” postoji delimi~an projekat, a kompletno idejno re{ewe o~ekuje se za oko pet meseci. Po{to je za zavr{etak idejnih i glavnih projekata potrebno odre|eno vreme, ima predloga da Rusi odobre zajam samo na osnovu studije opravdanosti i da po~ne da se gradi. Ipak, u pitawu su ozbiqni i projekti i pare. r. Dautovi}

6

TRe]e dOBA

utorak1.mart2011.

Vi {e pa ra za fri zu ru ne go za mir nu sta rost Na kon usva ja wa iz me we nog za ko na ja sno je da }e pen zi je na red nih go di na i de ce ni ja sve vi {e za o sta ja ti za pro se~ nim za ra da ma, a pen zi o ne ri ma }e bi ti sve te `e da obez be de mir nu sta rost. Re {e wa ima, ali je pro blem u to me {to na {i rad ni ci i gra |a ni ne ma ju za to nov ca.

Na i me, tre nut no tek sva ki 40. na{ gra |a nin mo `e da raz mi {qa o {ted wi za sta rost. I `i vot no osi gu ra we ima tek sva ki 40, a po gla vi sta nov ni ka go di {we se za pre mi ju iz dvo ji sa mo de s et evra. U Hr v at s koj, pak, go to vo de set pu ta vi {e

a u Slo ve ni ji ~ak 34 pu ta.

Stru~ w a c i su iz r a ~ u n a l i da se kod nas vi {e nov ca da je ~ak i za fri zer ske uslu ge i ci ga re te ne go za sta rost.

Ne k i pro c e w u j u da na { i gra |a ni ni su ili ne }e da bu du sve sni to ga u ka kvoj je si tu a ci ji pen zi o ni si stem Sr bi je i pi ta we je da na kad }e se „ras pa sti”, a pen zi je, ma da su i sa da bli zu, po sta ti so ci jal na ka te go ri ja.

U Sr bi ji oko 170.000 gra |a na upla }u je no vac u pri vat ne pen zi o ne fon do ve, a naj ma wi iz nos ko ji je mo gu }e upla ti ti je 1.000 di na ra.

Pra vo na pen zi ju sti ~e se s 53 go di ne i ona je na sled na.

dnevnik

DA LI ]E OBE]AWA VICEPREMIJERA KRKOBABI]A ZAISTA UMIRITI WEGOVE ISPISNIKE

Pen zi o ne ri ma ni MMF ni {ta ne mo `e Za kqu ~i va we no vog aran `ma na s MMF-om, po tvrd wi pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je i li de ra PUPS-a Jo va na Kr ko ba bi }a ne }e do ve sti do sma we wa pen zi ja ve} }e se one uskla |i va ti ona ko ka ko je to iz me we nim PIO za ko nom utvr |e no. On is ti ~e da }e pen zi je to kom ove go di ne per ma nent no ra sti, i to ono li ko ko li ko do zvo qa va ju pri vred ni raz voj i eko nom ske mo gu} no sti ze mqe.

– Pen zi je su ve} ni ske i vi {e ni ka da ne mo gu bi ti do ve de ne u pi ta we. S tim se sa gla si la i mi si ja MMF-a to kom po sled we po se te Be o gra du, uz ge ne ral nu oce nu da je pen zij ska re for ma u Sr bi ji spro ve de na na naj bo qi na ~in. Da ni smo ve za li rast pen zi ja s pla ta ma u jav nom sek to ru, ima li bi smo stra {an so ci jal ni pri ti sak.

S dru ge stra ne, ovaj me ha ni zam na {i rem eko nom skom pla nu pred sta vqa bra nu sva koj ne re al noj ras po de li pod bi lo ~i jim pri ti skom – re kao je Kr ko ba bi}.

Ako se po ka `e da su we go ve tvrd we bi le ta~ ne, to zna ~i da }e pen zi je ove go di ne bi ti, osim uskla |i va wa od dva po sto ko je je bi lo u ja nu a ru, jo{ dva pu ta po ve -

no pro sve ti i zdrav stvu, mi mo ono ga {to je pro jek to va no za ovu go di nu zna ~i lo bi i po ve }a we pen zi ja jer su one di rekt no ve za ne za za ra de u jav nom sek to ru. No, ka ko pro ce wu je Kr ko ba bi}, do to ga ne }e do }i, ali je mo gu }e da pen zi o ne ri, kao i za po sle ni u jav nom sek to ru, uko li ko Sr bi ji „kre ne„, to kom go di ne do bi ju jed no krat nu po mo}.

– [to se ti ~e mo gu }ih do dat nih pa ra ko Dr Kr ko ba bi} ga ran tu je dve po vi {i ce je bi bi la obez be |e ne }a ne. Pr vo po ve }a we sle di u van ovih okvi ra, go vo ri se o ne apri lu, i ono }e za vi si ti od in - kih de set mi li jar di di na ra iz fla ci je u pr va tri me se ca, a dru - MMF-a, sa gla san sam s tim da se go u ok to bru, ko je }e za vi si ti od taj no vac po de li kao jed no krat na {e sto me se~ ne in fla ci je i ra sta po mo} ali ne i kao traj no po ve }a BDP-a. Uko li ko za utvr |e na we – re kao je Kr ko ba bi}. uskla |i va wa pen zi ja u ovoj go di Sa mi pen zi o ne ri, pak, sma tra ju ni ne bu de nov ca ili ne ko po ku {a da se jed no krat nom is pla tom ni da uma wi pro ce nat ko ji pen zi o- {ta ne re {a va, i pod se }a ju na to ne ri ma pri pa da, mo ra }e, upo zo ra - da su ta ko i pro {le go di ne po va Kr ko ba bi}, da me wa za kon.

5.000 di na ra do bi li oni ~i je su Sva ko po ve }a we za ra da za po - pen zi je ma we od 30.000 di na ra, sle ni ma u jav nom sek to ru, po seb - ali da su na kon to ga do bi ja li istu

„za mr znu tu” pen zi ju i na red nih me se ci. Po {to Kr ko ba bi} sma tra da je i sa da bo qe i}i na jed no krat nu po mo} ume sto na traj no po ve }a we ko je bi u{lo u osno vi cu, pa sa mim tim obez be |i va lo ve }u pen zi ju i na red nih me se ci, pen zi o ne ri oce wu ju }e i ovo ga pu ta bi ti pre va re ni.

No, to {to pen zi o ne ri mi sle ta ko ne spre ~a va pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je da ve} ima pri pre mqe nu „stra te gi ju” o mo gu }oj po de li jed no krat ne po mo }i. Kr ko ba bi} ob ja {wa va da su mo gu }a tri mo de la: pro {lo go di {wi – da po mo} pri me svi ~i je su pen zi je do 30 od sto ve} od pro se~ ne, za tim da po mo} do bi ju sa mo naj si ro ma {ni ji pen zi o ne ri, od no sno oni s naj ni `im pri ma wi ma. i na kra ju – da se ona po de li svim pen zi o ne ri ma li ne ar no u jed na kim iz no si ma.

– Ko ji }e se mo del pri me ni ti za vi si }e od to ga ko li ko }e za tu na me nu bi ti nov ca i ka ko }e mo se o to me do go vo ri ti a da to ne iza zo ve ne ga tiv nu re ak ci ju i ne za do voq stvo kod dru gih gra |a na ko ji ne }e ostva ri ti to pra vo – za kqu ~io je Kr ko ba bi}.

Qubinka Male{evi}

NI PUTIN SE NE USU\UJE DA STRATE[KI UVREDI VREME[NE ZEMQAKE

SVAKOM [ESTOM RADNIKU POSLODAVCI NE PLA]AJU PENZIONI DOPRINOS

Ka kvom ba ti nom di sci pli no va ti ga zde Tre nut no Re pu bli~ kom fo n du za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we po slo dav ci u Sr bi ji du gu ju ~ak 170 mi li jar di di na ra za ne u pla }e ne do pri no se.

Oni se ne upla } u j u sva k om {estom od ukup no 1,8 mi lion za po sle nih, na ~e mu dr `a va me se~ no gu bi mi ni mum mi li jar du di na ra.

Po {to tre nut no 1,8 mi lion za po sle nih iz dr `a va vi {e od 1,6 mi lion pen zi o ne ra, od no sno u Sr bi ji za jed nog pen zi o ne ra ra di ne {to vi {e od jed nog rad ni ka, na pla ta sva kog di na ra u pen zi o ni fond mo ra da bu de pri o ri tet. Pred stav ni ci MMF-a, ko ji su ne dav no bo ra vi li u Be o gra du, i sa mi su se osvr nu li na pro blem ko ji u Sr bi ji po sto ji ve} go di na ma a dr `a va ne ~i ni ni {ta da bi na te ra la ga zde da re dov no iz mi ru ju oba ve ze pre ma Fon du PIO. Oni ti me svo je rad ni ke osta vqa ju bez upla }e nih pen zi o nih do pri no sa i one mo gu }a va ju im da odu u pen zi ju kad

za to stek nu za ko nom pro pi sa ne uslo ve. Oni su, po tvr |u je to i pot pred sed nik Vla de Jo van Kr ko ba bi}, tra `i li da se po ja ~a fi nan sij ska di sci pli na jer se ne re dov na upla ta do pri no sa za PIO mo ra sve sti na naj ma wu me ru.

Osim po o {tra va wa pro pi sa, tre ba pre i spi ta ti i za kon ska re {e wa ko ja su omo gu }i la da pred u ze }a, onog tre nut ka kad u|u u pro ces pri va ti za cije i re struk tu ri ra wa, ne maju oba ve zu da upla }u ju do pri no se.

– Kod ne kih se, objek tiv no, to ne mo `e na pla ti ti jer ma sa fir mi ne po sto ji. Od po ~et ka go di ne je na pla ta do pri no sa ne {to bo qa, ali jo{ uvek ni je na o~e ki va nom ni vou – na gla sio je Kr ko ba bi}, i po ru ~io da dr `a va mo ra da pre du zme do dat ne me re, ali i da je, s dru ge stra ne, po treb na pro ak tiv na ulo ga za po sle nih i sop stve na re dov na pro ve ra upla te do pri no sa.

Q. M.

Ve te ra ni ra da pro bu {i li dr `av ni buyet Ru pa u pen zi o nom bu xe tu do sti gla je tri lion ru ba qa (34 mi li jar de do la ra) i ra ste, dra ma ti~ na je po ru ka ru skog mi ni stra fi nan si ja Alek se ja Ku dri na, ko ji je na Eko nom skom fo ru mu u Kra sno jar sku re kao stru~ wa ci ma da je vla da „po sti gla ciq da znat no sma wi si ro ma {tvo me |u pen zi o ne ri ma, ali sa da je vre me da se pen zi o ni si stem urav no te `i na knad nim pro me na ma”. Ku drin je is ta kao da je na ci o nal ni fond za iz grad wu pu te va „te `ak„ 340 mi li jar di ru ba qa (11,6 mi li jar di do la ra), {to

to me ka ko pen zi o ne ri mo gu kre i ra ti sop stve ne pen zi o ne {e me.

Rek tor Aka de mi je za na ci o nal nu eko no mi ju Vla di mir Mau pred lo `io je da pen zi o ne ri tre ba da po~ nu da raz mi {qa ju o in ve sti ra wu u sop stve nu do bro bit. „Na pri mer, ne ki qu di iz najm qu ju svo je sta no ve u gra du i idu da `i ve na se lu„, re kao je on. Ku drin je re kao da Ru si ja ni je sprem na za stra te gi ju per so na li zo va nih pen zi ja jer bi qu di tre ba lo da se pr vo do bro oba ve ste o to me ka ko se upra vqa sop stve nim pen zi o nim pla no vi ma.

Ni vode}i ekonomski stru~waci nemaju pouzdan recept kako da ruski premijer smawi mawak od trilion rubaqa (34 milijarde dolara) u penzionom fondu. Po{to wegovi korisnici ~ine ve}inu bira~kog tela, nije politi~ki uputno izazivati wihov gnev ~i ni tre }i nu de fi ci ta u pen zij skom fon du. Ne u speh da se re for mi {e si stem je „po sle di ca pret hod no do ne te stra te {ke od lu ke„, upo zo rio je Ku drin.

Mi ni star ta ko |e ve li da je, ka da je po ve }a we so ci jal nih da va wa raz ma tra no na sed ni ci vla de, oba ve stio ko le ge o to me da }e bi ti maw ka pa ra. Kao re zul tat to ga, so ci jal ni po rez po dig nut je u ja nu a ru s 26 na 34 po sto. Ne ki li be ral ni eko no mi sti su sta vi li u pr vi plan ide je slo bod nog tr `i {ta o

– Post kri zna si tu a ci ja u ru skoj eko no mi ji pod se }a nas na osnov ni pro blem osku di ce i iz bo re za we no re {a va we – re kao je rek tor Vi {e {ko le za eko no mi ju Ja ro slav Ku zmi nov na pa nel-di sku si ji stru~ wa ka u kan ce la ri ji pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na.

On je ka zao da su osta le BRIK ze mqe (Bra zil, In di ja i Ki na) pred u ze le ra di kal ne ko ra ke u na pu {ta wu so ci jal ne si gur no sti u po ku {a ju da o`i ve pri vred ni rast.

KAKO LEKAR KA@E

^e smo va ~a mo zak ja ~a Uko li ko se u qud ski or ga ni zam go di na ma sva ko dnev no ne uno si bar dve li tre pre ko po treb ne vo de, do la zi do mno gih po re me }a ja me ta bo li zma. Je dan od wih je i zgru {a va we kr vi. Ova kva krv cr pi vo du iz }e li ja krv nih su do va, ko ji, da bi se za {ti ti li od tog od u zi ma wa vo de, stva ra ju ma sne na sla ge – ho le ste rol.

U trop skim da ni ma unos vo de je po seb no va `an. Iako se pod uno som te~ no sti sma tra i su pa, so ko vi, ka fa ili ~aj, le ka ri sma tra ju ~e smo va ~u naj de lo tvor ni jom i ne za me wi vom. Oso be u tre }em do bu ~e sto ne ose }a ju `e| pa im se sa ve tu je da sva kog sa ta po pi ju ~a {u vo de, bez ob zi ra na to {to ni su `ed ni. Do bro je pi ti i ~a {u-dve mi ne ral ne vo de, ali s wom ne tre ba pre te ri va ti jer mo `e stvo ri ti Pi vo ne mo `e za me ni ti obi~ nu vo du ka men u bu bre gu i be {i ci. Po gre {an je stav vo da „{o ki ra” pa se ne ret ko upa le gr lo i da bo qe osve `a va do bro ras hla |e na vo da iz `dre lo. Du go se sma tra lo da je vo da u fi zi o- fri `i de ra. Za gre jan or ga ni zam pre hlad na lo gi ji ne ma ne ku bit ni ju funk ci ju, da ona sa -

mo pre no si sup stan ce ras tvo re ne u se bi.

Hro ni~ ni ne do sta tak vo de u or ga ni zmu kriv je za mno ga obo qe wa. Uko li ko ne ma do voq no vo de u te lu, ak ti vi ra se me ha ni zam za {ted wu, ko ji obez be |u je vo du za oba vqa we naj vi tal ni jih funk ci ja, uki da ju }i je oni ma za ko je u tom tre nut ku pro ce ni da su ne bit ne. Mo zak ima pri o ri tet i on mo ra da do bi je do voq no vo de. Za to go to vo sve osta le funk ci je po ~i wu da pa te.

Ne do sta tak vo de uti ~e i na pri ti sak. Krv ni su do vi re a gu ju su `a va wem svog pre~ ni ka. Ka pi lar na mre `a se ste `e i do la zi do po ve }a wa pri ti ska.

Ne do sta tak vo de mo `e i da o{te ti slu zo ko `u `e lu ca i iza zo ve na sta nak ~i ra. Ako se ne uno si do voq no vo de, pan kre as ne pro iz vo di do voq no na tri jum-bi kar bo na ta, `le zde ne lu ~e do voq no slu zi pa se ta wi za {tit ni sloj i ki se li na o{te }u je zid `e lu ca.

J. Barbuzan

Bu du }e umi ro vqe ni ke usko ro ne }e ima ti ko da iz dr `a va

– Ima mo pot pu no raz li ~i te po la zne ta~ ke – re kao je Pu tin Ku zmi no vu, do da ju }i da je, iako Ru si ja je for mal no deo BRIK-a, isto rij ski „vla da od go vor na za sve {to je u we noj nad le `no sti u uslo vi ma plan ske pri vre de i dr `av ne kon tro le, a na {i gra |a ni o~e ku ju da vla da pre du zme od go va ra ju }e ko ra ke”.

Ban kar ski ana li ti ~ar „Re ne sans ka pi ta la„ Mi hail Ni ki tin je iz ra ~u nao da su oba ve ze pre ma pen zi o ne ri ma la ne iz no si le 25 od sto sa ve znog bu xe ta. „Pen zi o ne ri pred sta vqa ju ve }i nu ru skog bi ra~ kog te la. To se ne mo `e ig no ri sa ti, i ja ne vi dim ka ko se ova vr sta bu xet ske po tro {we mo `e pro me ni ti”, re kao je on.

Ni ki tin je upo zo rio na to da je od nos iz me |u ak tiv ne rad ne sna ge i broj pen zi o ne ra sve ne po voq ni ji, {to zna ~i da }e bu xet ska iz dva ja wa za pen zi je stal no pa da ti to kom na red ne de ce ni je. Ni ki tin to pri pi su je ne ga tiv ni ma po sle di ca ma tzv. „ta la sa de po pu la ci je„ na kon Dru gog svet skog ra ta i pa da na ta li te ta po ~et kom 1990. ”Vla di no po ve }a we so ci jal ne tak se je pri vre me na me ra, na pra vqe na da sa ku pi vi {e nov ca u uslo vi ma pa da obi ma rad ne sna ge.

Si tu a ci ja je to li ko te {ka da ~ak i po ve }a we po re za i od la zak u pen zi ju ne }e po mo }i u pri ku pqa wu vi {e nov ca od qu di ko ji ra de sa da, zna ~i vi {e oba ve za za ove qu de ka da odu u pen zi ju”, za kqu ~io je Ni ki tin.

I. Vujanov

Sti `u ~e ko vi i iz Bu gar ske Dok srp ski Fond PIO {a qe pen zi je u ~ak 25 ze ma qa sve ta, od Austra li je do Ir ske, na {im dr `a vqa ni ma pri ma wa sti `u iz 27 dr `a va. U ino stran stvu je pre pen zi o ni sa wa u pro te klim de ce ni ja ma ra di lo 137.225 na {ih dr `a va qa na i svi da nas do bi ja ju ino stra ne pen zi je. ^e ti ri pu ta ma we na {ih qu di ko ji su deo sta `a od ra di li u na {oj ze mqi da nas `i vi u ino stran stvu. Sr bi ja ima pot pi sa ne spo ra zu me o so ci jal nom osi gu ra wu s 27 ze ma qa, ko ji ma su re gu li sa na pi ta wa pri zna va wa sta `a, is pla te pen zi ja i dru gih osi gu ra wa. Naj vi {e pen zi ja na {im dr `a vqa ni ma sti `e iz Ne ma~ ke – 38.178, za tim iz Hr vat ske – 32.929, pa iz Austri je – 23.368. Iz Luk sem bur ga sti `e pen zi ja za 14 na {ih dr `a vqa na, 43 do la ze iz Bu gar ske, 38 iz Slo va~ ke... Sva ka tri me se ca do ma }i

Fond PIO {a qe ~e ko ve pen zi o ne ri ma u 20 dr `a va, osim eks-JU re pu bli ke, gde pu tu ju sva kog 25. u me se cu. Ako se one iz u zmu, vi {e od po lo vi ne od 10.078 pen zi o ne ra sad `i vi u Ne ma~ koj, za tim Austri ji, Ma |ar skoj, Fran cu skoj, ^e {koj, [vaj car skoj, [ved skoj i SAD. Wi ma se no vac zbog ve li kih ad mi ni stra tiv nih tro {ko va {a qe tro me se~ no, i to u va lu ti ze mqe u ko joj sad `i ve.

No, ima jo{ na {ih ze mqa ka ra su tih po sve tu ko ji su za slu `i li pen zi ju, ali sve dok Sr bi ja s dr `a va ma gde `i ve ne pot pi {e spo ra zum, pen zi je ne }e is pla }i va ti. Za vod za so ci jal no osi gu ra we Sr bi je je pot pi sao ta kve spo ra zu me s Tur skom, Ki prom, [vaj car skom i Bel gi jom ali oni ni su stu pi li na sna gu, a usko ro se o~e ku je i pa raf s Ka na dom, Ma |ar skom i Fran cu skom.

Q. M.

Upis u {ko lu kli za wa

Pri ja ve za Fu to {ki ba zar

Upis u {ko lu kli za wa i umet ni~ kog kli za wa po ~eo je ju ~e na bla gaj ni kli za li {ta na Spen su.

Kurs od 10 na stav nih ~a so va po ~i we u su bo tu. Ter mi ni su su bo tom i ne de qom od 8.30 do 9.15 i utor kom i ~e tvrt kom od 16 do 17 ~a so va. Ce na kur sa je 2.000 di na ra. Ko or di na tor je in struk tor ka kli za wa Sve tla na Tre {wi}, a or ga ni za tor Kli za~ ki klub „Voj vo di na” i JP „SPC Voj vo di na”.

T. L.

Pri ja ve iz la ga ~a za Fu to {ki ba zar, na ko jem }e bi ti pred sta vqe na iz lo `ba ru~ nih ra do va, pri rod na ko zme ti ka i cve }e, pri ma ju se do ~e tvrt ka, 3. mar ta, a u~e {}e je bes plat no. Ma ni fe sta ci ja }e se odr `a ti u ne de qu, 6. mar ta, u Fu to gu u Kul tur no-in for ma tiv nom cen tru „Mla dost”, Uli ca ca ra La za ra 42. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 021/ 895-589 i 021/ 895-225.

A. J.

NA CENTRALNOJ BLAGAJNI SPENSA

Pro da ju se kar te za „Pe vaj, bra te” ni}, Mi lan Va si} i An dri ja Mi lo {e vi}. De lo go vo ri o pe va ~i ma i mu zi ~a ri ma ko ji se ba ve pop i rok mu zi kom. Ula zni ce se ve} pro da ju na cen tral noj bla gaj ni Spen sa od 12 do 20 sa ti. Za tri bi ne i ga le ri ju sta ju 800, a za par ter 1.000 di na ra.

N. R.

Kult na po zo ri {na pred sta va „Pe vaj, bra te”, auto ra Ste va na Ko pri vi ce, zbog ve li kog in te re so va wa pu bli ke odr `a }e se po sed mi put 26. mar ta u 20 sa ti u Ma loj dvo ra ni na Spen su. U ko me di ji ko ju je re `i rao Sla ven ko Sa le to vi} igra ju Mi lan Ka li -

Novosadska utorak1.mart2011.

No vi po ~e tak po sle tri de ce ni je A

Iz lo `ba sli ka „Cvet ne eks pre si je” autor ke Jo van ke Be kan bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Ga le ri ji Dru {tva kwi `ev ni ka Voj vo di ne, Uli ca bra }e Rib ni kar 5. Po se ti o ci }e mo }i da vi de sli ke u uqu s cvet nim mo ti vi ma ko ji ma autor ka te `i da po sma tra ~u po nu di auten ti~ ni li kov ni do `i vqaj. Sa mo stal nu po stav ku ove umet ni ce, sed mu po re du, otvo ri }e li kov ni kri ti ~ar Sa va Ste pa nov.

N. R.

Pre da va we o me di cin skoj i apli ka tiv noj et no mu zi ko lo gi ji odr `a }e se da nas u 18.30 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je ume to sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Go vo ri }e pro fe sor sa Uni ver zi te ta Ko lom bo iz [ri Lan ke La san ti Ma nar nxa ni Ka lin ga Do na i pro fe sor s Uni ve ri te ta u Qu bqa ni Sva ni bor Pe tan. Bi }e pred sta vqe na i Pe ta no va kwi ga „Lam ba da na Ko so vu”.

A. J.

hronika

lo da nikne restoran brze hrane ili klasi~an restoran, do leta je u planu otvarawe supermarketa, koji ovakav objekat sigurno treba da ima, a ve} u aprilu }e se na mestu nikada zavr{enog otvorenog klizali{ta, izgraditi mini sportski centar s terenima s ve{ta~kom travom.

Razmi{qaju}i logi~no, otvarawe modernih ugostiteqski, sportskih i {oping sadr`aja, trebalo bi da bude dobra adrenalinska iwekcija koja }e ovog „uspavanog diva” probuditi iz sna. Pritom, sve ovo trebalo bi da se desi u godini u kojoj se obela`ava tri decenije od wegovog otvarawa, pa bi, simboli~no, ovo moglo da bude i novo poglavqe u `ivotu jednog od novosadskih sinonima.

B. Markovi}

OBELE@EN DAN RETKIH BOLESTI

Gra do na ~el nik obe }ao po mo} obo le loj de ci „Ret ko - ne zna ~i da ne po sto ji” slo gan je ak ci je ko ja se po pr vi put odr `a la u No vom Sa du, u or ga ni za ci ji [O SO „Mi lan Pe tro vi}” i Udru `e wa „@i vot”, a po vo dom obe le `a va wa Svet skog da na ret kih bo le sti. Trg slo bo de ju ~e u pod ne je vr veo od ma li {a na iz pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo”, ko ji su do {li

stra {nim bo le sti ma, a isto ta ko to su de ca ko ja vo le `i vot, mu zi ku i osmeh - re kla je pred sed ni ca Udru `e wa gra |a na za bor bu pro tiv ret kih bo le sti kod de ce „@i vot” Bo ja na Mi ro sa vqe vi}, ma ma {e sto go di {we de voj ~i ce Zo je ko ja bo lu je od Ba te no ve bo le sti. Za jed no s ro di te qi ma Alek se, Stra hi we i Lu ke, de ce ko ja ta ko |e bo lu ju od

SMS za `ivot Uko li ko ne ko `e li da po mog ne ma li {a ni ma Zo ji, Alek si, Stra hi wi i Lu ki, mo `e da po {a qe SMS po ru ku @I VOT na 2131 za ko ri sni ke Te le ko mo ve mre `e (100 dinara + PDV), ili po ru ku iste sa dr `i ne na 5959 uko li ko je Te le no rov ko ri snik (200 dinara + PDV). @i ro ra ~u n za upla te u di na ri ma je 250-2010000045760-16, a za evre je 250-2010000075970-81 u Euro ban ci EFG.

Po lu fi na le be se de u Zo ra no vu ~ast Po lu fi nal no tak mi ~e we u be sed ni {tvu „Be se de u Zo ra no vu ~ast” odr `a }e se su tra u 18 sa ti u Po zo ri {tu mla dih, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 4. Ora to ri }e go vo ri ti na te mu po zna tog ci ta ta Zo ra na \in |i }a „Pre ne go {to ba ci{ ka men na dru gog, re ci {ta si ura dio”. U po -

Pre da va we o et no mu zi ko lo gi ji

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ko je suditi po najavama aktuelnog rukovodstva Spensa, ovaj , za{titni znak Novog Sada, vrlo brzo }e po~eti da vra}a stari, prepoznatqivi, imiy. Ranije je Spens bio pojam za objekat u kome se sve mo`e na}i na jednom mestu i Novosa|ani su ga masovno pose}ivali, a kako je vreme prolazilo interesovawe je polako opadalo. Pojedine prodavnice su se zatvarale, lokali su sve vi{e bivali prazni pa je i popularnost Spensa, kao velikog poslovnog i sportskog centra, jewavala.

Me|utim, ~ini se da za ovaj objekat dolaze boqi dani, jer je u toku projekat koji ponovo treba da ga ustanovi kao centar gradskih doga|awa.

Uskoro bi na mestu nekada{we „Gradske kafane” treba-

„Cvet ne eks pre si je”

lu fi na lu u~e stvu ju po bed ni ci re gi o nal nih tak mi ~e wa iz Su bo ti ce, Pan ~e va, Ki kin de, Sta re Pa zo ve, Ku le i Be o gra da. @i ri }e ~i ni ti funk ci o ne ri De mo krat ske stran ke i pred stav ni ci jav nog `i vo ta, a tak mi ~e we or ga ni zu je De mo krat ska stran ka.

N. R.

V remeploV

Fo to: N. Sto ja no vi}

pe smom i igrom da po dr `e svo je vr {wa ke ko ji bo lu ju od te {kih i ret kih bo le sti.

- Svr ha ove ma ni fe sta ci je je da spo ji mo zdra vu i bo le snu de cu da bi smo zdra voj de ci uka za li na to da po sto je wi ho vi hra bri dru ga ri, ko ji se bo re sa

iste ret ke bo le sti, Bo ja na se bo ri da na ba vi no vac neo p ho dan za od la zak u Ki nu na le ~e we ma ti~ nim }e li ja ma, za ko je je po treb no 120.000 do la ra.

Ma ni fe sta ci ji je pri su stvo vao gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i ~lan Grad skog ve -

}a za zdrav stvo dr Alek san dar Ki raq, ko ji su obe }a li da }e tra `i ti od nad le `nih iz re pu bli~ ke fi li ja le za zdrav stvo da se le ko vi ko ji su neo p hod ni ovoj de ci na |u na zva ni~ noj li sti, ka ko ro di te qi za wih ne bi vi {e mo ra li da pla }a ju oko 1.000 evra me se~ no.

- Do sa da se dr `a va ni je oda zva la ni ti ima la slu ha za na -

{e pro ble me, a s ob zi rom na broj de ce ko ja pa te od Ba te no ve i sli~ nih bo le sti tro {ak za re pu bli ku ne bi bio ve lik, ali re ak ci ja ipak iz o sta je.

Is p o s ta v i l o se da naj v i { e ho}e da nam po mog nu obi~ ni gra |a ni - ka `e Bo ja na Mi ro sa vqe vi} s na dom da }e gra dona ~el ni ko vo obe }a we bi ti is pu we no.

I. D.

„ATEQE 61” OBELE@AVA POLA VEKA POSTOJAWA

Ta pi se ri je vi |e ne na svim kon ti ne nti ma

Ni {ta od po zo ri {ta i jav ne ra sve te No vo i za bra ni grad ski ge o- me tar La zar Uro {e vi} zva ni~ no je 1. mar ta 1838. pred lo `io Ma gi stra tu u No vom Sa du da, pre ma we go vom pla nu iz gra d i sa v re m e n u po z o r i { nu zgra du sa ve li kom bi nom i ga le ri jom. Isto vre me no, pred -

lo `io je pro je kat jav ne ra sve te u gra du. Mno gi No vo sa |a ni, na ro ~i to oni sa ple mi} kim ti tu la ma i bo ga ti ji, po dr `a li su Uro {e vi }e ve za mi sli.

Ipak, ni su se ste kli uslo vi, po li ti~ ki i ma te ri jal ni, da se one ostva re.

N. C.

Po vo dom pe de se to go di {wi ce osni va wa „Ate qea 61” ju ~e je u Ga le ri ji ta pi se ri ja “Bo {ko Pe tro vi}” na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi otvo re na iz lo `ba ta pi se ri ja iz zbir ke ovog ate qea.

Iz lo `bu je otvo rio ~lan Grad skog ve }a za du `en za kul tu ru An drej Bur sa}, a go vo ri li su di rek tor„Ate qea 61„ va jar La slo Si la |i i autor ka iz lo `be, isto ri ~ar ka umet no sti Go ran ka Vu ka di no vi}.

- To kom pro te klih po la ve ka iz ra di o ni ce „Ate qea 61” iza {lo je pre ko osam sto ta pi se rij skih ra do va ko ji su iz la ga ni na svih pet kon ti ne na ta, u ne bro je no mno go mu ze ja, ga le ri ja i pri vat nih zbir ki. Svo je kar to ne za iz ra du ta pi se ri ja da lo je dve sto umet ni ka, a u tka~ koj ra di o ni ci je od po ~et ka ra di lo sve ga dva de set tka qa. S po no som mo `e mo re }i da je

Fo to: B. Lu ~i}

„Ate qe 61” jed na od naj bo qih usta no va ovog ti pa na Bal ka nu, a i u Evro pi - re kao je La slo Si la |i na ju ~e ra {wem otva ra wu.

Ina ~e, „Ate qe 61„ je usta no va za iz ra du ta pi se ri ja osno va -

na 1961. go di ne na ini ci ja ti vu sli ka ra i ta pi se ri ste Bo {ka Pe tro vi }a, s we go vom vi zi o- nar skom ide jom da ob li ku je i de fi ni {e spe ci fi~ no ta pi se rij sku li kov nost u okvi ru ak -

tu el nih i sa vre me nih umet ni~ kih to ko va. To je to kom vre me na pri hva ti lo pre ko dve sto do ma }ih i stra nih umet ni ka raz li ~i tih li kov nih opre de qe wa i ine ter so va wa me |u ko ji ma su na {i naj po zna ti ji sli ka ri Pe tar Ko wo vi} i Sa va [u ma no vi}, ali i mla |i pred stav ni ci go to vo svih pra va ca umet no sti.

Da nas se ova usta no va mo `e po hva li ti bo ga tom i vred nom zbir kom ta pi se ri ja, {ko lom tka wa, tri je na lom ta pi se ri je, ko lo ni jom ta pi se ri sta i ga leri jom ta pi se ri ja ko je su nazva ne po osni va ~u Bo {ku Pe tro vi }u.

Iz lo `ba ta pi se ri ja mo `e se po gle da ti do 30. mar ta u Ga le ri ji ta pi se ri ja „Bo {ko Pe tro vi}”, Ba stion Le pol da Pr vog 10b na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi.

J. Z.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak1.mart2011.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Krat ka isto ri ja No vog Sa da” na po klon Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave, dobi}e besplatan primerak kwige “Kratka istorija Novog Sada”” autora \or |a M. Sr bu lo vi }a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

U kwizi je opisano kakve su sve kulture postojale u Novom Sadu: „Arheolo{kim istra`ivawima na prostorima Grada su do sada utvr|ene slede}e kulture: 1. sredwi paleolit - prona|en na Petrovaradinskoj steni, 20022004. godine. Prona|eno je naseqe neandertalske populacije iz perioda oko 50-45 000 godina pre Hrista, 2. mla|e kameno doba (neolit)- iz perioda star~eva~ke i vin~anske kulture. Nalazi su potvr|eni na lokalitetima: na Petrovaradinskoj tvr-

|avi i na Temerinskoj petqi (5500 - 3500 godina pre Hrista), 3. eneolitske kulture: 3500-2000 godine pre Hrista, na Petrovaradinskoj tvr|avi i Temerinskoj petqi, 4. bronzanodobne kulture: kako na Petrovaradinskoj tvr|avi, tako i na vi{e lokaliteta na {irem podru~ju Grada, 5. prelaz iz mla|eg bronzanog u starije gvozdeno doba 1100-950, potvr|en je nalazom nekropole spaqenih pokojnika na mestu nove zgrade Biblioteke Matice srpske, 6. nalazi iz starijeg i mla|eg gvozdenog doba (Hal{tat i Laten), od 800 do po~etak nove ere, potvr|eni su na vi{e nalazi{ta. 7. Rimska vojska je okon~ala osvajawe Balkanskog poluostrva gu{ewem tzv.Panonsko-dalmatinskog ustanka u prvoj deceniji prvog veka posle Hrista...”

A. J.

„DNEVNIK” I „ALNARI” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Du {ko, ja i Ja li ja” Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnevn ¬ i¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Du{ko, ja i Jalija“ Alek san dra \u ro vi }a, u izdawu „Mono i Mawane“.

Re~ izdava~a: „Uvode}i u prozni tekst rimu kao stvarala~ki pogon i vezivno tkivo, \urovi} uspeva da izgradi rasko{nu asocijativnu tvorevinu. U prvom delu, po kom je cela kwiga i dobila ime, epizode iz biografije Du{ka Trifunovi}a vezuju se s biografijom autora, tragi~nom biografijom Du{kovog i autorovog zavi~aja i bogatom i neiscrpnom biografijom svega postoje}eg. U drugom delu kwige, vi{ezna~no

nazvanom „Opsada grada Novog Sada, u kome autor na posredan na~in prati Du{ka Trifunovi}a u wegovoj izbegli~koj sudbini, rimovana proza ustupa mesto rimovanoj poeziji. U tre}em delu nazvanom „[ogorijom u {irinu“, rimovana proza ponovo stupa na scenu, a aktuelna konotacija teksta postaje za nijansu direktnija, ali zbog toga ni{ta mawe sna`na i duboka. Senzacija prozom koja se rimuje, a s kojom je jo{ pre nekog vremena na srpsku kwi`evnu scenu hrabro iskoracio Aleksandar \urovi}, tek treba da se dogodi.

Nadam se da je za to kucnuo ~as.“ Vladimir Kecmanovi}.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana” i „Alnari”.

A. V.

DAR PLESNE [KOLE „VERO”

Bes plat ni kur se vi za pet da ma Povodom 8. marta, Dana `ena, plesna {kola „Vero” i „Dnevnik” po~asti}e pet dama, koje se danas prve jave od 14 do 14.10 sati na telefon 528 765, besplatnim ~lanarinama za mesec mart.

Dobitnice }e mo}i da biraju izme|u modernih plesova, lati-

noameri~kih i standardnih, {ou densa, xez baleta, hip hopa i latino-aerobika. Svi termini su u ve~erwim satima, a treninzi se odr`avaju u klimatizovanoj prostoriji i malim grupama. Plesna {kola „Vero” se nalazi na Keju `rtava racije 4.

D. B.

U NEDEQU, 6. MARTA

Alek san dra Ra do vi} pe va u SNP Peva~ica Alek san dra Ra do vi} odr`a}e koncert 6. marta u Srpskom narodnom pozori{tu. Na konferenciji za novinare izrazila je zadovoqstvo {to }e nastupati u pozori{tu jer joj takav ambijent najvi{e odgovara.

-Volim prostor u kojem mogu da vidim lica i da komuniciram s publikom. O~ekujem dobro raspolo`ewe u kojem }e vladati razmena pozitivnih emocija. Pesme i muziku prilagodili smo ambijentu i akustici- ka`e Radovi}.

Na koncertu koji }e trajati dva sata nastupi}e i go{}a iznena|ewa. Peva~ica je istakla da na svoje nastupe kao goste uvek poziva mlade qude koji tek treba da se afirmi{u. Ovo je koncert u nizu koji su organizovani kao najava za jesewu turneju.

Karte su u prodaji na blagajni pozori{ta po cenama od 1.200, 1.600 i 1.800 dinara.

N. R. / T. L.

c m y

8

dnevnik

U SPENS STIGLE PONUDE ZA NEKADA[WU „GRADSKU KAFANU”

Kla si ~an ili fast-fud re sto ran Prema re~ima direktora Spensa @iv ka Po po va, za prostor nekada{we „Gradske kafane” stigle su ~etiri ponude koje se trenutno razmatraju, a interesantni su klasi~an ili restoran brze hrane, takozvani fast fud restorani.

Kako ka`e, re{avawe ovog praznog prostora jedan je od prioriteta, tako da }e se ve} tokom ovog meseca znati {ta }e se nalaziti u nekada{woj „Gradskoj kafani”.

Tako|e, vrlo brzo }e se znati i koji }e se od lanaca supermarketa otvoriti na Spensu, u delu od „Stilosa” prema Limanima, a on bi trebalo da proradi do leta.

Podse}amo, rukovodstvo Spensa i

predstavnici Hokej kluba na travi „Elektrovojvodina” potpisali su nedavno ugovor o izgradwi otvorenih terena za male sportove na mestu nezavr{enog otvorenog klizali{ta na Spensu.Kako se moglo ~uti, tereni }e biti zavr{eni ve} u aprilu. Na tri otvorena terena bi}e postavqena ve{ta~ka trava na kojoj }e se igrati mali fudbal, hokej, a kada se postave reflektori tereni }e biti idealno mesto za turnire i rekreaciju tokom letwih meseci. Svi navedeni poslovi trebalo bi da doprinesu revitalizaciji Centra i da animiraju sugra|ane da ga {to vi{e pose}uju.

B. M.

[TA ]E BITI S NAJSTARIJIM BIOSKOPOM U GRADU

„Ja dra nu” sud bi nu kro ji Po kra ji na Nekolicina entuzijasta koji jo{ uvek odr`avaju repertoar najstarijeg biskopa u gradu „Jadrana„ predali su novi projekat „Nastavak rada biskopa Jadran” na pokrajinski konkrus za koji se nadaju da }e im doneti dovoqno novca kako bi ovaj biskop, ipak, nastavio da radi. Novi bisokop „Arena sinepleks„ svakako je najatraktivniji za filmsku publiku no, ~ini se, nepravedno skrajnuti „Jadran„ se jo{ uvek ne da, mada se radi „na mi{i}e„, kako ka`e Bran ka Mi lo {ev jedna od inicijatora projekta koji je ovaj bioskop odr`ao u `ivotu.

- Do kraja pro{le godine radili smo uz pomo} novca iz gradskog i pokrajinskog buxeta, ali projekat „Ponovo radi bioskop” se zavr{io. Ovogodi{wi konkurs bio je otvoren do 18. februara i mi smo do tog dana podneli svu potrebnu dokumentaciju. Mislim da }emo tokom marta saznati kakva nam je sudbina i ~emu mo`emo da se nadamo - ka`e Milo{ev.

Po wenim re~ima, mnogobrojni popusti i akcije, kao i dobra saradwa sa distributerima doprineli su opstanku ovog bioskopa, ali posle otvarawa „Arene„, ionako mali broj posetilaca jo{ se smawio, {to se moglo i o~ekivati.

- Nije poenta da grad ima jedan bioskop i smatram da ipak treba da negujemo razli~itost progra-

ma, koncepata i repertoara.

Otvorena je „Arena„, treba da po~ne sa radom Kulturni centar, a nadam se da }emo i mi imati novca da radimo daqe. Sa takvim rasporedom bioskopskih sala, Novi Sad mo`e da dobije raznovrsnost koju zaslu`uje - smatra Milo{ev.

Da podsetimo, “Zvezda film” u ~ijem je sastavu bio i bisokop

“Jadran” prodat je iz petog poku{aja na aukciji odr`anoj krajem oktobra pro{le godine, preduze}u “Akvatilus grup”.

No iz ponude je pre toga izuzet biskop “Jadran” , koji je namewen Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

- Vidite, mi nemamo pojma {ta se de{ava, to je jo{ uvek sve na relaciji pokrajinski Sekretarijat za kulturu - bioskop „Jadran„. Na{ stav je da }emo biti zadovoqni ako se taj plan ostvari, no ukoliko se to ne desi, nikom ni{ta. Momentalno se spremamo za Bijenale u Veneciji i sve snage su usmerene na to, tako da se ne bavimo ovim pitawem ka`e direktor Muzeja savremene umetnosti @iv ko Gro zda ni}.

Suma sumarum, pored svih kombinacija i mogu}ih scenarija, ~ini se da do epiloga u pri~i o bisokopu „Jadran” nije mogu}e do}i bez zavr{nih (ili po~etnih) re~i iz Vlade Vojvodine, odnosno pokrajinskog Sekretarijata za kulturu.

J. Zdjelarevi}

TRA@I SE RE[EWE ZA „KOLBIS”

Iz laz iz kri ze kroz ste ~aj [trajka~i u AD” Kolbis” koji su od 20. januara u protestu jo{ ne znaju kakav }e biti ishod wihovih zahteva. Zaposleni potra`uju po ~etiri plate iz pro{le i pretpro{le godine, a oko 170 radnika nema povezan radni sta` od 2004. godine. Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Mi ro slav Va sin mi{qewa je da u firmu treba uvesti ste~aj. Ka`e da je preduze}e

^ITAOCI PI[U SMS

prezadu`eno i da }e za nedequ dana radna grupa pri Izvr{nom ve}u Vojvodine re{iti u kom pravcu treba da ide „Kolbis„.

- Ste~aj mo`e da bude dobar put za izalaz iz krize. Ne mora se posle proglasiti bankrot, ve} se te{ka ekonomska situacija mo`e prevazi}i reorganizacijom preduze}a. Vasinu je ova mogu}nost bli`a, jer kako ka`e, dobar strate-

{ki partner mogao bi firmu da izvu~e, pogogovo {to „Kolbis” ima tr`i{te u zemqama EU i Rusiji. „Kolbis„ od 2007. godine ima izvoznu dozvolu za prodaju sve`eg mesa ali i mesnih prera|evina, {to za sada nema ni jedna druga klanica u Srbiji. U izvoznim poslovima va`no je napomenuti da mo`e da izvozi sve vrste mesa.

Z. D.

065/47-66-452

Nu la ma we, ma we za ma ja va we U Srbiji treba skinuti jednu nulu sa nov~anica. [ta }e nam sve ispod 10 dinara, kad ne vredi ni{ta? A s parama je samo zamajavawe!

062/1522... *** Ko treba da ~isti parking prostore od snega koje „Parking servis“ napla}uje? Arhimed 064/6862... *** Dr`ava ka`e da je cena struje {est evrocenti, e pa nije ta~no. Za 166 kilovata sam dobio 1.390 dinara, bez TV pretplate, {to je oko devet evrocenti.

062/1522... *** Kada sam pre nekoliko godina pravio li~nu kartu u red sam stajao u 12 sati iza pono}i. Da bih slede}eg dana iza podneva do{ao na red.

Ovih dana bi trebao da registrujem auto, a kako vidim opet }u morati da „mese~arim” ispred SUP-a! Ovog puta situacija je ne{to boqa, pa mesto jednog sata iza pono}i, mora}u da uranim oko tri!!!

06/38876... *** Osim ujediwenih regiona postoji i zatvor!?.

060/6394... *** Ho}e li se FK Novi Sad ugasiti? Sramota!

061/2240... *** Novosa|ani bi `eleli da se zahvale gradskoj vlasti na neo~i{}enim ulicama, stazama i putevima van grada. Budu}i da je u prestonici anga`ovan veliki broj mladih qudi (koji su bili pla}eni za to) kako bi se grad doveo u funkcionalno stawe, novosadske vlasti bi mogle da se ugledaju na wih i stide se svojih la`nih obe}awa i lewosti.

065/2204...

*** O~i{}ene staze??? U kom to gradu, Batajnica je prohodnija od Novog Sada, za {ta dajem pare kad je sve zavejano, mogao sam dva puta da poginem do Ba~ke Palanke.

065/2204... *** Hvala televiziji za humoristi~ke serije, samo {to nam dozira u miligramima za~iwenim obiqem dosadnih

reklama. To kao doktori propi{u ne{to 1,25 miligrama sa mlogo vode, jer vi{e od toga {kodi. Pucwava, ubijawa, krv, nam ne}e {koditi.

064/2466... *** Park siti biser arhitekture. Re{ewe odvoda ki{nice ugro`ava pe{ake. Ako vas ne ubije ledewa~a, okliznu}ete se i pasti na vodi iz oluka koja se ledi izlivena stalno na plo~nik.

Pro{le nedeqe ste pisali da su takva re{ewa u gradwi zabrawena.

064/2859... *** Cele pro{le godine govorilo se po medijima kako „Radosno detiwstvo“ prima svako dete

~ija su oba roditeqa u radnom odnosu. Moje dete je napunilo godinu dana, ja treba da po~nem da radim, a dete nemam kome da ostavim na ~uvawe. Konkurisali smo pro{le godine za jaslice, dete je navodno na listi ~ekawa i re~eno je da }emo biti pozvani pre nego {to dete napuni godinu dana. Vreme prolazi, a nadle`ni se ogra|uju kako nema mesta i da treba ponovo da konkuri{emo za septembar. [ta da radimo mi koji nemamo vezu u vrti}ima? Da uzmem nepla}eno odsustvo, od ~ega }emo `iveti? Zdravstveni sam radnik nisam u mogu}nosti da dete dam u privatne jaslice.

060/6313... *** Nina je zaista OK, ali ostaje `al za blagim povetarcem koji bi svetu, makar indirektno, predstavio na{e grandiozne zvezde kao {to su tarmi ri}mi & ejx.

064/4615... *** Bravo 063 556! Pitawe: za{to se sada prave spomenici va`nim qudima za ovaj grad? Kada }ete shvatiti da vas mi biramo i pla}amo? Mi }emo postati spomenici dok ~ekamo u redu ispred SUP-a, u redu Gradske ku}e, poreskim...

064/5809... *** Za{to u Rumenci kad na{a doktorica ode na seminar tri dana mi nemamo de~ijeg lekara?

Da li na{a deca treba da paze kada }e se razboleti, jer niko ne mo`e da do|e kao zamena?

060/6259... *** Svaka im ~ast, ali ovi iz komunalne policije su kao neki zeleni deda mrazovi i baba mrazice. Pa oni nikog ne uhvate i ni{ta ne re{e.

062/1728...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak1.mart2011.

9

ELEKTRODISTRIBUCIJA NAO[TRILA MAKAZE

Mrak pre ti du `ni ci ma Potro{a~i koji nisu izmirili ra~une za struju mogu ovih dana ostati u mraku. Akcije iskqu~ewa traju svaki dan, dnevno se napi{e 30 naloga, {to zna~i da se na mese~nom nivou iskqu~i oko 600 sugra|ana. Rukovodilac sektora za trgovinu elektri~nom energijom Ste vi ca Ci gu lov iz ED „Novi Sad” ka`e za “Dnevnik”, da je ve} ustaqena praksa da se posledwih deset dana u mesecu iskqu~uje struja du`nicima.

- Na{im qudima na terenu nije ni malo lako, jer su svakodnevno izlo`eni napadima sugra|ana. Oni qudi samo rade svoj posao, a mnogi ih fizi~ki i verbalno napadaju, pa ~ak na wih pu{taju i krvolo~ne pse. S takvim qudima nemamo {ta da razgovaramo, a svi ostali uvek mogu da do|u i da se dogovorimo oko na~ina pla}awa, posebno ako su im se dugo nagomilali - ka`e Cigulov.

On isti~e da je pla}awe struje veoma bitno, jer ovaj energent ne mo`e da se skladi{ti, kao ostali energenti, a upravo jedan od faktora za pouzdano snabdevawe strujom je weno pla}awe.

- Radnici su ju~e krenuli da o~itavaju brojila. Stoga apelujemo na gra|ane da im omogu}e da o~itaju brojila odnosno merna mesta - ka`e sagovornik.

Q. Na.

U PRIPREMI STUDIJA O CRNIM SAOBRA]AJNIM TA^KAMA

Gu `ve kod Naj lo na re {a va kru `ni tok Prva studija o saobra}ajnim ~esto izazivaju saobra}ajcrnim ta~kama u Novom Sadu ne udese - obja{wava Bubnajverovatnije }e biti gotova na wevi}. prole}e, odnosno u aprilu. Za Sem toga, kriti~na meovaj posao je zadu`en Fakultet sta u saobra}aju su svuda gde tehni~kih nauka, na ~elu s prosu “~epovi”, a kao primer fesorom Dra ga nom Jo va no vi }em. Bubwevi} navodi raskrsni^lan Gradskog ve}a zadu`en cu kod Najlon pijace. Istiza saobra}aj Si ni {a Bub we vi} ~e da je ovde poseban proka`e za na{ list da ovaj posao ne blem vikendom, jer se zbog mo`e da se uradi preko no}i i da pija~nih dana stvara veliu okviru wega treba sabrati sve ka gu`va u saobra}aju, pa ~iwenice, kako bi se znalo koja neretko do|e i do saobrasu najugro`enij mesta u gradskom }ajne nesre}e. saobra}aju. ^im studija bude go- Problem s raskrnicim tova, grad }e izdvojiti novac za kod Najlona je {to je predsanirawe tih problema. Ina~e, hodna vlast nije dobro naproblemati~nih mesta ima dopravila. Ovde bi se na{lo sta, kao na primer, Bulevar trajno re{ewe kada bi se oslobo|ewa, Temerinska ulica, napravio kru`ni tok, gde Ra do vi uspo ra va ju sa o bra }aj Partizanska ulica, Temerinski ne bi bilo zaustavqawa, ve} saimaju ~ak dva semafora s prelaput… mo usporavawa zima.

- Crne ta~vozila, {to bi - Bez obzira {to su pe{a~ki Naj kri ti~ ni ja me sta su ke u gradskim zapravo ubrzalo prelazi obele`eni, na Bulevaru ula zni prav ci u grad, sa o bra }aj ni saobra}aj – kaoslobo|ewa se ~esto de{avaju ulice Par ti zan ska cama kon`e sagovornik. nesre}e i tu naj~e{}e stradaju i Te me rin ska, za tim stantno se meCrne ta~ke su pe{aci. Problem predstavqa waju. Dugogoi u ulicama neprilago|ena brzina, parkiraKor ne li ja Stan ko vi }a di{wa prakK o r n e l i j a ni automobili i visoko {ii Ru me na~ ka, sa pokazuje da Stankovi}a i pra`je zasa|eno na ostrvima – Bu l e v ar oslo b o | e w a su kriti~na Rumena~koj, du` predo~ava Bubwevi}. mesta u saoBulevara osloS druge strane i pe{aci sami bra}aju tamo gde se izvode radobo|ewa, posebno kod “Kanona M” znaju da ugroze svoj `ivot, opet vi. Najkriti~nija mesta su ulai na prelazu kod stadiona “Kara- na Bulevaru oslobo|ewa, kada zni pravci u grad, zbog popra|or|e”. Tako|e, problemati~no prelaze put na mestu koje nije vqawa Ka}kog mosta. Zbog toga je i na saobra}ajnici kod Srp- predvi|eno za to. Naj~e{}e pese stvaraju velike gu`ve u saoskog narodnog pozori{ta, gde pe- {aci pretr~avaju ulicu kod bra}aju, pa su voza~i nervozni i {aci prelaze put, a u blizin zgrade “Dnevnika”.

Tema bi oe ner gi ja Predavawe i diskusija o bioenergiji u organizaciji Udru`ewa za razvoj nauke „Nikola Tesla” odr`a}e se ve~eras u MZ „Narodni heroji” u Majevi~koj ulici 2b u 18 ~asova. Predava~ }e biti predsednik tog udru`ewa Ni ko la Te sla, a ulaz je besplatan.

A. L.

- Zbog svega ovoga negde treba prekroijiti raskrsnice u potpunosti, negde treba postaviti semafore, negde treba postaviti usporiva~e brzine, odnosno nepopularne le`e}e policajce – navodi Bubwevi}.

Ipak, sagovornik ocewuje da nijedna preduzeta mera ne mo`e da otkloni opasnost u potpunosti, budu}i da mnogo toga zavisi i od samih voza~a i pe{aka. Bubwevi} ujedno navodi da je prolazak kroz crveno jedan od naj~e{}ih saobra}ajnih prekr{aja. Grad je pro{le godine inkasirao preko 52 miliona dinara od saobra}ajnih kazni.

Q. Nato{evi}

}i, na ro ~i to zbog ~i we ni ce da su rad ni ci To pla ne sa mo i ni ci ja tiv no od lu ~i li da ob ra du ju ma li {a ne.

- Iskreno se nadam da }e se ovim primerom voditi i druga preduze}a, a i pojedinci. Nama je svaka pomo} dobrodo{la - istakla je ^amangosova.

I. D.

NOVOSADSKI HUMANITARNI CENTAR POMA@E DECI ADICA

[ko la im i oba ve za i za ba va Iako kvalitetnije obrazovawe donosi boqu budu}nost, jo{ uvek ima onih koji ostaju uskra}eni za osnovna znawa i dobijaju osudu dru{tva. Novosadsko naseqe Adice va`i za jedno od ugro`enijih podru~ja, ali se volonteri Novosadskog humanitarnog centra (NSHC) trude da deci ovog dela grada ponude opciju.

- Ve} ~etiri godine organizujemo ~asove kao podr{ku u~ewu romskoj deci iz osnovne {kole “Jo`ef Atila“ na Telepu koju poha|aju i Adi~ani. Trudimo se da im pomognemo u savladavawu {kolskog gradiva, uspe{nom zavr{avawu {kole kroz unapre|ewe socijalnih ve{tina - kazao je koordinator projekta De jan @iv ko vi} navode}i da je vi{e od 100 dece ukqu~eno u ra-

dionice, dodatnu nastavu i vannastavne aktivnosti.

Osnovci koji poha|aju ovaj program gledaju na to kao na zabavu, ali i kao na svojevrsnu {kolsku

Subotom preko 60 {kolaraca Projekat pomo}i u~ewu romskoj, a{kaliskoj i egip}anskoj deci a Adica nastavak je projekta „Romski de~iji centar„ koji je od 2003. do 2004. godine podr`ao Fond za socijalne inovacije.

Nakon prestanka donatorske podr{ke, ulagawem sopstvenih resursa i anga`ovawem volontera, NSHC je nastavio svakodnevno da organizuje rad s decom iz Adica. Od jula 2007. godine, aktivnosti se odvijaju subotom od 10 do 12 ~asova u O [ „Jo`ef Atila“, na Telepu. Trenutno je programom obuhva}eno vi{e od 60 dece koja su podeqena u {est grupa u odnosu na uzrast.

obavezu. Dvanaestogodi{wi La zar Di mi} ka`e da redovno pose}uje radionice: - Sve u~imo, pisawe, ~itawe, crtawe, matematiku. Tehni~ko mi najboqe ide, jer volim da crtam i pravim razne stvari i zato `elim da upi{em neku {kolu gde }u mo}i da u~im vi{e o tome. ^asovi ovde su odli~ni, ali treba do~ekati tu subotu. [teta {to se ne odr`avaju vi{e puta nedeqno.

Mu ha med Igrek (13) ka`e da dolazi ponekad ovde, kad mu porodi~ne obaveze dozvole. Ima planove da upi{e neku sredwu {kolu u inostranstvu i i{koluje se za mesara, te jednog dana otvori prodavnicu

Vo zi ~e ti ri auto bu sa ma we Gradski prevoznik uskladi}e od danas prevoz u gradu i prigradskim mestima s gradskom odlukom o javnom prevozu putnika, pa }e umesto 211 vozila radim danom na ulicama biti 207 autobusa. Subotom }e i daqi i}i 120 autobusa, a nedeqom 110. Izmena se odnosi jedino na strukturu autobusa, odnosno na svakih 67 polazaka zglobnih autobusa bi}e uvedeni solo autobusi, a na 12 polazaka solo autobusa uve{}e se zglobna vozila.

Od danas pa do 8. marta mese~ne markice }e mo}i da se kupe i preko puta Limanske pijace, kod autobuskog stajali{ta od 7 do 14.30 ~asova. Kiosci kod nekada-

{we Lutrije Vojvodine , na platou Spens-a, preko puta Robne ku}e „Bazar”i na uglu Bulevara oslobo|ewa i Ulice Maksima Gorkog, radi}e od 10 do 17 ~asova.

Kiosci na terminalima kod Futo{ke pijace, kod @elezni~ke stanice, u [afarikovoj ulici i na Novom nasequ kod marketa „Rodi}” bi}e otvoreni od 5.30 do 19.30 ~sova. Markice za mart za sve zone prodaju se samo na kioscima kod @elezni~ke stanice, Futo{ke pijace i u kiosku kod nekada{we Lutrije Vojvodine. Na ostalim kioscima mogu se nabaviti markice samo za prvu zonu.

Z. D.

U EKOLO[KOM CENTRU U KARLOVCIMA

To pla na ob ra do va la ma li {a ne u Si gur noj de~ joj ku }i Pred stav ni ci “No vo sad ske to pla ne” po se ti li su De~ ju si gur nu ku }u i we ne {ti }e ni ke, po vo dom da na sla ve pred u ze }a Sve tog Si me o na Mi ro to ~i vog, i po de li li pa ke te de~ je ko zme ti ke, pe le ne za be be, {kol ski pri bor i slat ki {e.

Ru ko vo di lac ove usta no ve Mi l i c a ^a m an g os iz ra zi la je ve li ku za hval nost zbog uru ~e ne po mo -

OD DANAS U GRADSKOM PREVOZU

halal hrane za potro{a~e islamske veroispovesti.

Pored redovnih edukativnih radionica, volonteri idu u ku}ne posete, prire|uju priredbe, organizuju {kole u prirodi i razne posete za ovu decu. Prema re~ima volonterke, studentkiwe Fakulteta tehni~kih nauka, Du we Sto ja ko vi} saradwa sa {kolom bi, ipak, trebala da bude ve}a.

- Ustupaju nam u~ionice i na tom nivou saradwa je odli~na. Me|utim, sami nastavnici, naro~ito oni koji dr`e takozvane kriti~ne predmete, poput, na primer, matematike, trebalo bi vi{e da se anga`uju {to se ti~e ove dece. Oni ne znaju kakve su rodne uloge u wihovim okru`ewima, ne poznaju situaciju u ku}i, pa ne mogu ni da znaju za{to nekoj deci odre|ene stvari ne idu - kazala je ova volonterka.

Vremena se mewaju, a sa wima i ciqevi obrazovawa. Tip obrazovawa za koje znamo da je nekada suvereno vladalo, danas je za nas samo deo istorije na ~ijem iskustvu mo`emo ne{to nau~iti. Me|utim, kroz razvijawe sposobnosti za rad i stvarala{tvo, te kroz u~ewe tokom celog `ivota pove}ava se i sposobnost razumevawa svoje i tu|ih kultura.

A. Jerini}

Obu ka za omla din ske li de re Mladi iz Portugalije, [panije, Letonije, Estonije, Francuske, Slovenije, Turske, Makedonije, Albanije, Crne Gore, Rumunije, Ukarajine, Gruzije, ^e{ke i Srbije, wih 20, od 27. februara do 6. marta boravi u Ekolo{kom centru u Sremskim Karlovcima u okviru projekta „Mladi lideri u akciji”. Re~ je o sedmodnevnoj obuci za lidere u omladinskim razmenama. Tokom ovog treninga oni }e imati niz radionica u vezi sa liderstvom, ali i mno{tvo drugih aktivnosti, poput interkultural-

ne ve~eri na kojoj }e u~esnici predstaviti dr`avu iz koje dolaze. Stru~ni treneri su Sa ne la Ho xi} i Do ma goj Ko va ~i}.

Projekat finansira Evropska komisija u sklopu programa „Mladi u akciji”. To je prvi trening koji Pokret gorana i volonterski centar Vojvodine organizuje ove godine u svom objektu u Sremskim Karlovcima. U Ekolo{kom centru je do sada bila odr`ana jedna razmena mladih i tada su gosti Karlovaca bili omladinci iz Portugalije.

Z. Ml.

VOJVO\ANSKA PIKANTERIJA PO RECEPTU RUMENA^KIH MAJSTORA

Pih ti ja da star tu je u ~e tvr tak Rumeni~ka pihtijada po~iwe u ~etvrtak od 10 do 16 ~asova promocijom pihtija u Dunavskoj ulici, kada }e Novosa|ani mo}i degustirati ovu vojvo|ansku pikanteriju spravqenu po receptu rumena~kih majstora.

Program }e se u petak u 9 i subotu u 10 sati nastaviti u Rumenki gde }e se pored doma}ih okupiti i majstori pihtija iz regiona - Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Hrvatske i Ma|arske, a u zabavnom programu nastupi}e deca iz „Radosnog detinstva” i u~enici O[ „Sveti Sava” iz Rumenke.

Zavr{nog dana kre}e takmi~arski deo koji je podeqen u dve kategorije, u prvoj }e se oce wi va ti ~i sto sviw ske pih ti je, a dru goj pih ti je s kombinacijom razli~itih vrsta mesa. Kulminacija sledi predstavqawem najdu`e pihtije od ~ak 19 metara, a nastupi}e i kulturno umetni~ka dru{tva, tambura{i i zabavni pop rok bend koji }e i zatvoriti manifestaciju. Ovogodi{wu pihtijadu zajedni~ki organizuju MZ Rumenka i Udru`ewe gra|ana „Rumena~ka pihtijada”.

A. L.

Pre da va wa za di ja be ti ~a re Predavawe na temu „Pravilna upotreba alfa - lipoinske kiseline kod obolelih od {e}erne bolesti” bi}e odr`ano sutra u 16.30 ~asova u savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa, koje se nalazi u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj”, u Zmaj Ogwena Vuka 19. U ~etvrtak 3. marta u Savetovali{tu za dijabetes na Limanu bi}e prire|e-

no predavawe „[e}erna bolest i fizi~ka aktivnost”.

U Savetovali{tu pacijenti svakodnevno dobijaju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota uop{te, dnevnom pra}ewu glikemije kao i samodavawu insulina.

Telefon za informacije u Zmaj Ogwena Vuka je 4879 - 437, a na Limanu 4879 - 833.

I. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 13 sati ulice Baja Pivqanina i Alekse Nenadovi}a; Ko viq: od 9 do 13.30 ~asova Ulica 7. jula od S. Pe{i}a do Vojvo|anskih brigada i Bojvo|anskih brigada od broja 3 do 35 i parna strana od broja 2 do 24; Ka}: 8.30 do 11.30 sati Partizanska ulica od 78 do 46 soka~e preko `elezni~ke pruge; ^e re vi}: od 9 do 11 sati Naseqe ^erevi}.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

utorak1.mart2011.

c m y

10

ТОПЛАНА УВАЖИЛA ПРИМЕДБЕ ГРАЂАНА

Због хаварија умањени рачуни за грејање

ИНИЦИЈАТИВА ИЗ БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

КИКИНДА: Јавно предузеће “Топлана” грађанима који у првој половини фебруара, због хаварије на топловоду, нису имали грејање дуже од 24 сата, умањиће рачуне за 12 одсто односно девет динара по квадратном метру. Основни узрок хаварија је дотрајала вреловодна мрежа у Улици Браће Татић, стара преко 35 година. Покрајински Фонд за капитална улагања одобрио је 12 милиона динара за реконструкцију овог потеза и почетак радова очекује се у првим данима пролећа, по завршетку грејне сезоне. Према речима директора ЈП “Топлана” Николе Терзина грађани који се греју на даљинско грејање рачуне ће добити око 10. фебруара.

- Фебруарски рачуни ће бити умање 12 одсто или девет динара по квадрату. Грађани који су били без грејања уместо 74,95 динара по квадрату, плаћаће 65,90 динара по квадратном метру. И грађани који нису имали проблема са грејањем добиће фебруарске рачуне умањене за 25 одсто у односу на рачуне у јануару.

- Разлог томе је што се током читаве године плаћа иста цена за квадрат грејања у износу од 74,95 динара – објашњава Никола Терзин. До фебруара се плаћала зимска цена која је била знатно већа од летње. На инсистирање локалне самоуправе и за кориснике даљинског грејања који припадају правним ли-

цима умањен је коефицијент обрачуна са два на 1,5 тако да они неће имати пуно веће рачуне од физичких лица. У пословним просторима цена даљинског грејања у јануару била је око 200 динара по квадрату, а на фебруарском рачуну је нешто већа од 100 динара. Грађани за даљинско грејање дугују “Топлани” 40 милиона динара, док су покренуте тужбе против нередовних платиша у вредности 30 милиона динара. Друштвени сектор дугује око 30 милиона динара. Дуг “Топлане” према “Србијагасу” тренутно је око 100 милиона динара. А. Ђуран

Новосадски Слободна зона проширена монтажни мост преселити узводно за нове инвеститоре

БАЧКА ПАЛАНКА: Члан Општинског већа задужен за саобраћај у Бачкој Паланци Миленко Николашевић актуелизовао је идеју о новом мосту између бачке и сремске обале, односно између Челарева и Нештина.

- Надлежнима у покрајини, а у оквиру инвестиција везаних за Мастер план за развој и заштиту Фрушке горе, поднет је захтев за пренос железничко друмског монтажног моста из Новог Сада у Бачку Паланку – истиче Николашевић. – То би могло да се реализује након након изградње новог Жежељевог моста у Новом Саду. Мост се може пренети баржама узводно и поставио на потезу од Полоја (између Бачке Паланке и Челарева) односно Нештина и Сусека. На овај начин обезбедила би се друмско железничка веза са Сремом, али и али и значајно скретио пут ка Републици Српској. Посебно

би представљао олакшање за житеље Нештина и Визића који су у Срему, а административно припадају Бачкопаланачкој општини. Они свакодневно на путу до центра општине пролазе кроз Хрватску, односно имају четири царинска прелаза. Овде кажу да је од посебног значаја обезбедити желеничку везу преко Дунава, јер постојећи мост измедју Бачке Паланке и Илока, а припада по пола Србији и Хрватској, служи само за друмски превоз. Посебан је проблем што пољопривредници своје производе не могу да превозе мада је овај део Срема од Бачке Паланке удаљен свега десетак километара, а основни проблем су четири царинска прелаза. Идеја постављања железничко друмског моста овде је била актуална и средином последње деценије прошлог века. М. Суџум

DaNaS u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar-­pla­}en­da­ubi­je”­(18.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te vi­deo!”­(15,­18,­19.30,­21,­22.30),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(14.15),­„Me­dved Jo­gi”­(13.10,­14.50,­16.40),­­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(13.20,16.20), „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.15,­ 15.30,­ 16.15),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13), „Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(14.30),­„Lov­na­ve­{ti­ce”­(18.30,­22.40),­„Bez­oba­ve­za”­(20.10),­„Bur­le­ska”­(20.30),­„Ka­ko­da­zna{„­(17.45,­20,­22.20),­„Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(16.30).­FEST­NS­2011­„Cr­ni­la­bud”­(19),­„Po­{te­na­igra„­(22).

Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(17.30),­„Je­di­mo­li­vo­li”­(19.15),­„Til­va­ro{„­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„^e­ti­ri­pu­ta”­(20).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Jo­van­ \or­|e­vi}„­ „Don­ Ki­hot”-­ ba­let (19),­Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­„Ti­mon­Ati­wa­nin”­-­dra­ma­(19.30). novosadsko pozori{te „Ka­mer­{pil”­(19).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Ma ri ja na Vu ki}, Du {i ca Zeq ko vi}, Bra ni sla va Di mi tri je vi}, Sa wa Ri sta-Po pi}, Mi ra [e vi}, @a na Mar ko vi}, Adri ja na Ze ~i}, Iva na Pa vlo vi}, Rad mi la Ko lun xi} i Na ta {a Pro se ni ca iz Novog Sada, Ra doj ka Tr ku qa iz Putinaca, Mar ti na Ra di {i} iz Ba~ke Palanke, Na ta {a Ka la pa ti iz Titela, Alek san dra Pa vlo vi} i Bi qa na Kru ni} iz Ba~kog Jarka, Sve tla na Te le bak iz Gajdobre, Mi la @iv ko vi} iz Mo{orina, Mi li ca Plav {i} iz Ka}a, Je le na Stoj ko vi} iz Futoga, Kri sti na Braun-Lu ko vi} iz Sombora, Bi qa na Pe }er i Je le na Ma ti} iz In|ije, Sil vi ja Su bi} iz Koviqa, Ve sna Tep {i}-Trif ko vi} iz Petrovaradina, Ni ko li na Jan ko vi} iz ^erevi}a i Rad mi la \u ri} iz \ur|eva.

DE^AKE: Qi qa na Man di}, Alek san dra Pa vlo vi}, So wa Bo `o vi}-Ro ma nov, Je le na Igri}, Da ni e la Sil va {i, Ma ri ja Mrk {i}, Ma ja Ste fa no vi}, Da ni je la Do di} iAn ti go na Baj ra mi iz Novog Sada, An |a Ni ko li} iz Derowa, An drea Ze ka no vi} iz Rumenke, Na da To do ri} iz Pavlovaca, Je le na Erak i Mi le na Sto {i} iz Petrovaradina, Sla |a na Or {o{ iz Vajske, Sa wa Vi tez iz @abqa, Ve sna To li} iz Ba~kog Petrovca, Edi ta Vein iz Temerina, Je le na Man di} iz Futoga, Sla |a na Api} iz Despotova, Na ta {a Ki{ iz Ka}a, Sne `a na He mun iz In|ije, Je le na Bo go je vi} iz Bukovca, Mi le na Og we no vi} iz ^eneja, Da ni je la Ka plar ski iz Srbobrana, Dra ga na Ko wi ku {i} iz Ba~ke Palanke i Iva na Ni ni} iz ^uruga.

SaHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marica Stojana Orli} (1937) u 10.30 ~asova, Milan Lazara Kamenarovi} (1935) u 11. 15, Emilija Dimitrija Mijatovi} (1940) u 12, Daniel Dimitrija Blo`i} (1977) u 12.45, Milica Jefte Bjelica (1944) u 13.30, \or|e Petra Varme|a (1927) u 14.15 i novak Steve Grbi} (1979) u 15 ~asova. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sahrawena Slavica Eugena [uvak (1951) u 13 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena @ivka Milenka Savi} (1946) u 11 ~asova.

СУБОТИЦА: Одборници локалног парламента у Суботици на маратонској седници која је одржана у четвртак и петак, између осталог усвојили су и решење о оправданости проширења Слободне зоне за око 16 хектара. Земљиште се налази у насељу Мали Бајмок, а градоначелник Суботице Саша Вучинић каже да је намера да се проширењем зоне привуку инвеститори. Постигнут је договор да код Слободне зоне поред земљишта које у власништву града прошири и део величине око три хектара на којем своје хале гради фабрика ауто-делова Норма група.

- Договорено је да читав блог Б и Ц укључимо у режим слободне зоне, а свака компанија моћи ће посебно да тражи дозволу за рад. Највећи недостатак је што нема празних хала у слободној зони – рекао је Вучинић. Да подсетимо, у Слободној зони за сада граде два велика немачка инвеститора, “Норма гро-

уп” и “Дункемоторен”. Немачки инвеститор Дункермоторен почео је са пробном призводњом у Слободној зони Суботица, а у току су и последње припреме за покретање производње. У плану је да се запосли 40 радника у фабрику која ће у Суботици да производи мале моторе за жалузине.

VESTI Стојков нови председник БЕЧЕЈ: Иако по редоследу дешавања није била изборна, редовна Годишња скупштина Удружења спортских риболоваца „Шаран“ из Бечеја попримила је такав епитет. Јер, досадашњи председник Милан Секулић је, због заузетости, изразио жељу да препусти кормило некоме ко има више времена да се посвети раду Удружења. На највишем скупу бечејских спортских риболоваца био је присутан и председник општине Петер Кнези, а највећи део посвећен је манифестацији „Тиски дани“, која се одржава у склопу обележавања Дана општине Бечеј. Локална самоуправа је прихватила да и ове године буде покровитељ, па бечејским спортским риболовцима не преостаје друго до да заједнички приону на посао. В. Јанков

Експресно заседање парламента БЕЧЕЈ: Игром случаја, јучерашња 33. седница Скупштине општине Бечеј трајала је 33 минута. Све је експресно завршено. Програми пословања јавних предузећа „Водоканал“, Дирекције за изградњу Бечеја, „Комуналац“ и „Топлана“, те установа Градски музеј, Градско позориште, Историјски архив и Народна библиотека усвојени већином гласова без, готово, икакве расправе. Пре тога је Дејан Бабин, коме је седмог априла истицало једногодишње именовање за вршиоца дужности функције директора ЈП „Топлана“, именован за директора ове фирме на мандат од четири године. Донете су и одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна лањског општинског буџета, изменама и допунама Статута општине Бечеј и неприступању изради стратешке процене утицаја на животну средину Регионалног плана управљања отпадом за период од 2010. до 2020. године на територији општина Ада, Бечеј и Кикинда. В. Јанков

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

Поред њих у Слободној зони Норма група која се бави производњом ауто-делова увелико ради на припреми земљишта за изградњу фабрике. Вучинић каже да је град преузео на себе обавезу да обезбеди потребну инфраструктуру до првог јуна и да ће то бити урађено. А. А.

DNEVNIK

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

VESTI Поскупели хлеб и пецива

КИКИНДА: Хлеб и пецива у кикиндској општини поскупели су просеку за 20 одсто. Векна белог хлеба сада је 55 динара, а била је 42 динара, док за црни хлеб треба издвојити 50 динара за векну. Осим хлеба у кикиндској општини поскупела су у пецива, такође у просеку 20 одсто. Градска пекара у Кикинди не ради јер су запослени већ четири месеца у штрајку. Ова фирма снабдевала је хлебом највећи део тржишта у општини. Од када не раде Кикинђани основну животну намирницу купују код приватних пекара, док хлеб стиже и из општина Зрењанин, Панчево, Бечеј, Суботица. А. Ђ.

Изложба слика Веље Бугарина НОВИ БЕЧЕЈ: У Галерији „Село“, Дома културе, у четвртак ће бити отворена самостална изложба слика Велибора - Веље Бугарина, сликара из Новог Сада. Велибор Бугарин је рођен у Ковину 1951. године, звање академског сликара стекао је 1975. године. Од тада је 50 пута самостално излагао слике и учествовао на многобројним колективним и хуманитарним изложбама. Изложба се М. К. отвара у 19 сати.

Посао за 70 људи у Паланци БАЧКА ПАЛАНКА: У овој години, у оквиру Локалног акционог плана планирано је да се запосли 70 људи у Бачкопаланачкој општини. За овај пројекат биће одвојено скоро 10 милиона динара из општинског и републичког буџета. Планирано је да се помогне 33 лица за самозапошљавање, а за 37 ће субвенције добити послодавци. Реч је о људима који спадају у теже запошљиве групе, односно који су млађи од 30 и старији од 50 година. М. Сџ.

Прво нестајали олуци, а сад и жице БЕЧЕЈ: Прво су страдали олуци од писник, онда смо поново звали „Елекбакра на бројним објектима у Бечеју, тровојводину“, али смо добили инфорчак и са тек реконструисане једине срп- мацију да њих то не интересује. Како је ске православне цркве, па онда делови исту штету претрпео и први комшија кровног покривача капеле на Право- Бранислав Аврамов, обојица смо, јер славном гробљу... У последње време су нам замрзивачи пуни, јавили овдахит је постала сеча жица електричног шњој приватној фирми „Електро - Нађ“, довода од бандере до почији су радници изашли трошача. Само у последна терен, санирали нам Оштећени, поред њих неколико ноћи десеквар и наплатили 9.200 стресне ситуације, так бечејских породица динара – прича Мишкоостало је без електричне вић. морају да издвоје енергије, јер су им преко Сличну судбину дожиизмеђу 9.000 и ноћи крадљивци исекли вело је шест породица у 10.000 динара да и однели жице. оближњој Потиској улиби стигли до преко У почетку је дежурна ци, што су нам потврдили потребне екипа „Електровојводиу породици Јаноша Клуне“ у Бечеју уредно са- електричне енергије ка из Потиске 172. нирала „хаварију“, а када - Око 1.30 иза поноћи, су видели да је враг оддок смо још били будни, нео шалу, престали су да се одазивају на изненада је нестала струја. Било нам је позив оштећених потрошача. Оштећени сумњиво, јер смо чули неко пуцкетање Алекса Мишковић из Герберове улице на улици. Имали смо шта да видимо какаже да су му током ноћи исекли све че- да смо изашли. Од четири жице, које су тир жице од по 30 метара. нам од бандере доводиле електричну - Јавили смо дежурној служби „Елек- енергију до куће, једна је лежала на астровојводине“ у Бечеју, која нас је упу- фалтном путу, а три су већ нестале. Јатили на Полицију, ови су направили за- вили смо одмах дежурној служби

После лопова мајстори прискачу у помоћ

Радници у полугодишњем штрајку ипак траже стечај СОМБОР, БАЧКИ МОНОШТОР: Од 130 радника радника бродоградилишта “Тера Траде Бродоремонт” у Бачком Моноштору, њих 129, пошто су шест месеци чекали да им већински власници исплате зараде, потписали су у Трго-

ги пут да су сами радници захтевали увођење стечаја у најстарије бродоградилиште у Србији. Први предлог за одлазак у стечај су бачкомоношторски бродоградитељи су поднели крајем прошле године, али су и убрзо одустали од те

Изградња брода за Холанђане

винском суду у Сомбору предлог за покретање стечаја у „свом“ предузећу. Прво рочиште у Привредном суду у Сомбору, на основу овог предлога за одлазак у стечај предузећа чији је већински власник београдска фирма „Терра трејд“, заказано је за 4. март, а ово је иначе дру-

намере, верујући обећањима сувласника „Терратрејда“ Владимира Шекревског, да ће им бити исплаћене две зараде под условом да буде настављен посао на започетом броду за дугогодишњег холандског купца. Међутим, од обећања је прошло два и по месеца, али им

није исплаћена ни једна зарада чак од јуна месеца. Како каже председник Самосталног синдиката у „Бродоремонту“ Саша Лукић, Шекревски је обећао наставак производње и исплату зарада, па су, уз исплату јунске просечне зараде од 26 хиљада динара у јануару требали да наставе радове на танкеру за Холанђане. Према истом договору обећану јулска зараду у висини минималца запослени су требали да добију до 20.децембра, а како од свих тих обећања, па и оног да ће зараде бити исплаћене до петог фебруара, није било ништа штрајк је настављен и предлог за отварање стечаја обновљен. Тренутно, у „Бродоремонту“ на посао долазе само запослени који су неопходни (административни радници и портири), док се остали смењују. Ови људи се сада довијају на разне начине како би зарадили неки динар да би прехранили породице.

-Уместо плата за април и мај добили смо позајмицу од 52.000 по раднику, али уз услов да је вратимо са комерцијалним каматама - каже Лукић и сведочи да се ових 130 Бачкомоноштораца довија на разне начине не би ли и дословно са својим породицама преживело.

За ка сниле и ци стер не и па ре Ди рек тор До ма здра вља др Бо ри слав Ђор ђе вић об ја шња ва да је нај пре про блем би ло са ку пи ти но вац за пла ћа ње наф те, јер ју је не мо гу ће до би ти уко ли ко но вац не бу де упла ћен уна пред. Ни ло кал на са мо у пра ва

пар да на сти гле су и у зре ња нин ску по ли кли ни ку. За то су се па ци јен ти и ме ди цин ско осо бље смр за ва ли два да на. Ка ко је “Днев ни ку” ре че но у До му здра вља, ове зи ме по тро ше но је три пу та ви ше сред ста ва за гре ја ње не го ра ни јих го ди на, а је дан од раз ло га је што је обје кат у ком је сме ште на по ли кли ни ка до -

вр ло ма ло. Фи нан сиј ске ре зер ве су ис цр пље не, ду го ве је не мо гу ће на пла ти ти, а прак тич но не ма мо ни ка квих дру гих ре зер вних из во ра при хо да – из ја вио је Ђор ђе вић и пре ци зи рао да јав на пред у зе ћа и дру ге фир ме ду гу ју сил не ми ли о- не за пру же не услу ге. Про зо ри на згра ди ста ре Спе ци ја ли стич ке по ликлни ке су из

Бо лест и смр за ва ње Ам бу лан те ко је се на ла зе у си сте му До ма здра вља у Зре ња ни ну гре ју се на раз не на чи не, не ке на наф ту, дру ге на др ва и угаљ, док по не ке има ју цен трал но гре ја ње. Про бле ма са за гре ва њем про сто ри ја ових да на би ло је и у здрав стве ној уста но ви у Бе лом Бла ту.

- Па ци јен ти су ем бо ле сни, ем се још пре хла де. Че му то? Зар смо до тле до шли и зар ни ко од град ских чел ни ка не мо же ни шта да учи ни по том пи та њу – за пи та ла се јед на па ци јент ки ња у Спе ци ја ли стич кој по ли кли ни ци.

гре ја ња”, крат ко и ја сно је гла си ло дво днев но оба ве ште ње на ула зним вра ти ма по ли кли ни ке. Ста ње се са да вра ти ло у нор мал но, а над ле жни у ов да шњем До му здра вља “Др Бо шко Вре ба лов”, у окви ру ког ра де 42 ам бу лан те у гра ду и окол ним се ли ма, као и по ме ну та по ли кли ни ка, на да ју се да се ова ква не при јат на си ту а ци ја не ће по но ви ти.

Фото: Ђорђе Шекеровић

МУКЕ БАЧКОМОНОШТОРСКИХ БРОДОГРАДИТЕЉА

СПЕ ЦИ ЈА ЛИ СТИЧ КА ПО ЛИ КЛИ НИ КА ДВА ДА НА БЕЗ ГРЕ ЈА ЊА

ЗРЕ ЊА НИН: Два да на у згра ди ста ре Спе ци ја ли стич ке по ли кли ни ке у Зре ња ни ну ни је би ло гре ја ња, јер у ову здрав стве ну уста но ву ни је на вре ме сти гла ци стер на са наф том. “Ам бу лан те оп ште ме ди ци не ра ди ће до 18 ча со ва. Не ма

11

БАКАРНА МАФИЈА СВЕ АКТИВНИЈА У БЕЧЕЈУ

Клуб за де цу у хра ни тељ ским по ро ди ца ма НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Ре а ли за ци јом про јек та „Ло кал на за јед ни ца за де цу, ро ди те ље и хра ни те ље“, у окри љу Цен тра за со ци јал ни рад оп шти не Но ви Бе чеј, уско ро ће би ти отво рен Клуб за де цу у хра ни тељ ским по ро ди ца ма, чи ја је град ња по че ла но вем бра про шле го ди не, ка да је по че ла об но ва згра де Цен тра за со ци јал ни рад, ко ја је оро ну ла и не пру жа основ не усло ве за рад. Вред ност про јек та је 2.620.000 ди на ра, а но вац је обез бе ди ло Ми ни стар ство за др жав ну упра ву и ло кал ну са мо у пра ву. Про је кат ре а ли зу ју ло кал на смо у пра ва и Цен тар за со ци јал ни рад. М. К.

utorak1.mart2011.

ни је мо гла да по мог не, по што је град ска ка са ис пра жње на. Па ре су, на је дви те ја де, на по слет ку при ку пље не и упла ће не НИС-у, ода кле уста но ва ку пу је си ро ви не, дан пре не го што је у Спе ци ја ли стич кој по ли кли ни ци не ста ло гре ја ња. Ме ђу тим, ци стер не су се пр во за пу ти ле у шко ле, ко је су има ле пред ност, и тек по сле

тра јао, про зо ри не дих ту ју, а ве тар ду ва са свих стра на.

- За гре ја ње це лог До ма здра вља на ме сеч ном ни воу је по треб но из дво ји ти око че ти ри ми ли о на ди на ра. Из ре пу блич ког бу џе та за ту на ме ну до би ја мо са мо ми ли он ди на ра, та ко да оста так нов ца мо ра мо са ку пи ти из соп стве них при хо да. Огро ман је на пор да Дом здра вља при ку пи че ти ри пу та ве ћу су му, јер ова уста но ва за ра ђу је

ше зде се тих го ди на про шлог ве ка. Ов де про це њу ју да би за то ре но ви ра ње објек та умно го ме до при не ло сма ње њу тро шко ва гре ја ња.

- Оног тре нут ка ка да успе мо да за ме ни мо бар про зо ре, за вр ши ће мо ве ли ки део по сла. Али, бо јим се да је то да ле ка и не из ве сна бу дућ ност, ма да се по сле ду же вре ме на на зи ре бар не ка кво све тло на кра ју ту не ла – ис та као је Ђор ђе вић. Ж. Ба ла бан

С друге стране, Холанђани који су до недавно имали разумевања за проблеме у „бродоремонту“ су запретили да ће у случају да радови на танкеру дугачком 110, а широком 10,5 метара не буду настављени једноставно повући своју опрему и раскинути уговор о изградњи брода који је скоро 80 одсто готов.

- Нико од нас не бежи од посла, али једноставно не желимо више да радимо џаба. До сада је дуг послодавца према запосленима нарастао на 460 хиљада евра, и изгледа да је једини начин да добијемо зарађено покретање стечаја - каже Лукић, уз подсећање да су бачкомоношторски бродоградитељи недавно једногласно одбацили предлог Шекревског, који се иначе све до штрајка није мешао у послове свог партнера у „Терратрејду“ Ненада Голијанина, на основу ког се на завршетку холандског танкера требало запослити свега 45 радника којима би биле исплаћене зараде. - Наравно да смо одбили такав предлог. Или ће радити сви или нико.- одлучни су и јединствени у „Бродоремонту“ у Бачком Моноштору, о чему сведочи и чињеница да свега један радник, од њих 130, није потписао предлог за покретање стечаја. М. Миљеновић

„Електровојводине“, која нам је рекла да је већ у неколико случајева бесплатно санирала такве кварове, али да више то не раде. Није нам преостало ништа друго до да ујутру позовемо фирму „Електро – Нађ“, која нам је, уместо бакарних, поставила алуминијумске жице и, наравно, да исплатимо 9.000 динара - рекли су у кући Клукових. Незванично сазнајемо да крадљивци за „пакет“ од четири жице од по 30 метара дужине, што тежи око 10 килограма бакра, на отпаду могу добити око 5.000 динара. Оштећени, поред стресне ситуације, мора да издвоје између 9.000 и 10.000 динара да би стигли до преко потребне електричне енергије. Како нико не одговара за начињену штету, а „Електровојводина“ даје само информације тек после достављеног питања путем електронске поште, „бакарна мафија“ узима маха. В. Јанков

Више новца за НВО

ТЕМЕРИН: Све цивилне и непрофитне организације из Општине Темерин обавезне су да обаве пререгистрацију до 22. априла - иначе ће бити брисане из регистра цивилних организација. За рад ових удружења у буџету општине Темерин планирано је око четири милиона динара, милион више него прошле године, јер је истекао самодопринос па ће изостати помоћ месних заједница. Члан Општинског већа општине Темерин Даница Шкријељ истиче да ће се у овој години приоритет дати удружењима која окупљају жене. На подручју општине Темерин делује педесет цивилних и непрофитних организацијама. М. М.

Изграђено 85 отресишта

БАЧКА ПАЛАНКА: У току прошле године у Бачкопаланачкој општини, чији је атар око 48.000 хектара, за уређење атарских путева и прилазних отресишта уложено је око 40 милиона динара. Реч је о новцу добијеном од закупа државног пољопривредног земљишта. Тачније, изграђено је 85 отресишта од чега је 66 бетонских и 19 од туцаника, а уређено је и 14 километара атарских путева. Ове године за уређење атарских путева и изградњу отресишта планирано је око 30 милиона динара. М. Сџ.

БИОСКОП „СИНЕМА” НАСТАВЉА ПРОЈЕКЦИЈЕ

„Монтевидео” улио наду

ЗРЕЊАНИН: Од 24. јануара, колико месеци налази у биоскопкада је почео да се приказује у зре- ским салама и на пиратским копињанинском биоскопу “Синема”, јама, управа се одлучила за овај домаћи филм “Монтевидео, Бог те светски блокбастер јер, како смавидео” погледало тра, он завређује је 10.000 љубитеда се погледа на веЗбог интересовања ља покретних слиликом платну. Зрењанинаца за „Позивамо све ка на великом гледање филмова, истинске љубитеље платну, саопштено седме уметности у је јуче из једине пословодство је градске кино дво- одлучило да настави Зрењанину да наставе са праћењем ране. Овим је реса пројекцијама нашег репертоара и дитељски првенац својим посетама Драгана Бјелогрлића ушао у историју биоскоп- дају подршку раду и опстанку јеских пројекција у Зрењанину, као диног биоскопа у граду”, закључуЖ. Б. један од најгледанијих филмова у је се у саопштењу. последњих десет година. Филм ће се у “Синеми” приказивати закључно са средом, у редовним терминима од 18 и 21 час. „Због успеха који је “Монтевидео” направио и пробуђеног интересовања Зрењанинаца за гледањем филмова у биоскопу, пословодство је одлучило да настави са редовним пројекцијама у уверењу да се ова искра наде у опстанак кино дворане неће угасити”, поручили су јуче из “Синеме” и најавили да ће од 3. марта на репертоару, од 20 сати, бити филм “Хари Потер и реликвије смрти”. Иако је у питању остварење које се већ не-

12

crna hronika

utorak1.mart2011.

dnevnik

ADVO KAT BRA NI SLAV KE WI] IZ ZRE WA NI NA, OSUM WI ^EN ZA UBI STVO SU PRU GE JA SMI NE, UPU ]EN NA PSI HI JA TRIJ SKI PRE GLED

@e na iz bo de na 35 pu ta?

PO DIG NU TA OP TU @NI CA PRO TIV LE KAR KE VOJ NE BOL NI CE U PE TRO VA RA DI NU

Dok tor ku terete da je uzi ma la mi to Vi {e jav no tu `i la {tvo u No vom Sa du po di glo je op tu `ni cu pro tiv dok tor ke Voj ne bol ni ce u Pe tro va ra di nu Bran ke Ri sti}-De di} (54) iz No vog Sa da, kao i pro tiv Qi qa ne Zlo ko li ce iz @a bqa, Bra ni sla va i Jo va na In |i }a iz Voj ke, te Bo be Gra ho vac iz Pe tro va ra di na zbog pri ma wa i da va wa mi ta.

Ovoj dok tor ki, ko ja je u Voj noj bol ni ci ra di la kao ne u rop si hi ja tar, sta vqa ju se na te ret tri kri vi~ na de la: pri ma we mi -

ta, zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja i ne do zvo qe no dr `a we i no {e we oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. Osta le oso be op tu `e ne su za da va we mi ta, sa op {ti la je ju ~e za „Dnev nik” port pa rol ka no vo sad skog Vi {e su da, su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Dok tor ka Bran ka Ri sti}-De di} je uhap {e na kra jem ju na 2010. go di ne pod sum wom da je pri ma la mi to da bi re gru te oslo bo di la voj ne oba ve ze.

M. B.

Advo kat Bra ni slav Ke wi} (49) iz Zre wa ni na, osum wi ~en da je ubio su pru gu Ja smi nu (37), re {e wem is tra `nog su di je zre wa nin skog Vi {eg su da Go ra na Ze ca upu }en je na psi hi ja trij ski pre gled u Spe ci jal nu za tvor sku bol ni cu u Be o gra du, sa zna je “Dnev nik”. Su di ja Zec je pret hod no sa slu {ao Ke wi }a, ina ~e biv {eg su di ju Op {tin skog su da, i od re dio mu pri tvor do 30 da na.

Re {e we o otva ra wu is tra ge do ne to je ra ni je.

Po sa zna wi ma na {eg li sta, Ke wi} je bio sa gla san s od re |i va wem pri tvo ra, ali ni je dao is kaz is tra `nom su di ji jer se od lu ~io na od bra nu }u ta wem. Na vod no je po ru ~io da mu je sve jed no {ta }e se de {a va ti ubu du }e, jer “ne }e du go `i ve ti”.

Zlo ~in ko ji je {o ki rao rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke Ke wi }e vih do go dio se 4. fe bru a ra ove go di ne, u wi ho voj po ro di~ noj ku }i u [tro sma je ro voj uli ci 37. Ja smi ni no is ka sa pqe no te lo na |e no je tog pet ka oko 10 ~a so va. Za te ~e na je s no `em za ri ve nim u sr ce, a kraj le {a je bio jo{ je dan no` s po lo mqe nim se ~i vom. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, u za pi sni ku o

Bra ni slav Ke wi}

ob duk ci ji Ja smi ne Ke wi} na ve de no je da je ova mla da `e na, di plo mi ra na prav ni ca i maj ka dvo je ma lo let ne de ce, svi re po ubi je na s 35 ubo da no `em i da je za do bi la i frak tu ru lo ba we!

U pro sto ri ji u ko joj je bi la po koj ni ca pri me }e ne su i dve {o qi ce za ka fu pa se pret po sta vqa da su Ja smi na i Bra ni slav, pre tra ge di je, se de li i raz go va ra li. Ka ko se pri ~a lo,

Ku }a u ko joj se do go di lo ubi stvo

Ja smi na je ne ko li ko da na pre ovo ga na pu sti la mu `a i od se li la se s de com. Na vod no je Bra ni slav ~e sto po ka zi vao zna ke qu bo mo re.

Od mah po sle zlo ~i na we mu se iz gu bio sva ki trag. Po li ci ja se da la u po tra gu za wim, da bi kroz ne ko li ko da na bi lo ot kri ve no da je osum wi ~e ni advo kat us peo da pre |e dr `av nu gra ni cu s Bo snom i Her ce go vi nom. Pro -

na |en je i uhap {en u jed nom ho te lu na Pa la ma i is po ru ~en Sr bi ji. I to na kon {to je, na vod no, po ku {ao se bi da odu zme `i vot.

Ja smi na i Bra ni slav su se, ina ~e, upo zna li dok je ona ra di la kao pri prav ni ca u su du. Ima ju dvo je ma lo let ne de ce – }er ku i si na ko ji su u jed nom da nu osta li i bez maj ke i bez oca. Bri gu o wi ma po sle cr nog pet ka vo di rod bi na. @. Ba la ban

U AK CI JI „TI SA” UHAP [E NI PE TO RO SU BO TI ^A NA I BRA ]A IZ BU JA NOV CA

Li si ce zbog kri jum ~a re wa qu di NA KON IS KLI ZNU ]A IZ [I NA TRI VA GON-CI STER NE SA ZA PA QI VOM SME [OM U ZRE WA NI NU

Za pa qi ve ma te ri je bez bed no pre to ~e ne

Ne da le ko od Glav ne `e le zni~ ke sta ni ce u Zre wa ni nu, iz dve, od ukup no tri va gon-ci ster ne ko je su u ne de qu uju tro is kli znu le iz {i na, ju ~e je pre to ~e na C-4 frak ci ja, za pa qi va sme {a ne za si }e nih i za si }e nih ugqo vo do ni ka.

Po re ~i ma na ~el ni ka Ode qe wa za van red ne si tu a ci je u Zre wa ni nu Go ra na Mar ja no vi }a, u to ku da na je po ku {a no da, uz po mo} di za li ca, tre }i va gon bu de vra }en na {i ne. Pro ces su nad zi ra le dve pro tiv po `ar ne po sa de MUP-a Sr bi je, a bio je tu i ka mion HIP-a “Pe tro he mi ja” ko jim su ve ro vat no do ve ze na cre va za pre ta ka we C-4 frak ci -

U ak ci ji „Ti sa” uhap {e no je se dam ~la no va or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe za ko ju se sum wa da se ba vi la ne do zvo qe nim pre la zom dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wem qu di.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re kao je Ta nju gu da je ta gru pa, ka ko se osno va no sum wa, od go vor na i za kri jum ~a re we 18 ile gal nih mi gra na ta Al ba na ca s Ko so va i Me to hi je, od ko jih je de ve to ro de ce, ~i je je ile gal no pre ba ci va we pre ko

kao i Abe din i Ar din I. iz Bu ja nov ca.

– Ak ci ju su iz ve li pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u sa rad wi s Tu `i la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, @an dar me ri jom i Po li cij skom upra vom Ki kin da – re kao je Da ~i}.

– Ovaj kri jum ~ar ski la nac bio je vi so ko fre kven tan i me se~ no je na pod ru~ je Ma |ar ske kri jum ~a rio vi {e de se ti na ile gal nih mi gra na ta. Ile gal ni mi -

Na me sto ne zgo de do {ao je i di rek tor ele mir skog FSK-a Mi lo van Ere mi} ko ji je jo{ u ne de qu uve ra vao jav nost u to da su va go ni obez be |e ni i da ne }e bi ti cu re wa za pa qi ve sme {e.

Ni Ere mi} ni je mo gao da na ve de raz log is kli znu }a.

– U “Pe tro he mi ji” je sve ura |e no po pro pi si ma, a va go ni-ci ster ne su bi li is prav ni. Istom pru gom go di {we se pre ve ze do 50.000 to na sli~ nih ma te ri ja – re kao je on.

Di rek tor po slo va za kor po ra tiv nu bez bed nost u “Pe tro he mi ji” Dra gan Za vi {i} is ta kao je da su po sle pre kju ~e ra {weg is kli zu }a pred u ze te sve me re Po tra ga u Ti si za ne sta lim Al ban ci ma ok to bra 2009.

Do pre ma we is kqu ~i vo `e le zni com C-4 frak ci ja se u FSK-u ko ri sti u po go nu eks trak ci je, za do bi ja we si ro vi na za sin te ti~ ki ka u ~uk. U ele mir skom po go nu ona se skla di {ti u sfer nim re zer vo a ri ma, a iz Pan ~e va se do pre ma is kqu ~i vo u `e le zni~ kim ci ster na ma, po stro gim pro pi si ma za pre voz ute~ we nih ga so va. je. Ova ma te ri ja pre vo `e na je iz pan ~e va~ ke “Pe tro he mi je” u ele mir sku Fa bri ku sin te ti~ kog ka u ~u ka (FSK), a `e le zni~ ke kom po zi ci je su pre kju ~e, oko osam sa ti, iz za sa da ne ut vr |e nih raz lo ga, is pa le iz {i na. Ne zva ni~ no se mo `e ~u ti da je ko lo sek star i do tra jao, da su se zbog to ga {i ne raz i {le a va go ni iz le te li. Ipak, stvar ni raz log ovog in ci den ta naj ve ro vat ni je }e bi ti po znat ka da ci ster ne bu du uklo we ne s pru ge.

Ovom pri li kom ni je do {lo do cu re wa C-4 frak ci je, od no sno bu ta di je na, zbog ~e ga je sta we na te re nu, na ko jem su se mu we vi to po ja vi li pri pad ni ci po li ci je i va tro ga sci, bi lo bez bed no.

i gra ni~ nih pre la za Hor go{ i Ke le bi ja.

Da ~i} je re kao da su u ak ci ji „Ti sa” ko ri {}e ni po da ci do bi je ni me |u na rod nom po li cij skom sa rad wom s Ma |ar skom i Austri jom, ko je su or ga ni zo va ne pu tem re gi o nal nog SE CI iz Bu ku re {ta.

Tra ge di ja u ko joj se u ne u spe lom po ku {a ju da ~am cem iz Sr bi je ile gal no pre |u u Ma |ar sku uto pi lo 15 ko sov skih Al ba na ca, naj ve }a je ne sre }a ko ja je za be le -

obez be |e wa ko ji ma je utvr |e no da ne ma cu re wa te la ko za pa qi ve sme {e iz ci ster ni, ni ti opa sno sti od eks plo ziv no sti. Za vi {i} je na gla sio da je ovo pr vi ak ci dent u pro te kle tri de ce ni je, od ka da se si ro vi ne tran spor tu ju ci ster na ma pru gom iz Pan ~e va do ba nat skog se la Ele mi ra, u je di nu fa bri ku sin te ti~ kog ka u ~u ka na Bal ka nu.

Da ni je bi lo opa sno sti po qu de i `i vot nu oko li nu po tvr dio je i na ~el nik sek to ra MUP-a Sr bi je za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri}. @e le zni~ ki sa o bra }aj na zre wa nin skoj de o ni ci pru ge od vi ja se po re du vo `we. @. Ba la ban

Ti se po ku {a no 14. ok to bra 2009. go di ne, ka da se wih 15 uto pi lo.

Po we go vim re ~i ma, u ak ci ji „Ti sa”, po sle vi {e od go di nu da na ra da, uhap {e ni su or ga ni za tor gru pe Jo sip \. i ~la no vi Ati la [., Jo so K., Go ran M., Jo van ka K., svi iz Su bo ti ce,

gran ti su naj pre pre ba ci va ni s Ko so va i Me to hi je do Kon ~u qa, a za tim do Su bo ti ce, gde su skri va ni u objek ti ma ile gal nog sme {ta ja – re kao je Da ~i}, i pre ci zi rao da su za tim, u po god nom tre nut ku, ile gal no pre ba ci va ni u Ma |ar sku, pre ko Ti se

Fo to: M. Mi tro vi}

`e na na re ci Ti si u no vi je vre me, pre sve ga kao epi log kri jum ~a re wa qu di. ^a mac u ko jem je bi lo 18 Al ba na ca s Ko so va pre vr nuo se na srp sko-ma |ar skoj dr `av noj gra ni ci u de lu Ti se u Ma |ar skoj u no }i iz me |u 14. i 15. ok to bra 2009. go di ne.

Po tra gu za imi gran ti ma ko ji su za vr {i li u hlad noj vo di Ti se ot po ~e la je ma |ar ska po li ci ja 15. ok to bra, ka da se u po gra ni~ nom me stu Re ske pre `i ve li ko sov ski Al ba nac Ble rim Ra ma (29) iz Pri {ti ne obra tio za po mo}, stra hu ju }i za `i vo te dvo je pro mr zle de ce ko je je na kon spa sa va wa osta vio kraj dol me.

Na 158. re~ nom ki lo me tru kod Mar to no {a i Srp skog Kr stu ra ne ko li ko da na ka sni je le{ uto pqe ni ce, ko ja je na se bi ima la no siq ku za be bu, pro na {ao je uz ba~ ku oba lu pe ca ro{ iz Su bo ti ce. Usta no vqe no je da je re~ o Iq fe ti Asla ni (1986) iz Vu ~i tr na, a is po sta vi lo se da se osim maj ke i de te ra u ne sre }i uto pio i wen su prug Flu rin Ade mi (1980) iz Vu ~i tr na. U Ti si kod Mar to no {a je pro na |e no i te lo El vi re Ja haj (1986) iz Pri {ti ne, ne ven ~a ne su pru ge ko sov skog Al ban ca ko ji je us peo da se do ko pa oba le re ke u Ma |ar skoj i spa se dvo je de ce.

Ka da su na to ku Ti se u na {oj ze mqi ni zo vod no od me sta tra ge di je kod Mar to no {a, Ka wi `e, Ador ja na, No vog Kne `ev ca, Sen te i No vog Be ~e ja ka sni je pro na |e na i iden ti fi ko va na te la ve }i ne `r ta va, is po sta vi lo se da je me |u stra da li ma bi lo i kom plet nih po ro di ca s de com iz Ma le Ho ~e, Glo gov ca i Vu ~i tr na.

Wih je sta jao `i vo ta ne u spe li po ku {aj da ile gal nim pre la skom gra ni ce od u ne ku od ze ma qa EU. Dva de se tak da na po sle ne sre }e iz Austri je je sa op {te no da je ta da u toj ze mqi uhap {en je dan ko sov ski Al ba nac, za ko ga se ve ro va lo da je pre `i veo ne sre }u na Ti si.

M. Mr.

JU ^E PUC WA VA U PO QO PRI VRED NO-VE TE RI NAR SKOJ [KO LI U RE KOV CU

Pro fe sor osum wi ~en za ra wa va we di rek to ra {ko le Pro fe sor Po qo pri vred no-ve te ri nar ske {ko le u Re kov cu Jev to J. (61), ko ji se te re ti da je ju ~e uju tro pu cao u di rek to ra te {ko le Dar ka Vi ti }a (43) iz se la Be lu {i}, uhap {en je i od re |e na mu je me ra za dr `a va wa do 48 sa ti, sa op {ti la je po li ci ja.

Osum wi ~e ni Jev to J. je uhap {en „zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stva u po ku {a ju”, na vo di se u sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Ja go di ni.

Jev to J. se te re ti da je, oko 10 sa ti u Po qo pri vred no-ve te ri nar skoj {ko li is pa lio vi {e hi ta ca iz va tre nog oru` ja u Vi ti }a, na nev {i mu po vre de zbog ko jih je ho spi ta li zo van u Kli ni~ kom cen tru „Kra gu je vac„, pi {e u sa op {te wu. Ra we ni Vi ti} je ope ri san, a le ka ri jo{ ne `e le da da ju prog no ze o we go vom sta wu.

– Pa ci jent ima te {ke po vre de tr bu {nih or ga na, plu }a i grud nog ko {a i ra no je za bi lo ka kve prog no ze – re kao je Ta nju gu po mo} -

nik di rek to ra Kli ni~ kog cen tra u Kra gu jev cu dr Ra de Ni ko li}.

Do dao je da je Vi ti} u Ur gent ni cen tar u Kra gu jev cu do ve zen s dve pro strel ne ra ne u pre de lu sto ma ka. Port pa rolk Po li cij ske upra ve u Ja go di ni Ana Mi lo je vi} re kla je Ta nju gu da je ju ~e uju tro u di rek to ra Vi ti }a u pro sto ri ja ma {ko le s tri met ka iz va tre nog oru` ja pu cao pro fe sor te {ko le Jev to J. O mo ti vi ma ove ne sre }e ni ko od wi ho vih ko le ga u {ko li ne `e li da go vo ri.

crna hronika

dnevnik

utorak1.mart2011.

13

U NO VO SAD SKOM SU DU DA NAS SA SLU [A WE OSUM WI ^E NOG ZA UBI STVO SU PRU GE NA NO VOM NA SE QU

Ma |ar ska iz ru ~i la Sa {u Ja }i mo vi }a

NO VO SAD SKA PO LI CI JA O PREK SI NO] NOM UDE SU U KI SA^ KOJ ULI CI

Ra ~i} pre {ao u le vu ko lo vo znu tra ku

U direktnom sudaru dva putni~ka automobila u Novom Sadu poginuo je Novosa|anin Zdravko Ra~i} (62), dok je wegova saputnica zadobila povrede opasne po `ivot, saop{tila je ju~e novosadska policija.

Saobra}ajna nesre}a dogodila se u Kisa~koj ulici, u nedequ

oko 18 sati, kada je Ra~i}, voze}i „maruti”, iz jo{ neutvr|enih razloga pre{ao u levu kolovoznu traku i sudario se s „golfom” taksi udru`ewa „Novus”. Taksista i dvoje putnika su lak{e povre|eni, navedeno je u saop{tewu policije.

M. B.

U SREM SKOJ MI TRO VI CI UHAP [E NA DVA MLA DI ]A IZ GROC KE

Osum wi ~e ni za si lo va wa ma lo let ni ce

Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela silovawa, nedozvoqene polne radwe i protivpravnog li{ewa slobode, policija je uhapsila i odredila zadr`avawe do 48 ~asova Mi la nu P. (26) i Mla de nu N. (25) iz Grocke, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica.

Osumwi~eni se terete da su automobilom odvezli {esnaestogodi{wu devoj~icu van naseqenog mesta i obqubili je uz pretwe i upotrebu fizi~ke sile. Milan P. i Mladen N. su uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je odredio pritvor do mesec dana, navodi se u policijskom saop{tewu.

(Ta njug)

PO LI CI JA U JA GO DI NI TRA GA ZA MAJ KOM OD BA ^E NOG NO VO RO \EN ^E TA

Be ba ba ~e na u kon tej ner ubi je na Novoro|en~e `enskog pola, koje su u kontejneru za sme}e kod @elezni~ke stanice u Jagodini prona{li radnici gradske ~isto}e JKP „Standard„, „ro|eno je `ivo, smrt je nasupila nasilno”, saop{tila je ju~e Policijska uprva u Jagodini. „Sudsko-medicinskim ve{ta~ewem utvr|eno je da je dete ro|eno `ivo, sposobno za vanmateri~ni `ivot, a da je smrt nastupila nasilno”, stoji u saop{tewu. Policija intenzivno radi

na rasvetqavawu ovog krivi~nog dela i identifikaciji majke i poziva gra|ane da pomognu – ako imaju neku informaciju o tom doga|aju da jave najbli`oj policijskoj stanici.

Be`ivotno telo bebe prona|eno je u kontejneru za odlagawe sme}a 26. februara oko 20 ~asova. Bilo je u kutiji, zamotano u najlon kesu. Radnici De jan Azi ro vi} i [ev ko Ha li lo vi}, koji su prona{li bebu, o wenoj smrti su obavestili policiju.

IN CI DENT U KI KIN DI

No `em u bu ti nu Policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu protiv Mi lo ra da N. (1955) iz Kikinde, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nano{ewa lake telesne povrede na {tetu sugra|anina D. [. (1958).

U ugostiteqskom lokalu u Kikindi u subotu, 26. fabruara, oko 18 ~asova Milorad N. je potegao no` i ubo D. [. u levu butinu.

M. Mr.

Sa { a Ja } i m o v i} (1972) iz Sremske Kamenice, okrivqen za ubistvo neven~ane supruge Jasne Kurte{ (1966) po~iweno 27. januara na novosadskom Novom nasequ, izru~en je ju~e Srbiji iz Ma|arske, gde je uhap{en. Me|utim, Ja}imovi} ju~e nije priveden na saslu{awe istra `nom su di ji no vo sad skog Vi{eg suda Ta tja ni \u ra {ko vi}, kako je to ranije bilo najavqe no, ve} }e se sa slu {a we

Sa {a Ja }i mo vi}

obaviti danas u prepodnevnim ~asovima.

Sudija \ura{kovi}, koja je i obavila uvi|aj nakon ovog {okantnog ubistva, privela je istragu kraju, tako da se mo`e o~ekivati da se ubrzo posle saslu{awa okrivqenog i nalaza ve{taka predmet prosledi Tu`ila{tvu na odlu~ivawe.

Podse}amo da je be`ivotno te lo Ja sne Kur te{, s vi {e stru kim ra na ma iz va tre nog

oru` ja, pro na |e no u we nom sta nu na pri ze mqu u Uli ci Stevana Hristi}a 37. Usmr}enu Jasnu Kurte{ prona{la je wena majka oko 13 sati, iza razvaqenih vrata stana, dok je ubistvo najverovatnije po~iweno oko dva ~asa ujutro. Navodno, telo je zate~eno pokriveno ~ar{avom na krevetu, pored ~etvorogodi{we }erke koja je, po svoj prilici, verovala da joj mama spava.

A. G.

ADVO KA TI BE O GRA DA U TRO DNEV NOM [TRAJ KU ZBOG PRED LO GA ZA KO NA O ADVO KA TU RI

Bit ka za o~u va we sa mo stal no sti i ne za vi sno sti Advokati Beograda po~eli su ju~e trodnevni {trajk upozorewa povodom predloga novog zakona o advokaturi kojim se, po oceni Advokatske komore Beograda, „advokaturi oduzima status samostalne i nezavisne slu`be pru`awa pravne pomo}i, garantovan Ustavom Srbije“, tra`e}i da se obustavi procedura wegovog usvajawa.

Tim povodom se ju~e ispred Ministarstva pravde okupilo nekoliko stotina advokata Beograda, predvo|enih rukovodstvom i predsednikom AKB-a advokatom Slo bo da nom [o {ki }em.

Ina~e, ovaj protest nije podr`ala Advokatska komora Srbije.

Predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan [o{ki} je u izjavi za „Dnevnik“ ju~e precizirao da advokati, u skladu s odlukom AKB-a o trodnevnom {trajku, o ~emu je Komora obavestila i sudove u Beogradu, ne pristupaju na zakazana ro~i{ta i pretrese pred sudovima.

Odluku o {trajku upozorewa Upravni odbor AKB-a doneo je 17. februara, sa zahtevom da se “odmah obustavi procedura usvajawa predloga zakona o advokaturi koji je Vlada Srbije, kao predlaga~, dostavila Narodnoj skup{tini, po hitnom postupku”. Po ocenama AK Beograda, sporno je {to se „predlogom zakona o advokaturi odre|uje unutra{wa organizacija, odnosno na~in rada i organi Advokatske

komore Srbije, kao i na~in izbora navedenih organa, a to je neprihvatqivo, s obzirom na samostalan i nezavisan polo`aj advokature, koji se ostvaruje kako samostalnim i nezavisnim obavqawem advokature, tako i organizovawem advokata u advokatske komore, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata“.

Slobodan [o{ki} je rekao da u pogledu iznetog zahteva za obustavu procedure usvajawa predloga zakona advokati Beograda o~ekuju razgovor s predstavnicima Ministarstva pravde.

– Mi, shodno na{im zahtevima, o~ekujemo da nam se obrate iz Ministarstva pravde sa `eqom da razgovaraju s nama. Ako se ispostavi da oni to ne `ele, nemam druge kvalifikacije, osim {to bih o eventualnoj takvoj situciji mogao da ka`em da bi to stvarno bilo bahato pona{awe koje nije dostojno Ministarstva pravde i izvr{ne vlasti – izjavio je [o{ki}.

Advokat Ili ja Ra du lo vi} ka`e da se apsolutno sla`e sa {trajkom, kako je napomenuo, strogo u okviru zakona, bez ikakvih nepotrebnih incidenata.

– Nema nikakve sumwe u opravdanost protesta, imaju}i u vidu da je ovde re~ o su{tinskom pitawu samostalnosti i nezavisnosti advokature – ocenio je Radulovi} u izjavi za na{ list.

Sporan je, ka`e Radulovi}, ~lan 63 predloga zakona o advokaturi, „koji se sastoji u tome da bi dr`ava trebalo da odre|uje

izbor svih organa u okviru advokature i Upravnog odbora“.

– To uop{te dosad nije zabele`eno, ni u vreme Titove SFRJ, ni u vreme „milo{evi}evske“ SR Jugoslavije, a ni posle 5. oktobra, sve do ovog momenta – ka`e Ilija Radulovi}. – O~igled-

ukoliko ovaj {trajk ne uspe, ostanemo i bez advokature.

Me|utim, da li }e tokom trodnevnog protesta izneti zahtev advokata Beograda dobiti podr{ku ostalih komora u Srbiji, pitawe je na koje odgovor tek o~ekuju i u vrhu beogradske komore.

Slo bo dan [o {ki}

no je da spoqni faktor ho}e da uspostavi neokolonijalisti~ki sistem u kojem bi advokati trebalo da dozvole da kolege iz dr`ava EU mogu obavqati advokatsku delatnost na prostoru Srbije, dok srpski advokati nemaju pravo da taj posao rade u zemqama ~lanicama EU. To je su{tina pri~e – jedan tipi~an kolonijalni odnos. Ako se advokaturi oduzme samostalnost i nezavisnost, kao {to je to „reformisawem“ sudstva oduzeto sudstvu, moglo bi se desiti da sad,

– U ovom trenutku nemam najavu, da tako ka`em, podr{ke iz Srbije, ali je o~ekujem – ka`e Slobodan [o{ki}. – Pretpostavqam da }e i oni biti svesni zna~aja ovog predloga zakona o advokaturi u onoj meri u kojoj je to beogradska advokatura. Ukoliko sad bude takve podr{ke, utoliko boqe, ukoliko ne, onda }e biti sigurno zakasnela. U svakom slu~aju, siguran sam u to da advokati u ve}ini ne podr`avaju ovaj predlog zakona o advokaturi i da se bune protiv wega.

Be qan ski: Ne me {a mo se u od no se ko mo ra Na na{e pitawe kakav je stav advokata u Vojvodini, predsednik AKB-a Slobodan [o{ki} ka`e da se „skrivaju“.

– Advokati iz Vojvodine su u nekom dubokom skrovi{tu, imaju dik tat svog ruko vod stva. To wihovo rukovodstvo, koliko ja znam, ide linijom, da tako ka`em, neshvatqivog dr`awa i skrivawa. Ali, to je stvar advo kata Voj vo di ne.

Moje je samo da konstatujem i da iznesem ~iwenice kojima raspola`em o wihovom dr`awu – navodi [o{ki}.

Me|utim, ~lan UO Advokat ske ko mo re Voj vo di ne advokat Vla di mir Be qan ski ka`e da takve tvrdwe iz AK Beograda apsolutno nisu ta~ne. On tvrdi da se, naprotiv, AKV prvi kriti~ki odredio prema pojedinim re{ewima u predlogu zakona o advokaturi, ali da „nema nameru da se me{a u odnose advokatskih komora Beograda i Srbije“.

Vla di mir Be qan ski

– Naime, odre|ene kritike na predlog zakona o advokaturi mi smo uputili pre Advokat ske ko mo re Be o gra da, a ona se pridru`ila tim na{im kritikama koje su se odno si le na tekst za kon skog predloga. Ono u {ta se mi ap-

solutno kao Advokatska komora ne}emo me{ati su odnosi izme|u advokatskih komora Srbije i Beograda. Prema tome, tu je kqu~ni problem, a ne u tome da Advokatska komora Vojvodine treba da zauzme odre|eni stav o trenut-

nim problemima u Advokatskoj komori Beograda. To je ono {to se doga|a – ka`e Beqanski.

Po re~ima advokata Beqanskog, AKV }e imati redovnu sednicu UO u idu}i petak i na woj }e, kako je najavio, biti „zauzeti stavovi o stvarima koje su od interesa za advokaturu uop{te“. Tako|e, Beqanski je dodao da je „AKV zauzeo stavove o svim pitawima i uo~eni problemima vezanim za predlog zakona o advokaturi“.

– Ali, mi nismo zakqu~ili da je potrebno boriti se protiv tog zakona {trajkom, tako da se tu na{i stavovi i metodi zna~aj no raz li kuju od Advokatske komore Beograda.

S tim da postoje problemi i da zakon nije do kraja dobar apsolutno se sla`emo i podr`avamo to – istakao je Beqanski.

J. Ja ko vqe vi}

14

kULTURA

utorak1.mart2011.

АМЕРИЧКА ВИОЛИНИСТКИЊА САРА ЧАНГ ОДРЖАЛА ЈАВНИ ЧАС У СИНАГОГИ

dnevnik ДАНАС НА „ФЕСТУ НС“ У „АРЕНИ СИНЕПЛЕКСУ“

Шармантна, речита „Црни лабуд” и виртуозна и „Поштена игра”

2011.

Када позната америчка виоли- знању, интелигенцији, речитости нисткиња Сара Чанг држи час и шарму које несумњиво има, као код нас, онда Новосађанима не и жељу да ову прилику искорисмета ни недеља, ни хладноћа, да сти да заиста нечему подучи, подођу у Синагогу и испуне је, са- хвали, али и да упути примедбу мо да би видели ову познату зве- ако треба. зду класичне музике, и присуСара Чанг је најпре извела чествовали несвакидашњем сусре- тврти став Сонате за виолину и ту са њом. Заиста се скоро није клавир у А дуру Сезара Франка, а догодило да толику посећеност затим и композицију „Tan go por изазове не целовечерњи наступ, una Ca be za“ Карлоса Гардела, и већ мини концерт и јавни час, ко- већ тиме изазвала буран аплауз. ји су Новосађанима приуштили Сара Чанг, Амбасада Америке, Фондација „Зубин Мехта“ Београдске филхармоније и Музичка омладина Новог Сада. Испуњена до последњег места у партеру, и на самој сцени, Синагога је прексиноћ била место сусрета са овом младом виолинисткињом, која је свој четврти боравак у Србији искористила не само да би наступила на концерту са Београдском филхармонијом, већ и да би приредила мини мајсторски курс у Нишу и Сара Чанг на концерту у Синагоги Фото: А. Ерски Новом Саду. Досад без педагошког иску- Али, публику је придобила и очаства, с обзиром да у пребогатој рала не само виртуозношћу, већ и двадесетогодишњој каријери ове начином на који је држала час. тридесетогодишњакиње још неНакон њеног наступа, уследио ма места за то, Сара Чанг се и у је јавни час који је Сара Чанг одртоме врло добро снашла, захва- жала са нашим младим талентољујући свом великом музичком ваним виолинистом Робертом

ɆȺɊɌ

Лакатошем. Стрпљиво слушајући га како свира такође ставове сонате Сезара Франка уз клавирску сарадњу Сање Луковац, Сара Чанг је била пуна хвале за то, али намерна и да са њим потом поново прође неке тактове и разјасни неке недоумице. У једном тренутку је чак и своју скупоцену Гварнери виолину уступила Робију Лакатошу који ће вероватно дуго памити тај тренутак када се у његовим рукама нашао скупоцени инструмент на којем је пре Саре Чанг свирао чувени виолиниста Исак Штерн. Новинари су такође имали прилике да пре наступа разговарају са Саром Чанг, али и публика је такође могла да јој након часа поставља питања, на која је она врло расположено одговарала. Из публике јој је стигао чак и комплимент да, поред тога што лепо свира, врло лепо и изгледа. Могло се сазнати да је Сара Чанг једине аудиције полагала са девет година код Зубина Мехте и Рикарда Мутија, и да је од тада њена каријера текла тако да времена, а ни потребе, није било за тамичења, што је својеврсни куриозитет њене досадашње пребогате каријере. Али, чак ни таква каријера, међутим, уопште није импресионирала њеног млађег брата, испричала је Сара Чанг, већ једино чињеница да је управо њој припала част да с олимпијском бакљом трчи кроз Њујорк 2004, као и то да се са снимања рекламе за сатове вратила кући с лепим поклонима и за њега. На крају ове вечери, Сара Чанг је још једном показала добро расположење и стрпљење, делећи аутограме и сликајући се буквално са свима који су је замолили. Н. Пејчић

ɋɊɉɋɄɈ ɇȺɊɈȾɇɈ ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ

ɫɟɡɨɧɚ

ɋɰɟɧɚ ³ȳɨɜɚɧ ȭɨɪɻɟɜɢʄ´ ȾɈɇ ɄɂɏɈɌ

1.

Ʌɭɞɜɢɝ Ɇɢɧɤɭɫ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

3.

Ƚɚɟɬɚɧɨ Ⱦɨɧɢɰɟɬɢ

ɋɍȻɈɌȺ

5.

ɋɟɪɝɟʁ ɉɪɨɤɨɮʁɟɜ

ɇȿȾȿȴȺ

6.

ɄɈɇɐȿɊɌ ȺɅȿɄɋȺɇȾɊȿ ɊȺȾɈȼɂȶ

ɍɌɈɊȺɄ

8.

Ɇɢɤɢɫ Ɍɟɨɞɨɪɚɤɢɫ

ɋɊȿȾȺ

9.

Ƚɚɟɬɚɧɨ Ⱦɨɧɢɰɟɬɢ

ɍɌɈɊȺɄ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

28.

ɍɌɈɊȺɄ

29.

19.00

ɛɚɥɟɬ

ɉɈɁɈɊɂɒɇȿ ɁȽɈȾȿ ɂ ɇȿɁȽɈȾȿ ȼɂȼȺ ɅȺ ɆȺɆȺ ɤɨɦɢɱɧɚ ɨɩɟɪɚ

ɊɈɆȿɈ ɂ ȳɍɅɂȳȺ ȽɊɄ ɁɈɊȻȺ

ɛɚɥɟɬ 20.00

ɛɚɥɟɬ ɭ ɭɥɨɡɢ Ɂɨɪɛɟ Ʉɨɧɫɬɚɧɬɢɧ Ʉɨɫɬʁɭɤɨɜ

ɉɈɁɈɊɂɒɇȿ ɁȽɈȾȿ ɂ ɇȿɁȽɈȾȿ ȼɂȼȺ ɅȺ ɆȺɆȺ ɤɨɦɢɱɧɚ ɨɩɟɪɚ

ȾȺɇ ɋɊɉɋɄɈȽ ɇȺɊɈȾɇɈȽ ɉɈɁɈɊɂɒɌȺ ɉ ɂ ɑɚʁɤɨɜɫɤɢ ɉɂɄɈȼȺ ȾȺɆȺ ɨɩɟɪɚ Ⱦɢɪɢɝɟɧɬ Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɚɪ Ⱥɧɢɫɢɦɨɜ ɪɟɞɢɬɟʂ Ɉɥɟɝ Ɇɟʂɧɢɤɨɜ Ȼɟɥɨɪɭɫɢʁɚ

Ⱥ ɉ ɑɟɯɨɜ ɉɅȺɌɈɇɈȼ ɞɪɚɦɚ Ɋɟɠɢʁɚ ȼɢɬɨ Ɍɚɭɮɟɪ ɋɥɨɜɟɧɫɤɨ ɧɚɪɨɞɧɨ ɝɥɟɞɚɥɢɲɱɟ ȴɭɛʂɚɧɚ

ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

19.30

ɋɰɟɧɚ ³ɉɟɪɚ Ⱦɨɛɪɢɧɨɜɢʄ´ ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ɍɌɈɊȺɄ

1.

ɋɊȿȾȺ

2.

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

3.

ȳɨɜɚɧ ɋɬɟɪɢʁɚ ɉɨɩɨɜɢʄ

ɉȿɌȺɄ

4.

Ȼɪɚɧɢɫɥɚɜ ɇɭɲɢʄ

ɋɍȻɈɌȺ

5.

ȼɢɞɚ Ɉɝʃɟɧɨɜɢʄ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

7.

Ɇɢɥɟɧɚ Ɇɚɪɤɨɜɢʄ

ɍɌɈɊȺɄ

8.

ɀɚɧ Ȼɚɬɢɫɬ Ɇɨɥɢʁɟɪ

ɋɊȿȾȺ

9.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ

ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ɞɪɚɦɚ

10.

ɍȳɄɂɇ ɋȺɇ

ɩɨ ɧɨɜɟɥɢ Ɏ Ɇ Ⱦɨɫɬɨʁɟɜɫɤɨɝ

ɩɭɬ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ Ⱥ ɉ ɑɟɯɨɜ

ɌɊɂ ɋȿɋɌɊȿ

ɞɪɚɦɚ

ȹȺɇȾɊȴɂȼ Ɇɍɀ

ɍȳȿɀ

19.30

ɞɪɚɦɚ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ȳȿ Ʌɂ ȻɂɅɈ Ʉɇȿɀȿȼȿ ȼȿɑȿɊȿ ȻɊɈȾ ɁȺ ɅɍɌɄȿ ɌȺɊɌɂɎ

ɞɪɚɦɚ

ɞɪɚɦɚ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɉȿɌȺɄ

11.

ɋɬɭɞɢɨ ȺɅȿɄɌɂɄ ± ɯɭɦɚɧɢɬɚɪɧɢ ɤɨɧɰɟɪɬ ɡɚ ³Ⱦɟɜɨʁɤɭ ɤɨʁɚ ɜɨɥɢ ɠɢɜɨɬ´

ɋɍȻɈɌȺ

12.

Ȼɪɚɧɢɫɥɚɜ ɇɭɲɢʄ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

14.

ȿɠɟɧ ȳɨɧɟɫɤɨ

ɍɌɈɊȺɄ

15.

ɎɈɊɍɆ ɁȺ ɇɈȼɂ ɉɅȿɋ

ɋɊȿȾȺ

16.

ȳɨɜɚɧ ɋɬɟɪɢʁɚ ɉɨɩɨɜɢʄ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

17.

Ɇɢɥɟɧɚ Ɇɚɪɤɨɜɢʄ

ɉȿɌȺɄ

18.

ɄɈɇɐȿɊɌ ± ɊɍɇȾȿɄ ɄȺɊȽɈ ɌɊɂɈ

20.00

ɋɍȻɈɌȺ

19.

ɄɈɇɐȿɊɌ ± ɊɍɇȾȿɄ ɄȺɊȽɈ ɌɊɂɈ

20.00

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

21.

ȼɢɞɚ Ɉɝʃɟɧɨɜɢʄ

ɍɌɈɊȺɄ

22.

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

24.

Ʌɭɰ ɏɢɛɧɟɪ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

28.

ȾȺɇ ɋɊɉɋɄɈȽ ɇȺɊɈȾɇɈȽ ɉɈɁɈɊɂɒɌȺ

ɍȳȿɀ

ȶȿɅȺȼȺ ɉȿȼȺɑɂɐȺ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɤɨɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɋɇɉ ɚ ɢ Ⱥɝɟɧɰɢʁɟ ³ȻȿȻȺ 021”

ɒȺɆɉȺȵȺɐ ɂ ȳȺȽɈȾȿ (LIFETIME WARRANTY GRATIS) ȹȺɇȾɊȴɂȼ Ɇɍɀ

ȻɊɈȾ ɁȺ ɅɍɌɄȿ

20.30

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɞɪɚɦɚ

ȳȿ Ʌɂ ȻɂɅɈ Ʉɇȿɀȿȼȿ ȼȿɑȿɊȿ ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ

ȽɊȿɌȺ ɋɌɊȺɇɂɐȺ

ɞɪɚɦɚ

11.00

Ʉɚɦɟɪɧɚ ɫɰɟɧɚ

20.30

ɄȺɈ ȾȺ

ɉȿɌȺɄ

4.

Ɇɚʁɤɥ ȼɭɤɚɞɢɧɨɜɢʄ ɉɈɋȿɌɂɅȺɐ ɉɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɉɥɭɫ ɬɟɚɬɚɪ ɇɨɜɢ ɋɚɞ ɢ RED TIE PRODUCTION Ʌɨɫ Ⱥɧɻɟɥɟɫ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ

7.

Ʉɥɨɞ Ʉɨɧɮɨɪɬɟɫ ɆȺɊȺɌɈɇ ɤɨɦɟɞɢʁɚ Ɋɟɠɢʁɚ ȼɥɚɞɢɫɥɚɜɚ Ɏɟɤɟɬɚ ɋɥɨɜɚɱɤɨ ɜɨʁɜɨɻɚɧɫɤɨ ɩɨɡɨɪɢɲɬɟ Ȼɚɱɤɢ ɉɟɬɪɨɜɚɰ

ɉȿɌȺɄ

18.

ɇɢɤɨɥɚʁ Ʉɨʂɚɞɚ ȴɍȻȺȼɇȺ ɉɊɂɑȺ Ɋɟɠɢʁɚ Ɂɨɪɚɧ Ȼɨɝɞɚɧɨɜ ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

ɋɍȻɈɌȺ

19.

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ

ɋɊȿȾȺ

23.

ɇɢɤɨɥɚʁ Ʉɨʂɚɞɚ

ɑȿɌȼɊɌȺɄ

24.

Ɇɢɥɚɧ Ɇɚɪɤɨɜɢʄ

ɉȿɌȺɄ

25.

Ɇɚɪɢ ȹɨɧɫ

21.00

ɬɪɚɝɢɤɨɦɟɞɢʁɚ

ȴɍȻȺȼɇɂ ȳȺȾɂ ȼɍȾɂȳȺ ȺɅȿɇȺ

ȴɍȻȺȼɇȺ ɉɊɂɑȺ

ɬɪɚɝɢɤɨɦɟɞɢʁɚ

ȾɈȻȺɊ ȾȿɑȺɄ +\Yl %R\

ȹȿɉɈȼɂ ɉɍɇɂ ɄȺɆȿȵȺ

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

21.00

ɞɪɚɦɚ

21.00

ɤɨɦɟɞɢʁɚ ɤɨɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɋɇɉ ɚ ɢ ɬɪɭɩɟ “Arteria” 21.00

ɉɈɊɍɑɇɂɄ ɋȺ ɂɇɂɒɆɈɊȺ ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɋɍȻɈɌȺ

26.

Ɇɚɪɬɢɧ Ɇɚɤɞɨɧɚ

ɇȿȾȿȴȺ

27.

.$2 ȾȺ ɀɂȼɈɌ ɂɆȺ ɉɈɑȿɌȺɄ ɂ ɄɊȺȳ –

ɋɊȿȾȺ

30.

ȳȿɁɂɄ ɁɂȾɈȼȺ ± Ɏɨɪɭɦ ɡɚ ɧɨɜɢ ɩɥɟɫ

Натали Портман у филму „Црни лабуд”

на Аронофског којег наша публика добро зна по филмовома „Пи“, „Реквијем за снове“ и „Рвач“. У филму уз Натали Портман у главној улози, за коју је управо добила Оскара, играју и Мила Кунис, Венсан Касел, Барбара Хереши и Винона Рајдер.

нове сезоне и уметнички директор (Венсан Касел) жели да Нина игра у „Лабудовом језеру”. Међутим, нова балерина Лили (Мила Кунис) намеће сe директору. Нина и Лили као две ривалке почињу да развијају необичан пријатељски однос, док мрачна страна Нинине личности

прети да јој упропасти каријеру...Критичари листом дају навише оцене овој психолошкој драми „иза кулиса” смештеној, за већину гледалаца у егзотични свет балетске уметности. Од 22 сата на програму је „Поштена игра“ (Fa ir Ga me) шпијунски трилер у режији Дага Лимана (снимио је поред осталих филмове „Борнов идентитет“ из 2002. године и „Господин и госпођа Смит“). Валери (Наоми Вотс) тајни агент и ради за ЦИА, истражује опсаност од оружја за масовно уништење у Ираку. Валерин муж, дипломата Џо Вилсон (Шон Пен), бива увучен у истрагу о продаји осиромашеног уранијума у Нигерији, који је наводно завршио у Ираку. Пошто надлежни у државној администрацији игноришу његове резултате, Џо своја сазнања објављује у тексту који напише за „Њујорк Тајмс”. Овим изиритиране власти предузимају одмазду и намерно откривају Валеријин шпијунски идентитет. После тога Валерин и Џоов живот више никада неће бити онакви какви су били...Сценарио је настао по истинитим догађајима везаним за случај Валери Плејн из 2003. у време владавине Џорџа Буша. По оцени критичара прича је по својој реалистичности, сугестивности и отворености врло блиска шпијунским романима Ле Кареа. „Холивуд рипортер” чак сматара да би „Поштена игра” могла бити „један од најбољих шпијунских филмова икада снимљених”. В. Црњански

ХРОНИКА 17. СAЛОНА КЊИГА У НОВОМ САДУ

Најбоље Фејсбук песникиње Претпоследњи дан на 17. салону књига у Новом Саду био је углавном испуњен промоцијама некомерцијалних издања институција културе. Своје књиге промовисали су Градска библиотека, Завод за културу Војводине, Завод за културу војвођанских Словака и други. Тако је Градска библиотека промовисала „Зборник о Сави Мркаљу” који је приредио Никола Грдинић и књигу „Наши стари” Милана Савића. Неколико вредних наслова представила су и друштва за језике, књижевност и културу војвођанских националних заједница. међу њима је и „Речник заштите биља и животне средине” Радмиле Шовљански, који је српско-русинсколатинско-енглески. Богату издавачку делатност Завода за културу Војводине представио је директор Тибор Вајда, уз учешће аутора појединих издања. То су, између осталих, мултијезички билтен „Мост”, зборник „Осамнаесто столеће- Градови Војводине: прошлост, проблеми, уређење”, као и зборник „Од Рачана до Стерије” Наде Савковић. Говорило се и о „Инфо карти културних брендова Војводине” Војислава Девића. Јуче је промовисан Портал културе Завода за културу војвођанских Словака. Роми су такође представили своја двојезична издања: „Дечију песмарицу” и збирку песама „Роми на друмовима” Рајка Ранка Јовановића, „Баронове приче” Перице Јовановића.

Након дводневног надметања, на штанду Банатског културног центра у недељу увече завршен је Други европски Фејсбук фестивал. Било је око 250 учесника, а уживо их

на је Митку Гогову из Париза, Јелени М. Ћирић из Прага и Маји Королији из Старе Пазове. У изобиљу добрих песника, жири је доделио још десет похвала..

је наступило стотинак. Остали су се могли видети и чути на видео-биму БКЦ. Жири су чинили књижевници Симон Грабовац (председник), Фрања Петриновић, Милош Латиновић, Горан Ибрајтер и Радован Влаховић, а одлука није била лака. Прва награда- штампање заједничке књиге, припала је Инес Петрушко Рихтар из Загреба и Весни Конц из Ваљева. Друга наградаелектронско издање књиге, додеље-

Током Фестивала промовисана је и заједничка књига стихова прошлогодишњих победница Мирјане Брковић из Новог Сада („Баршунасте песме”) и Бранке Кораћ из Амстердама („Гутач ватре”). Банатски културни центар такође је представио своје прво електронско издањеПесничку збирку свих прошлогодишњих учесника Првог европског Фејсбук фестивала. Р. Лотина

Арсенијевићу награда за „Предатора”

ɩɨɡɨɪɢɲɧɚ ɢɝɪɚ

2.

Ȼɪɚɧɤɨ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɟɜɢʄ

Нина (Натали Портман) је млада балерина у потпуности посвећена уметности. Под снажним је утицајем доминантне мајке (Барбара Херши) и несвесна тога улази у нову животну фазу, разапета између професионалних изазова и унутрашњих демона. Ближи се отварање

НАЈБОЉА КЊИГА У МРЕЖИ ЈАВНИХ БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

ɞɪɚɦɚ

ɋɊȿȾȺ

21.00

ɤɨɦɟɞɢʁɚ

На прогрaму ревије „Фест НС“ на којој се приказују филмови са 39. Феста, вечерас, Новосађане у биоскопу „Арена синеплекс“ очекују још два филма премијерно. Од 19 сати се приказује „Црни лабуд“ (Black Swan) у режији Даре-

ɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɬɪɭɩɟ ³ȳɨɪɢɤ´

Per. Art ɭ ɫɚɪɚɞʃɢ ɫɚ ɒɈɋɈ ³Ɇɢɥɚɧ ɉɟɬɪɨɜɢʄ´

ȻɅȺȽȺȳɇȺ ɋɇɉ ɩɪɟɞɫɬɚɜɟ – ɤɨɧɰɟɪɬɢ ɢ ɨɫɬɚɥɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢ – ɈɊȽȺɇɂɁɈȼȺɇȺ ɉɈɋȿɌȺ ɮɚɤɫ

/ ɆȺɊɄȿɌɂɇȽ ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ ɁȺȾɊɀȺȼȺ ɉɊȺȼɈ ɂɁɆȿɇȿ ɉɊɈȽɊȺɆȺ

21.00 18.00

Народна библиотека Србије, у оквиру обележавања 179 година рада, доделила je награду Владимиру Арсенијевићу за роман „Предатор„, као најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије за 2010.Министар културе Небојша Брадић је уручио ово признање главној уредници „Самиздата Б92” Лидији Кусовац, уместо болесног лауреата. Реконструкција 6.000 метара квадратних намењених корисницима Библиотеке се, како је навео Брадић, приводи крају, а у међувремену су уведени нови онлајн сервиси - Централни каталог старе и ретке књиге и нове збирке Дигиталне библиотеке. Брадић је најавио да ће свечано отварање реконструисаних простора бити 6. априла, на дан када су немачки авиони 1941. бомбаровали Београд и Народну библиотеку, у којој је спаљено хиљаде драгоцених књига.Нагласивши да је ово један од најважнијих послова који ће бити окончани у „Години књиге и језика„, која траје до 23. априла, Брадић је подсетио да је Министар-

ство реализовало низ пројеката, а сви су усмерени на промоцији српске књижевности у свету. У том контексту он је навео наступ Србије на Међународном сајму књига у Лајпцигу, који се отвара 17. марта и на коме је Србија земља у фокусу. У оквиру припрема за тај наступ преведено је више од 100 дела српских аутора на немачки, али и друге светске језике. Образлажући одлуку жирија да се, између 25 најчитанијих књига, одабере дело Арсенијевића, управник Библиотеке и председник жирија Сретен Угричић је истакао да су сви чланови једногласно издвојили овај роман, а затим и роман Мирјане Ђурђевић „Каја, Београд и добри Американац”, у издању „Лагуне”. Уместо награђеног Арсенијевића, прочитана је његова порука у којој је захвалио што је награђен, и подвукао да је „лепо бити читан, јер ако се изврне утроба да би се нека књига написала, а људи узврате интензивним интересовањем онда у томе има заистан нечега”.

kULTURA

c m y

dnevnik

utorak1.mart2011.

15

НАГРАДЕ АМЕРИЧКЕ ФИЛМСКЕ АКАДЕМИЈЕ, ОСКАРИ ДОДЕЉЕНИ 83. ПУТ НАТАЛИ ПОРТМАН

Одрасла пред камерама Холивудска глумица рођена у Јерусалиму Натали Портман добила је у 30. години Оскара за најбољу глумицу у филму „Црни лабуд”. Оскар је уследио после две номинације за најбољу глумицу, након оне за филм „Блискост” из 2004. Поред Натали Портман, која је ослабила девет килограма у години у којој се припремала за „Црног лабуда”, налази се нова физичка трансформација, пошто је у другом стању. Глумица и њен вереник, кореограф „Црног лабуда” Бенџамин Милпје, саопштили су у децембру да чекају дете. Милпје је вереници помогао да се попне степеницама до сцене холивудског Кодак театра и прими Оскара. Глумица га је назвала својом „дивном љубављу” која јој је „подарила најзначајнију улогу” у животу. У интервјуу иза сцене, Натали Портман је казала да је дете које ће добити враћа у стварност упркос Оскару. „То је вид заштите од свог тог метежа”, рекла је глумица и додала да не зна пол детета. ”Следећи сан који имам, краткорочно гледајући, јесте остајање у кревету, без шминке и фризуре и опуштање. И да моје дете буде срећно и здраво. То је све што сваки родитељ жели”, казала је. Натали Портман важила је за фавориткињу за Оскара, пошто је ове сезоне добила мноштво награда, укључујући Златни глобус и признање америчког удружења глумаца.Некадашња дечија филмска звезда на филму је дебитовала 1994, у филму „Професионалац”. Натали Портман одрасла је на великом екрану, пошто је у тинејџерским и двадесетим годинама играла супругу Дарта Вејдера у другој трилогији „Ратова звезда” Џорџа Лукаса. Уследио је прелаз на зрелије улоге, укључујући ону у филму „Блискост” који јој је донео прву номинацију за Оскара. Међу њеним познатијим улогама су оне у филмовима „Гојине утваре”, „Друга Боленова кћи” и „V for Ven det ta”. Натали Портман је једина особа рођена у Израелу која је добила Оскара за глуму. У трци за Оскара за најбољу глумицу она је ове године надмашила Анет Бенинг, номиновану за филм „The Kids Are All Right”, Никол Кидман (”Rab bit Ho l e”), Мишел Вилијамс (”Blue Va len ti ne”) и Џенифер Лоренс (”Win ter‘s Bo ne”).

Најбољи „Краљев говор” Овогодишња, 83. додела награда америчке филмске академије, која је претпрошле ноћи одржана у „Кодак” театру у Лос Анђелесу, није донела већа изненађења. Главну награду, Оскара за најбољи филм освојила је британска историјска драма ‘’Краљев говор‘’ Тома Хупера која је номинована у 12 категорија. Прича о монарху који успева да савлада муцање уз помоћ неортодоксних метода једног глумца коме то постаје животна улога, побрао је још три престижна трофеја - за најбољи оригинални сценарио, најбољег редитеља и најбољу мушку улогу који је отишао у руке изванредном Колину Фирту. Фирт, коме је Оскар измакао прошле године за улогу у филму првенцу Тома Форда ‘’Самац‘’ (The Sin gle Man), био је фаворит од самог почетка. Примајући награду, он се нашалио рекавши да ‘’има осећај да је досегао врхунац у каријери’’ Ни у женској категорији није било изненађења. Као што се и очекивало Оскара је освојила Натали Портман за улогу параноичне балерине у ‘’Црном лабуду‘’ Дарена Аронофског. Млада глумица, која је разнежила публику својим стомаком труднице, захвалила се ‘’свом супругу, љубави свог живота‘’, кореографу Бенџамину Милпјеу којег је упознала на снимању ‘’Црног лабуда‘’ и француском редитељу Лику Бесону који ју је открио у филму ‘’Професионалац’’. Оскар за епизодну улогу како у мушкој тако и у женској конкуренцији отишао је у руке глумцима спортске драме ‘’Боксер‘’ Дејвида О. Расела, Кристијану Бејлу и Мелиси Лео која ће остати запамћена по томе што је опсовала док се захваљива на награди коју јој је уручио легендарни Кирк Дагласа.

Натали Портман

Оскаровци, епизодни и главни глумци: Кристијан Бејл, Натали Портман, Мелиса Лео и Колин Фирт

Други велики фаворит уз ‘’Краљев говор‘’, филмска прича о настанку Фејсбука ‘’Друштвена мрежа‘’ Дејвида Финчера морао је да се задовољи наградама за најбољу монтажу, најбољи адаптирани сценарио (за Арона Соркина) и најбољу музику. Највећи губитник вечери је авантуристички вестерн браће Коен ‘’Човек звани храброст‘’ са Џефом Бриџисом у главној улози који је упркос 10 номинација и сјајних критика, отишао је празних руку. Оскара за најбољи страни филм понело је данско остварење ‘’У бољем свету‘’ Сузане Бир, док је ‘’Прича о играчкама 3’’ награђен у категорији најбољег анимираног филма, што је четврти Оскар за редом за студио „Пиксар”. Симпатчни цртаћ је добио и Оскара за најбољу оригиналну песму. ‘’Алиса у земљи чуда‘’ Тима Бартона, који је освојио прву статуету вечери за најбољу сценогра-

фију, понео је и Оскара за најбољи костим, а психолошки, научнофантастични трилер ‘’Почетак‘’ Кристофера Нолана венчан је са четири техничке награде (з камеру, монтажу звука, микс звука и визуелне ефекте). Оскара у категоријима кратког и документарног филма освојили су ‘’Stran gers No Mo re‘’ Карен Гудман и Кирка Сајмона, односно ‘’In si de Job‘’ Чарлса Фергусона и Одри Марс. Свечаност у „Кодак театру”, у самом срцу Холивуда, почела је у 17.30 по америчком времену занимљивом монтажом исечака из номинованих филмова у које су били “уметнути” домаћини вечери Ен Хатавеј и Џејмс Франко. Млади водитељски пар је током церемоније извео неколико плесних нумера и песама, али се, по оцени многих, није најбоље снашао у улози забављача. Приликом уручивању награда помагала им је плејада звезда попут Стивена Спилберга, Тома Хенкса, Хју Џекмена, Никол Кидман, Џосса Бролина, Скарлет Јохансон, Метју Меконахи, Кејт Бланпчет, Џуд Лоу, Роберт Дауни Џуниор, Џенифер Хадсон, Рис Видерспун, Џастин Тимберлејк и Хавијер Бардем. Награда Оскар, уручена у 24 категорије, додељује се од 1929. године. (Танјуг)

Сви овогодишњи добитници 1. Најбољи филм: „Краљев говор” 2. Режија: Том Хупер ,”Краљев говор” 3. Главна мушка улога: Колин Фирт ,”Краљев говор” 4. Главна женска улога: Натали Портман, „Црни лабуд” 5. Споредна мушка улога: Кристијан Бејл, „Боксер” 6. Споредна женска улога: Мелиса Лио, „Боксер” 7. Оригинални сценарио: Дејвид Сајдлер,”Краљев говор” 8. Адаптирани сценарио: Арон Соркин,”Друштвена мрежа” 9. Оригинална музика: Трент Резнор и Атикус Рос, „Друштвена мрежа” 10. Оригинална песма: Ренди Њуман - „We Belong Together” „Прича о играчкама 3” 11. Камера: Воли Пфистер, „Почетак” 12. Страни филм: „У бољем свету”, Сузан Бир (Данска) 13. Кратки анимирани филм: Шон Тен и Ендрју Руман „The Lost Thing”

14. Дугометражни анимирани филм: Ли Анкрич „Прича о играчкама3” 15. Сценографија: Роберт Стромберг и Карен О‘Хара, „Алиса у земљи чуда” 16. Микс звука: Лора Хиршберг, Гери Еј. Рико и Ед Новик „Почетак” 17. Монтажа звука: Ричард Кинг, „Почетак” 18. Шминка: Рик Бејкер и Дејв Елси „Волфман” 19. Костим: Колин Атвуд „Алиса у Земљи чуда” 20. Кратки документарни филм: Карен Гудман и Кирк Сајмон „Strangers No More” 21. Кратки играни филм: Лук Метини,”God of Love” 22. Дугометражни документарни филм: Чарлс Фергусон и Одри Марс „Inside Job” 23. Визуелни ефекти: Пол Франклин, Крис Корбоулд, Ендрју Локли и Питер Беб „Почетак” 24. Монтажа: Ангус Вол и Кирк Бакстер „Друштвена мрежа”

КОЛИН ФИРТ

Улазак међу великане По сле зве зде на хо ли вуд ској Ста зи слав них и из гра ђе ног угле да у род ној Бри т а ни ји, Ко лин Фирт је Оска ром за филм „Кра љев го вор” ушао ме ђу ве ли ка не сед ме умет но сти и за у век за со бом оста вио имиџ ју на ка ро ман тич них фил мо ва. Фирт је на пут ка сла ви кре нуо 1995, уло гом из ме ђу љу ба ви и дру штве них нор ми ра за пе тог го с по д и н а Дар с и ј а у адап т а ци ји ро ма на „Гор дост и пред ра су да” Џејн Остин. По том је по ку шао да се дис т ан ци ра од тог ли ка, из ја вљу ју’и да је реч „јед ној од мно гих уло га” ко је је играо, од филм ског де б и ј а у оства р е њ и м а „Another Country” (1984) и „Вал монт” Ми ло ша Фор ма на из 1989. ”Дар с и ј е в о име је по п ут фан то м а ко ј и ме ни ка д а не оста вља на ми ру”, по жа лио се Фирт у јед ном од ин тер вјуа ко је је дао про шле го ди не. Ипак, у ко ме ди ји из 2001. „Днев ник Бри џет Џонс” и ње ном на став ку из 2004. играо је адво ка т а по име ну - Марк Дар си. Са дру гом су пру гом, ита ли јан ском про ду цент ки њом Ли ви јом Ђу ђо ли 2009. је осно вао сајт за про мо ци ју дру штве не и по ли тич ке ки не ма то гра фи је и по др шку не вла ди ним ор га ни за ци ја ма. Пре не ко ли ко ме с е ци Фирт је од у стао од јав не по др шке бри т ан ским ли бе рал ним де м о к ра т а м а по ш то су гла с а л и за по р аст тро ш ко ва сту ди ра ња. ”Мо ји ро ди те љи и де да и ба ба ба ви ли су се обра зов ном и ме ди цин ском про фе си јом и за то сам од ра стао за ни ма ју’и се за жи вот дру гих”, ис при чао је отац тро је де це ко ји је део де тињ ства про вео у Афри ци. Го д и н а 2009. озна ч и л а је рас кид са тип ским уло га ма, за хва љу ју ћи фил му „Са мац” То ма Фор да у ко јем је играо са мо у би лач ки на стро је ног про фе со ра хо мо с ек су ал ца. За тај филм на гра ђен је на фе сти ва лу у Ве н е ц и ј и и но м и н о ван за Оска ра. Го ди ну да на ка сни је, Фирт се по но во тран с фор ми ше у „Кра ље вом го во ру”, као ен гле с ки краљ Џорџ VI.За ту уло гу је, по ред Оска ра, у 51. го ди ни до био на гра де Злат ни гло бус и Баф т а. Ту је и зве зда на Ста зи слав них у Хо ли ву ду ко ју је до био у ја ну а ру. Фирт на свој успех гле да са ти пич но бри т ан с ком флег м ом. „Че м у слу жи сла ва?”, упи т ао се у јед ном ин т ер в јуу и од го в о р ио: „Да би сте бр же до би ли сто у ре сто ра ну”.

„ПРИЧА О ИГРАЧКАМА 3”

НАЈБОЉИ УПРКОС ОКОЛНОСТИМА

Најуспешнији цртаћ

Имао све шансе да не успe

”Прича о играчкама 3”, награђена Оскаром као најбољи дугометражни анимирани филм, најуспешнији је филм те врсте у историји и први који је зарадио више од милијарду долара. То је четврти за редом филм студија за дигиталну анимацију „Пиксар” чији је оснивач Стив Џобс из Епла а који је 2006. откупио „Дизни” који је добио Оскара. Претходни су били „Мућкалица” 2008, „Воли” 2009. и „До неба” 2010. Са зарадом од 414 милиона долара у северноамеричким биоскопима „Прича о играчкама 3” је уједно шампион 2010. на америчким благајнама. Претходни филм популарне франшизе, „Прича о играчкама 2” датира још из 1999. а нови је стигао после 11 година због финансијских размирица студија Пиксар и „Дизни” који је у почетку био само дистрибутер. Тек пошто је „Дизни” откупио Пиксар, почело је планирање „Приче о играчкама 3”.

Филм „Краљев говор”, добит- милиона долара, од чега 106 миник овогодишњег Оскара за нај- лиона у САД. У британској штампи, која пибољи филм, имао је све шансе да не успе: неколико продуцената га ше о „највећем успеху незавије одбило, настао је усред свет- сног филма” у Великој Британиске финансијске кризе, а тема му ји, власници биоскопских сала је интимистичка прича о монарху који покушава да победи муцање.Упркос томе, „Краљев говор” је у поход на награде кренуо на међународном филмском фестивалу у Торонту где је добио награду публике, потом је добио награду америчког удружења продуцената, седам награда британске филмске академије (БАФТА) и сада укупно четири Оскара. Филм, чији је главни јунак краљ Џорџ VI, отац Редитељ „Краљевог говора” Том Хупер садашње краљице Елизабете II, донео је Оскара и Колину сведоче о повратку гледалаца коФерту који је за исту ролу добио ји годинама нису ишли у биои „Златни глобус” и награду скоп, а које фасцинира прича о БАФТА. „Краљев говор” у режи- интимној борби владара да побеји Тома Хупера приказује се од ди самог себе. ”Британци - као и Американци новембра у 39-ак земаља и до сада је у свету зарадио више од 210 - воле приче о краљевској поро-

дици и људи су задовољни кад открију тај делић историје за који многи од њих нису знали”, испричао је Гари, лондонски фризер после гледања филма. ”Краљев говор”, упркос скромном буџету од осам милиона фунти (9,5 милиона евра), ипак је постигао велики успех, пре свега захваљујући Колину Ферту у улози млађег брата који мора да преузме престо после братовљеве абдикације уочи Другог светског рата. Из филма „Краљев говор” Џорџ VI, у кругу породице звани Берти, стрепи да неће само подстицај за изазивање смеуспети да испуњава краљевске ха. дужности, поготово због мане ко”Краљев говор” је и прича о ја му сваки јавни наступ чини пријатељству два мушкарца из правим мучењем. Ферт је „све два потпуно различита света, москинуо”: страх, тренутак у којем нарха и његовог терапеута, спечовек гута пљувачку, уста су му цијалисте за говор који не лечи сува, напетост је неподношљива, класичним методама и успева да осећај да се вилица и грло коче”, краља ослободи од хендикепа. објашњава за „Гардијан” Кит ”Управо у тој хуманости лежи Остин који је некада такође му- величина тог филма”, пише цао. Остин такође поздравља „Дејли телеграф”. У романтичостварење у којем муцање није ни аспект филма може се увр-

стити и прича о Дејвиду Сајдлеру, аутору сценарија који се инспирисао сопственим искуством из детињства кад је муцао и који је морао да сачека 25 година пре него што је прича пренета на филмско платно. Сајдлер је, наиме, био затражио дозволу за снимање од Краљице-мајке, супруге Џорџа VI, а ова му је одговорила: „Молим Вас, не док сам ја жива”. Живела је до 102. године.

dRU[TvO

utorak1.mart2011.

NO VA DI MEN ZI JA „[KO LE BEZ NA SI QA” U VOJ VO DI NI

Ko mad ko ji ne do sta je

Unicefov pro gram „[ko la bez na si qa” do bi ja no vu di men z i j u ukqu ~ i v a w em no v ih ak te ra – na ja vqe no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni Voj vo di ne.

Na i me, Mi ni star stvu pro sve te i Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za obra zo va we, ko ji su i do sa da bi li ukqu ~e ni u spro vo | e w e ovog pro g ra m a, pri kqu ~i li su se i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu, kan ce la ri je za mla de, te ne vla di ne or ga ni za ci je OKO i Cen tar za raz voj omla din skog ra da, a u okvi ru pro jek ta „Ko mad ko ji ne do sta je”. Ovaj pro jekt ima za ciq da u okvi ru kam pa we „[ko la bez na si qa” po mog ne raz voj mre `e uslu ga na lo kal nom ni vou za mla de, a po seb no one u ri zi ku od na si -

{a wa i {i re wa vred no sti ko je vo de ka usva ja wu nor mi ne na si qa.

Ak tiv no sti pro jek ta”Ko mad ko ji ne do sta je” re a li zo va }e se u No vom Sa du, Su bo ti ci, Be ~e ju i Ba~ kom Pe trov cu u skla du sa spe ci fi~ no sti ma ovih me sta i {ko la u wi ma, ali i ka pa ci te ti ma ta mo {wih kan ce la ri ja za mla de i ide ja ma i po tre ba ma sa mih ak te ra.

Iz r a ` a v a j u } i za d o v oq s tvo do sa da po stig nu tim u pro jek tu „[ko la bez na si qa”, po kra jin ski se k re t ar za obra z o v a w e pro fe sor dr Zol tan Je ge{ po seb no je na gla sio zna ~aj {i re wa ove ak ci je ukqu ~i va wem no vih ak te ra, dok se na ~el nik [kol ske upra ve u No vom Sa du Pe tar Vi |i kant po hva lio re zul ta ti ma iz nad o~e ki va nih u

Bez bed no okru `e we za de cu Pro gram „[ko la bez na si qa” di rek tan je od go vor na ve li ku za bri nu tost na {eg dru {tva i ro di te qa zbog na si qa u {ko la ma, a usme ren je na us po sta vqa we bez bed nog okru `e wa za rast i raz voj de ce. U okvi ru pro jek ta u~e ni ci, na stav ni ci, ro di te qi i ce la lo kal na za jed ni ca se kroz se dam ko ra ka u~e ka ko da pre po zna ju na si qe, re a gu ju na we ga i usvo je kul tu ru ne na si qa. Re a li za ci ja pro gra ma tra je dve go di ne, a ciq mu je da se u svim {ko la ma u Sr bi ji iz gra |u ju vred no sti ne na si qa, us po sta ve na ~i ni za bla go vre me no re a go va we na we ga i ta ko do pri ne se to me da se ova po {ast bla go vre me no uo~i, ozbiq no tre ti ra i re {a va.

Osim osnov nih {ko la ko je su ukqu ~e ne na te ri to ri ji ce le Sr bi je, spe ci fi~ nost Voj vo di ne je u to me da je u ovaj pro gram u ob li ku pi lot-pro jek ta uqu ~e no i de vet sred wih {ko la. qa. U okvi ru we ga us po sta vi }e se lo k al n i vo l on t er s ki ser vi si za pre ven ci ju na si qa, osmi { qa v a } e se stra t e g i j e na me we ne in for mi sa wu u~e ni ka, mla dih i {i re jav no sti o zna ~a ju pre ven ci je na si qa, za tim pro mo tiv ne kam pa we i za ni mqi ve ak tiv no sti na me we ne mla di ma i osna `i va ti in f opunk t o v i po {ko l a m a, gde }e mla di mo }i da se in for mi {u o ak tiv no sti ma kan ce la ri ja za mla de, lo kal ne i {i re za jed ni ce, de {a va wi ma u okvi ru ovog pro gra ma i o dru gim za ni mqi vo sti ma, a sve ra di pre ven ci je na sil nog po na -

svim {ko l a m a ukqu ~ e n im u pro je kat. Go vo re }i o zna ~a ju ovog, mo `e se re }i, do dat ka pro jek tu, ko or di na tor ka pro gra ma za mla de u Kan ce la ri ji Unicefa Je le na Za je ga no vi}Ja ko vqe vi} pod se ti la je na iz u zet no ve lik uti caj vr {wa ka u |a~ koj po pu la ci ji, te da je i zbog to ga wi ho vo ukqu ~i va we u ovaj pro je kat iz u zet no va `no i da je ba{ taj wi hov ak ti vi zam u lo kal noj za jed ni ci bio ko mad ko ji ne do sta je ovom pi lot-pro jek tu, ko ji se stal no mo di fi ku je i pri la go |a va kon kret nim po tre ba ma.

D. De ve ~er ski

PO MO] U OBRA ZO VA WU RO MA

Sa mo {ko la pro bi ja krug be de Pred stav ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we, voj vo |an skih {kol skih upra va, Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma i Edu ka tiv nog cen tra Ro ma iz Su bo ti ce pot pi sa li su ju ~e u Vla di Voj vo di ne Pro to kol o za jed ni~ kom de lo va wu na po qu obra zo va wa rom ske de ce. Na taj na ~in prak ti~ no su se udru `i li svi re le vant ni fak to ri i iz Vla di nog i iz ne vla di nog sek to ra da bi za jed ni~ kim de lo va wem po ja ~a li svo je do sa da {we ak tiv no sti u ovoj obla sti.

– Po kra jin ski se kre ta ri jat ~i ni mno go na obra zo va wu rom ske po pu la ci je i za do voq -

du Pe tar Vi |i kant je re kao da je u ovom po slu Mi ni star stvu pro sve te sva ka po mo} do bro do {la, dok je we gov ko le ga iz [kol ske upra ve u Som bo ru Bo ri slav Sta ni~ kov po hva lio uvo |e we rom skih asi ste na ta, za hva qu ju }i ko ji ma je ot kri ve no mno go de ce s iz u zet nim spo sob no sti ma, dok je na ~el nik [kol ske upra ve u Zre wa ni nu Sta ni {a Ba wa nin pod se tio na to da je ukqu ~i va we rom ske de ce u {kol ski si stem du go tra jan pro ces u ko jem smo tek na po ~et ku i da je za to, i po red do brih po ~et nih re zul ta ta, sva ka po mo} do bro do {la.

Sa rad wa omo gu }e na pot pi si va wem pro to ko la po mo }i }e da se stvo re uslo vi da sva de ca do bi ju iste {an se za obra zo va we i da se is ko re ni jo{ uvek pri sut na dis kri mi na ci ja pri pad ni ka rom ske za jed ni ce ni smo do sa da {wim re zul ta ti ma u sfe ri sred weg i vi so kog obra zo va wa jer se tu u~e {}e rom ske po pu la ci je po ve }a lo, ali jo{ uvek ni smo za do voq ni si tu a ci jom u pred {kol skim usta no va ma i osnov nim {ko la ma – re kao je po kra jin ski se kre tar za obra zo va we pro fe sor dr Zol tan Je ge{.

Na gla siv {i da ni je do voq no sa mo po ve }a ti broj rom ske de ce ko ja se upi su ju u {ko lu ne go ih {to vi {e u tom si ste mu tre ba za dr `a ti, na ~el nik [kol ske upra ve u No vom Sa -

Pred sed nik Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma Du {ko Jo va no vi} na gla sio je da }e i sa rad wa omo gu }e na pot pi si va wem ovog pro to ko la po mo }i da se stvo re uslo vi da sva de ca do bi ju iste {an se za obra zo va we i da se is ko re ni jo{ uvek pri sut na dis kri mi na ci ja pri pad ni ka rom ske za jed ni ce, dok je Ste van Ni ko li} iz Edu ka tiv nog cen tra Ro ma u Su bo ti ci jo{ jed nom pod se tio na to da je obra zo va we je di ni put ko jim se mo `e iza }i iz si ro ma {tva ko je pri ti ska ovu za jed ni cu.

D. D.

dnevnik

c m y

16

PA RO VI I DVOR JA NI PU NE DR @AV NU KA SU

Ho }e li po re zni ci `a li ti za ri ja li ti pro gra mi ma U me di ji ma ovih dana sve pr {ti od osu da na ra ~un ri ja li ti pro gra ma. Po li ti ~a ri, po sla ni ci i ana li ti ~a ri se utr ku ju u to me ko }e vi {e da osu di “pa ra de ne u ku sa i ki ~a”. U wi ma su od ne dav no no vi na jav ni is tu pi pu ni mr `we na ra ~un dru gih na ro da.

Svi su sa gla sni u to me da ni ko ko dr `i do se be ne bi `a lio za ovom pri zem nom za ba vom ka da bi se ri ja li ti ji ski nu li s pro gra ma.

Mno gi }e se sa gla si ti i u to me da od ovih emi si ja dru {tvo ni je ima lo ko ri sti – iz u zev u~e sni ka ko ji su do bi li enorm ne su me nov ca ne sa mo za po be du ve} i za sa mo u~e stvo va we. Sre }om, sem u wi ho ve

Or ga ni za to ri po me nu tih {oupro gra ma, bi lo da su to TV-kom pa ni je ili pro du cent ske ku }e, za no vac ko je upla te sva ko me u~e sni ku pla }a ju 20 po sto po re za, plus, oba ve zni su na to da upla te i do pri no se kao da je po me nu ti ra dio kod wih ho no rar no. Ka da te oba ve ze iz mi re, oni su svo je is pla ti li, ali ne i u~e sni ci, pa ni po bed ni ci. Oni mo gu, ali i ne mo ra ju, pla ti ti po rez na za ra |e ne su me. Sve za vi si od to ga ko li ki im je go di {wi pri hod. Ta~ -

Ve} ne ko li ko go di na me |u pr vih de set po po re zu na do ho dak gra |a na u Sr bi ji ne ma estrad nih zve zda. Odav no su ih pre te kli me na ye ri, advo ka ti i bi zni sme ni xe po ve, ne {to }e se sli ti i u dr `av nu ka su: na ove pri ho de pla }a ju se dva raz li ~i ta po re za.

ni je, oni kao i svi osta li gra |a ni, pla }a ju po rez na do ho dak ako su pre {li od re |e ni li mit. Za pro -

{lu go di nu to je ne {to vi {e od 1,7 mi lion di na ra. Svi ko ji su za ra di li to li ko, bi lo da je u pi ta wu pla ta ili ho no rar, pla }a ju po rez od 10 ili 15 po sto. Pe va ~i }e ove pri ho de sa bra ti s dru gi ma ko je do bi ja ju na ime iz da tih no sa ~a zvu ka, pri ho da od kon ce ra ta i sli~ no, pa ko pre |e bar taj 1,7 mi lion, pla }a po rez od 10 ili 15 po sto. Ima ju pra vo na po re ske olak {i ce, ali kao i za sva ku dru gu vr stu za ra de. S ob zi -

rom na to da se pri ho di sa bi ra ju, te {ko da }e mo ika da sa zna ti ko li ko se od ove “pa ra de” sli lo u dr `av nu ka su. Ni je lo {e pod se ti ti na to da ve} ne ko li ko go di na me |u pr vih de set po po re zu na do ho dak gra |a na u Sr bi ji, na osno vu iz ve {ta ja po re zni ka, ne ma estrad nih zve zda. Odav no su ih pre te kli me na xe ri, advo ka ti, bi zni sme ni. Ho }e li ih bi ti ove go di ne i da li }e ih ba{ ri ja li ti ji po pe ti vi {e na le sti vi ci po re zni ka, osta }e taj na: po na {im pro pi si ma ime na se ne sa op {ta va ju jav no sti. ^i sto da ~o vek za `a li ka da uzme u ob zir {ta je sve u tim pro gra mi ma bi lo jav no! Za to }e ~ar {i ja, kao i obi~ no, mo }i da spe ku li {e jer po re zni ci sa op {ta va ju za ra de i za ni ma we.

Rok za pri ja vu po re za na do ho dak za 2010. is ti ~e 15. mar ta. Ta da }e mo bar na slu ti ti da li se vi {e is pla ti ra di ti ili “ri ja li sa ti”.

D. Vu jo {e vi}

OBO LE VA WE OD GRI PA I DA QE U EPI DE MIJ SKIM RAZ ME RA MA

De ca i hro ni~ ni bo le sni ci naj u gro `e ni ji U Voj vo di ni je do sa da po tvr |e no {est smrt nih slu ~a je va iza zva nih vi ru som A-H1N1.

Pri su stvo tog vi ru sa po tvr |e no je kod {est pa ci je na ta, od ko jih je jed no de te, i oni su na re spi ra to ri ma u bol ni ca ma. Kod 74 pa ci jen ta u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne u No vom Sa du u to ku je is pi ti va we na pri su stvo tog vi ru sa, u bol ni ci u Pan ~e vu ih je 36, a u Zre wa ni nu de vet pa ci je na ta. Zbog po ra sta bro ja bo le lih od 21. fe bru a ra u Po kra ji ni je na sna zi pot pu na za bra na po se ta bo le sni ci ma na sta ci o nar nom le ~e wu u usta no va ma se kun dar nog i ter ci jar nog ni voa zdrav stve ne za {ti te.

U Sr bi ji se re gi stru je bla gi trend opa da wa bro ja obo le lih od gri pa, ali je in ten zi tet vi ru sa gri pa i da qe vi sok i in ci den ci ja je iz nad pra ga za epi de mij ski pe riod.

Naj ve }i broj obo le lih be le `i se u uz ra snoj gru pi do ~e ti ri go di ne. Ka ko sa op {ta va ju u „Ba tu tu”, u cir ku la ci ji su sva tri ti pa vi ru sa gri pa: A-H3N2, A-H1N1 i tip B, s do mi na ci jom pan de mij skog vi ru sa gri pa A. Vi so ka ak tiv nost gri pa re gi stru je se i u evrop skom re gi o nu, s do mi na ci jom pan de mij skog vi ru sa gri pa A-H1N1, a po seb no u cen tral noj i is to~ noj Evro pi.

Za kqu~ no s 24. fe bru a rom uku pan broj pri ja vqe nih la bo ra to rij ski po tvr |e nih slu ~a je va obo le lih od gri pa je 212. Kod 180 oso ba po tvr |en je pan de mij ski vi rus gri pa tip AH1N1. U Sr bi ji su re gi stro va na 22 smrt na slu ~a ja kod ko jih je do ka zan vi rus gri pa, i to kod 21 pan de mij ski vi rus gri pa tip A-H1N1. Ra di se o oso ba ma sta rim od tri do 74 go di ne. Pet na est umr lih oso ba pri pa da lo je gru pa ma sta nov ni {tva pod po ve }a nim ri zi kom (hro ni~ na obo qe wa plu }a, sr ca, bu bre ga, di ja be tes, hro ni~ na ne u ro lo {ka obo qe wa i iz ra zi ta go ja znost).

J. Bar bu zan

RA DIO SOM BOR NA IZ DI SA JU

Dug ve}i od devet miliona Ra dio Som bor, naj sta ri ji elek tron ski me dij na za pa du Ba~ ke, na kra ju je ago ni je u ko joj je ve} go di na ma. Ka ko su za po sle ni u ovoj me dij skoj ku }i oba ve sti li ko le ge na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu, od pet ka je, zbog ne pla }e nih ra ~u na, is kqu ~e na i stru ja, ta ko da je ovaj me dij pot pu no pre -

Ra dio Som bor „u mra ku“

ki nuo emi to va we pro gra ma ko ji je, ina ~e, imao na ~e ti ri je zi ka (srp ski, ma |ar ski, hr vat ski i bu we va~ ki).

– Kao ~lan Uprav nog od bo ra u ime za po sle nih, u pe tak sam pri su stvo vao sed ni ci UO na ko joj je di -

rek tor ka Ivan ka Og wa nov pred lo `i la od la zak u ste ~aj, na kon ~e ga sam na pu stio sed ni cu i ti me „obo rio“ kvo rum ovog or ga na upra vqa wa – ka zao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je du go go di {wi no vi nar i ured nik Ra dio Som bo ra, me dij ske ku }e ko ja po sto ji vi {e od 40 go di na, Sti pan Be ni}. – Sve ga dva sa ta na kon to ga nam je is kqu ~e na stru ja zbog du ga od 130.000 di na ra, ~i me je Ra dio Som bor do ve den u bez iz la znu si tu a ci ju. Odr `an je sa sta nak svih za po sle nih, na ko jem je od lu ~e no da da nas grad skim vla sti ma is po ru ~i mo ne ko li ko zah te va.

Be ni} je na gla sio da }e pr vi od zah te va bi ti mo men tal no ukqu ~e we stru je, bez ko je ne ma ni ~e tvo ro je zi~ nog in for ma tiv nog pro gra ma na me we nog `i te qi ma Som bo ra, a za hva qu ju }i re gi o nal noj fre kven ci ji, i ce le za pad ne Ba~ ke.

– Osim to ga, zah te va mo hit nu de blo ka du ra ~u na Ra dio Som bo ra,

re a li za ci ju ugo vo ra s Ra dio-te le vi zi jom Voj vo di ne, ko ji pod ra zu me va pre u zi ma we za po sle nih u jav ni ser vis, ras kid ugo vo ra o ra du s di rek tor kom Ivan kom Og wa nov i

ni}, do da ju }i da }e uz ove zah te ve za po sle nih u Ra dio Som bo ru va ro {kim vla sti ma bi ti pre da ta i pe ti ci ja 5.500 Som bo ra ca ko ji su svo jim pot pi si ma zah te va li spa sa -

Ste~aj izvestan?

Ne dav no po sta vqe na di rek tor ka Ra dio Som bo ra Ivan ka Og wa nov je iz ra zi la svo je mi {qe we kao eko no mi ste da je Ra dio Som bo ru je di ni iz laz uvo |e we ste ~a ja.

– Uvi dom u ce lo kup nu do ku men ta ci ju be lo da no je da je Ra dio Som bor i pro {le go di ne bio „zreo“ za ste ~aj, ali se zbog ra zno ra znih, is po sta vi lo se –ne re al nih obe }a wa – pre sve ga lo kal ne sa mo u pra ve, je di ni eko nom ski oprav dan po tez od la gao. Sve je ja sno ako se zna da su po tra `i va wa po ve ri la ca ve }a od de vet mi li o na di na ra, dok je osnov ni ka pi tal Ra dio Som bo ra tek 2,5 mi li o na – de ci di ra na je Ivan ka Og wa nov, ko ja je pod no {e wem ostav ke Uprav nom od bo ru ve} is pu ni la je dan od zah te va za po sle nih u ovoj me dij skoj ku }i.

Pred sed nik UO Ra dio Som bo ra An dri ja Pen ze{, u i{ ~e ki va wu po vrat ka za stup ni ka dr `av nog ka pi ta la Ani te Be re ti} sa slu `be nog pu ta u ino stran stvu, za „Dnev nik“ je iz ja vio da se pre go va ra s po ve ri o ci ma da bi se {to pre ski nu la blo ka da s ra ~u na ove me dij ske ku }e, ali da ce lo kup na si tu a ci ja, u naj ve }oj me ri pro iz vod svo je vre me ne ne u spe {ne pri va ti za ci je, ne mo `e bi ti re {e na pre ko no }i. is pu wa va we oba ve za gra da Som bo ra po osno vu usvo je nog bu xe ta za 2011, od no sno upla tu 3,5 mi li o na di na ra za mi ni mal ne za ra de za po sle ni ma u Ra dio Som bo ru, ko ji su po sled wu za ra du vi de li u fe bru a ru pro {le go di ne – ka zao je Be -

va we naj sta ri je elek tron ske me dij ske ku }e u Som bo ru, ko ja je pre tri go di ne bi la pri va ti zo va na, is po sta vi lo se, ne u spe {no, pa na kon to ga vra }e na u vla sni {tvo dr `a ve.

M. Mi qe no vi}

di rek to ra {ko la ko ji bu du uma wi va li za ra de, a kri vi~ na pri ja va bi }e pod ne ta i pro tiv mi ni stra pro sve te @ar ka Ob ra do vi }a zbog „ne za ko ni te za {ti te Sin di ka ta obra zo va wa Sr bi je i we go vog li de ra Bra ni sla va Pa vlo vi }a„.

bu lo vom i Veq kom Mi ja i lo vi }em, po se ban ko lek tiv ni ugo vor ko jim }e bi ti re gu li sa na pra va i oba ve ze rad nog od no sa po li cij skih slu `be ni ka. Da ~i} je is ta kao da je taj do ga |aj od isto rij skog zna ~a ja, zbog to ga {to pr vi put u Sr bi ji sek tor po li ci je do bi ja ko lek tiv ni ugo vor. Tim ugo vo rom, ka ko je re kao mi ni star, po li caj ci }e mo }i da ostva ru jupra va ko ja do sa da ni su ima li, a svi dru gi za po sle ni u dr `av noj upra vi je su, kao {to su pla }a we pre ko vre me nog ra da, no} nog i ra da vi ken dom i dr `av nim pra zni ci ma.

VESTI Pri ja va pro tiv mi ni stra pro sve te Re pre zen ta tiv ni pro svet ni sin di ka ti ~i je ~lan stvo {traj ku je skra }e wem ~a so va na 30 mi nu ta, sa op {ti li su ju ~e da je na ja va Mi ni star stva pro sve te da }e za po sle ni ma ko ji su na sta vi li {trajk po sle 7. fe bru a ra pla te bi ti ob ra ~u na te po u~in ku – ne za ko ni ta. Na vo di se da za po sle ni za vre me {traj ka oba vqa ju sve svo je rad ne oba ve ze i is pu wa va ju {kol ski plan i pro gram,

te ne po sto ji za kon ski osnov za uma we we za ra da.

Ka ko tvr de sin di ka ti, skra }e we ~a so va na 30 mi nu ta ni je isto {to i pot pu ni pre kid ra da, te se zbog to ga ne mo `e pri me ni ti od red ba Za ko na o {traj ku na ko ju se po zi va Mi ni star stvo pro sve te, a po ko joj za po sle ni u {traj ku ostva ru ju sva pra va iz rad nog od no sa, osim pra va na za ra du. Sin di ka ti su ta ko |e od lu ~i li da }e, uko li ko se na ja va o ob ra ~u nu za ra da bu de pri me ni la od 9. mar ta, pot pu no ob u sta vi ti na sta vu u {ko la ma. Sin di ka ti }e pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv

Spo ra zum MUP-a i sin di ka ta Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} pot pi sao je ju ~e sa pred sed ni ci ma Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je i Po li cij skog sin di ka ta Sr bi je, Ve li mi rom Bar -

SPORT

dnevnik

utorak1.mart2011.

17

DEJVIS KUP TIMOVI SRBIJE I INDIJE OKUPQAJU SE U NOVOM SADU ZA ME^ 1. KOLA SVETSKE GRUPE (4–6. MART)

No le si gur no do la zi u Spens Sjaj na je bi la pro {la ne de qa za srp ski te nis. No vak \o ko vi} je po tre }i put za re dom osvo jio ti tu lu na ATP 500 tur ni ru u Du ba i ju, dok je Jan ko Tip s a r e v i} igrao u fi n a l u ATP 250 tur ni ra u Del rej Bi ~u (SAD). Uop {te no gle da ju }i, kraj pro {le i po ~e tak ove go di ne pro ti ~u u zna ku na {ih igra ~ a, {to naj s li k o v i t i j e sve do ~i o to me da je Sr bi ja iz ra sla u te ni sku ve le si lu.

Svet ski {am pi o ni, osva ja ~i Dej vis ku pa 2010. go di ne, re pre z en t a t iv c i Sr b i j e pr v u ovo g o d i { wu ak c i j u ima } e u No vom Sa du od 4. do 6. mar ta, ka d a }e po ~ e t i no v i ci k lus tak m i ~ e w a u svet s koj gru p i Dej vis ku pa. Na pre mi je ri ih ~e ka duel sa se lek ci jom In di je i bi }e to sjaj na pri li ka da No vo sa |a ni, kao i svi osta li qu bi te qi te ni sa i spor ta uop {te po zdra ve i na de lu vi de svet ske ve li ~i ne {to je su No vak \o ko vi}, Vik tor Tro ic ki, Jan ko Tip sa re vi} i Ne nad Zi mo wi}. Se lek tor Bog dan Ob ra d o v i} po z vao ih je sve za duel s In dij ci ma, pa je spek takl u Spen so voj ve li koj sa li za ga ran to van.

I na {i i in dij ski te ni se ri oku pqa ju se u No vom Sa du i po ~e li su s tre nin zi ma na ru kort pod lo zi, a se lek tor Ob ra do vi} ju ~e je na ras po la ga wu imao sa mo re zer vnog igra ~a Ni ko lu ]i ri }a. S wim su tre ni ra li upra v o Ob r a d o v i} i ~lan

stru~ nog {ta ba Bo ris Bo {wa ko vi}.

- Ve o ma sam za do vo qan uslo vi ma ko je smo za te kli u Spen su - re kao je Ob r a d o v i}. Pod lo ga je ve o ma sli~ na onoj iz Be o grad ske Are ne, ka da smo u me ~u s Fran cu skom osvo ji li Dej vis kup ti tu lu. ^ak na no vo sad skom te re nu lop ti ca od ska ~e vi {e, a to je ono na ~e mu smo i in si sti ra li, pa su uslo vi za igru i bo qi ne go u Are ni. Pod lo ga je sred we br za i to od go va ra na { im re p re z en t a t iv ci m a i ve r u j em da }e oni, ube |en sam pred pu nim tri bi na ma, to i do ka za ti i da }e po be di ti In di ju.

O ri va lu Ob ra do vi} je re kao sle de }e: - De ver man je 80. igra~ na ATP li sti i ve} to go vo ri da je ozbi qan te ni ser i da je za slu `io na{ re spekt. Bo pa na je do bar ser vis-vo lej igra~, a dubl Pa es-Bu pa ti spa da u sam svet ski vrh, pa i po sve mu to me mo `e te da za kqu ~i te s ka kvim ri va lom se sre }e mo. Po {tu je mo ri va - De taq s ju ~e ra {weg tre nin ga re pre zen ta ci je Sr bi je u Spen su Fo to: R. Ha yi} la, ni ka ko to ne zna ~i da ga se i pla {i mo, jer ima mo slu ~aj no u Svet skoj gru pi, pa je svo je ru ti ne, na rav no i igra~ ki ta ko i do `i vqa va mo. kva li tet da mo `e mo mir no da Po ne kim pro ce na ma na {i o~e ku je mo ovaj duel. In di ja ni je igra ~ i su fa v o r i t i u svim Iako je bi lo na ja vqe no na pres-kon fe ren ci ji na�. - Mi prak ti~ no sa mo vr {i mo uslu gu pro da je pred Dej vis kup me~ Sr bi ja -In di ja da }e gle da - i ni je na na ma da od lu ~u je mo o ula zni ca ma, ali o ci mo }i da ku pe kom ple te ula zni ca za sva tri mi je za i sta `ao zbog ~i we ni ce da ve li ki broj da na, ali i po je di na~ ne, dnev ne kar te, ovih dru - qu di tra `i po je di na~ ne kar te ~i ja je pro da ja u gih u pro da ji - ne ma. me di ji ma na ja vqe na, a one, ba rem za sa da, ne po - Od TS Sr bi je, iako je bi lo na ja vqe no da }e sto je. Ina ~e, kom ple ti za tro dnev ni pro gram za in te re so va ni mo }i da ku pe i po je di na~ ne ula - mo gu da se ku pe na cen tral noj bla gaj ni Spen sa, Ju ~e je tre ning imao sa mo Ni ko la ]i ri}, ko zni ce, za di stri bu ci ju i pro da ju do bi li smo sa - sva kog da na od 12 do 20 ~a so va i wi ho va ce na je jeg je se lek tor Ob ra do vi} u tim uvr stio zbog od mo kom ple te ka ra ta - re kla je Slo bo dan ka Bran - 2.000 di na ra (Is tok i Za pad 1), od no sno 1.500 di li~ nih re zul ta ta i ~i we ni ce da je u{ao me |u 200 kov, ru ko vo di lac Mar ket nga u SPC „Voj vo di - na ra (Za pad 2). naj bo qih igra ~a sve ta.

- Ni je mi ovo de bi u na ci o nal nom ti mu, jer bio singl me ~e vi ma, dok je ta ulo ga Da li ve} sa da u gla vi ima te gao, u raz go vo ru s wim, do }i sam ~lan Dej vis kup eki pe jo{ 2004. go di ne - re na stra ni In di ja ca ka da je u pi ime na igra ~a ko ji }e na stu pi ti }e mo do od go vo ra na ovo pi ta kao je ]i ri}. - Ta da sam na stu pio u pa ru s Du {a ta wu dubl? za na{ tim u po je di na~ nim me - we - re kao je Bog dan Ob ra do nom Ve mi }em i za be le `i li smo po be du u du blu u - [to se dubl kom bi na ci je go ~e vi ma? Sva tro ji ca igra ~a - vi}. - ^i we ni ca je da No le me ~u s Por tu ga lom, ta ko da imam sto po sto tan sti ju ti ~e, Pa es i Bu pa ti su sja No vak \o ko vi}, Vik tor Tro - igra u sjaj noj for mi i svi za u~i nak u re pre zen ta ci ji. Po zvan sam kao re zer jan tim, o ~e mu naj bo qe sve do ~e ic ki i Jan ko Tip sa re vi} uz od - jed no `e li mo da mu, ko li ko je va, ali je to za me ne ~ast. U dru goj po lo vi ni 2010. god u na {oj mo }i, po mog ne mo u re zul ta ti ko je ostva ru ju - ob ja li~ noj su for mi... go di ne sam be le `io od li~ ne re zul ta te i ko na~ snio je Ob ra do vi} i na sta vio: - Imam ne ke ide je, ali sre da we go vom na le tu ka pr vom me no su, da kuc nem u dr vo, pre sta le da me pra te po Na rav no, mi ima mo sjaj nog Ne na je rok do ko jeg mo ram da pri ja - stu na ATP li sti i pri {te di vre de i to se od mah od ra zi lo i na mo je do me te. da Zi mo wi }a ko ji je ve} 10 go di - vim igra ~e, a tek u ~e tvr tak je mo ga bes p o t reb n ih na p o r a. [ta o~e ku je te od me ~a s In di jom? na u sa mom svet skom vr hu i igrao `reb, pa ima mo jo{ vre me na na Tur ni ri se ni `u i si gur no je - Ve ru jem da }e mo me~ od ra di ti na vr hun skom je s obo ji com In di ja ca u pa ru, pa ras po la ga wu - od go vo rio je se - da je No le tu po treb no vre me ni vou, sve sni da na {a jav nost o~e ku je po be du nad da sku pi neo p hod nu ener gi ju. ih ja ko do bro po zna je. Me ni kao lek tor.

In di jom - od go vo rio je ]i ri}. - To si gur no stva se lek to ru ne }e bi ti te {ko da Ipak, jav nost naj vi {e za ni ma Po n a v qam, raz g o v a r a } e m o i ra od re |e ni pri ti sak na igra ~e, ali ne mam di le iza be rem s kim }e Zi ki na stu pi - da li }e No vak \o ko vi} bi ti u do n e t i za j ed n i~ k u od l u k u u mu ka da je u pi ta wu ime po be di ka i si gu ran sam we go vom even tu al nom na stu pu ti u pa ru, jer ima }u tri kom bi - eki pi ko ju }e te pri ja vi ti? da }e Sr bi ja na kra ju me ~a pro sla vi ti no vi tri - No vak si gur no do la zi u u me ~u s In di jom. na ci je i ve ru jem da }u iza bra ti jumf.

No vi Sad i tek ka da bu de sti naj bo qu u da tom tre nut ku.

A. Predojevi}

Bez po je di na~ nih ula zni ca

]i ri} ima sto po sto tan u~i nak

Ni ko la ]i ri}

Alek san dra Kru ni}

Jan ko Tip sa re vi}

VTA LISTA

Kru ni }e va na pre do va la Je le na Jan ko vi} za dr `a la je {e sto me sto na VTA rang li sti, kao i Ana Iva no vi} ko ja je osta la na 21. po zi ci ji. Bo ja na Jo va nov ski osta la je ne 55. po zi ci ji, dok je Alek san dra Kru ni} na pre do va la za jed no me sto i sa da je 282.

Rang li sta: 1. Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 9.550 bo do va; 2.

Kim Klej sters (Bel gi ja) 8.835; 3.

Ve ra Zvo nar jo va (Ru si ja) 7.565; 4.

Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 5.086; 5. Fran ~e ska Skja vo ne (Ita li ja) 5.051; 6. Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 4.825; 7. Na Li (Ki na) 4.300; 8. Ve nus Vi li jams (SAD) 3.465; 9. Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 3.440; 10. Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 3.170.

ATP LISTA

Skok Tip sa re vi }a No vak \o ko vi} za dr `ao je tre }e me sto na ATP li sti, dok je Jan ko Tip sa re vi} na pre do vao se dam po zi ci ja i sa da je 45. igra~ sve ta. Vik tor Tro ic ki ostao je na 18. me stu, Ili ja Bo zo qac je na pre do vao za 10 po zi ci ja i na la zi se na 168. me stu.

Top lista: 1. Ra fael Na dal ([pa ni ja) 12.390, 2. Ro xer Fe de -

rer ([vaj car ska) 7.965, 3. No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 7.880, 4. Ro bin So der ling ([ved ska) 6.055, 5. En di Ma rej (Ve li ka Bri ta ni ja) 5.715, 6. Da vid Fe rer ([pa ni ja) 4.510, 7. To ma{ Ber dih (^e {ka) 4.410, 8. En di Ro dik (SAD) 3.735, 9. Fer nan do Ver da sko ([pa ni ja) 3.095, 10. Jir gen Mel cer (Austri ja) 2.730 bo do va.

18

sport

utorak1.mart2011.

RA DO SLAV ^O LO VI], PRED SED NIK UPRAV NOG OD BO RA SA LAJ ^A NA

Slavija je stabilan klub Po zi va ju }i se na Za kon o jav nom in for mi sa wu, ogla sio se pred sed nik Uprav nog od bo ra OFK Sla vi ja iz No vog Sa da Ra do slav ^o lo vi}. Na gla sio je da ne `e li bi lo ko me da se prav da i od go va ra, ali je mo rao da od re a gu je na tekst ob ja vqen u na {em li stu 25. fe bru a ra „Sta ra upra va ne da kqu ~e ve”. Po zvao je, sto ga, no vi na ra „Dnev ni ka” u klup ske pro sto ri je u Sa laj ki, pro veo ga kroz kan ce la ri je, svla ~i o ni ce, ve {e raj i eko no mat, a po tom i pre do ~io niz ~i we ni ca ko ji go vo re u pri log to me da je OFK Sla vi ja sta bi lan klub ko ji se tak mi ~i u Pod ru~ noj li gi No vog Sa da i na kra ju je se we se zo ne za u zeo pe to me sto.

- Pro zva ni smo od qu di ko ji su odr `a li ta ko zva nu Skup {ti nu ko ja je za kqu ~i la da je klub „pao na naj ni `e gra ne od osni va wa”. To {to se tak mi ~i mo u pe tom ran gu ne zna ~i i da smo na naj ni `im gra na ma. Na pro tiv, o sta bil no sti i fun cki o ni sa wu klu ba go vo re dru gi po da ci i ~i we ni ce, a one ka zu ju sle de }e: 2010. go di nu za vr {i li smo po zi tiv no, a na klup skom ra ~u nu na la zi se 195.000 di na ra. Ni ko me ne du gu je mo ni di na ra, {to se mo `e pro ve ri ti u FS Voj vo di ne, Te ri to ri jal nom fud bal skom sa ve zu i Fud bal skom sa ve zu gra da No vog Sa da. Du go vi za stru ju i vo du

ne po sto je, ra di ja to ri gre ju, iz tu {e va cu ri to pla vo da, ima mo 17 gar ni tu ra dre so va, 50-ak lop ti, a pet se lek ci ja nam se uspe {no tak mi ~i. Po seb no smo po no sni na omla din ce ko ji u Kva li tet noj li gi Voj vo di ne za u zi ma ju ~e tvr to me sto. Za jed no s pr vo tim ci ma i mla |im ka te go ri ja ma ima mo oko 100 fud ba le ra - u da hu na bra ja ^o lo vi}, uz na po me nu da sve {to je re ~e no mo `e i da se pro ve ri.

Za me ra Vam se da ste sve funk ci je pre ne li na Dra ga na Kr sma no vi }a?

- Ja sam pred sed nik Uprav nog od bo ra ko ji uspe {no funk ci o ni {e i do pri no si. Di rek tor Dra gan Kr sma no vi} je pra vi do ma }in klu ba. [ef stru~ nog {ta ba je Mi lo{ Bok {i}, se kre tar je Sa -

Od grada 240.000 dinara U ras po de li iz bu xet skih sred sta va OFK Sla vi ja do bio je od Gra da No vog Sa da 240.000 di na ra za pro {lu go di nu.

- Bu xet klu ba na go di {wem ni vou iz no si oko 1700.000 di na ra.

Taj no vac ni je la ko obez be di ti, a upr kos sve mu OFK Sla vi ja je u plu su za vr {i la mi nu lu go di nu - na gla {a va ^o lo vi}.

Da je lo{e...

Di rek tor Sla vi je Dra gan Kr sma no vi} na ce lu si tu a ci ju gle da ova ko: - Da je klub na naj ni `im gra na ma, ka ko to ne ki po ku {a va ju da pred sta ve, ni ko se za we ga ne bi oti mao.

KA BEL PO JA ^AO NA PON

Havim za vi{i rang Na kon so lid nih je se wih re zul ta ta i fu ri o znog fi ni {a zi mo va la je na tre }em me stu u No vo sad skoj pod ru~ noj fud bal skoj li gi za dva bo da ma we od Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca i Omla din ca iz Stre pa no vi} we va. Tre ner La bud Pe jo vi} kre nuo je kra jem ja nu a ra u no vu mi si ju sa `e qom da se Ka be lov ci na pro l e } e kva l i tet n im igra ma ume {a ju u bor bu za vi {i rang.

- Igra~ ki ka dar od pro {le po lu se zo ne smo po ja ~a li, je di no se Lu ka ja vra tio u Ce ment, a sti gli su kva li tet na po ja ~a wa.

- ob ja {wa va Pe jo vi}. - Od li~ nu i har mo ni~ nu at mos fe ru ko ja vla da u klu bu pre ne li smo u svla ~i o ni cu i na te ren. Si gur no je sta bil nost ko ju je une lo ru ko vod stvo na ~e lu sa pred sed ni kom Go ra nom Tan ko si }em uti ca lo na je se we igre, a mi smo im se na dam se odu `i li kva li tet nim iz da wi ma. @e qa po sto ji to se vi di na tre nin zi ma.

Igra ~i jo{ uvek ima ju te {ke, ra di mo na por no.

U pre la znom ro ku Ka bel je po ja ~ao svo je re do ve.

{a Dr ~a ko ji vo di i jed nu se lek ci ju, a sa mla |im ka te go ri ja ma jo{ ra di Du {ko ^u qak, dok su za gol ma ne za du `e ni Go ran ]ur ko i Du {an Broj ~in. Sve su to biv {i fud ba le ri, ma hom sa ve znog ran ga, do bro po zna ti ov da {woj jav no sti na ko je smo po no sni. Svi ma je, da i to ka `em, iz mi re na hra na ri na za fe bru ar me sec.

Na vod no, ka da je 2007. go di ne pro me wen Sta tut i ka da ste iza bra ni za pred sed ni ka bi li ste pod ka znom oba vqa wa svih funk ci ja u fud ba lu u tra ja wu od tri me se ca.

- Ni sam u Sla vi ju sti gao kao pred sed nik. Pr vo sam bio za du `en za ka det sko-pi o nir sku {ko lu, za tim sam po stao ~lan Uprav nog od bo ra, pa tek on da pred sed nik. Re~ je o pe ri o du od {est go -

- Do ve li smo 12 igra ~a, svi }e po ja ~a ti i ona ko zdra vu kon ku ren ci ju. Iz li {no je go vo ri ti o is ku stvu gol ge te ra Ni ne Ha vi ma ko ji je kao sta ro vi no, ta kav tip igra ~a nam je ne do sta jao, po tom lu cid nost Ra je vi }a, Vi do sa vqe vi }a i bor be nost Oki qe vi }a. Tu su i dvo ji ca bo nu sa igra ~a, An dri} i Ra pa ji}, ali i osta le no vaj li je ko ji }e uz sta ro se de o ce rav no prav no kon ku ri sa ti za start nu po sta vu - ka `e Pe jo vi}.

Ka bel ima dva bo da ma we od pr vog kon ku ren ta Mla do sti,a upra vo na star tu pro le} nog pr ven stva tim sa [tran da go stu je u Ba~ kom Pe trov cu.

- Mo ra mo bi ti pot pu no sprem ni, tem pi ra ti for mu za start pr ven stva jer pr va ~e ti ri pro le} na ko la ve ro vat no od lu ~i ti pr ven stvo. Go stu je mo li de ru Mla do sti u Ba~ kom Pe trov cu i Pe tro va ra di nu, po tom nam do la zi dru go pla si ra ni Omla di nac, a na kon to ga ide mo na ne u god no go sto va we u Gaj do bru. Ve ru jem da ima mo sna `an i kva li te tan tim.- is ta kao je na kra ju Pe jo vi}.

M. Po.

di na i sva ko ko po zna je si tu a ci ju u klu bu zna ko li ko sam i {ta sam ura dio za OFK Sla vi ju u tom pe ri o du. Sta tut, ko ji je mo `da za ne kog spo ran, ja sno ka `e da je ~lan klup ske Skup {ti ne sva ko pu no le tan ko ji iz mi ru je go di {wu ~la na ri nu. Lo gi~ no je da ta kvi i ima ju pra vo gla sa, a ne ne ko ko je ne ka da igrao za Sla vi ju ili `i vi u Sa laj ki pa mu to obez be |u je da od lu ~u je. I sa da po zi vam sve do bro na mer ni ke ko ji `e le da su uz klub da do pri ne su na kon kre tan na ~in.

Pra vi Sla vi ja {i ne do ka zu ju se re ~i ma, ve} de li ma. A da je bi lo {ta spor no u mom iz bo ru vaq da bi Mi ni star stvo omla di ne i spor ta re a go va lo pri li kom re gi stra ci je i ve ri fi ka ci je man da ta ko ji mi is ti ~e na je sen - ka `e ^o lo vi}.

Da li }e i ka da bi ti odr `a na Skup {ti na klu ba sa ~la no vi ma ko ji su re dov no pla }a li ~la na ri nu u 2010. go di ni?

- Usko ro, ka da }e mo pod ne ti i za vr {ni ra ~un. Po zi vi }e ~la no vi ma bi ti ured no po sla ti. I taj skup }e mo obe le `i ti sve ~a nim ru~ kom, jer ima mo ~i me da se po no si mo, a ko god mi sli da u sve mu ovo me ima bi lo {ta spor no ne ka to re {i pre ko zva ni~ nih in sti tu ci ja, u Mi ni star stvu za sport i omla di nu, a ne u ka fa ni - po ru ~u je Ra do slav ^o lo vi}.

S. Sa vi}

KO VIQ ^A NI SE OZBIQ NO PRI PRE MA JU

Poja~awe za opstanak Je se wu tr ku no vo sad skog pod ru~ ja ne ka da sta bil ni tre }e li ga{ [aj ka{ za vr {io je na skrom nom 12. me stu. Pre la zi la je ~e ta tre ne ra Dra go qu ba Sa vi }a i po mo} ni ka Sa {e To do ro vi }a kroz te {ka is ku {e wa, ali se pri kra ju sta bi li zo va la i pro le} ni pro cvat. Tre ner ski tan dem je re la tiv no ra no za ovaj rang iz vr {io pro ziv ku i pri pre me po ~eo jo{ 15. ja nu a ra, a za vi {e od me sec da na pro te klog ra da Sa vi} is ti ~e: - Za dr `a li smo kom ple tan igra~ ki ka dar i do ve li ade kvat na po ja ~a wa: Ma qu ri }a, Stan ko va (Di na mo, Bu di sa va), Pe ri {i }a i ^e li }a (Vi no gra dar), Spa so je vi }a, To do ro vi }a (Bo rac, [aj ka{), Er ce gov ca (Bo rac, Ra ko vac), Ra doj ~i }a (Ju go vi}) i Sta no je vi }a (Voj vo di na, Per lez). Na pra vi li smo zdra vu kon ku ren ci ju na svim po zi ci ja ma, a po do sa da pri ka za nom no vaj li je su se od li~ no uklo pi le.

Ka ko se sna la zi te u ovim zim skim uslo vi ma.

- Tre ni ra mo na od li~ no pri pre mqe nom po mo} nom te re nu u Adi i u sa li. Zbog sne ga se sna la zi mo je dan me~ smo mo ra li da ot -

ka `e mo. Ali, ima mo ve li ku po dr {ku MZ Ko viq na ~e lu sa ^e dom \a ji }em, pa smo sve pro ble me us pe li da re {i mo. Re dov ne tre nin ge kom bi nu je mo sa od i gra va wem pri prem nih utak mi ca. Do sa da smo po be di li voj vo |an ske li ga {e Ju go vi }a (2:1) i Mla dost iz Tu ri je (1:0), igra li ne re {e no sa TSK-om (3:3), a je di ni po raz do `i ve li u Ru mi od 1. ma ja (1:3).

U pla nu je da do po ~et ka pr ven stva sna ge od me ri mo sa Du na vom (Sta ri Ba nov ci), Mla do sti (Ba~ ki Ja rak), Je din stvom (No vi Be ~ej) i ge ne ral ku za ko ju jo{ tra `i mo ade kvat nog ri va la - is ta kao je na kra ju kor mi lar eki pe iz Ko vi qa.

Tre ne ri Dra go qub Sa vi} i Sa {a To do ro vi} na ras po la ga wu ima ju 28 igra ~a ko ji rav no prav no kon ku ri {u: Mo ra vac, To do ri}, Be no vi}, Ma qu ri}, Mi haj lo vi}, Ko tu qa~, Mi {i}, Sto ji nov, Pe ri {i}, ]e li}, Ha la va wa, Er ce go vac, Spa so je vi}, To do ro vi}, Pe tro vi}, Ma le {e vi}, Sto ji}, Stan kov, La zi}, Igra ~ev, Mi lo van ~ev, Kqa ji}, To {i}, Su bo tin, Ra doj ~e vi}, Ra doj ~i}, Sta no je vi} i ve ~i to mla di [ve di}. M. Po.

KRI ZA U KA WI [KOM PO TI SJU

Ni govora o istupawu iz lige Kri za u FK Po ti sje iz Ka wi `e kul mi ni ra ove se zo ne. Na ta be li Su bo ti~ ke pod ru~ ne li ge Po ti sje je fe we ra{ sa sa mo dva osvo je na bo da. Pred sed nik klu ba Mi lo{ Vi do vi} ka te go ri~ no de man tu je gla si ne da }e Po ti sje is tu pi ti iz tak mi ~e wa.

- Te gla si ne su pot pu no neo sno va ne i ne i sti ni te. Na la zi mo se u te {koj si tu a ci ji, po sled wi smo na ta be li, ali pr vo tim ci tre ni ra ju i sa no vim tre ne rom Mir kom Ca re kom gle da }e mo da ko rekt no i po {te no od i gra mo pro le} ni deo pr ven stva - ka `e pred sed nik Vi do vi} i na sta vqa. Kri za u Po ti sju tra je du `e. Ni su u pi ta wu sa mo sla bi re zul ta ti u pret hod noj po lu se zo ni, od ka da je ova upra va pre u ze la klub, ne go kri za tra je una zad ~e ti ri ili pet go di na, mo `da i vi {e, sa mo {to je uvek ak ce nat sta vqan da se po sva ku ce nu obez be di op sta nak.

Sve pret hod ne upra ve su to po ten ci ra le, a da je Po ti sje is pa lo pre ~e ti ri-pet se zo na, pa se tak mi ~i la u Po ti skoj li gi, ve ru jem da bi ima li mno go zdra vi je uslo ve za na pre dak. Jed nom je mo ra lo ovo da se de si, da do |e mo do dna i da se kre ne od nu le.

Vi do vi} pot se }a da je sa da {wa upra va pre u ze la klub u do sta pro -

Se ni or ska eki pa Po ti sja s tre ne rom Mir kom Ca re kom

ble ma ti~ noj si tu a ci ji, ali da je na sto ja la da se deo fi nan sij skih du go va iz ra ni jeg pe ri o da iz mi rin i ni su pra vqe ni no vi i te ku }e oba ve ze su iz mi ri va ne.

- Plan je da do av gu sta ove go di ne sve du go ve sa ni ra mo i kre ne mo od nu le, a to }e mo `da zna ~i ti go di nu ili dve tak mi ~e wa Po ti sja u naj ni `em ran gu u Po ti skoj li gi. Vre me je i ra di mo na to me da se klub po sta vi na no ve zdra ve te me qe, da se ba zi ra mo na

mla |im ka te go ri ja ma i da kre ne no va, era fud ba la u Ka wi `i. Za jed no sa se ni or skom ima mo ukup no pet se lek ci ja, pet li cen ci ra nih tre ne ra ko ji ra de sa pre ko 80 de ce. Svim mla |im ka te go ri ja ma je omo gu }e no je tak mi ~e we, gde po ka zu je mo za vid ne re zul ta te.

Kod mla |ih ka te gro i ja iz u zet no ve li ku po dr {ku ima mo od ro di te qa de ce ko ji pla }a ju ~la na ri nu i po ma `u u fi nan sir na ju pu to va wa, ku po vi ni opre me i dru gim

po tre ba ma, a ne bi mo gli da funk ci o ni {e mo bez do ta ci ja iz op {tin skog bu d`e ta i sa rad we sa Sport skim sa ve zom op {ti ne Ka wi `a - do da je Vi do vi}.

Po dr {ku Po ti sju ne dav no je po nu dio i is tak nu ti fud bal ski stru~ wak Fe renc Arok, ro dom Ka wi `a nin, da nas pen zi o ner ko ji `i vi u No vom Sa du, ko ji je uspe {nu tre nerk su ka ri je ru ostva rio u Austra li ji gde je bio i se lek tor re pre zen ta ci je.

- Kao ve li ki obo `a va lac i qu bi teq Po ti sja, gde je na ~i nio pr ve fud bal ske ko ra ke, go spo din Arok ka da je bio na od mo ru u Ka wi `i po tra `io me je, upo znat je u ka kvoj smo si tu a ci ji jer pra ti na {e re zul ta te. Ima li smo mno go ko ri snik raz go vo ra, na na {e tre ne re i nas u upra vi je sa ve ti ma po ku {ao da uti ~e, da nam uli je sa mo po u zda we za da qi rad.

Uka zao nam je ko je su to zdra ve osno ve od ko jih mo `e mo da qe u opo rav ku klu ba. Bi lo je re ~io i o dru goj vr sti po mo }i, ali go spo din Arok je naj vi {e svo jim sa ve ti ma i is ku stvom uka zao na ko ji na ~in mo `e mo da fud bal u Ka wi `i i fud bal skoj ma pi za u zme me sto ko je za slu `u je - sa zna je mo od Vi do vi }a.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

dnevnik KVA LI FI KA CI JE ZA EVROP SKO PR VEN STVO

Orlovi vizirali paso{ za Hrvatsku Re pre zen ta ci ja Sr bi je u fut sa lu kva li fi ko va la se za na red no Evrop sko pr ven stvo, ko je }e se 2012. or ga ni zo va ti u Hr vat skoj. Bi }e to tre }e uza stop no u~e {}e „or lo va” na smo tri naj bo qih evrop skih se lek ci ja u „ma lom fud ba lu”.

Sr bi ja je EP iz bo ri la na kva li fi ka ci o nom tur ni ru u Ho lan di ji. Po sle re mi ja sa do ma }i nom (3:3), i po ra za od Ru si je

jer ni su sve dru go pla si ra ne re pre zen ta ci je iz bo ri le vi zu za {am pi o nat Sta rog kon ti nen ta.

Ta~ ni je, pet od {est je su, a „or lo vi” su u ukup nom zbi ru na kra ju bi li naj bo qa pe ta dru go pla si ra na re pre zen ta ci ja.

Ju nak pro tiv Fi na ca bio je Mla den Ko ci}, stre lac ~e ti ri go la. Po je dan gol po sti gli su Vla dan Cve ta no vi} i Jo van \or |e vi}.

(0:3), iza bra ni ci Ace Ko va ~e vi }a de kla si ra li su Fin sku - 6:0 i za hva qu ju }i bo qoj gol ra zli ci za u ze li dru go me sto u gru pi i iz bo ri li na stup na za vr {nom tur ni ru.

Sr bi ja je na pu tu do Hr vat ske ima la i do sta sre }e. Po red neo p hod ne po be de Ru sa nad Ho lan di jom (2:0), ko ja je do du {e bi la i o~e ki va na, na {oj se lek ci ji po klo pi li su se i re zul ta ti iz dru gih kva li fi ka ci o nih gru pa,

Evrop sko pr ven stvo igra se u ja nu a ru na red ne go di ne u Za gre bu i Spli tu. Pla sman su po red do ma }i na iz bo ri li [pa ni ja (ak tu el ni {am pion Evro pe), Ita li ja, Por tu gal, Ukra ji na, Ru si ja, ^e {ka, Ru mu ni ja, Azer bej d`an, Slo ve ni ja, i kao naj ve }e iz ne na |e we Tur ska, ko ja je je di na pro {la i pre li mi nar nu run du i kva li fi ka ci je.

Na knad no }e bi ti od re |en da tum ce re mo ni je `re ba za EP.

PRO LE TER SE VRA TIO IZ MA KE DO NI JE

Slanobarci ve} u formi

Vra ti li su se fud ba le ri Pro le te ra s de se to dnev nih pri pre ma u Ohri du. Ume sto da na od mo ra tre ner Ne nad Ce ro vi} igra ~e je „~a stio” po po dnev nim fu tin gom kraj ka na la.

- Od la zak u Ohrid po ka zao se ko pun po go dak. Ima li smo op ti mal ne uslo ve da od ra di mo pla ni ra no.

Iima li smo na ras po la ga wu kva li tet ne te re ne {to do pri ne li da se ni ko od igra ~a ni je po vre dio, {to je i te ka ko va `no za ovu fa zu pri pre ma. - ob ja {wa va Ce ro vi}. Je di no smo ima li pro ble ma s Og we nom Kra si }em ko ji je kre nuo na put po vre |en, pa je on i ra ni je kre nuo za No vi Sad. Od po ~et ka pri pre ma Pro le ter je od i grao de vet utak mi ca, sve u go sti ma. Pred put u Ohrid ~e ti ri, a u Ma ke do ni ji jo{ pet. Sla no bar ci su po be di li Si leks (5:0), Re no vu (1:0), Ohrid (6:0), Ka ra or man(3:1) i Na pre dak iz Ki }e va (4:0).

- Igra li smo u Ohri du na vi so kom ni vou, ali se ne za va ra mo se do brim re ul ta ta ti ma, utak mi ce su po slu `i le da svim igra ~i ma da mo pri li ku. Na rav no i da uigra mo tim, sve smo pod re di li ko lek -

ti vu. No vaj li je su po ka za le da su do stoj ne za me ne. Mi slim da smo pu no kva li tet ni ji i ja ~i ne go je se nas. To go vo rim iz raz lo ga {to su mom ci ko ji su ima li je se nas ma wu mi nu ta `u is ku sni ji a to kom pri pre ma su se ra dom na met nu li.. U te mom ke ubra jam Pe tra ^i~ ka, Ne ma wu \o ri }a, gol ma na Bo ri sa Iva no vi }a i opo ra vqe nog Ni ko lu Po pi na, a od no vaj li ja mo ram da is tak nem vid ni u~i nak gol ge te ra Bo re Pi li po vi }a, na rav no i osta lih Mo mi ra De sni ce, Mar ka Vu ka so vi}, Bo ja na Jo si mo vi }a, Bo ri sa Go sto je vi }a, Mla de na Zeq ko vi }a ko ji za slu `u ju du `nu pa `wu - ka `e Ce ro vi}.

Na su prot le pog vre me na u Ohri du, do ~e ka li su vas po lar ni uslo vi?

- Osta lo nam je jo{ de set da na do pro le }a. Ima li smo ve li ku `e qu da bo ra vak u Ohri du pro du `i mo za ne ko li ko da na. Me |u tim, ni je bi lo u ho te li ma slo bod nog me sta. Na da mo se da }e se vre me po pra vi ti i da }e mo od i gra ti i pre o sta la dva test me ~a sa Slo gom u Te me ri nu i Rad ni~ kim u No voj Pa zo vi - is ta kao je na kra ju Ce ro vi}.

M. Po.

PR VA FUT SAL LI GA SR BI JE

Kom{ijski derbi Be~ejcima Be ~ej – Le te }i Ho lan |a nin 8:3 (5:1) BE^EJ: Sport ska dvo ra na OSC Mla dost, gle da la ca oko 500, su di je: Bo `o vi} (Ku la) i Miq ko vi} (Su bo ti ca). Strel ci: \u ri} u 2, 10, 23. i 29, Se ku li} u 8. i 9, Mak si mo vi} u 15. i Hu sa no vi} u 36. mi nu tu za Be ~ej, a A~an ski u 5. i 35. i Mar ko No va ko vi} u 40. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ra {ko vi} i @e ra vi ca (Be ~ej).

BE ^EJ: Ba kra~ 8 (11 od bra na), Vu~ ko vi} 7, @e ra vi ca 8, Ra {ko vi} 7, Hu sa no vi} 7, Ar vai 7, Sta no je vi} 8, \u ri} 9, Se ku li} 8, Mak si mo vi} 7, ]ur ~i} 7 (4 od bra ne).

LE TE ]I HO LAN \A NIN: Ni ki to vi} 7 (13 od bra na), Mi }u no vi} 6, Sa ma xi} 6, Mi ro slav No va ko vi} 6, Ja wi} 6, A~an ski 7, Ku zma no vi} 6, Ze ~e vi} 6, Mar ko No va ko vi} 6, Mar ko vi} 6 (2 od bra ne).

Kom {ij ski der bi je za slu `e no pri pao mom ci ma s Ti se, ko ji su se raz go ro pa di li pred svo jim broj nim na vi ja ~i ma. To se po go to vo od no si na pro bu |e ne gol ge te re, ~e tvo ro stru kog strel ca Bra ni mi ra \u ri }a i dvo stru kog Ne boj {u Se ku li }a, ali i Ne ma wu @e ra vi cu, ko ji se

1. Marbo 15 15 0 0 89:30 45 2. Ekonomac 15 14 0 1 120:27 42 3. Kolubara 17 11 2 4 80:55 35 4. Naisus 16 8 2 6 65:47 26 5. Ni{ 92 16 8 1 7 60:57 25 6. Vrawe 17 7 2 8 71:52 23 7. Novi Beog. 16 7 1 8 56:73 22 8. Kopernikus 16 6 2 8 48:56 20 9. SAS 16 6 1 9 63:72 19 10. L. Holan|. 17 6 1 10 63:95 19 11. Pirot 15 4 3 8 51:73 15 12. Kocka 17 3 4 10 41:76 13 13. Kr~agovo 16 4 1 11 38:89 13 14. Be~ej 17 3 2 12 66:10811 Parovi 18. kola: Marbo – SAS, Ekonomac – Ni{ 92, Kopernikus Vidre – Kolubara, Lete}i Holan|anin – VIK Naisus, Vrawe – Kr~agovo, Novi Beograd – Be~ej, Kocka Amaters – Pirot.

mno go bo rio, bio asi stent kod ne ko li ko go lo va i jo{ to li ko pri li ka, ali mu je po ne sta ja lo kon cen tra ci je ka da se sam na la zio u iz gled nim pri li ka ma. Od gol ma na Ba kra ~a i no vog ko man dan ta igre Be ~e ja ca Sta no je vi }a smo ve} na vi kli na stan dard no do bra iz da wa. Go sti su ima li naj bo qeg po je din ce u gol ma nu Ni ki to vi }u i dvo stru kom strel cu A~an skom.

V. Jan kov

SPORT

dnevnik

utorak1.mart2011.

19

NOVOG ODLAGAWA PRVENSTVA NE]E BITI

Klu bo vi na po te zu Pro le} ni deo fud bal skog {am pi o na ta Sr bi je de fi ni tiv no }e po ~e ti u su bo tu 5. mar ta, bez ob zi ra na vre men ske pri li ke. Pro sto ra u ka len da ru za even tu al no do dat no pro lon gi ra we po ~et ka pr ven stva vi {e ne ma.

- Klu bo vi su do bi li za da tak da o~i ste te re ne jer ta ko na la `u pra vi la UEFA i FI FA. Si -

gur no }e se igra ti na red nog vi ken da, iako su za sre du i ~e tvr tak na ja vqe ne ma we pa da vi ne - po ru ~io je ko me sar za tak mi ~e we Za jed ni ce Bra ni slav De li}.

Da kle, me ~e vi 16. ko la Su per li ge na pro gra mu su 5. mar ta, dok su za sre du (9.mart) za ka za ni du e li 17. ko la.

Z. R.

IZ VO[E U UKRAJINU

\u rov ski u Me ta lur gu Fud ba ler no vo sad ske Voj vo di ne Ma rio \u rov ski ka ri je ru }e na sta vi ti u Me ta lur gu iz Do wec ka. Re pre zen ta ti vac Ma ke do ni je do bio je ze le no sve tlo od klu ba da u to ku zim skog pre la znog ro ka tra `i no vi, ino stra ni klub, pa je pro pu stio i pri pre me. Ka da se ~i ni lo da ne }e us pe ti u na me ri, na {ao je klub u Ukra ji ni.

Me ta lurg je de ve to pla si ra ni tim ukra jin ske Pre mi jer li ge sa 22 bo da iz 19 utak mi ca. Uko li ko se \u rov ski do go vo ri s Me ta lur gom po sta }e sa i gra~ sa \or |em La zi }em, biv {im igra ~em Mla do sti iz Lu ~a na i Par ti za na.

- Pre ~e ti ri da na ot po ~e li su pre go vo ri s Me ta lur gom - ka `e sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o drag Pan te li}. - Do go vo ri li smo se u ve zi s vi si nom obe {te }e wa, pa pre o sta je da \u rov ski na li cu me sta pre ci zi ra svo je uslo ve. Ve ru jem da je po sao 99 po sao za vr {en.

Osta }e za be le `e no da je \u rov ski u dre su Voj vo di ne od i grao 56 utak mi ca i po sti gao se dam go lo va. Pret hod no je igrao u Be `a ni ji (83 me ~a i 18 go lo va).

S. S.

Ma rio \u rov ski

ZVEZDA PROTIV LEOTARA BEZ ENTUZIJAZMA

Od nos pre ma igri za bri gu Za fud ba le re Cr ve ne zve zde re pri za ge ne ral ne pro be pred na sta vak {am pi o na ta bi la je ne u spe {na. Mr {av re mi pro tiv Le o ta ra (1:1) uz ble du igru za bri nuo je tre ne ra Pro si ne~ kog. Ipak, Be o gra |a ni za slu `u je po hva le jer su bi li ak te ri hu ma ne mi si je, u ko joj je pri hod (bli zu 15.000 evra) sa utak mi ce, ko ju je po sma tra lo oko 7.000 gle da la ca, pro sle |en u fond za le ~e we de ~a ka Og we na Gu de qa iz Tre bi wa obo le log od le u ke mi je.

- Di van am bi jent, pu no pu bli ke, a dra go mi je da smo po mo gli ma lom Og we nu ko jem `e li mo brz opo ra va ka- re kao je tre ner

Po vra tak Vi lo ti }a Mi lan Vi lo ti} je na kon po lu go di {we pa u ze, zbog bo le sti i ope ra ci je ra me na, u Tre bi wu od i grao tri de se tak mi nu ta, a pu bli ka ga je do ~e ka la ova ci ja ma.

- Hva la na vi ja ~i ma na po dr {ci, iz u zet no je lep ose }aj dru `i ti se sa lop tom po sle svih is ku {e wa kroz ko ja sam pro {ao. U Tre bi wu smo bi li zbog ma log Ogi ja ko me `e lim da kao ja po be di bo lest i do |e da nas gle da na Ma ra ka ni po ru ~io je Vi lo ti}.

To res i Vi di} vo di }e i ve ~e ras `e sto ke du e le

VE^ERAS U DERBIJU PREMIJER LIGE SASTAJU SE ^ELZI I MAN^ESTER JUNAJTED

Po sled wa {an sa za Lon don ce Ve ~e ras se na Stem ford bri xu u Lon do nu u ve li kom fud bal skom der bi ju Pre mi jer li ge sa sta ju se ^el zi i Man ~e ster ju naj ted. \a vo li su po sle po be de u me ~u s Vi ga nom (4:0) u~vr sti li vo| stvo na ta be li, a plav ci ma je ovo mo `da i po sled wa {an sa da uhva te pri kqu ~ak s vo de }i ma.

Odav no ne ma ka ra ta za ve ~e ra {wi spek takl, o~e ku je se ve li ki me~, a ve} ne ko li ko da na u cen tru pa `we su ka pi ten |a vo la Ne ma wa Vi di} i no vi na pa da~ ^el zi ja Fer na do To res. No vi ne stal no pod se }a ju da je Vi di} u tri po sled wa du e la s {pan skim fud ba le rom za ra dio tri cr ve na kar to na.

- Ne pla {im se ni jed nog pro tiv ni ka, ni Fer nan da To re sa. ^el zi je i do sa da imao sjaj ne na pa da ~e, da li }e igra ti To res, Drog ba ili Anel ka go to vo je sve jed no. [te ta je {to ne }e igra ti Rio

Fer di nand, ali i sa Smaj lin gom se do bro sla `em - ka `e Ne ma wa Vi di}.

Fud ba le ri ^el zi ja su se od ma ra li ovog vi ken da, {to im je do bro do {lo. Plav ci su ka ko ta ko vra ti li po qu qa no sa mo po u zda we po be dom u Ko pen ha ge nu, ali at mos fe ra u ti mu ni je naj bo qa. Di di je Drog ba za pre tio je ~el ni ci ma klu ba da }e na pu sti ti Stam ford brix ako ve ~e ras ne bu de u ti mu, pred sed nik Ro man Abra mo vi~ na go ve {ta va ve li ke pro me ne.

- Ovo je me~ se zo ne za nas - tvr di ka pi ten ^el zi ja Xon Te ri. - Ne sme mo da iz gu bi mo. Bi }e to ve li ki okr {aj u ko jem }e od lu ka pa sti, ve ru jem, u fi ni {u me ~a.

Utak mi ca po ~i we u 20.45 sa ti, a pre no si je Sport klub.

G. K.

Su bo ti} uz Vi di }a?

Me na xer Man ~e ster ju naj te da Ser Aleks Fer gu son pla ni ra da na red nog le ta an ga `u je Ne ve na

Mi lan Vi lo ti} (kraj wi le vo) vra tio se na te ren

cr ve n o-be l ih Ro b ert Pro s i ne~ ki.

Osvrt na ono {to su pri ka za li we go vi iza bra ni ci ni je odi sao po zi tiv nim to no vi ma.

- Ni ka ko ne mo gu da bu dem za do vo qan. Lo {a par ti ja, ni smo se po ka za li u pra vom sve tlu. Mo gu da opro stim gre {ke, ali ne i ma wak za la ga wa. Ni tr ~a we ni je bi lo na ade kvat nom ni vou. Do go vor iz svla ~i o ni ce ni je is po {to vankon sta to vao je Pro si ne~ ki.

Sli~ no je i raz mi {qa we pred sed ni ka klu ba Vla da na Lu ki }a.

- Ni smo za do vo qi li na vi ja ~e.

Fud ba le ri Zve zde ne ma ju pra vo da bi ra ju utak mi ce. Ovaj dres pod ra zu me va da pru `i{ mak si -

mum u sva kom me ~u. Ne do sta jao je en tu zi ja zam. Je di na do bra stra na je ta {to nam se ova ko ne {to ni je de si lo na tak mi ~ar skom me ~u.

U start noj po sta vi u od no su na su sret pro tiv Bor ca na pra vqe ne su tri iz me ne. Po vre |e nog To {i }a za me nio je Re qi}, na klu pi su osta li Ko ro man i Ka du a {an sa je od pr vog mi nu ta pru `e na Jev ti }u i La zo vi }u.

- Ni {ta neo bi~ no, u ro ta ci ji }e bi ti 15-16 igra ~a a tim se for mi ra u za vi sno sti od po tre ba i tak ti~ kih za mi sli za kon kre tan su sret i ri va la - na po me nuo je Pro si ne~ ki.

Eks pe di ci ja Zve zde da nas se vra }a u Be o grad. Z. Rangelov

Ne ven Su bo ti}

Su bo ti }a iz Bo ru si je Dort mund. Le gen dar ni [kot spre man je da za srp skog re pre zen ta tiv ca iz dvo ji 25 mi li o na evra, pi {u lo kal ni me di ji. Za „no vog Vi di }a� odav no su za in te re so va ni bo ga ti en gle ski klu bo vi, pre svih ^el zi i Man ~e ster si ti, ali sa da se pr vi put po ja vqu je slav ni klub sa Old Tra for da, ko ji bi u slu ~a ju da an ga `u je Su bo ti }a na pra vio srp ski od bram be ni be dem.

Su bo ti} je stan dard ni ~lan od bra ne Bo ru si je Dort mund, ko je je na do sa da {wa 24 me ~a u li gi pri mi la sa mo 14 go lo va. U Dort mund je 2008. go di ne sti gao iz Majn ca.

Pa ler mo do vo di no vog tre ne ra Po sle tri ve za na po ra za, od ko jih je po sled wi na Si ci li ji od Udi ne zea bio vi {e ne go po ni `a va ju }i (0:7), upra va Pa ler ma od lu ~i la je da pro me ni tre ne ra. Pred sed nik klu ba Ma u ri cio Zam pa ri ni iz ja vio je da po sto je tro ji ca kan di da ta ko ja bi mo gla da za me ne De li ja Ro si ja. Zam pa ri ni je re {io da sme ni Ro si ja, ali ni je ot krio ime na kon ku re na ta za no vog tre ne ra.

- Tra `im ne ko ga ko je spo so ban da raz mr da eki pu - re kao je Zam pa ri ni i do dao da }e pre ne go {to do ne se ko na~ nu od lu ku u na red na dva da na oba vi ti raz go vo re sa kan di da ti ma.

Pa ler mo je tre nut no osmi u pr ven stvu Ita li je, sa 40 bo do va iz 27 utak mi ca. Me |u tim, na vi ja ~i i upra va ne mo gu da bu du za do voq ni ovim pla sma nom jer su Si ci li jan ci do pre sa mo ne ko li ko ko la ozbiq no bi li ukqu ~e ni u bor bu za po zi ci ju ko ja vo di u Li gu {am pi o na.

Pa ler mo je pr vo po ra `en od Fi o ren ti ne (2:4), a pre Udi ne zea me ru mu je uza la i Bo lo wa (0:1).

PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U ITALIJI

Na {i ju ni o ri pu tu ju da nas Evrop sko pr ven stvo u ga |a wu va zdu {nim oru` jem po ~i we da nas u ita li jan skom gra du Bre {i i tra ja }e do 6. mar ta.

Sr bi ja ne }e ima ti pred stav ni ke u ju ni or skim ka te go ri ja ma u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq. Se lek tor Zo ran Sto jiq ko vi} u Bre {u vo di sle de }e tak mi ~a re: Ste va na Ple ti ko si }a, Dra ga na Mar ko vi }a, Ne ma wu Mi ro sa vqe va (se ni o ri pu {ka), An dreu Ar so vi}, Iva nu Mak si mo vi}, Li di ju Mi haj lo vi} (se ni or ke pu {ka), Bo ri sla va Ma zi wa ni na, Igo ra ^o tru, @ar ka Tri fu wa gi }a (ju ni o ri pu {ka), Ta {a nu Bo ga ti nov ski, Ka ta ri nu Bi ser ~i}, Dra ga nu To do ro vi} (ju ni or ke pu {ka), Da mi ra Mi ke ca, An dri ju Zla ti }a, Di mi tri ja Gr gi }a (se ni o ri pi {toq), Ja snu [e ka ri}, Zo ra nu Aru no vi} i Bo ba nu Ve li~ ko vi} (se ni or ke pi {toq). U stru~ nom {ta bu, po red se lek to ra Sto jiq ko vi }a, su Ivan Kva snev ski tre ner za pi {toq za se ni o re, Alek san dra Ivo {ev tre ner za pu {ku za se ni o re i ju ni o re i Ivan Ma noj lo vi} tre ner za pu {ku za ju ni o re. Na put idu i li~ ni tre ne ri stre la ca o tro {ku SSS: Mi ri ba na Mak si mo vi}, Je le na Aru no vi}, Pa vle Zla ti}, Bo ban Mar ko vi}, Dra gan Do ne vi}, Go ran Mi kec i Mi lu tin Ste fa no vi}.

Na pro {lom EP u Ma ra ke ru (Nor ve {ka) srp ski strel ci su osvo ji li ~e ti ri me da qe. [am pi on ke Evro pe su po sta le An drea Ar so vi} (pu {ka) i Bo ba na Ve li~ ko vi} (pi {toq), ekip no su zla to uze le se ni or ke pi {to qem ([e ka ri}, Aru no vi}, Ve li~ ko vi}), kao i ju ni or ke pu {kom (Mak si mo vi}, Bi ser ~i}, To do ro vi}). Se lek tor Sto jiq ko vi} pred put je is ta kao da ne vo li da prog no zi ra re zul ta te.

- Pr vi put ni smo odr `a li za jed ni~ ke pri pre me, jer je po pre po ru ci Olim pij skog ko mi te ta od lu ~e no da li~ ni tre ne ri spro vo de in di vi du al ne pri pre me. Je dan deo stre la ca bio je na Zla ti bo ru, dok su osta li ra di li u svo jim klu bo vi ma. Ka ko }e to

Ras po red tak mi ~e wa 3. mart: juniorke pu{ka (finale od 15) 4. mart: juniori pu{ka (finale od 12) 5. mart: seniori pi{toq (finale od 12), seniorke pu{ka (finale od 15) 6. mart: seniorke pi{toq (finale od 11.30), seniori pu{ka (finale od 15)

sve da is pad ne, vi de }e mo u Bre {i. Na ma ovo EP ni je ja ko va `no sem za li~ nu afir ma ci ju stre la ca i wi ho vih tre ne ra za na gra de. U Bre {i se ne uzi ma ju kvo te za Lon don, pa }e nam tak mi ~e we po slu `i ti kao pro ve ra za svet ske ku po ve. Pr vi put }e se na svet skim ku po vi ma uzi ma ti po dve kvo te i mi }e mo pro ba ti da to is ko ri sti mo i da obez be di mo jo{ ~e ti ri kvo te, ka ko bi osam na {ih stre la ca oti {lo u Lon don. Pr vi svet ski kup je u Sid ne ju, ta mo }e mo osta ti i na pri pre ma ma po sle tak mi ~e wa i on da oti }i u Ko re ju na sle de }i kup. Za tim nam osta ju jo{ Fort Be ning u SAD i Min hen.

Plan je da kvo te obez be di mo do Evrop skog pr ven stva MK oru` jem ko je }e se odr `a ti u Be o gra du i da mir no sa ~e ka mo tak mi ~e we na do ma }em te re nu.

EP u Be o gra du je pret po sled we tak mi ~e we na ko jem }e se uzi ma ti kvo te i to je op te re }e we za tak mi ~e we - re kao je Sto jiq ko vi}.

Srp ski strel ci }e na ovo tak mi ~e we pu to va ti u dve gru pe. Pr va gru pa, ju ni o ri i ju ni or ke pu {ka, uz se lek to ra Zo ra na Sto jiq ko vi }a i tre ne re Alek san dru Ivo {ev i Iva na Ma noj lo vi }a kre nu }e da nas u osam kom bi jem iz Be o gra da. Dru ga gru pa, se ni o ri i se ni or ke pu {kam i se ni o ri i se ni -

Dra ga na To do ro vi} i Bo ri slav Ma zi wa nin

or ke pi {toq, uz tre ne ra Iva na Kva snev skog i osta le li~ ne tre ne re po la zi u sre du uju tru..

G. Malenovi}

20

SPORT

utorak1.mart2011.

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB MU [KA LI GA He mo farm - C. zve zda Bu du} nost - Olim pi ja Ce de vi ta - Za greb Nim burk - [i ro ki Kr ka - Za dar Ci bo na - Igo kea Par ti zan - Rad ni~ ki 1. Par ti zan 2. Kr ka 3. Olim pi ja 4. Bu du} nost 5. Za greb 6. Ce de vi ta 7. He mo farm 8. Rad ni~ ki 9. Igo kea 10. Nim burk 11. Ci bo na 12. [i ro ki 13. Za dar 14. C. zve zda

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

15 15 14 13 13 11 11 11 10 10 10 9 6 6

7 7 8 9 9 11 11 11 12 12 12 13 16 16

88:66 70:71 97:102 73:59 92:64 78:68 80:64

1742:1522 1714:1582 1680:1576 1677:1606 1795:1770 1782:1738 1755:1783 1800:1854 1635:1640 1697:1733 1691:1767 1655:1804 1695:1794 1641:1790

37 37 36 35 35 33 33 33 32 32 32 31 28 28

PR VA MU [KA LI GA No vi Sad - Voj. Sr bi ja gas 91:95 Ta mi{ - Me ta lac 76:82 Su per fund - OKK Be og rad 55:87 Slo bo da - Na pre dak 78:74 Cr no ko sa - Prol. Naf ta gas 77:72 Me ga Vi zu ra - FMP 107:113 Slo ga - Bo rac 83:81 1. FMP 2. Be o grad 3. Me ta lac 4. M. Vi zu ra 5. Ta mi{ 6. No vi Sad 7. Slo ga 8. Slo bo da 9. Voj vo di na 10. Na pre dak 11. Pro le ter 12. Bo rac 13. Cr no ko sa 14. Su per fund

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

21 17 16 14 13 11 11 11 10 9 9 9 9 1

2 6 7 9 10 12 12 12 13 14 14 14 14 22

2050:1638 1896:1712 1872:1780 2034:1999 1663:1618 1856:1858 1851:1890 1760:1837 1638:1733 1768:1779 1851:1950 1682:1798 1840:1922 1699:1958

44 40 39 37 36 34 34 34 33 32 32 32 32 24

PR VA B MU [KA LI GA BKK Rad ni~ ki - Kon stan tin 99:63 @e le zni ~ar - Voj vo di na 94:73 Rad ni~ . Ba sket - Mla dost 88:66 Ni{ - KG Stu dent UK 80:88 Spar tak - Vi va Ba sket 113:80 Ja go di na - Rad ni~ ki KG 06 83:69 Sme de re vo - Rad ni~ ki 81:71 1. BKK Rad ni~ ki 19 2. Rad ni~ ki Bas. 19 3. @e le zni ~ar 19 4. Spar tak 19 5. Sme de re vo 19 6. KG Stu dent 19 7. Vi va Ba sket 19 8. Kon stan tin 19 9. Voj vo di na 19 10. Rad ni~ ki 19 11. Mla dost 19 12. Ja go di na 19 13. Ni{ 19 14. Rad ni~ ki (KG) 19

17 15 13 12 11 11 10 9 9 8 8 6 4 0

2 4 6 7 8 8 9 10 10 11 11 13 15 19

1646:1288 1470:1253 1562:1488 1676:1518 1611:1560 1534:1503 1579:1597 1458:1542 1500:1532 1493:1479 1473:1573 1461:1575 1348:1547 1391:1747

36 34 32 31 30 30 29 28 28 27 27 25 23 19

PR VA B @EN SKA LI GA Bor - Kra qe vo Si vac - Ba ske Stars Sta ra Pa zo va - R. Ko ra} Plej Of - Mo ra vac Be o ~in - Ko lu ba ra [a bac - Vr bas Me de la Trep ~a - Ja go di na

58:55 72:74 74:86 67:60 77:60 73:66 76:84

19 1. R. Ko ra} 2. Vr bas Me de la 19 3. Sta ra Pa zo va 19 19 4. [a bac 19 5. Ja go di na 19 6. Be o ~in 19 7. Ko lu ba ra 8. Ba sket Stars 19 9. Si vac 19 19 10. Plej Of 19 11. Kra qe vo 19 12. Mo ra vac 13. Trep ~a 19 19 14. Bor

ODBOJKA 18 15 15 14 12 10 10 9 8 8 5 5 3 1

1 4 4 5 7 9 9 10 11 11 14 14 16 18

1564:1041 1475:1110 1500:1104 1305:1165 1449:1407 1241:1104 1241:1170 1173:1351 1230:1302 1059:1174 1213:1383 1064:1213 976:1354 880:1492

37 34 34 33 31 29 29 28 27 26 24 23 21 20

PR VA SRP SKA LI GA SE VER (M) Mla dost Tel. - Du ga Sport Ki - Rad ni~ ki To po la - Me ri di a na Oya ci - Vr bas Du nav - Sta ra Pa zo va 1. Mla dost 2. Du nav 3. N. Pa zo va 4. Me ri di a na 5. Vr bas 6. Oya ci 7. S. Pa zo va 8. Ve ter nik 9. To po la 10. No vi Sad 11. Je din stvo 12. Rad ni~ ki 13. Sport Ki 14. Du ga

20 21 20 20 20 21 19 19 20 19 18 19 24 24

19 17 16 16 12 11 11 11 7 8 8 6 0 0

1 4 4 4 8 10 8 8 13 11 10 13 24 24

20:0 0:20 71:95 81:79 97:74

1502:1186 1467:1247 1397:1221 1411:1190 1462:1336 1375:1409 1244:1161 1309:1257 1180:1342 1236:1282 1180:1114 1129:1187 0:480 0:480

39 38 36 36 32 32 30 30 27 27 26 25 0 0

ZA JED NI^ KA LI GA VOJ VO DI NE (@) ^e la re vo - Ru ma 92 86:82 Sr bo bran - He mo farm 75:63 Pro le ter - Vr bas We go{ 20:0 Si vac - Voj vo . NIS (11. mart) Gim na zi ja - To pol ~an ka (3. mart) 1. Sr bo bran 2. ^e la re vo 3. Ru ma 92 4. Voj vo di na 5. He mo farm 6. Pro le ter 7. To pol ~an ka 8. Gim na zi ja 9. Si vac 10. Vr bas We go{

17 16 16 15 16 16 15 15 15 17

13 13 11 11 7 6 6 5 5 2

4 1007:780 30 3 1112:943 29 5 896:670 27 4 903:737 26 9 691:786 22 10 664:709 20 9 564:703 20 10 404:566 16 10 409:482 11 15 339:613 8

DRU GA SRP SKA LI GA SE VER (M) Mla dost - Aka de mik Cr ven ka - Ki kin da Di na mo - Par ti zan Haj duk - Srem Ba~ ka Pa lan ka - Top Ru ma - Kra ji na Gr me~ Sve ti \or |e - Apa tin 1. Srem 2. Aka de mik 3. Ki kin da 4. Di na mo 5. Sv. \or |e 6. K. Gr me~ 7. Ru ma 8. Haj duk 9. Cr ven ka 10. Apa tin 11. Top 12. Par ti zan 13. B. Pa lan ka 14. Mla dost

19 19 19 19 18 19 19 19 19 18 19 19 19 19

17 16 15 14 14 12 9 8 6 7 5 4 4 1

2 3 4 5 4 7 10 11 13 11 14 15 15 18

66:87 57:70 90:73 61:77 85:77 110:97 (da nas)

1772:1295 1607:1365 1585:1274 1542:1354 1501:1319 1584:1477 1631:1595 1381:1391 1308:1445 1239:1324 1404:1484 1284:1558 1133:1669 1109:1530

36 35 34 33 32 31 28 27 25 25 24 23 23 20

Su per li ga (`) NIS Spar tak - Di na mo Azo t.

Cr ve na zve zda - TENT Je din stvo (U) - Po {tar Rad ni~ ki (B) - Ko lu ba ra Vi zu ra - Klek 1. C. zve zda 2. Vi zu ra 3. Spar tak 4. TENT 5. Rad ni~ ki (B) 6. Di na mo 7. Ko lu ba ra 8. Je din stvo 9. Klek 10. Po {tar

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

17 3 12 10 10 8 7 5 2 1

0 4 5 7 7 9 10 12 15 16

4 4 4 4 4 6

4 3 2 2 1 1

0 0 0 0 0 0

0 1 2 2 3 5

PR VA B LI GA

41:23 12 40:38 9 30:26 6 40:35 6 28:35 3 42:65 3

Be la gru pa Re zul ta ti 6. ko la: Go~ - Spar tak 11:10, [a bac - Ra bot ni~ ki 4:8, Sin gi du num - Du nav 7:12.

1. Du nav 2. Ra bot ni~ ki 3. Sin gi du num 4. Go~ 5. Spar tak 6. [a bac

6 6 6 6 6 6

5 5 3 3 1 0

1 1 0 0 0 0

0 0 3 3 5 6

69:45 16 65:43 16 60:54 9 69:73 9 67:82 3 40:78 0

Plava grupa Re zul ta ti 6. ko la: Ze mun Mla dost 12:10, Ba wi ca - Be ~e jac 7:2, Sen ta - TENT 6:11.

1. Ba wi ca 2. TENT 3. Ze mun 4. Be ~e jac 5. Mla dost 6. Sen ta

6 6 6 6 6 6

6 4 3 2 1 0

0 1 2 1 0 0

0 1 1 3 5 6

72:31 18 76:47 13 65:55 11 45:41 7 48:77 3 33:87 0

IN TER LI GA VE TE RA NA

Be ~ej ci vo de Po red ak tiv nih va ter po li sta In ter li gu igra ju i ve te ra ni. U ovom tak mi ~e wu ko je se odr `a va ve} dru gu se zo nu igra ju Voj vo di na (No vi Sad), Spar tak (Su bo ti ca), Po let (Som bor), Be ~ej, Osi jek (Hr vat ska) i Pe ~uj (Ma |ar ska).

Do sa da su od i gra na tri ko la (tur ni ra). U pr vom je do ma }in bio Be ~ej, dru gom Osjek, a u tre }em Su bo ti ca. Ta da su po stig nu ti sle de }i re zul ta ti: Spar tak - Voj vo di na 8:14, Be ~ej - Osjek 20:3, Po let - Pe ~uj 10:7. Po sle tri ko la vo di Be ~ej sa de vet bo do va is pred Voj vo di ne i Spar ta ka ko ji ima ju se dam,

50 38 35 32 27 24 22 18 5 4

Pr va li ga (`) No vi Sad PP - Vi zu ra SN La za re vac - Voj vo di na [u ma di ja - Va ra din BMG Pu te vi (P) - Je din stvo (SP) Spar tak (Q) - Sme~ 5 Gim na zi ja lac - Rad ni~ ki (K) 1. Voj vo di na 16 16 2. Va ra din 16 3. No vi Sad 4. Je din s. (SP) 16 5. Rad ni~ ki (K) 16 6. Sme~ 5 16 7. Vi zu ra SN 16 8. Gim na zi ja lac 16 9. Spar tak (Q) 16 10. La za re vac 16 11. Pu te vi (P) 16 12. [u ma di ja 16

16 13 13 13 9 9 8 6 5 3 1 0

0 3 3 3 7 7 8 10 11 13 15 16

3:0 0:3 0:3 0:3 0:3 1:3

48:11 42:15 42:18 40:19 34:23 31:24 34:29 28:36 21:38 19:42 6:47 5:48

46 40 37 36 29 27 27 19 14 9 2 2

Dru ga li ga - se ver (`) MD Zre wa nin - Klek 2 3:0 Mla dost - Fu tog 3:1 Ki kin da - Srem 3:0 Ru ma - P. tem po 0:3 No vi Sad 2 - Ki0230 od go |e no 1. MD Zre wa nin 10 10 2. Mla dost 10 8 3. P. tem po 10 6 4. Ki kin da 10 6 5. Srem 10 6 6. Fu tog 10 5 7. N. Sad2 9 3 8. Ru ma 10 2 9. Ki 0230 9 2 10. Klek 2 - od u stao

0 2 4 4 4 5 6 8 7

30:5 26:11 19:12 20:13 21:17 20:18 12:22 12:25 8:25

30 23 18 18 18 16 8 8 4

Dru ga li ga - se ver (m) Srem 2006 - D. vo lej Voj vo di na 2 - Mla dost E. RFU - Slo ven Pe tro va ra din - Apa tin FOK - In |i ja 1. D. vo lej 10 2. Slo ven 10 3. Mla dost E. 10 4. Srem 10 5. Apa tin 10 6. In |i ja 10 7. Pe tro va ra din10 8. RFU 10 9. Voj vo di na 10 10. FOK 10

9 6 6 6 6 5 5 3 3 1

1 4 4 4 4 5 5 7 7 9

3:0 3:1 0:3 0:3 0:3

27:6 23:15 24:17 19:17 22:19 20:18 18:23 13:23 13:24 10:27

27 20 19 17 16 16 12 10 9 4

Pr va voj vo |an ska li ga - cen tar (`) VST - Va ra din BMG 2 Slo ga - Voj vo di na 2 NS vo lej tim - Fu to gvest Maks - No vi Sad3 Par ti zan - NS tim 1. NS vo lej tim 10 10 2. VST 10 7 3. N. Sad3 10 7 4. Par ti zan 10 6 5. Slo ga 10 5 6. Va ra din2 10 5

0 3 3 4 5 5

3:2 3:1 3:1 1:3 3:0

30:6 25:14 22:25 20:14 20:18 20:19

29 21 20 18 16 14

DRU GA MU [KA LI GA – SE VER

7. Fu to gvest 8. Maks 9. NS tim 10. Voj vo di na2

10 10 10 10

5 5 4 6 1 9 0 10

20:22 14 19:20 14 6:28 3 4:30 0

Pr va voj vo |an ska li ga - se ver (`) CVS - Mer kur Spar tak 2 - Vo lej stars Be ~ej - Apa tin Vr bas - Mla dost Blok aut - Ba~ ki zmaj 1. Spar tak 2. B. zmaj 3. CVS 4. Vr bas 5. Vo lej stars 6. Mla dost 7. Mer kur 8. Be ~ej 9. B. aut 10. Apa tin

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

3:0 3:1 3:0 2:3 0:3

9 1 8 2 7 3 7 3 6 4 6 4 3 7 3 7 1 9 0 10

28:5 27:7 24:14 25:15 21:14 22:16 9:21 9:21 5:28 1:30

27 25 20 20 19 17 9 9 4 0

Pr va voj vo |an ska li ga - jug (`) @i ti {te - Ba nat Pro le ter - Omla di nac Kra ji {nik - Mla dost E. Du nav - Se ~aw Vr {ac - MD Zre wa nin2 1. @i ti {te 2. Vr {ac 3. Omla di nac 4. Ba nat 5. Kra ji {nik 6. Pro le ter 7. Du nav 8. Zre wa nin 9. Mla dost E. 10. Se ~aw

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

9 8 8 6 5 4 4 3 2 1

1 2 2 4 5 6 6 7 8 9

3:0 3:1 3:1 3:0 3:1 29:4 25:11 25:15 21:16 22:20 18:21 15:19 16:24 11:26 3:29

28 23 21 18 16 14 13 9 6 2

Pr va voj vo |an ska li ga - cen tar (m) Vo {a - Stra `i lo vo Mla dost E.2 - Dubl Pe tro va ra din 2 - [id Srem 2 - No vi Sad 2 1. Dubl 2. Vo {a 3. Pe tro va ra din 4. Mla dost E. 5. Stra `i lo vo 6. Srem 7. [id 8. No vi Sad

8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 5 5 5 2 2 0

1 2 3 3 3 6 6 8

3:0 1:3 3:1 3:2 22:6 22:7 17:12 18:11 15:12 8:21 7:21 5:24

21 20 15 14 14 6 5 1

Pr va voj vo |an ska li ga - se ver (m) Mla dost - Spar tak 2 2:3 Mer kur - Ki kin da 3:0 Vr bas - Be ~ej 3:0 Par ti . Me gal - Ma gli} od go |e no 1. Ki kin da 2. Vr bas 3. Mer kur 4. Par ti zan 5. Ma gli} 6. Spar tak 7. Mla dost 8. Be ~ej

8 8 8 7 7 8 8 8

7 6 5 5 4 3 1 0

1 2 3 2 3 5 7 8

21:5 18:9 17:11 17:11 13:14 12:20 10:23 9:24

21 17 15 13 11 8 4 4

Pr va voj vo |an ska li ga - jug (m) Pr vi tem po - Ba nat 1:3 Her ce go vi na - Rad ni~ ki 3:1 Gor wi grad - Pro le ter 1:3 Bo rac 2 slo bo dan 1. Pro le ter 2. Her ce go vi na 3. Ba nat 4. Rad ni~ ki 5. G. grad 6. Bo rac 2 7. P. tem po

7 7 7 7 7 6 7

7 5 4 4 3 1 0

0 2 3 3 4 5 7

21:2 16:12 14:11 13:13 12:14 8:15 4:21

21 14 12 11 9 4 1

RUKOMET

IN TER LI GA

1. Par ti zan 2. Sol nok 3. Voj vo di na 4. Ko {i ce 5. C. zve zda 6. Pe ~uj

3:0 3:0 3:0 3:1 3:0

51:6 41:19 40:20 36:23 34:31 31:32 28:33 25:40 8:48 7:49

VATERPOLO Re z ul t a t i: Voj v o d i n a Sol n ok 15:5, PVSK Pe ~ uj Sol n ok 5:6, Par t i z an - Ko {i c e 11:6, Cr v e n a zve z da Ko { i c e 4:10, Par t i z an - Voj vo d i n a 5:4, Voj v o d i n a - Cr ve n a zve z da 8:7, Cr v e n a zve zda - Par t i z an 7:11, Ko { i c e - Pe ~ uj 14:8, Sol n ok - Pe ~ uj 17:8, Voj v o d i n a - Pe ~ uj 4:9, Par t i z an - Pe ~ uj 14:6, Ko { i ce - Sol n ok 10:12, Cr v e n a zve z da - Pe ~ uj 10:6.

dnevnik

Pe ~uj i Po let su sa ku pi li po pet, a Osi jek i Pe ~uj po tri bo da.

- Ova re gi o nal na li ga po la ko do bi ja na zna ~a ju. Ve te ra ni pri ka zu ju do bar kva li tet va ter po la, ali i afir mi {u klu bo ve i odr `a va ju kon ti nu i tet igra wa i po za vr {et ku pro fe si o nal nih ka ri je ra - ka `e @i vko Cvje ti }a nin, pred sed nik Skup {ti ne VK Voj vo di na.

Po sle {est kola od i gra }e se fi nal ni tur nir na ko jem }e pr va ~e ti ri ti ma raz i gra va ti za naj bo qeg. Fi nal ni tur nir }e se igra ti u Som bo ru.

G. M.

SU PER LI GA (M)

PR VA LI GA (M)

Voj vo di na @el. - Pla nin ka PV 32:26, PKB - Ju go vi} Uni met 28:28, Na i sus - Pri boj 33:25, Sme de re vo - Me ta lo pla sti ka 24:30, Po `a re vac - Cr ven ka 27:25, Cr ve na zve zda - Vra we si no}, Par ti zan - Ko lu ba ra (16. mar ta), Rad ni~ ki - Di na mo (16. mar ta)

Obi li} - Vr bas 28:24, Zla tar Voj put 27:26, Ja go di na - No va Pa zo va 35:33, Mla dost TSK - Bask So ko 33:25, Ru dar - Za je ~ar 35:27, N. Pa zar - C. zve zda 24:21, Pro le ter N. - Na pre dak 21:29

1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Ko lu ba ra 4. Me ta lopl.

5. PKB 6. Rad ni~ ki 7. Po `a re vac 8. Pla nin ka 9. Voj vo di na 10. Ju go vi} 11. Sme de re vo 12. Di na mo 13. Vra we 14. Pri boj 15. Na i sus 16. Cr ven ka

17 17 16 18 18 17 18 18 18 18 17 17 17 18 18 18

16 13 12 10 10 10 9 8 8 7 4 5 4 4 3 3

0 3 1 3 3 1 2 3 2 2 2 0 1 1 2 0

1 1 3 4 5 6 7 7 8 9 11 12 12 13 13 15

561:438 32 542:467 29 467:423 25 496:470 25 505:471 23 475:458 21 472:463 20 498:503 19 478:482 18 448:456 16 404:448 10 469:521 10 419:467 9 466:523 9 435:498 8 524:522 6

SU PER LI GA (@) Na i sa - ^a ~ak 36:31, K. Mi lo{ Me di ci nar 35:29, C. Zve zda - Za je ~ar 25:42, B. P. No pal - Ce pe lin 36:31, V. Ba wa RC 95 - Ja go di na 25:44, M. sport - JP Rad ni~ ki 28:13 1. Za je ~ar 2. Na i sa 3. Ja go di na 4. C. zve zda 5. K. Mi lo{ 6. ^a ~ak 7. No pal 8. Rad ni~ ki 9. M. sport 10. Me di ci nar 11. Ce pe lin 12. V. Ba wa

13 15 13 15 14 14 14 14 14 14 14 14

13 13 10 10 8 7 6 6 6 3 2 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 2 3 5 6 7 8 8 8 11 12 14

478:251 26 448:397 26 414:329 20 455:429 20 436:407 16 362:357 14 427:422 12 371:369 12 364:392 12 382:451 6 300:460 4 270:443 0

1. Na pre dak 2. Obi li} 3. C. zve zda 4. Ru dar 5. Voj put 6. N. Pa zar 7. Za je ~ar 8. Zla tar 9. Vr bas 10. Ja go di na 11. Mla dost 12. Pro le ter 13. M. Go ra 14. N. Pa zo va 15. Bask

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 14 15 15

11 12 10 10 9 7 7 7 7 7 6 5 3 2 0

2 0 1 0 2 3 2 2 0 0 0 0 3 3 0

2 3 4 5 4 5 6 6 8 8 9 10 8 10 15

422:367 24 444:403 24 403:369 21 459:408 20 395:368 20 379:366 17 421:384 16 478:482 16 418:425 14 458:477 14 382:408 12 420:462 10 380:410 9 386:422 7 350:444 0

DRU GA LI GA (M) Rad ni~ ki ([) - Ru ma 28:30, Som bor - Apa tin 26:23, @SK Haj duk 36:24, B. Kar lo vac - Ti tel YD 32:30, Je din stvo - Ja bu ka 27:27, Her ce go vi na - @e le zni ~ar 24:23, Me ta lac AV - Rad ni~ ki 23:22, Po ti sje Ple teks slo bo dan 1. @e le zni ~ar 15 2. Apa tin 15 3. @SK 15 4. Ti tel YD 15 5. Je din stvo 15 6. Me ta lac 15 7. Rad ni~ ki C. 15 8. Ru ma 15 9. Her ce go vi na 15 10. Haj duk 15 11. B. Kar lo vac 15 12. Po ti sje 14 13. Rad ni~ ki [. 15 14. Ja bu ka 15 15. Som bor 15

11 11 10 9 8 7 8 6 5 6 5 4 4 3 2

1 1 0 2 4 5 1 2 2 0 0 2 2 2 2

3 3 5 4 3 3 6 7 8 9 10 8 9 10 11

445:393 23 430:383 23 485:432 20 438:397 20 453:446 20 403:374 19 497:440 17 475:470 14 397:435 12 392:445 12 466:486 10 364:395 10 434:478 10 415:439 8 412:490 6

Iz ne na |e we u Som bo ru Som bor – Apa tin 26:23 (11:9) SOM BOR: Grad ska ha la Mo ston ga, gle da la ca 400, su di je:@eq ko Bu ra, Mir ko Pe ren di ja (oba No va Pa zo va ).

Sed mer ci: Som bor 2(2), Apa tin (2), is kqu ~e wa: Som bor12 , Aapa tin 2 mi nu ta.

SOM BOR: Kon stan ti no vi}, Dra ga{ 3, Pen ze{ 1, Ni ko li} 4, Mi ri} 12 (2), Be sla} 1, Ar bu ti na, S. Uru ka lo, @iv ko vi} 1, [tran ga ri}, Tr bo je vi}, Zo ri}, Dra {ko vi} 4, Ra ~i}.

APA TIN: So la}, ]i ri} 1, Oqa ~a 1, Ba ji} 3, Man di}, Pa le vi} 1, Du ki}, Krec 1, Ve jin 11, Bo g o j e v i} , Me d i} 4(2), Kqa ji}, Gru bor, Mi lo je vi} 1.

(1), Be }a re vi}, Bu la to vi} 6 (1), Mi {ko vi}, Kan di} 1, I. Ste va no vi}.

Po sle vo| stva do ma }i na 4:1 i 8:4, go sti iz No vog Sa da, pred vo |e ni Bu la to vi }em, is ko ri sti li su gre {ke Fu to `a na i us pe li da na od mor odu sa po rav na tim re zul ta tom. Od 45. mi nu ta Rad ni~ ki je or ga ni zo va nom igrom us peo da pre |e u vo| stvo (18:20), da bi ula skom gol m a n a Bo r i s la v a Po l i } a stva ri do {le na svo je me sto i do kra ja su sre ta vo di la se iz jed na ~e na bor ba. Pet se kun di pre kra ja Ni ko la Dam wa no vi} sa 12 me ta ra iz de ve ter ca po sti `e efek tan gol i re {a va

Sil ni @a baq ci @SK - Haj duk 36:24 (18:6) @A BAQ: Sport ska ha la, gle da la ca 600, su di je: Voj vo di} (Ri |i ca), Me da re vi} (Zre wa nin). Sed mer ci: @SK 2 (1), Haj duk 3 (3), is kqu ~e wa: @SK 14, Haj duk 6 mi nu ta. @SK: Man di}, Ke zi ja 2, Be }i ri} 3, Bo sni} 2, Ne nad 8, Mi ja to vi} 1, Mi lu ti no vi} 1, Jo va no vi} 4, Mar ko vi}, Smo qan 6, Vuj kov 1, Ra doj ~i} 4, Bo ja ni} 4, Ar se ni}.

HAJ DUK: Ge re, Vuj kov 3, @iv kov 1, N. Be ~e jac 1, Ka ra} 4, Obre no vi}, An drin, Lu ki} 4, \. Be ~e jac, Spa so jev 8, Dr ~a 2, Ter tei, Mi li }ev 1, Ra da no vi}.

U iz u zet nom am bi jen tu @a baq ci su od i gra li sjaj nu utak mi cu, sa va la da li kom {i je iz ^u ru ga i na go ve sti li ozbiq nu tr ku za li der sku po zi ci ju. Od na ja vqe ne va tre i ne iz ve sno sti qu tih ri va la ovog pu ta ni je bi lo ni {ta, jer je do ma }i nu tre ba lo sve ga 15 mi nu ta da slo mi ot por go sti ju. Ube dqi vu raz li ku ko ju su @a baq ci ste kli do od mo ra bez pro ble ma su sa ~u va li i u na stva ku utak mi ce. Sa klu pe bes pre kor no je ko man do vao tre ner @SK - a Pre drag To pi}, a na te re nu je to ~i nio naj bo qi igra~ Dra gan Ne nad. Kod go sti ju, od ko jih se mno go vi {e o~e ki va lo, le po je to {to je za i grao i gol po sti gao pet na e sto go di {wi Ni ko la Be ~e jac a uz to je za i grao u is toj eki pi sa ocem \u ri com (37 go di na).

P. Bun da lo Sen za ci ja u Mo ston gi. Fa vo ri zo va na eki pa Apa ti na je iz gu bi la od ru ko me ta {a Som bo ra, a ju na ci po be de su bi li gol man Ra ~i} i stre lac 12 go lo va Mi ri}. Pr vo po lu vre me, sem po ~et ne pred no sti Apa ti na od dva go la, pri pa lo je do ma }i nu, ko ji je do ~e kao od mor sa dva go la vi {ka. U dru gom po l u v re m e n u Som b or c i su igra l i jo{ bo q e, ima l i su pred n ost i od {est go l o v a (23:17) i za hva qu ju }i to me me~ mir no pri ve li kra ju.

M. Jo vi }e vi}

Me ta lac AV - Rad ni~ ki (NS) 23:22 (12:12) FU TOG: Dom spor to va, gle da la ca: 100, su di je: Triv ko vi} i Mi lo sa vac (Be {ka), sed mer ci: Me ta lac AV 4 (2), Rad ni~ ki Ce ment 3 (2), is kqu ~e wa: Me ta lac AV 8, Rad ni~ ki Ce ment 12 mi nu ta.

ME T A L AC ASKO VI DAK: Sol do, Gra ji} 3, Sa vi}, Ili} 3, Dam wa no vi} 6, Voj vo di} 3 (1), To ja gi} 2, Ma noj lo vi}, Pe tro vi}, Jo ji} 4 (1), Va ji}, Po li}, Ja wi} 2, La ti no vi}.

RAD NI^ KI CE MENT: Ze len 1, Ili}, Vu ~i} 5, Jo vi} 4, Gra ho vac 1, Mi }o vi}, M. Ste va no vi}, Ka ran 2, Bo {ko vi} 2

po b ed n i k a ovog ne i z v e s nog, bor be nog i uz bu dqi vog kom {ij skog der bi ja.

J. Ga li}

Je din stvo – Ja bu ka 27:27 (13:9) KA ^A RE VO: Ha la spo to va, gle da la ca 400, su di je: Ko va ~i} i Man di} (obo ji ca iz No vog Sa da). Sed mer ci: Je din stvo 5 (4), Ja bu ka 6 (3), is kqu ~e wa: Je din stvo 12 , Ja bu ka 14 mi nu ta.

Je din stvo: Mi ta nov ski, Mi la no vi}, Pr ~uq 8, ^u bri lo, Cvet ko vi} 2, Sre te no vi} 4, Jov ~i} 2, Ra do vi} 2, Di mi tri jev s ki, Nin k ov 1, Po p o v i}, Osto j i}, Mi l u t i n o v i} 3, Alim pi je vi} 5.

Ja bu ka: Ta si}, Ka li ni} 1, \e ki} 5, Pa vi} 2, Traj ko vi} 3, Svor can 4, Ko sti} 1, Ra de ski, To d o r ov s ki, Mir ~ ev s ki, D`an tov ski, Ko ~o vi}, Er va ~a nin 11, Gro za.

U kom {ij skom der bi ju do ma }i ru ko me ta {i su u po je di nim mom nti ma vo di li i sa pet go lo va raz li ke, da bi sve to pro koc ka na je u za vr {ni ci me ~a.

Go sti iz Ja bu ke su sa moj za vr {ni ci mo gle i da po be de, ali je za hva qu ju }i go lu Jov ~i }a do ma }in osvo jio bod.

B. Stoj kov ski

PR VEN STVO SR BI JE ZA JU NI OR KE

Ki kin |an ke {am pi on ke

Dvo dnev no pr ven stvo Sr bi je za ju ni or ke (igra ~i ce ro |e ne 1995. i mla |e) odr `a no je u Ki kin di u or ga ni za ci ji ov da {weg `en skog klu ba. U~e stvo va lo je de vet eki pa: Ki kin da 2, Me ta lac (Va qe vo), Mla dost (Sme de rev ska Pa lan ka), Voj vo d i n a (Per l ez),be o g rad s ki klu bo vi Ce pe lin, Vo `do vac, Ju ni or, Cr ve na zve zda i Ze mun. [am pi on ke Sr bi je su ru ko me ta {i ce Ki kin de 2, a sle de, Ju ni or, Vo `do vac, Me ta lac, Ce p e l in, Mla d ost, Ze mun, Cr ve na zve zda i Voj vo di na. @i ri je za naj bo qu igra ~i cu tur n i r a iza b rao Ma r i j u Ag ba bu ( Ki kin da 2), naj bo qi stre lac je Ka ta ri na Sto {i}

(Ju ni or), a naj bo qi od bram be ni igra~ Alek san dra Va si} (Vo `do vac). Ide al na sed mor ka : Le `a ja, Mi ki}, Sto {i}, Veq ko vi}, M. Ag ba ba, J. Ag ba ba, Ata nac ko vi}.

Ki kin |an ke su za osvo je no pr vo me sto do bi le ve li ki pe har od or ga ni za to ra Ru ko met nog sa ve za Sr bi je, a ma wim pe ha ri ma na gra |e ne su dru go pla ri a na i tre }e pla si ra na eki pa. Po bed ni~ ka eki pa Ki ki da 2, ko ju su pred vo di li tre ne ri De jan Ka ra no vi} i Mir ko Ke wa lo, igra la je u sa sta vu: Vin ~i}, Ja ko vqe vi}, So le {a, Be lo{, @iv kov, Glu bi}, Mi haj lov, M. Ag b a b a, Go l u { in, Veq ko vi}, J. Ag ba ba, An dri}, Cu ci}, Adin i Alek si}. M. S.

SPORT

dnevnik

utorak1.mart2011.

21

LIGA EVROPSKIH NACIJA

Na Hr va te s Ka ra ka {e vi }em U okvi ru ^e lenx di vi zi je Li ge evrop skih na ci ja u sto nom te ni su da nas se u Be o gra du sa sta ju Sr bi ja i Hr vat ska. Bi }e to re van{ duel dve se lek ci je, a pr vi su do bi li Hr va ti 3:2. Ovo ga pu ta or lo vi }e bi ti ja ~i za Alek san dra Ka ra ka {e vi }a. [an se za po be du su tim ve }e, bez ob zi ra na sta we na ta be li.

- Mi smo po sled wi, Hr va ti pr vi, ali mo ti va nam ne ne do sta je. Wi ma po be da zna ~i lak {i `reb za po lu fi na le, a na ma za na red ne kva li fi ka ci je. Mi smo ve li ki sport ski ri va li i ni je sve jed no ko je bo qi u me |u sob nom bi lan su – re kao je Ka ra ka {e vi}.

Se lek tor Bo ris Vu ke li} za hva lio se Sto no te ni skom sa ve zu Be o gra da na or ga ni za ci ji me ~a.

Evro li ga do bi ja na zna ~a ju Do sa da Li ga evrop skih na ci ja ni je ima la tak mi ~ar ski zna ~aj, ali i to se me wa.

- Od na red ne se zo ne kva li f i k a c i j e za Evrop s ko pr ven stvo tra ja }e dve go di ne, a pra vo u~e {}a iz bo ri }e 12 eki pa - re kao je Ka ra ka {e vi}.

Alek san dar Ka ra ka {e vi}

- Hva la Sa ve zu i pred sed ni ku Ko ci }u na pri hva ta wu or ga ni za ci je ovog me ~a. O~e ku je nas te `ak po sao jer `e li mo po be du pred svo jom pu bli kom. Da }e mo sve od se be da je i ostva ri mo.

U ve zi sa sa sta vom eki pe, se lek tor je re kao: - Ve} par go di na igra mo sa ovim igra ~i ma, even tu al no se ~e tvr ti i pe ti me wa ju. Ovo ga pu ta Bo jan Cre pu qa je do bio pred nost. Ovi mom ci na stu pi }e i na red nom Evrop skom i Svet skom pr ven stvu.

Grad Be o grad ni je mo gao fi nan sij ski da po mog ne, ali je ,,Lu koil’’ pri hva tio ulo gu ge ne ral nog spon zo ra. We gov di rek tor Oleg [a rov je ve li ki za qu bqe nik u sto ni te nis.

- Hte li smo da po pu la ri zu je mo ovaj sport. Kao i u Ru si ji i ov de pred nost ima ju fud bal i ko {ar ka – re kao je [a rov.

Hr va ti }e na stu pi ti u osla bqe nom sa sta vu.

- Na spi sku ne ma dvo ji ce stan dard nih igra ~a zbog oba ve za na pro - tu ru. Za ri va la }e igra ti Ko la rek, Ko va~, Ko ji} i ^i pin – re kao je se lek tor Vu ke li}.

Or lo vi }e igra ti u sa sta vu: Ka ra ka {e vi}, Jev to vi}, Pe te i Cre pu qa. Na {i re pre zen ta tiv ci o~e ku ju po be du u te {kom me ~u.

- Mi smo fa vo ri ti jer igra mo pred svo jom pu bli kom. U~i ni }e mo sve da ob ra du je mo na {e na vi ja ~e – slo `i la su se sva ~e tvo ri ca.

Se lek tor Vu ke li} jo{ ni je od lu ~io, ali je mo gu }e da Ka ra ka {e vi} mo `da ne }e igra ti u sin glu.

Da na {wi me~ u be o grad skim ,,[u mi ca ma’’ po ~i we u 18 ~a so va. Ulaz je 200 di na ra, a na ja vqe ne su ~ir li der si ce, bi }e or ga ni zo va na na grad na igra, a na gra de su sto no te ni ski sto i pu to va we u Ve ne ci ju.

I. Lazarevi}

U SUSRET DVOME^U FRANCUSKA–SRBIJA

Vu ko vi} sa op {tio spi sak Se lek tor ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} sa op {tio je spi sak igra ~a za pri ja teq ske utak mi ce sa se lek ci jom Fran cu ske.

Na spi sku je ve }i na igra ~a sa pret hod nog Svet skog pr ven stva ali i ne ka no va ime na.Utak mi ce sa Fran cu skom igra ju se 10. mar ta u Lan su i dva da na ka sni je u Mon pe qeu. Fran cu zi su ak tu el ni pr va ci sve ta, {am pi o ni Evro pe i olim pij ski po bed ni ci.

Na Vu ko vi }e vom spi sku su: gol ma ni Dar ko Sta ni} (Ko per, Slo ve ni ja) i Stra hi wa Mi li} (Par ti zan), kri la Ivan Nik ~e vi} (Gra no qers, [pa -

ni ja), Do bri vo je Mar ko vi} (Si u di da En kan ta da, [pa ni ja), Raj ko Pro da no vi} (Var dar, Ma ke do ni ja) i Mi tar Mar kez (Mon pe qe, Fran cu ska), be ko vi Mo mir Ili} (Kil, Ne ma~ ka), Mo mir Rni} (Ce qe, Slo ve ni ja), Ne nad Vu~ ko vi} (Mel zun gen, Ne ma~ ka), @ar ko [e {um (Rajn Ne kar Le ven, Ne ma~ ka), Pe tar Ne na di} (Hol ste bro, Dan ska), Mla den Bo ji no vi} (Mon pe qe, Fran cu ska), Ni ko la Ma noj lo vi} (Go re we, Slo ve ni ja), Mar ko Vu jin (Ve sprem, Ma |ar ska) i Ivan Stan ko vi} (Ara gon, [pa ni ja) i pi vot me ni Rast ko Stoj ko vi} (Vi ve Kjel ce, Poq ska), Alem To ski} (Ce qe, Slo ve ni ja) i Bo jan Be qan ski (Ara te, [pa ni ja).

UZ VOJVODININU NISKU USPEHA

Zve zda in spi ri {e Ru ko me ta {i Voj vo di ne @e le zni ~ar ni su bli sta li u du e lu s Pla nin kom, no u dru gom po lu vre me nu su za i gra li ka ko va qa i tri jum fo va li re zul ta tom 32:26. Bi la je to osma pr ven stve na po be da, ~e tvr ta u ni zu ra ~u na ju }i i po sled we ko lo je se weg de la s Cr ven kom. Sto po sto tan u~i nak u dru gom de lu se zo ne i pla sman u ~e tvrt fi na le Ku pa za

za sta ve s na me rom da nas iz ne na di.

Mo ji igra ~i su bi li pod im pe ra ti vom po be de iz raz lo ga da pret hod na dva uspe ha ne bi pa la u vo du.

Ru ku na sr ce, to kom pr vih 30 mi nu ta igra li smo u gr~ ku i ko li ko nam je to pro tiv nik do zvo lio.

Ipak, u na stav ku smo us pe li da do |e mo do da ha, za i gra li smo bo qe u od bra ni i do {li do vred ne po be de

ra ju be o grad skim cr ve no -be li ma za po raz iz pr vog de la pr ven stva i da ujed no na sta ve tra di ci ju ne po be di vo sti na svom par ke tu.Na i me, Zve zda u po sled we dve se zo ne ni je po be di la u No vom Sa du.

- Ima mo se dam da na da se do bro pri pre mi mo za utak mi cu sa Zve zdom. Naj bit ni je je da svi igra ~i do ~e ka ju der bi zdra vi. Sva ka ko da

ODOJ KA [I CR VE NE ZVE ZDE OSVO JI LI DE SE TI PE HAR KUPA: Maksimalnom pobedom nad Partizanom u finalu 46. Kupa Srbije, odbojka{i Crvene zvezde osvojili su svoju desetu titulu u na{em najmasovnijem takmi~ewu (3:0 - 25:20, 26.24, 25:14). Izabranici @eqka Bulatovi}a nisu ispustili ni set na finalnom turniru, po{to su i u polufinalu bili nadmo}ni u susretu sa Radni~kim iz Kragujevca.

Partizan se izgleda potro{io u polufinalnom duelu s NIS Vojvodinom i nije imao snage da se odupre crveno-belima. Milo{ Terzi}(na slici prima pehar od Aleksandra Bori~i}a) je kapitenski predvodio Zvezdu do desete zvezdice, a jo{ jednom se potvrdilo pravilo da su beograske

ekipe osvajale Kup svaki put kada su bile doma}ini finalnog turnira.

Imala je prliku publika u hali [umice i preko tv ekrana da prati duele najboqe ~etiri ekipe u Srbiji i verovatno vidi najavu polufinalnih parova plej-ofa. Iako je pre po~etka finalnog tunrira Partizan progla{avam za najve}eg favorita, pre svega zbog ~iwenice da je vode}i na tabeli superlige, Zvezda je nekako iz prikrajka uspela da se domogne pobedni~kog pehara.

Novosa|ani, pro{logodi{wi pobednici Kupa, i Kragujev~ani, aktuelni {ampioni, ima}e {ansu da se revan{iraju ve~itima za beogradsko finale, ali tek u plej-ofu.

M. R.

EVROKUP: VR[^ANI DOMA]INI GRAN KANARIJI

Sa mo za pre sti` U po s led w oj utak mi ci dru ge fa ze Euro ku pa, ko {ar ka {i He mo far ma [ta da ve ~e ras u Mi l e n i j u m u do ~ e k u j u {pan sku eki pu Gran Ka na ri ju.

Je di ni na{ pred stav nik u ovom tak mi ~e wu na kon po ra za od Ce de vi te u Za gre bu, bez ob zi ra na is hod ve ~e ra {we utak mi ce, za vr {io je u~e {}e na me |u na rod noj sce ni. U is toj si tu a ci ji su i ko {ar ka {i Gran Ka na ri je,

ta ko da utak mi ca ne }e ima ti ni ka kav tak mi ~ar ski ka ra ke ter ve} }e se igra ti za pre sti`.

- Pro pu sti li smo dve ide al ne pri li ke da se pla sri a mo me |u osam naj bo qih eki pa u ovom tak mi ~e wu, pr vo pro tiv UNIKS-a u Vr {cu ( 83:84), a za tim i od Ce de vi te u Za gre bu -ka `e Mar ko [u ta lo. - Po {to ni mi ni Gran Ka na ri ja vi {e ne ma mo ni ka ve {an se za pla sman u sle de }i

[ko da ~e ka sre} ni ka Utak mi ca u Mi le ni ju mu po ~i we u 18 ~a so va, uz di rek tan pre nos na RTS 2 i Euro sport 2. Ce na ul za ni ce je 100 di na ra, a na stva i }e se i sa na grad nom igrom gde je glav na pre mi ja auto mo bil {ko da.

Ras po red I gru pa: He mo farm Gran Kanarija (18), Uniks Cedevita (19.30) J grupa: Aris - Le Man (20), Getingen - Budivelnik (20).

K grupa: Estudijantes Galatasaraj (19.30), Kazerta - Nimbirk (19.30) L gru pa: Pa ne li ni os Alba (18), Beneton - Kahasol (20) kru gu igra }e mo za me |u sob ni pre sti`.Mi ni smo bez mo ti va, `e qa nam je da se od evrop ske sce ne opro sti mo po be dom.

J. Tu.

Wu jork po be dio u Ma ja mi ju Dar ko Mi li ~i} je u po be di Mi ne so te nad Gol den Stej tom po sti gao ~e ti ri po e na i imao tri sko ka, a od li~ no je od i- grao Vla di mir Rad ma no vi}, 12 po e na i ~e ti ri uhva }e ne lop te. Pre drag Sto ja ko vi} je u po be di Da la sa nad To ron tom uba cio pet po e na i imao dva sko ka. ^on si Bi laps bio je sa mo je dan od igra ~a ko ji su ukqu ~e ni u ve li ku raz me nu Nik sa i Na get sa ali je bio i pr vi u fi ni {u ko ji je do neo po be du na Flo ri di. Nik si su u Ma ja mi ju do bi li re zul ta tom 91:86, Kar me lo En to ni bio je na ko rak od dabl-dabl u~in ka (19 p, 9 sk). Sto de ma jer je upi sao 16 po e na i imao de set uhva} nih lop ti, a Bi laps stao na 16+4. Trio Ma ja mi ja, Xejms (27p, 7sk), Vejd (12p, 7sk), Bo{ (20p, 12sk) sti gao je do ukup no 59 po e na, ne do voq no za po be du u der bi ju.

Los An |e le si Lej ker si su u Okla ho ma Si ti ju us pe li da stig nu do ~e tvr te po be de u ni zu pro tiv

Tan de ra. Fi niks je do bio u pro du `et ku u In di ja na po li su, San si su upi sa li sed mu po be du u de vet utak mi ca, a ve te ran Grent Hil po sti gao je 34 po e na i imao de vet sko ko va. Da las Me ve rik si po be di li su {e sti put za re dom, u To ron tu. Dirk No vic ki je bio naj e fi ka sni ji, 31 poen i 13 sko ko va.

U po be di San An to nio Spar sa pro tiv Mem fi sa naj bo qi je bio Ma nu \i no bi li, 35 po e na, {est sko ko va i osam asi sten ci ja.

Re zul ta ti: In di ja na Pej sers - Fi niks Sans 108:110, Okla ho ma Si ti Tan der - Los An |e les Lej kers 87:90, Kli vlend Ka va lirs - Fi la del fi ja 91:95, Mi ne so ta - Gol den Stejt 126:123, Or lan do Me xik - [ar lot Hor nets 100:86, To ron to Rep tors - Da las Me ve riks 96:114, Wu Or le ans Hor nets - Hju ston Ro kets 89:91, San An to nio Spars Mem fis Gri zlis 95:88, Ma ja mi Hit - Wu jork Niks 86:91, Por tland Trej lblej zers - Atlan ta Ho uks 83:90.

POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE

Ba ra }e va i Ba raw po ve li tr ku

Gol man Stan ko Aba yi} (12) bra ni u ve li koj for mi

sva ku su po hva lu, po go to vo ka da se uzme u ob zir da do bre re zul ta te pra ti i igra na vi so kom ni vou.

Pred Vo {om oru` je su po lo `i li {am pion Ko lu ba ra, u~e snik evro ku pa Me ta lo pla sti ka, vr lo do bra Pla nin ka i pre wih Cr ven ka.

- Iskre no, mno go sam se pri bo ja vao Pla nin ke po zna te kao ne zgo dan ri val svim eki pa ma.U No vi Sad Pla nin ka je do {la bez be le

- ka zao je stra teg No vo sa |a na \u ra| Tr bo je vi}.

Ka ko se po be di u zu be ne gle da, ne bi tre ba lo pu no za me ri ti igra ~i ma, jer bit no je da se osvo ja ju bo do vi i ka da se ne igra na o~e ki va nom ni vou. Idu }eg po ne deq ka(TV) u Spen su go stu je Cr ve na zve zda, {to je sva ka ko ve li ki i in spi ra tiv ni der bi. Bi }e to le pa pri li ka No vo sa |a ni ma da se re van {i -

}e TV ka me re bi ti do dat na in spi ra ci ja, kao i ~i we ni ca da smo se be o grad skoj pu bli ci po ka za li u ble dom iz da wu, {to }e mo, na dam se, pred pu nim tri bi na ma dvo ra ne na Kli si na dok na di ti. Go sti ma da ru jem ulo gu fa vo ti ta, re~ je o mo `da naj bo qoj eki pi u li gi, {to po tvr |u je i wi ho vo me sto na ta be li - is ta kao je Tr bo je vi}.

I. Grubor

Odr `an je pr vi krug se ni or skog Pr ven stva Sr bi je u ku gla wu (po je di na~ no i kom bi na ci ja). Se ni o ri su sna ge od me ri li u Sen ti i Be o gra du, dok su se ku gla {i ce tak mi ~i le u No vom Sa du. U obe kon ku ren ci je na stu pi lo je po 40 tak mi ~a ra ko ji su se bo ri li za pla sman me |u 16 naj bo qih, ko ji }e 16.apri la na sta vi ti tr ku za pr va ka Sr bi je (se ni o ri u Kqa ji }e vu, se ni or ke u Su bo ti ci).

Se ni o ri: 1. ^on gor Ba raw (Sen ta) 1290, 2. Ni ko la Po po vi} (Be o grad) 1281, 3. Ivan Tro {i} (Kra qe vo) 1271, 4. Ar pad An tal (Be o grad) 1251, 5. Ro bert Er we {i (Sen ta) 1247, 6. Mi lan Jo ve ti} (Pe tro va ra din) 1236, 7.

Go ran Osto ji} (Be o grad) 1232, 8.

Go ran Ve ki} (Ni{ Put) 1229, 9.

Ni ko la Ma ti ja{ (Par ti zan) 1211, 10. Alek san dar Mi lin ko -

vi} (Ni{ Put) 1211, 11.

Uro{ Ja gli ~i} (Me ta lac) 1210, 12. Ran ko Kur te{ (Apa tin) 1209, 13. Go ran ^a lu ko vi} (Me ta lac) 1200, 14. Mi lo{ Pa u no vi} (Me ta lac) 1198, 15. Jo vi ca Jan ko vi} (Par ti zan) 1183, 16. Dra gan Vu ke li} (@e le zni ~ar In.) 1181.

Se ni or ke: Zo ri ca Ba ra} (Apa tin) 1117, 2.

Re na ta Vi lov (Pi o- nir) 1113, 3. Mi ma Bog - ^on gor Ba raw (Sen ta) da nov (Pi o nir) 1113, 4.

Jo va na Ki li bar da (Vr bas Da na) na Jo ki} (Pu tar) 1083, 12. Ma ri 1097, 5. Ja smi na An |el ko vi} (Ja - ja Ga jin (SPC Voj vo di na) 1077, go di na) 1095, 6. Na ta {a Sa vi} 13. San dra Nec kov (SPC Voj vo (Apa tin) 1092, 7. Ja sna Go lub di na) 1071, 14. Ma ri ja Ko ma rek (Apa tin) 1092, 8. Ani ca Ra da ko - (To za Mar ko vi}) 1066, 15. Haj vi} (Srem) 1091, 9. Li via San to nal ka Mi ro slav (Pe tro va ra (Pi o nir) 1084, 10. Iva na Iva no - din) 1062, 16. Ma ri ja na ^i sar vi} ([u ma ri ce) 1084, 11. Ma ri - (Kri stal) 1062.

I. G.

22

Svet

utorak1.mart2011.

UKRATKO

dnevnik

SA VET UJE DI WE NIH NA CI JA ZA QUD SKA PRA VA

Svet tre ba da po dr `i re for me na Bli skom is to ku

Dr `a ve pro tiv nu kle ar ki BER LIN: Pet nema~kih saveznih dr`ava, u kojima je na vlasti opoziciona Socijalno-demokratska stranka (SPD), najavile su ju~e da }e ulo`iti `albu Ustavnom sudu Nema~ke protiv odluke vlade desnog centra o produ`ewu rada nuklearnih elektrana. Dr`ave }e na sudu tvrditi da je neodgovaraju}a zakonska procedura razlog zbog kojeg treba poni{titi odluku da se rad 17 nuklearki u Nema~koj produ`i za oko 12 godina u odnosu na prvobitno odre|en datum ga{ewa , preneo je Rojters. SPD i Stranka zelenih }e istovremeno ulo`iti odvojenu `albu Vrhovnom sudu, uz tvrdwu da je postupak vlade bio protivan odredbama ustava.

Oni isti~u da predlog produ`ewa rada nuklearki nije dat na glasawe u gorwem domu parlamenta, Bundesratu, gde je koalicija kancelarke Angele Merkel lani izgubila ve}inu. U Nema~koj je u subotu, 26. februara, protiv nuklearne politike vlade u Berlinu protestvovalo nekoliko hiqada protivnika atomske energije.

(Ta njug)

EU: Naj ve }a in fla ci ja u Ru mu ni ji BRI SEL: Godi{wa inflacija u januaru u evro zoni iznosila je 2,3 odsto i pove}ana je za 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec, a u odnosu na isti period pro{le godine pove}ana je za 1,4 odsto, saop{tio je ju~e evropski statisti~ki biro Eurostat. Godi{wa inflacija u celoj Evropskoj uniji iznosila je u januaru 2,7 odsto i ostala je stabilna u odnosu na prethodni mesec, ali je pove}ana za jedan odsto u odnosu na januar pro{le godine.

Najni`a stopa inflacije zabele`ena je u Irskoj (0,2 odsto) i [vedskoj (1,4 odsto), dok je najvi{a zabele`ena u Rumuniji (7 odsto), Estoniji (5,1 odsto) i Gr~koj (4,9 odsto).

(Ta njug)

Mal tre ti ra we no vi na ra PE KING: Ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i predstavnici Evropske unije u Pekingu osudili su ju~e „maltretirawe stranih novinara” u Kini, koji su poku{ali da izve{tavaju o pozivu na mirne demonstracije u nekoliko kineskih gradova.Agencije navode da nije poznato koliko je qudi, ako ih je uop{te bilo, poku{alo da demonstrira u nedelju, ali su kineske vlasti preduzele obimne mere predostro`nosti i privele nekoliko Kineza. Rojters je javio da su jednog stranog video-snimateqa napali i povredili agenti u civilu, a nekoliko drugih novinara izdvojili i dr`ali neko vreme.Ameri~ki ambasador Xon Hantsman je nazvao maltretitawe izve{ta~a „neprihvatqivim i duboko uznemiravaju}im”. (Ta njug)

@E NE VA: Visoki komesar Ujediwenih nacija za qudska prava Navi Pilaj pozvala je je ju~e me|unarodnu zajednicu da podr`i reforme na Bliskom istoku i da bude na oprezu zbog situacije u Libiji. „Me|unarodna zajednica snosi veliku odgovornost da odlu~no podr`i neophodne reforme re~ima i delima”, rekla je Pilajeva ~lanovima Saveta UN za qudska prava. Ona im je poru~i-

la da moraju biti na oprezu zbog situacije u Libiji, iako je u petak jednoglasno usvojena rezolucija kojom se predla`e suspenzija Libije iz Saveta.

Savet UN, koji ima 47 ~lanova, tako|e je nalo`io sprovo|ewe me|unarodne istrage o zlo~inima re`ima libijskog vo|e Moamera Gadafija nad civilima, zato {to postoje indicije da se radi o zlo~inima protiv ~ove~nosti.

Na vi Pi laj

Na ja vqe na is tra ga o zlo~inima HAG: Tu`ioci Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu najavili su ju~e preliminarnu istragu o eventualnim zlo~inima protiv ~ove~nosti po~iwenim u Libiji, na zahtev Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija.

zao je Moreno-Okampo, prenela je agencija Frans pres. Savet bezbednosti je u subotu tra`io od Me|unarodnog krivi~nog suda da ispita situaciju u Libiji, zbog sumwe da bi rasprostraweni i sistematski napadi re`ima na civilno stanov-

U sukobima je do sada poginulo najmawe 1.000 qudi, a 100.000 osoba, uglavnom stranih radnika, izbeglo je iz te severnoafri~ke zemqe „Kancelarija tu`ila{tva analizira optu`be o rasporstrawenim ili sistematskim napadima na civilno stanovni{tvo”, rekao je tu`ilac Luis Moreno-Okampo novinarima u Hagu.Preliminarna istraga }e trajati nekoliko dana, posle ~ega }e biti doneta odluka o eventualnom pokretawu pune istrage o navodnim zlo~inima protiv ~ove~nosti po~iwenim u Libiji od 15. februara 2011. godine, ka-

ni{tvo mogli predstavqati zlo~ine protiv ~ove~nosti.

Libijske snage bezbednosti vr{e nasiqe nad gra|anima, koji su 15. februara po~eli masovnu pobunu protiv re`ima Moamera Gadafija koji se na vlasti nalazi 41 godinu.U tim sukobima do sada je poginulo najmawe 1.000 qudi, a prema podacima Agencije UN za izbeglice iz te severnoafri~ke zemqe je izbeglo skoro 100.000 osoba, uglav-

nom stranih radnika. Rusija od Libije zahteva da hitno prekine nasiqe prema civilnom stanovni{tvu, izjavio je ju~e {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov, istupaju}i na 16. sednici Saveta Ujediwenih nacija za qudska prava, koja je po~ela u @enevi. „Neprihvatqiva je primena vojne sile protiv civilnog stanovni{tva kako se to desilo u Libiji, gde je poginulo stotine civila“, rekao je Lavrov i dodao da „Rusija osu|uje takvo nasiqe i tra`i wegovo neodlo`no obustavqawe i po{tovawe me|unarodnog humanitarnog prava“, istakao je ruski ministar inostranih poslova. Lavrov je rekao da su se na Bliskom istoku i u zemqama severa Afrike decenijama akumulirali problemi, pre svega siroma{tva, nezaposlenosti i nedostatka socijalnoekononomskih prava u celini.

(Ta njug)

Sank ci je EU zbog pukovnika BRI SEL, LON DON: Evropska unija odlu~ila je ju~e da uvede embargo na prodaju oru`ja Libiji i da zabrani izdavawe viza i zamrzne imovinu libijskog vo|e Muamera Gadafija i 25 wegovih najbli`ih saradnika ili ~lanova porodice, izjavile su evropske diplomate. Ciq mera EU je da oja~aju u subotu uvedene sankcije protiv Libije u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija. „Zabrane putovawa, zamrzavawe bankarskih ra~una, zabrana prodaja oru`ja i predmeta koji mogu slu`iti kao sredstvo represije”, su jednoglasno usvojeni na sastanku

ambasadora dvadesetsedmorice u Briselu, rekao je jedan diplomata.

Spisak osoba obuhva}enih ovim merama {iri je od spiska UN. Velika Britanija zamrzla je imovinu libijskom lideru Muameru el Gadafiju i ~lanovima wegove porodice, sprovode}i rezoluciju SB UN o uvo|ewu sankcija Libiji. „Preuzeo sam postupak na zamrzavawu aktiva pukovnika Gadafija i wegove porodice ili wihovih zastupnika, tako da one ne mogu biti iskori{}ene protivno interesima libijskog naroda”, navedeno je u saop{tewu ministra finansija Xorxa Ozborna.

„Savet treba da sa~uva budnost kada je u pitawu Libija zato {to pretwa od nasilne odmazde nad civilima jo{ nije otklowena”, poru~ila je Pilajeva ministrima i izaslanicima na po~etku 16. zasedawa Saveta.

Imaju}i u vidu {iri region Bliskog istoka, ona je kazala da se nezakonit i preterani odgovor vlada vi{e zemaqa na proteste gra|ana ne mo`e tolerisati, preneo je AFP.

„Ne mo`e se tolerisati, ni represija zbog mirnog izra`avawa neslagawa i podse}am sve na koje se to odnosi da rasprostraweni i sistematski napadi na civile predstavqaju zlo~ine prema me|unarodnom pravu”, rekla je Pilajeva.On je istakla da se mora dozvoliti da se promene koje su donele pobune gra|ana u arapskom svetu nastave, kako bi bilo izbegnuto vra}awe u diktaturu.

(Ta njug)

SAD ras po re |u ju sna ge oko Libije VA [ING TON: SAD raspore|uju svoje vojne pomorske i vazdu{ne snage oko Libije, izjavio je ju~e portparol Pentagona pukovnik Dejvid Lapan, ali je dodao da nije doneta nikakva odluka o wihovoj upotrebi.

Lapan je rekao da ameri~ki planeri rade na raznim opcijama i planovima za nepredvi|ene situacije i da se slobodno mo`e re}i da se snage prepozicioniraju da bi mogle da omogu}e fleksibinost kada se bude donela odluka.

I daqe smo u tom procesu planirawa i pripremnoj fazi da bi, za slu~aj da od nas zatra`e da idemo u bilo koju vrstu misije, humaniranu ili neku

drugu, kazao je portparol Pentagona.

Lapan je odbio da iznese detaqe o tipovima brodova ili jedinica koje se raspore|uju, niti kako ameri~ki komandanti nameravaju da ih upotrebe.

Nikakva odluka jo{ nije doneta, istakao je on. SAD imaju dva nosa~a aviona u pomorskoj komandi koja pokriva region Arapskog mora i Persijskog zaliva, ali ih nema u Sredozemqu, naveo je Lapan.

Posle nasiqa upotrebqenog u obra~unu sa demonstantima, raste me|unarodni pritisak da se okon~a vlast libijskog lidera Moamerra Gadafija, koja traje neprekidno ve} vi{e od ~etiri decenije.

(Ta njug)

Li bi jska opo zi ci ja o~e ku je kon tra na pad TRI PO LI: Opozicione snage preuzele su kontrolu u nekoliko gradova na zapadu Libije i sada o~ekuju kontranapad snaga lojal-

Do voq no naf te RI JAD: Izvr{ni direktor saudijske dr`avne naftne kompanije „Aramko”, Kalid Al Falih, izjavio je ju~e da je wegova firma pove}ala proizvodwu „crnog zlata” kako bi nadoknadila smaweno snabdevawe iz Libije usled protesta. Al Falih ipak nije `eleo da navede za koliko je ta~no Saudijska Arabija, de-fakto lider Organizacije zemaqa izvoznica nafte, pove}ala proizvodwu najva`nije energetske sirovine, prenela je agencija AP. Libija je dosad proizvodila oko 1,6 milio(Ta njug) na barela nafte na dan, od ~ega je ve}inu izvozila u EU.

nih libijskom vo|i Moameru Gadafiju koje su opkolile grad Zavija, samo 50 kilometara zapadno od prestonice Tripolija. „U~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i da odbijemo wihov napad do koga }e sigurno uskoro do}i. Borimo se za slobodu i spremni smo da damo `ivot za wu”, rekao je biv{i policijski major koji se pridru`io pobuwenicima.

General Ahmed al-Gatrani sa istoka Libije, koji Gadafi vi{e ne kontroli{e, rekao je Rojtersu da su wegove snage spremne da pomognu pobuwenicima na zapadu. „Na{a bra}a u Tripoliju ka`u da su za sada dobro i da im nije potrebna pomo}. Ali ako zatra`e pomo}, mi smo spremni da im je pru`imo”, rekao je Gatrani. Isto~ni delovi

zemqe pali su u ruke opozicije jo{ u prvim danima pobune koja je po~ela 15. februara.Izve{ta~ agencije AFP koji je stigao u Nalut, 235 kilometara zapadno od Tripolija, javio je da u tom gradu nema vi{e nijednog pripadnika snaga lojalnih Gadafiju.Grad je slobodan od 19. februara i wime upravqa revolucionarni odbor koji su formirale zajednice koje `ive u tom gradu.

Isto~ni deo Libije, koji je pod kontrolom pobuwenika, bi}e pogo|en ozbiqnom nesta{icom hrane i lekova u naredne tri nedeqe, prognozirao je ju~e tamo{wi dobrovoqac u sektoru javnog zdravstva Kalifa el-Faituri. Nasilni protesti u Libiji, javqa Rojters, ometaju uvoz, lokalnu snabdevenost sve`om hranom i doma}u proizvodwu, upozorili su gra|ani drugog po veli~ini libijskog grada - Bengazija, pri ~emu su mnoge prodavnice i fabrike zatvorene otkad je taj grad pre nedequ dana dospeo u ruke pobuwenika.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ALEN @IPE Predsednik Francuske Nikola Sarkozi imenovao je iskusnog politi~ara i dr`avnika Alena @ipea za novog {efa diplomatije Francuske u nastojawu da obnovi kredibilitet spoqne politike zemqe i poboq{a popularnost svoje vlade. @ipe (65), politi~ar desnih opredeqewa, u vladi predsednika [iraka bio je prvo {ef diplomatije, a posle premijer.

ANGELA MERKEL Vi{e od 25.000 nema~kih nau~nika, doktora nauka i qudi koji upravo rade doktorat potpisalo je otvoreno pismo kancelarki Angeli Merkel u kojoj joj se zamera da se dr`awem u aferi Gutenberg narugala nauci i nau~nicima. Kancelarka Merkel je zahteve da se Gutenberg smeni sa ministarske funkcije odbacila, navode}i da ga nije zaposlila kao nau~nog saradnika.

ROBERT GEJTS Ministar odbrane SAD Robert Gejts planira da poseti Moskvu u drugoj polovini marta, na poziv ruske strane, re~eno je ju~e agenciji Itar-Tass u Ministarstvu inostranih poslova Rusije. Neimenovani slu`benik ruskog MIP-a rekao je ruskoj dr`avnoj agenciji da se Gejts u Moskvi o~ekuje 22-23. marta. “Kona~an datum posete se jo{ utvr|uje”, rekao je sagovornik.

Dis ka ve ri: Vi ki liks fe no men 21. ve ka BE O GRAD: Objavqivawe tajnih depe{a la, smatra taj satelitski TV kanal. “Diska- stva mecima sa osiroma{enim uranijumom, veri” podse}a da je „Vikiliks”, i ranije po- kojima je pucano i na decu i snimateqa agenameri~ke vlade imalo je za ciq da stvori znat po slobodnom objavqivawu i dobroj za- cije Rojters. odbojnost prema u~e{}u u ratu, po{tovawe „Diskaveri” navodi da je usledilo objaprema `rtvama i predstavqalo je na~in da {titi izvora, prvi put dospeo u centar pase javnosti predstave sve posledice ratova, `we kada je na Internet postavio snimak vqivawe {okantnih tajnih depe{a vlade SAD o ratu u Avganistanu, a zaizjavio je osniva~ sajta „Vikitim i ono {to je najvi{e pogoliks” Xulijan Asan`, najkontroAsan` i wegovi saradnici pokazali su dilo Pentagon - nalozi dr`avverznija i najzapa`enija li~nost za pra vo stvar nu mo}, do ta da mo `da ne sekretarke Hilari Klinton 2010. godine. potcewivanu, elektronskih medija, od kojih nije za prislu{kivawe zvani~nika U emisiji „Rat, la`i i videoostala za{ti}ena ni najmo}nija svetska sila Ujediwenih nacija ili najvatrake” na televizijskom kanalu `nije otkri}e - da pakistanska „Diskaveri”, Asan` i „Vikiliks” su preksini} nazvani dr`avnim neprijate- koji je sajtu poslao ameri~ki vojnik iz Ira- obave{tajna slu`ba ISI podr`ava taliqem broj jedan Sjediwenih Ameri~kih Dr- ka, a koji pokazuje ratni zlo~in u kojem su bane.

Smatran herojem ili izdajnikom - za {ta `ava, posle objavqivawa stotina hiqada u~estvovali vojnici SAD. „Tada nisam znao ni ko su qudi sa snimka, bi, ako bude osu|en mogao da dobije kaznu od tajnih izve{taja o ratovima u Iraku i Avve}ina je izgledala nevino i upravo to je 52 godine zatvora - Asan` i wegovi saradniganistanu. „Vikiliks” je postao fenomen 21.veka ko- {okantno - zbog onoga {to je na snimku ci uspeli su da kao saveznike pridobiju najji niko nije mogao da predvidi, ocewewuje usledilo”, rekao je Asan`. On je dodao i da mo}nije svetske medije - listove „Wujork je sa snimka odmah bilo jasno da je u pitawu tajms”. Posle ovih doga|aja, „politi~ke vo„Diskaveri”.

Asan` i wegovi saradnici pokazali su pokoq (koji su vojnici SAD vr{ili nad ci- |e vi{e ne mogu da se opuste”, zakqu~eno je zapravo stvarnu mo}, do tada mo`da potce- vilima), ali da je vremenom „snimak posta- u emisiji satelitskog televizijskog kanala wivanu, elektronskih medija, od kojih nije jao sve emotivniji”, naro~ito kada su se na „Diskaveri”.

(Ta njug) ostala za{ti}ena ni najmo}nija svetska si- wemu prikazale veoma brutalne scene ubi-

balkan

dnevnik

NA STA VQA SE EVA KU A CI JA STRA NA CA IZ LI BI JE

Brodom sti`u posledwe grupe na{ih dr`avqana

BEOGRAD: U brod “Sveti Stefan II “ ukrcaloi se ju~e 170 srpskih dr`avqana. Tako|e ju~e oko podne iz luke Ras Lanuf otplovio je i gr~ki brod „Santorini Ekspres”, sa 110 na{ih gra|ana, za Maltu, sa koje }e najverovatnije biti organizovan avionski prevoz za Beograd.

Posle ove akcije, u Ras Lanufu ne}e biti vi{e na{ih gra|ana koji su izrazili `equ da se evakui{u za Srbiju. U nedequ je 24 na{ih gra|ana turskim brodom stiglo u Marmaris, odakle putuju za Istanbul. Oni }e biti preba~eni redovonom linijom Jata za Beograd.

(Ta njug)

pomo} predstavnika rumunskog Ministarstva spoqnih poslova vratiti u zemqu.

Poslodavci kompanija iz Sarir Velifild i Sarir Plant organizova}e za 94 rumunskih gra|ana konvoj do Egipta, posle ~ega }e se u zemqu vratiti avionima. Rumunski vojni avoni se stalno nalaze u La Valeti da bi prihvatili sve grupe Rumuna i drugih Evropqana koji se nalaze na Malti. Trenutno se u La Valeti nalazi jedino rumunski punkt za informisawe i preuzimawe rumunskih i evropskih gra|ana, po{to se britanski punkt povukao. Operacije evakuisawa koordinira ministar spoqnih poslova Teodor Bakonski sa saradnicima uz pomo} Ministarstva odbrane.

Bugarska {aqe tre}i avion u Libiju SOFIJA: Bugarska vlada }e po tre}i put poslati avion do libijske prstonice Tripolija, radi evakuacije preostalih svojih dr`avqawa iz te zemqe, saop{teno je iz ministarstva inostranih poslova u Sofiji.

Ministarstvo je pozvalo gra|ane Bugarske koji su jo{ u Libiji da napuste tu zemqu i da kontaktiraju bugarsku ambasadu. Prema saop{tewu ministarstva, ovo je mo`da posledwa {ansa za napu{tawe Libije, po{to je ve}ina zemaqa ve}

evakuisala svoje gra|ane i broj aviona i brodova za evakuaciju }e biti znatno smawen.

Ministarsvo je zatra`ilo od bugarskih gra|ana u Libiji da, i ukoliko ne `ele da budu evakuisani, o tome obaveste ambasadu. Do sada je iz Libije evakuisano oko 150 bugarskih dr`avqana, a smatra se da ih je tamo ostalo jo{ oko 350, koji odbijaju da se evakui{u, ili ih je isuvi{e strah da odu do Tripolija ili Bengazija odakle se vr{e evakuacije.

(Ta njug)

Pritisak na Srbe da prihvate praznik BAWALUKA: U Federaciji Bosne i Hercegovine danas }e biti obele`eno 19 godina od referenduma na kome su se Bo{waci i Hrvati izjasnili da `ele nezavisnu BiH i taj dan je u ovom entite-

vu u popodnevnim satima ubijen je srpski svat Nikola Gardovi}, ispred Stare pravoslavne crkve na Ba{~ar{iji, {to je dodatno iskomplikovalo situaicju u glavnom gradu ve} tada podeqe-

tu BiH dr`avni praznik, dok u Republici Srpskoj on ne}e biti obele`en.

Na refrendum Srbi nisu iza{li i u RS se smatra da je on jedan od uzroka izbijawa rata u BiH, jer su dva naroda preglasala tre}i. Toga 1. marta u Saraje-

ne BiH. Gardovi}a je ubio Ramiz Delali} - ]elo. Protiv wega je tek po~etkom 2006. godine sarajevsko kantonalno tu`ila{tvo otvorilo sudski proces, koji nikada nije okon~an, jer je Delali} ubijen 2008. godine u Sarajevu.

be i svoju decu i svoju unu~ad, gospodo iz HDZ-a, ne tra`ite organizatore sve masovnijih protesta ni u kojoj drugoj politi~koj stranci. Samo se pogledajte u ogledalo i dobi}ete odgovor na va{a pitawa”, izjavio je na konferenciji novinare u Osijeku predsednik Glavnog odbora HDSSB-a Dinko Buri}. „Kako bi se smirila situacija i sve ~e{}i protesti koji mogu izmaknuti kontroli, HDSSB poziva Jadranku Kosor i vlast da odmah odstupe i odrede datum raspisivawa izbora i tako omogu}e gra|anima da demokratski izaberu svoju vlast”, rekao je Buri} i policiji poru~io da wena osnovna uloga nije za{tita lopova od gra|ana, ve} gra|ana od lopova.

Ivi} je, me|utim, ju~e ponovio da iza subotweg huliganskog napada na prostorije HDZ-a stoji HDSSB.

Edi Rama

ju da prisle da 1. mart prihvate kao „Dan nezavisnosti BiH”, {to se obele`ava samo na podru~ju Federacije BiH. SDS smatra da prisilno terawe Srba, zaposlenih u institucijama BiH da praznuju 1. mart nije ni{ta drugo do nametawe, provocirawe i nastavak pritiska, te zbog toga pozivaju srpskog ~lana u Predsedni{tvu BiH Neboj{u Radmanovi}a, koji je i predsedavaju}eg Saveta ministara BiH Nikolu [piri}a da obezbede po{tovawe ustava i zakona, te da za{tite Srbe koji rade u zajedni~kim institucijama BiH od, kako su naveli, poni`ewa, provokacija, nametawa i poku{aja asimilacije.

SDS je isti~e da insistirawem na proslavi Dana dr`avnosti BiH „sarajevski politi~ki miqe poku{ava da unitarizuje BiH i majorizuje najmawe jedan od konstitutivnih naroda”.

BiH ni 16 godina od potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma nema usvojen Zakon o dr`avnim praznicima, ve} dr`avne praznike reguli{u entitetski zakoni.

(Ta njug)

Zavr{eno ispitivawe huligana ZAGREB: Na `upanijskom sudu u Zagrebu ispitano je svih 33 huligana koji su uhap{eni nakon subotwih nereda u centru Zagreba.

Kad stigne predlog `upanijskog tu`ioca, istra`ni sudija odlu~i}e ho}e li u~esnike nereda pustiti da se brane sa slobode ili }e im odrediti pritvor od 48 ~asova, tokom koga tu`ila{tvo treba odlu~iti ho}e li protiv wih pokrenuti istragu i tra`iti jednomese~ni pritvor.

Portparol suda izjavio je novinarima da je prvih desetak od ukupno 33 huligana na sud iz zatvora Remetinec dovedeno oko 9 ~asova, naredna grupa oko 11, a

tre}a oko 12 ~asova. Huligani su u nedequ uve~e, nakon kriminalisti~ke obrade u policiji, dovedeni na sud gde su im uzeti li~ni podaci, nakon ~ega su odvedeni u zatvor u Remetinec. Na subotwim neredima u Zagrebu privedeno je ukupno 65 huligana, a 36 ih je izvedeno pred istra`nog sudiju.

Zagreba~ka policija izvestila je da je od 65 privedenih 13 lica pu{teno, dok su 52 zadr`ana. Protiv 36 demonstranta sledi krivi~na prijava, a protiv 16 prekr{ajna. Potvrdila je da je najve}i broj wih od ranije poznat po incidentima, kao i da se radi o mladim qudima, isti~u}i da je naj-

„Isti scenarij od pre dve godine kad je zgrada ga|ana jajima i paqena zastava HDZ-a, kao i prisustvo velikog broja ~lanova omladine HDSSB-a daju mi pravo da tvrdim da iza subotweg huliganskog napada na prostorije HDZ-a stoji HDSSB”, rekao je on. Osje~ki HDZ-ovci su u nedequ saop{tili da je jedan od organizatora protesta snimqen na Fejsbuku zagrqen s predsednikom HDSSB Vladimirom [i{qagi}em, a na{li su i [i{qagi}ev poziv organizatorima protesta na sastanak „tamo gde smo pili ju~e kaficu radi dogovora i plana protesta”. Wegovo prisustvo na protestu u HDZ su protuma~ili kao dodatnu potvrdu te teze i razumeju da ga je kao politi~kog pokroviteqa skupa zanimalo kako }e protest izgledati, dok [i{qagi}evo obrazlo`ewe da se tamo na-

{ao slu~ajno kao obi~an gra|anin do`ivqavaju s podsmehom.

Predsednik HNS-a Radimir ^a~i} ocenio je da je stvarno upori{te subotweg protesta i nasiqa HDZ-ova politika i weni rezultati u proteklih 20, a naro~ito zadwih sedam godina, ekonomski i moralni kraj Vlade i odgovornost u slu~aju veterane Tomislava Purde, koga nije za{titila. „Jedini je izlaz {to skorije raspisivawe parlamentarnih izbora”, rekao je on, a optu`ba da iza nereda stoji opozicija nazvao je klevetom „Jasno je da su se optu`be odnosile na koaliciju SDPa, HNS-a, Istarskog demokratskog sabora i Hrvatske stranke penzionera okupqenih u Savez za promene kao jedine relevantne alternativne politi~ke snage”, rekao je na konferenciji za medije.

(Ta njug)

Albanske vlasti prete socijalistima TIRANA: Vladaju}a Demokratska partija premijera Saqija Beri{e o{tro je optu`ila lidera opozicije Edija Ramu i istakla da ne}e izbe}i odgovornost zato {to je organizovao proteste protiv vlade na kojima su snage bezbednosti ubile ~etiri civila. „Predsednik Socijalisti~ke partije Rama, kao organizator poku{aja dr`avnog udara i la`ov, ne}e uspeti da izbegne odgovornost za doga|aje 21. januara, iako sada lije krokodilske suze na nastradalim demonstrantima”, izjavila je portparol Demokratske partije premijera Beri{e, prenela je agencija ATA.

I dok bo{naj~ki predstavnici taj dan obele`avaju kao Dan dr`avnosti BiH, predstavnici RS smatraju da je to uvod u troipogodi{wi krvavi rat, koji je trajao od 1992. do 1995. godine. Za Srbe 1. mart, kada je 1992. godine odr`an refrendum za izdvajawe BiH iz tada{we zajedni~ke dr`ave Jugoslavije, nelegalan je, separatisti~ki i secesionisticki ~in.

U Federaciji, posebno kod Bo{waka, to predstavqa glavni datum u istoriji samostalne BiH, dok je u RS to obi~an radni dan i se}awe na tragi~nu, blisku pro{lost, kada su dva naroda preglasala tre}i. Srbi su se tada zalagali za opstanak zajedni~ke dr`ave, SFRJ, i taj refrendum su bojkotovali. Iako je refrendum odr`an bez pristanka srpskog naroda, me|uanordna zajednica je taj referendum priznala i time produbila politi~ke razlike tri naroda u BiH. Srpska demokratska stranka ju~e je najo{trije osudila najnoviji pritisak na Srbe, koji rade u institucijama BiH, a koji poku{ava-

IS TRA GA O SU BOT WIM NE RE DI MA U ZA GRE BU

Sva|a oko odgovornosti za proteste ZAGREB: Pitawe ko stoji iza subotwih nasilnih demonstracija, sazvanih preko Fejsbuka, i obra~una s policijom, posva|alo je HDZ i opozicione stranke. Dok se HDZ i Hrvatski demokratski savez Slavonije i Barawe (HDSSB) prepucavaju da li HDSSB stoji iza protesta u Osijeku, opozicina Socijaldemokratska stranka tra`i dokaze za tvrdwe HDZ-ovaca, a predsednik Hrvatske narodne stranke Radimir ^a~i} tra`i izviwewe ili }e tu`iti HDZ. HDSSB podr`ava mirne proteste i zahteve za odlaskom vlade i odbacuje tvrdwu ministra porodice i veterana Tomislava Ivi}a koji je i predsednika @upanijskog odbora HDZ-a, da HDSSB stoji iza subotweg protesta u Osijeku, izve{tava Hrvatska televizija. „Dokle god i tako siroma{ni penzioneri moraju svojim mizernim penzijama prehrawivati i se-

23

BO SAN SKA FE DE RA CI JA DA NAS SLA VI GO DI [WI CU RE FE REN DU MA

U rumunskom avionu i troje Srba BUKURE[T: Do ju~e libiju je napustilo i 400 dr`avqana Rumunije, ali jo{ 200 wih koji se nalaze u mawe bezbednim mestima treba evakuisati svim sredstvima, saop{tilo je ju~e rumunsko Ministarstvo spoqnih poslova.

Rumunskim vojnim avionima, pored Rumuna evakuisan je i 41 gra|anin iz evropskih zemaqa, me|u wima i tri osobe iz Srbije. Avionom ma|arske kompanije Malev iz Tripolija u Budimpe{tu je stiglo 29 Rumuna, koji }e biti prevezeni u domovinu autobusom Ministarstva unutra{wih poslova.

Iz grada Gadame{ ju~e je 79 Rumuna krenulo prema granici s Tunisom, jer je to jedini mogu}i pravac za izlaz iz tog dela Libije, a od tamo }e se uz

utorak1.mart2011.

So ci ja li sti~ ka par ti ja, u saradwi sa drugim opozicionim partijama, 21. januara je organizovala velike proteste ispred zgrade vlade u Tirani, na kojima je tra`en odlazak premijera Beri{e i raspisivawe vanrednih izbora. Okupqeni gra|ani ga|ali su {tapovima i kamenicama pripadnike policije, na sta su ~lanovi garde uzvratili „`ivom” municijom i ubili ~etiri demonstranta, dok je nekoliko desetina raweno.

Glavno tu`ila{tvo je pokrenulo istragu, ali se i ono na{lo na udaru premijera Beri{e, koji ga je optu`io da je po „tuni{kom receptu” zajed-

no sa opozicijom poku{alo da izvedu dr`avni udar. Na listi optu`enih na{ao se predsednik Bamir Topi, kao i neki novinari. Tu`ila{tvo je uspelo da saslu{a {est pripadnika garde koji su pucali na narod tek posle intervencija iz Brisela i Va{ingtona. Trojica su zadr`ani u pritvoru.

Lider opozicije Rama je izjavio da je spreman da sara|uje sa tu`ila{stvom i najavio je nove mirne demonstracije na kojima }e ponovo zatra`iti odlazak vlade i premijera Beri{e koji su, kako tvrdi, glavni krivci za korupciju i kriminal.

(Ta njug)

mla|i uhap{eni imao samo 15 godina. Ve}ina je pru`ala otpor prilikom hap{ewa, pa je policija morala koristiti silu i sprej suzavac.

Predvi|ena kazna za napade na slu`bene lica i spre~avawe u vr{ewu du`nosti je od tri meseca do tri godine. U subotwim nere-

dima 30 policajaca lak{e je povre|eno, dok je povre|eno 20 huligana, od toga dvojica te`e. Osim gomila otpada po ulicama, razbijeno je osam stakala trgovina, stanova i galerija. O{te}ene su tri fasade, jedna ukrasna svetiqka i dva slu`bena policijska vozila.

(Ta njug)

Napadnute prostorije HDZ-a u Bjelovaru ZAGREB: Napoznati po~inilac bacio je molotovqev koktel na prostorije HDZ-a u Bjelovaru, potvrdila je tamo{wa policija. „U no}i izme|u subote i nedeqe u Bjelovaru neko je izazvao mawi po`ar otvorenim plamenom ispred ulaznih vrata `upanijskog i gradskog odbora HDZ-a tako {to je na wih bacio staklenu bocu napuwenu nepoznatom zapaqivom teku}inom prethodno zapaqenu pomo}u tkanine ugurane u bocu”, navodi se u policijskom izvje{taju.U po`aru je nagoreo otira~ za noge i ulazna vrata, pa je {teta

procewena na oko 1.000 kuna (135 evra). U napadu niko nije povre|en.

Policija je izvr{ila uvi|aj i traga za napada~em.Ovo je tre}i napad na sedi{te HDZ-a. U subotu su u~esnici antivladinog protesta u Osijeku zgradu ga|ali kamewem, grudvama od snega i jajima.

Policija je uve~e uhapsila dva pijana mladi}a koji su poku{ali ponovo da nanesu {tetu zgradi. Pre nekog vremena nepoznati po~inioci jajima su ga|ali zgradu HDZ-a u centru grada, nakon ~ega je policija poja~ala patrolirawe oko zgrade.

Grujevski odgovara medijima SKOPQE: Pre Samita NATO 2008. godine nismo prihvatili promenu ustavnog imena zemqe, ve} predlog pregovara~a Metju Nimica da bude stavqen na referendum, izjavio je ju~e premijer Makedonije Nikola Gruevski.

Neki mediji pisali su da je vlada Gruevskog 2008. tajno prihvatila promenu ustavnog imena Makedonije u Republika Makedonija (Skopqe). Vidim da se ovih dana {ire razne manipulacije po ovom pitawu kao da se to po prvi put ~uje. Ja sam najmawe desetak puta to rekao u emisijama, za novine, u parlamentu kada sam odgovarao na poslani~ka pitawa, izjavio je Gruevski.

Informacija da je vlada Gruevskog pre Samita NATO u Bukure{tu prihvatila predlog Nimica, pojavila pre nekoliko dana, kada je na zvani~noj internet stranici UN objavqeno pismo {efa diplomatije Antonia Milo{oskog kojim odgovara na optu`be gr~kog kolega Dimitrisa Drucasa da Makedonija ne `eli da sara|uje.

U pismo, izme|u ostalog, kao ~in kooperativnosti spomiwe se da je Makedonija pre Samita Alijanse 2008. godine prihvatila predlog Nimica da naziv Republika Makedonija (Skopqe) bude stavqen na referendeum i da gra|ani odlu~e za to.

(Ta njug)

24

iz drugog ugla

utorak1.mart2011.

dnevnik

Протест државних службеника у Висконсину Glas Amerike

Н

алик остатку света, и америчке савезне државе налазе се пред тешко решивим проблемом - како у исто време смањити потрошњу из буџета и имати задовољне грађане. У Висконсину, на америчком средњем западу, више десетина хиљада државних службеника веч четврти дан за редом протестује против мера штедње које је предложио гувернер, које би умањиле њихове плате, бенефиције и права.

Престоница савезне државе Висконсин постала је “нулта тачка” борби око државних буџета, које су се прошириле и на остатак земље. Десетине хиљада демонстраната преплавило је улице Медисона протестујући због предлога пакета буџета којим би се радницима јавних предузећа одузело право на колективне уговоре и укинуле бенефиције. “Учинићу све што је у мојој моћи како бих подигла свест о овом проблему”, изјавила је једна демонстранткиња. С обзиром на 3,6 милијарде буџетског дефицита, нови гувернер

Висконсина, републиканац Скот Вокер нема намеру да се извињава. “Немамо 15 месеци да избалансирамо буџет. Морамо то да учинимо сада. Такође, сматрам да су они синдикати који кажу да су спремни на преговоре - неискрени”. Предлог закона је прошао гласање у скупштини, међутим десетак демократских сенатора напустило је државу како би спречили гласање о предлогу. “Овај гувернер је предложио у само 4 дана да се укину права људи, уз изговор да то чини због кризе буџета. То је криза коју он

сам прави”, наводи Марк Милер, демократски сенатор из Висконсина. Висконсин међутим није једини. 44 савезне државе и дисктрикт Колумбије предвиђају дефицит од укупно 125 милијарди долара. Ватрогасци у Њу Џерзију су извиждали републиканског гувернера Криса Кристија пошто је предложио укидање пензионог плана и померање границе за одлазак у пензију државних радника. “Гувернери су 20 година долазили у ову просторију и говорили

вам лажи. Обећавали су вам бенефиције за које нису имали средства”, тврди гувернер Кристи. Бела кућа поручује да дешавања у Висконсину не би требало да буду модел понашања који ће друге државе да усвоје.

“То личи на напад на синдикате и председник то не види као нешто позитивно”, рекао је портпарол Беле куће, Џеј Карни. За разлику од федералне владе, савезне државе су у законској обавези да сваке године избалансирају буџет.

Да ли је моћ САД на заласку Bi-Bi-Si

Д

Лични банкрот на немачки начин Doj~e vele

У

пркос немачком привредном чуду, прошле године је забележен рекордан број личних банкрота: чак 105.000. Разлози су различити, али циљ увек исти: решити се дугова у року од шест година, колико у Немачкој траје тај процес Према прогнозама стручњака, ове године 120.000 становника Немачке мораће да пријави приватни банкрот, јер неће бити у стању да отплате дугове. Приватни банкрот у Немачкој може да пријави само она особа која у дугове није запала својом кривицом, нпр. дајући лажне податке да би добила кредит.

Преживети са 70 одсто примања „Презадуженост се јавља код свих слојева друштва“, објашњава Јута Ботнер, која ради у саветовалишту за дужнике при Канцеларији за заштиту потрошача у Келну. „Наравно, посебно су угрожени незапослени, самохране мајке или очеви, запослене особе с малим платама, разведени који не могу финансирати два домаћинства. Ту су често и особе које су због болести трајно неспособне за рад. Оне примају болесничку накнаду у износу од 70 одсто од дотадашње плате. Како су многи од њих често једва излазили на крај и с пуном платом, још им је теже сада када имају само 70 процената“, каже Јута Ботнер. Пре проглашења приватног банкрота, дужник мора покушати да постигне вансудску нагодбу са својим повериоцима, у случају ако има

имовину или богате рођаке. Проблем је међутим што у 80 одсто случајева дужник нема никакву имовину, а просечни дуг износи од 30.000 до 40.000 евра. Јута Ботнер каже да повериоци често током нагодбе умањују дуг, не би добили бар нешто новца. „Да сте ви поверилац и имате потраживања од 50.000 евра од некога ко, додуше, ради, али издржава супругу и осморо деце и има малу плату, тада би вам ионако било јасно да тај новац никада више нећете видети“, каже Јута Ботнер.

Како се пада у банкрот Након што се покрене поступак за проглашење приватног банкротства, надлежни суд одређује стечајног управника који прави план отплате дуга: процењује вредност и продаје дужникову имовину и утврђује месечне износе који ће се аутоматски скидати с дужникове плате. А шта заправо доводи људе у овакву ситуацију? „Посебно код младих људи видимо да се брзо задужују. Имају проблема са нерпегледним плаћањем картицама или отплатама путем интернета. Они брзо губе увид у своје финансије и наравно лако падају на рекламе“, објашњава Јута Ботнер. Дужник је обавезан да обавести стечајног управника о свакој, за отплату дуга важној промени у његовом животу, од пресељења преко запошљавања па све до добијања неких прихода. И тако пуних шест година, колико је у Немачкој законски предвиђено трајање тог процеса. Андреа Јунг-Грим

а ли је моћ САД на заласку - питање је које ових дана доминира америчком политичком сценом. Расправе су же стоке и че сто прљаве, што је по следица чињенице да је пољуљано поверење Американаца у њих саме и у систем. Поверење које је некад било непоколебљиво. ББЦ-ијев новинар Џастин Веб овим питањем се позабавио у следећој репортажи из САД.

За во ла ном све та? Хершијев чоколадни свет није највећи, ни најпопуларнији забавни парк у Америци, али тај парк слави Америку коју сваки Американац може да препозна - земљу у којој је све усмерено ка појединцу, заједници и пре свега успеху. Испред забавног парка, у Пенсилванији, расположење је много суморније. Нису у питању само економски проблеми из по следњих неколико година - корени су, чини се, много дубљи. „Застрашујуће је колико су клинци заокупљени технологијом, више се уопште не играју напољу, не друже се, седе пред компјутерима. Као да смо изгубили предузетнички дух”, каже једна од саговорница ББЦ-ја. Нико од по сетилаца забавног парка не помиње Египат, али Американци су све сни да више не седе за управљачем светског возила. Да ли су то ме сто изгубили заувек, и ако је су - зашто се то догодило ? Ричард Хас је бивши високи функционер Стејт департмента, сада најугледнијег америчког дипломатског института - Савета за спољне по слове. За њега проблем је врло једно ставан - земља је презадужена, дефицит је неодржив. Берзе ће, предвиђа Хас, изгубити поверење у спо собност Америке да отплаћује дугове, што ће дове сти до драматичног раста каматних стопа. „То би смањило расположива средства за америчку спољну политику, за одбрану и страну помоћ. Ако САД не доведу свој кућу у ред, 21. век би могао да буде врло буран”, каже Хас.

Спољ не и уну тра шње прет ње Кључ је, изгледа у сређивању своје куће, одно сно политике. Претња више не долази споља, од непријатеља попут Русије, Кине или ал Каиде.

Френсис Фукујама, један од најпознатијих америчких филозофа, каже да су највећи проблем неке уврежене националне навике: „Американци воле оружје, не зато што воле да лове, него зато што верују да тако могу да пруже отпор тиранској власти, као што су се њихови преци у осамнае стом веку супротставили британском краљу Џорџу”. „Имате лудаке који се наоружавају зато што верују да је Обама левичарски социјалиста од кога ће морати да се бране. Наш тренутни проблем је то што је политичко неповерење у земљи тако велико да је шири политички консензус практично немогућ. Економски и фискални проблеми се могу решити, али политички систем није дорастао ситуацији”, сматра Фукујама.

Су штин ска об но ва Америка је још увек у стању да се уједини - недавно финале првенства у америчком фудбалу, такозвани Супербол, гледало је 111 милиона људи, одно сно половина америчких домаћинстава. Но, да ли је политичко јединство заиста пожељно? Харвардски економиста Џефри Сакс сматра да решење није у страначком сагласју. То је, по њему, проблем. „Обе странке су за мале порезе, обе иду на руку богатима и нису склоне реформским

потезима тако да тренутно у земљи имамо две странке десног центра. Док јавно мњење снажно подржава укидање пореских олакшица за богате, најутицајнији демократски политичари су против тога, јер - ко ће им плаћати изборну кампању 2012. године. Америчком политиком више него икада управља новац”, закључује Сакс. Све то, кажу неки амерички интелектуалци, звучи исувише пе симистички. Занемарује се потиснута енергија нације, сматра Ан Мари Слотер, до недавно шеф одсека за планирање Стејт департмента, а сада профе сор на универзитету Принстаун. „Најбољи студенти са одличних универзитета широм света долазе код нас да би научили да је пут до највише оцене да се успротивите профе сору, а не да понављате његове речи. Такав став потребан је да би се нешто у друштву мењало. Културни образац које налаже да се ставови власти увек доводе у питање добро је дошао у свету у коме су знање, идеје и иновације главна монета. Америка ту спо собност није изгубила, али јој је потребна суштинска обнова”. Г. Херши, власник најчувеније америчке фабрике чоколаде, на све ово би вероватно одмахнуо руком - расправе о америчкој пропасти старе су колико и Америка. Можда ће и ова да се заврши на сличан начин - неким новим, неочекиваним успехом.

Новозеландски земљотрес покренуо глечер Herald Novi Zeland

Т

уристи се масовно окупљају на обалама Тасманијског језера да уживо виде како се од највећег глечера у земљи после земљотреса одвојила громада тешка 30 милиона тона. У селу Маунт Кук земљотрес се осетио као подрхтавање које је трајало нешто дуже од минута, и све је прошло без последица. Све док се глечер није пробудио. Истраживачи глечера имали су у гостима 16 туриста и у тренутку земљотреса налазили су се у чамцима на језеру, те земљотрес нису ни осетили.

- Чули смо јаку ломљаву, налик на пуцањ снажне пушке, али у првом тренутку нисмо видели да се нешто посебно дешава - каже амерички триста Вал Нојман, један од сведока пуцања глечера.

- Пловили смо три или четири минута према леденим сантама у нижем делу језера. Моја жена је уперила камеру према глечеру и у том тренутку цео предњи крај глечера одвојио се од главнице и пао у језеро. Према проценама, око 250 метара глечера налази се под водом, а процеп, 1,2 километара широк и 75 метара дугачак, изронио је из воде невероватно подсећајући на подморницу која израња.

- Било је невероватно - каже Нојман. - Могли сте видети огроман ко-

мад плавог леда који излази из воде, правећи ледени зид висок 50 до 60 метара. Ми смо полетели увис неких пет-шест метара. Све ледене санте почеле су да се померају и окрећу, а почеле су да ничу и нове. Сада их има преко 30, што је три пута више него пре земљотреса. Језеро изледа магично, јер се седиментне стене рефлектују на нове ледене санте, које блистају у разним бојама. Збг обилних киша које су падале пре земљотреса, вода је постала топлија, па се могло очекивати да се делови глечера топе, али нико није могао ни да претпостави да ће земљотрес изазвати треће највеће ломљење глечера у његовој историји.

dnevnik

oglasi

utorak1.mart2011.

25

26

utorak1.mart2011.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7-9.

Telefon 063/765-3632.

22902

NA BULEVARU Oslobo|ewa izdajem ili prodajem poslovni prostor - kancelarija, drugi sprat, 30m2, mo`e se preurediti u stan.

Telefon: 021/529-460, 063/5481-94.

22915

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22762

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav na{em drugu

utorak1.mart2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav najvernijem ~lanu

Posledwi pozdrav

Milanu Kamenarevi}u Porodica Drakuli}.

Nani

23063

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tronedeqne tovne pili}e, o~i{}ene prasi}e, dostava na adresu. Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

22234

Posledwi dragom

Nani

Novaku Grbi}u od Markovi} Milene sa porodicom.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22925

Posledwi pozdrav ocu

na{em

Danielu Blo`i}u Nani Drugi dolaze, odlaze... ti si zauvek ovde i osta}e{ zauvek.

Ne{a, Rajko, Cawi i Mi{~e.

Tvoja teretNana.

23095

23083

Drugovi iz teretane: Sabonis, Mla|a, Goran, Ogwen, Markovi}, Uro{, Arpa{, Miqan, Mirko, Damir, Deki, Ivan, Jelena, Majstor, Sele, Gaxi}, Srga, Arsen, Roxer, Tomi}, Vu~ko, Ra{a, Luka, Doktorica, Hemija, Amos, Gexa, Bogdan, Vladislav, Goca, Tuki, Mrcina i Igor.

23084

Dragi na{

Posledwi pozdrav sestri

Nanuki

od: brata Dragana, Dra{ka, sestre Tamare, Tatjane, tetke Jasmine i te~e Qubi{e.

Stojanu od }erke Jovanke sa porodicom.

@ivki Savi}

Sahrana }e se obaviti danas, 1. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, u Futogu, na Dowem starom grobqu. Ispra}aj iz ku}e ul.

Bra}e Bo{wak 54 je u 14.30 ~asova.

od brata To{e i snaje Stanke Brzak.

Posledwi pozdrav ocu

Bi}e{ zauvek u na{im srcima.

23094

23101

Posledwi pozdrav bratu

pozdrav

Nikad ne}emo zaboraviti tvoj vedar duh i iskreno srce.

23102

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, elimini{e za 7 dana, deda Rado{.

Telefon 037/490-797, 064/240-55-49.

23066

27

oti{ao je iznenada i prerano.

Osta}e zauvek u na{im srcima i se}awu.

oti{ao si iznenada i bez pozdrava i ostavio nas u velikom bolu i tuzi. Bio si i ve~no }e{ ostati deo na{e porodice.

Tetka Jagoda Laki}, te~a Vid, Mara i Qiqana sa porodicama.

Porodica Bejatovi} i Milan Mar~eta.

23085

23079

23089

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo u 31. godini na{ dragi

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Posledwi pozdrav na{em

Novice

Dragan Dukari}

Novice Stojanu

Stojanu

od sestre Stoje sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom

Novici

od sina Gorana sa porodicom.

23098

pozdrav

dragoj

@ivki Savi}

od porodice Nik{i} iz Mo{orina: od babe, ujaka, brata, sestre, ujne, snajke i zeta.

od sestre Bebe i sestri~ine Jovane.

23104

23099

Posledwi pozdrav

Novak Grbi}

Qubavi moja,

od porodica: Milutinovi}, Deni} i Labus.

23096

Posledwi kom{inici

Stojanu

Posledwi pozdrav

od drugara sa fudbala.

23100

Posledwi pozdrav bratu

Novici Grbi}u

Milanu Kamenarovi}u

23087

An|ele moj za{to ba{ ti...

Dobrice moja

ne postoji re~ kojom bi opisala bol koju ose}am. Zauvek }e{ biti u mom srcu i ve~no mi nedostajati.

Sahrana je danas, 1. 3. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 15 ~asova.

Tvoja Ceca.

O`alo{}eni: otac Stevo, majka Mara i brat Jovo sa porodicom.

23080

23081

Posledwi pozdrav voqenom drugu

Daniel

od kom{ija Bul. oslobo|ewa 26.

Tvoja Mirjam.

23088

23090

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Noletu od wegovog dru{tva!

Oti{ao si ali ne daleko, osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Milici Bjelici

Porodica Ma`i}.

23103

Danielu Blo`i}u Nani

Stojanu od kumova Mike, Seje i Vuka.

GO SPO, Novi Sad.

23097

900-P

Zauvek tvoji drugari: @are, Bane, Gale, Miki, Bora, Bojan, Compa, Dragoje, Nixa, Cvika, Atila, Dule, ^oban, Devi}, Deja, Sale, Daca, Lela, Ka}a, Vladica, Daca, Sr|an, Kre{a, Milena, Rada, Aleksandar i Slavica.

Milanu Kamenarovi}u od stanara Balzakova 39.

23092

23082

28

^iTUQe l POMeni

utorak1.mart2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Petru Vesinu

1977 - 2011.

Sahrana je danas, 1. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, u Paragama.

od: Nedi} Radosava i Nade i Milice i Vojislava sa porodicama.

23067

23068

pozdrav

kumu

i

Obave{tavamo prijateqe i ro|ake da je na{ mili i nikad pre`aqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je na{a voqena majka, baka i svekrva preminula u 76. godini.

Daniel Blo`i}

Milanu Kamenarovi}u

od: supruge Iren, Jolike, Lorda i Bele.

Posledwi prijatequ

dnevnik

tragi~no preminuo u saobra}ajnoj nesre}i, 26. 2. 2011. godine, u 33. godini, a nas ostavio da tugujemo za wim.

Sahrana je danas, 1. 3. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: otac Dimitrije, majka Julka, brat Sa{a i ujak Mladen.

Sahrana }e se obaviti danas, 1. 3. 2011. godine, u 14 sati, na Stepanova~kom grobqu.

O`alo{}ena porodica: sin Dragan, snaja Novka, unuci Marko i Milorad.

23038

Posledwi pozdrav kumi

S velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. februara preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Daniel Blo`i}

Vidosava Cvijanovi}

23045

Bato, verovao sam da }e{ uvek biti tu sa nama, da zajedno pro`ivqavamo i dobre i lo{e trenutke. Prazninu u srcu zauvek }u zvati tvojim imenom, a u srcu }e ve~no `iveti qubav i se}awe na tebe.

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i ta{ti U ti{ini ve~nog mira prati te moja qubav.

Tvoj brat Sa{a.

23039

@ivki

Branislavu Bajinu Miroslav i Qiqana Siva~ki sa porodicom.

Vidosavi Cvijanovi}

Slavica [uvak ro|. Melvinger 1951 - 2011.

i hvala na svemu.

Po~ivaj u miru.

1935 - 2011.

Kuma Ru`ica sa porodicom.

Sahrana je 1. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}ena porodica: Milan, Ninoslav, Biqana i Ekatarina.

od: }erke Dragane, unuke Tamare i Tome Savanovi}.

23077

23053

23046

23070

Posledwi pozdrav sestri

POMEN na{oj miloj mami, baki i bababi.

Tuga za tobom je ve~na.

Posledwi pozdrav dragoj koleginici, prijatequ i dobrom radniku

u~iteqica u penziji 1. 3. 2001 - 1. 3. 2011.

Tvoja }erka Mirjana, unuke Dragana i Sofija sa svojim porodicama.

Sektor za finansijsko-ra~unovodstvene poslove JP „@eleznice Srbije”.

Posledwi pozdrav na{em dragom deveru i stricu

od brata \oke sa porodicom.

S qubavqu, tvoj tata Dimitrije i mama Julka.

23078

23040

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula moja draga

Na{em dragom suprugu, ocu i dedi

5953/P

23061

Bo`e, za{to nam uze predivnog an|ela. Sva na{a radost i sre}a je oti{la sa tobom. Utehe nema, zaborav ne postoji, rana je do`ivotna, a qubav prema tebi ve~na.

Neka ti na{a tuga ne remeti ve~ni spokoj, po~ivaj u miru.

@ivki

Zori Crni}

Jelisaveta Beqanski Erka

Daniel Blo`i}

iskrenom

Iskreno sau~e{}e porodici na{eg kolege u penziji

@ivka Savi}

Milanu Kamenarovi}u

Radomira Ru`i}a

od Ratke sa decom.

Zaposleni JKP „Tr`nica”, Novi Sad.

Sahrana }e se obaviti danas, 1. 3. 2011. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Milanu Kamenarovi}u ro|. 23. jula 1935. god.

O`alo{}en suprug Zoran.

23064

5954/P

23075

posledwi pozdrav.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav Sa{inom bratu.

Hvala ti za svu pa`wu, qubav i svaku tvoju toplu re~. Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Sahrana je u utorak, 1. 3. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11.15 ~asova.

Danijel Blo`i}

Milanu Kamenarovi}u

@ivki Savi}

Porodica Bajac.

Kolege i koleginice Firme ECO-RECYCLING Novi Sad i PJ SIRIG.

23065

5955/P

od: prijateqa Jele, Pere, Vere i Milana.

Sa qubavqu i po{tovawem supruga Vera, sin Dragan, }erka Nevena, snaja Aleksandra, zet Sreta i unuci Luka, Bo{ko i Qiqana.

23086

23057

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S tugom i bolom se opra{tamo od na{e drage majke, bake i svekrve

Posledwi pozdrav dragom tati

utorak1.mart2011.

S qubavqu,

Posledwi pozdrav kumi

29

S tugom i nevericom opra{tamo se od nama drage

Petru Vesinu Po~ivaj u miru.

K}erke Gordana i Jasmina sa porodicama.

23044

Posledwi pozdrav dragom

Emilije Mijatovi}

Simi Nedeqkovi}u

preminule 26. 2. 2011. godine, u 70. godini.

Sahrana je danas, 1. 3. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12 ~asova.

„No}u, kad gleda{ u nebo, i ti namigni meni, neka to bude tajna.

O`alo{}ena porodica: }erka Qiqana, sin Du{ko, snaja Jovanka i unuci Ivana i Dimitrije Mijatovi}.

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav na{oj baki

Danielu

23055

23054

23031

23029

Posledwi pozdrav na{em dragom Branetu, zetu, te~i i deda-te~i

23024

Branislavu Bajinu

3

Emiliji Mijatovi} Unuci Ivana i Dimitrije Mijatovi}.

S qubavqu i po{tovawem, Mi{a i Rada Denda sa decom.

Tvoje Buba i Joca i \ole.

23051

Prijateqi: Rade, Dragica i Svetlana Milakovi}.

Plemeniti qudi `ive kratko, a dugo se pamte. Neka te an|eli ~uvaju.

Sre}an Ti ro|endan Mali! beskrajno nam nedostaje{.

od porodice Pjani}.

Emiliji Mijatovi}

od kumova Vuka{ina i Nade sa porodicom.

Uprkos danima sivim kad vidi{ neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja jo{ uvek {a{av letim i `ivim.�

23052

Milice Bjelice Milici

Lazar i Ma{a Adamovi}, Sini{a Adamovi} sa porodicom i Emina Mihaqevi} sa porodicom.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. februara 2011. godine preminuo na{ voqeni suprug i otac, na{a qubav

23020

Posledwi pozdrav mom dragom prijatequ

Posledwi mami

pozdrav

Vesninoj

SE]AWE

Posledwi sestri}u

na na{u dragu

pozdrav

dragom

Branislav Bajin 1947 - 2011.

Sahrana je u sredu, 2. marta 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milanu Kamenarovi}u

Marici Orli}

od prije Ivanovi} Marije.

od koleginica i kolega iz Centralne laboratorije.

Sre}ni {to smo te imali, beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

Volimo te.

Hvala ti na svemu. Neka ti je ve~na slava.

23058

Tvoji najmiliji: supruga Nada i sin Nemawa.

23021

23036

Danas je 23. ro|endan na{eg voqenog brata i sina

Dragicu Grubor 1. 3. 1998 - 1. 3. 2011.

Draganu Dukari}u Dragi Dragane, nikada ne}emo zaboraviti.

Ve~no u mislima!

Tvoji najmiliji.

22979

te

Tetka Gospa sa porodicom i ujak Ostoja Peji} sa porodicom.

23035

Napustila nas je iznenada, 27. februara 2011. godine, i ostavila neute{nim

Grujica Mitrovi} 1. 3. 1988 - 25. 9. 2010.

Ne stoj nad mojim grobom i ne budi tu`an Ja nisam tamo, ja ne spavam Ja sam hiqadu zahuktalih vetrova Ja sam dijamantno svetlucawe snegova Ja sam suton iznad zrelog `ita Ja ne`na sam jesewa ki{a Kad jutrom se budi{ u ti{ini Ja sam hitra `ivost u visini Tihih ptica u krugovima {to lete Ja meka sam svetlost zvezde svake Ne stoj nad mojim grobom i ne pla~i Ja nisam tamo, od smrti sam ja~i!

Sa Tobom i za Tebe zauvek - Tvoje, sestra Verica i mama porodice Vuruni} i Mitrovi}.

23025

Marica Orli} udova Dragana Orli}a 1937 - 2011.

Mama, puno }e nam nedostajati tvoj vedar duh, optimizam, po`rtvovanost i dobrota.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Sahrana }e se obaviti danas, 1. marta 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: ]erka Vesna i sin Nikola.

23028

30

06.30 08.20 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30 23.40 01.20

tv program

utorak1.mart2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови На трагу природе Бајко квиз Вести Живопис Фаца Кухињица Десило се Вести Имам једну жељу Ноћна смена Класик рок Вести Центар света На трагу природе Вести Излог страсти Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Квасац Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Ту, сасвим близу Сигнали Војвођански дневник Страначка хроника Документ: Митови социјализма Микијева кујна Убица међу нама, филм Вршачки венац 2009.

Простор (Панонија, 12.30) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Дигитални свет Вести укратко Простор Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Разговори о здрављу Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести У потрази за послом Лице с насловнице Војвођанске вести Разголићени Глас Америке

Александра Поповић

Сигнали Да ли знате шта се узгаја у Србији и увози у њу? Имамо ли довољно плодне земље и воде да прехранимо цео регион здравом и природном храном... Гости: Саша Драгин, мининистар пољопривреде, шумарства и водопривреде, проф. др Борислав Кобиљски, директор Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, Нада Мишковић, председник Националног удружења за развој органске производње “Ser bia Or ga ni ca” и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача. Ауторка: Александра Поповић (РТВ 1, 21.00)

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Ева магазин (мађ) 07.30 Концерт: Бајага и инструктори 09.00 ПЦТВ 09.50 Знање 10.20 Излог страсти 12.00 Судар 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.05 Микијева кујна 13.15 Јермолови 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Разговор с поводом (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Момци из комшилука, филм 23.00 Јермолови 00.00 ТВ Продаја

09.00 09.05 09.30 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Корак по корак Жива ватра Вести Доктор Ху Вести Агро дан Спринт Неон сити Московска сага Вести Ево нас код вас Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Неон сити Новосадско поподне Агро дан Објектив Храна и вино Шесто питање Жива ватра Објектив Московска сага Доктор Ху

06.05 08.00 08.15 09.00 09.42 10.00 10.07 10.33 11.03 11.07 11.52 12.00 12.15 12.30 12.46 13.29 15.05 15.15 15.55 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 21.52 21.55 23.55 00.10 00.57 01.03 01.52 02.07

06.15 06.30 07.00 07.55 08.45 09.50 10.50 14.15 15.10 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 22.30 01.00 01.30 02.00 03.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Шта радите, бре Вести Квадратура круга Путопис Вести Очајне домаћице Евронет Дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Госпођица Марпл, филм Вести Време је за бебе Вести Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Рањени орао 48 сати-свадба Вести Милерово раскршће, филм Дневник Касл Евронет Шериф ТВ продаја Скоро савршен доктор, филм

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Филм: Вајат Ерп Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Домаћине, ожени се Ја волим Србију Филм: Црни кадилак Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

10.00 Фул Тилт покер 11.00 НБА: Оклахома Сити – ЛА Лејкерс 13.00 Холандска лига 14.30 Преглед Шампионата 15.00 Премијер лига: Стоук - ВБА 17.00 Фудбал: Копер – Партизан 19.00 Прави НБА 20.15 Премијер лига 20.45 Премијер лига: Челси – Манчестер јунајтед 22.45 Премијер лига 23.00 Фул Тилт покер 00.00 ФА куп: Евертон – Ридинг

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.10 Аргументи, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм 04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Политикон, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 04.00 Филмски програм

06.02 Концерт за добро јутр 06.46 У здравом телу 07.00 Кувати срцем: Светлана Копривица 07.31 Зелено светло 07.37 Пепа прасе 07.42 Оливија 07.53 У ноћној башти 08.22 Алекс на мору 08.31 Приче о речима 08.43 Енциклопедија за радознале 09.11 Из живота познатих математичара 09.32 Антологија кућа 09.52 Енциклопедија 10.00 Породични кругови 10.27 Мера за музику 10.55 Траг

КОШАРКА: ЕВРОКУП

Хемофарм – Гран Канарија (РТС 2, 17.56) 11.25 11.53 12.26 12.55 13.59 14.10 14.38 14.57 15.16 15.30 15.37 16.00 16.35 17.05 17.56 20.00 20.27 21.15 22.00 23.00 23.33 00.04 00.34 01.23 02.26 03.50

Тијана Чуровић

Домаћине, ожени се Гледаоци жељни романтичних згода из стварног живота обичних људи упознаће српске сељаке: вредне, радне, шармантне, имућне, којима фали само једно да би били срећни. Сродна душа! Водитељка: Тијана Чуровић (Прва, 21.00)

dnevnik

06.00 06.30 07.30 07.45 08.00 08.01 09.00 09.01 09.25 10.00 10.10 11.05 12.00 12.10 12.25 13.00 13.02 13.40 14.00 14.35 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Грађанин Бемус Дргуи век Трезор Приче о речима Енциклопедија за радознале Из живота познатих математичара Антологија кућа Рецепт за игру Енциклопедија Путокази вере Ово је Србија Воде Србије Неки нови клинци Кошарка: Еврокуп: Хемофарм - Гран Канарија, пренос ТВ мрежа Берлински филмски фестивал Очајне домаћице Стони тенис - Светска лига: Србија - Хрватска, снимак Добро је, добро је знати Читање позоришта ТВ продаја Мина Лазаревић и пријатељи Трезор Кошарка: Еврокуп: Хемофарм - Гран Канарија Стони тенис - Светска лига: Србија - Хрватска

ВОА Маратон Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Отворени студио Милица² Вести Иза вести Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Чист рачун Породица Серано Филм: Бруцоши у Европи Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Ратник таме

01.35

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Инсајдер НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Атлантски океан Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Индијски океан Филм: Задржавање Вести Б92 Филм: Карнера - планина која хода Укључење у Б92 Инфо

05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.15 18.15 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 22.30 01.00 02.45 03.00

Тријумф љубави Двор Добро јутро Јована и Срђан Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Гранд шоу Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Лото Двор - избор дворске луде Амиџи шоу Двор - журка Филм: Седам секунди Сити Филм: Потонуло гробље

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35

Шерлин

СЕРИЈА

Луде године Завирите у живот једне мексичке средње школе, чији ученици нису више деца, али нису ни одрасли људи. Они проживљавају најбурније тинејџерске дане, у којима су испреплетани радост и страх, обећања и обавезе, добра и лоша пријатељства, изазови, жеље и снови. Улоге: Шерлин, Дулсе Марија, Кристијан Чавез, Алфонсо Херера (Хепи, 15.00) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.10 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Црни Груја Парови, преглед дана Вести Хепи старс Парови, уживо Картел Вести Парови, уживо Картел Забавни програм Јелена

Темзин Аутвајт

Седам секунди Када један успешан лопов успе да украде слику Ван Гога, његовог партнера киднапују гангстери у потрази за тим платном. Да ли је партнер вреднији од ремек дела? Или како задржати оба? Улоге: Весли Снајпс, Џорџина Рајленс, Пејт Ли-Вилсон, Темзин Аутвајт Режија: Сајмон Фелоус (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.35 Тандем, 08.45 Туристичке разгледнице, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.00 Инфо клуб, 12.55 Фокус, 13.45 Топ шоп 6, 16.00 Фокус, 16.45 Ски Јахорина, 17.30 Тандем, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 НС Индекс, 21.35 Филм, 23.15 Фокус, 23.45 Туристичка разгледница, 00.00 Инфо Пулс, 00.20 Екс - ЈУ вести, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина

08.00 Писмо глава, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Путеви наде, 10.00 Преглед штампе, 10.15 Филм инфо, 11.00 Фарма, 12.00 Акценти, 12.10 Здравље, 14.00 Акценти, 14.15 Удица, 15.00 Бизнис Арт, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Серија, 19.00 Пролог, 20.10 Пун гас, 21.00 Филм, 22.30 Акценти дана, 23.00 555 Личности, 23.30 Филм

12.00 Хроника општине Шид, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Пут вина, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Рума, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Раскршћа, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Иза сцене, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Сигнали општине Сечањ, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak1.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Еван Реј чел Вуд

У њеним очима Дијана, жена и мајка из предграђа, почиње да преиспитује свој наоко савршен живот, а и свој здрав разум на петнаесту годишњицу трагичне пуцњаве у средњој школи. Враћајући се у прошлост, упознајемо Дијану као живахну средњошколку... Улоге: Ума Тур ман, Еван Реј чел Вуд, Ева Аму ри, Га бри ел Бре нан, Брет Ко лин Режија: Ва дим Пе рел ман (Но ва ТВ, 04.35) 07.55 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.30 22.45 00.25 01.55 02.45 03.35 04.35

Господин Магу Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Вечерње вести Нинџа с Беверли Хилса, филм Школа сурфовања, филм Др Хаф Брачне воде Езо ТВ У њеним очима, филм

08.00 Тајм тим година 09.00 Фараони који су изградили Египат 10.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 11.00 Ми, Европљани 12.00 Заборављена убиства 13.00 1066.

14.00 Слика девојчице са напалмом 15.00 Библијске загонетке 16.00 Тајм тим година 17.00 Изгубљени топови Краљице Елизабете 18.00 Далај Лама 19.00 Ми, Европљани 20.00 Нефертити и изгубљена династија 21.00 Господари рата 22.00 Праисторијски астрономи 23.00 Библијске загонетке 00.00 Тајм тим година 01.00 Изгубљени топови Краљице Елизабете

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.25 09.10 10.55 12.10 13.55 15.20 17.00 18.25 20.05 21.35 23.25 00.15

Продавница играчака Хајди Чудовишта и пирати Путујуће приче Једнооки Џек Балада о свирепом Пут око света Антони Зимер Сјај љубави Једина страст Дневник једне навијачице 2 Пустињски Месец Оливер Твист

Краљ Гијом Мала црна књижица Карлитос и животна шанса Браћа Џонас: 3Д концерт Распад система Импијева земља чуда Поново 17 Ванземаљци на тавану Лекције из чоколаде Проповедници Плитки Хал Царство порока еп. 08 Често постављана питања о путовању кроз време 01.35 Међународна завера 03.30 Макс Пејн

12

31

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.10 Крстарења светским лепотама, док. филм 11.00 Код Ане 11.10 Деби Тревис преуређује 2 12.00 Дневник 12.30 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.20 Међу нама 15.00 Дарма и Грег 15.25 Процес 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.15 Код Ане 18.40 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.10 Рат за Дубровник, док. серија 20.45 Мисија 21.40 Паралеле 22.15 Дневник 3 22.55 Звездан, док. филм 23.45 Ловци на натприродно 00.35 Ксена - принцеза ратница 01.20 Драги Џоне 01.45 Лажи ми 2 02.35 Скица за портрет 02.50 Паралеле 03.20 Процес 03.50 Деби Тревис преуређује 2

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.00 12.45 13.15 14.00 15.30 15.45 16.30 17.20 17.40 18.05 19.00 21.45 23.15 00.00 00.10

Мала ТВ Четворо против З Школски програм Случај за екипу БАРЗ Твоја сам судбина Глобално село Призма Евромагазин Мала ТВ Школски програм Мистер Рокенрол: Прича о Алану Фриду, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Крстарење светским лепотама, док. филм Црно пророчанство Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - , пренос Додела 83. филмске награде Оскар, снимак Лажи ми 2 Дневник плавуше Мистер Рокенрол: Прича о Алану Фриду, филм

Мед шен Еј мик

Мр Рокенрол: Прича о Алану Фриду Ален Фрид био је ДЈ у Кливленду. Пуштајући плоче на радио-станици, открио је чудесну музикалност и енергију ритма и блуза, но већина је белаца није слушала, јер су је сматрали црначком. Међутим, млади, чим су је чули, похрлили су уз радио-пријемнике и у плесне дворане у којима се свирао ритам и блуз... Улоге: Џад Нел сон, Мед шен Еј мик, Ле он, Деј вид Ђи ја но пу лос, По ла Аб дул Режија: Ен ди Волк (ХРТ 2, 00.10)

06.00 07.30 10.30 11.10 13.10 13.40 15.00 16.15 17.00 18.00 19.00 21.15 22.00 00.00 01.50

Пажња, пажња С ветром у леђа Студио Шандон Прелудиј за рат Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Нацисти нападају Студио Шандон Сиквест ДСВ Хари и Хендерсонови Отимачи потопљеног блага Серија Трава еп. 33 Краљеви новца Три паметњаковића Боксер

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Баскијат Плави у лицу Клуб отмичара Енџи Вашингтонски такси Ноћ Џимија Рердона Тајанствени странац Пет асова Освета из мртвих Ловац на старе коке Слатка као трешња

00.00 01.00 02.00 03.50 06.10 07.10 08.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.20

Дијагноза: убиство Дијагноза: убиство Филм: Забава не престаје Филм: Убиства у Мидсомеру птице грабљивице Адвокатова казна Меклаудове ћерке Меклаудове ћерке Браћа и сестре Браћа и сестре Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Савршен план Фојлов рат Браћа и сестре Дијагноза: убиство Поморска патрола Браћа и сестре Филм: Родитељи и деца Филм: Заслепљујуће везе

Ке ли Пре стон

Све што пожели Млада Американка Дафни наизглед има све што би девојка могла да пожели јединствен стил, неконвенционалан однос препун љубави са својом боемском мајком Либи и будућност која нуди небројене могућности, али ипак се осећа непотпуном... Улоге: Аман да Бајнс, Ко лин Фирт, Ке ли Пре стон, Еилин Ат кинс, Ана Чан се лор, Џо на тан Прајс, Кри сти на Кол, Сил ви ја Симс Режија: Де ни Гор дон (РТЛ, 21.50) 06.45 Драгон бол З 07.10 мењам жену, док. сапуница 08.30 Ексклузив Таблоид 09.15 Вечера за 5 10.25 Езел 11.25 1001 ноћ 12.25 Клон 13.15 Аурора 14.45 Све што је битно 15.45 Кисмет 17.15 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.55 Езел 21.50 Све што пожели, филм 23.45 РТЛ Вести 00.00 Увод у анатомију 02.35 РТЛ Данас 03.10 Змајев пољубац, филм

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Лимарска радионица/Лондон Генералка Прљави послови Екстремне дрвосече Разоткривање митова Чудовишта из реке Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Борна кола браће Хау Врхунско градитељство То могу и ја Погранична полиција Лимарска радионица/Лондон Прљави послови

08.30 09.45 10.45 11.45 12.45 14.15 14.45 15.15 16.00 17.45 19.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15

Фудбал Нордијско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон Биатлон Крос-кантри скијање Фудбал Крос-кантри скијање Скијашки скокови Бокс Бокс Екстремни спортови Крос-кантри скијање Супербајк

Кудељари увезли енглеске аутобусе

Н

овосађани су били разочарани што Одбор за пут, а у матичном клубу за 12 година одиграо репривреду Савезне скупштине није у буџету кордних 440 мечева, и мада му то, “по систематизаза 1955. предвидео и новац за градњу новог цији”, није био посао, постигао је 89 голова. Већ је железничког моста. био ветеран када је потписао уговор са “Сошоом”, Градска управа је одложила фузију свих биоскопа али је проглашен за играча године у Француској. јер је директор Народног Сима Релић, народни херој Вратио се у Нови Сад 1969. с титулом представника и носилац Партизанске споменице 1941, мада потпу- аутомобилског гиганта “Пежо”. но неупућен у филмску продукцију, био довољно моћан и политички “компетентан” да задржи самосталност своје “фирме”. Био је Митар Милошевић борац у Другом светском рату, а кад се након вишегодишње војне службе демобилисао са чином капетана, запослио се у “Дневнику” постао је један од утемљивача послератне тзв. тривијалне књижевности. Наиме, осим неколико романа посвећених НОБ-у, објавио је, под псеудонимом Фредерик Ештон, у едицији “X-100” осамдесетак свезака посвећених авантурама Луна, “краља поноћи”, кога су криминалци дали на веТрка трициклисткиња прилика и да се покажу зокне лике школе. Међутим, поставши врстан научник, он се одметнуо од њих, и “Дневник” је 8. јуна објавио репортажу о трогодимимо полиције, повео борбу против својих покро- шњем Радовану Ојкићу који је из родитељског стана витеља из детињства. Мада Милошевић, наводно, с првог спрата пао у право у наручје сналажљивог никад није био у Енглеској, где се одвијају аванту- тадашњег техничког руководиоца Новосадског сајре његовог литерарног јунака, користио је мапе гра- ма. Таличног дерана и данас пријатељи зову “Бата дова, нарочито Лондона. Дуго читаоци нису знали падобранац”, а он од тада слави као рођендан и дан да аутор нема британски пасош, већ је њихов зе- када је спасен. мљак. Кад је тајна проваљена, новинари су му додеПреосвећени Никанор Иличић је 26. јуна постао лили титулу “југословенског краља трилера”.

21. епископ бачки и столовао у владичанском двору Изненада је маршал Тито 20. фебруара дошао у све до смрти, наредне 33 године. Нови Сад да би посетио Блажу Јовановића, председГрадска власт је брзоплето одлучила да пензиониника Скупштине Црне Горе, који се опорављао у Јодше 19 трамваја и уместо њих набави тролејбусе, коној бањи, стационарном делу хотела “Парк”. Предје су по лиценци италијанског “Ансалда” производиседник је потом обишао тек ли загребачки “Раде Конуређену Тврђаву, где је чар” и суботички “Север”. И Градска управа је одложила 1914. био заточен, као и Поод њих се одустало јер је бифузију свих биоскопа јер је љоприведни факултет, а с ло тешко поставити напојну бројном свитом ручао у нодиректор „Народног” Сима Релић, мрежу у историјским уским воотвореном хотелу “Дуулицама. Међутим, захваљуиначе народни херој, мада нав” у Чортановцима. јући пословним контактима филмски скроз неписмен, Након делимичног одмр“Југокудеље”, пословног био довољно политички завања односа ФНРЈ и удружења за производњу и СССР-а, “Ловћен филм” (а прераду тврдих и ликастих компетентан да задржи ко би други) откупио је 12 влакана, Градско саобраћајсамосталност своје фирме совјетских филмова, који но предузеће је добило прсу стигли и на репертоаре вих осам аутобуса енглеског новосадских биоскопа. Гледаоци се баш и нису „Лејланда”, који су заменили пет, који су већ имали отимали за карте јер су се у међувремену навикли статус индустријске археологије. Посебна атракција на гламурозна холивудска и поетична француска је, осим комфора за путника, био волан на десној остварења. страни. У врло јадном стању су једина два хотела у граду, Бивши новосадски зет, нобеловац Алберт Ајн“Путник” и “Војводина”. У оба су на креветима слаштајн, преминуо је 18. априла. марице, а хигијена је крајње проблематична. Учестале су жестоке и крваве туче широм града, а Током новембра Славуј Хаџић је снимио кратконарочито у Петроварадину, на игранкама, пред биометражни филм “Прича наших дана” по сценарију скопима, али и на другим јавним местима. Најчешће студента права Живана – Жике Берисављевића, поих изазива двадесетогодишњи беспосличар, Петротоњег амбасадора СФРЈ у Лондону и висококотираварадинац Стева Црвени, који је напустио аутомеханог војвођанског политичара. Тема је била – приничарски посао па су родитељи приморани да га извредни криминал. државају. Стигавши из Краљева, након положеног пријемНа утакмици у којој је репрезентација Југославија ног испита, уписао се у новосадску Школу за примепобедила Италију са 4 : 0, дебитовао легендарни дењене уметности Милорад – Мића Михајловић, касни халф “Војводине” Доброслав Крстић, кога су насније славни сликар панонских монументалних комвијачи, због његове неисцрпне енергије, од миља позиција. звали Камила. За државни тим наступио је још 31

Књигу Владимира Врговића “НО ВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20 одсто купити за 1.120 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

utorak1.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пр ви март је, већ! Зве зде су вам све ви ше на кло ње не па бу ди те што ам би ци о зни ји на по слов ном пла ну. А на лич ном пла ну ће те до не ти не ке од лу ке у од но су на дру ге, на парт не ра и јав ност.

BIK 20.4-20.5.

Уто рак је још је дан дан у ни зу, ка да тре ба да по ка же те сво ју зре лост и ста л о же ност. Пр во на пра ви те план, са ми са со бом, иза за тво ре них вра та, а за тим кре ни те у ре а ли за ци ју. При ја те љи вас по др жа ва ју.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. mart 2011.

На по љу ка ри је ре мо ра те при хва ти ти и ува жи ти над ре ђе не, те ра ди ти тим ски, чак и ка да се осе ћа те та ко не при мен љи во и не ис пу ње но. Од при ја те ља мо же те до би ти од ре ђе ну зва нич ну услу гу или по моћ.

Ме сец да нас пло ви кроз знак Во до ли је па сте из ло же ни ра зним вр ста ма иза зо ва и стре са. Не ми ру је те – ни не тре ба. По тру ди те се да одр жи те од ре ђе ни кон ти ну и тет у ра ду и ис ко ри сти те шан се и по знан ства.

Про на ђи те пра ву ме ру у оно ме што же ли те и што мо же те, да се не би сте уза луд но и не по треб но тру ди ли око не ких не из ве сних по сло ва и про је ка та. Ни је вре ме за кре ди те, али је сте за спон зо ре и ме це не.

Бу ди те стр пљи ви пре ма дру ги ма, па и у парт нер ском од но су. Ва ша дру га по ло ви на про ла зи кроз зна чај ну фа зу, са же љом да по стиг не што ви ше и што бо ље па и ви има те од ре ђе ног уче шћа у то ме.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Са мо стр пљи во и ра зло жно! Не ре а гу је те на пр ву лоп ту већ пла ни ра те бу ду ће ак тив но сти и по те зе, што се по ка за ло као ко ри сно и па мет но. У при ват ном по слу је жи ва жур ка. Сма њи те оба ве зе.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Спорт ског ду ха, по ма ло под мла ђе ни због но ве љу бав не си ту а ци је, сти че те све ви ше си гур но сти и за до вољ ства. Са ми се би сте до вољ ни, у осно ви, па с парт не ром не де ли те ни шта, сем про во да.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и не мој те ла ко гу би ти жив це у не ким не до вољ но ја сним и де фи ни са ним ко му ни ка ци ја ма, са стан ци ма и пла но ви ма. Љу бав је сву да око вас, са мо је пре по знај те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ни сте ја сно де фи ни са ли шта би сте тач но и ка ко би сте ре а ли зо ва ли и од ре а го ва ли на оно што би сте евен ту ал но хте ли јер мно го то га не за ви си од вас. У љу ба ви игра те за во дљи ву игру, вру ће–хлад но. Сла би ре зул та ти.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја је крај ње не из ве сна, и ме ња се из ча са у час. Ве ће тро шко ве пра те ма њи при хо ди, та ко да се стал но тру ди те и ра ди те, а ни ка ко да би ло шта уште ди те. По слов ни ан га жма ни.

Има те мно го ра зно ра зних оба ве за па не зна те шта би сте и ку да би сте пре. Без па ни ке, са мо опу ште но и све по ре ду! И она ко и ова ко, не ће те све сти ћи. Али ту су и на ред ни да ни, да на ста ви те где сте ста ли.

TRI^-TRA^

Оска ров ске ха љи не V REMENSKA

М раз ,

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

1

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zrewanin

1

S. Mitrovica

1

Ruma

2

Pan~evo

1

Vr{ac

1

Srbija Beograd

1

Kragujevac

2

K. Mitrovica

3

Ni{

3

Са мо је што је одр жа на до де ла филм ских на гра да Оскар, мод ни кре а то ри и сти ли сти су по че ли да се над му дру ју ко ја ди ва је има ла нај леп шу ха љи ну. Сва ко има дру гог фа во ри та, али де вој ка око ко је су се сви сло жи ли да је иза бра ла иде ал ну то а ле ту је сте глу ми ца Ми ла Ку нис. Она је за и ста из гле да ла пре ле по у ха љи ни бо је ла ван де. Осим Ми ле на ли сти нај бо ље оде ве них да ма на Оска ру на шле су се и На та ли Порт ман, Ен Ха та веј, Ха ле Бе ри, Сан дра Бу лок, Ни кол Кид ман, Ма ри са То меи. Док је Ме ли са Лео до би ла нај ви ше кри ти ка за сво ју чип ка сту кре а ци ју, а по ма ло је раз о ча ра ла и Пе не ло пе Круз. Око Скар лет Јо хан сон и Кејт Блан шет мод ни кре а то ри ни ка ко ни су ус пе ли да се сло же да ли су би ле од лич но или ло ше оде ве не јер, уку си су ипак раз ли чи ти.

PROGNOZA

сунце , па снег

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ују тру мраз, а то ком да на сун ча ни пе ри о ди уз по сте пе но на о бла че ње ко је у но ћи ка сре ди до но си слаб снег. Ве тар уме рен ис точ ни Rim и ју го и сточ ни. При ти сак из над но р ма ле. Тем пе ра ту ра од -7 до 1 сте пен.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз. То ком да на сун ча ни пе ри о ди уз по сте пе но на о бла че ње ко је у но ћи ка сре ди до но си слаб снег. Ду ва ће уме Cirih рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар, од но сно хлад на ко ша ва. При ти сак из над но р ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -9, а мак си мал на 2 сте пе на.

Berlin СР БИ ЈА: Ују тру мраз, на се ве ру Ср би је ја чи. Пре под не сун ча но, а Be~ по под не на о бла че ње. Уве че на ју гу зе мље су сне жи ца и снег. У но ћи ка сре ди снег ће се про ши ри ти и у оста ле пре де ле зе мље. У По мо ра вљу Var{ava и По ду на вљу ће ду ва ти уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар тј. хлад на Kijev ко ша ва. При ти сак из над но р ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -9, а мак си мал на 4 сте пе на на ју гу.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду облач но и хлад ни је са сне гом, у По мо ра вљу и По ду на вљу уме ре на до по ја ча на хлад Oslo на ко ша ва. У че твр так пре ста нак па да ви на и сла бље ње ве тра. У пе так St. Peterburg и су бо ту су во и ма ло то пли је вре ме.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја је ре ла тив но не по вољ на, а те р мич ки усло ви у до ме ну хлад но, па се хро нич ним бо ле сни ци ма са ве ту је ре дов но узи ма ње те ра пи је и при др жа ва ње са ве та ле ка ра. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ћи су гла во бо ља, ре у мат ски и бо ло ви у ми ши ћи ма. По треб но је обра ти ти па жњу на аде кват но оде ва ње.

12 12 8 6 4 6 0

VIC DANA Ула зи унук у со бу и ви ди ба ку ка ко гле да пор нић, па сав за пре па шћен пи та: - За бо га, ба ко, шта то гле даш?

- Ма, мој син ко, ево, већ два са та че кам да ви дим хо ће ли се узе ти на кра ју?

- ре че ба ка.

-6 -8 -2 -6

Atina

13

Pariz

7

Minhen

5

Budimpe{ta

5

Stokholm

0

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

131 (-7)

Slankamen

290 (-3)

Ja{a Tomi}

Apatin

189 (-8)

Zemun

339 (-4)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

178 (-7)

Ba~. Palanka 192 (-6) Novi Sad

210 (-7)

Pan~evo

354 (-2)

Smederevo

500 (-2)

Tendencija opadawa i stagnacije

192 (2)

STARI BEGEJ Hetin

114 (-12)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

267 (-8)

Senta

298 (-7)

S. Mitrovica 228 (-10) Beograd

290 (-1)

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

298 (-4)

NERA

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

64 (2)

Re{ewe iz pro{log broja