Dnevnik 1.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 1. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23362 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DA NAS PRAK TI^ NO PO ^I WE RE STI TU CI JA U SR BI JI

Vra }a ju se wi ve, ku }e, sa la {i i – prav da str. 4

U NOVOM SADU MANIFESTACIJA NAJAVQENA ZALOGAJEM

NASLOVI

Politika 2 Dejanovi}: Raspisa}u izbore i na KiM 3 Predsedni~ki izbori – nova dilema srpske scene

Nov~anik 6 Poskupquju jogurt, sokovi, slatki{i... 6 Dr`avna p{enica spre~ava poskupqewe hleba

Br`a priprema pacijenata za zra~ewe

Novi Sad

str. 13

7 U Kamenici strahuju od klizi{ta 9 Silan beton izli}e temeq Arhiva grada

Dru{tvo 13 Stankovi}: Nedostaje samo jedan citostatik

Toplije Najvi{a temperatura 13 °S

Foto: B. Lu~i}

Vojvodina 11 Radnici „Jugoremedije” na prinudnom odmoru

Piht i j a m a poz iv al i u Rum enk u

Gorivo izgubilo ko~nicu

str. 6

str. 7

OL GI CU PA LI [A [KI IZ BA^ KE PA LAN KE NO ]U BRU TAL NO NA PA LI RAZ BOJ NI CI

Jav na pra vo bra ni te qka pre tu ~e na pred ku} nim pra gom

str. 15

NE SRE ]A U STA NI [I ]U, KOD SOM BO RA

Po gi nuo u po ku {a ju kra |e stru je str. 14 str. 16 – 20

SPORT

n RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA SRBIJE

n SUDAR NEPORA@ENIH U NOVOM SADU

n TIPSAREVI] I \OKOVI] ZA POLUFINALE

n VO[A OVERAVA DRUGO MESTO PROTIV RIBNICE

Zlatna groznica trese Balkan str. 15

POLiTikA

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

[EFOVI DR@AVA I VLADA ZEMAQA ^LANICA EU

Ve ~e ras od lu ka o srp skoj kan di da tu ri Pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom poj na ja vio je da }e ve ~e ras, po sle for mal nog otva ra wa sa mi ta {e fo va dr à va i vla da Evrop ske uni je, bi ti do ne ta od lu ka o kan di da tu ri Sr bi ji za ~lan stvo u EU. Van Rom poj je ju ~e na „Tvi te ru„ ob ja vio po ziv no pi smo za sa sta nak Evrop skog sa ve ta 1. i 2. mar ta u Bri se lu, na ko jem }e se oku pi ti {e fo vi dr à va i vla da ze ma qa ~la ni ca EU. U po ziv nom pi smu sto ji da }e se evrop ski li de ri sa sta ti u 18 ~a so va, a o kan di da tu ri Sr bi je raz go va ra ti to kom rad ne ve ~e re ko ja po ~i we u 19.30. [ef De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji Ven san De èr ~e sti tao je Sr bi ji iz ve -

VESTI Sr bi ja is pu ni la uslo ve Iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin iz ja vio je ju ~e da je Sr bi ja is pu ni la sva tri uslo va neo p hod na za do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, i iz ra zio `a qe we {to su ne ke ~la ni ce u po sled wi ~as po ku {a le da blo ki ra ju Sr bi ju. – Sa vet mi ni sta ra spoq nih po slo va je pre po ru ~io da se sta tus kan di da ta do de li Sr bi ji na Sa mi tu EU ko ji se odr `a va da nas i su tra – re kao je Ka cin, obra }a ju }i se ~la no vi ma Od bo ra Evrop skog par la men ta za spoq ne po slo ve. Ka cin je re kao da je Sr bi ja po sti gla spo ra zum o re gi o nal noj sa rad wi s Pri {ti nom, na pre du je pri me na po sto je }ih do go vo ra, dok se sa rad wa s Eulek som i Kfo rom uspe {no na sta vqa na kon {to su pre o sta le ba ri ka de sa srp ske stra ne uklo we ne.

Ra di ka li pro tiv EU Funk ci o ne ri i sim pa ti ze ri Srp ske ra di kal ne stran ke pre da li su ju ~e na pri jav ni ci Pred sed ni {tva pe ti ci ju s pot pi si ma pro tiv ula ska Sr bi je u Evrop sku uni ju. Sku pu pod na zi vom „Sr bi ja ne }e u Evrop sku uni ju” pri su stvo va lo je sto ti nak ~la no va SRS, a fu nak ci o ne ri te stran ke iz ra zi li su ne go do va we zbog na me re da se na sta vi do sa da {wa po li ti ka da EU ne ma al ter na ti vu. To kom 20mi nut nog pro te sta, ko ji je obez be |i va la po li ci ja i ko ji je pro te kao mir no, pri sta li ce ra di ka la no si le su stra na~ ka obe le` ja i tran spa ren te, a no vi na ri ma je re ~e no da su pri ku pu li 200.000 pot pi sa za pe ti ci ju. Sku pu su pri su stvo va li pot pred sed ni ci SRS Dra gan To do ro vi}, Mi lo rad Mir ~i} i Zo ran Kra si}, ko ji su uka za li da je „po treb no upo zo ri ti i ura zu mi ti ak tu el nu vlast, da i na ovaj na ~in shva ti da gra |a ni Sr bi je ni su za Evrop sku uni ju”. „Ovo je na ~in da se ~u je glas onih ko ji se bo re za do bro bit srp skog na ro da”, re kao je on. Kra si} je na veo da su ra di ka li vi {e pu ta po ku {a va li da po ru ~e da „evro a tlant ski put pred sta vqa sa mo u bi stvo Sr bi je”.

Ob ja {we we Ru mu ni je Od lu ku o kan di da tu ri pre kju ~e je blo ki ra la Ru mu ni ja, ko ja tvr di da se na et ni~ ke Ru mu ne u Sr bi ji vr {i pri ti sak da se iz ja {wa va ju kao Vla si, zbog ~e ga su oni one mo gu }e ni da u {ko la ma i cr kvi ko ri ste svoj je zik, kao i da ima ju me di je na ru mun skom. Mi ni star za za {ti tu `i vot ne sre di ne u Vla di Ru mu ni je La slo Bor be qi ju ~e je, me |u tim, pod sta kao spe ku la ci je da je pre kju ~e ra {we po na {a we Ru mu ni je bi lo, u stva ri, osve ta Evrop skoj uni ji zbog to ga {to ni je pri mqe na u „[en gen„. – Ve ru jem da se tu ra di lo o na {oj tak ti~ koj po zi ci ji zbog „[en ge na„ jer se sva ka ko ni smo od jed nom, pre ko no }i, za bri nu li za Vla he – re kao je Bor be qi, pre no si DPA. On je do dao da je „po ne kad do bro pod se ti ti osta le ~la no ve EU na to da je Ru mu ni ja ve li ka dr `a va, sed ma naj ve }a u EU, i da mo ra da se po na {a u skla du s tim”.

sno do bi ja we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU. De `er je u Be o gra du, na kon fe ren ci ji o za {ti ti `i vot ne sre di ne „Ze le na Sr bi ja”, re kao da bi od po ne deq ka tre ba lo ra di ti pu nom sna gom ka sle de }em ko ra ku – otva ra wu pre go vo ra o pri je mu Sr bi je u EU. Mi ni stri spoq nih po slo va EU pre kju ~e su na sed ni ci Sa ve ta za op {te po slo ve pre po ru ~i li da se Sr bi ji do de li sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Pred se da va ju }i mi ni star skog sa ve ta EU i {ef dan ske di plo ma ti je Ni ko laj Va men iz ja vio je da su mi ni stri EU pre po ru ~i li

Evrop skom sa ve tu da na pred sto je }em sa mi tu 1. i 2. mar ta Sr bi ji do de li sta tus kan di da ta. – Za do vo qan sam {to smo mo gli da pre po ru ~i mo sta tus kan di da ta za Sr bi ju. Pre kju ~e smo is pi ta li i po tvr di li da je Sr bi ja is pu ni la kri te ri ju me po sta vqe ne u za kqu~ ci ma Evrop skog sa ve ta u de cem bru – re kao je Va men. – Bi }e, na rav no, raz go vo ra i na red nih da na, ali va `no je da smo mo gli u ime svih ~la ni ca da pre po ru ~i mo da va we sta tu sa kan di da ta Sr bi ji. Pre po ru ka ta ko |e zna ~i da je Evrop ska uni ja sprem na da otvo ri no vo po gla vqe u od no si ma sa Sr bi jom.

Pa stor: Lak {e do nov ca – Pre po ru ka mi ni sta ra Evrop ske uni je da se Sr bi ji do de li sta tus kan di da ta da je nam do zna wa da }e Evrop ska ko mi si ja s ve li kom ve ro vat no }om do ne ti po zi tiv nu od lu ku u ve zi sa sta tu som Sr bi je – re kao je pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor u iz ja vi za in ter net-por tal Vajdasàg ma. Po we go vom mi {qe wu, vest o po zi tiv noj pre po ru ci mno gi su pri mi li s olak {a wem, dok su se dru gi ve} i umo ri li od ~e ka wa pa se za to mo `da i ne mo gu ra do va ti toj od lu ci kao {to bi se ra do va li pre ne ko li ko me se ci i go di na. Pra vo pi ta we je

{ta }e nam zna ~i ti sta tus kan di da ta, sma tra Pa stor. – Ako se, po na {im na da wi ma, do ne se po zi tiv na od lu ka, ona ne -

}e do ne ti vi dqi ve re zul ta te od da nas do su tra. Oce na o dr à vi }e bi ti po zi tiv ni ja i, {to je ve o ma zna ~aj no, jed nim ko ra kom }e mo bi ti bli è po ~et ku pre go vo ra o pri dru ì va wu i pret pri stup nim fon do vi ma – re kao je Pa stor. Po we go vim re ~i ma, ako }e Sr bi ju pri li kom pla ni ra wa bu xe ta od 2014. do 2020. vo di ti kao kan di da ta EU s ko jim }e usko ro bi ti za po ~e ti pre go vo ri o pri dru ì va wu, u tom slu ~a ju }e Sr bi ji bi ti obez be |en po voq ni ji po lo àj u po gle du pla ni ra wa kao i u po gle du do bi ja wa nov ca iz pret pri stup nih fon do va.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE NA ODBORU ZA KiM IZJAVILA

De ja no vi}: Ras pi sa }u iz bo re i na KiM Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da }e lo kal ne iz bo re ras pi sa ti 13. mar ta, istog da na ka da }e pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ras pi sa ti par la men tar ne, i na gla si la da }e lo kal ni iz bo ri bi ti odr à ni sa mo ta mo gde je od bor ni ci ma is te kao man dat, i da to va ì za te ri to ri ju kom plet ne Sr bi je, da kle i za ju `nu po kra ji nu Ko so vo i Me to hi ju. – Ko so vo je sa stav ni deo Sr bi je, i to se od no si i na Po kra ji nu – re kla je pred sed ni ca Skup {ti ne na sed ni ci par la men tar nog Od bo ra za KiM, ko ju je pred sed nik tog te la Qu bo mir Kra go vi}, ka ko je ob ja snio, i sa zvao da bi se raz ja sni la si tu a ci ja na sta la na kon „raz li ~i tih iz ja va i in ter pre ta ci ja pred sed ni ce ve za nih za KiM“. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je re kla da raz u me po tre bu da Od bor ras pra vqa o sva koj ak tu el noj te mi, da su we ni sta vo vi ja sni, ali su do ì ve li in ter pre ta ci je. Ona je ka za la da je ras pi si va we iz bo ra jed no, a wi ho vo odr à va we dru go i da tre ba sa gle da ti re al nu si tu a ci ju u ju `noj po kra ji ni, ko ja se ni je do go di la pre ko no }i, te pro me nu prav nih okol no sti. Ovaj stav na i {ao je na o{tru kri ti ku opo zi ci je, ko ja je tvr di la da je vlast, ka da ras pi {e iz bo re, du `na i da ih odr ì na KiM. Po sla nik SNS-a Bo ri slav Pe le vi} je re kao da Re zo lu ci ja 1244 SB UN nig de u ~la nu 11 ne ogra ni ~a va wi ho vo odr à va we, kao ni u „osta lim ~la no vi ma i

fu sno ta ma“. On je za tra `io da se na KiM ras pi {u i po kra jin ski iz bo ri, kao u Voj vo di ni. Po sla nik SRS-a Ne boj {a [a ro vi} re kao je da se vlast na jed nom se ti la Re zo lu ci je 1244, i pod se tio na to da je ona na sna zi 12 go di na i da su se sve vre me ras pi -

nak i ì vot, a Sr bi ji osta nak na KiM. – Jo{ uvek sum wam da }e Vla da Sr bi je i da odr ì iz bo re na KiM, ali ako ih ras pi {e te, mo ra te i da ih odr ì te. Ustav je taj ko ji {ti ti sva kog ~o ve ka, i ne mo è te sa da zbog la `ne bri -

Kre di ti pro {li Skup {ti na Sr bi je okon ~a la je ju ~e van red no za se da we usva ja wem 27 spo ra zu ma, ve }i nom fi nan sij skih, ko ji ma je „ove re no“ za du ì va we dr à ve za jo{ 1,35 mi li jar du evra. Dr à va }e bi ti ga rant za kre di te za „Ga le ni ku“, „JAT er vejz“, „Elek tro pri vre du“, be o grad ski most na Adi. Po {to je pod naj ve }im „uda rom“ opo zi ci je bi la „Ga le ni ka“, ko jom ru ko vo de ka dro vi SPS-a, mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi}, ko ji je bra nio za ko ne u ime Vla de, bio je ka te go ri ~an da }e ta far ma ce ut ska ku }a „vra ti ti kre dit iz sop stve nih iz vo ra“, i to u na red nih se dam go di na.

Ne od u sta ju od po ~a sti A tek {to su iz gla sa ni kre di ti, srp ski par la ment je ve} da nas po slo vu Usta va za ko ra ~io u re dov no, pro le} no za se da we. Po sve mu su de }i, ak tu el nom sa zi vu jo{ jed nom }e za svi ra ti him na „Bo `e prav de“ i po ~ast oda ti {pa lir gar di sta. Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} da nas pre pod ne pred se da va }e Ko le gi ju mom par la men ta da bi se {e fo vi po sla ni~ kih gru pa do go vo ri li o to me da li }e na po ~et ku pro le} nog za se da wa bi ti odr `a na jed na ili vi {e sed ni ca. Vla da Sr bi je u pro ce du ru je upu ti la 13 do ku me na ta i, uko li ko ne stig ne ni {ta no vo, to }e bi ti do vo qan ma te ri jal za rad, sma tra pr va da ma Skup {ti ne. Me |u tim do ku men ti ma su iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka, set za ko na iz obla sti obra zo va wa, pi -

ta we do pu ne Za ko na o ne za vi snim te li ma… U vr hu klu ba ZES-a nam je re ~e no da ne ma smet wi da par la -

ment ra di i na kon ras pi si va wa iz bo ra, po {to man dat par la men ta ra ca pre sta je ve ri fi ka ci jom no vih po sla ni ka. Ka ko nam je uka za no, ra di }e se na sve mu {to je neo p hod no, a kao pri mer na ve de na su dva spo ra zu ma ko ja je po treb no ve ri fi ko va ti da se na {e mi si je iz ino stran stva ne bi mo ra le vra ti ti u Sr bi ju.

Mr tva tr ka Po sla nik SRS-a Alek san dar Mar ti no vi} pro ce nio je ju ~e da je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} “do bio o{tru kon ku ren ci ju u stran ci”. – Sa da je “mr tva tr ka” iz me |u po sla ni ka Jan ka Ve se li no vi }a i Sr |a na Mi li vo je vi }a ko }e vi {e da pod se }a na Bo ri sa Ta di }a, sa za bri nu tim, dr àv ni~ kim iz ra zom li ca – “pri me }u je” Mar ti no vi}. – Mi smo ima li ta kve qu de u SRS-u. Je dan je hteo da li ~i na Vo ji sla va [e {e qa pa mu je bi lo ào {to ne mo è da iz go vo ri “r” kao on, {to ne ma ve li ki sto mak, {to ni je vi sok kao on i {to ni je dok tor na u ka kao [e {eq. Nas su ta kvi na pu sti li. Ako ste kre nu li wi ho vim pu tem, da imi ti ra te li de ra, on da vam ni je me sto u po li ti ci ne go u te a tru ap sur da.

[ta pro la zi na iz bo ri ma Po sla nik DS-a Jan ko Ve se li no vi} ni je se slo `io s di sku si ja ma po je di nih opo zi ci o na ra, uka zu ju }i na to da “Sr bi ja ni je u sta wu bez na |a”. – Sr bi ja je pro {la je dan te `ak pe riod sa svim ze mqa ma u Evro pi i u sve tu, mo gli bi smo re }i ta ko da je iza {la iz kri ze pri li~ no sta bil na, da ni smo ima li ni na ci -

o nal ne ni so ci jal ne po tre se. Pri zna je mo da na rod te {ko `i vi i da nas sa mo rad, red i ~i we ni ca da stva ra mo za jed no i da pre po zna je mo pra ve vred no sti, mo gu po ve sti da qe, a ne ~i we ni ca da go vo ri mo sa mo o cr nim stva ri ma. Qu di to ne vo le. Ne }e za to gla sa ti na iz bo ri ma – po ru ~io je opo zi ci ji Ve se li no vi}. S. Stankovi}

Spo ra zum SNS i APPS

va li iz bo ri na KiM, ali i odr à va li. – Da li ova vlast ra di po Usta vu i za ko ni ma Sr bi je ili po dik ta tu EU ra di do bi ja wa kan di da tu re? – upi tao je [a ro vi}. On je re kao da na jed nom uba ci va we bri ge za ~o ve ka, da je va `ni ji we gov ì vot od iz bo ra, re kao da su mno gi da li ì vo te za ovu dr à vu, slo bo du i KiM, da bi to osta vi li na red nim ge ne ra ci ja ma i da Sr bi ma u ju `noj po kra ji ni iz bo ri zna ~e op sta -

ge za po je din ca da `r tvu je te dr à vu. Za Sr be je ì vot bez iz bo ra euta na zi ja – re kao je po sla nik DSS-a Slo bo dan Sa mar xi}, i pod se tio na to da se 2008. UN MIK pro ti vio wi ho vom odr à va wu u Po kra ji ni, ali se to de si lo, i da je i da nas wi ho vo odr à va we pi ta we vo qe dr à ve. Ka da je u pi ta wu Euleks, za ko ji je re kao da ga je do ve la ova vla da, Sa mar xi} je is ta kao da je on ne le gi tim no na KiM jer ne ma me |u na rod no prav ni osnov. D. Milivojevi}

SSSS da nas od lu ~u je – O even tu al nom po li ti~ kom an ga `o va wu Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je na pred sto je }im po li ti~ kim iz bo ri ma u ze mqi od lu ~i }e da nas Ve }e kao naj vi {i or gan sin di kal ne vla sti. Ve }e naj u- ti caj ni je sin di kal ne or ga ni za ci je u Sr bi ji bro ji 122 ~la na i od lu ke do no si ve }i nom gla -

poslani^ke teme

so va, ali }e ovog pu ta, zbog va `no sti od lu ke, a na pred log pred sed ni ka Qu bi sa va Or bo vi }a od lu ka bi ti do ne ta dvo tre }in skom ve }i nom – re kao je Ta nju gu {ef Slu `be za in for mi sa we Vla dan Ob ra do vi}. Pred stav ni ci SSSS-a, s Or bo vi }em na ~e lu, ima li su niz raz go vo ra s go to vo svim po li -

ti~ kim stran ka ma u ze mqi, osim s ra di ka li ma i De mo krat skom stran kom Sr bi je. Sin di kat je to kom tih raz go vo ra iz neo svo ju plat for mu ko ja je, ka ko ka `u, bi la pri hva tqi va za sve wi ho ve sa go vor ni ke. Ko na~ nu od lu ku o sin di kal nom aga `o va wu u po li ti ci }e, ipak, do ne ti ~la no vi Ve }a da nas.

Srp ska na pred na stran ka i Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni ka Sr bi je (APPS) pot pi sa li su ju ~e Spo ra zum o za jed ni~ kom u~e {}u na pred sto je }im par la men tar nim iz bo ri ma. Spo ra zum su pot pi sa li li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li} i pred sed nik APPS-a @ar ko Mi li sa vqe vi}. Sa SNS-om je i pri vred nik Mi lan Kne è vi}. U Spo ra zu mu, ko ji je pot pi san u se di {tu SNS-a, na vo di se da }e APPS fi nan sij ski, ali i dru gim ras po lo ì vim sred stvi ma prav nih li ca i pred u- zet ni ka, sra zmer no ma te ri jal nim po ten ci ja li ma, po ma ga ti pred iz bor nu kam pa wu. Ni ko li} je re kao da je spo ra zum s APPSom pot pi san sa è qom da li sta SNS-a ob u hva ti sve one ko ji è le da se si tu a ci ja u Sr bi ji pro me ni. On je iz ra zio za do voq stvo {to su se ~la no vi Aso ci ja ci je udru ì li sa SNS-om da bi se iz bo ri li za pro me ne jer, ka ko je re kao, „sa da u Sr bi ji mo gu da ra de sa mo jav na pred u ze }a i mi qe ni ci vla sti”. Pred sed nik APPS-a je re kao da je ta Aso ci ja ci ja pri stu pi la SNS-u jer je sa gla sna s eko nom skim pro gra mom Be le kwi ge na -

pred wa ka, na ro ~i to s re {e wi ma pro ble ma ma lih i sred wih pred u ze }a. – ê ti ri go di ne smo po ku {a va li da re a gu je mo na me re Vla de, ali su na {a re {e wa od bi ja na, a mi smo iz op {te ni iz So ci jal no-eko nom skog sa ve ta – re kao je Mi li sa vqe vi}. On je is ta kao da su ma la i sred wa pred u ze }a naj re dov ni je pla ti {e, da pred sta vqa ju ki~ mu po re skog si ste ma i zbog to ga ne ma ju pra vo da sa mo po sma tra ju sa stra ne i ~e ka ju da se ne {to pro me ni. Spo ra zu mom je pred vi |e no da u sklo pu svo je po sla ni~ ke li ste SNS do de li je dan man dat u re pu bli~ kom par la men tu pred stav ni ku APPS-a, kao i da }e u slu ~a ju even tu al nog for mi ra wa vla de, na pred wa ci pri ime no va wu dr àv nih se kre ta ra uva ì ti pred lo ge Aso ci ja ci je, i to za me sta se kre ta ra u mi ni star stvi ma eko no mi je i ra da. U sklo pu iz bor nih li sta za grad ske i op {tin ske od bor ni ke, na pred wa ci }e, po tek stu Spo ra zu ma, od re |e ni broj me sta na me ni ti pri vred ni ci ma, ko ji bi bi li pred stav ni ci APPS-a u grad skim i op {tin skim ve }i ma na kon iz bo ra.

c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNI^KI IZBORI – NOVA DILEMA SRPSKE SCENE

Ni da ni ne, a (ne)ko zna – Pred sed nik Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je ras pi su je pred sed ni~ ke iz bo re i ka da bu de vre me bi }e te oba ve {te ni. Ja u ovom tre nut ku ne mam ni ka kve in for ma ci je za po zi ti van ili ne ga ti van od go vor na va {e pi ta we – iz ja vi la je pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ~i me su na vo di o mo gu }em odr `a va wu utak mi ce za iz bor {e fa dr `a ve isto vre me no s par la men tar nim, kao jed na od op ci ja DS-a, i da qe osta li u sfe ri ne po zna ni ce. Dok je pred sed ni ca Skup {ti ne za kon ski nad le `na za ra pi si va we da va la iz ja vu ko ja ni je ot kri va la ni {ta, me |u opo zi ci o nim po sla ni ci ma ko ji su pra ti li we no obra }a we me di ji ma mo glo se ~u ti da bi op {ti iz bo ri u Sr bi ji „zna ~i li po sto ja we na god be DS-a i SNS-a“. Da li je u igri op ci ja da svo jim auto ri te tom pred sed nik Sr bi je i li der DS-a Bo ris Ta di} „iz la skom na pre vre me nu cr tu“ da ve tar u kri la svo jim de mo kra ta ma na par la men tar nom, po kra jin skom i lo kal nom nad me ta wu za gla sa ~e, osta je da se vi di, a ni 13. mart ni je da le ko. O ovoj va ri jan ti „Dnev nik“ je pr vi upo znao jav nost. Ju ~e ra {wi stra na~ ki ko men ta ri su {a ro li ki, kao i kam pa wa, ko ja za pra vo jo{ uvek ni je do bi la pra vi ob lik, u ve li koj me ri i zbog „}ut we“ de mo kra ta. Mno gi adu ti o to me ~i me, ka ko i s kim pred gra |a ne tek }e na vi de lo. Pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da je dva ~e ka da bu du ras pi sa ni i pred sed ni~ ki iz bo ri, i da bi bi lo ra ci o nal ni je i jef ti ni je ras pi sa ti sve iz bo re od jed nom.

Iz URS-a po ru ~u ju da su sprem ni za u~e {}e i na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, uko li ko bu du odr `a ni u ma ju. – O~e ku je mo re dov ne par la men tar ne, lo kal ne i po kra jin ske iz bo re. Kqu~ za bi lo ko je iz bo re ni je u na {im ru ka ma, ali, sva ka ko

Ipak se razmi{qa

– Ako bu de mu dro sti, ti iz bo ri }e bi ti ras pi sa ni od jed nom jer je to ra ci o nal ni je i jef ti ni je, a o kan di da ti ma }e mo go vo ri ti kad iz bo ri bu du ras pi sa ni – re kao je Ni ko li} no vi na ri ma, od go va ra ju }i na pi ta we da li je SNS spre man za pred sed ni~ ke iz bo re i da li }e on bi ti pred sed ni~ ki kan di dat. – DS è li da odr ì pred sed ni~ ke iz bo re za jed no sa svim osta lim jer u toj par ti ji zna ju da na je sen, zbog te {ke kri ze, ne }e ima ti {an su da po no vo osvo je vlast jer ne ma ju {an se da do bi ju po ve re we gra |a na – sma tra li der NS-a Ve li mir Ili}. U iz ja vi no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je, Ili} je re kao da DS vi di da }e iz gu bi ti vlast i da è li da is ko ri sti mo gu} nost do -

bi ja wa kan di da tu re jer je to je di ni po zi tiv ni re zul tat ko ji je ostva ren. – Sve su pri hva ti li i sve su da li sa mo da bi kan di da tu ru do bi li, i to sad è le da is ko ri ste za pred sed ni~ ke iz bo re jer zna ju da }e par la men tar ne iz gu bi ti 100 od sto, kao i mno ge gra do ve na lo kal nom ni vou. Zna ju da na pred sed ni~ kim iz bo ri ma na je sen ne ma ju {ta da tra è – mi {qe wa je Ili}, ko ji na vo di da sve an ke te po ka zu ju da }e kri za na je sen bi ti ve o ma ve li ka i da je ide ja o za jed ni~ kom odr à va wu iz bo ra „po sled wi tr zaj” DS-a. Ili} je na ja vio da }e i ko a li ci ja SNS-a i NS-a ima ti svog kan di da ta na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ali ni je è leo da ka è ko }e to bi ti.

Kolunyija: Najboqe po zakonu [e fi ca klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je ju ~e no vi na ri ma u par la men tu da “ni je bi lo ni ka vih zva ni ~ih for mal nih raz go vo ra, ni ti bi lo ka kvih zva ni~ nih od lu ka” o za jed ni~ kom odr à va wu pred sed ni~ kih, par la men tar nih i lo kal nih iz bo ra. – Ni ti ta ko ne {to is kqu ~u jem, ni ti ukqu ~u jem. Na tu te mu u jav no sti se ~u ju raz li ~i ta raz mi {qa wa ka da su iz bo ri u pi ta wu. Da li ne ko ima ide ju o to me, ja to ne mo gu da sve do ~im, sa mo go vo rim da to ni je ni na ko ji na ~in od lu ka ko ja je bi lo gde de fi ni sa na – ob ja sni la je Na da Ko lun xi ja. Ujed no, ona sma tra da je “naj bo qe dr à ti se ono ga {to ka è za kon”, a u we mu

je “de fi ni sa no ka da pre sta je man dat pred sed ni ku, pod ko jim uslo vi ma i ko ji su to on da iz bo ri”. – Sve je to de fi ni sa no, ni je to pi ta we bi lo ~i jeg tu ma ~e wa – pod vu kla je Na da Ko lun xi ja, po no viv {i da par la men tar ni iz bo ri mo ra ju bi ti ras pi sa ni do 13. mar ta, {to zna ~i da mo gu bi ti odr `a ni 29. apri la ili 6. ma ja. – [to se ti ~e pred sed ni~ kih iz bo ra, oni sva ka ko mo ra ju bi ti ras pi sa ni u ovoj go di ni. To ni ko ne mo `e do ve sti u pi ta we. Da li }e bi ti ras pi sa ni u po sled wem tre nut ku, ka da za kon osta vqa tu mo gu} nost i pod ko jim uslo vi ma se to ra di.

Odr à va we pred sed ni~ kih iz bo ra s osta li ma – va ri jan ta je o ko joj se sve vre me raz mi {qa u De mo krat skoj stran ci, po tvr dio je “Dnev ni ku” do bro oba ve {te ni iz vor iz vr ha vla da ju }e ko a li ci je. On nam je po ja snio da su u DSu u di le mi {ta je ra ci o nal ni je, da li od mah re {i ti iz bo re “u pa ke tu”, iako man dat pred sed ni ka tra je jo{ de vet me se ci, ili upri li ~i ti jo{ jed nu iz bor nu utak mi cu. – Man dat pred sed ni ku dr à ve is ti ~e po lo vi nom ja nu a ra. Jo{ ni smo na ~i sto da li je uput no da na kon kon sti tu i sa wa Skup {ti ne, a po tom i for mi ra wa vla de do je se ni, gra |a ne po no vo iz vo di mo na bi ra li {ta – re kao nam je na{ iz vor. U pri log ovoj tvrd wi je ~i we ni ca da je no vac za odr à va we pred sed ni~ kih iz bo ra obez be |en ovo go di {wim re pu bli~ kim bu xe tom. Pla ni ran je utro {ak 1,1 mi li jar de di na ra, a su ma bi bi la is pla }e na iz bu xet ske re zer ve. smo sprem ni – na veo je po sla nik URS-a Vlaj ko Se ni}. On je do dao da ne ma „ne ki po se ban stav” o spe ku la ci ja ma da bi pred sed ni~ ki iz bo ri mo gli bii odr à ni u ma ju, ali da }e URS na wi ma sva ka ko u~e stvo va ti. Se ni} ta ko |e ve ru je da }e na kon par la men tar nih iz bo ra na red ni skup {tin ski sa ziv ra di ti bo qe od ak tu el nog i o~e ku je „pot pu nu sa mo stal nost po sla ni ka”. Po we go vim re ~i ma, Skup {ti na }e po sle iz bo ra bi ti jo{ ozbiq ni ja in sti tu ci ja jer }e po sla ni ci od po ~et ka bi ti u si tu a ci ji da ne raz mi {qa ju sa mo o in te re si ma stra na ka ve} i bi ra ~a. D. Milivojevi} S. Stankovi}

DS i LDP: Pru è na ru ka? Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} op tu ìo je De mo krat sku stran ku da è li da „na pra vi ne do zvo qe ni kar tel ski spo ra zum, u ko ji }e ukqu ~i ti i SNS i sve ko ji su joj po treb ni“ da bi na sta vi la da „spro vo di istu po li ti ku, po go to vo eko nom sku i u na red nih ne ko li ko go di na“. – Go vo rim o to me da ima te na me ru da po de li te tr ì {te. Ni sam re kao da }e DS for mal no u}i u ko a li ci ju, ja sa mo ka èm o po de -

li mo }i i sce na ri ju u ko jem }e pred sed nik Re pu bli ke i da qe bi ti Bo ris Ta di}, a Vla du vo di ti ne ko iz SNS-a ili ne ko od uspe {nih pri vred ni ka, ko me }e se svi pri dru `i ti zbog to ga {to je Sr bi ja u te {koj eko nom skoj si tu a ci ji – is ta kao je \u ri}, po vo dom na ja ve mo gu} no sti da na pro le }e bu du i par la men tar ni i pred sed ni~ ki iz bo ri. Po sla nik DS-a Sr |an Mi li vo je vi} „ne vi di ni ka kvu mo gu} nost da ko a li ci ju na -

pra ve DS i SNS“, do da ju }i da u ovom tre nut ku „DS ne li ci ti ra o bu du }im ko a li ci ja ma“. – Ne moj te da vam se pri vi |a ju pre vre me ni pred sed ni~ ki iz bo ri ni ne ke fan ta sti~ ne ko a li ci je. De mo krat ska stran ka je ja sno ka za la s kim è li da gra di evrop sku Sr bi ju, s kim ne. Va ma smo pru ì li ru ku, od mah da vam ka èm – bio je ja san Mi li vo je vi}. S. Stankovi}

~etvrtak1.mart2012.

PREDIZBORNA SRBIJA FUNKCIONER SNS-a IGOR MIROVI]

Po ra zni re zul ta ti u 12 go di na vla sti DS-a ^lan Pred sed ni {tva Srp ske na p red n e stran k e Igor Mi ro vi} oce nio je ju ~e da su re zul ta ti De mo krat ske stran ke u we nih 12 go di na kon ti nu ra ne vla da vi ne u Voj vo di ni „po ra zni”. On je ka zao da je do vo qan raz log za pre i spi ti va we re zul ta ta vla da vi ne DS-a sa ma ~i we ni ca da ta stran ka 12 go di na upra vqa AP Voj vo di nom, a da je od 2000. u vi {e iz bor nih ci klu sa iz ne la niz obe }a wa. – U su {ti ni, sve {to su re a- li zo va li svo di se na „~i stu„ for mu, po put Sta tu ta APV i dru gih for mal nih okvi ra, ko ji u prak si ni su ni u jed nom je di nom seg men tu omo gu }i li bo qi ì vot gra |a na – ka zao je Mi ro vi} na kon fe ren ci ji za no v i n a r e Okru ` nog od b o r a SNS-a za ju `nu Ba~ ku. To kom 12 go di na vla da vi ne, DS u Voj vo di ni „ne mo è se po hva li ti ni jed nim iole zna ~aj ni jim re zul ta tom”, a po da ci ko je ta stran ka iz no si o to me, do dao je Mi ro vi}, „ne ta~ ni su, u funk ci ji kam pa we i stva ra wa ilu zi je da se u Voj vo di ni ì vi bo qe ne go dru gde u Sr bi ji, i mi to osu |u je mo„. On je, po zi va ju }i se na dr àv n i Za v od za sta t i s ti k u, na veo da su go to vo svi ele men ti u obla sti po qo pri vred ne pro iz vod we u pa du od 2000. go di ne – broj gr la, pro iz vod wa ì ta ri ca, po vr {i ne pod za liv nim si ste mi ma... Do dao je da Po kra ji na ni je iz gra di la ni je dan ener get ski, ni ti obje kat ka pi tal ne in fra struk tu re, sa ma ili kroz u~e {}e u dru gim pro jek ti ma, pod se tiv {i na to da dru gu tra ku auto pu t a Be o g rad–Su b o t i c a fi nan si ra Re pu bli ka Sr bi ja. Ka da je re~ o iz grad wi obje ka ta u obla sti dru {tve nih de -

lat no sti, kul tu re i so ci jal ne za {ti te, sem onih ko je je fi na si ra la lo kal na sa mo u pra va, do dao je, po kra jin ska vlast ni je us pe la da ura di „go to vo ni {ta”.

Na zra~ewe u Kladovo Funk ci o ner SNS-a je ka zao da ne spo ri da je Po kra ji na u ne ke pro jek te ulo ì la ogro man no vac, kao u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, ali sma tra da su to „pro pa le in ve sti ci je” jer spram ulo è nog ne ma ju efe kat. – Jer, ako se gra |a ni Voj vo di ne zra ~e u Kla do vu i sva ka dva-tri da na auto bu si idu ta mo, to zna ~i da je in ve sti ci ja pro pa la – na veo je Mi ro vi}. – Dra sti ~an pri mer je iz grad wa Na rod nog po zo ri {ta u Su bo ti ci, za ko je su do sa da po t ro { e n e ogrom n e pa r e. Obje kat je „voj vo |an ski Ska dar na Bo ja ni”, gra di se {estse d am go d i n a, a ne po s to j i plan za vr {et ka i ni ko ne mo è da iz ra ~u na ko li ko bi sve to ko {ta lo – ka zao je Mi ro vi}. On je re kao i da po kra jin ska vlast iz re do va DS-a ni je us pe la da spro ve de „ni je dan pro je k at iz g rad w e ili re k on struk ci je vo do vod ne mre è u op {ti na ma, a ko ji bi zna ~io da pre s ta j e tro v a w e qu d i”. Na po me nuo je da u Voj vo di ni ima oko 30 od sto op {ti na s ta kvim si ste mi ma, po zi va ju }i se pri tom na ana li ze kva li te ta vo de In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne. S. N. K.

Zre wa nin: No vi so ci ja li sti U So ci ja li sti~ ku par ti ju Sr bi je u pro te kla dva me se ca pri mqe no je na pod ru~ ju gra da Zre wa ni na 500 mla dih ~la no va, {to je na go ve {taj opo rav ka te par ti je i po vrat ka od bor ni ka u skup {tin ske klu pe, sa op {te no je ju ~e na pr voj kon fe ren ci ji za no vi na re Grad skog od bo ra SPS-a odr à noj po sle van red nih par tij skih iz bo ra. Pred sed nik GrO SPS-a je @eq ko Ma lu {i}. Li stu kan di da ta za od bor ni ke pred vo di }e, ka ko je re ~e no, Dra gan Ba sta, ne ka da {wi di rek tor „Naf ta fa sa-Odr à va we” i pred sed nik Ru ko met nog klu ba „Pro le ter- Naf ta gas” u vre me ka da je zre wa nin ski tim bio pr vak dr à ve i vi ce {am pion Evro pe.

Su bo ti ca: No vi li ga {i Pred sed nik Grad skog od bo ra LSV-a u Su bo ti ci Veq ko Voj ni} je uru ~io ~lan ske kar te {a hov skom {a mo pi o nu Ni ko li Se d la k u. ^lan s ke kar t e ove par ti je je do bi lo jo{ oko 70 Su bo ti ~a na ko ji su mla |i od 35 go di na.

– Po de la ~lan skih ka ra ta je sa mo jed na u ni zu na {ih ak tiv no sti. Utvr di li smo i li ste kan di da ta za iz bo re na svim ni vo i ma. Ne mo gu da go vo rim o bu du }im ko a li ci ja ma jer ni {ta jo{ ni je do go vo re no – ob ja {wa va Veq ko Voj ni}. S. I.

Som bor: Pre la sci

REKLI SU Gru ba~: Par ti zan {ti na uze la ma ha

Ili}: Gru pa za pre `i vqa va we

Jo va no vi}: Da li je Ta di} umo ran

Pro fe sor kri vi~ nog pra va Mom ~i lo Gru ba~ iz ja vio je da je „par ti zan {ti na uze la mno go ma ha” jer su qud ska pra va pod re |e na par tij skim in te re si ma i `r tvo va na „vi {im ci qe vi ma” po put evrop skih in te gra ci ja. – Od u vek su kod nas gra |a nin i we go va pra va bi li `r tvo va ni vi {em in te re su. Pr vo je bi la bor ba za oslo bo |e we, pa po sle rat na ob no va, pa iz grad wa ko mu ni zma, pa in te re si rad ni~ ke kla se, sa mo u pra vqa we... Ta prak sa je na sta vqe na i da nas, sa mo vi {ih in te re sa ima vi {e ne go ra ni je – re kao je Gru ba~ na sku pu „Qud ska pra va, no vo kri vi~ no za ko no dav stvo i no va ka zne na po li ti ka”, odr à nom u Na rod noj ban ci Sr bi je, a pre no si RTV. On je oce nio da su par tij ski in te re si ube dqi vo is pred qud skih pra va i da ne ma tog qud skog pra va ko je se ne mo è pot ~i ni ti par tij skom in te re su, i is ta kao da to va ì i za par ti je na vla sti i za one u opo zi ci ji.

Li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja o~e ku je da do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU jer je, ka ko je na veo, pri hva }e no sve {to je tre ba lo da se pri hva ti. Ili} je re kao no vi na ri ma u par la men tu da je ak tu el na vlast è le la da do bi je sta tus kan di da ta „po sva ku ce nu”, ali i da je neo p hod no da se po sle iz bo ra for mi ra dru ga ~i ja vla da. Po we go vim re ~i ma, iako je par la ment imao pun man dat, u we mu se „mno go tr go va lo i mo glo je da se vi di {ta je sve vla da ju }a ko a li ci ja sprem na da u~i ni da bi iz dr à la jo{ je dan dan”. – Mi slim da je na pra vqe na in ter na gru pa ko ja se bo ri la da pre ì vi sa 126 po sla ni ka – sma tra Ili}. On tvr di da je ak tu el na vlast za je dan dan za du ì la dr à vu 1,4 mi li jar du evra, zbog ~e ga je, ka ko je na veo, ta ko |e neo p hod no da se ona pro me ni.

Li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} oce nio je da ne po sto ji za kon ski osnov za ras pi si va we van red nih pred sed ni~ kih iz bo ra, osim u slu ~a ju ostav ke pred sed ni ka Re pu bli ke, ko ja, ka ko je oce nio, mo ra bi ti ar gu men to va no obra zlo è na. – Oni ko ji pod ne su ostav ku, ne mo gu o~e ki va ti od gra |a na da im pru è no vu po dr {ku na iz bo ri ma – re kao je Jo va no vi} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. – Ja ne è lim da u~e stvu jem na toj po li ti~ koj pi ja ci ko ju pra vi De mo krat ska stran ka. Ne ka se pred sed ni ca Skup {ti ne iz ja sni o to me da li po sto je raz lo zi za to. Ako je to umor pred sed ni ka Re pu bli ke, to on da ni je do voq no ~vrst ar gu ment. On je do dao da je Bo ris Ta di} ve} osam go di na pred sed nik i da ne vi di {ta no vo mo è po nu di ti Sr bi ji osim ono ga {to je ra dio do sa da.

Som bor ski ogra nak De mo krat ske stran ke ovih da na po tre sa ju no va pre vi ra wa. Na i me, je dan od naj po zna ti jih funk ci o ne ra ove stran ke u Som bo ru Zo ran Mi ler, ak tu el ni za me nik pred sed ni ka Skup {ti ne gra da, is tu pio je iz re do va DS-a i pri kqu ~io se no voj po li ti~ koj op ci ji, Udru `e wu gra |a na „Som bor za sve“, ko joj je na ~e lu ne ka da {wi gra do na ~el nik Du {an Jo vi}. Da je do pre la ska za i sta i do {lo, „Dnev ni ku„ je zva ni~ no po tvr |e no u UG „Som bor za sve“, ko je }e se, sa svim iz ve sno, po ja vi ti na pred sto je }im lo kal nim iz bo ri ma. Mi le rov sta tus u DS-u je „pod zna kom pi ta wa“ jo{ od pre dve i po go di ne, od no sno od sme ne Du {a na Jo vi }a s me sta gra do na ~el ni ka vo qom stran ke ~i ji su obo ji ca bi li funk ci o ne ri. U su ko bu unu tar Grad skog od bo ra DS-a na sta lom tim po vo dom, Zo ran Mi ler je stao na stra nu Jo vi }a a pro tiv ak tu el nog pred sed ni ka GrO DS-a Si ni {e La zi }a. M. M-}

„Dve ri” pi {u opo zi ci ji Po kret „Dve ri„ za tra `io je ju ~e pi sme no oba ve zi va we opo zi ci o nih pa tri ot skih stra na ka na to da po sle iz bo ra ne }e ula zi ti u vlast ni s jed nom stran kom ko ja sa da ~i ni re `im s ku ko a l i c i j u oku p qe n u oko De mo krat ske stran ke. U otvo re nom pi smu pred sed ni c i m a Srp s ke na p red n e stran ke, De mo krat ske stran ke

Sr b i j e, Srp s ke ra d i k al n e stran ke i No ve Sr bi je „Dve ri„ su se za lo ì le za za jed ni~ ku pred iz bor nu ko a li ci ju pro tiv re ì ma, ko ja bi se sa bra la oko dva prin ci pa: „od bra ne Sr bi je i Ko so va i Me to hi je, i po li ti~ kog ka `wa va w a re ` im s kih stra n a k a zbog uni {ta va wa dr à ve Sr bi je”.

ekonomija

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

DANAS PRAKTI^NO PO^IWE RESTITUCIJA U SRBIJI

Vra }a ju se wi ve, sa la {i, ku }e i – prav da Svi oni ko ji ima ju do ka ze i ko ji su pri ku pi li neo p hod na do ku men ta o to me da je wi ho vim pra de do vi ma i de do vi ma na kon Dru gog svet skog ra ta od u ze ta imo vi na mo gu pod ne ti zah te ve da im se ote teo vra ti. Zah te ve za vra }a we od u ze te imo vi ne, od no sno obe {te }e we, gra |a ni }e pre da va ti na {al te ri ma 150 po {ta u Sr bi ji. Pri jem zah -

te va }e se oba vqa ti na {al te ri ma ko ji }e bi ti po seb no obe le `e ni, a za uslu gu pri je ma i ob ra de zah te va pod no si o ci ne pla }a ju na dok na du. Obra zac zah te va do stu pan je na saj tu www.po sta.rs, a za pod no si o ce ko ji ni su u mo gu} no sti da ga pre u zmu, mo `e ga od {tam pa ti slu `be nik na {al te ru. S ob zi rom na obim do ku men ta ci je ko ja je pro pi sa na, pro ce du ra

na {al te ru ne mi nov no }e tra ja ti ne {to du `e. Da bi ko ri sni ci ma mak si mal no iza {li u su sret, oba ve zno je za ka zi va we ter mi na za pod no {e we zah te va po sred stvom Kon takt-cen tra Po {te, na te le fon 011/3607–505. De taq na uput stva o pro ce du ri i neo p hod noj do ku men ta ci ji pod no si o ci zah te va mo gu pre u ze ti i na saj tu www.re sti tu ci ja.gov.rs, na ko jem }e bi ti do -

Dve godine za zahteve Zah tev se pod no si u ro ku od dve go di ne od da na ob ja vqi va wa jav nog po zi va a mo ra da sa dr ì po dat ke o biv {em vla sni ku – ime, ime jed nog ro di te qa i pre zi me, da tum i me sto ro |e wa, pre bi va li {te, od no sno bo ra vi {te u vre me od u zi ma wa imo vi ne i dr à vqan stvo. Ta ko |e mo ra sa dr à ti i po dat ke o od u ze to ji mo vi ni na ko ju se zah tev od no si – vr sta, na ziv, ve li ~i na, od no sno po vr {i na, me sto gde je ne po kret nost, broj ka ta star ske par ce le po sta rom i va è }em pre me ru, iz gled i sta we imo vi ne u vre me od u zi ma wa, od no sno od go va ra ju }i po da ci za po kret ne stva ri, kao i po dat ke o pra vu svo ji ne biv {eg vla sni ka na od u ze toj imo vi ni. Mo ra se zna ti i osno va, vre me i akt od u zi ma wa.... Uz zah tev se pri la ù, u ori gi na lu

PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA PAVLE PETROVI]

ili ove re noj fo to ko pi ji, sle de }i do ka zi: iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, od no sno umr lih, iz vod iz re gi stra ne po kret no sti, iz vod iz re gi stra po kret nih stva ri, uve re we Re pu bli~ kog ge o det skog za vo da o iden ti fi ka ci ji ka ta star ske par ce le sta rog i no vog pre me ra, osim za ka ta star ske par ce le za ko je je spro ve de na ko ma sa ci ja. Po treb na je i is pra va o po dr `a vqe wu imo vi ne ili na ziv, broj i go di na slu `be nog gla si la u ko jem je ob ja vqen akt, uz kon kret no na vo |e we pred me ta od u zi ma wa i sli~ no. Po tre ban je iz vod iz ma ti~ ne kwi ge za pod no si o ca zah te va, to jest na sled ni ka, re {e we o na sle |i va wu, iz vod iz re gi stra prav nih li ca, od no sno dru gi do kaz na osno vu ko jeg se mo `e ne sum wi vo utvr di ti prav na ve za pod no si o ca zah te va s biv {im vla sni kom.

stup ne i in for ma ci je o sta tu su pod ne tog zah te va i na ko jem }e Agen ci ja za re sti tu ci ju jed nom me se~ no ob ja vqi va ti iz vod iz evi den ci je o pri mqe nim zah te vi ma. Pra vo na po vra }aj imo vi ne ima ju oni ko ji ma je ona od u ze ta pri me nom pro pi sa o agrar noj re for mi, na ci o na li za ci ji, se kve stra ci ji, kao i dru gih pro pi sa, na osno vu aka ta o po dr à vqe wu po sle 9. mar ta 1945. go di ne... Mi le An ti} iz Mre è za re sti tu ci ju re kao je za „Dnev nik„ da gra |a ni ne tre ba da ù re ve} da pr vo pri ku pe svu neo p hod nu do ku men ta ci ju pa tek on da za pod ne su zah tev. – Uko li ko zah tev ne bu de sa dr ào od go va ra ju }u do ku men ta ci ju, bi }e od bi jen, po sle ~e ga }e mo }i da ga pod ne su i vi {e pu ta u na red ne dve go di ne, ali je ipak bo qe sve ura di ti pa `qi vo – re kao je on. Ta ko |e, po tvr |e no je da osta vin ska ras pra va ni je po treb na te da se na sled ni ci mo gu o po de li do go vo ri ti i iz ne ti do go vor pred sa mom Agen ci jom. U slu ~a ju da se ne ki od na sled ni ka ne sla è s do go vo rom, pro ces vra }a wa imo vi ne bi }e pre -

ki nut a stran ke upu }e ne da pro blem re {e na sud skoj par ni ci. – Oni ko ji su pri ja vi li imo vi nu 2006. po Za ko nu o pri ja vqi va wu do bi li su uglav nom do ku men ta ci ju na trag i uko li ko ona sa dr ì ori gi na le ili ove re ne fo to ko pi je, mo gu je ko ri sti ti – ob ja snio je An ti}. Ina ~e, u Sr bi ji se o~e ku je oko 150.000 zah te va za re sti tu ci ju, a imo vi na }e bi ti vra }a na u na tu ral nom ob li ku gde je to mo gu }e ili is pla }e na u ob ve zni ca ma dr à ve Sr bi je, kao i u nov cu za is pla tu akon ta ci je ob {te }e wa. Pred vi |e no je vra }a we od u ze tih ne po kret no sti, od no sno gra |e vin skog ze mqi {ta, kao i po qo pri vred nog ze mqi {ta, {u ma, {um skog ze mqi {ta, stam be nih i po slov nih zgra de, sta no va, kao i po kret nih stva ri i pred u ze }a. Po do sa da {woj evi den ci ji, po tra ù je se 300.000 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta.

Za nov ~a no obe {te }e we vla sni ka od u ze te imo vi ne po ~et kom 2015. bi }e emi to va ne ob ve zni ce u evri ma u ukup noj vred no sti od dve mi li jar de evra, na ko je }e se ob ra ~u na va ti ka ma ta od dva po sto. Osno va za obe {te }e we bi }e sa da {wa tr `i {na vred nost imo vi ne, a vi si na efek tiv nog obe {te }e wa sva kom po jed na~ nom vla sni ku bi }e po zna ta kra jem 2014. go di ne. Osim op {teg ro ka od 15 go di na za is pla tu ob ve zni ca u go di {wim ra ta ma biv {im vla sni ci ma, gra |a ni ma sta ri jim od 65 go di na bi }e omo gu }e no da ob ve zni ce na pla te u ro ku od de set go di na, a za sta ri je od 70 go di na taj rok bi }e pet go di na. Mak si mal no obe {te }e we po vla sni ku ogra ni ~e no je na 500.000 evra. Ukup na vred nost obe {te }e wa biv {ih vla sni ka bi }e oko 4,5 mi li jar de evra, ukqu ~u ju }i dve mi li jar de evra u ob ve zni ca ma. D. U.

MAWA PROIZVODWA U JANUARU

BANKE UPOZORAVAJU DA KLIJENTI SVE TE@E OTPLA]UJU ZAJMOVE ZBOG PADA DINARA

Mo glo bi bi ti ne iz dr `i vo

Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} iz ja vio je da }e jav ni dug usko ro, ako se zna ~aj no ne sma we ras ho di, do }i do ni voa od 55 od sto BDP-a, {to je neo dr `i vo. – To zna ~i da ne ma po ve }a wa pen zi ja i pla ta i da mo ra da se sma wi broj za po sle nih u jav nom sek to ru – is ta kao je Pe tro vi} za naj no vi ji broj ne deq ni ka „No vi ma ga zin”.

On je na veo da }e dug bi ti ne iz dr `iv, „~ak i po re la tiv no op ti mi sti~ nom sce na ri ju, uz sma we we de fi ci ta po sa da {wim fi skal nim pra vi li ma i opo ra vak pri vre de po sto pa ma od tri, pa mo `da i ~e ti ri po sto”. – To je tih 55 od sto BDP-a u 2015. go di ni, od no sno od 60 od sto BDP-a kad se do da re sti tu ci ja. U tom slu ~a ju pre sta je da bu de va `no {to se kr {i za kon, od no sno {to je jav ni dug mno go pre ma {io do zvo qe nih 45 od sto BDP-a, ve} se po sta vqa pi ta we ka ko }e mo mi taj dug uop {te da vra }a mo, od no sno da li bi stran ci Sr bi ji uop {te po zajm qi va li pri toj ve li ~i ni jav nog du ga – ka zao je Pe tro vi}.

Ko pre kre dit vra ti, bi }e spa sen

Svi ko ji ot pla }u ju in dek si ra ne kre di te ovih da na sa stra hom gle da ju u kurs nu li stu. Isti na, di nar se mal ~i ce pri mi rio, ali je i da qe ostao na ni vou vi {em od 110 di na ra za evro, {to se do pre me sec da na ni je mo glo za mi sli ti. Na pla ta ra ta kre di ta u ve }i ni ba na ka „pa da„ u po sled wa dva da na me se ca ta ko da }e pla }a we po vi {em kur su te {ko ne kog du `ni ka mi mo i }i. Po da ci Kre dit nog bi roa Sr bi je go vo re da je sva ki pe ti kre dit pri vred ni ka u doc wi. Gra |a ni su aùr ni ji, ali broj onih ko ji ne mo gu da is pu ne oba ve ze sva kog me se ca ma lo-po ma lo ra ste. S ot pla tom ka sni sva ki de se ti gra |a nin, od no sno ni je us peo da iz mi ri oba ve ze u ro ku du èm od 60 da na. Ka da kli jen ti ma kre dit po sta ne pre te àk te ret, po ku {a va ju da pro blem re {e ka ko mo gu. – Pri me ti li smo da po sled wih me se ci ra ste broj kli je na ta ko ji ne mo gu da ser vi si ra ju oba ve ze – ka è di rek tor glav ne fi li ja le AIK ban ke u Voj vo di ni Slo bo dan Ra ci}. – To ni je alar mant no, ali deo onih ko ji ima ju mo gu} no sti vra }a kre di te pre vre me no. âk i kad ne ma ju ce lu su mu du ga ko ja je pre o sta la, tru de se da ot pal te {to ve }i deo kao bi im ma we osta lo za vra -

Pri me ti li smo da po sled wih me se ci ra ste broj kli je na ta ko ji ne mo gu da ser vi si ra ju oba ve ze (Slo bo dan Ra ci}) }a we. Dru gi tra `e re {e we u re fi nan si ra wu. U Kre dit nom bi rou sa ve tu ju kli jen te da in dek si ra ne kre di te vra te ako mo gu. To bi mo glo i}i na ru ku po seb no du `ni ci ma ko ji su po di gli za jam uz de po zit. Ta su ma osta vqe na na ra ~u nu u ban ci pri

po di za wu kre di ta se vra }a kli jen tu s po sled wom ra tom. Me |u tim, mo `e se, kod pre vre me ne ot pla te, is ko ri sti ti da za ot pla tu jo{ ne iz mi re nih oba ve za. U Kre di agri kol ban ci ka `u da se gra |a ni sve vi {e opre de qu ju za di nar ske zaj mo ve.

– In dek si ra ne kre di te kli jen ti uglav nom uzi ma ju ka da ku pu ju stan i auto mo bi le. Kod pr vih je po nu da di nar skih ve o ma ma la. Za vo zi la je, pak, ka ma ta ni à pa to na du è ro ko ve iz gle da po voq ni je – ob ja {wa va di rek tor ode qe wa za ko mu ni ka ci je Ra {ko To ma {e vi}. Sa vet fi nan sij skih stru~ wa ka da se tre ba za du ì ti u va lu ti u ko joj ~o vek ima pri ma wa i tro {ko ve sa da se po ka zao kao od li ~an. Po seb no ka da se ~u je da skep ti ci pred vi |a ju da }e evro do iz bo ra sti }i i do 118 di na ra. Taj po da tak pot kre pqu ju ob ja {we wem da do ma }u va lu tu od kon stant nog pa da mo è spa sti sa mo ve }i pri liv de vi za. Jed na ve li ka pri va ti za ci ja bi la bi spas za di nar. Na à lost, kan di da ta za to go to vo da i ne ma. Za Te le kom ni je po stig nu ta ce na ko ju smo pri èq ki va li, a JAT i „Ga le ni ka” }e pr vo mo ra ti da se kon so li du ju pre ne go {to se ne ko za in te re su je za wih. tre nut no im po ma è dr à va. Za to je za one ko ji ne mo gu za jam da vra te naj bo qe da po raz mi sle o re fi nan si ra wu i da pred nost da ju do ma }oj va lu ti. Ne iz ve snost ta ko ne }e ne sta ti, ali }e bar bi ti ma wa. D. V.

In du stri ja pa la 2,7 od sto In du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji u ja nu a ru je 2,7 od sto ma wa u od no su na ja nu ar pro {le go di ne, dok je u od no su na pro sek 2011. za be le èn pad od 16 od sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Po sma tra no po sek to ri ma, u od no su na isti me sec la ne, pro iz vod wa pre ra |i va~ ke in du stri je je sma we na 7,6 od sto, dok je rast evi den ti ran kod ru dar stva – 10,9 po sto, i snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci je – 6,2 po sto. Po da ci o in du strij skoj pro iz vod wi – po na men skim gru pa ma – u ja nu a ru 2012. u od no su na ja nu ar pret hod ne go di ne, po ka zu ju da je do {lo do pa da u pro iz vod wi ka pi tal nih pro iz vo da (18,8 od sto), ne traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu (de vet od sto) i traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu (8,4 od sto). Pad se be le ì i kod pro iz vod we in ter me di jar nih pro iz vo da, osim ener gi je – 3,2 od sto, dok je rast za be le èn u pro iz vod wi ener gi je, i to 5,1 po sto. Obim in du strij ske pro iz vod we u od no su na ja nu ar 2011. be le ì pad u 17 obla sti (u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we 58 od sto) i rast u 12 obla sti (u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we 42 od sto), po ka zu ju po da ci RZS-a.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

107,9829

110,1866

112,7209

107,6523

Australija

dolar

86,6010

88,3684

90,4009

86,3359

Kanada

dolar

80,6444

82,2902

84,1829

80,3975

Danska

kruna

14,5150

14,8112

15,1519

14,4705

Norve{ka

kruna

14,4176

14,7118

15,0502

14,3734

[vedska

kruna

12,2362

12,4859

12,7731

12,1987

Promena %

Cena

BELEX 15 (548,85

Promet

Po{tanska {tedionica, Beograd

19,91

16.068

64.272

Termika, Beograd

18,15

1.250

138.750

Vaqaonica bakra, Sevojno

7,69

1.400

44.800

Energoprojekt holding, Beograd

6,09

505

3,52 Promena %

Jugohemija, Beograd

Naziv kompanije

1,24)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

3,09

1.934

1.510.436

NIS, Novi Sad

1,24

732

21.725.042

5.301.019

Komercijalna banka, Beograd

-0,88

1.800

907.170

500 Cena

1.981.292 Promet

Imlek, Beograd

1,29

2.974

3.488.607

Soja protein, Be~ej

0,92

547

406.050

-12,00

3.189

127.560

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,60

506

1.275.570

Globos osigurawe, Beograd

-10,39

250

16.000

Vital, Vrbas

-10,20

1.700

102.000

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Simpo, Vrawe

-9,09

200

76.800

-8,76 Promena %

1.500 Cena

48.000 Promet

NIS, Novi Sad

1,24

732

21.725.042

Imlek PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Energoprojekt holding, Beograd

6,09

505

5.301.019

Jubmes banka, Beograd

-1,12

12.150

85.050

Agrobanka, Beograd

-7,21

1.854

287.445

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,36

1.654

745.605

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.910

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

14.400

[vajcarska

franak

89,5306

91,3578

93,4590

89,2566

V. Britanija

funta

127,6242

130,2288

133,2241

127,2335

Soja protein, Be~ej

0,92

547

406.050

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

3.592.800

79,9023

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,92

989

338.272

Tigar, Pirot

3,52

500

1.981.292

Veterinarski zavod, Subotica

0,60

335

15.075

SAD

dolar

80,1476

81,7833

83,6643

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 2. 2012. godine

Vital, Vrbas Sloboda, Zrewanin

-10,20

1.700

102.000

0,00

900

68.400

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

nOv^Anik

~etvrtak1.mart2012.

DVA POSKUPQEWA BENZINA I DIZELA ZA NEDEQU DANA

Go ri vo iz gu bi lo ko~ ni cu Na ben zin skim pum pa ma u Sr bi ji go ri vo je od ju ~e po no vo sku pqe, a li tar sa da va qa pla ti ti dva di na ra vi {e. Ta ko je, u sve ga ne de qu da na, go ri vo dva pu ta po sku pe lo pa je za li tar po treb no, u pro se ku, oko pet di na ra vi {e ne go po ~et kom pro {le ne de qe. Iako se ce ne go ri va raz li ku ju od pum pe do pum pe, prak ti~ no, li tar se ne mo `e ku pi ti jef ti ni je od 130 di na ra jer je naj jaf ti ni ji di zel D-2 oko 131 di nar. Pre mi jum BMB-95 ko {ta i vi {e od 137 di na ra, li tar evro di ze la i evro pre mi ju ma je iz nad 140 di na ra, a ima i pum pi na ko ji ma se evro pre mi jum pro da je i za vi {e od 150 di na ra. Kao i pri li kom pro {lo ne deq nog po sku pqe wa, naf ta {i uka zu ju na to da je do po ve }a wa ce ne do {lo zbog ra sta ce na naf te na svet skom tr `i {tu, sla bqe wa di na ra u od no su na do lar i evro, kao i ra sta tro -

{ko va na bav ke de ri va ta zbog hlad no }a ko je su po ~et kom fe bru a ra vla da le u Evro pi pa i Sr bi ji. [to se ce ne naf te ti ~e, od po ~et ka fe bru a ra je ba rel po sku peo go to vo 15 po sto pa je od 96 do la ra, ko li ko je ko {tao ta da, po lo vi nom pro {le ne de qe ta ko li ~i na ko {ta la ne {to vi {e od 106 do -

la ra, a u po ne de qak ~ak 109. Ipak, od utor ka je ce na ba re la ne {to ni à jer je za ovu ko li ~i nu tre ba lo ma we od 108 do la ra, a ju ~e 107. Me |u tim, di nar i da qe kli zi na ni è. Da kle, li tar go ri va sve je sku pqi i za i sta je ne iz ve sno {ta }e se da qe de {a va ti na tr ì {tu. Pro met na ben zin -

skim pum pa ma zna ~aj no je ma wi ne go ra ni je pa je sve ja sni je da se ko la po kre }u sa mo ka da je to neo p hod no jer je vo `wa po sta la luk suz. Po {to je za re zer vo ar od 40 li ta ra po treb no vi {e od 50 evra, {to je zna ~a jan deo pro se~ ne pla te od oko 36.000 di na ra, pot pu no je nor mal no da }e pro met na pum p a m a sve vi { e opa d a t i. Na i me, za 1.000 di na ra sa da se mo è si pa ti je dva se dam li ta ra evro pre mi ju ma ili evro di ze la, ili oko 7,5 li ta ra di ze la D-2, od no sno pre }i sto ti nak ki lo me ta ra, {to sa mo po se bi go vo ri da je vo `wa luk suz. Po seb no zbog to ga {to po ve }a we ce ne go ri va do vo di i do po ve }a wa ce na dru gih pro iz vo da, {to se u Sr bi ji ve} de {a va, pa }e sve te è bi ti da se pro se~ na po tro {a~ ka kor pa – ko ja, uz gred bu di re ~e no, ne sa dr ì ni li tar de ri va ta – na pu ni ma kar i do po la. D. Mla|enovi}

dnevnik ROBNE REZERVE PRODAJU MLINARIMA 50.000 TONA @ITA

Dr `av na p{e ni ca spre ~a va po sku pqe we hle ba Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve je pre ko Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du po ~e la pro da ju 50.000 to na p{e ni ce ro da 2011. go di ne po 20 di na ra ki lo gram, is kqu ~i vo mli na ri ma, a ve} ju ~e, pr vog da na ove in ter ven ci je, za dva de set mi nu ta pla nu le su pr ve ko li ~i ne, to jest 5.000 to na. Uslov je da bra {no od te p{e ni ce ne mo `e bi ti sku pqe od 27 di na ra, {to zna ~i da bi i hleb u na red nom pe ri o du tre ba lo da osta ne po sta rom. – Tre nut no je p{e ni ca na ber zi 22,50 di na ra, bez PDV-a, s ten den ci jom ra sta i u ta kvim okol -

Pro da ja p{e ni ce pre ko Ber ze bi }e re a li zo va na na osno vu usvo je ne Vla di ne ured be, a mo }i }e da je ku pe pri vred na dru {tva ko ja su re gi stro va na u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre za pro da ju mlin skih pro iz vo da. Mi ni mal na ko li ~i na po jed nom ku pov nom na lo gu je 20 to na, a mak si mal na 300, a pro da ja se oba vqa suk ce siv no pre ko Ber ze. Re~ je o p{e ni ci s hek to li tar skom ma som 76, mi ni mal nom vla gom 13 od sto, i mak si mal nim pri me sa ma dva od sto. Ka ko ka `e Ga le tin, ku pac sti ~e kva li fi ko va no pra vo na ku po vi nu

no sti ma ne mo `e se o~e ki va ti da ce na bra {na osta ne na sa da {wem ni vou, od no sno 27 ili 28 di na ra. Kal ku la ci ja mli na ra bi mo gla bi ti ta kva da ce na bra {na ode i pre ko 30 di na ra, sa mim tim i da hleb bu de sku pqi, {to go vo ri o to me da je ova ured ba do bro do {la – ka `e za „Dnev nik” di rek tor Pro dukt ne ber ze @ar ko Ga le tin, uz oce nu da }e, iako je re~ o ko li ~i na ma ko je pred sta vqa ju tek me se~ nu po tro {wu p{e ni ce, one uti ca ti na „spa sa va we ce na hle ba„. Ga le tin uka zu je i na to da }e ured ba, s ob zi rom na po sku pqe we naft nih de ri va ta, te ve li ku mo gu} nost da }e pad di na ra ima ti za po sle di cu no va po sku pqe wa ro be uvo znog po re kla, ima ti po zi ti van uti caj na po tro {a~ ku kor pu i ku} ne bu xe te.

p{e ni ce po {to se we gov na log ku po vi ne upa ri s pro daj nim na lo gom Di rek ci je i upla ti pro vi zi ju Ber zi od 0,5 po sto, {to }e bi ti pred u- slov pot pi si va wa ugo vo ra s Di rek ci jom. Pla }a we ku pqe ne p{e ni ce }e se oba vi ti u ro ku od de set da na od da na do sta vqa wa kom plet ne do ku men ta ci je i pot pi si va wa ugo vo ra s Di rek ci jom. – Re pu bli~ ka di rek ci ja je u do go vo ru s Mi ni star stvom od lu ~i la da se pro da ja p{e ni ce od vi ja suk ce siv no. Za po ~e tak, dat je na log za pro da ju 5.000 to na, a u za vi sno sti od in te re so va wa, od re di }e se i da qe ko li ~i ne i in ten zi tet – ob ja {wa va Ga le tin. Po me ni mo, pr vi kon takt za pro da ju neo p hod no je ostva ri ti s Pro dukt nom ber zom u No vom Sa du pu tem te le fo na, a bro ke ri }e kup ci ma ob ja sni ti da qu pro ce du ru. S. G.

JAK EVRO PODI@E CENE HRANE U MARTU

Po sku pqu ju jo gurt, so ko vi, slat ki {i... Jak evro uda ri }e nas po xe pu, i to ve} su tra, ka da }e po no vo po sku pe ti mle~ ni pro iz vo di, kon zer ve, uvo zni slat ki {i, ku} na i li~ na he mi ja, fla {i ra ne vo de i so ko vi... Do du {e, ka ko ka ù tr gov ci, do ba vqa ~i su br ì od kur sa pa je u pro te klih ne ko li ko da na sva ka is po ru ka ro be bi la „te à” jer je u ce nov ni ke ukal ku li sa no i naj ma we po me ra we na de vi znoj ber zi. Pr vih da na mar ta, mle~ ni pro iz vo di ne kih pro iz vo |a ~a po sku pe }e tri po sto, kon zer vi ra na hra na pet pro ce na ta, ì ta ri ce od 12 do 16, he mi ja od tri do {est. Za ne ko li ko pro ce na ta po sku pe }e slat ki {i, kao i bez al ko hol na pi }a. Pro te klih da na ve} su po sku pe li de set i vi {e pro ce na ta ne ki su ho me sna ti pro iz vo di, ja ja, vo }e, po vr }e. â {a pa vla ke pri vat ne tr go va~ ke mar ke, re ci mo, ve} je „oti {la” dva di na ra i sa da je 39, li tar ski jo gurt s 2,8 mle~ ne ma sti je sa 67 po sku peo na 74 di na ra... Po la ki lo gra ma ka kao-kre ma, ta ko |e pri vat ne mar ke, ko {ta od 220 do 310 di na ra, dok su, na pri mer, uvo zne ja bu ke od 70 do 160 di na ra. U Na ci o nal noj or ga ni za ci ji po tro {a ~a (NOPS) uka zu ju na to da su tr gov ci is ko ri sti li sla bqe we di na ra pre ma evru za novo nerealno i neosnovano

Stara cena

Nova cena

Jogurt, ~a{a

Proizvod

14,49 dinara

15,10 dinara

Sir, namaz, 100 g

61,90 dinara

64,20 dinara

Sok, multivitamin, 0,5 l

48,90 dinara

51,20 dinara

Deteryent za sudove

104,90 dinara

106,70 dinara

Ribqa pa{teta

96,90 dinara

98,10 dinara

pove}awe cena. Predsednik NOPS-a Goran Papovi} je u razgovoru za „Dnevnik” podsetio na to da su trgovci i u januaru pove}ali cene, odnosno da to svakodnevno ~ine i da uvek imaju neki izgovor. – Trgovci moraju da se naviknu na to da ne mogu

zara|ivati na osnovnim namirnicima. Nedopustivo je da razlike u cenama idu i do 60 odsto – ka`e na{ sagovornik, podse}aju}i na to da je Vlada, da bi za{titila standard gra|ana, uredbom ograni~ila mar`e za osnovne namirnice na deset posto. Po wemu, uredba ne bi

trebalo da je bude ograni~enog trajawa nego trajna jer, kako kaè, svaka ozbiqna dràva i svaka ozbiqna vlada vodi ra~una o osnovnim namirnicama, {to je deset do 20 artikala. Ekonomski stru~waci upozoravaju na to da zbog slabqewa dinara slede poskupqewa, ali da }e biti mawa jer nemamo para. Ekonomista Ivan Nikoli} ocewuje da je poskupqewe hrane najbolnije za potro{a~e. – Poskupe}e gorivo koje ima visok ponder u formirawu ukupnog indeksa potro{a~kih cena, koje je i mera inflacije u Srbiji. Proizvo|a~i }e voditi ra~una o tome da je tra`wa veoma niska i da ne mogu kao prethodnih godina da sve prevale na potro{a~e – smatra Nikoli}. U Narodnoj banci Srbije ne veruju da }e sve poskupeti, a to }e zavisiti od xepova potro{a~a. Za gra|ane je bitno {ta }emo mo}i da kupimo za dinare. Poenta pri~e je da s postoje}om koli~inom dinara ne moèmo otrpeti rast uvoznih cena, da }e uvoznici biti u poloàju da ponude proizvode po niìm maràma. To je neminovnost, kaù stru~waci NBS-a. S. Glu{~evi}

Pa zar na klac ka li ci Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u Re pu bli ci Sr bi ji, u ja nu a ru 2012. go di ne u od no su na ja nu ar 2011. go di ne, ve }i je u te ku }im ce na ma za 2,9%, a u stal nim ce na ma je ma wi za 3,2%. U ja nu a ru 2012. u od no su na de cem bar 2011. go di ne, pro met ro be je ma wi i u te ku }im i u stal nim ce na ma za 22,6%. Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u ja nu a ru 2012. go di ne u od no su na pro sek 2011. go di ne, je ma wi u te ku }im ce na ma za 12,1%, a u stal nim ce na ma za 13,9%. Po da ci o pro me tu ro be u tr go vi ni na ma lo, iz u zev pro me ta na ma lo mo tor nim vo zi li ma, mo to ci kli ma i de lo vi ma, do bi je ni su na osno vu re dov nog me se~ nog sta ti sti~ kog is tra ì va wa. Sve ob ja vqe ne in dek se tre ba tre ti ra ti kao pret hod ne, {to zna ~i da mo è do }i do iz ve snih ko rek ci ja na osno vu do bi je nih re zul ta ta u tro me se~ nom sta ti sti~ kom is tra ì va wu, ko je ob ja vqu je mo u sa op {te wu Unu tra {wa tr go vi na u Re pu bli ci Sr bi ji (PM11).

U PKV-u ODR@ANA KONFERENCIJA „TRANSPORT I LOGISTIKA U SRBIJI”

Re ke ~e ka ju la |e i turiste Ju ~ e r a { wom kon f e r en c i jom o tran spor tu i lo gi sti ci u Sr bi ji, ko ja je odr `a na u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne, za vr {en je dvo go di {wi pro je kat „Wa ter mo de„, vre dan 3,1 mi li o na evra, ko ji se od no s i na una p re | e w e vod n okop ne nog tran spor ta, a spro vo di ga Lu~ ka upra va lu ke Ve ne ci ja s 15 part ne ra iz de set evrop skih ze ma qa: Ru mu ni je, Bu g ar s ke, Gr~ k e, Al b a n i j e, Cr ne Go re, Sr bi je, Slo ve ni je, Ma |ar ske, Austri je i Ita li j e. No s i o c i pro j ek t a u APV su Re gi o nal na agen ci ja za raz v oj ma l ih i sred w ih pred u ze }a, „Al ma Mons„ i Fa kul tet teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du. Pot p red s ed n ik Po k ra j in ske vla de i se kre tar za pri vre du I{tvan Pa stor re kao

je da }e pri bli `a va we Sr bi je EU kroz kan di da tu ru omo gu }i ti da se re a li zu ju pla no vi i lak { e do b i j e no v ac iz evrop skih fon do va, me |u tim, da bi smo re a li zo va li {an se i po ten ci ja le u obla sti tran -

Pot pred sed nik Vla de APV i se kre tar za lo kal nu sa mo u pra vu i me |u na rod nu sa rad wu To mi slav Sta ni} re kao je da se sti ~e uti sak da je u ze mqi naj va `ni ji Ko ri dor 10, vod nim pu te vi ma se da je pre ma lo

Za vr {e na je ana li za kon ku rent no sti tri ru te: Kon stan ca–Be~; se ver ni Ja dran – Egej sko mo re – Cr no mo re, te Ba ri–Bar–So fi ja spor ta, ne do sta je na ci o nal ni kon sen zus ko ji se mo ra po sti }i. Pa stor je ob ja snio da, kad god su se za la ga li za raz voj put nog ili `e le zni~ kog sa o- bra }a ja, pa i raz voj ka nal ske ili lu~ ke mre `e u Voj vo di ni, na i {li su na neo sno va no ne po ve re we.

zna ~a ja, dok u ure |e ni jim i bo g a t i j im ze m qa m a Evro p e ne ma sa stan ka a da se ne po me ne tran sport re ka ma ko ji je pri o ri tet. Po kra jin ska se kre tar ka za ur b a n i z am, gra d i t eq s tvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne Du {an ka Sre ma~ ki is ta kla je

zna ~aj Re gi o nal nog pro stor nog pla na APV ko ji je stra te {ko raz v oj n i do k u m ent na osno vu ko jeg }e se, uz osta le

do ku men te kao {to su Pro stor ni plan Sr bi je, Za kon o za {ti ti `i vot ne sre di ne i dru gi pro pi si, sa da la ko mo -

}i rav na ti svi ko ji bu du za in te r e s o v a n i za bi l o ko j u oblast. Pro je kat „Wa ter mo de„ pro mo vi sao je po ten ci ja le plov nih pu te va ko ji se ukr {ta ju na ovom pod ru~ ju, do pri no se }i pot pu noj in te gra ci ji po mor skog i re~ nog sa o bra }a ja u lo gi sti~ kom lan cu. Za vr {e na je ana li za kon ku rent no sti tri ru te: Kon stan ca–Be~; se ver ni Ja dran – Egej sko mo re – Cr no mo r e, te Ba r i–Bar–So f i j a. Ko or di na tor Kla ste ra tran spor ta i lo gi sti ke Voj vo di ne Mi lan Vu ~i ni} iz ja vio je da bi Voj vo di na mo gla bi ti svo je v r s na sa o b ra } aj n a spo n a drum s kih i `e l e z ni~ k ih tran sport nih ko ri do ra 4, 5 i 10, te vod no tran sport nog Ko ri do ra 7, od no sno re ke Du nav. R. Dautovi}

Humanitarna organizacija Kolo srpskih sestara organizuje aukciju slika koja }e se odr`ati danas sa po~etkom u 18 sati u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Ulica Radni~ka 20. Svi zainteresovani gra|ani su pozvani da do|u na aukciju na kojoj }e biti izlo`ene 72 slike umetnika iz Novog Sada i okoline. I. J.

Osam ki o ska za mar tov ske mar ki ce Gradski prevoznik danas otvara dodatne kioske za prodaju martovskih pokaznih karata. Do srede 7. marta kiosci }e raditi na Novom nasequ, u Stra`ilovskoj ulici i kod Futo{ke pijace, od 5.30 do 19.30 ~asova. Kiosci kod Limanske pijace, kod biv{e Lutrije Vojvodine, na platou Spensa, na uglu Ulice Maksima Gorkog i Bulevara oslo|ewa i preko puta Robne ku-

OD DANAS U GRADSKOM I PRIGRADSKOM PREVOZU

Va `e no ve bes plat ne kar te

}e „Bazar” markice za mart }e prodavati od 5.30 ~asova do 12.30 ~asova. Radni~ka markice mo}i }e da se kupe na MAS-u, radnim danom od 7 do 15 ~asova, ali }e od danas do 6. marta {alter na MAS-u raditi du`e, do 17 sati. Putnici iz Temerina, martovske mese~ne markice mo}i }e da kupe u tom mestu, u kiosku gradskog prevoznika od 8 do 15 ~asova. Z. D.

Stariji od 65 godina i povla{}ene kategorije putnika od danas u autobusima gradskog prevoznika moraju da imaju nove besplatne pokazne karte za 2012 godinu. Gradski prevoznik je od polovine januara do ju~e izdao ukupno 27.094 besplatnih ka-

Novosadska ~etvrtak1.mart2012.

kara specijalista tipa radiologa, ginekologa, neurologa, pulmologa, kardiologa...pa se na preglede kog wih ~eka i duè od ~etiri nedeqe {to je i krajwi zakonski rok da pacijent bude primqen kod lekara. Kada se sagleda cela slika, ~ini se da su i doktori i pacijenti u za~aranom krugu èqa i mogu}nosti, a dokle }e to tako biti znaju samo oni koji bi trebalo da re{e ovu situaciju. Jo{ jedna ~iwenica mo`da govori vi{e od svih pro{lih redova. Naime, pro{le godine je tri miliona gra|ana zatraìlo pomo} u Domu zdravqa {to je dovoqan znak da lekara mora da bude vi{e. B. Markovi}

Promocija manifestacije „Rumena~ka pihtijada” odràna je ju~e u Dunavskoj ulici, gde su prolaznici imali priliku da probaju pihtije i osete deli} atmosfere koja }e ih ~ekati upetak i subotu u Rumenki. Zbog lepog vremena mnogo wih je {etalo centrom grada, pa je tako bilo mnogo onih koji su zastajali kod {tanda. Pihtije su mogle da se degustiraju ali i kupe, i to po ceni od 150 dinara za pola kilograma. Qudi koje smo sreli ispred {tanda bili su zadovoqni ukusom. Promocija “Pihtijade” bi}e prire|ena i danas od 10 do 16 ~asova u Dunavskoj ulici kod spomenika Ja{i Tomi}u. Glavni program bi}e odràn u petak i subotu na platou Rumena~ke pijace. “Pihtijada” u petak po~iwe u 9.30 a u 17 ~asova na centralnoj bini u selu je rok ve~e. U subotu u 10 ~asova je sve~ano otvarawe manifestacije. Posetioci }e dva dana, pored pihtija, mo}i da uìvaju i u kulenu, kobasicama, vinu, rakiji, medu i ostalim specijalitetima.U subotu }e se za dobar {timung pobrinuti i tambura{i, kao i kulturno - umetni~ka dru{tva a i bend „Apsolutno romanti~no”. G. ^.

U Ka me ni ci stra hu ju od kli zi {ta

kwige autora Iva na Te le~ kog „Hronika ba~kog sela Mol„, a ~itavu manifestaciju proprati}e i zvukovi neizostavnog tambura{kog orkestra. A. L.

Is kqu ~e wa stru je Da nas - Fu tog: od 9 do 11 sati povremeno i po potrebi u Ulici carice Milice 3-29, 4-24. Ka}: od 8 do 16 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Su tra - Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 12 sati deo Fru{ko-

gorskog i Staroiri{kog puta oko restorana „^arobwak”. Ko viq: od 8.30 do 12.30 sati deo naseqa, od Trga solunskih dobrovoqaca prema auto putu. Ka}: od 8 do 16 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

V remeploV

- Po nalogu Pokrajinskog {taba za vanredne situacije, Javno preduze}e Nacionalni park Fru{ka Gora redovno prati stawe na terenu u slu~aju da se aktiviraju klizi{ta, ali za sada nije alrmantna situacija rekao je {ef Nadzornog odbora ovog preduze}a Mi lan Ra doj ~i}. Nadzornici i ~uvari prirode svakodnevno obilaze mesta na kojima su se ve} u pro{losti aktivirala.

VESTI Pre da va we za di ja be ti ~a re Predavawe „Primena insulinske terapije u le~ewu dijabetesa” bi}e odr`ao danas u 17 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes na Limanu, Bulevar cara Lazara 75. Telefon za dodatne iformacije u Savetovali{tu je 4879-833. I. D.

Fo to gra fi je Ne sto ra Mi ne

Sud isto ri je Leo Deak, pravnik, izme|u dva rata bio je ~elnik takozvane umerene struje u Ma|arskom kulturnom savezu u Jugoslaviji. Po okupaciji postao je veliki ùpan Ba~ko-bodro{ke ùpanije, da bi 1. mar ta 1943. postao i veliki ùpan Novog Sada. Vlasti u Budimpe{ti, svesne da gube rat, poku{avale su da izmire

hronika

Pih ti ja ma po zi va li u Ru men ku

Mol sko ve ~e u „Ma ri ni” Tradicionalno Molsko ve~e odr`a}e se sutra, po 36 put, u restoranu “Marina”. Uz dru`ewe, koje }e po~eti u 19 ~asova, bi}e uprili~ena i promocija tre}e

c m y

JU^E U DUNAVSKOJ ULICI MANIFESTACIJA NAJAVQENA ZALOGAJEM

Zdra vqe krh ko, pa re tan ke statkom lekara i medicinskih tehni~ara, pa nije ni ~udo {to se na preglede uglavnom dugo ~eka. Kada se na to doda i demografska situacija, odnosno ~iwenica da ima mnogo vi{e starih nego mladih qudi, kao i da su oni u zrelim godinama po prirodi stvari ~e{}e bolesni- stvar je jasna kao dan. Muka je i to {to ni dràva nema novca za plate novog medicinskog osobqa pa je situacija, mawe - vi{e, sna|ite se kako moète sa onim {to imate. Sugra|ani vrlo dobro znaju i da je najteè do}i do le-

„Milan Petrovi}” 295 bespltne karte. Od danas zahtevi za besplatne godi{we karte prima}e se na {alteru 12 na MAS-u, od 7 do 14.30 ~asova. Izrada godi{we karte ko{ta osam stotina dinara. Z. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

novosadski Zavod za hitI nu medicinsku pomo} i Dom zdravqa kubure sa nedo-

rata. Najbrojniji u`ivaoci besplatnog prevoza su `iteqi Novog Sada stariji od 65 godina. Wima je gradski prevoznik podelio 24.690 karata. Potom slede ratni vojni invalidi i civilni invalidi rada, pa je ovoj kategoriji putnika izdato 432 karte, a |acima {kole

Srbe i Ma|are uz pomo} Deaka i, navodno, vi|enijih Srba iz nekada{wih gra|anskih partija, kao {to je bio Milan Popovi}, jedan od organizatora Racije 1942. Oni to, naravno, nisu mogli. U~inili su mnoga nedela zbog kojih ih je Vojni sud Jugoslovenske armije 1946. osudio na smrt. N. C.

Fo to: B. Lu ~i}

Hu ma ni tar na auk ci ja sli ka

Izlo`ba fotografija majstora umetni~ke fotografije Nestora Mine iz perioda 1914 - 1935. godine bi}e otvorena danas u 18 ~asova u sali „Tribina” Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Prisustvova}e istori~ar filma i inicijator izlo`be dr De jan Ko sa no vi} i porodica Vlat ko vi}, koja ~uva najvrednija dela eminentnog autora i svog pretka. Fotografije }e biti izlo`ene do 13. marta. I. D.

Donedavni veliki sneg uticao je na to da svi budu u pripravnosti, ali je postepeno topqewe snega donekle ublaìlo opsanost. Klizi{ta su se prethodnih godina pojavqivala kod Sremske Kamenice, Bukovca, ôrtanovaca, Ledinaca i êrevi}a. U Mesnoj zajednici „Ledinci” kaù da za sada klizi{ta nema i da je posledwe decenije dosta ura|eno da bi se spre~ila klizi{ta, ali da se nikad ne zna. Dodaju da su

gra|evinskim radovima na kanalima za odvo|ewe atmosferskih voda i drena`nim kanalima 2001., 2003. i 2004. godine, na nekoliko lokaliteta, za sada klizi{ta zaustavqena. Sli~na situcija je i u Sremskoj Kamenici, gde klizi{ta za sada nema ali se, kako ka`e predsednik Mesne zajednice Da mir Zo be ni ca, uskoro o~ekuju. - Proteklih godina smo imali velikih problema, jer su se kli-

zi{ta pokrenula u Paragovu i Bockama, ali se bojimo da bi se to moglo desiti i na Popovici i ^ardaku. Ove godine nije bilo takvih situacija ali je sve mogu}e kada jo{ otopli. Kamenica je na takvom terenu da su klizi{ta uvek mogu}a - ka`e Zobenica. Dodao je da se Grad nije potrudio da pomogne porodicama, ~ije su ku}e stradale pro{le godine u Paragovu, i da se to pitawe uop{te ne pokre}e. G. ^.

U BLIZINI RAFINERIJE

Pr o le }e otva ra azil za pse lu ta li ce Krajem aprila, ili po~etkom, maja trebalo bi da bude zavr{en azil za pse lutalice, koji }e se nalaziti na prostoru veli~ine jednog hektara u blizini Rafinerije. Tu }e biti izgra|eni boksovi i prostor za karantin, a azil }e u prvoj fazi mo}i da primi do 400 pasa. Prema re~ima Jelene Bala{evi}, savetnice premijera Vlade Vojvodine, centar }e biti moderan i psi }e imati kompletu negu. -Za po~etak je u planu da se uradi prostor koji bi mogao da primi oko 400 pasa. Ne}emo se zadràti na tom kapacitetu, jer }e se vremenom azil pro{irivati. Predvi|eno je da se ìvotiwe tu zadràvaju 30 da-

na. Mogu}e je i da gradona~elnik donese odluku da se ìvotiwe u azilu trajno nastane, ali to ne moè biti wegova li~na odluka, ve} sve mora biti u skladu sa zakonom- kaè Bala{evi}. Isti~e da ukoliko se ne donese odluka o trajnom nastanivawu pasa oni }e nakon 30 dana boravka u azilu biti uspavani. Dok azil ne bude zavr{en nema pravog re{ewa za probleme sa ovim ìvotiwama. Psi luta li ce pri ja vqe ni Ko mu nal noj in spek ci ji pr o la ze kr oz projekat „Pet frendli”, koji podrazumeva ~ipovawe, sterilizaciju, vakcinaciju i ponovno vra}awe na ulicu odakle su pokupqeni. To Novosa|anima

pred sta vqa ve li ki pr o blem, jer se, po no vo su o ~a va ju sa ovim ìvotiwama. Prema poda ci ma „î sto }e” od apri la pro{le godine na ulice je vra}eno 374 psa. -Na ulice se ne vra}aju samo psi koje su preuzeli vlasnici, udomqeni psi ili oni za koje je veterinar utvrdio da su bolesni zbog ~ega se moraju uspavati- kaè portparolka „îsto}e” Mi li ca Vla i sa vqe vi}. Iz „î sto }e” po ru ~u ju da ukoliko sugra|ani imaju problem sa psima lutalicama, pa i onima koji su pro{li kroz program „Pet frendli”, moraju prvo da se obrate Komunalnoj inspekciji. N. R.

Edukativna ra di o ni ca o ~o ko la di Kreativno edukativna radionica o ~okoladi odr`a}e se u subotu u 10.30 ~asova u De~jem kulturnom centru, Mite Ru`i}a 1. Mali{ani uzrasta od pet do 12 godina mo}i }e da saznaju kako je ~okolada iz civilizacije Maja stigla do evropskih dvorova, kako se za deset kakao se-

menki mogao kupiti zec, kako su napravqene prve table ~okolade i mnoge druge ~iwenice o ovom slatki{u. U kreativnom delu deca }e dizajnirati omot za tablu ~okolade. Obavezna je prijava na broj 063/521-123 ili 061/112-81-75, a participacija ko{ta 150 dinara. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak1.mart2012.

DA NAS SVE ^A NO OTVA RA WE TRI MA NI FE STA CI JE

Sa jam kwi ga, umet no sti i obra zo va wa Osamnaesti Salon kwiga, sedamnaesta izlo`ba „Art ekspo„ i osmi Sajam obrazovawa „Putokazi„ otvaraju se danas na Novosadskom sajmu. Manifestacije }e u 11 ~asova u auli Novosadskog sajma otvoriti pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Mi lo rad \u ri}. Na bini u Master hali, u 12 ~asova }e u okviru „Dana Laze Kosti}a„, biti uru~ena nagrada „Laza Kosti}„ koju }e ovogodi{wem laureatu Vla di mi ru Gvo zde nu uru~iti ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu, An drej Bur sa}. Zanimqiv }e biti i Evropski Fejsbuk pesni~ki festival koji se odr`ava u okviru Salona kwiga na bini u Master hali, a danas su na programu promocija kwige „Banatsko dugo orawe„ u 15 ~asova, i promocija ~etiri kwige Fejsbuk bele-

{ki Ra do va na Vla ho vi }a u 16 ~asova. U Kongresnom centru }e od 13 do 15 ~asova biti predstavqene aktuelnosti Pokrajinskog seketarijata za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice i Pedago{kog zavoda Vojvodine. U okviru Sajma obrazovawa, na bini u Master hali, u 13 ~asova nastupa bend novosadske Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj”, a u 15 ~asova po~iwe Kviz znawa u organizaciji novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta. Za u~enike osnovnih i sredwih {kola, studente i bibliotekare ulaz na sve sajamske manifestacije je besplatan, dok je za ostale posetioce ulaznica 100 dinara. Sajamske kapije otvorene su od 10 do 19 ~asova. J. Z.

Uko ri ~e ni ve li ka ni {tam pe Promocija kwige „Velikani srpske {tampe” autora Di mi tri ja Bo a ro va i Vla di mi ra Ba ro vi }a odrà}e se sutra u amfiteatru Filozofskog fakulteta u 11 ~asova. O kwizi }e pored autora govoriti glavni i odgovorni urednik „Politike“ Dra gan Bu jo {e vi} i publicista i novinar Mi hal Ra ma~. Kwiga sistemati~no obra|uje portrete 26 istaknutih ùrnalista koji su po oceni autora zasluìli da se nazovu velikanima srpskog novinarstva. Nakon promocije u centralnoj biblioteci Filozofskog fakulteta u 12 ~asova bi}e otvorena izlo`ba literature i izvora koju su autori koristili u izradi monografije. A. L.

„DNEV NIK” PO KLA WA

Kar te za kon cert To ni ja Ce tin skog Koncert hrvatske pop zvezde To ni ja Ce tin skog zakazan je za ~etvrtak, 8. mart, u 20.30 ~asova, u Velikoj dvorani Spensa. ^itaocima }e “Dnevnik” do srede 7. marta svakog

dana, osim vikenda, poklawati karte za ovaj koncert. Najbr`em ~itaocu koji se danas u 12 ~asova javi na broj telefona 528-765 , „Dnevnik” daruje dve karte. A. J.

U SU BO TU U GA LE RI JI MA TI CE SRP SKE

Ma li {a ni pra ve ~e stit ke

Radionica „Ogledalo moga lica” za decu od ~etiri do 10 godina odr`a}e se u subotu u 11 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Mali{ani }e se pro{etati kroz pro{lost i zaviriti u portrete dece i porodica koje su nekada `ivele. Poku{a}e da otkriju kako se ose}aju predstavqena deca, kakvi odnosi postoje me|u ~lanovima porodice na portretima i upo-

rediti ih sa ose}awima koja dele sa ~lanovima porodice. Uz pomo} razli~itih edukativnih igara prepoznava}e razli~ite emocije i na~ine na koji ih izra`avaju. U okviru kreativnog dela deca }e praviti ~estitke svojim mamama, bakama i drugima. Za vi{e informacija mo`e se obratiti Je le ni Og wa no vi} na 48-99-018 ili 064/153-5994. A. Va.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Slu ~aj ~o ve ka ko ji je umro sme ju }i se” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Slu~aj ~oveka koji je umro smeju}i se” Tar kvi na Ho la u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. U rano jutro jednog dana na travwacima velikog bulevara u centru Delhija, grupa profesionalaca prisustvovala je seansi terapeutskog Kluba smeha kada se pojavila prikaza bogiwe Kali visoka {est metara i usmrtila jednog od ~lanova. Bogiwa je nestala bez traga, a vest o zlo~inu ubrzo je uzbudila ~itavu Indiju. @rtva je bio proslavqeni skeptik i racionalist dr Sure{ Xa, neprijateq svih gurua i mistika, a u}utkan je na na~in koji je osmi-

dnevnik

DO KRA JA GO DI NE TE RA PIJ SKA ZA JED NI CA ZA ZA VI SNI KE

Bes plat na {an sa za re ha bi li ta ci ju Prvu terapijsku zajednicu u okviru lokalne samouprave, u kojoj bi se le~ili zavisnici od droge, Novi Sad bi trebalo da dobije do kraja godine, potvrdio je za na{ list ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Alek san dar Ki raq. Uz pomo} terapeuta iz Holandije, koji na ovaj na~in uspe{no poma`u zavisnicima ve} trideset godina, bi}e napravqena selekcija zdravstvenih radnika, budu}ih terapeuta i mentora zavisnika koji }e boraviti u zajednici. Deo edukacije doma}ih terapeuta zavr{ena je pro{log vikenda, a sledi obuka na licu mesta, u holandskoj zajednici. Terapijska zajednica ima ciq da se pojedinac oslobodi straha, zavisnosti, da stekne samopouzdawe i ukqu~i se u socijalne tokove dru{tva, odnosno da po~ne da radi, zara|uje, prihvati se

svakodnevnih obaveza i na neki na~in po~ne `ivot iz po~etka. - Oni moraju biti socijalizovani, zato ne mogu biti izvan grada i naseqa, kao neka odba~ena grupa. Na kraju i “Raskr{}e” se nalazi ovde u centru

razgovara, s obzirom da je taj prostor u Ka}u u vlasni{tvu Grada. Za zajednicu treba oko 200 kvadratnih metara stambenog prostora, plus dvori{te kako bi wih 30 do 35 mogli da imaju svoje dnevne fizi~ke ak-

Za terapijsku zajednicu treba oko 200 kvadratnih metara stambenog prostora, plus dvori{te, ali jo{ nije odlu~eno gde }e se nalaziti grada. Ciq je da im se omogu}i da se ose}aju kao pripadnici dru{tva - napomenuo je Kiraq osvrnuv{i se na prethodne medijske natpise da }e se prva terapijska zajednica za zavisnike nalaziti u Ka}u gde Grad ima prostor, {to je izazvalo negodovawe me{tana ovog naseqa. - Nije jo{ uvek doneta odluka da to bude Ka}. To je samo jedna od destinacija o kojoj se

tivnosti i da bi ta zajednica mogla da funkcioni{e - istakao je na{ sagovornik. Ina~e, zavisnici }e uz pomo} i nadzor mentora, sami organizovati svoje aktivnosti i samim tim biti odgovorni za svoj `ivot. - Gradu je ovo vrlo va`no iz jo{ jednog razloga. To bi bila prva institucija u kojoj dr`ava, odnosno lokalna samoupra-

va, ima uvid u to {ta se i kako radi i mogle bi da se kvalifikuju usluge koje se tu pru`aju i da se meri uspeh toga {to se tamo uradi. Postoje}e ustanove su uglavnom privatnog karaktera ili su pri verskim zajedicama i lokalna samouprava nema uvid u to kako se i {ta tamo radi - napomenuo je ~lan Gradskog ve}a zadu`en za zdravstvo. Prve dve godine ovog projekta finansira Holandija, a potom }e se na osnovu rezulata odlu~iti ho}e li se ovakav vid le~ewa zavisnika nastaviti. Preko Klinike za bolesti zavisnosti }e se oldu~ivati ko od zavisnika }e imati priliku da besplatno dve godine provede u terapijskoj zajednici, dakle o tome }e odlu~ivati stru~na komisija, a ne preko li~ne inicijative, napomenuo je na{ sagovornik. I. Dra gi}

CEN TAR „@I VE TI US PRAV NO” – PO DR [KA OSO BA MA S IN VA LI DI TE TOM

De set go di na bor be za {to sa mo stal ni ji ì vot Kada je pre jedanaest i po godina francuska humanitarna organizacija otvorila Savetovali{te za invalide u gradu, iz kog se 2002. godine osamostalio Centar „@iveti uspravno„, bila je to jedina organizacija usmerena za osobe sa invaliditetom u Vojvodini. Zaposleni u ovom Centru, ovih dana, kako kaù, proslavqaju formalno svojih prvih deset godina rada. - Kada govorimo o samostalnom ìvotu osoba sa invalidite tom ima mo tri naj va `ni ja aspekta, a to su pristupa~nost, ser vis per so nal ne po dr {ke, koji omogu}ava da imamo jednake mogu}nosti sa drugim qudima, i vr{wa~ka podr{ka - rekla je predsednica Centra Mi l i c a Mi m a Ru ` i ~ i}– Nov ko vi}. Kroz Centar „@iveti uspravno” do sada pro{lo 750 korisnika, od kojih su mnogi postali aktivisti ove organizacije, zaposleno je 20 qudi, 25 honorarnih saradnika, a troje qudi volontira. Aktivno u~e{}e u procedurama dono{wa zakona i delovawa na dru{tvenu zajednicu, koja ~esto ne prepoznaje potrebe osoba sa invaliditetom, te informisawe nadle`nih kako u~initi invalidima ìvot {to pristupa~nijim, glavne su preokupacije centra. Potpredsednik Centra i koordinator programa za

pristupa~nost Mi o drag Po ~u~ ka`e da veliki broj qudi koji donosi odluke na nivou Grada i Pokrajine, te qudi koji rade u javnim preduze}ima, ne shvataju pojam pristupa~nosti i to nije deo wihovog svakodnevnog rada. - Pristupa~nost je ne{to {to je zna~ajno za sve qude, a ne samo za osobe sa invaliditetom. Jer ako vi obezbedite pristup osobi koja vozi invalidska kolica, zna~i da }e recimo ta {kola biti pristupa~nija i za stare qude, trudnice i roditeqe sa malom decom, tako isto i u javnom prevozu. Nadle`ni uglavnom pristupa~nost posmatraju prvenstveno kroz osobe koje koriste kolica, a wih ima dva odsto

^ITAOCI PI[U SMS

Ki raq ~e sti tao go di {wi cu ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo Alek san dar Ki raq posetio je ju~e Centar „@iveti uspravno” povodom proslave deset godina potojawa. On je tom prilikom naglasio da je ova nevladina organizacija veoma vaàn faktor, po{to i ministarstva i druge nadle`ne istitucije uvaàvaju wihova mi{qewa. od ukupnog broja invaliditeta, ne razmi{qaju}i o drugim vrstama invaliditeta - izjavio je Po~u~. Analize stawa u oblasti pristupa~nosti grada, koju je radio Centar pokazala je veoma poraàvaju}e rezultate - ne postoji ni jedan javni objekat koji je apsolutno pristupa~an, {to bi po zakonu od 2003. godine bila obaveza. Ovaj problem mogla bi da re{i strategija pristupa~nosti grada za period od sedam godina,

~ije se usvajawe o~ekuje na narednoj sednici Skup{tine grada. Kao strate{ki ciq u narednom periodu aktivisti Centra su zacrtali projekat personalnih astenata. Naime, on bi trebao da bude zakonodavni deo sistema socijalne za{tite i da mu se obezbedi redovno finansirawe, te da se nastavi model razvijawa programa vr{wa~kog savetovali{ta i wegovo {irewe na druge op{tine u Vojvodini. A. La tas

065/47-66-452

Gor ko is ku stvo i ma ga re }e u{i

{qen da rastroji i wegove najodanije pobornike. Dok u medijima raste pomama, postaje sasvim jasno da slu~aj zadire u samu sr` sukoba izme|u sujeverja i racionalizma. I dok postaje sve o~iglednije da su velike sile u igri, jedan ~ovek je kao stvoren da sprovede istragu: nao~iti detektiv Vi{ Puri. A. Va.

Da nema trudno}e, moglo bi se kazati kako izme|u politike i seksa ne postoji razlika. Elem! Ako se mu{karac nameri na neku ènsku osobu, da bi ostvario ono sto èli, laè, maè, umiqava se. . . jer ako poku{a ne{to na silu - zna se! ]orka mu ne gine! Isto je i u politici! Da bi dobili na izborima, politi~ari laù, maù, obe}avaju. . . Narod zna! Narod je mudar! Mi smo uz na{ narod... Ispod jednog i drugog „jorgana” ta~no se zna ko {ta radi i ko je koja strana! A posle?! Posle }e dete dobiti alimentaciju, partije vlast, politi~ari plate i apanaè... Jedino }e narod dobiti jo{ jedno gorko iskustvo i magare}e u{i! 063/1050... * * * @alba glasi - po{to su se udruìli kablovska KDS i SBB, a firma im je na Bulevaru oslobo|ewa, a kol centar non stop na sekretarici, a gospodi se nema{ gde àliti, jer slu`ba 988 uporno daje KDS u Narodnih heroja 4807-251, {to naravno nije ta~no, bih zamolio da neko proveri zbog ~ega i za{to je to tako. Uredni plati{a. 060/0491... * * * Odgovor da ne prave samo psi divqe deponije je ta~no. Ako vam crkne ma~ka, pas, koko{ka, ne daj Boè prase, donesite u Rumenku u Kosovsku ulicu, pro|ete kolima, bacite ispred na{ih ku}a, mi posle skupimo da nam ne smrdi i da bude uredna ulica i opet “Jovo nanovo”, pa ko duè izdrì. 060/0388...

* * * Sa produètkom radnog veka, ste}i }emo pravo na besplatnu kartu GSP-a. Hvala dràvi unapred. 063/8110... * * * Kakve su to retke bolesti ako od wih boluje pola miliona qudi u Srbiji? Po kriterijumu (1 na 2.000 stanovnika) u Srbiji bi trebalo da ìvi 1 milijarda qudi. 063/5699… * * * Podatak da Srbija ima petsto hiqada gra|ana sa retkim oboqewima. Ako u ta oboqe-

wa spadaju politikanstvo, korupcija i la`ni patriotizam, a to je sigurno, drugim retkiim bolestima je „bespotrebno pridavati zna~aj i tro{iti dragocenu energiju, koja po pravilu nije obnovqiva”. 064/3078... * * * Pozdrav “îsto}i”, oti{ao sneg, a ostali puni kontejneri sme}a i gde god se okrene{ najlon kese i pse}i izmet. Bilo bi dobro da se probudi iz zimskog sna, a i Komunalna policija da po~ne da ka`wava one {to svoje pse izvedu da obave potrebe na trotoarima, a da to ne o~iste. 063/4764... * * * êstitke “Gradskoj ~isto}i” za brzu intervenciju po dojavi o stvarawu deponije u J. Vuji}a ispred br 10 i 12. Jo{ samo da poprave ili zamene kontejner bez to~ki}a. 063/5844… * * * „Kokainska hobotnica pustila pipke u Novom Sadu” … Doista je àlosno! Mi u Novom Sadu nismo navikli na tako ne{to! Jedino moèmo da pitamo: [ta radi policija u gradu?! Da li uop{te ne{to rade kada cveta kriminal na sve strane kao korov na |ubri{tu? Ubistva, razbojni{tva, kra|e, prevare, kidnapovawa, xeparewa ... Da li ima barem ne{to lepo da se kaè? S’ po{tovawem! 063/5230...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

USKORO NA PLACU U ULICI FILIPA VI[WI]A

Si lan be ton iz li }e te meq Ar hi va gra da Te meq za no vu zgra du Isto rij skog ar hi va gra da tre ba lo bi ovih da na da bu de po sta vqen, ar ma tu re su pri pre mqe ne, a osta je da se na li je 600 ku bi ka be to na ka ko bi te meq bio kom ple tan. Di rek tor Ar hi va Bo go qub Sa vin ka `e da maj sto ri ~e ka ju od go va ra ju }e vre men ske pri li ke ka ko bi mo gli da iz li ju te meq. Rad ni ci na par ce li u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 2a pro te klih me se ci sta bi li zo va li su tlo i pri pre ma li te ren za pr vu fa zu iz grad we ko ja pod ra zu me va gru be gra |e vin ske ra do ve, po di za we be ton ske kon struk ci je, sta vqa we kro va, po sta vqa we hi dro i zo la ci je i ure |e we pri la za objek tu. Pr va fa za tre ba lo bi da bu de go to va do po lo vi ne ove go di ne, a dru ga fa za ra do va pod ra zu me va za tva ra we objek ta, iz grad wu zi do va i fa sa de, {to bi tre ba lo da bu de za vr {e no do po ~et ka 2013. go di ne. Do kra ja iste go di ne u pla nu je i za vr -

{e tak tre }a fa ze ra do va ko ja pod ra zu me va ugrad wu in sta la ci j a i fi n e ra d o v e unu t ar objek ta. U no vu zgra du Ar hi va ukup no }e bi ti ulo è no 500 mi li o na di na ra, a na kon za vr {et ka grad we ima }e {est hi qa da kva dra ta, ras po re |e nih na su te ren, pri ze mqe i dva spra ta. ê ti ri hi qa de kva dra ta na me we no je de po i ma za ~u va we isto rij ske gra |e, a osta tak pro sto ra }e bi ti na me wen za kon zer va ci ju i re pa ra ci ju, sni ma we i pro u ~a va we gra |e. U je dan deo }e bi ti sme {te ne sa la za edu ka ci ju, bi bli o te ka, iz lo `be ni pro stor, pro sto ri je za pri jem stra na ka i kan ce la ri je. Obje kat }e bi ti opre mqen svim po treb nim in sta la ci ja ma, ukqu ~u ju }i i si stem za su vo ga {e we po à ra, kom plet nu kli ma ti za ci ju i ven ti la ci ju, a kon to ro li sa }e se i mi kro kli mat ski uslo vi za ~u va we ar hiv ske gra |e. J. Zdjelarevi}

Ova ko }e iz gle da ti Ar hiv gra da

Ar ma tu re pri pre mqe ne, osta je da se na li je 600 ku bi ka be to na. Na kon za vr {et ka grad we Ar hiv gra da ima }e {est hi qa da kva dra ta

ZA PREDRAGA BAJILA IZ SREMSKIH KARLOVACA SVAKA PRESTUPNA GODINA POSEBNA

Go di ne 52, a ro |en dan tri na e sti Sla vi ti 13. ro |en dan, a bi ti ro |en pre 52 go di ne, za i sta ne mo `e sva ko. Je dan od ret kih ko ji ima tu „pri vi le gi ju” je ste po -

- ka `e Ba ji lo. - Ni ko u po ro di ci ni je ro |en 29. fe bru a ra, a ni ka sni je za ovih vi {e od po la ve ka `i vo ta ni sam upo znao ta kvu oso -

gu po ro di ce, ali ve} ne ko li ko da na ra ni je pri ja te qi su mu na go ve {ta va li do la zak, ta ko da je ju ~e u we go vom po dru mu u cen tru Kar lo -

me |u tim, pri ja te qi ni su pre sta ja li ovih da na da zo vu, pa smo se oku pi li da ga obe le `i mo - ob ja {wa va Ba ji lo. - @e qa mi je

Fo to: B. Lu ~i}

Ru pe po sred {traf te Kroz sr ce pe {a~ ke zo ne u cen tru gra da pro te `u se vo di qe za sle pe i sla bo vi de oso be, a iz me |u wih na la ze se sliv ni ci ko ji su u sta wu ka kvom ne bi sme li da bu du. Ma lo-ma lo pa ru pa. Sve ovo ne bi bi lo to li ko stra {no da je ova sli ka ne gde sa sa me pe ri fe ri je gra da, ali ka ko su pu ko ti ne u sa mom sr cu cen tra, ne mi nov no upa da ju u o~i sva kom {e ta ~u. Ne sa mo {to ru `no iz gle da ve} je i opa sno za sva kog ko ne {e ta po gnu te gla ve, kao i za ma li {a ne ko ji vo le da jur ca ju. ^as po sla se zap ne, is kri vi no ga, pad ne i eto ne vo qe. Dok ~e ka mo da nad le `ni za pu {e ru pe pa zi te gde sta je te i ne {e taj te se po sre di ni glav nog {e ta li {ta u gra du. B. M.

NAJAVQEN SLAB PRITISAK VODE

Ta nak mlaz u de lu Rot kva ri je

zna ti vi no gra dar i vi nar iz Srem skih Kar lo va ca Pre drag Ba ji lo, ro |en 29. fe bru a ra pre stup ne 1960. go di ne. Taj do ga |aj svo je vre me no za be le `io je i „Dnev nik” u tek stu pod na slo vom „Tek su ro |e ni , a ve} su im ’o{te }e ni in te re si’” pi {u }i o to me ka ko su tog da na u No vom Sa du svet ugle da li jed na de voj ~i ca i tri de ~a ka. - Ni ka da ni sam do `i vqa vao da tum svog ro |e wa kao ne ka kav hen di kep, ve} na pro tiv kao po seb nost DVADESETOGODI[WICA UDRU@EWA „DONAU”

Pe rec bal za ju bi lej

Ne ma~ ki pe rec bal, 19. po re du, odr à }e se u su bo tu 3. mar ta, u 20 ~a so va, u KUD „Pe te fi [an dor”, Uli ca Jo èf Ati le 16. Ovim se obe le à va 20 go di na od osni va wa pr vog ne ma~ kog udru è wa „Do nau” u No vom Sa du. Ula zni ca ko {ta 700 di na ra i mo è se ku pi ti u pro sto ri ja m a Udru ` e w a, Ko z a r a~ k a uli ca 6, ili na ru ~i ti te le fo nom na bro je ve 021/505-507 i 063/869-6-190. A. J.

Po zna ti vi no gra dar i vi nar ro |en 29. fe bru a ra pre stup ne 1960. Ju ~e u we go vom vin skom po dru mu u cen tru Kar lo va ca bi lo vr lo `i vo bu. Pr vih ne ko li ko go di na ro |en da ne smo pro sla vqa li pom pe zno u pri su stvu pu no rod bi ne i pri ja te qa i to 1. mar ta, a ka sni je u skrom ni joj va ri jan ti. Pre drag je mi slio da }e i 13. ro |en dan obe le `i ti skrom no u kru -

va ca bi lo vr lo `i vo, uz ~e sto pi ta we mla |eg si na Pe tra „kad }e ve} jed nom po sta ti pu no le tan?” - Ni sam hteo da spo mi wem ni ti or ga ni zu jem bi lo {ta, jer sma tram da su pro sla ve ro |en da na pri me re ne u de~ jem uz ra stu,

bi la da ovaj ro |en dan pro sla vim u dru {tvu tro je mo jih vr {wa ka, ko ji su ro |e ni istog da na u on da {wem no vo sad skom po ro di li {tu, ali ni sam us peo da stu pim u kon takt sa wi ma, pa sam od to ga od u stao. Do pre ne ko li ko go di na Pre drag je bio „naj mla |i” u ku }i iako ima dvo ji cu si no va ko ji su za ga zi li u tre }u de ce ni ju. Sa da su tu ti tu lu naj mla |i pre u ze le tro go di {we unu ke, bli zna ki we Ele na i Ja na. Z. Milosavqevi}

EU FINANSIRA GRADSKI PROJEKAT SA 111.160 EVRA

Na pra gu po mo} u ku }i No vom Sa du je odo bren pro je kat iz obla sti so ci jal ne in klu zi je, pod na zi vom „Ho me Ca re Ser vi ces in No vi Sad”, ko ji }e se re a li zo va ti u part ner stvu sa Cen trom za so ci jal ni rad i No v o s ad s kim hu m a n i tar nim cen trom, sa op {ta va ju iz Grad s ke ku } e. Vred n ost pro jek ta je 111.160 evra, a fi nan si ra ga De le ga ci ja Evrop ske uni je u Re pu bli ci Sr bi ji kroz pro j e k at Una p re | e w e pra va i za po {qa va wa i `i -

Sa lon ur ba ni zma Voj vo |an sko udru è we ur ba ni sta u sa rad wi sa Skup {ti nom gra da No vog Sa da i JP „Ur ba ni zam” or ga ni zu je iz lo `bu ra do va u obla sti pro stor nog i ur ba nog pla ni ra wa ko ji su na gra |e ni na 20. Me |u na rod nom Sa lo nu ur ba ni zma u Ni {u, odr à nom u no vem bru pro {le go di ne. Otva ra we iz lo `be je u po ne de qak, 5. mar ta u 12 sa ti u ho lu Skup {ti ne gra da No vog Sa da, @ar ka Zre wa ni na 2. Ra do vi }e bi ti iz lo è ni do 19. mar ta. I. J.

vot nih uslo va iz be glih i ra se qe nih li ca u Sr bi ji. Pro je kat }e tra ja ti 13 me se ci, a re a li zo va }e ga Grad ska upra va za so ci jal nu i de ~i ju za {ti tu u sa rad wi sa na ve de nim part ne ri ma. Pro je kat pred vi |a us po sta vqa we ti ma Slu `be po mo }i u ku }i, {to pod ra zu me va se lek ci ju, tre ning i or ga ni za ci ju funk ci o ni sa wa ti ma, pru `a we uslu ga ku} ne ne ge i po mo }i ciq nim gru pa ma u No vom

- Na kon sa na ci je kva ra, u jed noj zgra di u Uli ci Sa ve Ko va ~e vi}, iz ko je su nas sta na ri i zva li, maj sto ri su iz me ri li pri ti sak vo de, ko ji je iz no sio 2,2 ba re la, {to pred sta vqa nor ma l an pri ti s ak vo de – ka `u u „Vo do vo du“ i do da ju da je mo `da pro blem u hi dro for noj pum pi ili in sta la ci ja ma. Sto ga bi pred sed ni ci Skup {ti na sta na ra tre ba lo da zo vu pred u ze }e ko je im odr `a va zgra du, ka ko bi se de taq ni je is pi ta lo zbog ~e ga do la zi do ove po ja ve. Q. Na.

Po lu ma ra ton kra jem me se ca No v o s ad s ki NIS po l u m a ra ton bi }e odr `an 25. mar ta, na ja vqe no je na ju ~e ra {wem sa stan ku Or ga ni za ci o nog od bo ra. Na sa stan ku je pre do ~e na po ten ci jal na tra sa, dok }e

ta kao da je po lu ma ra ton zna ~a jan za grad. Jo va no vi} ve ru je da }e po l u m a r a t on s ka i osta le tr ke na i }i na do bar od ziv kod tak mi ~a ra i re kre a ti va ca.

se ko na~ ni do go vo ri ve za ni za tr ku po sti }i na na red nim su sre ti ma. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, ko ji je ujed no i na ~e lu or ga ni za ci o nog od bo ra, na ja vio je u~e {}e u tr ci i is -

Po red po lu ma ra to na, bi }e or ga ni zo va ne i pra te }e tr ke, na 10,5 ki lo me ta ra, {ta fet ni po l u m a r a t on, tr k a za d o voq stva, tr ka ma li {a na i pu ze }a tr ka be ba. D. Ig.

Sa du. Ciq pro jek ta je do pri nos pro ce su in te gra ci je iz be glih li ca i in ter no ra se qe nih li ca u Sr bi ji i wi ho vom jed na kom u~e {}u u dru {tvu. Na me ra je da se una pre de ka pa ci te ti za sa mo sta lan ì vot naj u gro è ni jih iz be glih li ca, in ter no ra se qe nih li ca i lo kal nog sta nov ni {tva, ~i me }e se do pri ne ti re {a va wu eg zi sten ci jal nih pro ble ma ugro è nih gra |a na u No vom Sa du. D. Ig.

U „Fa bri ci” usko ro „Di sci plina ki~ me” Le gen dar ni be o grad ski bend „Di sci plin A Kitschme” na stu pi }e u pe tak, 9. mar ta, u no vo sad skom klu bu „Fa bri ka„, u or ga ni za ci ji Stu dent skog kul tur nog cen tra No vog Sa da. Na stup u „Fa bri ci„ na Bu le va ru de spo ta Ste fa na 5 bi }e no vo sad -

@i te qi na se qa Rot kva ri ja iz uli ca Sa ve Ko va ~e vi }a, Sa ve Qu bo je va i osta lih okol nih uli ca ovih da na ku bu ri li su sa pri ti skom vo de, a po seb no oni na vi {im spra to vi ma. Su gra |an ka ko ja ì vi u ovom na se qu na tre }em spra tu is pri ~a la nam je da joj je pri ti sak to li ko lo{ da ne mo è ni ve{ ma {i nu da ukqu ~i. U «“Vo do vo du“» su nam po tvr di li da su ima li pri tu `be na slab pri ti sak vo de u ovom kvar tu, te ka ù da su rad ni ci bi li na te re nu, ka ko bi po pra vi li kvar.

ska pro mo ci ja al bu ma „Uf!”. Na dan kon cer ta “Fa bri ka” }e bi ti otvo re na od 21 ~as i ce na kar te bi }e 800 di na ra. Kar te u pret pro da ji ko {ta ju 600 di na ra u mu zi~ koj pro dav ni ci „Mun gos” u We go {e voj uli ci 14. J. Z.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak1.mart2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Timon Atiwanin” (19.30) Po zo ri {te mla dih mala sala: „Ma~ak u ~izmama” (18) No vo sad sko po zo ri {te „^ongor i Tinde” (19)

BIOSKOPI Are na: „Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (11.10, 15.10), „Misija spasiti Bo`i}” (12.30), „Ma~ak u ~izmama” (12, 13, 14), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11, 11.15, 13.10), „Mapetovci” (14.15), „Kupili smo zoo vrt” (13), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15, 17.30, 19.45, 20, 22.15), „I u dobru i u zlu” (20.20, 22.40), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo„ (13.50, 15.50), „Ovo zna~i rat” (18.30, 22.20), „@u}ko - pri~a o Radivoju Kora}u” (15.05), „Krvoproli}e” (22.30), „Ratni kow” (16.45, 19.30, 22.10), „Drvo `ivota” (17.45), „Potomci” (19), „Yejn Ejr„ (22)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ka ta ri na Vla di sav iz Despotova (devoj~ice), DEVOJÎCE: Ve sna Da na i lov, Da ni je la Bje li ca-Mi la no vi}, Ma ri ja na Na| ba bi-Pa ni} i @eq ka Mi jok iz Novog Sada, Sa wa Go ve da ro vi} iz In|ije, Kse ni ja Go lu bo vi} iz Sremskih Karlovaca i Da ni ca Uba vin iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Da ni je la ]ur ~i}, Di na Jak {i}, Bo siq ka Bo ti}, Sve tla na Mi lo {e vi} i Je le na Bu kvi} iz Novog Sada, Iva na Vi da ko vi} iz Petrovaradina, Na da Kri vo {i ja iz Novog Salnkamena, Iva na Ko za rov iz ûruga i Sta ni sla va Vu ~e ti} iz Bukovca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Aleksandar Petra Vi}entijevi} (1950) u 10.30 sati, Stojan Mali{e Markovi} (1933)- urna u 11.15, Qubinka \oke Nenin (1924) u 12, To{ica Mite Budo{an (1949) u 12.45, Ivan Andrije Turanski (1921) u 13.30 i Sima Milete Devi} (1958) u 14.15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Vida Luke Maksimovi} (1924) u 13 sati.

c m y

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ НА ПОДРУЧЈУ СУБОТИЦЕ

Очекује се три хиљаде захтева Продаја остатка „Апатекса”

АПАТИН: Након продаје производне хале апатинског текстилног предузећа „Апатекс“ у стечају, потенцијалним купцима понуђена је и преостала имовина, која је подељена у две целине: погон предионице, укупне површине 5.722 квадратна метра и управна зграда од 1.043 квадратна метра. Продаја ће бити извршена непосредном погодбом, уз прикупљање писмених понуда, а новац који ће се добити од продаје, биће усмерен за измирење обавеза највећем повериоцу Републичкој управи јавних прихода, која од овог предузећа потражује 20 милиона динара. Ј. П.

СУБОТИЦА: Од данас Суботичани могу да поднесу у пошти број 1 захтев за повраћај имовине. Бивши власници, њихови наследници или правни следбеници имају рок од две године да поднесу пријаве. Право на повраћај или обештећење имају власници којима је после 9. марта 1945. године имовина одузета на основу прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији, аката о подржављењу и слично. У суботичком Удружењу за повраћај имовине кажу да се процењује да око три хиљаде Суботичана има право на поврат имовине. - Саветијем Суботичанима да не журе са подношењем документације за повраћај имовине и обештећење. Многи закони још нису усаглашени са подзаконским актима. Документација би требало да буде потпуна, па је потребно поса-

Нови семафор ради КИКИНДА: Семафор на раскрсници улица Димитрија Туцовића и Војводе Мишића од данас ће почети да ради. Постављен је крајем прошле године и до сада је био на трептачу. - Добили смо употребну дозволу и желимо да скренемо пажњу грађанима да ће сутра семафор

почети да ради. Припремљена је и документација за постављање семафора који се налази раскрсницу ниже, на углу улица Војво-

де Мишића и Ђоке Радака. Постављање светлосне сигнализације на овом месту предлог је Саобраћајне полиције - каже директорка Јавног предузећа Дирекције за изградњу града Еди та Див ко вић. За постављање семафора, који се данас пушта у рад, издвојено је 5,7 милиона динара. Пет милиона динара добијено је на конкурсу Покрајинског секретаријата за привреду, а 700 хиљада динара издвојено је из буџета општине Кикинда. Дирекција за изградњу града има неколико идејних пројеката за постављање семафора у граду. Један од њих је и раскрсница генерала Драпшина и Чанадске. А. Ђ.

Петиција за бебе КИКИНДА: Хуманитарна акција „Битка за бебе” је 1. јануара ове године настављена проглашењем „Године беба” у Улици отвореног срца. Током целе године прикупљаће се опрема неопходна породилиштима и дечјим болницама: реанимациони столови, монитори, респиратори, али се покреће и иницијатива да се укине ПДВ на храну, опрему и одећу за бебе, као и да се до 10 одсто ограниче марже у трговинама. Стога је организовано потписивање петиције у 50 градова Србије, а акцију ће у кикиндској општини спроводити Канцелари-

ја за младе, каже координаторка Биљана Стојановић: - Циљ је да садашња влада учини озбиљан корак и олакша позицију родитеља. Иницијативу је подржала локална самопуправа, општинска тела и друге институције што је показатељ да локалне власти желе да помогну родитељима. Потписивање петиције ће трајати од петка, 2. до четвртка, 8. марта. Волонтери Канцеларије за младе потписе ће прикупљати на шанду испред Културног центра на Градском тргу у Кикинди од 10 до 18 сати сваког дана. А. Ђ.

Изложба „Богородица” БЕЧЕЈ: Атрактивна тематска ликовна изложба „Богородица” будимпештанске галерије „Фораш” прославиће други рођендан 4. марта у Бечеју. Јер, вечерас у 18 сати биће свечано отворена у галерији „Круг” под кровом Градског позоришта Бечеј, где ће се задржати до 24. марта. - Галерија „Фораш” је окупила 26 уметника, који верују у фигуралну традицију и класичну хришћанску иконографију, у њено ново тумачење и популаризацију током 21. века. Свој религиозни и спиритуални доживљај изразили су на разне начине користећи се различитим ликовним језицима и техникама. Неки су се вратили традиционалној иконогра-

фији, али користећи нове медије, други су се, одбацујући традиционалну хришћанску иконографију, прихватили класичног сликарства. До сада је изложба, после Будимпеште и на Велику госпојину 2010. године у Секељудвархељу из Мађарске, представљена у Аустрији, Румунији, Словачкој, Словенији, Србији, Украјини и Хрватској, рекла нам је Габријела Сел, историчар уметности галерије „Круг”. Tронедељно представљање изложбе „Богородица” у Бечеју свечано ће вечерас отворити сликар Тибор Шипош, а позив је упућен свим љубитељима уметности. В. Ј.

ветовати се с адвокатом. Успели смо да договоримо да извод из катастра буде бесплатан - објашњава Ми лан Узе лац, председник Удружења за поврат имовине у Суботици, које броји 700 чланова. Узелац процењује да је много више Суботичана који имају право на поврат имовине, с обзиром на податке да је одузето око 12 000 квадратних метара грађевинског земљишта и неколико хиљада квадратних метара у виду зграда и других објеката. До 1. марта 2014. године, на поштанским шалтерима грађани ће моћи да предају захтеве за враћање одузете имовине, односно обештећење. Образац захтева доступан је на сајту www.posta.rs, а за подносиоце који нису у могућности да га преузму, захтев може да одштампа службеник на шалтеру. - С обзиром на обим документаци-

УНИЈА ПОСЛОДАВАЦА УПОЗОРАВА НА АЛАРМАНТНО СТАЊЕ У ПРИВРЕДИ

Епидемија затварања фирми БАЧКА ПАЛАНКА: У Бачкој Паланци је у протекле три године затворено 28 одсто више предузећа него што је отворено, саопштава Унија послодаваца Србије, наводећи ово као пример који показује алармантно стање у привреди. Унија послодаваца Србије је, на основу информација од својих чланова са терена и званичних државних података, установила да је у периоду од 2009. до 2011. године у Бачкој Паланци, која је у претходних 30 година била озбиљан привредни центар у Војводини, за само три године затворено 28 одсто више предузећа него што их је отворено. Међу њима доминирају предузећа која се баве трговином на мало, тако да је од укупно 450 трговинских радњи, колико их је било 2009, до краја 2011. године, остало свега 324. Затварању малих трговинских радњи допринео је и пад промета у продавницама специјализованим за

трговину храном, пићем и дуваном, који је смањен за чак 20 одсто у односу на 2010. годину. С обзиром да је од почетка ове године на снази Владина уредба о ограничењу маржи на основне животне намирнице, која ће изазвати додатне губитке код трговаца на мало, може се очекивати да се тренд затварање малих трговина настави, наводи се у саопштењу. У овој општини постоје проблеми који су типични и за већину других средина, а односе се на компликоване и дуготрајне процедуре при регистрацији предузећа, недовољне и непланске стимулације развоја предузетништва од стране општине, сложене процедуре за издавање грађевинских дозвола, високе надокнаде за откуп и уређење грађевинског земљишта у зонама, непостојање уређеног простора за подстицај и развој малих предузећа и хроничан недостатак инвестиционих и обртних средстава. В. Х.

НАСТАВЉА СЕ КРИЗА У ЗРЕЊАНИНСКОЈ „ЈУГОРЕМЕДИЈИ”

Радници од јуче на принудном одмору

ЗРЕЊАНИН: Менаџмент зрењанинске Фабрике лекова „Југоремедија” од јуче је радницима почео да уручује решења о принудном одмору, јер је производња замрла, а недостају и сировине, рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре председница синдиката „Независност” у том предузећу Бранислава Месарош Радишић. Она је појаснила да део радника користи старе годишње одморе, док се остатак запослених упућује на принудни одмор. И док пословодство „Југоремедије”, предвођено в.д. директора Здравком Деурићем, као најодговорнијим за катастрофално стање у овој фармацеусткој кући, прозива државу, као мањинског власника са 42 одсто капитала, у „Независности” и Синдикату јавних служби, као и у Удружењу малих акционара „Југоремедија 3”, указују да је главни кривац актуелно руководство. - Ситуација у фабрици је јако тешка. Од августа нисмо добили плате, ни доприноси нам нису уплаћивани дуго времена. Рачун фирме је у блокади од близу 150 милиона динара. Радници су очајни, на ивици егзистенције. По кућама им се искључује струја, јер немају новца да плате рачуне - саопштила је Месарош Ра-

Средњошколци воде фармацеутску компанију Председник Синдиката јавних служби у „Југоремедији” Марко Хрњаз оценио је да су проблеми у овој фармацеутској компанији почели оног тренутка када је Деурић засео у директорску фотељу. - Струка од тада губи сврху, велики број фармацеута је напустио фабрику и дошли смо у ситуацију да поједини људи, који имају основну и средњу школу, примају веће плате него дипломирани фармацеути - казао је Хрњаз. дишић, нагласивши да су чланови овог синдиката имали састанак у кабинету потпредседнице Владе Србије Верице Калановић и да је она Радној групи, ко-

ју је држава формирала да би стабилизовала стање у „Југоремедији”, упутила захтев да се хитно предузму кораци како фабрика не би отишла у стечај.

ПОЧИЊЕ ФАЗНА РЕКОНСТРУКЦИЈА ЈАВНЕ РАСВЕТЕ У БЕЧЕЈУ

Натријумске сијалице за прометне улице

БЕЧЕЈ: Ових дана почеће реконструкција јавне расвете у Бечеју. Посао ће се радити у фазама, јер је за реконструкцију постојеће расвете са око 3.500 сијаличних места и, евентуалним, проширењем мреже на 6.000 сијалица потребно око сто милиона динара. То је око десет одсто укупног општинског буџета, па је разумљиво што локална самоуправа не може обезбедити толика средства. - Свесни смо да је одржавање скоро пола века старог система

Јегричка сачувала рибу

ТЕМЕРИН: Изузетно ниске температуре и снег у фебруару донеле су много проблема на свим водотоковима. Река Јегричка је још увек под танким ледом. Захваљујући трсци и вегетацији у приобаљу, рибе нису угинуле. Темеринско Удружење спортских риболоваца „Караш”, које окупља више од 700 чланова, одржаће 11. марта редовну годишњу Скупштину, 17. марта риболовачки бал, а добро напредује продаја дозвола за риболов за све водотокове у Србији, као и за Стару Тису у Бачком Градишту, каже секретар овог удружења Роберт Пастор. Цена дозволе за риболов је на прошлогодишњем нивоу - 4.600 динара, а чланарина 400 динара. Купују се у просторијама удружења „Караш”, ул Народног фронта 161 и у прадавници „Ловац”. М. М.

је која је прописана, процедура на шалтеру неминовно ће трајати нешто дуже, локална самоуправа је одлучила да помогне грађанима саветом за попуњавање захтева за враћање одузете имовине, односно обештећење. Градска управа ће обезбедити заинтересованим грађанима да ближе месту свог становања, односно у месним заједницама, месним канцеларијама и услужном центру Градске управе могу непосредно преузети текст јавног позива који је преведен на мађарски и хрватски језик. Грађани се могу путем телефона и електронске поште обратити Контакт центру Градске управе Града Суботице и упутити питање о подношењу предметног захтева телефоном на број 024/626-999 - објашњава Ма ри ја Дав чик Ушу мо вић, начелница Градске управе. С. Иршевић

~etvrtak1.mart2012.

Зелени корзо чека ново светло

скупо, пошто је потрошња струје велика, а годишњи рачун је око 20 милиона динара. Зато смо одлучили да парцијално реконструишемо јавну расвету кренувши од најфреквентнијих улица у граду - појашњава директор Дирекције за изградњу бечејске општине Звонимир Станков. Поступак јавне набавке је завршен и овдашња фирма „ЕлектроНађ”, која неколико година обавља и послове одржавања јавне расвете, понудила је најповољније

услове, па је изабрана за извођача радова, каже Станков. Посао који ће се радити овог пролећа вредан је око четири милиона динара, а средства су обезбеђена продајом парцела у Индустријској зони. Реконструкција ће бити обављена највећим делом у Новосадској улици, од почетка у центру до семафора на раскрсници с Пионирском улицом, затим на мосту преко Канала и у Зеленој улици, од раскрснице са Змај Јовином улицом до семафора на раскрсници с Улицом Петефи Шандора. Нова расвета биће квалитетнија, естетски привлачнија и знатно јефтинија. Уместо садашњих живиних светиљки снаге 250 вати, биће постављене натријумске сијалице од 150 вати. То ће омогућити јаче осветљење, мању потрошњу и знатну уштеду. - Укупно ће бити замењено 150 сијалица и читав посао, од тренутка добијања сијалица, а то очекујемо до половине марта, биће урађен за петнаестак дана, па би поменуте улице и мост преко Канала засијале око 1. априла - најавио је Шандор Нађ, власник фирме „Електро-Нађ”. В. Јанков

Члан Управног одбора Удружења „Југоремедија 3” Љубомир Станић, који је у овој фабрици провео три деценије, казао је јуче да не види излаз из ситуације док се држава не укључи у решавање проблема. Станић је додао да би држава и мали акционари окупљени у овом удружењу могли ујединити гласове и сменити садашњи менаџмент. Члан синдиката „Независност” Милан Анђелковић запитао се да ли је упућивање запослених на принудни одмор заправо увод у стечај фабрике, или у отпуштање технолошког вишка који, по његовом мишљењу, представља око 150, од укупно 460 радника. - Радна снага у „Југоремедији” је, после доласка Деурића на чело фирме, примана по пријатељској и страначкој основи, с обзиром на то да је директор уједно и председник Градског одбора Социјалдемократске партије Србије у Зрењанину. То је чињено како би руководство обезбедило себи подршку у фабрици - нагласио је члан удружења „Југоремедија 3” Рајко Лаловић и подвукао да предузеће носи велики баласт јер скоро сви руководиоци имају уговоре о додатном раду, што значи да примају две плате. Ж. Балабан

О нама и Титу НОВИ БЕЧЕЈ: Дом кулуре општине Нови Бечеј, организуjе гостовање Позоришта „Бата Булић”из Петровца на Млави. Љубитељима позоришта у Новом Бечеју они ће се вечерас представити комедијом „Како смо волели друга Тита” у режији Милоша Јагодића. Главне улоге играју Добривоје Петровић, Мирослав Живадиновић, Сузана Станковић, Љубомир Денић и Милица Лукић. Представа је учествовала на многобројним фестивалима и смотрама, на којима су глумци освајали велики број награда за своја остварења. У Новом Бечеју ће глумци из Петровца на Млави наступити у позоришној сали Дома културе, у 19.30, а улаз је 150 динара. М. К.

~etvrtak1.mart2012.

c m y

dnevnik

dRU[TvO

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

BRI TAN SKI SA VET PO MA @E STRU^ NO USA VR [A VA WE NA STAV NI KA

U {ko la ma naj za stu pqe ni ji en gle ski Najvi{e |aka u Srbiji, ~ak vi{e od 600.000, u {kolama kao strani jezik u~i engleski. Nema~ki u~i 90.000, francuski oko 80.000, ruski 62.000 osnovaca, italijanski 8.000, a {panski u~i samo 3.000 |aka – rekla je pomo}nica ministra prosvete Ve sna Fi la na Prvoj nacionalnoj konferenciji o stalnom stru~nom usavr{avawu nastavnika, koju je u Beogradu organizovao Britanski savet. Vesna Fila je najavila da }e nastavnici ubudu}e morati u toku pet godina da sakupe 120 sati programa stru~nog usavr{avawa, i to tako da 100 sati bude s

odobrenih programa iz kataloga stru~nog usavr{avawa, a 20 sati sa stru~nih skupova, okruglih stolova i seminara. Po wenim re~ima, za sve oblike stru~nog usavr{avawa iz buxeta je izdvojeno 7,5 miliona dinara. Ciq ove konferencije, na kojoj su u~estvovali nastavnici engleskog jezika i direktori {kola iz cele zemqe je, po re~ima direktora Britanskog saveta u Srbiji To ni ja O’Bra je na, podizawe nivoa svesti o va`nosti stalnog stru~nog usavr{avawa nastavnika, koherentnost i regulativa stru~nog usavr{avawa, kao i razmena iskustava i prak-

se iz Srbije i Velike Britanije. Predstavnici Ministarstva prosvete i nauke, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, Univerziteta u Beogradu i drugih va`nih ~inilaca u prosvetnom sistemu zemqe diskutovali su o va`nosti i neophodnosti stalnog usavr{avawa nastavnika i profesora u ciqu {to kvalitetnije nastave. – Stalno usavr{avawe profesora i nastavnika je izuzetno va`no za Srbiju u ovom trenutku jer omogu}ava neprekidni razvoj obrazovnog sistema i wegovo prilago|avawe okru`ewu

koje karakteri{u stalne promene – rekao je Toni O’Brajen. – U krajwoj instanci, to vodi ka ekonomskom i dru{tvenom razvoju, a siguran sam da Britanski savet svojim radom, bogatim iskustvom iz celog sveta i entuzijazmom mo`e pomo}i u ovom va`nom zadatku. U~esnici Konferencije razmenili su iskustva i stavove o svom vi|ewu stalnog stru~nog usavr{avawa, perspektivi wegovog razvoja i standardizacije, te o na~inima na koje se ono sprovodi u Srbiji i drugim zemqama. D. D.

U IN STI TU TU ZA ON KO LO GI JU VOJ VO DI NE IN STA LI RAN NO VI URE \AJ

Br `a pri pre ma pa ci jen ta za zra ~e we Na Klinici za radioterapiju Instituta za onkologiju Vojvodine po~eo je da radi novi ure|aj za preciznu lokalizaciju tumorskih promena u sistemu planirawa terapije zra~ewem. Ovaj ure|aj namewen je pripremi pacijenata za tu terapiju, odnosno skra}uje vreme obrade pacijenta. Pacijenti se postaqaju u poziciju u kojoj }e se sprovoditi zra~ewe, snimaju i markiraju da bi se pripremili za le~ewe. Osim tog ure|aja, Klinici su donirana dva seta za dozimetriju za postoje}e linearne akceleratore, ~ime }e se jo{ vi{e podi}i preciznost u izvo|ewu radiotrapijskih procedura. – Novim ure|ajima napokon smo krenuli u obnovu Klinike za radioterapiju – ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du {an Jo va no vi}. – Cena prvog ure|aja je 800.000 evra i kupqen je novcem iz dopunskog rada u 2009. godini, kada smo nakon druge smene zra~ili pacijente iz Republike Srpske. Drugi ure|aj, ~ija je vrednost 30.000 dolara, donirala je Me|unarodna atomska agencija kroz program tehni~ke saradwe. Agencija nam je 2008. godine putem donacije obnovila kompletnu brahiterapiju. Kako je istakao pokrajinski sekretar za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju

Ne do sta je sa mo je dan ci to sta tik

Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} negirao je ju~e napise u pojedinim medijima o potpunoj nesta{ici citostatika u Srbiji, uz napomenu da nedostaje samo jedan. To je, kako ka`e, „pet-fluoracil”, koji }e narednih dana na doma}e tr`i{te sti}i iz uvoza. On je precizirao da je u proteklih mesec dana obezbe|eno 12.000 ampula citostatika, {to je nedovoqno, dodaju}i da je Vlada Srbije odobrila uvoz „petfluoracil”, koji zbog niske cene niko ne}e da proizvodi. – Na posledwoj sednici Vlade smo odobrili slobodan uvoz

tog citiostatika i o~ekujem da }e ovih dana biti stabilizovano tr`i{te tog leka – rekao je on. – Malo je simptomati~no {to se odjednom u pojedinim sred stvi ma in for mi sa wa na naslovnim stranama prikazuje da nedostaju citostatici, da nema nijedne ampule, {to nije ta~no. Portparolka Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe Sa wa Mi ro sa vqe vi} je Tanjugu kazala da nesta{ica citostatika „5-fluorouracila” vlada na globalnom nivou i da leka trenutno nema ni u Evropi.

No va vak ci na za be be

Fo to: N. Sto ja no vi}

Li sta ~e ka wa – Vojvodina raspola`e sa samo dva aparata za terapiju zra~ewem, a s obzirom na gravitiraju}u populaciju, bilo bi ih neophodno osam – ka`e upravnik Klinike za radioterapiju prof. dr Mar ko Erak. – Lista ~ekawa za tu terapiju postoji, i pored toga {to se radi u tri smene i {to se odre|eni broj pacijenata le~i u Kladovu. Trenutno je na listi ~ekawa 420 pacijenata, a na terapiju zra~ewem ~eka se od dva do tri meseca.

DO NA CI JA ZRE WA NIN SKOJ BOL NI CI „DR \OR \E JO A NO VI]”

In va li di ra da da ri va li pe di ja tri ju Mesna organizacija Saveza invalida rada iz zrewaninskog naseqa “Sava Kova~evi}” donirala je Odeqewu pedijatri je Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a no vi}” apa ra te vredne pribli`no 90.000 dinara. Predsednik i potpredsednik ove organizacije Cvet ko Gru ji} i Ra do van Jor gin ju~e su na~elnici pedijatrijskog odeqewa dr Qi qa ni Ki ta re sku uru~ili donaciju koja }e pomo}i u kvalitetnijem le~ewu najmla|ih pacijenata. – Od novca koji smo dobili kupili smo dva aspiratora i tri otoskopa, odnosno aparata za pregled u{iju. Aspiratori }e nam biti od izuzetne koristi, prvenstveno u nekim urgentnim stawima, ali i u svakodnevnoj upotrebi kod odoj~adi – rekla je dr Kitaresku. Ona je naglasila da je De~je odeqewe zrewaninske bolnice do sada imalo aparate koji su bili funkcionalni, ali stari, s obzirom na to da poti~u jo{ iz sedamdesetih godina pro{log veka, i koji su izgubili karakteristike dana{wih aparata.

MI NI STAR ZDRA VQA ZO RAN STAN KO VI]:

– Na{e odeqewe ima stru~nost. Me|utim, medicinski aparati su ono {to nam je potrebno, ponekad i neminovno – dodala je ona. Pomo}nik direktora za medicinska pitawa, obrazovawe i

Vi ru sne in fek ci je na pa le odoj ~ad Dr Qiqana Kitaresku je istakla da su od po~etka godine lekari na Odeqewu pedijatrije imali dosta mladih pacijenata s respiratornim infekcijama, od kojih u te`e stawe spada upala plu}a. Po wenim re~ima, ovo je karakteristi~no za zimski period, s obzirom na to da se {kolska deca nalaze u zatvorenom prostoru i lako prenose infekcije. – Pomalo su nas, me|utim, iz ne na di le vi ru sne infekcije koje su se javqale kod odoj~adi, {to nije svakida{we za ovaj period – napomenula je ona.

nau~noistra`iva~ki rad dr Du {an Ve li sa vqev poru~io je da se humanost nekog dru{tva meri odnosom prema deci, odnosno prema starijima. – Krajem 2011. godine, zahvaquju}i donatorima, zapo~eli smo adaptaciju Odeqewa pedijatrije, i u narednom periodu sle di sve o bu hvat na re kon strukcija. Naglasio bih, tako|e, da su sve donacije koje su namewene pedijatriji iskqu~ivo u funkciji le~ewa obolele dece – napomenuo je Velisavqev. Cvetko Gruji} je pojasnio da je Mesna organizacija Saveza invalida rada, u okviru akcije “Invalidi rada za na{e najmla|e”, organizovala Svetosavski bal na kojeme su prikupqene pare za Odeqewe pedijatrije. – Na{a budu}nost le`i na mladosti, a deca bi trebalo da odrastaju zdrava da bi nas nasledila. Mo`da }e na{a akcija podsta}i i ostale organizacije da krenu ovim putem i pomognu najmla|ima – kazao je Gruji}. @. Ba la ban

dr Ati la ên ge ri, ovo je zna~ajan dan za zdravstvo Vojvodine. – Retko se de{ava da u ovim te{kim vremenima ustanova sama kupuje aparate, bez u~e{}a Pokrajine – istakao je dr êngeri. – Novi ure|aji doprine}e efikasijem i brèm le~ewu pacijenata. J. Bar bu zan

Vakcina ACT HiB za bebe, proizvo|a~a „Sanofi Paster S.A.”, kojih dugo nije bilo na tr`i{tu Srbije, dobila je dozvolu za stavqawe u promet od Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Vakcina ACT HiB za bebe primqena je 14. februara u Agenciju za lekove radi laboratorijskog ispitivawa kontrole kvaliteta, rekao je ju~e portparol

te agencije Alek san dar Tu co vi}. On je u izjavi Tanjugu istakao da je, zahvaquju}i zalagawu stru~waka ALIMS-a, analiza vakcina zavr{ena ju~e i da su dobile dozvolu za stavqawe u promet. On je ukazao na to da se vakcina ACT HiB bebama daje protiv He mop hi lus in flu en ce tipa B (hemofili~ne influence).

Stra te gi ja obra zo va wa na vi de lu

Sti gla opre ma za e-upra vu Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Mi lan Mar ko vi} rekao je ju~e da je nabavqena oprema, vredna 2,5 miliona evra, za uvo|ewe elektronske uprave (e-uprave), a ona }e biti na raspolagawu lokalnim samoupravama kad se utvrdi procedura wenog kori{}ewe. Na konferenciji o razvoju e-uprave u Srbiji Markovi} je istakao da je preduzeto niz mera za uvo|ewe te uprave kojom se, kako je naveo, pove}ava efikasnost rada u dr`avnim organima i unapre|uje komunikacija s gra|anima i privrednim subjektima. – Nabavqena je 2,5 miliona evra vredna oprema, koja je ve} instalirana i testirana, i koja }e nakon utvr|ivawa procedura za kori{}ewe biti na raspolagawu lokalnim samoupravama – rekao je ministar. On je naveo da je ve} uveden sistem za obradu i ~uvawe drugog primerka mati~nih kwiga gra|ana, kao i razvoj jedinstvenog bira~kog spiska. Projekat „Podr{ka razvoju e-uprave u Srbiji” finansira EU i wegov osnovni ciq jeste uspostavqawe nekih od elemenata infrastrukture e-uprave u skladu sa za{titom podataka u zemqama EU.

Ministar prosvete i nauke @ar ko Ob ra do vi} i {ef Delegacije EU Srbiji Ven san De `er otvori}e danas u Beogradu dvodnevnu konferenciju „Dobre prak se i part ner stva – kqu~ efikasnog, kvalitetnog i pravednog obrazovawa”, na kojoj }e, kako je najavqeno, biti pred sta vqe na Stra te gi ja razvoja obrazovawa u Srbiji do 2020. godine. Na konferenciji }e biti re~i o Programu za celo`ivotno u~ewe, efikasnosti obrazovawa, Programu ra ci o na li za ci je u {kol stvu, modernizaciji i standardizaciji obrazovne infrastrukture, u susret PISA testirawu tokom ove godine, saop{tilo

je Ministarstvo prosvete i nauke. Radne grupe bavi}e se, izme|u ostalog, temama me|unarodnih ispitivawa, podataka dobijenih istraìvawima, PISA istraìvawem – nalazima i preporukama, temom zavr{nih ispita i matura... U~esnici }e raspravqati i o problemima upravqawa {kolom i osnaìvawa direktora, nastavnicima budu}nosti, kompetencijama {kole kao institucije u odgovoru na nasiqe, prevenciji nasiqa iz ugla nastavnika i direktora, ulozi roditeqa u prevenciji nasiqa, obrazovawu Roma, inkluzivnom obrazovawu.

crna hronika

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

c m y

ZAVR[ENA ISTRAGA PROTIV ^UVARA U SPECIJALNOM SUDU

Tu `i la {tvo na po te zu

NESRE]A U STANI[I]U, KOD SOMBORA

Po gi nuo u po ku {a ju kra |e stru je Jed no, za sa da ne po zna to li ce, iz gu bi lo je ju ~e ì vot u po ku {a ju kra |e elek tro e ner get ske opre me u Som bo ru, sa op {ti la je ju ~e „Elek tro voj vo di na„. U sa op {te wu na vo de da su ju ~e ne {to po sle 16 ~a so va, u dis pe ~er skom cen tru „Elek tro di stri bu ci je Som bor„, pri me }e ne ne pra vil no sti u ra du de la mre è u de lu na se qe nog me sta Sta ni {i}, kod Som bo ra. De ùr ne eki pe „Elek tro di stri bu ci je Som bor„, u sa rad wi s Po li cij skom upra vom Som bor, od mah su re a go va le i iz la skom na li ce me sta usta no vqe no je da je, naj ve ro vat ni je, do {lo do po ku {a ja kra |e opre me na stub noj tra fosta ni ci „Ka ra u la”, ko ja je u vla -

sni {tvu Voj ske Sr bi je. „Ta~ no je da je ta tra fo-sta ni ca bi la bez na po na, ali da le ko vod do te tra fo-sta ni ce je bio pod na po nom, {to je bi lo fa tal no za, za sa da ne po zna tog mu {kar ca. Zbog po gre {ne na me re, ovaj ~o vek je iz gu bio ì vot”, na vo di se u sa op {te wu. „Elek tro voj vo di na„ do da je da ve} me se ci ma upo zo ra va na to da kra |a elek tri~ ne ener gi je i neo vla {}e no i ne stru~ no ula è we u elek tro e ner get ske objek te, ko jem je mo tiv kra |a de lo va opre me, pred sta vqa ve li ko dru {tve no zlo i kri vi~ no de lo, ko jim se na no si ve li ka {te ta i ugro à va ju ì vo ti. M. B.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Spre ~en {verc le ko va Ca ri ni ci su u sa rad wi s po li ci jom na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa ve li ke ko li ~i ne le ko va u na {u ze mqu, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Oko 38.500 ta ble ta raz li ~i tih ob li ka i bo ja u rin fu zi i oko 300 am pu la ana bo li ka i ana bo li~ kih ste ro i da pro na |e no je pre dva da na u kar ton skoj ku ti ji

knad no, kao i da li se ra di i o po vre di pra va in te lek tu al ne svo ji ne, ka da je re~ o le ko vi ma u rin fu zi. [to se ana bo li~ kih ste ro i da ti ~e, oni po ve }a va ju mi {i} nu ma su i sna gu, ali isto vre me no do vo de do po vi {e nog krv nog pri ti ska, kar di o vak su lar nih bo le sti, obo qe wa je tre, agre siv nog po na {a wa, za vi sno sti i

– Pr vi osnov ni sud u Be o gra du za vr {io je is tra gu pro tiv tri pri pad ni ka slu `be obez be |e wa, ko ji se sum wi ~e da su po mo gli Sret ku Ka li ni }u i @eq ku Mi lo va no vi }u u po ku {a ju bek stva iz po seb ne pri tvor ske je di ni ce Okru `nog za tvo ra u zgra di Spe ci jal nog su da 7. fe bru a ra – iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu port pa rol ka su da Sne à na Iv ko vi}. – Po sle sa slu {a wa svih pred lo è nih sve do ka, sud je spi se pred me ta 24. fe bru a ra pro sle dio Tu ì la {tvu. Tu ì la {tvo ima rok od 15 da na od do sta vqa wa spi sa da od lu ~i da li }e pro tiv osum wi ~e nih stra à ra Ni no sla va Stra hi ni }a, Ne na da Mi tro vi }a i Dra gi {e Gr ko vi }a pod ne ti op tu `ni cu, za tra ì ti do pu nu is tra ge ili od u sta ti od kri vi~ nog go we wa. Is tra ga pro tiv wih spro ve de na je zbog sum we da su iz vr {i -

li kri vi~ no de lo omo gu }a va wa bek stva pri tvo re nom li cu, a pri tvor, u ko jem su i da qe, od re |en im je zbog opa sno sti da bi u to ku is tra ge mo gli uti ca ti na sve do ke, kao i da bi mo gli po no vi ti kri vi~ no de lo. Za kri vi~ no de lo za ko je se te re te za pre }e na je ka zna od jed ne do osam go di na za tvo ra. Osum wi ~e ni su bi li de `ur ni ~u va ri u pri tvor skoj je di ni ci, ka da su 7. fe bru a ra oko 5.30 sa ti Ka li ni} i Si mo vi} us pe li da iza |u iz svo jih }e li ja i po ku {a li da na pu ste za tvor ski kom pleks u Usta ni~ koj uli ci, ali su ih u to me spre ~i li pri pad ni ci @an dar me ri je, ko ji ~u va ju za tvor ski kom pleks sa spoq ne stra ne. ^u va ri su auto mat ski bi li su spen do va ni s po sla od mah po ot kri va wu po ku {a ja bek stva dvo ji ce za tvo re ni ka, osu |e nih na po 40 go di na za tvo ra.

Ka me re sni mi le bek stvo iz hod ni ka

Is tra `ni or ga ni sum wa ju da su Ka li ni} i Mi lo va no vi} bek stvo pla ni ra li, ra ~u na ju }i na po mo}, ka ko iz nu tra, ta ko i spo qa. Mi -

lo va no vi} je 2004. po be gao iz be o grad ske Pa la te prav de slu `bi obez be |e wa i po li ci ji, kao i iz pri tvo ra u Is to~ nom Sa ra je vu.

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] OCEWUJE:

Vla da sta la na put kri mi na lu i ko rup ci ji Mi ni star ka prav de Sne à na Ma lo vi} oce ni la je ju ~e da je Sr bi ja sta la na put or ga ni zo va nom kri mi na lu i ko rup ci ji, is ti ~u }i da su uni {te ne sve kri mi nal ne gru pe na ovom pod ru~ ju, ali i {i re, ko je su mo gle ugro zi ti dr à vu. Otva ra ju }i de ba tu po sve }e nu za {ti ti qud skih pra va i no voj ka zne noj po li ti ci, ko ju je or ga ni zo vao De mo krat ski po li ti~ ki fo rum u Na rod noj ban ci Sr bi je, Sne à na Ma lo vi} je po ru ~i la da je ostva re we i pot pu na za {ti ta qud skih pra va su {ti na funk ci o ni sa wa sva kog de mo krat skog dru {tva. Po tvr du da je Sr bi ja na pra vom pu tu, ka ko je na ve la, do bi li smo pre kju ~e od Evrop ske ko mi si je i u mi {qe wu Sa ve ta mi ni sta ra EU o do de qi va wu sta tu sa kan di da ta. – Ako po sto ji ne ko ko sum wa da Vla da Sr bi je ni je po sve }e na po boq {a wu kva li te ta ì vo ta gra |a na i za {ti ti wi ho vih pra va, od go vor mu je upra vo re for ma pra vo su |a – na ve la je mi ni star ka prav de. – Kri vi~ no prav no za ko no dav stvo je, bez sum we, je dan od kqu~ nih stu bo va ci vi li za ci je jer ono kroz svo ju pre ven tiv nu i re pre siv nu funk ci ju pred sta vqa ja ko sred stvo dr à ve ka su zbi ja wu sva kog ob lik kri mi na li te ta. Pod se }a ju }i na to da je to kom pret hod nih go di na spro ve de na

sve o bu hvat na re for ma kri vi~ nog za ko no dav stva, Sne `an Ma lo vi} je is ta kla da su u pla nu da qe iz me ne za kon dav stva, po o {tra va we sank ci ja i uvo |e we no vih kri vi~ nih de la. – Na `a lost, svi smo sve do ci u~e sta lih na sil nih de la, za sno -

vred no sti bi }e na ru {en i i}i }e „na ru ku” kri mi nal ci ma, {ti ti }e wih, a ne dru {tvo kao ce li nu – re kla je mi ni star ka prav de. Ona je is ta kla da po {to va we qud skih pra va ne sme da bu de mr tvo slo vo na pa pi ru ve} kon -

Dra goqub Mi }u no vi} i Sne `a na Ma lo vi}

va nih na ne to le ran ci ji i mr `wi, zbog ~e ga }e mo, iz me |u osta log, ozbiq no sank ci o ni sa ti zlo ~in iz mr `we. Uko li ko ne za {ti ti mo i ne omo gu }i mo spro vo |e we za ko na, si stem

kret ne ak tiv no sti dr `av nih or ga na, ko je mo ra ju bi ti ja san po ka za teq sprem no sti dru {tva da po ~i va na de mo krat skim prin ci pi ma i da ih efi ka sno pri me wu je i po {tu je.

Pred sed nik Fon da ci je Cen tar za de mo kra ti ju Dra go qub Mi }u no vi} na veo je da Kri vi~ ni za kon Sr bi je re la ti vi zu je ne ka pra va pro kla mo va na Usta vom, ali ne na u{trb, ve} upra vo u kon tek stu za {ti te qud skih pra va gra |a na. – Ustav pro kla mu je slo bo du go vo ra, ali Kri vi~ ni za kon sank ci o ni {e go vor mr `we, od no sno {i re we ra sne, ver ske, na ci o nal ne i dru ge ne tr pe qi vo sti – ob ja snio je Mi }u no vi}, i do dao da je isti slu ~aj i ka da je u pi ta wu pri me na Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku ka da se pro ce su i ra ju po ~i ni o ci kri vi~ nih de la or ga ni zo va nog kri mi na la ili te ro ri zma. – Mi po la zi mo od vred no sti za {ti te qud skih pra va, i to je na {a mo ti va ci ja. Po sto ji svest da su qud ska pra va sve ti wa i ka da se bo ri mo pro tiv or ga ni zo va nog kri min la i te ro ri zma, to ra di mo upra vo ra di za {ti te qud skih pra va na {ih gra |a na – po ru ~io je Mi }u no vi}, ko ji je i pred sed nik po li ti~ kog sa ve ta De mo krat ske stran ke. U de ba ti su u~e stva li i omd bu sman Sa {a Jan ko vi}, po ve re ni ca za rav no prav nost Ne ve na Pe tru {i}, za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} i broj ni pred stav ni ci ne vla di nih or ga ni za ci ja. (Tanjug)

OSUMWI^EN DIREKTOR „MLEKARE ^OKA”

Ne pla }e no pre u ze to mle ko Pro tiv di rek to ra DOO „Mle ka ra ^o ka“ Mi o dra ga V. (1975) iz ^o ke po li cij ski slu `be ni ci PU Ki kin da pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio vi {e kri vi~ nih de la zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di. Iz PU Ki kin da su ju ~e sa op {ti li da je osum wi ~e ni to kom no vem bra i de cem bra 2011. go di ne od po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a iz No vog Mi lo {e va, Gor weg Bre -

ga, Ador ja na, Tre {wev ca, To to vog Se la i Oro ma pre u zeo ve }u ko li ~i nu mle ka ko ju do sa da ni je pla tio. Na taj na ~in osum wi ~e ni Mi o drag V. je za pred u ze }e pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od oko 6,2 mi li o na di na ra. Sum wa se da je broj o{te }e nih u po slo va wu s „Mle ka rom ^o ka“ ve }i, pa je PU Ki kin da za mo li la o{te }e ne gra |a ne da se ja ve PU Ki kin da na te le fon 0230/412–122. M. Mr.

U NOVOKNE@EVA^KOJ SPECIJALNOJ BOLNICI „SVETI VRA^EVI” is pod jak ne na zad wem se di {tu i is pod se di {ta vo za ~a u auto mo bi lu ma |ar skih re gi star skih ozna ka. Pre ne go {to je pod vr gut de taq noj kon tro li, auto mo bil, ko jim je upra vqa la ma |ar ska dr `a vqan ka, u{ao je u tra ku pred vi |e nu za put ni ke ko ji ne ma ju ni {ta za ca rin sku kon tro lu, {to je put ni ca od go vor na za po ku {aj kri jum ~a re wa do dat no i po tvr di la, re kav {i da sa so bom, kao i we ne dve sa put ni ce, no si sa mo li~ ni pr tqag. Sa stav, kva li tet i vred nost le ko va }e bi ti utvr |e ni na -

dru gih ozbiq nih pro ble ma, zbog ~e ga su na li sti za bra we nih psi ho ak tiv nih sup stan ci. Upra va ca ri na pod se }a na to da je pre sa mo ne ko li ko da na na gra ni~ nom pre la zu Ke le bi ja spre ~en po ku {aj kri jum ~a re wa 184 ku ti je raz li ~i tih le ko va ~i ja je vred nost pro ce we na na oko 3.000 evra. Kri jum ~a re ni le ko vi, ko ji se bez od go va ra ju }e kon tro le na |u na tr `i {tu, mo gu bi ti iz u zet no opa sni po qud sko zdra vqe, na vo di se u sa op {te wu. (Tanjug)

Pro ne ve ra u {ted no-kre dit noj ka si

Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mi le ve M. (1955) iz No vog Kne `ev ca, zbog osno va sum we da je u svoj stvu pred sed ni ka i od go vor nog li ca za ras po la ga we {ted no-kre dit nom ka som po ~i ni la pro ne ve ru na {te tu za po sle nih u Spe ci jal noj bol ni ci „Sve ti vra ~e vi“ u No vom Kne `ev cu. Osum wi ~e na se te re ti da je od ja nu a ra 2007. do de cem bra 2011. go di ne pro tiv prav no pri svo ji la

oko 736.000 di na ra. Po sa op {te wu po li ci je, ona je no vac pri svo ji la ta ko {to je iz {ted no-kre dit ne ka se, ko ju su osno va li za po sle ni u Spe ci jal noj bol ni ci „Sve ti vra ~e vi“, pri li kom po di za wa nov ca sa {ted ne kwi `i ce za is pla tu ~la no va ka se ko ji ma je odo bren kre dit, po di za la su mu nov ca ve }u od iz no sa po treb nog za is pla tu kre di ta i raz li ku za dr `a va la i tro {i la za svo je po tre be. M. Mr.

RUMQANIN OSUMWI^EN DA JE U DISKOTECI NAPAO PRIPADNIKE MUP-a

Po li ca jac te {ko po vre |en

Osnov ni sud u Srem skoj Mi tro vi ci od re dio je pri tvor do me sec da na Dar ku N. (24), ko ji se te re ti da je na pao po li caj ce na du `no sti u dis ko te ci „So ho” i jed nom od wih na neo te {ku te le snu po vre du, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve u tom gra du. Dar ko N. je na kon na ru {a va wa jav nog re da u ugo sti teqskm objek tu „So ho” u Ru mi fi zi~ ki i ver bal no na pao po li caj ce ko ji

su do {li da in ter ve ni {u, na nev {i jed nom od wih te {ku te le snu po vre du. Zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne rad we, on je je na kon li {e wa slo bo de i za dr `a va wa, pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji mu je od re dio pri tvor, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

OL GI CU PA LI [A [KI IZ BA^ KE PA LAN KE NO ]U BRU TAL NO NA PA LI RAZ BOJ NI CI

Javna pravobraniteqica pretu~ena pred ku}nim pragom Ono {to se u ponedeqak oko 22 sata desilo u Ulici cara Lazara u Ba~koj Palanci, u blizini zgrade ovda{we [umske uprave, unelo je nemir me|u stanovnike ove varo{i s blizu 30.000 stanovnika. Nije re~ samo o tome {to je napadnuta `ena, Ol gi ca Pa li {a {ki (1955), aktuelna javna pravobraniteqica op{tine Ba~ka Palanka, ve} je sve zgrozila brutalnost razbojnika. „Dnevnik“ je jedini posetio dom ovde poznate i cewene porodice Pali{a{ki, koji `ivi jo{ u strahu. – Ne, ne slikajte, molim vas! – bilo je prvo {to rekla Olgica Pali{a{ki kada nas je ju~e wena majka Ma ra primila u wihov dom u [umskoj ulici 12. – Oko 22 sata u ponedeqak vra}ala sam se od sestre, a u kesi sam nosila prospekte. U Ulici cara Lazara za~ula sam korake koji su postajali sve ja~i, odnosno imala sam ose}aj da

Ku }a pra vo bra ni te qi ce, u ~i joj je bli zi ni na pad nu ta

`ele da me obi|u. Me|utim, uskoro mi je neko nauvukao moju kapuqa~u na glavu, po~eo da me davi. Po~ela sam da gubim vazduh i samo sam ~ula glas: „Daj pare!” Novca nisam imala, a ku}a mi je bila blizu, me|utim, gubila sam vazduh. Potom me je jedan – a do tada

TRI BU NAL OD RE DIO KO NE MA PRA VO NA PRI VI LE GO VA NU PO SE TU LI DE RU SRS-a

[arovi} ne mo`e kod [e{eqa

Sekretarijat Ha{kog tribunala saop{tio je ju~e da optuèni Vo ji slav [e {eq nema pravo na privilegovanu posetu kojoj bi prisustvovao ~lan pravnog tima lidera Srpske radikalne stranke Ne ma wa [a ro vi}. Sekretarijat navodi da je optuènog i wegov pravni tim za odbranu informisao da De jan Mi ro vi} i Bo ris Alek si} kao „priznati pravni savetnici optuènog u glavnom predmetu”

vi} nema ni pravo na poverqivi materijal u tom slu~aju. Sekretarijat navodi da po strogom tuma~ewu pravila 65 Pravilnika o pritvoru, pravni savetnici optu`enih koji se sami brane konkretno ne predstavqaju „pravne predstavnike” pa ti optu`eni, wihovi pravni savetnici i kejs-menaxeri nemaju pravo na privilegovanu komunikaciju u Pritvorskoj jedinici Tribunala.

Za vr {ne re ~i od 5. do 15. mar ta Zavr{ne re~i optu`be i odbrane na su|ewu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom po~e}e 5. i traja}e do 15. marta, izjavila je ju~e portparolka suda u Hagu Ner ma Je la ~i}. Ona je na redovnom nedeqnom obra}awu novinarima rekla da bi optu`ba zavr{ne argumente trebalo da iznese od 5. do 7. marta, a optuèni od 12. do 15. marta. Pretresno ve}e je datum za po~etak izno{ewa zavr{ne re~i odredilo u oktobru pro{le godine, a tada je tuìocima i [e{equ, koji se brani sam, odobreno po 10 sati za izlagawe. mogu da se sretnu u „privilegovanom” reìmu sa [e{eqem. Poseta ~lanova [e{eqevog pravnog tima je odràna 16. i 17. februara, a kako je saop{tio Tribunal, [e{eq je insistirao na [arovi}evom prisustvu i tako sam izabrao neprivilegovanu komunikaciju sa svojim timom. „Optuèni nema pravo da odrì privilegovani sastanak u prisustvu [arovi}a budu}i da on nije priznat kao rukovodilac (ca se ma na ger) u glavnom predmetu”, naveo je Sekretarijat, dodaju}i da [aro-

[arovi} je 19. februara na konferenciji za novinare naveo da su on i ~lanovi [e{eqevog tima za odbranu Dejan Mirovi} i Boris Aleksi} boravili u dvodnevnoj poseti Tribunalu i da im tom prilikom nije bila dozvoqena „privilegovana komunikacija” sa [e{eqem. Po wegovim re~ima, svi optu`eni u Tribunalu imaju pravo da se slobodno kre}u po delu zatvora odre|enom za primawe poseta, dok su [e{eq i wegovi savetnici vreme za posete proveli, kako je rekao, zakqu~ani u }eliji. (Ta njug)

LI SI CE NA RU KE BE O GRA \A NI NU

Uhap{en zbog de~je pornografije Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsili su M. I. (1984) iz Beograda, u okviru akcije „Armagedon„, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju. Osumwi~eni je, od 2011. godine do li{ewa slobode, na ku}ni ra~unar s interneta preuzimao, skladi{tio i postavqao ve}e ko-

li~ine pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem dece, navodi se u saop{tewu. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koristi M. I. prona|eno je vi{e od 15 gigabajta pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem dece od sedam do 13 godina. U saop{tewu se navodi da }e osumwi~eni, uz krivi~nu prijavu, u zakonskom roku biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. (Fo Net)

DU ET IZ SRP SKOG KR STU RA IZA RE [E TA KA

Kra|a odvela u pritvor Policija u Novom Kne`evcu odredila je zadr`avawe do 48 sati Pe ri I. (1980) i De ja nu R. (1991) iz Srpskog Krstura, zbog osnova sumwe da su u no}i 28. februara ove godine po~inili te{ku kra|u. Oni se sumwi~e da su provalili u samostalnu trgovinsku radwu u Srpskom Krsturu iz koje su odneli ve}u koli~inu kafe, cigareta, alkoholnih pi}a i

drugih proizvoda, ukupno vrednih oko 202.000 dinara. Dvojica osumwi~enih su ju~e uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kikindi. Tu`ilac Osnovnog tu`ila{tva Kikinda Mir ko Ga {o vi} saop{tio je da im je odre|en pritvor do 30 dana i da su na saslu{awu priznali izvr{ewe krivi~nog dela. M. Mr.

nisam znala da su dvojica – zgrabio i preko kolena oborio na zemqu i po~eo ili po~eli da me {utiraju nogama u glavu. Olgica Pali{a{ki ka`e da je tada osetila da je gu{i krv u grlu. Bore}i se za vazduh, odnosno `ivot, ipak je ~ula drugi glas ko-

Ol gi ca Pa li {a {ki le ~i te {ke po vre de

ji je vikao: „Ne z....j, uzmi joj kesu”. Potom su po~eli i da je dave, a uzeli su joj samo kqu~eve u ko`nom povezu, verovatno misle}i da je to nov~anik. – Koliko mogu da se setim, sve je trajalo dva-tri minuta, a meni je delovalo kao ve~nost – pri~a

Olgica. – Kada su oteli ono za {ta su mislili da je novac, pobegli su, a mene su u lokvi krvi ostavili na ulici. Zapomagala sam i hvala qudima iz obli`wih zgrada koji su me ~uli i pozvali Hitnu pomo}, a ka`u da je posle stigla i policija.

Wena majka Mara je u ponedeqak uve~e bila zabrinuta {to joj se }erka nije javila, a tek je sutradan ~ula {ta se, u stvari, desilo. – Kada sam je videla, odnosno kada su je doneli iz novosadske bolnice, umalo se nisam onesvestila – kaè mama Mara. – Zatvoreno levo oko, puno krvi, na koje ni{ta ne vidi, polupana glava, a mo`da i lobawa, lice sve u sveìm krastama, polomqen nos na koji ne moè da di{e – stra{no! Moè li neko ovome da stane na kraj, jer ako nas u {irem centru grada Ba~ke Palanke ovako biju, {ta }e raditi po periferiji? Policija traga za po~iniocima ovog „juna~kog“ dela, a dok razbojnici u ovom delu ba~kog Podunavqa ne budu izvedeni pred lice pravde, malo koja èna }e smeti sama s torbom ili kesom na ulici da do~eka mrak. M. Su yum

[VERC ZLA TA PO U^ESTALOSTI I KO LI ^I NI PRI STI @E I NAR KO TI KE

Zlatna groznica trese Balkan U posledwu godinu dana na na{im grani~nim prelazima zaplene krijum~arenog zlata su se pove}ale nekoliko puta, a carinici jednako otkrivaju poku{aje {verca zlata iz Srbije, kao i onog koje u tranzitu prolazi kroz na{u dr`avu. Samo u proteklom mesecu na grani~nim prelazima u Srbiji zapleweno je oko deset kilograma zlata, vrednosti dvadesetak miliona dinara, a rekordne zaplene zabele`ene su u januaru i martu 2011. godine, kada je na kontrolnom punktu Rudnica zapleweno 30 kilograma zlata, a zatim u Pre{evu jo{ 23 kilograma. Ukupna vrednost zlatnog nakita, poluga i lomqenog zlata koje je zapleweno u ove dve akcije ve}a je od pola miliona evra. Razlog za procvat ovog biznisa posledwih nekoliko godina svakako je sve ve}a potra`wa za zlatom u Zapadnoj Evropi kao i velika razlika u ceni zlata u balkan-

Za ple we n zlat ni na kit

skim zemqama i Turskoj u odnosu na Nema~ku, Italiju, Austriju i Francusku. Iako za glavne {vercere zlata va`e Turci, Makedonci i Albanci s Kosmeta, sve je ve}i broj i na{ih dr`avqana koji se okre}u ovom poslu. O tome svedo~e brojni natpisi o otkupu koji se mogu videti u gradovima {irom Srbije, a

Udvo stru ~en i zva ni~ ni iz voz U zna~ajnom porastu je i zvani~an izvoz zlata iz Srbije jer je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u 2011. godini izdalo {est dozvola za izvoz za ukupno 279 kilograma, dok je 2010. godine izdato dve dozvole, a izvezeno je 120 kilograma zlata. Zlato i poluproizvodi od zlata su na re`imu dozvola, {to zna~i da se kontroli{e wihov uvoz i izvoz, ali bez koli~inskih ograni~ewa. Ina~e, Srbija je, po dostupnim podacima Svetskog saveta za zlato, s 14,3 tone zlata u 2011, plasirana na 58. mestu po deponovanim zalihama tog plemenitog metala.

PO ^EO PRO CES VLA SNI KU „NI BENS GRU PE” I [E STO RI CI WE GO VIH SA RAD NI KA

\ura{kovi} sve negira Vlasnik „Nibens grupe” Mi lo \u ra {ko vi} negirao je ju~e, na po~etku su|ewa pred Specijalnim sudom u Beogradu, da je uz pomo} {est saradnika o{tetio kru{eva~ku Fabriku maziva za oko 35 miliona evra, a sebi pribavio 18 miliona evra imovinske koristi. – Pro~itao sam ovu optu`nicu bezbroj puta, a i daqe mi nije jasno kako sam mogao sam sebe da o{tetim. Nije mi jasan motiv po kojem bih nanosio {tetu svom preduze}u i kapitalu – rekao je \ura{kovi}, u ~ijem je ve}inskom vlasni{tvu bila i Fabrika maziva iz Kru{evca. Po wegovom mi{qewu, to bi mogla uraditi samo mentalno poreme}ena osoba pa je najavio da }e u tom smislu tra`iti da se obavi ve{ta~ewe. \ura{kovi} je ispri~ao da je FAM bio jedno od wegovih najprofitabilnijih preduze-

}a, da je postao lider na trì{tu uqa i da mu je jedini konkurent bila „Naftna rafinerija Beograd”. On se poàlio na to da je ostao bez svih svojih preduze}a jer su, kako je naveo, od kad je u pritvoru, „ili raskinuti ugovori ili su ona u ste~aju”. On i wegovi saradnici uhap{eni su 12. maja pro{le godine i od tada su u pritvoru pa su na ju~era{we su|ewe privedeni iz Okru`nog zatvora u Beogradu. Oni su optuèni da su zloupotrebom slu`benog poloàja pribavili oko 18 miliona evra imovinske koristi \ura{kovi}u i istovremeno o{tetili Fabriku maziva FAM iz Kru{evca za oko 35.000.000 evra. Osim wega, na optuèni~koj klupi su De jan Jev ti}, Ri sto Ri sti}, Bo ra Je li}, Bra ni slav Jo va no vi}, Sr |an Fi li po vi} i Qi qa na Ko sti}. (Ta njug)

sve {to je potrebno za ovaj posao jeste precizna vaga, malo kiseline za proveru kvaliteta i dovoqna koli~ina novca. Ovaj biznis se razvio ne samo zbog krize ve} i zbog konstantnog rasta cene plemenitog metala, prouzrokovane velikom potra`wom koja se bele`i na svetskom tr`i{tu. Gotovo iz dana u dan ni~u nove otkupne „stanice”, naj~e{}e u sklopu mewa~nica, prodavnica satova i nakita, ali sve vi{e je i uli~nih oglasa koji uz broj telefona isti~u i najpovoqnije pla}awe. Pojedini „ogla{iva~i” otkupa odmah saop{te i cenu po gramu, koja se ovih dana kre}e od 1.500 do 2.000 dinara. Ako se zna da se u Nema~koj ili Italiji gram zlata pla}a oko 50 evra, jasno je za{to se {verc zlata gotovo udesetostru~io za svega nekoliko godina.

Iako su zaplene {vercovanog zlata prili~no ~este, pretpostavqa se da neprime}eno na{u granicu pro|u ogromne koli~ine zlata jer ne postoji sistem kontrole kao za narkotike ili oru`je, ve} se sve svodi na procenu grani~nih policajaca. Carinicima posao oteàva i to {to je zlato relativno lako sakriti pa ga ve{ti {verceri prenose u ode}i, obu}i ili u „{tekovima” svojih vozila. Sa sli~nim problemom se susre}u gotovo sve dràve u regionu, gde se tako|e beleì drasti~an porast broja otkupqiva~a zlata. Samo u Zagrebu, mimo zlatara, postoji nekoliko desetina mesta na kojima se otkupquje zlato, dok su se {irom BiH pojavili otkupqiva~i koji deluju ~ak i po lokalnim pijacama. U ovim transakcijama naj~e{}e se ne kontroli{e poreklo zlata, ali, {to je jo{ opasnije – nema nikakve kontrole ni porekla novca kojim se ono otkupquje. Dràva u ovim slu~ajevima nije predvidela nikakav mehanizam kontrole i zlato moè otkupqivati ko god ima dovoqno gotovog novca. Na taj na~in dràva je ostavila ogroman prostor za prawe nelegalno ste~enog novca i danas, kada je kona~no uspostavqen sistem za zaplenu imovine ste~ene nelegalnim poslovima, otkup zlata i preprodaja na trì{tu Zapadne Evrope predstavqa idealnu alternativu za sve one koji su na sumwiv na~in do{li do novca da ga u isto vreme operu i dobro zarade. N. Per ko vi}

RAS PU [TENA KO MI SI JA ZA DA QE UNA PRE \E WE PO SLOV NE APLI KA CI JE U SU DO VI MA

Neovla{}eno ocewivali rad sudija

Ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi} izjavila je ju~e Tanjugu da je raspustila Komisiju za daqe unapre|ewe poslovne aplikacije u sudovima, i povukla wenu odluku da se kvalitet rada u sudovima u AVP poslovnom softveru ra~una u odnosu na sve materije i sve odluke, bilo meritorne ili ne. – Ni do kakvih promena u utvr|ivawu merila i kriterijuma u kvalitetu rada sudija iz izve{taja nije do{lo, a samim tim nije bilo nikakvih posledica – rekla je Sne`ana Malovi}, isti~u}i da je nedopustivo to {to Komisija svoje odluke nije prvo dostavila Visokom savetu sudstva, ~ime je prekora~ila svoja ovla{}ewa. – Mandat Komisije je bio da se iskqu~ivo bavi tehni~kim pitawima koja se odnose na informati~ko softverska re{e-

wa, a ne i da ulazi u pitawe vredovawa rada sudija jer je to u iskqu~ivioj nadle`nosti Visokog saveta. Zbog utvr|enog propusta, raspustila sam Komisiju i pokrenula postupak za utvr|ivawe kako je do{lo do propusta i ko je za wih odgovoran – istakla je ministarka Malovi}. Ministarstvo pravde je osnovalo tu komisiju u novembru 2011. od predsednika sudova i predstavnika Ministarstva. Isti stav je zauzeo i Visoki savet sudstva na prekju~era {woj sednici, posle raspravqawa o dopisu Dru{tva sudija Srbije u vezi s izmewenim prikazivawem kvaliteta rada sudija u izve{tajima o radu sudova. Kvalitet rada sudija se ponovo ra~una samo u odnosu na meri tor ne odluke ko ji ma se okon~ava postupak.

SPORT

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

c m y

PRVA A LIGA: VOJVODINA DO^EKUJE PARTIZAN

Sudar neporaènih Va t er p o l i s ti Voj vo d i n e do ~ e k a } e u svom ba ze nu na Sla noj ba ri ak tu el nog {am pi o na Par ti za na u od lo è nom me ~u ~e tvr tog ko la Pr ve A li ge. U do sa da {wem to ku pr ven stva obe eki pe ima ju mak si ma lan u~i nak od tri po be de, ali ulo ga fa vo ri ta pri pa da Par ti za nu. Da pod se ti mo, oba ti ma opro sti la od Li ge {am pi o na, pa se okre }u do ma }im iza zo vi ma. - Mak si mal na di sci pli na u igri, sto po sto po sve }e nost u od bra ni, kon tro la lop te u na pa du i kon tro la gu bqe wa lop te, br è vra }a we i mak si ma lan po la zak u na pad su za da ci ko je su do bi li mo ji igra ~i, ka ko za ovo, ta ko i za sve na red ne utak mi ce. No vi Sad je, eto, u ne de qu da na imao i ima }e pri li ku da vi di tri vr hun ske va ter po lo pred -

Sa @AK-om na Slanoj bari Utak mi ca pe tog ko la Pr ve A li ge iz me |u @AK-a i Voj vo di ne ne }e se igra ti u Ki kin di, ve} u No vom Sa du, po {to je do {lo do za me ne do ma }in stva. Utak mi ca je na pro gra mu u su bo tu u 19 ~a so va na ba ze nu Sla na ba ra. U osta lim utak mi ca ma pe tog ko la Par ti zan do ~e ku je Be o grad, a Ba wi ca igra sa Cr ve nom zve zdom. pu ne ono {to im je tre ner dao u za da tak. - To smo ve} spro vo di li kroz ja ke me ~e ve sa Zve zdom i Za grep ~a ni ma. Zna ~aj no smo po di gli for mu, jer smo na por no ra di li pred na sta vak se zo ne. Na dam se da }e mo u tom `a ru na sta vi ti i u osta lim utak mi ca ma. Pro me ni li smo igru u od no su na je sen, ko ja se ba zi ra na ja koj od bra ni, uz {to ma we gu bqe we lop te i br ze kon tra na pa de. Na dam se da }e mo to is po {to va ti u

mo ana li zi ra mo sa mo svo ju igru, a ta ko je i ka da igra mo i po be |u je mo - re kao je Cu ki}. Pr vo ti mac Sr |an Vuk sa no vi} je is ta kao da je ciq Voj vo di ne da pri ka `e svo ju igru. - To smo ve} po ku {a li sa Zve zdom i Mla do sti, a ta ko bi tre ba lo da ura di mo i sa Par ti za nom. Li ga {am pi o na je iza nas i osta je nam da se po sve ti mo na {em pr ven stvu. Zna ~i, ra ~u na mo na fi zi~ ku spre mu, pli va we i kon tra na pa de. Na {e

Ko rek tor Voj vo di ne Mi li ja Mr dak (le vo)

VOJVODINA NS SEME DANAS DOMA]IN RIBNICI

Za overu drugog mesta Ni s u ima l i pu n o vre me na za od mor od boj k a { i Voj v o d i n e NS se me i Rib ni ce po sle fi nal nog tur ni ra Ku pa po {to da nas, u po sled wem ko lu li ga {kog de la pr ven stva, de le meg dan. No vo sa |a ni ma je do voq na bi lo ka kva po be da da ove re dru gu po zi ci ju i da u tom slu ~a ju u plej-of u|u s pred n o { }u do m a } eg te r e n a, sve do po ten ci jal nog fi na la. U pr vom de lu pr ven stva cr ve no-be li su sla vi li u Kra qe vu (3:1) pa da nas ne bi tre ba lo da ima ju ve }ih pro ble ma u po ho du na bo do ve, iako je Rib ni ca u na po nu for me. Naj va `ni je je da No vo sa |a ni ozbiq no shva te pro tiv ni ka i da po tvr de kva li tet i zva we fa vo ri ta. - Da nas se bo ri mo za ove ru dru gog me sta na ta be li i me~ s Rib ni com je uver ti ra za plejof. Pro t iv n i k a sha v at m o ozbiq no i ne ma me sta opu {ta wu. Po ka za li smo na fi nal nom tur ni ru Ku pa ~i me ras po la `e mo i na dam se da }e mo na -

sta vi ti s do brim iz da wi ma. Si gur no je da su igra ~i emo tiv no i fi zi~ ki is pra `we ni, ali je ka len dar tak mi ~e wa ta kav da ne ma pu no vre me na za od mor. Po ka za li smo da ka da nas dr è mo tiv i è qa sve mo è mo da ura di mo, pa mo ti va ne }e maw ka ti ni da nas, a ni kroz plej-of, jer do bro zna mo {ta su nam ci qe vi u pred sto je }em pe ri o du - re kao je {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}. Mi li ja Mr dak je ne ka da no sio dres Rib ni ce, a ve} tre }u go di nu je u Vo {i nom cr ve nobe l om. On na g la { a v a da je obez be |i va we dru ge po zi ci je na ta be li sa da glav ni ciq no vo sad skog ko lek ti va. - Ni smo ima li pu no vre me na da se od mo ri mo po sle osva ja wa Ku pa, ali mo ra mo da igra mo do bro i na da na {wem me ~u. Mo ra mo od star ta da na met ne mo na{ ri tam igre i da osi gu ra mo dru go me sto na ta be li ka ko bi smo opu {te ni je mo gli da raz m i { qa m o o sle d e } em

ci qu, a to je plej-of - is ta kao je Mr dak. Re zer vni teh ni ~ar cr ve nobe l ih Ne m a w a Ste f a n o v i} pri ~a o igri Kra qev ~a na. - Rib n i c a je do b ra eki p a, ali se od l i~ n o po z na j e m o i ne } e bi t i ni k a k vih iz n e n a | e wa. Pred v o | e n i su Bi } a n i nom na po z i c i j i teh n i ~ a r a i igra j u le p u od b oj k u. Kva l i tet su po k a z a l i i pla s ma n om na fi n al n i tur n ir Ku p a. Ipak, fa v o r i t i smo i tre b a to da po k a ` e m o na te r e n u, a ko r i s tim pri l i k u da se za hva l im pu b li c i na po d r { ci za vre m e Ku p a i na d am se da }e po n o v o do } i u ve l i k om bro j u da nas po d r ` i - re k ao je Ste f a n o v i}. Utak mi ca Voj vo di na NS se me - Rib ni ca igra se u ma loj sa li Spen sa od 18 ~a so va, uz di rek tan TV pre nos, a klub `e li da se za hva li svim pri sta li ca ma ko ji su ih bo dri li na fi n al n om tur n i r u Ku p a bez plat nim ula zom. M. Risti}

Uba vi} i Vu ja si no vi} vo di }e i da nas `e sto ke du e le

sta ve, jer po sle Cr ve ne zve zde i Mla do sti sti `e Par ti zan. To su i za klub i za grad ve ma va `ne stva ri, na ro ~i to ka da je po pu la ri za ci ja va ter po la u pi ta wu re kao je tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi}. Ka pi ten Vla di mir Cu ki} je na gla sio da igra ~i tre ba da is -

du e lu sa Par ti za nom. Tre ner Sta no je vi} je bio za do vo qan ne kim seg men ti ma u pret hod nim ja kim du e li ma sa Zve zdom i Mla do {}u, a ne ki ma i ni je. Ne za hval no je prog no zi ra ti is hod me ~a, mi uvek gle da mo se be i svo ju igru, pa }e ta ko bi ti i ovo ga pu ta. I ka da gre {i mo i gu bi -

Fo to: F. Ba ki}

je da se bo ri mo i da mo svoj mak si mum - re kao je Vuk sa no vi}. Upra va klu ba, stru~ ni {tab i igra ~i po zi va ju na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i po dr `e ih u du e lu sa Par ti za nom, ko ji se igra u 18.30 ~a so va na Sla noj ba ri. G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

VLA DAN PA VLO VI], LE VI BEK VOJ VO DI NE, PRED DUEL U KRA GU JEV CU

TUR NIR NA KI PRU

Mu {ki i na Ni igre, ni go lo va po be du od po ~et ka Ki par – Sr bi ja 0:0

Fudbaleri Vojvodine u{li su u prvenstveni ritam treninga, pripremaju}i se za nedeqni susret u Kragujevcu. Igra~i su izvanredno trenirali tokom zimskih priprema i sada jedva ~ekaju da prole}ni deo sezone po~ne. - Zaista, svi jedva ~ekamo da se prvenstvo nastavi. Odmah igramo derbi, jer na{ nedeqni duel s Radni~kim u Kragujevcu to zaista i jeste. Svesni smo da nas o~ekuje te`ak me~, verujem da }e tribine tamo{weg stadiona biti lepo popuwene, {to nam ne}e smetati jer svi mi volimo da igramo pred velikim brojem navija~a. Fizi~ki

Ili} pred od la skom Brana Ili}, iskusni napada~ i najboqi strelac Novosa|ana jesenas (9 golova u prvenstvu i Kupu Srbije), ima dozvolu kluba da potra`i inostrani anga`man i na putu je da to i u~ini. U januaru se ~inilo da }e postati ~lan ^ernomoreca iz Ukrajine, s kojim je trenirao u Antaliji, ali do realizacije transfera nije do{lo. Ili} je potom odradio pripreme s Vojvodinom u Novom Sadu i u Turskoj, a samo nekoliko dana pred po~etak drugog dela sezone pojavila se opcija da napusti crveno-bele. - Ili} se ju~e nije pojavio na treningu i pretpostavqam da je otputovao u Antaliju, gde se na pripremama nalazi kazahstanski tim Aktobe - rekao je sportski direktor Miodrag Pateli}. Obavestio me je o mogu}nosti da pre|e u ovaj klub i o~ekujem svakog ~asa da saznam da li se Ili} dogovorio o uslovima transfera i da li }e postati igra~ tima iz Kazahstana. najboqe svedo~i ~iwenica da zauzimaju ~etvrto mesto na tabeli, odmah iza nas. Tokom zime su se poja~ali, ni jedan bitan igra~ nije ih napustio i jedino ne znam kako su poj~awa uklopili u postoje}i tim. Mi, opet, znamo koliko vredimo i zato ne smemo da srqamo, ve} moramo da budemo strpqivi i smireni. Verujem da }e na{i navija~i ponovo biti s nama i koristim i ovu priliku da ih pozovem da do|u u Kragujevac, jer je i nama lak{e

Ka ran tin Fudbaleri Vojvodine prvu zvani~nu prole}nu utakmicu igraju u nedequ u Kragujevcu. To je ujedno i derbi 16. kola {ampionata, a susret }e prenositi i RTS na svom drugom programu od 13.55 ~asova. Novosa|ani put Kragujevca kre}u u subotu popodne i no} }e provesti u karantinu, kako bi odmorni do~ekali prvi prole}ni ispit.

Spre man za pro le} ne iza zo ve: Vla dan Pa vlo vi}

smo odli~no pripremqeni, jedno {to su nam tokom ove sedmice nedostajali igra~i koji su imali obaveze prema reprezentacijama rekao je pouzdani levu bek Vladan Pavlovi}. Ne tako davno operisali ste meniskus i propustili ste fini{ jeseni. Kakva je situacija sada?

- Odmah po povratku po~eo sam da treniram punom snagom, tako da nikakve posledice ne ose}am i spreman sam da zaigram, ukoliko trener Dejan Vuki}evi} tako odlu~i. Koliko poznajete ekipu Radni~kog? - Kragujev~ani su bili hit jeseweg dela prvenstva, o ~emu

Le gen de u po se ti le gen di Lazar Vasi}, legendarni golman FK Vojvodina i dugogodi{wi urednik sportske rubrike „Dnevnika“, te{ko je oboleo. Nalazi se pod stalnom lekarskom negom u Gerontolo{kom centru na Novom nasequ, a ju~e su ga posetili predstavnici veterana crveno- belih Radomir Krsti} i Ilija Panteli}. Oni su Vasi}u po`eleli brz oporavak, predali mu poklone i preneli pozdrave iz FK Vojvodina i od wegovih prijateqa.

da igramo kada osetimo podr{ku s tribina. ^ini se da je sada jo{ boqa saradwa izme|u napada~a i odbrambenih igra~a? - [ef insistira na disciplini u igri i na tome da odbrana po~ne presingom na{ih {piceva na defanzivce rivala. To u velikoj meri olak{ava posao i nama u odbrani, ali i zahteva odli~nu fizi~ku pripremqenost. Svi smo spremni i na treneru je da odlu~i ko }e igrati u nedequ. I Vojvodina se tokom zime poja~ala? - Jeste, do{li su odi~ni igra~i, ali ne znam koliko }e Almami Moreira biti spreman za duel s Radni~kim. Ponavqam, najva`nije je da ne srqamo, da odigramo mudro i optimista sam. Najbitnije je da od po~etka igramo mu{ki i na pobedu i da ne pretimo nikome, ve} da snagu i kvalitet pokazujemo i dokazujemo na terenu - istakao je Vladan Pavlovi}. A. Pre do je vi}

LAR NA KA: Stadion GSZ, gledalca oko 200, sudija Blom (Holandija). KI PAR: Mastru, Merkis, Sijelis, Haralambus, Avram(Vaslui), Efrem (Sacijes), Demetriju (Aleksandru), Nikolau (E. Haralanbides), Dobra{inovi}, A. Haralambides (Solomu), Mitidis (Hristofi). SR BI JA: Stojkovi}, Basta (Ninkov), Ivanovi}, Nastasi}, Obradovi} (Kolarov), Igwovski, \uri~i} (Ka~ar), Kuzmanovi} (Ninkovi}), Jovanovi} (Tadi}), Sulejmani (Z. To{i}), [}epovi}. Mini turneju na Kipru podmla|ena fudbalska reprezentacija Srbije zavr{ila je bez primqenog gola. U prvom me~u orlovi su pobedili Jermeniju (2:0),a u ju~e su remizirali s Kiprom (0:0). U oba susreta na{i fudbaleri su igralo dosta komotno, bez takmi~askog naboja, pa se i nije mogla proceniti snaga ovog tima. Dodu{e, u dva dana na{i protivnici nisu stvorili ni jednu pravu priliiku za gol, u veznom redu lako smo dolazili do lopti, jedino je {kripalo u napadu, {to se o~ekivalo s obzirom da smo na Kipar otputovali sa samo dvojicom golobradih napada~a, Markovi}em i [}epovi}em. Utakmicu sa doma}inom turnira odigrali smo u sasvim izmewenom sastavu u odnosu na prethodni dan, ali se ispostavilo da se na mladi}e, Igwovski, \uri~i} i Nasti}, u narednom periodu vaqa ozbiqno ra~unati. Igrali su hrabro, lepo su gurali loptu, Igwovski je na sredini terena bio dominatan, lako je prekidao akcije protivni~kog tima, dok je \uri~i} u nekoliko navrata le-

po uposlio najisturenije igra~e. [teta {to nismo postigli gol, a Sulejmani je bio dva puta u idealnoj poziciji. Generalno gledaju}i, u napadu smo bili bezopasni, [}epovi} je samo nekoliko puta imao loptu u nogama, a bo~ni igra~i, kao i u me~u s Jermenijom, bili su suvi{e daleko. Ve} u ~etvrtom minutu mogli smo da povedemo, Jovanovi} je u{ao u kazneni prostor, prosle-

Ni u drugom delu me~a slika se nije mnogo promenula, igralo se uglavnom na sredini terena, i jedni i drugi su kratkim pasovima `eleli da do|u do gola, ali su odbrane bile na visini zadatka pa pravih prilika nije bilo. Sve {to su uradili i jedni i drugi u napadau bilo je iz prekida posle kornera ili slobodnih udaraca. Mo`da je najboqu priliku imao [}epevi} posle

Re pre zen ta tiv ci Sr bi je za vr {i li na stup na Ki pru bez pri mqe nog go la

dio je loptu do Sulejmanija koji je loptu prebacio na levu nogu i tako omogu}io golmanu Mastru da smawi ugao i da u|e u {ut. I drugu priliku za na{ tim imao je Sulejmani, opet je Jovanovi} pro{ao levom stranom i uputio upotrebqiv centar{ut, ovog puta Sulejmani je poku{ao desnom (slabijom) nogom, ali je lopta odsko~ila i {ansa je propala. U prvom delu me~a Kiprani su delovali bledo, samo su jednom uputili {ut na gol besposlenog Stojkovi}a.

centar{uta Jovanovi}a i slabe intervencije odbrane doma}ina, ali je wegov udarac lako zaustavio golman Mastru. Mo`da treba izdvojiti i {ut Igwovskog, koji je sa tridesetak metara poku{ao da iznenadi Kiprane, ali ni on nije bio uspe{an. Kiprani su jedinu pravu priliku imali nekoliko minuta pre kraja me~a, kada je Kristofi zaobi{ao Stojkovi}a, ali je oti{ao u mrtav ugao, pa je wegov {ut Nasti} izbaci u korener. G. Ko va~

SUSRET MLA DIH REPREZENTACIJA

Apla u zi za Mu drin skog Sr bi ja - BiH 2:0 (0:0) BE O GRAD: Stadion BASK, gledalaca 1.000, sudija: Maì} (Srbija). Strelci: Mudrinski u 56. i ôvi} u 90. minutu. @uti kartoni: Miqkovi} (Srbija), Vi{}a, Grahovac (BiH). SR BI JA: Aleksi}, Miqkovi}, Savi}, Medojevi}, Mladenovi}, Milivojevi}, Krsti~i}, Lazovi}, Milunovi}, Koji}, Despotovi}. Igrali su jo{: Dmitrovi}, Petkovi}, Kosanovi}, Mudrinski, ôvi} i Mito{evi}. BO SNA I HER CE GO VI NA: Bukvi}, ôli}, Kvesi}, Sipovi}, Marki}, Vi{}a, Stevanovi}, Bilbija, Grahovac, Be{i}, Gwati}. Igrali su jo{: Hanxi}, Pupovac, Brekalo, Prci} i Tankovi}. Mlada reprezentacija Srbije u prijateqskom susretu savladala je odgovaraju}u selekciju BiH sa 2:0 (0:0). U posledwoj proveri pred kvalifikacioni duel sa Farskim Ostrvima, u junu, orli}i su odigrali dobru utakmicu i zasluèno slavili.

Og wen Mu drin ski

U prvom poluvremenu gosti su imali vi{e od igre i nekoliko prilika za gol, a tek u nastavku orli}i su se prenuli i stigli do pobede. U 14. minutu gosti su postigli gol, ali je poni{ten zbog ofsajda. Najboqu priliku gosti su imali u 35. minutu, Kvesi} je sa sedam metara pogodio stativu. [ansu za gol imala je i Srbija ne{to kasnije, ali je Lazovi} sa 18 metara {utirao preko gola. U nastavku orli}i su gospodarili terenom. U 50. minutu Savi} je dobro {utirao, a Bukvi} odbranio.Nekoliko minuta kasnije Mudrinski je postigao efektan gol, zbog ~ega je nagra|en aplauzima. U 77. minutu gosti su mogli do izjedna~ewa, najpre je Su{i} pogodio stativu, a odbijenu loptu Prci} je poslao pravo u Aleksi}a. Kona~an rezultat postavio je ^ovi}. Zbog povreda su pre vremena igru napustili Koji} i Medojevi}. I. La za re vi}

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Sja jan gol Po le ta no vi }a Luk sem burg – Sr bi ja 1:3 (1:0)

TE REN HAJ DU KA KAO TE PIH: Fudbaleri Hajduka }e prole}nu superliga{ku premijeru imati 4. marta pred svojim pristalicama. Protivnik }e im biti OFK Beograd, a izvesno je da }e fudbaleri imati idealne uslove za igru. Naime, stadion u Kuli odli~no je pripremqen. Anga`ovawem zaposlenih, zatim trenera i igra~a mla|ih selekcija i prijateqa kluba uklowen je sneg, a kada je skinuta folija ukazao se zeleni tepih(na slici). Klupsko rukovodstvo Hajduka donelo je odluku da ulaz na stadion za utakmicu s romanti~arima bude slobodan. \. B.

KON SEN DORF: Stadion Konsendorfa, gledalaca: 300 . Sudija: Loren Kopriva (Luksemburg). Strelci: 1:0 Deida u 23, 1:1 Lemaji} u 47, 1:2 Lemaji} u 74, 1:3 Poletanovi} 88. minutu. @uti kartoni: Almeida, Jans, Has, Bernard, Klap i Dragovic (Luksemburg), âvri} i Spaji} (Srbija). LUK SEM BURG: Peifer, Mastrangelo, Hes (78. Speler), Bernard, Siebenaler, Ramdedovic (60. Dragovic), Kitenge (75. Basttos), Jans (75. Lourenco), Deida (64. Klap), De Sousa, Almeida. SR BI JA: Pajovi}, Laki}evi}, Filipovi} (46. Aksentijevi}), Radoja, Rosi} (Spaji}), Petrovi}, Ivkovi} (88. Pavlovski), Boòvi} (46. Poletanovi}), Lemaji}, âvri}, Pavlovi} (46. Dimi}).

Omladinska reprezentacija Srbije pobedila je sa 3:1 u prijateqskom me~u kombinovanu selekciju Luksemburga, za koju su igrali neki mladi reprezentativci ove zemqe. U odnosu na tim koji je igrao u prijateqskom me~u s Belgijom, selektor Zoran Mari} je u Konsendorfu izme{ao karte, a {ansu protiv Luksemburga od po~etka me~a dobili su svi igra~i koji nisu po~eli prethodni me~. U prvom delu vi|ena je borbena utakmica, selekcija Luksemburga iskoristila je jednu gre{ku na{e odbrane i povela, po{to je Rosi} vratio kratko do Pajovi}a, a Deida sve lukavo pratio i doveo svoj tim u vo|stvo. U drugom delu selektor Mari} osve`io je tim, {to se isplatilo posle samo dva minuta. Aksentije-

Mar ko Po le ta no vi}

vi} je pro{ao po desnoj strani, prona{ao Dimi}a, on asistirao Lemaji}u, koji je doneo izjedna~ewe. Isti akteri doneli su preokret za 2:1, a tre}i gol sjajnim {utem sa 20 metara postigao je Marko Poletanovi}.

sport

~etvrtak1.mart2012.

PRE MA PI SA WU BRI TAN SKOG „DEJ LI MEJ LA”

ODBOJKA DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA (@) NO VI SAD - IS TOK Voj vo di na 3 - Va ra din 0:3 De te li na ra - VST 2 0:3 Bit - Par ti zan 3:1 NS vo lej tim slo bo dan 1. Va ra din 2. Bit 3. De te li na ra 4. NS vo lej tim 5. VST 6. Par ti zan 7. Voj vo di na

8 8 8 7 8 8 7

6 6 5 4 4 2 0

2 2 3 3 4 6 7

21:9 22:12 16:13 15:12 16:15 8:19 3:21

18 18 14 12 12 6 1

NO VI SAD – ZA PAD La vi ce - No vi Sad 3 3:1 Fu tog - NS tim 0:3 Be o ~in - Sme~ 2:0 (PFF) Vo lej slo bo dan 1. La vi ce 2. NS tim 3. Fu tog 4. No vi Sad 5. Be o ~in 6. Vo lej 7. Sme~

8 7 1 23:9 20 7 6 1 18:8 16 7 4 3 13:9 12 7 3 4 14:15 10 8 3 5 14:17 10 6 0 6 0:18 0 is tu pio iz tak mi ~e wa

SRED WA BA^ KA Li be ro - For tu na Haj duk - Gr bi} 1. Haj duk 2. Gr bi} 3. For tu na 4. Be ~ej 5. Li be ro 6. Je din stvo

9 9 9 8 9 8

8 6 6 4 2 0

1 3 3 4 7 8

26:5 22:11 19:16 14:15 11:23 2:24

1:3 3:1 25 18 15 13 6 1

Stevanovi} na meti Junajteda Man ~e ster ju naj ted spre man je da pla ti To ri nu oko {est mi li o na fun ti za tran sfer 21go di {weg igra ~a sre di ne te re na Ale na Ste va no vi }a, pre neo je bri tan ski list „Dej li mejl”. Ka ko se na vo di, Sr bin ro |en u [vaj car skoj na me ti je jo{ ne ko li ko en gle skih pre mi jer li ga {a, me |u ko ji ma je i Ar se nal. Klub iz Lon do na na vod no pra ti Ste va no vi }a od ka da je igrao za mi lan ski In ter, a sa ku ti tob xi ja opi sa li su ga kao no vog Kri sti ja na Ro nal da. Ste va no vi} je ro |en u Ci ri hu 1991. go di ne, a pro {ao je kroz omla din ske {ko le Rad ni~ kog iz No vog Be o gra da, Rad ni~ kog iz Obre nov ca i In ter a. Za pr vi tim mi lan skog klu ba od i grao je i je dan me~, 2010. go di ne, po sle ~e ga je pro dat To ri nu. Pro {lu go di nu pro veo je na po zaj mi ci u

dnevnik

TA KO TO RA DE NEM CI

Za rolnu papira 63.000 evra Fud bal ski sa vez Ne ma~ ke ka znio je Sankt Pa u li za to {to je (u de cem bru) na vi ja~ tog klu ba po go dio rol nom pa pi ra fud ba le ra Ajn trah ta. Ka pa ci tet sta di o na bi }e sma wen za 5.800 me sta na utak mi ci sa Kar lsru e om, a to zna ~i da }e klub osta ti bez 63.000 evra ko je bi za ra dio od pro da je ka ra ta, {to je mno go za jed nog dru go li ga {a. Na vi ja~ Sankt Pa u li ja se iz vi nio fud ba le ru Ajn trah ta Pir mi nu [ve gle ru, ali je Sa vez ve} od lu ~io da ka zni klub. Sankt Pa u li je mo gao i go re da pro |e jer je pred sed nik Fud bal skog sa ve za Ne ma~ ke za tra `io da se ka pa ci tet sta di o na sma wi za 13.000 me sta.

NBA LI GA

Lopez sru{io Dalas Eki pa Wu Xer si ja sla vi la je na go sto va wu {am pi o ni ma NBA li ge Da la su (93:92). Naj za slu `ni ji za tri jumf Net sa bio je Bruk Lo pez sa 38 po e na, {est sko ko va i jed nom asi sten ci jom. Cen tar go sti ju iz Wu Xer si ja bio je si gu ran u kqu~ nim mo men ti ma u fi ni {u me ~a, upr kos to me {to je zbog lo ma no ge

Kom bi na ci ja to ga sva ka ko ni je do bra za pro tiv ni~ ki tim”, iz ja vio je po sle po ra za Kris Pol, ko ji je sa 27 po e na, ~e ti ri sko ka i {est asi sten ci ja bio je dan od naj za pa `e ni jih u re do vi ma Kli per sa.Osim we ga is ta kao se i Blejk Gri fin sa 30 po e na i se dam uhva }e nih lop ti.Ni ko la Pe ko vi} u~e -

Alen Ste va no vi}

ka nad skom To ron tu, a u To ri no se vra tio le tos. Za tre nut no vo de }i tim ita li jan ske Se ri je B Ste va no vi} je ove se zo ne igrao u 25 utak mi ca i po sti gao tri go la.

Od i grao je i je dan me~ za mla du re pre zen ta ci ju Sr bi je, 2010. go di ne pro tiv Ma ke do ni je, ka da je se lek tor bio Ra to mir Duj ko vi}.

TRO FEJ NO VOG SA DA 1. LI GA (@) La vi ce 07 - Gr bi} 1:2 NS tim - Fu tog 1 0:2 Voj vo di na 1 - NS vo lej 2:0 1. Gr bi} 11 2. No vi Sad 9 3. NS vo lej tim 10 4. VST 10 5. Fu tog 10 6. Fu tog vest 10 7. La vi ce 11 8. NS tim 11 9. Voj vo di na 9 10. NS vo lej 11

9 2 9 0 8 2 7 3 5 5 4 6 3 8 3 8 2 7 1 10

19:5 18:1 16:4 15:7 10:10 9:12 8:17 6:17 4:15 3:20

19 18 16 15 10 9 8 6 4 3

Mo me nat iz du e la Da las – Wu Yer si

tek ne dav no za i grao. On je upi sao sa mo poen ma we od re kor da ka ri je re u NBA li gi. Mi ne so ta je u Los An |e le su sa vla da la Kli per se sa 109:97.Za 18. po be du Tim ber vul vsa naj za slu `ni ji su bi li De rik Vi li jams i Majkl Bi zli ko ji su sa klu pe upi sa li po 27 po e na. In te re sant no je da su re zer vi sti Mi ne so te za be le `i li ukup no 72 po e na na ovom me ~u, {to je naj bo qi u~i nak ove se zo ne.„Vi li jams i Bi zli su po ga |a li otvo re ne {u te ve, ali su bi li pre ci zni i iz te {kih si tu a ci ja.

2. LI GA (@) For tu na - Kli sa 1:2 Zmaj - Sme~ 2:0 No vi Sad 2 - De te li na ra 2:0 Par ti zan - Star 2:0 Bo {a slo bo dan 1. Par ti zan 2. For tu na 3. No vi Sad 4. Vo {a 5. De te li na ra 6. Kli sa 7. Sme~ 8. Zmaj 9. Star

10 10 10 9 9 10 10 9 9

9 6 6 6 6 5 2 2 1

1 4 4 3 3 5 8 7 8

18:4 14:10 13:9 14:7 13:9 13:11 9:17 4:15 2:16

3. LI GA (@) Ru men ka - Bu di sa va Ki sa~ - Vo lej Du nav vo lej - Fu tog 2 Voj vo di na 2 - Me tal ma tik Bit - Va ra din 1. Bu di sa va 2. Va ra din 3. Voj vo di na 4. Fu tog 5. Me tal ma tik 6. Du nav vo lej 7. Ru men ka 8. Vo lej 9. Ki sa~ 10. Bit

10 10 10 10 11 11 11 11 11 11

9 1 9 1 7 3 7 3 5 6 5 6 4 7 4 7 3 8 0 11

18:3 18:3 15:7 15:8 13:13 13:13 10:15 9:16 7:17 0:22

18 14 13 13 13 13 9 4 2

1:2 1:2 2:1 0:2 0:2 18 18 15 15 13 12 10 9 7 0

LI GA 5–6 Va ra din - Fu tog 2:1 For tu na - Voj vo di na 2:0 Gr bi} - NS tim 0:2 VST - NS vo lej tim 0:2 Par ti zan - La vi ce 2:0 NS vo lej - De te li na ra 2:0 (PFF) 1. NS vo lej tim 11 11 2. VST 11 10 3. Par ti zan 11 9 4. Gr bi} 11 7 5. For tu na 11 7 6. NS tim 11 6 7. La vi ce 11 5 8. NS vo lej 11 4 9. Voj vo di na 10 3 10. Fu tog 11 1 11. Va ra din 10 1 12. De te li na rais tu pi la

0 22:1 22 1 20:2 20 2 18:6 18 4 16:9 16 4 15:9 15 5 12:10 12 6 12:12 12 7 8:14 8 7 6:15 6 10 4:20 4 9 3:19 3 iz tak mi ~e wa

1. LI GA (M) For tu na - Vo {a 2 De te li na ra - RFU 1 La vo vi - Vo {a 1 Stra `i lo vo - Vo lej 1. Vo {a 1 2. As 3. RFU 1 4. La vo vi 5. De te li na ra 6. Stra `i lo vo 7. For tu na 8. Vo {a 2 9. Vo lej

9 9 10 10 9 9 9 9 10

8 1 7 2 7 3 4 6 6 3 5 4 4 5 1 8 0 10

2:0 0:2 1:2 2:0 17:4 16:5 16:7 13:13 12:9 10:9 9:11 2:17 1:20

17 16 16 13 12 10 9 1 1

LI GA 5–6 Vo {a 3 - RFU 2 2:0 La vo vi 07 - De te li na ra 2:0 (PFF) Vo {a 4 slo bo dan 1. RFU 2 8 7 2. Vo {a 3 9 6 3. La vo vi 9 5 4. Vo {a 4 7 2 5. De te li na rais tu pio

1 14:2 14 3 13:6 13 4 10:10 10 5 6:11 6 iz tak mi ~e wa

DA NAS U NO VOM BE ^E JU

Sta dion Pti~ je gne zdo u Pe kin gu

NA DAN OTVA RA WA OLIMPIJADE U LON DO NU

Arsenal i Siti na Pti~jem gnezdu Fud ba le ri Ar se na la i Man ~e ster si ti ja od i gra }e pri ja teq ski me~ u Pe kin gu 27. ju la, na dan otva ra wa Olim pij skih iga r a u Lon d o n u.Taj su s ret igra }e se na sta di o nu Pti~ je gne zdo, na ko jem su 2008. go di ne otvo re ne pret hod ne Let we

stvo vao je u tri jum fu Mi ne so te sa 12 po e na i ~e ti ri sko ka za 22 mi nu ta u igri, dok je Dar ko Mi li ~i} za ne pu nih 19 mi nu ta po sti gao je dan poen, tri sko ka i pet asi sten ci ja. Re zul ta ti: Kli vlend - Bo ston 83:86, In di ja na - Gol den Stejt 102:78, De tro it - Fi la del fi ja 68:97, Hju ston - To ron to 88:85, Mil vo ki - Va {ing ton 119:118, ^i ka go - Wu Or le ans 99:95, Da las Wu Xer si 92:93, Sa kra men to - Ju ta 103:96, LA Kli pers - Mi ne so ta 97:109.

olim p ij s ke igre. Utak m i c a dva klu ba bi }e uver ti ra za ce re m o n i j u otva r a w a Iga r a u Lon do nu, jer }e se po en gle skom vre me nu igra ti u vre me ru~ ka. - I do li ku je da dva en gle ska klu ba igra ju na sta di o nu ko ji

je pre ~e ti ri go di ne bio do ma }in iga ra u Pe kin gu - re kao je iz v r { ni di r ek t or Ar s e n a l a Ivan Ga zdis. En g le s ki klu b o v i to k om pri pre ma za no vu se zo nu ~e sto pu tu ju na tur ne ju po Azi ji zbog bo ga tih spon zor skih ugo vo ra.

JO[ 100 DA NA DO PO ^ET KA EURA 2012.

Poqaci muku mu~e s putevima Ta~ no 100 da na osta lo je do po }e to kom {am pi o na ta ~ak 100.000 le zni~ ka mre à, mo der ni zo va ne ~et ka Evrop skog fud bal skog {am po li ca ja ca bi ti an ga ò va no da bi su sta ni ce, a otva ra se i dru gi pi o na ta u Ukra ji ni i Poq skoj, sve pro {lo u naj bo qem re du. Pro - aero drom u Var {a vi. ali ve} sa da je iz ve sno da or ga ni me we ni su i za ko ni, pa }e se hu li - Na no vi aero drom }e sle ta ti za to ri ne }e us pe ti na vre me da za ga ni ma su di ti ve} na sta di o ni ma. avi o ni ni sko bu xet nih kom pa ni ja, vr {e sve neo p hod ne ra do kao i pri vat ni avi o ni ve. Po qa ci }e utak mi com ob ja sni la je Edi ta Mi pro tiv Por tu ga la, ko na~ koq ~ak, port pa rol var no, otvo ri ti no vi Na ci o {av skog aero dro ma. nal ni sta dion u Var {a vi, Na à lost, put na mre po sled wi od ~e ti ri no va à u Poq skoj je da le ko objek ta, u ko je je ulo è no od è qe ne, jed na ki ne 500 mi li o na evra. Ono ska kom pa ni ja ni je us pe {to bri ne uo~i Euro la na vre me da iz gra di 2012. je ste po da tak da pla no vi auto put Var {a va ni ra na re kon struk ci ja Ber lin, ne ko li ko sto auto pu te va ne }e bi ti za ti na ki lo me ta ra i da qe vr {e na. je u iz grad wi, a ni re no - Pro {log ju na ima li vi ra we po sto je }ih pu te smo pro ble ma s tri bi na va ne }e bi ti za vr {e no ma, pa je utak mi ca Poq - Na ci o nal ni sta dion u Var {a vi spre man za otva ra we na vre me. ska - Ne ma~ ka pre me {te na u - Na sva kom sta di o nu ima }e mo - U~i ni }e mo mak si mum da pu te Gdawsk. Po sle to ga mo ra li smo da po seb ne oso be ko je }e ka me ra ma vi bu du u {to bo qem sta wu, a iz ve ot ka è mo utak mi cu do ma }eg Su bi ti po ve za ne sa su do vi ma i iz - sno je da to kom {am pi o na ta ne }e per ku pa iz me |u Le gi je i Vi sle jer gred ni ci }e od go va ra ti na li cu bi ti ni ka kvih ra do va ka ko se ne ni je ra dio po li cij ski ko mu ni ka me sta - iz ja vio je Ja cek Za lev ski, bi pra vi le gu `ve - re kla je Ur su ci o ni cen tar. Sa da je ko na~ no sve slu `be nik Mi ni star stva unu tra - la Nel ken iz Di rek ci je za pu te ve. po de {e no - re kao je za AFP Mi {wih po slo va. Evrop ski {am pi o nat odr à }e ko laj Pe trov ski iz Or ga ni za ci o Zva ni~ ni ci Evrop ske fud bal - se od 8. ju na do 1. ju la, a utak mi ce nog ko mi te ta {am pi o na ta. ske uni je (UEFA) is ti ~u da su za - }e se igra ti u ~e ti ri poq ska gra Poq ska po li ci ja ura di la je do voq ni na pret kom po pi ta wu in - da - Var {a vi, Po zna wu, Vroc la vu mno go po pi ta wu bez bed no sti, pa fra struk tu re - po boq {a na je è - i Gdaw sku.

Gostuje Ranko @eravica Pro sla vqe ni svet ski ko {ar ka {ki stru~ wak Ran ko @e ra vi ca da nas }e u No vom Be ~e ju pred stva i ti svo ju kwi gu „@e ra vi ca svet ske ko {ar ke”. Skup je za ka zan za 17 sa ti u sa li Rad ni~ kog uni ver zi te ta. Ni je autor uz bu dqi vog `i vo pi sa bez raz lo ga iza brao ba{ ba nat sku va ro{ kraj Ti se da pred sta vi de lo u ko jem je opi sao svoj `i vot i rad. No vi Be ~ej je odav no iz ra stao u ko {ar ka {ki grad, gde mno ge mla |e se lek ci je KSS, kao i broj ni klu bo vi,spro vo de pri pre me . Do da li se to me da je Ran ko @e ra vi ca ro dom iz kom {ij skog No vog Mi lo {e va, zna ~i da se iz istog ba nat skog bla ta vi nuo ka svet skom zla tu. Za da na {wu pro mo ci ju kwi ge i su sret sa ovim ko {ar ka {kim ma gom vla da ve li ko in te re so va we u ~i ta vom Po ti sju. V. J.

MA KA BI RE [IO PI TA WE TRE NE RA

Blat produìo vernost Po zna ti ko {ar ka {ki tre ner Da vid Blat je s eki pom Ma ka bi ja iz Tel Avi va pot pi sao dvo go di {wi ugo vor, s mo gu} no {}u pro du èt ka sa rad we na jo{ jed nu se zo nu. Izra el ski stru~ wak s ame ri~ kim pa so {em Ma ka bi je pre u- zeo 2010. go di ne. On je u tom ti mu pret hod no pet go di na bio po mo} nik Pi ni ju Ger {o nu, s ko jim je za jed no u se zo ni 2003-/2004. osvo jio ti tu lu pr va ka Evro pe. Pro {le se zo ne Ma ka bi je igrao fi na le Evro li ge, a ove na stu pa u ABA li gi, gde ube dqi vo dr ì pr vu po zi ci ju na ta be li.

Da vid Blat

ZA NI MQI VOST

Broman pogodio 71 ko{, tim izgubio U jed noj sred woj {ko li u Mi ne so ti An ders Bro man je uba cio 71 poen na ko {ar ka {koj utak mi ci, ali je we gov tim ipak iz gu bio -114:110 Bro ma nov u~i nak je dru gi naj ve }i u isto ri ji. Na pr vom me stu je Ke{ Egle ston, ko ji je 2005. po sti gao 90 po e na. - Ovo je bi la gor ko-slat ka utak mi ca. Uba cio sam ne ko li ko troj ki na po ~et ku i ose tio da }e u}i sva ka lop ta ko ju upu tim ka ko {u. Vo lim ova kve da ne, re kao je Bro man. We gov tim je gu bio 16 po e na raz li ke, ali je Bro man us peo da ih vra ti u me~ sa svo jih 47 ko {e va u tom pe ri o du igre. Uba cio je {est troj ki iz osam po ku {a ja, uz uku pan pro ce nat {u ta 67 pro ce a ta.

SPORT

c m y

dnevnik

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Ju go vi} di rekt no u ~e tvrt fi na lu Iz vu ~e ni su pa ro vi osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je za ru ko me ta {e. Vo qom `re ba ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta su di rekt no iz bo ri li pla sman u sle de }u run du. Eki pa Pla nin ke, ko ja je bi la 16. u~e snik osmi ne fi na la, ni je uvr {te na u `reb, jer je pret hod no igra la Kup na ni vou okru ga i ni je pro {la da qe. No vo sad ska Voj vo di na kre }e u od bra nu tro fe ja iz La za rev ca gde }e igra ti s Ko lu ba rom, a u osta lim su sre ti ma osmi ne fi na la sa sta }e se: Po `a re vac – Par ti zan, Za je ~ar – Ru dar (Ko sto lac), Obi li} – Rad ni~ ki (Kra gu je vac), Vra we – Me ta lo pla sti ka, Spar tak Voj put – PKB, Cr ven ka – Cr ve na zve zda.

Me ~e vi }e se igra ti 7. mar ta, a za vr {ni tur nir Ku pa odr `a }e se 12. ma ja (po lu fi na le) i 13. ma ja (fi na le). J. G.

VOJVODINI NIJE BIO NAKLOWEN @REB

Te `e ni je mo glo Ru ko me ta {i Voj vo di ne ni su bi li mi qe ni ci `re ba za osmi nu fi na la Ku pa. U od bra nu tro fe ja kre }u u La za rev cu, gde }e se sa sta ti sa do ma }om Ko lu ba rom. Sport ski pri ja te qi i ve li ki ri va li na te re nu od i gra li su ove se zo ne pr ven stve nu utak mi cu u La za rev cu, sla vi la je Voj vo di na re zul ta tom 32:24. Iz ta bo ra No vo sa |a na is ti ~u da je Ko lu ba ra po ja ~a la re do ve i da ih pr ven stve na po be da ne }e za va ra ti. - U od bra nu tro fe ja kre }e mo pro tiv naj te `eg mo gu }eg

pro tiv ni ka i to na wi ho vom te re nu. U La za re vac su sti gla tri kva li tet na igra ~a, de sni bek Vu ~i }e vi} iz Rad ni~ kog, le vo kri l o Pi l i p o vi} iz Par ti za na i na{ do ju ~e ra {wi igra~ Mi lo{ Lon ~ar. O~e ku jem mno go te ì i ne iz ve sni ji me~ u od no su na pr ven stve ni.Voj vo di na je u pro {lo sti osva ja la ovaj tro fej u è sto koj kon ku ren ci ji i na naj te ìm go sto va wi ma, kao {to je to bio slu ~aj na Ce ti wu, pa ve ru jem da }e mo bi ti uspe {ni u La za rev cu - re kao je tre ner \or |e ]ir ko vi}.

I Vo {in bom bar der Mi lo{ Ba ri {i} ni je za do vo qan is ho dom `re ba. - Ko lu ba ra je dan od ri va la ko ga smo `e le li da iz beg ne mo u osmi ni fi na la. Bi lo je do sta lak {ih pro tiv ni ka, ali {ta je tu je. Mi ima mo ciq - od bra na tro fe ja! Ne }e bi ti la ko, po go to vo ka da se zna da su La za rev ~a ni u od no su na je sen mno go kva li tet ni ji.O~e ku je nas der bi ko la u ne de qu u Kra gu jev cu, a ve} u sre du me~ s Ko lu ba rom. Na dam se po zi tiv nim is ho di ma iz oba su sre ta - op ti mi sta je Ba ri {i}. I. Grubor

~etvrtak1.mart2012.

TURNIR ATP 500 U DUBAIJU

Jan ko i No vak za po lu fi na le Jan ko Tip sa re vi} je u dru gom ko lu tur ni ra u Du ba i ju bio bo qi od Fla vi ja ]i po le (86. na ATP li sti) - 2:1 (6:7, 6:1, 6:1) po sle dva sa ta i 15 mi nu ta igre. I No vak \o ko vi} sla vio je pro tiv Ser ge ja Sta hov skog u dva se ta - 7:6, 6:3, po sle sat i po vre me na, pa }e se dvo ji ca srp skih te ni se ra me |u sob no sa sta ti u me ~u ~e tvrt fi na la. Jan ko je ve o ma lo {e star to vao u pr vom se tu. Po sle vo| stva ]i po le od 4:1, de ve ti igra~ sve ta se vra tio u igru, iz jed na ~io na 4:4, pa na 5:5. Tip sa re vi} je us peo da na pra vi brejk i da ser vi ra za pr vi set, ali je ita li jan ski igra~ u na red nom ge mu odu zme ser vis Jan ku i ka sni je ga do bio u tajbrej ku (7:2).U dru gom se tu dru gi

No le sru {io i Fejsbuk No vak \o ko vi} i we go vi fa no vi uz dr ma li su u uto rak uve ~e po pu lar nu dru {tve nu mre ù Fa ce bo ok. \o ko vi} je na Fa ce bo o ku ob ja vio apli ka ci ju za vir tu el no sli ka we sa wim, ali je ona ubr zo po vu ~e na jer je pre ti la da zbog ve li ke na va le obo ri kom ple tan sajt naj ve }e dru {tve ne mre è. Apli ka ci ja je vra }e na na kon ne ko li ko sa ti, ve ro vat no ka da je pro blem bro ja za in te re so va nih ko ri sni ka bio ade kvat no re {en, a fa no vi su mo gli da na sta ve sa vir tu el nim sli ka wem sa svo jim ido lom i to u dve va ri jan te - u sred we ve kov nom okru è wu ili da na {wi ci. Vir tu el no sli ka we sa No le tom je na i {lo na ne ve ro va tan od jek - 416 qu di je u se kun di ski da lo apli ka ci ju, u mi nu tu ih je bi lo oko 6.000, a za ne pu nih 120 mi nu ta, sa No le tom „se sli ka lo” oko 600.000 ko ri sni ka Fa ce bo o ka. - Dru ga ri, o~i gled no smo pre ja ki za Fa ce bo ok. Ima mo naj ja ~u eki pu na vi ja ~a. Na pra vi li smo to li ku gu `vu da su mo ra li da uga se apli ka ci ju. O~e ku jem da }e mo je vra ti ti, pa da na pra vi mo naj ve }i fan al bum na sve tu - pro ko men ta ri sao je No vak na svom Fa ce bo ok pro fi lu.

IZ IN\IJSKOG @ELEZNI^ARA

[an sa mla dim sna ga ma In |ij ski @e le zni ~ar, de bi tant u Pr voj ru ko met noj li gi Sr bi je, je se wu se zo nu je za vr {io na od li~ nom sed mom me stu. Ka ko zbog pred sto je }e re or ga ni za ci je ni jed na eki pa ne }e u ni `i rang tak mi ~e wa, In |ij ci mir no o~e ku ju na sta vak pr ven stva (u pro {lom ko lu bi li slo bod ni). ^el ni ci ze le no-be lih su upra vo to is ko ri sti li da pod mla de re do ve, pa su Tre ner In |i ja ca Sa {a Ba bi} na me sto tre ne ra se ni or skog po go na pre ko man do va li ne kol iko na da re nih omla di na Sa {u Ba bi }a, svo je vr me no re ca. Sma tram da }e ve }i na wih pre zen ta tiv ca a ka sni je uspe pr v o l i g a { ke me ~ e v e is k o r i {nog tre ne ra u ne ko li ko klu ba sti ti da po sta nu do bri ru ko me va Sr bi je i BiH, ko ji ve} ne ko ta {i, pa da po put naj i stak nu li ko se zo na ra di sa mla di ma u ti jih pret hod ni ka Mi la na Vu in |ij skom pr vo li ga {u. ka sa i Ne ma we Pa vlo vi }a za i - Od lu ~e no je da pro le} nu se gra ju u ne koj od se lek ci ja Sr zo nu is ko ri sti mo za for mi ra bi je. Na rav no, ne }e mo za ne ma we i uigra va we mla dog sa sta va, ri ti ni bor bu za {to bo qi uglav nom od do ma }ih igra ~a pa plals man na ta be li, bez ob zi ra sam me |u pr vo tim ce pre ba cio na re or ga ni za ci ju. Sma tram da

ve l i k e utak m i c e mo g u iz ne dri ti ve li ke igra ~e pa }e mo upra vo na stu pe u vi so kom ran gu tak mi ~e wa is ko ri sti ti za stva r a w e kva l i t et n ih mla dih igra ~a ko ji }e, ka sni je, bar de se tak go di n a uspe { no bra n i t i bo je na {eg klu ba. Tre nut no za jed no sa pr vo tim ci ma ve `va ju i mla |i igra ~i {to }e im i te ka ko ko ri sti ti i ta ko }e bi ti dok ne re {i mo pi ta we tzre ne ra mla |ih ka t e g o r i j a - re k ao je tre ner Sa {a Ba bi}. To kom pa u ze @e le zni ~ar su na pu sti li Ta vri} ( Emi ra ti)i Ku zma nov ski, ali se vra ti lo ne ko li ko biv {i igra ~a pa ba bi} za ovu po lu se zo nu mo `e da ra ~u na na [qa ki ni }a, Je zdi mi ro vi }a, Da mjan ca, @iv ko vi }a, Ba li }a, Plav {i }a, Maq ko vi }a, Kri `a nov skog, Du ki }a, Pa vlo vi }a, ]u ji }a, Vu ka sa, Cr no gor ca, No va ko vi }a, Jo vi }a, Pe {i }a, Pi li }a, Dut ka i \u ri }a. D. Vi}enti}

Jan ko Tip sa re vi} i No vak \o ko vi}

te ni ser Sr bi je ni je imao ve }ih pro ble ma. La ga no je sti gao do 6:1 i iz jed na ~e wa.Tip sa re vi} je i u tre }em, od lu ~u ju }em, se tu od mah na po ~et ku na pra vio brejk. Ste ~e nu pred nost ru tin ski je sa ~u vao. Duel u Du ba i ju bio je dru gi iz me |u Tip sa re vi }a i ]i po le. Sr bin je bio bo qi i u Ma le zi ji 2011. go di ne, ali ta da ni je iz gu bio ni je dan set. No vak se po mu ~io pro tiv Sta hov skog, 74. igra ~a s ATP li ste. Ukra ji nac je `e sto ko za peo od po ~et ka i to je go to vo da -

lo re zul ta t. Rav no prav no se no sio s naj bo qim na sve tu sko ro sat vre me na, a tro stu ki uza stop ni osva ja~ tro fe ja u Du ba i ju do bio je pr vi set tek u taj brej ku 7:5.I u na stav ku je Sta hov ski po ka zao zu be. Us peo je i da na pra vi brejk (3:1), ali mu je \o ko vi} ubr zo na kon to ga po ka zao ko je ko u te ni skom sve tu. Uz vra tio je srp ski as `e sto ko - do bio je pet ge mo va za re dom i ove rio pro laz me |u osam naj bo qih.\o ko vi }u je to bio tre }i tri jumf nad Ukra jin cem u ka ri je ri.

Pret hod no je sla vio 2009. go di ne na Ro lan Ga ro su, a za tim i 2010. go di ni na tur ni ru u Ro ter da mu, ka da je Sta hov ski pre dao me~. \o ko vi} i Tip sa re vi} do sa da su od i gra li ~e ti ri me ~a. No vak je uspe {ni ji s tri po be de (je dan me~ mu je Tip sa re vi} pre dao). Za ni mqi vo da je u wi ho vom po sled wem okr {a ju, na fi nal nom tur ni ru Ma sters ku pa u Lon do nu kra jem 2011. go di ne, sla vio tri go di ne sta ri ji Jan ko.

I @A BAQ CI IZA BRA LI NAJ BO QE SPOR TI STE: Sportski savez op{tine @abaq (SSO@), najmla|i u Pokrajini, u velikoj skup{tinskoj sali, prvi put izabrao je najuspe{nije pojedince i kolektive za proteklu godinu. Za najuspe{nijeg sportistu ravnopravno su izabrani ~lanovi vesla~kog dvojca iz ûruga Marko Jo{i} i Petar Jovanovi}, dok je bokserka Marija Pavlov ([ajka{i, @abaq) najuspe{nija sportistkiwa u protekloj godini. U konkurenciji mu{kih ekipa najuspe{niji je FK Ba~ka iz \ur|eva, a kod dama @RK @eqa iz @abqa. Za najuspe{nijeg trenera izabran je Marko Tubi} u~iteq boksera [ajka{i iz @abqa, sportski radnik je Stanko Lisica, a stru~wak u sportu dr Du{an Blagojevi}. Atleti~ar Milivoj Dobanova~ki progla{en je za najuspe{nijeg u konkurenciji sportista s invaliditetom, dok je nagradu za doprinos afirmaciji sporta dobio predsednik Op{tine @abaq Branko Staji} za akciju „Korak do zdravqa”. Zahvaquju}i dugogodi{wem predanom radu i posve}enosti sportu ûruànin Milenko Raji} dobio je nagradu za ìvotno delo. Ovu lepu priredbu uveli~ali su mnogi ugledni gosti i zvanice, a me|u wima bili su predsednik i generalni sekretar Saveza sport za sve Vojvodine Milorad Peri{i} i Slavko Perkovi}, savetnik i stru~ni saradnik u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu Branko Vujovi} i Mane Mirkovi}, generalni sekretar SSV Mladen Stoj{in i ~lan Gradskog ve}a za sport Zrewanina Vojislav Mati}. Predsednik SSO@ Jova Bavar~i} izrazio je zadovoqstvo {to su nakon tri godine delovawa uspeli da Savez organizuju na najboqi na~in, koji je prepoznatqiv i po rezultatima, a veliki doprinos u tome ima Op{tina @abaq, s Brankom Staji}em na ~elu, koji ima veliko razumevawe za sport. Bavar~i} je izrazio nadu da }e izbor najboqih postati tradicionalan. Predsednik UO SSO@ Jovan Pani}, uz ~estitke slavodobitnicima, rekao je da su priznawa mali znak pa`we, ~ime su se koliko toliko oduìli i zahvalili sportistima i da su oni ponosni na wih. Predsednik Op{tine Branko Staji} zahvalio se sportistima na tome {to reprezentuju ovu sredinu i obe}ao da }e \ur|evo, Gospo|inci i ûrug tokom ove godine dobiti sportske hale. U ime nagra|enih zahvalio se Milenko Raji}, dok je Milivoj Dobanova~ki, dvostruki osvaja~ (jedini u Evropi) presti`nog priznawa „Ajron vil” (~eli~na voqa) jednu svoju nagradu predao predsedniku Baji}u za veliku i nesebi~nu pomo} koju mu je pruìo, kao i ostalim sportistima. J. Gali}

SPORT

~etvrtak1.mart2012.

16.

kolo

(3. i 4. marta u 14 i 16.30)

Hajduk - OFK Beograd (jesenas 3:2) Sloboda Point - Jagodina (1:1) Novi Pazar - Partizan (0:5) Metalac - Rad (0:3) Radni~ki 1923. - Vojvodina (1:1) Crvena zvezda - Spartak ZV (0:2) Borac - Javor (2:0) (1:2) BSK - Smederevo

17.

22.

kolo

dnevnik

25.

kolo

(4. aprila u 15 i 17.30)

Hajduk - Rad Partizan - Vojvodina Jagodina - Spartak ZV OFK Beograd - Javor Sloboda Point - Smederevo Novi Pazar - BSK Metalac - Borac Radni~ki 1923. - Crvena zvezda

(0:3) (2:1) (4:0) (0:0) (2:1) (2:2) (0:0) (1:1)

(21. aprila u 16 i 18.30)

(0:0) Metalac - Hajduk Radni~ki 1923. - Novi Pazar (0:0) Crvena zvezda - Sloboda Point(1:1) Borac - OFK Beograd (0:2) (0:2) BSK - Jagodina Smederevo - Partizan (1:3) Javor - Rad (1:0) Spartak ZV - Vojvodina (1:1)

1. Partizan 15 14 2. C. zvezda 15 10 3. Vojvodina 15 8 4. Radni~ki1923.15 7 5. Sloboda Point 15 7 6. Spartak ZV 15 6 7. OFK Beograd 15 7 8. Jagodina 15 5 9. Hajduk 15 5 10. Smederevo 15 5 11. Javor 15 4 12. Rad 15 3 13. BSK 15 3 14. Novi Pazar 15 2 15. Borac 15 1 16. Metalac 15 1

0 1 2 3 6 1 7 1 4 4 7 2 1 7 5 5 3 7 2 8 3 8 5 7 5 7 5 8 5 9 4 10

36:5 27:12 30:9 24:14 21:19 14:12 19:20 14:13 13:21 12:17 9:17 17:16 9:20 9:24 6:21 8:28

42 32 30 28 25 25 22 20 18 17 15 14 14 11 8 7

kolo

(10. marta u 14 i 16.30)

BSK - Hajduk Smederevo - Borac Javor - Crvena zvezda Spartak ZV - Radni~ki 1923. Vojvodina - Metalac Rad - Novi Pazar Partizan - Sloboda Point Jagodina - OFK Beograd

18.

(0:3) (1:0) (0:2) (1:1) (3:0) (3:0) (1:2) (0:2)

28.

kolo

Hajduk - Javor Spartak ZV - Smederevo Vojvodina - BSK Rad - Borac Partizan - Crvena zvezda Jagodina - Radni~ki 1923. OFK Beograd - Metalac Sloboda Point - Novi Pazar

kolo

(14. marta u 14.30 i 17)

Hajduk - Jagodina OFK Beograd - Partizan Sloboda Point - Rad Novi Pazar - Vojvodina Metalac - Spartak ZV Radni~ki 1923. - Javor Crvena zvezda - Smederevo Borac - BSK

19.

(1:0) (0:3) (2:1) (3:0) (0:0) (4:2) (1:0) (0:0)

29.

20.

(1:2) (0:2) (0:3) (2:1) (2:0) (2:2) (1:2) (1:0)

Hajduk - Partizan Jagodina - Rad OFK Beograd - Vojvodina Sloboda Point - Spartak ZV Novi Pazar - Javor Metalac - Smederevo Radni~ki 1923. - BSK Crvena zvezda - Borac

21.

30.

(0:2) (2:1) (0:2) (0:0) (0:1) (0:1) (0:0) (3:0)

kolo

23.

Radni~ki 1923. - Hajduk Crvena zvezda - Metalac Borac - Novi Pazar BSK - Sloboda Point Smederevo - OFK Beograd Javor - Jagodina Spartak ZV - Partizan Vojvodina - Rad

24.

Crvena zvezda - Hajduk Borac - Radni~ki 1923. BSK - Metalac Smederevo - Novi Pazar Javor - Sloboda Point Spartak ZV - OFK Bograd Vojvodina - Jagodina Rad - Partizan

(1:0) (0:2) (2:1) (0:1) (0:1) (3:2) (1:1) (0:1)

26.

kolo

(7. aprila u 15.30 i 18)

(0:0) (5:0) (0:0) (1:0) (0:1) (0:1) (0:2) (1:1)

kolo

(31. marta u 15 i 17.30)

(2:1) (0:3) (2:0) (0:3) (2:1) (1:3) (0:1) (1:0)

kolo

(24. marta u 14.30 i 17)

(12. maja u 17 i 19.30)

Sloboda Point - Hajduk Novi Pazar -OFK Beograd Metalac - Jagodina Radni~ki 1923. - Partizan Crvena zvezda - Rad Borac - Vojvodina BSK - Spartak ZV Smederevo - Javor

(17. marta u 14.30 i 17)

kolo

(1:2) (1:1) (4:0) (0:0) (2:0) (0:0) (1:0) (0:4)

kolo

Borac - Hajduk BSK - Crvena zvezda Smederevo - Radni~ki 1923. Javor - Metalac Spartak ZV - Novi Pazar Vojvodina - Sloboda Point Rad - OFK Beograd Partizan - Jagodina

(5. maja u 17 i 19.30)

(25. aprila u 16.30 i 19)

Hajduk - Spartak ZV (1:1) Vojvodina - Javor (0:0) Rad - Smederevo (0:0) Partizan - BSK (1:0) Jagodina - Borac (0:0) OFK Beograd - Crvena zvezda (1:3) Sloboda Point - Radni~ki 1923.(1:2) Novi Pazar - Metalac (1:1)

27.

kolo

(14. aprila u 15.30 i 18)

Hajduk - Vojvodina Rad - Spartak ZV Partizan - Javor Jagodina - Smederevo OFK Beograd - BSK Sloboda Point - Borac Novi Pazar - Crvena zvezda Metalac - Radni~ki 1923.

(0:4) (0:0) (2:0) (2:1) (0:1) (2:1) (1:3) (2:3)

(28. aprila u 16.30 i 19)

Novi Pazar - Hajduk Metalac - Sloboda Point Radni~ki 1923. - OFK Beograd Crvena zvezda - Jagodina Borac - Partizan BSK - Rad Smederevo - Vojvodina Javor - Spartak ZV

(0:1) (1:4) (3:1) (3:1) (1:5) (1:1) (0:2) (0:1)

(20. maja u 17 i 19.30)

Hajduk - Smederevo Javor - BSK Spartak ZV - Borac Vojvodina - Crvena zvezda Rad - Radni~ki 1923. Partizan - Metalac Jagodina - Novi Pazar OFK Beograd - Sloboda Point

(0:3) (1:1) (1:0) (2:0) (2:4) (3:0) (0:0) (2:1)

ekOLOGiJA

c m y

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

DA NAS I SU TRA U CEN TRU „BE LEK SPO” U BE O GRA DU

RA DO VI NA PA LI ]U TRE BA LO BI DA PO^ NU U MA JU

Je ze ro ne }e bi ti isu {i va no ^lan Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije grada Subotice Suzana Duli} kaè da bi prva faza radova na sanaciji jezera Pali} trebalo da po~ne u maju. Ovih dana bi d.o.o. „Park Pali}“ trebalo da raspi{e javni poziv za izvo|a~a prve faze radova, koja obuhvata va|ewe muqa iz jezera. Preduze}e „Park Pali}“ je prenelo iz pro{le godine 130 miliona dinara, a ove godine od Pokranije je dobijeno jo{ 30 miliona dinara. - Trebalo bi da se u Novom Sadu sastanu predstavnici „Parka Pali}“ i Pokrajinskog sekreterijata za urbanizam, graditeqstvo i ìvotnu sredinu i onda, uz saglasnost Zavoda za za{titu prirode, da se odlu~i kako }e ta~no te}i prva faza radova. Institut za vodoprivredu „Jaroslav êrni“ je izradio studiju po kojoj je najboqe izmuqavawe jezera specijalnim ma{inama, muq }e se vaditi i stavaqati u specijalne kasete, a nakon toga }e se formirati vetlandi, a posadi}e se vrbe i drugo dr-

Iz mu qa va we Pa li }a

ve}e koje je pogodno za ovo podru~je. Jezero ne}e biti isu{ivano - obja{wava ~lan GV za ekologiju i komunalije u Subotici Suzana Duli}.

Da podsetimo, lokalna samouprava je 2009. godine naru~ila studiju „Analiza izvodqivosti ~i{}ewa i remedijacije muqa iz jezera Pali} i Lu-

da{“, kojom su data re{ewa za izmuqavawe jezera i remedijaciju. Tehni~ku dokumentaciju radi Institut za vodoprivredu „Jaroslav êrni“. Potrebno je izraditi Studije opravdanosti sa idejnim projektom ~i{}ewa i remedijacije muqa iz jezera Pali}, Studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu ~i{}ewa i remedijacije muzqa iz jezera Pali}, Studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu sanacije i dogradwe odu{nog kanala, kao i Glavni projekat sanacije i dogradwe odu{nog kanala i Glavni projekat izgradwe kaseta za odlagawe i remedijaciju muqa. Kada se izrade svi ovi dokumenti treba da se dobije gra|evinska dozvola, kako bi po~ela realizacija prve faze radova. Do sada je poboq{ana kanalizaciona mreà oko Pali}a sa kojom se spre~ava difuzno zaga|ewe, izgra|en je novi pre~ista~, primewiju se sve urgentne mere poput upumpavawa vode iz kanala DTD. S. Ir {e vi}

Me |u na rod ni sa jam eko lo gi je Me|unarodni sajam ekologije „Eko-ekspo 2012” otvara se danas u „Belekspo” centru u Beogradu. Kako najvquje organizator - nevladina organizacija „Zelena eko-planeta” ciq sajma je promocija za{tite ìvotne sredine, obnovqivih izvora energije i energetske efikasnosti, kao i popularizacija tih oblasti na nacionalnom i regionalnom nivou. Sajam, koji traje danas i sutra, kako je najavqeno, okupi}e predstavnike privrede i institucija iz Srbije, regiona, ali i izlaga~a iz sveta koji svojim iskustvom mogu da budu podstreka~i, ali i poslovni partneri doma}im kompanijama i institucijama. Najavqen je i nastup privrednih komora zemaqa biv{e Jugoslavije, koje }e organizovati predstavqawe svojih ~lanova u okviru zajedni~kih izlo`benih prostora. O~ekuje se da se na taj na~in predstavi vi{e od 100 preduze}a iz regiona koji danas predstavqa trì{te od 25 miliona stanovnika. U okviru manifestacije bi}e predstavqene mogu}nosti zajedni~ke realizacije regionalnih projekata, kao i najzna~ajniji regionalni projekti iz oblasti za{tite ìvotne sredine.

LUK SEM BUR [KA KOM PA NI JA PLAN I RA DA GRA DI U SR BI JI

P^E LE SU VA @AN, ALI UGRO @EN, FAK TOR U O^U VA WU PRI RO DE

Za so lar ni park dve mi li jar de evra

Zla ta vred ne ra di li ce

Ako sve bude i{lo po planu, za tri do pet godina Srbija }e dobiti najve}i solarni park na svetu koji }e predstavqati je-

dinstvenu energetsku celinu. Naime, luksembur{ka kompanija “Se cu rum Equ i tuy Par ners Euro pe” planira da u Srbiji gradi solarni park u koji }e biti ulo`eno oko dve milijarde evra. Ta kompanija potpisala je 17. novembra pro{le godine sa

Vladom Srbije okvirni sporazum za realizaciju ovog investicionog projekta u obnovqive izvore i to za izgradwu 100 fotonaponskih poqa od po 10 me ga va ta, ukup ne in sta li ra ne snage od 1.000 megavata. U najve}em solarnom parku posao bi moglo dobiti izme|u 2.500 i 3.000 qu di. Pro iz ve de na elek tri~na energija bi}e namewena izvozu i za wenu proizvodwu ne}e bi ti ko ri {}e na podsticajna sredstva dr`ave Srbije. Pred stav nik ove luksembur{ke kompanije Alesio Kolusi objasnio je da izme|u velikog broja zemaqa kojima je taj projekat bio ponu|en izabrana na {a ze mqa zbog sprem no sti Vla de Srbije da prihvati projekat, ali i zbog geografskog polo`aja zemqe, idealnih klimatskih uslova za obnovqive izvore energije, kao i visoko obrazovnog i kvalifikovanog kadra. Q. M.

PRO IZ VO \A^I OBA VE ZNI DA GRA \A NE IN FOR MI [U O BEZ BED NOM KO RI []E WU ROBE

U Sr bi ji re gi stro va no 18.000 he mi ka li ja Srbija je najzad dobila regi- }i na~in informi{u o bezbedstar hemikalija koje su na tr- nom kori{}ewu hemikalija ì{tu, {to joj prvi put omogu- preko etikete i bezbednosnog }ava kontrolu i usmeravawe ak- lista. cije sa ciqem da se umawi riDirektorka Agencije za hemizik po bezbednost gra|ana i kalije Jelena Cvetkovi} objaìvotne sredine. Kontrolu snila je da se sada za registraciobavqa Agencija za hemikalije ju biocida pla}a naknada od Srbije u kojoj je registrovano 25.000 dinara po proizvodu. Na18.000 hemikalija. knada se pla}a jednokratno i Tokom pro{le godine u omogu}ava vi{egodi{we staAgenciji za henikalije je bilo vqawe u promet, bez dodatnih registrovano ad mi ni stra tiv 1.020 preduze}a nih tro{kova sve Vrlo opasne koje se bave prodo obaveze izrade hemikalije mogu da izvodwom i protehni~kog dosido ve du do mu ta ci ja, metom hemikalijea. pojave kancera, Ukazuju}i na ja. Za razliku od to da u zavisnostarih propisa, razli~itih sti od na~ina kakoji su tretiramalformacija u ko ih koristimo li samo 19 otrovtrud no }i i pro ble ma hemikalije mogu nih supstanci, s plodno{}u da budu otrov ili danas su na snazi lek, dr Vesna Mazabrane i ograni~ewa predmeta odre|enih he- tovi}, predsednica Udruèwa toksikologa Srbije, upozorila mikalija kroz propise na nekoje da vrlo opasne hemikalije liko stotina strana, a koje temogu da dovedu do mutacija, postiraju preko 1.100 supstanci jave kancera, razli~itih malsa kancerogenim, mutagenim i formacija u trudno}i i probletoksi~nim svojstvima. Glavni ma sa plodno{}u. Dodala je da ciq Agencije, a tome novi propodaci Svetske zdravstvene orpisi svakako doprinose, jeste ganizacije dovode, izme|u ostaza{tita gra|ana i ìvotne srelog, u vezu pandemije karcenogedine uz o~uvawe konkurentnonih oboqewa u svetu sa dramasti privrede. U tom smislu proizvo|a~i hemikalija obave- ti~nim porastom upotreba hemikalija. Q. Ma le {e vi} zni su da gra|ane na odgovaraju-

Med, polen, propolis, mati~ni zakqu~ka da je svemu ovom uzrok mle~, vosak i drugi produkti za ~ovek i krajwe je vreme da povedepoboq{awe i odràvawe zdravqa mo ra~una kakve }emo poteze u buqudi, a koje proizvode medonosne du}nosti povu}i, da bi smo sa~uvap~ele, samo su neke od koristi, koli ìvot na planeti- upozorava je ovaj insekt daje tokom svog ìMrki}. vota. Osim ovih slasnih i zdravih Iako u Srbiji ima velikih zaprodukata, najzna~ajnija uloga ga|iva~a, kao {to su termoenerp~ele je u opra{ivawu. Oko 85 odgetska postrojewa, rafinerije, sto biqaka opra{uju insekti, a od hemijska industrija i metalur{ki ovog broja 90 odsto opra{e p~ele. kompleksi na{a zemqa svrstava Prema procenama se u naj~istije u stru~waka zasluregionu. P~elar Lo{ odnos prema `ne su za tre}inu Mrki} isti~e da je sta wu ì vot ne namirnica koje se najboqi put ka sredine i sve ve}e na|u na trpezi. zdravoj ìvotnoj zaga|ivawe wihovog sredini upravo Me|utim, lo{ odnos prema stawu stani{ta nepovoqno spoznaja da je zagaìvotne sredine i |ena. uti~u na razvoj i sve ve}e zaga|iva- Ako se pri~a o we wihovog stani- zdravqe p~ela, ali i tome da smo zaga|ewihov ìvotni vek {ta nepovoqno na sredina, to je uti~u na razvoj i onda i najboqi put zdravqe p~ela, ali i wihov ìda ne budemo zaga|eni. Industrijvotni vek {to nam je potvrdio ski centri kao Pan~evo, okolina p~elar i ~lan izvr{nog odbora Obrenovca i Lazarevca i centri Dru{tva p~elara „Jovan @ivanogde je izraènija proizvodwa jesu vi}” \or|e Mrki}. do odre|ene mere zaga|eni. Me|u-Prema procenama svetskih tim, u okolini Kolubare su ra|estru~waka na opstanak p~ele najna istraìvawa i pokazalo se da vi{e uti~e upotreba hemije u poje med iz tog podru~ja izuzetnog qoprivrednoj proizvodwi, jer kvaliteta i za{ti}ena je marka sa geografskim poreklom kaè Mrki}. U Vojvodini, gde ima najvi{e obradivih poqoprivrednih povr{ina, raznovrsnost biqaka, koja je zna~ajna za ishranu i razvoj p~ele, remeti upotreba herbicida i zna~ajno je smawuje. Uprkos tome, p~elar Mrki} kaè da ovo podru~je ima dovoqno dobrih mesta za p~eliwu pa{u. - Postoji mnogo mesta u Vojvodini koja pogodiju p~elama. Nizak teren, pre svega ritski je odli~an, upotreba herbicida dovodi do jer imamo raznolikost biqa. Resmawewa raznovrsnosti biqa. Ne- cimo, takvo podru~je je Koviqskopovoqno uti~e i seoba p~ela, ali gradinova~ki rit ili recimo prei nagle promene temperatura koje deli uz vodotokove. Obedska bara, su posledice klimatskih promena depresivni tereni u Banatu su tana koje je najvi{e uticao ~ovek. ko|e odli~ni. Naàlost, po{uAko se podvu~e crta, dolazimo do mqenost Vojvodine nije na nivou

na kojem treba da bude, ali sre}a za nas p~elare je ta {to su po{umqeni delovi koncentrisani kao u Delibladskoj pe{~ari, na Vr{a~kom bregu, oko Ba~ke Palanke i svi ti tereni su prili~no izda{ni za p~ele-isti~e Mrki}. Iako u na{oj zemqi ima potencijala za bavqewe ovom pri-

je to tako. Englezi su pre otprilike pet godina radili ispitivawe i do{li do podatka da jedna p~eliwa zajednica u toku godine kroz opra{ivawe dr`avi donese korist od 1.260 evra. Ako uzmemo u obzir da Srbija ima izme|u 300 i 400 hiqada p~eliwih dru{tava, onda je lako izra~unati koliko mi

Iz voz u Ne ma~ ku i Ve li ku Bri ta ni ju Da su proizvodi od meda izuzetnog kvaliteta potvrdio je i izvoz u zemqe Evropske Unije. P~elari su svoje proizvode izvozili u Nema~ku, a nedavno je potpisan ugovor o izvozu u Veliku Britaniju. - Kvalitet meda, koji poti~e iz na{e sredine izuzetno je visok i na{ med je cewen u evropskim zemqama. Preciznih podataka o koli~ini izvoza za pro{lu godinu jo{ nema, ali recimo da je izvezena polovina proizvedenog meda, {to je negde oko 2.000 tona, a to je za kratak period, od kada smo po~eli da izvozimo, veoma dobar rezultat-nagla{ava p~elar \or|e Mrki}. vrednom granom, Mrki} ukazuje na to da nije u potpunosti iskori{}en, a da bi se to ostvarilo potrebna su velika ulagawa u tehni~ku opremqenost i nova dru{tva p~ela. - Med u Srbiji je izuzetnog kvaliteta i ono {to je za nas velika radost jeste da imamo potencijale za bavqewe p~elarstvom, ali se oni koriste ispod jedan odsto i trebalo bi se baviti time za{to

p~elari dr`avi donosimo koristrekao je Mrki}. Zbog velikih ulagawa, a male ekonomske koristi kod nas jo{ uvek nema ekolo{kog p~elarewa. Prema re~ima Mrki}a za ovakvu vrstu p~elarstva p~elari moraju biti finansijski potkovani, a p~ele moraju biti sme{tene u odre|enim uslovima, {to dodatno komplikuje i poskupquje proizvodwu. N. Rad man

RE [A VA WE PRO BLE MA KO MU NAL NOG OT PA DA U SEN TI

Pri pre ma za iz grad wu tran sfer sta ni ce U Senti su, u skladu sa Regionalnim planom upravqawa otpadom, zapo~ete neophodne pripreme za izgradwu stanice za transfer otpada, gde }e se u budu}nosti otpad, sakupqen na teritoriji op{tine Senta presovati, pa zatim daqe transportovati na teritoriju Regionalne deponije. Za sada su paralelno u izradi ~etiri projektna dokumenta, na osnovu kojih }e se mo`da ve} ove godine mo}i zapo~eti radovi na izgradwi transfer stanice. Od podru~ja sada{we deponije otpada, koja se nalazi du` puta koji vodi ka nekada{woj ciglani, stru~waci treba da izdvoje povr{inu od jednog hektara, da bi se u budu}nosti ta-

mo mogla izgraditi transfer stanica - saop{tio je ~lan Op{tinskog ve}a zaduèn za urbanizam i komunalne poslove u Senti Goran Jovanovi}. - U toku su i izrada plana parcelacije i pripreme za upis u katastar zemqi{ta. On je dodao da je od 250.000 dinara pomo}i dobijene putem konkursa od pokrajinskih organa, nadle`ni u lokalnoj samoupravi su zapo~eli izradu studije o uticaju na ìvotnu sredinu, ali je u izradi i glavni plan stanice, koji ne sadrì samo planirawe objekata, ve} celokupne infrastrukture. Subotica, Mali I|o{, Ba~ka Topola, Kawià, ôka i Senta su na osnovu me|u-

sobnog sporazuma u 2006. godini osnovali Regionalnu deponiju d.o.o. u Subotici sa ciqem, da u skladu sa va`e}im zakonima i regionalnim planom za upravqawe otpadom centralizuju privre|ivawe otpadom. Korist izgradwe sistema za stanovnike }e biti, {to }e se u pomenutim op{tinama ukinuti stovari{ta otpada, po{to nakon izgradwe transfer stanice nastali otpad vi{e ne}e biti trajno sme{ten na teritoriji op{tine Senta, ve} }e se isti komprimovati u transfer stanici, a zatim }e se transportovati daqe na teritoriju Regionalne deponije. M. Mi tro vi}

mre@a / oglasi

~etvrtak1.mart2012.

Пробни Офис 15 стиже на лето

ИСТРАЖИВАЊЕ

инејџери одлично проводе време на друштвеним мрежама, међутим, очито је да одрасли уживају чак и више. За Фејсбук и Твитер се често мисли да су за њих више заинтересовани тинејџери него одрасли, међутим изгледа да се на овим друштвеним мрежама боље забављају одрасли, како је показало ново истраживање. Невероватних 85 посто одраслих кажу да су други људи на друштвеним мрежама „углавном љубазни„, а само пет посто њих кажу да су други људи на овим мрежама „углавном нељубазни„. У поређењу с тим, само 69 посто тинејџера рећи ће да су људи на местима као што су наведене друштвене мреже

Фејсбук и Твитер више воле одрасли од тинејџера

углавном љубазни, али чак 20 посто њих се жали да су други углавном нељубазни.

dnevnik

Тинејџери одлично проводе време на друштвеним мрежама, међутим, очигледно је да

одрасли уживају чак и више. Телефонско истраживање национално репрезентативног узорка одраслих америчких грађана које је провео Пев Рисрч Сентер, такођер је показало да је 68 посто одраслих корисника друштвених мрежа имало искуство због којег су се осећали добро, а 61 посто је имало искуство због којег су се осећали блиским другој особи, но многи одрасли потврђују и да су доживели оба ова искуства.

Резултати такође показују да је 39 посто одраслих корисника друштвених мрежа често видело добра дела других корисника, а њих 36 посто каже да су таква дела видели само „понекад„. Истраживање је показало да ће у поређењу с тинејџерима који користе друштвене мреже, одрасли у већем броју случајева стајати по страни, неће се мешати или ће игонисати увредљиво понашање. Наиме, 45 посто одраслих корисника страница за друштвено умрежавање који су били сведоци неких проблема, на примерице агресивног понашања, ће игнорисати такво понашање, док је код тинејџера тај постотак само 35 посто.

ајкрософт је крајм јануара објавио “технички преглед” наредне верзије свог пакета пословних апликација Офис 15 (Of fi ce 15) и најавио да се јавна пробна верзија овог пакета може очекивати средином године. Овакав план појављивања пробне верзије представља на неки начин понављање распореда појављивања различитих верзија Офиса 10 (пробна верзија тог пакета објављена је у јулу 2009.). У Мајкрософтовом саопштењу није изнето превише појединости о карактеристикама Офиса 15, нити о могућностима његових главних апликација, „Wor da”, „Ex ce la”, „Outlo o ka” и „Po wer Po in ta”. Једино што су представници компаније изнели јесте тврдња да ће Офис 15 по први пут објединити Мајкрософтове услуге у облаку

са серверским, мобилним и ПЦ клијентима за Офис, Офис 365, „Ex chan ge”, „Sha re Po int”, „Lync”, „Pro ject” и „Vиsиo”. Према неким ранијим најавама из Мајкрософта пробна верзија

Офиса би се појавила крајем маја или почетком јуна ове године, коначна верзија у октобру или новембру, док би продаја пакета започела у децембру ове године или јануару 2013, али представници компаније нису желели да потврде те планове. Извор: www.mиr ko.rs

Промовисан интернет каталог за образовне теме

бразовни портал „Клик до знања„, који је „онлајн„ промовисан у „Мајкрософтовој„ канцеларији у Београду, представља интернет каталог са линковима до корисних садржаја везаних за наставне предмете, али и друге теме важне за образовање. Каталог је створила самоорганизована група од око 40 наставника из многих градова у Србији као што су Бачка Паланка, Вршац, Алексинац, Београд, Пожаревац, Краљево и остали. Они су уложили много сати волонтерског рада и организовали богату ризницу знања на интернету. Портал се налази на локацији www.klik do zna nja.edu.rs или на www.klik do zna nja.obr.srb (адреса се пише на ћирилици). Координатори пројекта и администратори портала су наставница ВИ београдске гимназије Снежана Марковић и наставница ССЦ „Никола Тесла„ из Вршца Светлана Радловачки.

ИЗЛОЖБА РАДОВА САЊЕ ТОМАШЕВИЋ У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ

c m y

kultura

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

РЕВИЈА ФИЛМОВА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Географија Актуелности светске непостојећег простора кинематографије поводом Феста

У Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада (Булевар Михајла Пупина 9), отворена је изложба Сање Томашевић, уметнице из Београда, под називом „Географија непостојећег простора“. Поставка се састоји од керамичке скулптуре насловљене „Свугде и нигде“, која је начињена од керамичких неправилних угаоних форми, док су на зиду изложени картонски објекти названи „Рециклирана сећања“. Ово је њено прво представљање новосадској публици. Својом просторном инсталацијом или скулптуром, Сања Томашевић јасно указује на директну повезаност са природним законима и феноменима. Ћелијасти систем организовања њене скулптуре усмерава нас ка многим асоцијацијама. Унутар керамичких поља усута је земља која наговештава садржај из којега се рађа живот, енергија и кретање. Ако овај рад посматрамо целовитије видећемо да је једна од идеја Сање Томашевић била и да направи пара-пејзаж у коме заобљена брда гибају остварујући склад између унутрашњих површина и спољне конфигурације. Искривљеним пачворком који образује

Сања Томашевић, Свугде и нигде

просторност у оквиру претпостављеног простора, Сања Томашевић потенцира правилност сопственог стваралачког реда и поретка у односима делова према деловима и делова према целини. Сваки керамички елеменат уграђен је у координате гео-структуре... - написао је у каталогу изложбе мр Данило Вуксановић, у још једном од својих замишљених дијалога.

Сања Томашевић рођена је 1976.у Београду. Дипломирала је на вајарском одсеку Факултета примењених уметности у Београду 2003. Самостално је излагала шест пута у Београду и Панчеву. Члан је УЛУС-а од 2006. са статусом самосталног уметника. Учествовала је на бројним колонијама и радионицама код нас и у свету. Живи и ради у Београду. Изложба се може погледати у наредне две недеље.

ДЕЛО ЈЕДНОГ ОД НАЈВАЖНИЈИХ САВРЕМЕНИХ ДРАМСКИХ ПИСАЦА, У ИЗДАЊУ „АРХИПЕЛАГА”

Нове драме Едварда Бонда У Музеју Народног позоришта, у оквиру циклуса „Промоције”, одржан je разговор о књизи Едварда Бонда „Злочин 21. века„ у издању „Архипелага„, коју чине четири новије драме из опуса једног од најважнијих савремених драмских писаца. Британски драмски писац, есејиста, теоретичар драме и позоришта, филмски редитељ и сценариста Бонд (78), аутор више од 50 драма за позориште, радио и телевизију, неколико либрета за оперу и балет, у Србији је препознат још 1968. године. Мира Траиловић и Јован Ћирилов препознали су његову вредност, на Битефу је добио награду као најперспективнији писац док се у његовој земљи водио судски процес због текстова о распаду британског друштва на које је указивао. Према речима приређивача књиге Наташе Миловић, тада су се Београд и Загреб „утркивали„ ко ће поставити његову драму „Спасени„, а само у Југословенском драмском позоришту игране су три Бондове драме „Море„, „Лето„ и „Спасени„ да би данас био потпуно заборављен. Такође

је био много извођен у Немачкој и Француској. Миловићева је на алтернативној новобеоградској сцени „Царина„ на периферији града са

филмским редитељем Душаном Поповићем поставила драму „Мелодија„ за чије извођење је од аутора добила сагласност. - Ова драма још није објављена у Великој Британији, писана је специјално за младе људе, а на

ЕКСПЕРТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА О ФИЛМУ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

Криза у филмској индустрији Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић у петак 2. марта отвориће у згради Југословенске Кинотеке у Београду експертску конференцију на тему „Криза у филмској индустрији у Југоисточној Европи - изазови финансирања микробуџетних филмова”. Како је саопштено из министарства, циљ конференције, на којој ће учествовати представници седам земаља, је да подстакне размену мишљења, успостављање заједничких циљева и примену добре праксе у региону како би се подстакла реализација микробуџетних филмова у време смањења фондова намењених за филм услед економске кризе. Реч је о првој од две експертске конференције које претходе Годишњој конференцији министара културе Југоисточне Европе предвиђеној за 20. април. Експертску комисију организује Министарство културе у сарадњи са Југословенском кинотеком у оквиру председавања Саветом министара културе Југоисточне Европе. На конференцији ће учествовати представници Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Грчке, Македоније, Словеније, Румуније и Србије. Србија је председавање Саветом министара културе Југоисточне Европе преузела од Румуније у априлу 2011. године.

пола превођења дала сам Поповићу да је постави у непрофитном позоришту „Царина„, казала је Миловићева. Она је испричала да је позвала Бонда и објаснила какво је ово позориште и представа, а он је не само уступио право на извођење већ је изразио жељу да види представу, када по други пут дође у Београд. Миловићева је изабрала новије Бондове драме а не оне по којима је био популаран у некадашњој Југославији. Насловна драма „Злочин 21. века„ говори о будућности, суочава нас са злом, насиљем које долази ниоткуда, настаје ниодчега, сви људи су контролисани помоћу микрочипова и заточени у градовима - логорима. Због свог новог „нуклеарног циклуса„ Бонд се директно замерио конзервативцима у Великој Британији, казала је Миловићева. У избору су и драме „На унутрашњем мору„ која сажима ауторове антиратне циклусе и говори о историјским збивањима које Бонд живо прати, „Мелодија„ и „Постојање„, драма суочавања појединца са непознатим, са самим собом.

У Културном центру Новог Сада (Католичка порта 5) почела је ревија филмова, осмишљена да у поводу Феста, у данима када је филм у жижи интересовања, скрене пажњу на актуелности светске кинематографије. У питању су филмови који нису уврштени у ревију филмова са београдског Феста која је у току у биоскопу „Арена синеплекс“. Ревија је почела филмом „Локални вампир“ (Црна Гора) режисера Бранка Балетића, а наставља се данас (од 17 и 21 час) када ће бити приказан филм „Оне“( Француска, Пољска, Немачка, 2011) редитељке Малгоске Шумовске, са Жилијет Бинош, Јоаном Кулиг и Ане Демустије. Жилијет Бинош игра новинарку магазина „Ел“ која истражује проституцију међу студенткињама. Од 23 часа моћи ће да се погледа филм „Боље сутра“ (САД) режисера Криса Вејтса, у којем улоге тумаче Демиан Бишир, Хозе Хулијан, Еди Пиолин Сотело. Ово је драма о проблемима илегалних имиграната у САД који потичу из Мексика, из сиромашних земаља Латинске Америке и долазе ‘’трбухом за крухом’’ тражећи „боље сутра“. У петак, 2.марта од 17 и 21 час приказује се филм „Оркански висови“ (Велика Британија) у режији Андрее Арнолд. У улогама су: Џејмс Хаусон, Каја Скоделарио, Стив Иветс, Соломон Глејв, Шенон Бир. Базиран на роману Емили Бронте, филм приказује јоркширског фармера који на повратку из Ливерпула среће бескућника, дечака Хитклифа... Од 19 и од 23 час биће приказан филм „Ловци на главе“ (Норвешка) режисера Мортена Тилдума. Ово је „необичан трилер о човеку који од својих клијената краде уметнине“. За суботу, 3.март (од 17 и 21 час) најављен је филм „Жена из суседства“ (Француска, В. Брита-

нија, Пољска) режисера Павела ју да потраже боље место за своје Павликовског, у којем играју: нове дане у Индији. Од 19 и од 23 Кристин Скот Томас, Итан Хоук, часа приказиваће се „Стање шоЈоана Кулиг, Самир Гесми. „Кри- ка“ (Словенија, Бугарска, Србија, стин Скот Томас и Итан Хок из- БиХ, Македонија) редитеља Анванредни су у својим улогама, док Париз постаје инспиративна позорница за догађаје у којима се налазе“. Од 19 и од 23 часа тог дана биће приказан филм „Принцеза Дајана – убиство“ (В. Британија) режисера Кита Алена, у којем учествују Мохамед Ал Фајед и Лорна. Ово је документарни филм који покушава да демистификује смрт Леди Ди и Додија Фаједа. Недеља, 4.март (од 17 и 21 час) резервисана је за филм „Дабар“ (САД, УАЕ) редитељке Џоди Фостер, која и глуми уз Мела Гибсона, Џенифер Лоренс, Ентона Јелкина, и Шери Џонс. Од 19 и 23 часа биће приказан Из филма „Дабар“ филм „Кориолан“, редитеља Рејфа Фајнса, који тако- дреја Кошака. Улоге тумаче: Марђе и глуми, уз Џерарда Батлера, тин Марион, Урска Хлебец, НикоБрајана Кокса, Ванесу Редгрејв, ла Којо, Александра Балмазовић, Џесику Честан, Драгана Милиће- Емир Xаџихафизбеговић, Владо вића и Славка Штимца. Филм Новак. Године 1986. Петар добије „Кориолан“, сниман у Београду, новчану награду предузећа као јемодерна је адаптација Шекспиро- дан од највреднијих радника у изве драме о истоименом римском градњи станова. Од силног узбуратном јунаку Кориолану. ђења, он се онесвести и падне у Филм „The best exotic marigold кому. После десет година буди се hotel“ (В. Британија) редитеља у измењеним околностима: ЈугоЏона Меда, биће приказан у по- славија се распала, његова деца недељак, 5.марта у 21 час. У уло- су одрасла, а жена му се удала за гама су: Бил Најтли, Џуди Денч, најбољег пријатеља. Петар покуМеги Смит, Том Вилкинсон и Дев шава да се снађе, а његове реакПател. Ово је филм о групи бри- ције изазивају комичне ситуације. Н. П.-ј. танских пензионера који одлучу-

ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА ФЕСТА

Сањати отворених очију Монографија обљављена поводом јубиларног, 40. Феста „Сањати отворених очију - 1971-2011”, аутора Ивана Карла, представљена је у „Сава центру”. Дирекција Фе-

филмске раднике окупљене на промоцији, међу којима је било доста оних који су учествовали у стварању историје Феста током четири деценије.

ста и „Службени гласник„ суиздавачи су ове обимне и фотографијама богато илустроване књиге која је штампана двојезично - на српском и енглеском језику. Монографија има 175 страна великог формата са више од 300 фотографија. Директор Дирекције Феста Милош Параментић поздравио је

Карл је истакао да је књигу посветио Милутину Чолићу и Небојши Ђукелићу, који су сваки за своју генерацију били персонификације Феста. Он је подсетио да ово није прва монографија о Фесту, јер је једна објављена још 1990. поводом прве две деценије, затим је 1997. изашла књига „Сав

НА ЏЕЗ ФЕСТИВАЛУ НИШВИЛ

Наступ оркестра из „Глумца” Брисел џез оркестар, који изводи музику у филму „Глумац„ - овогодишњем добитнику Оскара за најбољи филм и оригиналну музику - наступиће 17. августа на међународном џез фестивалу Нишвил у Нишу. Како су Танјугу рекли организатори, џез оркестар из Брисела наступиће друге вечери заједно са врхунским вокалима Маријом Жоаом и Давидом Линксом. Француски филм „Глумац„ Мишела Азнавицијуса први је неми филм који је добио Оскара oд 1929. Снимљен у стилу старих немих филмова, то је романтична прича о звезди немих филмова који се губи у свету у коме примат преузима звучни филм. Музику за филм написао је Лудовик Бурс, а изводе је џез оркестар из Брисела и Бриселска филхармонија. Џез оркестар из Брисела је један од десет најбољих оркестара у свету и међу првима у Европи.

тај Фест„ Божидара Зечевића, а 2002. је књигу - осврт на Фест написао Милан Влајчић. „Ова монографија се доста разликује од претходних. Моја идеја је била да направим књигу која ће бити другачија, а заједно са претходнима творити слику историје нашег фестивала који је делио судбину четири државе и једног града и који је, као и сви ми, имао успоне и падове„, изјавио је Карл. Он је додао да идеја ове књиге „није да улази у претерану анализу, него да ода признање свим људима који су Фест стварали и водили, као и гостима фестивала, да помене најбитније филмове, али и неке околности у којима се Фест припремао и одржавао”. Монографија сумира догађаје од првог Феста одржаног 1971. године, до 39. издања из 2011. године. Сада је у току 40. Фест, јер 1993. и 1994. фестивал није одржан, у време међународних санкција. Наслов је произашао из слогана Феста из 1992. - „Сањати отворених очију„, који на добар начин даје и дефиницију филмске уметности. На похвале за квалитет издања, упућене током промоције, директор издавачке делатности „Службеног гласника„ Петар Арбутина истакао је да то одражава одговорност ове куће у односу на културну баштину. „Уз Фест је и Београд био велики град. Централни део монографије посвећен је филму, али се добро види и како су расли град и људи у том периоду„, рекао је он. Изабране фотографије из књиге урађене су у великом формату и изложене у Сава центру, у пролазу између мале и велике дворане.

sveT

~etvrtak1.mart2012.

UKRATKO

OD JU^E PRIMENA NOVIH SANKCIJA PREMA IRANU

Naj o {tri ji vid di plo mat skog i eko nom skog pri ti ska

Ofi ci ri u TV sta ni ci TEL AVIV: Izraelski vojnici upali su rano ju~e u palestinsku TV stanicu u Ramali na Za pad noj oba li i uze li opremu za emitovawe, kompjutere i dokumente. Direktor TV stanice Al Vatan Moamer Orabi rekao je da je tridesetak vojnika upalo u wegovu televiziju. On je tako|e rekao i da je jedan vojnik zahtevao od zaposlenih da „pozdrave Kadera Adnana”, palestinskog pritvorenika koji je {trajkovao gla|u vi{e od dva meseca u znak protesta {to ga dr`e zato~enim bez optu`be. On je nedavno prekinuo {trajk, kada je saznao da }e biti oslobo|en. Ramala je ina~e deo teritorije pod palestinskom samoupravom ali racije izraelskih snaga su tamo rutinske.

Elek tro mag net ni top NOR FOLK: SAD su proizve le elek tro mag net ni top ogromne snage, dometa 160 kilometara, ispaqivawem municije nekoliko puta br`e od zvuka. Oru`je nameweno ratnoj mornarici SAD, za sada postoji kao prototip, kre}e se po {inama, a ispaquje municiju uz pomo} magnetnog poqa i elektri~ne struje. Elektromagnetni top je testiran u Severnoj Virxiniji, a u slede}ih pet godina }e se utvr|ivati mo`e li to oru`je brzo da se hladi i da ispaquje ne ko li ko ko ma da mu ni ci je uzastopno. Ispaqena municija kre}e se brzinom i do 9.010 kilometara na sat - vi{e od

VA [ING TON: Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton izjavila je pred Kongresom da ameri~ka vlada preduzima korake za brzu primenu novih sankcija protiv Irana, odgovoriv{i time na strahovawa kongresmena da Bela ku}a ne}e biti dovoqno agresivna u obra~unu sa finansijskim institucijama koje posluju sa Teheranom. „Nameravamo da poja~amo ove sankcije {to brè i vi{e moèmo, da pratimo razvoj doga|aja u Iranu, a ~ini se da veliki ekonomski pritisak ima uticaja na dono{ewe odluka”, izjavila je Klintonova pred Spoqnopoliti~kim odborom Senata. Prva runda sankcija u okviru obuhvatnog zakona o odbrani koji je ameri~ki predsednik potpisao 31. decembra stupio je ju~e na snagu. Po tom zakonu, predsednik mora da nametne sankcije svim privatnim finansijskim institucijma koje svesno vr{e ili olak{avaju ve}e finansijske transakcije sa iranskom centralnom bankom u bilo koje druge svrhe izuzev kupovine nafte i naftnih derivate iz Irana. Klintonova je istakla da administracija i Kongres imaju isti stav o Iranu i sankcijama,

Homs pod bom ba ma 26 da na HOMS: Snage sirijskog re`ima i ju~e su nastavile da bombarduju polo`aje opozicije u gradu Homs, 26. dan bez prekida, tvrde pripadnici opozicionih grupa. Povremeno se granatira naseqe Baba Amr kod Homsa”, izjavio je agenciji AFP predsednik Sirijske observatorije za qudska prava Rami Abdel Rahman. Prema izve{taju francuske agencije {irom Sirije ju~e su ubijena 32 civila, prete`no u Homsu koji je ina~e upori{te opozicije. Istovremeno je, kako se tvrdi u istim izvori-

ma, stradalo i jedanaest vojnika. Po podacima Ujediwenih nacija u Siriji je od marta pro{le godine, kada su po~eli sukobi, dosad poginulo 7.500 gra|ana koji su protestvovali protiv re`ima Ba{ara al Asada. U Homsu je nedavno ubijeno i dvoje stranih novinara, dok je dvoje raweno. Fotoreporter „Sandej tajmsa” Pol Kornoj je uspeo da da tajnim kanalima pobegne u Liban dok je jo{ neizvesna sudbina francuskog izve{ta~a Edit Buvije koja je tako|e rawena.

Uhap {en je dan od vo |a Al Ka i de Hilari Klinton

prenosi AP. U me|uvremenu Uprava za energetske informacije bi trebalo da izda i javni i poverqivi izve{taj o zalihama nafte koje su dostupne van Irana, ukqu~uju}i sada{wu stopu proizvodwe i ukupne rezerve. Taj izve{taj treba da poslu`i kao osnov za eventualnu slede}u rundu sankcija. Administracija „energi~no radi na postizawu sporazuma o sankcijama sa zemqama kojima je te{ko da se usklade sa ameri~kim sankcijama,” rekla je Klintonova, napomiwu}i da je

TE HE RAN: Iranske vlasti omogu}ile su novinarima koji rade za strane medije da prvi put posete kontrolni centar iranskog ambicioznog svemirskog programa, javila je ju~e agencija Aso{ijeted pres. Ameri~ka agencija navodi da ju~era{wi obilazak „Alborz stanice” izgleda predstavqa napore Irana da poka`e `equ da dozvoli pristup nekim osetqivim objektima dok se suo~ava sa pritiskom da omogu}i inspektorima Ujediwenih nacija ve}i uvid u nuklearna postrojewa.

Va{ington usredre|en na najo{triji vid diplomatije i ekonomskog pritiska kako bi uverio Iran da odustane od nuklearnog programa. Ujediwene nacije i zapadne zemqe predvo|ene SAD usvojile su dosad vi{e „paketa” sankcija protiv Teherana kako bi prisilile Iran da prekine nuklearne aktivnosti po{to se sumwa da radi na priozvodwi atomske bombe. Iran odbacuje te optu`be i ka`e da je wegov program namewen civilnim potrebama

AP navodi da se smatra da ova „medijska tura” predstavqa na~in da se prika`e svemirski program Irana, koji je saop{tio da je ranije ovog meseca lansirao svoj najnoviji satelit u orbitu. Prema navodima zvani~nika agencije za svemirska istra`ivawa, lokacija udaqena oko 70 kilometara zapadno od Teherana nije povezana sa vojskom i upotrebqava se za kontrolu satelita i izvo|ewe nau~nih radova, prenosi ameri~ka novinska agencija.

Putnici „Kosta Alegre” idu u Rim VIKTORIJA: Putnici luksuznog italijanskog broda na kojem je izbio po`ar i kojeg tegqa~i vuku ka glavnoj sej{elskoj luci bi}e prevezeni avionima do Rima ~im brod stigne do odredi{ta danas ujutru. O~ekuje se da }e kruzer „Kosta Alegra”, sa vi{e od 1.000 putnika i ~lanova posade, rano ujutru sti}i u Viktoriju, glavnu luku na ostrvu Mahe, gde ih ~ekaju avioni spremni za pole-

SIRIJA

EGIPAT

Iranski sve mir ski cen tar po ka zan me di ji ma

se dam pu ta br è od zvu ka. Mornarica bi èlela da top ispaquje do 10 komada municije u minuti. Projektil je teàk 18 kilograma, i potrebno je ispitati da li on i ugra|eni sistem za sa te lit sko pra }e we (GPS) mogu da izdrè takvo ispaqivawe. Smatra se da ovakav top moè da obezbedi podr{ku desanta, da ga|a neprijateqske brodove, kao i da brod na kojem je, brani od dolaze}ih projektila.

dnevnik

tawe ka Rimu, saop{tio je ju~e direktor civilne avijacije Sej{ela @ilber For. Tri aviona, koji mogu da prime po najmawe 540 putnika, krenu}e za Rim u roku od par sati nakon {to „Kosta Alegra” pristane u glavnu sej{elsku luku, preneo je AP. Brod je u subotu isplovio sa Madagaskara na putu za Sej{ele, a potom je trebalo da obi|e i Oman i Aleksandriju.

Po`ar na „Kosta Alegri” je izbio u ponedeqak u kotlarnici, zbog ~ega je nestalo struje i motori su prestali da rade, podse}aju agencije. Ovaj incident se dogodio samo {est nedeqa nakon {to se mnogo ve}i brod u vlasni{tvu iste kompanije, „Kosta Konkordija”, nasukao kod ostrva \iqo sa 4.229 putnika i ~lanova posade, a u toj nesre}i je `ivote izgubilo 32 qudi.

KA I RO, LON DON: Jedan od komandanata Al Kaide, Seif alAdel, uhap{en je na aerodromu u Kairu, saop{tili su egipatski bezbednosni zvani~nici. U saop{tewu nije precizirano za{to je egipatski militantni aktivista, koji se nalazi na ameri~koj listi najtra`enijih begunaca i za ~ije je hap{ewe obe}ana nagrada od pet miliona dolara, doleteo u Kairo, preneo je AFP. Seif al-Adel, ~ije je pravi ime Muhamed Ibrahim Makavi, stigao je na aerodrom u Kairu iz Pakistana preko Dubaija, rekao je zva-

ni~nik aerodroma. Biv{i oficir egipatskih specijalnih snaga je uhap{en nakon {to je carinicima predao putni dokument i pripadnici nacionalne bezbednosti su ga stavili u pritvor. Seif al-Adel je bio {ef bezbednosne slu`be Osame bin Ladena i nadgledao je vojne operacije Al-Kaide, a kasnije je, nakon {to je Bin Laden ubijen, do{ao na ~elo te teroristi~ke organizacije. SAD ga krivi~no gone zbog bomba{kog napada na ambasadu u Isto~noj Africi 1998. godine, navodi BiBi-Si.

RUSIJA

Pu tin: EU pri be ga va si li MO SKVA: Ruski premijer Vladimir Putin izrazio `aqewe zbog sankcija koje je EU nametnula Belorusiji, optu`uju}i Brisel da „pribegava sili”. Na ~elu Belorusije posledwih 17 godina nalazi se Aleksandar Luka{enko. EU je ju~e odlu~ila da zamrzne dobra i ukine davawe viza za 19 sudskih i dva policijska zvani~nika Belorusije, oceniv{i da su odgovorni za hap{ewe i su|ewa pripadnicima opozicije. Na pitawe da prokomentari{e nove sankcije koje su ~lanice Unije nametnule

Belorusiji, Putin je ocenio da se Brisel koristi „pritiskom”. „U me|unarodnim odnosima treba izbegavati primenu sile. Re~ je o politi~kim odnosima EU i Belorusije i mi izra`avamo `aqewe”, rekao je ruski premijer. Belorusija je ju~e odlu~ila da uskrati gostoprimstvo {efu misije Evropske unije i ambasadoru Poqske u toj zemqi, i da opozove svoje ambasadore iz Brisela i Var{ave. Reaguju}i na tu odluku, Evropska unija je zatim pozvala svoje ambasadore na konsultacije.

FRANCUSKA

„Ikea” {pi ju ni ra la za po sle ne? PA RIZ: Filijala u Francuskoj {vedske kompanije Ikea navodno {pijunirala zaposlene i jedan broj klijenata, zbog ~ega bi se mogla na}i pred licem pravde. [vedska firma za proizvodwu name{taja i opreme za doma}instvo anga`ovala je privatne agencije kako bi do{la do li~nih podataka koji se dr`e u tajnosti u policiji o zaposlenima, potencijalnim saradnicima firme i jednom broju

klijenata koji vode vi{egodi{we parnice sa fabrikom, radi uvida u wihovu pro{lost. Agencije su im dostavqale podatke kao {to je prekr{ajni dosije, ime vlasnika automobila, broj mobilnog telefona ili ~ime se bave i koja su interesovawa odre|ene osobe. Cena po „obra|enom dosijeu” bila je u proseku 80 evra, navodi ugledni francuski satiri~ni nedeqnik „Okovani patak”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KOFI ANAN Specijalni izaslanik Ujediwenih nacija Kofi Anan rekao je da }e ove sedmice razgovarati sa generalnim sekretarom UN, liderom Arapske lige i funkcionerima Rusije o re{avawu krize u Siriji. Biv{i generalni sekretar UN }e do kraja nedeqe razgovarati sa sada{wim liderom svetske organizacije Ban Ki-munom, posle ~ega putuje u sedi{te Arapske lige, saop{teno je u @enevi.

MIT ROMNI Posle najnovijih preliminarnih izbora Republikanske partije Mit Romni u~vrstio poziciju favorita za republikanskog kandidata za predsedni~ke izbore u novembru. Romni je pobedio na republikanskim strana~kim izborima u Arizoni i Mi~igenu. Osvojio je 41 odsto glasova dok je wegov rival, ultrakonzervativni Rik Santorum dobio 38 odsto glasova.

YULIJAN SAN@ Ameri~ki tuìoci sastavili su tajnu optu`nicu protiv osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asanà, javqaju australijski mediji i pozivaju se na poverqive elektronske poruke.”Imamo zape~a}enu optu`nicu protiv Asanà”, navodi se u mejlu koji je potpredsednik u „Stratforu” za obave{tajna pitawa Fred Barton uputio ovoj kompaniji.

U Pragu 7.000 studenata na ulici PRAG: Vi{e od 7.000 studenata, koji protestuju zbog radikalne reforme visokog {kolstva, pro{lo je ju~e centrom Praga do sedi{ta vlade. Reforma visokog {kolstva o kojoj bi za nekoliko sedmica trebalo da odlu~uje vlada, pored zamisli da studije po~nu da se pla}aju od koje je ministar prosvete, me|utim, upravo zbog protesta odustao, po oceni samih univerziteta i studenata kr{e neke tradicionalne akademske slobode i samostalnost univerziteta. Studentima smeta i ve}e povezivawe privrede i visokih {kola, a veruju da }e na novoj vrsti studentskih kredita za {kolarinu, ako bude uvedena, opet zaraditi samo banke. Studenti za svoju „Nedequ nemira” koju ove sedmice preko protestnih pohoda {irom ^e{ke i raznim hepeninzima organizuju, imaju podr{ku svojih profesoa. „Ukrali su nam reformu i ispunili je svojim sadr`ajem. Ako reforme pro|u, umesto univerziteta bi}e preduze}a, umesto dekana i rektora me-

naxeri, a umesto studenata klijenti”, rekao je na po~etku protestnog mar{a prorektor Karlovog univerziteta u Pragu Stawislav [teh. Studenti su pred sedi{tem vlade kao u danima „pli{ane revolucije” 1989. godine zveckali kqu~evima, uz skandirawe „Ne damo slobodu”, „Nismo ovce” i „Dobe{ u ko{„. Ministar Dobe{, iako su ga demonstranti ispod prozora zgrade vlade pozivali da iza|e, odbio je da se sretne sa ogor~enim studentima. Grupica od 50 demonstranata nakon zavr{etka protesta premestila se od vlade do predsedni~kog zamka Hrad~ani gde su predsedniku ^e{ke Vaclavu Klausu otpevali disidentske pesme jo{ jednog od simbola otpora komunisti~kom re`imu i „pli{ane revolucije” Karela Krila. Vaclav Klaus osudio je „Nedequ nemira” i proteste studenata zbog reforme, a jo{ po~etkom decembra kazao je da oni studenti koji odbijaju {kolarinu, parazitiraju sebi~no na ostatku ~e{kog dru{tva.

BALkAn

dnevnik OPO ZI CI JA PRO TIV STA VA BU KU RE [TA

Pon ta: Ru mu ni ja tre ba da po dr à va Sr bi ju BU KU RE[T: Predsednik rumunske opozicione Socijaldemokratske partije Viktor Ponta izjavio je da „nije korektno” da Rumunija bude jedina zemqa koja se protivi evropskom putu Srbije sa kojom ima „prijateqske odnose” i treba da je podràva. Srbija treba da po{tuje prava mawina i Rumunija „dobro ~ini” kada to traì, ali je „duboko nekorektno” da zbog toga bude jedina dràva koja se protivi evropskom putu Srbije, rekao je lider najve}e opozicione stranke u Rumuniji. „[ta mislimo mi o Holandiji koja je jedina zemqa koja se protivi ulasku Rumunije u [engen zonu? A sada mi to isto ~inimo i to kome? Susedu, zemqi koja nam je prijateq”, rekao je Ponta.

Ponta je ocenio da su vlasti bile obavezne da se konsultuju sa opozicijom po takvom pitawu kao {to je pridruìvawe Srbije Evropskoj uniji, oceniv{i da je zvani~ni Bukure{t postupio nekorektno. „Kako bi nama bilo da je Ma|arska koristila pravo veta kada je Rumunija pristupila EU? Da li bismo to smatrali korektnim?”, rekao je lider rumunske opozicije. RumuViktor Ponta nija je ju~e na ministarskom sastanku u EU u Briselu duè nego {to se o~ekivalo. Satraìla dodatne garancije za stanak je zavr{en usvajawem preprimenu zakona o nacionalnim poruke liderima EU da Srbiji mawinama u Srbiji, zbog ~ega je odobre status kandidata za ~lanrasprava o kandidaturi Srbije stvo, ali }e na samitu EU danas i za ~lanstvo u EU trajala znatno sutra jo{ biti rasprave o tome.

HRVATSKA

Ivo Jo si po vi}: Do go vor pre ar bi tra è ZA GREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je ju~e da bi bilo dobro da Hrvatska i Srbija, koje imaju razli~it pristup re{avawu grani~nog spora na Dunavu, poku{aju da se dogovore o granici pre nego {to se odlu~e za arbitraù. „Hrvatska insistira na katastarskom pristupu, prati re{ewa Badinterove komisije, a Srbija èli da primeni na~elo sredine reke”, rekao je Josipovi} novinarima u Zagrebu. On je, me|utim, dodao bi bilo nu`no da dve zemqe poku{aju da

dogovore fleksibilno re{ewe koje bi kombinovalo oba na~ela, pre nego {to se odlu~e na arbitraù. Josipovi} je objasnio da bi po katastarskom re{ewu koje predlaè Hrvatska, toj dràvi pripalo „ne{to vi{e teritorija s leve strane Dunava”, ali da „ima ne{to {to bi pripalo i Srbiji s hrvatske strane”. Hrvatski predsednik je istakao da je Vukovarska ada, ostrvo na Dunavu nedaleko od Vukovara, u „katalogu” onoga {to bi Hrvatska u svakom slu~aju htela.

KA TO LI^ KA CR KVA U HR VAT SKOJ PO ZVA LA NA BOJ KOT

Ne de qa ni je za ku po vi nu ZA GREB: Komisija Pravda i mir Hrvatske biskupske konferencije pozvala je sve gra|ane dobre voqe u Hrvatskoj da se od nedeqe, 4. marta, pridru`e evropskoj akciji ~ija je namera

ù da èle po{tovati sve one radnike koji su zbog slabosti hrvatske zakonske za{tite izloèni pritisku i prisiqeni da rade bez nedeqnog odmora, ostaju}i van kruga svojih fami-

U pazar samo radnim danom

da se taj dan u sedmici po{tuje kao dan odmora i hri{}anskog praznovawa, umesto {to je pretvoren u dan kupovine. Kupovawe nedeqom je oblik licemerja i bezose}ajnosti s obespravqenima, a suzdr`avawem od kupovine gra|ani, a posebno hri{}ani, treba da poka-

lija, navodi se u saop{tewu komisije koji potpisuje sisa~ki biskup i {ef komisije Vlado Ko{i}. Vernici i svi gra|ani dobre voqe u Hrvatskoj pozvani su da se od idu}e nedeqe pridru`e {irokoj akciji Evropskog saveza za nedequ koja okupqa rad-

Od da nas ve }i po rez ZA GREB: U Hrvatskoj }e od danas porez na dodatnu vrednost (PDV) porasti sa 23 na 25 odsto, {to tu dràvu svrstava me|u evropske dràve s najvi{om op{tom stopom PDV-a. Pove}awe PDV sasvim sigurno prati}e i novi talas poskupqewa, iako su iz Vlade pozvali trgovce da ne podiù cene. Neki od wih su javno obe}ali da to ne}e ~initi, bar ne u naredna tri meseca, ali se o~ekuje da }e porasti cena goriva koja posledwih meseci ionako beleì vrtoglavi rast zbog stawa na Bliskom istoku. O~ekuje se da }e poskupeti i komunalne usluge. Ekonomski stru~wak Damir Novotni ne o~ekuje da }e trgovci odmah posegnuti za pove}awem cena, posebno onih proizvoda koji beleè veliki pad potro{we.

On je za agenciju Beta rekao da }e s druge strane najverovatnije porasti cene proizvoda koji imaju veliku potro{wu. „Pove}awe PDV ima psiholo{ki efekat na potro{a~e i to negativan, tako da }e se oni vi{e okrenuti {tedwi {to }e uticati na potro{wu”, rekao je Novotni koji je kritikovao vladu {to se, umesto pove}awa PDV, nije opredelila za ve}u {tedwu. Izmewenim Zakonom o PDV-u od 1. marta PDV raste s 23 na 25 odsto {to je drugi porast PDV u posledwe dve i po godine. Predvi|eno je, me|utim, uvo|ewe me|ustopa od 10 odsto na de~ju hranu, jestivo uqe i masti, beli {e}er i na isporuke vode, a od 1. januara 2013. i na hranu, bezalkoholna pi}a, vina i piva u ugostiteqskim objektima.

ni~ke sindikate, politi~ke stranke, gra|anska udru`ewa i crkve oko zahteva za po{tovawem nedeqe kao dana odmora za sve, dana okupqawa familija, dana dobrovoqnih, kulturnih i socijalnih delatnosti i kao dana Gospodweg koji hri{}ani praznuju i slave, navodi se u saop{tewu. Komisija podse}a da se s dolaskom demokratije opravdano o~ekivalo da }e po{tovawe nedeqe postati pravilo, ali se taj dan „razara pred naletom neoliberalne pohlepe”, iako se u Hrvatskoj 91 odsto gra|ana izja{wava kao hri{}ani. Ustavni sud je 2006. pred pritiskom trgova~kih lanaca popustio i iza{ao iz evropske tradicije i prakse, dozvoliv{i da poslodavci sami odre|uju radno vreme trgovina i proizvodnih mesta, ~ime je privatni interes mawine prevladao nad javnom dobrobiti, navodi Komisija. Uz podse}awe da je rad u neuobi~ajeno vreme uzrok brojnih nesre}a na radu i oboqevawa, Komisija poziva gra|ane da se suzdr`e od kupovine nedeqom, bar u nedeqama pred Uskrs.

Eks plo zi ja kod Ob rov ca ZA DAR: Eksplozija bombe u Golubi}u pored Obrovca u Hrvatskoj usmrtila je Du{ana V. (49), a Milorad D. (39), koji je bio s wim, te{ko je povre|en. Ru~na bomba je eksplodirala ispred ku}e Du{ana V. koji je preminuo na mestu doga|aja, a Milorad D. je hospitaliziran u bolnici u Zadru, gde su mu dijagnostikovane te{ke povrede, pi{u hrvatski mediji. Navodno je re~ o me|usobnom obra~unu me{tana srpske nacionalnosti, pi{e hrvatska {tampa, ali uzrok sukoba jo{ nije poznat. Na terenu su policajaci PU Zadar, koji trenutno utvr|uju okolnosti ove tragedije.

~etvrtak1.mart2012.

NO VA IS TRA GA O SMR TI NE KA DA [WEG PRED SED NI KA

Advo kat: Avion obo ren, Traj kov ski bru tal no ubi jen SKO PQE: Makedonska vlada, svega nekoliko dana posle ozbiqnih optu`bi koje je izneo advokat porodice Trajkovski, zatraìla je pokretawe nove istrage o avionskoj nesre}i u kojoj je pre osam godina kod Mostara poginuo makedonski predsednik Boris Trajkovski. Tuìla{tvo saop{tilo da }e pokrenuti istragu ako se utvrdi da izve{taj Vlade o tom slu~aju sadrì nove ~iwenice i dokaze. Vlada je donela takvu odluku posle razmatrawa novog izve{taja o avionskoj nesre}i kod Mostara 26. februara 2004. godine, koju je pripremila komisija za istragu udesa, navodi se u saop{tewu makedonske vlade. Pre desetak dana, u intervjuu za „Dnevni avaz”, advokat i zastupnik porodica `rtava stradalih u toj nesre}i Ignat Pan~evski rekao je da je avion i kom se nalazio Boris Trajkovski oboren projektilom iz drugog aviona. Pan~evski tvrdi da je putnike koji su preìveli pad aviona „poubijala vojna je dinica zapaliv{i ih napalmom”, a kao dokaz za svoju tezu navodi svedo~ewa me{tana i o~evidaca. „Osim toga, imam i materijane dokaze. Sat koji je bio kod jednog putnika stao je na vreme kada je atentat izvr{en. Analizom je ustanovqeno da pepeo na tom satu nije od sagorevawa kerozina, nego od druge hemikalije, {to dokazuje

da nije izgoreo u avionu”, rekao je Pan~evski za sarajevski dnevnik. Makedonska vlada sino} je na zatvorenoj sednici usvojila novi izve{taj o nesre}i kod Mostara u kojoj su, pored {efa dr`ave, poginuli wegovi saradnici i posada vladinog

na~na niti trajna i ukoliko se pojave novi dokazi koji ukazuju na neki drugi razlog za pad aviona, mi }emo sigurno predmet procesuirati. Ali do ovog trenutka mi takve dokaze nemamo”, istakao je [vrgovski. Novi vladin izve{taj sastavqali su vazduhoplovni eks-

Avionska nesre}a dogodila se pre osam godina

aviona i odlu~ila da dostavi izve{taj javnom tuìla{tvu. Dràvni javni tuìlac Makedonije Qup~o [vrgovski rekao je da, ukoliko izve{taj sadrì nove ~inewice i dokaze u vezi s uzrokom pada aviona kod Mostara, odluka Tuìla{tva kojom je tragedija progla{ena nesre}om i krivicom pilota moè biti promewena. „Odluka se apsolutno moè promeniti. Odluka nije ko -

perti u protekle tri godine, a dostavila ga je i Direkciji za civilnu vazduhoplovnu plo vidbu Bosne i Hercegovine. Izve{taj }e biti dostavqen Komitetu za pravna pitawa i qudska prava Saveta Evrope, kao i ~lanu Parlamentarne skup {tine Saveta Evrope Andreasu Grosu, autoru Infor macije o sprovedenoj istrazi o nesre}i kod Mostara, u kojoj je izrazio sumwu da se radi o nesre}i.

GR^KA

No vi {trajk zbog me ra {ted we ATI NA: Vode}i gr~ki sindikati u javnom i privatnom sektoru organizovali su tro~asovni prekid rada. Razlog su najnovije restriktivne mere vlade usvojene u parlamentu. Istovremeno, Grci se pridru`uju protestima radnika u Evropi

evra pao na 585 evra, {to je sni`ewe od 22 odsto. Za zaposlene mla|e od 25 godina to smawewe }e biti jo{ drasti~nije i iznosi}e 32 odsto. Time su poslanici odobrili „prioritetne akcije” navedene u memorandumu o kojem je prego-

koji su protiv mera {tedwe u svojim zemqama. Gr~aki poslanici pro{le no}i su izglasali jo{ jedan zakon kojim se uvode nova, nepopularna smawewa buxetskih rashoda. Za wega su glasala 202 od 283 poslanika. Prema novom zakonu, minimalac u Gr~koj je sa 751

varala Vlada sa poveriocima. To zna~i novo smawewe penzija i plata. Grci kaù da }e nove mere {tedwe direktno da se odraze na wihov ìvot. „Mi drìmo obi~nu tavernu, na{e mu{terije nisu vlasnici brodova ili politi~ari, ve} obi~ni qudi –

penzioneri, radnici, studenti”, kaè vlasnik taverne Antonis Kalamaras. „Moja plata }e biti snièna, pa }e i zarada cele taverne biti mawa. Svi }emo biti dva koraka unazad”, opisuje Kalamaras. Vlada premijera Lukasa Papadimosa prisiqena je da preduzme o{tre mere {tedwe kako bi zemqa izbegla bankrot, {to je izazvalo veliko nezadovoqstvo me|u gra|anima koje traje ve} dve godine. „Trì{te u Gr~koj se ne razvija. Qudi ne izlaze kao ranije, ima problema sa protokom gotovog novca u poslovnom sektoru. Ne{to se mora uraditi. Ne slaèm se sa smawewem plata zaposlenih, ali kada ste suo~eni sa problemom morate uraditi ne{to da podrìte svoj biznis”, kaè suvlasnica restorana Despoina Kuklinou. Po sla ni ci gr~ kog par la menta glasa}e danas o smawenu buxeta u zdravstvu i spajawu socijalnih slu`bi, zbog ~ega su lekari i medicinari najavili {trajk. O re {a va wu eko nom skih problema Gr~ke u Briselu }e razgovarati predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo i gr~ki premijer Lukas Papadimos.

CRNA GORA

Pra vo za 12.000 ra se qe nih POD GO RI CA: Vlada Crne Gore posve}ena je re{avawu statusa 12.000 raseqenih lica, koja borave u ovoj zemqi. Ministar rada i socijalnog starawa Suad Numanovi} kazao je da sada u Crnoj Gori boravi 8.850 interno raseqenih sa Kosova i 3.412 raseqenih iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Prema wegovim re~ima, sva ta lica, shodno izmenewenom Zakonu o strancima, imaju mogu}nost sticawa prava za stalno nastawewe ili privremeni boravak u Crnoj Gori. Do sada je status stranca sa stalnim nastawewem tra`ilo 7.200 raseqenih i interno raseqenih, a re{eno je do sada

oko 4.300 zahteva, dok se za privremeni boravak prijavilo 340 raseqenih, a pozitivno je re{eno 90 zahteva, kazao je Numanovi}. On je podsetio da je rok za podno{ewe zahteva za sticawe ovih statusa produ`en do kraja ove godine. „Veoma je bitno da ova lica do kraja godine, u skladu sa zakonom, re{e svoj pravni status”, istakao je Numanovi}. On smatra da je za re{avawe problema raseqenika potrebna daqa zajedni~ka akcija zemaqa regiona i me|unarodne zajednice.

Svet poznatih

~etvrtak1.mart2012.

dnevnik

c m y

Најбоље тело свих времена

PAPARACO

ерилин Монро проглашена за најзгоднију жену свих времена. Резултати анкете коју је спровела компанија „Дебенхамс” показали су да „народ воли облине”. Скоро педесет година од како је умрла, глумица Мерилин Монро је проглашена за „најбоље тело свих времена”. Звезда филма „Неки то воле вруће” је оставила иза себе мршавице попут Кејт Мос и Миранде Кер, а следе је, подједнако „обле” Кристина Хендрикс, Урсула Андерс, Ким Кардашијан и Тулиса Контоставлос. У десет најзгоднијих пласирале су се још: Ракел Велч, Хелен Мирен, Скарлет Јохансон, Ејми Чајлдс и Луси Мејкенбург, а сле де их Кели Брук, Бијонсе Ноулс, Ким Катрал, Ри ја на, Шерон Стоун и Џе нифер Анистон.

Ирина Шајк: Ово је за вас, а за Роналда... Манекенка која је у светске медије доспела захваљујући славном дечку Кристијану Роналду, сада не само што је међу најтраженијим већ сви желе да је виде голу, али она то упорно одбија. Недавно је рекла да се само за Роналда скида скроз. Ипак, за пролећну колекцију модног бренда „Replay Jeans” Ирна Шајк је на себи имала само фармерице, а груди је делимично успела да сакрије рукама. Наравно да су фотографије и пре почетка кампање нашле пут до интернета, што и не чуди јер Ирина не треба да се стиди.

Оне зарађују више од Холивуда А

меричка ријалити породица Кардашијан прошле године је зарадила више новца од Анђелине Џоли, Тома Круза и Сандре Булок заједно.

тернет процурио снимак њеног секса са певачем Рејем Џејем, који је убрзо откупила порно издавачка кућа „Вивид”, а са Ким се нагодила за пет милиона долара. „Кућни видео” Ким Карда-

шијан постао је њихов најпродаванији ДВД у последњих десет година, а Ким је добила и титулу једне од најлепших гуза Америке и насловну страну „Плејбоја”.

Исте године, породица је добила свој ријалити „У корак са Кардашијанима”, а након неколико сезона, ћерке су добиле своје ријалитије - „Кортни и Клои у Мајамију” и „Ким и

Расел Бренд нашао нову девојку

веже разведени комичар у вези је са прелепом Мексиканком Оријелом Амиејро. Расел Бренд (36) и сликарка Оријела (25) упознали су се на часовима јоге које редовно посећују, а заједно су већ неколико недеља. Британски глумац недавно се растао од

америчке певачице Кети Пери, са којом је био у браку 14 месеци. Пар није имао предбрачни уговор, али се Бренд одрекао права да покуша на суду да јој извуче новац. Певачица је „тешка” 44 милиона долара, а развод ће званично бити закључен у јуну.

Мајка Крис са својим вишемилионским ћеркама

„Холивуд рипортер” је открио да су Кардашијанови у протеклој години зарадили невероватних 65 милиона долара, што је више него што су заједно инкасирале три највеће филмске звезде. Једну од најпознатијих ТВ породица чине мајка Крис Џенер и њене ћерке Ким, Кортни, Клои и син Роберт из брака са познатим адвокатом Робертом Кардашијаном, који је био у тиму бранитеља О Џеја Симпсона. Након развода, Крис се удала за олимпијског спортисту Бруса Џенера, и са њим добила ћерке Кендал и Кајли. Лепа бринета Ким прославила се 2007. тако што је на ин-

Кајли, Клои, Ким, Кортни и Кендал Кардашијан

Чарли Шин прозива Ештона Кучера Г Забавна тројка: Нина Агдал, Мишел Вејвер и Ана В.

Е, то је журка М

агазин „Спортс илустрејтед” организовао је журку у Лас Вегасу на којој су звезде вечери наравно биле лепотице које су и красиле овогодишњи број.

Клои, Кортни и Ким на потписивању своје књиге

лумац је оплео по свом наследнику у серији „Два и по мушкарца” телевизије ЦБС. Проблематични глумац прозвао је свог млађег колегу и рекао да је његова улога у серији „сра*е”. „Нећу више да лажем јавност, морам јавно да кажем да је серија постала сра*е откад сам ја отишао. Само погледајте Ештонову улогу, сценарио и његову глуму. Ужас”, рекао је Шин за сајт ТМЗ. Шин (46) је прошле године попио отказ из серије након што се поново увалио у проблеме са дрогом и алкохолом, и јавно прозвао продуцента Чака Лорија. Његов лик у серији тада је страдао, а заменио га је глумац који се тренутно разводи од Деми Мур.

Кортни у Њујорку”, на каналу „Е!”. Ким (30) долазак на неки догађај наплаћује 250.000 долара, док њене мање познате сестре Кортни (31) и Клои (26) долазе за око 25.000 долара. Девојке добијају хиљаде долара само за то да у својим „твитовима” помену производ неке компаније. „Клан” Кардашијан умешао се у рекламирање свега од патика „Скечерс”, препарата за мршављење, козметике, фармерки, до тампона и тоалет папира „Чармин”. Три старије сестре лансирале су сопствене парфеме, написале књигу… Колико ли ће тек зарадити у 2011?

dnevnik

oglasi

~etvrtak1.mart2012.

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak1.mart2012.

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 48002 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 48000 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 48001

POTREBNA cimerka u jednoiposobnom komfornom stanu, bez gazde, studentkiwa ili mla|a zaposlena devojka. Stan je kod Sajma. Telefon 6390-326. 48118 IZDAJEM stan kod Futo{ke pijace, 56m2, Ul. Bem Lilike 2 C/II, zgrada stara dve godine, cena 170E. Telefoni: 06914-35466, 063/7196285. 48013 IZDAJEM dvosoban nename{ten komforan stan na II spratu, Bulevar kod Futo{ke pijace, pogodan i kao poslovni prostor. Telefoni: 063/581-340, 021/400-199. 48037 IZDAJEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, cena 220E. Telefon 060/5512-871. 48098

CENTAR, novija zgrada „Aleksandar” gradwa, stan od 31m2, cena 37.100. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15021

NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom, hitno i povoqno. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 15001

N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15002 SATELIT, ukwi`ena garsowera sa cg, cena 14.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 BULEVAR, ukwi`en 1.0 stan 38m2, po ceni od 36.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15004

NOVA DETELINARA, odli~an, ukwièn noviji 1,5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15005 LIMAN, nov 1,5 stan, odmah useqiv i ukwièn, cena 49.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15006 NOVO NASEQE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15007 NOVA DETELINARA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada, ukwièn, odmah useqiv 1,5 stan od 41m2. Tel. 063/742-2180. 15008 GRBAVICA, u novijoj zgradi ukwièn 2,0 stan na I spratu 49m2, cena 53.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15009 CENTAR, Vojvode Mi{i}a, ukwièn odli~an 2,0 stan na II spratu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15010 CENTAR, u luks novoj zgradi 2,0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15012

NA LIMANU IV, 79m2, trosoban, moè biti 3,5 soban, VI sprat, lift, 84000E. Moè zamena za mawi uz doplatu. Telefoni: 021/6368204, 064/270-0173. 48071 BULEVAR EVROPE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2,5 stan, cena 55.500 evra. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 15011 HITNO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa... 2,5 stan, cena 63.800. Tel. 636-8429, 063/82883-77, www.bomil.rs. 15013 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15014 GRBAVICA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefoni: 636-8429, www.bomil.rs. 15015 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15017 LIMAN, prodajem ukwièn 3,0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3,5 od 77m2, cena 74.000. Tel. 063/828-83-77, 636-6952, www.bomil.rs. 15018

CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran, 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15020

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sima Devi} IZDAJEM ili prodajem lokal od 43.50m2 u Bul. kraqa Petra I, opremqen. Telefon 065/55-106-55. 47958

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 47085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47825 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330. 48009 GRA\EVINSKA RADWA sve vrste molerskih radova, demit, fasada, malterisawe, adaptacije, najpovoqnije cene, izvode iskusni, pedantni majstori. Telefoni: 063/518346, 021/882-133. 48060

PEDIKIRKA - 14 god. radnog iskustva, konstantno bih radila za privatnika ili firmu na teritoriji cele biv{e SFRJ. Tel.: 022/475606, 022/472-600. 48062

Persida Stani{i} 1935 - 2012.

Posledwi pozdrav na{em Simi od stanara zgrade Partizanskih baza 6.

Sahrana je obavqena 29. 2. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

Mi{ewki, ^uvaj ga kao zenicu oka; sjenom krila svojih zakloni ga. Marina Bogdanovi} i Branislav \uki}. 48177

48175

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav kumu

O`alo{}ena porodica.

48173

Dana 3. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu dajemo ~etrdeset dana na{oj mami i babi

Simi Devi}u

od: kuma \or|a, kume Dragice i kumica Jelene i Dragane.

od porodice Kep~ija.

48166

48171

dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Posledwi kom{inici

pozdrav

Miroslavi Tikvi}

I ~etrdeset dana bez tebe je ve~nost, ali nije dovoqna da bi izle~ila rane i bol, koji ne prolaze. Nisam vi{e ni~ije dete, i moram da odrastem, a ne znam kako.

Tvoja }erka Mila i unuk Sr|an.

48161

USTUPAM idejno re{ewe zelene vikendice sa osam le`aja za nivu ladu. Telefon: 023/771-159. 47741 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 47952 PRODAJEM bukova drva sa prevozom, ta~na mera, mo`e rezana i cepana. Telefoni: 064/1433-409, 021/6419-493. 48053

Mihailo Ne{kovi}

Zate~eni iznenadnom na{eg kom{ije

Bosi

Jakobs - Nemet Iloni od stanara zgrade Jovana \or|evi}a 7.

Kolege i koleginice iz Direkcije za trgovinu el. energijom.

48169

48162

smr}u

SEDMODNEVNI POMEN na{em biv{em studentu, prijatequ i kolegi. Hvala ti za sve {to si uradio za razvoj vinogradarstva Srbije, a pogotovu tvog Aleksandrovca - @upe.

Petra Dimitrijevi}a ro|. 1945. izra`avamo iskreno `aqewe {to nije vi{e me|u nama.

Srbislav - Srba Stankovi} 21. 2. 1957 - 23. 2. 2012.

Wegove kom{ije sa Sun~anog keja 33.

Departman za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejza`nu arhitekturu Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

48154

344-P

Posledwi pozdrav prijatequ

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 28. februara 2012. godine, u 54. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav sestri

Radmili Andri} ro|. Zagor~i}

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4,0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Telefoni: 63-66-952, www.bomil.rs. 15019 NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3,5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bomil.rs. 15016

Simi Devi}u

Sima Devi}

od brata Milana Zagor~i}a sa porodicom. od porodice Torbica.

48153

48160

Sahrana je danas, 1. marta 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Marica, }erke Milica i Danica sa porodicama. 48156

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je iznenada napustio na{ voqeni

~etvrtak1.mart2012.

Dana, 3. 3. 2012. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nas je napustio na{ voqeni

Ra{a

Dana 28. 2. 2012. godine preminula je na{a mila

Dragoj kom{inici posledwi pozdrav

Zorka Mandi}

Zorki Mandi}

1916 - 2012. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo pomen odràti u subotu, 3. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu (Vrt se}awa). Oàlo{}ene porodice Kosti} i Boìdar.

O`alo{}eni: sin Jovan i }erka Mila sa porodicama.

od stanara Svetozara Mileti}a 53.

48144

48159

48121

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 68. godini preminula na{a draga majka i baka

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

SE]AWE na dragog zeta

Mihailo Ne{kovi} Jovana Stevan~evi}a

dipl. pravnik 1957 - 2012.

Stojadinu Staji}u obele`i}emo danas, 1. 3. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

Sahrana }e se obaviti 3. 3. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa tugom i po{tovawem, zahvalni za svu qubav i dobrotu, tvoji: supruga Olga, }erka Svetlana, sin Du{an, snaja Tatjana, unuci Goran sa porodicom i Dejan. 48093

Bosiqka Dragovi} ro|. Zori} Oprosti}emo se od we danas, 1. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: sin Neboj{a i }erka Sawa sa porodicama.

Sa ponosom na tvoju plemenitost i dobrotu, ~uvamo uspomenu na tebe.

Porodice [trbac i Jovi}.

48067

48145

Sa tugom i qubavqu, wegovi: Magda, Arijana i Dorotej.

Pro|e tu`na godina od kada je samo u na{im srcima na{a mila majka i sestra

JEDNOGODI[WI POMEN

48155

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Sa{a Proli}

Jelisaveta Rackov U subotu, 3. marta u 11 ~asova, na Gradskom grobqu dajemo godi{wi pomen, a istog dana, u 17 ~asova }e se odr`ati misa u Katedrali. Vreme prolazi, bol i tuga ostaju. Ve~no na{a i mi Tvoji: Nada, Vlada, Bojana i Kata. 48123

Dragi sine, brojimo tu`ne dane bez tebe. Oplakujemo tvoju mladost i lepotu i sa ranom u srcu `ivimo. Pomen dajemo u subotu, 3. marta. Polazak je od ku}e, u 10 ~asova. O`alo{}eni: tata Ne|o, mama Bosiqka, sestra Sowa, zet Dragan i sestri}i Marko i Dejan.

Dragan Todorovi} Tatika! Svaki dan bez tebe je ve~nost. Bio si najboqi tata na svetu. Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo ve~no u na{im srcima. Vole te samo tvoje: }erke Natalija i Tijana i supruga Vesna. 48126

48128

TU@NO SE]AWE

Simi

SEDMODNEVNI POMEN velikom prijatequ

JEDNOGODI[WI POMEN zetu i te~i

Kosi Radakovi} Porodica [ija~i}.

48157

Boban Baraw

Andrija Baraw

Posledwi pozdrav prijatequ od: Dare i Nade sa porodicama.

iz Be{ke 20. 2. 2006 - 20. 2. 2012. @ive}e{ ve~no u srcima onih koji te vole. Tvoji: sin Dragan, unuk David, snaja Marina i supruga Mica.

iz Be{ke 1. 3. 1997 - 1. 3. 2012. Kako je `iveti bez tebe sine, srce moje zna. Petnaest godina suza i bola, nema vremena koje le~i rane. Tvoji: brat Dragan, bratanac David, snaja Marina, tu`na mama Mica.

48069

48136

Draganu Todorovi}u

POMEN

To{ici Budo{an To{i

Er`ebet Radoni} - Veselinovi}

1949 - 2012.

8. 9. 1945 - 1. 9. 2011.

Sahrana }e se obaviti 1. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

O`alo{}eni wegovi najmiliji.

Unuka Irena, suprug Slavko, Nena, Dalibor i Damir.

21. 2. 1957 - 23. 2. 2012.

1. 3. 2011 - 2012. Ne mirimo se sa tim da te vi{e nema. Tvoj vedar duh i osmeh je uvek me|u nama. Neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Keserovi}.

Misle na tebe: tast Triva, Goga i Nemawa Radi}.

48119

48127

48068

POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Srbislavu Stankovi}u Srbi

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

POMEN

Simi Devi}u

od Zeleta sa familijom.

48158

48125

48082

Er`ebet Radoni} - Veselinovi} 8. 9. 1945 - 1. 9. 2011.

Mihailu Ne{kovi}u

â&#x20AC;&#x17E;Jo{ ne mogu na}i put koji vodi odavde, jo{ me prate tvoje slike, tvoje re~i utehe, sve }e jednom biti ju~e, sve }e vreme brisati, a ja bez tebe gu{im se, ja ne mogu disatiâ&#x20AC;?. Tvoja unuka Irena.

Stanari iz Seqa~kih buna 41.

48081

48120

Dragica Grubor 1. 3. 1998 - 1. 3. 2012. Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 48030

ЗЛОГЛАСНи АТЕНТАТи

Покушај убиства Роналда Регана Кроз укупно 26 епизода, документарни серијал у продукцији Би-Би-Си-ја упознаје вас са атентатима и покушајима атентата, који су обележили светску историју XX века. Од убиства Кенедија и Гандија до трагичне смрти Џона Ленона. Од бомбашког напада на Хитлера до смакнућа Мартина Лутера Кинга. (РТВ 1, 22.30) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.50 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Краљица 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати 23.00 Серија недеље: Краљица 23.50 Један на један 00.15 Сучељавање 01.05 Концерт године 02.00 Фолдер култура 02.25 Плави круг 02.55 Документ

06.30 06.50 08.00 09.00 09.30 10.30 11.45 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.25 23.50 00.20

tv program

~etvrtak1.mart2012.

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године-Компилација 2. Грување Грување уживо у студију М Јаззик 2011. Специјална емисија о 29. фебруара (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Шеф над шефовима, филм ТВ Баштина Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Добар пандур, савршен пљачкаш, филм Плави круг ТВ Баштина ТВ Продаја

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке

08.00 09.05 09.49 10.01 10.32 11.14 12.00 12.15 12.37 13.20 14.14 14.49 15.10 15.57 17.00 17.20 17.45 18.25 18.57 19.30 20.05 20.57 22.00 23.05 23.50 00.14 01.10 02.44 03.52 04.25

06.30 08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Објектив Серијски програм Човек лав Време је на мојој страни Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Рецепти Лауре Равајоли Објектив Опчињени Ево нас код вас Објектив Украдена срца Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 11.00 14.30 15.15 16.00 19.00 20.45 22.45 23.15

АТП Дубаи1/8 Финала АТП Дубаи 1/4 Финала Тенис Фудбал мондијал магазин АТП Дубаи 1/4 Финала Тенис Евролига Премијер лига, Магазин Фудбал Квалификације ЕП У21: Енглеска – Белгија 00.45 Евролига 02.30 АТП Дубаи 1/4 Финала

Ток шоу Наша гошћа Ћана рећи ће вам како се данас упознају млади парови и да ли је у данашње време нестала романтика. На који начин се најбоље промовише хит сазнаћете од Слађе Делибашић. Милоје Бубоња рећи ће вам и нешто о еротици, а видећете и како је Чеда Марковић победио у игри музичке столице. (КТВ, 22.30)

Јутарњи дневник Оно као љубав Гастономад Сасвим природно Моја лепа Србија Биографије Дневник Спорт плус истражитељи из Мајамија Великани комедије: Гордан Михић - Бошко миш и Бошко човек, филм Великани комедије: Гордан Михић - Живка штрба, филм и ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов Да, можда, не истражитељи из Мајамија Дневник Оперативци Ноћни биоскоп: иза непријатељских линија 2: Осовина зла, филм Оно као љубав Око магазин Сасвим природно

Шишање Београдски средњошколац Новица, шампион у математици, увучен је у свет скинхеда, опчињен њиховим харизматичним вођом Рељом. Придруживање његовој банди за Новицу пре свега значи уклапање у школско друштво, будући да га већина другара сматра књишким мољцем и штребером. Улоге: Никола Ракочевић, Виктор Савић, Бојана Новаковић, Наташа Шолак, Никола Којо Режија: Стеван Филиповић (Прва, 22.15)

06.49 07.28 07.33 07.39 08.00 08.11 08.22 08.43 09.02

Грофица Прича о Ержебет Батори, мађарској грофици из 17. века, која је била опседнута својом лепотом. Починила је стотине убистава из уверења да ће купање у крви девица сачувати њену младост. Улоге: Џули Делпи, Данијел Брул, Вилијам Харт Режија: Џули Делпи (РТС 2, 21.54)

03.28

Музички спотови-степениште Стриповање Линк Контекст У свету Траг у простору Гитар арт фестивал Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Стриповање Ликовна колонија РТС ТВ лица... као сав нормалан свет Млади таленти Србије: Александра Поаро Одбојка: ПС, Војводина НС Семе - Рибница, пренос Попај Живот и стандарди Метрополис Поаро Фестивал фестивала: Грофица, филм и ја имам таленат Биг бенд РТС и Дадо Топић Трезор Одбојка: ПС, Војводина НС Семе - Рибница (р) Ликовна колонија РТС

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 14.00 14.30 15.30 16.15 16.45 18.30 19.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 02.30 03.30 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Филм: Као Јулија Вести Доктор Хаус Терминатор Копаоник Породица Серано Доктор Хаус 24 НЦиС Филм: Моћно срце НЦиС Филм: Успон – Крвави ловац Копаоник 24 Терминатор Филм: Успон - Крвави ловац (р)

16.21 16.59 17.55 19.21 20.00 20.30 21.00 21.54 23.37 23.55 00.24 02.05

Бојана Новаковић 05.00 06.00 06.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.15 22.15 00.00 01.00 01.50 02.15 02.30

Једноставан живот Ексклузив Експлозив Тајна Старог Моста Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна Старог Моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Радна акција Шишање, филм Кобра Три хил Експлозив Ексклузив Радна акција

Слагалица Ози бу Мифи Попај Томас и другари Велики и мали Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба

06.00 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 12.35 14.50 15.05 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.05 19.40 20.30 21.25 23.00 23.35 23.55 01.30

Доушници Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Филм: За све је крива свекрва Топшоп истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести између две ватре Штребери истражитељи из Мајамија Филм: Коронадо Вести Спортски преглед Филм: Једно добро дело Саут Парк

05.45 10.00 11.45 12.00 13.30 15.00 16.00 16.20 16.45 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15 02.30 03.20 04.45 05.15

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне Гранд народ пита Сестре Национални дневник Сити Мирис пролећа Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Форест Гамп Вештичарење Филм: Господин просечни Витезови из блата Тајна љубав

Данијел Брул

09.18 09.22 10.02 10.24 10.54 11.19 11.52 12.26 12.59 13.58 14.19 14.37 14.53 15.18 15.34

dnevnik

c m y

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 између редова, 00.15 Глас Америке

Милена Павловић

Држава мртвих Прича о Словенцу,заставнику Јанезу Крањецу, који, после отцепљења Словеније од Југославије, напушта крај у којем је рођен, упркос чињеници да му је понуђен чин капетана у војсци Словеније. Повлачи се са ЈНА и стиже са породицом у Београд. Улоге: Радко Полич, Катарина Иванова, Небојша Глоговац, Милена Павловић, Елизабета Поповић, Светозар Цветковић, Драган Максимовић, Марко Николић Режија: Живојин Павловић, Динко Туцаковић (Хепи, 20.30) 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20

Робин Рајт

Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Једна жеља једна песма Телемастер Рекорд, спортска емисија Насловна страна – квиз Парови уживо вече Номинације Држава мртвих, филм Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ

Форест Гамп Током три бурне деценије Фореста носи струја живота мењајући улоге и догађаје: од физички неспособног до звезде рагбија, од јунака вијетнамског рата до трговца шкампима, од свечаности у Белој Кући до загрљаја једине праве љубави. Улоге: Том Хенкс, Робин Рајт, Гери Синиз, Сели Филд Режија: Роберт Земекис (Пинк, 00.15)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak1.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Дадиља на задатку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк Нова нада посластичара Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Нова нада посластичара

08.00 Проблем са Толстојем 09.30 Животиње које су ушле у историју 10.00 Понтије Пилат: човек који је убио Христа 11.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 12.00 Египат 13.00 Изгубљена крсташка тврђава 14.00 Скривени светови. подземни Рим 15.00 Историја расизма 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Заборављени начини исхране 18.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 19.00 Ноћ сломљеног стакла 20.00 Библијске загонетке 21.00 1066. 22.00 Сага о викинзима 23.00 Историја расизма 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Заборављени начини исхране

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Алиса у Земљи чуда Балкан експрес Све што желим Фрик Шоу Пророчанство судњег дана Поново гангстер Чудо у Ливерпулу Еротски филм Еротски филм

07.00 09.14 10.22 11.15 12.00 12.31 13.17 14.10 14.40 14.56 15.14 16.01 17.10 17.59 18.48 19.30 20.02 20.53 21.28 00.50 01.15 02.32 03.17 03.59

Добро јутро, Хрватска Лугарница Оверленд, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска хроника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Одмори се, заслужио си Дневник Све у 7!, квиз Пола сата културе Циклус добитника Оскара: Кум 2, филм Дневник 3 Vesti iz kulture Ин медијас рес Др. Хаус Трачара

FEQTON

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.50

Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Дијагноза Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза Монк Хаваји Убиства у Мидсамеру Латам УС - Специјал

07.35 Кобра 11 09.40 Ексклузив таблоид 10.10 Вечера за 5 11.15 Ватрено небо 13.25 Ружа ветрова 14.20 Крв није вода 15.10 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 22.30 ЦСИ 00.05 РТЛ вести 00.20 ЦСИ Њујорк 01.50 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

ЦСИ

ОВЕР ЛЕНД 5, ДО КУ МЕН ТАР НА СЕ РИ ЈА

Од Пе кин га до Ри ма: Ин ди ја Још ма ло и еки па је на кра ју пу то ва ња по Ин ди ји. Сти гли смо у Ра џа стан, на крај ње му се ве ро за па ду зе мље. А то је зе мља рат ни ка, бај ко ви тих па ла та и ма ха ра џа. Уну тар зи ди на на ла зе се пре ле пи вр то ви ко ји су и да нас чи ста су прот ност си ро ма штву у ко јем жи ви на род... (ХРТ 1, 10.22)

Ли му зи на је уда ри ла у стрип тиз клуб, а ка пе тан Брас по зван је да оба ви ти уви ђај. У ауту су Чемп Лен дли, ко ји је уби јен кроз про зор и Дропс, про мо тер клуп ске сце не ко ји је по знат по то ме да ноћ не из ла ске за вр ша ва про во дом у стрип тиз клу бу.... Уло ге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, Пол Гилфојл Ре жи ја: Ентони Зикер (РТЛ, 22.30)

Бал кан екс прес По след њи да ни ми ра у Ср би ји пред април ски слом 1941. го ди не. Гру па сит них ло по ва лу та пре ру ше на у му зич ки са став „Бал к ан екс прес”. Је ди на бри га ових џе па ро ша је ка ко са чу ва ти гла ву на ве тро ме ти ни пр вих рат них стра хо та. Уло ге: Драган Николић, Бора Тодоровић, Тања Бошковић, Велимир-Бата Живојиновић Ре жи ја: Бранко Балетић (Синеманија, 11.00)

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 10.45 11.04 11.29 11.49 12.34 14.55 15.20 15.43 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.14 19.35 20.00 20.45 21.30 22.20 23.03 23.42 00.04 00.46 01.06 01.47

Тања Бошковић

06.00 07.25 07.50 09.25 11.05 11.30 13.25 14.55 16.45 18.25 20.05 21.55 23.15 01.10 02.55 05.25

Трезор Васпитање за почетнике Кони и Карла Коралина и тајанствени свет Филмови и звезде Развод на француски начин Џорџија О‘Киф Горко-слатко Срећно до краја живота Адам Посредници Кери Фишер: Без длаке на језику Игра престола Мачета (2010) Проклетници Холивуд на снимању

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Ждероња Туђинци у Америци Други формат Паралеле Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика... Ин медијас рес Залагаоница, док. серија Др Хаус Трачара Злочиначки умови Увек је сунчано у Филаделфији Мерси Нове авантуре старе Кристине Монк Ноћни музички програм

06.40 Божићна песма за једну диву 08.40 Убиство у затворском дворишту 10.30 Утеха и радост 11.55 Госпођица Лети и ја 13.35 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 15.35 Необуздана Ајрис 17.05 Тајна давања 18.40 Амбер Фреј: Сведок оптужбе 20.40 Осуда 22.20 Марта иза решетака 00.20 Божићна песма за једну диву 02.20 Убиство у затворском дворишту 04.10 Друмски тркачи

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Замишљени злочини Пројекат Икс Дач У акцији Очи анђела Дивља вожња Хотел Оаза Милерово раскршће Еротски филм Смртоносне инјекције 2

Марџ Хелгенбергер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови Ловац на старине Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови Ловац на старине

08.30 10.30 11.30 12.30 15.30 17.15 18.00 19.00 20.00 23.00 00.00

Билијар Биатлон Фудбал Билијар Биатлон Фудбал Фудбал Биатлон Борилачки спорт Покер Билијар

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

Не прав да је по бе ди ла

а ру чи ла сам сво ју оми ље ну по сла сти цу ко ја ви ди да је то не прав да, али не мо же да на те од пи шко та и крем-си ра, а Ен цо во ће. Да ра ни ко га да се с тим сло жи. се не ша ли? Не ма ве зе, нек је де сво је во Ни сам ус пе ла ни у ту жби про тив ор га ни за то ра ће. Мој де серт је из гле дао бо жан стве но. Ен цо во тур ни ра због про пу ста у оси гу ра њу. Ту жба је од исе че но во ће из гле да ло је, па, као во ће. Узе ла ба че на, а ме ни на ло же но да пла тим прав не тро сам пр ви за ло гај. За љу би ла сам се. Узе ла сам шко ве, ви ше од ми ли он до ла ра. Мој осе ћај за дру ги. Још бо ље. Спре ма ла сам се да по ну дим прав ду и мој нов ча ник под не ли су озбиљ не удар тре ћи Ен цу, кад сам схва ти ла да ме чуд но гле да, це. До дај те то на ра сту ћу ли сту нов ца ко ји сам као да сам де те ухва ће но док ра ди не што вр ло из гу би ла од спон зо ра и про из во ђа ча опре ме на не ва ља ло. кон па у зе због на па да. С из у зет ком „Јо нек са„, из „Шта је би ло?” пи та ла сам га. гу би ла сам сва ки уго вор с про из во ђа чи ма опре „Да ли за и ста же лиш то да по је деш?” Ста вио ме за ко је сам вред но ра ди ла. „Јо некс„ ми ни је је ко ма дић шљи ве у уста. пла ћао док се не вра тим у игру, али бар су ме за Ни сам из др жа ла да се не на сме јем. Да ли се др жа ли. Це ла по ро ди ца Јо не ја ма (вла сни ци) би ша лио? На рав но да сам же ле ла. То сам че ка ла ла је не ве ро ва тан из вор по др шке то ком го ди на. це ле не де ље! Мо жда је не ка гре шка у пре во ду. Мо жда је то био ње гов сим па ти чан на чин да пи та да ли мо же и он да до би је ма ло. „За што?”, пи та ла сам. „Хо ћеш и ти ма ло? Про бај. Фан та стич но је!„ По н у д и л а сам му ви љу шку, али он је од мах нуо ру ком. „Хо ћу да ка жем да си мно го је ла ве че рас, зар не?„ Осе ћа ла сам се као да ме је уда рио у сто мак. То ли ко о сим па тич ном. Или сек си. Или бар при влач ном. Чак ни ди ван ак це нат ни је мо гао на док на ди ти бол ко ју су те ре чи иза зва ле. Упра во сам осво ји ла Отво ре но пр вен ство Ита ли је, ско чи ла са сед ме на тре ћу по зи ци ју, а тим не при клад ним ко мен та ром упра во Никад више на немачким теренима је иси сао сав ужи так из овог да на. Си гур на сам да је ми слио да ми по ма же, За у век ћу им би ти за хвал на што су би ли уз ме не али ме ни се то ни је та ко чи ни ло. Би ла сам по вре - кад ни ко дру ги ни је. Дру ги уго во ри не ста ли су ђе на. Шта је он уми слио? Во ле ла бих да ви дим док сам се опо ра вља ла. У ства ри, ни су: оти шли ње га да игра два ми ну та про тив Аме ли, а да се су код дру гих игра ча ко ји су за вре ме мог од су не из вр не. ства на пре до ва ли за јед но ме сто. Те нис не ма ве „У ства ри, ствар но ужи вам зе с ло јал но шћу; у пи та њу је у ово ме, али хва ла на бри зи„. са мо но вац. Две и по го ди не То је би ла по след ња ре че ни ца Чо век ко ји ме је ра нио но жем ни сам за ра ди ла ни цен та, а с из ву као се без ијед не но ћи ко ју сам из го во ри ла у остат ку мо јим прав ним тро шко ви ма и ве че ри. Су зе су по че ле да се тро ш ко в и ма ор г а н и з а то р а у за тво ру. Не мач ка штам па на ку п ља ј у у мо ј им очи ма. тур ни ра, ра чу ни су ми би ли је пи са ла о Пар хеу као Ни је би ло шан се да ћу се сло огром ни. са мот ња ку без соп стве ног ми ти због глу пог де сер та и Мо ји фи нан сиј ски гу би ци жи во та, ко ји и ни је хтео да глу пог ко мен та ра без о се ћај мо гу да се са бе ру до осмо ци ног мом ка. Оста в и л а сам фре ног бро ја, али емо тив не и ме по вре ди. Ожи љак на оста так де сер та. Је два сам че фи зич ке по вре де не. До тре мо јим ле ђи ма се не сла же ка ла да се вра тим у хо тел ску нут ка кад ми је на ре ђе но да с том те о р и ј ом со бу, за ву чем под по кри вач и пла тим прав не тро шко ве ор за б о р а в им оста т ак ве ч е р и. га ни за то ра, ви ше ме ни су ди Осе ћа ла сам као да је не ко узео огро ман че кић и ра ле та кве окрут но сти. Мо гла сам да пла чем и раз био ме на ко ма ди ће. Ка ко ћу на ћи енер ги ју да ку кам го ди на ма. Уме сто то га, од лу чи ла сам да се по но во са ста вим? се кон цен т ри шем на те нис и ни кад не вра тим у Раз ја пи ла сам уста у не ве ри ци кад сам чу ла да Не мач ку. Би ла сам кри ти ко ва на због то га и ну ВТА пре ба цу је за вр шни тур нир 2001. у Мин хен. ди ли су ми су ме ве ће од мо је го ди шње за ра де Би ла сам у са ве ту игра ча, али ме ни су ни пи та ли са мо да се по ја вим на јед ном ег зи би ци о ном ме за ми шље ње. Опет, но вац је од ра дио сво је, а чу. Мој од го вор је увек био: „Не, хва ла“. Обе ћа Мин хен је ну дио мно го. Ми ли он ви ше не го Њу - ње са мој се би да не ћу ићи у Не мач ку био је ма јорк. На кон го то во 30 го ди на оку пља ња вр хун - ли, сим бо лич ни про тест про тив не пра вед ног и ских игра ча у Ме ди сон сквер гар де ну, тур не ја је пот пу но нео д го вор ног прав ног си сте ма. Не мам пре се ли ла шоу у Не мач ку. Ја не ћу ићи с њи ма. ни шта про тив љу ди у Не мач кој – је дан од мо јих На кон две не у спе ле жал бе 1995. су ду у Хам бур - нај бо љих при ја те ља жи ви у Мин хе ну, а је дан гу, ни сам има ла дру гих мо гућ но сти. Чо век ко ји спа ринг парт не ра је из Хам бур га – и ми слим да ме ра нио но жем из ву ћи ће се без ијед не но ћи у је са ма зе мља пре ле па. Али, док год од лу ка су да за тво ру. Љу ди ко ји су укра ли па ке тић жва ка ће сто ји, мо је обе ћа ње са мој се би оста је не про ме гу ме до би ја ли су те же ка зне од ње го ве. До дру ге ње но. Бр за за ра да ни је вред на мо јих прин ци па. жал бе, не мач ки ме ди ји про ме ни ли су тон. Но ви Ипак, 2000. за вр ши ла је до бро. Би ла сам че не ви ше ни су тра жи ле да прав да по бе ди; ра ди је твр т а на све ту, има ла сам 71 кг (број ис под ко су се ба ви ли сли ком Пар хеа као из гу бље не ду ше, јег ни с ам успе ва ла да си ђем), и има ла ве ли ке са мот ња ка ко ји ни је имао жи вот и ни је же лео да на де за 2001. План је био да из гу бим још те жи ме за и ста по вре ди. Ожи љак на мо јим ле ђи ма се не до Отво ре ног пр вен ства Аустра ли је – бар пет баш не сла же с том те о ри јом. Био је то ко шмар у ки ло гра ма – и чвр сто се уста лим на тре ћој по зи ко јем сам се осе ћа ла као је ди на нор мал на осо ба ци ји. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak1.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пословно сте ангажовани на више страна. Сваки састанак заслужује посебну пажњу и стрпљење. Љубав сте запоставили на известан начин, па и драгу особу. Ништа зато, биће дана за мегдана.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

ТоПлије

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 13 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Месец пролази кроз ваш знак, што утиче на менталну и емотивну променљивост, лабилност и нестабилност. Како на унутрашњем, тако и на спољашњем плану. Није све онако како изгледа на први поглед.

Неопходно је да будете довољно добро информисани, да се дружите и размењујете пословне понуде и могућности. У каријери сте високо цењени од неких особа. Симпатије претпостављених.

Остварујете добре и уносне, успешне контакте с иностранством. Можете рачунати на одређену подршку и шансу. Али, с колегама на радном месту ништа сасвим позитивно. Разноразне комбинације.

Изазвани и испровоцирани да се званично изјасните, било у јавности или у партнерској вези, могли бисте пренаглити. Радије обуздајте страсти и добро размислите пре но што нешто констатујете или урадите.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љубавни однос ће тек бити љубавни уколико будете довољно стрпљиви. А пословни је већ сада добро, мада ће бити још боље, било да сте оптимиста у вези с тим или не. Дакле, без претеривања и крајности.

Други вам играју игру, ведре и облаче, компликују дан. Исто то можете очекивати и од сталног или повременог партнера. Једноставно, сви би све, сада и одмах, а нису сасвим сигурни у то шта конкретно.

Имате могућности да сређујете и уређујете свој дом. Уколико желите највише да доживите и дате у љубави, онда останите код куће с драгом особом. Уз мало маште и много страсти све је ОК.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

За вас се може рећи да сте стабилни, али не и смирени у потпуности. Активирали су се тајни непријатељи или околности које не можете предвидети. Поведите рачуна о здрављу и контактирајте с неким далеко.

Четвртак најављује петак, који дозива суботу, и док дланом о длан – прође радна седмица. Колико сте успели да урадите, урадили сте, али не и завршили све планирано. Наставићете и викендом.

Било да вам долазе гости или се ви некоме спремате у посету, биће занимљиво и садржајно. Краћи пут је под повољним околностима па се одважите с радошћу у срцу. Љубав вас покреће и испуњава.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

1. mart 2012.

Срећан вам почетак новог месеца, марта! Сваки почетак је инспиративан за вас, сам по себи. Овај посебно јер је на видику пролеће и време рођендана. Данас сте изразито комуникативни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Сунчано и топлије време. Поподне са севера стиже наоблачење које увече и у ноћи ка петку доноси слабу кишу. Ветар слаб до Rim умерен северозападни и западни. Притисак изнад нормале. Минимална London температура 0, а максимална 12 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и топлије време. Поподне са севера стиже Cirih наоблачење које увече и у ноћи ка петку доноси слабу кишу. Ветар слаб Berlin до умерен северозападни и западни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а максимална 13 степени на западу. Beч СР БИ ЈА: Топлије време, на северу претежно сунчано, а на југу делиVarшava мично облачно уз сунчане периоде. Поподне са севера стиже наоблачење које увече и у ноћи ка петку доноси слабу кишу на северу. Ветар слаб Kijev до умерен северозападни и западни. Притисак изнад нормале. ТемпераMoskva тура од -3 до 14 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Наредних дана пријатно Oslo топло време. У петак пролазна киша се премешта од севера ка југу, а од суботе сунчано. Температуре у петак понегде око и мало изнад 15 сте- St. Peterburg пени, у суботу и недељу пар степени ниже. У недељу и понедељак ујуAtina тру слаб мраз. Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: У другом Minhen делу дана се очекује погоршање временске ситуације, па се опрез у вечерњим сатима саветује како хронично оболелима, тако и свим Budimpeшta осетљивим особама. Главобоља, нервоза и несаница могуће су метеоропатске реакције. Stokholm

18 18 15 12 12 15 10 0 -3 6 -2 10 16 14 12 7

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

141 (61)

Slankamen

180 (-1)

Apatin

182 (58)

Zemun

255 (-7)

Bogojevo

142 (38)

Panчevo

278 (-6)

Smederevo

446 (-18)

Baч. Palanka 139 (18) Novi Sad

116 (5)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

191 (3)

Tendencija porasta

Senta

255 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

170 (-2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

188 (34)

TISA

98 (8)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 233 (55) Beograd

Kusiћ

209 (-7)

66 (-10)

Reшeњe iz proшlog broja