Dnevnik 1.april 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 1. APRIL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22677 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK” SAZNAJE: IZ KU]E U BANATSKOM DVORU, KOD ZREWANINA, NESTALI VREDNI ANTIKVITETI

Poharani slike, zlato i dijamanti

str. 12

TADI] O USVOJENOJ DEKLARACIJI O SREBRENICI

Distancirawe od monstruoznog zlo~ina

– Usvajawem Deklaracije o Srebrenici, Narodna skup{tina i srpski narod pokazuju da se jasno distanciraju od tog monstruoznog zlo~ina i da ne stoje iza wega – ocenio je ju~e predsednik Srbije Boris Tadi}. – Zato je usvajawe Deklaracije veliki dan za Srbiju i wene gra|ane, izraz najvi{eg patriotizma i doprinos regionalnom pomirewu. str. 2

BIV[A ZGRADA ORGANA ZA PREKR[AJE U NOVOM SADU JU^E POD OPSADOM

Zamalo tu~a inspektora i radnika Toplane

str. 7

NASLOVI

POLICIJA INTENZIVNO RASVETQAVA UBISTVO VELIBORA VU^UROVI]A U NOVOM SADU

Politika 3 Trnovit put do ja~ih lokalnih samouprava

Ekonomija 5 Gubitak NIS-a 350 miliona evra?

Nov~anik

Ste`e se obru~ oko ubice sa sprata?

str. 12

6 U red za ke{ stali i Vojvo|ani

MINISTAR MRKOWI] NAJAVIO PO^ETAK IZGRADWE AUTOPUTA OD HORGO[A DO NOVOG SADA

Prvoaprilska {ala na Koridoru 10

str. 4

SPORT

Novi Sad 9 Dvesta ideja za suvenir grada

Dru{tvo 13 Besku}nici posle tri meseca opet u vagone

str. 15– 19

RUKOMETA[I VO[E I PARTIZANA IGRAJU DERBI

CRNO–BELI KO[ARKA[I PRED KAPIJOM PARIZA

SA NENADOM PAGONISOM, SVETSKIM [AMPIONOM

Slaba ki{a Najvi{a temperatura 20 °S

POLITIKA

~etvrtak1.april2010.

VESTI Ne treba nam tutor

Vlade Srbije i Hrvatske su te koje moraju da razgovaraju o mogu}nosti eventualnog povla~ewa tu`bi pred Me|unarodnim sudom pravde, izjavio je hrvatski ambasador u Beogradu @eqko Kupre{ak, napomiwu}i da se premijeri dveju zemaqa mogu sastati ve} u maju u Zagrebu. „Povla~ewe tu`be pred Me|unarodnim sudom pravde, kao ni povla~ewe protivtu`be, nije uslov niti }e biti uslov za prikqu~ewe Hrvatske ili Srbije EU, ali moramo u~initi sve da doka`emo da smo u stawu da me|usobno re{avamo probleme i da nam nije potreban tutor ili medijator”, rekao je Kupre{ak, dodav{i da su predsednici Boris Tadi} i Ivo Josipovi} „napravili prvi korak u tom smeru“.

Kermabon bi da ostane [ef Euleksa Iv de Kermabon preneo je vo|stvu Evropske unije u Briselu da je spreman za jo{ jedan mandat na ~elu Misije EU. „Zemqe ~lanice EU diskutova}e o ovom pitawu zasnivaju}i se na ranijim odlukama Brisela za produ`ewe celog mandata“, rekla je portparolka Euleksa Karin Limdal.

Zajedni~ka budu}nost Zamenik kosovskog premijera Hajredin Ku}i izjavio je da pripadnici srpske zajednice na Kosovu „ne smeju biti `rtve“ ~iwenice da Beograd i Pri{tina razli~ito gledaju na status Kosova, i ocenio da najmawe {to treba u~initi jeste da niko ne stopira dobre organizacije, dobre investicije i dobre strategije. „Na{a budu}nost je zajedni~ka sa Srbima na Kosovu“, rekao je Ku}i. On je kazao da vlasti u Beogradu „imaju interes i pravo“ da prate kakvo je stawe Srba na severu Kosova, da u tom pogledu sara|uju s kosovskim vlastima ili s me|unarodnom zajednicom, ali nemaju pravo i da Srbe spre~avaju da budu ravnopravni gra|ani. „U tom smislu oni, na`alost, danas nisu ni deo Srbije, ni stvarni deo Kosova.

Prema tome, oni `ive kao u getu.

To sigurno nije dobro za wih“, smatra Ku}i.

Dolazi Stajnberg Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Xejms Stajnberg poseti}e naredne nedeqe Srbiju, potvr|eno je FoNetu u ambasadi SAD. [tajnberg }e od 6. do 8. aprila, pored Beograda, posetiti i Qubqanu, Sarajevo i Pri{tinu. Detaqi [tajnbergove posete se jo{ razra|uju, ukqu~uju}i i wegov program boravka u Beogradu.

DNEVNIK

c m y

2

VLAST OCEWUJE DA JE USVAJAWEM DEKLARACIJE O SREBRENICI U^IWEN OZBIQAN ISKORAK U SUO^AVAWU SA PRO[LO[]U, DOK DEO OPOZICIJE I DAQE TVRDI DA JE TEKST „SRAMAN” A RATKO MLADI] – HEROJ

Dva lica Srbije

U Domu Narodne skup{tine danas }e biti odr`ana sednica Kolegijuma, koji je zakazala predsednica Slavica \uki}Dejanovi}, na kojoj bi najvi{i predstavnici parlamentarnih stranaka trebalo da se dogovore o tekstu deklaracije o osudi zlo~ina nad Srbima i drugim narodima na prostoru biv{e Jugoslavije. O tome }e se, kako je najavio lider SPS-a Ivica Da~i}, verovatno raspravqati na vanrednoj sednici parlamenta, odmah nakon uskr{wih praznika.

Ina~e, razgovori o novoj deklaraciju otpo~iwu u trenutku kada su jo{ uvek sve`i utisci o raspravi koja je prethodila usvajawu Deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici, a zbog koje su mnogi s punim pravom zapitali da li je probu|ena retorika u drugi plan bacila smisao celog de{avawa – osudu zlo~ina, odavawe po{te `rtvama i izra`avawe sau~e{}a wihovim najbli`ima. Funkcioner DS-a Nenad Konstantinovi} ocewuje da je Srbija ipak napravila krupan korak time {to je pokazala da je ve}ina u Skup{tini, a to zna~i ve}ina gra|ana Srbije, osudila stravi~an zlo~in koji se dogodio 1995. godine u Srebrenici.

– Mislim da smo na taj na~in napravili ozbiqan iskorak u

suo~avawu s pro{lo{}u na prostoru biv{e Jugoslavije i da smo vrlo jasno pokazali da smo spremni na saradwu s dr`avama u regionu, naro~ito s na{im najbli`im susedima. Na`alost, to {to su neke opozi-

{to se de{avalo u ovoj zemqi devedesetih godina pro{log veka. Ali to ni u kojem slu~aju ne mo`e zaseniti ovako krupan korak koji smo napravili – ukazuje Konstantinovi} za “Dnevnik”.

dobrog gra|anskog vaspitawa i hri{}anske orijentacije. Naprotiv, poku{ali smo da kroz hri{}anski koncept izvedemo deklaraciju o osudi svih zlo~ina nad svim `rtvama na teritoriji biv{e Jugoslavije jer smo

vest i da na neki na~ni umiri doma}u javnost jer su svesni toga da su Srbiji naneli izuzetno te`ak udarac”.

– Ina~e, ne smatram da su radikali na bilo koji na~in “pre{li crtu” u svojim disku-

Tadi}: Distancirawe od monstruoznog zlo~ina – Usvajawem Deklaracije o Srebrenici Narodna skup{tina i srpski narod pokazuju da se jasno distanciraju od tog monstruoznog zlo~ina i da ne stoje iza wega – ocenio je ju~e predsednik Srbije Boris Tadi}. – Zato je usvajawe Deklaracije veliki dan za Srbiju i wene gra|ane, izraz najvi{eg patriotizma i doprinos regionalnom pomirewu.

Tadi} je demantovao da je bilo pritisaka iz me|unarodne zajednice da Srbija usvoji ovu deklaraciju. On je ocenio da su parlament i dr`ava Srbija pokazali da imaju snage da se odrede prema `rtvama drugih naroda.

– To pokazuje veli~inu i snagu Srbije – poru~io je Tadi}, dodaju}i da se Srbija posle dugo vremena u svetskim medijima pojavila u dobrom kontekstu, kao zemqa koja doprinosi pomirewu i `eli napredak svima u regionu. [ef srpske dr`ave je odbacio optu`be da je deklaracijom ba~ena qaga na srpski narod, napomiwu}i da su upravo stravi~nim zlo~inom u Srebrenici ba~eni senka i qaga na srpski narod, koji je „skoro uvek u istoriji bio `rtva“.

– Oni koji nisu spremni da donesu ovakvu deklaraciju, dodatno bacaju qagu na vlastiti narod – poru~io je Tadi}, ponoviv{i spremnost Srbije da prona|e i uhapsi preostale optu`ene za ratne zlo~ine, pre svega Ratka Mladi}a. cione stranke neukusno upore|ivale `rtve i prebrojavale ih, jeste malo podse}alo na ono

Brisel: Va`an korak napred Evropska komisija je to {to je srpski parlament usvojio Deklaraciju o osudi zlo~ina u Srebrenici okarakterisala kao „va`an korak napred i od zna~aja za Srbiju i ceo region“ a visoki zvani~nici EU Ketrin E{ton i [tefan File ocenili su da se radi o „kqu~nom potezu za pomirewe u celom regionu“. Holandija i Francuska su tako|e pozdravile usvajawe Deklaracije „kao pozitivan korak u suo~avawu s pro{lo{}u”, izraziv{i nadu da }e ona doprineti pomirewu u regionu, a izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ocenio je da je „Srbija krenula pravim putem”, mada uz opasku da bi bilo jo{ boqe da je u potpunosti uva`ila odluke Me|unarodnog suda pravde i eksplicitno priznala da je u Srebrenici po~iwen genocid“. S druge strane, izvestiteqka Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak izjavila je da `ene i }erke ubijenih u Srebrenici „ovakvu deklaraciju ne mogu prihvatiti kao pravo izviwewe“.

Tekst je mogao biti boqi Biv{i pravni zastupnik Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanovi} ocenio je da je dobro {to je Skup{tina Srbije usvojila Deklaraciju o osudi zlo~ina nad Bo{wacima u Srebrenici, ali je dodao da je tekst tog dokumenta mogao da bude boqi.“Trebalo je u Deklaraciji citirati presudu Me|unarodnog suda pravde u kojoj se ka`e da je u Srebrenici po~iwen genocid, pa potom re}i da je sud, donose}i tu presudu, oslobodio Srbiju odgovornosti za genocid“, rekao je Stojanovi}. Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji @ivorad Kova~evi} ocenio je u~iwen korak koji }e popraviti me|unarodni imix Srbije i doprineti „otvarawu nove stranice“ u regionalnim odnosima. Izvr{na direktorka Fonda za humanitarno pravo Nata{a Kandi} rekla je, pak, da }e Deklaracija o osudi zlo~ina u Srebrenici „u dogledno vreme uticati na smawewe tenzija u Bosni i Hercegovini“. Ona je dodala i da je dobro {to je i Socijalisti~ka partija Srbije glasala za tu deklaraciju. „Partija koja je imala vlast u vreme najstra{nijih zlo~ina, napravila je zna~ajan pomak“, ukazala je Nata{a Kandi}, ukazav{i na to da bez socijalista Deklaracija o osudi zlo~ina nad Bo{wacima u Srebrenici u julu 1995. ne bi bila usvojena.

Lider LSV-a Nenad ^anak uveren je u to da je diskusija o deklaraciji ispunila svoju svrhu jer bi, po wemu, bilo pogre{no da je zlo~in u Srebrenici osu|en bez rasprave, samo glasawem „za” i „protiv”.

– Diskusija je dala je puni smisao deklaraciji jer je pokazala da u Srbiji jo{ uvek nisu pobedile demokratske snage. I ba{ zato je dobro da se vidi ko veli~a Ratka Mladi}a i Radovana Karaxi}a, ko to smatra da je u Srebrenici bila u pitawu sinhorna akcija zapadnih obave{tajnih slu`bi „koje su time htele da ocrne srpski narod”, ko se to, zapravo, la}a najmra~nijeg Gebelsovog arsenala la`i... Do ove deklaracije smo imali ~udnovatu situaciju da se sve stranke, kao, zala`u za prosperitet, za boqi `ivot, mir, demokratiju, pribli`avawe EU, saradwu s Rusijom... Sad se videlo da je to samo glazura koja je stavqena na duboke, ~ak mogu re}i i na nepomirqive razlike, gde se Srbija mora opredeliti kojim putem ho}e da ide. A ja mislim da tu nekog velikog pitawa ni nema jer jedini put je raskrstiti s mra~nim delovima pro{losti i i}i napred – ka`e ^anak.

Predstavnici narodwaka i radikala, s druge strane, negiraju da su umawivali zlo~in u Srebrenici. Poslanica Nove Srbije Aleksandra Jankovi} nema, naime, utisak da je retorika NS-a i DSS-a bila takva da na bilo koji na~in mo`e povrediti `rtve i wihove porodice: – Na{a retorika nije prevazilazila granice pristojnosti,

smatrali da ne treba da postoji diskriminacija `rtava. Licitirawe muslimanskim `rtvama izgledalo mi je prili~no licemerno, ~ak u odnosu na te qude i wihove porodice jer se preko wih pravi ~itava politi~ka kampawa – ka`e Aleksandra Jankovi}.

Gnev u Republici Srpskoj Predsednica Udru`ewa „Srebreni~ke majke“ Hatixa Mehmedovi} izrazila je ju~e bojazan da je Srbija usvojila deklaraciju o Srebrenici bez re~i „genocid“ samo da bi dobila „zeleno svetlo na putu ka EU“. S druge strane, organizacija porodica zarobqenih i poginulih srpskih boraca i nestalih civila iz Srebrenice usvajawe Deklaracije nazvali su „izdajom” i „sramnim ~inom“, koji mo`e dovesti do dalekose`nih posledica po Republiku Srpsku. I vlasti RS negativno su reagovale. Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da je deklaracija bila nepotrebna i da ne obavezuje institucije i organe RS, dok je predsednik RS Rajko Kuzmanovi} ocenio da je dokument o Srebrenici usvojen u parlamentu Srbije „neprihvatqiv i apsolutno kontraproduktivan za interese RS i srpskog naroda u celini”.

Sagovornica „Dnevnika” pri tome navodi i da je veliko pitawe kakav stav NS uop{te mo`e zauzeti prema nekoj drugoj deklaraciji koja se priprema, s obzirom na to da su zahtevali da se jedinstvenim tekstom objedine svi zlo~ini i oda po{ta svim `rtvama. Portparol DSS-a Petar Petkovi} poru~io je da „ne mogu nevine srpske `rtve biti `rtve drugog reda, za koje }e se napraviti posebna, druga deklaracija“, dok je {ef poslanika radikala Dragan Todorovi} ipak najavio da }e u~estvovati u radu Kolegijuma, ali uz ocenu da ta druga deklaracija „predstavqa poku{aj vlasti da opere sa-

Izbeglice na dnevnom redu Poslanici Skup{tine Srbije nastavili su drugu sednicu prole}nog zasedawa izmenama Zakona o izbeglicama. Kako je saop{tio zamenik premijera i ministar policije Ivica Da~i}, u Srbiji `ivi 86.000 izbeglica. Predlo`ena zakonska re{ewa omogu}avaju integraciju izbeglih lica koja nisu u mogu}nosti, ili zbog straha od progona, ili zbog straha od diskriminacije, da se vrate na ogwi{ta, rekao je Da~i}. Predlo`enim izmenama i dopunama predvi|eni su na~ini re{avawa stambenih potreba davawem na kori{}ewe ili u zakup na odre|eno vreme nepokretnosti u dr`avnoj svojini ili wihov otkup, kao i poboq{awe uslova stanovawa kupovinom gra|evinskog materijala i seoskih ku}a. Ministar je naglasio da je to posebno va`no posle predvi|enog ukidawa kolektivnih centara, s obzirom na to da je veliki broj izbeglih lica tamo sme{ten.

sijama i ne mogu da verujem da postoji zdrav razum koji to mo`e ocewivati na takav na~in.

Mi smo samo tra`ili da se utvrdi istina kada je u pitawu Srebrenica i govorili o tome koliko je pogubno usvajawe deklaracije – ka`e Todorovi} za “Dnevnik”.

POSLANI^KE TEME

Traktor za povratak Opozicija je kritikovala vlast {to je, kako je rekao Aleksnadar Pej~i} (DSS), „ova socijalno odgovorna vlada gotovo dve godine na vlasti, a nije imala ovaj zakon u proceduri“. On je naveo da ovaj zakon trajno re{ava stambeno pitawe izbeglica, ali je u koliziji sa Zakonom o socijalnom stanovawu koji ne dozvoqava da izbeglice kupuju te socijalne stanove. Lider SDU-a @arko Kora} pitao je da li na{a dr`ava podsti~e i obavezuje izbeglice na to da se anga`uju na ostvarivawu ste~enih imovinskih prava u zemqi porekla, {to se pre svega odnosi na Hrvatsku.

– U medijima je bila popularizovana akcija povratka izbeglica s „~uvenih“ 20 traktora. Koliko je

Funkcioner LDP-a Zoran Ostoji} ka`e, pak, da “u Deklaraciji, na`alost, nema dovoqno osude zlo~ina, odnosno nema spremnosti da se istini ozbiqno pogleda u o~i”: – Tekst je, zapravo, u su{tini deklaracija vladaju}e koalicije: kakva vladaju}a koalicija, takva i deklaracija. A ovi drugi su prosto iskoristili temu, da ja{u po woj i da budu vi|eni na TV-u jer je verovatno mnogo gra|ana ju~e gledalo prenos sednice parlamenta. A tvrdim da ni jedni ni drugi nisu bili dorasli trenutku u kojem je Srbija – zakqu~uje Ostoji}.

S. Stankovi}

meni poznato, tri traktora su samo u funkciji, a oko vlasni{tva nad jednim ~ak se vodi sudski spor u Glini. Nema logike da se na taj na~in poma`e povratak izbeglica – prime}uje Kora}.

Radikali ne odustaju od Luke Srpska radikalna stranka podnela je ju~e predlog za osnivawe skup{tinskog anketnog odbora koji bi ispitao sve ~iwenice vezane za privatizaciju Luke Beograd.

Radikali smatraju da bi predsednik ovog tela trebalo da bude {ef wihovog poslani~kog kluba Dragan Todorovi}, koji je nedavno smewen s ~elnog mesta u Odboru za bezbednost zbog, kako su ocenili poslanici vlasti, politizacije tema iz domena tog odbora, me|u kojima je bila i Luka Beograd. Poslanici SRS-a navode da postoji mogu}nost da je kod privatizacije Luke Beograd bilo „prawa novca“ i da su „predstavnici vlasti bili korumpirani“.

S. St.

POLITIKA

DNEVNIK O DECENTRALIZACIJI JO[ UVEK SAMO DEKLARATIVNO

Trnovit put do ja~ih lokalnih samouprava Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da otpor procesu decentralizacije ne dolazi samo iz opozicije, koja time poku{ava da jeftino ubire politi~ke poene, ve} i iz vladaju}eg establi{menta.

U izjavi za "Dnevnik" po okon~awu dvodnevne nacionalne konferencije posve}ene pitawu decentralizacije, Popov je naveo da je zbog poruka koje su dr`avni zvani~nici izneli na tom skupu skepti~an i u pogledu realnih mogu}nosti Nacionalnog saveta za decentralizaciju, u ~ijem je ekspertskom timu.

ekonomski razvoj Srbije, ali i da "svaki pogre{an pristup re{avawu pitawa decentralizacije mo`e biti opasan".

Aleksandar Popov ka`e da upravo proces decentralizacije zapravo treba da podstakne razvoj regionalnih i lokalnih vlasti da na najboqi na~in koriste privredne i druge kapacitete.

– Centralisti~ka praksa dala je pogubne rezultate, {to je jasno predo~eno i na ovoj konfernciji, gde je konstatovan problem velikih migracija u gradove jer qudi nemaju motiv da ostanu u svojim sredinama – napomiwe Popov.

Od statisti~kih regiona daqe se, za sada, ne}e i}i?

– Treba da dobijemo odgovor na pitawe da li smo ograni~eni postoje}im ustavnim i zakonskim okvirom ili nismo. A ako je postoje}i ustavni okvir granica, na{ posao bio bi prili~no jalov jer iz suve drenovine te{ko bi se {ta moglo iscediti – kazao je Popov.

Podsetimo, predsednik Srbije Boris Tadi} poru~io je na pomenutoj konferenciji da je tema decentralizacije i promene Ustava "izli{na ako se ne stvore materijalne i fizi~ke pretpostavke da se do decentralizacije do|e". On je poru~io i da proces decentralizacije treba da o~uva stabilnost i pospe{i

On ka`e da je neprimereno zastra{ivawe javnosti Srbije procesom decentralizacije kao uvodom u dezintegraciju zemqe.

Po wegovim re~ima, praksa razvijenih zemaqa upravo potvr|uje da je decentralizacija faktor stabilnosti.

– Zemqe koje su ranije shvatile da moraju da ispo{tuju `equ i potrebu svojih delova koji imaju neke osobenosti daleko su stabilnije od centralizovanih zemaqa, u kojima se ovi problemi na kraju radikalizuju. Dakle, decentralizacija je najboqi put ka stabilizaciji neke zemqe, pa i Srbije, koja je ipak sastavqena od prepoznatqivih regiona –

ocenio je direktor Centra za regionalizam.

Na{ sagovornik je dodao da, za razliku od nekih zvani~nika centralne vlasti, predstavnici lokalnih samouprava sna`no podr`avaju proces decentraliazcije.

– Mislim da bi i predstavnici centralne vlasti trebalo da imaju vi{e sluha za takve zahteve koji dolaze iz svih delova Srbije – zakqu~io je Popov.

Predsednik Stalne konferencije gradova i op{tina i prvi ~ovek op{tine Para}in Sa{a Paunovi} rekao je za na{ list da se svi akteri vlasti samo deklarativno zala`u za decentralizaciju, ali da jo{ nije jasno definisan model tog procesa jer u tom pogledu postoje razli~ita vi|ewa.

– Nama je prioritetno da lokalni nivo dobije nove mogu}nosti i nadle`nosti, a smatramo i da je sredwi nivo vlasti bitan i da ga treba uvesti – kazao je Paunovi}. – Me|utim, osim deklarativnog zalagawa za decentralizaciju, ne vidim da postoji voqa da se taj proces konkretizuje i po va`e}im zakonima. Zato imam i sumwu u to da postoji stvarna odlu~nost da se u proces decentralizacije ozbiqno krene.

On, me|utim, navodi da je stavove predsednika Srbije o potrebi izgradwe infrastrukture kao preduslovu procesu decentralizacije, druga~ije razumeo.

– Ja sam tu wegovu primedbu razumeo kao poruku da nije dovoqno samo formalno krenuti u proces decentralizacije ve} da se paralelno ide i u izgradwu infrastrukture, posebno u nerazvijenim podru~jima – ka`e Paunovi}.

Prvi ~ovek SKGO je, ipak, nezadovoqan zbog toga {to lokalnim samoupravama jo{ nije vra}ena imovina, iako se zakon o tome najavquje godinama.

Ipak, on veruje da }e se i taj akt uskoro na}i na dnevnom redu Skup{tine Srbije.

– Stalna konferencija ve} du`e poku{ava da javnim pritiskom ubrza proces vra}awa imovine gradovima i op{tinama jer }e to omogu}iti kvalitetniji `ivot gra|ana. Uostalom, sve op{tine u Evropi imaju svoju imovinu – naveo je Paunovi}.

Ina~e, i u~esnici Nacionalne konferencije o decentralizaciji ocenili su da je usvajawe zakona o povratku imovine gradovima i op{tinama neophodan preduslov ekonomske samostalnosti lokalnog nivoa vlasti.

B. D. S.

~etvrtak1.april2010.

U AGENCIJI ZATE^ENI TUMA^EWEM ODREDBI O SUKOBU INTERESA IZ MINISTARSTVA PRAVDE

Vojvo|anskim poslanicima sti`e odgovor za 15 dana Agenciji za borbu protiv korupcije ju~e je pristiglo dvadesetak zahteva vojvo|anskih poslanika za saglasnost da obavqaju vi{e od jedne funkcije, potvr|eno je ju~e "Dnevniku". Re~ je, naime o pokrajinskim poslanicima koji su proteklih dana dobili pozitivno mi{qewe Administrativnog odbora Skup{tine Vojvodine da se s takvim zahtevom obrate Agenciji. Me|u ovim parlamentarcima, koji su, ina~e, izabrani po ve}inskom izbornom sistemu, 14 je ~elnika vojvo|anskih op{tina i gradova. Wihovi zahtevi, kako nam je re~eno, ve} se obra|uju i Agencija }e na wih odgovoriti u roku od 15 dana.

U Agenciji za borbu protiv korupcije ju~e su, ina~e, bili zate~eni prekju~era{wim tuma~ewem odredbi o sukobu interesa koje je Ministarstvo pravde dostavilo republi~kom poslaniku i predsedniku op{tine Jagodina Draganu Markovi}u Palmi, a po kojem – nije u sukobu interesa. U Agenciji, ~iji su predstavnici prethodno vi{e puta u javnosti ukazivali na to da je re~ o nespojivim funkcijama u slu~aju republi~kih i pokrajinskih poslanika koji su i ~el-

^lanovi Ve}a – volonteri Na predlog predsednika op{tine Predraga Cvetanovi}a izabrani su ~lanovi Op{tinskog ve}a. Svaka partija iz vladaju}e koalicije ima}e svoje predstavnike u kreirawu izvr{ne vlasti.

DS ima pet ~lanova, Koalicija SPS–PUPS–JS-a dva, a po jednog G17 plus i Romska demokratska partija. Svi ~lanovi Ve}a bi}e volonteri i za svoj rad dobija}e simboli~ni dodatak. Na stalnom radu, kako je propisano Zakonom o lokalnoj samoupravi, bi}e predsednik op{tine Oxaci i wegov zamenik.

Predrag Cvetanovi}

frastrukture. Moramo imati boqe puteve i trotoare na ulicama, boqe i kvalitetnije telefonske linije, funkcionalna obdani{ta, {kole... – naveo je Cvetanovi}.

Za{tita `ivotne sredine, kao i modernizacija Oxaka, bi}e tako|e na listi prioriteta za nastupaju}i period.

– Potrebno je da imamo zdravu i ekolo{ki ~istu `ivotnu sredinu, jer je to na{a neminov-

nici op{tina, kazali su nam da su za tuma~ewe Ministarstva saznali iz medija, te da nisu

Milijarda i po za infrastrukturu

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Srbije Verica Kalanovi} najavila je ju~e u Jagodini da }e u razvoj infrastrukture u 40 najnerazvijenih op{tina biti ulo`eno 1,4 milijarda dinara. Po wenim re~ima, iz NIP-a }e biti finansirana 122 projekta, od kojih su 36 novi, ve} zapo~etih je 48, dok 38 projekata predstavqaju obaveze preuzete iz 2009. godine.

– Za deset dana bi}e potpisani prvi ugovori, ali nijedan projekat ne}e dobiti zeleno svetlo ukoliko ne bude imao potrebnu dokumentaciju. Ukoliko do 15. maja neki projekat ne bude imao overen Akcioni plan, bi}e zamewen drugim –

Led probijen, sada treba raditi {tine on je govorio o programu za ozdravqewe ove sredine i akcionoj platformi koja se odnosi na budu}nost oxa~ke komune.

– Goru}i problem u na{oj sredini je velika nezaposlenost.

Mi pripremamo i stvaramo ambijent za budu}e investitore koji }e ulagati u ~itavu op{tinu. Izgradwom novih fabrika ste}i }e se uslovi za zapo{qavawe radnika, koji su toliko `eqni posla. Drugi prioritet u na{em programu bi}e efikasna op{tinska uprava, koja }e morati da slu`i gra|anima, pri ~emu se problemi moraju re{avati {to jednostavnije, a samim tim i efikasnije. Tre}i prioritet u radu bi}e razvijawe i modernizacija komunalne in-

Ministarstvo pravde nije ovla{}eno ni da tuma~i, ni da primewuje Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (Slobodan Beqanski)

dobili nikakvo zvani~no obja{wewe.

A ~lan Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Slobodan Beqanski izjavio je ju~e da tuma~ewe odredbi o sukobu interesa koje je Ministarstvo pravde dostavilo Draganu Markovi}u – smatra neta~nim.

– Ministarstvo pravde nije ovla{}eno ni da tuma~i, ni da primewuje Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije – rekao je Beqanski agenciji Beta.

I on je naveo da je iz medija saznao za tuma~ewe koje je Markovi}u, kako je sam rekao, dostavqeno iz Ministarstva pravde. Podsetimo, prema tuma~ewu Ministarstva pravde, koje je lider JS-a prekju~e podelio novinarima u Skup{tini Srbije, oceweno je da se ~lan Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji zabrawuje vr{ewe dve javne funkcije mo`e odnositi samo na situaciju nastalu posle po~etka primene tog zakona, odnosno od 1. januara ove godine.

Tako|e, navodi se i da funkcioneri koji su do po~etka primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije obavqali vi{e funkcija mogu da ih zadr`e do isteka mandata.

B. D. S.

MINISTARSTVO ZA NIP I PREDSTAVNICI NERAZVIJENIH OP[TINA DIVANILI JU^E U JAGODINI

OYA^KA OP[TINA DOBILA NOVOG PREDSEDNIKA, PRVOG IZ DEMOKRATSKE STRANKE

Na drugoj sednici novog saziva SO Oxaci odbornici su izabrali izvr{ne organe vlasti.

Voqom skup{tinske ve}ine, za predsednika op{tine Oxaci izabran je profesor engleskog jezika Predrag Cvetanovi}, dugogodi{wi funkcioner DS-a.

– Trenutak za preuzimawe odgovornosti za funkcionisawe na{e op{tine i nije ba{ najpovoqniji, ali se izazova ne pla{im. Mi, jednostavno, moramo da se pokrenemo s mrtve ta~ke.

Mnogo se gre{ilo u prethodnom periodu i bilo koji korak napred da u~inimo, bi}e u svakom slu~aju dobro za na{u sredinu – ka`e Predrag Cvetanovi}.

U svom monologu prilikom imenovawa za predsednika op-

3

nost. Zalaga}u se za o`ivqavawe grada Oxaka, kao centra op{tine. Kao mali vojvo|anski grad bi}e prepoznatqiv po privrednim aktivnostima, kao {to je nekada bio. Za tako ne{to potrebno je mnogo truda, rada i energije. Naravno, to nikako ne zna~i da }emo zapustiti ni okolna sela, naprotiv – poru~io je novi predsednik oxa~ke op{tine.

Ina~e, ulaskom u izvr{ne organe vlasti odborni~ki mandati su prestali ne samo Cvetanovi}u, nego i Veroqubu Markovi}u i dr Vladimiru Dimitrijevi}u iz redova Koalicije "Za evropske Oxake". Odborni~ke mandate zbog novih funkcija nemaju vi{e ni dr \or|e Bogdanovi} (SPS) i Davor An|elkovi} (JS). Stoga }e na narednoj sednici SO biti izabrano petoro novih odbornika. Uz to, o~ekuje se da ve} na slede}oj sednici lokalnog parlamenta ulogu predsednika SO preuzme Milo{ Pej~i} (G17 plus), koji bi, po dogovoru, trebalo da zameni aktuelnu predsednicu Sne`anu Sedlar. Kako saznajemo, ta nova sednica SO priprema se posle uskr{wih praznika. S. Jovin

upozorila je Verica Kalanovi}.

Zoran Vorkapi}, predsednik op{tine Plandi{te, koja uz @iti{te i Novu Crwu, spada u nanerazvijenije iz Vojvodine, ka`e za na{ list da je to bio prvi zvani~ni sastanak ove godine s predstavnicima Ministarstva za NIP. – Razgovarali smo o projektima za 40 najnerazvijenijih, me|u kojima je najvi{e wih s juga Srbije. U proseku, svakoj op{tini sleduje oko 25 miliona dinara – rekao nam je Vorkapi}.

Kako je naglasio, op{tina Plandi{te dobila je 10.800.000 dinara za dovr{etak prve faze kanalizacije u naseqenom mestu

Hajdu~ica, kao i oko 20,5 miliona za asfaltirawe oko tri kilometra ulica u naseqenim mestima.

– Finansirawe ovih projekata funkcioni{e tako da op{tine i ne vide novac iz NIP-a.

Praksa je da samo Ministarstvo raspisuje tendere i izabire najpovoqnije izvo|a~e, {to zna~i da smo mi samo korisnik projekta – objasnio je Vorkapi}.

Predsednik op{tine Plandi{te ka`e da su sastanku prisustvovali gotovo svi predstavnici siroma{nih op{tina, a govorilo se jo{ i o infrastrukturnim projektima koji se ti~u izgradwe deonice autoputa Horgo{–Beograd.

P. K.

REKLI SU

Krkobabi}: Zaustavqen genocid nad penzionerima Druga izborna skup{tina Partije ujediwenih penzionera Srbije odr`a}e se 25. aprila, saop{tila je ju~e ta stranka posle sednice Glavnog odbora.

"Na Kongres partije idemo uzdignute glave i vedra ~ela, uvereni u to da smo opravdali ukazano poverewe na{e dece, unu~adi i vi{e od 1,6 milion penzionera", istakao je predsednik PUPS-a Jovan Krkobabi}. Po wegovoj oceni, tokom proteklog ~etvorogodi{weg rada stranka se nije bavila obe}awima ve} je samo ispuwavala programski zacrtane ciqeve. "Niko razuman ne mo`e osporiti na{u istorijsku ulogu u zaustavqawu genocida nad na{om najstarijom populacijom i svim drugim socijalno ugro`enim kategorijama gra|ana Srbije", rekao je Krkobabi}.

Krli}: ^lanstvo Maje Gojkovi} prelazi u SNS „Tre}ina ~lanova zrewaninskog ogranka Narodne partije Maje Gojkovi} potpisala je pristupnicu Srpskoj naprednoj stranci, zajedno s doskora{wim zamenikom predsednika Gradskog odbora Goranom Kuja~i}em”, saop{tio je ju~e ~lan Saveta za informisawe SNS-a Mirko Krli}. On je dodao da je, osim pojedina~nih, primetan i trend grupnih u~lawewa u SNS. „To posebno posle skandalozne odluke Skup{tine APV po kojoj poslanici vladaju}e koalicije mogu zadr`ati svoje foteqe i sve duplirane nov~ane prihode i u lokalnim samoupravama. Ovakvo odsustvo morala, bezose}ajnost i bahatost u trenutku op{te ekonomske krize, uvreda je za sve gra|ane Srbije koji s minimalnim platama i penzijama jedva sastavqaju kraj s krajem”, rekao je Krli}. @. B.

4

EKONOMIJA

~etvrtak1.april2010.

KONA^NO POZNAT LAWSKI BDP

Srbija pala tri odsto Bruto doma}i proizvod Srbije u 2009. pao je tri odsto, objavio je Zavod za statistiku.

Pad BDP-a u prvom kvartalu 2009. bio je 4,1 odsto, u drugom

4,2, u tre}em 2,3 odsto, a u ~etvrtom kvartalu je usporen na 1,6 odsto. Po procenama Ministarstva finansija, BDP je 2009. bio

2.953 milijarde dinara, odnosno 31,5 milijardu evra.

Na pad BDP-a od 1,6 odsto u posledwem kvartalu najvi{e su uticali padovi u trgovini, prera|iva~koj industriji i gra|evinarstvu, a wegovom ubla`ewu u tom periodu doprineli su saobra}aj, sektor finansijskog posredovawa i ostale usluge. Po navodima Zavoda, gra|evinarstvo je u ~etvrtom kvartalu imalo pad od 19,6 odsto, ugostiteqstvo 16,6, trgovina 10,9, prera|iva~ka industrija 6,9, a sektor va|ewa ruda i kamena ~etiri procenta. Najve}i rast zabele`ili su saobra}aj – 8,1 posto, i finansijsko posredovawe, 3,7.

DNEVNIK NBS MEWA PROPISE

Mawa plata i ve}a rata u dinarima Ponuda dinarskih kredita na na{em tr`i{tu uskoro bi mogla biti ve}a, ba{ kao i tra`wa.

Narodna banka Srbije pripremila je set novih propisa koji bi trebalo da olak{aju zadu`ivawe u doma}oj valuti. Bankari treba

kredita. Sli~no se predla`e i za budu}e dinarske stambene kredite, gde }e plata, umesto s 50 odsto, mo}i da se optereti ratom do 60 procenata.

Klijenti koji ve} otpla}uju indeksirane zajmove u banakama

Limit zadu`ivawa kod dinarskih zajmova pomera se s 30 na 40 odsto plate za kratkoro~ne kredite da do kraja slede}e sedmice daju svoje sugestije i predloge. Nakon toga, NBS }e doneti kona~nu verziju novih propisa pa bi primena trebalo da po~ne tokom aprila.

Limit zadu`ivawa kod dinarskih zajmova pomera se s 30 na 40 odsto plate kod kratkoro~nih

mo}i }e da pove}aju svoj dug samo ukoliko deo plate primaju u evrima. Ukoliko su pla}eni samo u doma}oj valuti, za wih }e na snazi ostati stara odluka.

Predvi|eno je i ukidawe propisa po kojem se pet odsto sume odobrenog dozvoqenog minusa ra~una kao kredit. Lak{e }e bi-

Prvoaprilska {ala na Koridoru 10

grad” na ~elu, srpsko-hrvatski konzorcijum “Vojput” – “Hidroelektra - Niskogradwa” i slovena~ko preduze}e “Primorje”, koje

Smene u „Putevima Srbije” Nakon {to je ministar Mla|an Dinki} najavio smenu svih koji ko~e izgradwu puteva, nezavisno od toga da li zbog nesavesnog poslovawa, podmetawa ili nekih drugih razloga, isto je u~inio i ministar Mrkowi}, koji je u javnost izneo konkretna imena.

On je najavio smenu najodgovornijih qudi u Javnom preduze}u “Putevi Srbije”, koji su krivi zbog ka{wewa u izgradwi Koridora 10. To su direktor Zoran Drobwak i predsednik Upravnog odbora tog preduze}a Zoran Lili}. Oni bi, kako je izjavio, ve} bili smeweni da “da ih neko nije uzeo u za{titu, {to je ~ista feudalizacija Vlade”. di proces za izbor izvo|a~a radova. Sagovornik ka`e da }e ime biti poznato za desetak dana jer }e uskr{wi praznici malo usporiti izbor. Kao {to smo ve} pisali, u trci za ovaj posao su doma}i konzorcijum s PZP-om “Putevi Beo-

je nastupilo zajedno s PZP-om “Po`arevac”.

Me|utim, kao {to smo ve} pisali, tenderska komisija nije bila u celosti zadovoqna prispelim ponudama, pa je ministar Mrkowi} doneo odluku o obustavi

otvorenog postupka javne nabavke za izbor izvo|a~a radova i trebalo je da po~nu pregovori s ponu|a~ima koji nisu u potpunosti ispunili tenderske uslove. No, Republi~ka komisija za za{titu prava Uprave za javne nabavke u celini je poni{tila pregovara~ki postupak bez objavqivawa javnog poziva za javnu nabavku izbora izvo|a~a radova za ovaj autoput, na osnovu `albe zagreba~ke “Hidroelektre - Niskogradwe”.

Uprava za javne nabavke tra`i da se prilikom sprovo|ewa tendera u celosti po{tuju odredbe Zakona o javnim nabavkama, a kakav }e biti rasplet, danas niko ne zna. Predsednik tenderske komisije ka`e da ne sme ni{ta konkretno da nam ka`e da tender ne bi bio poni{ten. U Upravi za javne nabavke ka`u da je mogu}e da se ceo postupak vrati na po~etak, u fazu ponovne stru~ne ocene ponuda, jer nije u

NA PREDSTOJE]EM ME\UNARODNOM POQOPRIVREDNOM SAJMU U NOVOM SADU

Ma|arska zemqa partner

Me|unarodni poqoprivredni sajam u Novom Sadu, koji }e biti odr`an od 15. do 22. maja, ima}e, prvi put u istoriji, zemqu partnera – Ma|arsku. Ambasador Ma|arske u Srbiji Imre Varga kazao je da je to plod izuzetno dobre saradwe dveju dr`ava.

– Odnosi izme|u Ma|arske i Srbije sve su boqi i nije slu~ajno {to smo, na inicijativu predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a, prihvatili da budemo zemqa partner Me|unarodnog poqoprivrednog sajma u Novom Sadu koji ima izuzetan rejting – rekao je Varga. – To je prilika da se pove}a i pro{iri privredna saradwa i da se obim razmene vrati na nivo pre ekonomske krize jer poqoprivreda obe zemqe ima dobre perspektive za to. Privrednici iz Ma|arske zainteresovani su da budu prisutni na srpskom tr`i{tu, kao i da se srpski proizvodi

na|u na tr`i{tu na{e zemqe.

Ministar poqoprivrede Srbije Sa{a Dragin naglasio je da je Me|unarodni poqoprivredni sajam izuzetno va`na manifestacija iz oblasti agrara u Evropi i da }e i na ovogodi{woj priredbi na wemu boraviti ministri poqoprivrede nekoliko zemaqa Evrope.

Tokom Me|unarodnog poqoprivrednog sajma zemqa partner }e se predstaviti na izlo`benom prostoru od oko 1.000 kvadratnih metara, a nastupi}e kompanije iz oblasti poqoprivrede, prehrambene i ma{inske industrije. Osim toga, Ma|arska }e u Novom Sadu organizovati i niz doga|awa. Dani ma|arske kulture u Novom Sadu – “MadArt” bi}e odr`ani od 14. do 19. maja, dok }e tokom manifestacije “Nedeqa Ma|arske” u marketima “Delta–Maksi” i “Delta–Tempo” biti promovisani proizvodi iz Ma|arske. D. Ml.

umawuje mogu}nosti za uzmawe zajma. Taj deo treba potpuno da bude ukinut.

D. V.

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTI] U KIKINDI

MINISTAR MRKOWI] NAJAVIO PO^ETAK IZGRADWE AUTOPUTA OD HORGO[A DO NOVOG SADA

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je pre neki dan da je tender za izbor izvo|a~a radova za izgradwu severnog kraka Koridora 10 od Horgo{a do Novog Sada pri kraju i da }e radovi po~eti do 1. aprila, a da }e se izgradwa zavr{iti do kraja godine. Ministar Mrkowi} je i pre toga najavio po~etak tih radova za 27. mart, ali, o~ito, posao ne ide u skladu s ovim prognozama, posebno zato {to je tender za izbor izvo|a~a u krizi. Zato nam danas ne preostaje ni{ta drugo nego da sve shvatimo kao prvoaprilsku {alu.

Predsednik tenderske komisije za izbor izvo|a~a radova Dejan Kova~evi}, koji je, ina~e, savetnik za mostove u resornom ministarstvu, izjavio je ju~e za na{ list da je tender u toku i da se vo-

ti i `irantima: sada im se kreditna obaveza za koju garantuju ra~una kao pola wihove i znatno

Vojvodini va`no svako radno mesto

celosti okon~an otvoreni postupak javne nabavke, {to zna~i da }e procedura izbora trajati i trajati.

Uprkos ovoj zakukuqenosti, ministar Mrkowi} je optimista i tvrdi da }e Koridor 10 na celoj svojoj du`ini, od Horgo{a do Vrawa i Dimitrovgrada, biti izgra|en do 2012. Da bi se to realizovalo i radovi ubrzali, on je najavio smene svih koji ko~e izgradwu transevropskog putnog pravca kroz Srbiju.

R. Dautovi}

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} otvorio je ju~e Sajam zapo{qavawa u Kikindi.

Tom prilikom istakao je da je u toku pro{le godine u Vojvodini kroz programe zapo{qavawa posao dobilo vi{e od 20.000 qudi. U kikindskoj op{tini proteklu godinu zaposleno je 452 osobe.

Sajam zapo{qavawa najboqi je na~in da se spoje nezaposleni i poslodavci kojima su potrebni radnici.

Buxetom za razvoj kikindske op{tine, koji je definisan pre tri godine, razvoju op{tine nameweno je 1,87 milijarda dinara.

– Uglavnom smo taj novac usmeravali u infrastrukturu: u putnu, uli~nu, vodovodnu i kanalizacio-

Mobilni rendgen aparat Vojvo|anski premijer dr Bojan Pajti} posetio je i Zdravstveni centar „Kosta Sredojev [quka“, gde je zvani~no u rad pu{ten novi mobilni rendgen aparat. Po wegovim re~ima, ovaj aparat omogu}i}e svim gra|anima okruga preciznije, boqe i zdravije dijagnostikovawe tokom operacija. Aparat je vredan 6,5 miliona dinara i finansiran je iz Fonda za kapitalna ulagawa. nu mre`u, u industrijsku zonu.

Ulagali smo i u obrazovawe: u pred{kolske ustanove, {kole i ustanove va`ne da bi qudi kvalitetnije `iveli, me|u kojima je i Zdravstveni centar. Vi{e od 80 odsto zacrtanih projekata na teritoriji op{tine ve} smo realizovali – kazao je Pajti}.

Predsednik Vlade APV sa saradnicima posetio je i fabriku

30. 3. 2010.

1.197,68686

za proizvodwu modne konfekcije, ugostiteqskog tekstila, te radne kombinezone „Sirmateks“ u Ba{aidu. Ova fabrika otvorena je pre dve godine. U wenu izgradwu ulo`eno je 300.000 evra, a deo para ulo`ila je i Pokrajina.

– Pre dve godine ovo je bila prazna zgrada – rekao je Bojan Pajti}. – Danas imamo fabriku u kojoj je zaposleno 75 radnika, od kojih su, {to je veoma va`no, ve}ina `ene. Ta fabrika izvozi sto odsto svojih proizvoda, a kroz programe Fonda za razvoj i programe zapo{qavawa u „Sirmateks“ je ulo`eno 3,7 miliona dinara.

A. \.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (685,23

Promet

Informatika, Beograd

15,40

3.350

16.750

Pivara Ni{, Ni{

13,37

2.120

10.600

Srbolek, Beograd

12,90

105

6,72

Naziv kompanije

1,24)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,54

3.031

17.941.750

2.100

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.400

0,00

6.650

6.650

Energoprojekt holding, Beograd

0,24

824

6.221.687

6,25 Promena %

170 Cena

146.880 Promet

Agrobanka, Beograd

2,43

8.899

26.697

Univerzal banka, Beograd

6,72

6.650

6.650

IKL, Beograd

-12,28

50

17.850

Soja protein, Be~ej

0,97

937

374.739

Topiko, Ba~ka Topola

-12,00

11.616

11.616

Imlek, Beograd

-0,08

1.312

196.780

Luka Dunav, Pan~evo

-11,76

10.500

10.500

Metalac, Gorwi Milanovac

3,44

2.197

10.985

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.100

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

657

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

Univerzal banka, Beograd Pobeda holding, Petrovaradin Pet akcija s najve}im padom

Impol Seval, Sevojno Lokve, Lokve Vojvo|anskih top-pet akcija Veterinarski zavod, Subotica

-11,59

725

725

-11,10 Promena %

705 Cena

34.545 Promet

-2,84

6.700

6.700

0,62

654

562.140

Tigar, Pirot

0,00

730

0,00

Soja protein, Be~ej

0,97

937

374.739

Alfa plam, Vrawe

-0,20

8.284

919.483

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

161.500

Telefonija, Beograd

2,94

1.750

1.750

Veterinarski zavod, Subotica

0,62

654

562.140

Pobeda holding, Petrovaradin

6,25

170

146.880

BB Trejd, @iti{te

0,00

422

97.904

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK TENDER JO[ NIJE PRECIZIRAN

~etvrtak1.april2010.

DR@AVA HITNO MEWA ZAKON O NARODNOJ BANCI

Tadi} predla`e guvernera

Prodaja Telekoma u dve etape Premijer Mirko Cvetkovi} potvrdio je da }e tender za prodaju 40 odsto kapitala Telekoma Srbija najverovatnije biti dvoetapni.

– Razmi{qa se o dve opcije. Po prvoj, bila bi odre|ena po~etna cena, koja bi ujedno bila i eliminacioni kriterijum za sve potencijalne kupce. Druga opcija podrazumeva da se posle otvarawa svih koverti s dostavqenim ponu-

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} rekao je da bi uskoro trebalo da bude usvojen novi zakon o Narodnoj banci Srbije, po kojem }e, u roku od mesec do dva, biti izabran novi guverner. Po novim propisima, umesto Odbora Skup{tine Srbije za finansije, prvog ~oveka NBS-a predla`e predsednik dr`ave Boris Tadi}.

– Ako bismo sad izabrali guvernera, po kratkom postupku, a onda za mesec ili dva usvojili novi zakon o NBS-u, guverner bi morao iznova da se bira – precizirao je Cvetkovi} za novi broj

“Ekonomeast magazina” koji izlazi danas. Zato se, po wegovim re~ima, sad paralelno radi na izboru novog guvernera i usvajawu novog

zakona. Plan je, kako je objasnio Cvetkovi}, da se najpre usvoje novi propisi, a posle dan-dva imenuje novi guverner, ~iji }e man-

Dejan [o{ki} najbli`i foteqi Iako kona~na odluka jo{ nije doneta, a ime kandidata bi trebalo da bude saop{teno do kraja nedeqe, sva je prilika da je vladaju}a koalicija prelomila i da }e novi guverner najverovatnije biti Dejan [o{ki}, sada na funkciji predsednika Saveta Narodne banke Srbije.

Po nezvani~nim informacijama, [o{ki} je kandidat koga }e predlo`iti Demokratska stranka, koja prema koalicionom dogovoru, u ovom mandatu predla`e guvernera.

dat potom biti narednih pet godina.

Zakon }e, izme|u ostalog, promeniti i nadle`nosti Saveta NBS-a, koji }e imati ve}e ingerencije, potvrdio je premijer.

Guverner u ostavci Radovan Jela{i} izjavio je nedavno da je novi zakon o NBS-u, koji se pi{e u saradwi s Evropskom centralnom bankom i Me|unarodnim monetarnim fondom, ve} vi{e od 90 odsto ura|en.

^UDNE RA^UNICE I DUGOVI DOMA]E NAFTNE KOMPANIJE

dama utvrdi najvi{a cena, koja bi bila po~etna s koje bi krenula aukcijska prodaja – rekao je Cvetkovi}.

On nije mogao precizirati za koju }e se opciju Vlada opredeliti, ali je naglasio da postoji svest o tome da bi u prvom slu~aju verovatno svi zainteresovani ponudili upravo najni`u cenu, koja bi bila i uslov za u~e{}e u daqem nadmetawu.

Iako to premijer nije rekao, iz ovoga bi se moglo zakqu~iti da }e se Vlada odlu~iti da 40 odsto kapitala Telekoma Srbija proda na isti na~in kao {to je u avgustu 2006. prodala biv{i “Mobtel”, odnosno “Mobi 63”, norve{kom “Telenoru”. Pri prodaji biv{eg “Mobtela” Telekom Austrija je ponudio 805 miliona, a norve{ki “Telenor” 1,37 milijardu evra, {to je bila i po~etna cena s kojom se krenulo u drugi krug, odnosno licitaciju. U direktnom nadmetawu pobedio je “Telenor”, koji je za “Mobi 63” ponudio 1,513 milijardu evra.

Cvetkovi} je rekao da je uveren u to da }e procedura prodaje biti okon~ana do kraja godine, uz opasku da pojedini ~lanovi wegovog kabineta, poput vicepremijera Mla|ana Dinki}a, veruju da deo Telekoma mo`e biti prodat i pre kraja septembra.

S druge strane, reprezentativni sindikati Telekoma Srbija tra`e dijalog s Vladom Srbije o prodaji 40 odsto akcija te kompanije. Sindikat Telekoma Srbija i Jedinstveni sindikat Telekoma Srbija su u otvorenom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadi}u i premijeru Cvetkovi}u ocenili da do sada nije dat nijedan odr`iv argument za prodaju kapitala te kompanije.

Gubitak NIS-a 350 miliona evra?

Na pitawe da li je Naftna industrija Srbije, potencijalno, kompanija koja mo`e, uz ulagawe i modernizaciju, postati lider na regionalnom tr`i{tu, kako to neprestano govore novi vlasnici srpske naftne kompanije, predstavnici ruskog “Gaspromwefta”, ili je re~ o gigantu ~iji je pad sve bli`i, a pri tome }e snagu pada pre svega osetiti gra|ani Srbije – zaista je te{ko odgovoriti.

Naime, otkako je “Gaspromweft” postao vlasnik ve}inskog udela (51 odsto) kapitala u NIS-u, otvorila su se i pitawa kako je kompanija poslovala godinu pre prodaje/kupovine jer su se pojavila dva zavr{na izve{taja o poslovawu, pri ~emu su razlike u ciframa bile ogromne. A sada, neposredno pred izno{ewe izve{taja o poslovawu NIS-a za 2009. godinu, prvu otkako je ve}inski vlasnik “Gaspormweft” (koji je u NIS “u{ao” u februaru 2009), o~ekuje se i odgovor na pitawe koliki je kumulativni gubitak ove kompanije, koji je, po nekim nezvani~nim informacijama i medijskim napisima – koje niko iz NIS-a nije demantovao – narastao ~ak do fantasti~nih 35 milijardi dinara.

I dok se nedoumica o poslovawu NIS-a u 2008. godini otegla na prakti~no celu pro-

Izvoz u minusu 785 miliona evra Spoqnotrgovinski deficit Srbije u prva dva meseca 2010. iznosio je 785 miliona evra, {to je za 19,8 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Kako se navodi u saop{tewu, izvoz Srbije u januaru i februaru bio je 872 miliona evra, {to je pove}awe za 13,3 odsto, dok je uvoz bio 1.658 miliona evra, {to je za 5,3 odsto mawe nego u prva dva meseca 2009. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 52,6 odsto i ve}a je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 44 odsto. Ukupna spoqnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru i februaru iznosila iznosi 2,5 milijardi evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Iako se ne mo`e precizno re}i {ta je razlog ogromnog kumulativnog gubitka, naga|a se da bi to mogli biti – prepla}ena sirijska nafta, kontroverzna prodaja udela u „Hajatu”, sudski sporovi oko Stambene zadruge „Rafinerija”... {lu godinu (vi{e puta izve{taj je “pre~e{qavan”) – krajwi rezultat potvrdio je gubitak od oko osam milijardi dinara. I onda, kao da to nije bilo dovoqno, po~eli su da se pojavquju novi/stari dugovi i potra`ivawa su narastala.

Iako se ne mo`e precizno re}i {ta je razlog ogromnom kumulativnom gubitku, u medijima se, kao mogu}i, spomiwu –

prepla}ena sirijska nafta, kontroverzna prodaja udela NIS-a u “Hajatu”, iznajmqivawe poslovnog prostora ispod cene, tro{kovi sudskih sporova vezanih za Stambenu zadrugu “Rafinerija”... Pri tom, treba re}i da je dug, koji je nadma{io i najma{tovitije, upravo dug ovoj zadruzi, te`ak ~ak 630 miliona evra, {to bi, recimo, uz cenu od 1.000 evra

po kvadratnokm metru, zna~ilo da bi NIS trebalo da plati 15.000 stanova, ili ~ak 650.000 stambenih kvadratnih metara – ili grad od 50.00060.000 stanovnika.

Treba re}i da je ovaj dug nastajao desetak godina. Dakle, postojao je i pre nego {to je NIS prodat “Gaspromweftu”, i toliki je da, osim ako nije bilo neke namere, nije mogao ostati neprime}en. I to je samo jedan dug, ma kako da je veliki, te je mogu}e da ih ima jo{ i da }e, jedan po jedan, onda kada du`nik nije dr`ava ve} neko drugi, po~eti da se pojavquju.

Ukoliko bi se pokazalo da je podatak o kumulativnom gubitku od 35 milijardi dinara ta~an, podrazumeva se da bi nekako morao biti nadokna|en.

Mogu}e je da “Gaspromweft”, koji je za 51 odsto kapitala NIS-a platio oko 400 miliona evra, dokapitalizacijom pove}a u~e{}e u kompaniji.

Naravno, time bi Srbija morala da se odrekne zna~ajnog dela svog vlasni{tva u NIS-u. Nije mawe va`no ni to kako }e akcije NIS-a biti iznete na berzu i kako }e se odre|ivati wihova vrednost, ali je sigurno da uz eventualno potvr|en gubitak od 35 milijardi dinara vrednost kompanije, pa i akcija, mora pasti.

D. Mla|enovi}

VESTI Vr{ac najboqa op{tina Za najuspe{niju op{tinu u promociji investicija u 2010. u okviru takmi~ewa „Investirajte u Srbiju“ koje organizuje USAID izabran je Vr{ac. Na drugom mestu je Leskovac, dok je drugu poziciju zauzelo U`ice. Meri Vorlik, ambasadorka SAD u Beogradu je rekla na ceremoniji progla{ewa pobednika da je impresionirana naporima koje preduzimaju op{tine ne bi li privukle strane investitore. Prema wenim re~ima, Srbija mo`e postati zna~ajna destinacija u Evropi za strane investitore, ali je potrebno da nastavi sa reformama. Najboqi promotivni materijal ima Subotica, dok najboqe ekonomske podatke poseduje Novi Sad.

Porasla industrija Industrijska proizvodwa u februaru je bila 2,8 posto ve}a nego u februaru 2009, ali je u odnosu na prosek 2009. bila mawa 8,5 odsto, saop{tio je Zavod za statistiku. U periodu januar–februar 2010, u odnosu na ista dva meseca prethodne godine, industrijska proizvodwa je porasla tri posto.

U februaru je, posmatrano po sektorima, na godi{wem nivou kod va|ewa rude i kamena postignut rast od 10,2 posto, u proizvodwi i distribuciji struje, gasa i vode od tri, a u prera|iva~koj industriji od 1,9 posto. Februarskom rastu industrijske proizvodwe najvi{e su doprineli pove}awe proizvodwe osnovnih metala, motornih vozila i prikolica, elektri~ne energije, va|ewe sirove nafte i gasa, recikla`a i proizvodwa name{taja.

OKO 10.000 PREDUZE]A IDE AUTOMATSKI U STE^AJ

MAWI TRGOVINSKI DEFICIT SRBIJE

Zemqa

5

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,5609

99,7604

100,259

99,2117

Australija

dolar

1

67,9457

68,0819

68,4223

67,7074

Kanada

dolar

1

72,8956

73,0417

73,4069

72,64

Danska

kruna

1

13,3712

13,398

13,465

13,3243

Norve{ka

kruna

1

12,3883

12,4131

12,4752

12,3448

[vedska

kruna

1

10,2264

10,2469

10,2981

10,1905

[vajcarska

franak

1

69,6522

69,7918

70,1408

69,4079

V. Britanija

funta

1

111,942

112,166

112,727

111,549

SAD

dolar

1

74,1954

74,3814

74,7905

73,9351

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 3. 2010. godine

Ra~uni 20.000 firmi blokirani vi{e od 30 dana – Narodna banka Srbije danas objavquje spisak preduze}a koja su neprekidno u blokadi tri ili vi{e godina, a u kojima se, po novom Zakonu, automatski pokre}e ste~aj – najavio je ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri}.

Po preliminarnim podacima, takvih firmi ima oko 10.000, me|u wima velik broj udru`ewa gra|ana, dru{tvenih organizacija, sportskih klubova, zadruga.

– Me|u tim preduze}ima veliki je broj onih koji imaju jednog-dva ili nijednog zaposlenog. To su, prakti~no, firme-qu{ture, koje ne ispla}uju plate, niti pla}aju doprinose i prihode dr`avi, ~esto se bave nezakonitim radwama i samo {ire lanac nelikvidnosti i optere}uju privredni sistem Srbije – rekao je ]iri}.

– NBS }e dostaviti privrednim sudovima spisak preduze}a

Ste~aj preduze}a ne zna~i nu`no i kraj, ve} je mogu}nost wihovog novog privrednog `ivota kroz reorganizaciju i reprogramirawe dugova ~iji su ra~uni u blokadi tri ili vi{e godina, potom ste~ajni sudija donosi re{ewe o pokreta-

wu ste~aja i firma ima rok od 60 dana da plati tro{kove za pokretawe postupka – objasnio je

savtetnik potpredsednika Vlade za privredni razvoj Luka Andri}.

Ako preduze}e uplati predujam u roku od 60 dana, pokre}e se ste~ajni postupak, a ako ne uplati u predvi|enom roku, firma se bri{e iz registra. ]iri} je napomenuo da ste~aj preduze}a ne zna~i nu`no i kraj, ve} je mogu}nost wihovog novog privrednog `ivota kroz reorganizaciju i reprogramirawe dugova. On je podsetio na to da se novi Zakon o ste~aju primewuje od januara, a wegovi ciqevi su lak{e pokretawe ste~aja, kra}i i jeftiniji ste~ajni postupak, ubrzawe i pojednostavqewe ste~aja, ve}i stepen namirewa poverilaca.

Andri} je rekao da je te{ko proceniti koliko }e firmi do kraja godine ispuniti uslov da automatski ode u ste~aj, ali se zna da ima 20.000 ra~una koji su 30 i vi{e dana u blokadi.

E. D.

6

NOV^ANIK

~etvrtak1.april2010.

OD DANAS NOVI CENOVNIK TELEKOMA

Skupqe fiksno halo

Telekom “Srbija” od danas primewuje cenu pretplate u fiksnoj telefoniji pove}anu sa 195 na 388 dinara, bez poreza na dodatu vrednost, odnosno 458 dinara s PDV-om. U pretplatu je ukqu~eno 150 besplatnih impulsa. Nova cena pretplate bi}e prikazana u martovskom ra~unu koji korisnici dobijaju u aprilu.

Telekom “Srbija“ saop{tio je da }e gra|ani mo}i da pla}aju mese~ni ra~un za fiksni telefon SMS-porukom s “dina” karticom. Korisnici treba da se popuwavawem formulara registruju u ekpozituri banke koja im je izdala “dina” karticu. Usluga mobilnog pla}awa je omogu}ena svim pripejd i postpejd korisnicima.

DNEVNIK

SVE MR[AVIJA PRIMAWA SRPSKOG DOMA]INSTVA

Porodica `ivi sa {est evra dnevno Srpska doma}instva su lane u proseku imala na raspolagawu 47.639 dinara mese~no, a za hranu i pi}e davala su 17.530 dinara.

Po ra~unici koju nam je ju~e saop{tila zvani~na statistika ispada da cela porodica jede i pije za 584 dinara, odnosno mawe od {est evra dnevno!

Koliko god da ovi podaci delovali nerealno, govore da se u Srbiji `ivi sve te`e. Doma}instva s gradskog podru~ja su u pro{loj godini prose~no mese~no raspolagala s 50.326 dinara, a doma}instva s ruralnog podru~ja sa 43.785 dinara, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku.

Od ukupno raspolo`ivih para, 94,6 odsto su bili prihodi u

novcu, a 5,4 procenata u naturi. Kod doma}instava s gradskog podru~ja 99 odsto su ~inili prihodi u novcu, a jedan procenat prihodi u naturi, dok je kod doma}instava s osta-

biji iznosili su 42.548 dinara, od ~ega je najve}i deo izdvajan za hranu i bezalkoholna pi}a – 41,2 procenat. Izdaci za li~nu potro{wu doma}instava s gradskog podru~ja iznosili su

Po ra~unici koju nam je ju~e saop{tila zvani~na statistika, ispada da cela porodica jede i pije za 584 dinara, odnosno mawe od {est evra dnevno log podru~ja ovaj odnos bio 87,3 prema 12,7 odsto. Najve}i udeo u nov~anim prihodima imali su prihodi iz redovnog radnog odnosa – 48,4 odsto, i penzije – 32,8. Izdaci za li~nu potro{wu doma}instava u Sr-

44.478 dinara. Za “gradske” trpeze trebalo je 39,8 odsto od ukupnih izdataka. Doma}instava s takozvanog ostalog podru~ja tro{ila su 39.779 dinara, a za hranu i pi}e davali su od toga 43,5 odsto.

[ta se na trpezi jednog doma}instva moglo “pokriti” s 584 dinara dnevno? Recimo, ako prose~na porodica ima ~etiri ~lana, za te pare svaki od wih mo`e da pojede po sto grama sviwskog mesa. To ko{ta 240 dinara. Ako

svi popiju po {oqu mleka – to je ve} 310 dinara. Dodajmo i po jedno jaje i po ~etvrt polukilogramske vekne hleba i do}i }emo do 400 dinara. Ostaje, recimo, i za litar soka i litar i po kisele vode i kilogram vo}a.

S. G.

@ITEQI POKRAJINE ZAINTERESOVANI ZA DR@AVNE KREDITE S POVOQNIJOM KAMATOM

U red za ke{ stali i Vojvo|ani KBC BANKA POSKUPELA STAMBENE KREDITE

Kamata sko~ila jedan posto Klijenti KBC banke koji otpla}uju stambeni kredit dobili su ovih dana pismo kakvo niko od klijenata ne `eli da ~ita: banka ih obave{tava da pove}ava kamatu. Kao razlog, navodi se da su zbog velikih promena do kojih je do{lo na me|ubankarskom tr`i{tu poskupeli izvora sredstava banaka, smawili se boniteti, {to je automatski pove}alo rizi~nost plasmana,

ve} godinama slu{amo da su “{vajcarci” podlo`niji promenama od evra te da su ti zajmovi rizi~niji. Zato se klijentima savetuje da svoju indeksaciju prebace u tu valutu, a KBS im nudi da to u~ine besplatno.

Ponuda velikodu{na, a {ta klijent mo`e u~initi? Nastaviti da pla}a po novim uslovima, prebaciti se u evrozonu

NBS je letos donela set odluka koje se odnose na za{titu klijenata a stupile su na snagu po~etkom novembra promewena je cena rizi~nosti sredstava i ponuda na bankarskom tr`i{tu.

Ove promene klijente }e po kreditu i kamati ko{tati od jedan posto navi{e, u zavisnosti od kredita. U pomenutom dopisu obja{wava se da }e se na zajam primewivati {estomese~ni euribor plus 3,5 posto ako su krediti indeksirani u evrima, odnosno libor za pola godine ako se radi o {vajcarskim francima. Oba me|unarodna kamatna parametra sada iznose jedan posto pa je kamata za oba kredita 4,5 posto. Ali

kredita ili se obratiti Centru za za{titu korisnika finansijskih usluga pri NBS-u.

Tamo }e mo}i da sazna mo`e li mu banka pove}ati kamatu i zbog promena na svetskom tr`i{tu. NBS je letos doneo set odluka koje se odnose na za{titu klijenata, a stupile su na snagu po~etkom novembra. Wima se od poslovnih banaka tra`i da jasno objave elemente kamatne stope, kao i uslove pod kojima se mewaju. Koliko se KBC uklopio u ovu odluku te{ko je re}i, sve dok se sve ne stavi pod stru~nu lupu.

D. V.

Interesovawe `iteqa Vojvodine za gotovinske zajmove je prili~no. Ako se sudi po po~etku, gotovinski krediti }e biti mnogo popularniji od potro{a~kih.

Komercijalna banka i wene poslovne jedinice koje pokrivaju Ju`noba~ki okrug u sredu su izdale 80 formulara za “dr`avne zajmove”, sedam klijenata je ve} i vratilo uredno popuwenu dokumentaciju, a u banci Inteza su ju~e tek po~eli prijem. U obe ku}e ka`u da klijenti nisu ba{ navalili na banke, ali da ih u {alter salama uvek ima. U ovaj program ju~e je u{la i EFG Eurobanka pa se zahtevi mogu predati i u wihovim poslovnicama.

Prve procene govore da milijardu i po dinara, koliko je dr`ava obezbedila za ove namene, kroz bankarske kredite treba da se preto~i u 30 milijardi. Sem pomenute dve banke, i druge su zainteresovane da u|u u aran`man.

Svoje redovne plate gra|ani mogu ovim zajovima opteretiti do 30 odsto, kao i za druge zajmove sem stambenih. Ali Narodna banka je najavila da }e to uskoro biti pove}ano na 40 odsto.

Od dokumentacije, potrebna je i potvrda o zaposlewu i primawu korisnika i supru`nika i izve{taj iz Kreditnog biroa. Za penzionere uslov je da u trenutku otplate ne budu stariji od 70 godina. Obavezan deo dokumentacije je overen zahtev za kredit, a za potro{a~ki zajam jo{ i profaktura.

Dobra opcija i refinansirawe Krediti za refinanisirawe su tako|e dobra opcija. Sabrati sve svoje obaveze po osnovu kartica, minusa, starih kredita pa videti {ta se mo`e. Kamate za ove stare obaveze su duple pa i trostruke od dr`avnih beneficiranih pa to koliko se “dil” s dr`avom isplati nema potrebe potkrepqivati ra~unicom. Jedini problem je u tome {to klijent obi~no ve} ima optere}nu platu pa ne mo`e koristiti kredit uop{te, ili u celini, jer mu izve{taj Kreditnog biroa ne ide naruku. U tom slu~aju u pomo} mo`e prite}i neko od prijateqa ili ro|aka, da uzme kredit pa da se nakon zatvarwa prethodnih obaveza zajam prebaci na pravog korisnika ili da ga on otpla}uje po dogovoru.

Kako se budu}im korisnicima najvi{e isplati da potro{e zajam? Ako se odlu~e za ke{, onda je najisplativije da novac ostave u banci na {tedwu ili da ga iskoriste za refinansirawe starih kredita i drugih obaveza.

Pla}awe tro{kova za legaliaciju stambenog i poslovnog prostora tako|e se isplati. A mogu}e je i napraviti kombinaciju namena.

Dr`ava ke{ kredite odobrava uz kamatu od 7,5 posto godi{we

za zaposlene ~ija plata ne prelazi 30.000 mese~no. Za primawa od te sume pa do 80.000, godi{wa stopa je 8,95 posto. Prve godine pla}a se samo kamata, a slede}e glavnicu dotira Ministarstvo ekonomije, dok se naredne dve pla}aju obe stavke. Maksimalan iznos kredita je 300.000 dinara.

Varijanta {tedwa: maksimalni iznos kredita od 300.000 dinara uz kamatu od 8,95 posto otpla}uje se prve godine 2.234 dinara mese~no, a naredne dve po 13.698. Ukoliko se ceo zajam polo`i kao depozit, uz kamatu koja je uobi~ajeno 15 posto godi{we, klijent }e mese~no zara|ivati bar 1.500 dinara.

Za tri godine to je blizu 60.000 dinara, {to nikako nije “za baciti”.

Gra|ani koji su nedavno podneli zahteve za legalizaciju poslovnog i stambenog prostora dobili su ovih dana reklamne materijale banaka o mogu}nosti zajmova za ovu namenu. Kamate se kre}u od 21 do 25 posto, {to sve govori samo po sebi.

Osim korisnih, postoje i oni lepi na~ini da se novac potro{i. Ako se mo`e, dobro je obnoviti poku}stvo, zatvoriti stare obaveze, oti}i na letovawe, kupiti garderobu. A ako mora da se bira, najrazboritije je platiti stare dugove. Sem obaveza vezanih za banke, to va`i i za struju, komunalije i sli~ne tro{kove jer su zatezne kamate jo{ i ve}e od komercijalnih.

D. Vujo{evi}

TRGOVCI DOVODE NOVE STANDARDE U SRBIJU

„Metro” na{oj robi kr~i put do Evrope Proizvo|a~ima u Srbiji koji uvedu me|unarodni standard za hranu IFS (International Food Standard) i druge standarde koje je priznao GFSI (Globalna inicijative za bezbednost hrane), svetska tr`i{ta bi}e sve bli`a. Svoje proizvode, naime, mo}i }e u druge zemqe da plasiraju preko kompanije “Metro ke{ end keri Srbija”, koja im je pre nekoliko dana predstavila ove, najvi{e standarde za kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane. Vi{e od 400 dobavqa~a iz Srbije prisustvovalo je tom doga|aju, a poru~eno im je da, uz te standarde, mogu biti konkurentni na doma}em i stranom tr`i{tu, uporedivi u okviru celog trgovinskog lanca, te postati deo me|unarodnog lanca dobavqa~a i izvoziti svoje proizvode na druga tr`i{ta.

U skladu sa strategijom, koja predvi|a da se 2010. godine aktivnosti kompanije usmere ka proizvo|a~ima i dobavqa~ima, kompanija “Metro” upoznala je

zainteresovane partnere s prednostima koje im pru`a uvo|ewe standarda, koji }e, po o~ekivawima, postati obavezuju}i za sve “Metroove” dobavqa~e do

kraja 2012. godine. Kao partner svojih dobavqa~a, kompanija “Metro ke{ end keri” proglasila je prilikom obele`avawa petogodi{wice poslovawa u Srbiji 2010. godinom dobavqa~a i proizvo|a~a iz Srbije. Prvi korak u pru`awu pomo}i dobavqa~ima kompanija “Metro” je u~inila ukqu~ivawem u SECEP – Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza, a usagla{enost poslovawa srpskih proizvo|a~a sa standardima EU bi}e dodatno unapre|ena IFS sertifikacijom.

U “Metrou” obja{wavaju da je, iako je uveden prevashodno radi kontrole i usagla{avawa kvaliteta proizvoda privatnih trgova~kih robnih marki, IFS danas {iroko primewen svetski standard kontrole bezbednosti hrane i nivoa kvaliteta proizvo|a~a. Ovi, najvi{i

standardi hrane, zasnivaju se na principu sledqivosti – mogu}nosti da se u svakom trenutku na putu od primarnog proizvo|a~a

visoke zahteve ovog standarda, uvo|ewe IFS-a pru`a mogu}nost da steknu poverewe potro{a~a i osiguraju wihovu za{titu

Posao gotov do 2012.

“Metro” ima za ciq da IFS/GFSI sertifikacijom obuhvati do kraja 2010. sve dobavqa~e “metro” robne marke, a do kraja 2012. godine i sve ostale svoje dobavqa~e. Potencijal srpskih proizvo|a~a za razvoj osnova je za wihovo uskla|ivawe s propisima EU, a daqi plasman srpskih proizvoda na me|unarodna tr`i{ta zavisi}e od pojedina~nih resursa kojima proizvo|a~i raspola`u i opredeqenosti uprave kompanije da ula`e u razvoj, nagla{avaju u ovoj kompaniji, koja }e, ina~e, omogu}iti srpskim proizvo|a~ima da lak{e stupe u kontakt sa sertifikacionim telima i da kroz sam proces pro|u br`e i s tro{kovima koji su, samo za “Metroove” dobavqa~e, najni`i na tr`i{tu. do krajweg korisnika isprati ispravnost i kvalitet proizvoda u svakoj fazi proizvodwe i distribucije. Proizvo|a~ima koji su spremni da odgovore na

proizvode}i bezbedne i kvalitetne proizvode, a omogu}ava im i da poboq{aju tro{kovnu efikasnost u lancu proizvodwe i prometa hrane.

S. G.

U ORGANIZACIJI TAKSI UDRU@EWA „VOJVO\ANI”

Darujte {ti}enike Doma u Veterniku

Povodom predstoje}ih praznika, taksi udru`ewe “Vojvo|ani” organizuje prikupqawe poklona za uskr{we paketi}e namewene {ti}enicima Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Svi Novosa|ani koji bi mogli i `ele da poklone jaja, slatki{e ili garderobu za poklon pa-

keti}e, mogu da se jave na telefon ovog taksi udru`ewa na 021/522333, a wihovo vozilo }e besplatno do}i na dogovorenu adresu da to i preuzme.

Rok za prikupqawe darova isti~e u subotu u 15 sati, a taksisti }e paketi}e u nedequ i odneti u Veternik.

S. T.

OD DANAS PROLE]NI RED VO@WE

„Dvanaestica” i Somborskim bulevarom Gradski prevoznik od danas primewuje prole}ni red vo`we u gradskom i prigradskom prevozu, ali u tom rasporedu ne}e biti mawe polazaka u odnosu na onaj zimski. Radnim danom na ulicama }e biti 215 autobusa, subotom 117 i nedeqom 109 vozila. Jedinu izmenu oseti}e putnici na liniji 12 Cen-

tar-Telep. Autobus na toj relaciji skreta}e levo na Somborski bulevar iz Ulice Feje{ Klare. Iz Somborskog bulevara autobus }e i}i pravo Bulevarom kneza Milo{a do okretnice na Novom nasequ.

Zbog te izmene postavqena su i nova stajali{ta na Somborskom bulevaru.

Z. D.

Novosadska ~etvrtak1.april2010.

Rebalans lek za puteve? drumovima. So je uradila svoje, neravnina ima na sve strane a rupa rupu sti`e, {to je prava milina za automobilske amortizere. I gradski oci su svesni ove situacije, pa je stoga zaposlenima u preduze}u "Put" nalo`eno da sastave obiman elaborat o stawu puteva u Novom Sadu i prigradskim naseqima. Nedavno je na ovaj posao stavqena ta~ka, a epilog je da su putevi u vrlo lo{em stawu i da wihovo sre|ivawe i{te brdo para. Potrebno je vi{e od {est milijardi dinara da bi se sve saobra}ajnice doterale.

Pamtimo pet, pi{emo dva, podvla~imo crtu, ali kako god okrenemo, suma je ogromna. A sa druge strane, Grad za ove poslove trenutno ima tek 105 miliona dinara, pa je situacija, trenutno, u }orsokaku. Najvi{e zabriwava podatak da su glavni pravci u gradu u jako lo{em stawu, pa bi prioritet bio wih dovesti u red, ali kasa je suvi{e tanka. Sve u svemu, ne{to }e morati da se preduzme a kako smo ~uli, najverovatnije }e prilikom rebalansa buyeta grada biti tra`en dodatni novac za ove poslove. Do tada ve}ih rekonstrukcija biti ne}e, ve} samo seci u{i, krpi rupe.

B. Markovi}

Svirkom do boqih sportskih terena Koncert bendova “\arma i metkovi”, “Puls bend” i “Gazirani pacovi”, u okviru akcije “10 koncerta za 10 terena”, koju organizuje Mesna zajednica “Omladinski pokret”, bi}e odr`an danas u klubu “Rut 66” od 22 ~asa. Ulaznice za koncert ko-

Crte`i mali{ana nagra|eni u Slova~koj Mali{ani iz Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" osvojili su nagrade na Me|unarodnoj izlo`bi likovnog stvarala{tva dece pred{kolskog uzrasta "11 @itnostrovskih bojica 2010." odr`anoj u @itnostrovskom muzeju u Dunajskoj stredi u Slova~koj.

Nagra|eni su radovi Edvarda Jan-

dri}a, Leone Mar~ok iz vrti}a "Lienka" iz Kisa~a, Jelene Petkovi} iz vrti}a "Razli~ak" i dvoje dece iz bukova~kog vrti}a "Zeka" Ive Salami} i Isidore Slavni}. Na sve~anost na kojoj }e biti uru~ene nagrade pozvana su deca, roditeqi i vaspita~i, koji }e putovati u Slova~ku.

A. V.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ro{la je zima, duga i hladP na a wene posledice se najvi{e vide na novosadskim

USPEH DECE IZ „RADOSNOG DETIWSTVA”

{taju 150 dinara. Akcijom koncerata organizatori `ele da sakupe novac za rekonstrukciju sportskih terena u blokovima te mesne zajednice. Klub “Rut 66” nalazi se na Bulevaru despota Stefana 5.

N. V.

V REMEPLOV

BIV[A ZGRADA ORGANA ZA PREKR[AJE JU^E POD OPSADOM

Zamalo tu~a inspektora i radnika „Toplane” Nekada{wa zgrada Organa za prekr{aje u Ulici Dimitrija Tucovi}a 3 (ispod Ju`ne tribine stadiona "Kara|or|e") ju~e pre podne bila je pod opsadom! U ovaj objekat posledwih desetak dana useqavaju se pojedine gradske inspekcije, a vi{e od stotinu radnika "Toplane" ju~e je prekinulo svoja dnevna zadu`ewa i do{lo da "brani" zgradu koja se nalazi u istom dvori{tu kao i neke od wihovih tehni~kih slu`bi. U jednom trenutku situacija je bila na ivici incidenta, ali do fizi~kog sukoba inspektora i radnika "Toplane" ipak nije do{lo.

Razlog za ju~era{wu op{tu zbrku le`i u tome da {to su u istom dvori{tu sme{tene i slu`be "Toplane" i sporna zgrada u koju su po~eli da se usequju pripadnici inspekcija, koje su pak radnici "Toplane" prepoznali kao "strana lica" u wihovoj firmi. Prema saznawima "Dnevnika", oni su preko radio veze obave{teni kako treba da se pojave u podeqenom dvori{tu i oko 10.30 sati na prostoru ispred zgrade nekada{weg Organa za prekr{aje na{ao se {palir radnika u plavo-crvenim uniformama.

Portiru na ulazu, koji je jo{ uvek pod "komandom" suda, navodno, nalo`eno je da unutra ne pu{ta nikog bez prethodnog

Vi{e od stotinu radnika „Toplane” ju~e je prekinulo posao i do{lo da se suprotstavi useqewu gradskih inspektora „novi” prostor legitimisawa. Ubrzo, na licu mesta pojavili su se i direktor "Toplane" Vladimir Jeli} i na~elnik Gradske uprave za inspekcijske poslove @eqko Radulovi}. Reporteri "Dnevnika" najdaqe su mogli da do|u do hodnika u prizemqu spornog objekta. Kada su po~eli "pregovori" policije i predstavnika dve "zava|ene" strane, taj hodnik je ispra`wen. Mini pobuna trajala je

oko 45 minuta i oko 11.15 (uz qubazno rukovawe Jeli}a i Radulovi}a) objavqeno je da je problem re{en i da se radnici "Topalane" mogu vratiti svojim dnevnim zadu`ewima.

- Nakon {to su sudije za prekr{aje izme{tene, a budu}i da se radi o gradskom prostoru, gradske vlasti odlu~ile su da mi smo dobijemo pravo da deo na{ih inspekcija preselimo na tu lokaciju - izjavio je Ra-

dulovi} za "Dnevnik". - Ipak, radnici "Toplane" bili su zate~eni situacijom i do{lo je do problema, me|utim, brzo smo uspeli da uspostavimo red.

Delom smo se uselili, ali ta zgrada u budu}nosti treba temeqno da se sanira kako bi se stvorili uslovi za na{ kvalitetan rad.

Jeli} je ju~e na licu mesta kazao da ne `eli da komentari{e zabunu do koje je do{lo i dodao da }e se, "ukoliko to bude potrebno", ovo javno preduze}e obratiti zvani~nim sao{tewem. Tokom ju~era{weg dana iz "Toplane" nije saop{teno kako je do{lo do ovog incidenta, niti ko je naredio wihovim radnicima da napuste radna mesta i stanu u "odbranu" oronule zgrade.

Podse}amo, posle drugostepenog, i prvostepeni Sud za prekr{aje preme{ten je na Bulevar oslobo|ewa 58. Inspekcije zadu`ene za saobra}aj i puteve i za za{titu `ivotne sredine uselile su se u biv{e prostorije sudija, a postoje najave da }e, kada se steknu uslovi, i ostale gradske inspekcije pre}i iz Ulice Arse Teodorovi}a 5 u Dimitrija Tucovi}a 3. Tako|e, u ovoj zgradi }e najverovatnije, kada bude formirana, biti sme{tena i komunalana policija.

D. Apro

BI]E NOVOSTI NA VRHU STRA@ILOVA

Obnova staze do Brankovog spomenika

Fru{kogorski kamen od Vardara do Triglava Ministarstvo gra|evina Jugoslavije je 1. aprila 1933. odobrilo program eksploatacije kamena na Fru{koj gori, u blizini manastira Rakovac. U stvari, obnovqen je nekada{wi majdan izuzetno kvalitetnog kamena, koji je kori{}en jo{ u rimsko doba, pre skoro dve hiqade godina.

Ve} 1934. na ovom mestu je podignuta `i~ara kojom je kamen pre-

vo`en do `elezni~ke pruge Petrovaradin-Beo~in i pristani{ta na Dunavu. Posle Drugog svetskog rata kamenolom "Rakovac" je izrastao u veliko preduze}e, fru{kogorski kamen je kori{}en {irom Jugoslavije za izgradwu hidrocentrala, puteva i mnogih `elezni~kih pruga, od one Br~ko-Banovi}i do pruge Beograd-Bar. N. C.

Staza do groba Branka Radi~evi}a na Stra`ilovu i spomeni~ki kompleks posve}en pesniku zapu{teni su i nisu bezbedni, i to stawe moglo bi uskoro da bude promeweno. Na ju~era{wem sastanku u Pokrajinskom sekretarijatu za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj zakqu~eno je da je neophodna hitna sanacija prilazne staze i platoa na kom je grob pesnika.

Ve} naredne sedmice se o~ekuje izve{taj Nacionalnog parka "Fru{ka gora" o stawu i predlogu mera za sanaciju prilazne staze, {to predstavqa po~etni korak na putu obnove. U pozadini inicija-

tive o ure|ewu spomeni~kog kompleksa na Stra`ilovu je namera nekada{weg |aka Karlova~ke gimnazije prof. dr Miodraga Radulova~kog iz ^ikaga da u~estvuje u finansirawu radova kojim bi neposredna okolina Brankovog groba bila dovedena u prihvatqivo stawe.

Sastanak je sazvan na inicijativu Pokreta gorana i volonterskog centra Vojvodine, na kom su bili i predstavnici NP "Fru{ka gora", Zavoda za za{titu prirode, karlova~ke op{tine i Dru{tva za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca Z. Ml.

Pesme, {ale i aforizmi Mesni odbor Srpskog pokreta obnove "Stara detelinara" organizuje ve~e "Pesme, {ale i aforizma" ve~eras u 19.30 ~asova. MZ "Detelinara" nalazi se u Ulici bra}e Popovi} 4.

I. D.

Foto: R. Hayi}

Pun sjaj Matice srpske Od sino} je jo{ jedna zgrada u Novom Sadu dekorativno osvetqena. Re~ je o Matici srpskoj, ~ije su prozorske ni{e, timpanoni i balustrade osletqeni LED svetiqkama bele svetlosti, a glavna kupola metal -halogenim izvorima. Svetiqke }e se paliti

i gasiti istovremeno kad i javno osvetqewe, a pri wihovom izboru vodilo se ra~una da budu {to mawih dimenzija da ne bi bile previ{e uo~qive.Postavqawe dekorativnog osvetqewa finansirao je Zavod za izgradwu grada.

Z. Ml.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 9.30 sati Kosan~i} Ivana 8 u dvori{tu, Nova, Milana Toplice od 1 do 17.

Od 10 do 11.30 Bulevar oslobo|ewa od 66 do 66b, Kosan~i} Ivana od 1 do 7 i Novosadskog sajma od 7 do 11. Futog od 8.30 do 12 privredna zona na Dudari.

Rumenka od 8.30 do 12 povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

Rakovac od 8.30 do 13 Belegir.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak1.april2010.

c m y

8

DNEVNIK

HITNA POMO] ISKORISTILA AMPULE ZA INFARKT MIOKARDA, TRA@I SE NOVAC ZA NOVE

Dva `ivota spasena skupim lekom

Foto: F. Baki}

OSNOVNA [KOLA „VUK KARAYI]” U MAJU DOBIJA SPORTSKU SALU

Fiskultura po propisu posle sto godina

Nakon skoro 100 godina, od kada je izgra|ena salaja~ka {kola koja je kasnije dobila ime “Vuk Karaxi}”, dobi}e salu za fizi~ko vaspitawe. Kako je za “Dnevnik” rekla direktorka {kole Mira \ur|ev izgradwa koja je po~ela pro{le godine, trebalo bi da bude zavr{ena 15. aprila.

- Do ovog datuma bi trebalo da budu gotovi gra|evinski radovi, nakon kojih sledi etapno postavqawe parketa do 15. maja. Me|utim, tada }emo imati samo gotovu salu koja ne}e biti opremqena, jer

za to tek treba da se opredeli novac. Nadamo se da }emo opremqenu salu mo}i da koristimo od 1. septembra – rekla je \ur|ev koja je napomenula da je za wihovu {kolu izgradwa ove sale veoma va`na, jer su deca do sada ~asove fizi~kog leti dr`ali u dvori{tu, a zimi u u~ionici.

Ovim pro{irewem od 1100 kvadratnih metara {kola }e, pored nove sale, dobiti i svla~ionicu, tu{eve, prostorije za nastavnike, kotlarnicu i jo{ dve u~ionice.

A. V.

April u znaku yez ba{tine ^etvrtu godinu zaredom, Ameri~ki kutak u svojim prostorijama obele`ava april kao mesec xeza.

Ova manifestacija bi}e otvorena sutra u 19 sati, izlo`bom fotografija Edvarda Molnara, pro{logodi{weg pobednika konkursa za izbor najboqe xez fotografije sa prostora biv{e Jugoslavije. Kako za “Dnevnik” ka`e koordinator projekta Petar Savi}, Molnar je mladi i perspektivni fotoreporter koji `ivi i radi na relaciji Srbija–Ma|arska.

- Pored brojnih novina i magazina za koje radi, oficijelni je fotograf nekoliko etno i xez muzi~kih festivala, a ve} tri puta je nagra|ivan za xez fotografiju.

Specijalni gost na otvarawu izlo`be bi}e Molnarov kolega Laslo Dorman, ~uveni xez fotograf sa na{ih prostora, a muzi~ku podr{ku pru`i}e im Iva i Miroslav Jovan~i} – rekao nam je Savi}.

Koncept manifestacije je jednostavan - izabran je jedan mesec za godi{we javno obele`avawe xeza, a u ovogodi{wem programu u~estvuju xez muzi~ari iz na{e zemqe.

- Ciq “Jazz Appreciation Month” (XAM) jeste da se publici skrene pa`wa na veli~inu xeza, kao i na wegov nekada{wi i sada{wi zna~aj. Ideja je da se podstaknu muzi~ari i institucije kulture da ponude posebni xez program svakog aprila. Mi }emo se truditi da promovi{emo najvi{e novosadske umetnike, kako bismo ukazali na postojawe xez scene u na{em gradu - najavio je Savi}.

Prvi u nizu koncerata u okviru XAM 2010, odr`a}e se u subotu 10. aprila, u Studiju "M", kada }e nastupiti ”Majamisty trio” i “Two Bags Bluesman”; dok }e se ostatak programa odvijati u drugoj polovini aprila.

N. V.

GRADSKI ODBOR NARODNE PARTIJE

„Deci uskra}en hitan pregled” Savet za zdravstvo i dru{tvenu brigu o deci Gradskog odbora Narodne partije neprijatno je iznena|en odlukom specijalisti~ke pedijatrijske slu`be Doma zdravqa Novi Sad kojom se deci uskra}uje vid zdravstvene za{tite koji podrazumeva hitan pregled, navodi se u saop{tewu GO NP. Ova odluka, kako daqe isti~u, nedopustiva je pogotovo kada se zna da na teritoriji grada postoji samo jedan dom zdravqa ~ija pedijatrijska slu`ba pokriva populaciju do 18 godina i to od 7 do 20 ~asova.Na taj na~in, navode, umawuju se prava najmla|ih da se, kao do sada, pregledaju i le~e kao hitni slu~ajevi od 7 do 20 ~asova u nadle`noj pedijatrijskoj slu`bi Doma zdravqa. Savet za zdravstvo apeluje na nadle`ne da preispitaju donetu odluku. A. V.

DSS ~estitao Uskrs

^ajanka s kustosom

Praznik Hristovog vaskresewa Novosa|anima je ~estitao Gradski odbor Demokratske stranke Srbije u `eqi da najve}i hri{}anski praznik provedu u krugu porodice. Ova partija po`elela je sugra|anima da im Vaskrs donese qubav i radost kao i nadu i veru u boqe dane.

Z. D.

^ajanka s kustosom na kojoj }e se pri~ati o obi~ajima vezanim za proslavu Uskrsa bi}e prire|ena ve~eras u 19 ~asova u izlo`benom prostoru Zbirke strane umetnosti, Ulica Dunavska 29. Doma}ini ~ajanke su etnolozi Ivana Jovanovi}-Guduri} i Tijana Jakovqevi}[evi}.

B. P. P.

Zavod za hitnu medicinsku pomo} iskoristio je oba leka “metaliza”, koji je lane dobio od farmaceutske ku}e “Beringer”, a upotrebio ih je ove godine zbriwavaju}i dvojicu mu{karaca od oko 40 godina, sa infarktom miokarda. Ovaj lek otapa krvni ugru{ak koji je doveo do infarkta, a Hitna pomo} ga nema u redovnoj praksi zato {to jedna ampula staje preko 1.000 evra. S obzirom na to da se prilikom ova dva prva slu~aja primene „metalize“ pre hospitali-

zacije lek na oba pacijenta pokazao kao odli~an, te da je kod obojice vidqiv oporavak, Zavod }e da nastoji da iz svog buxeta kupi nekoliko novih ampula.

Stru~ni sastanak Zavoda za hitnu medicinsku pomo}, Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i predstavnika “Beringera”, ~iji je lek “metaliza”, odr`an je ju~e, a tim povodom je i predstavqen izve{taj Hitne pomo}i za 2009. godinu.

- Urgentne ekipe Zavoda za hitnu medicinsku pomo} su lane zbrinule 50.638 pacijenata, {to je za oko pet odsto vi{e nego 2008. godine. Broj registrovane iznenadne smrti u Zavodu bio je 201, dok je 2008. godine bilo 117 takvih slu~ajeva. O`ivqavawa je bilo 190, od ~ega je 48 bilo uspe{no, {to je dobar rezultat – rekao je na~elnik Medicinske slu`be Zavoda dr Zoran [trbac.

I. B.

CENA USKR[WE TRPEZE OD PIJACA DO MARKETA

Duga {etwa prija nov~aniku Priprema tradicionalnog uskr{weg menija ve} je uposlila doma}ice. Ponuda mesa i asortiman povr}a i vo}a preplavili su tezge na pijacama, tako i rafove i rashladne vitrine supermarketa i mesara.

Cene variraju, pa da bi se u {to boqe pro{lo najboqe je ~itavo prepodne {opingovati na razli~itim mestima.

Jaja, zavisno od klase, ju~e su na pijacama stajala od sedam do deset dinara. Najjeftinije pakovawe od deset komada u megamarketima se kretalo od 65 do 90 dinara. Paleta na~ina bojewa jaja, iz godine u godinu je sve raznovrsnija. Uz qubiteqe farbawa lukovicom, sa motivima ranih prole}nih biq~ica

koje se oslikaju na jajetu tokom kuvawa u vodi sme|e boje, industrija je predvidela pregr{t druga~ijih na~ina bojewa. Pija~ni trgovci nude tradicionalne kesice sa pra{kastim bojama za pet dinara, boje u kapsulama uvezene iz Rusije su 80 dinara, a kristali staju do 120 dinara. Najskupqi su gelovi u boji za farbawe jaja i prodaju se za 200 dinara, a nude se i markeri za iscrtavawe ve} obojenih jaja. Glavna konkurencija pija~nim prodavcima boja su uglavnom doma}i proizvo|a~i prehrambenih proizvoda, koji ih poklawaju uz kafu, sokove, ~okolade… [unka u trgovinama staje od 800 do 1.200 dinara po kilogra-

Dimqene sviwske butkice

250-300

Prasetina

300-450

Jagwetina

440-600

Piletina

180-220

Sitni kola~i

380-600

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: R. Hayi}

mu. Kilogram dimqenih sviwskih butkica je od 250 do 300 dinara a dimqeni }ure}i batak oko 400 dinara. Tirolska ple}ka je izme|u 350 i 500 dinara po kilogramu. Sve`a prasetina ko{ta od 370 do 450 a jagwetina od 400 do 600 dinara za kilo.

Pazar sve`eg mesa i uslu`no pe~ewe u nekoj od mesara mo`e na kona~ni ceh dodati jo{ nekoliko stotina dinara.

Na pijacama kilogram spana}a staje 160 dinara, blitva je 30 dinara a keq 80 dinara. Pu{la rotkvica prodaje se za 50 a u megamarketima od 30 do 40 dinara. Veza mladog luka u megamarketima staje od 15 do 25, dok na pijaci ona ko{ta od 40 do 50

dinara a praziluk je na tezgama jo{ deset dinara skupqi. Zelena salata ju~e se prodavala za 30 do 50 dinara a za kompletnu uskr{wu ikebanu nudio se i kupus za 40 dinara po kilogramu.

Teglica rena na pijaci se mo`e pazariti za 100 dinara. Od toga je prose~no skoro duplo skupqi kilogram pasuqa.

Za paket od kilograma sitnih kola~a treba izdvojiti od 380 do 600 dinara. Jabuke su ju~e na pijaci stajale od 25 do 70 dinara a u supermarketu prose~no izme|u 30 i 50 dinara.

Kru{ke su 90, banane od 55 do 70 dinara, naranxe 65, koliko je iznosila i korpica kivija.

S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Jo{ da je trojka sedmica...

Direktore Savi}u iz GSP-a, kada }ete skrenuti jo{ koji bus sa linije 71 Bocke na ^ARDAK 69 da, kada propustimo jedan, ne xeximo u gradu 1,5 sat. Dovoqno ste nas pri uvo|ewu linije 69, oprostite nam, dragi sugra|ani-sapatnici, dve godine zavla~ili!

Sekretaru Bubwevi}u, reaguj ve} jednom na na{e vapaje!! Ti si im {ef, jo{. U suprotnom, ide{ ubudu}e busom na posao! Pa Ti vidi ... Izrevoltirani ^arda~ani.

062/8248... *** Mnogi su skloni da tvrde, kako ko god dobije na lotou, vrlo brzo "pomeri" s pame}u. Mislim da nisu u pravu, jer evo ja sam pre ne{to vi{e od mesec dana na tiketu imao dva puta po tri pogotka i jo{ uvek sam sasvim normalan.

063/1050... *** Nakon susreta, predsednici Srbije i Hrvatske najavili da me|usobne tu`be za genocid ne}e biti dovoqne. Pa zar se samo ka`wavawem po~inilaca zlo~ina ne suo~avamo sa pro{lo{}u i ne pokazujemo kako smo spremni kazniti one koji su u ime svih

nas po~inili genocid, kako `alimo i saose}amo sa `rtvama pripadnika drugih veroispovesti, kako nam je kazna potrebna za evropsku budu}nost. Zar se o tome sme dogovarati, da se isti-

klaracijom o Srebrenici? Ja sam razo~aran.

065/5305... *** Odgovor za 061/1614... Crkva u Rumenci je donela odluku da par-

na sakrije i po~inioci ostaju neka`weni ili tu`be za genocid evropski politi~ari zloupotrebqavaj u politi~ike svrhe? Mo`da je ista stvar sa de-

celi{e i kroz licitaciju proda zemqu koja je progla{ena gradskim gra|evinskim zemqi{tem.

Novac }e biti upotrebqen za kupovinu obradive zemqe i izgradwu objekta u porti. Sve ovo je navedeni ~italac mogao da sazna u kancelariji crkvene op{tine, a ne da pi{e u novine. Namera je jasna ali nije ~asna.

064/8002... *** Nije mi jasno za{to GSP za izdavawe penzionerske pokazne karte svake godine tra`i fotografiju koja nije starija od godinu dana. Zar su penzioneri toliko promewivi? Poznato mi je da se to ne tra`i od drugih imaoca povla{}enih karata, ve} se odlepquju fotografije sa starih i ponovo lepe na nove

pokazne (po~asne, slu`bene i sl.) karte.

065/5422... *** Da li neko zna ko to ovih dana se~e vrbe i topole na Dunavcu kod [odro{a? Da li se tu planira izgradwa ne~ega?

065/5037... *** Za sve one koji napadaju penzionere koji koriste besplatan prevoz. Ja kupujem markicu jer nisam jo{ dobacila do 65, a penzioner sam. Besplatne karte imaju svi stariji od 65 bez obzira da li su radili ili ne. To je starosna kategorija. Prestanite sa hajkom! Sti~e se utisak da je otvoren lov na penzionere.

Na{ narod ka`e "{to bilo daleko do{lo blizu". Sre}no vam bilo penzioneri budu}nosti.

063/237... *** Dana 24. marta u 9.30 u O~noj ku}i u Narodnog fronta, "radnik" TE- TO kupuje nao~are na teret firme. Navodno mu je limit 10.000, ove su skupqe, pa napomiwe da u ra~unu pi{e sa obi~nim staklima. Kako se u ostalim JKP dovijaju da zaposlene ispla}uju mimo zakona na teret gra|ana. Sigurno ima posla za inspekcije.

064/2850... *** Halo inspekcijo!!! Kako je mogu}e da u Bra}e Drowak 16 ~ovek radi bez kase, bez registracije ve} 3 pune godine i niko ni{ta. Zagradio deo zgrade `icom i radi li radi, proda vi{e jabuka, jaja, krompira... nego svi uredno registrovani marketi na Novom Nasequ zajedno i sve na crno!! Pro{etajte koji dan uve~e tu da se uverite. Sram vas bilo!!!

063/1190...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak1.april2010.

TURISTI^KA BERZA KAO MAGNET

TONS JU^E ZAVR[IO KONKURS

Dvesta ideja za suvenir grada Konkurs za izbor zvani~nog suvenira Novog Sada zavr{en je ju~e u 14 sati sa oko 200 prijavqenih idejnih re{ewa, kazala je za “Dnevnik” direktorica Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) Dragana ]irakovi}. Odziv zainteresovanih znatno je sko~io tek u posledwe dve nedeqe konkursa, koji je trajao vi{e od dva meseca, a brojke govore da je tokom ove nedeqe stigo preko 90 odsto pristiglih radova.

- Veoma smo zadovoqni odzivom na konkurs za suvenir gra-

da. Koliko mi je za sada poznato, predlozi su stizali iz Novog Sada, ali i iz Beograda i drugih gradova. Interesovawe je zaista bilo odli~no – kazala

se da re{ewe bude lako prepoznatqivo i vizuelno atraktivno, da suvenir odra`ava tradicionalnu, kulturnu, istorijsku i materijalnu ba{tinu Novog

Odluku o izboru zvani~nog novosadskog suvenira komisija }e doneti najkasnije za 30 dana je ]irakovi}. Sat vremena po okon~awu roka za predaju ideja, u prijavnu kwigu je zavedeno 170 prijava, a upisivalo se jo{ oko 30 posledwih. Prema propozicijama konkursa, o~ekuje

Sada, kao i da ima upotrebnu vrednost.

Za tvorce tri najboqa rada, obezbe|ene su otkupne nagrade od 100.000 dinara za prvo mesto, 60.000 dinara za drugo, i 40.000

9

dinara nagrade za tre}eplasiranog. Sa tim autorima, TONS }e potpisati ugovore o otkupu autorskih prava i eventualno daqoj komercijalnoj eksploataciji izabranih suvenira.

Zvani~ni ukrasi Novog Sada }e se prodavati u suvenirnicama i drugim maloprodajnim i ugostiteqskim objektima koji budu za to zainteresovani.

Odluku o izboru zvani~nog novosadskog suvenira, konkursna komisija }e doneti najkasnije u roku od 30 dana nakon isteka konkursa.

S. Tanuryi}

Karlovci privukli evropski jugoistok Dvodnevna turisti~ka berza Jugoisti~ne Evrope, koju 13 godina organizuje magazin "Turisti~ka prizma" otvorena je ju~e u Sremskim Karlovcima, ~etvrti put zaredom. U hotelu "Dunav" ju~e se okupilo vi{e od stotinu turisti~kih i ugostiteqskih kompanija, organizacija, agencija iz Srbije, nekada{wih jugoslovenskih republika, Ma|arske, Albanije, Slova~ke, koje su predstavile aran`mane i ture za ovu godinu.

Berzu je otvorio pomo}nik u Ministartvu ekonomije i regionalnog razvoja i glavni turisti~ki inspektor u Srbiji Stojan

Arizanovi}, koji je istakao da je Vlada Srbije izdvojila zna~ajne pare za turizam u ovoj godini, 4.390.000.000 dinara, ali i uvela novu kreditnu liniju za subvencionisawe tursti~kih aran`mana u zemqi kao meru za smawewe negativnih uticaja svetske ekonomske krize. Otvarawu je prisustvovao i dr`avni sekretar za turizam Goran Petkovi}.

Pred posetiocima je izlo`a "Darovi Sunca" i degustacija vina iz vi{e vinarija regiona a i drugih proizvoda. Berza se zatvara danas u 14 sati.

Z. Ml.

„ALAS RAKOVAC” TVRDI DA ODLUKA VRHOVNOG SUDA NE UGRO@AVA PROJEKAT U LEDINCIMA

Presuda ne obara rekultivaciju jezera Foto: G. Jovi}

De~ja ma{ta oslikala trg Plato ispred Gradske ku}e, na Trgu slobode ju~e je bio ulep{an de~jim crte`ima. U~enici Osnovne {kole "Milo{ Crwanski" i mali{ani iz De~jeg sela crtali su kredama u boji zeke, uskr{wa jaja i ispisivali ~estitke za Uskrs, u okviru projekta "Deca deci".

- Uskrs se slavi kao i Bo`i}, tada svi treba da se vesele. Moji drugari i ja smo nacrtali koke, pili}e, jaja i zeke - rekla je u~enica O[ "Milo{ Crwanski" @eqana. Deci se pridru`io i ~lan Gradskog ve}a za

obrazovawe Milan \uki}, koji je nacrtao uskr{we jaje sa srcem i suncem za svu decu.

- Projekat "Deca deci" podrazumeva dru`ewe i zbli`avawe dece kroz edukaciju i igru. Na ovaj na~in oni uo~avaju da razlike me|u wima nisu bitne, a razumevawe je ono {to ih spaja.

Ovi mali{ani danas su dali doprinos da praznici budu {to veseliji i ulep{ali su ovaj prostor - rekao je Milan \uki} i po`eleo svim gra|anima sre}ne uskr{we praznike.

I. D.

NA SUN^ANOM KEJU

Igrali{tu novo ruho Obnovu de~jeg igrali{ta na Sun~anom keju "re`irao" je Zavod za izgradwu grada. Igrali{te je bilo o{te}eno i ve} dugo

igrali{te u Ulici Drage Spasi} uskoro biti rekonstruisanorekao je predsednik MZ "Liman" Marko Vojnovi}. U organizaciji

Upravni spor koji Mesna zajednica Ledinci vodi s Administrativnim odborom Vlade u vezi sa procedurom odobravawa projekta rekulivacije Ledina~kog jezera ne ugro`ava taj projekat i on ne}e biti mewan, niti }e biti preispitivana dozvola za rekultivaciju, stav je ~lana Upravnog odbora "Alas Rakovca" @eqka Dragovi}a. Vrhovni sud je, po re~ima Dragovi}a, presudio da je do{lo do proceduralne gre{ke koja }e biti ispravqena, a ne, kao {to je to navedeno u medijima, zbog toga {to saglasnost na projekat rekultivacije nije dao Zavod za za{titu prirode, ve} Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe.

Ovo je verovatno posledwi korak u dugoj borbi koju Ledin~ani, okupqeni oko Mesne zajednice, vode protiv rekultivacije Ledina~kog jezera, koju oni smatraju zapravo za eksploataciju. Ledin~ani vide Ledina~ko jezero kao turisti~ki i ekolo{ki biser, i do sada su u~inili sve da ono ostane nedirnuto. Naime, kop "Srebro", nekada u sastavu Rudnika nemetala "Rakovac" nakon prestanka va|ewa kamena, napunio se vodom i postalo omiqeno izleti{te i kupali{te, poznatije kao Ledina~ko jezero. Nakon {to je “Alas Rakovac” kupio RN “Rakovac” dobio je nekoliko kopova na Fru{koj gori, me|u kojima i “Srebro”, koje je po zakonu morao da rekultivi{e, jer je u me|uvremenu, zakonom zabrawena eksploatacija kamena u nacionalnim parkovima. Iz Ledinaca su se uz to

U POLICIJI ZA USKRS

Praznik zatvara {altere

[alter sala Policijske uprave Novi Sad na Bulevaru kraqa Petra Prvog 11 i na Bulevaru oslobo|ewa 143, kao i u policijskim ispostavama i stanicama ne}e raditi na Veliki petak, 3. i 5. aprila zbog Uskr{wih praznika. Od utorka, 6. aprila svi {alteri radi}e po uobi~ajenom radnom vremenu.

Z. Ml. je bilo na listi zahteva koje je MZ "Liman" upu}ivala ZIG-u.

- Sre}ni smo {to je dogovor postignut i nadamo se da }e i

ZIG-a upravo traje akcija gradwe 19 novih igrali{ta. Taj posao trebalo bi da bude biti gotov do 1. maja.

B. P. P.

KROSOVER ZVUK NAKON TRI GODINE U NOVOM SADU

„San{ajn” `eqan svirke

Nakon tri godine, Novosa|ani }e biti u prilici da vide i ~uju beogradski hip-hop krosover sastav “San{ajn”, koji }e nastupiti u subotu 10. aprila u klubu “Rut 66”, od 22 ~asa. Bend “San{ajn” u izmewenoj postavi dolazi, kako ka`e za na{ list frontmen benda Bane Bojovi}, pun stare ali postojane energije.

- Meni je Novi Sad u srcu jo{ od “Koncerta godine” i mawih klupskih svirki. Mada je na{ nastup pred 5.000 Novosa|ana iz

2007. godine na “Krigla festu” u Limanskom parku ne{to {to }u pamtiti uvek i nadam se da }emo uspostaviti razmenu dobrih vibracija i ovaj put – istakao je Bojovi}.

Broj karata je ograni~en za ovaj koncert zbog kapaciteta kluba, a ulaznice se mogu nabaviti u pretprodaji od danas, po ceni od 500 dinara na {anku kluba “Rut 66” i u ce-de {opu “Mungos”.

N. V.

„Zvuci snova” u galeriji „Most” Izlo`ba "Zvuci snova" bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u Galeriji "Most" Zavoda za kulturu Vojvodine, Ulica vojvode Putnika 2. Traja}e do 20. aprila, a obuhvati}e 45 slika umetnika iz deset zemaqa. Galerija je otvorena svaki radni dan od 8 do 16 ~asova.

Ulaz je besplatan.

I. D.

[kola gr~kog jezika Udru`ewe Grka u Srbiji “Riga od Fere” organizuje upis novih ~lanova u sekciju gr~kog jezika na svim nivoima znawa. Svi zainteresovani mogu da se jave do ponedeqka 12. aprila, na telefone 021/552-267 i 063/11-11-960 ili u kancelariju udru`ewa koja se nalazi na Bulevaru oslobo|ewa 68c (u dvori{tu).

V. V.

Foto: F. Baki}

Vrhovni sud je presudio da je do{lo do proceduralne gre{ke, koja }e biti ispravqena (^lan Upravnog odbora „Alas Rakovca” @eqko Dragovi}) i pobunili prtiv izvo`ewa kamena seoskim putem, ali je “Alas” prihvatio wihovu primedbu i tra`i}e se alternativni pravac.

“Alas Rakovac”, po nekim navodima, smatra da }e tokom rekultivacije iz Ledina~kog jezera biti izva|eno oko 100.000 tona trahita,

kamena pogodnog za putnu podlogu, jer po projektu, predvi|eno je srubqivawe litica, koje }e zatim biti po{umqene sa 30.000 sadnica autohtonog drve}a i ure|ene kao parkovi. Ranije su iz "Alasa" naveli da je mesto za odlagawe jalovine odre|eno odobrenim projektom i da to nije dno jezera, koje }e biti o~i{}eno od muqa i otpada.

Nakon rekultivacije i ponovnog puwewa jezera, ono }e, po tvrdwama “Alasa”, biti potpuno uklopqeno u ambijent Fru{ke gore, jezero }e imati pla`u i izleti{te sa sanitarnom infrastrukturom i terenima za ko{arku i fudbal, biciklizam i sportsko pewawe.

Evidentno je da “Alas” ima svoju ra~unicu i da }e i zaraditi tokom rekultivacije, ali }e, po svemu sude}i, i Ledin~ani dobiti nazad svoje jezero, bezbednije i lep{e ure|eno. U aprilu pro{le godine po~elo je ispumpavawe vode iz nekada{weg kopa "Srebro", da bi nakratko bilo obustavqeno zbog nedostatka odre|ene dokumentacije. Jesenas je zavr{eno isu{ivawe Ledina~kog jezera - Slede}i korak u rekultivaciji jeste snimawe konture kopa, kako bismo mogli da planiramo daqe radove. Ostaje nam i da u dogovoru sa Zavodom za za{titu prirode utvrdimo trasu transportnog puta, koji, ponavqam, ne}e i}i kroz Ledince, ukoliko to stanovnici ne `ele – rekao je Dragovi} i dodao da }e se za dva meseca znati preciznije kako }e i koliko }e se brzo odvijati radovi.

S. Krsti}

NEVOQE STANARA U ULICI NIKOLE TESLE

Spremawe gradwe natapa kom{ije Novosa|ani koji stanuju na kraju Ulice Nikole Tesle, ve} tri dana plivaju u vodi zbog nemarnog investitora koji je otpo~eo pripreme za gradwu ku}e na placu pored zgrade broj 15.

Prethodno je krenuo u ispumpavawe terena da bi uredio prostor za podrum. Dan i no} crevo za ispumpavawe, koje je s placa vodilo na ulicu, bez ikakvog nadzora, plavilo je okolinu, a voda je prodirala u okolne gara`e. Stanari ugro`enih zgrada bili su o~ajni i quti, jer nisu znali kako da do|u do budu}eg kom{ije i upozore ga na poplavu. Slede}eg dana, pojavio se napokon neki ~ovek koji je videv{i {ta je ura|eno, postavio crevo u kanalizacioni slivnik i oti{ao. No, po{to se ovde o~igledno radi o podzemnim vodama, kanalizacija nije mogla da primi svu ovu vodu pa se poplava sada {irila iz slivnika.

Redakciji na{eg lista, tim povodom, javilo se nekoliko sugra|ana koji su ogor~eni pona{awem vlasnika pomenutogg placa.

- Ovo zaista nema smisla, tri dana plivamo u vodi, a ako investitora neko ne zaustavi mora}emo da se vozimo ~amcima – ispri~ala nam je jedna od revoltiranih stanara Tesline ulice.

O ovom problemu obavestili su i komunalnu inspekciju, koja je po pozivu ju~e iza{la na teren. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za na{ list da su kontaktirali investitora radova koji je u momentu razgovora bio na aerodrumu.

- Preko wega smo uspeli da saznamo ko je izvo|a~ radova pa smo mu nalo`ili da hitno prekine s ispumpavawem vode. Sa~inili smo zapisnik, a ina~e, za ispumpavawe vode na javnu povr{inu mandatne kazne su od 800 do 8.000 dinara – ka`e Jakovqev.

Q. Na.

VOJVODINA

~etvrtak1.april2010.

DRUGI DAN ZASEDAWA BA^KOPALANA^KE SKUP[TINE

Lokalna TV va`na kao vodovod BA^KA PALANKA: Na kraju prvog dana zasedawa Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka najavqeno je uz dogovor vladaju}e ve}ine i opozicije da }e se obiman dnevni red zavr{iti drugog dana, a ipak je do{lo do sukoba oko trajawa sednice. Radikali; koji su sa 18 od 42 odbornika jedina opozicija u Skup{tini; smatrali su da se ne mo`e ograni~iti vreme rasprave kada se na dnevnom redu na|u godi{wi izve{taji o radu i programi rada op{tinskih javnih preduze}a i ustanova. Ve}ina je, ipak izglasala da se posle tre}e ta~ke dnevnog reda diskusija ograni~i na tri minuta i da odobornici mogu samo jednom da iza|u za govornicu.

Skoro dva sata raspravqalo se o radu Javnog komunalnog preduze}a „Komunalprojekt”, odnosno o vodosnabdevawu, kvalitetu vode, seoskim vodovodima, novim izvori{tima, seoskim vodovodima, ceni pija}e vode. Ve}ina je prihvatila izve{taj, a radikali su tvrdili da se nije puno uradilo od pre skoro dve godine kada su oni bili vlast. Dodu{e, re~eno je da, sem znatno vi{e cene kubnog metra pija}e vode, nije bilo zna~ajnijih pomaka, ali je glasovima ve}ina izve{taj prihva}en uz konstataciju da Palan~ani piju jednu od najkvalitetnijih voda u Srbiji. Na iznena|ewe, veliku raspravu izazvao je

izve{taj o radu op{tinskog Javnog preduze}a TV BAP. V. d. direktor ove medijske ku}e \or|e Jar~evi}, koji se na ovoj funkciji nalazi posledwih {est meseci, naglasio je da je razumevawem SO Ba~ka Palanka, a posebno predsednika Koste Staki}a ova informativna ku}a obnovila je tehniku i stekla uslove da kvalitetno emituje program. ^ulo se da TV BAP emituje 80 odsto sopstvenog programa, ali to nije prihva}eno od strane skup{tinske opozicije. [tefan Se~ iz Nove slova~ke stranke tvrdi da slova~ka nacionalna mawina nije adekvatno zastupqena u programu op{tinske TV. - Po mojim saznawima signal TV BAP vidi se do gajdobranske pruge, a u Pivnicama se ne vidi – rekao je Se~. – Slovaka u op{tini ima 12 odsto i toliko bi trebalo da bude programa na slova~kom jeziku, a wega nema. Predsednik sam komisije za me|unacionalne odnose u op{tini i znam da nisu bili zadovoqni ni Romi ni Ma|ari, ali oni su dobili svoje emisije, a Slovaci nisu. Da bi se to ostvarilo nije dovoqno, na primer, pustiti snimak festivala u Pivni~kim poqima. Treba primiti novinara i redaktora koji bi radili emisiju na slova~kom jeziku.

M. Suyum

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Suzana \ini}, Milena Lu`anin, Nevena Savi}, Vesna Rajkovi}, Marijana Kova~evi}, Silvia Katarxi} iz Novog Sada, Violeta Reqi} iz Petrovaradina, Ivana Ferenac iz Ba~kog Jarka, Jarmila Madacki iz Kisa~a i Marijana Kova~evi} iz Kara|or|eva, DE^AKE: Tamara Novi}, Marijana Babi}, Quqeta Dibrani iz Novog Sada, Kristina Ka~avenda iz Petrovaradina, Marija [oji}, Maja Milutinovi} iz In|ije, Dragana Papri} iz Veternika, Dragana Crqen iz In|ije i Dragana Gavri} iz Budisave.

DNEVNIK

c m y

10

KADROVSKE PROMENE U OP[TINSKOM PARLAMENTU SENTE

Zamenica predsednika dva puta birana SENTA: Sednica Skup{tine op{tinre Senta odr`ana ju~e osta}e upam}ena po tome {to se na dnevnom redu pred odbornicima na{lo ~ak 96 ta~aka dnevnog reda, ali i ~iwenice da je zbog ostavke i razre{ewa zamenika predsednika SO Pala Na| Abowija iz Gra|anskog saveza Ma|ara (GSM), glasawe za izbor Anike @iro{-Jankeli} iz Demokratske stranke ponavqano. Prilikom izbora Anike @iro{-Jankeli}, do{lo je do proceduralne gre{ke kod izbora glasa~kog odbora za sprovo|ewe tajnog glasawa, pa je ono obavqeno i drugi put. Ona je pre promene vlasti bila na du`nosti predsednika SO Senta, pa je razre{ena zbog toga {to je u me|uvremenu postala poslanik u republi~kom parlamentu, a funkciju zamenika predsednika SO obavqa}e volonterski.

Rasprava se povela povodom inicijative odborni~ke grupe Ma|arske koalicije namewene

Vladi Srbije o izmeni granica okruga, u vezi s izdvajawam Sente, Kawi`e i Ade iz Severnobanatski okruga i pripajawa Severnoba~kom okrugu. Na insistira-

predlog za izmenu protiprirodne odluke o granicama okruga upu}en od strane SO Senta 2006. godine temeqniji od sada{weg, te da za to nema razloga.

Odbornici Ma|arske koalicije ju~e na zasedawu SO Sente

we {efa odborni~ke grupe MK Zoltan Na| Abowija, predsednik SO Laslo Rac Sabo (GSM) je odgovorio da im je upu}en pismeno obrazlo`ewe, a da ovo pitawe nije stavqeno na dnevni red jer je

Prema obrazlo`ewu koje je dato na sednici dosada{wi zamenik predsednika SO Pal Na| Abowi, izabran na ovu du`nost na pro{lom zasedawu kada je do{lo do rasturawa dotada{we vladaju}e

koalicije i stvarawa nove, on je podneo ostavku jer je procenio da ta du`nost nije za wega izmi{qena, te da ne} mo}i obaveze da ispuwava punom snagom, du{om i srcem.

Polemike je bilo i prilikom izbora ~lana Op{tinskog ve}a Andra{a Ko{ickog iz redova G17 plus, koja se naknadno prikqu~ila vladaju}oj koaliciji DS, GSM i LSV, ne zbog wegove kandidature, nego su iz opozicione odborni~ke grupe MK imali primedbu na ukupni nacionalni sastav Op{tinskog ve}a, koji ne odgovara nacionalnom sastavu stanovni{tva. Opozicija je uputila zamerku da je me|u ~lanovima op{tinske vlade samo dvoje Ma|ara, me|utim predsednica op{tine Anika [irkova je bila kategori~na da je sastav izabran iskqu~ivo prema stru~nosti. Za izbor Ko{ickog koji je na istoj du`nosti bio i u prethodnom sastavu, glasali su i odbornici MK. M. Mitrovi}

VANREDNA SEDNICA SKUP[TINE GRADA SUBOTICE

Podr{ka uz sarkazam SUBOTICA: Povod za sazivawe vanredne sednice Skup{tine grada Subotice je izmena odluke o utvr|ivawu naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta.

Naime, Skup{tina grada je pre samo 13 dana usvojila odluku po kojoj osnovna cena kvadratnog metra iznosi 2.990 dinara da bi se nakon intervencije gradona~elnika Sa{e Vu~ini}a, preko Direkcije za izgradwu Grada i Gradskog ve}a, ona ponovo na{la pred odbornicima, umawena za 600 dinara. Takav potez gradona~elnika nai{ao je na nepodeqenu podr{ku opozicije, ponajpre Saveza vojvo|anskih Ma|ara, ~iji odbornici nisu propu{tali priliku da s govornice istovremeno upute i po koju sarkasti~nu primedbu.

Jedan od wih, {ef odborni~ke grupe SVM-a Jene Maglai rekao je kako je ranije donesena i usvojena odluka bila lo{e pripremqena {to je

dovelo do wene blama`e, a da je sazivawe vanredne sednice zapravo plod u« ticaja iz Beograda».

Odgovaraju}i mu, gradona~elnik je rekao kako je osnovna premisa spu{tawa cena da ona ne ugrozi prihode buxeta, ali je, pozivaju}i se na svoje re~i s pro{le sednice Skup{tine grada, odbio optu`be da je izmena odluke posledica pritiska iz centrale DS-a. « Slede}u ta~ku, koja se formalno ticala imenovawa Dragane Vukovi} na du`nost v. d. direktorice Centra za socijalni rad, odbornici SVM-a dodatno su za~inili gor~inom zbog brojnih nepravilnosti u radu koje su prethodile ostavci Qiqane Popovi}. Jene Maglai je naveo i da je u Centru iskazan mawak pokrajinskih sredstava od milion i po dinara, da su mnogi ume{ani u promet nekretnina korisnika kojima je Centar odredio starateqa, da se pravilnik o internoj kontro-

li ne provodi, da se ne po{tuje gotovinska osnova buxetskog poslovawa, da su iz blagajne sredstva tro{ena nenamenski, kao i da je iz we nestalo 13.500 evra, da je tokom 2008. potro{eno 1,8 miliona dinara mimo finansijskog plana itd.

«Direktor Gerontolo{kog centra Nenad Ivani{evi} u svom je odgovoru uputio ~itav set p « rotivprimera», od podno{ewa ostavke direktora V « odovoda i kanalizacije», pa do biv{eg ~lana Gradskog ve}a iz redova SVM-a, koji je, kao s« iva eminencija upravqawa gradom», svakog jutra odlazio kod direktora Direkcije i « govorio mu {ta da radi».

Ipak, duh javnog priznavawa odr`ao je i ovog puta Sa{a Vu~ini} re~ima kako je na wegov poziv policija, a zatim i buxetska inspekcija i revizija oti{la u Centar za socijalni rad da ispita nepravilnosti.

Z. R.

VOJVODINA

DNEVNIK PRORADIO RADIO KULA

Spor oko kabla se nastavqa KULA: Program Radio Kule koji je prekinut u subotu 27. marta, kada je biv{i vlasnik ove radio stanice iskqu~io predajnik i odsekao kabel za dotur modulacije, u ponedeqak je ponovo po~eo da radi. Me|utim spor oko vlasni{tva nad odse~enim kablom se nastavqa. Biv{i vlasnik Dragan Jovanovi} tvrdi da je kabel wegov, ali } novinar ove ku}e i zastupnik dru{tvenog kapitala u IPC Kula \or|e Bojani} to negira nude}i na uvid svu potrebnu dokumentaciju koja to dokazuje.

-O ovome je obave{tena i policija koja je konstatovala zate~eno stawe. Odsecawem kabla za dotur modulacije IPC Kula naneta je velika {teta, jer nismo mogli da informi{emo gra|ane, ali i da ostvarimo materijalnu dobit putem emitovawa ugovorenih reklama, oglasa i sli~nog. Ovaj ~in je

imao jo{ nekoliko aspekata: nasilno je spre~eno emitovawe programa i na jezicima nacionalnih zajednica, a IPC Kula program emituje na ma|arskom, rusinskom, ukrajinskom - ka`e Bojani}. Prema wegovim re~ima, najvi{e zahvaquju}i velikim naporima zaposlenih i podr{ci koja je stigla od lokalne samouprave, program, koji se na ovom podru~ju emituje na frekvenciji 89,2 megaherca, ponovo je dostupan gra|anima.

IPC Kula je privatizovana novembra 2007. godine, a privatizacija je raskinuta 15. decembra 2009. godine, jer biv{i vlasnik nije izmirivao ugovorne obaveze.

Radnicima nije ispla}eno 16 li~nih dohodaka. Preduze}e je u velikim dugovima zbog neizmirenih obaveza, nepla}enih poreza i doprinosa, kao i neoverenih zdrastvenih kwi`ica zaposlenima.

N. Perkovi}

Prilozi za monografiju Toma{evca TOMA[EVAC: Promocija monografije Toma{evca organizovana je ju~e u Osnovnoj {koli „Mladost” u Toma{evcu. Autor kwige @ivan Vijatov je rekao da je, kao i svi Toma{ev~ani, znao mnogo pri~a iz pro{losti koje su ga intrigirale, po~ev od samog imena sela, te da je kwiga nastala tako {to je `eleo da da odgovore na ta pitawa. Tragaju}i po pan~eva~kom arhivu i pan~eva~koj bibilioteci za nekom drugom gra|om, nai{ao je na veliku koli~inu dokumenata iz istorije Toma{evca, koji su sadr`ali informacije koje je odlu~io da podeli sa svima.

Tako se u kwizi mogu na}i podaci o ostacima materijalne kulture koja u Toma{evcu postoji jo{ od 1800. godine pre Hrista, pa sve do posle Drugog svetskog rata.

Promociji je prisustvovao i potpredsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Du{an Jakovqev koji je istakao da je dobro {to je Toma{evac dobio monografiju kakvu zaista zaslu`uje. U ovoj kwizi, naveo je on svi istorijski doga|aji imaju onoliko prostora koliko su va`ni za Toma{evac i da je ne bi ni bilo bez pomo}i dvojice qudi: Bojana Kostre{a i Nenada Vitomirova.

H. V.

DANSKOM „GRUNDFOSU” SE @URI DA ZAPO^NE PROIZVODWU

Industrijske pumpe uskoro iz Srema IN\IJA: Kompanija „Grundfos”, svetski proizvo|a~ industrijskih pumpi `uri da po~ne proizvodwu u Srbiji, pa je odlu~io da paralelno sa gradwom vlastitih proizvodnih pogona, iznajmi halu u kojoj bi odmah po~eo proizvodwu pumpi, jer je potpisao velike ugovore sa kupcima u svetu, pa bi novom proizvodwom uspeo da podmiri potrebe svojih kupaca. „Grundfos” tra`i da zakupi halu od 5.000 kvadratnih metara, kako bi odmah zapo~eo proizvodwu industrijskih pumpi. U In|iji nema slobodnih proizvodnih prostora, posebno ne veli~ine kakvu tra`i „Grundfos”, pa }e proizvodwa, dok se gradi hala u In|iji, biti zapo~eta u nekoj od iznajmqenih hala na podru~ju Stare, ili Nove Pazove.

- Tra`ili smo halu u zakup u In|iji, me|utim, nema hale koja bi odgovarala potrebama „Grundfosa”, da ima oko 5.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, pa }e proizvodwa pumpi biti u nekoj od hala u kom{iluku. Oko 80 odsto radnika bi}e iz In|ije, za koje }e biti organizovan autobuski prevoz do radnog mesta, a kada se u In|iji zavr{i pogon, ti radnici }e nastaviti da rade u In|iji. Mi imamo takav ugovor sa „Grundfosom” da su u obavezi da zaposle 80 odsto radnika iz In|ije i da je u tom kontigentu i deset elektro i ma{inskih in`ewera, koji se trenutno nalaze na evidenciji Nacionalne slu`be zapo{qavawa – ka`e predsednik op{tine In|ija Goran Je{i}.

Danska kompanija „Grundfos” koja podmiruje 50 odsto globalnog tr`i{ta industrijskim pumpama

raznih vrsta i namena, zakupila je u In|iji 15 hektara gra|evinskog zemqi{ta u severoisto~noj radnoj zoni, u blizini autoputa E-75 i tu }e graditi poslovne objekte za oko 500 radnika. Ova investicija }e po~eti ovog prole}a, a ukupno ulagawe u In|iji je oko 80 miliona evra.

Prethodne dve godine trajali su pregovori i dogovori oko dolaska „Grundfosa” u In|iju. Problem je bila ekonomska kriza, zbog koje je danska kompanija odlagala po~etak gradwe u In|iji.

Me|utim, pro{logodi{wa hladna zima uve}ala je potra`wu za industrijskim pumpama, pa se kompanija odlu~ila da, dok traje gradwa pogona u In|iji, zakupi proizvodni prostor, instalira ma{ine i opremu za rad i paralelno po~ne proizvodwu. Ina~e, u paleti „Grundfosovih” proizvoda su pumpe za vodu, navodwavawe, ubrzavawe industrijskih procesa, grejawe, hla|ewe i rukovawe otpadom.

Godi{wa proizvodwa koju ostvaruje danska kompanija, je vi{e od 10 miliona pumpnih jedinica i oni su najve}i svetski proizvo|a~i pumpi, jer pokrivaju 50 odsto globalnog tr`i{ta.

- [to se ti~e ugovora sa „Grundfosom” on je rezultat zajedni~kog anga`ovawa Pokrajinskog fonda za podr{ku investicija u Vojvodini, Agencije za strana ulagawa i podr{ku izvoza – SIEPA i op{tine In|ija. Ovo je, ina~e, jedna od najve}ih grinfild investicija u Srbiji i ja verujem da }e pogoni u In|iji biti brzo sagra|eni i opremqeni za po~etak proizvodwe – isti~e Goran Je{i}.

S. Bojevi}

~etvrtak1.april2010.

Pokloni porodiqama ZREWANIN: Uo~i najve}eg hri{}anskog praznika, Uskrsa, delegacija Gradskog odbora Demohri{}anske stranke Srbije posetila je porodili{te zrewa-

ninske bolnice i pri tom mladim porodiqama uru~ila 25 poklon paketa. U delegaciji su bili predsednik ovda{weg ogranka DHSS Zoran Vu~i}, potpredsed-

nik Aleksandar Josimovi} i ~lanica Aktiva `ena Vera Svilar.

- S obzirom da je problem nataliteta i daqe aktuelan u na{em gradu, DHSS }e i ubudu}e ovu problematiku stavqati u prvi plan. Uskoro }e se uputiti predlog Skup{tini grada da mlade majke, i posle poro|aja, naredne dve godine dobijaju odre|enu finansijsku nadoknadu, a podr`a}emo i predlog o smawewu PDV-a na bebi opremu – kazao je Josimovi} i dodao da }e uskr{we posete porodili{tu postati tradicionalne.

DHSS se posebno zahvalio direktorki bolnice Gordani Kozlova~ki i specijalistkiwi ginekologije i aku{erstva Gordani Ili} na qubaznosti i saradwi. @. B.

EPILOG AFERE U ZREWANINSKOM JKP „PIJACE I PARKINZI”

Odbornici smewuju direktora ZREWANIN: Smenom direktora JKP „Pijace i parkinzi” \or|a Radua lokalna vlast o~ekuje da }e staviti ta~ku na afere koje su u posledwe vreme potresale ovo javno preduze}e. Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} najavio je da }e na dana{woj sednici Skup{tine grada Radu biti smewen, a za wegovog naslednika trebalo bi da bude imenovan diplomirani ekonomista Borivoje Doroslova~ki. Radu }e, umesto toga, ubudu}e obavqati ulogu odbornika G17 Plus u lokalnom parlamentu.

- O~igledno je da su me|uqudski odnosi u „Pijacama i parkinzima” proteklih nedeqa bili naru{eni, na neki na~in su se i otrgli kontroli. Nezadovoqstvo se manifestovalo time {to su qudi iz jednog dela sindikata izlazili u javnost sa optu`bama na ra~un rukovodstva.

Mi u Gradskoj upravi vodimo ra~una o tome i stalo nam je da se

odgovorio da }e budu}i direktor uraditi novu sistematizaciju radnih mesta.

- Sve nekorektnosti }e biti ispravqene. Moram da napomenem da nepravilnosti u radu nije bilo, ali {to se ti~e etike, bilo je odre|enih propusta – priznao je zamenik gradona~elnika.

Mirjana Gavrilovi} i \or|e Radu

Vrvi od rukovodilaca JKP „Pijace i parkinzi” ve} je optere}eno brojnim funkcionerima, pa bi bilo neshvatqivo da Radu i Gavrilovi}eva postanu savetnici. Naime, u izve{taju buxetskog inspektora navodi se da preduze}e ima devet rukovodilaca - direktora, zamenika direktora, pomo}nika direktora za poslove parkirawa, pomo}nika direktora za poslove pijaca, pomo}nika direktora za ekonomsko – pravne op{te poslove i poslove odr`avawa, rukovodioca Odeqewa za finansijsko - kwigovodstvene poslove, rukovodioca Odeqewa za pravne i poslove odr`avawa, rukovodioca Odeqewa za razvoj i rukovodioca Odeqewa za poslove pijaca. situacija u preduze}u normalizuje – rekao je Kauri}, uz napomenu da se od novog direktora o~ekuje da dovede u red uzdrmane me|uqudske odnose.

Upitan da li }e i zamenica direktora Mirjana Gavrilovi} biti smewena, s obzirom da je i ona bila meta optu`bi nezadovoqnih sindikalaca, Kauri} je

la radna mesta savetnika. Na wih bi trebalo da budu raspore|eni kada do|e novi direktor – tvrde sindikalci.

Kako je „Dnevnik” pisao u vi{e navrata, ~lanovi Samostalnog sindikata, na ~elu sa predsednikom @ikom @ivadinovi}em, ina~e biv{im direktorom „Pijaca i parkinga”, optu`iva-

^lanovi Samostalnog sindikata u „Pijacama i parkinzima”, me|utim, ne smatraju da }e ovim potezom gradske vlasti odista i biti stavqena ta~ka na aferu.

- Saznali smo da je u toku izrada nove sistematizacije u na{em preduze}u, koju sprovodi zamenica direktora, i to upravo da bi sebi i direktoru izmisli-

li su Radua i Gavrilovi}evu za nenamensko tro{ewe para. Radu je prozivan da je slu`beno otputovao u Rumuniju, na obele`avawe dve decenije od rumunske revolucije, iako nije jasno kakav je interes jednog javnog preduze}a da wegov direktor prisustvuje takvom doga|aju. Gavrilovi}evoj je zamereno da je novi slu`beni automobil koristila kao privatni, ~uvaju}i ga u svojoj ku}noj gara`i. Posle svih optu`bi, gradona~elnik Mileta Mihajlov i wegov zamenik Goran Kauri} izdali su nalog buxetskoj inspekciji da ispita poslovawe firme. Inspekcija je u svom izve{taju konstatovala da nije bilo propusta i da je sve ra|eno u skladu sa zakonom, {to je izazvalo revolt sindikalaca koji su posle toga organizovali performans „Alal vera inspektore buxetski“. @. Balaban

„USKRS U KULPINU” U NEDEQU

Stilski name{taj u muzeju KULPIN: Manifekojoj su pored doma}ih stacija „Uskrs u Kulpivinara u~estvovali i nu 2010”, koju ve} tradiugledni vinari iz Slocionalno u saradwi sa va~ke, ^e{ke, Ma|arPoqoprivrednim muzeske i Hrvatske, a posejom u Kulpinu, organitioci }e biti u prilizuju Turisti~ka organici da probaju celokupzacija op{tine Ba~ki nu ovogodi{wu selekPetrovac, Udru`ewe ciju smotre. Degustacivinara i vinogradara u ja vina, koja }e biti Kulpinu i lokalna saodr`ana u novoure|emouprava ovog mesta, nim podrumima Muzeja po~iwe u 17 sati na usbi}e upotpuwena ponukr{wu nedequ u Kuldom ~uvenog kulena iz pinskom dvorcu, re~eno obli`weg Ba~kog Peje na ju~era{woj konfetrovca i doma}im kolaFoto: N. Stojanovi} ~ima koje }e spremiti renciji za medije. Milorad \uri} razgleda eksponate Istom prilikom Pokrajinski sekretar za kulturu ~lanice kulpinskogUdru`ewa `ena. U~esnici konMilorad \uri} otvorio je novu stalnu postavku Poferencije, kojoj su pored \uri}a i Dovi~ina prisuqoprivrednog muzeja u Kulpinskom dvorcu koja sadrstvovali i v. d. direktora Muzeja Vojvodine Vladi`i stilski name{taj kori{}en u vojvo|anskim gramir Mitrovi} i upravnik Poqoprivrednog muzeja |anskim porodicama od kraja 18. veka do pred Drugi Mladenko Kumovi}, istakli su da manifestacije posvetski rat. put „Uskrsa u Kulpinu” koriste kako lokalnoj samoPredsednik kulpinskog Udru`ewa vinara i vinoupravi tako i institucijama kulture, jer objediwuju gradara Mihal Dovi~in je najavio da }e u nedequ zvasve aspekte turisti~ke ponude vojvo|anskog podneni~no biti progla{eni pobednici smotre vina, na bqa.

I. Sabado{

11

VESTI [trajka~i u pripravnosti VRBAS: Samostalni sindikat Fabrike uqa i biqnih masti „Vital” ponovo je formirao {trajka~ki odbor i najavio da }e, ukoliko tokom ove nedeqe izostane po~etak pregovora sa poslodavcem, pozvati zaposlene da ponovo stupe u {trajk.

-I mi i poslodavac smo svesni da kolektivna obustava rada nikome ne ide u prilog, ali }emo mo`da biti primorani i na taj korak. Pojedini radni~ki zahtevi i daqe nisu ispuweni i svi na{i pregovori su postali prazne pri~e. Poslodavac jeste za neki mali procenat podigao paltu, ali to je nedovoqno. Sti~e se utisak da se samo odugovla~i i zato slede}e nedeqe o~ekujemo dolazak direktora „Inveja”, kako bismo nastavili pregovore o platama i kolektivnom ugovoru - rekao je predsednik Samostalnog sindikata u „Vitalu” \or|e Vukovi}. N. P.

Uskr{wa moto-akcija ZREWANIN: Zrewaninski motociklisti organizuju u subotu, 3. aprila, humanitarnu akciju pod nazivom „Motociklisti deci Alternative”, tokom koje }e biti podeqeni pokloni korisnicima Dnevnog centra za decu i mlade sa invaliditetom „Alternativa”, kao i darovi za samu ustanovu. Ova akcija organizuje se u saradwi sa Asocijaciojm motociklista Srbije, a u woj je u~e{}e uzelo svih sedam zrewaninskih moto-klubova, samostalni motociklisti, kao i ~lanovi klubova iz Beograda, Novog Sada, Novog Be~eja, Vr{ca, Stare Pazove i jo{ nekoliko gradova.

Do sada je prikupqeno vi{e od 100.000 dinara i od tog novca, u konsultacijama sa vaspita~ima, kupqeni su stolovi, stolice, pribor i u~ila prilago|ena potrebama dece koja borave u „Alternativi”. Skup motociklista je na Motelu „[umice”, a polazak ka „Alternativi” zakazan je za 12 ~asova. Nakon podele poklona na Motelu }e biti nastavqeno dru`ewe motociklista, uz polu~asovni {ou tima „Proxtreme” iz Zrewanina. @. B.

Nagrada za esej VRBAS: U~enica Gimnazije „@arko Zrewanin” Korana Braun nedavno je osvojila priznawe za esej na regionalnom konkursu „Re~ u prostoru `05 – uramqena re~”, koji je organizovao Studentski kulturni centar iz Beogradu.

Korana je nagra|ena za rad o romanu „Proces” Franca Kafke.

-Opisala sam svoje vi|ewe Kafkinog „Procesa” u dana{wem vremenu i sudbine pojedinaca i wihov op{tequdski problem.

Dvadeset odabranih radova, me|u kojima je i moj, bi}e dizajnirani i izlo`eni u okviru manifestacije Aprilski susreti 2010. godine.

N. P.

„Prole}e Sime Cuci}a” u Budimpe{ti NOVO MILO[EVO: U okviru Dana de~je kwige, danas u Biblioteci samouprave Srba u Budimpe{ti, odr`a}e se prezentacija „Prole}e Sime Cuci}a”, kulturne manifestacije posve}ene kwi`evnosti za decu i de~jem stvarala{tvu, koju redovno organizuje Banatski kulturni centar iz Novog milo{eva. O „Prole}u Sime Cuci}a” govori}e osniva~ i organizator manifestcije kwi`evnik Radovan Vlahovi}.

M. K.

12

CRNA HRONIKA

~etvrtak1.april2010.

DNEVNIK „DNEVNIK” SAZNAJE: IZ KU]E U BANATSKOM DVORU UKRADENI ANTIKVITETI VREDNI VI[E MILIONA EVRA

Poharani slike, zlato i dijamanti

TV „Apolo”

POLICIJA INTENZIVNO RASVETQAVA UBISTVO VELIBORA VU^UROVI]A U NOVOM SADU

Ste`e se obru~ oko ubice sa sprata?

Foto: B. Lu~i}

MLADI] IZ PETROVARADINA UHAP[EN ZBOG ^ETIRI DELA

Du`nika posekao pa tra`io kamatu?

Policija je uhapsila Sandra R. (1992) iz Petrovaradina pod sumwom da je u dva navrata tukao jednog osamnestogodi{waka i lak{e ga povredio no`em zbog toga {to mu nije na vreme vratio pozajmqeni novac. On se tereti da je du`niku pretio nasiqem koje }e primeniti ako mu slede}em dogovorenom terminu ne vrati pare, i to u iznosu ve}em od pozajmqenog. Osumwi~enom se pripisuje da je po~inio krivi~na dela iznude, nedozvoqenog stavqawa u promet opojnih droga, nedozvoqenog dr`a-

wa oru`ja i nano{ewa lakih telesnih povreda.

Za iznudu policija tereti i Aleksandra K. (1990) iz Petrovaradina i Vladimira S. (1991) iz Sremske Kamenice zbog sumwe da su sa Sandrom po~inili pomenuto krivi~no delo.

Prilikom pretresa Sandrovog stana policije je prona{la 22 grama marihuane, vagicu za precizno merewe, 22 metka, kao i izvesnu koli~inu novca koji bi mogao poticati od prodaje narkotika, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

Novosadska kriminalisti~ka policija intenzivno traga i za po~iniocem ubistva Velibora Vu~urovi}a (1979), koji je ubijen protekle subote oko 21 sat na Bulevaru Ja{e Tomi}a.

Kako smo ve} pisali, istraga je usmerena na otkrivawe lokacije odakle je metak ispaqen i nije iskqu~ena mogu}nost da je to u~iweno s nekog prozora ili balkona okolnih zgrada.

Pripadnici novosadske policije ju~e su se neobi~no dugo zadr`ali u stanu na petom spratu zgrade na uglu Rumena~ke ulice i Bulevara Ja{e To-

mi}a. Forenzi~ari su tom prilikom uzimali otiske i tra`ili druge tragove. Dvoje stanara s ove eta`e ju~e nam je reklo da su bili u svojim domovima kobne no}i, ali nisu ~uli nikakav pucaw niti bilo kakvu buku, uz opasku da prisustvo policije ne mora mnogo zna~iti jer su pripadnici MUP -a , kako su rekli, otkako se desilo ubistvo, stalno tu negde.

Druga ekipa je i ju~e nastavila da prikuqa dokaze i "~e{qala" je teren oko zgrade gde je Velibor zate~en mrtav.

M. V.

OSUMWI^ENI ZA NELEGALNU GRADWU

Prijave protiv Bregovi}a i Peruni~i}a

Zbog sumwe da su nelegalno gradili objekte na Vo`dovcu, gra|evnska inspekcija Ministarstva za{tite `ivotne sredine podnela krivi~ne prijave protiv muzi~ara Gorana Bregovi}a, rukometa{a Predraga Peruni~i}a i jo{ tri osobe.

Protiv Bregovi}a i Peruni~i}a podnete su krivi~ne prijave zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo "gra|ewe bez gra|evinske dozvole", u ulicama Jove Ili}a 151 i Mitrovdanska 25 u Beogradu, navodi se u saop{tewu Ministartva za{tite `ivotne sredine.

Krivi~ne prijave za isto krivi~no delo podneto je i protiv Ane Peruni~i}, Toplice Milojkovi}a i Milo{a Jak{i}a.

Gra|evinska inspekcija Ministarstva za{tite `ivotne sredine podnela je krivi~ne prijave protiv Ratka Bukvi}a, Milo{a Alimpi}a, Aleksija Kauna i Vladimira Ili}a zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo "zloupotreba slu`benog polo`aja".

(Tanjug)

Trojica mladi}a osumwi~ena su da su ukrala umetni~ka dela vredna vi{e stotina miliona dinara iz jedne ku}e u Banatskom Dvoru, saznaje “Dnevnik”. Vlasnik pokradene ku}e, poznati slikar @ivojin ]eli}, tvrdi, me|utim, da samo dve ukradene slike holandskih majstora iz 17. veka – “Crkva” i “Mrtva priroda” – vrede ~ak ~etiri miliona evra!

Za kra|u, po~iwenu u no}i izme|u 20. i 21. marta, osumwi~eni su Borivoj B. (25) i Branko S. (27), obojica iz Banatskog Dvora, i Robert ^.

(20) iz obli`weg Torka. Istraga bi trebalo da utvrdi da li su wih trojica do ogromnog plena do{la sasvim slu~ajno, ne znaju}i vrednost odnetih umetnina, ili je neko, dobru upu}en u kretawa na tr`i{tu umetni~kih dela, naru~io kra|u.

Za sada je, kako saznajemo, protiv wih tro-

vu za sprovo|ewe istrage, isti~e da je vrednost nestalih antikviteta 120 miliona dinara.

S druge strane, ]eli} tvrdi da samo dve slike vrede blizu 400 miliona dinara, dok je, po saznawima “Dnevnika”, za ukradeni nakit, me|u kojim su i dijamanti,

Ku}a s pet blindiranih vrata Mada ku}a @ivojina ]eli}a u Banatskom Dvoru spoqa izgleda potpuno zapu{teno i tro{no, po selu se pri~a da je dobro obezbe|ena. Navodno je za{ti}ena s pet blindiranih vrata. Ostalo je nepoznato kako su mladi lopovi ~ak u dva navrata mogli u}i u tako obezbe|en objekat. Kako smo ju~e ~uli, za{titna vrata uspeli su da razvale pijukom i tako u|u u prostorije iz kojih su odneli mnoge vredne stvari. jice otvorena istraga u zrewaninskom Osnovnom sudu i terete se za krivi~no delo te{ke kra|e. Wima je odre|en i pritvor do 30 dana zbog opasnosti da uni{te ili otu|e ukradene predmete.

U krivi~noj prijavi Policijskog odeqewa u @iti{tu, nadle`nog za Banatski Dvor, navodi se da su trojica mladi}a, koji se terete za kra|u, odnela dve umetni~ke slike holandskih majstora iz 17. veka, dve drvene kutije s vi{e od kilogram zlata i raznih drugih predmeta koji poti~u od 14. do 18. veka, zatim 20 bakarnih i srebrnih tawira iz sredweg veka, ve}i broj posuda iz rimskog doba i od venecijanskog stakla, kao i jednu tapiseriju iz 11. veka s pozla}enim starim srpskim pismom.

Za sada jo{ nije utvr|ena ta~na vrednost oduzete imovine. Dok policija procewuje da predmeti vrede 150 miliona dinara, Osnovno tu`ila{tvo u Zrewaninu, u zahte-

zlatne ogrlice, narukvice i prstewe, policiji izjavio da predstavqa porodi~nu imovinu. Detaqnije podatke da}e 12. aprila, za kada je zakazano wegovo saslu{awe, kao o{te}enog, pred istra`nim sudijom. ]eli} je, ina~e, u Rusiji, gde `ivi i radi posledwih godina.

Zvani~ni podaci o ovom doga|aju ju~e nisu saop{teni jer se nisu ogla{avali ni policija ni Tu`ila{tvo. Nezvani~no se mo`e ~uti da su Borivoj B., Branko S. i Robert ^. negirali da su ukrali dragocene antikvitete.

Priznali su, me|utim, da su nekoliko dana ranije tako|e u{li u ]eli}evu ku}u i iz we ukrali alat i pecaro{ki pribor, kao i “neke tawire” koje su za male pare prodali poznaniku iz ^esterega. Oduzeti alat na kraju je i prona|en, ali je ostalo nedoku~eno {ta je bilo s umetninama i nakitom. @. Balaban

U [UMI KOD AUTOPUTA U BLIZINI BEOGRADSKOG „IKARBUSA” NA\ENO ORU@JE UKRADENO 5. OKTOBRA 2000.

Zakopani arsenal pripadao „zemunskom klanu”?

– Policija je u {umi kod autoputa u Beogradu, u blizini preduze}a "Ikarbus", prona{la zakopano oru`je za koje se pretpostavqa da su ga koristili pripadnici "zemunskog klana" – izjavio je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} novinarima u Skup{tini Srbije.

Oru`je je prona|eno na osnovu operativnih saznawa i sumwi da su pripadnici "zemunskog klana" na toj lokaciji sakrili naoru`awe. Prona|eno je ~etiri automatske pu{ke, dve snajperske pu{ke i dva pu{komitraqeza, naveo je mini-

star. Oru`je je bilo zakopano u zemqi.

Da~i} je naveo da se serijski brojevi dva pu{komitraqeza sla`u s brojevima naoru`awa ukradenog 5. oktobra 2000. iz policijske stanice Stari grad u Ulici majke Jevrosime u Beogradu.

Serijski brojevi s automatskih pu{aka su izbrisani, ali je oru`je poslato na analalizu u Nacionalni kriminalisti~ki centar da bi se utvrdilo da li je wime izvr{eno neko krivi~no delo.

– Akcija pretra`ivawa terena po~ela ju~e i bi}e nasta-

vqena i narednih dana – naveo je Da~i}, preciziraju}i da je oru`je prona|eno oko 200 metara od autoputa i oko 500 metara od fabrike "Ikarbus".

Dobar poznavalac de{avawa u doma}em podzemqu, novinar i publicista Marko Lopu{ina podse}a na to da je na osnovu saslu{awa i iskaza pripadnika "zemunskog klana" tokom su|ewa policija odavno do{la do podataka da oni poseduju dosta dobar arsenal automatskog i poluautomatskog oru`ja malog i velikog kalibra. U me|uvremenu, policija je tragala za tim oru`jem, ali nije uspela da

ga na|e jer je ono sakrivano na razli~itim mestima.

– Iz stanice policije u Ulici majke Jevrosime u centru Beograda 5. oktobra 2000. godine odneto je vi{e od 200 komada razli~itog oru`ja i mnogi "tvrdi momci", koji su bili telohraniteqi razli~itim politi~kim liderima, hvalili su se kasnije da su oni izveli tu pqa~ku policijskog magacina. Pokazalo se da je to {to je odneto kasnije "zemunski klan" ili otkupio ili sam zaplenio pa je tako napravio svoj mo}ni arsenal u kojem je bilo oru`je razli~itog kali-

bra – isti~e Lopu{ina za "Dnevnik".

Nedaleko od mesta na kojem je ju~e otkriveno zakopano oru`je, 4. juna 2006. godine na|eno je dopola ugqenisano telo za{ti}enog svedoka Zorana Vukojevi}a – Vuka.

Forenzi~ari su utvrdili da DNK s lisica kojim je bio vezan Vukojevi}, pripada nekom od bra}e Simovi} – Milo{u, koji je jo{ u bekstvu, ili Aleksandru, koji je uhap{en 25. novembra 2006. na Novom Beogradu. Uhap{enog Simovi}a je policija odmah osumwi~ila za ubistvo Vukojevi}a, ali se on

branio }utawem. Pretkrivi~ni postupak je i daqe u toku.

Nekoliko sati pre pronalaska Vukojevi}evog tela kraj Hitne pomo}i prona|eno je i telo Zorana Povi}a – Pove, pripadnika "zemunskog klana" koji je tako|e bio u bekstvu.

Policija pretpostavqa da su bra}a Simovi} i Povi} prethodne no}i oteli Vukojevi}a iz wegove ku}e i da je on zatim pi{toqem, koji je imao kod sebe, uspeo da u rvawu smrtno rani Povi}a, koga su potom saradnici ostavili ispred bolnice, a Vukojevi}a odvezli na livadu i ubili.

M. B.

DRU[TVO

DNEVNIK

Uskr{we ~estitke Predsednik Srbije Boris Tadi} ~estitao je ju~e poglavaru Srpske pravoslavne crkve partijarhu Irineju, beogradskom nadbiskupu Stanislavu Ho~evaru, sve{tenstvu, vernicima i svim gra|anima veliki hri{}anski praznik Vaskrs. „@elim da prazni~ne dane provedemo u duhovnom i sveop{tem miru, razumevawu i toleranciji me|u vernicima, prijateqima i kom{ijama.

Po{tuju}i tradicije i vrednosti ~uvamo na{e identitete, i veruju}i u sebe mo`emo napraviti jo{ kvalitetnije dru{tvo“, navodi se u ~estitki Tadi}a.

Patrijarh srpski Irinej uputio je „bratske ~estitke i

najboqe `eqe“ beogradskom nadbiskupu Stanislavu Ho~evaru povodom Vaskrsa, praznika nad praznicima, kada se slavi „biblijska tajna vekovima skrivana u nedrima Starog Zaveta objavqena svetu u Novom Zavetu“. „Dana{wi ~ovek obremewen brigama ovoga sveta i zaslepqen sebi~nim potro{a~kim mentalitetom izbegava da se suo~i sa tajnom `ivota i smrti. Svedoci smo da sve vi{e dolazi do izra`aja civilizacija smrti... po wima jedina realnost, po~etak i kraj sveta“, ka`e se u ~estitki i isti~e da „Crkva propoveda najdubqe dostojanstvo i svetiwu qudskog `ivota, veruju}i u Vaskrsewe Hristovo...“

Od sutra prole}ni raspust U svim {kolama u Srbiji sutra po~iwe prole}ni raspust.

Ovaj put |aci }e se odmarati deset dana, do 11. aprila, a zatim se nastavqa drugo polugodi{te, koje }e pre kraja {kolske godine i velikog letweg raspusta prekinuti jo{ samo kratak odmor za 1. maj.

Zbog toga {to se mora ostvariti odre|en broj ~asova iz svakog predmeta, i ove godine je bilo, a bi}e do kraja godine jo{, dana u kojima }e u~enici imati raspored ~asova koji tom danu

Mladi idu samo na selo kod ro|aka Udru`ewe „Moja Srbija“ pokre}e kampawu „Pokreni se!“, namewenu mladima, podstaknuto podacima da dve tre}ine mladih u na{oj zemqi ne putuje nigde po Srbiji van mesta u kome `ivi, osim eventualno u rodno mesto roditeqa. „Na{i gra|ani uop{te ne poznaju Srbiju, wene predele, gradove, qude i obi~aje, i pored toga {to na{a zemqa obiluje mogu}nostima za kvalitetan odmor“, ka`e Aleksandar Guba{, koordinator projekta. On je naveo da je planirawe odmora u Srbiji daleko mawe zahtevno od planirawa odmora u inostranstvu, a da jednodnevni izleti u okolinu grada ne zahtevaju nikakav poseban plan ni tro{kove, a garantuju obnavqawe energije, zdravqa, optimizma i ose}awa ispuwenosti u svakodnevnom `ivotu.

ne pripada. Tako je u {kolama u Vojvodini ostalo da se po rasporedu ~asova za ponedeqak radi jo{ u petak, 30. aprila, a po rasporedu za petak, {kole }e raditi u ~etvrtak, 1. aprila.

I ove godine prvi }e se raspustiti maturanti gimnazija, i to ve} 21. maja, posle wih, 28. maja, raspusti}e se mali maturanti i oni trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih {kola. Ostali osnovci raspusti}e se 11. juna, a sredwo{kolci 18. juna.

D. D.

~etvrtak1.april2010.

MALIGNE BOLESTI U SRBIJI GODI[WE UZMU 20.000 @IVOTA

I telefonska linija za borbu protiv raka U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba, a 20.000 koji umru od posledica ove bolesti godi{we, rak predstavqa drugi po u~estalosti uzrok smrti stanovnika zemqe, posle bolesti srca i krvnih sudova. U velikom broju slu~ajeva maligne bolesti su izle~ive ukoliko se otkriju na vreme.

Naj~e{}e maligne bolesti kod `ena u Srbiji su rak dojke, debelog creva i grli}a materice. Svake godine 4.000 `ena u Srbije oboli od raka dojke, 1.500 od raka debelog creva i 1.400 od raka grli}a materice.

Kod mu{karaca naj~e{}a maligne bolesti su rak plu}a i rak

2009. godine Nacionalnu kampawu „Srbija protiv raka“ u skladu sa Nacionalnim programom usvojenim od strane Vlade Srbije, ~iji je ciq smawewe broja novoobolelih i pacijenata preminulih od posledica malignih bolesti. Uz ovo neophodno je razvi- Va`no je otkriti na vreme rak grli}a materice, u naredjawe svesti gra|ana o zna~aju nom periodu bi}e sproveden preventivnih pregleda.

Od jula 2009. do februara organizovani skriming na ceove godine pokretnim digiloj teritoriji Srbije. Ovim talnim mamografom u Srbiji skrimingom bi}e obuhva}ene `ene starosti od 25 do 69 godina.

Da bi se rano otkrio rak grli}a materice, Ministarstvo zdravqa, u sau narednom periodu bi}e organizovani preventivni radwi sa Institutom za onkologiju i radiologiju Srbije i pregledi u celoj zemqi. Ovim skriningom bi}e Asocijacijom za psiho onkoobuhva}ene `ene starosti od 25 do 69 godina logiju Srbije, nastavqa kampawu “Srbija protiv raka” i je pregledano 15.000 zdravih uskoro uvodi novi na~in kodebelog creva. Svake godine u `ena starosti od 45 do 69 gomunikacije sa gra|anima puSrbiji 3.900 mu{karaca oboli dina. Me|u prvih 6.000 pregletem telefonske linije za psiod raka plu}a, a 2.200 od raka dedanih `ena otkriven je i opeholo{ku podr{ku. Ovim vibelog creva. rativno tretiran zlo}udni dom komunikacije onkolo{ki Kako je re~eno na ju~eratumor kod 31 `ene, a dobropacijenti i ~lanovi wihovih {wem radnom doru~ku za novi}udni u 28 slu~ajeva. Ve} ovi porodica dobi}e neophodnu nare koji je organizovao minipodaci govore koliki je znapsiholo{ku pomo} kao i podrstar zdravqa prof. dr Tomica ~aj ovakvih preventivnih pre{ku u svim fazama le~ewa.

Milosavqevi}, Ministarstvo gleda. Da bi se rano otkrio J. Barbuzan zdravqa pokrenulo je aprila

13

Novog gripa jo{ ima Predsednik Radne grupe za pandemiju Predrag Kon izjavio je da u Srbiji jo{ traju mere protiv epidemije sviwskog gripa i da je virus sviwskog gripa AH1N1 ovde i daqe prisutan.

On je objasnio da lekari i daqe otkrivaju pojedina~ne slu~ajeve obolevawa od ove bolesti, zbog ~ega epidemiolo{ka situacija ne mo`e biti ocewena kao uobi~ajena.

– Novi virus gripa u Srbiji potvr|en je do sada kod 705 pacijenata, dok su umrle 83 osobe. Na bolni~kom le~ewu trenutno je 14 osoba s oboqewima sli~nim gripu, od kojih su dve na respiratoru – rekao je Kon i naglasio da }e se mere koje su uvedene s progla{ewem epidemije, sprovoditi do daqeg.

– Neke od tih mera verovatno }e se sprovoditi i trajno, a pogotovo nadzor nad gripom. Taj takozvani predostro`ni sentinel nadzor u Srbiji }e se uvesti kao redovna aktivnost – kazao je Kon. On je rekao da se vakcinacija protiv novog gripa vi{e ne sprovodi, dodaju}i da to nije zato {to je zdravstveni sektor prestao, ve} zato {to nema zainteresovanih gra|ana. Po podacima Instituta za javno zdravqe „Dr Milan Jovanovi} Batut“, protiv novog virusa gripa u Srbiji se od 17. decembra do 29. marta vakcinisalo 154.084 osobe.

Me|u wima je najvi{e onih s hroni~nim oboqewima – 59,6 odsto, zdravih 31,2, a zdravstvenih radnika ~etiri odsto.

ZATVARA SE ZREWANINSKO SVRATI[TE

Besku}nici posle tri meseca opet u vagone Jo{ jednom }e zrewaninski besku}nici ostati bez krova nad glavom. Posle gotovo devedeset dana rada, zbog nedostatka novca, svrati{te za besku}nike mora}e da otka`e gostoprimstvo qudima bez doma. Podse}awa radi, tokom tri zimska meseca, desetak osoba koje su pre boravile u `elezni~kim vagonima, uru{enim objektima ili ispod mostova, imalo je sme{taj, uslove za odr`avawe li~ne higijene, tri obroka dnevno i preobuku. Sve to zahvaquju}i Udru`ewu gra|ana “Vojvo|anska inicijativa” koje je i realizovalo ovaj projekat.

– Novcem Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju omogu}eno je da izuzetno hladnu zimu besku}nici provedu u toplom i urednom prostoru. Mada su pomo} pru`ili brojni pojedinci i

Para vi{e nema ni za hranu ni za higijenu

organizacije, aktivisti “Vojvo|anske inicijative”, i pored svih pohvala za rad i obe}ane podr{ke, ne}e mo}i da ovoj marginalizovanoj grupi sugra|ana i

daqe pru`aju uslove za boqi `ivot – ka`e predsednica UO Udru`ewa Aleksandra Khalaf.

Pomo} u ode}i, obu}i i hrani stizala je u neo~ekivano ve-

likom broju. Akciji su se, izme|u ostalih, odazvali Savez `ena sredweg Banata, Malte{ka dobrotvorna organizacija, `ene iz arada~kog udru`ewa “Harmonija”, aktivistkiwe Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvo|anskih Ma|ara, Studentski dom u Zrewaninu, Dom u~enika “Angelina Koji} Gina”…

– Najve}i broj besku}nika, kao dosada{wi napredak, vratio se redovnim higijenskim navikama. @ivot u kolektivu tako|e je pozitivno uticao, utoliko {to su prihvatali obaveze koje proisti~u iz boravka u okviru zajednice od desetak qudi. Nekoliko wih je prestalo da konzumira alkohol – obja{wava Aleksandra Khalaf, i dodaje da je ostvarena i dobra saradwa s Policijskom upravom u Zrewaninu.

Ambicije su, po re~ima sagovornice “Dnevnika”, bile da se postigne daleko vi{e. Pre svega u poku{aju resocijalizacije besku}nika, odnosno vra}awa u porodice i pre|a{wi na~in `ivota. Planirani su bili anga`mani sociologa, psihologa i radnog terapeuta, ali sve to sada izostaje.

– Pitawe je, posle po~etnih veoma dobrih rezultata, da li }e zrewaninski besku}nici u skorije vreme imati priliku da se istu{iraju, promene garderobu, o~e{qaju se, pogledaju televiziju ili pro~itaju novine – upozorava Aleksandra Khalaf, i napomiwe da Udru`ewe za sada nema re{ewa za nastavak rada svrati{ta.

Lokalna samouprava, koja bi mogla pomo}i, za sada se nije izjasnila. @. Balaban

BURNE DEVEDESETE ME\U KORICAMA KWIGE „BU\EWE PARLAMENTARIZMA – ZORA DEMOKRATIJE”

Marksisti demokrati~niji od dana{wih liberala Kwiga “Bu|ewe parlamentarizma – zora demokratije” biv{eg gradona~elnika Novog Sada Borislava Novakovi}a i dr Neboj{e Kuzmanovi}a predstavqena je ju~e na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U opu{tenoj atmosferi, okru`eni kolegama iz studentskih dana i prijateqima, autori su predo~ili razgovore s vi{e od 30 uglednih sagovornika, uglavnom iz humanisti~kih nauka, objavqenih u nekada kultnim ~asopisima „Stav“, “Gaudeamus”, “Indeks” i drugim.

Sentiment generacije koja je, po re~ima recenzenta prof. dr Dragana Kokovi}a, u vunenim vremenima zanemarila in- Novakovi} i Kuzmanovi} u redakciji „Indeksa” 1990. stitucionalno delovawe i zame– Aktivisti~ka uloga se oglejednom vremenu ve} i vodi~ kuda nila ga aktivizmom, u kwizi je dala kroz propitivawe institudaqe. Kwiga i danas postavqa verno prenet kroz se}awe na cija obiqem inicijativa i ova pitawa o devedesetim godinama, prelomne doga|aje. kwiga nije samo svedo~anstvo o nestanku Jugoslavije i nastanku

politi~kih partija, a pitawa koja postavqaju autori sadr`e jasan stav – rekao je Frawa Petrinovi}.

Novakovi} izjavio je da mu se prvo u~inilo pretencioznim da wihovi radovi “zaslu`e korice” te da je kwiga svojevrsna istorija pisana “odozdo”.

– Mo`da preterujemo, ali ta generacija imala je duh. Pla{im se da je to izgubqeno, ti trenuci autenti~nosti. I sada postoje kontroverze, ima tema koje se moraju otvoriti, zabrawenog vo}a. Da li je vreme porodilo politi~ku kulturu i kulturu uva`avawa? – Nije! Vi{e je bilo demokratije me|u marksistima nego me|u nekim liberalima danas – zakqu~io je Novakovi}.

Ig. M.

Kod Vuka o }irili~nom internet domenu ]irili~ni internet domen treba da ima smislenu vezu s pojmom „Srbija“, da bude prepoznatqiv, {to kra}i i jednostavniji za pisawe da bi na pravi na~in predstavqao Srbiju u svetu, poru~eno je ju~e s okruglog stola o izboru prvog domena na nacionalnom pismu, odr`anog u Vukovoj zadu`bini. ^lan radne grupe Registra nacionalnog Internet-domena Srbije za izbor }irili~nog domena Milanko Vasi} istakao je da, iako je Internet napunio 40 godina, tek je pro{le godine doneta odluka o mogu}nosti registrovawa domena na pismima i jezicima dr`ava koje ne koriste latinicu.

– Procedura se odvija u tri faze: javna rasprava, nakon koje }e se iskristalisati ne-

koliko predloga, glasawe, priprema dokumentacije i podno{ewe zahteva Internacionalnoj korporaciji – objasnio je Vasi}.

Upravnik Centra za prou~avawe i upotrebu savremenih tehnologija SPC i ~lan radne grupe |akon Oliver Suboti} ukazao je na to da Crkva podr`ava ovu inicijativu koja ima veliki kulturolo{ki zna~aj.

– Internet je za nas veoma zna~ajan i kao sredstvo misije, ali i kao prakti~no sredstvo komunikcije s udaqenim eparhijama – istakao je Suboti}. Po wegovim re~ima, novi domen mo`e umawiti problem sve re|e upotrebe }irilice jer }e sugerisati mladima da i u elektronskoj sferi komunikacije koriste nacionalno pismo.

14

KULTURA

~etvrtak1.april2010.

DNEVNIK

SUBOTI^ANI PRED UZBUDQIVOM POZORI[NOM PREMIJEROM

More, Zavi{i}u, ne ori tradicije

Naslov ovog teksta {aqiv je i logi~an komentar novog rediteqskog rada Nikole Zavi{i}a u Narodnom pozori{tu/ kazali{tu/ Nepsinhaz Subotica, koji }e ve~eras premijerno biti

predstavqen publici. Nakon pro{logodi{we uspe{ne "revizije" internacionalne tradicije, [ilerovih "Razbojnika", Zavi{i}ev novi poduhvat, kao po pravilu smeo i ma{tovit, usmeren je na inscenaciju narodne epske poezije. Re~ je o "narodnoj predstavi" (tako gla-

si podnaslov) "More". Namera Drame na srpskom suboti~kog pozori{ta na ~elu sa Oliverom \or|evi}, bila je da se ove sezone obrade nacionalni mitovi i tradicija, pa je Andra{

Urban radio Mihizovu dramu "Banovi} Strahiwa", a ja sam dobio zadatak da kreiram predstavu koja }e publici ponuditi savremenu interpretaciju, tuma~ewe i odnos prema narodnoj epskoj pesmi - obja{wava Zavi{i}. - Izabrao sam devet pesama iz neistorijskog ciklusa u

PO^EO 57. FESTIVAL KRATKOMETR@NOG FILMA

Hrabri mladi autori Beogradski festival dokumentarnog i kratkometra`nog filma, u okviru koga }e do 3. aprila biti prikazano oko 200 doma}ih i stranih ostvarewa, po~eo je preksino} u Dvorani kulturnog centra uru~ewem nagrade za `ivotno delo istaknutom srpskom animatoru Borislavu [ajtincu. Otvaraju}i 57.festival, ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} ocenio je da je "ovaj festival, koji je oduvek bio mesto na kome su se pojavqivali najhrabriji, najprogresivniji mladi autori na{e kinematografije, godinama utirao put, ne samo danas afirmisanim autorima, nego i ~itavim {kolama i pokretima u oblasti kratkog metra".

"Poznat i po{tovan u celome svetu, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometra`nog filma i danas ~ini va`nu misiju, defini{e nove puteve i

postavqa putokaze u ovoj vrsti umetni~kog izra`avawa", naglasio je Bradi}.

Na otvarawu su prikazana tri filma, koji se na razli~it na~in bave duhom srpske prestonice - "I ovo je Beograd" {vajcarske rediteqke Korine [vingruber Ili}, "Beograd" holandskog autora Arjana Bretjesa i ostvarewe Vladimira Petrovi}a "U redu, pobedio sam".

Do 3. aprila, u okviru dve takmi~arske selekcije i niza prate}ih programa, bi}e prikazano oko 200 filmova i to u Dvorani Kulturnog centra Beograd, Muzeju Jugoslovenske kinoteke i Domu omladine.O dobitnicima festivalskih nagrada odlu~iva}e `iri u sastavu: Kamran [irdel (Iran), Pip ^odorov (Francuska), Olga Markova (Bugarska), Bojana Andri} (Srbija) i Mladen \or|evi} (Srbija).

kojima je uglavnom re~ o Marku Kraqevi}u kao pravom antiheroju. Sad kad boqe vidim {ta je u na{im korenima, malo mi je jasnije za{to `ivimo ovako.

Krenuli smo s namerom da predstava bude komedija, a sad je sve samo ne to - ne{to izme|u japanskog horora i crtanog filma!

U Zavi{i}evom pozori{nom istra`ivawu kako danas scenski uobli~iti i delovati kroz epsko i mitsko, pitaju}i se {ta nove generacije misle o svemu tome, mladom i talentovanom reditequ iz Beograda koreografski je pomogla Duwa Joci}, kostime je kreirala Mirna Ili}, a kompoziciju potpisuje Milan Vejnovi}, koji i glumi u predstavi. Pored wega, "More" }e uposliti i glumce Vladimira Grbi}a, Marka Makivi}a, Sr|ana Sekuli}a, Milana Vejnovi}a, Branka Luka~a, Jelenu Mihajlovi}, Miwu Pekovi}, Gezu Ku~eru mla|eg, Lolu Bertu, Jovanu Suvajac.

I. Buri} U MAJU U BEOGRADU

Koncert Arsena Dedi}a Hrvatski kantautor i {ansower Arsen Dedi}, autor klasika kao {to su "Ku}a pored mora", "^ovjek kao ja", "Moderato kantabile", "Balada o prolaznosti", odr`a}e 9. maja koncert u beogradskom Sava centru, najavqeno je na www.savacentar.net. Diskograf "Kroacija rekords" krajem pro{le godine objavio je luksuznu antologiju Dedi}eve poluvekovne karijere "Dobrotvorov dom" sa 93 pesme, koje su podeqene u ~etiri tematska dela, odnosno CD-a, "Qubavni komadi", "Narodne", "Budnice" i "Pod razno".

Na dva rasprodata koncerta u Beogradu i jednom u Novom Sadu maja 2005. godine, Dedi} je prvi put nastupio u Srbiji posle pauze od 16 godina.

Posledwi Dedi}ev album je "Rebus" iz 2008. godine.

SA 40. ME\UNARODNOG TAKMI^EWA MUZI^KE OMLADINE U KOLAR^EVOJ ZADU@BINI

Ekspresivnost i snaga li~nih do`ivqaja

Beograd se mo`e pohvaliti da je ve} 40 godina centar postojawa me|unarodnog takmi~arskog susretawa muzi~ke omladine, odakle nakon uspe{nog ogledawa s vr{wacima (do 30 godina starosti) sa svih kontinenata, oni najuspe{niji u~esnici osvajaju svoje mesto pod suncem, odnosno zapo~iwu ili nastavqaju ve} nagove{tene i obe}avaju}e umetni~ke karijere. Zahvaquju}i kontinuiranom razvoju i unapre|ivawu uslova u kojima se svake godine u drugoj disciplini nadme}u mladi muzi~ari razli~itih {kola, ali odreda velikog dara i postignu}a, i gotovo svih, visokog nivoa interpretacije, prostori Kolar~eve zadu`bine zasijaju uvek novim sjajem, ovog puta poja~anim i zbog modernije, odnosno, u izvesnom smislu inovirane programske koncepcije jubilarne manifestacije. Uz mnoge sve`e ideje i repertoar koji je ove godine u tre}oj, finalnoj fazi (zahvaqujuju}i opredeqewu da se s orkestrom izvode samo koncertantna dela nastalala u 20. veku) omogu}io kandidatima da akcenat stave na istra`iva~ki aspekt veoma te{kih kompozicija, 40. me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine okupilo je, ve}i no ranije, broj violon~elista, koji je u odnosu na prethodne konkurse (u ovoj disciplini prvi put odr`an 1975) iznosio ~ak 64

prijavqena muzi~ara iz 20 zemaqa.

Nakon prve etape u kojoj se na po~etku pojavio 31 i posle druge, u koju je pre{lo 14 violon~elista, u finalu je nastupilo {estoro odli~no {kolovanih i veoma pripremqenih kandidata, tokom dve uzastopne ve~eri sviraju}i uz Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije pod pouzdanim dirigentskim vo|stvom Bojana Su|i}a. Svi odreda (troje takmi~ara iz Koreje, dvojica iz Srbije i jedna ~elistkiwa iz Francuske) ispoqavaju}i najve}i profesionalizam i veliku ekspresivnost, insistirali su i na snazi li~nih do`ivqaja razli~itih emocionalnosti i na svojim vi|ewima jarkih stilskih osobenosti Prvog koncerta za violon~elo i orkestar Dmitrija [ostakovi~a (~uli smo ga ~etiri puta), Koncertantne simfonije Sergeja Prokofjeva i Koncerta broj 1 Paula Hindemita.

Sva izvo|ewa publika je, posebno mlada, s odobravawem i odu{evqewem pozdravqala, a potpisnica ovih redova ostala i impresionirana spremno{}u mladih umetnika za anga`ovanu i sa`ivqenu komunikaciju i zanimqiva suprotstavqawa dobro vo|enim, usmeravanim i snagom bogatih talenata inspirisanim orkestarskim muzi~arima, koji su s obzirom na slo`enost svojih uloga u odabranim

koncertima (vi{e simfonijama sa solisti~kim, ili obligatnim instrumentom) imali i veoma ozbiqan zadatak.

Po redosledu nastupawa prvo smo ~uli 26-godi{weg Nikolu Jovanovi}a, koji je od po~etka osvojio sna`nim ritmi~kim nervom i sigurno{}u, zatim tonski plemenitog 20-godi{weg Korejca Li Una, a onda i wegovog 23-godi{weg sunarodnika, najsjajnijeg, dinami~ki najraznovrsnijeg i tehni~ki najvirtuoznijeg finalistu [im JonHoa (prva nagrada). Godinu dana starija Mok Hje \in, odu{evila je skladom svira~kih sposobnosti, preciznosti i dramske izra`ajnosti u tuma~ewu rasko{ne sadr`ajnosti Prokofjevqevog dela (druga nagrada), a 21-godi{wa Francuskiwa Kero Armans, sr~ano{}u, energijom i stilskom pro~i{}eno{}u izraza (tre}a nagrada). Najzad, {to je za nas najva`nije, isti~emo wenog vr{waka Nemawu Stankovi}a, koji se opredelio za enormno zahtevan Hindemitov koncert, ~ijim je emotivnim i tehni~ki perfektno ostvarenim predstavqawem, hrabro se „bore}i“ s gromoglasnim orkestrom, uprkos neprimetnom „incidentu“ s ispadawem gudala, osvojio srca svih posetilaca takmi~ewa, ukqu~uju}i i vrednu nagradu pubike.

Marija Adamov

NOVE PREDSTAVE U SNP-u

Uskoro i „Barbelo...”

Biqane Srbqanovi} Drama Srpskog narodnog pozori{ta najavquje da priprema dve nove predstave koje }e premijerno biti izvedene do kraja ove sezone. Na sceni "Pera Dobrinovi}" stalni rediteq SNP-a Predrag [trbac postavqa komad "Barbelo, o psima i deci" Biqane Srbqanovi}, ~ija }e premijera biti ve} za mesec dana - 30. aprila. Scenografiju potpisuje Vesna [trbac, kostime Marina Sremac, scenski pokret Olivera Kova~evi}-Crwanski, a lektor je Dejan Sredojevi}.

U ovoj predstavi igraju: Sawa Risti}-Krajnov, Aleksandra I. Pleskowi}, Marija Medenica, Neboj{a Savi}, Miroslav Fabri, Milan Kova~evi}, Jugoslav Krajnov, Tijana Maksimovi}, Aleksandar Gajin, Radoje ^upi} i Olivera Stamenkovi}.

Na Kamernoj sceni priprema se komad "Jucuca" Slobodana Obradovi}a, dramaturga i pozori{nog kriti~ara iz Beograda, prema motivima istoimene pri~e Jovana Jovanovi}a Zmaja. Wegovu prvu celove~erwu dramu na scenu postavqa Nemawa Petrowe, tako|e stalni rediteq SNP . Scenografiju radi @eqko Pi{kori}, kostime Jasna Badwarevi}, a dramaturg je Svetislav Jovanov. Igraju Jovana Mi{ko-

Biqana Srbqanovi}

vi}, Igor Pavlovi}, Zoran Bogdanov i Milica Gruji~i}. Premijera }e biti u maju.

I na repertoaru Opere SNPa }e se uskoro na}i nova predstava. Rediteq Voja Soldatovi} na sceni "Jovan \or|evi}", nakon dve decenije, ponovo postavqa komi~nu operu "Viva la Mama" Gaetana Donicetija, kojom }e sada dirigovati Aleksandar Koji}. Umetni~ki saradnik je Branislav Jati}, zaslu`ni umetnik Opere SNP-a, koji je

svojevremeno s naslovnom ulogom u ovoj operi ostvario izuzetan uspeh.

U toj ulozi sada }e biti Goran Krneta, a uz wega }e pevati i Danijela Jovanovi}/ Milica Stojadinovi}, Atila Moku{ / Ivan Nikoli} i ostali.Scenografi su Mileta Leskovac i Dalibor Tobxi}, kostimograf je Sne`ana Horvat, a dirigent hora je Vesna Kesi} - Krsmanovi}.

Premijera ove opere }e biti 14. maja.

N. Pej~i}

NA FESTI]U U BEOGRADU

Najboqa zrewaninska „Guskalica” Gran pri Festi}a, festivala pozori{nih predstava za decu koji se odr`avao ovih dana u Beogradu, pripao je predstavi "Gu-

vi}, dramaturg Jelena Popadi} i glumica Bojana Stefanovi}, zahvaquju}i ma{tovitom konceptu, izvrsnoj animaciji lutaka, ova

Iz predstave „Guskalica”

skalica" Narodnog pozori{ta "To{a Jovanovi}" iz Zrewanina.

Prema oceni `irija, u kome su bili rediteq Qiqana Todoro-

predstava odli~no komunicira sa publikom kojoj je namewena, pri~aju}i toplu qudsku plemenitu pri~u.Nagradu za najboqu re`iju

dobio je rediteq ove predstave Jovan Caran "zbog izuzetnog autorskog pe~ata koji je predstavi dao ne samo inovativnom, doslednom i preciznom re`ijom, ve} i ma{tovitom scenografijom i izradom papirnih lutaka".

Nagradu za najboqu mu{ku ulogu `iri je ravnopravno dodelio Viktoru Savi}u za ulogu u predstavi "Mala sirena" Pozori{ta "Bo{ko Buha" i Zoranu Cerovini u predstavi Kraqeva~kog pozori{ta "Ru`no pa~e".Nagradu za najboqu `ensku ulogu dobila je Andrijana Tasi} za ostvarena tri lika u predstavi "Mala sirena". Nagradu za koreografiju pripala je Mojci Horvat, za predstavu "Mala sirena", a za kolektivnu igru ravnopravno su poneli ansambli Kraqeva~kog pozori{ta i Narodnog pozori{ta iz Zrewanina. Nagradu za kostim dobio je Stefan Savkovi} u predstavi "Ru`no pa~e" Kraqeva~kog pozori{ta, a za scenografiju Jelena Mili}-Zlatkovi} za predstavu "Crno jagwe" Puls teatra iz Lazarevca.

U IZDAWU „VESELOG ^ETVRTKA”

Novi strip album Enkija Bilala Beogradski izdava~ "Veseli ~etvrtak" objavio je albume "Animal'z" francuskog autora Enkija Bilala i "Zigfrid" Aleksa Alisa. Veseli ~etvrtak je time nastavio da objavquje najva`nija izdawa francuskobelgijske strip-scene. Album "Animal'z" prvi je Bilalov album objavqen u Srbiji.Urednik Veselog ~etvrtka Du{an Mladenovi} rekao je Beti da su to "kapitalna izdawa".

"Ponosni smo i sre}ni {to smo pripremili premijeru albuma 'Animal'z' u regionu. Naro~ito nam je drago {to }e publika u Srbiji mo}i da ~ita kapitalno izdawe jednog velikog autora", rekao je Mladenovi}.

Pre oko 20 godina u Beogradu se pojavio Bilalov album "Falange crnog reda", ali je Mladenovi} rekao da je to bilo piratsko izdawe za koje autor ne zna.

Bilal je ro|en 1951. godine u Beogradu, ali je sa devet godina preseqen u Francusku. Proslavio se "Falangama" i stripovima "Partija lova" i trilogijom "Nikopol", po ~ijim je motivima 2004. godine snimio film "Besmrtnik" (Immortel). Bilal

je kao filmski re`iser debitovao 1989. godine filmom "Bunker palas hotel".

Bilal se u "Animal'z" bavi ekologijom u nau~no-fantasti~nom `anru, ~ije kwizevno nasle|e koristi.

Francuski autor u novom stripu koristi svoj stari motiv o qudima sa novim psihofizi~kim mogu}nostima. Album je bio poznat i po aukciji originalnih ilustracija iz stripa, koje su prodate za ukupno milion evra.

"Zigfrid" Aleksa Alisa, 35-godi{weg francuskog autora, nastao je pod uzorom na operski ciklus "Nibelung" Riharda Vagnera, koji je u ~etiri dela obradio drevni nordijski i germanski mit. Autor "Zigfrida" je u~estvovao i u izradi dugometra`nog animiranog fil-

ma koji }e se u bioskopima pojaviti slede}e godine. Alis planira da se Nibelunzima bavi u tri dela, iako je "Zigfrid" tre}i deo Vangerovog ciklusa.Albumi se prodaju u kwi`arama i prodavnicama stripa.

INTERVJU

c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak1.april2010.

15

NENAD PAGONIS, PROFESIONALNI PRVAK SVETA U K-1

Nije srpski drhtati

Miodrag Veskovi}

DANAS PREDSTAVQAWE NOVOG SELEKTORA

Poverewe Veskovi}u

Miodrag Veskovi} ponovo je selektor `enske ko{arka{ke reprezentacije Srbije. Trofejni stru~wak, koji je nacionalnu selekciju vodio na tri evropska prvenstva (Izrael 1991, Poqska 1999. i Gr~ka 2003. godine), dobio je poverewe Upravnog odbora KSSS i ugovor }e najverovatnije biti potpisan na 3,5 godine.

Malo je vremena ostalo do po~etka kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, a pred selektorom je veliki posao, jer u ovom trenutku nisu poznati ni wegovi najbli`i saradnici, ni igra~ice koje }e konkurisati za nacionalni dres. Srbija je u kvalifikacionoj grupi sa Rumunijom, Izraelom i Letonijom.

Novi selektor Veskovi} bi}e predstavqen danas.

M. R.

U Milanu, 20. marta ove godine, Novosa|anin Nenad Pagonis postao je profesionalni prvak sveta u K-1, izuzetno cewenoj, kraqevskoj borila~koj ve{tini. Momak od samo 22 godine uspeo je da nokautira u tre}oj rundi do tada vladaju}eg {ampiona, Portugalca Antonija Souzu, ~iji nadimak „@ivotiwa“ re~ito govori o snazi i reputaciji koju ima u ovom atraktivnom, zahtevnom i veoma te{kom sportu. Sve to, me|utim, nije upla{ilo Pagonisa, koji je ta~no znao {ta mu vaqa ~initi i kako da do|e do najve}eg uspeha u karijeri.

- Video snimci i fotografije Souzinih ranijih me~eva nisu realno predstavili tu gromadu od ~oveka - po~eo je pri~u za „Dnevnik“ Nenad Pagonis. - Re~ je o izuzetno fizi~ki sna`nom

vili smo taktiku koja se pokazala kao pun pogodak.

U drugoj rundi Portugalca sam poslao u nokdaun, a u tre}oj, posle serije udaraca, nokautirao sam ga i osvojio {ampionski pojas. z Ranije ste dva puta, u amaterskoj konkurenciji, bili prvak Evrope i prvak sveta. Ipak, profesionalni K-1 je ne{to drugo...

- To je vrsta borbe u kojoj se koriste ru~ne i no`ne tehnike kao i u mom primarnom sportu kikboksu, ali su dozvoqeni i udarci kolenima. Re~ je o zaista veoma zahtevnoj disciplini i otuda su je proglasili „kraqev-

Zahvalnost trima `enama Do sada, posle svakog velikog rezultata u karijeri, Nenad Pagonis pobede je posve}ivao pokojnom ocu Vladimirosu.

- Svaku rundu u karijeri radio sam s wim u mislima, jer je `iveo za mene i ovaj sport. Pobedu u Milanu posve}ujem trima `enama koje su mi sve u `ivotu. To su moja majka Mila, devojka Duwa i sestra Olivera - objasnio je Nenad Pagonis. borcu, pravom udara~u, koji u borbama forsira jake kro{ee.

Uglavnom je me~eve re{avao nokautom, a mom prethodniku je ~ak polomio vilicu. z Kako ste se ose}ali kada ste jednom takvom rivalu iza{li na megdan, u me~u za titulu profesionalnog prvaka sveta?

- Sama pomisao na to koliko je jak dala mi je dodatni motiv.

Pomislio sam, i tu misao sam imao tokom ~itavog me~a, da nije srpski drhtati. Moj trener Slobodan Ivanovi} i ja napra-

skom“. Da, bio sam prvak Evrope u amaterskoj konkurenciji 2006. godine, kada sam u disciplini lou-kik do 81 kg savladao Dra`enka Nini}a. Ve} 2007. godine sam potvrdio da ne}u trajati samo jedno leto, pa sam u Beogradu postao {ampion sveta. Nenad Pagonis (desno) u me~u sa Souzom Slede}e, 2008. godine, postao stao sam prvak sveta u istoj disam jedini osvaja~ zlatne medasciplini, kada sam u Austriji qe iz Srbije na Evropskom prsavladao Belorusa Xaniza Honvenstvu u Gimarae{u (Portuga{aronaka, borca koji pet godilija), u kategoriji do 86 kg i dina pre toga nije bio pora`en. sciplini K-1, a 2009. godine poSvi ti uspesi, uostalom, doveli

su do poziva u Milano i za u~e{}e na „Kik-boksing Superstar“ priredbi. z Imate samo 22 godine, a iza vas su veliki rezultati. [ta planirate daqe da ~ini-

te?

- Pre svega, moj trener Ivanovi} i ja planiramo da se odazovemo na poziv koji imamo iz najja~eg kluba na svetu, holandskog „Golden glorija“.

Poziv smo dobili jo{ posle uspeha na EP u Portugaliji, a bi}e mi to prilika da treniram s najboqima i da po~nem pripreme za glavni ciq u mojoj karijeri. To je finalni profesionalni turnir K-1 u Japanu, gde snage odmeravaju osam najboqih boraca na planeti u te{koj kategoriji. Do tada vaqa pre}i dug put, ali imam kvalitet i motivaciju i ube|en sam da }u i to ostvariti.

Nenad Pagonis ~lan je Unihemkom Pagonis tima. Otkrio nam je i jedan zanimqiv detaq iz karijere: - Sasvim slu~ajno po~eo sam da se bavim kikboksom. Bilo je to krajem novembra 2004. godine i mislio sam da ne}u i}i daqe od rekreacije. Me|utim, sudbina je odredila druga~ije i samo dve godine kasnije, na isti dan (26. novembra), osvojio sam prvu veliku titulu prvaka Evrope.

Za kraj, Pagonis je `eleo posebno da istakne: - Svi uspesi koje sam do sada ostvario ne bi bili mogu}i bez pomo}i mog tima, ali i sponzora Unihemkoma i wegovog vlasnika @eqka Jovovi}a, od kojeg sam uvek imao veliku moralnu i finansijsku podr{ku.

A. Predojevi}

BE^EJSKA OP[TINA NE ZABORAVQA SVOJE VRHUNSKE SPORTISTE

Po stotka kvartetu uspe{nih

Nekada je sve u sportskom Be~eju bilo daleko pompeznije, jer je ekonomska mo} najve}e potiske op{tine bila daleko ja~a. Be~ej je, srazmerno broju stanovnika, sa desetak prvoliga{kih ekipa, od kojih se par okitilo {ampionskim lovorom, a vaterpolisti pre ta~no decenije evropskom krunom, slovio za najsportskiju sredinu u zemqi. Vremana su se, na `alost, promenila. [ampionski klubovi su nestali sa scene, a preostali, uglavnom, `ivotare i snalaze se kako znaju i umeju. Najtalentovaniji su, upravo iz tih razloga, morali da napuste muqevitu obalu Tise, ali nikada nisu zaboravili gde su savladali sportsku azbuku.

Na svu sre}u, ni wihov Be~ej, bez obzira s kakvim se sve problemima mu~i, nije wih zaboravio. Lokalna samouprava je smogla snage da iz op{tinskog buxeta, koji se neprimereno tankim mlazom puni, izdvoji skromna sredstva i nagradi kvartet vrhunskih sportista, srebrnu paraolipijsku stonoteniserku Borislavu Bebu Peri}-Rankovi}, numero uno dana{weg svetskog kuglawa Vilmo{a Zavarka, sjanog pliva~a ^abu Sila|ija i perspektivnog kajaka{a Marka Tomi}evi}a sa po 100.000 dinara.

- Ovim ~inom nastavqamo saradwu s istaknutim sportistima iz na{e sredine, koji su je sport-

ski prevazi{li i brane boje drugih klubova, ali uvek ponosno isti~u odakle su krenuli. Na{a ulagawa su, imaju}i u vidu wihove potrebe da ostvare svoje visoke sportske ciqeve, u ovom trenutku simboli~na, kap u moru, ali se mora imati u vidu te{ko vreme u kojem `ivimo. Kada se steknu boqi

- Puno mi je srce kada znam da su moji sugra|ani uz mene. ^ak i kada se ne takmi~im, jer sam na poro|ajnom odsustvu. Ali, ve} krajem maja ili po~etkom juna }u uzeti reket u ruke, jer me u oktobru ~eka Svetsko prvenstvo u Ju`noj Koreji. Vaqa se odu`iti svima koji mi poma`u. Ko zna,

Beba Peri}-Rankovi} u dru{tvu Petera Knezija i Gorana Strajni}a

uslovi, verovatno }e i na{ ulog biti ve}i, nagla{avaju predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi i wegov pomo}nik zadu`en za sport i omladinu Goran Strajni}.

S obzirom na zauzetost pomenutih sportista, nije mogla da se uprili~i zajedni~ka sve~anost i potpisivawe ugovora o donaciji.

Prva je to uradila Borislava Beba Peri}-Rankovi}, a mu{ki triling }e autograme na ugovore staviti kada im obaveze to budu dozvolile.

mo`da }emo deo priprema sprovesti ovde u Be~eju. Bila bih presre}na da se to desi, jer bi onda i ostali iz reprezentacije osetili koliko veliko srce imaju moji sugra|ani. Do tada sam posve}ena mojoj dvomese~noj Dragani, koja me svakodnevno ispuwava, i porodici, rekla je na pres konferenciji u ~ast potpisivawa ugovora o donatorstvu Beba Peri}-Rankovi}.

V. Jankov

@ENESKA SUPERLIGA

Go{}e vi{e zaslu`ile Vojvodina - ^oka 6:0 NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”, gledalaca 50.

Sudije: Budin~evi} i Mitri} (oboje Novi Sad).

Rezultati: Krsmanovi} – Hajnal 3:1 (2, 11, -6, 10), Todorovi} – Len|el 3:0 (8, 6, 5), Barna – Kormawo{ 3:2 (9, -8, 8, -4, 9), Todorovi} –

Hajnal 3:1 (9, 1, -12, 7), Krsmanovi} – Kormawo{ 3:2 (10, 9, -5, -8, 6), Barna – Len|el 3:2 (-9, -9, 6, 6, 7).

Rezultatski gledano, stonoteniserke Vojvodine ubedqivo su savladale go{}e iz ^oke u prvenstvenom me~u 16. kola Superlige.

Ipak, analizom partija jasno je da su ~ak tri duela zavr{ena po-

sle pet setova {to svedo~i o mnogo `e{e}em otporu ^okanki nego {to to krajwi skor pokazuje. Go{}e su, nema sumwe, vi{e zaslu`ile od poraza s nulom, mada se pobedi Vojvodine nema {ta zameriti. Lider na tabeli ispunio je osnovni ciq, upisav{i nove bodove.

S. S.

SPORT

~etvrtak1.april2010.

c m y

16

DNEVNIK

VE^ERAS (20.45, RTS) PARTIZAN IMA PRVU ME^ LOPTU NA PUTU KA FAJNAL FORU U PARIZU

Jo{ korak do ostvarewa snova Pri~amo o ko{arci, a poslu`i}emo se atletskim re~nikom: Partizan je, u troskuku ~ije je dosko~i{te na fajnalforu u Parizu, napravio dva veli~anstvena me|uskoka i sada mu preostaje da i zavr{ni deo fenomenalnog odraza izvede na najboqi na~in. Mogu li to igra-

ri koja je zadivila ~itavu Evropu. Ne mo`emo, jer ritam je paklen i prostora za to nema.

Ve~eras je nova, mo`da i zavr{na predstava i, ba{ kao i igra~i obe ekipe, moramo woj da se okrenemo.

Dakle, pred srpskim {ampionom je divna prilika da ve} ve~eras nasluti kako izgledaju

umorili - priznao je sjajni ^eh Jan Veseli. - Ve} smo zaboravili trijumf od utorka i okrenuli smo se onom {to nam predstoji. Opet }e nam biti potrebna sjajna atmosfera i znamo da }emo je imati, a na nama je da iskoristimo krila koja nam publika daje i ne propustimo veliku priliku.

Vujo{evi}: Ni{ta nije gotovo Trener Partizana Du{ko Vujo{evi} zadr`ao je mir posle velike pobede u tre}em susretu. U najavi ve~era{weg me~a on je rekao: - Ve~eras moramo da popravimo skok. U drugom poluvremenu tre}eg susreta Makabiju smo dozvolili ~ak deset skokova. Utakmica ~i i wihov general Du{ko Vujo{evi} da postignu? Po svemu do sada vi|enom u ~etvrtfinalnoj seriji s Makabijem - mogu! Ali samo pod jednim velikim uslovom: da zaborave na dve veli~anstvene pobede nad velikim rivalom i da u ve~era{wi me~ u|u gladni pobede, spremni da snagom tima kona~no dokusure rivala i izri~iti u nameri da iskoriste neverovatnu podr{ku koju dobijaju od navija~a u Beogradskoj Areni. Nema {ta - lako je re}i, ali i laiku je jasno da }e biti izuzetno te{ko "laku formulu" preto~iti u stvarnost. Opet ih ~eka veliki Makabi, Ponos Izraela, skupa i jaka ekipa koja se ne}e predati bez velike borbe.

Prava je {teta {to ne mo`emo vi{e da se divimo pobedi Partizana u tre}oj utakmici (81:73) i da pi{emo o atmosfe-

se u nekoliko navrata lomila i sve je bilo otvoreno do samog kraja. Oni (Makabi) sigurno mogu da odigraju mnogo boqe, ali i Partizan ima svoje rezerve. Ve~eras }emo morati da budemo na istom, visokom nivou.

krovovi i plo~nici Pariza i da oseti uzbu|ewe zbog u~e{}a na fajnal-foru u ~uvenoj dvorani Bersi, u francuskoj prestonici. Eto, opet po~esmo o ne~emu {to je jo{ daleko i sigurni smo da bi nas general Vujo{evi} ovde prekinuo... Pred Partizanom je Makabi, rawen i re{en da pobedom izbori majstoricu u Tel Avivu. Raweni lav je najopasniji i, sigurni smo, Vujo{evi} to jako dobro zna i pripremi}e ekipu da se uhvati uko{tac s najve}im izazovom do sada. Jeste pred po~etak sezone pre`aqeni tim iz Beograda u ovoj Evroligi ve} senazcionalno pobe|ivao Olimpijakos, Panatinaikos i Barselonu, ali priliku koja mu se sada pru`a nije imao i to je nova situacija za mladi crnobeli tim.

- Sre}ni smo {to smo dobili tre}u utakmicu i malo smo se

Ve~era{wi program Ve~eras se igraju ~etvrtde utakmice u sva ~etvrtfinalna duela Evrolige. Ni jedna ekipa nije uspela da stigne do Pariza posle tri me~a, pa se ulazi u neizvr{ne zavr{nice.

Evo i programa ve~era{wih duela: BEOGRAD: Partizan - Makabi (2:1, po~etak u 20.45 sati, RTS 2) MADRID: Real - Barselona (1:2, 19) VITORIJA: Kaha Laboral - CSKA (1:2, 20.30) GDIWA: Prokom - Olimpijakos (1:2, 19.45) Eventualne majstorice igraju se 7. aprila.

Sna`ni centar Aleksandar Mari} slo`io se s klupskim drugom i dodao: - U trenucim krize, na po~etku drugog poluvremena tre}e utakmice, kontrolu igre vratila nam je na{a divna publika.

Na{i navija~i su najboqi na svetu i zbog wih smo spremni da pre|emo i posledwu prepreku do fajnal-fora. Da nismo, ne bismo se ni na{li u ovoj situaciji.

Jedan od junaka tre}eg me~a u Beogradskoj Areni, omaleni plejmejker Beogra|ana Bo Mekejleb, uz opasku da je atmosfera u Areni bila sjajna, pozvao je na oprez: - Ne mislimo da smo se ve} plasirali za zavr{ni turnir u Parizu. [to se nas ti~e, rezultat je 0:0. Kona~no slavqe boqe da ostavimo za ve~eras jer smo pokazali da znamo kako treba da igramo s Makabijem. Ipak, to je veliki rival i sigurno je da }e na teren baciti sve ne bi li izjedna~io. Na nama je da mu to ne dopustimo i bi}emo spremni, i pored umora, za jo{ jednu veliku bitku na terenu. [to se Makabija ti~e, evidentno je bilo na po~etku utakmice, odigrane pred 20.783 gledaoca, da su wegovi igra~i podlegli ambijentu i da dugo nisu uspevali da se pove`u. Sve u

Bo Mekejleb, junak tre}eg me~a

igri Izraelaca svodilo se na individualne akcije, u kojima je predwa~io Alan Anderson.

Tamnoputi as o~igledno je dobio velika ovla{}ewa u igri od konfuznog trenera Pinija Ger{ona, ali ih obilato i zloupotrebqava, {to Partizanu sigurno pogoduje. Na{ prvak, dakle, mora da zadr`i agresivnost u odbrani, kako re~e Du{ko Vujo{evi} i da je jo{ po-

digne, jer upravo se odbranom trasira magistrala ka Parizu.

Lako je re}i, ponavqamo, ali smo ube|eni da }e mladost Partizana, pro{arana iskustvom Kecmana, Bo`i}a, Vrne{a i Robertsa, umeti da iskoristi sve svoje vrline. Uzavrela krv, naravno, mora da se smiri, povi{eni adrenalin da se svede u okvire koji ne ometaju racionalnost u igri i tada }e, nada-

mo se, Pariz i kona~no postati slede}e odredi{te "pre`aqenog" crno-belog tima. Tre}i put zaredom Partizan je pred ovakvom prilikom, red je da ispo{tuje na{u staru poslovicu po kojoj je tre}a - sre}a. Naravno, Partizan ne sme da se poziva na sre}u, ali ako bude hrabar kako on to ve} zna, sre}a }e mu postati saveznik.

A. Predojevi}

Krsti} solidan

EMOCIJE I ^ESTITKE ZA „SENTIMENTALNI SPOMENAR” VLADIMIRA VUJINA: Vi{e od stotinu po{tovalaca pisane re~i dugogodi{weg novinara i urednika "Dnevnika" Vladimira Vujina prisustvovalo je u Muzeju Vojvodine promociji wegove nove kwige "Sentimenetalni spomenar" (Sportski korifeji Novog Sada). Biranim re~ima o ovom lepom {tivu koje ~itaocima nudi pri~e o sportistima, trenerima, sudijama, funkcionerima, sportskim novinarima i fotoreporterima koji su, po Vujinovoj oceni, obele`ili posledwih 50 godina sportski `ivot Novog Sada, govorili su Pavle Male{ev, dr Sr|an Soldatovi}, Jovan Paunovi} i autor (na slici).

- Kwiga "Sentimentalni spomenar"nov je i krupan iskorak u stvarala{tvu Vladimira Vujina, jo{ krupniji beleg sport-

skog stvarala{tva Novosa|ana u periodu du`em od pola veka. Nesumwivo li~an izbor li~nosti i tematskih zapisa u ovoj kwizi, almanah je du{e i delawa ~oveka koji po{tuje sport i sportske pregaoce, a beleg i svedo~anstvo jednostavnosti, veli~ine i qudskosti na{ih sugra|ana koji su u jednom vremenu obele`ili ovaj grad i oplemenili na{e `ivote, ostavqaju}i putokaz generacijama koje dolaze, rekao je izme|u ostalog doktor Soldatovi}, a sli~no su govorili Paunovi} i Male{ev.

U ambijentu ispuwenom se}awima i emocijama legendarni urednik sportske rubrike "Dnevnika" Vlada Vujin dobio je mnogo ~estitki i pohvala za kwigu koja nikog, koji je bude ~itao, ne}e ostaviti ravnodu{nim.

B. P.

Odigrano je pet me~eva u NBA ligi, a od srpskih igra~a nastupio je samo Nenad Krsti}. Oklahoma je slavila u Filadelfiji sa 111:93, a kapiten srpske reprezentacije je za 23 minuta postigao 14 poena, uz {est uhva}enih lopti.

Finiks je tako|e bio uspe{an u gositma, savladan je ^ikago sa 111:105, dok su pobede na svom terenu ostvarili Milvoki, Hjuston i Indijana.

Baksi su dobili Kliperse sa 107:89, Rokitsi Vizardse sa 98:94, dok su Pejsersi savladali Kingse sa 102:95. Nenad Krsti} (Oklahoma) Finiks je obezbedio u~e{}e u su u igri odr`avali Flip Maplej-ofu pboedom nad ^ikarej i Derik Rouz sa po 23 poegom 111:105. Xejson Ri~ardsom na. Bulsi zaostaju 1.5 pobedu je postigao 27 poena, a ^ening za Torontom u borbi za osmu Fraj ubacio je odlu~uju}u poziciju na Istoku, koja vodi trojku nepune 42 sekunde pre u plej- of. kraja. Stiv Ne{ je postigao Rezultati: Filadelfija – sedam, od svojih 22 poena ukupOklahoma Siti 93:111, Milvono u posledwa dva minuta meki – L.A. Klipers 107:89, Hju~a, a tako|e je zabele`io i 10 ston – Va{ington 98:94, Indiasistencija, dok je Amare Stojana – Sakramento 102:95, ^idemajer imao 21 poen. ^ikago kago – Finiks 105:111.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak1.april2010.

DANAS PRVE ^ETVRTFINALNE UTAKMICE LIGE EVROPE

I Benfika i Liverpul `ele pehar Danas su na programu prve ~etvrtfinalne utakmice Uefine Lige Evrope, takmi~ewe koje je za nijansu slabije od Liga {ampiona, ali ni{ta mawe nije zanimqivo. Me|u osam najboqih timova kvalifikovalo se tri biv{a prvaka Starog kontineta ( Liverpul, Benfika i Hamburger) i dvostruki finalist Valensija. @reb je hteo da se ve} u ~etvrtfinalu sastanu Benfika i Liverpul {to je i derbi ovog kruga. Portugalci imaju jak tim,

- Na{ ciq je titula – ka`e kap{iten Liverpula Stiven Xerar – Ako `elimo da spasemo sezonu, moramo da osvojimo neki trofej. Liga {ampiona je trenutno daleko, pa }e melem na rane biti pehar u Ligi Evrope.

Protiv portugalskih timova tradicionalno igramo dobro, pa verujem da }emo uspeti da elimini{emo Benfiku.

Benfika je ve} desetak godina u senci Porta, pa je ovo prilika da vrati i navija~e i ugled.

Danas LONDON: Fulam – Volsburg ( sudi Skomina, Slova~ka) LISABON: Benfika – Liverpul (Erikson, [vedska) VALENSIJA: Valensija – Atletiko (Tomson, [kotska) HAMBURG: Hamburger – Standard (Atkinson, Engleska) Sve utakmice po~iwu u 21.05 sati, a revan{i su na programu za sedam dana. }emo igrati u polufinalu. Zanimqiv okr{aj bi}e na Mestaqi, gde Valensija do~ekuje Atletiko iz Madrida. I jedan i drugi tim imaju problema sa

burger) i Milan Jovanovi} (Standard) , dvojica sjajnih napada~a, koji }e se boriti za titulu prvog strelca Lige Evrope. Sudar u Londonu izme|u Fu-

17

LISTA FIFA

Srbija 15.

Reprezentacija Srbije nazadovala je za dva mesta i na novoobjavqenoj listi Svetske fudbalske federacije (FIFA) je zvani~no 15. selekcija na planeti. Srbija je u martu igrala samo jednu utakmicu, prijateqsku na gostovawu kod Al`ira gde je pobedila sa ubedqivih 3:0.

Plasman na listi FIFA, ipak, pogor{ao joj se jer se umawila vrednost bodova osvojenih u me~evima kvalifikacija za predstoje}e Svetsko prvenstvo iz marta 2009. godine. Srbija je u martu 2009. godine u Konstanci savladala Rumuniju sa 3:2.

Srbija }e na Mundijalu u Ju`noj Africi igrati u Grupi D gde }e joj protivnici biti Nema~ka, Australija i Gana. Nema~ka na martovskoj listi FIFA zauzima {esto me-

sto, dok je u februaru bila peta.

Australija je napredovala za ~etiri mesta i sada je na 19. poziciji, dok je Gana nazadovala tri koraka i zvani~no je 31. reprezentacija sveta.

Prva je i daqe [panija, aktuelni prvak Evrope, koju slede Brazil i Holandija. Portugal je napredovao za dve pozicije i sada je ~etvrti, ispred svetskih {ampiona iz Italije, kao i Nema~ke, Engleske, Francuske, Argentine i Hrvatske, koja je kao 10. na svetu najboqe plasirana reprezentacija koja ne}e igrati na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Boqi plasman od Srbije imaju i Gr~ka, Rusija, ^ile i Egipat, prvak Afrike.

Iza orlova su reprezentacije SAD, Meksika, Urugvaja, Australije i Kameruna.

@OZE MURIWO, TRENER INTERA

Ne volim italijanski fudbal

Slavqe fudbalera Liverpula u Lisabonu prilikom posledweg me~a dvaju timova

sa Saviolom, Pablom Ajmarom, dok je Liverpul posle eliminacije u Ligi {ampiona imao te`ak period, ali su sada je ponovo onaj stari, naro~ito od kada se na teren vratio Fernando Tores.

- Dobili smo mo`da i najte`eg rivala – smatra trener Benfike Hezus Horhe. – Mo`da je i dobro da prvi me~ igramo pred na{im navija~ima, ako steknemo i gol prednosti verujem da

povre|enim igra~ima. Najverovatnije je da }e me~ prsko~iti David Viqa ( Valensija) i Antonio Rejes ( Atletiko).

U Hamburgu u centru pa`we }e biti Rud van Nistlroj ( Ham-

lama i Volsburga mogao bi da obele`e napada~i Zamora i Grafite. Gotovo je sigurno da u timu Volsburga ne}e biti Edina Xeka, koji je u nedequ povredio koleno.

G. Kova~

Trener italijanskog Intera @oze Muriwo izjavio je da ima `equ da se vrati u Premijer ligu.

- Sre}an sam u Interu, ali ne i u Seriji A. Nedostaje mi Premijer liga. Ne volim italijanski fudbal i ni on mene, eto, jednostavno - rekao je Muriwo.

U medijima se navodi kako bi Portugalac mogao da se preseli na Ostrvo i postane menaxer fudbalera Liverpula ili Man~ester sitija.

- Trenutno sam jako zauzet u Interu, ne mogu da razmi{qam o letu jo{ uvek. Gde }u oti}i ne znam, ali jedno je sigurno, to }e biti neki engleski klub zakqu~io je Muriwo.

Portugalski fudbalski stru~cwak do{ao je sa klupe londonskog ^elsija u Seriju A 2008. i potpisao ugovor sa Interom na tri godine.

Povreda Runija, glavoboqa Man~estera Engleska fudbalska javnost nestrpqivo o~ekuje presudu lekara - koliko je ozbiqna povreda napada~a Man~ester junajteda i reprezentacije Engleske Vejna Runija. Fenomenalni napada~, koji je postigao vode}i gol za Man~ester u prvom me~u ~etvrtfinala Lige {ampiona protiv Bajerna u Minhenu (1:2), dobio je udarac u ~lanak i potom je iznet sa terena. Nije potrebno podvla~iti koliko je Runi va`an za Man~ester, ali i za reprezentaciju Engleske, koja sa velikim ambicijama ide na Mundijal u Ju`nu Afriku. Pogotovo posle povrede Dejvida Bekama, koji je otpisan za Svetsko prvenstvo. Britanski tabloid "San" na naslovnoj strani stavio je fotografiju povre|enog Runija i veliki naslov: "Molimo se (za wega)".

Runi se nije vratio sa ekipom Man~estera, ve} je putovao odvojeno sa {takama i obezbe|enim ~lankom. Toliko o tome koliko u Junajtedu ni{ta ne prepu{taju slu~aju. Zanimqivo je da je upravo Runi bio izabran da ide na doping test posle me~a sa Bajernom (UEFA metodom slu~ajnog izbora odre|uje fudbalere za doping test). Crveni |avoli }e biti silno hendikeprirani u subotu u der-

bi me~u Premijer lige protiv ^elsija, koji mo`e da odlu~i prvenstvo. Najverovatnije je izgubqen i za revan{ me~ protiv Bajerna. Briga engleske javnosti nije bez osnova. Pre ~etiri godine imao je povredu na istoj nozi.

- Vejn je dobio udarac u ~lanak, jo{ ne znamo koliko je ozbiqno - rekao je posle me~a u Minhenu trener Man~estera Aleks Ferguson.

Defanzivac Man~estera Nemawa Vidi} uveren je, pak, da }e i bez Runija izbaciti Bajern.

- "Vaza" (Runi) je neverovatan, ali se povremeno na|ete u situaciji da ste bez tih velikih igra~a i tada morate da se doka`ete. Berbatov je u subotu (u prvenstvenom me~u sa Boltonom) postigao dva gola, dokazao da je sjajan fudbaler, da mo`e da posti`e i name{ta golove - izjavio je Vidi}.

Srpski {toper je ipak istakao da }e presudni uticaj imati timski duh Man~ester junajteda.

- Mi i ne zavisimo od jednog igra~a. Tim smo, a to smo ove sezone i pokazali. Moramo da verujemo u sebe i koncetri{emo se na teren - rekao je Vidi}.

^ETVRTFINALE LIGE [AMPIONA Bajern – Man~ester junajted 2:1 (0:1) MINHEN: Alianc arena, gledalaca oko 70.000, sudija De Blekere (Belgija). Strelci: Riberi u 77. i Oli} u 92. za Bajern, a Runi u 2. minutu za Man~ester junajted. @uti karton: Bad{tuber ( Bajern), Nevil, Skols, Runi (Man~ester junajted).

BAJERN: But – Lam, Van Bujten, Demikelis, Bad{tuber – Van Bomel, Prawi} (Timo{~uk)– Altintop (Kloze) Miler (Gomez), Oli}, Riberi.

MAN^ESTER JUNAJTED: Van der Sar – Nevil, Ferdinand, Vidi}, Evra – Fle~er, Kerik (Valensija), Skols – Nani (Gigs), Runi, Park (Berbatov).

Olimpik (L) – Bordo 3:1 (2:1) LION: Stadion @erlan, 40.0000 gledalaca, sudija: Brih (Nema~ka), strelci: Lisando u 10. i 77. ( iz penala) i Batos u 32. za Olimpik, a [amak u 14. minutu za Bordo. @uti kartoni: Govu, Lisandro (Olimpik), Vendel (Bordo).

OLIMPIK: Loris – Revelir, Kris, Bodner, Cisoko – Tulalan, Makun – Delgado (Gonolons), Pjani} (Govu), Bostos (Kelstrem) – Lisandro.

BORDO: Karaso – Kelme (Henrik), Sanc, Siani, TremolinasPla{il, Fernando – Gufran (Belion), Gurkuf, Vendel – [amak.

Posle povrede, Vejn Runi je me~ u Minhenu odgledao uz pomo} {taka

Semewa najavquje povratak Ju`noafri~ka atleti~arka Kaster Semewa saop{tila je da }e se ove sezone vratiti takmi~ewu u trci na 800 metara. Me|unarodna atletska federacija (IAAF) je zabranila Semewi da se takmi~i, po{to jo{ nisu objavqeni rezultati ispitivawa pola Ju`noafrikanke.

- Javno sada najavqujem svoj povratak atletskim takmi~ewima. ^vrsto sam ube|ena da ne postoji nikakva zabrana koja bi me spre~ila da nastupim u atletskim takmi~ewima. Nastavi}u, me|utim, da pru`am IAAF {ta god im bude trebalo od mene da zavr{e svoj proces. Zato sam rekla svom pravnom i lekarskom timu da blisko rade sa wima i da nastave da pregovaraju u te svrhe - navela je Semewa.

Kaster Semewa

Semewa je nakon osvajawa titule svetske {ampionke na 800 metara u Berlinu 2009. godine bila podvrgnuta testovima provere pola, {to je zahtevala

IAAF zbog naglog razvoja wenih rezultata u posledwih godinu dana.

IAAF je saop{tio da jo{ nisu obavqeni kompletni testovi, ali da se o~ekuje da }e rezultati uskoro biti objavqeni. Semewa je trebalo da u utorak u~estvuje na mitingu u Stelenbo{u, koji se nalazi u blizini Kejptauna.

- Rezultat svega toga je da su moje atletske sposobnosti i mogu}nosti zarade drasti~no ugro`eni - navela je Semewa.

IVICA MILUTINOVI], [TOPER BANATA

Najzad pravo lice Posle dosta muka zrewaninski fudbaleri su na svom terenu, u me~u sa kraqeva~kom Slogom, upisali prvu trojku u prole}enom delu prvenstva i golovima Stevanovi}a i Manevskog do{li do pobede 2:1 koja ih vra}a u trku za prva dva mesta u {ampionatu. Otvorena i napada~ka igra crveno –crnih isplatila se ~eti trenera Kuzeqevi}a, koja je ~itav tok utakmice konce igre dr`ala u svojim rukama, pa ~ak i u trenutcima kada je posle gre{ke odbrane Spasojevi} doneo nadu gostima da mogu do povoqnijeg rezultata.

- Uspeli smo da osvojimo veoma va`ne bodove i to bez pet standardnih prvotimaca na koje nismo mogli da ra~unamo u duelu sa Kraqev~anima, pa mogu da ka`em da sam presre}an – istakao je Ivica Milutinovi}, defanzivac Banata. – Najzad smo forsirali na{u igru koja nas je krasila u pripremnom periodu, a uz to na vreme smo postigli gol u prvom poluvremenu i propustili jo{ nekoliko izglednih prilika da uve}amo vo|stvo.

U odnosu na prvo poluvreme, drugo je odigrano nekako u gr~u?

- Upravo tako, kao da se uvukao neki strah od pobede u na{e redove, povukli smo se nazad, ali prizna}ete pobedu nismo dovodili u pitawe. Znali smo kako da do|emo do we, nismo gubili na{ koncept igre ni onda kada smo primili pogodak, sigurnom igrom u odbrani priveli smo ovaj susret kraju, a najzad su svi u klubu zadovoqni.

Naredna utakmica je sa uvek neugodnim Lu~ancima na wihovom terenu?

- Izuzetno su se poja~ali u polusezoni, ja ve}inu igra~a znam od ranije. Wihova ekipa se znatno razlikuje u odnosu na prvi deo {ampionata, pa nam ne}e biti ni malo lako. Izuzetno po{tujemo Mladost koja ima rejting iskusnog prvoliga{a, ali `elimo da upravo od me~a u Lu~anima zapo~nemu na{u seriju dobrih igara i vezanih pobeda, dakle idemo na sva tri boda – istakao je Milutinovi}.

N. Jowev

18

SPORT

~etvrtak1.april2010.

DNEVNIK

FIFA trofej u Beogradu

SKUP[TINA FSS U STAROJ PAZOVI

Ura|eno mnogo od obe}anog U protekle dve godine Fudbalski savez Srbije je ostvario ve}i deo onoga {to je postavio kao prioritete prilikom izbora, 2008.godine, a naro~ito su veliki uspesi palsman reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo i izgradwa nacionalne ku}e fudbala u Staroj Pazovi, re~eno je na Skup{tine FSS odr`anoj u Staroj Pazovi.Skupu su, pored 57 delegata, prisustvovali i Marios Veteritis, potpredsednik UEFA, Teodor Teodoridis, zamenik generalnog sekretara UEFA, Paskal Tores, rukovodilac nacionalnog saveta UEFA, Sne`ana Samarxi} Markovi}, miniZoran Lakovi} (generalni sekretar) i Tomislav Karayi} (predsednik FSS) starka za sport i omladinu Srbije, Aleksandar [o}ina, na ~elu sa predsednikom stvo FSS pre dve godine de{tar, predsednik i Dane KoGoranom Jovi}em. finisalo pet prioriteta: rica ,generalni sekretar U izve{taju je predsednik ekonomsko-finansijsku konSportskog saveza Srbije i FSS Tomislav Karaxi} posolidaciju, odlazak na Svetpredstavnici op{tine domasebno naglasio da je rukovodsko prvenstvo i reafirmaciju

TOMISLAV KARAYI], PREDSEDNIK FSS

Ne treba nam cirkus Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi} izjavio je da }e se od naredne sezone uvesti kodeksi pona{awa koji }e biti obavezuju}i za sve u srpskom fudbalu.

- U novom {ampionatu stavi}emo ta~ku na prozivke bez dokaza i na neodgovorne izjave pojedinaca. Ne smemo da zatvaramo o~i pred problemima. Predla`em sastanak Zajednice, Saveza i klubova, gde bi pred novinarima jedni drugima rekli {ta imaju - rekao je Karaxi}.

Prvi ~ovek Fudbalskog saveza naglasio je da je u ovom trenutku najva`nije Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi i apeluje na srpsku fudbalsku elitu da smiri strasti.

- Stvari izmi~u kontroli. Ovo je preraslo u cirkus. Svako govori {ta mu padne na pamet.

Prioritet treba da bude Svetsko prvenstvo i molim klubove da ne zao{travaju stvari, ve} da se prvenstvo nekako privede kraju. Do}i }e dan kada }e svako odgovarati za svoje postupke - zakqu~io je Tomislav Karaxi}.

srpskog fudbala, izgradwu infrastrukture, doma}i fudbal i regularnost takmi~ewa i boqe odnose sa dr`avnim organima, FIFA i UEFA. Nagla{avaju}i da je ve} kod prvog zadatka ura|eno vi{e od o~ekivanog, Karaxi} je podsetio da je buxet FSS sa 5-6 miliona evra pre tri godine stigao ove godine na 17 miliona i da su ugovori sa sponzorima i donatorima potpisano do 2012.godine. Kako napreduju radovi na nacionalnoj ku}i fudbala, investiciji vrednoj 12 miliona evra, koja }e biti otvorena u oktobru ove godine , mogli su se uveriti svi koji su bili na Skup{tini.

Uz konstataciju da je mnogo ura|eno na sre|ivawu stawa i postizawu regularnosti takmi~ewa, Karaxi} je tra`io odgovorniji rad svih organa FSS, a uz pohvale za saradwu sa UEFA i FIFA, vi{e puta je nagla{ena dobra saradwa sa dr`avom, ta~nije Ministarstvom za sport i omladinu, kao i vra}awe poverewa i podr{ke fudbalu u celini.

Pozdravqaju}i u~esnike Skup{tine u ime predsednika UEFA Platinija, Marios Veteritis je rekao da je ovaj Savez postao jedna od najva`nijih i najaktivnijih ~lanica asocijacije, zahvaquju}i svima a posebno radu Miqana Miqani}a.Skup{tina je donela odluku o dodeli Zlatne zna~ke FSS za `ivotno delo Miqanu Miqani}u i Vujadinu Bo{kovu.

A. N.

Originalni FIFA trofej Svetskog fudbalskog prvenstva stigao je u Beograd u okviru svetske turneje tokom koje }e obi}i 84 dr`ave. Trofej Svetske fudbalske federacije (FIFA) }e u Beogradu boraviti tri dana, a navija~i }e imati priliku da ga vide u petak, 2. aprila u Ekspo centru na Novom Beogradu. Trofej je iz sedi{ta FIFA u Cirihu na turneju krenuo 21. septembra 2009. godine, a tokom 225 dana pre}i }e ukupno 138.902 kilometara. Srbija je 74. zemqa, a Beograd 87. grad u koji je trofej stigao.

Prethodno je bio u Sloveniji u kojoj je proveo dva dana.

Originalni trofej Svetskog prvenstva je napravqen od osamnaestokaratnog zlata, visok je 36,8 centimetara, te`ak {est kilograma, a mogu da ga dodirnu samo ~elnici FIFA, predsednici dr`ava, kraqevi i fudbaleri zemqe koja na Mundijalu osvoji titulu {ampiona. Fotografima i kamermanima je prema pravilima FIFA zabraweno snimawe trofeja dok on nije na postoqu, pa je na aerodrom "Nikola Tesla" donesen prekriven crnim pla{tom, koji su skinuli zvani~nici FIFA u rukavicama. Predstavnica FIFA Karolina Lama~ova rekla je da joj boravak u Srbiji pri~iwava zadovoqstvo, po{to je trofej u zemqi koja voli sport i fudbal.

- U`ivajte u trofeju u naredna dva dana. Nadam se da }e se va{ san ostvariti i da }e se trofej vratitit u Srbiju - rekla je Lamacova.

Pomo}nik ministra omladine i sporta Srbije Goran Kreclovi} izneo je sli~no mi{qewe.

- Trofej je stigao u zemqu {ampiona, gde ni{ta osim prvog mesta nije uspeh - naveo je Kreclovi}.

Trofej je do~ekao i sa wim se slikao i prvotimac aktuelnog {ampiona Srbije Partizana Sa{a Ili}.

- Fantasti~an je, nadam se da }e ga u julu podi}i kapiten reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} - istakao je Ili} i u {ali upitao da li mo`e da trofej ponese ku}i.

FIFA trofej Svetskog prvenstva se planetarnim {ampionima dodequje od Mundijala 1974. godine kada je zamenio trofej @ila Rimea, koji se koristio od 1930.

KUP SRBIJE

Partizan i Vo{a 15. aprila Fudbaleri Partizana i novosadske Vojvodine odigra}e polufinalnu utakmicu Kupa Srbije 15. aprila od 18 ~asova u Beogradu, odlu~ila je Takmi~arska komisija Fudbalskog saveza Srbije (FSS). U drugom polufinalnom duelu Crvena zvezda }e dan ranije od 19.30 sati do~ekati ekipu OFK Beograda. Prvobitni termin za odigra-

vawe me~eva polufinala nacionalnog Kupa bio je 7. april, ali je morao biti odlo`en zbog reprezentativnih obaveza igra~a (prijateqski me~ sa Japanom). Takmi~arska komisija FSS je odlu~ila da susret branioca trofeja i novosadskih crveno-belih bude odigran 15. aprila na predlog Policijske uprave Beograda.

KVALIFIKACIJE ZA EP

Kadeti Srbije bez plasmana Kadetska fudbalska reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano od 18. do 30. maja u Lihten{tajnu. Nacionalni tim Srbije, igra~i do 17 godina, je u posledwem kolu {este kvalifikacione grupe u {vajcarskom Araau izgubio od selekcije Nema~ke sa 1:4 (1:3) i na kraju je zauzeo tre}e mesto u gru-

pi. U drugom me~u [vajcarska je slavila protiv Ma|arske rezultatom 3:1 (3:0) i zauzela prvo mesto u grupi ispred Nema~ke.

Jedini gol za Srbiju u porazu od Nema~ke postigao je Georgijevi} u 35. minutu, dok su strelci za pobednike bili Kitel u 6, Parker u 18, Bitenkur u 30. i Junes u 55. minutu.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Svakom po poluvreme Vojvodina – Solunac (Rastina) 5:2 (5:0) PODRU^NA LIGA NOVI SAD ^EREVI]: Sremac - Hercegovac 0:0, NOVI SAD: Slavija Fru{kogorac 2:1, Mladost Vrbas 1:0, PETROVARADIN: Petrovaradin - Borac ([) 2:3, SRBOBRAN: Srbobran - Tvr|ava 3:1, BE^EJ: Be~ej - Jedinstvo (R) 1:0, BA^KI PETROVAC: Mladost - Omladinac 4:1, ZMAJEVO: Obili} - Kabel 2:1.

1. Obili} 1912 2. Srbobran 19 9 3. Mladost (BP) 19 9 4. Hercegovac 19 9 5. Petrovaradin 19 8 6. Be~ej 19 8 7. Slavija 19 7 8. Borac 19 7 9. Tvr|ava 19 8 10. Jedinstvo 19 5 11. Omladinac 19 6 12. Vrbas 19 4 13. Sremac 19 5 14. Fru{kogorac19 4 15. Kabel 19 4 16. Mladost (NS)19 3

5 230:1241 8 234:2335 7 336:1834 4 626:1831 6 525:2030 6 523:2130 7 530:2628 5 728:2626 2 930:3426 8 624:2723 5 821:2723 7 818:2019 41018:2919 41119:2716 41123:4216 61015:3015

VETERNIK: FC “Vujadin Bo{kov”, gledalaca 200. Sudija: Utje{anovi} (Novi Sad). Strelci: Novakovi} u 5, Katai u 8 i 30, Bilbija u 16. i Mereba{vili u 26. za Vojvodinu, a Marunovi} u 52. i Koji} u 71. za Solunac. @uti karton: Ili} (Solunac).

VOJVODINA: Kesi}, Laki}, Nestorovi}, Karan, Medojevi}, Mito{evi}, Mereba{vili, Novakovi}, Katai, Adams, Bilbija. Igrali su jo{: Lazovi}, Kova~evi}, Faber, Stojka, Mudrinski, Stjepanovi} i Tudor.

SOLUNAC: Antuni}, Ismaili, Kowovi}, Mandi}, Ili}, Major, Kadakovi}, Kaci}-Beki}, @igi}, Momenat iz me~a Orsi}, ^uqak. Igrali su jo{: Jovi}, Cime{a, Bani}, Koa centralne figure bili su ji}, Vukovi}, Marunovi}, GraAleksandar Katai i Slobodona hovac, Gver i Primorac.

Novakovi}, dok je u nastavku SoDva lica timova u dva polulunac o~itao lekciju doma}inu, vremena: u prvom se Vojvodina a junak tog dela je bio nezadr`ipoigravala s ekipom iz Rastine, vi Perica Koji}.

S. S.

SPORT

DNEVNIK

MU[KA SUPERLIGA: VOJVODINA @ELEZNI^AR DOMA]IN PARTIZANU

Pobednik otvara vrata Evrope Rukometa{i Vo{e su u pro{lom kolu igrali posebnu utakmicu u odnosu na sve druge s obzirom na to da su gostovali u Ka}u. I sve {to se u ka}kom Hramu doga|alo, ina~e pobedila je Vojvodina, u~inilo je ovu po mnogo ~emu specifi~nu rukometnu priredbu bogatijom za jo{ jednu lepu pri~u o nadigravawu velikih rivala i dobrih kom{ija. E, izabranici Darka Jevti}a, {efa Vo{ine struke, su obavezni da duel sa Jugovi}em smeste u istoriju i da se u potpunosti skoncentri{u na dana{wi me~ s Partizanom iz prostog razloga {to }e osvaja~ bodova po svemu sude}i otvoriti vrata Evrope. Prirodno je da novosadski tim leti na krilima prethodnog uspeha i svih prethodnih, ali ako potceni beogradske crno-bele iz razloga {to nisu u zavidnoj formi, mogli bi da do`ive neprijatnost.

Du{an Todorovi} je u grupi iskusnih Vo{inih igra~a i u grupi momaka s fakultetskom diplomom.

U Jugovi}evom dresu uspe{no je vojevao osam godina, druga mu je sezona u Vojvodininom crveno-belom i s obzorom na sve do sada pre|eno na rukometnom terenu sasvim je prirodno wegovo upozorewe uo~i dana{weg duela: - Kada se stave karte na sto, ispada da je sve na na{oj strani: lepa serija od

Vra}a se u vaqanu formu: Du{an Todorovi}

osam utakmica bez poraza, dobra atmosfera u ekipi, doma}i teren, disciplina u igri, blizina izlaska na evroscenu...Ali, zar Partizan nije dobar tim, da li to crno-beli ne `ele u Evropu i {ta to oni nemaju {to mi imamo? Zna~i, sledi nam okr{aj s veoma kvalitetnim rivalom i svako opu{tawe i nepo{tovawe dogovorenog uo~i utakmice mo`e da nam se obije o glavu. Ne, nisam pesimista, s tim {to nema mesta euforiji i lebdewu u oblacima - veli ovaj diplomirani ekonomista, koji svako jutro ide na posao, a u slobodno vreme se posve}uje svom `ivotnom saputniku - rukometu.

Po svemu sude}i Jevti} ni za ovaj me~ ne}e mo}i da izvede najja~i sastav, no nije ni na prethodnim, {to je svakako ohrabruju}e s obzirom da su rezultati tu.

- Najva`nije je da ispo{tujemo dogovoreno u svla~ionici, borbenost i pru`awe maksimuma se podrazumevaju. Predvi|am dobar me~, zanimqiv za gledawe, verujem vite{ki i korketan kako prili~i ovim klubovima i nadam se na{oj pobedi - istakao je Todorovi}, koga je neugodna povreda odvojila od terena bezmalo godinu dana.

No, veliki borac se vra}a u formu, na radost saigra~a, struke, klupskih ~elnika i navija~a.

Utakmica se igra u maloj sali Spensa u 19.30 ~asova.

B. Puno{evac DANAS PADA ODLUKA

Obradovi} novi selektor?

Upravni odbor Rukometnog saveza Srbije odlu~i}e na dana{wem zasedawu da li }e nekada{wi trener Crvene zvezde i Partizana, a sada portugalskog Porta, Qubomir Obradovi} postati novi selektor mu{ke reprezentacije.

~etvrtak1.april2010.

19

NENAD TRUMBETA[, BEK PROLETERA:

Osta}emo u eliti Rukometni klub Proleter Naftagas ~ini se da nije bio u te`oj situaciji nego {to je sada.

Finasije su tabu tema, igra~ki kadar blago re~eno ostavqen u nemilosti, a klub je spao na dva ~oveka, sportskog direktora Momira Rni}a i trenera @eqka Bjelicu, dok je bodovni saldo vi{e nego mr{av. Pre svega besparica klub koji je igrao finale Kupa {ampiona dovela je maltene pred ga{ewe i da nije dvojce spomenutih to bi se i dogodilo. U pro{loj utak-

- Mislim da mo`emo da igramo sa Beogra|anima i da je pobeda za nas u ovom duelu vi{e nego impertiv. Imali smo te{ku seriju utakmica u kojima smo na svom parketu do~ekivali pretendente za titulu, a sada nam dolaze ekipe sa kojima se borimo za goli `ivot i moramo da ih pobe|ujemo i tu nema mnogo filozofije. Imamo kvalitet, ali je potrebno da u svojim glavama ras~istimo {ta ho}emo, svima treba da bude prioritet opstanak i da te`imo tom ciqu.

Nenad Trumbeta{ (18)

mici sa Crvenkom oboren je neslavan rekord- nafta{i su postigli samo 14 golova na me~u i propisno se obrukali.

- Na`alost propustili smo lepu priliku da ostvarimo dobar rezultat u duelu sa Crvenkom, a do`iveli smo pravu katastrofu – vidno neraspolo`en je rekao bek Nenad Trumbeta{. – Lo{e smo otvorili utakmicu, doma}in je poveo sa 7:1 i ve} tada smo bili demoralisani i nismo mogli da se vratimo u me~. Mnogo smo gre{ili i zaslu`eno smo pora`eni, jer smo igrali veoma lo{e i generalno gledano svi smo podbacili.

Slede}i protivnik je uvek neugodna i iskusna ekipa PKB-a, mo`e li se do bodova?

Klub nikad nije bio u te`oj situaciji, da li si optimista u pogledu opstanka?

- Naravno da sam optimista, imamo prilike da se izvadimo.

Jo{ uvek je sve u na{im rukama, kod ku}e igramo sa PKB-om, Smederevom i Partizanom i tu treba tra`iti bodove spasa.

Prvi protivnik su Beogra|ani i moramo sve da uradimo da trijumfujemo i zapo~nemo seriju dobrih rezultata, pre svega pobeda na doma}em parketu. [anse za opstanak su velike, a imamo razloga za optimizam, jer smo svi svesni da Proleter zaslu`uje da i naredne godine igra u elitnom takmi~ewu – istakao je levoruki bombarder nafta{a.

N. Jowev

Talenti u Trstu

Qubomir Obradovi}

- Posle nezavani~nih pregovora telefonom, seli smo za isti sto sa Obradovi}em.

Stekao sam utisak da nema nikakvih prepreka da on postane novi selektor Srbije.

Da li }e na{ predlog biti prihva}en, posledwu re~ da}e upravni odbor RSS. Sada ne mo`e da bude profesionalac, jer ima ugovor sa Portom, ali mo`e da ga raskine na kraju sezone i onda potpi{e profesionalni ugovor - rekao je predsednik stru~nog saveta Branko Garda{evi}.

UO RSS ima 19 ~lanova, koji }e glasawem odlu~iti da li }e Obradovi} biti postavqen za novog selektora mu{ke rukometne reprezentacije Srbije. Kona~na odluka javnosti }e biti saop{tena danas.

Odre|eni su igra~i generacije 1995. i mla|i koji }e od danas u~estvovati na turniru u Trstu. Treneri Zoran Milenkovi} i Vladimir ]etkovi} sa Nenadom Vasilovskim su odredili slede}e igra~e: Milan Vitorovi} (Vojvodina), Alen Osmanovi} (Partizan), Nikola Radulovi}, Strahiwa Ne{i} (Partizan), Aleksa Dimitrijevi} (Beograd), Stefan Ili} (Partizan), Aleksandar Andrejevi} (Partizan), Mihajlo Repanovi} (Partizan), Strahiwa Savi} (Vojvodina), Marko Bukvi} (Vojvodina), Rade Joksimovi} (Vojvodina), \or|e Leki} (Ni{), Nikola Bulatovi} (Spartak), Ogwen Stankovi} (Partizan), Dra{ko Gogov (Partizan) i Aleksa Mani} (Partizan).

U petak na{a selekcija igra sa Hrvatskom u 19, dan kasnije sa Italijom ui 20.30, da bi se turnir zavr{io u nedequ duelom sa Crnogorcima u 11 ~asova.

PRVENSTVO NOVOG SADA

Pobeda Savanovi}a U sedmom kolu memorijala Antona De`ea u susretu najmla}eg u~esnika Vuka Savanovi}a i veterana Spasoja ^abarkape pobeda je pripala omladincu, a u posledwa dva kola ima}e priliku da poka`e da li je taj rezultat dovoqan za sam vrh. Jovi} je odbranio vode}u poziciju protiv Mujagi}a, ali su ga Jevti} i Leskur pobedama pristigli na pola poena. Najstariji u~esnik Milan Ilij} naneo je novi poraz, jo{ uvek aktuelnom prvaku grada, Mladenu Dvorni}u. Iako je Notaro{ van forme ~ak i to je bilo dovoqno za pobedu nad posledwim na tabeli.

Rezultati 7. kola: Mujagi} Jovi} remi, Leskur - Pezeq 1:0,

Remecki - Kokeza remi, Ujhazi - Jevti} 0:1, Savanovi} - ^abarkapa 1:0, Ilij} - Dvorni} 1:0, Kreji} - Medar 0:1 (kontumacija), Nedeqkovi} - Markov remi, Gabri} - Veselica remi, Kova~i} - Stani{i} 1:0, Notaro{ - Cveti} 1:0, Vojvodi} Gvozdenovi} 0:1, Plasman posle 7.kola: 1. Jovi} 5,5, 2-3. Jevti}, Leskur 5, 4-7. Kokeza, Remecki, Mujagi}, Savanovi} 4,5, 8-10. Ilij}, Medar, Pezeq 4, 11-14. Ujhazi, Dvorni}, ^abarkapa, Markov 3,5, 15-20. Gabri}, Notaro{, Kreji}, Veselica, Kova~i}, Nedeqkovi} 3, 21-22. Gvozdenovi}, Vojvodi} 2, 23. Stani{i} 1,5, 24. Cveti} 1 poen.

B. D.

20

EKOLOGIJA

~etvrtak1.april2010.

DNEVNIK

Eko–takse od danas

KONFERENCIJA „ZELENA SRBIJA”

U fondu 100 miliona evra Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa dr Oliver Duli} izjavio je ju~e da se o~ekuje da }e prihod Fonda za za{titu `ivotne sredine u ovoj godini dosti}i 100 miliona evra, a da }e svima onima koji `ele da ula`u u o~uvawe `ivotne sredine na raspolagawu biti krediti tog Fonda.

Duli} je na konferenciji „Zelena Srbija“, kojoj su prisustvovali predstavnici privrednog sektora u zemqi i me|unarodnih organizacija, kazao da }e Fond predstavnicima privrede ponuditi dve vrste kredita.

Duli} je objasnio da }e svima koji se opredele za kredit u nekoj od banaka direktno biti subvencionisano 20 odsto sredstava, a da }e pod povoq-

PREDLO@EN EKOLO[KI PROTOKOL ZA PARLAMENTARNE STRANKE

Ministar Duli} je podsetio da od danas po~iwe primena Uredbe o uvo|ewu ekolo{kih taksi, koja podrazumeva pla}awe taksi za proizvode koji }e, nakon upotrebe, postati otpad.

On je istakao da ekolo{ka taksa mo`e da poskupi robu na koju se napla}uje za nekoliko procenata, a ne za 30 odsto kako su tvrdili proizvo|a~ki ku}nih aparata.

Danas po~iwe naplata ekolo{ke takse na elektri~ne i elektronske uredjaje, baterije, akumulatore, otpadna uqa i proizvoda sa azbestom. Prema Uredbi Vlade Srbije, iznos takse odre|uje se u zavisnosti od vrste i te`ine proizvoda i tro{kova recikla`e.

Na primer, taksa za velike ku}ne aparate, kao {to su {poreti i fri`ideri je 30 dinara po kilogramu, za male ku}ne aparate, usisiva~e, televizore i ra~unare taksa je 60 dinara po kilogramu, a za monitore 90 dinara po kilogramu. Na ekolo{ku taksu ne}e se napla}ivati porez na dodatu vrednost (PDV), a preduze}ima koja budu izvozila robu dobi}e povra}aj novca koji je napla}en za ekolo{ku taksu.

OBNOVQIVA ENERGIJA MO@E DA IZAZOVE [TETU U PRIRODI

I vetrogeneratori ubijaju ptice

Za zdravu i ~istiju Srbiju

Centar modernih ve{tina, kao nacionalni koordinator BELLS pokreta, pokrenuo je inicijativu za usvajawe Protokola o politi~kim standardima za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine u svim parlamentarnim strankama u Srbiji. Ciq usvajawa Protokola je da parlamentarne stranake prihvate minimum na~ela, koja }e u budu}nosti biti smernice za izgradwu zdrave `ivotne sredine u Srbiji.

Politi~ke stranke, potpisnice ovog protokola, prihvati}e deset osnovnih politi~kih standarda za{tite i unapre|ewa `ivotne sredine, koji treba da obezbede oporavak, o~uvawe i odr`ivost `ivotne sredine.

Obaveze}e se, izme|u ostalog, da im prioritet bude stalno uskla|ivawe nacionalnih politika `ivotne sredine i odr`ivog razvoja sa politikama Evropske unije, kao i usvajawe i ratifikacija me|unarodnih dokumenata koji se odnose na `ivotnu sredinu, kao i wihovo efikasno sprovo|ewe.

Obaveza}e se da }e obezbediti boqu saradwu i dijalog sa organizacijama civilnog dru{tva, ukqu~uju}i stru~nu javnost i ostale zainteresovane strane...

U BELLS pokretu, koji je nastao kao rezultat dvogodi{weg regionalnog projekta javnog zastupawa „Regionalna akcija i kohezija u oblasti `ivotne sredine“, smatraju da je ~ista i zdrava `ivotna sredina op{te dobro, kao i da pitawa `ivotne sredine ne poznaju administrativne granice, nacionalna i strana~ka obele`ja, i da se jedino kroz dijalog, partnerstvo i razumevawe mo`e posti}i saglasnost oko op{te odgovornosti i obaveza, a sve za dobrobit prirode.

A. B.

nim uslovima biti omogu}eno i davawe kredita u iznosu od 400.000 evra za projekte za{tite `ivotne sredine.

- Fond o~ekuje velike prihode iz impementacije Uredbe o posebnim tokovima otpada, a nadamo se da }e nam se obratiti svi oni koji `ele da se bave za{titom `ivotne sredine, a posebno recikla`om. Suo~avamo se sa velikim izazovom, jer borba za ekologiju zna~i i borbu za ekonomiju - kazao je Duli}. [ef odseka za ekonomiju i evropske integracije u Delegaciji Evropske unije Alberto Kamarata kazao je tom prilikom da je va`na primena zakona iz oblasti ekologije.

- Implementacija i sprovo|ewe zakona zavisi od podr{ke na nivou lokalne sredine - kazao je Kamarata i podsetio da su u svetu najkonkurentnije zemqe koje najvi{e rade na o~uvawu `ivotne sredine.

Izvor: Tanjug

Kori{}ewe energije vetra smatra se pogodnim na~inom obezbe|ivawa obnovqive energije. Imaju}i u vidu da je proces kori{}ewa energije vetra tehni~ki usavr{en i da u Srbiji, ukqu~uju}i i Vojvodinu, postoje povoqna podru~ja za tu aktivnost, kod konstrukcije postrojewa u obzir se moraju uzeti i wihovi ozbiqni nedostaci. Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodina i Liga za ornitolo{ku akciju Srbije ukazuju na alarmantnu ~iwenicu da postoje i dokazano negativni

binama, posebno fatalni ako se vetroparkovi nalaze na migratornim koridorima ptica ili u i oko za{ti}enih podru~ja i podru~ja na kojima se skupqaju velika jata selica. Rizik od sudara sa elisama vetroturbina je najve}i kada su uslovi za let lo{i (jaki vetrovi, ki{a, magla, no}i bez mese~ine), kako pokazuju me|unarodna iskustva.

Osim neposrednih {teta koje izazivaju, posebno velikih o{te}ewa populacija ugro`enih vrsta, vetrogeneratori drasti~no uti~u na o~uvawe izvor-

Vetroparkovi predstavqaju barijeru za kretawe ptica, po{to ne mogu na vreme da ih uo~e i izbegnu efekti vetroparkova i vetrogeneratora na predeoni diverzitet i biodiverzitet, posebno na lete}e organizme: veliki broj vrsta ptica i ne{to mawi broj vrsta slepih mi{eva. Glavni rizici koji im prete od strane vetrogeneratora su uznemiravawe, ugiwavawe kao posledica sudara sa turbinama, o{te}ewe ili gubitak stani{ta, uznemiravawe tokom izgradwe i odr`avawa, kao i buka tokom eksplatacije Uznemiravawe postoji zbog buke, turbulencije vazduha, vizualnih razlika u stani{tima, zbog pove}anih ~ovekovih aktivnosti u vetroparkovima, izgradwe pristupnih puteva za odr`avawe. Vetroparkovi predstaqaju i barijeru za kretawe ptica, po{to ptice ne mogu na vreme da ih uo~e i izbegnu. ^esti su i sudari jata ptica ili pojedina~nih primeraka sa tur-

nog izgleda pejza`a, vizualno zaga|uju}i prostor svojim masovnim konstrukcijama, jednoli~no{}u izgleda i nemogu}no{}u uklapawa u okolinu.

Dru{tvo za za{titu i prou~avawe ptica Vojvodine i Liga za ornitolo{ku akciju Srbije skre}u pa`wu javnosti da je najve}e interesovawe brojnih investitora i wihovih zastupnika u izgradwu vetroparkova u ju`nom i sredwem Banatu. Postoji i spremnost lokalnih samouprava da iza|u u susret investitorima ustupawem povoqnog zemqi{ta (za koje su investitori zainteresovani), spremnost JP „Elektromre`a Srbije“ za prihvat proizvedene struje, strate{ka opredeqewa u pravcu kori{}ewa energije vetra u Vojvodini, subvencije dr`ave za proizvodwu energije iz alternativnih izvoda i nau~na saznawa koja ukazuju na povoqne lokacije

za vetroparkove. No, na tom prostoru postoje dva velika za{ti}ena prirodna dobra: Specijalni rezervat prirode „Deliblatska pe{~ara“ i Predeo izuzetnih odlika „Vr{a~ke planine“ i tri evropski zna~ajna podru~ja za ptice. Ju`ni Banat je verovatno pticama najbogatije podru~je u Vojvodini i jedno od najbogatinih u Srbiji i stihijsko podizawe vetrogeneratora i vetroparkova moglo bi da izazove nemerqivu {tetu na fauni ptica. Potencijalno su ugo`ene kako ptice koje se na ovom podru~ju gnezde, tako i velika jata ptica koja ga prele}u ili se tu zaustavqaju tokom seo-

be, a najvi{e: globalno ugro`eni orao krsta{ i stepski soko, kao i orao klikta{, crni orao, orao belorepan, patuqasti orao, orao zmijar, crna i ri|a luwa, crna i bela roda, `dral, kao i mnogobrojne vrste pataka, guski i labudova. Sve ove vrste su za{ti}ene kako na nacionalnom nivou, tako i obavezama Bonske i Bernske konvencije koje je Srbija ratifikovala.

Dru{tvo i Liga isti~u da je prilikom izbora lokacija za gradwu vetroparkova potrebno imati u vidu preporuke Evropske komisije i sa naro~itom ozbiqno{}u utvrditi takve lokacije koje ne}e uzrokovati neobnovqive {tete na{oj prirodnom ba{tini. Pri izdavawu dozvola za gradwu vetroparkova dr`avni organi striktno moraju da po{tuju pre svega Zakon o za{titi prirode koji zabrawuje locirawe vetrogeneratora u i pored zna~ajnih podru~ja za ptice i na putevima seobe, {to iskqu~uje mogu}nost da vetrogeneratori budu postavqeni u {iroj okolini za{ti}enih prirodnih dobara Deliblatska pe{~ara i Vr{a~ki breg, odnosno dela Dunava u ju`nom Banatu, za {ta su investitori uglavnom zainteresovani. U suprotnom, realno je o~ekivati drasti~ne promene u `ivom svetu uz veliku mogu}nost da opstanak na{ih najre|ih vrsta ptica i nezamewive prirodne ba{tine bude ozbiqno doveden u pitawe.

A. B.

[AFRAWIKA RASTE SAMO NA LUDA[U, U SRBIJI

Panonski biser proslavio ro|endan Luda{ko jezero proslavilo je 28. marta 33. ro|endan. Ramsarska konvencije o za{titi vodenih stani{ta od me|unarodnog zna~aja potpisana je 1977. godine, {to je jedan od panonskih bisera registrovalo kao mo~varu od me|unarodnog zna~aja u gne`|ewu i seobi ptica mo~varica. Luda{ko jezero je veli~ine 328 hektara i jedinstveno u Srbiji. Wegovo plitko korito formirano je radom vetrova na dodiru pe{~are i lesne zaravi.

Pored pti~jeg sveta, me|u retkosti podru~ja ubrajaju se i druge `ivotiwe, kao {to je vidra, korwa~e, retke vrste insekata, ali su prisutne i retke vrste biqaka, koje se navode u Crvenoj kwizi Srbije.Specijalni rezervat prirode „Luda{ko jezero”, za{ti}en je od 1994. godine u sada{wem obliku, ali je deo jezera bio je pod za{titom ve} od 1955.godine.

Prema novoj Uredbi iz 2006. godine, Rezervat se pro{irio i obuhvata po-

vr{inu od 847 hektara, uz 2.002 hektara za{titne zone.

O za{ti}enim prirodnim dobrima: specijalni rezervat prirode Luda{ko jezero, specijaln rezervat prirode Selevewske pustare, predeo izuzetnih odlika Suboti~ka pe{~ara i park prirode Pa-

li} brine Javno preduze}e „Pali}–Luda{“. Na podru~ju dobara kojima upravqa ovo preduze}e, u pograni~nom regionu sa Ma|arskom, ustanovqeno je da se nalaze stani{ta biqnih vrsta koja se nalazi na spisku strogo za{ti}enih divqih vrsta biqaka.

- U pitawu je biqna vrsta pod nazivom {afrawika, to je {umsko-stepska biqka koja je sinonim za na{e podru~je, jer je kod nas weno jedino stani{te u Srbiji - rekao je v.d. direktor JP “Pali} Luda{” Sr|an Zeki}. Pro{le godine je na za{ti}enim prirodnim dobrima zabele`eno gne`|ewe nekoliko vrsta ptica, koje su u pro{losti bile rasprostrawene u Vojvodini u velikom broju. Me|utim, zbog antropogenog faktora, odnosno negativnog delovawa ~oveka, one su napustile ovo podru~je.

Najzna~ajnije je gne`|ewe crne rode (Ciconia nigra), vrste koja se nalazi na spisku strogo za{ti}enih divqih vrsta `ivotiwa.

Preduslov da se vrati u ovaj predeo svakako je po{tovawe re`ima za{tite i smawewe uticaja ~oveke na prirodu.

– Pored toga, prime}en je pove}an broj gnezde}ih parova modrovrane u delu ugro`enih slatinskih livada na za{ti}enom podru~ju. Re~ je o strogo za{ti}enoj vrsti, koja predstavqa najboqi indikator za slatinske livade. Populacioni trend modrovrane u Evropi je veoma negativan, {to va`i i za populaciju u Srbiji, ~iji se veliki deo nalazi na teritoriji Vojvodine. Ovih ptica je sve mawe zbog nedostatka povoqnih prirodnih gnezdili{nih dupqi u solitarnim starim stablima drve}a, ali i fragmentacija wenih hranili{ta, nekada prostranih slatinastih livada i pa{waka i ekstenzivno obra|ivanih stepa, obja{wava Zeki}.

A. A.

ISPITIVAWE NEJONIZUJU]EG ZRA^EWA

Dozvole za pet institucija

Ministarstvo `ivotne sredine dodelilo je re{ewa kojima su ovla{}ene instutucije za ispitivawe nivoa nejonizuju}ih zra~ewa.

- Prvi put u Srbiji dodequjemo ovakva re{ewa, a wima je ovla{}eno pet institucija - rekao je nadle`ni dr`avni sekretar Miladin Avramov. - Zakonom o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa, kao i podzakonskim aktima, propisane su grani~ne vrednosti upola mawe od preporuka SZO. On je istakao da Ministarstvo sprovodi kontinuiranu edukaciju o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa, {to }e uticati na to da se gra|ani oslobode straha od zra~ewa.

Za ispitivawa su ovla{}eni: DOO „Konsing” iz Beograda, PMF u Novom Sadu - Laboratorija za ispitivawe radioaktivnosti uzoraka i doze jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~ewa, Elektrotehni~ki institut „Nikola Tesla” Laboratorija za ispitivawe i etalonirawe iz Beograda, Institut „Vatrogas” iz Novog Sada i Institut za kvalitet radne i `ivotne sredine „1. maj” iz Ni{a.

A. B. VE]INA DR@AVA PODR@ALA SPORAZUM IZ KOPENHAGENA

Ograni~ewe globalnog zagrevawa Oko 110 dr`ava, ukqu~uju}i sve velike emitere gasova sa efektom staklene ba{te, na ~elu sa Kinom i SAD, podr`ale su neobavezuju}i Sporazum iz Kopenhagena o borbi protiv klimatskih promena, saop{tile su Ujediwene nacije.

Zvani~nu listu zemaqa, koje su podr`ale Sporazum iz Kopenhagena je Sekretarijat UN za klimatske promene objavio tri meseca po{to je o tom dokumentu postignut dogovor na samitu u danskoj prestonici, preneo je Rojters.Sporazum, iako nije obavezuju}i, kao {to su se nadale mnoge dr`ave, odre|uje ciq za ograni~ewe globalnog zagrevawa na najvi{e dva stepena Celzijusa, ali ne propisuje {ta bi svaka zemqa trebalo da radi da bi se to ostvarilo.

Predsednik Sekretarijata UN za klimu Ivo de Bur izjavio je da ne o~ekuje da }e obavezuju}i sporazum o klimatskim promenama biti sklopqen do kraja 2011, {to je dve godine kasnije nego {to je bilo prvobitno planirano. De Bur je istakao kako se nada da }e na slede}oj ve}oj klimatskoj konferenciji, zakazanoj za decembar u Meksiku, biti postignuto ono {to nije u Kopenhagenu - da se osmisli „operativni okvir“ za kontrolu emisije ugqen-dioksida i pomo} zemqama da se prilagode klimatskim promenama.

(Tanjug)

SVET

DNEVNIK

DVA DANA POSLE EKSPLOZIJE NA STANICAMA METROA U MOSKVI

Dvanaest mrtvih u ruskom gradu Kizqaru MOSKVA: Najmawe 12 qudi je poginulo, me|u kojima jedan visoki funkcioner policije i osmorica policajaca, a 29 osobe su rawene u dvema eksplozijama u gradu Kizqaru, u ruskom regionu Dagestan, saop{tio je istra`ni odbor pri glavnom tu`ila{tvu Rusije.

Automobil bomba, parkiran u blizini gimnazije i republi~kog Ministarstva unutra{wih poslova u centru grada, eksplodirao je u trenutku kada je pored wega prolazila policijska patrola, usmrtiv{i dva policajca.

Policijski zvani~nik je izjavio da je drugu bombu aktivirao bomba{ samoubica koji je nosio policijsku uniformu, ubrzo po{to su se na mestu prethodne eksplozije okupili policija i posmatra~i, prenele su agencije.

Me|u poginulima je i na~elnik policije grada Kizqara Vitalij Vederwikov, saop-

{tio je portparol pokrajinske policije, a nastradalo je jo{ najmawe {est policajaca.

Prema izve{tajima agencija u vreme eksplozija u {koli nije bilo dece. U Dagestanu, prete`no muslimanskom regionu koji se grani~i sa ^e~enijom, ~esti su napadi ~ije su mete policija i vladini zvani~nici.

Privla~ewe policije na mesto prve eksplozije, a zatim aktivirawe jo{ jedne bombe uobi~ajena je taktika pobuwenika sa Severnog Kavkaza, naveo je Rojters.

Dva bomba{ka napada usledila su dva dana posle dve eksplozije na stanicama metroa u Moskvi, u kojima je poginulo 39 qudi. Vlasti tvrde da su napade izvele dve `ene povezane sa pobuwenicima iz regiona Severnog Kavkaza, koji obuhvata niz ve}inski muslimanskih provincija, ukqu~uju}i ^e~eniju.

Putin: Napadi su povezani Premijer Rusije Vladimir Putin rekao je ju~e da su teroristicki napadi u moskovskom metrou i ju~era{wi u severnokavkaskoj republici Dagestan povezani, ocewuju}i da je re~ o "zlo~inima protiv Rusije". "Ne iskqu~ujem da je dejstvovala ista banda. Za nas nije va`no ko u kom delu dr`ave je izvr{io zlo~in, nije va`no ko je postao `rtva, koje su nacionalnosti ili vere ti qudi", kazao je Putin. "Polazimo od toga da je to zlo~in protiv Rusije", dodao je Putin. On je ministru unutra{wih poslova Ra{idu Nurgalijevu nalo`io ja~awe policijskih snaga u republikama na Severnom Kavkazu.

biti sli~an metal-detektoru, da }e otkrivati prisustvo eksploziva kod ~oveka, te da ne}e biti nikakvog uticaja na zdravqe qudi.

"Na taj na~in uspe}emo da osiguramo i metro, i aerodrome, i `elezni~ke stanice", rekao je Rogozin, navode}i da }e aparati biti primewivani i u Rusiji, i u SAD i u evrospkim zemqama.

"Sada tim povodom vodimo ozbiqan razgovor", dodao je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u. Govore}i o teroristi~kom napadu u moskovskom metrou, Rogozin je ocenio da bez podr{ke ekstremisti~ke ilega-

le u megapolisima nije mogu}e izvr{iti teroristi~ki akt.

"Teroristi~ki akti u Londonu sprovedeni su uz podr{ku te ilegale koja postoji u Londonu.

Odgovaraju}i teroristi~ki akti u SAD sprovodili su se kada je sama ilegala bila u SAD", rekao je ruski diplomata. "Isto je i kod nas. Nemogu}e je zamisliti da su prosto do{li turisti i doneli sa sobom ran~eve eksploziva i ovde to organizovali i da nema zainteresovanih osoba za destabilizaciju u zemqi", rekao je Rogozin, preneo je Interfaks.

(Tanjug)

Talibani ismevaju Obamu KABUL: Talibani su ju~e ocenili da se ameri~ki predsednik Barak Obama pona{ao "kao lopov" jer je u Avganistan do{ao no}u, i isto tako i oti{ao, i to zato {to je bio suvi{e upla{en da do|e dawu zbog pretwi pobuwenika.

"Nenajavqenom {esto~asovnom posetom Avganistanu..., Obama je potvrdio da wegova vojna strategija i slawe dodatnih 30.000 vojnika i wegova propaganda za ja~awe morala nisu napravile pomak", navodi se u

saop{tewu postavqenom na veb sajt talibana, prenosi Rojters.

"Muxahedini su dodatno saterali neprijateqa u }o{ak, u toj meri da on (Obama) sada ne mo`e da do|e u posetu Avganistanu po danu. On dolazi tokom no}i i `uri da se vrati po mraku, pona{aju}i se ironi~no kao lopov", dodaje se u saop{tewu.

Obama je u nedequ do{ao u svoju prvu posetu Kabulu od kako je postao predsednik pre skoro 15 meseci. On je stigao u ameri~ku vazduhoplovnu bazu u Bagramu,

BELGIJA

Zabrana no{ewa vela BRISEL: Odbor belgijskog parlamenta za unutra{we poslove ju~e je jednoglasno izglasao zabranu no{ewa vela preko lica na javnim mestima.To je prvi korak ka dono{ewu obavezuju}e odluke o tome i o~ekuje se da }e Parlament Belgije o tome glasati krajem aprila. Ukoliko zabrana bude usvojena u parlamentu, Belgija }e postati prva evropska zemqa koja je zabranila muslimanskim vernicama da izlaze u javnost potpuno prekrivenog lica i tela. To pita-

we pokrenuto je i u drugim ~lanicama EU, me|u kojima je i Francuska. Dr`avni savet u Francuskoj, najvi{e administrativno telo u dr`avi, ju~e je upozorio da bi zabrana potpunog pokrivawa tela, u skladu s islamskom tradicijom kod `ena, mogla da se tuma~i kao protivustavni ~in. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je, me|utim, jasno upozorio da burkama nema mesta u Francuskoj, iako je to zemqa sa najve}im brojem muslima(Beta) na u Evropskoj uniji.

Prvanov bez opoziva

Automobil bomba u gradu Kizqaru

Rusija i Zapad zajedno prave detektor za eksploziv

Dmitrij Rogozin

21

BUGARSKA

STALNI PREDSTAVNIK RUSIJE PRI NATO-u DMITRIJ ROGOZIN

MOSKVA: Rusija zajedno sa zapadnim zemqama radi na proizvodwi detektora za eksplozivne materije na udaqenosti, izjavio je ju~e stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin.

"Sada, otkri}u tu tajnu, u okviru nau~ne saradwe sa vode}im zemqama - ~lanicama zapadne zajednice, razra|ujemo prototip aparata, specijalne tehni~ke sprave, koja }e mo}i da detektuje eksplozivne materije na rastojawu", rekao je Rogozin za radio Ruska slu`ba vesti, preneo je Itar-Tass. Ruski diplomata je dodao da }e aparat

~etvrtak1.april2010.

severno od Kabula, odakle je helikopterom preba~en u prestonicu, odnosno u utvr|enu predsedni~ku palatu gde se sastao sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem. Obama je stigao pod okriqem no}i, a nakon {est sati napustio je Avganistan tako|e po mraku. Tokom tih {est sati obavio je 25-minutni razgovar sa Karzaijem i obratio se ameri~kim vojnicima u bazi u Bagramu. Tom prilikom ameri~ki predsednik je istakao da su talibani, svrgnuti

2001. godine ameri~kom vojnom intervencijom, "priterani u }o{ak" ali da su oni i wihovi saveznici iz Al kaide odlu~ni neprijateqli. Ovu Obaminu izjavu talibani su protuma~ili kao ameri~ko prihvatawe ~iwenice da se oni "odlu~no bore sa nepokolebqivom uporno{}u". Iz Bele ku}e je obja{weno, kako podse}a britanska agencija, da zbog lo{eg vremena i logisti~kih problema Obama ranije nije do{ao u Avganistan.

(Tanjug)

SOFIJA: Poslanici bugarskog parlamenta nisu ju~e podr`ali predlog vladaju}ih stranaka da se pokrene procedura opoziva predsednika dr`ava Georgija Prvanova zbog navodnog kr{ewa ustava. Za predlog da se pokrene opoziv pred Ustavnim sudom glasalo je 155 od 240 poslanika, ali je za usvajawe predloga bilo potrebno da glasa 161 poslanik.

Predlog za opoziv podnela je vladaju}a stranka Gra|ani za evrop-

ski razvoj Bugarske (GERB) premijera Bojka Borisova. Oni su optu`ili Prvanova da je prekr{io ustav time {to je javno objavio privatni razgovor sa ministrom finansija Simeonom \ankovom. Predmet razgovora bili su \ankovovi komentari o predsedniku koje je izneo u jednoj televizijskoj emisiji. U GERB-u navode da ministar \ankov nije znao da se taj razgovor snima i da }e kasnije biti objavqen.

EKS-JU

Mogu}e izbacivawe iz Saveta Evrope SARAJEVO: Savet Evrope (SE) sigurno }e reagovati na nesprovo|ewe presude kojom je nalo`eno brisawe diskrimini{u}ih odredaba iz Ustava Bosne i Hercegovine, a jedna od mogu}nosti je suspenzija ~lanstva BiH u toj organizaciji, izjavio je koizvestilac za BiH u

Parlamentarnoj skup{tini SE Kimo Sasi. Sasi je upozorio da bi organizacija op{tih izbora u BiH u oktobru prema Ustavu koji je progla{en diskrimini{u}im predstavqala ozbiqno kr{ewe demokratskih normi i standarda, prenele su "Nezavisne novine".

Policija traga za Kapetanom Draganom ZAGREB: Australijska policija poku{ava da locira Dragana Vasiqkovi}a, koji je, izgleda, u bekstvu nakon {to je Vrhovni sud doneo odluku da mo`e biti izru~en Hrvatskoj, javqa Hina pozivaju}i se na australijske medije."Australijska savezna policija nastavqa s raspitivawem kako bi locirala Snedena", navodi se u saop{tewu iz kancela-

rije dr`avnog tu`ioca. Vasiqkovi}, koji `ivi u Australiji pod imenom Danijel Sneden, nije se pojavio prekju~e pred Vrhovnim sudom u Kanberi, kada je doneta odluka kojom je otvoren put za wegovo izru~ewe Hrvatskoj, i policija strahuje da je u bekstvu.

On je navodno ve} no} ranije odlu~io da se vrati u svoju ku}u u Kofs Harburu.

Ma|arska pomo} Makedoniji SKOPQE: Ma|arski ministar spoqnih poslova Peter Bala{ izjavio je ju~e u Skopqu da }e wegova zemqa u~initi sve da bi Makedonija ubrzala proces integracije u Evropsku uniju, ali i upozorio da bi spor s Gr~kom oko imena mogao da ugrozi taj proces. Bala{ koji boravi u jednodnevnoj poseti Makedoniji, razgovarao je ju~e sa makedonskim kolegom Antoniom Mi-

lo{oskim. Upitan da li }e spor o imenu s Gr~kom ugroziti evrointegraciju Makedonije, Bala{ je odgovorio potvrdno. Ma|arski ministar je demantovao da je nakon prekju~era{weg susreta sa srpskim i gr~kim kolegama Vukom Jeremi}em i Dimitrasom Drucasom u Budimpe{ti rekao da "Makedonija mora sa~ekati nekoliko godina za prijem u Evropsku uniju".

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Kimun otvorio je ju~e u Wujork donatorsku konferenciju pozivaju}i zemqe da finansijski pomognu "boqu budu}nost" Haitija, uni{tenog u razornom zemqotresu ove godine. "Plan za obnovu i razvoj dr`ave ima za ciq da pretvori jednu tragediju u priliku da se Haiti rekonstrui{e na osnovama boqim nego {to su bile one pre zemqotresa".

[AKIRA Pop zvezda [akira otkrila je da joj je bilo potrebno stotine ~asova terapije da bi prevazi{la negativan stav prema sopstvenom telu. „@elela sam da budem vi{a, da imam du`e noge, u`e kukove, mawu stra`wicu, `elela sam ~ak i da umesto kovrxave imam ravnu kosu", pri~a [akira koja se, ina~e, nalazi na ~etvrtom mestu liste peva~ica koje su zaradile najvi{e novca u karijeri.

ASIF ALI ZARDARI [vajcarske vlasti nisu dobile zahtev Pakistana da se ponovo otvori slu~aj korupcije protiv pakistanskog predsednika Asifa Alija Zardarija.

Sud u @enevi je 2003. godine osudio Zardarija i wegovu suprugu, biv{u premijerku Benazir Buto, koja je u me|uvremenu ubijena, za prawe 13 miliona dolara dobijenih od mita, ali je drugostepeni sud odbacio presudu.

ZBOG SLABE POSE]ENOSTI, U MNOGIM GRADOVIMA I SELIMA [PANIJE OTKAZUJU SE KORIDE

Kriza spasla bikove MADRID: Korida je vekovima za{titni znak [panije i uz fudbal najpopularnija zabava u zemqi.

Me|utim, odluka tri {panska regiona da borbu s bikovima proglase svetskom kulturnom ba{tinom izaziva revolt udru`ewa za za{titu `ivotiwa. "Do{li smo u Madrid da podr`imo {panske kolege koji protestuju zbog odluke da se borba sa bikovima proglasi kulturnim nasle|em [panije i Evrope", navodi Marius Kolf iz Me|unarodnog udru`ewa za za{titu `ivotiwa.

Uz poruku, "Tortura nije kultura", aktivisti za za{titu `ivotiwa upozoravaju da svake godine u koridama strada 12.000 bikova.

Dok demonstranti smatraju da nema opravdawa za okrutno pona{awe prema `ivotiwama i da wihova patwa nije deo kulture, bra-

nioci jednog od simbola {panske tradicije poru~uju: "Ako vam se ne svi|a, ne treba da gledate".

Od poziva na zabranu borbe s bikovima, sto~are, toreadore i druge u~esnike u tom biznisu mnogo vi{e brine ekonomska kriza. Zbog otkazivawa borbi u mnogim {panskim gradovima i selima, 4.000 bikova ne}e juri{ati na crveni pla{t. U Barseloni je ostala samo jedna korida, a druga je pretvorena u {oping centar.

"Ekonomski uticaj je ogroman. Ne samo zbog novca koji se vrti oko koride, ve} i zbog razvoja sela", navodi uzgaiva~ bikova Fernando Kuadri. Oko 1.400 farmi u [paniji odgaja bikove za borbe, a u tom sektoru zaposleno je ~ak 200.000 qudi. Da je re~ o unosnom poslu pokazuje i podatak da je godi{wa zarada od borbe s bikovima i do dve i po milijarde evra.

22

~etvrtak1.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

18183

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak1.april2010.

23

24

~etvrtak1.april2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tele103159 fon 6399-305.

~etvrtak1.april2010.

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

103160 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.

U~enici 300400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367482, 063/471-644.

102904

25

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305.

103161

KOD LIMANSKE PIJACE dvosoban kompletno name{ten stan, odmah useqiv. Telefon 063/592-885.

103182

26

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak1.april2010.

DETELINARA, ekstra povoqno, na prodaju 2.5 stan, ukwi`en, useqiv od 62m2 po ceni od 53.500. Tel. 636-8429.

50008 BULEVAR okolina, na prodaju ukwi`en 3.0 useqiv stan od 73m2 po ceni od 67.700. Tel. 6368429.

50009 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437, 063/534-505.

30004 LIMAN 3, trosoban stan 72m2, na prvom spratu. Telefon 064/118-1104.

102022

CENTAR, na prodaju nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Tel. 636-8429.

50010

IZDAJEM lep, dvosoban stan kod pijace na Limanu. Cena povoqna. Telefon 462-786.

103171 IZDAJEM garsoweru u centru, @elezni~ka ul. komforna, name{tena, parking u dvori{tu, na du`e vreme, zaposlenoj osobi.

Telefon 064/4000-890, 021/636-8402.

102316 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

103164 IZDAJEM mawi dvoiposoban prazan stan na Novom nasequ, 45m2, prvi sprat, terasa, cena: 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.www.aleks-nekretnine.com 103163 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan, prvi sprat, Novo naseqe, telefon 063/8944168, cena 130E. 103119 IZDAJEM povoqno name{ten, uli~ni stan, 38m2, u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9.

102713 IZDAJEM stan u Budimpe{ti, strogi centar, 76m2, trosoban.

Telefon 063/501-962.

102859 GARSOWERA u Bore Prodanovi}a 25m2, name{tena, useqiva 140 E i depozit. Telefon 063/244-759.

102344 U BUDIMPE[TI sme{taj u centru grada, povoqno. Latin~i} +36209257939.

103175 IZDAJEM nov kompletno name{ten jednoiposoban stan 30m2, ul. Augusta Cesarca, nov name{taj, ma{ina za ve{, cena 160E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

103162 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu IV, cena: 200E. Telefon 063/589-504.

103248 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru kod Sajma, 25m2, nov name{taj, ma{ina za ve{, klima, cena: 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

103165 IZDAJEM nov jednoiposoban prazan stan 45m2 sa kuhiwskim elementima u ]irpanovoj ulici, useqiv, cena 180E. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-920.

103258 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan na keju - stari grad. Telefon 065/88-88-272.

103253 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru ozbiqnoj zaposlenoj osobi nepu{a~u, centar, ul. Petra Drap{ina.

Telefon 021/462-241.

103229 IZDAJEM name{tenu garsoweru 22m2 Rumena~ka 108, cena: 150E. Telefoni: 063/107-1003, 069/107-1003.

103228 IZDAJEM potpuno opremqen jednosoban stan kod @elezni~ke stanice. Zvati posle 17 ~asova. Telefon 021/505-217. 103205 IZDAJEM name{ten 1.5 soban stan u Bra}e Ribnikara 180E, odmah useqiv. Telefon 064/0907-889, 021/547-920.

103257

CENTAR - kupujem dvori{ni stan sa malo stanara, urednim papirima i centralnim grejawem.

Telefon 064/300-75-26.

103207

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom.

Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

102384

PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534505.

30001 [IRI CENTAR, Vojvode Mi{i}a prodajem ukwi`en 1.0 stan na I spratu po ceni od 41.200. Tel. 636-6952.

50001 CENTAR, na prodaju odli~na za izdavawe, novija, odmah useqiva garsowera od 24m2 po ceni od 31.000. Tel. 636-8429.

50002 PRODAJEM ukwi`enu noviju garsoweru 19m2 u strogom centru, lift, cena: 27.000E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-919.

103256

NOVOSADSKOG SAJMA, na prodaju komplet renoviran, ukwi`en stan od 46m2 po ceni od 52.500. Tel. 636-6952.

50003 GRBAVICA, Danila Ki{a na prodaju nov, odli~an, useqiv 2.0 stan od 54m2. Tel. 636-6952. 50004 NOVA DETELINARA, na prodaju noviji 2.0 stan, odli~nog rasporeda, useqiv, po ceni od 49.900. Tel. 636-8429.

50005 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, ostava, 3. sprat, na dve strane, useqiv, bez posrednika, ukwi`eno. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

30002 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

30003 PRODAJEM jednoiposoban stan od 37m2, Somborski bulevar, drugi sprat, luksuzno opremqen. Terasa i pogled na Bulevar. Bez posrednika. Telefon 063/123-80-14.

103193 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan 37m2, u @elezni~koj ulici, I sprat, grejawe na struju, cena 34.000E. Telefoni: 064/0907-889, 021/547-919.

103259

NOVA DETELINARA, na prodaju nov 2.5 stan, useqiv, odli~nog rasporeda po ceni od 63.500.

Tel. 636-6952.

50006 LIMAN, na prodaju useqiv, ukwi`en stan od 75m2, odli~nog rasporeda po ceni od 72.100.

Tel. 636-8429.

50007

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu blizu fabrike Vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

103211 BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1.

Mogu} dogovor, hitno. Telefon 064/314-37-14.

103155 PRODAJEM plac i po u izgradwi, Ka}, Bra}e Ma`ar i ku}u 1/1, Sremski Karlovci 80m2, useqiva.

Telefon 021/621-2241, 069/5513-583. Zoki Galija.

102871 PRODAJEM ku}u u Lukijana Mu{ickog 44, 160m2, gradsko grejawe, odmah useqiva. Telefon 063/501-962.

102861

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

30005

DNEVNIK

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421516 i 064/157-2514.

103134 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen! Telefoni; 021/421516, 064/1572514.

103133

[AFHAUZEN, rolex, patek, va{eron, zenit, omega, lon}in, {toperice, otkupquje kolekcionar. Telefon 063/634-521.

103005

PRODAJEM arpaxik holandski, `uti i sitan luk, ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714-374, 064/158-4008.

103186

PRODAJEM-IZDAJEM ku}u sa restoranom, halom 300 osoba za svadbe, neku delatnost, magacin u Ka}u, zamena. Telefon 069/5513-583, 021/621-2241, Zoki Galija.

102868 KUPUJEM - PRODAJEM troeta`nu pe}, profesionalne sudopere, {porete, kiper, friteza, ro{tiqe, hladwa~e, {atore, zamena za auto, Telefon: 069/5513-583, Zoki Galija.

102867 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274.

102363

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad- Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana “Konak”.

Telefon 064/1922-001.

102907

NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

NON - STOP, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14.

103135

na{em

Mi}onu - Bubu{u

Na{em

Milan~etu posledwe zbogom.

(...to je onaj mali, nabijen k’o tu~ac! )

Wegov Bubili i Nata{a.

Teta Dragica i Nata{a sa porodicom.

103389

103392

Posledwi pozdrav na{em drugu

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

103361

Posledwi pozdrav na{em bratu

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

102819 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

102768 KU]NI majstor monta`a name{taja, kuhiwa, polica, lustera, sanitarija, popravke vrata i prozora, kre~ewe, farbawe...

Telefon 065/6824-398.

103104 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-8584-159.

102449 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove.

Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/1312135.

103267 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

103094 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, kamine i ro{tiqe. Imam nove pe}i, sve boje - moj materijal.

Telefoni: 064/155-40-29, 021/6301-524.

103184

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Milanu Peri{i}u Mikiju Miwa, Dragan i Li{ke.

Milan Peri{i}

Posledwi pozdrav dragom Mikiju od: Micka, Graleta i Nene.

103396

103386

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama i baka

Mi}a Stanka Savin Mirno spavaj divno dete.

iz Koviqa 1935 - 2010.

Sahrana je danas, 1. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, u Koviqu.

O`alo{}ena }erka Mila, snaja Spomenka i unuke Branislava, Milica, Sawa i Daca sa porodicama.

Vole te: baba Draga i tetka Mirjana.

103382

103394

Posledwi pozdrav ~oveku i prijatequ

Milanu Peri{i}u

velikom

Brate, ... samo ti zna{ za{to...

Nemawa i Top.

103390

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Stanka Savin iz Koviqa Bako, hvala ti za sve {to si nam pru`ila.

Tvoje unuke: Branislava i Sawa.

Milanu Peri{i}u Po~ivaj u miru Bra{o.

Bila.

103383

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac i deda u 87. godini.

103397

Posledwi pozdrav bratu

Milanu Peri{i}u Mi}onu

Gagi, Nata{a, Popi}, Fele, Ogwen i ]aga.

Zdravko Damjanov ^i~a Sahrana je danas, 1. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Rumenki.

O`alo{}ena porodica: sin Vladislav, snaja Slavica, unuka Zorica i unuk Vladimir.

103387

103388

Milanu Daki}u

od Danila sa porodicom.

103391

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Preminula je na{a

~etvrtak1.april2010.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

27

Posledwi pozdrav

Kuda Rovi} Sahrana je 2. 4. 2010. godine, u 13 sati, na seoskom grobqu u Popincima.

O`alo{}eni: }erka Stanislava i zet Darko.

103385

Posledwi pozdrav

Nixi Zori}u

Milan Peri{i}

Mikiju

deda Nixi

od Mla|ana Bige sa porodicom.

Jelena i Vule Ke{eq.

Jeleni Makari}

od porodice Bruji} - @upari}.

103332

Posledwi pozdrav kumu

Bato moj, za tebe zaborav ne postoji.

Soviq.

103366

103365

103331

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom

Jeleni Makari}

od Branke Pani} sa porodicom.

od Milutina Vukovi}a.

103341

Posledwi pozdrav dragom

103339

Posledwi pozdrav dragom

Nikoli Zori}u

Nixi

Nixi

od kumova Pani}a.

od porodice Salonski.

od kuma Janka Grahovca sa porodicom.

103333

103334

103355

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom prijatequ

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Nixi

Nixi

Nixi

od porodice @ivanovi}.

od porodice ^ankovi}.

103337

103338

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. 3. 2010. godine, preminuo na{ dragi i voqeni

Nixi

Stipanu Pakledincu

Mikiju od drugara: Dejana Grozdi}a, Vuleta Ke{eqa, Dragana Bankova~kog i Zorana Jak{i}a.

103364

Posledwi pozdrav

Borisu Tro{kinu

od Rajka Miqenovi}a sa porodicom.

od porodice Kari}.

od wegovih prija: @ivane Mili} i Anice Sekeru{ sa porodicama.

od porodice ^irh.

103381

103336

103335

103354

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom tati, tastu, dedi{ki i prijatequ

Nikola Zori} 1946 - 2010.

O`alo{}eni: supruga Julijana, sinovi Milo{ i Trivo i }erka Sne`ana sa porodicama.

Sahrana je danas, 1. 4. 2010. godine, u 14 ~asova, iz kapele na seoskom grobqu u Stepanovi}evu.

103330

Milanu Peri{i}u

Porodica Kecman.

Sa velikom tugom obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Nixi

Stipanu Pakledincu Osta}e{ u na{im srcima uz ve~nu zahvalnost i po{tovawe.

od porodice Palali}.

Tvoja }erka Spomenka Kolarski sa porodicom.

103371

Posledwi pozdrav dragom gostu i prijatequ

103343

103375

Posledwi pozdrav dragom kumu

Stipan Pakledinac 1940 - 2010.

Sahrana }e biti obavqena 1. 4. 2010. godine, na Pravoslavnom grobqu u Rumenci, u 14.30 ~asova.

Milanu Peri{i}u

Nixi Wegovi: Marija, Joza, Ana i Lucija.

od osobqa kafe kluba “Giardino�.

od kumova Tadi}a.

103384

103378

Milan Peri{i} Kada bi na{a qubav mogla da ti vrati `ivot, ona bi ti darovala ve~nost.

U na{im srcima `ive}e{ zauvek.

Sandra, Marina, Ivana, Milica, Meri i Nada.

103347

103353

28

^ITUQE

~etvrtak1.april2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj nam unuci

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Jelena Makari} Jelena Makari} Posledwi ispra}aj u ve~nu ku}u obavi}e se 1. 4. 2010. godine, na seoskom grobqu u Stepanovi}evu, u 15 ~asova. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: otac Dragoqub, majka Srbislava, bra}a Milan i Stefan, sestra Jovana.

Neka tvoja plemenita du{a po~iva u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

Porodica Mrkaji}: Bo`ana, Dragan, Dragana i Gordana.

pozdrav

od: tetke Biqe, te~e Gorana, Danice, Danila i Draga.

dragoj

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Jeleni

Jeleni od: dede \or|a, babe Zorke i prababe Mileve.

Posledwi pozdrav unuci

Jeleni

od: tetke Mire, te~e Zorana, Baneta i Branke.

103314

103318

103322

103303

Posledwi kumici

Jeleni Makari}

od tetke Goge.

103306

103308

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Jelena Makari} Jeleni od kumova Paripovi}: An|elka, Qube, Svetlane i Jelene.

S ponosom }emo te pomiwati, s qubavqu ~uvati u na{im srcima, jer postoji qubav koju smrt ne gasi.

S velikom tugom `ive}emo bez tebe, jer postoji tuga koju vreme ne le~i.

Jeleni Makari}

Jeleni

Jeleni

Jeleni

od kom{ije Srbislava Brbori}a sa porodicom.

od dede Miroslava.

od porodice Gruba~.

od porodice Savi}.

103319

103316

103313

103311

Stric Mile, strina Milomirka i sestre Tamara i Milica.

103324

103309

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Jeleni

Posledwi kumici

od kom{ije Mire Bubawi sa porodicom.

Draga na{a

Bebo Bebo

obe}ala si da }emo dugo da drugujemo, a oti{la si tako brzo a nas ostavila da neizmerno tugujemo.

Po~ivaj u miru, a mi }emo te ~uvati od zaborava.

Prijateqi @ivkovi}i.

103302

103301

103307

Posledwi pozdrav drugu

Draga Bebo,

Tinka Simin

od kumova: Milo{a, Valentine, Milana i Nemawe.

103305

Posledwi pozdrav

dragoj

Jeleni

Jeleni

od kom{ije Branislava Brbori}a sa porodicom.

pozdrav

Posledwi pozdrav na{em drugu

Sada je i tvoja zvezda na nebu koja nas obasjava.

ve~no smo ti zahvalni za sve {to si u~inila za nas.

Vole te: Milica, Isidora, Mile i Sanda.

Bane, Branka, Jovana i tvoji de~aci Nikola i Mihajlo.

103312

103310

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav na{em

Miki Peri{i} Mikiju

Milanu Peri{i}u

od: Uro{a, Maje i Vuleta.

Milorad Cicmil.

103328

103320

Braci

Peri{i

Zadr`a}u te u se}awu zauvek.

Neka te an|eli ~uvaju...

Mi}i

od Babare i Nebe.

Posledwi pozdrav dragom

od \uke i Slobe.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Nemawa Zeqkovi} sa porodicom.

103326

103323

103325

Posledwi pozdrav

od Borka \uri}a sa porodicom.

103362

Posledwi pozdrav na{em

Mi}i Mili, kad god se otvore vrata, mi jo{ uvek ~ekamo da }e{ se pojaviti nasmejan i ozaren, kakav si uvek bio.

Milanu Peri{i}u

Mi}i

Po~ivaj u miru.

Sowa i Marko, Ksenija, Valika i ^i~a.

Porodica Erak.

Tvoja Oqa sa decom.

103327

103348

103356

Mikiju Peri{i

Milanu Peri{i}u

Milanu Peri{i}u

od tenisera i drugara sa [tranda: Vuleta, Pere, Raleta, Marka, Gige, @eqka, Milo{a, Bate i Petike.

od stanara zgrade ul. Narodnog fronta 31.

Milan, Qubomir, Ivan, @ivko i An|elija Kelija{evi}.

103358

103359

103363

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Uspomene na tebe i tvoj lik, ~uva}emo od zaborava.

Posledwi pozdrav drugu

Zauvek }u pamtiti, ono ne{to, samo na{e...

~etvrtak1.april2010.

Posledwi pozdrav

Dragi

29

Dragom suprugu, ocu i dedi

Mati Bari{i}u od: brata, sinovca, Ru`ice i Ivice.

103294

Milanu Peri{i}u posledwi pozdrav.

Tetka Spomenka i ~ika Paja.

Milanu Peri{i}u Milan drugari sa “kabela�: Deja, Gruba, Soviq, Koka, Xoni, Koki, Aca, Prenta, Nemawa, Bora, \okara, Ivica i Prola.

Posledwi pozdrav na{em

pozdrav

voqenoj

Mati Bari{i}u

Milane

posledwi pozdrav od wegovih najmilijih. sa tugom se opra{tamo od tebe.

Tvoj te~a Zlatko, tetka Nada sestra Vawa, zet Mario i mali Ogwen.

Awa.

103315

103317

Povodom iznenadnog gubitka dragog nam kom{ije

Posledwi sestri

103263

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sahrana }e se odr`ati na Kameni~kom grobqu, 1. 4. 2010. godine, u 15 ~asova.

103293

103291

Katarini - Ka}i Biriwi

SEDMODNEVNI POMEN

Dragom

ro|. [nel od: brata Steve, zaove Rozalije, bratanaca Adama i Zorana, snaja Milkice i Marije sa decom.

103289

@ivorad Gvozdenovi}

Mikiju

Milana Peri{i}a

od: Seleta, Releta, Radmile i Sime.

Nedostaje nam sve tvoje... tvoje re~i, tvoje o~i, tvoj smeh... najdra`i na{.

Pomen obele`avamo u petak, 2. 4. 2010. godine, na grobqu u Ratkovu.

Tvoji najmiliji.

103299

103181

porodici izra`avamo bolno i iskreno sau~e{}e.

Od porodice Budimira Tadi}a.

103297

Mikiju Peri{i}u

POMEN

Milica Bala}

s qubavqu i velikim bolom, posledwi pozdrav.

Svakog dana, sata i minuta sve nam vi{e nedostaje{.

Ivana, Marina, Sr|an i Sa{ka.

Vole te tvoji: sin Niko, snaja Bosiqka i unuk Bo{ko.

103270

103266

Borislava Vuki} 1982 - 2008.

Posledwi pozdrav sestri

Svakim danom nadostaje{....

Tu`nim srcem javqamo da je

sve

vi{e

Dragi

Tvoje o~i, osmeh, tvoja pesma ...

Znamo da ne}e{ do}i ali ipak ~ekamo.

Vole te: tvoja mama Sne`ana, tata \or|e, sestra Dragana i brat Milan.

103288

Iskreno sau~e{}e porodici.

Darinka Driwovski

Mariji

ro|. Te{i} preminula u 84. godini.

Ispra}aj na kremaciju je danas, 1. 4. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Zvonimir i Aleksandar, snaja Biqana i unuke Ivana, Duwa i Vi{wa.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas se navr{ava tu`nih i se}awima ispuwenih ~etrdeset dana otkako je preminuo na{ dragi suprug i otac

voleo si `ivot, putovawa a sada si oti{ao na put bez povratka.

Za tobom tuguju i nikada te ne}e zaboraviti: te~a Svetislav, tetka Rada, brat Dejan, sestra Milena, snaja Violeta, zet Filip i bratova deca Nata{a, Ana i Nemawa.

od bra}e: Imreta i Joce sa porodicom.

103300

Milane

103290

103264

Posledwi pozdrav supruzi i majci

dragoj

Boris Tro{kin

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 63. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Porodica Popovi}.

103277

Mariji @arkovi}

Povodom smrti koleginice

oca

na{e

Milan Daki}

Sahrana je 1. 4. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Lazar Trifunovi} u~iteq u penziji O`alo{}ene: supruga Qubica i }erka Qiqana.

Sahrana je 1. 4. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Gospo|incima.

O`alo{}eni: supruga Borka i sinovi Aleksandar i Du{an.

Od supruga \ure, sina Mirka i }erke Jele.

102886

103296

103261

JEDNOGODI[WI POMEN

Voqeni na{i

S qubavqu i po{tovawem posledwi pozdrav na{oj kumi

Borisa Tro{kina

Pavel

Andrej

1942 - 1984.

Zorki Baj~eti}

1968 - 2009.

Petri

voqenoj majci.

poseti}emo va{u ve~nu ku}u u subotu, 3. 4. 2010. godine, u 10.30 sati. @ive}ete ve~no u na{im srcima, dok bude nas.

Porodica Petri, Aka i Bajaka.

102285

najiskrenije sau~e{}e od koleginica: Mirjane [. Mirele, Mirjane N. Mire, Aleksandre, Gordane, Dragane, Vere, ^ile, Biqane i Anice.

Sin Veselin i }erka Daniela sa porodicama.

103321

Miki Travar Kumovi Plav{i}i.

103329

103282

30

6.30 08.30 08.55 09.10 09.30 10.00 10.05 10.35 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 17.00 17.20 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00 01.45

Jutarwi program Izlog strasti Ru~ak na lepe o~i Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Ples no stres Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti Na{a zemqa TV Dnevnik Tajna hrane: Rotkvice Izlog strsti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Nikad dosta Igra @ivopis Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Na{a zemqa Igra

Na{i stranci Kornelius Van Velzen, Holan|anin lutalica, govori na{ jezik, mada ovde nikad nije `iveo, nije na{ zet, nije po~asni gra|ain nijednog na{eg grada, a ni sela. A mogao je sve to biti…

Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 23.30)

07.00 07.25 08.40 09.05 09.30 09.40 10.25 10.40 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.35 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak1.april2010.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Crtani film (ma|) Su~eqavawa (ma|) Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Urme Ra~unica Bra}a Karamazovi Vet ti{ine, obraz. program Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Bra}a Karamazovi Tarzan TV prodaja

06.30 07.30 08.00 08.10 10.15 10.20 11.00 12.30 13.50 14.20 14.40 15.30 15.50 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 22.40 00.10

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar Poqoprivreda danas U ogledalu Srpske svetiwe, dok. program Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Art-boks Sve {to mi pripada Bau, bau ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Glas Amerike

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv Sa vetrom u le|a Sprint Vitra` Objektiv Karmelita Buntovnici Radi odgovorno ne gazduj Objektiv Prizma Objektiv Radionica Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Neon siti Crta Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita Sa vetrom u le|a

06.30 Belgijska liga 07.30 Evroliga plej of: Prokom – Olimpijakos ili Kaha laboral – CSKA 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Evroliga plej of: Real Madrid – Barselona 12.45 Pregled Evroliga 13.00 Evroliga plej of: Partizan – Makabi 15.00 ATP Masters Majami 1/4 finala 18.30 NBA akcija 19.00 Evroluga plej of: Real Madrid - Barselona 21.00 ATP Masters Majami 1/4 finala 23.00 Evroliga plej of 01.00 ATP Masters Majami 1/4 finala

08.00 08.15 09.00 09.06 09.22 09.37 10.00 10.05 10.36 11.00 11.05

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Jelena Gaj{ek Slagalica, kviz Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Sjaj trulog novca

Tom Berinyer

[kola straha [ejl je marinac koji se, zajedno sa svojim ~etvoro~lanim timom, vratio ku}i, u Majami, posle zahtevnog zadatka na Kubi. Wegova verenica Yejn Heko profesorka je istorije u sredwoj {koli kojom vladaju bande na ~elu sa "Kraqevima destrukcije".

Uloge: Tom Berinyer, Dajen Venora, Mark Entoni Re`ija: Mark Entoni (RTS 1, 22.05) 12.00 12.15 12.32 12.47 13.30 14.50 15.00 15.08 16.00 16.03 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 18.59 19.30 20.09 21.05 22.00 22.05 00.10 00.25 01.10 01.19 02.08 03.22 04.10 04.03 04.32 05.47

06.00 06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 12.20 13.15 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.10 00.15 01.00 01.01 01.45

Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Jelena Gaj{ek Istra`iteqi iz Majamija Diverzanti, film Kulinarski letopis Vesti Ekspedicija Gvajana Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica Dnevnik Porodi~no blago Raspakivawe Vesti [kola straha, film Dnevnik Istra`iteqi iz Majamija Evronet Tor~vud No}ni bioskop: Intervju, film UNHCR - Povratak: Kosovo Vesti Oko magazin Sasvim prirodno Verski kalendar

Divqa stvorewa Taka{i Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Everest Film: Razgovori sa Bogom Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Vajpaut Foks vesti Kviz: Ludi kamen Teka{i Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Film: Raketa{ Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Crni vetar

DNEVNIK

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

06.02 06.15 06.55 07.10 07.15 07.28 07.53 08.16 08.18 08.46 09.11 09.25 09.54 10.01 10.31 10.56 11.27 11.58

05.05 05.30

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: Jelena Gaj{ek Datum Verski kalendar Mali medved Mi{a Holini heroji Ozi bu-pingvini Pri~a iz divqine Kaligrafija Brojevi Seksperti Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu @ivotna sredina i zdravqe Trag u prostoru Sve~ani koncert SO i Hora RTS Datum Verski kalendar Trezor Pri~e iz divqine Kaligrafija Brojevi Seksperti Tehnologija danas Ovo je Srbija Verski kalendar Liturgija Enciklopedija Odbojka (`) - Plej of, polufinale: Vizura - Crvena zvezda, prenos Holini heroji Datum Verski kalendar Crvena linija Ko{arka - Evroliga: Partizan - Makabi, prenos Sjaj trulog novca Metropolis Kontekst Mera za muziku Tehnologija danas Trezor Odbojka (`) - Plej of, polufinale: Vizura - C. zvezda Ko{arka - Evroliga: Partizan - Makabi Metropolis Mera za muziku

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00 03.30

Glas Amerike Rizik Slatka moja Slavni Danijel i na{e ma~ke Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Rizik Top {op Poslovni dan Top {op Medved i losos Vesti Slatka moja Milica na kvadrat Slike `ivota Doktor Martin Film: Tristan i Izolda Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Present Film: Tristan i Izolda Slatka moja

12.42 12.47 12.58 13.59 14.27 14.52 15.06 15.35 16.00 16.34 16.46 17.45 17.55 19.15 19.38 19.43 19.58 20.25 22.35 23.25 23.50 00.20 00.51 01.14 02.12 03.30

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.50 12.35 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 00.00 00.35 01.20 02.00 02.55

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti Na{a mala klinika Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe Film: Iskupqewe Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca UEFA Liga Evrope, prenos Kejy rejy Vesti B92 Medijum Na{a mala klinika Bitange i princeze Ukqu~ewe u B92 Info

Vinks (Hepi, 09.20 i 15.00) 05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Presovawe [edou rajders Kvizi} Presovawe Vesti Skrivena kamera Kartel Vinks Pqa~ka Tre}eg rajha

16.15 17.45 18.30 18.55 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 00.05 00.15 01.00 02.00 03.15 04.45

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Rebelde Imperija Kin Stars Arena Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Tajanstvene pri~e Arena Dok. program Vremenska prognoza

Kejy rejy U posledwih dvadesetak godina me{avina borila~kih ve{tina je postala je jedan od najpopularnijih bori~li~kih sportova na svetu. U osmougaonom kavezu, sukobqavaju se borci obu~eni svim borila~kim ve{tinama.

(B92, 23.00)

07.00 Dobro jutro!

Jovana i Sr|an 10.00 Farma - u`ivo 11.40 Mobto 11.45 Siti kids 12.00 Danijela 12.45 Siti 13.00 Farma - u`ivo 13.55 Mobto 14.00 Farma - u`ivo 15.00 U tu|oj ko`i 15.30 Siti 16.00 Farma - u`ivo 16.45 Nacionalni dnevnik 16.55 Mobto 17.00 Gre{ne du{e 17.45 Magi~na privla~nost 18.30 Kuku Vasa 19.00 Grand klub 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 19.55 Mobto 20.00 Farma 21.00 Sve za qubav 22.30 Crna hronika 23.00 Nedostatak dokaza 00.00 Farma - u`ivo 02.00 Film: Kupovina krave 03.45 Siti

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Metropole i regije sveta, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00ABS {ou, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak1.april2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

OSUMWI^ENA PANDEMIJA GRIPA

31 3

Pi{e: Zoran Radovanovi}

Patri{a Arket

SERIJA

Medijum Alison i Sintiju o~ekuje {okantan zakqu~ak po{to se bace na slu~aj star deset godina, kada je oteta i ubijena Sintijina k}erka. U me|uvremenu, Yo poku{ava da na|e novac za svoj nov izum, a Briyit prori~e tati velik uspeh...

Uloge: Patri{a Arket, Yejk Veber, Miguel Sandoval, Sofija Vasilijeva, Marija Lark, An|elika Hjuston (Nova TV, 01.00) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.05 13.05 14.05 16.05 17.00 17.25 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Farma Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma Provereno Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Medij Ezo TV Doga|aj godine, film

08.00Viktorijanska farma 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Tajne Renesanse 10.00 Normani 11.00 Dansko re{ewe 12.00 Atina: Istina o demokratiji 13.00 Lovci na naciste 14.00 Deca mumije 15.00 Rat veka 16.00 Ovo je civilizacija 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Bizmark – kancelar i demon 19.00 Berlinski vazdu{ni most 20.00 @ivot i smrt u Rimu 21.00 Tokio: Dan kada se zavr{io rat 22.00 Misterije mumija 22.30 Raj na zemqi 23.00 Rat veka 00.00 Ovo je civilizacija 01.00 Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Ponovo u igri Oliver Tvist Gnev u zoru Vremenski policajac Bratski poqubac Slu{aju}i Betovena Goli{ave lepotice

07.40 09.25 11.15 12.30

Na samom dnu okeana Legenda o jezeru Plavi slon 2009 Dodela evropske filmske nagrade Otisak Trenutak prednosti Klika Ona je mu{ko Progawawe Meri Kad sam shvatio Rat Bojnton klub Gra|anska du`nost s Pod istragom Filmovi i zvezde

14.00 15.25 16.55 18.20 20.05 21.50 22.30 00.10 01.55 03.25 05.25

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Putne bele`nice, dok. serija 11.12 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Trenutak spoznaje 15.40 Vedran, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.38 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.15 Dome, slatki dome 21.55 Pola sata kulture 22.25 Otvoreno 23.50 Vreme za kwigu 00.20 Zvezdane staze 01.05 Ru`na Beti 01.45 Bez traga 02.30 Opra {ou 03.10 Skica za portret

Popi Montgomeri

SERIJA

Bez traga Ekipa traga za nestalom 13godi{wakiwom ~ija je majka u strahu da je devoj~ica postala `rtva kom{ije koji je diler drogom. ...

Uloge: Entoni Lapagiqa, Popi Montgomeri, Marijan @an-Baptiste, Enrike Mursijano, Rozalin San~ez, Erik Klos Re`ija: @anot [varc (HRT 1, 01.45)

08.12 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.20

23.15 23.55

Krava i Pile Ulica Somerset 11 Hana Montana Vip Muzi~ki klub Sudija Ejmi Elena i mu{karci, film Lastovski fumari, dok. film A sad u Evropu!

Prijateqi Zovem se Erl Ru`na Beti Kod Ane Kokice TV vrti} Zvezdane staze @iveti na Lavdari, dok. film Vreme za kwigu @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Megagradovi: Wujork, dok. film EL, Fudbal - emisija EL, Fudbal: Benfika - Liverpul - 1. poluvreme EL, Fudbal: B enfika - Liverupo - 2. poluvreme EL, Fudbal - emisija i sa`eci Bez traga Vip Muzi~ki klub LP

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 00.45

Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Bokser Intermeco 3 Kikbokser 5 – Iskupqewe Saut Park Lulu na mostu Trava Most uzdaha

12.45 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.45 16.20 17.05 17.30 18.20 18.50 19.22 20.10 20.40 21.00 22.05 23.00

06.10 08.30 10.30 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10

Hofa Zlo pod suncem O{amu}eni i zbuweni Povratni efekat Mini i Moskovic Jutarwi klub Pun pogodak Svi pravi potezi Qudi od ~asti Izvo|a~

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Playing for keeps Yordan Ne{ Briyis Zakon i red Klasa 76-E Name{taqka Zagonetka Davawe {anse qubavi Zakon i red

08.10 10.05 10.30 11.15 11.45 12.15 12.00 12.35 13.20 14.10 15.50 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.00 22.40 23.50 00.40 01.25 02.25

Drugo lice Kraq Kvinsa Dadiqa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice Najlepi urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Dadiqa Rejmonda Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Wujork Mentalist Astro {ou Zaboravqeni slu~aj

SERIJA

Uvod u anatomiju Postav{i svestan Ri~ardovog problema s pi}em, Derek mu se suprotstavi, zabrinut za svog prijateqa, ali i za funkcionisawe bolnice. Izi se vra}a, nadaju}i se kako }e se pomiriti s Aleksom...

Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, ^andra Vilson, Yejms Pikens, Sara Ramirez Re`ija: [onda Rajms (RTL, 21.00)

Patrik Dempsi

09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10

17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Kako se to pravi Kako to rade?

Trgovci automobilima Limarska radionica Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima na putu Prqavi poslovi Gamadatori ^uda Azije koja je ~ovek napravio Limarska radionica Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako to rade?

Grmqavina iz Kanzasa Moja neverovatna pri~a Savr{ena katastrofa Limarska radionica Gamadatori

08.30 11.30 13.00 13.30 16.30 17.30 19.00 19.10 20.45 23.45 00.45 01.15

Bilijar Tenis Fudbal Bilijar Tenis Tenis Fudbal Tenis Borila~ki sport Rvawe Rvawe Svi sportovi

14.35 15.30 16.25

Virus se igra {uge ^

sredan prenos virusa pti~jeg gripa na ~oveka. ovek je najzna~ajniji, a po nekima i jedini Sre}na je okolnost da se taj soj pokazao gotovo rezervoar tipa B virusa gripa. Sli~no vapotpuno nepodobnim za tzv. interhumani prenos, `i i za tip C, mada se za wega, osim ~oveali od tada postoji stalni strah da on ne stekne ka, kao rezervoari nekada pomiwu sviwe i psi. sposobnost lakog preno{ewa me|u qudima.

Razli~itim podtipovima virusa A kao rezervoar Dok rezervoar, kao op{ti teorijski koncept, slu`e brojne biolo{ke vrste (barske i obalske obuhvata `ivu i/ili ne`ivu sredinu u kojoj izazidivqe ptice, doma}a perad, sviwe, neke velike riva~i zaraze borave kao u svom prirodnom stanibe, ~ovek). Obi~no postoji jedan primarni doma{tu, a u posebnom slu~aju, kada je re~ o gripu, od}in, te se govori o pti~jem, sviwskom ili ~ove~jem („humanom“) gripu, ali virusi gripa mogu pre}i tu barijeru me|u vrstama, poga|aju}i i doma}ine koji su na razli~itim nivoima evolucione lestvice. Tako je novi grip nastao u organizmu sviwe i predstavqa gensku kombinaciju poteklu od ~ove~jih, sviwskih i pti~jih sojeva virusa gripa, ali je danas prevashodno bolest qudi, me|u kojima se lako {iri.

Zbog svog epidemiolo{kog zna~aja, tj. pandemijskog potencijala, najva`niji rezervoar virusa A su divqe barske i obalske ptice (ptice-plovu{e). One su prirodni doma}ini virusima gripa milionima godina, tako da su se prilagodile na parazitski odnos i obi~no ne pokazuju znake i simptome bolesti. Ciklus zara`avawa odvija po jednostavnom obrascu: barska ptica – virus – barska Rasprostrawenost sviwskog gripa u Aziji ptica – virus... U tom nepreglednosi se na sisare, ukqu~uju}i ~oveka, i na ptice, nom nizu, barska ptica je prvo, kao osetqiv domaizvor zaraze je konkretniji pojam. Izvor mogu bi}in, primalac infekcije, a potom, kada se ve} zati ~ovek, `ivotiwa, biqka, hrana, voda, predmet i razi, wen davalac (donor). Virusi tipa A u svom sl. koji su u odre|enoj situaciji, bilo da se radi o gostoqubivom doma}inu ~esto do`ivqavaju mutapojedina~nom obolevawu ili epidemiji, poslu`icije, tj. nagle promene svoje nasledne strukture i, li preno{ewu zaraze. Ako se ograni~imo na grip, tako promeweni, prelaze na doma}e patke i guske, kao izvor zaraze dolaze u obzir qudi ili `ivotia zatim na pili}e. Time se nastavqa ta svojevrsna we, predmeti koje su oni zagadili ali, makar naigra „{uge“, s mogu}no{}u prenosa i na druge `ikratko, i vazduh koji su udisali. votiwske vrste.

Period izme|u zara`avawa i pojave simptoma Osim mutacija, za promene ovog virusa va`an je gripa (inkubacija) iznosi jedan do tri dana. U i mehanizam preraspore|ivawa genskog materijaposledwe vreme navodi la tokom susreta dva soja se da inkubacija obi~no virusa u istom doma}inu.

Na tom otkri}u po~iva Mnoge pandemije i epidemije gripa traje dva dana, a da se momolekularna epidemiopoti~u iz Kine i jugoisto~ne Azije `e kretati u opsegu od jednog do ~etiri dana. logija, kao mlada nau~na jer tamo na malom prostoru Neki nagove{taji o dudisciplina koja je zna~azajedno `ive qudi, `ivina i sviwe `oj inkubaciji, koja bi jan pomak napravila trau bliskom dodiru, a pod izrazito eventualno dostigla ~ak `ewem odgovora na pitai sedam dana, jo{ su u we za{to mnoge pandeminehigijenskim uslovima sferi naga|awa, a i ukoje i epidemije gripa potiliko bi se i pokazalo da ~u iz Kine i jugoisto~ne su ta~ni, smatrali bi se izuzecima. Uprkos tome, Azije. Ispostavilo se da tamo na malom prostoru, u strahu da bi se novi tipovi virusa gripa mogli u ku}i i uz wu stisnutoj ogra|enoj oku}nici, zajedpona{ati druga~ije, u va`e}em dokumentu ameno `ive qudi, `ivina i sviwe u stalnom i bliri~kog Ministarstva zdravqa i socijalnih pitaskom dodiru, a pod izrazito nehigijenskim uslowa period izme|u mogu}eg izlagawa virusu i navima. ^ovek i sviwa relativno lako me|usobno stanka bolesti iz predostro`nosti se razvla~i razmewuju svoje sojeve virusa gripa, a ista primona punih deset dana. Pri najkra}oj inkubaciji, davala~ka tolerancija postoji i izme|u sviwa i zaraznost po~iwe vi{e sati pre pojave bolesti. peradi.

U slu~ajevima kada inkubacija traje dva ili viDe{ava se da se sviwa istovremeno zarazi qud{e dana, zara`ena osoba je opasna po bli`we dan skim i pti~jim sojem virusa gripa. Spajawe genpre obolevawa. skog materijala dva razli~ita virusa tada mo`e Neizvesnost je ve}a kada se odre|uje ukupna dudovesti do stvarawa potomaka u kojima se, za wih `ina zaraznosti, mada nije sporno da je vrhunac sre}no, kombinuju osobine oba roditeqa – sposobzaraznosti tokom prva dva-tri dana bolesti. Opnost zara`avawa ~oveka (od virusa sviwskog gri{tom istinom je doskora smatran stav da odrasli pa) i izazivawa burne klini~ke slike (od virusa gra|ani izlu~uju viruse gripa tri do pet dana od pti~jeg gripa). Takav mali „franken{tajn“, stvopo~etka bolesti, a za decu je dopu{tano da taj peren u sviwi kao prirodnoj laboratoriji, deluje riod mo`e da se razvu~e na sedam dana. U posledkao klica dospela iz nekog drugog sveta, pa nastawe vreme se, me|utim, pomiwe prisustvo uzro~nije pandemija.

Predstava o nemogu}nosti direktne razmene ka u sluzi disajnih puteva tokom pet do sedam ili virusa gripa izme|u ptica i ~oveka odr`ala se do ~ak pet do deset dana, uz napomenu da kod dece ono 1997. godine, kada je u Hongkongu zapa`en nepotraje i du`e.

Kwigu Zorana Radovanovi}a „Grip“, za 599 dinara, mo`ete kupiti kod Izdava~ke ku}e „Arhipelag“ (Terazije 29/II, 11000 Beograd; tel: 011/33–44–536, 011/33–44–427; mejl: klub@arhipelag.rs; SMS: 063/16–43–609), ili u svim boqim kwi`arama u zemqi.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak1.april2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Finansijska situacija se poboq{ava, {to }e pove}ati va{e potro{a~ke apetite, a i one hedonisti~ke, pa }ete krenuti u {oping, provod i dobru zabavu. Qubavni odnos opet postaje va`an.

BIK 20.4-20.5.

Danas je va{a predivna Venera uplovila u va{ senzualni znak, pa je prole}e o`ivelo u svim svojim bojama i nijansama! April }e biti divan mesec za vas. Qubavne strasti i fatalizam, opsesivnost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

1. april 2010.

Zavr{avate aktivnosti i poslove na kojima radite ve} izvesno vreme. Potrebni su vam predah i promena. Qubavni odnos postaje tajna, skrivena i ~uvana. Budite strpqivi s partnerom.

Mesec plovi kroz znak [korpije, {to doprinosi ja~ini va{ih `eqa i htewa. Oslu{nite intuiciju, pogotovo u partnerskom odnosu. Koliko dajete, toliko i dobijate. Mogu}a su preterivawa. Strasti.

Imate sna`ne motive i jaku voqu pa re{avate sve {to vam se na|e na putu. U karijeri su mogu}i nesporazumi oko interesnih zona, pa i primarnog ukusa, estetike, na~ina ulagawa novca.

Mo`ete biti odse~ni u komunikaciji i nestrpqivi na poslovnim sastancima pa nemojte preterivati u bilo kojem vidu. Nezadovoqstvo u qubavnom odnosu je prolaznog karaktera. Poseta, kra}i put?

VAGA 23.9- 23.10.

Za vas po~iwe neko boqe vreme, kako na emotivnom, tako i na finansijskom poqu. Jednostavno, presta}ete da se trudite i sve }e do}i na svoje, ba{ onako kako treba i kako vam odgovara.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Danas je ~etvrtak, Jupiterov dan, va{ dan, pa ga provedite u svom stilu, dobro i optimisti~ki raspolo`eni. Diplomatskim i spontanim nastupom posti`ete i vi{e no {to ste o~ekivali. Seoba?

Imate povoqan upliv Venere, koja je upravo u{la u zemqani i realni, stabilni znak Bika. Mo`ete graditi i raditi na qubavnom odnosu na potpuno konstruktivan i uspe{an na~in. Izlasci?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Partner uzima situaciju u svoje ruke i vi{e vam ne}e biti ni prazno, ni dosadno. Naprotiv, uzburka}e se mirno more do olujnih talasa. ^uvajte se cunamija! Nemojte dramiti bez potrebe.

Svaki dan i svaki ~as je vrredan i raznolik, sam za sebe, pa budite spremni na sva mogu}a i nemogu}a iznena|ewa. Ovo je vreme za posao, rad i zaradu, {to }e vam obezbediti slobodu!

Poslovna situacija je vi{e nego povoqna, pogotovo odnos s pretpostavqenima, pa neka vam nivo aspiracije bude {to vi{i! Leto je na vidiku, more, provod, putovawa. To je dovoqno dobar motiv!

TRI^-TRA^

Seksi nabildovane noge V REMENSKA

SLABA

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

17

Sombor

18

Kikinda

16

Vrbas

18

B. Palanka

19

Zrewanin

17

S. Mitrovica 20 Ruma

19

Pan~evo

18

Vr{ac

16

Srbija Beograd

19

Kragujevac

20

K. Mitrovica 21 Ni{

Na premijeri filma „The bounty hunter” u Madridu Xenifer Aniston pro{etala je u uskom, kratkom mini}u, koji je otkrivao wene mi{i}ave noge. S obzirom na to da je jedva hodala u vrtoglavo visokim {tiklama, Xen se nazirao svaki mi{i}.

Nakon premijere filma „The bounty hunter” u Berlinu, gluma~ko-qubavni par Xerard Batler i Xenifer Aniston pohodili su i Madrid.

I dok je Xen u Berlinu pokazala svoje ~ari u prozirnoj haqini, za Madrid je odabrala crno, usko i jako kratko haqin~e.

PROGNOZA

22

KI { A

Evropa

NOVI SAD: Rano ujutru mogu}a slaba ki{a. Tokom dana sun~ani periodi i suvo vreme, a uve~e ponovo mogu}a slaba ki{a. Vetar slab zapadni. Pritisak oko normale. Temperatura od 7 do 19 stepeni.

VOJVODINA: Rano ujutru ponegde slaba ki{a koja brzo prestaje. Tokom dana du`i sun~ani periodi i suvo vreme, a uve~e na zapadu Vojvodine mogu}a slaba ki{a. Vetar slab zapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 20 stepeni.

SRBIJA: Ujutru na severu Srbije ponegde slaba ki{a koja brzo prestaje. Tokom dana svugde du`i sun~ani periodi i suvo vreme.

Uve~e na zapadu Vojvodine mogu}a slaba ki{a. Vetar slab zapadni.

Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 23 stepena u Leskovcu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak malo sve`ije i slaba ki{a ponegde. U subotu i nedequ du`i sun~ani periodi i malo toplije. U ponedeqak i utorak hladnije sa ki{om.

Biometeorolo{ka prognoza za Srbiju: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara i ograni~e svoje aktivnosti. Mogu}i su zamarawe, bolovi u kostima i zglobovima i glavoboqa.

Madrid

14

Rim

18

London

11

Cirih

9

Berlin

9

Be~

14

Var{ava

15

Kijev

12

Moskva

12

Oslo

3

VIC DANA Razgovaraju dve plavu{e.

Pita prva plavu{a drugu: - [ta misli{, kako se pravilno ka`e Irak ili Iran?

SUDOKU

St. Peterburg 9 Atina

22

Pariz

10

Minhen

7

Budimpe{ta

16

Stokholm

10

5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4 5

7

4 6

2

1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

298 (1)

Slankamen

422 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

364 (1)

Zemun

468 (4)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

470 (4)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

312 (5)

Smederevo

590 (6)

Novi Sad

348 (8)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

2 6 9 1 4 8 7 5 3 TISA

154 (-10) N. Kne`evac

114 (-0)

Tendencija stagnacije

1

SAVA 395 (-1)

S. Mitrovica

460 (-6)

Senta

406 (1)

Beograd

421 (4)

Novi Be~ej

342 (3)

Tendencija stagnacije

Titel

434 (4)

NERA

6

4

8

6

Kusi}

9 5

112 (-8)

8 1 5 7 3 6 2 9 4

2

4 7 3 5 9 2 6 1 8 6 8 2 9 1 4 5 3 7

2

Tendencija stagnacije

7

3

4

9 3 4 2 5 7 1 8 6

6

1 5 7 6 8 3 9 4 2

3

7 4 1 3 6 9 8 2 5

4 3

6 9

5 5

7

1

3 9 6 8 2 5 4 7 1 5 2 8 4 7 1 3 6 9 Re{ewe iz pro{log broja