Dnevnik 1.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 1. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23034 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARSTVO PROSVETE NAJAVQUJE NORMALIZACIJU NASTAVE

Da nas kraj {traj ka u pro sve ti?

Foto: B. Lu~i}

Ministarstvo prosvete i nauke ju~e je najavilo da }e danas predstavnici Vlade i tri reprezentativna sindikata prosvete potpisati sporazum ~ime bi trebalo da se okon~a dvomese~ni {trajk nastavnika. Sporazum }e, kako je saop{teno, u podne u zgradi Vlade Srbije u Beogradu potpisati predstavnici Vlade i tri reprezentativna sindikata: Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata „Nezavisnost” i Sindikata radnika u prosveti.

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE DR BOJAN PAJTI] POLO@IO KAMEN TEMEQAC NOVE POLIKLINIKE U DE^JOJ BOLNICI

Am bu lant na slu `ba za 21. vek

str. 6

NASLOVI

Politika

Glavni odbor Sindikata radnika u prosveti odlu~io je sino} da prekine {trajk, {to zna~i da }e wegovi ~lanovi od danas dr`ati ~asove po 45 minuta, a ne kao do sada, po 30 minuta. „ Ako predstavnici Vlade usvoje na{e primedbe, mi }emo sutra potpisati sporazum”, rekao je sino} predsednik tog sindikata Slobodan Brajkovi}. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat „Nezavisnost” odlu~ili su ranije da prekinu {trajk i od danas rade normalno.

str. 6

OD DANAS NOVE CENE STRUJE

Ra ~u n ve}i bar 800 di na ra

str. 4

N A K O N [T O J E VL A D A V O J V O D I N E I Z D V OJ I L A N OV A C ZA ^E R EV I ]

3 Pravo na slobodno izja{wavawe

Ekonomija 5 U dr`avne jasle niko ne sme da dirne

Dru{tvo 6 Upis u vojnu evidenciju obavezan

Novi Sad 7 Ulicu bombarduju „projektili” iz Elektrotehni~ke {kole

Vojvodina 11 Nema plate ni od novog vlasnika 13 Novi Sad u klin, Neoplanta u plo~u

Crna 15 Nasilni{tvo nad |acima

Sun~ano Najvi{a temperatura 21 °S

U ULICI KOSTE RACINA NA NOVOSADSKOJ DETELINARI

Po~ela sanacija klizi{ta

Foto: R. Hayi}

Lov

str. 10

SPORT

str. 16 – 20

In va zi ja ogor ~e nih kupaca stanova

str. 15

NA AERODROMU „NIKOLA TESLA”

Od u ze to 45 stro go za {ti }e nih pti ca str. 15

n IVANA [PANOVI] U DIJAMANTSKOJ LIGI

n STRA[NI NOLE ^EKA FI[A

n PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U RVAWU GR^KO-RIMSKIM STILOM

n POMO] KLADIONI^ARIMA

petak1.april2011.

c m y

2

dnevnik

politika

dnevnik

petak1.april2011.

PREDSEDNIK BORIS TADI] O POPISU U ZEMQAMA REGIONA

Pra vo na slo bod no iz ja {wa va we Predsednik Srbije Bo ris Ta di} pozvao je ju~e sve gra|ane zemaqa regiona u kojima se odr`ava popis stanovni{tva da se u skladu sa savremenim evropskim standardima i vrednostima slobodno izjasne o svojoj nacionalnoj, jezi~koj i verskoj pripadno-

SUTRA SEDNICA GLAVNOG ODBORA DS

Ta di} bi ra za me ni ka

Sednica Glavnog odbora Demokratske stranke, na kojoj }e biti zavr{eno konstituisawe organa stranke, bi}e odr`ana sutra u Beogradu.

Predsednik Izvr{nog odbora DS-a Mar ko \u ri {i} rekao je ju~e da }e izborom zamenika predsednika DS-a, predsednika i ~lanova Izvr{nog odbora i sekretara DS-a biti zavr{eno konstituisawe organa stranke.To }e biti prva sednica Glavnog odbora DS-a od Izborne skup{tine stranke 18. decembra na kojoj je za predsednika DS-a po tre}i put izabran Bo ris Ta di}, a za potpredsednike Du {an Pe tro vi}, Dra gan \i las, Bo jan Paj ti}, Je le na Tri van i Dra gan [u ta no vac.

sti, saop{tila je pres slu`ba predsednika.

“U savremenom svetu svaki ~ovek ima pravo na slobodno izja{wavawe o svom identitetu, pravo na svoj jezik i pismo, na svoju kulturu, i uveren sam da }e i ovoga puta ta civilizacijska i evropska vrednost biti po{to-

vana”, istakao je Tadi}.”Sve zemqe regiona su potpisnice odgovaraju}ih poveqa i konvencija Saveta Evrope, kojima se {tite ta prava. Pripadnici srpskog naroda u zemqama u regionu lojalni su dr`avama u kojima `ive i tako }e biti i ubudu}e” rekao je predsednik Srbije.

SPO: Po dr {ka i im pe ra tiv Vla di Voj vo di ne Srpski pokret obnove podr`a}e redukciju Vlade Vojvodine, saop{tio je pokrajinski poslanik Mi lan \u ki} na ju~era{woj konferenciji za novinare Pokrajinskog odbora SPO. Podsetio je da je pre godinu dana, posle dono{ewa Statuta AP Vojvodine, SPO imao inicijativu za rekonstrukciju pokrajinske vlade, ali da tada nisu postojale „politi~ke mogu}nosti”.

- Smatramo da je optimalan broj resora deset, ali opet svesni politi~ke realnosti, podr`a}emo i ovu vrstu redukcije kazao je \uki}, komentari{u}i najavu da }e Vlada Vojvodine imati 12 umesto 17 resora.

Milan \uki}

On je rekao da je imperativ za pokrajinsku vladu u narednom periodu da insistira na dono{ewu zakona o javnoj svojini lokalne samouprave i autonomne

POKRAJINSKI ODBOR DSS-a

Je dva ~e ka ju su |e we Portparol Pokrajinskog odbora DSS-a Mi len ko Jo va nov izjavio je da funkcioneri te stranke „jedva ~ekaju„ da po~ne su|ewe nakon {to su u Adi protiv wih podne{ene prekr{ajne prijave za reme}ewe javnog reda i mira.

- Jedva ~ekamo da se suo~imo sa nepravdom i da po~ne to su|ewe, da vidimo da li }e sud u Srbiji utvrditi da je podizawe spomenika zlo~incu i zlo~inu u skladu sa javnim redom i mirom, a prekrivawe sramote, zlo~inca i zlo~ina, kr{ewe javnog reda i mira - kazao je Jovanov ju~e na konferenciji za novinare PO DSS-a. On je najavio da }e na to su|ewe kao svedoke pozvati i predsednika Skup{tine Vojvodine [an do ra Ege re {i ja.

Jovanov je naveo da je za DSS re`im licemeran jer je pro{le nedeqe s Radio Beograda

po sugestiji Dra go qu ba Mi }u no vi }a (DS) i @eq ka Iva wi ja (G17) ukinuta emisija „Atlantis” za koju su ocenili da relativizuje zlo~in i {iri govor mr`we, a da na konkretan primer toga, u Adi, ne reaguje.

- DSS osu|uje svaki zlo~in i zato ne smemo da }utimo na spomenik u Adi. U suprotnom, ko mo`e da nam garantuje da sutra ne}e neko da podigne spomenik Adolfu Hitleru, a da nama opet bude su|eno {to tu sramotu prekrivamo rekao je Jovanov.

On je kazao da se LSV prema Vojvodini odnosi „kao prema sviwokoqu” jer, kako je naveo, sete se interesa Vojvo|ana kad je sezona sezona izbora. DSS, po wegovim re~ima, ipak smatra da „iskqu~ivi krivac” Bo ris Ta di} i re`im koji „hrani halapqivost LSV”. S. N.

pokrajine i na zakonu o finansirawu APV. Bez wih, dodao je, nadle`nosti APV ne mogu da imaju pun smisao, a gra|ani ne mogu da vide do kraja konkretnu korist od „funkcionalne autonomije”. Poslanik je, pri tom, pozdravio voqu premijera Mirj ka Cvet ko vi }a za ubrzani rad na donono{ewu tih zakona.

Komentari{u}i zahtev LSV za „vojvo|ansku policiju”, poslanik SPO je kazao da nije re~ o „vojvo|anskoj policiji”, nego o „koordinacionoj upravi za Vojvodinu”. Za SPO je takva uprava mogu}a po Zakonu o policiji, a potrebna je, smatraju, jer bi poslovi bezbednosti bili efikasniji.

S. N.

Le vo–de sno Predsednik Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke u Novom Be~eju Sa {a Mak si mo vi} demantovao je tvrdwe Srpske radikalne stranke da je 50 napredwaka u Novom Milo{evu napustilo ovu partiju i priklonilo se radikalima. U ju~era{wem saop{tewu upu}enom redakciji “Dnevnika”, Maksimovi} je naveo da je re~ o prelasku samo ~etiri ~lana nezadovoqna, ne radom mesnog i op{tinskog ogranka SNS, ve} svojim li~nim statusom u stranci, i to po dolasku poznatih me{tana Novog Milo{eva, kao {to su dr Sre do je Sta na }ev i pravnica Ma ri ca Be {lin.

Pomenuta ~etvorica nisu istupila zarad dobrobiti sela, ve} iskqu~ivo iz li~ne koristi.

Naime, u SRS su pre{li neposredno po zvani~nom ulasku radikala u op{tinsku vlast u Novom Be~eju – naglasio je Maksimovi}. @. B.

3

NASTAVQENE KONFRONTACIJE „DNEVNIK HOLDINGA” I VAC-a

Du go pu to va we po klo na Na odvojenim konferencijama za novinare koje su ju~e u zgradi „Dnevnika„ odr`ali predstavnici „Dnevnik Holdinga” i „Dnevnik Vojvodina Presa”, ~iji je ve}inski vlasnik nema~ki medijski koncern VAC, svako je ostao na svojim pozicijama i ni jedna strana nije odustala od svojih zahteva.

Naime, predsednik Upravnog odbora „Dnevnik Holdinga„ Zla to mir Mo mi rov ponovio je da mo`e da se realizuje poklon VAC-a DVP-u, ali tek nakon izmirewa obaveza, a direktor „Dnevnik Vojvodina Presa„ Du {an Vla o vi} negirao je postojawe bilo kakvih dugova i zatra`io da se po{tuje odluka Vlade Vojvodine.

Momirov je ponovio da ni na koji na~in ne spre~ava da zaposleni u DVP postanu vlasnici 55 odsto ovog preduze}a koje im poklawa medijska grupacija VAC ali, kako je naglasio, tek kada budu namireni zaposleni u „Dnevnik Holdingu„.

- Ne mo`e se govoriti da je re~ o poklonu jer nema~ka kompanija tra`i da se za uzvrat odreknemo potra`ivawa izra`enih u milionima evra. U tom slu~aju bi, u stvari, mi bili darodavac zaposlenima u DVP-u a ne VAC. Mi samo {titimo prava zaposlenih u „Dnevnik Holdingu„. Nismo i ne}emo biti prepreka da zaposleni u DVP-u dobiju poklon od VAC-a ali pre toga mi moramo dobiti ono {to nam po zakonu pripada rekao je Momirov.

- Ponudili smo Vladi Vojvodine da ona umesto VAC-a izmiri ono {to nam se duguje ali odgovor nismo dobili. Dakle, niti smo odbili niti odbijamo VAC-ov predlog da svoj udeo u zajedni~kom preduze}u pokloni zaposlenima u DVP-u ali tek kada izmiri ono {to nam duguje. Nama je va`no da dobijemo ono {to je na{e a da li }e to ispuniti VAC ili Vlada Vojvodine to nije va`no. Va`no je da neko dugovawa plati - zakqu~io je Momirov.

Direktor „Dnevnik Vojvodina presa„ Du{an Vlaovi} odbacio je

tvrdwu Momirova da VAC obmawuje javnost i da zapravo ni{ta ne poklawa zaposlenima isti~u}i da ni jedna tu`ba koju je „Dnevnik Holding„ podneo nije osnovana.

- VAC je od 2003. godine u „Dnevnik Holding„ ve} ulo`io 7,6 miliona evra i spreman je da ih se odrekne, a „Dnevnik Holding„ nije spreman da prihvati poklon koji dobijaju zaposleni u DVP-u. Tu nema logike. Pored tih nespornih i lako dokazivih

7,6 miliona evra koje je VAC ve} dao sada se pomiwe dug od dodatnih 8 miliona evra, pa se dolazi do ra~unice da list „Dnevnik” medijsku grupaciju VAC ko{ta oko 16 miliona evra, a toliko novca nije dobio ni jedan regionalni list. Osim toga, ne~uveno je da neko tu`i svoje preduze}e rekao je Vlaovi} napomiwu}i da je VAC svojevremeno dao Holdingu i 1,5 miliona evra za socijalni program. Udeo Holdinga u DVP- u je 45 procenata. On je ponovio stav VAC-a da i daqe stoji na strani zaposlenih i naglasio da se, zbog nesprovo|ewa odluke Vlade Vojvodine dovodi u pitawe poslovawe i opstanak DVP-a.

Ju~e se oglasio i ~lan uprave medijske grupacije VAC i wen predstavnik za Srbiju Pe ter Lan ge rekav{i da „Dnevnik Holding„ ve} mesecima ne po{tuje va`e}e odluke Vlade Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Lange je ponovio stav Medijske grupacije VAC da }e pokloniti svoj udeo od 55 odsto u zajedni~kom preduze}u „Dnevnik Vojvodina Pres„ samo pod uslovom da se „Dnevnik Holding„ odrekne svih zahteva prema grupaciji VAC. Q. M.

rekli su

Gru bje {i}: Ni smo pri ~a li o iz bo ri ma Zamenik {efa poslani~ke grupe URS-a Su za na Gru bje {i} izjavila je ju~e da se u vladaju}oj koaliciji nije razgovaralo o datumu raspisivawa izbora.Grubje{i} je novinarima u parlamentu objasnila da od URS ne zavisi kada }e izbori biti raspisani, ali i da u toj stranci smatraju da je Srbiji potrebna politi~ka stabilnost do dobijawa statusa kandidata za ~lanstvo u EU.„Da li }e izbori biti u decembru, martu ili u redovnom terminu, nama je i jedna i druga varijanta prihvatqiva, ali unutar koalicije nije bilo razgovora o tome”, kazala je Grubje{i}.Ona je naglasila da je URS spreman za izbore kad god budu raspisani i dodala da su „ozbiqne sranke uvek u kampawi, pa tako i Ujediweni regioni Srbije.

Ni ko li}: Svi ma lo da po pu sti mo Lider SNS To mi slav Ni ko li} izjavio je ju~e da sa predsednikom DS Borisom Tadi}em nije razgovarao o raspisivawu vanrednih parlamentarnih izbora, ali da ostavqa mogu}nost da se do 16. aprila dogovore o datumu izbora. Ni o ~emu se nismo dogovarali i ni o ~emu se nismo dogovorili. Ako je to pisawe poku{aj da se umawi snaga mitinga SNS zakazanog za 16. april u Beogradu onda je poku{aj lo{, rekao je Nikoli}. On je rekao da bi o izborima trebalo da se dogovori sa predsednikom DS. „I jedni i drugi moramo da popustimo da bi do{lo do re{ewa, ali sigurno izbori ne}e biti u 2012. godine, to vam sada ka`em”, istakao je Nikoli}.

Tri van: Na ma od go va ra sva ki da tum Potpredsednica DS Je le na Tri van izjavila je ju~e da su pisawa pojedinih medija o datumu odr`avawa vanrednih parlamentranih izbora najobi~nija spekulacija i da nikakvi razgovori o datumu izbora nisu vo|eni. Trivan je novinarima u parlamentu rekla da Demokratskoj stranci odgovara svaki datum s obzirom na wen rejting i snagu, ali da se u jednoj pravno ure|enoj dr`avi izbori ne raspisuju onda kada nekome to odgovara, ve} kada im je vreme i ponovila da je stav DS da su izbori pitawe koje se utvr|uje zakonom. Nikakvi razgovori, niti zvani~ni, niti nezvani~ni o datumu odr`avawa izbora nisu vo|eni, naglasila je Trivan.

Zakoni i pra vo su |e Poslanici Skup{tine Srbije okon~ali su ju~e sednicu zapo~etu 2. marta usvajawem tridesetak zakona i ratifikacijom vi{e me|unarodnih sporazuma, kao i dono{ewem nekoliko kadrovskih odluka. Izme|u ostalog podr`ani su zakoni o porezu na imovinu, planirawu i izgradwi, socijalnoj za{titi, sportu.

Skup{tina Srbije izabrala je ju~e ~lanove Dr`avnog ve}a tu`ilaca i Visokog saveta sudstva iz reda pravosu|a, ~ime je „zaokru`eno” konstituisawe ta dva organa. Novi ~lanovi DVT su zamenik javnog tu`ioca u Vi{em javnom tu`ila{tvu u Beogradu Bran ko Sta men ko vi}, javni tu`ilac u Drugom osnovnom tu`ila{tvu u Beogradu Da ni je la Sin |e li} i zamenica javnog tu`ioca u Osnovnom tu`ila{tvu u Kraqevu Maj da Ra ki}. U DVT su izabrani i zamenik javnog tu`ioca u Republi~kom javnom tu`ila{tvu Zo ri ca Stoj {i}, tu`ilac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi} i zamenik javnog tu`ioca u Apelacionom javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu Dra go qub Bar ja mo vi}. Za ~lanove VSS izabrani su sudija u Vrhovnom kasacionom sudu Mir ja na Ivi}, sudija u Apelacionom sudu u Beogradu Mi li mir Lu ki}, sudija u Privrednom sudu u Zrewaninu Alek san dar Sto iq ko vi}, sudija u Vi{em prekr{ajnom sudu Bla go je Jak {i}, sudija Osnovnog suda u Subotici So wa Vi da no vi} i sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Bran ka Ban ~e vi}.

poslani^ke teme

Sa `e na ma u Evro pu Poslanici su na predlog predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a izabrali profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pa vla Pe tro vi }a za predsednika Fiskalnog saveta. Parlament je usvojio i predlog da se delegacija Skup{tine Srbije u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope popuni `enskim ~lanom, odnosno da umesto ^e do mi ra Jo va no vi }a ~lan bude Na ta {a Vu~ ko vi}, koja je do sada bila na mestu zamenika ~lana.

Za predsednika Upravnog odbora RATEL-a ju~e je izabran Jo van Ra du no vi}, za ~lana Saveta RRA Go ra na Pe tro vi }a, koga je predlo`ila Konferencija univerziteta Srbije. Poslanici su za ~lana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabrali Zla tu \or |e vi}, a za ~lana Zdravstvenog saveta Srbije redovnog profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Dra ga na Sa vi }a.

NA TO i EU Najvi{i ruski zvani~nici predsednik Dmi trij Me dve dev, a nedavno i premijer Vla di mir Pu tin, veoma jasno su nam rekli da budu}nost Srbije u EU nije ne{to {to zabriwava rusku federaciju, rekao je potpredsednik Vlade Sr-

bije Bo `i dar \e li}, odgovaraju}i na pitawe lidera LDP-a ^e do mi ra Jo va no vi }a kada Vlada Srbije misli da razgovara sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom o odnosu Srbije prema NATO-u i gasnom aran`manu.

- Ulazak Srbije u NATO nije predulov za na{e ~lanstvo u EUnavodi \eli}, isti~u}i da Srbija sa tom vojnom alijansom sara|uje u okviru Partnerstva za mir, da }e je nastaviti u tim okvirima, po{tuju}i stav na{e dr`ave o vojnoj neutralnosti.

Ve sna i ^e da Predsednik LDP ^e do mir Jo va no vi} poru~io je ju~e da je Ve sna Pe {i}, ukoliko je nezadovoqna

politikom te stranke u parlamentu, ostavku trebalo da podnese na mesto poslanika, a ne predsednice Politi~kog saveta, navode}i da je to {to je u~inila „politi~ki neodgovorno“.

- Ne do`ivqam to kao li~ni sukob, ali mislim da ne gre{im kada ka`em da su mnogi u stranci povre|eni tom neodgovorno{}u. Neko ko mo`e da nam bude roditeq treba u onome {to radimo da tra`i korist za dru{tvo, a ne izgovore za sopstvene postupke - naveo je

Jovanovi}, podse}aju}i da je kao predsednik stranke uvek po{tovao svaku vrstu autonomije i slobode poslanika i funkcionera LDP i da je to naro~ito va`ilo za Vesnu Pe{i}, “koja je pored moje beskrajne podr{ke u`ivala razumevawe svih ~ak i kada se sa wom nisu slagali”. Jovanovi} je podsetio da su obzirom da je za 21. maj zakazana izborna skup{tina LDP-a, svi strana~ki organi, pa i Politi~ki savet, i ina~e u postupku izbora.

S. Stankovi}

4

ekonomija

petak1.april2011.

dnevnik

OD DA NAS NO VE CE NE ELEK TRI^ NE ENER GI JE

Ra ~u ni mi ni mum 800 di na ra ve }i Ce na elek tri~ ne ener gi je od da nas je vi {a, a pro se~ na ce na ki lo va ta na svim na pon skim mre `a ma vi {a je za 15,1 od sto, dok je za do ma }in stva ki lo vat sku pqi za 13,5 od sto u pro se ku.

Ta ko od da nas po tro {a ~i pla }a ju pro se~ na ce na ki lo vat-sa ta, na svim na pon skim ni vo i ma, od 5,79 di na ra, dok je do sa da {wa pro se~ na ce na stru je bi la pet di na ra.

Iako se za sa da ne mo `e pre ci zno re }i ko li ko }e bi ti vi {i ra ~u ni ko ji }e na adre se po tro {a ~a sti za ti od na red nog me se ca, tre ba ra ~u na ti da }e oni bi ti uve }a ni od oko 800 di na ra pa na vi {e. Na i me, osim od ukup nog bro ja ki lo va ta, vi si na ra ~u na za vi si i od to ga da li se stru ja tro {i u sku pqoj ili je fit ni joj ta ri fi, pa se, u skla du s tim ra ~u ni mo gu uve }a ti, ali i sma wi ti, a ako se me se~ no tro {i do 350 ki lo vat-sa ti, uz po pust ko ji odo bra va Elek tro pri vre da Sr bi je, go to vo da ne }e bi ti raz li ke u od no su na sa da va `e }e ra ~u ne.

sta, za po tro {a ~e s jed no ta rif nim bro ji li ma u ze le noj ta ri fi iz no si 4,38 di na ra, u pla voj 6,57, a u cr ve noj i naj sku pqoj zo ni ki lo vat ko {ta 13,15 di na ra. Za po tro {a ~e s dvo ta rif nim bro ji li ma po tro {wa do 350 ki lo va ta u vi {oj ta ri fi ob ra ~u na va se po 5,01 di na ra, dok je fit ni ji ki lo vat ko {ta 1,25 di na ra. U pla voj zo ni ki lo vat sku pqe stru je vre di 7,51 di nar, a ka da je

No vu ce nu stru je prak ti~ no ne }e ose ti ti po tro {a ~i ko ji tro {e do 350 ki lo va ta, za hva qu ju }i odo bre nom po pu stu od 12 od sto

Vi si na ra ~u na, da kle, za vi si od od po tro {we u od go vo ra ju }im zo na ma, a ima ih tri. Za po tro {wu do 350 ki lo va ta va `i ze le na ta ri fa/zo na, u ko joj je ce na ki lo va ta naj po voq ni ja, od 350 do 1.600 ki lo va ta je pla va ta ri fa, dok je ki lo vat naj sku -

di ne. Uz to, pro {i re ni su pro iz vod ni ka pa ci te ti, a ovi pro iz vo di se pla si ra ju i na ino stra nim tr `i {ti ma.

Na Sa lo nu auto mo bi la pred sta vqe ni su i pro iz vo di li ni je G-energy „Ga sprom weft„ - uqa i ma zi va, ko ji ob u hva ta asor ti man sin te ti~ kih i po lu sin te ti~ kih uqa za mo to re evrop skih, ja pan skih i ame ri~ kih pro iz vo |a ~a put ni~ kih auto mo bi la po sled we ge ne ra ci je.

D. Ml.

ki lo vat jef ti ni ji 1,88 di na ra.

Za po tro {a ~e ko ji tro {e iz nad 1.600 ki lo va ta ce na stru je po tro {e ne on da ka da je ona sku pqa iz no si 15,03 di na ra, dok jef ti ni ji ki lo vat u naj sku pqoj zo ni ko {ta 3,75 di na ra. Ta ko |e, tre ba zna ti da se od da nas ob ra ~u na va ju i no ve, vi {e ce ne pra te }ih stav ki na ra ~u nu, pa je na kna da za mer no me sto 119 di na -

pqi u cr ve noj zo ni, a ob ra ~u na va se za po tro {wu ve }u od 1.600 ki lo va ta. Ove ta ri fe ob ra ~u na va ju se svim po tro {a ~i ma, bez ob zi ra da li ima ju jed no ta rif no ili dvo ta rif no bro ji lo.

No va ce na ki lo va ta, bez po re za na do da tu vred nost i po pu -

Bo qa pro da ja ma zi va Pro {le go di ne Naft na in du stri ja Sr bi je je po ve }a la pla sman uqa i ma zi va za 16 od sto, a ove go di ne pla ni ra se po ve }a we pro da je za 90 od sto, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na Sa lo nu auto mo bi la u Be o gra du. Pro {le go di ne raz vi je no je jo{ de se tak no vih pro zvo da iz li ni je „Ni so tek” ko ja za do vo qa va ju stan dar de euro 3, euro 4 i euro 5, ko ji omo gu }a va ju u{te du ener gi je i o~u va we `i vot ne sre -

ra, a ob ra ~un ska sna ga 31,58 di nar.

No ve ce ne stru je, iako va `e od da nas, prak ti~ no ne }e ose ti ti po tro {a ~i ko ji tro {e do 350 ki lo va ta, za hva qu ju }i odo bre nom po pu stu od 11,89 od sto.

Od oko 3,1 mi lion ku pa ca u ka te go ri ji do ma }in stva, oko mi lion i po po tro {a ~a i da qe }e pla }a ti istu ce nu stru je, a na ovu po god nost mo `e da ra ~u na

380.000 po tro {a ~a Voj vo di ni.

Ipak, tre ba zna ti da se to pra vo ne sti ~e za u vek ve} se po pust ostva ru je sa mo za me sec u ko jem se po tro {i do 350 ki lo vat-sa ti i ne va `i za me se ce ka da je po tro {wa ve }a. Ta ko |e, po treb no je da po tro {a ~i ne ma ju du go va wa za elek tri~ nu ener gi ju i da ra ~u ne pla }a ju u ro ku do spe }a. Sa bi ra wem ovih

po pu sta (11,89 od sto i pet od sto na ime re dov nog pla }a wa), uku pan po pust za po tro {wu do 350 ki lo vat-sa ti do sti `e pro ce nat od 16,89 od sto. To, bez sum we, ni je ma lo, a po {to je mno go do ma }in sta va u Sr bi ji ko ja me se~ no tro {e oko 400 ki lo va ta, ve }om pa `wom, od no sno ra ci o nal nom po tro {wom mo gu zna ~aj no u{te de ti.

Ima po tro {a ~a ko ji mo gu ostva ri ti i do dat no uma we we ra ~u na i to za 52 od sto, a re~ je o naj u gro `e ni joj ka te go ri ji po tro {a ~a. Ko ri sni ci ma te ri jal nog obez be |e wa mo gu ostva ri ti pra vo na po pust od 35 od sto na ime so ci jal nog sta tu sa, po pust na po tro {wu do 350 ki lo vat sa ti od 11,89 od sto i pet od sto na ime re dov nog pla }a wa. Ovo pra vo mo gu ostva ri ti i do ma }in stva ~i ji me se~ ni pri hod ne pre la zi dvo stru ki iz nos cen zu sa za ostva ri va we pra va na ma te ri jal no obez be |e we po pro pi si ma o so ci jal noj za {ti ti i so ci jal noj si gur no sti gra |a na.

D. Mla |e no vi}

JO[ JE DAN SIN DI KAT PRI PRE MA [TRAJK IS PRED VLA DE SR BI JE

Pu ta ri tra `e po sao i pla te Zbog ogrom nih pro ble ma u ko je je za pao deo pu tar skih pred u ze }a u Sr bi ji, zbog ~e ga rad ni ci ne pri ma ju pu nu pla tu jo{ od no vem bra pro {le go di ne, a od ja nu a ra ni ka kvu, iz Sa ve za sa mo stal nog sin di ka ta pu ta ra na ja vqu ju {trajk upo zo re wa is perd Vla de Sr bi je za po ~e tak sle de }e ne de qe. Ka ko je za na{ list iz ja vi la perd sed ni ca Re pu bli~ kog od bo ra pu ta ra So wa Vu ka no vi}, naj te `e je rad ni ci ma u okvi ru NI BENS gru pe, pa se te {ko }e u ko je su ~la ni ce za pa le po ve zu ju s lo {om pri va ti za ci jom.

- Od Vla de }e mo tra `i ti da se pre i spi ta pri va ti za ci ja put ne pri vre de Sr bi je, jer se ra di o pred u ze }i ma ko ja po sto je jo{ od 1962.

Lo {a po slov na po li ti ka Sin di kat je ve o ma ne za do vo qan po na {a wem po slo da va ca za to {to ne sa mo da ne po {tu ju ko lek tiv ne ugo vo re, ve} sa mo i ni ci ja tiv no sma wu ju za ra de, za tim ni ta ko uma we ne ne is pla }u ju re do vo no, iako su od in ve sti to ra po vu kli sred stva za iz ve de ne ra do ve. JP „Pu te vi Sr bi je„ re dov no ser vi si ra svo je oba ve ze pre ma svim pred u ze }i ma, pa sin di kat pi ta gde su pa re i da li su rad ni ci kri vi za lo {u po slov nu po li ti ku ko ja pred u ze }a i za po sle ne gu ra u pro past. go di ne, a ko ja su pri va ti za ci jom do ve de na na rub pro pa sti - ka `e So wa Vu ka no vi}. - Sma tra mo da je pri va ti za ci ja u ovoj obla sti shva }e na na o pa~ ke, pa ume sto do ma }in skog upra vqa wa fir mom i ostva ri va wa di vi den de, ra di ko {ta ho }e bez ika kve i i~i je kon tro le.

Sa go vor ni ca ka `e da se pu te vi ma u Sr bi ji ba ve svi, od

pred sed ni ka dr `a ve, pre ko ne ko li ko mi ni sta ra, do no vo o sno va ne fir me „Ko ri do ri Sr bi je”, uz JP „Pu te vi Sr bi je”.

Me |u tim, iz gle da da se ma lo ko ga ti ~e sud bi na za po sle nih, svi su gro mo gla sni u obe }a wi ma ve li kih pro je ka ta i krat kih ro ko va iz grad we, a ma li ~o vek na pu tu, ko ga po ceo dan bi je ve -

tar ili pe ~e sun ce, ne ma ni za do ru ~ak.

Pre ma re ~i ma So we Vu ka no vi}, ve} ju ~e su u {trajk stu pi li rad ni ci PZP Be o grad, ko ji za ovu go di nu ni su do bi li ni jed nu pla tu, ali, {to je jo{ go re, ne ma ju ni po sla. A po sao su iz gu bi li jer su osta li bez fi nan sij skih sred sta va, ta ko da rad ni ci ~ak vi {e ni su mo gli da idu ni na po sao. Re~ je o is toj fir mi ko ja je do ne dav no pred vo di la do ma }i kon zor ci jum na iz grad wi auto pu ta Hor go{ - No vi Sad, ka da je li der stvo ustu pqe no Pred u ze }u za pu te ve U`i ce.

So wa Vu ka no vi} ka `e da se ne mo `e za `mu ri ti nad sud bi nom oko 5.000 rad ni ka, ko li ko je oku pqe no u NI BENS gru pi. Sin di kat pu ta ra je do sa da ve} upo zo ra vao na te {ko sta we u pred u ze }i ma

za pu te ve Ni{, Vra we, Be o grad, No vi Sad i Kra gu je vac, od ve }in skog vla sni ka je za he tvan plan iz la ska iz fi nan sij ske kri ze, od de blo ka de ra ~u na, do re fi nan si ra wa kre di ta kod ba na ka, te spi sak ugo vo re nih po slo va za ovu go di nu.

Me |u tim, ka ko do da nas ni su do bi li ni ka kav od go vor, po ku {a }e da svo je ~la no ve za {ti te u sa rad wi s dr `av nim in sti tu ci ja ma.

R. Da u to vi}

30. 03. 2011.

1.320,50235

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

101,5230 74,0883

103,5950 75,6033

105,9780 77,3391

101,2120 73,8615

Kanada

dolar

1

73,8190

75,3255

77,0580

73,5930

Danska

kruna

1

13,6102

13,8880

14,2074

13,5686

Norve{ka

kruna

1

12,8878

13,1508

13,4533

12,8483

[vedska

kruna

1

11,3524

11,5841

11,8505

11,3177

[vajcarska

franak

1

78,1670

79,7622

81,5967

V. Britanija

funta

1

115,4720

117,8290

SAD

dolar

1

71,7580

73,2224

20,00

1.800

36.000

19,90

1.000

2.000

Srbolek, Beograd

16,67

21

56.280

@itoprodukt, Kragujevac

13,64

19.800

435.600

9,09 Promena %

600 Cena

240.000 Promet

AIK banka, Ni{

-11,11

1.200

7.200

RAPP Zastava, Kragujevac

-10,37

363

7.260

Beogradmonta`a, Beograd

-9,80

4.600

3.013.000

Neoplanta, Novi Sad Go{a FOM, Smederevska Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,27

255

25.755

-2,70 Promena %

360 Cena

184.680 Promet

1,66

77,9277

Soja protein, Be~ej

-0,88

120,5390

115,1190

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

74,9065

71,5383

-2,23

490 130.056.229 1.011 3.030

BELEX 15 (758,85 -0,33)

Promet

Polet, Novi Pazar

NIS, Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 3. 2011. godine

Cena

Jugocentar, Beograd

Ratko Mitrovi}, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Promena %

12.000.723 1.233.270

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,22

4.022

5.498.312

Komercijalna banka, Beograd

0,00

32.250

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

985

18.946.485

Agrobanka, Beograd

-0,42

8.962

18.596.748

Imlek, Beograd

-2,49

2.153

11.258.819

Soja protein, Be~ej

-0,88

1.011

12.000.723

Univerzal banka, Beograd

0,81

5.131

2.447.358

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.394

7.984.380

Privredna banka, Beograd

0,19

541

1.093.140

Tigar, Pirot

-0,85

704

281.422

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,23

3.030

1.233.270

Meser Tehnogas, Beograd

-0,82

7.000

16.380.000

Alfa plam, Vrawe

-0,40

9.573

593.520

-2,46

556

555.640

3,97

498

63.531.459

TE - TO, Senta

0,00

2.400

720.000

Veterinarski zavod, Subotica

BB Trejd, @iti{te

4,28

633

633.000

Аеродром Никола Тесла, Београд

ekOnOMiJA

dnevnik

Kvo te za bra {no Vla da Sr bi je do ne la je da nas od lu ku o iz vo zu kvo te bra {na od 11.000 to na me se~ no i bes ca rin skom uvo zu 100.000 to na p{e ni ce do is te ka ured be o za bra ni iz vo za p{e ni ce i bra {na, iz ja vio je ju ~e mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi}. Vla da je do ne la od lu ku o iz vo zu 11.000 to na bra {na me se~ no u na red na tri me se ca da bi se is po {to va le ra ni je ugo vo re ne oba ve ze mli na ra pre ma stra nim kup ci ma, re kao je Pe tro vi} i na po me nuo da }e ta me ra bi ti oro ~e na do 15. ju na, ka da is ti ~e ured ba o za bra ni iz vo za bra {na i p{e ni ce. Vla da Sr bi je je 16. mar ta do ne la od lu ku o pot pu noj re strik ci ji iz vo za p{e ni ce i bra {na, uz oce nu da }e ta me ra sta bi li zo va ti snab de va we na do ma }em tr `i {tu i po voq no uti ca ti na ce nu hle ba.

No vi rok za pa o re Mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi} je iz ja vio da je Vla da do ne la i od lu ku da se pro du `i rok za re gi stra ci ju po qo pri vred nih ga zdin stva do kra ja apri la, pod se tiv {i da je taj rok is te kao ju ~e. Pe tro vi} je na ja vio i da }e re sor no mi ni star stvo usko ro pred sta vi ti pla no ve za agrar nu po li ti ku do kra ja 2011. ka ko bi se pod sta kla pro iz vod wa u po qo pri vre di i po ve }ao iz voz.

Hra na je de pla tu U Sr bi ji su, u 2010. go di ni, pro se~ na me se~ na ras po lo `i va sred stva po do ma }in stvu iz no si la 47.376 di na ra, od ~e ga su iz da ci za li~ nu po tro {wu do ma }in sta va bi li 42.448 di na ra. Naj ve }i udeo iz da ta ka od la zio je za hra nu i bez al ko hol na pi }a - 41,3 od sto, iz ja vio je di rek tor Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi}.

EKO NO MI STI TVR DE DA VLAST NI JE SPREM NA ZA RE FOR ME

U dr `av ne ja sle ni ko ne sme ni da dir ne Glav ni ma kro e ko nom ski pro blem u Sr bi ji je ve li ka ne za po sle nost, a su {ti na je u re for mi jav nog sek to ra, me |u tim, za to ne po sto ji po li ti~ ka vo qa i u to ni ko ne sme da dir ne, po ru ~i li su eko nom ski stru~ wa ci sa ju ~e ra {weg sku pa „Kon ku rent nost pri vre de Voj vo di ne”, u or ga ni za ci ji Cen tra za stra te {ko-eko nom ska is tra `i va wa Voj vo di na-CES. Pred sed nik Cen tra za slo bod no tr `i {te Mi ro slav Pro ko pi je vi} is ta kao je da je nu `no pro me ni ti eko nom ska pra vi la igre, ali da to ga ni ko ne }e da se la ti. Za pra vo, po li ti~ ke eli te na kon de mo krat skih pro me na od 5. ok to bra 2000. go di ne ne ma ju slu ha za su {tin ske eko nom ske re for me, ka zao je on.

- Su {ti na je u re for mi jav nog sek to ra u Sr bi ji, ko ji za po {qa va oko po la mi li o na gra |a na, od ~e ga je oko po lo vi ne za po sle nih vi {ak. Me |u tim, to bi zna ~i lo ot pu {ta we ili pre kva li fi ka ci ju vi {ka za po sle nih, a to ga ni ko ne }e da se pri hva ti. Ne ma po li ti~ ke vo qe za ko re ni tim eko nom skim re for ma ma ni na dr `av nom ni na lo kal nom ni vou, sem ne kih op {ti na kao iz u ze ta ka - ka zao je Pro ko pi je vi}.

Eko nom ski ana li ti ~ar Vla di mir Gli go rov sa be~ kog in sti ti ta za me |u na rod ne eko nom ske stu di je uka zao je da je sa ma kro e ko -

Veliko je pitawe da li }e ekonomski rast kakav se o~ekuje ove godine otvoriti mogu}nost za bilo kakvo novo zapo{qavawe nom ske ta~ ke gle di {ta ne ko li ko kqu~ nih pro ble ma sa ko ji ma se su o ~a va srp ska pri vre da, ali u ovom tre nut ku naj ve }i je sta we na tr `i {tu ra da. On je iz neo sta ti sti~ ki po da tak da je sto pa za po sle no sti je u Sr bi ji sve ga 48 od sto, i to ako se po sma tra sa mo rad no ak tiv no sta nov ni {tvo, te da broj iz gu bqe nih ra nih me sta

PRI VA TI ZA CI JA TE LE KO MA

Pro da ja za ni ma i Evrop sku uni ju Evrop ska ko mi si ja tra `i oba ve {te we o pre go vo ri ma za pro da ju „Te le ko ma Sr bi ja”, re kao pot pred sed nik Vla de Bo `i dar \e li}. „Te le kom Austri ja” ne ko men ta ri {e de {a va wa, jer ne `e li da ~i ni ni {ta {to bi mo glo ne ga tiv no uti ca ti na ras po lo `e we u Sr bi ji. \e li} re kao je da je Evrop ska ko mi si ja za tra `i la od Sr bi je oba ve {te we o tre nut nom sta tu su pre go vo ra za pro da ju 51

od sto kapit a la „Te le ko ma Sr bi je”. „Evrop ska ko mi si ja je hte la da bu de oba ve {te na o pre go vo ri ma kroz do dat na pi ta wa i po ja {we wa ko je tra `i od Sr bi je”, re kao je \e li}. Pre ma we go vim re ~i ma, uslo vi za pro da ju „Te le ko ma” bi li su ja sni svim za in te re so va nim kom pa ni ja ma, a ku pac mo ra da pla ti bar 1,4 mi li jar de evra za 51 od sto ka pi ta la da bi po stao vla snik.

Se di {te Evrop ske ko mi si je u Bri se lu

„S dru ge stra ne, kom pa ni ja Te le kom Austri ja od bi ja da da je bi lo ka kve ko men ta re na ak tu el no sta we u ve zi sa ten de rom za pro da ju „Te le ko ma Sr bi je”, ka ko ne bi ~i ni la ne {to {to bi ne ga tiv no uti ca lo na ras po lo `e we u Sr bi ji”, is ta kla je port pa rol ka kom pa ni je Eli za bet Ma tes. „Ne `e li mo da ko men ta ri {e mo de {a va wa dok se sve ne za vr {i.

Ne `e li mo da ~i ni mo ni {ta {to bi mo glo ne ga tiv no uti ca ti na ras po lo `e we u Sr bi ji”, re kla je Ma te so va.

Ra ni je je, na kon {to je ob ja vqe na od lu ka Vla de Sr bi je ko jom je od „Te le ko ma Austri je” za tra `e no da do pu ni do ku men ta ci ju, do sta vqe nu pri li kom sla wa po nu de, kao i da fi nan sij ski deo po nu de pri la go di uslo vi ma ko ji su pro pi sa ni ten de rom, iz Be ~a je sa op {te no da }e kom pa ni ja de taq no ana li zi ra ti mo gu} nost po boq {a wa po nu de.

Austrij ska kom pa ni ja je, me |u tim, isto vre me no pod se ti la da je pre da ta po nu da za pre u zi ma we ve }in skog ude la u „Te le ko mu Sr bi je” uslov na i da za vi si i od to ga da li }e do bi ti odo bre we Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je da za dr `i „Vip Mo bajl”, pre ko ko jeg je „Te le kom Austri ja” ve} ne ko li ko go di na pri sut na na srp skom tr `i {tu mo bil ne te le fo ni je.

Ve li ka bru ka za Sr bi ju Pro da ja Te le ko ma Sr bi je je jed na od naj ve }ih bru ka ko ja se do go di la u pri va ti za ci ji srp skih pred u ze }a, i to sa ta ko zna ~a jom kom pa ni jom, sma tra ured ni ca eko no mi je u ~a so pi su NIN Ra doj ka Ni ko li}. Ona ka `e da je Te le kom Sr bi je is kom pro mi to van kroz lo {e re a li zo van ten der, raz vla ~e we pro da je i ras te ri va we ku pa ca.

Pre ma we nim re ~i ma, pro da ja Te le ko ma Sr bi je na ja vqu je se ve} go di nu da na, ten der je ras pi -

petak1.april2011.

san u ok to bru pro {le go di ne, a on da su po ~e le pri ~e o to me ka ko ima {est ozbiq nih in te re se na ta, me |u ko ji ma i naj bo ga ti ji ~o vek pla ne te Kar los Slim. „Stvo re na je sli ka da se oti ma ju o na{ Te le kom, a na kra ju ste do {li da ima te jed nog ko ji vam ni ne po nu di naj ni `u ce nu, a on da ga vi mo li te da tu ce nu po pra vi da bi ste se ne ka ko do vu kli do mi ni mal ne ce ne“, ka `e Ni ko li }e va. Uz sve to, pro da ju pra te i li ci ti ra wa da kom pa ni -

ja mo ra da se pro da, pa da ne mo ra, pa da mo ra da se po pu ni bux |et, pa da se bu xet pu ni iz nad o~e ki va wa.

Na kra ju se do la zi do si tu a ci je da do ma }u kom pa ni ju, ko ja od ba cu je ne to pro fit iz me |u 150 i 200 mi li o na evra, ni ko ne }e i da se mo li taj ko ji je dao ma wu po nu du. „Pa ja ne znam {ta vi {e da se ura di da se ne is kom pro mi tu je ide ja pro da je Te le ko ma“, is ti ~e Ra doj ka Ni ko li}.

pre la zi 400.000 za po sled we dve go di ne. To je pad od 15 od sto, {to je go re ne go bi lo gde u re gi o nu, na gla sio je on oce niv {i da po sto ji ne sklad iz me |u pa da ukup ne pro iz vod we (ukup no je u 2009. i 2010. go di ni iz gu bqe no 1,5 od sto BDP-a) i za po sle no sti.

- Po sla ne ma i sve ga je ma we. ^ak i to {to se go vo ri da se tre -

ba o~e ki va ti po boq {a we je do sta var qi vo jer ne vi dim na osno vu ~e ga }e do to ga do }i. Ve li ko je pi ta we da li }e eko nom ski rast od tri od sto, ko ji se o~e ku je otvo ri ti mo gu} nost za bi lo ka kvo za po sle we. Ako je po ten ci jal na sto pa ra sta oko pet ili {est od sto, a ostva ri mo rast od dva ili tri po sto, on da to zna ~i da za pra vo ima mo ne ga ti van pri vred ni re zul tat - uka zao je Gli go rov.

On je ka zao da su re al ni do ho ci zna ~aj no sma we ni a si ro ma {tvo je zna ~aj no po ve }a no, {to do vo di do so ci jal nih ten zi ja, ko je }e ne mi nov no ima ti i svo je po li ti~ ke po sle di ce.

Po we mu, po red ne za po sle no sti, u ~i jem re {a va wu, pro ble mi ko je nu `no tre ba re {a va ti su i kva li tet in ve sti ci ja, od no sno po li ti ke kur sa, kao i ma kro e ko nom ska sta bil nost, od no sno ce ne.

Gli go rov je oce nio da je Sr bi ja je u eko nom skom smi slu iz gu bi la 30 go di na, pa je da nas ni vo in du strij ske pro iz vod we ne {to vi {i od 40 od sto u od no su na ni vo iz 1989. go di ne.

On je ka zao i da no vac od bu du }e pro da je Te le ko ma mo ra da bu de upo tre bqen u in ve sti ci je, a ne u po tro {wu, ka ko bi se uma wi li efek ti eko nom ske kri ze u ko joj se Sr bi ja na la zi.

S. Glu {~e vi}

5

VI CE PRE MI JER JOVAN KR KO BA BI]

Pen zi je ra stu po za ko nu Uskla |i va we pla ta i pen zi ja kre ta }e se ona ko ka ko je pred vi |e no Za ko nom o bu xet skom si ste mu, {to zna ~i da }e se u apri lu pla te i pen zi je

uskla |i va ti sa ra stom tro me se~ ne in fla ci je od ja nu a ra do mar ta ove go di ne, sa op {te no je ju ~e iz ka bi ne ta pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Jo va na Kr ko ba bi }a. „Bu xe tom Re pu bli ke Sr bi je sred stva za pen zi je u 2011. u pot pu no sti su obez be |e na, ta ko da su sve pri ~e o to me da }e pen zi o ne ri bi ti us kra }e ni za po ve }a we pen zi ja neo d go vor ne spe ku la ci je i po ziv na kr {e we Za ko na i spo ra zu ma s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom”, is ti ~e se u sa op {te wu.

Pod se }a se da su pre ma ovom Za ko nu, pred vi |e na tri uskla |i va wa u 2011. go di ni.

Ka da je re~ o mo gu }im do dat nim sred stvi ma ko ja bi bi la obez be |e na van ovih okvi ra - go vo ri se o ne kih de set mi li jar di di na ra - i MMF je sa gla san da se ta sred stva mo gu po de li ti kao jed no krat na po mo}, ali ne kao traj no po ve }a we, ta ko da ni tu ne vi di mo pro stor za ne ko dru go tu ma ~e we i o~e ki va we, na gla {a va se u sa op {te wu ka bi ne ta pot pred sed ni ka Vla de.

OD BOR SKUP [TI NE VOJ VO DI NE ZA PRI VA TI ZA CI JU O PRO DA JI VOJ VO \AN SKIH PRED U ZE ]A

Vre me po ni {te nih pri va ti za ci ja To kom 2010. go di ne pri va ti zo va no je de vet pred u ze }a s te ri to ri je AP Voj vo di ne, od ko jih je osam pro da to na auk ci ji, a jed no na jav nom ten de ru - „Pa non ka„ iz Som bo ra - iz ja vi la je ju ~e na sed ni ci Od bo ra Skup {ti ne APV di rek tor ka no vo sad ske kan ce la ri je te Agen ci je Ma ja \ur |ev. Me |u tim, ona je na ve la i da je u istom pe ri o du Agen ci ja za pri va ti za ci ju ras ki nu la 36 ugo vo ra o pri va ti za ci ji voj vo |an skih pred u ze }a.

Me |u tim pred u ze }i ma, na ve de nih u in for ma ci ji ko ju je Agen ci ja do sta vi la skup {tin skom Od bo ru, su i „Ti sa„ iz iz No vog Kne `ev ca, ho te li „Voj vo di na„ i „Put nik„ iz No vog Sa da, „Som bor ski ve nac„ iz Som bo ra, „Gr me~„ iz Ba~ ke To po le, „Mi tro srem„ iz Srem ske Mi tro vi ce, „Hi pol„ iz Oxa ka i dru ga.

Pre ma re ~i ma Ma je \ur |ev, u voj vo |an skim pri vred nim su do vi ma tre nut no se vo di 147 ste - na ten de ru a osta li na auk ci ji. ~aj nih po stu pa kod du `ni ka u Di rek tor ka no vo sad ske kan ce ko ji ma je Agen ci ja za pri va ti za - la ri je Agen ci je za pri va ti za ci ci ju ime no va na za ste ~aj nog ju na po me nu la je i da je od po ~et uprav ni ka. Naj vi {e po stu pa ka ka pri va ti za ci je do 1. de cem bra vo di se pred Pri vred nim su dom 2010. go di ne pri va ti zo va no u Pan ~e vu - 31, dok je u su bo ti~ - ukup no 700 pred u ze }a s te ri to kom Pri vred nom su du po kre nu - ri je Po kra ji ne. ti 30 ta kvih po stu pa ka. Pred Ras pra vu o in for ma ci ji iz no vo sad skim Pri vred nim su dom Agen ci je za pri va ti za ci ju pro vo di se 26 ste ~aj nih po stu pa ka, u som Za 10 godina je privatizovano bor skom je po kre 700 preduze}a iz Vojvodine nu to 23, a u zre wa nin skom je 20 ta kvih po stu pa ka, dok se 17 po stu pa ka vo di u Pri vred - te kla je uz ne go do va we pred sed nom su du u Srem skoj Mi tro vi ci. ni ka skup {tin skog Od bo ra Zo Ona je do da la da Agen ci ja za ra na Ba bi }a ko ji je iz ra zio ne pri va ti za ci ju, od no sno we na no - za dovqstvo zbog to ga {to se, ka vo sad ska kan ce la ri ja, u pret - ko je na veo, na ove po dat ke ~e ka hod noj go di ni ima la nad le - lo me se ci ma. No, ve }i na ~la no `nost za kon tro lu iz vr {a va wa va Od bo ra ta ko |e je ima la za ugo vor nih oba ve za u 123 ra ni je mer ke zbog to ga {to iz Agen ci pri va ti zo va na voj vo |an ska je za pri va ti za ci ju ni su do bi li pred u ze }a, od ko jih je 12 pro da to iz ve {taj o me ra ma ko je se spro -

vo de u ospo re nim pri va ti za ci ja ma. A na kon opa ske {e fi ce no vo sad ske kan ce la ri je Agen ci je za pri va ti za ci ju da ta kav zah tev iz Od bo ra ni je ni upu }en, na ja vqe no je da }e to bi ti na red no pi ta we ko je }e Od bor upu ti ti Agen ci ji.

- In for ma ci ja ko ju smo do bi li je ko rekt na, ali ona nam ne ka zu je ni {ta vi {e od sta ti sti~ kih po do ta ka o to me ko li ko je pred u ze }a pri va ti zo va no i u ko li ko wih je ras ki nut ugo vor o pri va ti za ci ji. Neo p hod no je da do bi je mo kom ple tan iz ve {taj u ko jem bi se vi de li tren do vi pro ce sea pri va ti za ci je, da bi smo mo gli da pred la `e mo even tu al ne ko ra ke ka ko bi se re {i li pro ble mi ko ji su u tom pro ce su na sta li - oce nio je ~lan Od bo ra Mi len ko Fi li po vi}.

B. D. Sa vi}

6

dru[tvo

petak1.april2011.

MLA DI ]E KO JI OVE GO DI NE PO STA JU PU NO LET NI NE PO TREB NO UZ NE MI RI LI PO ZI VI

Upis u vojnu evidenciju obavezan

Veliki broj mladi}a koji su upravo navr{ili 18 godina ili }e punoletni postati do kraja godine, ovih dana dobili su pozive iz op{tinskih centara za odbranu (biv{i vojni odseci) za upis u vojnu evidenciju. I tinejxeri i wihovi roditeqi su se, uglavnom neprijatno, iznenadili takvom pozivu i pitaju se {ta zna~i taj poziv, kad je ukinuta obaveza slu`ewa vojnog roka.

Nedoumice su nastale zbog nedovoqne obave{tenosti pojedinih mladi}a i wihovih roditeqa. Naime, donose}i sredinom pro{log decembra odluku o ukidawu obaveznog slu`ewa vojnog roka, Narodna skup{tina nije ukinula i vojnu obavezu

veznicima {aqu i pojedina~ne pozive, radi uvo|ewa u vojnu evidenciju, kojima ih neposredno podse}aju na ovu zakonsku obavezu.

Kada se upi{u u vojnu evidenciju, gra|ani su izvr{ili sve obaveze iz delokruga regrutne obaveze i drugih obaveza nemaju.

Zna~i da ne}e i}i na lekarske preglede niti }e slu`iti vojni rok, osim ako to li~no ne `ele.

Pozvani treba sa sobom da ponesu izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu i neki identifikacioni dokument – li~nu kartu ili paso{.

Gra |a ni ko ji `i ve u ino stranstvu svoje pravo i zakonsku obavezu izvr{avaju u najbli `em di plo mat sko-kon zu -

Re zer va osta je Od starih re{ewa ostala je i ubudu}e obaveza slu`ewa u rezervnom sastavu za sve vojne obveznike sposobne za vojnu slu`bu. Pored wih, rezervisti }e biti i `ene koje se vode u vojnoj evidenciji. U ovom trenutku na vojnim spiskovima je oko 1.700.000 rezervista koji su pro{li vojnu obuku. gra|ana. Vojska Srbije od po~etka godine jeste profesionalizovana i u kasarne odlaze samo dobrovoqci, ali mladi}ima }e i ubudu}e u kalendarskoj godini u kojoj postaju punoletni stizati plave koverte iz nekada{wih vojnih odseka. Jedina wihova obaveza je, me|utim, da se upi{u u vojnu evidenciju prema mestu prebivali{ta.

Brigu o spiskovima, regrutaciji i mobilizaciji, prema novoj organizaciji Ministarstva odbrane, vode regionalni centri Novi Sad, Beograd, Vaqevo, Kragujevac i Ni{. Posao nekada{wih vojnih odseka radi 59 lokalnih centara za odbranu koji „pokrivaju” 167 op{tina.

Ministarstvo odbrane na po~etku godine objavquje javni poziv za uvo|ewe u evidenciju. To je signal vojnim obveznicima da u toku te kalendarske godine treba da se jave u svoj lokalni centar Ministarstva odbrane po mestu prebivali{ta, odnosno u biv{e vojne odseke. Pored tog javnog poziva, lokalni centri MO neupisanim vojnim ob-

larnom predstavni{tvu u zemqi boravka.

– Oni koji se ne odazovu pozivu za upis u vojnu evidenciju, podle`u prekr{ajnoj odgovornosti, prema ~lanu 126 Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Kazne mogu biti nov~ane, do 50.000 dinara, ili zatvor do 60 dana. Interesantan je i ~lan 127 ovog zakona, po kojem je ka`wivo izneti vojnu kwi`icu iz Srbije ili da }e regrut, ako u roku od osam dana ne prijavi promenu prebivali{ta, adrese stanovawa, zdravstvenog stawa ili gubitak vojne kwi`ice, biti ka`wen od 10 do 50 hiqada dinara ili zatvorom do 30 dana – upozorava na~elnik Uprave za obaveze odbrane pri Ministarstvu odbrane pukovnik Dra go sav Lac ko vi}. On podse}a da obavezi uvo|ewa u vojnu evidenciju podle`u i vojni obveznici stariji od 18 godina, zakqu~no sa 30. godinom starosti, koji iz bilo kog razloga nisu uvedeni u vojnu evidenciju u prethodnom periodu.

M. Bo zo kin

PO ^EO UPIS PR VA KA U OSNOV NE [KO LE

[to se mora, nije te{ko

Danas je u svim osnovnim {kolama u Srbiji po~eo upis nove generacije prvaka. Na adrese roditeqa svih mali{ana stasalih za {kolu, a ove godine to su oni ro|eni od 1. marta 2004. do kraja februara 2005. godine, to jest svi koji do po~etka {kolske godine napune najmawe {est i po, a najvi{e sedam i po godina, lokalne samouprave bile su du`ne da po{aqu obave{tewa o obavezi roditeqa da upi{e dete u {kolu, a u mestima u kojima ima vi{e osnovnih {kola i kojoj {koli budu}i prvak pripada. I ukoliko slu~ajno nisu dobili ova obave{tewa, roditeqi su du`ni da dete stasalo za {kolu upi{u ina~e im, shodno Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, sleduje nov~ana kazna. Naime, prema ~lanu 163 ovog zakona roditeq koji namerno ili bez opravdanog raz-

loga ne upi{e dete u osnovnu {kolu kazni}e se nov~anom kaznom od 5.000 do 25.000 dinara, a tolika kazna ga ~eka i ukoliko upisano dete kasnije ne poha|a redovno nastavu. O tome da li su sva stasala deca i upisana u {kolu brinu se lokalne samouprave koje su {kole na po~etku svake {kolske godine du`ne da izveste o svim svojim novima |acima.

Da podsetimo, uz izvod iz mati~ne kwige ro|enih budu}eg prvaka i roditeqevu li~nu kartu, koja se daje na uvid, dokaz o poha|awu pri prem nog ped{kolskog programa, za upis je potrebno i lekarsko uverewe, za koje budu}eg prvaka treba da pregledaju pedijatar, otorinolaringolog, o~ni lekar i logoped. Bez ovih dokumenata mogu da se upi{u, izuzetno, deca iz osetqivih dru{tvenih grupa.

D. D.

dnevnik

PRED SED NIK PO KRA JIN SKE VLA DE DR BO JAN PAJ TI] PO LO @IO KA MEN TE ME QAC NO VE PO LI KLI NI KE U DE^ JOJ BOL NI CI

Ambulantna slu`ba za 21. vek Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bo jan Paj ti} ozvani~io je ju~e po~etak radova na izgradwi poliklinike Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine. Nova zgrada ni~e na mestu nekada{we poliklinike, a u woj }e biti objediwene sve slu`be neophodne za efikasno pru`awe pomo}i ambulantnim pacijentima koji u ovu ustanovu dolaze iz cele Pokrajine.

- Pokrajinska vlada je u protekle ~etiri godine investirala preko osam milijardi dinara u zdravstveni sistem Vojvodine, izgradili smo novo porodili{te, Urgentni centar, Institut za rehabilitaciju i habitaciju dece, a nova de~ja poliklinika }e omogu}iti da se na{i mali{ani br`e i efikasnije le~e, onako kako to prili~i 21. veku izjavio je dr Pajti} prilikom postavqawa kamena temeqca za novu polikliniku. - U ovaj objekat }e biti investirano 350 miliona dinara i o~ekujemo da bude zavr{ena do kraja godine.

Procewuje se da }e preko

hovim roditeqima, trija`e i zbriwavawa najte`ih bolesnika. Novo zdawe }e imati 2.000 kvadratnih metara.

- Nova poliklinika }e pre svega rasteretiti hodnike po kojima je, na `alost, de~ja bolnica prepoznatqiva posledwih godina - rekao je direktor Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine prof. dr Ge or gi os Kon stan ti ni dis. - Broj pacijenata se svakodnevno pove}ava kako na Klinici za pedijatriju, tako i na Klinici za de~ju hirurgiju. U novoj poliklinici }e biti sve delatnosti koje }e zbriwavati oko Fo to: B. Lu ~i} 150.000 dece godi{we. Izme|u ostalog tu }e biti i izolacija za potencijalno zarazne Am bu lant na slu `ba je va `an seg ment u ra du pacijente {to se pokazalo neopDe~je bolnice jer pred sta vqa me sto pr vog kon tak ta hodnim u vreme proteklih epidemije gripa. s pa ci jen ti ma i wi ho vim ro di te qi ma, tri ja `e Dok nova poliklinika ne bui zbri wa va wa naj te `ih bo le sni ka de zavr{ena, ambulanta de~je 100.000 pacijenata dolaziti u Ambulantna slu`ba je va- bolnice je preseqena na ~etvrovu instituciju i to govori ko`an segment u radu Instituta ti sprat Poliklinike Klini~liki je zna~aj izgradwe nove jer pred sta vqa me sto pr vog kog centra Vojvodine.

J. Bar bu zan de~je poliklinike. kontakta s pacijentima i wi-

PRO PAO HU MA NI TAR NI KON CERT ZA PO MO] PE TO GO DI [WOJ DE VOJ ^I CI

Zrewanin suzama ne veruje Zrewaninci su se preksino} obrukali. Ili je zakazala humanost me|u qudima ili organizacija koncerta za pomo} petogodi{woj Da ja ni Mi lo {ev, devoj~ici oboleloj od retkog i te{kog o{te}ewa mozga – nedostatka mo`danih vijuga. Sablasno prazna sala Kulturnog centra Zrewanina, u kojoj je trebalo da nastupi vi{e izvo|a~a zabavne muzike, {okirala je muzi~are, organizatore i malobrojne posetioce. Nije bilo drugog sem da koncert bude otkazan. Jer, po saznawima “Dnevnika”, od 700 karata, po ceni od 300 dinara, koliko ih se na{lo u prodaji, kupqeno je svega desetak! Kada su saznali da }e humanitarni hepening biti otkazan, u~esnici su dali prilog iz

svog xepa i razi{li se. Majka petogodi{we Dajane, Alek san dra Mi lo {ev, nije mogla da sakrije razo~arawe. Iste ve~eri na najpopularnijoj dru{tvenoj

nego publike, a i oni koji su kupili karte su zapravo moji prijateqi. U jednom momentu sam htela da iza|em iz svoje ko`e. Bilo mi je prvenstveno

Da le ko je Di sel dorf @ivot Dajane i wene porodice svodi se na svakodnevne posete fizijatrima i logopedima. Mada ro|ena kao zdrava beba, Dajana danas ne hoda, ne govori i o{te}eni su joj o~ni `ivci.

Da bi bila podvrgnuta tretmanu implantacije mati~nih }elija u zdravstvenom institutu u Diseldorfu, neophodno je obezbediti 12.000 evra, a weni roditeqi nisu u mogu}nosti sami da pribave toliku sumu novca. mre`i “Fejsbuk” pojavila se grupa pod nazivom “Zrewanine, stidi se”.

- Ose}am se lo{e. Tu`na sam. Bilo je vi{e izvo|a~a

`ao muzi~ara koji su putovali do Zrewanina da bi dali svoj doprinos. Ali, naposletku, ne krivim nikog, nisam osoba koja osu|uje. Ne treba

tro {i ti ener gi ju na lo {e stvari, nego je usmeriti ka pozitivnim – prokomentarisala je Aleksandra za na{ list i dodala da ne `eli pomisliti da me|u Zrewanincima ne postoji humanost, ve} da je u pitawu splet lo{ih okolnosti.

Sa bine se, nekolicini okupqenih, obratila i novosadska peva~ica Kse ni ja Mi ja to vi}.

Kazala je kako je uvek tvrdila da se u Vojvodini `ivi druga~ije, humanije, u odnosu na ostale krajeve.

- @ao mi je {to ve~eras nisam videla ono o ~emu sam govorila. To je moj veliki poraz kao Vojvo|anke – nije Mijatovi}eva krila ogor~ewe. @. Ba la ban

VESTI „Nezavisnost”: Normalizacija nastave u {kolama Sindikat prosvete „Nezavisnost” odlu~io je da od danas normalizuje nastavu u {kolama i da ~asovi traju 45 minuta, izjavio je Tanjugu predsednik tog sindikata To mi slav @i va no vi}. On je rekao da je taj sindikat na sednici Glavnog odbora doneo odluku da se stavi van snage odluka o {trajku, doneta 25. decembra 2010. godine, s mogu} no {}u wenog po novnog ak ti vi rawa, ukoliko vlada danas ne usvoji Sporazum koji je sa sindikatima usagla{en u ponedeqak, 28. marta.

Prema wegovim re~ima, Glavni odbor tog sindikata u velikoj meri je prihvatio Sporazum, ali ostale su sporne prve dve ta~ke i u izvesnoj meri ta~ka broj devet, za koje taj sindikat nudi vladi predlog za korekciju. ^lan Predsedni{tva granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost” Ru `i ca To di} rekla je da se normalizacija nastave ne mo`e nazvati „ni prekidom, ni zamrzavawem {trajka”, jer pojam „stavqawe van snage odluke o {trajku” ne postoji u Zakonu o radu, niti u Zakonu o {trajku.

Prema wenim re~ima, danas bi predstavnici tri reprezentativna sindikata prosvete sa resornim ministrom trebalo da se dogovore o delom izmewenom Sporazumu, koji je predo~en sindikatima i o kome su se ~lanovi glavnih odbora sindikata izja{wavali.

Radioaktivni spana} U uzorcima ov~ijeg mleka i spana}a detektovano je veoma malo prisustvo radioaktivnog joda I-131, saop{teno je ju~e

iz Laboratorije Univerziteta u Novom Sa du za is pi ti va we ra di o ak tiv no sti uzoraka i doze jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~ewa. „Detektovana radioaktivnost ne mo`e da uti~e na zdravqe qudi”, navodi se u saop{tewu i dodaje da je mala radioaktivnost detektovana i u vazduhu, ali ona je tako|e bezopasna po qudsko zdravqe.

Evropska {kola patologije u Novom Sadu U Hotelu „Park” u Novom Sadu ju~e je otvoren trodnevni kurs „Evropska {kola patologije”. Skup je okupio stru~wake koji se bave ovom problematikom iz na{e zemqe, zemaqa okru`ewa, kao i goste iz Italije i [vedske. Posledwih desetak godina i op{ta i specijalna patologija, koja se bavi prou~avawem bolesti, odnosno promenama na }elijama, tkivima i organima nastalim tokom bolesti, znatno je napredovala. Bez ove nau~ne discipline danas ne bi mogle biti le~ene mnoge bolesti niti bi bilo mogu}e saznati su{tinu promena koje bolest izaziva. Skup je pozdravio i po`eleo uspe{an rad pokrajinski sekretar za zravstvo dr Ati la ^en ge ri. On je naglasio da je za pokretawe nacionalnog skrining programa raka dojke, koji je u pripremi, neophodno imati dobro obu~en kadar koji }e mo}i da u~estvuje u wemu. Zato je {kola patologije od velikog zna~aja jer }e u~esnici mo}i da ~uju predavawa eminentnih stru~waka iz ove oblasti.

J. B.

„PRimer 2011” okupio 37 ekipa U okviru Drugog PR takmi~ewa studenata Vojvodine „PRimer 2011” koje orga-

nizuju Centar za odnose s javno{}u Novog Sada i Dru{tvo Srbije za odnose s javno{}u, sutra }e se na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu odr`ati druga besplatna trening radionica, na kojoj }e se studentske ekipe prijavqene za takmi~ewe uz pomo} ~lanova Centra za odnose s javno{}u Novog Sada baviti odnosima s medijima i javnim nastupom, kriznim PR, programima ulagawa u zajednicu, buxetirawem programa odnosa s javno{}u, reputacijom i evaulacijom.

Ove godine na Takmi~ewu }e u~estvovati 37 ekipa sastavqenih od tri do pet studenata, sa gotovo svih dr`avnih, kao i nekoliko privatnih fakulteta u Vojvodini, {to je {est puta vi{e u odnosu na prethodnu godinu. Posle sutra{we edukacije timovi }e dobiti studije slu~aja na kojima }e raditi do 15. aprila, kada je i rok za predaju radova. @iri sastavqan od stru~waka iz oblasti odnosa s javno{}u, ocewiva}e i u u`i izbor izabrati pet najuspe{wih radova koji }e se plasirati u zavr{nicu, a finale takmi~ewa bi}e po~etkom maja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

D. D.

Patrijarh: Nema dovoqno crkava Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Iri nej ocenio je da SPC nema dovoqno crkava u gradovima Srbije, „koji se ubrzano {ire”. Izgradwa crkava planirana je u skladu sa prostornim planirawem gradova, ali se gradovi suvi{e brzo {ire, smatra patrijarh.

- @elimo da gradimo crkve, ali nema dovoqno prostora. Propisi odre|uju da treba platiti za prostor na kojem treba da se izgradi crkva - rekao je patrijarh Irinej.

Tra `i se nul ta krv na gru pa

PU TA RI IN TEN ZIV NO SRE \U JU KO LO VO ZE

Za vod za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne po zi va sve do bro voq ne da va o ce nul te krv ne gru pe da po klo ne dra go ce nu te~ nost, ko je ne ma do voq no zbog po ve }a ne po tro {we.

Do bro voq ni da va o ci krv mo gu da ti sva kog rad nog da na od 7 do 14 ~a so va, utor kom od 7 do 18.30, a su bo tom od 8 do 12 ~a so va. Za vod za tran sfu zi ju kr vi se na la zi u Haj duk Veq ko voj 9a.

I. D.

Ra do vi u Te me rin skoj uli ci In ter vent ne eki pe „Pu ta” ve} tre }u sed mi cu gra |e vin ske se zo ne in ten ziv no sre |u ju o{te }e wa na ko lo vo zi ma, ras ko pa ne jav ne po vr {i ne i ko lo vo ze od tu ca ni ka, ka `u u po me nu tom pred u ze }u. Do sa da je od ra |e no oko 70 na lo ga nad le `nih, a ju ~e je za vr {en po sao u uli ca ma Voj vo |an skoj, Zlat ne gre de, We go {e voj, kao i u Ma lom

Be o gra du i Gor wim li va da ma. Naj o bim ni ji ra do vi su u Te me rin skoj uli ci, na de lu od Par ti zan ske uli ce do nad vo `wa ka. Sa o bra }aj se na na ovom de lu pro pu {ta ne iz me ni~ no, pa se apa lu je na vo za ~e da pri la go de br zi nu. Ju ~e je u Te me rin skoj uli ci sa ni ra na jed na ko lo vo zna tra ka, a ra do vi na dru goj na sta vqa ju se da nas.

B. M.

Novosadska petak1.april2011.

P

Ne sa lo mi vi ~u va ju stru ju i to po ja ~ a n im tem p om.

Upra vo zbog ovo ga u „Elek tro voj vo di ni” je for mi ra na „spe ci jal na je di ni ca” ko ja ima je dan za da tak, da kon tro li {e mer na me sta i ot kri va kra |e. Ka ko sa zna je mo „Ne sa lo mi vi” su ve} po ka za li od li~ ne re zul ta te ot kriv {i kra |e stru je u ne kim do ma }in stvi ma, ali i kod in du strij skih obje ka ta, re sto ra na i ma lih pri vred ni ka. Ako ste ne ki od onih ko ji „po zajm qu ju” stru ju bu di te na opre zu. Spe ci jal ci kr sta re gra dom i vr lo la ko mo `e te bi ti uhva }e ni „in fla gran ti„, a ta da ni ka kva oprav da wa ne pi ju vo du.

B. Mar ko vi}

Ula zni ce za Eg zit u TONS-u Ula zni ce za Eg zit od da nas }e mo }i da se ku pe i u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji No vog Sa da u Uli ci Mo de ne 1, a pro da va }e se sve do po ~et ka fe sti va la.

Na stup na fe sti va lu po tvr di li su i hip-hop Ame ri kan ci The House of Pain. ^la no vi ovog ben da od lu ~i li su da se po no vo

oku pe i pro sla ve svo ju dva de se tu go di {wi cu. Na Fusion bi ni na stu pi }e ho land ski in di rok bend Go Back To The Zoo. Ehit }e se odr `a ti od 7. do 10. ju la na Tvr |a vi, a to kom ~e t i r i da n a pred s ta v i } e se vi {e od 600 iz vo |a ~a na 20 bina.

N. R.

V remeploV

nas od 11 do 12 sa ti, odr `a ti i ra di o ni ca „Cvet za kom {i ju i za lep {i No vi Sad” na ko joj }e de cu edu ko va ti ka ko da se op ho de pre ma `i vot n oj sre d i n i, a u~e n i c i O[ „@ar ko Zre wa nin” na u ~i }e i da po sa de po je dan cvet za se be i za svog kom {i ju. „Cvet na pi ja ca” je otvo re na i su tra, od 8 do 20 sa ti, a ulaz je bes pla tan.

D. B.

hronika

[KO LA [KO LU PRI JA VI LA PO LI CI JI I MI NI STAR STVU

Uli cu bom bar du ju „pro jek ti li” iz Elek tro teh ni~ ke {kole Vi so ka teh ni~ ka {ko la oba Sa Elek tro teh ni~ kom {ko lom ve sti la je po li ci ju i Mi ni star ima mo do bar od nos, ali oni o~i stvo pro sve te da kroz otvo re ne to ne ma ju me ha ni zme ko jim bi pro zo re kom {ij ske Elek tro teh re {i li ove in ci den te – za kqu ni~ ke {ko le s pr vim le pim da ~i la je Ma le ti}. ni ma, „le te“ ra zni pred me ti Za me ni ca di rek to ra ET[ Jekao {to su me tal ni de lo vi, kle lena Ve}kalov ni je bi la iz ne na {ta, sto li ce... Pri ja ve su bi li |e na ve {}u da je VT[ pod ne la pri nu |e ni da pod ne su, ka ko ka pri ja ve po li ci ji, jer su di re ko `e stru~ na sa rad ni ca Vi {e teh tri ove dve {ko le u ne ko li ko ni~ ke {ko le Varvara Maleti}, na vra ta ve} raz go va ra li. Ka ko ka ko bi se spre ~i la mo gu }a tra ka `e, ve} du `e vre me po ku {a va ge di ja, jer je po sta lo pre vi {e ju da sa zna ju ko ji to u~e ni ci ra ri zi~ no {e ta ti [kol skom uli de, ka ko bi ih spre ~i li. com, bo ra vi ti i ra di ti u {kol - Pro blem je da kon tro li {e skom dvo ri {tu ili ra di ti pod mo to li ki broj u~e ni ka to kom ova kvim pri ti skom. da na, ni ko ne }e da oda one ko ji - Stu den ti i za po sle ni u na to ra de a ~ak i da sa zna mo ko su {oj {ko li s vre me na na vre me iz gred ni ci za ko nom smo strikt `r tve su ba ha tog po na {a wa u~e - Ri zi~ na {tet wa no spre ~e ni da ozbiq ni je sank ni ka iz Elek tro teh ni~ ke {ko ci o ni {e mo ova kve is pa de - re le. Po sled wi slu ~aj se de sio kla je za „Dnev nik“ Ve} ka lov.

Vi s o k a teh n i~ k a {ko l a upo z o r i l a da kroz pro z o r e pre kju ~e ka da je na{ ko le ga za Za me ni ca di rek to ra na vo di kom {ij ske {kole u [kol sku uli cu le te ma lo iz be gao da ga po go di deo da je {ko la u mo gu} no sti sa mo me tal ni de lo vi, kle {ta, sto li ce ala ta ko ji je ne ko ba cio kroz da sma wi oce nu iz vla da wa i da pro zor. Na sre }u, do sa da ni je uko re {to |a ci ma ne zna ~i pu bi lo `r ta va, ali je u vi {e na vra ta o{te }e na i ule teo u fo to-la bo ra to ri ju VT[ ka da je mo - no, a is pi si va we iz {ko le je mo gu }e tek na imo vi na Vi so ke teh ni~ ke {ko le, raz bi je ni su glo do }i do o{te }e wa sku pe i vred ne kom pju - kon du gih i kom pli ko va nih di si plin skih po pro zo ri, crep na kro vu zgra de ... Ka ko je u Vi - ter ske i fo to opre me. stu pa ka u ko je su ukqu ~e ni i advo ka ti. [ko la so koj teh ni~ koj {ko li pri su tan ve li ki broj - Iako je u vi {e na vra ta re a go va lo ru ko vod - je od mah na kon `al be VT[, ka `e Ve} ka lov, stu de na ta, pra va je sre }a ka ko do sa da ni je bi lo stvo Vi so ke teh ni~ ke {ko le i di rek tor prof. po sta vi la de `ur ne na stav ni ke da to kom od po vre |e nih – ob ja sni la je Ma le ti}. dr Bo`a Nikoli} ape lo vao da pro fe so ri po ve - mo ra de `u ra ju u hod ni ci ma kod u~i o ni ca ko je Na vo de }i pri me re, is ta kla je da je jed nom du ra ~u na {ta za vre me na sta ve ra de wi ho vi gle da ju na [kol sku uli cu i obez be |e we da pri li kom ve }i me tal ni pred met raz bio pro zor sred wo {kol ci – ovi „na pa di“ su na sta vqe ni. sto ji na uli ci.

A. Vi da no vi}

Pe {a ~e we u pri ro di Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Po po vi ce pre ko Kra qe ve sto li ce, Vrd ni ka, Le di na~ kog je ze ra pa na zad do Po po vi ce. Sta za je du ga~ ka oko 19 ki lo me ta ra, a vo di~ }e ovo ga pu ta bi ti Darko Kre{i}. Po la zak je u 8 sa ti is pred @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 74, za sve bli `e in for ma ci je te le fon je 063-586-577.

A. L.

„Gwa va to ri” da ro va li si ro ma {nu de cu Za 13 de ~a ka i de set de voj ~i ca iz naj si ro ma {ni jih no vo sad s kih po r o d i c a, 1. apri la 1939. bio je ve li ki dan. Wi ma je stal n a ka f an s ka dru ` i n a qu d i {i r o k og sr c a, zva n a „Gwa va tor”, na dan svo je sla ve, La za re vu su bo tu, na pri god noj sve ~a no sti u ka fa ni „Kod tri kra qa”, po klo ni lo no va ode la,

Pro le} na „Cvet na pi ja ca”, u or ga ni za ci ji Po kre ta go ra na No vog Sa da, po ~i we da nas na pla tou is pred „Spen sa” i bi }e naj ve }a do sa da. Svo je pro iz vo de No vo sa |a ni ma }e pred sta vi ti 77 pro iz vo |a ~a cve }a i sad ni ca, 15 pro iz vo |a ~a me da i or gan ske hra ne i 15 iz la ga ~a sta rih i umet ni~ kih za na ta. Spre mqen je pro gram i za naj mla |e, pa }e se, da -

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

re ma naj no vi jim po da ci m a „Elek t ro v oj v o di n e” su g ra | a n i i pred u z e } a na te r i t o r i ji No vog Sa da za stru ju du gu ju bli zu dve mi li jar de di na ra, a uz to u po sled we vre me sve su u~e sta li je kra |e stru je, ko je po pri ma ju raz me re epi de mi je. [to se du go va wa ti ~e, ~i ni se da je ra ~u ni ca ja sna, jer ve }i na ne pla ti {a oba ve ze ne iz mi ru je ne za to {to ne }e, ve} za to {to ne ma.

Sa dru g e stra n e, kra | e stru je je uvek bi lo i bi }e, ali iz gle da da su qu di u po sled we vre me ba{ ma {to vi ti, jer se za kra |u ko ri ste naj ra zno vr sni je me to de

Da nas i su tra „Cvet na pi ja ca”

ha qi ne i obu }u. Ina ~e, „Gwa va tor” je jo{ dva de se tih go di na pro {log ve ka spon ta no na stao iz re dov nog dru `e wa do brih dru go va, {a qiv xi ja, ali i do bro tvo ra, me |u ko ji ma je bi lo za na tli ja, ra ta ra i ma lih ~i nov ni ka. Me |u sob ne od no se su za sni va li na na ~e li ma „Gwa vi, al ne da vi” i sli~ nom.

N. C.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 14.30 do 19 ~a so va zgra da voj nog od se ka u Uli ci bra }e Jo van di} 4. Futog: od 8 do 12 ~a so va, deo na se qa od Ka to li~ ke cr kve pre ma Be ge ~u. Kisa~: od 8.30 do 10.30 ~a so va, [te fa ni ko va uli ca i ne par na stra na Slo va~ ke od 73A do 79. Beo~in: od 9 do 11 ~a so va, pre daj nik mo bil ne te le fo ni je BFC. Bukovac: od 10 do 13 ~a so va, Uli ca kra qa Pe tra Pr vog 76.

Klop ka iz mra ka Sta ri ja go spo |a na fo to gra fi ji uo~i la je da je po klo pac {ah ta „ute kao” i za o bi {la je ru pu u {i ro kom lu ku. Svi zna mo {ta se mo `e do go di ti ako se ko jim slu ~a jem upad ne u ta kvu ru pu, ali se kra |e po klo pa ca sa {ah to va i re {et ki sliv ni ka na sta vqa ju.

Kra dqiv ci ne mi sle na mo gu }e po sle di ce kao {to je lo mqe we ru ke, no ge, ili ku ka, ili raz v a q en tra p a auto mo bi la.

Pa r o l a je po s lu ` i se, zbri {i i ne okre }i se si ne.

Dok no va gvo `|u ri ja ne leg ne na ovu ru pu tre ba lo bi je bar ogra di ti.

Da wu i ni je ve li ki pro blem pri me ti ti je, dok je no }u ovo pra va klop ka ko ja iz mra ka vre ba.

B. M. Fo to: S. Mi le ti}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak1.april2011.

c m y

8

dnevnik

[AN SA ZA RAZ VOJ GRA DA

Za or gan sku pro iz vod wu 10 mi li o na

Fo to: B. Lu ~i}

SA JAM AN TI KVI TE TA PRE MA [IO O^E KI VA WA

Naj sta ri ji eks po nat fo sil na u ti lu sa Sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta, koji se odr`ava 104. put u Domu vojske Srbije, prema{io je o~ekivawa organizatora. Oko 80 izlaga~a ponudila je antikvitete koji poti~u iz praistorije, antike, sredweg veka pa do onih iz malo skorije pro{losti. Izlo`eno je, izme|u ostalog, stilsko staklo i porcelan, umetni~ke slike i ikone, stari novac i ode}a sa etno motivima. Najstariji eksponat je fosil nautilusa koji je star preko 100.000.000 godina, iz-

va|en iz reke Volge u Rusiji i donet u Srbiju dvadesetih godina pro{log veka.

- Ovaj put probili smo kapacitet zbog velikog odziva izlaga~a, koji dolaze iz biv{ih jugoslovenskih republika i iz cele Srbije, a i me|u gra|anima vlada veliko interesovawe - rekao je Sava Todorov, predsednik dru{tva kolekcionara „Srpska Atina” koje je organizovalo ovaj doga|aj. Manifestacija se odr`ava svakog posledweg ~etvrtka u mesecu.

G. ^et nik

Dr vo Tri fu no vi }u u ~ast Sadwa drveta u ~ast kwi`wvnika Du{ka Trifunovi}a obavi}e se danas u 11 ~asova i Kameni~kom parku. Ovom prilikom bi}e pro~itano pismo koje je napisao Trifunovi}ev sin Severin.

Izdava~ka ku}a „Mala velika kwiga” ~etvrtu godinu zaredom 2. aprila na Me|unarodni dan pisaca za decu sadi po jedno drvo kao uspomenu na na{e pesnike i pisce za decu. Ove godine doga|aj je pomeren za dan ranije jer je 2. april subota.

A. Va.

Tri de ce ni je iz grad we gra da Izlo`ba fotografija „Novi Sad- godina gradwe 1976-1981”, autorke Ane Lazuki}, bi}e otvorena danas u 12 ~asova u Galeriji „Prometej”, Trg Marije Trandafil 11. Ovim se obele`ava tri decenije od izgradwe Srpskog narodnog pozori{ta, Spensa i mosta Slobode. Otva-

rawu }e prisustvovati biv{i gradona~elnik Jovan Dejanovi}, upravnik SNP Aleksandar Milosavqevi}, direktor Spensa @ivko Popov i direktor „Mostogradwe” a.d. Beograd Branko Kne`evi}. Doma}in je glavni urednik izdava~ke ku}e „Prometej” Zoran Kolunxija.

A. J.

Za projekat organske poqoprivrede bi}e izdvojeno 10 miliona dinara iz buxeta Grada kojima }e se finansirati 26 proizvo|a~a, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare odr`anoj u Gradskoj ku}i. ^lan Gradskog ve}a za privredu Marko Naran~i} predo~io je da je buxet pokrio upoznavawe poqoprivrednika s programom i evidenciju gazdinstava od kojih su odabrana ona koja mogu u~estvovati u projektu. Bi}e izdvojeno 3.400.000 dinara za obrazovawe proizvo|a~a kojima }e na kraju biti omogu}eno da dobiju sertifikat. Proces sertifikacije traja}e tri godine, ko{ta}e 1.500.000 dinara, jer, kako je re~eno, cena ser-

tifikacije po hektaru iznosi 150 do 200 eura.

Za promociju, sajmove, {tampu publikacija i informativno-propagandnog materijala, Grad planira da ulo`i 3.500.000 dinara.

Naran~i} je objasnio ova ulagawa kao neophodna kako bi se ostvario ciq, a to je postavqawe Novog Sada na ~elo organske proizvodwe u regionu.

- To je {ansa razvoja za grad, jer su organski proizvodi do 30 odsto skupqi nego ostali, a to predstavqa i {ansu za poqoprivrednike.

Od 30 hektara u Novom Sadu koji su registrovani za ovaj vid poqoprivrede, planiramo da to podignemo na 30 - naveo je na{ sagovornik.

Potra`wa organskih prizvoda porasla je za pet odsto u odnosu na pro{lu godinu, a za program su se najvi{e prijavili povrtari. Nedostaju vo}ari, dok se za proizvodwu organskog mesa prijavilo dvoje, rekla je predstavnica Zelene mre`e Vojvodine Olivera Radovanovi}. Dodala je da se se prvi proizvodi mogu o~ekivati u prodaji od juna, te da }e postojati posebni inspektori koji }e kontrolisati prizvodwu.

Zamenik gradona~elnika Zoran Mandi} napomenuo je da je Novi Sad prvi grad u Srbiji koji sprovodi ovakav projekat.

A. J.

ZA TRI ME SE CA SKO RO PE DE SE T MI LI O NA OD LE GA LI ZA CI JE

Bes prav ni gra di te qi ra do ke {om pla }a ju Ove godine je sklopqeno 240 ugovora vrednih blizu 50 miliona dinara izme|u investitora koji su gradili bez gra|evinske dozvole i Zavoda za izgradwu grada (ZIG). Lane je 625 bespravna graditeqa potpisalo ugovore sa ZIG-om, a Grad je od toga ostvario prihod od oko 294 miliona

~ini se da se bespravnim investitorima ne `uri da za nekretninu imaju papire. U tome ima istine, jer su najavqene nove olak{ice, pored ve} postoje}ih.To }e se regulisati izmenama i dopunama Zakona o izgradwi i planirawu, koji samo {to nije dospeo pred poslanike u Skup{tini Srbije.

Za {ti }e ni in ve sti to ri U vezi bespravne gradwe, u predlo`enim izmenama i dopunama Zakona o izgradwi i planirawu ima praznine. Nije predvi|en na~in na koji }e nadle`ni za izdavawe gra|evinske i upotrebne dozvole u legalizaciji, utvr|ivati da li su firme investitora koji su gradili stambene objekte bez dozvole prestale da postoje ili su jo{ registrvane. Takvi investitori su nezakonito stekli veliki profit, a nisu sankcionisani. Zato se s pravom postavqa pitawe za{to se wihovim statusom niko ne bavi kada se naknadno izdaje gra|evinska dozvola za stambene objekte. dinara. U ~ak 95 odsto slu~ajeva cena za legalizaciju - naknada za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, pla}ena je u ke{u, a ostatak se otpla}uje u ratama.

Gradska uprava za urbanizam re{ila je 1.448 predemta u vezi bespravne gradwe. Ukoliko se ovaj podatak uporedi s brojem sklopqenih ugovora sa ZIG-om

Na~elnik Gradske uprave za urbanizam Borivoje Dun|erski ka`e da je Slu`ba za legalizaciju bespravne gradwe dobro organizovana zaslugom Grada, jer je obezbe|en dodatni prostor za to, nabavqena je kompjuterska oprema, pove}an broj radnika na obradi predmeta. Ka`e tako|e da je za postupak legalizacije stiglo

37.549 predmeta, a da je Slu`ba za legalizaciju obradila ~ak 24.432.

U pore|ewu s drugim gradovima Novi Sad daleko je odmakao u ovom poslu.

- Kqu~ni problem u legalizaciji idaqe su nere{eni imovinsko pravni odnosi {to je i ranije bio slu~aj. O~ekujemo da }e stranke znatno br`e re{avati to pitawe kada se usvoje izmene i dopune Zakona o izgradwi i planirawu. Konkretno, ako se regulativa usvoji, ne}e vi{e biti po-

„CI KLO NI ZA CI JA” PRA VI MA PU PO TEN CI JAL NIH IZ VO RI [TA DO SAD NIH IN SE KA TA „DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Na po klon vo di~ kroz tvr |a vu Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne dve nedeqe, da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Ove nedeqe daruje se kwiga „Vodi~ za Petrovaradinsku tvr|avu” autorke Angeline ^ankovi} Popovi}. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

So lo mo no vo slo vo Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Solomonovo slovo” Jua Nesbea.

Vi{i inspektor Hari Hule – pijan, napu{ten i verovatno otpu{ten – spava na podu svog stana u Sofijinoj ulici. Uporno ali neuspe{no poku{avaju}i da razotkrije vi{eg inspektora Toma Vo-

lera kao ubicu, izdao je sve koji mu ne{to zna~e. Nakon ~etiri nedeqe odsustva, Hari ne o~ekuje da }e mu ikada biti dodeqen ma kakav nov slu~aj. A onda se pojavquje le{ devojke sa odse~enim prstom i Harija budi poziv na~elnika Odeqewa za krvne delikte. Hari }e u toj posledwoj istrazi morati da sara|uje s jedinim inspektorom koji nikad ne ide na odmor: Tomom Volerom.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Komar ci ma se lo {e pi {e Ekipe „Ciklonizacije” po~ele su da obilaze potencijalna izvori{ta komaraca i da prave prilaze na zakorovqenim povr{inama, radi lak{eg zapra{ivawa ovih insekata. Napravi}e se i mape potencijalnih izvori{ta, da bi se larve komaraca odmah uni{avale, izjavio je menaxer za odnose s javno{}u u „Ciklonizaciji” Dario A}imovi}. Vremenske prilike najverovatnije }e pogodovati razvoju larvi, jer se najavquje smena hladnog i toplog vremena, {to podsti~e razvoj komaraca.

- „Ciklonizacija” }e s Poqo pri vred nim fa kul te tom sklopiti ugovor o poslovnotehni~koj saradwi radi pra}ewa monitoringa. Dva poslovna partnera }e biti povezani informacionim sistemom, da bi rad bio br`i i efikasniji na terenu - isti~e A}imovi}. „Ciklonizacija” godinama unazad radi na zapra{ivawu komaraca na podru~ju grada. Za ovaj posao ove godine }e iz buxeta grada dobiti 31 milion danara bez PDV. Za razliku od prethod-

^ITAOCI PI[U SMS

ne dve godine, ove godine tender je na vreme zavr{en, jer Grad kao naru~ilac posla, nije kasnio u objavi javnog oglasa.

A}imovi} nagla{ava da }e posao zapra{ivawa komaraca raditi transparetno. Lane je bilo dosta pritu`bi gra|ana na brojnost komaraca, {to je „Ciklonizacija” pravadala ka{wewem u objavqivawu javnog oglasa. Po{to to sada nije tako, Nosa|anima ove godine ne}e biti kriva vlast ako komarci po~nu da ih napadaju.

Z. De li}

trebna saglasnost suvlasnika parcele, ukoliko je znao, a nije prijavio bespravnu gradwu u kom{iluku - isti~e Dun|erski.

Gra|evinske dozvole dobilo je i preko stotinu stambenih zgrada koje su investitori gradili bez dozvole ili su pri gradwi iza{li iz okvira dozvole za gradwu.

Dun|erski ka`e da je praksa pokazala da se stanari organizuju i preko skup{tina stanara finansiraju tehni~ku dokumentaciju radi legalizacije.

Z. De li}

Sr ce za Sla |u Mladoj majci Sla|ani Benke, koja pati od kardiomiopatije i uve}awa srca, potrebna je transplantacija srca. Takve operacije se ne rade u na{oj zemqi, a operacija u inostranstvu ko{ta 100.000 evra, {to je mnogo iznad mogu}nosti porodice Benke. Mole se svi qudi koji ho}e da poka`u humanost, uplate priloge na ra~un u NLB banci, 310-0410100424065-14, a vi{e informacija nalazi se na sajtu www.sr ce za sla dju.com. G. ^.

065/47-66-452

Ma cama ze le ne ogr li ce Ne~uveno! „^isto}a” lovi pse i ma~ke, sterili{e, stavqa zelene ogrlice i ponovo vra}a na ulicu! Ba{ evropski!

064/4368... *** Za{to se ul. V. Nikoli}a na Grbavici ne rekonstrui{e i uvede parking pod naplatom, a tra`eno je?

064/9322... *** Da li narod ~ita novine? Izgleda da u ovoj sveop{toj besparici nemamo prava ni na goli opstanak. Mi iz „Motinsa“ sedimo tri nedeqe na prinudnom godi{wem jer firma nema para za dve plate, repro materijal, ni za markice, pa sad i struju iskqu~ili preduze}u.

064/1861... *** Tunel kroz Fru{ku goru, a finansirawe iz „javnih izvora”. Zbog tog i takvih nepotrebnih i sumanutih investirawa, di`u nam se porezi na ku}e za 60 odsto.

064/4027... *** Poklawamo dragim qudima {estomese~no {tene, divna `uta `enkica-Du{ica.

Umiqata kao jagwe i vesela kao ~igra, spa{ena sa ulice iz zapaqene ku}ice ... Molimo javite se.

064/4646...

*** Slu{am {ta pri~a Sne`ana Malovi}.

Ka`e nema nedodirqivih. Pa kako nema kad 10 godina ~ekam od{tetu od trihineloze.

062/1522... *** Zaka`e{ za nekoliko sekundi, a ~eka{ da do|e{ kod lekara najmawe 5 dana. Sramota.

063/502... *** Ministre i fudbalski predsedni~e, mogli ste pomo}i Pi`onu da ste pozvati na{eg spasioca Klea da napuni mre`u Estonaca.U se}awu mi ostalo predaja paso{a, uz poqupce i da }e igrati za Srbiju. A za{to ga nema?

063/1449... *** Sud u Titelu dana 30.03.2011 u 8 ~asova .. . po~etak radnog vremena, a nikog za {alterom u pisarnici, ~uvar ka`e da je radnica za {alterom na pauzi... pauza na po~etku radnog vremena? ^udno... ali tu mukama nije kraj... pauza se zavr{ava u 8.40 ~asova, ne 30 minuta, nego 40 minuta traje pauza, a nas 30 stranaka niko ni{ta ne pita.

063/7657... *** Aprililli, dolaze nam profe!?

060/0227...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DA LI ]E OVOG PUTA BITI KVORUM ZA SKUP[TINU

Danas smena direktora biblioteke Dragana Koji}a?

Pro {log pet ka pre ki nu ta sed ni ca Skup {ti ne gra da, na sta vi }e se da nas u 11 ~a so va, ta mo gde je i sta la, na usva ja wu dnev nog re da, ka `e za „Dnev nik” pred sed nik grad skog par la men ta Alek san dar Jo va no vi}. On je na veo i da ga ni ko od od bor ni ka ni je oba ve stio da ne }e do }i. [to se ti ~e do pu na dnev nog re da, Jo va no vi} na po mi we da je je di no mo gu }e da ne ki pred log bu de po vu ~en od stra ne pred la ga ~a, ali da ni ka kve no ve ta~ ke ni su mo gu }e.

Ka ko iz Uje di we nih re gi o na Sr bi je ni su `e le li da da ju ko men tar da li }e ili ne u ova kvim uslo vi ma osta ti u sa li i ti me omo gu }i ti vla da ju }oj ko a li ci ji kvo rum, to prak ti~ no zna ~i da su po zi ci je ne pro me we ne u od no su na pro {li pe tak. Ta da, je pod se ti mo, 11 od bor ni ka URS-a na pu sti lo sup {tin sku sa lu u znak pro te sta {to se na dnev nom re du ni je na {la i vra }a wa man da ta od bor ni ce Ve re Ko picl, ko ja je na pu sti la stran ku G17 plus i ti me i URS. U me |u vre me nu, iz URS-a su po no vi li i da tra `e sme nu po mo} ni ka gra do na ~el ni ka Vla di mi ra Ko pic la, ko ji je ta ko |e na pu stio G17 plus, ali i da se uru ~i ot kaz dr Sa {i Igi }u, ne ka da {wem za me ni ku gra do na ~edlni ka i biv {em ~la nu G17 plus, ko ji sa da ra di kao sa vet nik di rek to ra To pla ne Vla di mi ra

Pro {log pet ka 11 od bor ni ka URS-a na pu sti lo skup {tin sku sa lu u znak pro te sta {to se na dnev nom re du ni je na {lo i vra }a we man da ta od bor ni ce Ve re Ko picl, ko ja je na pu sti la G17 plus a ti me i URS Je li }a. I dok se pr va dva zah te va mo gu sma tra ti oprav da nim, do tle po sled wi zvu ~i ne re al no.

Me |u tim, po ra ni jim iz ja va ma Jo va no vi }a, na kon {to je Ustav ni sud od lu ~io da man da ti po sla ni ka i od bor ni ka pri pa da ju wi ma, a ne

stran ka ma, i po {to Ko picl ne `e li da vra ti man dat stran ci, man dat osta je u we nim ru ka ma. [ef od bor ni~ ke gru pe URS Ma ja Goj ko vi} sma tra pak, da je man dat osvo jen po za ko ni ma ko ji ure |u ju lo kal ne iz bo re, i ko ji se ni su me wa li, te

o~e ku ju da Grad ska iz bor na ko mi si ja man dat Ve re Ko picl vra ti G17 plus, ko ja, na osno vu ko a li ci o nog spo ra zu ma sa DS-om ima pet man da ta sa za jed ni~ ke iz bor ne li ste.

A, uko li ko sed ni ce da nas bu de, naj vi {e pa `we sva ka ko }e iza zva ti na ja vqe na sme na di rek to ra Grad ske bi bli o te ke Dra ga na Ko ji }a. Ume sto Ko ji }a, za v. d. di rek to ra pred lo `en je do sa da {wi od bor nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Mi lo{ Pan kov, dok bi we ga tre ba lo da za me ni Kri sti na Me ne {i.

Pred vi |e no je i da Po li cij ska upra va No vi Sad pred sta vi od bor ni ci ma iz ve {taj o bez bed no sti u gra du u pret hod noj go di ni, a i grad ski om bud sman }e pr vi put pod ne ti iz ve {taj o svom ra du. Skup {ti na }e od lu ~i va ti i o no voj od lu ci o gre ja wu ko ja pred vi |a pre la zak na no vi ob ra ~un i si stem na pla te po utro {ku od 1. ok to bra 2012. go di ne.

Od bor ni ci }e se iz ja sni ti i o iz ve {ta ji ma jav nih grad skih pred u- ze }a o ra du u pro {loj go di ni. Po dru gi put u pro ce du ri }e se na }i i pred log da sta dion „Ka ra |or |e” iz ru ku Spen sa pre |e pod in ge ren ci ju „Po slov nog pro sto ra”. Do sa da {wi v. d. Di rek to ra Spen sa @iv ko Po pov tre ba lo bi da bu de ime no van za di rek to ra tog pred u ze }a.

S. K.

petak1.april2011.

9

@ITEQIMA NASEQA BOCKE DOSADILO ^EKAWE

Najavili protest, tra`e vodovod

@i te qi Boc ki 12. apri la u 15 ~a so va pro te stvo va }e is pred Grad ske ku }e, a on da i is pred Vla de Voj vo di ne. Po vod je {to gra |a ni jo{ pi ju vo du iz bu na ra, upr kos to me {to je tra sa glav nog vo do vo da pro {la kroz na se qe za Le din ce, ka da je osta vqen glav ni pri kqu ~ak i za Boc ke.

- Ne ve ru je mo vi {e usme nim obe }a wi ma.Bi li smo bez broj pu ta kod grad skih zva ni~ ni ka na raz go vo ru, ali upr kos obe }a wi ma ni {ta ni je ostva re no du gi niz go di na - ka `e ~lan Ini ci ja tiv nog od bo ra gra |a na Boc ki Mi ro slav Ili}. Do da je da su Boc ke le gal no iz gra |e no grad sko na se qe, jo{ pre 50 go di na.

Z. D.

VOZA^ SLU@BENOG „PASATA” I BJELAJAC NEPOVRE\ENI

Direktor „Vodovoda” imao saobra}ajku u Italiji Di rek tor „Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac do `i veo je sa o bra }aj nu ne sre }u u Ita li ji, u ko joj ni ko ni je po vre |en, dok je slu `be nim vo zi lom i{ao na slu `be ni put u Fran cu sku. Ne dav no ku pqe nog „pa sa ta” po go dio je to ~ak ko ji ot pao ka mi o nu is pred auto mo bi la, ali su vo za~ i Bje ljac pro {li bez po vre da.

Po re ~i ma {e fa slu `be za od no se s jav no {}u „Vo do vo da”

Da vo ra San tra ~a, ne sre }a se do go di la u po ne de qak, a Bje la jac je kre nuo u Fran cu sku i Ne ma~ ku na po ziv „Vo do vo do vih” part ne ra ko ji pred u ze }e snab de va ju ce vi ma. San tra~ ka `e da {te ta na ko li ma ni je ve li ka, jer je Bja ljac na sta vio put, a da je auto mo bil kao sred stvo pre vo za iza brao zbog ni `ih tro {ko va.

S. K.

Jovanovi} bez komentara o ujedu Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jva no vi} ni je ju ~e `e leo da ko men ta ri {e in ci dent od sre de ka da ga je na uli ci ujeo pas. Jo va no vi} je ta da za do bio lak {e te le sne po vre de. Ne zva ni~ na ver zi ja pri ~e jste da je Jo va no vi} iz veo svog psa u {et wu, te da je ovog na pao dru gi pas, ko ji je prip dao prl za ni ku. Jo va no vi} je po ku {ao da raz dvo ji pse, te ga je tom pri li kom tu |i pas ujeo za ru ku.

N. H.

VESTI Od sutra „Kameni~ko prole}e”

Fo to: R. Ha yi}

PRED[KOLCI I STUDENTI NA ZAJEDNI^KOM POSLU

I predstavom ~uvali zube Pred {kol ci ma, auto ri ma naj u spe {ni jih li kov nih ra do va pri sti glih na kon kurs „Zdra vu hra nu iza be ri, pa zu be ope ri”, ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo Alek san dar Ki raq do de lio je na gra de. Na kon kurs je pri sti glo ukup no 323 ra da iz 20 vr ti }a, a po de qe no je pet grup nih na gra da i jed na po je di -

na~ na. Na gra da se sa sto ja la u pri bo ru za li kov no cr ta we.

Ovo je bi la jo{ jed na ak ci ja u okvi ru „Ne de qe zdra vih zu ba”, pri re |e na ju ~e u Po zo ri {tu mla dih, na kon ~e ga su stu den ti sto ma to lo gi je iz ve li pred sta vu, na ko joj su ma li {a ni ma iz pred {kol skih usta no va i [O -

SO „Mi lan Pe tro vi}” kroz baj ko vi tu pri ~u pri ka za li {ta je va `no za zdra vqe zu ba.

- Do pa da mi se ovaj ne po sre dan pri stup de ci, jer je to na ~in da se oni mo ti vi {u i dra go mi je da su se ta ko an ga `o va li i le po pri hva ti li sve sa ve te o zdra vqu zu ba - re kao je Ki raq.

I. D.

Sve ~a no otva ra we ma ni fe sta ci je „Ka me ni~ ko pro le }e” odr `a }e se su tra u 10 sa ti is pred spo me ni ka Jo va na Jo va no vi }a Zma ja na Zma je vom tr gu u Srem skoj Ka me ni ci. Kao i sva ke go di ne po se ti o ci }e dva da na mo }i da vi de {tan do ve pro iz vo |a ~a vi no ve lo ze, cve }a, vo }a, me da, ra ki je, ru~ nih ra do va i sta rih za na ta.

N. R.

Kiosci za markice April ske mar ki ce za grad ski i pri grad ski pre voz mo gu se od da nas pa do ~e tvrt ka 7. apri la ku pi ti od 5.30 do 19.30 ~a so va na ter mi na li ma u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i kod @e le zni~ ke sta ni ce, pre ko

pu ta Stu den skog gra da i na Bi stri ci, pre ko pu ta mar ke ta „Ro di}”.

Pre ko pu ta Li man ske pi ja ce, na pla tou SPENS-a, pre ko pu ta Rob ne ku }e „Ba zar” i na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Ma ki ma Gor kog ki o sci }e ra di ti od 10 do 17 ~a so va.

Z. D.

Otvorena vrata u O[ „Ivo Lola Ribar” Dan „Otvo re nih vra ta” bi }e or ga ni zo van su tra od 10 do 12 ~a so va u O[ „Ivo Lo la Ri bar”, Uli ca Kra qe vi }a Mar ka 2a. Ro di te qi mo gu do bi ti in for ma ci je u ve zi sa upi som, a bu du }i |a ci ima }e pri li ku da vi de u~i o ni ce, ka bi ne te, pro du `e ni bo ra vak i ku hi wu sa tr pe za ri jom.

Ak ci ju }e po dr `a ti u~e ni civo lon te ri iz sed mog raz re da.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak1.april2011.

DNEVNIK

c m y

10

НАКОН ШТО ЈЕ ВЛАДА ВОЈВОДИНЕ ИЗДВОЈИЛА НОВАЦ

Почела санација клизишта у Черевићу ЧЕРЕВИЋ: Копање канала на брду, које већ месец дана клизи ка четрдесетак кућа у Черевићу, почело је јуче, како би се бар делимично исушила земља презасићена водом и успорило клизиште. По речима председника oпштине Богдана Цвејића, за

отиче. Радови су почели, помажу нам из БФЦ Лафарж, „Бачка пута”, и процена је да би за можда највише двадесет дана ова фаза могла да буде готова. Потом, у другој фази се копају бушотине на целом терену како би се добиле прецизне информације за из-

Клизиште директно угрожава четрдесет кућа и индиректно још толико. Дуго је око два километра, широко километар и тежи око милион кубика земље радове који би требало да трају најмање две недеље, Покрајина је издвојила два милиона динара из буџетских резерви. Претходно су професори са Технолошког факултета урадили процену и дали препоруку шта би требало учинити како би се избегла катастрофа.

- Имамо три фазе санације. Најпре ћемо ископати канале и омогућити да акумулирана вода

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15), „Medved Jogi” (13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (13,15.15), „Pri~a o igra~kama” (13.45), „Kraqev govor” (18), „Luda vo`wa 3D” (22.20), „Agenti sudbine” (15.45), „Crni labud” (20.15), „Ma nije on takav” (20, 22), „Qubav i drugi stimulansi” (20.25), „Invazija sveta: bitka zala” (22.35), „Rango” (14.05 16.10, 18.20), „Sedam dana slobode” (21.50) „Svet okeana” (13.15, 17.30), „Bezgrani~no” (20.30, 22.30), „Sakr pan~” (15.30, 17.40, 19.45), „Drugi `ivot” (17.50, 20.10), „Hop” (14, 16, 18.05), „Prodiyi - Vrlds on fajer” (20.20) Ja dran: „[ansa mog `ivota„ (19), „Neprijateq” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „[ampawac i jagode” - balet (20.30), Kamerna scena „Dobar de~ak” - drama (20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Jo van ka Mo jo vi}, Mir ja na [a ki} i Mir ja na Ra da no vi} iz Novog Sada, Bi qa na Hor vat iz Ba~ke Palanke, Je le na Er ce go vac iz Rumenke, Da ni e la Tri va no vi} iz Temerina i Sla |a na Traj ko vi} iz Be~eja, DE^AKE: Mi li ca Pe ro vi}, Alek san dra [a i no vi} i Ma ja Ma ri} iz Novog Sada, Ta tja na Bum bi}- Pi li po vi} iz Petrovaradina, Ta tja na Ba la {a iz Apatina, Sve tla na Gru ji} iz In|ije i Ta wa Mi tro vi} iz Ka}a.

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Marija Josipa Meqkuti (1928) u 10.30, Milivoj @arka Gr~i} (1933) u 11.15, Milorad Jevrema Milekovi} (1927) u 12, Du{anka Manojla BogdanMijin (1948) u 12.45, Ilija Maksima Miri} (1940) u 13.30, Radmila Ivana Katavi} (1953) u 14.15 i Miodrag Vladimira Mili}evi} (1947) u 15 ~asova.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Mirjana Bla{ka Pap (1947) u 13 ~asova.

Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Ninko Milorada Markovi} (1931) u 13 ~asova.

TElEfOnI

Богдан Цвејић

рен, јуче су се уверили да је конфигурација земљишта значајно измењена. О сили земље коју је тешко зауставити сведоче стабла изваљена из корена, процепи широки око метар, накривљене бадере и далеководи, као и вода која цури из пукотина. Черевићани су уплашени јер је пролеће тек почело и предстоји период падавина које ће свакако утицати на померање земље. Пукотине су видљиве и на њиховим кућама, као и на бетонским стазама око кућа. Свакодневно обилазе терен и прате напредовање земљишта. Санација која је јуче почела улива бар трачак наде да неће морати да напуштају домове. Л. Никовић

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

раду елабората за санацију клизишта. И у трећој фази би требало да се ради, уколико буде потребе главни пројекат санације објашњава Цвејић. Он каже да клизиште директно угрожава четредесет кућа и индиректно још толико. Дуго је око два километра, широко километар и тежи око милион кубика. Репортери „Дневника” који су пре две недеље били да обиђу те-

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik БО ЈА Н ПАЈ ТИЋ У БА ША И ДУ ОБЕ ЋАО

По моћ по пла вље ним под ру ч ји ма БА ША ИД: Влада Војводине учиниће све да помогне локалним самоуправама и месним заједницама које су угрожене од подземних вода, истакао је током посете Башаиду председник др Бо јан Пај тић.

- Још пре месец дана организован је састанак којем су присуствовали председници свих општина у којима има проблема са великом количином воде. Ту су били представници општина северног и средњег Баната. Тада је договорено дап о паритетној основи Јавно предузеће „Воде Војводине” односно покрајина и локалне самоуправе учествују у санацији и изградњи канала. Спремни смо да преко фирме „Воде Војводине” ангажујемо неопходну механизацију, као и да грађевинским материјалом решавамо питање урушених кућа и то на основу критеријума које месне заједнице и општине израде. Критеријуми треба да буду јасни, правични и да одговарају ситуацији на терену. Данас ће у Општини Кикинда бити организоавн састанак којем ће присуствовати и представници фирме „Воде Војво-

дине”, ради утврђивања даљих корака у решавању проблем насталих услед поплава. У кикиндској општини интезивно се ради на копању канала, те је ниво воде мањи за око пола метра. Најугроженија места су Башаид, Банатска Топола и Руско Село. У Башаиду је урушено 20 кућа, у Руском Селу девет, док у Банатској Тополи десетак кућа није за становање.

-Ми из Месне заједнице и представници из Општине радимо све што је у нашој моћи да санирамо последице рушења кућа – каже председник Месне заједнице Башаид Зо ран Пе тро вић. - Постоји опасност да ће се урушити још око 60 кућа. У пољима се вода полако повлачи, али сетве ипак неће бити на више хиљада хектара. Педседника Месне заједнице Руско Село Имреа Ка бо ка, како каже, највише брине опасност у вези са рушењем кућа. Од јуна до данас понегде је пало и 1.500 литара кише по квадратном метру, што је двоипогодишњи просек. У Руском Селу има више од 2.000 хектара ораница које су под водом. А. Ђ.

petak1.april2011.

МЕ ШТА НИ ЛУ КИ ЋЕ ВА ЗА БРИ НУ ТИ

По д водом по ла се ла

ЛУ КИ ЋЕ ВО: Нема предаха у борби са подземним и површинским водама у средњем Банату. На удару су, сем њива и овдашња села. Сваког дана са угрожених подручја пристижу нове слике поплављених терена. Критично је и у Лукићеву, у ком је угрожена половина села. У нижим деловима формирала су се језера, а вода је пришла и бли зу згра де Зе мљо рад нич ке задруге „Вељко Лукић Курјак”. Ситуација није ништа боља ни на стадиону клуба „Младост“ које више личи на базен за ватерполо утакмице, него на фудбал ско игра ли ште. Жи те љи имају и додатни проблем – под водом се нашло и око 170 хектара ораница. Надлежни веле да унутрашње и надземне воде немају где да отекну. Једино решење је копање нових канала и то километар кроз насеље и још три километра кроз атар. Мештанин Ра до мир То до ро вић јада се да не може нормално да изађе на улицу, јер је тротоар потпуно поплављен. Није у могућно сти ни да приђе помоћним објектима у свом домаћинству. Због влаге угрожена му је и кућа.

-Ниво воде понекад буде до половине темеља куће. Вода нам је током целе зиме била у

дворишту, због тога је напукла гаража - рекао је Тодоровић. Се кре тар Ме сне за јед ни це Лукићево Дра ган Ста ни шић истиче да подземне воде становнике овог села на територији града Зрењанина муче већ не коли ко годи на. Нај пре су 2006. године копали одводне канале кроз село и атар. Тада су мало санирали стање.

Кри тич но и у дру гим ме сти ма И у другим селима средњег Баната има проблема, по себно на територији општина Нова Црња и Житиште. По проценама надлежних у штабовима за одбрану од елементарних непогода, око 1.000 кућа саграђених од земље ће бити оштећено због велике влаге. Ули це као у Ве не ци ји

-Сада је ситуација критична. Многи нису користили своје баште прошле године, а како ствари стоје неће ни овог пролећа бити засејане. Преко локалне самоуправе смо апеловали да се не наплаћује порез за оне површине које због поплава нису сејане – каже Стани-

шић, напомињући да ових дана треба да буде готов елаборат за копање нових канала. Тиме би, како се овде надају, вода била одведена из источне половине села. Затим следи чишћење канала копаних пре пет година и про сецање пута Лукићево – Ечка, како би вода из

СА МО СТАЛ НИ СИН ДИ КАТ СОМ БОР СКЕ „ПА НОН КЕ“ УПО ЗО РА ВА

ПО КРА ЈИН СКИ СЕ КРЕ ТАР ЗА ОБРА ЗО ВА ЊЕ У ВР БА СУ

Дво је зич на на ста ва од сеп тем бра

ВР БАС: Покрајински секретар за образовање проф.др Зол тан Је геш посетио је јуче Врбас, како би, са представницима локалне самоуправе, потписао протокол о увођењу двојезичне наставе у Предшколској установи „Бошко Буха“ и Основној школи „20. октобар“ у Врбасу. Пројекат билингвалне наставе подразумева извођење наставе појединих предмета на српском

и енглеском језику и то по редовном наставном плану. Овај пројекат је да сада спроведен у Новом Саду и Сремској Митровици, док ће у врбаски предшколци и основци стартовати у септембру ове године. Овом приликом проф. др Јегеш је изразио посебно задовољство што су из образовних установа у Врбасу тражили да се спроведе овај пројекат, јер се тиме, како је рекао, пружа могућност да се ради више и боље у интересу деце.

- Ова деца када одрсту биће прави Европљани, способни да комуницирају и на свом матерњем језику који никада не би смели да изгубе, али и спремни за пословну комуникацију на енглеском језику. Они ће ову среди-

ну квалитетно отворити према свету што је наша жеља – додао је проф. др Јегеш. У име локалне самоуправе протокол о увођењу двојезичне наставе потписао је помоћник председника општине Врбас Ву ка шин Ву ји чић. Увођење двојезичне наставе у образовне установе захтева посебно обучен кадар који, осим што су стручни за одређени пред-

мет, морају поседовати уверење о знању енглеског језика на нивоу Б1, што ће пре свега, рекао је проф. др Золтан Јегеш, пружити могућност младим професорима да дођу до посла. Директор Основне школе „20. октобар“ Сла во љуб Ко ла ши нац и директор Предшколске установе „Бошко Буха“ Сло бо дан Зе че вић истакли су задовољство што ће у установама на чијем су они челу, бити спроведен пројекат двоје зичне наставе. Гимназија „Жарко Зрењанин“ ће у наредном периоду започети припреме на обезбеђивању кадровских и просторних услова за увођење билингвалне наставе и у њиховој установи. М. Ке ко вић

Кон церт ан сам бла „Ме зеи”

КА ЊИ ЖА: У продукцији Регионалног креативног атељеа „Јожеф Нађ“ у Кањижи ће се до 2. априла одржати музичка радионица ансамбла композитора и музичара Си лар да Ме зе и ја из Сенте, у којем су окупљени музичари из региона, а њихов програм је осмишљен на бази архаичне музике. Учествују солисти Ан драш Бе рец и Кин га Ме зеи и музичари Бог дан Ран ко вић, Пе тер Бе де, Бе ла Бу рањ, Бра ни слав Ак син, Ми лан Алек сић, Кор нел Па пи шта, Ер вин Ма ли на, Иштван Чик и Си лард Ме зеи. На завршетку радионице ансамбл Силарда Мезеија приредиће концерт у Дому уметности у суботу 2.априла у 20 часова, а улазница стаје 150 динара. М. Мр.

11

Не ма пла те ни од но вог вла сни ка

СОМ БОР: На јучерашњој конференцији за медије одржаној у сомборском Самосталном синдикату, чланови ССС запослени у прошле године приватизованој, некадашњој Прехрамбеној индустрији „Панонка“, изнели су прегршт примедби на понашање новог власника „Кинђа аграр“ из Кикинде, чланицу новосадске „Лучић групе“.

- Од момента приватизације, почетком јула прошле године, нови власник је исплатио свега три минималне зараде, па и то не свим радницима. Доприно си за 2010.годину су плаћени, према нашим сазнањима, само за септембар па ни они радници који испуњавају услове за пензију не могу да остваре то своје право. Када питамо како да ти људи регулишу стаж, поручује нам се да подигнемо кредит па сами себи уплатимо доприно се. Не само да се зараде не исплаћују, већ се ни ноћни рад не обрачунава, од недавно је прекинута исплата путних трошкова за запо слене који на то имају право, немамо никаву ХТЗ опрему - указао је на горуће проблеме стотинак запо слених радника „Панонке“, лидер овог убедљиво већинског синдиката Ла сло Бо дор. - За све ово време ни један једини пут се нови власник није обратио запо сленима, да им каже шта их чека, који су планови. Иако је по приватизационом уговору нови власник, наш по слодавац, био у обавези да седам дана након преузимања, што се формално обавило у септембру, отпочне преговоре са репрезентативним синдикатом у вези измене важећег Колективног уговора у делу који се одно си на технолошки вишак запо слених и висину отпремнина, до тога није дошло баш као што ни до данашњег дана није отпочео преговоре са синдикатом о решавању осталих питања утврђених купопродајним уговором. Саму најаву разговора по слодавац је, једно ставно речено, минирао тиме што је оспорио го спођи Ду шан ки Ку куљ из Већа Само сталног синдиката у Сомбору, да буде члан нашег преговарачког тима, под изговором да се ради о особи која није запо слена у „Панонци“, чиме је директно прекршен Закон о раду.упозорио је Бодор, који је обелоданио и да је према његовим незваничним информацијама из

Син ди кал ци „Па нон ке“

републичке Агенције за приватизацију за данас „Панонци“ најављена ванредна контрола поштовања свих одредби приватизационог уговора.

Према речима Бодора и његових колега који су му својим присуством на конференцији за медије дали подршку у изношењу проблема са новим по сло-

По тен ци ја ли у пре ра ди по вр ћа Власник ПИ „Панонка“ је „Кинђа аграр из Кикинде“, која је за 200 хиљада евра купила 71,6 одсто већинског капитала овог некадашњег гиганта који, поред мамутских прерађивачких хала, складишта и хладњаче, у свом саставу има и 33 хектара земљишта у сомборској Индустријској зони Југ, у којој је фабрика и смештена, а купопродајним уговором је предвиђено и да у следеће три године нови власник инвестира 4,5 милиона динара. Својевремено је објављено и да је „препознајући потенцијале у преради поврћа“ држава спремна да субвенционише „Лучић групу“, већинског власника „Кинђа аграра“ са чак 400 хиљада евра, не би ли подстакла ново запошљавање. Да ли је, и из којих тачно извора, до ове буџетске дотације заиста и дошло, „Дневник“ није успео у току јучерашњег дана да провери. Својевремени захтеви нашег листа за интервју са власником „Лучић групе“, бизнисменом Пре дра гом Лу чи ћем нису били удостојени чак ни негативног одговора.

- У купопродајном Уговору не постоји обавеза купца да задржи делатност, у овом случају месопрераде, па је крајње чудна одлука послодавца да нам својевремено на потпис понуди нови Уговор о раду на стара радна места од којих су нека везана управо за ову делатност. У међувремену у „Панонци“ ради само погон Хладњаче у којој, послодавац каже сезонски, радници уз петшест радника „Панонке“ обрађује и пакује поврће. Педесетак запослених „Панонке“ су ангажовани највише на пословима одржавања и нешто мало у администрацији, док је тридесетак нас на неплаћеном одмору - не крију своју разочараност новим већинским власником „Панонке“ њени радници.

дав цем, на осно ву тужби 22 радника доне сено је судско решење по којем је „Панонци“ изречена привремена мера забране рас пола га ња по крет ним ства ри ма, ма ши на ма у та мо шњим фабричким халама, а додатних 16 тужби за неиспуњавање обавеза од стране по слодавца је у процедури. Радно ангажовани - Не желимо да будемо погрешно тумачени. Није у интере су запо сленима да се приватизација раскине, јер ће то само продужити нашу агонију, али на овакав нељудски третман од стране по слодавца не можемо да останемо неми - тврде запо сле ни у Прехрам бе ној ин ду стрији „Панонка“. М. Ми ље но вић

другог дела села имала где да одлази. А то би ваљало учинити пре раста температура. Јер, устајала вода временом може направити и друге проблеме. Виша температура по спешује развој микроорганизама, а баре у селима ће брзо по стати рај за комарце. Ж. Ба ла бан ТЕ МАТ СКА КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА ЦЕН ТРА ЗА РАЗ ВОЈ

Оп штин ски кла стер за ту ри зам АПА ТИН: На Тематској конференцији Регионалног центра за развој малих и средњих предузећа „Смер“ из Суботице Канцеларија Апатин, која је одржана у великој сали Скупштине општине у Апатину, договорено је да се у што краћем року формира кластер туризма општине, у који би ушле све туристичке понуде, како би се оне умрежиле и могле понудити туристима. Конференцији су присуствовали представници општине, туристичке организације као и предузетници из области туризма, од угоститеља до изнамљивача соба туиристима али и представници риболовачких , ловачких и спортких удружења.

- Без умережавања понуде тешко се може изаћи на тржиште и конкурисати код домаћих фондова и фондова Еверопске уније.Веома је битно да се ови по слови што пре ураде, јер приликом конкурисања код пред при ступ них европ ских фондова узима се у обзир и организација кластера са његовим по словањем - истакао је Дра ган Јо сић из Канцеларије Апатин.

- Апатинска општина, има многе услове за развој туризма, од изградње међународне марине, пристана, аква-парка која је и инвестица на Републичком нивоу, вредна око 13 милиона евра, али и за развој риболовачког и ловачког, рурарног туризма итд. Све су то предности које треба искористити и у овој области може да се запосли већи број људи - истакао је председник општине Апатин др Жи во рад Сми ља нић. О исксутвима рада мањих општинских кластера у суседним земљама, поготово у Мђјарској, говорио је директор Регионалног центра др Бра ни слав Ми Ј. П. ли гур ски.

12

vOJvOdinA

petak1.april2011.

ВЕЋИНА СТРАНАКА ЗАДОВОЉНА НЕДЕЉНИМ ИЗБОРИМА

Хвале се резултатима ЗРЕЊАНИН: Премда су пре недељних избора за чланове савета и надзорних одбора у дванаест градских и сеоских месних заједница у Зрењанину странке уверавале грађане да није у питању политичка утакмица, данас се многе од њих хвале резултатима које су остварили њихови кадрови. И већина је задовољна изборним скором. О будућем месном руководству, да подсетимо, изјашњавали су се становници градских месних заједница Соња Маринковић, Никола Тесла, Берберско – Болница, Мала Америка и Шумица, те мештани Елемира,

где је од седам кандидата за Савет МЗ, изабрано чак шесторо које је подржала ова партија.

- Сви они који су изабрани за чланове савета и надзорне одборе, како у Томашевцу, тако и у другим местима, а чланови су ЛСВ, трудиће се да у наредне четири године много учине за своју месну заједницу, пре свега у смислу решавања комуналних проблема – обећао је Милошев. Социјалдемократска партија Србије похвалила се да је у Лазареву, од седам кандидата за чланове Савета, успела да „прогура” три. Иста

Избор марионета Портпаролка Градског одбора Српског покрета обнове Јасмина Марковић истакла је да ова странка није учествовала у лобирању гласача, с обзиром на то да су месне заједнице нестраначке интересне институције грађана.

-С друге стране, евидентирали смо активно учешће неколико странака у промовисању, како њих сами, тако и њихових кадрова. Такве ствари проузрокују изборе марионета у месним руководствима – оценила је Марковићева. Перлеза, Томашевца, Лазарева, Јанков Моста, Лукиног Села и Тараша. Члан Градског већа задужен за ресор развоја месних заједница Раде Васиљевић казао је да су, од укупно уписаних 20.000 бирача у овим местима, на изборе изашла њих 4.692. По речима Васиљевића, проценат изласности се разликује по месним заједницама, па је у Соњи Маринковић он био 17 одсто, у Перлезу 21, Елемиру 26, а у Томашевцу 45 посто. После недељног одмеравања снага, постигнутим на терену задовољне су и демократе и лигаши. Члан Извршног одбора Градског одбора ЛСВ Владимир Милошев вели да је Лига најбољи резултат остварила у Томашевцу,

ситуација је и у Тарашу. Члан Савета МЗ Лазарево Радмило Станишић каже да изабранима преостаје да оправдају поверење суграђана, а као први и један од најбитнијих задатака јесте да се ангажују око расписивања новог референдума о увођењу самодоприноса, како би руководство могло да оствари раније зацртане планове. Радикали су констатовали да ни у једној МЗ није било значајнијих неправилности при гласању, сем у Болница – Берберско. Тамо су, по тврдњама чланице СРС Данијеле Пауновић, откривени вишкови гласачких листића, што је бацило сенку сумње на цео процес. Ж. Балабан

ПРАВО ГЛАСА И ЗА ВРБАСКЕ УЧЕНИКЕ

Ускоро савет и канцеларија за младе

ВРБАС: Како би помогли у решавању проблема младих, Општинска управа ће ускоро формирати Канцеларију за младе. Поред Канцеларије, биће формиран и Савет за младе који ће имати задатак да спроводи Локални акциони план за младе, који се односи на период од 2010. до 2013. године. У Савет за младе биће укључени представници ученичких парламената, невладиних организација, затим представници политичких странка, као и свих оних који могу да допринесу решавању проблема младих. Према речима помоћника председника Скупштине општине Врбас Вељка Цицмила, Канцеларија за младе ће се бавити свим конкретним питањима везаним за младе, а

то су образовање, запошљавање, као и помоћ младима у њиховој професионалној оријентацији, здравље младих, организација културних и спортских манифестација, као подршка разним Иницијативама младих. Општинска управа ће из буџета за Канцеларију и Савет за младе издвојити 300.000 динара.

- То су средства која су довољна за почетак рада. Конкурисаћемо са разним пројектима како би обезбедили додатна средства. Такође, покушаћемо да нађемо могућност да још нека средства из буџета определимо за ове намене, а верујем да ће Канцеларија добрим радом и идејама успети да обезбеди и неке додатне изворе финансирања - истакао је Цицмил. М. Кековић

dnevnik

МИНИСТАР ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА НАЈАВЉУЈЕ

Отварање Велике терасе 1. маја СУБОТИЦА: Палић се полако припрема за традиционални Првомајски уранак и отварање 166. туристичке сезоне. Боравећи у Суботици, министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић најавио је да ће 1. маја бити отворена Велика тераса на Палићу. Објекат је изграђен 1912. године и годинама је пропадао, тако је ЈП „Дирекција за изградњу града Суботице“ покренула реконструкцију овог здања 2006. године. Радови на објекту нису теклу по плану због недостатка новца, али након пет година, коначно ће засијати у пуном сјају.

- Велика тераса изграђена је у стилу сецесије и заузима површину око 3.300 метара квадратних. Радови су текли у неколико фаза. Прву и трећу фазу финансирало је Министарство економије, прву

Велика тераса на Палићу

са 45 милиона динара. За другу фазу је НИП издвојио 78 милиона динара. Четврта фаза је, због не-

достатка новца, почела прошле године. Тада се радило на унутрашњим инсталацијама, изолацији

зидова, постављању пода и слично.Четврта фаза је стајала 50 милиона динара, новац је опет обезбедило министарство економије и регионалног развоја, а пета фаза обухвата уређење ентеријера. Поред тога, увелико теку радови на Женском штраду, а наставићемо са увођењем канализације, реконструкцијом Великог парка и обалоутврде - истиче помоћник градоначелика Јасмин Шечић. Палић је препознатљиво место на туристичкој мапи Србије и даље ће држава преко разних министарстава наставити да улаже у њега, само нико није желео да каже колико ће тачно пара бити уложено. Пре две године, проблем је било језеро Палић, али сада се ситуација знатно променила и више није алармантна. А. А.

НЕРАШЧИШЋЕНИ ОДНОСИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СТИГЛИ ДО СУДА

И радници предмет купопродаје?

АПАТИН: У апатинском суду одржано је прво рочиште на којем је требало да се донесе одлука да ли се Љубица и Стаменко Величковић морају иселити из своје куће у засеоку Кудељара код Сонте, како би Марин Шегрт, који је уз 44 хектара обрадивог земљишта купио и 17 кућа, у којима годинама живе радници некадашње апатинске „Ужарије“. С обзиром на то да је постао власник ових кућа, он је станарима понудио да куће откупе, док је кућу породице Величковић, која се налази на самом улазу у насеље, изабрао за себе, због чега је и затражио од Суда да му помогне да уђе у свој посед.Томе се супростављају мали акционари некадашње „Ужарије“, јер

уговор са новосадском фирмом „Маком“ о продаји некретнине у Сонти укупне вредности 1.189.171. За тај новац продата је кудељара, ватрогасно спремиште, трафо, магацински простор, канцеларије и шест хектара земље и 44 хектара и 46 ари и 39 мквадратних пољопривредног земнљишта, са правом коришћења. Уговор о продаји је оверен у суду у Апатину 22. августа исте године, а „Маком“ је,

Љубица и Стаменко Величковић

Заселак Кудељара

сматрају да је купопродајни уговор између АД „Вијадукт“ и Марина Шегрта неважећи, јер АД „Вијадукт“ овај посед није могао да прода, пошто није у његовом поседу.

-Апатинска „Ужарија“ склопила је 24.јуна 2002. године

пет дана након тога, платио и порез од 59.485 динара пореској управи у Апатину - говори представник Удружења малих акционара апатинске „Ужарије“ Нино Косановић. На основу решења Привредног суда у Новом Саду од 19.

фебруара 2002. и Трговинског суда у Сомбору од 17. јуна исте године уписује се промена на некретнине у ЗК улошку 144 КО Сонта и то са Друштвеног предузећа „Ужарија“ на ДОО „Вијадукт“ (Акционарко друштво „Вијадукт“ постаје тек 2007.), без провере уговора о продаји од стране „Ужарије“ исте имовине „Макому“ и због тога Удружење малих акционара сматра да је погрешено када је некретнина у Сонти укњижена на ДОО „Вијадукт“. Средином септембра 2009. године сада АД „Вијадукт“ продаје некретнине у туђем власништву.

-Преиспитивање процеса приватизације, односно спајања и преузимања, боље речено утапања 73 одсто друштвеног, колико је имала „Ужарија“ и 27 одсто приватног капитала „Вијадукта“ од 2006. године налази се у основном јавном тужилаштву и очекујемо да ће сада након реорганизације судства, до-

ћи и овај предмет на ред - каже Косановић. Удружење малих акционара „Ужарије“ њих 475, а тренутно их је у Централном регистру 266, јер су се остали одрекли својих акција, за сада нису остварили своја права, иако је процес приватизације почео 2002. године. Купац Звонко Стјеповић, који има 35 одсто акција са неколико великих акционара, све потезе, како кажу мали акционари, вуку мимо њих. Производња у апатинској „Ужарији“ одавно је прекинута и сада су хале потпуно празне. Мали акционари верују да је правда на њиховој страни, па тако и педесетак житеља спорног засеока Кудељара у Сонти, сви некадашњи радници апатинске Ужарије а потом „Макома“, који су прво остали без посла, а сада и без крова над главом и како кажу настојаће да правду истарају на суду, јер не желе да буду предмет купопродаје. Ј. Прелчец

Основан „Патриотски фронт”

Кабинет опремљен копјутерима

Школе добиле рачунаре

АПАТИН: Средња техничка школа са Домом ученика добила је на конкурсу Европске уније 18 рачунара, два сервера и пројектора, ласерсерске штампаче и другу пратећу опрему, у вредности од око 26.000 евра.

- Рачунари су новије генерације и могу да олакшају ученицима наставу и извођење компликованијих програма, попут моделирања. Школа је за ову опрему аплицирала на конкурсу Европске уније августа

прошле године, а рачунари су испоручени пре неколико дана - рекао је директор школе Милорад Јелача. Уз Техничку школу из Апатина, рачунаре и другу опрему су добиле средње школе из Куле, Црвенке, Оџака, Бачке Паланке, Ирига, Шида и Бачке Тополе. Уз ову донацију Европске уније уврштена је дводневна обука наставног кадра, која ће се обавити 31. марта и 1. априла у Техничкој школи са Домом ученика у Апатину. Ј. П.

АПАТИН: У Апатину је основан Општински одбор невладиног и нестраначког удружења Патриотски фронт из Бачке Паланке који окупља ратне ветеране са простора бивше СФРЈ И СРЈ, учеснике рата деведесетих и одбране земље од НАТО бомбардовања 1999. За председника је изабран Јовица Цвјетићанин, а за заменика пуковник у пензији Жељко Обрадовић, док је Мирко Цветићанин изабран за председника скупштине удружења. Један од циљева Удружења је неговање традиције, историје, културе и религије спрког народа.

Деци Јапана БЕЧЕЈ: Музичка школа „Петар Коњовић” из Бечеја се на пригодан начину укључује у подршку народу Јапана да издрже све недаће које су их задесиле серијалом земљотреса и цунамијем.

- Одржаћемо данас концерт ученика наше школе с циљем да нашу децу научимо да саосећају с недаћама других, а уместо класичних

улазница посетиоци концерта ће давати прилог по сопственој жељи и могућности. Прикупљена средства смо наменули деци Јапана, рекла нам је директорка бечејске Музичке школе „Петар Коњовић“ Тамара Крајтмар. Концерт ће се одржати данас у школској сали с почетком у 16,30 сати. В. Ј.

Победничка екипа

Знају све о здрављу

НОВИ БЕЧЕЈ: Поводом 7. априла мађународног Дана здравља, Организација Црвеног крста општине Нови Бечеј, организовала је традиционални квиз такмичење „Шта знаш о здрављу“. Домаћин општинског такмичења била је Основна школа „Јосиф Мариковић“ из Новог Бечеја, а на такмичење су дошле екипе подмлатка Цвеног крста из новомилошевске Основне школе „Др

Ђорђе Јоановић“ и ОШ „Милоје Чиплић“ из Новог Бечеја. Науспешнија је била екипа школе домаћина коју су сачињавале Рената Камберовић, Сања Усић и Драгана Барбул. Оне ће представљати општину Нови Бечеј на предстојећој покрајинској смотри „Шта знаш о здрављу“ у уторак 5.априла, у Студију М у Новом Саду. М. К.

LOV

dneVnik

petak1.april2011.

13

IZ LOVA^KOG UDRU@EWA „NOVI SAD” @ELE DA SE IZDVOJE NOVOSA\ANI I ^ENEJCI, A OSTALI SU PROTIV TAKVOG SCENARIJA

Novi Sad u klin, Neoplanta u plo~u Ne ide lako u Lova~kom udru`ewu „Novi Sad”: iz postoje}eg LU `ele da se odvoje aktuelna lova~ka dru{tva iz Novog Sada i ^enaja, te da zajedno formiraju novo udru`ewe koje bi se zvalo „Neoplanta”, a svim ostalim dru{tvima se ta ideja ne dopada i glasaju da i daqe svi ostanu zajedno - to bi, u najkra}im crtama bila aktuelna problematika novosadskog Udru`ewa. U celoj pri~i svako ima svoje argumente i obe strane smatraju da je Statut i pravda na wihovoj strani, a kako }e se ova situacija re{iti, pokaza}e dani koji su pred nama. Prenosimo vam hronologiju novijih de{avawa.

Pro{log ~etvrtka, zbog novonastale situacije, u Rumenki je odr`an sastanak kom su prisustvovali ~lanovi izvr{nih odbora i predstavnici lova~kih dru{tava koja ~ine LU „Novi Sad”, ali na skup nisu do{li predstavnici Novog Sada i ^eneja. Predsedavaju}i sastanka, upravnik lovi{ta u Rumenki Du {an Ko lar ski je rekao: - Zaista nam je nejasno za{to se Novi sad i ^enej odvajaju, jer ovo Udru`ewe, od 1993. kada je formirano, dobro je funkcionisalo i niko nikome nije smetao. Po Statutu, ako ho}e da se odvoje, za tu odluku treba da glasa sedam dru{tava, a ne dva. Iz Novog Sada ni ^eneja nismo ~uli argumente za{to `ele da se odvoje! Tako|e, predsednici

ovih dru{tava nisu obavestili deo ~lanstva o svojim namerama, pa sre}em lovce Novosa|ane i ^enejce koji ni{ta ne znaju o „ocepqewu” - ustvrdio je Kolarski.

Potom, re~ su dobijali predsednici lova~kih dru{tava koja ~ine LU „Novi Sad”, te su svi listom rekli `ele da svi ostanu zajedno.

- Ne}e sa nama - u redu, to je vaqda po zakonu. Neka idu, ali neka nam pre toga vrate lovne terene koji po katastru pripadaju nama - rekao je predsednik LD iz Ka}a Pe tar Do ba no va~ ki.

Sastanku je, kako reko{e neformalno i iz ~iste radoznalosti jer `ele da ~uju i drugu stranu, prisustvovala mawa grupa novosadskih lovaca. Jedan od wih je upitao za{to LU „Novi Sad” nije pomoglo novosadskom dru{tvu kada je ono moralo da plati milion i 600 hiqada dinara od{tete ~oveku na ~ijem su vo}waku srne napravile {tetu?

Re~ je tada dobio predsednik LU „Novi Sad” i prvi ~ovek sremskokarlova~kih lovaca \or |e Hor vat.

- Nismo mogli da ispravqamo tu|e gre{ke, a jedna od wih je bila {to je rukovodstvo LD „Novi Sad” odbilo mogu}nost da se nagodi sa seqakom. Tako|e, postojao je xentlmenski dogovor da trofeji, ali i {teta ako nastane, pripadaju dru{tvu, a ne udru`ewu. Na kraju, pitam vas

da li je u redu da jedan Kisa~, Ledinci ili Bukovac, dru{tva sa malim brojem lovaca, u~estvuju u pla}awu {tete koja je nastala u Novom Sadu - upitao je Horvat.

Predsednik LD iz Petrovaradina Mir ko ^e re vic ki se nadovezao:

Potom, govorili su predsednici dru{tava: Uj he qi Kar lo iz Kisa~a, Pe tar [u {war iz Stepanovi}eva, @i va Som bo rac iz Rumenke, predsednici dru{tava iz Koviqa, Ledinaca, Bukovca, Sremske Kamenice... Svi su ponovili da `ele da i daqe ostanu u LU „Novi Sad”, a mogle

Detaq iz ~enejskog lovi{ta

- I mi smo imali ogromnu {tetu, preko milion dinara, pa nismo tra`ili da nam bilo ko pomogne. Jedino smo tra`ili i to nam je omogu}eno, da nam Udru`ewe odlo`i uplatu ~lanarine. Ina~e, smatramo da Petrovaradinska ada pripada nama, pa onima koji `ele da se odvoje poru~ujem: }era}emo se jo{ - rekao je ^erevicki.

U ATARU SRPSKOG KRSTURA, NA SEVERU BANATA

su se ~uti i optu`be upu}ene predsednicima novosadskog LD @i ki Br za ku i ^enejcu Ve si Slan ka men cu - da se otcepquju iz privatnih interesa da bi zaposlili svoje qude, da izdvajawem `ele da prisvoje 318 hektara rumena~kog i 550 hektara kisa~kog lovi{ta, da ne stoji wihova tvrdwa da bi, ukoliko svi ostanu zajedno, lovci iz drugih

dru{tava dolazili da love na wihove terene... Ponovqeno je da }e se tra`iti povra}aj terena za koje tvrde da pripadaju wima po katastru, a usvojena su i ~etiri zakqu~ka: da se na skup{tinama LD iz Novog Sada i ^eneja lovci upoznaju sa zakqu~cima sa sastanka, da LD Novi Sad i ^enej pismeno dostave skup{tinske odluke o eventualnom izdvajawu, da delegati LU „Novi Sad” prisustvuju tim skup{tinama, i na kraju da }e LU „Novi Sad” konkurisati za dodelu lovi{ta koju sada koriste dru{tva iz Novog Sada i ^eneja.

Druga strana, o~ekivano, ima svoje argumente.

- Sastanak odr`an u Rumenki nije validan, jer takav skup institucionalno ne postoji u organizaciji LU „Novi Sad” - rekao je prvi ~ovek ~enejskih lovaca Vesa Slankamenac. - Da budem jasan: ~enejsko Dru{tvo nema nikakve aspiracije na bilo ~iji teren ni divqa~ na wemu!

Mi, radi „mira u ku}i” godinama lovimo na oko 5.000 hektara od 8.974 koliko nam katastarski pripada. Da se odvajam da bi zaposlio sina - to su gluposti, moj sin je zaposlen. Ina~e, u demokratskom sistemu ve}ina odlu~uje, a u LU „Novi Sad” ve}inu ~ine oni koji imaju 20 odsto divqa~i, {to nema logike. Mi ^enejci imamo oko jedne tre}ine ze~eva na nivou Udru`ewa, a mo-

rali smo da tra`imo saglasnost za dodatni odstrel 18 ze~eva, dok je celo Stepanovi}evo jedne godine odstrelilo 19. Sada{we Udru`ewe se prostire na ~etiri lovna podru~ja, {to komplikuje stari, pa smo zbog svega odlu~ili da napravimo mawe i funkcionalnije udru`ewe sa Novosa|anima.

Sli~no razmi{qa i predsednik LD „Novi Sad” @ika Brzak.

- Po novom Zakonu o udru`ewima gra|ana, imamo pravo da se izdvojimo bez saglasnosti ostatka Udru`ewa, ka`e Brzak.

- Na sednici Dru{tva od 27. februara, kada smo usvojili Statut, jednoglasno je odlu~eno da se izdvojimo i formiramo udru`ewe sa ^enejom, pa ne stoji tvrdwa da nam je ~lanstvo neobave{teno. Ne pretendujemo na bilo ~iji teren, ali svoje sigurno ne}emo dati, lovi{ta ne mogu da nam uzmu. Nije ta~no da se u LU „Novi Sad” dobro radi, jer mnoga dru{tva godinama stagniraju. Po va`e}im pravilima, sa lovnom kartom Udru`ewa lovci mogu da love na svim terenima koji pripadaju LU, {to je za nas neprihvatqivo. Smatramo da }emo boqe i uspe{nije funkcionisati kada formiramo udru`ewe sa ^enejcima i na tome }emo nastaviti da radimo - rekao je Brzak.

Ko je u pravu, ~iji su argumenti ja~i, pokaza}e vreme.

D. Kne`i}

U LOVI[TU VOJNE USTANOVE „KARA\OR\EVO”

Ze~eva opet kao {a{e Na severu Banata, u ataru {inu lovi{ta i ve}i broj razre}i da ih kod nas ima kao {aSrpskog Krstura, lovci i qu- li~itih povr{ina radi dobi{e. biteqi prirode iz ovog mesta jawa realne brojnosti divqaLova~ko udru`ewe „Srpski novokne`eva~ke op{tine ne ~i, a preduslov je za realnu Kr stur” ga zdu je lo vi {tem skri va ju za do voq stvo, po sle ak ci je brojawa divqa~i koja je sprovedena pro{log vikenda. I doskora{wi naziv Lova~ kog dru {tva „Zec”, koje je osnovano jo{ davne 1927. godine, upu}ivao je da u ovda{wem ataru ze~eva ima u izobiqu, a lo vi {te je osta lo bogato divqa~i, nezavisno od promena zbog zakonskih obaveza i promene imena u Lova~ko udur`ewe „Srpski Krstur”.

- Kod nas se i sada ne slu~ajno u {ali, ali i zbiqi, govori se da ze~eva ima kao {a{e - ka`e predsednik LU „Srpski Krstur” Vi to mir Mir kov. - Pored lovaca u bro ja wu ze ~e va na Lov ci Srp skog Kr stu ra s pri ja te qi ma i{li u bro ja we di vqa ~i na{em terenu u nedequ je bilo i dosta me{tana do- oce nu sta wa u lo vi {tu i ukupne povr{ine 5.135 hektabrovoqaca, koji su pomogli da osnova za planirawe za{tite, ra od ~ega su lovne povr{ine se utvrdi stawe na terenu. Od gajewa i kori{}ewa divqa~i. oko 4.700 hektara. Lovi{te je velike pomo}i bili su i ~laKoliko prvi podaci pokazuju, na najsevernijoj koti Srbije od dr`avne granice sa Ma|arskom i prostire na istoku do atara Banatskog Aran|elova i na ju gu pre ma No vom Kne`evcu, pored ze~eva kojih ima „na svakom koraku” posebno je pozna to po bo gat stvu i kvalitetu srne}om divqa ~i, ali i di vqim svi wa ma, fa za ni ma, poqskim jarebicama i drugom divqa~i.

Udru `e we oku pqa vi {e od 60 ak tiv nih ~la no va, u po sled we vreme se dosta ula`e u pro {i re we lo va~ kog do ma, a na te re nu se brine o 13 hranili{ta Ze ~e vi u ata ru na se ve ru Ba na ta za vi so ku di vqa~, 25 no vi me snog Xu do klu ba stawe ze~eva se popravilo i hranili{ta za nisku divqa~, „Zmaj” sa kojima imamo jako oporavilo. Pravqene su tri so li {ti ma i po ji li {ti ma, dobru saradwu. Brojawem trekarike iz kojih smo stekli do- kao i pet stabilnih ~eka. ba obuhvatiti {to ve}u povrbar uvid, tako da opet mo`emo M. Mitrovi}

I studenti brojali divqa~ U Kara|or|evu je 26. marta odr`ano prole}no brojawe kuprne divqa~i, radi utvr|ivawa mati~nog fonda na po~etku lovne godine. Doma}in je bila VU „Kara|or|evo”, a tu su bili i mnogobrojni lovci iz obli`wih mesta (Ba~a, Ba~ke Palanke, Novog Sada, Oxaka...), predstavnici LS Vojvodine, novosadski studenti lovnog turizma, predstavnici Zavoda za za{titu prirode...

Upravnik lovi{ta Slo bo dan Sto j no vi} je po`eleo svim u~esnicima da ostvare ciq, zbog koga su se tog jutra i okupili: da vide i izbroje {to vi-

{e vrsta krupne divqa~i. Mnogo toga lepog i uzbudqivog se moglo videti! Krda jelena lopatara, divqih sviwa, ali ko je imao sre}u ugledao je i {upqorogog pre`ivara, muflona. Muflon, kao predstavnik alohtone divqa~i u na{im lovi{tima je izazvao posebno interesovawe, jer ovde je odstreqen muflon ~iji su rogovi oceweni kao „naja~i” i progla{en je prvakom sveta.

Posle mnogo pre|enih kilometara i dobro obavqenog posla, `eqa u~esnika je da se i dogodine na|u na istom mestu.

B. Mi.

14

crna hronika

petak1.april2011.

dnevnik

OD LU KA APE LA CI O NOG SU DA U NO VOM SA DU

Od bi jen zah tev za iz ru ~e we Ve ska Vu ko ti }a Cr noj Go ri Ape la ci o ni sud u No vom Sa du pra vo sna `no je od lu ~io da Nik {i }a nin Ve se lin-Ve sko Vu ko ti} (50) ne bu de iz ru ~en Cr noj Go ri ra di iz dr `a va wa ka zne od 20 go di na za tvo ra na ko ju je u od su stvu osu |en zbog ubi stva Du {ka Bo {ko vi }a 1997. go di ne u Pr~ wu, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Tom od lu kom sud je po tvr dio re {e we Vi {eg su da u No vom Sa du ko jim je od bi je na mol ba Cr ne Go re za iz ru ~e we Vu ko ti }a.

Ko na~ nu od lu ku o zah te vu cr no gor skih vla sti za iz ru ~ewe Vu ko ti }a do ne }e mi ni starka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}.

Ape la ci o ni sud u obra zlo `e wu na vo di da ni su is pu we ne pret po stav ke za we go vo iz ru ~e we Cr noj Go ri, shod no ~la nu 8 Evrop ske kon ven ci je o eks tra di ci ji i pod se }a da se Sr bi ja pri li kom iz ru ~e wa Vu ko ti }a iz Bel gi je oba ve za la da }e ob no vi ti po stu pak pro tiv we ga, s ob zi rom da mu je su |e no u od su stvu.

ali mu no vo sad ski Vi {i sud ni je od re dio eks tra di ci o ni pri tvor, ve} po no vqe no su |e we ~e ka na slo bo di. On je pret hod no kra jem 2009. go di ne iz Bel gi je iz ru ~en Sr bi ji jer je za wim bi la ras pi sa na po ter ni ca ra di iz dr `a va wa ka zne od

Pod go ri ca: Ni je do pri nos sa rad wi Od lu ka Ape la ci nog su da u No vom Sa du da se Cr noj Go ri ne iz ru ~i Ve se lin Vu ko ti} ni je do pri nos sa rad wi dve ze mqe, ni ti ide u pri log uspe {noj pri me ni me |u dr zav nog ugo vo ra o iz ru ~e wu sop stve nih dr `a vqa na, oce ni lo je ju ~e cr no gor sko Mi ni star stvo prav de.

Mi ni star stvo prav de je na ve lo da jo{ ni je zva ni~ no oba ve {te no o od lu ci no vo sad skog Ape la ci o nog su da da se Vu ko ti} ne iz ru ~i Cr noj Go ri ko ja je we go vu eks tra di ci ju tra `i la ra di iz dr `a va wa za tvor ske ka zne zbog ubi stva u toj dr `a vi.

Ve se lin Vu ko ti}

Vi {i sud u No vom Sa du od bio je mol bu Cr ne Go re za iz ru ~e we Vu ko ti }a, ko ju je cr no gor sko Mi ni star stvo prav de pro sle di lo Sr bi ji 20. ja nu a ra.

Taj sud je ra ni je odo brio Vu ko ti }u po na vqa we su |e wa jer mu

(NE)US PE LA KRA \A BR ON ZA NIH PLO ^A U CEN TRU BE ^E JA

Kvin tet re qe fa po no vo na tr gu Ma lo je ne do sta ja lo da dve iz „po ro di ce“ od ukup no pet br on za nih re qef nih plo ~a na cen tral nom grad skom tr gu u Be ~e ju ne do `i ve tri de se to godi {wi cu po sta vqe wa. Za hva q u j u } i br z oj in t er e v en ciji be ~ej ske po li ci je, plo ~e su na | e n e i na l a z e se neo {te}e ne u zgra di Sta ni ce po li cije u Be ~e ju. Ka ko je is tra ga jo{ u to ku, vi {e de ta qa bi }e na knad no sa op {te no i ta da }e bi ti ra sve tqen ne sva ki da {wi van dal ski ~in u cen tru gra da.

Ono {to je u ovom tre nut ku po zna to, to je da su dve br on za ne re qef ne plo ~e di men zi je

je po s ta v i l a da kra s e trg.

Plo ~e su s raz li ~i tom te ma ti kom iz NOR i gip sa ni od liv ci su na ~u va wu u zbir ci pri m e w e n e umet n o s ti Grad skog mu ze ja Be ~ej - sa zna li smo od ku sto sa isto ri ~a ra be ~ej skog mu ze ja mr Ra do sla va Mi ha i lo vi }a.

O~e ku je se da }e plo ~e br zo bi ti vra }e ne na svo je me sto, jer su pr o na |e ne bez ika kvih o{te }e wa. Za to vre me, trg ra | en po pr o j ek t u poq s kog arhi t ek t e Vik t o r a Jac k i j e vi~a, ko ji je autor pr o jek ta zgrade Srp skog na rod nog po zori {ta u No vom Sa du, sva ko dnev n o tr p i o{te } e w a od

Me sto s kog su ne sta le dve br on za ne re qef ne plo ~e

80h56 san ti me ta ra ne sta le u ve ~er wim sa ti ma 25. mar ta.

- U pi ta wu su ra do vi no vo sad s ke umet n i c e Ju l i j a n e Ki{, ko ja ih je, u~e stvu ju }i na kon kur su be ~ej skog Od bo ra za ne go va we tra di ci je NOR, ura di la 1981. go di ne, a na red ne ih

on ima pre bi va li {te u No vom Sa du, no vo sad ski sud je od re |en kao nad le `an za po na vqa we po stup ka. On je pak bio upu }en na iz dr `a va we ka zne za tvo ra, ko je mu je me |u tim pre ki nu to odo bre wem Mi ni star stva prav de od apri la pro -

stra ne bez ob zir nih Be ~e ja ca.

Naj v i { e stra d a spo m e n ik Slo b o d e, umet n i~ k o de l o Kri s ti n e Plav s ki-Jac k i j e vi~, s ~i jeg se po sta men ta od mer m er n ih plo ~ a de c a sva kodnev no kli `u u pri su stvu ro di te qa.

V. Jan kov

NE SVA KI DA [WA KRA \A U CEN TRU KI KIN DE

Od se ~e no 50 me ta ra op ti~ kog ka bla Pro tiv Sa |a na J. (1989) i Dra go qu ba D. (1987) iz Ki kin de po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Ki kin di, zbog po sto ja wa osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo kra |e na {te tu ki kind ske rad ne je di ni ce di stri bu te ra mre `e ka blov ske te le vi zi je „SBB”.

Osum wi ~e ni Ki kin |a ni se te re te da su 19. mar ta ove go di ne u ve ~er wim sa ti ma od se kli oko 50 me ta ra op ti~ kog ka bla s mre `e u cen tru Ki kin de, na ras kr sni ci uli ca ge ne ra la Drap {i na i ge ne ra la Mi lu ti no vi }a. O{te }e nom pred u ze }u pri ~i we na je ma te ri jal na {te ta od oko 64.000 di na ra.

M. Mr.

je u Cr noj Go ri su |e no u od su stvu, ali glav ni pre tres jo{ ni je za ka zan jer se ~e ka ju od lu ke o we go vom iz ru ~e wu.

Vu ko ti} je ipak 30. de cem bra 2010. go di ne uhap {en po In ter po lo voj po ter ni ci Cr ne Go re,

20 go di na za tvo ra na ko ju je osu |en u Pod go ri ci.

U od lu ci ko jom je Bel gi ja odo bri la iz ru ~e we od re |e no je da se su |e we Vu ko ti }u za ubi stvo Bo {ko vi }a mo `e po no vi ti sa mo u Sr bi ji, a po {to

{le go di ne, jer je mo rao da se le ~i od sr ~a nih te go ba.

Bel gij skom od lu kom ni je bi lo odo bre no da se Vu ko ti }u su di za ubi stvo An dri je La ko ni }a u be o grad skom klu bu „Na na” 1990. go di ne, iako je za wim od

1990. bi la ras pi sa na po ter ni ca zbog u~e {}a u toj li kvi da ci ji. Od mah po ubi stvu, Vu ko ti} je po be gao iz ze mqe, a za sa u ~ e s ni { tvo u ubi s tvu u Okru `nom su du u Be o gra du su di lo se Dar ku A{a ni nu, ubi je nom 1. ju la 1998. go di ne, dok se ta d a { wem in s pek t o r u be o - grad s ke po l i c i j e Mi r o s la v u Bi `i }u Bi `i, ubi je nom 21. ma ja 1996. go di ne, su di lo zbog zlo u po tre be po lo `a ja jer je po mo gao Vu ko ti }u da po beg ne.

A{a nin i Bi `i} oslo bo |e ni su op tu `bi, a pro tiv Vu ko ti }a is tra ga je u pre ki du.

Vu ko ti} je u Bel gi ji bio u pri tvo ru zbog sum wi da je po na lo gu sa ve znog DB-a biv {e SFRJ u Bri se lu ubio sa rad ni ka CIA, En ve ra Ha dri ja, ko ji je ne ka da ra dio za ju go slo ven ski DB, ali i za so vjet ski KGB. Vu ko ti} je u za tvo ru u Bel gi ji bio od fe bru a ra 2006. go di ne ka da je po po ter ni ci te dr `a ve uhap {en na ma drid skom aero dro mu, po po vrat ku iz Pa ri za.

(Ta njug)

NA KON ZAH TE VA TU @I LA [TVA ZA PO KRE TA WE FI NAN SIJ SKE IS TRA GE PRO TIV SVE TLA NE RA @NA TO VI]

Ho ro vic: I na sle |e na imo vi na okri vqe nog mo `e bi ti od u ze ta Tek {to se osu {i la far ba iz {tam pa ~a na op tu `ni ci ko ju je Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du po di glo pro tiv folk pe va ~i ce Sve tla ne-Ce ce Ra `na to vi}, udo vi ce @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, sum wi ~e }i je za pe riod od 14. av gu sta 2000. do 21. ma ja 2003. za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja i ne za ko ni to pri sva ja we nov ca od po je di nih tran sfe ra fud ba le ra FK „Obi li}„, ~i ji je pred sed nik bi la, usle dio je i tu `i la~ ki zah tev za po kre ta we fi nan sij ske is tra ge.

Pre ma in for ma ci ji ko ju pre no se me di ji, ciq fi nan sij ske is tra ge je utvr |i va we {ta sve pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi} po se du je te da li su we na imo vi na i pri ho di u sra zme ri ko ji ih do vo di u me |u sob ni sklad. Zah te vom za fi nan sij sku is tra gu je, ka `u, ob u hva }e na i imo vi na we nih bli skih srod ni ka pre svih se stre Li di je Ve li~ ko vi}-Oco ko qi} ko ja je ta ko |e ob u hva }e na i op tu `ni com.

Ho }e li is tra ga po tvr di ti spe ku la ci je o to me da Ra `na to vi }e va na vod no po se du je vi lu u Aja Na pi na Ki pru, ili ka kvu god vred nu imo vi nu u ino stran stvu ili ze mqi osta je da se vi di, a iz ve sno je da je iza smr ti su pru ga u ja nu a ru 2000. go di ne, za jed no s de com, na sle di la ve le lep nu vi lu u be o grad skoj Uli ci Qu ti ce Bog da na, pre ko pu ta „Zve zdi nog“ sta di o na.

Ovih da na u jav no sti se ~u ju na ja ve da se, uko li ko fi nan sij ska is tra ga po ka `e da Ra `na to vi }e va po se du je imo vi nu ne sra zmer ne vred no sti u od no su na

Ce ci na vi la u Uli ci Qu ti ce Bog da na u Beogradu

za ko ni te pri ho de, mo `e o~e ki va ti da }e pro tiv we bi ti pod net zah tev za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne, a po Za ko nu o od u zi ma wu imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la.

Me |u tim, u jav no sti se isto vre me no na met nu lo pi ta we da li se na uda ru mo `e na }i imo vi na ko ju je okri vqe ni na sle dio pre pre pe ri o da na ko ji se od no si op tu `ni ca, od no sno imo vi na ko ju po se du je u ino stran stvu.

Advo kat Vla di mir Ho ro vic iz No vog Sa da ka `e da po Za ko nu o od u zi ma wu imo vi ne iz kri vi~ nog de la, „pred met od u- zi ma wa mo `e bi ti i imo vi na ko ja je na ime nu ~la no va do ma }in stva ili naj bli `ih srod ni ka, ~la no va po ro di ce, u slu ~a ju da je ta imo vi na, bez ob zi ra na ~i jem je ime nu, ste ~e na u pe ri du ko ji je ob u hva }en op tu `bom kao pe riod iz vr {e wa

kri vi~ nog de la, ili po sle to ga, a sve do da na do no {e wa od lu ke o od u zi ma wu“.

- [to se ti ~e pi ta wa da li mo `e bi ti pred met od u zi ma wa i imo vi na ko ja se ne na la zi na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je, mi slim da mo `e, jer se od lu ka o od u zi ma wu imo vi ne od no si na imo vi nu tog li ca pre ma ko me se po stu pak vo di, ma gde se ona na la zi la. U slu ~a ju imo vi ne u ino stran stvu, re~ je o po stup ku pri zna va wem od lu ke do ma }eg su da od stra ne nad le `nog su da dru ge ze mqe. Da kle, mi slim da na{ sud pu tem me |u na rod ne prav ne po mo }i mo `e tra `i ti da se we go va od lu ka spro ve de u ze mqi {nim kwi ga ma ze mqe, op {ti ne gra da gde se imo vi na na la zi - ka `e advo kat Ho ro vic.

On na po mi we da tre ba pra vi ti raz li ku iz me |u od u zi ma wa imo vi ne po Za ko nu o od u zi ma wu

imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la i od u zi ma wa imo vin ske ko ri sti u re dov nom kri vi~ nom po stup ku na osno vu od red be Kri vi~ nog za ko ni ka gde se ka `e da ni ko ne mo `e za dr `a ti imo vin sku ko rist pri ba vqe nu kri vi~ nim de lom.

- U ovom dru gom slu ~a ju je re~ o si tu a ci ji kad se li ce ko je je ogla {e no kri vim za ne ko kri vi~ no de lo, pre su dom oba ve `e i da iz vr {i vra }a we imo vin ske ko ri sti ko ju je ostva ri lo iz tog kri vi~ nog de la. Ta da i imo vi na ko ja je ste ~e na pre vre me na za ko je se okri vqe ni te re ti da je iz vr {io kri vi~ no de lo, mo `e bi ti pred met po stup ka od u zi ma wa imo vin ske ko ri sti, ali is kqu ~i vo pod uslo vom da se iz po sto je }e imo vi ne na ime nu tog li ca ne mo `e re a li zo va ti iz nos ko ji mu se sta vqa na te ret.

Tad vi {e ni je bit no iz ko je }e se imo vi ne ko ju okri vqe ni po se du je to vra }a we iz vr {i ti na vo di Ho ro vic.

No vo sad ski advok ve li da u re dov nom po stup ku mo `e da se sta vi pri vre me na me ra na svu imo vi nu ko ju na svo je ime okri vqe no li ce po se du je, bez ob zi ra kad je i ka ko tu imo vi nu ste klo.

Sva ta imo vi na mo `e bi ti pred met vra }a wa imo vin ske ko ri sti ako osu |e nog pra vo sna `na pre su da na to oba ve `e.

We gov ko le ga, be o grad ski advo kat Vla di mir Pa vi }e vi} ka `e da, kad je re~ o od u zi ma wu imo vi ne ko ju okri vqe ni po se du je u ino stran stvu, sma tra da su za to „nad le `ni or ga ni ze mqe u ko joj se ta imo vi na na la zi“. J. J.

BIV [I MI NI STAR OD BRA NE SCG PR VO SLAV DA VI NI] OSLO BO \EN OP TU @BE

Stan vi ce ad mi ra lu po za ko nu Vi {i sud u Be o gra du oslo bo dio je ne ka da {weg mi ni stra od bra ne Pr vo sla va Da vi ni }a op tu `bi da je zlo u po tre bom po lo `a ja omo gu }io do de lu voj nog sta na u za kup vi ce ad mi ra lu Mi haj lu @ar ko vi }u 2005. go di ne, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u tom su du.

Istom pre su dom op tu `bi za ne sa ve stan rad u slu `bi oslo bo |en je i biv {i na ~el nik Stam be nog od se ka Mi ni star stva od bra ne SCG Dra gan \i ni, pre ci zi ra la je za Ta njug port pa rol su da Du {i ca Ri sti}.

Ona je do da la da je na ovu pre su du Vi {e tu `i la {tvo iz ja vi lo `al bu Ape la ci o- nom su du Be o gra du. Ape la ci o ni sud mo `e pre su du da po tvr di ili da je uki ne i na lo `i no vo su |e we.

To kom su |e wa, utvr |e no je da je Vr hov ni sud Sr bi je u uprav nom po stup ku po tvr dio za ko ni tost Da vi ni }e ve od lu ke o do de li sta na vi ce ad mi ra lu @ar ko vi }u. Pre ma sve do ~e wu Da vi ni }a i no vo Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je @ar ko vi }u je odo bri lo

pra vo na traj no ko ri {}e we sta na, a po tom i pra vo da ga ot ku pi.

Da vi ni }u i \i ni ju su di lo se zbog op tu `bi da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo `aj, jer su ne sa ve snim ra dom omo gu }i li @ar ko vi }u da kra jem 2005. do bi je stan u za kup na neo d re |e no vre me, iako je ve} imao tro i po sob ni stan. Spor no re {e we o do de li sta na @ar ko vi }u na neo d re |e no vre me iz da to je 10. ok to bra 2005. na me mo ran du mu Ge ne ral {ta ba s pot pi som Da vi ni }a.

CRnA HROnikA

c m y

dnevnik

petak1.april2011.

15

U SRED WOJ PO QO PRI VRED NOJ [KO LI U FU TO GU

Iz nu de i na sil ni {tvo nad |a ci ma Policija je li{ila slobode Futo`ane Vu ka {i na T. (1992) i Mi lo {a M. (1992), zbog osnova sumwe da su po~inili vi{e iznuda i te{ku kra|u, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Osumwi~enima se pripisuje da su, u dvori{tu Sredwe poqoprivredne {kole u Futogu, uz pretwu silom, otimali novac od troje u~enika ove {kole.

Oni se terete i da su o{te}ene pozivali telefonom, pretili

im i zahtevali novac. Tako|e, policija je kod Vuka{ina T. prona{la tri paketi}a biqne supstance, za koju se sumwa da je marihuana, pa protiv wega sledi i krivi~na prijava za neovla{}eno dr`awe opojne droge.

Osumwi~enima je odre|ena mera zadr`avawa do 48 sati, i bi}e privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu.

Za iznude, razbojni{tvo i nasilni~ko pona{awe nad u~eni-

LI CI SE DVO JI CI IZ NO VOG SA DA I BA^ KOG JAR KA

Uhap {e ni zbog dro ge i oru` ja Novosadska kriminalisti~ka policija uhapsila je Dra ga na T. (1973) iz Ba~kog Jarka, zbog postojawa osnova sumwe da je neovla{}eno trgovao narkoticima i posedovao nelegalno oru`je, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Draganu T. je odre|eno zadr`avawe i bi}e priveden na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, uz krivi~nu prijavu koja ga tereti za neovla{}eno stavqawe u promet opojnih droga i nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja.

Ta ble te za osnov ce?

U akciji Ministarstva unutra{wih poslova „[kola bez droge i nasiqa“, u blizini dve novosadske osnovne {kole, policija je kod Go ra na I. (1981) i Dan ka B. prona{la tablete, za koje se sumwa da se nalaze na listi psihoaktivnih supstanci, saop{tila je ju~e novosadska policija.

Policija je protiv osumwi~enih podnela krivi~ne prijave, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}eno dr`awe opojne droge.

Policija je, pregledom osumwi~enog i pretresom stana koji on koristi u Novom Sadu, prona{la oko 479 grama praha za koji se pretpostavqa da je heroin i blizu 50 grama supstance za koju se sumwa da je amfetamin, digitalnu vagicu za precizno merewe, pi{toq M 88 i ve}u koli~inu metaka, kao i zna~ajnu svotu doma}eg i stranog novca.

Za ista krivi~na dela tereti se i Novosa|anin Mi lan B. (1982), kod koga je, preksino}, policija prona{la 10,33 grama praha za koji se sumwa da je amfetamin, pi{toq, metke i ve}u sumu novca. Policija mu je odredila zadr`avawe i prive{}e ga na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu, dodaje se u saop{tewu.

M. B.

NA AERO DRO MU „NI KO LA TE SLA”

Od u ze to 45 stro go za {ti }e nih pti ca Re pu bli~ ka in spek ci ja za za{titu `ivotne sredine oduzela je na Aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu 45 jedinki strogo za{ti}enih vrsta ptica iz porodice zeba od Mi o dra ga J., dr`avqanina Srbije i [vajcarske, saop{teno je ju~e iz Ministartva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa.

Na ~el nik re pu bli~ ke in spekcije Ja smi na Jo vi} rekla je Tanjugu da je u vanrednom inspekcijskom nadzoru utvr|eno da je on u no}i izme|u 27. i 28. marta poku{ao u svom automobilu da unese u [vajcarsku 49 jedinki strogo za-

{ti}enih vrsta ptica, ali da je nakon toga avionskim letom vra}en za Beograd. Ona je kazala da je grani~na veterinarska inspekcija zakqu~ila da su ~etiri jedinke uginule, kao i da ne postoji adekvatna prate}a dokumentacija, o ~emu je obavestila nadle`ne organe u Srbiji.

Miodrag J. je vra}en u Beograd, gde su mu na aerodromu oduzete ptice i prenete u prihvatili{te za `ivotiwe Zoolo{kog vrta na Pali}u. Protiv Miodraga J. bi}e podneta prijava, podse}a se u saop{tewu Mi ni star stva `i vot ne sredine.

cima ove {kole, policija tereti i ~etvoricu 15-godi{wih Futo`ana, za koje se sumwa da su, od januara do polovine marta, u dvori{tu {kole, psihi~ki i fizi~ki maltretirali trojicu u~enika i otimali im novac.

Policija je osumwi~enima odredila meru zadr`avawa i u zakonskom roku bi}e privedeni nadle`nom istra`nom sudiji, dodaje se u saop{tewu.

M. B.

Po qo pri vred na {ko la u Fu to gu

U ULICI KO STE RA CI NA NA NO VO SAD SKOJ DE TE LI NA RI

In va zi ja ogor ~e nih ku pa ca na ne do vr {e ne sta no ve Na Novoj Detelinari u Ulici Koste Racina 14 ju~e se „zakuvala” veoma napeta atmosfera koja je lako mogla da se pretvori u ve}e incidente, pa je i policija nekoliko puta intervenisala da bi smirila gra|ane na toj lokaciji.

Naime, u skoro zavr{enu petospratnicu naglo su po~eli da

|anke V. B. koja je, kako je kazala, vlasnica agencije za nekretnine, ona je platila dva stana od 67 kvadrata oko 65.000 evra.

Ona je u`asnuta saznawem da su ove pare najverovatnije oti{le u nepovrat. Ova gospo|a je dodala da je sazanala da je investitor pre pola godine u{ao u velike finansijke probleme, ali

nije mogla ni{ta da preduzme u tom momentu.

- ^im smo ~uli da investitor vi{e nije `iv, okupili smo se pred zgradom i onda smo shvati-

Ona je primetila da ima qudi koji su podigli kredite uz velike muke.

- ^uli smo i nepo tvr |enu tvrdwu da je nedavno investi-

Bra va ri je di ni za do voq ni U mno{tvu nervoznih qudi po zadovoqnom izrazu lica mogli su se prepoznati samo bravari koji su `urno udovoqavali brojnim pozivima klijenata u promenama cilindara. Jedan od wih je prokomentarisao da je od preksino} u 22 sata do ju~e oko 16 ~asova promenio preko polovine brava na ukupno ~etrdesetak stanova, a bilo je i onih koji su tra`ili da se zamene tek promewene brave. Mnogi stanovi su posle muwevitog useqewa zakqu~ani i nisu otvarani nikome. li da ima vi{e kupaca za iste stanove pa i ~etiri ili pet po jednom. Uhvatila nas je panika.

U ~udu smo. Ja sam ve} s majstorima uzimala mere za kuhiwske elemente, dovodila sam arhitektu da nam osmisli prostor. ^udi me da nisam pri tom videla qude koji su uplatili iste kvadrate. Mi smo prodali jed-

JU ^E U BE O GRA DU

Iz go re lo vo zi lo Vla de Sr bi je Slu`beni automobil Vlade Srbije marke „{koda superb”u kojem se vozio Ne go van Stan ko vi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, zapalio se ju~e oko 10.30 sati tokom vo`we. Ni Stankovi} ni wegov voza~ nisu povre|eni.

Kako se saznaje, vatru u vozilu najverovatnije je izazvao kvar na instalacijama. Neko-

biti dva ~oveka.

- Nije mi jasno gde je dr`ava u ovakvoj sitauciji. Pa ~ovek kad uzima kredit od banke proverava se na sve sitnice. Kako je mogu}e da se ovo dogodi. Otkud je mogu}e u takvim situcuijama da se dobijaju krediti vi{e puta na isti stan. Moj stan je prodat pet puta, a sre}ni su

Ne ki su ve} po ~e li da se use qa va ju

Pe to sprat ni ca u ko joj su spor ni sta no vi

se useqavaju stanari koji su ~uli da je investitor ove zgrade @. P. nasilno preminuo, odnosno da se najverovatnije ubio, a da su brojni stanovi prodavani vi{estruko. Gu`va je nastala kad se proneo glas da }e onaj ko se prvi useli i istraje u toj nameri, imati pravo na vlasni{tvo. Nastale su rasprave u hodnicima kroz koje je prolazilo mno{tvo qudi koje su `urili da razmeste name{taj tamo gde su naumili. Drugi su tvrdili da je najva`niji podatak za izlaz iz problema ko je prvi potpisao ugovor za konkretan stan. Mnogi su svoje tvrdwe podupirali izjavama „svojih„ advokata. Neki su argumente prikazivali mi{icama i ekipama poznanika.

Na licu mesta ~uli smo od kupaca, koji su pla}ali svoje stambene kvadrate po vi{e desetina hiqada u gotovini, da su o~ajni {to su se na{li u ovoj situaciji. Prema re~ima sugra-

nosoban stan da bi uplatili dvoiposoban. Mi smo i pored to ga wemu po zaj mi li no vac, ostavqao je dobar utisak, bio je jako fin i prijatan - jada se jedna `ena koju smo zatekli pred ulazom.

Druga u gu`vi, pored we, nam je rekla da je wen otac prodao ku}u da bi woj uplatio stan.

liko metara pre mesta gde se automobil zapalio, ~ula se detonacija, nakon ~ega su vatra i dim po~eli da kuqaju iz haube.

Vatrogasci su vrlo brzo stigli na mesto doga|aja i ugasili po`ar, a i voza~ je odmah po izlasku iz kola aparatom za ga{ewe po~eo da gasi plamen, u ~emu su mu pomogli sugra|ani koji su sa svojim aparatima dotr~ali na lice mesta.

E. D.

tor, navodno, prepisao na sebe firmu koja je bila na `enino ime pa potom potra`io izlaz iz problema u samoubistvu - ka`e zabrinuta gospo|a pred ulazom u Koste Racina. - Mogu}e je da su mu do{li glave zelena{i.

Jedan ~ovek je tvrdio da je gotovo cela zgrada pod hipotekom i da }e je na osnovu ugovora do-

Fo to: S. [u {we vi}

oni koji imaju tri vlasnika za isti prostor. Svi ugovori za isti stan su potpisani u istom sudu. Kako je to mogu}e - pita se gnevni kupac. - Shvatili smo to ju~e i dogovorili se da niko ne mewa bravu dok se ne sahrani investitor. Kad sam do{ao danas, jedan od wih se ve} uselio.

Imao je druga tu preko puta i uneo neke e stvari. [ta sad, ja }u zvati bravara i tako dok s ne pobijemo... - ka`e ogor~eni sagovornik pored foteqe koju je dovukao stepenicama (lift ne radi) kojeg je prekinula policija u izlagawu.

Pripadnici intreventne jedinice, koji su iskrsnuli u tom momentu, zakucali su na vrata spornog stana da bi uzeli izjavu od ve} useqenog stanara. Policajci su sve vreme jasno davali do znawa da se ne}e me{ati u ra{~i{}avawe imovinskih odnosa, ve} da su na licu mesta da bi spre~ili incidente, makar one ozbiqnije.

M. V.

SPORT

petak1.april2011.

dnevnik

c m y

16

TUR NIR U MA JA MI JU

\o ko vi} na sta vio se ri ju, sle di Fi{ Naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} pla si rao se u po lu fi na le Ma ster sa u Ma ja mi ju po {to je bez ve }ih pro ble ma sa vla dao Ke vi na An der so na re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:4, 6:2. An der son je od i grao vr lo do bar me~ u du e lu sa \o ko vi }em, na te rav {i Sr bi na da te {ko do la zi do sva kog po e na na me ~u.

Ame ri ka nac je igrao sjaj no pre sve ga sa osnov ne li ni je, {to je u ne ko li ko na vra ta stvo ri lo do sta pro ble ma No va ku. Ipak, Sr bin je u kqu~ nim de lo vi ma me ~a do la zio do brej ko va i na kra ju sti gao do 24. uza stop ne po be de u 2011. go di ni. Sja jan niz za po ~et je u de cem bru ka da je po mo gao ti mu Sr bi je da osvo ji ti tu lu u Dej vis ku pu.

- O~i gled no je da niz od 24 po be da mo `e sa mo da po ve }a sa mo po u zda we. Ipak, ne bih `e leo da mi po be de sa me po se bi bu du im pe ra tiv. Sa mo `e lim da idem ko rak po ko rak, a kad se ri ja sta ne - sta la je - re kao je \o ko vi}.

Ke vin An der son je tre nut no 40. te ni ser sve ta i u do sa da {woj ka ri je ri osvo jio je sa mo

@e ne (8) Azarenka (BLR) - (2) Klajsters (BEL) (3) Zvonareva (RUS) - (9) A. Radvanska (POL)

Mu {kar ci (2) \okovi} - Anderson (14) Fi{ - (6) Ferer jed nu ti tu lu, ove go di ne u Jo ha nez bur gu.

- Bi lo je sve sa mo ne la ko. Re zul tat u ovom slu ~a ju za va ra va.

O~e ki vao sam da }e An der son bi ti agre si van. Stal no je for si rao vi ne re, ser vis mu je bio te `ak za vra }a we, pri ti snuo me je u po je di nim tre nu ci ma me ~a ob ja snio je \o ko vi}.

No vak je do dao da je bio „sre }an” ka da je u oba se ta spa sa vao brejk lop te, jer „ko zna ka ko bi se me~ od vi jao” da ni je us peo to da ura di. Me |u tim, uz sve kom pli men te An der so nu i we go vom ot po ru, osta je ~i we ni ca da je srp ski te ni ser na ~e ti ri me ~a u Ma ja mi ju iz gu bio ukup no 14 ge mo va i da mu jo{ ni ko ni je od u zeo ser vis. Na ovom tur ni ru ima

No vak \o ko vi}

Aza ren ka iz ba ci la {am pi on ku Be lo ru ska te ni ser ka Vik to ri ja Aza ren ka pla si ra la se u po lu fi na le Ma ster sa u Ma ja mi ju gde }e igra ti sa Ru ski wom Ve rom Zvo nar jo vom. Aza ren ka je sa 6:3, 6:3 eli mi ni sa la ak tu le nu {am pi on ku, dru gu ko a stu ra {i cu Kim Klaj sters, sjaj no ko ri stiv {i brejk {an se (6/8). Zvo nar jo va je po be di la Po qa ki wu Ra dvan sku sa 7:5, 6:3. O~i gled no da je Kim Klajsters bi la umor na od is cr pqu ju }eg du e la s Anom Iva no vi}, pa je igra la za ni jan su sla bi je ne go u ra ni jim okr {a ji ma.

Ovom po be dom Aza ren ka je ostva ri la naj bo qi re zul tat u ovoj se zo ni, jer je u In di jan Vel su i Sid ne ju sti za la sa mo do ~e tvrt fi na la. [am pi on ka iz 2009. ima }e de ve ti duel pro tiv Zvo nar jo ve ko ja je tri jum fo va la u {est od pret hod nih osam. ^ak ~e ti ri pu ta su se sa sta ja le pro {le go di ne, Aza ren ka je sla vi la na Austra li jan ope nu i u Do hi, dok je Ru ski wa do bi la po sled wa dva du e la u Mon tre a lu i na za vr {nom tur ni ru.

Ina ~e, tur nir u kon ku ren ci ji te ni ser ki u Ma ja mi ju, do -

6:3, 6:3 7:5, 6:3

Vik to ri ja Aza ren ka

ne la su do sta iz ne na |e wa, fi na li sti In di jan vel sa Ka ro li n a Vo z ni j ac k i i Me r ion Bar to li su se ve} dav no opro sti li od tak mi ~e wa,a sla bo su igra le i Ru ski we Ku ze co va, Pa v li ~ e n o k o v a i Pe t ro v a.

O~i gled no da jo{ uvek ni je jed na te ni ser ka ni je uhva ti la

pra vu for mu i da }e se mno go to ga me wa ti na vr hu ATP li ste.

Na rav no, po me nu ti i to da ni na {e dve di ve Je le na Jan ko vi} i Ana Iva no vi} ni su one pra ve iako su po pra vi le for mu, ali ni ka ko ne mo gu da pre sko ~e ~e tvrt fi na la.

ti tu lu iz 2007. (Ka was), dok je 2009. po ra `en u fi na lu od Ma re ja. No va ka \o ko vi }a u po lu fi na lu o~e ku je duel sa jo{ jed nim do ma }im igra ~em, Mar di jem Fi {om. Wih dvo ji ca su se u do sa da {woj ka ri je ri sa sta li pet pu ta i svih pet me ~e va pri pa la su Sr bi nu. No vak ima pri li ku da se even tu al nom po be dom pla si ra u tre }e fi na le Ma ja mi ja u ka ri je ri.

- Tre ba lo bi da bu de do bar i ne iz ve stan me~. Vi dim da je Mar di iz ba cio ne ke vi so ko ran gi ra ne te ni se re. Ka da ga ide ser vis, on mo `e da po be di sva ko ga - di plo mat ski je pro ko men ta ri sao \o ko vi}.

Na grad ni fond tur ni ra je 3.645.000 do la ra.

SE LEK TOR OB RA DO VI] ANA LI ZI RAO IGRU NO VA KA \OKOVI]A

Re zul ta ti mu ko trp nog ra da Bog dan Ob ra do vi} se lek tor Dej vis kup re pre zen ta ci je ana li zi rao je No va ko vu igru.

- Mil sim da je No va ko va sjaj na se ri ja ove se zo ne, za pra vo kre nu la na kra ju pret hod ne. No vak je i sam vi {e pu ta is ti cao da mu je po be da u Dej vis ku pu da la kri la. Do bio je ogrom no sa mo po u zda we, ta ko da na sta vqa sa tim ni zom. Sa zreo je kao igra~. On je ve li ki pro fe si o na lac, mno go je ra dio na psi ho fi zi~ koj pri pre mi, na is hra ni i svim ele men ti ma na ko ji ma je mo gao da na pre du je.

Sa da do la ze re zul ta ti tog mu ko trp nog ra da.

Sva ka mu ~ast {to je to iz dr `ao. Ni je la ko me wa ti si stem i re `im `i vo ta i tre nin ga. Sve je to us peo da iz dr `i i sa da po sle ~e ti ri go di ne na tre }em me stu na po kon do la zi u pri li ku da sa po zi ci je broj dva ozbiq no pre ti i Na da lu - re kao je Ob ra do vi}.

Vi dan je na pre dak No va ka na svim pla no vi ma, na ro ~i to na fi zi~ kom.

- Ka da pri ~a mo o na pret ku na fi zi~ kom, psi ho lo {kom i teh ni~ kom na pret ku, mi slim da je sve to uzro~ no - po sle di~ no. Ka da na pre du je te na te re nu u teh ni ci i udar ci ma, to se od ra `a va i na re zul tat, po di `e sa mo po u zda we. Dru ga ~i je raz mi {qa te, pa vam se otva ra ju i no vi vi di ci. Sve je to po ve za no. No vak ra di na svim ele men ti ma, pa je te -

{ko ot kri ti ko ji je put sve ga to ga i ta} no de fi ni sa ti {ta je pre sud no. On im bes ko na~ nu po tre bu za na pre do va wem i po pra vqa wem stva ri.

No vak ni je igrao za Sr bi ju na me ~u sa In di jom, ali je iz ve sno da }e bez we ga bi ti ne mo gu }e iza }i na meg dan [ve |a ni ma.

- Ka ko to Jan ko vo li da ka `e, sa mo da je na ma na{ No le. Si -

Ana od u sta la od Mar be qe

IVA NA [PA NO VI] NA MI TIN GU DI JA MANT SKE LI GE U DO HI: Reprezentativka Srbije u atletici Ivana [panovi} u~estvova}e na prvom ovogodi{wem mitingu Dijamantske lige 6. maja u Dohi.

Trener na{e rekorderke u skoku u daq Goran Obradovi} istakao je da o~ekuje wen dobar nastup na po~etku sezone.

- Mitinzi Dijamantske lige bili su uvek pitawe presti`a. O~ekujem da Ivana na takmi~ewu u Dohi ostvari dobar rezultat, a da onda u nastavku sezone formu podigne na jo{ vi{i nivo - istakao je Obradovi}.

6:4, 6:2 7:5, 6:2

Ana Iva no vi} zbog zdrav stve nih pro ble ma od u sta la je od u~e {}a na tur ni ru u {pan skom gra du Mar be qi, od 4. do 10. apri la. Tre nut no 19. te ni ser ka na svet skoj rang li sti iz ja vi la je da joj je neo p hod na pa u za i da se „te {kog sr ca” po vla ~i sa tog tur ni ra.

- Pro te klog me se ca je to li ko ma lih stva ri kre nu lo na o pa ko sa mo jim te lom, i sa mo za hva qu ju }i mom le ka ru tak mi ~i la sam se u In di jan Vel su i Ma ja mi ju.

Sva kog da na imam te ra pi ju i to je uze lo svoj da nak. Ose }am da ne mo gu vi {e ova ko da se na pre `em i da od i gram jo{ je dan tur nir re kla je Iva no vi }e va, uz iz vi -

we we „svi ma ko ji su se na da li da }e me vi de ti ka ko igram ta mo ove go di ne”.

Uko li ko ot klo ni zdrav stve ne pro ble me, Ana Iva no vi} }e igra ti za re pre zen ta ci ju Sr bi je na me ~u pro tiv se lek ci je Slo va~ ke, 16. i 17. apri la igra u Bra ti sla vi, za pla sman u Svet sku gru pu Fed ku pa.

gur no je da bez we ga ne mo `e mo da ra ~u na mo da mo `e mo po no vo da bu de mo kan di da ti za ti tu lu.

U`a sno je te {ko, svi zna mo da u ~e tvrt fi na lu ima mo ozbi qan me~ pro tiv [ved ske. No vak je svet ska kla sa i on `e li da igra za re pre zen ta ci ju, ne sa mo ove go di ne, ve} i na red nih go di na - re kao je Ob ra do vi} za B92.

Zi mo wi} is pao Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} pla si rao se u po lu fi na le du bla na Ma sters tur ni ru u Ma ja mi ju.

On je u pa ru sa Austri jan cem Oli ve rom Ma ra hom po be dio In dij ce Ro ha na Bo pa nu i Aisa ma ul Ha ku Ku re {i ja re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:4, 7:6.

Tip sa re vi} i Ma rah }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv jo{ jed nog in dij skog pa ra, Le an de ra Pa e sa i Ma he {a Bu pa ti ja ko ji je sa vla dao Ne na da Zi mo wi }a i Fran cu z a Mi k a e l a Qo d ru sa 6:3, 6:7, 10:7, po sle 105 mi nu ta igre.

SPORT

dnevnik ZVEZDA IPAK DOBIJA LICENCU ZA ME\UNARODNU POZORNICU

Evro pa ni je spor na Pu ne ru ke po sla ima ad mi ni stra ci ja na Ma ra ka ni ka ko bi se is pu ni li svi uslo vi za ne sme ta no li cen ci ra we klu ba za na stu pe na me |u na rod noj po zor ni ci u sle de }em ci klu su evroku po va. Na go mi la na du go va wa pre ma raz li ~i tim po ve ri o ci ma su ko~ ni ca, ali ne i ne pre mo stiv pro blem da kom plet na neo p hod na do ku men ta ci ja stig ne u na ci o nal ni sa vez do da nas (1. april).

- U to ku je za vr {na fa za oko pre go vo ra i pot pi si va wa spo ra zu ma sa od re |e nim bro jem igra ~a i klu bo va, ko ji su pri sta li na do go vor. Ima jo{ ne kih otvo re nih stav ki iz ra ni je pre u ze tih oba ve za. Po sve mu su de }i za pet na e stak da na ima }e mo pre li mi nar no za vr {en pro ces li cen ci ra wa, {to zna ~i da }e Zve zda na stu pi ti ne sme ta no u evrotak mi ~e wu, na da mo se onom naj e lit ni jem. Pro sle di }e mo po treb ne ga ran ci je i do bi ti po tvr du da je ~i tav pro ces okon ~an - is ta kao je ge ne ral ni se kre tar cr ve no-be lih An dri ja Kle ut.

Ni je `e leo pr vi ope ra ti vac na {eg naj tro fej ni jeg klu ba da ula zi u po je di na~ ne slu ~a je ve i wi ho vu te `i nu.

- Kao i sva ke go di ne bi lo je pro ble ma - kon sta to vao je Kle ut. ^i ta va ope ra ci ja do bi ja wa li cen ce pre ma pro ce na ma fi nan sij skih stru~ wa ka Zve zde tre ba lo bi da ko {ta oko tri mi li o na evra.

- To je ne ka ini ci jal na ci fra, ali u ovom tre nut ku po sto ji do bra vo qa i raz u me va we ve }i ne igra ~a i klu bo va ko ji ma Zve zda du gu je no vac da nas sa ~e ka ju i da svo je oba ve ze iz mi ri mo i na kon 31. ma ja, da kle ro ka ka da sve pa pi re Sa vez do sta vqa u se di {te UEFA. Svi ma za hva qu je mo, jer je ovo do kaz po ve re wa u rad no ve upra ve i jed nog no vog imi xa ko ji stva ra mo. Na da mo se da ve} u na red noj go di ni ne -

Za kon i Sta tut Ka ko }e se od ra zi ti no vi Za kon o spor tu, ko ji je usvo jen u Skup {ti ni Sr bi je, na ak tu el ni spon zor ski ugo vor Zve zde i Ga spro ma?

- Pro me ni }e se kom ple tan am bi jent u ko jem srp ski sport eg zi sti ra i ra di, otvo ri }e se i ne ke no ve per spek ti ve, ne sa mo za Zve zdu - sma tra Kle ut.

No vi klup ski Sta tut je usa gla {en sa od red ba ma bu du }eg Za ko na o spor tu.

- Pra vqen je po me ri zve zdi nih pri sta li ca i na vi ja ~a, da oni prak ti~ no od lu ~u ju ko je bu du }i pred sed nik klu ba, a sva ka ko je usa gla {en sa pred lo gom no vog Za ko na o spor tu do dao je Kle ut. }e mo ima ti ova kvih po te {ko }a po ru ~io je Kle ut.

Ak tu e lan je i od la zak de le ga ci je cr ve no-be lih u Ru si ju, u sklo pu sport sko-po slov ne sa rad we sa Ga spromwef tom i Ze ni tom.

- Ima }e mo usko ro, za dva de set da na, in for ma ci ju ka da i da li od la zi mo na raz go vo re u Mo skvu u sklo pu po sto je }e sa rad we sa ge ne ral nim spon zo rom i Ze ni tom krat ko je od go vo rio Kle ut.

Sve su gla sni je pri ~e i o mo gu} no sti po ve }a we bu xe ta za let wi pre la zni rok, ka ko bi Zve zda for mi ra la re spek ta bi lan tim.

- Ta kvu vest ne mo gu da po tvr dim za sa da, jer ni je ta~ na. Ras po la `e mo po sto je }im spon zor skim ugo vo rom, a ako even tu al nih pro me na bu de oba ve sti }e mo jav nost na vre me - za kqu ~io je ge ne ral ni se kre tar Zve zde An dri ja Kle ut.

Z. Rangelov

SARADWA TELEKOMA I VE^ITIH

Na vi ja ~i fi nan si ra ju Par ti zan i Zve zdu Osim dla no vi ma i gr lom na vi j a ~ i Par t i z a n a i Cr v e n e zve zde svo jim qu bim ci ma od sa da }e mo }i da po mog nu i fi nan s ij s ki. Ku p o v i n om mt:s pri pejd kar ti ca cr no ili cr ve no be li bi }e bo ga ti ji za 50 di na ra, a za sva ku do pu nu za jo{ di nar.

Mo bil na te le fo ni ja Sr bi je i na {a dva naj ve }a klu ba po kre nu la su ak ci ju ko ja, po red to ga {to na vi ja ~i ma omo gu }a va i kon kret no u~e {}e u u fi nan si ra wu kom {i ja sa Top ~i der skog br da, do no si i po god no sti u ko ri {}e wu mre `e Te le ko ma Sr bi je.

Di rek tor Di rek ci je za ko mer ci jal ne po slo ve ove fir me Vla di mir Lu ~i} o sve mu je re kao:

- Do ka zu je mo da smo osve do ~e ni pri ja te qi srp skog spor ta. Uz sa rad wu sa na {a dva, ne sa mo sport ska bren da, omo gu }i li smo wi ho vim na vi ja ~i ma da im i kon kret no po mog nu.

Ovo je je din stve na ak ci ja u re gi o nu i uve ren sam da }e du go tra ja ti – re kao je Lu ~i}.

Ve} od da nas kar ti ce }e se po ja vi ti na 20 hi qa da pro daj nih me sta, a ko {ta }e 200 di na ra. Uz kre dit u tom iz no su ku pac }e mo }i da iza be re tri pri ja te qa, ko ri sni ka mt:s, sa ko ji ma }e mu mi nut raz go vo ra

bi ti bes pla tan, a sms ko {ta ti je dan di nar. Ta ko |e, ima }e slo bo dan pri stup spe ci jal nim saj to vi ma cr no i cr ve no-be lih.

Dar k o Gru b or, ge n e r al n i se k re t ar Par t i z a n a odu { e vqen je ovom ak ci jom.

- Za hva qu jem se mt:s na sjaj noj ide ji, ko jom su jo{ jed nom do ka za li pri vr `e nost srp skom spor tu. Ne tre ba da ~u di {to smo Zve zda i mi za jed no u{li u ova kve ak ci je tre ba za jed ni~ ki da iz ne se mo. Svi vla sni ci pri pejd kar ti ca sa bo ja ma na {eg klu ba do bi }e i va u ~er sa 10 od sto po pu sta u Adi da so vim bu ti ci ma – re kao je Gru bor.

Odu {e vqen je i ko le ga iz Cr ve ne zve zde An dri ja Kle ut.

- Za hva qu je mo mt:s, ovo je do bra uver ti ra pred pred sto -

je }i re van{ u Ku pu. Uve ren sam da }e ovaj te le ko mu ni ka ci o ni der bi du go tra ja ti – re kao je Kle ut. I do dao da }e sva ki ku pac Zve zdi ne pri pejd kar ti ce do bi ti va u ~er na 500 di n a r a za ku p o v i n u u ,,Rad star’’ bu ti ci ma, ta ko |e mo }i i bes palt no da gle da utak mi ce svo jih qu bi ma ca na klup skom saj tu.

Na kra ju, funk ci o ne ri Par ti za na i Zve zde di rek to ru Te le ko ma Lu ~i }u po klo ni li su dre so ve svo jih klu bo va.

I. Lazarevi}

petak1.april2011.

17

EHO UTAKMICE SA ESTONIJOM

Dve isti ne iz Ta li na Ka ko da ni od mi ~u, gla ve se hla de i sa bi ra ju uti sci iz Ta li na.

Bod ko ji je u kva li fi ka ci o nom du e lu osvo ji la fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u~i nak je is pod o~e ki va nog. Pla ni ra li su svi u na {oj re pre zen ta ci ji po be du, a iz bo ren je re mi 1:1.

To {to ni su osvo je na sva tri bo da, uti sak je, de lom su kri vi sa mi fud ba le ri Sr bi je, a de lom ar bi tri, kao {to osta je i go rak ukus da se po sle in ci den ta na utak mi ci s Ita li jom, sve ~i ni da na{ na ci o nal ni tim stig ne ri go ro zna ka zna.

Ali, po |i mo re dom: {an se Mi la na Jo va no vi }a i Zo ran To {i }a spa da ju u ta ko zva ne sto po stot ne.

Da je bar je dan od wih dvo ji ce po sti gao gol, a mo rao je, ni ko da nas ne bi pri ~ao o u pr vi mah pri zna tom, a za tim po ni {te nom go lu Mar ka Pan te li }a u na dok na di vre me na. To {to su i po mo} nik i glav ni ar bi tar po ka za li na cen tar, a po tom po sle in ter ven ci je i pri ti ska dvo ji ce eston skih fud ba le ra na po mo} nog su di ju, od lu ku pre i na ~i li, osta je kao ku ri o zi tet i po u ka da ne sme mo i ne mo `e mo ni na ko ga da se oslo ni mo, osim na se be sa me.

Od mah po sle utak mi ce, dok su gla ve jo{ bi le vru }e, iz pr ve su obe le `e ni „kriv ci„ za re mi. Ve }i na iz ve {ta ~a je na „Le Kok are ni” apo stro fi ra la gol ma na @eq ka Br ki }a ko ji je pri mio gol iz slo bod nog udar ca i {to pe ra Mi la na Bi {ve ca ko ji ni je smeo da fa u li ra su par ni~ kog igra ~a u da tom tre nut ku.

To {to je Zo ran To {i} iza {ao iz zi da i otvo rio put ka lop ti upu }e noj od Va si qe va, ta da ni ko ni je uzeo u raz ma tra we. Ni ko se ni je ba vio ni ~i we ni com da

UEFA ubla `i la ka znu Dra gu ti no vi }u Evrop ska fud bal ska uni ja UEFA ubla `i la je ka znu srp skom fud ba le ru Ivi ci Dra gu ti no vi }u na dva me ~a, {to prak ti~ no zna ~i da je on ve} sa da na ras po la ga wu se lek to ru Vla di mi ru Pe tro vi }u za na red ne utak mi ce. Dra gu ti no vi }u je ka zna iz re ~e na zbog in ci den ta u cen tral noj lo `i sta di o na Cr ve na zve zda za vre me utak mi ce kva li fi ka ci ja za EP 2012. iz me |u Sr bi je i Slo ve ni je, po ~et kom sep tem bra pro {le go di ne.

Za bra we no mu je pri su stvo na svim me ~e vi ma do kra ja kva li fi ka ci ja, ali po sle `al be FSS pre i na ~e na mu je ka zna na za bra nu igra wa na dva me ~a u kva li fi ka ci ja ma.On je ka znu „od ra dio” na utak mi ca ma sa Se ver nom Ir skom u Be o gra du i sa Esto ni jom

Ste va no vi} odu {e vio Ga nu Na vi ja ~i u Ga ni odu {e vqe ni su no vim se lek to rom na ci o nal ne fud bal ske se lek ci je, Go ra nom Ste va no vi }em. Na kon {to su re pre zen ta tiv ci te ze mqe, Li Adi, Do mi n ik Adi j a i Prins Tej go, po sta li zve zde u srp skoj Je len Su per li gi, u Ga ni je za vla da la pra va eufo ri ja za srp skom stru~ wa kom ko ji je us peo da osta ne ne po ra `en sa Ga nom u du e lu sa En gle skom na Vem bli ju - 1:1.

Srp ski stru~ wak je po seb ne po hva le do bio za tak ti~ ku po stav ku na Vem bli ju i od lu ke da u dru gom po lu vre me nu ubr za igru svo je eki pe i jo{ otvo re ni je na pad ne „gor di Al bion”. [est igra ~a je sa klu pe do bi lo {an su, a sja jan in vi du al ni kva li tet Asa moe \a na do {ao je do iz ra `a ja u 91. mi nu tu ka da je svo jim go lom do neo erup ci ju ra do sti u Lon do n u, gde je bi l o pri s ut n o 20.000 na vi ja ~a afri~ ke re pre zen ta ci je.

Lo kal ne no vi ne, ra dio sta ni ce i te le vi zij ski pro gra mi u Ga ni pro sto se utr ku ju u kom pli men ti ma na ra ~un Ste va no vi }a.

Ula zni ca sa me ~a Esto ni ja–Sr bi ja sa dis kri mi ni {u }om po ru kom

je Br ki }u ovo za pra vo bi la tek dru ga pra va utak mi ca, po ne mo gu }im, za gol ma na sva ka ko i naj te `im - uslo vi ma. Kao da j za bo ra vqe no to {to je gol man Voj vo di ne pre pri mqe nog go la iz va dio lop tu iz do weg de snog ugla po sle igra wa gla vom Pur jea, a po tom i spre ~io po raz od bra niv {i uda rac Eston ca ko le nom.

Ta ko |e, TV sni mak po ka zao je da Bi {e vac u po me nu tom du e lu ni je ni na ~i nio faul. Uza lud je {to per Va len si je na po sle utak mi ce go vo rio da pre kr {aj ni je po sto jao, da je we ga pro tiv ni~ ki igra~ vu kao...Ni ko ni je hteo da ga ~u je, ve} je apo stro fi ra no da je „kiks igra~ i da mu ni je pr vi put...”

Is pa da po sle sve ga da se od Br ki }a i Bi {ev ca, ko ji su u ovoj re -

pre zen ta ci ji sa mo re zer vna re {e wa za Jor ga ~e vi }a i Su bo ti }a, o~e ki va lo da do ne su po be du or lo vi ma u Ta li nu. Ko god je na to ra ~u nao, mo rao je da se pre va ri i pre va rio se. Sr bi ja je u Ta li nu mo ra la da po stig ne gol vi {e od do ma }i na. Po sti gla je ~ak dva, ali su joj oba i po ni {te na (Mi li ja {ev na po ~et ku i Pan te li }ev na kra ju me ~a), uz dva ne is ko ri {}e na zi ce ra i tu le `i ce la isti na.

Do kra ja kva li fi ka ci ja na i la zi }e Sr bi ja na mno ge „mi ne”. \e no va je osta vi la du bok trag i zna ~a jan uti caj na UEFA. Jer da ni je ta ko, ne bi na ula zni ci za me~ u Ta li nu bi lo od {tam pa no ja sno upo zo re we da }e na vi ja ~i Sr bi je bi ti uda qe ni sa sta di o na, a da to, ni ko iz na {eg sa ve za ni je znao.

Oni ma ko ji su po je di na~ no ula zi li na sta dion, ski da ni su {a le vi, dre so vi i od u zi ma ne za sta ve, a oni ko ji su u{li za jed no (gru pa Sr ba i Ru sa) uda qe ni su sa tri bi ne po sle 15 mi nu ta i uklo we ni su tran spa ren ti.

Za to, po sle sve ga pre o sta je nam da se dr `i mo na rod ne: „U se i u svo je kqu se” u pred sto je }im od lu ~u ju }im me ~e vi ma za 2. me sto u gru pi (Se ver nom Ir skom i Slo ve ni jom u go sti ma i Far skim Ostr vi ma i Ita li jom u Be o gra du). Uko li ko u ne ra no prav nim uslo vi ma Vla di mir Pe tro vi} uspe da od ve de Sr bi ju do ba ra `a, ostva ri }e fe no me na lan re zul tat. Sva ki dru gi epi log, ni ko ga u ovim kva li fi ka ci ja ma ne bi smeo da iz ne na di.

S. Savi}

TE^E OPORAVAK NAPADA^A VOJVODINE

Abu ba kar se ose }a sve bo qe Ka me run ski na pa da~ iz re do va FK Voj vo di na, Abu ba kar Ouma ru, za do bio je ne u god nu po vre du ko le na (pred wi ukr {te ni li ga men ti) u pri ja teq skom du e lu s Fa ke lom iz Vo ro we `a.

U pr vi mah se u~i ni lo da }e mo ra ti na hi rur {ku in ter ven ci ju, ali je sni mak po ka zao da po sto je ve li ke {an se da Abu ba kar iz beg ne ope ra ci o ni sto. To je, dan po sle utak mi ce po tvr dio i le kar FK Voj vo di na, dr Bor ko Vu ko sav.

U me |u vre me nu, Abu ba kar je pod vrg nut sva ko dnev nim te ra pi ja ma.

- Iz da na u dan pra ti mo ka ko te ~e we go vo le ~e we i opo ra v ak - ka ` e dr Vu k o s av. Pri t i s ak je ve l i k i, ali je Abu ba kar po zi tiv na li~ nost i pre ma svi po ka za te qi ma iz da na u dan ose }a se sve bo qe.

Po vre da je ne u god na, opo ra vak te ~e spo ro, ali je bit no da na{ igra~ ne ose }a do dat ne te go be. Na pro tiv, po red te ra Fo to: F. Ba ki} pi ja, obez be di li smo mu i fi - Abu ba kar Ouma ru zi~ ku za {ti tu ko le na, ko ju smo upra vo za me Pod se }a mo, ukol ko sve pro tek ne pre ma le ni li jo{ po god ni jom. Pra ti mo si tu a ci ju i kar ski pro ce na ma, Abu ba kar bi mo gao da bu de na da mo se naj bo qem. fit kra jem apri la.

S. S.

NA POMOLU KRAJ KLUBA S NOVOSADSKOG SAJMI[TA

Ajaks pri mo ran da za u sta vi rad

Na osno vu sa op {te wa ko je je ju ~e me di ji ma osta vio no vo sad ski FK Ajaks, ~lan grad ske li ge No vog Sa da, ja sno je da klub ko ji je uo~i No ve go di ne ise qen sa te re na i pro sto ri ja u SC „Saj mi {te”, a po tu `bi JP SPC „Voj vo di na” zbog du ga od 680.000 di na ra, ne }e od i gra ti ne deq ni duel 3. pro l e} n og ko l a sa eki p om Mla do sti.

U sa op {te wu se ka `e: - Po sle de ce ni je ra da, uspe ha i za pa `e nih re zul ta ta u ra du sa mla di ma i wi ho vom vas pi ta va wu, pri mo ra ni smo da pri vre me no pre ki ne mo rad, jer su nas za u sta vi li u da qem ra du i vas pit nom de lo va wu.

Ovom pri li kom se za hva qu je mo na {em ma ti~ nom Fud bal skom sa ve zu Gra da No vog Sa da, ko ji je vi {e ne go po zi tiv no oce nio na {e do sa da {we re zu la ta te i pe da go {ke uti ca je na de cu i omla di nu. Za hva qu je mo se Fud bal skom sa ve zu Sr bi je kao naj a u to ri ta tiv ni joj i naj ve }oj fud bal skoj or ga ni za ci ji u Sr bi ji, ko ji je ta ko |e po ku {ao da sta ne u na {u za {ti tu, da ju }i zna ~aj nu po dr {ku i mi {qe we. Du `ni smo za hval nost i Na rod noj kan ce la ri ji pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, ko ja nas je uve la u svoj pro gram za {ti te. Fud bal ski sa vez Voj vo di ne nam je isto pru `io ru ku i lo gi sti ku, a po seb no smo

po no sni na po dr {ku le gen dar nih spor ti sta Gra da No vog Sa da sa da i osva ja ~i zlat nih, sre br nih i bron za nih od li~ ja na Olim p ij s kim igra m a i Svet skim pr ven stvi ma, kao i broj nih gra |a na.

Osta li, ko ji su do bro po zna ti ce lo kup noj jav no sti i ni su vred ni po me na, oglu {i li su se na apel i po dr {ku go re na ve de nih in sti tu ci ja i po je di na ca i na taj na ~in su, na da mo se, pri vre me no pre ki nu li na{ rad ka `e se u sa op {te wu ko je u ime FK Ajaks iz No vog Sa da pot pi su j u glav n i tre n er Sve to z ar ^i ~ a, tre n er-di r ek tor Enis Tur ko vi} i se kre tar - igra~ Igor Ne di mo vi}.

18

sport

petak1.april2011.

dnevnik

Lud ni ca u Dort mun du

VR [^A NI VE ^E RAS GO STU JU U @E LE ZNI KU

Sva ka utak mi ca der bi Ru tin skom igrom ko {ar ka {i He mo farm [ta da sa vla da li su va qev ski Me ta lac na par ke tu Mi le ni ju ma. U si tu a ci ji ka da se utak mi ce igra ju sva kog tre }eg da na kao {to je ove se zo ne u Su per li gi ve o ma je bit no te ret utak mi ce ras po re di ti na {to ve ~i broj igra ~a, {to je tre ner He mo farm [ta da, @eq ko Lu ka ji} i ura dio u me~ sa Va qev ci ma.Ta kav pri stup utak mi ci je pot pu no ra zu mqiv so br zi ro da ve} da nas He mo farm [ta da go stu je FMP-u u @e le zni ku.

- Sva ka utak mi ca je ve o ma bit na jer sva ki kiks te {ko se na dok na di - oce na je naj za pa `e ni jeg igra ~a Vr {~a na u du e lu sa Me tal cem, Iva na Ma ra {a. - Me ta lac je po ka zao i u Vr {cu da je ve o ma ne u god na eki pa, da ima ju

tim ko ji mo `e da pa ri ra sva kom ri va lu. Na {a igra se ba zi ra la pre sve ga na do broj od bra ni, a deo tek ti ke je bio da zu a sta vi mo Si no ve ca. U to me smo us pe li, ima li smo do mi na ci ju u sko ku ali i smo za u sta vi li i wi hov {ut za tri po e na.

Vre me na za od mor i ra dov we ne ma jer ve} ve ~e ras ko {ar ka {i He mo farm [ta da go stu ju u @e le zni ku. Upr kos to me {to su se po ja ~a li ko {ar ka {i FMP- a su star to va li s tri po ra za.

- Ko {ar ka {i FMP-a su ove se zo ne us pe li da nas iz ne na de u ~e tvr fi na lu do ma }eg ku pa i na kon tog po ra za sva ka ko da su na {i ve li ki du `ni ci - na sta vqa Ma ra{. - Tri uza stop na po ra za ti ma iz @e le e zni ka na star tu li ge sva ka ko ne bi tre ba lo da nas za va ra va. Ve ~e ra {wa utak mi ca za wih }e bi ti mo tiv vi {e

da za i gra ju {to bo qe, da po ku {a ju da nas iz ne na de i is ku pe se za slab start.

U od no su na sa stav ko ji je igrao u Ku pu, FMP je u me |u vre me nu do ve la no vog tre ne ra i an ga `o va la Ba u me na, do du {e bi }e osla bqe ni ne i gra wem Vu ka Ra di vo je vi }a.

- Ni smo ima li do voq no vre me na da see pri pre mi mo za ve ~e ra {wu utak mi cu ali smo sve sni we ne va `no sti - obja{ wa va Ma ra{. - Upr kos umo ru ve ru jem da }e mo ve ~e ras iz vu ~i i po sled wi atom sna ge ka ko bi smo na sta vi li se ri ju po be da. Ne ma {ta da kri je mo, zna mo oda kle nam pre ti opa snost, zna mo ko je su ja ke stra ne u igri FMP-a ali i wi ho ve sla bo sti. Sve }e za vi si ti od na {e od bra ne, bu de mo li us pe li da za i gra mo ~vr sto u od bra ni kao pro tiv Me -

RAD NI^ KI PO BE DIO PAR TI ZAN U PI O NI RU

Kra gu jev ~a ni ma {to vi ti ji Radni~ki je u Pioniru savladao crno-bele rezultatom 96:91 i sa ukupno dve pobede iz ~etiri ovosezonska okr{aja, potvrdio da je najneugodniji Partizanov rival u Srbiji.

Mada je na parketu proveo samo 15 minuta, krilni centar Danilo Mijatovi} bio je igra~ utakmice sa 20 poena. U drugom poluvremenu igrao je devet minuta i za tako kratko vreme {utirao trojke 5/6, iskoristiv{i lo{u pokretqivost Nejtana Xavaija.

- [ta mo`e da se ka`e posle pobede nad Partizanom? Do{li smo da pru`imo maksimum protiv svi znamo kakve ekipe. Da probamo da u|emo u egal zavr{nicu i onda iznenadimo.

Uspeli smo u tome - rekao je Mijatovi}, koji je ve} u prvoj ~etvrtini zaradio tri li~ne gre{ke.

Miroslav Nikoli} maestralno je rotirao raspolo`ive snage, sve vreme poku{avaju}i da iskoristi specifi~nosti svog tima u odnosu na crno-bele. Borbeno{}u igra~a, Radni~ki je dobrim delom uspeo da prikrije svoje hendikepe, pre svega u visini i masi na centarskim pozicijama.

- I to se dogodilo... ^estitam igra~ima {to su izdr`ali bitku ispod ko{a. Moj tim je vaspitan da uvek ide na pobedu. Ve~eras smo igrali boqe i ma{tovitije od Partizana, imali 21 asistenciju, {irinu u napadu, i{ao nas je {ut.

Partizan se nije sna{ao na na{u kombinovanu odbranu - rekao je

Duel ^ekarevi}a i Kecmana

popularni Muta i okrenuo se utakmici sa Mega Vizurom u subotu.

- Iskustvo me u~i da posle velike pobede obi~no sledi poraz. Obe}avam da ne}emo potceniti Megu. Idemo na jedno od prva tri mesta, jer Radni~ki ne mo`e i nema nameru da pla}a 150.000 evra za u~e{}e u NLB ligi.

Poraz od Radni~kog Du{anu Kecmanu je donekle pomutio raspolo`ewe zbog ro|ewa sina Andreja.

- Zaslu`eno su pobedili. Ceo me~ su igrali onako kako su `eleli, jako {iroko sa visokim igra~ima. Na{a odbrana nije bila na potrebnom nivou. U drugom poluvremenu smo dva puta imali devet poena prednosti, me|utim, videli ste da su oni to lako stigli - izjavio je Kecman. - Ovo je veliki kiks, koji }emo morati da

nadoknadimo u narednim utakmicama.

Vlade Jovanovi} priznao je da je Partizan do`iveo te`ak poraz.

- Radni~ki je dobra {uterska ekipa i ne prija nam da igramo sa wima. Na{i centri su brzo u{li u probleme sa prekr{ajima, ostali smo bez dubine i na usku odbranu Radni~kog napadali smo uglavnom {utom. Kada su {utevi ulazili, rezultat je bio dobar, kada nisu - nije bio dobar. U startu nismo uspeli da nametnemo svoj stil igre i, naravno, izgubili smo.

Crno-belima u subotu predstoji gostovawe OKK Beogradu, a slede}eg utorka i ve~iti derbi.

Wihov prvi poraz u Superligi vratio je dra` takmi~ewu, kroz koje su mnogi mislili da }e se Partizan lako pro{etati...

Plej-of na vi di ku Voj vo di na NIS - ^e la re vo 63:55 (18:15, 17:15, 16:17, 12:8)

Ra di voj Ko ra} - Spar tak Voj vo di na NIS - ^e la re vo Vo `do vac - C. zve zda

98:60 63:55 71:80

Da nas Par ti zan - He mo farm 1. He mo farm 10 10 0 2. R. Ko ra} 11 8 3 3. Par ti zan 10 8 2 4. Voj vo di na 11 6 5 5. Vo `do vac 11 4 7 6. C. zve zda 11 3 8 7. Spar tak 11 2 9 8. ^e la re vo 11 2 9

(17) 787:525 20 830:752 19 827:655 18 663:715 17 743:754 15 833:950 14 723:899 13 677:843 13

U 6. ko lu Su per li ge (2/3. april) sa sta ju se: ^e la re vo - Par ti zan, He mo farm [ta da - Ra di voj Ko ra}, Spar tak - Vo `do vac, Cr ve na zve zda - Voj vo di na NIS.

pri pa li eki pi Zo ra na Mir ko vi }a (63:55). Obe eki pe su u duel u{le bez ve o ma bit nih igra ~a. U cr ve no -be lom ta bo ru ni je bi lo Du we Lu ka~ i San dre Bo {ko vi}, na dru goj stra ni, la vi ce su do pu to va le u ma lu dvo ra nu Spen sa sa sa mo de set ko {ar ka {i ca, bez po vre |e ne Sto jan ke Osto ji} i Ma ri ne Mo ra ~e.

Zna ~aj utak mi ce uti cao je na ko {ar ka {i ce oba ti ma, po go to vo na No vo sa |an ke ko ji ma je po be da u ovom su sre tu bi la pri o ri tet ka ko bi iz bo ri le pla sman u po lu fi na le plej - ofa, a go {}e iz ^e la re va su na sto ja le da se re van {i ra ju cr ve no - be li ma i iz bo re pr vu su per li ga {ku po be du i na ja ve beg sa za ~e qa ta be le.

Sa ma utak mi ca ni je obi lo va la kva li te tom, ko li ko gr ~e vi tom bor bom na obe stra ne pra }e nom mno {tvom gre {a ka i lo {im {u tem za tri po e na. No vo sa |an ke su za hva qu ju }i Erak, ^a bar ka pi i Kr we tin, ko je su ima le za pa `e no ve ~e, po ve le od sa mog star ta i to vo| stvo ni su is pu sti le do po sled weg su dij skog zvi `du ka. Kqu~ po be de, sva ka ko, je cen tar cr ve no be lih Vla din ka Erak ko ja je do mi ni ra la pod oba ko {a i do ne la nad mo} do ma }i nu u sko ku. Na dru goj stra ni, u eki pi ^e la re va sjaj no je igra la Swe `a na Va si} ko ja je po sti gla 21 poen, da bi joj se u fi ni {u me ~a pri kqu ~i le Do ma zet i

91:96 78:67 77:71 20. apri la

1. He mo farm 2. Rad ni~ ki 3. Par ti zan 4. Me ta lac 5. Me ga V. 6. Be o grad 7. FMP 8. C. zve zda

256:218 260:235 245:230 214:230 213:232 141:149 213:232 171:187

3 3 3 3 3 2 3 2

3 3 2 1 1 1 0 0

0 0 1 2 2 1 3 2

6 6 5 4 4 3 3 2

U 4. ko lu (1. i 2. apri la) sa sta ju se: Cr ve na zve zda - Me ta lac, FMP - He mo farm [ta da, Rad ni~ ki - Me ga Vi zu ra, OKK Be o grad - Par ti zan MTS.

tal ca, ve ru jem da ~e mo se na kra ju ra do va ti.

Me~ iz me |u FMP -a i He mo farm [ta de igra se ve ~e ras od 18 sa ti.

J. Tur ko a ne

Po be de Ma ja mi ja i Da la sa Ko {ar ka {i Da las Ma ve rik sa ostva ri li su po be du u Los An |e le su pro tiv Kli per sa 106:100 uz so lid nu par ti ju Pre dra ga Sto ja ko vi }a. Sto ja ko vi} je u igru u{ao sa klu pe i us peo je da za be le `i 11 po e na. Naj bo qi u po bed ni~ kom ti mu bio je No vic ki sa 24 ko {a, dok je Kli per se pred vo dio sjaj ni Gri fin sa 25 ko {e va i 17 sko ko va.

Ma ja mi je u glav nom gra du SAD po be dio sla ba {ni Va {ing ton 123:107 uz jo{ jed no bri qant no iz da we „tri ja fan ta sti ko”. Le bron Xejms je uba cio 35 po e na, uz po osam sko ko va i asi sten ci ja, Dvejn Vejd je uba cio 33 ko {a, pra }e nih sa de vet do da va wa, dok je Kris Bo{ uz 26 po e na imao i osam sko ko va. Kro ford je bio naj bo qi u Vi zard si ma sa 39 po e na.

Ce de vi ta bo qa i u go sti ma Uniks - Ka zer ta Bu di vel. - Ka ha sol Estu d . - Ce de vi ta Be ne ton - Ge tin gen

Fo to: B. Lu ~i}

Ma ri} sa 12 po e na, ali je to bi lo ma lo za pre o kret i sla vqe la vi ca u Spen su.

I. Gru bor

Ba jern spre mio 60 mi li o na evra ^el ni ci min hen skog Ba jer na spre mi li su 60 mi li o na evra za ku po vi nu no vih fud ba le ra u let wem pre la znom ro ku, pre no se ne ma~ ki me di ji. Upra va Ba va ra ca od lu ~i la je da ozbiq no po ja ~a igra~ ki ka dar ko ji }e od ju la sa klu pe pred vo di ti is ku sni do ma }i stru~ wak Jup Hajn kes.

Ta ko se na li sti `e qa na la zi gol man [al kea i Ne ma~ ke Ma nuel No jer, le vi bek Ben fi ke i Por tu ga la Fa bio Ko en trao, de -

sni bek Ajak sa i ho land ski in ter na ci o na lac Gre go ri Van der Vil, ~lan Man ~e ster si ti ja i ne ma~ ki re pre zen ta ti vac Xe rom Bo a teng, na pa da~ Man ~e ster ju naj te da Di mi tar Ber ba tov, kao i mla di Ivo Ili ~e vi} iz Kaj zer sla u ter na.

U Ba jer nu se na da ju da }e ove se zo ne us pe ti da iz bo re pla sman u Li gu {am pi o na, i da na red ne go di ne po ku {a ju da do gu ra ju do fi na la, ko je }e se igra ti na Ali janc are ni u Min he nu.

Lu ka{ Le i va

LI VER PUL SE PO JA ^A VA

Lu ka{ pot pi sao, vra }a se Akvi la ni fud ba la. @e lim da bu dem deo no vog pro jek ta - re kao je Lu ka{ po pot pi si va wu no vog ugo vo ra.

Ta ko |e, u klu bu raz mi {qa ju da na kra ju se zo ne vra te Al ber ta Akvi la ni ja, ko ji je tre nut no na po zaj mi ci u Ju ven tu su. Akvi la ni je sti gao pro {log le ta u tim cr ve nih iz Ro me, ali se ni je naj bo qe sna {ao pa je pri vre me no vra }en u Se ri ju A. Ipak, ~el ni ci Li ver pu la za do voq ni su we go vim igra ma u Ju ven tu su i pla ni ra ju da ga vra te na „En fild” za na red nu se zo nu.

^E TVRT FI NA LE KU PA SR BI JE ZA RUKOMETA[ICE Pre drag Sto ja ko vi}

RE VAN[ UTAK MI CE ^E TVRT FI NA LA EVRO KU PA

Duel naj bo qih: Erak i Va si}

~e wa, ube |e ni su da }e wi ho vi qu bim ci na kon de vet go di na osvo ji ti ti tu lu dr `av nog pr va ka i za to ne `e le da pro pu ste {am pi on sko sla vqe.

Ve li ki pro blem za ~el ni ke Bo ru si je je ka pa ci tet sta di o na „Zig nal Idu na Park” ko ji mo `e da pri mi „sa mo” 80.000 gle da la ca {to je sko ro ~e ti ri pu ta ma we od bro ja na vi ja~ kih zah te va.

ZA PO JA ^A WA

Bra zil ski fud ba ler Lu ka{ Le i va pro du `io je ugo vor sa Li ver pu lom, sa op {tio je klub sa „En fil da”. Lu ka{ je u Li ver pul sti gao 2007. go di ne na in si sti ra we ta da {weg me na xe ra Ra fa e la Be ni te za, i u me |u vre me nu po stao je je dan od naj stan dard ni jih igra ~a u eki pi, ali i u se lek ci ji Bra zi la.

- Za me ne je ve li ka stvar u ka ri je ri {to }u i na red nih se zo na bi ti deo Li ver pu la. Klub se kre }e u no vom sme ru, stva ri idu na bo qe i na dam se po vrat ku u vrh en gle skog i evrop skog

Mi ne so ta Dar ka Mi li ~i }a la ko je po be |e na od stra ne ^i ka ga 108:91. Srp ski cen tar je kao star ter uba cio se dam po e na, uz tri sko ka i dva do va wa, dok Ni ko le Pe ko vi }a ni je bi lo u eki pi. Ke vin Lav je bio naj bo qi sa 16 po e na, dok je na dru goj stra ni Bul se pred vo dio Kar los Bu zer sa 24 po e na i 14 sko ko va.

De rik Ro uz za u sta vio se na 23 ko {a i 10 asi sten ci ja. Gol den Stejt je po ra `en od Mem fi sa 110:91, uz so lid no iz da we Vla de Rad ma no vi }a, strel ca 11 po e na uz tri sko ka, dok je Wu jork u lo kal nom der bi ju sa vla dao Wu Xer si 120:116. Me lo En to ni je obe le `io su sret sa 39 ko {e va i 10 sko ko va, dok je Net se pred vo dio Mo rou sa 30 po e na.

@EN SKA SU PER LI GA

NO VI SAD: Ma la dvo ra na SPC „Voj vo di na”, gle da la ca: 100, su di je: No va ko vi} (Zre wa nin), Nin ko vi} (Be o grad), [u ta lo (No vi Sad).

VOJ VO DI NA NIS: Mi lo {e vi}, ^a bar ka pa 14, ^or to 2, @i va di no vi} 9, Kr we tin 16, Vu~ ko vi} 2, I. Ter zi}, Stan kov ski, \u ki}, M. Ter zi}, Du {a ni} 3, Erak 17. ^E LA RE VO: Va si} 21, Ci ga no vi} 4, [tr bac, Stan ko vi}, Gr bi}, Ra do {e vi} 2, Zo lo ti}, Do ma zet 12, Pr vu lo vi} 4, Ma ri} 12.

U 5. ko lu Su per li ge Sr bi je ko {ar ka {i ce Voj vo di ne i ^e la re va po dru gi put za sa mo 14 da na od me ri le su sna ge, i po no vo su bo do vi

Par ti zan - Rad ni~ ki He mo farm [. - Me ta lac Me ga Vi zu ra - FMP OKK Be o grad - C. zve zda

Upra va ne ma~ kog fud bal skog bun de sli ga {a Bo ru si je Dort mund sa op {ti la je da je pre ko 300.000 na vi ja ~a „tre bo va lo” ula zni ce za me~ po sled weg pr ven stve nog ko la pro tiv Ajn trah ta iz Frank fur ta.

Na vi ja ~i „mi li o ne ra”, ko ji va `e za naj o da ni je pri sta li ce u ne ma~ kom elit nom ran gu tak mi -

79:77 (90:84) 80:77 (49:67) 72:81 (81:90) 84:62 (66:66)

U po lu fi na lu F4 tur nira Evro ku pa ko ji se igra u ita li jan skom gra du Tre vi zu (16. i 17. apri la) }e igra ti: Uniks - Ce de vi ta i Ka ha sol Be ne ton.

Isto rij ski uspeh Pa lan ~an ki

Ba~ ka Pa lan ka No pal - Rad ni~ ki JP 37:24 (19:11) BA^ KA PA LAN KA: Sport ska ha la „Ti kva ra”, gle da la ca 200, su di je: Mi skin (Som bor), Ada mo vi} (Cr ven ka). Sed mer ci: Rad ni~ ki JP 4 (2), is kqu ~e wa: Ba~ ka Pa lan ka No pal 10, Rad ni~ ki JP 6 mi nu ta.

BA^ KA PA LAN KA NO PAL: Pa plac ko (16 od bra na, 2 sed mer ca), J. Ko lar, Ata nac ko vi}, B. Ili}, Pa vlov 14, Mir ko vi}, \o ko vi} 5, Kriv di}, Ti o sa vqe vi} 7, Ber ~ek 1, To mi} 1, Stoj ko vi} 9, S. Ili} (2 od bra ne), To do ro vi}.

RAD NI^ KI JP: Pan ti} (3 od bra ne), Mi lo va no vi} 3, Gr bi}, Pa ji} 2, Bo `o vi} 4 (1), Sa vi}, Jo ka no vi} 1, T. Ko lun xi} 2, ^o vi} 6 (1), @iv ko vi} (8 od bra na), Ko sti} 1, Var da 1, Jo vi} 4, N. Ko lun xi}.

Be o gra |an ke su bo qe otvo ri le utak mi ce i ve} u 3. mi nu tu po ve li sa 3:0, na kon to ga usle di la je sjaj na se ri ja Ba~ ko pa lan ~an ki i wi ho vo vo| stvo u 10. mi nu tu od 6:3. Od 10. do 30. mi nu ta do ma }e ru ko me ta {i ce se pre ko ve o ma ras po lo `e nih Ve sne Ti o sa vqe vi} i Na de Pa vlov uve }a va le svo je vo| stvo ko je je na kra ju po lu vre me na iz no si la osam go lo va pred no sti.

S do brom igrom iz pr vog Ba~ ko pa lan ~an ke su na sta vi le i u dru gom po lu vre me nu. Opet je u glav noj ulo zi bi la Na da Pa vlov ko ja je bi la ne re {i va enig ma za od bra nu Be o gra |an ki. Pred nost

No pal u Jagodini Kwaz Mi lo{ - Na i sa Ja go di na - ^a ~ak No pal - Rad ni~ ki @e le zni ~ar - Za je ~ar

28:30 35:20 37:24 26:33

Na za vr {ni tur nir na ci o- nal nog Ku pa, ko ji }e se odr `a ti 7. i 8 . ma ja u Ja go di ni, pla si ra li su se do ma }in Ja go di na, Na i sa, No pal (Ba~ ka Pa lan ka) i Za je ~ar. u go lo vi ma do ma }e ru ko me ta {i ce uve }a va le su iz mi nu ta u mi nut i na kra ju sti gle do ube dqi ve po be de od 37:24. Pla sman ru ko me ta {ic Ba~ ke Pa lan ke No pal na faj nal fol, ko ji }e 7. i 8. ma ja bi ti odr `a no u Ja go di ni naj ve }i uspeh `en skog ru ko me ta u Ba~ koj Pa lan ci. Vre di is ta }i da za po be du ostva re nu pro tiv Be o gra |an ki sve igra ~i ce Ba~ ke Pa lan ke No pa la za slu `u ju kom p li m en t e, ma d a je u~i n ak Na de Pa vlov, Ve sne Ti o sa vqe vi}, Oli ve re Stoj ko vi} i Zla te Pa plac ko bio ne {to ve }i od u~in ka osta lih igra ~i ca. Kod Be o gra |an ki is ta kle su se gol man Je le na @iv ko vi} i bek Mi li ca ^o vi}.

M. \. Kre me no vi}

SPORT

dnevnik

Poraz Novosa|ana Solnok - Vojvodina 11:9 (3:1, 1:3, 4:3, 3:2) Sol nok - Voj vo di na 1. Par ti zan 6 6 2. Sol nok 8 5 3. C. zve zda 6 3 4. Voj vo di na 8 3 5. Ko {i ce 7 3 6. Pe ~uj 8 2

0 0 0 0 0 0

0 3 3 5 4 6

11:9.

69:36 18 71:79 15 46:45 9 63:68 9 71:62 9 61:90 6

Sve vre me su sre ta do ma }i igra ~i su vo di li, a go sti su u pet na vra ta uspe va li da do |u do iz jed na ~e wa.

U pr voj de o ni ci Sol nok je po veo 3:1, da bi u dru goj Voj vo di na pre o kre nu la i sti gla do 4:4. U tre }oj ~e tvr ti ni vi |e no je ~ak se dam po go da ka. Vo di li su do ma }i, a go sti su tri pu ta uspe va li da iz jed na ~e, da bi iza bra ni ci Ja no {a ^e ha pred po sled wu de o ni cu vo di li sa 8:7 Us peo je Sol nok u ~e tvr toj ~e tvr ti ni da po ve de i sa 10:7, ali su Mi li ~i} i Ba sa ra sma wi li na 9:10. No, ta~ ku na utak mi cu sta vio je \er| Mar nic 2,02 mi nu ta pre kra ja. [ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na De jan Sta no je vi} is ta kao je da su we go vi pu le ni sa Sol no kom od i gra li mno go bo qu utak mi cu, ne go u uto rak u Pe ~u ju.

- Od i gra li smo mno go bo qe i to sa kva li tet ni jim ri va lom. Vi de lo se da nam ne do sta ju Vuk sa no vi}, te Ivan Basara Fo to: F. Ba ki} Ran |i} i Ma rin ko vi}, ali raz u In tre li gi. Po sle iz gu bqe - su ne ki mla |i igra ~i do bi li {an nog du e la u Pe ~u ju u uto rak od su u ove dve utak mi ce. U ne kim 8:10, No vo sa |a ni su po ra `e ni i u ele men ti ma su za do vo qi li, a u ne Sol no ku od isto i me ne eki pe 9:11. kim ni su. Te {ko je igra ti sa ma Do du {e, u ovom du e lu Voj vo di na je |ar skim eki pa ma, po go to vo u wi pru `i la da le ko bo qu igru. U pr - ho vom ba ze nu, ali i po red po ra za vom me ~u u No vom Sa du Voj vo di na bi la je ovo do bra utak mi ca sa pu je ube dqi vo nad i gra la Sol nok no kon tri i pli va wa - re kao je 15:5.

Sta no je vi}.

G. M.

PO^EO PLEJ-OF B PRVOLIGA[A

Dva gola za revan{ Be~ejac – Dunav 7:5 (3:1, 1:1, 2:2, 1:1) BE^EJ: Pli va li {te za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost, gle da la ca: 100. Su di je: Ba la `e vi} (Su bo ti ca) i Zu ko vi} (No vi Sa da). Igra~ vi {e: Be ~e jac 11(3), Du nav 7(1). Pe ter ci: Be ~e jac -, Du nav 1(0).

BE ^E JAC: Do bo `a nov (10 od bra na), Cve ji} 1, Br kqa~ 1, Stra i nov 2, Bo kun 1, Bo `i}, Ko so vac 1, Mi lo va no vi}, Jo vi} 1, To mi }e vi}, Pe len gi}, Ko ro vqev, Mar ko vi}, Da vi dov, Jer ko vi}.

DU NAV: Pe ti} (11 od bra na), Bo `i~ ko vi} 3, Voj no vi}, Der, Ko mar 1, Pi qi}, Po pov, Cvet ko vi} 1, \o ro vi}, Ma ro vi}, Be lan ~i}, ]a to vi}, Gra ho vac, Pe tro vi}.

Za hva qu ju }i pred no sti ste ~e noj ve} u pr voj ~e tvr ti ni, Be ~ej ci pu tu ju u ne de qu na re van{ No vo sa |a ni ma s skrom na dva go la vi {ka. A bi lo je pri li ke da obez be de mir ni ji re van{.

Jer, sre di nom tre }eg de la igre vo di li su re zul ta tom 6:2, a ka ko ni su is ko ri sti li dva na pa da sti gla ih je ka zna. No vo sa |a -

Rezultati Ze mun - Sin gi du num 9:11, Spar tak - Ba wi ca 10:10, Go~ TENT 10:6, Be ~e jac - Du nav 7:5.

Re van{ me ~e vi se igra ju u su bo tu i u ne de qu, ra ~u na se me |u sob ni skor, a po bed ni ci }e se pla si ra ti na faj nal for ko ji }e se igra ti 9. i 10. apri la. ni su ubr zo po sti gli dva go la i da je u sa mom fi ni {u ovog pe ri o da utak mi ce Jo van Bo `i~ ko vi} po go dio mre `u, a ne pre~ ku, iz pe ter ca, pi ta we je da li bi uop {te mom ci s Ti se pu to va li s pred no {}u.

Ka rak te ri sti ka utak mi ce su bi le sla be re a li za ci je s igra ~em vi {e i do bre od bra ne ~u va ra mre `e obe eki pe, kao i ~i we ni ca da su \o ro vi} i Cvet ko vi} po tri pu ta po go di li okvir go la. Re~ ju, ne deq ni re van{ je pri li ka za mom ke s Du na va i Ti se da se po ka `u u bo qem iz da wu.

V. Jankov

@reb i sre}a presudni Evrop sko pr ven stvo u rva wu slo bod nim sti lom ko je se ve} ne ko li ko da na odr `a va u Dort mun du je za vr {e no, a od da nas u cen tru pa `we u ovom ne ma~ kom me stu na }i }e se tak mi ~a ri u gr~ ko-rim skom sti lu. Za da nas je za ka za no me re we i `reb rva ~a u ~e ti ri ka te go ri je (55, 66, 84 i120 kg), ko ji }e ve} u su bo tu pr vi i iza }i na stru wa ~u, dok }e su tra bi ti me re ni bor ci u pre o sta le tri ka te go ri je (60, 74 i 96 kg).

Na smo tri naj bo qih evrop skih rva ~a u Dort mun du na }i }e se i se dam bo ra ca iz Sr bi je. Da nas }e na me re we iza }i Pe ri ca DimitrijeviDimitrijevi} (55 kg, Rad ni~ ki, Kra gu je vac), Alek sandar Maksimovi} Mak si movi (66 kg, Par ti zan), Pe tar Balo (84 kg, Sen ta) i Milo{Spasi Spa si} (120, Rad ni~ ki Kra gu je vac), ko ji }e pr vi od na {ih tak mi ~a ra da pro bi ju led. U ne de qu na stru wa ~u }e iza }i Davor[tefanek [te fa nek (60 kg, Spar tak Su bo ti ca), MarkoDev~i Dev ~i} (74 kg, Rad ni~ ki Be o grad) i De jan Frawkovi} (96 kg).

Posle du`e vremena na jednom velikom takmi~ewu repre zentacija na{e zemqe pojavi}e se u komletnom sastavu, a kako je rekao selektor Milorad Dokmanac to je zbog toga {to samo oni koji nastupe u odre|enim kategorijama na EP imaju pravo da u~estvuju na slede}em SP na kome se vade vize za Olimpijske igre u Londonu, {to i jeste krajwi ciq.

Aleksandar Maksimovi}

- Ako bi ocewivao dosada{wi rad i spremnost na{ih rva~a, onda bih mogao sa sigurno{}u da ka`em da je kompletan tim u najboqoj formi u posledwih nekoliko godina. Tu ne mislim samo na fizi~ku, ve} i psihi~ku pripremu, pa zbog toga smatram da }e se u Nema~koj predstaviti u sjajnom izdawu. Atmosfera je u timu odli~na i sada nam jedino ostaje da se nadamo povoqnom `rebu i sportskoj sre}i.

Najvi{e nade ula`emo u [tefaneka i Maksimovi}a, dok od preostalih takmi~ara pravi rezultati se mogu o~ekivati u

budu}nosti - rekao je trener srpskih rva~a Sreten Damwanovi}.

Davora [tefaneka mu~e kilogrami, a o predstoje}em takmi~ewu ka`e: - Malo sam nervozan zbog skidawa kilograma, ali i zbog neizvesnosti koga }u dobiti za rivale na {ampionatu.

Dobro smo radili, nadam se najboqem. U mojoj kategoriji ima sedam - osam rva~a koji pripadaju svetskoj klasi, a postoji {ansa da neko i iz drugog plana iznenadi. Zato moram da budem koncentrisan

i oprezan. Iako ne volim da prognoziram o~ekujem da }u uspeti da osvojim medaqu rekao je [tefanek.

I Aleksandar Maksimovi} veruje u sebe: - Od po~etka ove godine smo pokazivali dobru formu, slu`ilo nas je i zdravqe, imali dobre rezultate na kontrolnim takmi~ewima, tako da sada spravom mogu da se nadam dobrom plasmanu. Nadam se da }u imati i malo sre}e pri `rebu i da }u do}i do medaqe nada se Maksimovi}.

J. Gali}

TRKA KROZ SRBIJU

Start u Rumi, u~estvuje i Rasmunsen Ovo go di {qa bi ci kli sti~ ka tr ka „Kroz Sr bi je star tu je 13. ju na u Run mi, a za vr {a va se 19. ju na u Be o gra du. A iz me |u osta lih na tr ci }e u~e stvo va ti i vla snik `u te ma ji ce na Tur de Fran su Mi hael Ra smun sen.

Naj ve }a zve zda ovo go di {we 51. tr ke „Kroz Sr bi ju“ (13. – 19. jun) bi }e Da nac Mi hael Ra smun sen ko ji je 2005. i 2006. osvo jio ta~ ka stu ma ji cu naj bo qeg brd skog vo za ~a na Tur de Fran su

dok je 2007. de set da na no sio `u tu ma ji cu na naj pre sti `ni joj tr ci u sve tu! U we go voj eki pi „Kri sti na vo ~is on fon“ iz Dan ske sta ro va }e i An |e lo Fur lan (Ita li ja) ko ji je 2001. po be dio u dve eta pe na „Kroz Sr bi ju“ i ~e ti ri da na no sio `u tu ma ji cu, a u ka ri je ri ima po be du u eta pi na {pan skoh Vu le ti 2002. Iz Sr bi je }e star to va ti re pre zen ta ci ja Sr bi je (mla di), tim Par ti zan Pa u er muv i eki pa Rad ni~ ki – Me ta lac.

U NEDEQU

Skup{tina VK Danubijus Ve sla~ ki klub Da nu bi jus 1885 }e u ne de qu u 10 ~a so va u am fi te a tru Sport sko-po slov nog cen tar Voj vo di na odr `a ti go di {wu Skup {ti nu klu ba. Na dnev nom re du na }i }e se iz ve {ta ji o ra du Uprav nog i Nad zor nog od bo ra, stru~ no-pe da go {kom ra du, fi nan sij skom po slo va wu, ra du ma ri ne, di sci plin ske i zdrav -

19

EVROPSKO PRVENSTVO U RVAWU GR^KO-RIMSKIM STILOM

INTERLIGA

SOLNOK: Grad ski ba zen, gle da la ca: 200, su di je: Ju ha{ i Vo gel (Ma |ar ska). Igra~ vi {e: Sol nok 10 (1), Voj vo di na 6 (1).

Pe ter ci: Voj vo di na 2 (1).

SOL NOK: \ar do wi, Me zei, Ko va~ 1, Vilvm 1, Z. Han gaj 2, \.

Ba lint 1, So ke, Re go{, Si ve ge{ 4, Pa stor 1, ^a zar, Mar nic 1, R. Han gaj, A. Ba lint.

VOJ VO DI NA: V. Mi tro vi}, Mat ko vi}. M. Mi tro vi}, Mak si mo vi}, Mi li ~i} 1, Va pen ski 3, Ma to vi}, Ovu ka 1, Di mi trov, Ubo vi}, Ba sa ra 3, Cu ki}, Va si} 1.

Va ter po li sti no vo sad ske Voj vo di ne do `i ve li su jo{ je dan po -

petak1.april2011.

stve ne ko mi si je, bi }e usvo jen plan ra da za te ku }u go di nu.

U Klu bu po zi va ju sve ~la no ve da pri su stvu ju sed ni ci re dov ne go di {we skup {ti ne.

Zbog po ~et ka ra do va na re kon struk ci ji klup ske zgra de Skup {ti na }e se odr `a ti u am fi te a tru Spen sa, a na kon za se da wa ~la no vi }e obi }i za po ~e te ra do ve.

J. G. KULSKI KARATISTI USPE[NI I NA DR@AVNOM [AMPIONATU: Da je po na vqa we maj ka zna wa, po tvr |u ju ka ra ti sti kul skog Haj du ka. Na i me, na kon uspe {nog na stu pa na se ni or skom Pr ven stvu Voj vo di ne, na ko jem su osvo je ne dve ti tu le {am pi o na, Ku qa ni su bi li sjaj ni i na se ni or skom Pr ven stvu Sr bi je u Kra gu jev cu.Vi ce {am pi o ni dr `a ve po sta li su Mla den ]u ri} u la koj i Mir ko [ain u te {koj ka te go ri ji (na sli ci sa tre ne rom Gre be rom).

- Ovi re zul ta ti ima ju spe ci fi~ nu te `i nu zbog ~i we ni ce da su ta na {a dva tak mi ~a ra sa mo ne de qu da na ra ni je osvo ji li zlat ne me da qe na pr ven stvu Voj vo di ne - ka `e {ef stru~ nog {ta ba La zar Gre ber.

U Haj du ku is ti ~u da su vr lo po no sni i za do voq ni sa po me nu tim re zul ta ti ma, ko ji }e im bi ti pod strek i in spi ra ci ja za no ve uspe he u na stav ku se zo ne. \. B.

Ovo je sa op {te no na kon fe ren ci ji za me di je u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji Sr bi je, a tr ke }e se vo zi ti pod slo ga nom „Tu ri zam i bi ci kli zam zejd no“ i na sta zi od 1.380 ki lo me tra u se dam eta pa. O~e ku je se na star tu u Ru mi oko 120 bi ci kli sta u 20 eki pa.

- Tr ka „Kroz Sr bi ju“ bi }e pri li ka da po ka `e mo le po te na {e ze mqe – is ta kao je u po zdrav noj re ~i pred nik Or ga ni za ci o nog od bo ra Go ran Pet ko -

vi} dr `av ni se kre tar za tu ri zam u Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Sr bi je. – Deo sta ze pro }i }e i Du nav skom ma gi stra lom ko ja je deo ve li kog evrop sko ci klo ko ri do ra.

Di rek tor or ga ni za ci je tr ke Qu bom nir @i va no vi} is ta kao je da tr ka „Kroz Sr bi ju“ po ugle du na Tur i dru ge ve l i k e tr k e od ove go d i n e uvo di da ciq stal no bu de u Be o gra du ..

20

sport

petak1.april2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Bre{a - Bolowa Milan - Inter Ne de qa Napoli - Lacio Parma - Bari \enova - Kaqari ]ezena - Fiorentina Katanija - Palermo Kjevo - Sampdorija Le}e - Udineze Roma - Juventus 1. Milan 2. Inter 3. Napoli 4. Udineze 5. Lacio 6. Roma 7. Juventus 8. Palermo 9. Fioren.

10. Bolowa 11. Kaqari 12. \enova 13. Kievo 14. Parma 15. Katanija 16. Sampdor.

17. ]esena 18. Le}e 19. Bre{a 20. Bari

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

18 18 18 17 16 14 12 13 10 11 11 10 8 7 8 7 7 7 6 3

8 6 5 5 6 8 9 4 11 10 6 9 11 11 8 10 8 7 8 8

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 4 6 7 8 8 8 9 13 9 9 13 11 11 12 14 13 15 16 16 19

51:22 62 56:32 60 46:27 59 56:30 56 36:25 54 47:41 50 45:38 45 45:46 43 35:31 41 33:37 40 36:36 39 29:33 39 30:32 35 29:41 32 25:40 32 25:34 31 25:41 29 31:52 28 24:38 26 17:45 17

ITA LI JA–SE RI JA B

Da nas Torino - Groseto Su bo ta Sasuolo - Albinolefe Novara - Askoli Peskara - Krotone Livorno - Modena Empoli - Padova Vi}enca - Pja}enca Portosumaga - Re|ina Atalanta - Triestina Citadela - Vareze Po ne de qak Frosinone - Sijena 1. Atalanta 33 2. Sijena 33 3. Novara 33 4. Vareze 33 5. Re|ina 33 6. Livorno 33 33 7. Vi}enca 33 8. Torino 33 9. Groseto 33 10. Empoli 33 11. Peskara 33 12. Modena 13. Padova 33 14. Pja}enca 33 15. Albinol. 33 16. Krotone 32 17. Sasuolo 33 18. Askoli 32 19. Citadela 33 20. Portosumaga33 21. Frosinone 33 22. Triestina 33

18 17 14 13 12 11 13 12 11 10 11 9 9 10 10 8 9 10 8 9 7 5

10 12 13 15 12 12 6 8 11 13 9 15 14 11 9 13 10 11 12 9 12 15

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 5 4 6 5 9 10 14 13 11 10 13 9 10 12 14 11 14 11 13 15 14 13

41:22 64 51:25 63 49:28 55 39:23 54 36:32 48 40:38 45 34:37 45 38:39 44 37:41 44 36:32 43 33:37 42 34:39 42 44:40 41 44:48 41 41:52 39 31:38 37 33:38 37 32:39 36 36:40 36 29:43 36 35:48 33 27:41 30

Mi lan ski der bi za sku de to (2.60) Mi lan - (3.00) In ter (2.60) Du go mi lan ski grad ski der bi ni je od lu ~i vao o sku de tu, pa je u Mi la nu fud bal ska at mos fe ra sti gla do usi ja wa. Mi lan je u po sle dqa dva ko la osvo jio sa mo bod(Ba ri 1:1, Pa ler mo 1:0), dok je In ter po be dom u Le }eu (1:0) pri {ao na sa mo dva bo da. U re do vi ma Mi la na ne }e bi ti su spen do va nog Zla ta na Ibra hi mo vi }a naj bo qeg strel ca ro se - ne ra, ali su tu za to Pa to (11) i Ro bi wo (10 po go da ka). Eki {a na {eg De ja na Stan ko vi }a bi }e osla bqe wa ne i gra wem Mi li ta, iako je po ~eo da tre ni ra. U pr vom de lu se zo nu sla vio je Mi lan (1:0) go lom Ibra hi mo vi }a, a pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su In ter u (4:0, 2:0). Mi la ne zi su bez po ra za na {est utak mi ca ko je su od i gra li kao do ma }i ni, dok su pu le ni tre ne ra Le on dar da isto to li ko me ~e va bez kik sa.

Na{ predlog: h, 0 - 2

(2.10) Ro ma - (3.10) Ju ven tus (3.20) Fud ba le ri Ro me ugo {~u ju eki pu Ju ven tu sa ko ja je na kon se ri je lo {ih re zul ta ta us pe la da ve `e dve po be de, po sled wu u du e lu sa Bre {om 2:1 i iz bi je na sed mo me sto. Vu ~i ca je u pret hod nom ko lu re mi zi ra la na go sto va wu u Fi ren ci (2:2) i bez po ra za je u po sled wih pet ko la.

Ri mqa ni }e po ku {a ti da na sta ve se ri ju do brih par ti ja na Olim pi ku gde su do sa da de vet pu ta sla vi li uz ~e ti ri re mi ja i sa mo je dan po raz. Sta ra da ma na go sto va wi ma ni je bi li sta la ove se zo ne. Kra si} i dru go vi su na po sled wih {est go sto va wa sla vi li sa mo jed nom. Je se nas ni je ni je bi lo po bed ni ka (1:1).

Na{ predlog: 3+

Da nas Sent Pauli - [alke Su bo ta Kajzerslautern - Bajer (L) Verder - [tutgart Bajern - Borusija (M) Majnc - Frajburg Borusija (D) - Hanover Hofenhajm - Hamburg Ne de qa Keln - Nirnberg Volfsburg - Ajntraht 1. Borusija (D)27 19 2. Bajer (L) 27 16 3. Hanover 27 16 4. Bajern (M) 27 14 5. Majnc 27 14 6. Nirnberg 27 12 7. Hamburger 27 12 8. Frajburg 27 11 9. Hofenhajm 27 9 10. [alke 27 9 11. Keln 27 9 12. Verder 27 8 13. Kajzersl. 27 8 14. Ajntraht 27 9 15. [tutgart 27 8 16. St. Pauli 27 8 17. Volfsburg 27 6 18. Borusija (M)27 6

5 7 2 6 2 6 4 4 9 6 5 8 7 4 5 4 9 5

3 4 9 7 11 9 11 12 9 12 13 11 12 14 14 15 12 16

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 54:16 62 56:34 55 39:36 50 59:34 48 42:34 44 42:36 42 43:44 40 34:38 37 42:39 36 31:33 33 37:49 32 37:53 32 36:43 31 27:37 31 46:49 29 29:47 28 31:40 27 38:61 23

FRAN CU SKA

Su bo ta Aviwon - Monako Lil - Kaen Nansi - Bordo PS@ - Lorijen Ren - Okser So{o - Brest Tuluz - Monpeqe Ne de qa Nica - Lion Sent Etjen - Valensijen Lens - Marsej 1. Lil 28 2. Olimpik 28 3. Ren 28 4. Olimpik 28 5. PS@ 28 6. Sent Etjen 28 7. Montepeqe 28 8. Bordo 28 9. Lorijen 29 10. Tuluz 28 11. So{o 28 12. Brest 28 13. Kaen 28 14. Nansi 28 15. Nica 28 16. Valensijens28 17. Okser 28 18. Monako 28 19. Lans 28 20. Aviwon 28

15 14 14 13 12 10 10 9 10 11 10 9 9 10 8 7 6 5 6 1

10 9 8 10 9 9 9 11 8 4 5 8 8 5 10 12 14 14 10 9

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (21) (17) (17) (21) 3 5 6 5 7 9 9 8 10 13 13 11 11 13 10 9 8 9 12 18

49:27 55 41:24 51 32:21 50 47:26 49 42:30 45 35:33 39 24:30 39 37:34 38 35:34 38 29:30 37 49:35 35 28:32 35 31:38 35 30:41 35 19:28 34 33:31 33 32:34 32 26:29 29 28:42 28 16:55 12

Ro bi wo okru `en fud ba le ri ma In ter a

(4.00) Vest Hem - (3.10) Man ~e ster ju naj ted (1.80) Fud ba le ri Man~ster ju naj te da `e le da na sta ve se ri ju po be da, a ~e ki~ ri se na la ze u opa snoj zo ni, pa va qa o~e ki va ti za ni mqiv me~. Je se nas je Vest Hem po ra `en na Old Tra for du (3:0), ali su za to u Li ga ku pu sla vi li 4:0. Po sled wih {est me |u sob nih du e la ova dva ti ma za vr {e na su po be da ma Man ~e ste ra. Kod Vest He ma ne ~e bi ti po vre |e nog Ko li so na i Sta ni sla sa, dok }e kod cr ve nih |a vo la me~ pro pu sti ti Fer di nand, Har grivs i An der son. Na{ predlog: 2, 3+

(3.00) Kaj zer sla u tern (3.20) Ba jer (L) (2.10) Dru g o p la s i r a n i Ba j er iz Le v er k u z e n a ne od u s ta j u od

bor be sa vo de }im Dort mun dom u tr ci za ti tu lom. Far ma ce u ti su u pro {lom ko lu sa vla da li [al ke (2:0), dok je Kaj zer sla u tern bio bo qi od Bo ru si je iz Me hen glad ba ha (1:0) i na sta vio se ri ju od ~e ti ri utak mi ce bez kik sa. U je se wem de lu se zo ne ni je bi lo po bed ni ka (1:1).

Na{ predlog: 2

(1.85) Ever ton - (3.10) Aston Vi la (4.00) U pro {lom ko lu ka ra me le su sla v i l e pro t iv Fu l a m a (2:1), ~i me su na sta vi li se ri ju du gu ~e ti ri ko la bez kik sa, dok je Vi la po ra `e na od Vul ve hemp to na (1:0), ~i me su pu le ni tre ne ra Uli jea osta li bez bo do va na po sled wa dva su sre ta. U pr vom de lu se zo ne

Na pa da~ Bar se lo ne Li o nel Me si mo gao bi zbog po vre de da pro pu sti utak mi cu s Vi qa re a lom u go sti ma, sa op {tio je klub sa „Nou Kam pa”.

- Po vre da ne iz gle da ozbiq no, ali sa ~e ka }e mo re zul ta te pre gle da ka ko bi smo bi li si gur ni da li }e igra ti ili ne. - na vo di se u sa op {te wu Bar se lo ne.

Me si je u sre du uve ~e pro pu stio pri ja teq sku utak mi cu re pre zen ta ci je Ar gen ti ne pro tiv Ko sta ri ke, ko ja je za vr {e na bez go lo va. On se vra tio u Bar se lo nu, gde }e oba vi ti le kar ske pre gle de. Bar se lo na i Vi qa re al sa sta ju se u ne de qu u 22 sa ta.

ru ka ma i {an su da even tu al nim tri jum fom pre u zme mo pr vo me sto. Mi slim da smo po for mi fa vo ri ti u od no su na ve l i k og ri va l a - re k ao je Stan ko vi}.

- Igrao sam be o g rad s ki der b i Zve zda - Par ti zan, rim ski La cio - Ro ma, a ovo mi je jo{ je dan u ni z u mi l an s kih der bi ja. Iz is ku stva znam da ne ma fa vo ri ta, jer tu od l u ~ u j e psi ho lo {ki mo me nat, kao i mo ti va ci ja, ali mi slim da smo od i gra li ne ko li ko za i sta do brih me ~e va u po sled we vre me - do dao je ka pi ten Sr bi je pred der bi de la Ma do ni na.

HO LAN DI JA

BEL GI JA

HR VAT SKA

Su bo ta

Tvente - PSV De Graf{ap - Breda Herenven - Ekscelzior Viqem - Roda Fejenord - AZ Alkmar Ne de qa Vitese - NEC Utreht - Den Hag Ajaks - Herakles Groningen - Venlo 1. PSV 28 2. Tvente 28 3. Ajaks 28 4. AZ Alkmar 28 5. Den Hag 28 6. Groningen 28 7. Roda 28 8. Utreht 28 9. Herkules 28 10. NEC 28 11. Herenven 28 12. Fejenord 28 13. Breda 28 14. De Graf.28 8 15. Vitese 28 16. Ekscelz.28 6 17. Venlo 28 18. Viqem 28

18 18 16 14 14 14 11 11 10 8 9 9 10 9 7 4 5 2

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (12.30) (14.30) (14.30)

7 3 72:26 61 6 4 54:28 60 7 5 56:26 55 7 7 43:34 49 6 8 55:41 48 5 9 54:43 47 11 6 49:37 44 8 9 43:35 41 7 11 52:48 37 12 8 44:47 36 8 11 50:45 35 7 12 37:47 34 4 14 36:49 33 1127:4533 8 13 34:48 29 1832:5722 2 21 24:59 17 6 20 28:75 12

Su bo ta Gent - Klub Bri` Mehelen - Sent Truden Serkl Bri` - Lirs Vasterlo - Kortrijk @erminal - Varegem Ne de qa Anderleht - Standard Genk - Lokeren 1. Anderleht 2. Genk 3. Gent 4. Klub Bri` 5. Lokeren 6. Standard 7. Mehelen 8. Vesterlo 9. Serkl Bri. 10. Kortrijk 11. Varegem 12. Sent Trud.

13. @erminal 14. Lirs 15. Eupen 16. [arlroa

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

19 19 17 16 13 15 13 11 11 11 7 8 5 4 5 4

8 7 6 5 11 4 9 8 6 5 12 5 11 12 8 7

(18) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 3 4 7 9 6 11 8 11 13 14 11 17 14 14 17 19

58:20 65 64:27 64 59:42 57 60:35 53 43:36 50 50:38 49 34:30 48 41:40 41 33:34 39 36:39 38 39:41 33 20:51 29 24:40 26 26:58 24 28:50 23 20:54 19

Da nas Lokomotiva - Split Zagreb - Dinamo (Z) Su bo ta Osijek - Inter [ibenik - Dragovoqac Istra - Zadar Hajduk - Rijeka Cibalija - Vara`din Slaven - Karlovac 1. Dinamo 22 17 2. Hajduk 22 14 3. Split 22 11 4. Inter 22 10 5. Cibalija 22 9 6. Karlovac 22 9 7. Rijeka 22 8 8. Vara`din 22 7 9. Zagreb 22 8 10. Osijek 22 6 11. Zadar 22 8 12. [ibenik 22 6 13. Slaven 22 6 14. Lokomotiva22 6 15. Istra 22 5 16. Dragovoqac22 4

sla vi la je At son Vi la (1:0).u Na{ predlog: 2 - 3.

(1.70) PS@ - (3.10) Lo ri jen (4.55) Der bi 29. ko la fran cu skog pr ven stva igra se u Pa ri zu na Par ku Prin ~e va gde }e ko pqa ukr sti ti do ma }i „sve ci” i eki pa Lo ri je na. Do ma ~in je po ra `en u Mar se ju (2:1), i tre nut no su fud ba le ri PS@ - a u re zul tat skoj kri zi, bez po be de na po sled wa tri su sre ta. Za ni mqi vo je da Pa ri `a ni isto to li ko utak mi ce bez po be de pro tiv na red nog ri va la. Bre taw ci su od i gra li bez go lo va pro tiv Sent Etje na, {to je iza bra ni ci ma tre ne ra Gur ku fa bio ~e tvr ti ve za ni re mi.

Na{ predlog: 1, 0 - 2 I. G.

TUR SKA

Fud ba ler mi lan skog In ter a i srp ski re pre zen ta ti vac De j an Stan k o vi} iz j a vio je ita li jan skim me di ji ma uo~i ve li kog der bi ja pro tiv Mi la na da je we go va eki pa fa vo rit u pred s to j e } em du e l u. In ter i Mi l an sa s ta } e se u su b o tu a „San Si ru” u jed nom od naj va `ni jih der bi ja u po sled wih ne ko li ko go di n a, po {to bi di rekt no mo gao da od lu ~i no vog {am pi o na Ita li je.

- Na p or n o smo ra di l i u pret hod nom pe ri o du i us pe li smo da na dok na di mo ozbi qan broj bo do va u od no su na Mi lan. Sa da ima mo sve u svo jim

Bar sa bez Me si ja?

(18) (20) (20) (17) (17) (17) (17) (19) (21) (21)

25 3 1 81:15 78 23 4 2 69:21 73 16 6 7 48:30 54 16 6 7 42:33 54 14 1 14 37:41 43 13 3 13 44:41 42 12 6 11 43:43 42 11 6 12 42:39 39 11 5 13 30:38 38 9 8 12 34:33 35 11 2 16 39:48 35 10 5 14 30:39 35 9 7 13 39:45 34 8 9 12 28:43 33 7 11 11 27:35 32 7 10 12 23:39 31 7 9 13 28:40 30 8 5 16 38:59 29 5 11 13 30:48 26 7 5 17 25:47 26

[PA NI JA–SE GUN DA

In ter je fa vo rit

(20.30)

Su bo ta Real (M) – Hihon Hetafe – Valensija Viqareal – Barselona Ne de qa Sosijedad – Herkules Espawol – Rasing Levante – Malaga Deportivo – Majorka Seviqa – Saragosa Almerija – Atletik (B) Osasuna - Atletiko (M) 1. Barselona 29 2. Real (M) 29 3. Viqareal 29 4. Valensija 29 5. Espawol 29 6. Atletik (B) 29 29 7. Seviqa 8. Atlet. (M) 29 29 9. Majorka 29 10. Osasuna 11. Sosijedad 29 29 12. Levente 29 13. Hetafe 29 14. Rasing 15. Hihon 29 16. Deportivo 29 17. Saragosa 29 18. Malaga 29 19. Almerija 29 20. Herkules 29

DE JAN STAN KO VI]

NE MA^ KA BUN DES LI GA

[PA NI JA–PRI ME RA

4 5 3 5 5 3 6 8 4 9 3 8 8 5 3 5

1. Fenerbah~e26 2. Trabzon 26 3. Bursa 26 4. Gaziantep 26 5. Kajzeri 26 6. Eski{ehir 26 7. Be{iktas 26 8. Manisa 26 9. Istanbul 26 10. Karabuk 26 11. Galatasaraj26 12. Ankaragu~u 26 13. Antalija 26 14. Gen~ler. 26 15. Sivas 26 16. Bukaspor 26 17. Kowa 26 18. Ka{impasa 26

19 18 14 13 12 11 11 11 10 9 10 8 7 7 6 5 3 4

3 6 9 7 7 8 6 2 4 7 3 8 9 7 7 6 8 5

(13) (15) (16) (18) (13) (15) (16) (18) (19) 4 2 3 6 7 7 9 13 12 10 13 10 10 12 13 15 15 17

62:27 60 54:21 60 42:20 51 34:22 46 35:27 43 29:25 41 41:31 39 39:40 35 32:32 34 38:40 34 29:34 33 36:43 32 24:34 30 28:41 28 32:46 25 19:40 21 20:39 17 23:55 17

GR^ KA (16) (18) (16) (18) (18) (18) (18) (18)

1 3 8 7 8 10 8 7 10 7 11 8 8 11 14 13

Su bo ta Karabuk - Gaziantep Sivas - Be{ikta{ Ankaragu~u - Eski{ehir Trabzon - Kowa Ne de qa Manisa - Gen~lerbirgli Kajzeri - Ka{impasa Istanbul - Bukaspor Fenerbah~e - Bursa Po ne de qak Antalija - Galatasaraj

44:9 55 44:18 47 28:18 36 24:22 35 25:17 32 18:18 30 23:29 30 22:26 29 20:24 28 23:23 27 24:27 27 28:28 26 20:22 26 19:32 23 17:37 18 16:45 17

Ne de qa Olimpijakos - Kavala Volos - Ksanti AEK - Atromitos Asteras - Aris PAOK - Larisa Panseraikos - Panatinaikos Ergoletis - Iraklis Kerkira - Panionios 1. Olimpijak. 27 2. Panatinaik.27 3. AEK 27 4. PAOK 27 5. Etnikos 27 6. Kavala 27 7. Aris 27 8. Ksanti 27 9. Ergotelis 27 10. Iraklis 27 11. Panionios 27 12. Atromitos 27 12. Kerkira 27 14. Asteras 27 15. Larisa 27 16. Panseraik .27

22 17 13 12 10 10 10 9 9 7 7 6 8 6 5 5

1 6 4 5 11 8 6 8 6 12 10 12 6 10 10 5

4 4 10 10 6 9 11 10 12 8 10 9 13 11 12 17

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

55:14 67 44:22 57 42:35 43 29:29 41 33:24 41 27:23 38 23:36 36 27:29 35 27:37 33 22:27 33 22:31 31 27:32 30 28:36 30 17:25 28 27:37 25 21:44 20

Da nas Las Palmas – El~e Su bo ta Granada – Kartagena Himnastik – Tenerife Hueska – Kordoba Viqareal B – Barselona B Rekarekativo – Kersez Vaqadolid – R. Vaqekano Albasete – Salamanka Ne de qa Alkaron – Numansija Betis – Selta Ponferadina – Hirona 1. R. Vaqek.

2. Betis 3. Selta 4. Barsel. V 5. El~e 6. Kartagena 7. Granada 8. Hirona 9. Vaqadolid 10. Herez 11. Viqareal B 12. Numansija 13. Kordoba 14. Alkorkon 15. Rekreativo 16. Hueska 17. Las Palmas 18. Himnastik 19. Salamanka 20. Tenerife 21. Albasete 22. Ponferad.

31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31

18 18 15 14 3 14 12 12 13 12 13 13 10 12 8 9 8 8 9 6 5 4

7 5 10 9 11 6 11 9 6 8 5 3 11 5 15 14 12 10 4 9 10 12

6 8 6 8 7 11 8 10 12 11 13 15 10 14 8 9 11 13 18 16 16 15

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (12) (17) 51:33 56:30 50:29 59:43 32:26 39:39 53:35 43:38 43:37 41:42 35:41 46:45 42:42 38:38 33:28 27:32 41:58 25:34 29:48 30:50 20:40 23:48

61 59 55 51 50 48 47 45 45 44 44 42 41 41 39 38 36 34 31 27 25 24

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Vest Hem - Man~ester j.

Birmingem - Bolton Everton - Aston Vila Wukasl - Volvs Stouk - ^elzi VBA - Liverpul Vigan - Totenhem Arsenal - Blekpul Ne de qa Fulam - Blekpul Man. siti - Sanderlend 1. Man~ester j. 30 2. Arsenal 29 3. ^elzi 29 4. Man. siti 30 5. Totenhem 29 6. Liverpul 30 7. Bolton 30 8. Everton 30 9. Sanderlend 30 10. Stouk 30 11. Wukasl 30 12. Fulam 30 13. Blekburn 30 14. A. Vila 30 15. Blekpul 30 16. VBA 30 17. Vest Ham 30 18. Volvs 30 19. Birmingam 29 20. Vigan 30

18 17 16 15 13 13 10 9 9 11 9 7 9 8 9 8 7 9 6 6

9 7 6 8 10 6 10 13 11 4 9 14 6 9 6 9 11 5 13 12

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (17) 3 5 7 7 6 11 10 8 10 15 12 9 15 13 15 13 12 16 10 12

64:30 59:29 53:24 45:27 41:34 41:36 42:41 40:39 33:37 36:38 44:45 33:33 39:51 37:51 45:60 41:56 36:49 35:49 28:41 29:51

63 58 54 53 49 45 40 40 38 37 36 35 33 33 33 33 32 32 31 30

EN GLE SKA–^EM PI ON [IP

Su bo ta Lids - Notingem F. Hal - Milvol Koventri - Votford Preston - Svonsi Nori~ - Skantorp Reding - Portsmut Barnli - Ipsvi~ Midlzbro - Lester Kristal P. - Barnlsi Bristol - Donkaster Kardif - Derbi Po ne de qak Kvins Park - [efild j.

1. Kvins Park 38 2. Nori~ 38 3. Svansi 38 4. Kardif 38 5. Lids 38 6. Notingem F.38 7. Reding 37 8. Barnli 37 9. Vatford 38 10. Hal 38 11. Lester 38 12. Milvol 38 13. Portsmut 38 14. Bristol 38 15. Ipsvi~ 38 16. Barnsli 38 17. Derbi 38 18. Midlzbro 37 19. Donkaster 38 20. Koventri 38 21. Kristal 38 22. [efild j. 38 23. Skantorp 38 24. Preston 37

21 18 20 18 16 15 14 15 15 14 16 14 15 14 14 12 12 12 11 11 10 9 10 7

13 13 6 9 13 15 15 12 11 14 7 12 9 8 7 11 8 8 11 9 9 8 4 10

(13.45) (14) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (20.45) 4 7 12 11 9 8 8 10 12 10 15 12 14 16 17 15 18 17 16 18 19 21 24 20

60:23 76 62:47 67 53:36 66 60:46 63 69:60 61 48:35 60 60:42 57 53:46 57 68:54 56 42:38 56 56:56 55 51:40 54 50:48 54 50:54 50 48:49 49 44:55 47 48:53 44 46:54 44 49:67 44 41:50 42 37:59 39 34:59 35 33:68 34 42:65 31

Svet poznatih

dnevnik

petak1.april2011.

21

PAPARACO

Н а п а д н а К е ј т З

ве зда „Ти та ни ка” и „Ре во лу ци о нар ног пу та” глу ми ца Кејт Вин слет по ја ви ла се на пре ми је ри се ри је „Мил дред Пирс” у Њу јор ку у иза зов ној ха љи ни Сте ле Ма карт ни ко ја јој је са вр ше но ста ја ла. Ипак, та бло и ди ни су по хва ли ли Кејт за са вр ше ну ли ни ју и див ну ха љи ну не го су је на па ли да је за бо ра ви ла да укло ни дла ке с бра де и бр ко ва. На вод но, шмин кер Кејт Вин слет је ма ло пре те рао са пу де ром ка ко би са крио ма ље на глу ми чи ном ли цу, па је по сти гао су про тан ефе кат. Фо то ре пор те ри су ус пе ли да за бе ле же не што што не ви ђа мо сва ки дан ка да су по зна те лич но сти у пи та њу - усли ка ли су Кејт на ја ком све ту та ко да јој се ви ди сва ка дла ка на ли цу. Ипак, Кејт је за и ста од лич но из гле да ла и ве ро ват но је сто га и ни је то ли ко по го дио на пад та бло и да.

Свадба, свадба! Б

Кејт Мос

Џејми Хинц

ритански таблоид „Сaн” је, наводн, дошао до листе бендова које би манекенка Кејт Мос и њен вереник, музичар и члан бенда „Килс”, Џејми Хинц волели да виде као извођаче музике на свом венчању. Рок легенде „Ролинг стонс” и „Лед зепелин”, као и један од најпопуларнијих репера данашњице Каније Вест, налазе се високо на њиховој листи жеља. Такође, очекује се да ће се пријатељи славне манекенке - чланови групе „Прajмал скрим”, певачица Бет Дито из бенда „Госип”, као и преостали чланови групе „Клеш” појавити на венчању.

- Већина тих људи су лични пријатељи Кејт Мос. Њено венчање ће представљати мини фестивал - рекао је извор близак Кејт. Џејми је Кејт запросио у јануару прошле године на њен 36. рођендан. Медији су писали да се пар прошлог лета тајно венчао, они су то демантовали, али још увек нису открили датум венчања.

К

а да би сте сре ли ме гапо пу лар ног глум ца Ви ла Сми та на ули ца ма Мен хет на си гур но га не би сте пре по зна ли, јер из гле да као деч ко из ком ши лу ка - јед но став но оде вен, са ран цем и без те ло хра ни те ља.

Жан драм и , н и ј е у п у ц ан? М

у зи чар Вај клиф Жан (38) при мљен је у бол ни цу у Дел ма су на дан пред сед нич ких из бо ра на Ха и ти ју јер га је на вод но не по зна ти на па дач по го дио мет ком у тре нут ку док је из ла зио из ко ла. Бив ши пред вод ник „Фју џи са” по др жа вао је кан ди да та Мај кла Мар те ла ја на из бо ри ма. Ме ђу тим, аген ци ја Рој терс пре но си да аме рич ки пе вач, по ре клом са Ха и ти ја, уоп ште ни је устре љен, већ да се по се као на ста кло, а ис ко ри стио при ли ку да до спе на на слов не стра не штам пе.

- Ле кар је по ли ци ји у бол ни ци по твр дио да је по вре да на ру ци за пра во по се ко ти на од ста кла - ре као је не и ме но ва ни по ли циј ски из вор Рој тер су. Жан је ра ни је же лео да се кан ди ду је за пред сед ни ка Ха и ти ја, што је иза зва ло бур ну ре ак ци ју јав но сти, из ме ђу оста лих и Шо на Пе на, ко ји је пе ва ча оп ту жио да не чи ни ни шта за сво ју до мо ви ну ко ју је ра зо рио зе мљо трес. Жа ну ипак ни је до зво ље но да се кан ди ду је за пред сед ни ка, јер ни не жи ви на Ха и ти ју.

IN OUT

BISERI

Џенифер Анистон Ванеса Хаџинс

Остарило се То како се Американци понашају мени је веома чудно. Једноставно не могу да их размем. Кејт Бекинсејл, глумица

Г

лумац Мет Лебланк, којег љубитељи малих екрана највише памте по улози смешног Џоија Трибијанија у популарној серији „Пријатељи”, данас има 43 године, седу косу и изгледа, па - другачије. Звијезда серије „Пријатељи”, дошао је на прес конференцију, која се одржала у Лос Анђелесу, са остатком глумачке екипе се-

рије „Epi so des” и помало је изненадио новинаре својим изгледом јер је знатно остарио. Мет се дуго није појављивао у јавност те је међу његовим обожаваоцима остала уврежена слика младог Џоија из серије „Пријатељи”. Међутим, време тече и Мет данас има 43 године и седу косу, али и даље је веома привлачан.

Мел у дру гом ста њу Б

ив ша чла ни ца поп гру пе „Спајс Гирлс” и зве зда соп стве ног ри ја ли ти шо уа Ме ла ни Бра ун че ка тре ће де те са су пру гом филм ским про ду цен том Сти ве ном Бе ла фон том.

- Ве о ма смо уз бу ђе ни јер ни смо пла ни ра ли па ни смо ни спрем ни, али то је увек та ко. Ко ли ко год да пла ни ра те ни кад не мо же те у пот пу но сти би ти спрем ни за не што ова ко ле по - ре кла је пе ва чи ца. Мел Би (35) има два на е сто го ди шњу ћер ку Фи никс из пр вог бра ка и тро го ди шњу де вој чи цу Ејн џел из ве зе с глум цем Еди јем Мар фи јем, док њен су пруг има ше сто го ди шњу ћер ку Жи зел из прет ход не ве зе.

По ред Ме ла ни, још две бив ше „Спај си це” су у дру гом ста њу - Ема Бан тон и Вик то ри ја Бе кам.

22

kWiGA

petak1.april2011.

dnevnik

„ПРО МЕ ТЕЈ“ И „КИ ША“ У НО ВОМ СА ДУ КОМ ПЛЕ ТИ РА ЛИ „МИ ТО ЛО ГИ КЕ“ КЛО ДА ЛЕ ВИ-СТРО СА

TOP-LISTA

Нео кр ње ни фе но ме ни људ ско сти

М

ноге мудре речи које се могу чути данас, имале су своју инспирацију у учењу започетом још пре више од пола века. Психолози, социолози, поготово психоаналитички ангажовани филозофи, своје прве увиде о сложеној организацији живота људи на земљи, дугују Клоду Леви-Стросу (1908-2009), антропологу чија су практична истраживања, као и теоријски рад, не само импресивна, него и од суштинског значаја за модерну науку о човеку. Мато Гросо, Амазон, подручја су насеобина људи које су пре ЛевијаСтроса многи сматрали примитвним, „индијанцима“, а показаће се да не само да делимо много тога заједничког, него нас не разликује готово ништа, кад су у питању несвесне основе општепознатих и признатих феномена људскости, „цивилизованости“. У почетку изненађење, неверица и одбијање, устукнули су пред систематичношћу и снагом аргумената које је Леви-Строс проналазио тамо где их нико не би тражио. Захваљујући важности ове теме и имена које је иницирало револуционарне промене у колонијалном схватању других култура, не баш пре пола века, али пре пет, шест година, Саша Стојановић је у својој малој издавачкој кући „Киша“ (Нови Сад), заједно са својим сарадницима из круга „Анархија/ Блок 45“ (Београд), дошао на идеју да објави, односно делимично реизда Стросово капитално дело „Митологике“, које броји четири тома: „Од меда до пепела“, „Пресно и печено“, Порекло понашања за трпезом“, „Голи човек“.

Фи ло зо фи ја „ди вље ми сли“ „Анализом не појединачних митова, већ сам механизам митског мишљења, Леви-Строс открива дубинске логичке структуре, начин на који се бинарне поруке преносе несвесним путем и читав један систем архаичног облика филозофије несвесног себе“, написао је у поговору за издање „Голи човек“ Бојан Јовановић. „У том слислу њему је било важно да покаже не само како људи мисле у митовима, већ и да утврди како на плану несвесног процеса митови себе мисле у људима.“ Прва три су почетком осамдесетих су објавили „Просвета“ и „БИГЗ“, док је четврти том, „Голи човек“, тек преведен, дакле, први пут објављен на српском језику. За овако велики издавачки подухват, „Киша“ је поузданог партнера нашла у кући са искуством кад је реч о објављивању капиталних дела – „Прометеју“

KWIGA ZAUVEK

и сада је пред читаоцима заиста комплетиран главни опус великог француског мислиоца. У енциклопедијском формату, тврдом повезу, на латиници. У веома одговорној и надасве захтевној улози, задужени за превод последње карике Леви-Стросовог ремек- дела, нашли су се Павле Секеруш, Вања Мандић, Андреј Хорват, Ивана Уторник.

„Показујући тачан распоред митова и придајући им тако постојаност предмета, моја анализа обелодањује митски карактер самих предмета: универзума, природе и човека, који током хиљада, милиона и милијарди година као да нису радили ништа друго него, у облику великог митолошког система, употребљавали средства његове комбинаторике, пре него што се замрсе и потру у очигледности своје оронулости.“ Ово је цитат из „Финала“ књиге „Голи човек“. Писано је 1971. године. И четрдесет година касније звучи неоронуло. Клод Леви-Строс је за централно место свих својих проучавања, код нас најпознатијих у издањима „Дивљи човек“ и „Тужни тропи“, узимао мит. Урођеничке културе Америке понудиле су му преко осам стотина митова и хиљаду различитих варијација на којима је примењивао такозвану структуралистичку методу којом је систем знакова и гестова домородаца тумачен у кључу западњачког поимања ствари. Његово најважније учење, свакако је оно о „дивљој мисли“, која делује мимо свих спољашњих принуда. Страствено је пратио њен учинак, преводио га у шеме и симболичке обрасце, трудио се да отргне што више од света који неминовно умире. Тај свет га је, за узврат, иницирао у поља у којима нема развоја субјекта. То су му и те како замерили револуционарне 1968, што га је и омело, или навело, на „велико“ финале и „Голог човека“. И. Бурић

СЕН КА ВЛА ХО ВИЋ, ВИ ЗУ ЕЛ НА УМЕТ НИ ЦА

По здра вљам те, ши ром отво ре них очи ју

Њ

ено величанство књига у мом животу има толико значајно ме сто да када ме неко пита која ми је оми ље на или књи га зау век, про сто занемим. Тајац. Пустим да прође мало времена, па самој себи по ставим исто питање. Пролазе ми, лете, смешкају се, извирују из све сти и подсве сти: корице, странице, јунаци, аутори, речи и слике прочитаних (и непрочитаних) књига. Врте ми се као зве здице око ошамућене главе илустрације вољених књига из детињства, класици, савремени писци, веееееелики банат ски писци, разне историје уметно сти које сам још као дете гута ла про сто, књиге које ми се нису допале, књиге великог еврпског и свет ског мислилаца које нисам могла да сварим, нека постмодерна литература о којој се толико прича, хиљаде књига с којих морам да бришем прашину, добре књиге, лоше књиге, лепе, ружне, књиге из моје струке, књиге које пише мој отац, књиге које пишу његови пријатељи, књиге које пишу аутори наше породичне издавачке куће и Банат ског културног центра, књиге које други издавачи објављују, књиге које се прода-

ју, кичасто опремљена популарна и добро продавана лака литература, прва електронска коју смо објавили - књига пе сама аутора окупљених преко Фејсбука. Севају ми пред очима идејна решења корица књига која сам ја радила, која су други радили, она најбоља и она ужасна приучених дизајнера; у слог слажем мисли, кликћем, ретуширам, пишем најаве, фотографишем промоције књига, ређам књиге по сајамским штандо ви ма, те глим ку ти је пу не истих, у кутији званој лобања таласају ми се прочитане реченице које су ми мењале свест и живот, пратим линију илустрација које сам радила за књиге, линија ме води даље и даље, до мисли о монографијама великих илустратора, до књига које бих волела да илуструјем и да буду штампане у богатој и скупој опреми у колору кад би било пара (ако не буде, урадићемо електрон ско изда ње), до илустрација које сам радила на студијама и које радим за специјалистички рад на тему Илустра ци ја књи ге код мен то ра До ру Бо си о ка, не ка да шњег илу страто ра чу ве не еди ци је „Прва књига” Матице српске. И одмах ми падају на памет и

KWI@EVNA BA[TINA

Л

Прет ход ни ца Ву ко вих ре фор ми

ука Милованов Георгијевић (1784–1828), значајан Вуков претходник, сачинио је спис „Опит наставлења к српској сличноречености и слогомjерју или просодији„, који је цензура у Будиму одбила за штампу 10. августа 1810, само месец дана пре него што је изишло „Сало дебелога јера либо азбукопротрес„ Саве Мркаља. Ценећи значај тог списа за правописну и језичку реформу, Вук Стефановић Караџић га је објавио о свом трошку и са својим предговором у Бечу, у Штампарији Јерменског манастира, 1833, када аутор више није био жив. У Библиотеци Матице српске постоје примерци овог дела и они су обрађени у електронском каталогу те установе.

књиге из едиција „Прва књига” Банатског културног центра; и на крају, изморена од бруја мисли о књигама стајем код стихова моје омиљене сликарке Милене чије сам аутопортрете парафразирала илуструјући са истоименом јунакињом књигу поезије мога оца Радована Вла-

хо ви ћа под на зи вом „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски”. Будим се мислећи на књигу за коју тог дана треба да радим прелом, доручкујем кроасан над неком која се већ у том тренутку нађе нам мом радном столу, за ручком расправљам о идејном решењу за корицу неке треће књиге, поподне илуструјем четврту, шаљем на штампу пету, за вечером планирамо промоцију шесте, а кад није све то, онда пишем своју прву, или другу, необјављену, још неилустовану - не могу да стигнем од силних других књига... А онда се још деси да ме мој млађи брат Никасо упита: А кад ћеш средити моју књигу? Драги моји, падам у не свест од књиге! И таман, секунду пред губљење све сти, широм отварам очи и у ставу мирно поздрављам њено неприко сновено величанство радујући се, загледана у њу, како у трену садашњем тако и у временима што долазе.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Ма ла ве ли ка књи га”

1. „IQ де те та - бри га ро ди те ља”, др Ран ко Ра јо вић - Аген ци ја НТЦ 2 „Жен ски раз го во ри”, Ду шко Ра до вић - „A-Z book” 3. „Смрт је не про вје ре на гла си на”, Емир Ку сту ри ца - „Но во сти” 4. „Оно што од у век же лиш”, Гор да на Ћир ја нић - „На род на књи га” 5. „Вре ме же на”, Је ле на Чи жо ва - Књи жев на оп шти на Вр шац 6. „Слу чај ни ми ли јар де ри”, Бен Ме зрих - „Евро Ђун ти” 7. „Шек спир-свет као по зор ни ца”, Бил Брај сон - „Ла гу на” 8. „Лет ње ла жи”, Бер нхард Шлинк- „Пла то” 9. „Од ка да сам се за во ле ла во лим”, Ива на Ку зма но вић - „Ла гу на” 10.„Ис под та ва ни це ко ја се љу спа”, Го ран Пе тро вић - „Но во сти”

ПИ СМО ЈАВ НО СТИ УO ДРУ ШТВА КЊИ ЖЕВ НИ КА ВОЈ ВО ДИ НЕ ПО ВО ДОМ СМЕ ЊИ ВА ЊА ДИ РЕК ТО РА ГРАД СКЕ БИ БЛИ О ТЕ КЕ НО ВИ САД

Симп том бо ле сти но во сад ске кул ту ре

С

а јучерашег заседања де Војводине, без прибављене саУправног одбора Друштва гласно сти Народне библиотеке књижевника Војводине Србије. Упркос чињеници да је упућено је писмо јавности, пово- ова кампања у сукобу са законом дом смењивања директора Градске и да има неспоран карактер правбиблиотеке Нови Сад Драгана Ко- ног насиља, предлагачи смене се јића, у коме се, између осталог, на- служе фалсификатима и оптужбаводи: -Већ деценијама посматра- ма на рачун Драгана Којића. мо жалосну комедију у којој се након политичПо др шка кул тур них ких избора, места директора библиотека, као и по сле ни ка других културних устаНа адре су Градске библиотеке Нови нова, додељују као ратни плен партијама Србије Сад јуче су стигла писма подршке Дракако би удомили своје ка- гану Којићу од народних и општинских дрове нижег калибра. Да библиотека из Бачке Паланке, Бачког би се култура, у овом Петровца, Бача, Жабља, Србобрана, Тислучају библиотеке, де- тела и из Ниша. Група угледних културлимично одбранила од них по сленика из Новог сада, Сремских самовоље политике, за- Карловаца и Београда по слала је јавну коном је уведена мера за- подршку Којићу преко антикварне књиштите стручног критери- жаре „Орфелин”. Међу њима су Чедојума, тако што се сагла- мир Попов, Раша Попов, Јелка и Драшко сност за избор директора Ређеп, Милета Радовановић, Зоран Коматичних библиотека, лун џи ја, Горда на Ђур ђе вић-Ди мић, којих у Србији има три- Жарко Димић, Воја Солдатовић и бројни десетак, прибавља од На- други писци, профе сори, драмски уметродне библиотеке Срби- ници, књижари. је. Градска библиотека Иако је Управни одбор БиНовог Сада је једна од најстаријих библиотечких установа у бли оте ке, ко ји воде ка дро ви Србији, основали су је 1845. ЛСВ, сваке године рад Драгана годи не гра ђа ни Но вог Са да. Којића оцењивао као успешан, Част да успешно води ову зна- ви со ко од го во ран и стру чан, мениту установу већ неколико иако је Би бли оте ка Мати це мандата има афирмисани кул- српске, као надлежна за стручтурни по сленик и не страначка ни рад Градске библиотеке, таличност Драган Којић, чија је кође високопозитивно карактеактуелна судбина пала у руке рисала њено деловање и по себЛиге социјалдемократа Војво- но истакла стручни и морални допринос раду њеног директодине, наводи УО ДКВ. Ваља знати да је Драган Којић ра, предлагачи његове смене постављен за директора одлуком тврде да је Драган Којић дугоИзвршног већа Војводине уз годишњим не стручним деловапретходно добијену сагласност њем нанео непроцењиву штету Народне библиотеке Србије, што угледу ове културне установе!? значи уз поштовање важећих заУправни одбор ДКВ, који такона. Добивши права да одлучује кође пролази кроз многе сциле о судбини ове установе, руковод- и харибде политичких притисаство ЛСВ је прихватило затечено ка и понижења, указује са пустање и сагласило се да Драган ном одговорношћу да овај слуКојић остане директор, али је не- чај није издвојен, него нажадавно ипак покренут поступак за лост на нашој ново садској кулњегову смену. Предлог је упућен турној сцени скоро парадигмаСкупштини Новог Сада, која се на тичан. Овоме се морамо одуволшебан начин, самопрогласила прети и оваква демонстрација за надлежну у случају именовања политичке неразумно сти мора и разрешења директора Градске бити прекинута, поручује УО библиотеке, уместо актуелне Вла- ДКВ.

Бло гер ска ак ци ја про тив зе мљо тре са

С

ве је по че ло по ру ком на Тви те ру, не де љу да на по што је стра хо ви ти зе мљо трес по го дио ис точ ну оба лу Ја па на. Бри тан ском бло ге ру на при вре ме ном ра ду у Ја па ну, ко ји се све ту пред ста вља као „наш чо век у Аби ку”, па ло је на па мет да са ку пи ра до ве сво јих бло го ко ле га, ве за не за зе мљо трес у Ја па ну, и об ја ви их у књи зи чи ји ће при ход би ти усме рен на по моћ жр тва ма ове ка та стро фе. „ У по тра зи сам за до при но си ма сва к о га ко има шта да ка же о зе мљо тре су (на при мер, где сте би ли ка да се то до го ди л о, шта сте се осе ћа ли, да ли сте по мо гли, да ли је се ваш на чин жи во та због то га про ме нио, да ли се но си те с ту гом или сте збу ње ни го ми ла ма ме диј ских сли к а) Не тра жим по ет ске при че, већ искре ност. Тру ди те се да на п и ш е т е 250-300 ре ч и

(слич н о крат к ом бло г у или стра н и књи ге)”. И та к о је по чео да се ра ђа „Квејк бук”. Оно што се де си ло под се ти ло нас је на моћ ко лек тив не сна ге и до бре во ље ко ја се на ин тер не ту ве о ма че сто по ка же. Сто ти не пи са ца, бло ге ра и тви те ра ша по сла ло је сво је ми сли, за бе ле же не у том тре нут ку, али и у да ни ма ко ји су сле ди ли, илу стру ју ћи их ви део за пи си ма, лич ним или они ма „ски ну тим” с ин тер не та, гра фи ко ни ма, си му ла ци ја ма зе мљо тре са и цу на ми ја. Ве ли ки број струч ња ка при ја вио се да по мог не при уре ђи ва њу и при пре ми књи ге за штам пу, а пу бли ци тет ко ји је ова ак ци ја до би ла омо гу ћио је оства ри ва ње основ не иде је - при ку пља ње нов ца за по моћ по стра да ли ма.Па ра лел но с овим бло гом отва ра ле су се но ве стра ни це и бло го ви ко ји су обез бе ђи ва ли по моћ у при ку пља њу и

[E O ] NET

об ра ди ма те ри ја ла у соп стве ним бло го за јед ни ца ма. Ак ти ви сти су већ ан га жо ва ли струч ња ке ко ји су сту пи ли у кон такт с „Ама зо ном”, бу ду ћим глав ним ди стри бу те ром ове књи ге, пре го во ри с из да ва чи ма у САД, Ја па ну и Аустра ли ји су у за вр шној фа зи. По др шку овом про јек ту већ је да ла и Јо ко Оно, док мај сто ри тви та тре нут но убе ђу ју Сти ве на Фра ја да им се при дру жи у до бро твор ној ак ци ји. „Квејк бук” има сво ју фан стра ни цу на „Феј сбу ку”, као и ка нал на „Ју тју бу”, а ак тив но сти бло го за јед ни це на при ку пља њу нов ца за по стра да ле у Ја па ну мо же те пра ти ти и пре ко Тви те ра, ко ри сте ћи та ко зва ни хе штаг #quakebook. Књи га ће се, при род но, пр во по ја ви ти у ди ги тал ној вер зи ји. Ивана Вујанов

kultura

dnevnik ОБЈАВЉЕНА „АУТОМОНОГРАФИЈА” МИОДРАГА ТАБАЧКОГ, ДОБИТНИКА НАГРАДЕ „ЈОАКИМ ВУЈИЋ”

Сценограф који надахњује редитеља Књига о раду сценографа и костимографа Миодрага Табачког „Аутомонографија„, у издању Књажевско-српског театра из Крагујевца, представљена је недавно у Атељеу 212 у Београду.Представник крагујевачког позоришта Александар Милорадовић подсетио је да је објављивање монографије део награде „Јоаким Вујић„, коју је Табачки добио прошле године за изузетан допринос уметности театра. Специфичност нове књиге је што је Табачки сам написао текст о свом раду и одабрао обиље илустрација, те отуда и наслов „Аутомонографија”. Од првог ангажмана у позоришту у Зрењанину 1973.овај уметник је креирао сценографије за више од 250 и костиме за више од стотину представа широм Србије, као и у Бугарској, Италији, Словенији, Хрватској, Немачкој... Управник Атељеа, редитељ Кокан Младеновић оценио је да је „Аутомонографија„ дивна и раскошна, додајући да је Табачки размазио колеге и публику па и после веома обимног опуса сви очекују још његових величанствених дела. „Он је сценограф који надахњује редитеља, мада уме да буде врло оштар на језику. Велики је уметник и занимљива личност која чини част нашем театру„, рекао је Младеновић. Глумац Небојша Дугалић, који је био у жирију за доделу награде „Јоаким Вујић”, истакао је да је

Табачки доживео да публика аплаудира његовој сценографији када се пред почетак представе диже завеса. Театролог Драгана Бошковић изјавила је да је Табачки стваралац чуда, који успоставља паралелни свет на сцени и нагласила да је драгоцено што је у књизи писаној у првом лицу отворио врата своје радионице. Историчарка уметности Ирина Суботић истакла је ликовну димензију у раду овог дипломираног архитекте богатог талентом, радним еланом и љубављу за театар.Она је оценила да је његова књига интересантна за читање, али још више за гледање. Графички уредник књиге Војислав Илић приметио је да би се та књига могла назвати и „Бест оф Табачки”. Он је додао да је монографија двојезична - на српском и енглеском, на 180 страна великог формата у колору и са тврдим повезом. Табачки је захвалио како на награди и објављивању књиге, тако и учесницима и публици на промоцији. „Хвала свима који мој рад прате и уживају у њему„, рекао је Табачки, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду и гостујући професор на универзитетима у САД и Великој Британији, једини уметник са наших простора који је заступљен у светској енциклопедији савремене позоришне уметности. (Танјуг)

Слобода на дасци Гао Сингђијан, Бегунци, режија Богдан Јанковић, Позориште младих Пишући „Бегнуце“, Гао Сингђијан је након хаоса нa Тјенанмену 1989, тенкова на улицама Пекинга, своје размишљање о људима, младим и старијим, мушкарцима и женама, пренео у понајвише филозофски интонираној драми троје судионика трагичних догађаја, који најчешће промене само оне који су у њима учествовали. Тако и Сингђијанови јунаци, свако на свој начин, беже из замке коју им је приредио систем. Чак и по цену да изгледају попут заточеног хрчка у оном точку што се окреће у празно. Појединачно, а о томе се овде ради, о благословено-проклетој индивидуалности и њеном утемељењу у субјективном, у Сингђијановој драми приказано је кроз три опште постављена лика - Младића и Девојку, којима се у магацину, где се склањају након погрома на Тргу, придружује онај судбоносни трећи, Мушкарац. Он је тај мудрац који ствари огољава и својом зрелошћу провоцира и уобличава антагонизме младалаштва, неспутаности, социјалних идеала, политичких стремљења... Невоља у представи „Бегунци“ Позоришта младих је то што се и овако већ исфорсирана драмска конструкција, самозадовољна на ниову текста, сва састављена „од себе сама“, од специфично азијске магичне поетичности, литерарне суптилности, у реалистичкој режији Богдана Јанковића, тачније њеној ненаметљивости, одсуству, форсирала још више, до граница пуцања, чинећи пишчеве химере

Разиграни „Фолк енд свинг” гућности да нешто ради. Мислим да би млади људи требало да имају наду и веру да постоји права љубав, али и да остану овде, јер треба да покушају да се изборе за себе у овој земљи. У овој разиграној представи ће се чути и фолк и свинг, како и гласи њен назив, односно биће мешавине мађарског и америчког фолка, напомиње Пушкаш и објашњава да плес неће бити класичан, већ стилизован. Золтан Пушкаш је већ режирао на дечјој сцени представу „Негде у Евро-

23

ПОЗОРИШТЕ

СУТРА ПРЕМИЈЕРА МЈУЗИКЛА НА ЂАЧКОЈ СЦЕНИ НОВОСАДСКОГ ПОЗОРИШТА / УЈВИДЕКИ СИНХАЗA

Мјузиклом „Фолк енд свинг“ у режији Золтана Пушкаша, и кореографији Ласла Бобиша, који ће сутра у 19 часова премијерно бити изведен, ђачка сцена „Шарене искрице“ Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз обележиће 15 година постојања. Размишљајући како да обележе ову лепу годишњицу, глумица Терезиа Фигура која води Ђачку сцену, рекла је да су одлучили да се обрате Ласлу Бобишу, светском прваку у степу који тренутно у овом позоришту ради кореогра-

petak1.april2011.

Кроз ову сцену прошли су многи садашњи глумци, који и данас сарађују са Ђачком сценом „Шарене искрице“.

- Сва деца, која су била чланови ове сцене, сусретала су се с изузетним уметницима – истиче Терезиа Фигура. – Деца су радила са веома квалификованим људима, и не само то, него су избегла овај веома брзи 21. век, који просто баца на улицу. Зато данашња омладина не уме да контролише све своје потенцијале, па све много често заврши у неком

још тврђим и удаљенијим. Две трећине представе, ради уверљивости опредељене да се изводи у полумраку, делује попут радио драме, сва тензија гради се на унутрашњем доживљају сценског го-

као Мушкарца био је грубост у цинизму с којим гледа на омладину, „њихову ствар“ и друштвену стварност уопште. Ервин Хаџимуртезић као Младић истиче дечачку наивност с којом се његов

и друштвено (не)коректну борбу за (мушке) идеале, женски члан је поље љубави, примарне страсти и осветљења једне другачије енергије, енергије у којој је рацио потиснут. Управо на том плану, на

лик баца час на улицу (у смислу ангажмана), час на девојку. Помало неодмерено средишње место у Јанковићевој режији „Бегунаца“, с много енергије и жеље заузима Вишња Обрадовић као Девојка, као „Кип слободе“ који се по сваку цену мора уздићи и кад је до гуше заглибљен. Ако мушки чланови посаде брода који тоне или тек плута као даска после бродолома, представљају политички

предвидивости женских каприца, претераној експресивности психозе, загриженој борби за властито ја, против шовинизма, лик Девојке Вишње Обрадовић одлази предалеко, а са њим доста често, на нивоу целе представе, драматика прелази у комику, осећајност у патетику, док филозофскопоетска разбокореност дела доживљава мелодраматичну ноту. Игор Бурић

Фото: Б. Лучић

Из представе „Бегунци”

вора и отворено асоцијативних силуета ликова. Прозаичност простора, копи-пејст метална и картонска „кулиса“ магацина, слабашни оф у којем бука тенкова више личи на првог комшију, баш као и други детаљи, нису баш допринели сценичности. У тако ускраћеној атмосфери, и глумци су ликове тумачили са упрошћеним нивоима њихових осмишљених потенцијала. Најјачи тон Ненада Пећинара

ИЗЛОЖБА У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ КЦ НОВОГ САДА

Минијатуре Доминике Морарију У Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада (Булевар Михајла Пупина 9) отворена је изложба минијатура сликарке из Вршца Доминике Морарију. Сликарка из Вршца Доминика Морариjу више од две деценије хода на танкој граници између појавног и измаштаног, између стварности и сна, између распричаног и неизрецивог. Велику пажњу придаје композицији и ритму, те брижљиво бира облике и знакове.Варијацијама цртица, тачкица и квачица њени полуапстрактни знакови прерастају у звезде, месеце, прозоре, шрафове, кишобране, а неки пут и ноте и виолинске кључеве. На овим мајушним сликама као да чујемо добовање кише, пуцкетање ватре, шум таласа и клијање првих висибака. Све је на њима у чекању и трајању. У тишини и музици- каже поводом ове изложбе Драгана Гарић - Минијатуре Доминике Морариjу плене невиношћу карактеристичном за дечије цртеже и буде асоцијације на детињство и игру. Као колажи састављени од сећања, слике вршачке уметнице буде осећај на нешто топло, блиско и интимно. Радове Доминике Морариjе можете посматрати и као минијатурни лавиринт, чији пут води до места где сте оставили детињство. Ако га пронађете, можда успете да дођете до детета у себи интуитив-

но схватите слику испред које стојите. Доминика Морариjу рођена је 1967. у Вршцу. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку за сликарство. Од 1990. има статус слободног уметника.Члан је СУЛУВ-а од 1996.године, а УЛУС-

а од 1997. године. Излагала је на 13 самосталних изложби у Сомбору, Новом Саду, Ресита (Румунија), Крагујевцу, Апатину, Београду и Вршцу. Учествовала је на више од 160 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је више награда. К. Р.

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Нови филмови Иствуда и Хила С пробе представе „Фолк енд свинг”

фију за још један мјузикл, да им помогне у раду на новој представи. Тако су се одлучили да то не буде класична представа, већ сценски спектакл, и представа је тако и настала из радионице о свингу коју је деци држао Ласло Бобиш.

- Смислили смо баш лепу причу за ову невербалну представу, у којој сам имао прилику да опет радим са Ласлом Бобишем – каже редитељ ове представе Золтан Пушкаш. - Прича је о нама, који живимо овде, о младом човеку који после средње школе или факултета не зна да ли да остане у Србији, или треба да побегне негде у иностранство, где има мо-

пи“ у којој је учествовало педесетак глумаца. И овог пута учествује бројни ансамбл, и што је још лепше, уз младе чланове ове сцене наћи ће се и неколико професионалних глумаца овог театра. У „Фолку енд свингу“ игра чак 43 деце различитих узраста, све до студената, не само академије већ и осталих факултета, а раме уз раме уз њих биће глумци Даниел Хуста, Габор Понго, Терезиа Фигура и Иштван Кереши. Ђачка сцена „Шарене искрице“ настала је по идеји педагога и неких глумаца Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз, да пруже прилику младима које привлачи театар, да се окушају у глуми.

негативном контексту. Ова наша деца покушавају да остану овде, међу нама, да уче од нас, и да покажу сво своје знање и потенцијале. Највећа награда на свету је што то знају и умеју, и на томе морам да се захвалим свим људима који су 15 година радили са нама, и Новосадском позоришту које је стално стајало иза нас, и давало нам простор и технику, без којих уопште не бисмо могли да функционишемо на овај, оволико професионалан начин како то успевамо у овом позоришту. Изузетно нам је драго што ова сарадња траје, и надамо се да ће још трајати. Н.Пејчић

Драма „Други живот” Клинта Иствуда и анимирано-играна комедија „Хоп„ Тима Хила на редовном су репертоару домаћих биоскопа, најавили су дистрибутери „Так” и „Тарамаунт”. Ново остврење прослављеног редитеља Иствуда, које је премијерно приказано на овогодишњем Фесту, доноси причу о троје људи који су имали, на различите начине, контакт са смрћу. Клинт Иствуд је поново стао иза камере и снимио је у продукцији Стивена Спилберга дирљиву драму у којој се преплићу три тотално различите судбине а које су уско везане за смрт и идејом да “постоји нешто” након ње. Џорџ, кога игра Мет Дејмон, има способност да комуницира са мртвима, али то сматра проклетством и избегава. На другом крају света, француска новинарка Мари (Сесил де Франс) преживела је разорни цунами и имала блиски сусрет са смрћу, који је уздрмао њен живот, док Маркус, ученик из Лондона, након трагичне смрти брата, почиње

да трага за одговорима.У потрази за истином, животи ће им се укрстити и заувек променити због онога што би могло или што постоји у „другом„ животу. Главне улоге у овој драми играју и Френки Мек Лерен, Џеј Мор, Брајс Далас Хауард. Комедија „Хоп„, у којој редитељ комбинује компјутерску анимацију и играни филм, представља причу о Ибију, сину Ускршњег Зеке, који не жели да наследи свог оца у припремању корпи са слаткишима, које се достављају деци широм света на ускршње јутро.Иби зато бежи у Холивуд у нади да ће остварити свој сан и постати бубњар. Тамо среће тридесетогодишњег Фреда, који је недавно остао без посла и одлучан је у томе да среди свој живот.Фред ће случајно ударити колима Ибија и биће принуђен да прими неубичајног „госта”. У филму играју или су гласове позајмили Расел Бренд, Џејмс Марсден, Хју Лори, Хенк Азари, Џек Мек‘Брејзер, Дејвид Хаселхоф.

24

Svet

petak1.april2011.

ZAH TEV ZA [I RE WE ZO NE EVA KU A CI JE OKO NU KLE AR KE „FU KU [I MA”

Vla sti ne mo gu da uklo ne 1.000 te la stra da lih TO KIO: Japan poja~ano kontroli{e nivo radijacije u okolini nuklearke „Fuku{ima 1” i preduzima mere za evakuaciju, kao {to je predlo`ila Me|unarodna agencija za atomsku energiju. Me|utim, Agencija poru~uje da bi trebalo pove}ati zonu evakuacije, odnosno, privremeno iseliti stanovni{tvo u radijusu od 40 kilometara oko nuklearne elektrane.

Zvani~nik Agencije Denis Flori obja{wava da je neuobi~ajeno visok nivo radijacije zabele`en u jednom selu 40 kilometara severozapadno od nuklearke, {to ukazuje da bi i zona evakuacije trebalo da se pove}a. Vladini zvani~nici napomiwu da se nivo radijacije neprekidno prati, ali smatraju da je, za sada, radijus

Te{ko}e zbog previsoke radijacije

evakuacije od 20 kilometara oko nuklearke dovoqno veliki. „Nemamo plan da odmah evakui{emo sve, ali prirodno, ako nivo

radijacije u zemqi i vodi i daqe bude visok, posta}e vrlo opasno po zdravqe, zato nastavqamo da motrimo situaciju”, rekao je vla-

din portparol Jukio Edano. Radijacija u morskoj vodi uve}ana je 4.385 puta, {to je najvi{i nivo izmeren posle havarije na reaktorima nuklearke, prenosi Kjodo.

Strah od radijacije spre~io je vlasti u Japanu da uklone 1.000 tela, `rtava zemqotresa i cunamija, iz ugro`ene zone oko nuklearke „Fuku{ima”.”Tela su bila izlo`ena visokoj radijaciji”, rekao je jedan od zvani~nika, a prenosi agencija Kjodo. Zvani~nici brinu kako da sakupe tela, strahuju}i da bi policajci ilekari mogli da budu izlo`eni visokoj radijaciji. Prema izvorima agencije Kjodo, ~ak ni kremirawe ne mo`e uni{titi radijaciju, dok bi sahrawivawe potpuno zagadilo tlo.

ALI JAN SA JU ^E OD AMERIKE PRE U ZE LA KO MAN DU NAD OPE RA CI JA MA U LI BI JI

Fog Ra smun sen pro tiv na o ru `a va wa po bu we ni ka BRI SEL: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen, nakon {to je Alijansa ju~e ujutro od SAD preuzela komandu nad vazdu{nim operacijama u Libiji, izjavio je ju~e da NATO ne podr`ava stav Va{ingtona i Londona da mandat Saveta bezbednosti podrazumeva dozvolu za naoru`avawe pobuwenika koji se bore protiv Moamera Gadafija.

Fog Rasmunsen je novinarima u Stokholmu rekao da je stav NATO da mandat UN podrazumeva „za{titu libijskog naroda, a ne

wegovo naoru`avawe”.Sa druge strane, Velika Britanija i SAD smatraju da bi sada{we rezolucije Saveta bezbednosti UN mogle da omogu}e stranim vladama da naoru`aju pobuwenike, uprkos embargu na isporuke oru`ja Libiji.Fog Rasmunsen je rekao da je „primio k znawu debate koje se vode u vi{e zemaqa, ali {to se NATO ti~e, Alijansa }e se koncentrisati na sprovo|ewe embarga na oru`je”, prenela je agencija AP. Od kako je ju~e u 8 sati po sredwoevropskom vremenu ko-

manda nad operacijama u Libiji preba~ena na NATO, Savez je postao jedini koji ima odgovornost za sve vazdu{ne i pomorske operacije u regionu. Fog Rasmunsen je naglasio da je uloga NATO u Libiji za{tita civila i dodao da, „kada i ako na{i vojni komandanti procene da su civili ugro`eni, oni }e preduzeti, u skladu sa rezolucijom UN, sve neophodne mere da ih za{tite”.

Operacijom iz NATO-vog operativnog centra u Napuqu komanduje kanadski general-pukov-

Anders Fog Rasmusen

nik [arl Bu{ar i za sada nema preciznih podataka o broju aviona koji u~estvuju u akciji.

Taj ni rat pro tiv Ga da fi ja TRI PO LI: Uprkos tvrdwama administracije Baraka Obame da ameri~ke snage ne}e kro~iti na tlo Libije, izvestan broj Amerikanaca je ve} nedeqama u toj zemqi, jer je predsednik SAD poslao specijalce Centralne obave{tajne agencije u tajnu misiju prikupqawa podataka o vladinim snagama. Informaciju o Obaminom tajnom ratu prva je objavila televizijska mre`a Ej-BiSi, navode}i da je grupa agenata CIA deo {ire, tajne, akcije zapada usmerene protiv Gadafijevih snaga. Osim Amerikanaca, za sada je izvesno da se u Libiji nalazi i nekoliko desetina agenata britanskog MI6.

Uloga Amerikanaca opisana je kao prikupqawe podataka o vladinim snagama o kojima Va{ington, navodno, zna jako malo, jer Napredovawe Gadafijevih snaga su ameri~ki {pijuni proteklih godina bili za- dinice, artiqeriju i rampe za lansirawe prookupqeni va`nijim problemima, kao i usposta- jektila. vqawe kontakata sa pobuwenicima Britanski Kontakti sa pobuwenicima su, su{tinski, mediji su, me|utim, u potpunosti otkrili ~ime deo potrebe da se doku~i identitet osoba koje se u Libiji bave wihovi agenti: MI6 navodi na- stoje iza ~itave pobune, ali i wihove spoqne vepade borbenih aviona na Gadafijeve oklopne je- ze, pre svega, jer se neki od vo|a ustanka povezu-

ju sa Hezbolahom u Libanu, ili ~ak sa samom Al Kaidom Osame bin Ladena.

Suo~eni sa lavinom optu`bi, Amerikanci i Britanci su u posledwa 24 ~asa gotovo u potpunosti obustavili vazdu{ne napade na isto~nom frontu, pa su pobuwenici bili prinu|eni na beg od bezmalo 200 kilometara.

Ta pauza u bombardovawu, koju neki pripisuju i pe{~anoj oluji, bila je, ~ini se, najve}i saveznik Gadafijevim trupama koje su na prilazima Sirti prosto pregazile ustanike i naterale ih na besomu~no povla~ewe. Pobuwenici su za ne{to vi{e od 24 ~asa pre{li put od pobedni~ke euforije do pani~nog bega pred salvama Gadafijeve artiqerije i tenkova koji su u sredu uve~e, jo{ jednom, do{li na prilaze Axdabiji Su{tinski, najve}i vojni problem pobuwenika predstavqa ~iwenica da u svojim redovima imaju oko 1.000 ozbiqnih boraca i masu naoru`anih doju~era{wih demonstranata, slabo imunih na strah koji proizvode dolaze}e rakete „grad” ili topovske granate.

dnevnik

KUVAJT

Vla da pod ne la ostav ku KU VAJT: Vlada Kuvajta ju~e je na vanrednoj sednici podnela ostavku, rekao je dr`avnoj agenciji Kuna Rudan al-Rudan, ministar za vladina pitawa. Do ostavke vlade do{lo je nakon {to su poslanici kuvajtskog parlamenta uputili zahtev za ispitivawe zamenika premijera zadu`enog za ekonomska pitawa, ministra spoqnih poslova i ministra informacija, koji su svi ~lanovi

vladaju}e kuvajtske porodice Al-Sabah, prenosi AFP. Parlamentarni izvori navode, kako prenosi Rojters, da je vlada podnela ostavku da bi izbegla ispitivawe trojice ministara u parlamentu..

Emir [eik Sabah al-Ahmad al-Sabah bi sada trebalo da ponovo imenuje premijera [eika Nasera al-Mohameda alSabaha za mandatara nove vlade, ocewuju izvori.

(Ta njug)

SIRIJA

Uki da we van red nog sta wa?

DA MASK: U Siriji je formiran pravosudni odbor koji ima zadatak da preispita ukidawe vanrednog stawa koje je u toj zemqi na snazi od 1963. godine, javila je sirijska dr`avna agencija SANA. Predsednik Sirije Ba{ar al-Asad, ~ija je partija Baas na vlasti skoro 50 godina, suo~ava se sa velikim pritiskom demonstranata koji od 18. marta protestuju protiv wegovog re`ima, zahtevaju}i politi~ke reforme, iskorewivawe korupcije i ukidawe vanrednog stawa. Organizatori su pozvali qude da se danas, posle molitve, okupe u jo{ ve}em broju, preneo je AFP. Aktivisti procewuju da je u sukobima demonstranta i snaga bezbednosti do sada poginulo vi{e od 130 qudi, uglavnom u Deri i Latakiji koja se nalazi na severu zemqe.

SAD

Stajn berg pod neo ostav ku VA [ ING T ON: Za me nik ame ri~ kog dr `av nog se kre tara Xejms Stajn berg pod neo je ostav ku, a za we go vog na sledni ka iza bran je Vi li jam Berns, dr `av ni pod se kre tar za po li ti~ ka pi ta wa. Dr `av na se kre tar ka Hi la ri Klin ton sa op {ti la je u sredu da }e wen za me nik Stan berg na pusti ti tu fun ci ju zbog aka demske slu `be na Uni ver zi te tu Si ra kjuz, gde }e bi ti de kan [ko le za javnu upra vu Mak svel. Na we go vo me sto }e do }i Berns, ko ji je tre nut no naj vi {e ran gi ra ni di plo ma ta od

ka ri je re i me |u naj i sku sni jim ~la no vi ma u slu `bi za spoq ne po slo ve, pre ne le su agen ci je.Berns je bio glav ni ame ri~ ki pre go va ra~ u ne u spe {nim na sto ja wi ma Va {ing to na da ube di Iran da pre ki ne svoj nuke lar ni pro gram, bio je ame ri~ ki am ba sa dor u Ru si ji i Jor da nu i po mo} nik dr `av nog se kre ta ra za pi ta wa Bli skog is to ka.

No vi za me nik dr `av nog se kre ta ra dok to ri rao je me |u na rod ne od no se na Uni ver zi te tu Oks ford i go vo ri fran cu ski, ru ski i arap ski je zik.

OBALA SLONOVA^E

Za u ze ti kqu~ ni gra do vi JA M U S U K RO: Sna ge ko je podr`avaju me|unarodno prizna tog pred sed ni ka Oba le Slonova~e Alasana Uataru, zauzele su kqu~ne gradove i upozorile Lorana Gbagboa, koji odbija da preda vlast, da }e u roku od nekoliko sati sti}i u wegovo upori{te Abixan.

Ambasador Obale Slonova~e u Francuskoj Ali Kulibali, koga je imenovao Uatara, ka`e da Uatarin tabor sada konroli{e tri ~etvrtine zemqe, preneo je AFP. Uatarine snage su ju~e uspostavile kontro lu nad ad mi ni stra tiv nim sedi{tem Jamusukrom, posle

~ega su krenule u pravcu juga i preksino} su u{le u kqu~ni grad San Pedro. Savet bezbednosti UN usvojio je preksino} re zo lu ci ju ko jom su uve de ne sankcije pora`enom predsedni~kom kandidatu Gbagbou i we mu bli skim qu di ma, zbog we go vog od bi ja wa da pre da vlast me|unarodno priznatom predsedniku Uatari.

Savet bezbednosti UN, u rezoluciji 1975, prvi put direktno ka`e da Gbagbo treba da ustupi vlast Uatari koga UN i sve zemqe sveta priznaju kao pobednika novembarskih predsedni~kih izbora.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL Nema~ki kancelar Angela Merkel i weni ministri }e u budu}e mo}i da putuju udobnije i sigurnije novim ‘’erbus’’ avionom, tipa 340 i takozvanojVIP-konfiguraciji, sa 143 mesta za putnike i 19 za posadu. Avion obuhvata nove norme za komfor pri putovawu ve}ih delegacija i na du`e staze. Poseduje kancelarski kabinet, konferencijsku salu i bolni~ka sobu.

EDU ARD [E VAR NAD ZE Lideri biv{eg SSSR-a u~inili su sve kako bi ga sru{ili umesto da ga sa~uvaju, izjavio je ju~e biv{i sovjetski ministar inostranih poslova i nekada{wi predsednik Gruzije Eduard [evarnadze.„Najvi{e se to desilo zbog sukoba dvojice lidera - Mihaila Gorba~ova i Borisa Jeqcina. Dugo je razmatrano da li je mogu}e zadr`ati Gorba~ova sa ograni~enim ovla{}ewima i „s wim se trgovalo“, ali je sve to izazvalo „obrnut efekat“.

SIL VIO BER LU SKO NI Italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je tokom posete ostrvu Lampeduzi, u trenutku kada se spremala evakuacija oko 6.000 afri~kih imigranata, da je na tom malom mediteranskom ostrvu, ju`no od Sicilije, kupio ku}u. „Oti{ao sam na Internet i potra`io ku}u na prodaju na Lampeduzi. Na{ao sam jednu, vilu ‘Dve palme’, koja je jako lepa i kupio je.

Tako }u i ja sada biti Lampedu`anin”.

Gor ba ~ov pri re dio gla mu ro znu ro |en dan sku `ur ku LON DON: Biv{i sovjetski lider Mihail Gorba~ov priredio je, povodom svog 80. ro|endana, u londonskom „Rojal Albert holu” glamuroznu humanitarnu zabavu kojoj je prisustvovao veliki broj poznatih li~nosti. Doma}ini ve~eri bili su preksino} holivudski glumci [eron Stoun i Kevin Spejsi, a za muzi~ki deo programa bili su zadu`eni Londonski simfonijski orkestar pod palicom ~uvenog ruskog dirigenta Valerija Gergijeva, operska diva Ketrin Xenkins i nema~ka rok grupa „Skorpions” koja je izvela svoj ~uveni hit iz vremena pada Berlinskog zida „Wind of Change”.

Kako prenose britanski mediji, Gorba~ov, koji je napunio 80 godina 2. marta, do{ao je na na proslavu „Gorbi 80 Gala” u dru{tvu k}erke Irine. Obra}aju}i se gostima, biv{i sovjetski lider je rekao da je dosta toga pro`iveo i video tokom

Mihail Gorba~ov na proslavi uz poznate zvanice

svojih osam decenija, iskusio te{ke, ali i sre}ne trenutke, govorio pred mnogo qudi, ali da nikad nije bio na jednom ovakvom skupu. Me|u VIP

gostima, koji su platili izme|u 200 i 114.000 evra da bi do{li na zabavu, bilo je puno vi|enih Rusa i Londonaca, kao i poznatih zvezda i poli-

ti~kih „te{ka{a” poput biv{eg „Terminatora” i guvernera Kalifornije Arnolda [varcenegera, biv{eg britanskog ministra inostranih poslova Dejvida Ovena, biv{eg lidera Solidarnosti i poqskog predsednika Leha Valense i izraelskog predsednika [imona Peresa.

Tokom ve~eri uru~ena je i nagrada „Gorba~ov” za „pojedince koji su promenili svet” koju je biv{i sovjetski predsednik nedavno ustanovio. Nagradu su dobili izumiteq Worldwide web-a Tim Berners Li, medijski mogul i osnova~ Si-En-Ena Ted Tarner i 25.godi{wi kenijski in`ewer Evans Vandongo. Novac prikupqen na gala ve~eri bi}e poklowen humanitarnim organizacijama, me|u kojima je i „Fondacija Raisa”, koja nosi ime Gorba~ovqeve supruge, preminule 1999. godine.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

ZAH TEV IZ BE GLI^ KIH UDRU @E WA I KLU BO VA

Za ula zak Hr vat ske u EU, ali kad is pu ni oba ve ze BE O GRAD: Predstavnici 100 izbegli~kih udru`ewa i zavi~ajnih klubova podr`avaju potpisivawe ugovora o pristupawu Hrvatske EU, ali pod uslovom da pre toga na pravi~an na~in re{i sve wihove zahteve iz peticije koji se ti~u stanarskih, imovinskih i dru-

skih prava Srba”, kazao je Linta, reaguju}i na stavove koje je hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izneo preksino} u intervjuu Radiotelevizije Vojvodine.

Josipovi} je izjavio i da su pitawa izbeglica ogroman dru{tveni problem koji svi prepoznaju i da je

Predsednik Koalicije izbegli~kih udru`ewa u Hrvatskoj Miodrag Linta

gih ste~enih prava, izjavio je ju~e predsednik Koalicije izbegli~kih udru`ewa u Hrvatskoj Miodrag Linta. „Smatramo da Republika Hrvatska treba prvo da re{i imovinske i mnoge druge probleme stotine hiqada izbeglih i prognanih Srba i gra|ana Srbije kojima su uskra}ena qudska prava, a onda postane ~lanica EU”, rekao je Linta Tanjugu. „Na`alost, Hrvatska primewuje dvostruke ar{ine kada je re~ o po{tovawu osnovnih ste~enih i qud-

za izbeglice najboqe da Hrvatska {to pre u|e u EU. Pritom je naglasio da obnova razru{enih domova, otvarawe novih radnih mesta i obezbe|ivawe egzistencije nije problem samo za srpsku izbegli~ku populaciju, jer su se s istim problemima suo~ili i Hrvati.

Linta, me|utim, podse}a da je ozbiqno re{avawa problema izbeglih Hrvata po~elo odmah po okon~awu rata 1995. godine, pa su tako u najve}oj meri i re{ena najva`nija pitawa kao {to su povratak, obnova ku}a, izgradwa infrastrukture

u selima, zapo{qavawe...„Nasuprot tome, ogromnom broju izbeglih i prognanih Srba, ali i gra|ana poreklom iz Hrvatske i onih iz Srbije, nije vra}ena pokretna i nepokrena imovina, ukqu~uju}i poslovne prostore”, objasnio je Linta.

Nije izvr{ena, kako je kazao, ni revizija ugovora o razmeni ku}a i stanova, koji su sklopqeni pod pritiskom i pretwama za vreme rata.

Pored toga, nisu vra}eni stanovi na koje su imali stanarsko pravo, a koji su oduzeti u sudskim postupcima na nezakonit na~in, nisu obnovqeni privredni objekti koji su sru{eni posle hrvatskih vojnih operacija „Bqesak” i „Oluja”, naveo je on.

Izbeglim i prognanim Srbima i gra|anima Srbije nisu obnovqene ku}e ili vikendice, sru{ene u teroristi~kim akcijama 1991/95. u urbanom delu Hrvatske, gde nije bilo rata, niti je obavqena wihova pravi~na naknada. Nisu ispla}ene dospele penzije, nije vra}ena devizna i dinarska {tedwa, a izbegli i prognani Srbi iskqu~eni su iz procesa privatizacije, podsetio je Linta, istakav{i da, uz sve to, „hrvatsko pravosu|e ne tretira ratne zlo~ine protiv Srba i Hrvata na isti na~in”. „Hiqade Srba osumwi~eni su, optu`eni ili osu|eni za ratne zlo~ine bez ~vrstih dokaza”, rekao je Linta, a na podru~ju Hrvatske 16 godina po okon~awu rata jo{ ima vi{e od 600 grobnih mesta s posmrtnim ostacima Srba koji jo{ nisu ekshumirani, ni identifikovani.

HRVATSKA

Ot pis sud skih potra `i va wa do 5.000 ku na ZA GREB: Hrvatska vlada je odlu~ila da otpi{e sva potra`ivawa do 5.000 kuna (677 evra) pravnim i fizi~kim licima kako bi smawila broj gra|anskih parnica na sudovima, {o je cena koju Hrvatska mora da plati da bi zavr{ila pregovore s Evropskom unijom do kraja juna, pi{e „Jutarwi list”.

U dokumentu koji je vlada kao akcioni plan izradila da {to pre zatvori Zagreb sporno poglavqe o pravosu|u u osnovnim pravima koje je uslov za zatvarawe pregovora o ~lanstvu u EU i koje je 24. marta poslala u Brisel, otpis svih potra`ivawa do 5.000 kuna je jedna od stavki u kojima se navodi {ta je vlada ve} u~inila po pitawu pojedinih kriterijuma i {ta namerava da u~ini u narednih nekoliko sedmica. Naveden je i vremenski rok za ispuwava-

we kriterijuma, a navode se i lica odgovorna za ispuwavawe. U kriterijumu koji se odnosi na ja~awe nezavisnosti i profesionalnosti u sudstvu, navodi se da }e dodatna imenovawa sudija i advokata biti obavqena do 15. maja, a odgovorni za taj proces su Dr`avno sudsko ve}a i Dr`avno advokatsko ve}e. U kriterijumu koji se ti~e poboq{awa efi-

kasnosti sudstva, zahteva se smawewe broja sudskih predmeta.

U planu se navodi utvr|ivawe broja predmeta u kojima je Hrvatska stranka te utvrditi mogu}nosti gde se mo`e posti}i dogovor, kao i da su u ~etiri suda s najve}im brojem slu~ajeva, Zagrebu, Osijeku, Rijeci i Splitu, utvr|eni predmeti s malim potra`ivawima.

Vlada je 25. marta donela odluku da se u tim slu~ajevima sprovede poravnawe ili da se odbace. U kriterijumu koji se odnosi na su|ewe za ratne zlo~ine, zahteva se da se pokrenu postupci u slu~ajevima koji dosad nisu pokrenuti. U planu se isti~e da je 11. februara usvojena strategija za istrage i procesuirawa ratnih zlo~ina po~iwenih od 1991. do 1995.

Usvojen je i plan primene, pi{e list.

(Ta njug)

MAKEDONIJA

Po pis sta no v ni {tva na je sen SKO PQE: Umesto u aprilu, popis stanovni{tva u Makedoniji bi}e odr`an na jesen. Izmenama u Zakonu o popisu, usvojenom pre dve sedmice, na predlog vladaju}ih stranaka VMRODPMNE i DUI, popis je odlo`en za oktobar.U toku priprema popisa pojavili su se problemi zbog podeqenih stavova unutar Dr`avne popisne Skopqe komisije o procentualnoj etni~koj zastupqenosti onih koji }e raditi na terenu.

Predstavnici albanske i turske zajednice napustili su rad Komisije, jer nije bio prihva}en wihov predlog. Ujedno, i na oglas za one koji }e raditi na terenu iz albanske etni~ke zajednice, umesto

tra`enih 16.500 kandidata, prijavilo se samo 600. Ipak, glavni razlog za odlagawe popisa je odr`avawe prevremenih parlamentarnih izbora, ~iji datum jo{ nije zvani~no odre}en, ali je makedonski premijer Nikola Gruevski najavio da }e se najverovatnije odr`ati 5. juna. Prema posledwem popisu, u

2002. godini u Makedo ni ji je `i ve lo 2.022.547 stanovnika.

Od toga, pripadnika srpske etni~ke zajednice ima 35.939, {to je 1,78 odsto stanovni {tva u ze mqi.

Upore|eno sa popisom iz 1994. godine registrovano je smawewe broja pripadnika srpske zajednice u Makedoniji, po{to se tada 2,08 odsto stanovnika izjasnilo kao Srbi. U dve od ukupno 85 op{tina u zemqi, Staro Nagori~ane i ^u~er - Sandevo, srpska zajednica ~ini vi{e od 20 odsto stanovni{tva i zbog toga je srpski, zvani~ni jezik.

Ina~e, prema posledwem popisu, srpska zajednica ima najvi{e visokoobrazovanih qudi.

petak1.april2011.

25

Sa vez lo go ra {a BiH pr o tiv ]o si }a BA WALU KA: Savez logora{a BiH krajem sedmice }e predati kriiv~ne prijave protiv biv{eg predsednika nekada{we Savezne Republike Jugoslavije i akademika Dobrice ]osi}a, wegovog naslednika na funkciji

{efa biv{e SRJ Zorana Lili}a i biv{eg predsednika Crne Gore Momira Bulatovi}a.

Kako prenose sarajevski mediji, kriiv~ne prijave }e podneti jer smatraju da su kao ~lanovi Vrhovnog saveta odbrane „u~e-

Dobrica ]osi}

stvovali u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu protiv BiH”. ]osi}a, Lili}a i Bulatovi}a terete da su me|u ostalima pomagali Vojsci Republike Srpske (VRS) kr{e}i embargo na uvoz naoru`awa u BiH. Predsednik Saveza logora{a BiH Murat Tahirovi} je rekao sarajevskim medijima da }e tut`ila{tvu BiH predati na postupawe i krivi~ne prijave protiv 37 istra`iteqa i ~uvara logora u Srbiji, [qivovica - Mitrovo poqe. Sarajevski mediji podse}aju da je hrvatski ~lan u Predsedni{tvu BiH @eqko Kom{i} pre dve godine uputio zahtev Tu`ila{tvu BiH za pokretawe krivi~nog postupka i raspisivawe Interpolove poternice za ]osi}em i Lili}em.

CRNA GORA

Man di} ne gu bi dr `a vqan stvo?

POD GO RI CA: Predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapi} negirao je tvrdwe da se protiv lidera Nove srpske demokratije Andrije Mandi}a vodi postupak za oduzimawe dr`avqanstva Crne Gore, jer poseduje dr`avqanstvo Srbije.

Krivokapi} je to saop{tio novinarima nakon {to su predstavnici NSD-a napustili radnu grupu za pripremu novog izbornog zakona jer se protiv Mandi}a navodno vodi postupak za oduzimawe crnogorskog dr`avqanstva. Predsednik crnogorske skup{tine rekao je da je od Ministarstva unutra{wih poslova dobio odgovor da se protiv Mandi}a ne vodi takav postupak, iako je on dr`avqanstvo Srbije stekao 2007. godine.

Oduzimawe crnogorskog dr`avqanstva Mandi}u ranije je najavio pomo}nik ministra unutra{wih poslova za upravne unutra{we poslove Osman Suba{i}. „Zakon jasan, jer je Andrija Man-

Andija Mandi}

di} srpsko dr`avqanstvo dobio nakon 3. juna 2006. godine, i wemu }e, kao i Predragu Popovi}u, lideru Narodne stranke, biti oduzeto crnogorsko dr`avqanstvo”, rekao je Suba{i}.

Prema zakonu Crne Gore, dvojno dr`avqanstvo ne mogu da imaju we-

ni gra|ani koji su dr`avqanstvo druge dr`ave stekli posle progla{ewa nezavisnosti 3. juna 2006. godine, osim u slu~aju postojawa ugovora o dvojnom dr`avqanstvu.

Crnogorsko dr`avqanstvo je nedavno oduzeto Predragu Popovi}u, predsedniku Narodne stranke.

Po pis kao pred iz bor na kam pa wa POD GO RI CA: U vi{e dr`ava regiona danas po~iwe popis gra|ana. U Crnoj Gori predpopisna atmosfera podse}a na politi~ku kampawu. U kampawu se ukqu~ila i Mitropolija Crnogorsko primorska koja je izdala precizna uputstva vernicima kako da popune popisni listi}.

Gra|ani Crne Gore su prethodnih dana videli pravu politi~ku kampawu, emitovani su spotovi, odr`avani strana~ki skupovi , a {tampane su i posebne bro{ure o naciji i jeziku, a ~ule su se i neprimerene izjave a jednom opozicionom lideru oduzeto je i dr`avqanstvo. Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} ovcenio je da je u pitawu „o~igledna politi~ka kampawa“ i da je je sve o~iglednija {to vi{e akteri govore da je nema.

Ranko Krivokapi}

U kampawi nisu bili aktivni samo politi~ki predstavnici Albanaca. Albanska alternativa ocenila je da je u Crnoj Gori u toku politi~ka kampawa koja za ciq ima direktan uticaj na gra|ane. „Nau~no je dokazano da su

potrebne hiqade godina da se promeni genetski kod. U Crnoj Gori je to na`alost mogu}e u trenutku, dobijawem uverewa o nacionalnoj pripadnosti“, navodi se u saop{tewu Albanske alternative.

Su dar bro do va u lu ci Kon stan ca na Cr nom mo ru BU KU RE[T: Turski teretni brod sudario se ju~e sa dva lu~ka broda pri ulasku u crnomor-

Turski brod (arhivski snomak)

sku luku Konstancu u jugoisto~noj Rumuniji, a u sudari nije bilo `rtava, saop{tile su lu~ke vlasti. Nesre}a se dogodila kada je turski brod „Gokan Kiran” uplovqavao u luku radi utovara robe i direktno se sudario s motornim brodom „Olimp” i bar`om za gorivo, potvrdio je {ef kapetanije Aleksandru Mezei agenciji A|erpres. Posle pogre{nog pokreta turskog broda, „Olimp” je bio pritisnut uza zid brane i potpuno je uni{ten, dok je bar`a o{te}ena, ali i daqe pluta na povr{ini, dodao je Mezei.

Brod „Gokan Kiran”, duga~ak 194 metra, bezbedno je privezan uz dok gde ~eka procenu o{te}ewa u udesu. Prilikom udesa more nije zaga|eno.

26

iz drugog ugla

petak1.april2011.

dnevnik

Нови верски покрети у САД Glas Amerike

О

самдесетих и деведесетих година, еванђелисти у САД су се окупљали у такозваним „мегацрквама“, како би исповедали своју веру у великим групама, које је одликовао друштвени и политички конзервативизам. Сада, нова генерација еванђелиста и других хришћана тражи другачије, личније искуство, уз другачији политички тон. Они се окупљају у интимнијим окружењима, као што су локални кафићи, попут једног у предграђу Вашингтона. Недеља је јутро у кафеу „Џемин Џава„ у месту Вијена у Вирџинији. Група људи окупила се у задњем делу кафића, како би се молила. Јасно је да ово није обична црква. То је нови начин вероисповести који је проистекао из еванђелистичког хришћанства – а зове се Emer ging Church – црква у настанку. Ова конкретна група назива се „Заједничка трпеза“ (Com mon Ta ble“). Њени чланови су претежно млади, а многи су у животној фази када заснивају породицу. Мајк Ставланд је један од организатора „Заједничке трпезе“. „Људи траже личну интеракцију са хришћанском традицијом, желе да имају нешто у чему могу да учествују, што су слободни да разумеју, па чак и погрешно разумеју.“ Еванђелисти и други фундаменталисти посматрају хришћанску

Библију као дословну истину. Пре само једне генерације, окупљали су се у црквама чије се чланство мерило у хиљадама. Такозване „мегацркве“ имале су харизматичне пасторе који су држали ватрене проповеди на теме попут абортуса или хомосексуалности. Али, Црква у настанку одступа од свега тога. Никоме се не говори у шта да верује. Уместо тога, постоје дискусије. Ове недеље, тема

су била људска права, и предводница молитве, Ејми Мофит, прочитала је једно анонимно признање. „Заиста ме заболи кад видим да људи око мене поричу да расизам и даље постоји.“ Мајк Ставланд каже да је у реду довести у питање све – па чак и најосновнија начела хришћанства. „Ја то сматрам искреношћу – када имамо сумње да их изрекнемо, када имамо веру да кажемо да имамо веру, али све у свему да будемо у стању да прихватимо свачије ставове.“ И тако се у овом кафеу окупља група младих, посвећених људи који траже нови начин да испове-

дају своју веру. Жена која води службу је нешто што се не може видети у великим црквама. Ејми Мофит каже да је десничарска политика многе присутне вернике одбила од мега-цркава. „То је било заиста непривлачно и ... када мислим на политизацију ове цркве, мислим на политичку структуру цркве као институције која неизбежно води борби за моћ и питањима везаним за новац. Мени је заиста важно што у нашој цркви ми то избегавамо.“ Млади Американци све више одбацују традиционалне цркве. Једна студија је установила да се број оних старих између 18 и 29 година који кажу да се не поистовећују ни са једном вероисповешћу више него удвостручио у последње две деценије. На презентацији те студије, професор универзитета Нотр Дам, Дејвид Кембел, навео је да покрет Цркве у настанку не мора да буде оно што ће привући такве младе људе. „Но, баш као што је „мегацрква“ у свом садашњем облику обновила осећај припадања цркви и људима пружила осећај заједнице у време када друге, грађанске институције то нису успевале - можда ће ова Црква у настанку, или пак неки други покрет – то исто учинити за ове младе људе.“ Стручњаци кажу да би, на крају, овај покрет у настанку могао да подели америчке еванђелисте, али је такође можда најбоља нада да се млади – којима се не допада политизована религија – врате цркви, па макар и у локалном кафићу. Џером Соколовски

У моди је бити Абориџин Herald san

Д

обро дошли у земљу’’ - церемонија коју су Абориџини установили у парламентима, као и на финалу Аустралијске фудбалске лиге, „узнемирујућа је” и „изазива расну поделу” ставови су колумнисте „Хралд сана” Ендрјуа Болта, које је изнео на данашњем суђењу. Болт је рекао да је „нова традиција’’Абориџина - „власника аустралијске земље” уведена без

јавне расправе и део је тренда активизма којом се деле Аустралијанци на „праве становнике” и „досељенике”.

- Цео концепт традиционалног власништва и добродошлице у земљу је заснован на расним предрасудама којима се противим већ дуже времена - рекао је Болт Савезном суду. - То изазива екстремне поделе на расној основи. Против овог новинара тужбе је поднело девет активиста који га туже за повреду Акта о расној

дискриминацији. Они тврде да их је Болт у својим текстовима окарактерисао као „професионалне Абориџине” који су се самопрозвали за „чистокрвне Абориџине”, како би на основу тога стекли финансијску корист на уштрб других Абориџина. Међу девет тужитеља налазе се активисткиња Пет Иток, Џеоф Кларк, бивши члан Абориџинског и комитета за Торис Страт острво, уметник Бинди Кол, академик Лариса Беренд, писац Анита Хајс, здравствени радник Лиен Енок, стручњак за абориџински језик Грејем Еткинсон, академик Вејн Еткинсон и адвокат Марк Мекмилан. Херман Боренстин, адвокат абориџинске деветорке, рекао је да је Болт питао госпођу Иток на блогу „ко јој је дао право да ми жели добродошлицу у земљу”, иако је она само позитивно означила традиционалну абориџинску церемонију. Беоренстин је рекао да прихватање традиције добродошлице коју спроводе Абориџини нема никакве везе с питањем да ли је неко Абориџин или не, као и да је председник Савезног парламента такође прихватио ову добродошлицу, иако није Абориџин. Проблем је настао јер су у питању истакнути Аустралијанци који су се доскора изјашњавали као белци, а сад се позивају на абориџинске корене. Како Болт истиче, сада је у моди имати црно порекло, и многи се тиме користе, често измишљајући домородачке претке.Суђење се наставља.

Канада без планова евакуације Bi-Bi-Si

С

итуација у Јапану и реакција других држава при евакуацији својих држављана из угроженог подручја, навела је заинтересоване да провере каква су права канадских држављана у таквим случајевима. Испоставило се да Канада нема званично регулисану политику о томе када и којим приликама ће евакуисати Канађане из угрожених зона. Клод Рошон, портпаролка Министарства за иностране послове и међународну трговину, каже да се ситуација разликује од земље до земље. Уколико се ради о случају који захтева евакуацију, онда је

устаљена пракса да се обезбеди превоз канадских путника до најближе сигурне зоне. У Јапану, то је значило превоз аутобусима из Сендаија до Токија и ништа више, јер има могућности да се из Јапана отпутује комерцијалним превозом. Посланик НДП-а Пол Дјуар верује да ће многе изненадити чињеница да влада нема законску одговорност да заштити канадске држављане у иностранству. Представници дипломатских мисија у иностранству раде све што што могу да буду у служби канадских држављана, али се неретко дешава да немају довољно људских или материјалних ресурса да у томе и успеју, сматра он.

У иностранству, међутим, има и канадских држављана који су то само на папиру, пошто већ годинама живе ван Канаде. Заступници поштовања пореских обвезника сматрају да они, будући да на другом месту плаћају порез, не могу да очекују да о трошку Канаде буду евакуисани у кризним ситуацијама. Боб Ботвел, из програма за међународне односе при Универзитету у Торонту, каже да је дужност владе да штити своје грађане, те да влада која то не ради губи своју легитимност. Сличан став има и посланик Ден Мектиг, либерал, који наглашава да је Канађанин увек Канађанин.

Жене су као мушкарци – само су јефтиније Doj~e vele

Ж

ене у Немачкој морају да раде до 25. марта нове године да би зарадиле онолико колико су мушкарци зарадиле претходне године. По томе је Немачка при дну Европске уније и зато су жене и јуче подсетиле на неједнакост. Мушкарци у Немачкој имају просечно за 23 одсто веће плате од жена. То значи да за исте паре годишње морају да раде три месеца мање. Та разлика је у руралним деловима Немачке, где живи око 13 милиона људи, већа за 10 процената у односу на градове, каже Габријеле Штурм из Савезног института за урбанизам и просторно планирање. који живе у руралним подручјима углавном су задовољни својим традиционалним начином живота. Истовремено, тамо 40 одсто жена има само повремене послове, а то значи да зарађују мање од 400 евра месечно.“ Подела улога у породицама на селу и даље је често она класична – мушкарац ради, иде аутомобилом на посао у град, а жена је задужена за децу и домаћинство. Пошто у продуженом боравку у школама обично нема довољно места, женама остаје мало времена за неки плаћени посао. Зато оне обично траже посао који могу да обављају од куће.

Интернет је олакшао ствари Са појавом интернета ситуација је олакшана и оне могу на тај начин да понуде своје производе и услуге. Удружење жена са села систематски подржава отварање такозваних „сеоских интернет-портала“, каже председница тог удружења Бригите Шерб. Оно подржава све жене које живе на селу, а не само оне које се баве пољопривредом.

Жене одлазе са села

„Ту се могу пронаћи огласи жена са села које нуде најразличитије врсте услуга – од рада у кафићу до веб-дизајна, од организације дечијих рођендана у сеоском дворишту до коор-

Инге је пољопривредна инжењерка и радила је у фирми недалеко од места у коме је живела. После рођења другог детета се преселила и свакодневно је до

динације маркетиншких акција. Жене су веома креативне када је реч о новим производима и новим услугама. Нама је потребна структура која омогућава да се њихове идеје спроведу у делу.“ То углавном нису стална радна места, али су жене са села из нужде научиле како да искомбинују више мањих послова одједном. Раде на фарми, продају млеко и јаја, изнајмљују собе или станове за одмор преко викенда… Удружење жена са села нуди обуку у веб-дизајну за младе мајке и до сада су ту шансу искористиле 44 жене. Једна од њих је Инке ШтутЈирс. „Годину дана смо похађале курс веб-дизајна и истовремено ишле на обуку за самозапошљавање што подразумева разговор са клијентима, реторику и слично. Дакле, нисмо се обучиле само технички већ и за самосталан рад од куће.“

посла путовала по два сата. То је за мајку са двоје мале деце било превише, морала је да се одрекне сталног посла. Инке се након студија вратила на село, а то не раде баш све младе жене, каже Габријеле Штурм из Инситута за урбанизам и просторно планирање. „Реченица типа: ’Морам да се преселим због посла’, показује да руралне заједнице и даље пате због недостатка могућности за запошљавање. Поред тога, младе жене су далеко мобилније од младих мушкараца и знатно брже се одлучују за одлазак у град. Због тога у неким окрузима на сто мушкараца старости од 18 до 30 година долази мање од 80 жена тог узраста.“ Ситуација ће наставити да се погоршава докле год се понуда послова за жене у руралним подручјима не побољша. Већ сад је у појединим селима тешко пронаћи пошту или банку па чак често нема ни школе нити било какве институције културе, каже

председница Удружења жена села Бригите Шерб. „Рурална подручја имају будућност само ако успемо да на селима задржимо младе и образоване жене. Са сваком женом

која напусти село, одлази и једна потенцијална породица.“

Зашто је поштар бољи од поштарке? Истовремено, и даље постоји неједнакост у платама и у градовима. Жене у банкама зарађују 30 процената мање од мушкараца, куварица има за 40 одсто мању плату од кувара, а поштарка два процента мање од свог колеге. Немачко удружење правница захтева једнаке плате за исти рад. „Потребан нам је приступ подацима из платних система и потребно је да тиме руководе други људи, а не они који су то чинили до сада“, каже Хајде Пфар из поменутог удружења. Након усвајања закона који гарантује једнаку плату за исти посао, у Швајцарској и Канади су помаци коначно видљиви – просечна плата жена се повећала. Хенријет Вреге Иван Ђерковић

dnevnik

oglasi

petak1.april2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak1.april2011.

dnevnik

S tugom i bolom obave{tavamo da je u 64. godini preminuo na{ voqeni

Miodrag Mili}evi} Sahrana je danas, 1. 4. 2011. u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Milena sa decom.

25566

Posledwi pozdrav tati i dedi

voqenom

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru iza Sajma, ul.

Branka Baji}a 66. Telefon 065/8-265-231.

25542 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru iza Sajma, ul.

Branka Baji}a 66. Telefon 065/8-265-231.

25542

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 063/47-57-65.

25392

PRODAJEM useqivu garsoweru na drugom spratu 25m2 u Prezidentovoj zgradi u Ul. Futo{ki put br. 1.

Telefon: 063/47-57-65.

25393

FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, placevi, 1.900 i 1.700m2, put, struja, lep pogled.

Telefon 069/18-26-726.

25337 PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 37m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

25391

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e. Dostava na adresu, povoqno. Tel.: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

24794

OTKUP zlata, srebro, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (rolex...), zalagaonica - pozajmice! Telefon 021/661-09-16, 064/5150-777. Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod.

Tel.: 6618-846, 063/8485495.

25478

voqenom

Miodragu Mili}evi}u

Sin Mario, snaja Jelena, unu~ad Nemawa, Vladimir i Sofija.

Deda Bogdan i baba Quba iz Ba~a sa porodicom.

25567

25569

voqenom

Posledwi pozdrav prijatequ

Miodragu Mili}evi}u

Miodragu Mili}evi}u

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546. 22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

25560

pozdrav

Miodragu Mili}evi}u

Posledwi pozdrav tati i dedi

BUKOVAC, plac 4.200m2, asvalt, struja, voda, kanalizacija, telefon, kablovska, internet, idealan na glavnom putu, cena 10E/m2. Telefon: 064/639-76-41.

24172

Posledwi zetu

]erka Jasna, zet \or|e, unu~ad Jovana, Ratko, Bogdan, Todor i Matej.

Prija Mila sa porodicom.

25568

25570

POMEN U subotu, 2. aprila 2011. godine navr{ava se 40 dana otkako si oti{ao u ve~nost.

POMEN Dana, 1. aprila 2011. godine navr{ava se 40 dana od kako je preminuo na{ dragi

Novak Grbi} Bi}e{ uvek u na{im mislima i srcima. Po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju.

Tuga i bol sve ve}i.

Tvoji: mama, tata, brat, snaja i sinovac Grbi}i i kumovi Vuki}i.

Milorad Jeki} Pomen obele`avamo 1. 4. 2011. godine, u 10 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki.

25563

O`alo{}ena porodica Jeki}.

25573

U subotu, 2. 4. 2011. godine obele`i}emo godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Milanku Grbi}u Hvala ti za qubav, radost, razumevawe.

Hvala ti {to si postojao za nas.

Uspomenu ~uvaju sa qubavqu: supruga Dragica, }erke Vawa i Tawa sa porodicom.

25476

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi kom{iji

Umrla je na{a draga majka i baka

pozdrav

dragom

petak1.april2011.

Danas, 1. aprila navr{ile su se 2 godine otkako nas je napustila majka i baka

29

[ESTOMESE^NI POMEN

Gordana Sladojevi} Nade`da Mladenovi}

25. 2. 1961 - 7. 9. 2010.

Sahrana je danas, 1. 4. 2011. godine, u 13 ~asova, polaskom iz Pravoslavne crkve u Beo~in Selu.

O`alo{}eni: sin Slobodan, unuk Marko i snaja Marija.

Miodragu Mili}evi}u

Zorka Baj~eti} ro|. Bjelica Uvek je u na{im mislima.

Porodica Erceg.

K}erka Daniela i sin Veselin sa porodicama.

25545 25527

25536

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kad nas je napustila na{a draga koleginica

Umrla je na{a draga majka i baka

Nade`da Mladenovi}

Zorica Crni}

1926 - 2011.

@ivi{ u na{im srcima.

Uspomene i se}awa ostaju, s qubavqu ih ~uvamo zauvek od zaborava.

Tvoje koleginice iz kancelarije: Ila, Vera, Mileva, Buba, Draga, Jela i Marija.

Neute{ni: sin Todor, unuk Sini{a i snaja Olgica.

25547

Posledwi pozdrav

3 POMEN Na{ voqeni suprug, otac, deka i tast

dr Du{an Atanackovi}

@iletu

od porodice \uri}.

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom suprugu i ocu

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN I PARASTOS

oti{ao je tiho od nas pre {est meseci. Te{ko je poverovati da ga vi{e nema, ali u na{im srcima i mislima je ve~no prisutan.

Parastos }e se odr`ati 2. aprila u Sabornoj crkvi.

Wegovi najmiliji.

25516

25503

25533

2000 - 2011.

Za qudskost i plemenitost, za po{tewe i dobrotu, za sve ti hvala. ^uvamo te od zaborava zauvek.

Tvoji najmiliji: suprug @eqko, sinovi Darko, Sa{a i Ne{o, mama Mara Pilipovi}, brat Darko i mnogobrojna rodbina i prijateqi.

Poseti}emo wen grob 2. aprila, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

25526

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{oj dragoj supruzi, majci i snaji

\or|e - Mi{a Mihwak

Du{anu Todi}u

Pomen }emo obele`iti 2. 4. 2011. godine, u 11 ~asova.

Dragi sine, sa sobom si odneo deo nas, na{u radost, sre}u i ostavio ve~nu ranu. Uvek voqen i nikada zaboravqen, `ivi{ u na{im srcima.

Tvoji neute{ni roditeqi.

25408

Posledwi pozdrav

Nemawi Danilovi}u Zori Crni} Osmehom dane ~inimo vedrim.

Pogledom jedni druge osna`imo.

Zagrqajem pru`imo utehu.

Pred san pogledamo u najsjajniju zvezdu i znamo da si tu.

Zauvek tvoji: Tawa, Una i Nixa.

obele`i}emo u subotu, 2. 4. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tom prilikom }emo se okupiti oko wene ve~ne ku}e da joj jo{ jednom odamo po~ast i po{tovawe za svu qubav i dobrotu i da joj ka`emo da je nikada ne}emo zaboraviti.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. 3. 2011. godine, posle te{ke bolesti preminula na{a draga

@ivku Popovi}u od porodice Luburi}.

25480

25493

Posledwi pozdrav Arpadovoj majci

Velike su boli neme...

^ETRDESETODNEVNI POMEN Te{ko je nau~iti `iveti bez tebe, dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u na{im srcima!

Uvek }e je voleti weni najmiliji: Jelena, Milovan i Miqa.

25507

25499

Milivoju Gr~i}u

obele`i}emo danas, 1. aprila 2011. godine, u 11 sati.

Dragi na{ brate, napustio si nas iznenada bez re~i i pozdrava, da ve~no tugujemo.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji: sestra Du{anka Stojakovi} i brat Radivoj Todi} sa porodicama.

@ile

3

Er`ebet Taka~i Kolektiv Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

od: Mare, Ive, Bise i Goge sa porodicama.

Tvoj iznenadni odlazak ostavio je neprolazan bol u na{im srcima.

Po~ivaj u miru.

Kumovi Popovi}i.

Zoranka Bawac ro|. [ugi} U subotu, 2. 4. 2011. godine, u 11 ~asova obi}i }emo tvoju ve~nu ku}u.

Sin Bata i k}i Biqana sa porodicama.

25484

932/P

25479

25506

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Danas, 1. aprila navr{ava se godina dana od kako sa nama nije na{a draga

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

Tri godine nije sa nama na{ voqeni

Verica Ku`ner

Miodragu Mili}evi}u

Zora Crni}

na{em ocu, dedi, tastu i svekru

Mirjana Pap ro|ena Stra`arkovi}

Sahrana }e se obaviti danas, 1. 4. 2011. godine, u 13 sati, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Nenadu ^udi}u Majstor Ne{i obele`i}emo u subotu, 2. aprila 2011. godine, u 11 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Senti.

O`alo{}eni: suprug Pavle, sin Martin sa porodicom i k}i Nata{a sa porodicom.

Tu`na je {esta nedeqa od kako na `alost na{a draga snaja nije sa nama.

U na{im srcima i na{im mislima ona je i daqe tu, gde je sa ponosom i qubavqu ~uvamo od zaborava.

Porodica \or|evi} iz Negotina.

Porodice: Ku`ner, Aleksi} i Maleti}.

Porodice: ^udi} i Radovanovi}.

25313

Godi{wicu }emo obele`iti u subotu, 2. aprila, u 11 sati, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

25535

25509

25439

Dragoqub Cvetkovi} 1936 - 2008.

Vreme prolazi, uspomene ostaju u na{im srcima zauvek.

od porodica: Mati}, Kosi} i Dugajli}.

25426

Supruga Nada, k}erka Meri i unuka Sandra.

25504

30

06.30 Јутарњи програм 08.50 Микијева кујна 09.00 На трагу природе: Зелено изгнанство 09.30 Бајко квиз 10.05 Споменици Војводине: Стематографија из Јаше Томића 10.18 Никад доста: На два точка 10.35 Излог страсти 11.30 Кухињица 11.55 Десило се 12.15 Излог страсти 13.00 Грување 14.05 Кад зазвони: Књига је да се...чита 14.35 На трагу природе: Приче о корњачама

Tim Mateson

За вод нич ке очи Ви ли јам Та у бер је про фе сор пси хо л о ги је, уву чен у свет опа сно сти и по жу де из ког не мо же да по бег не. Док опла ку је же ни ну смрт, Та у бе ра за во ди ле па и ми сте ри о зна Али Бру сард... Уло ге: Мими Роџерс, Тим Матесон Ре жи ја: Леон Ихасо (РТВ 1, 23.50) 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.20 02.15

06.30 07.00 08.45 10.00 10.30 12.15 12.30 12.40 13.10 13.20 14.00 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30 00.00

tv program

petak1.april2011.

Вести Таблоид Из нашег сокака Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Боб Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Портрети војвођанских уметника народне музике Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна Заводничке очи, филм Концерт Арсена Дедића Таблоид

Кухињица (мађ) Излог страсти Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Терезе Кесовије Мађарска музика Вести (мађ) Пословни успех, емисија на мађ. са титл. на српском Микијева кујна Невидљиви противник Десило се Фолдер култура Бајко квиз Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (сло) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Штуровци, филм Створи ме по жељи, филм ТВ Продаја

СЕ РИ ЈА

Осве та Рад ња ове те ле но ве ле се де ша ва кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка у Мек си ку. Го во ри о гру пи бан ди та, ко ју чи не три бра та и се стра. Во ђа гру пе је нај ста ри ји брат Га бри јел Кам пу са но. Уло ге: Маурисио Ислас, Тамара Монсерат, Умберто Зурита, Родриго Овиједо, Мајра Сијера, Анђелика Селаја (Панонија, 18.00) 06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Инфо Вести Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Освета Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 08.55 10.05 10.14 10.43 11.08 12.00 12.15 12.30 12.36 12.50 13.37 15.00 15.09 10.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.55 21.59 23.05 23.10 00.00 00.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Вести Разгледница: Сирија На скривено те водим место Моје другарице Дневник Спорт плус Евронет Кулинарски летопис Место злочина: Лас Вегас Глумачка бравура: Нe да Спасојевић:Реквијем за тешкаша Вести ТВ лица: Никола Симић... као сав нормалан свет Вести Грех њене мајке Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Грех њене мајке Високи напон Вести Да, можда, не Вести Место злочина: Лас Вегас Дневник Евронет

Ре кви јем за те шка ша По тре сна при ча о бок се ру те шке ка те го ри је, на кра ју ка ри је ре, ко ји је од ба чен, јер не до но си ви ше нов ца, при ча о су ро вим за ко но ма ко ји вла да ју у про фе си о нал ном бок су. Уло ге: Велимир Бата Живојиновић, Бора Тодоровић, Јован Јанићијевић, Неда Спасојевић, Славко Симић, Еуген Вербер Ре жи ја: Сава Мрмак (РТС 1, 13.37)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00

КО ШАР КА: СУ ПЕРЛИ ГА

ФМП – Хе мо фарм (РТС 2, 17.55) 06.02 07.12 07.31 07.41 07.48 07.53 08.03 08.31 08.43 09.11 09.26 09.57 10.09 10.13 10.20 10.47 11.17 11.38 11.59 12.35 12.50 13.49 14.16 14.31 15.02 15.16 16.00 16.35 17.02 17.40 17.55 19.45 20.07 20.27 21.00 22.50 23.47 00.34 01.32

09.05 09.30 10.05 11.05 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Храна и вино Разгледнице Жива ватра Наставак 36. седнице Скупштине града Објектив Портфолио Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Марфијев закон Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 АТП Мастерс Мајами 1/4 Финале 12.45 Мобил 1 д 13.15 Мото ГП Јерез – Тренинг 125 цц 16.15 НБА уживо 16.30 АТП Мастерс Мајами 1/4 Финале 19.00 АТП Мастерс Мајами 1/2 Финале 21.30 НБА акција 22.00 Преглед Евролиге 22.30 Најава Премијер лиге 23.00 Фул Тилт покер 00.00 Трка

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм КТВ: 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

Неда Спасојевић

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.05 22.20 23.30 01.00 01.30 01.45 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Танго и Кеш Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра Фајронт република Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

dnevnik

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.45 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.05 12.15 12.25 13.00 13.02 14.35 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.00 03.30 04.30

Концерт за добро јутро У здравом телу Верски календар Телмо и Тула Пепа прасе Алекс и музика У ноћној башти Томас и другари Зоотека плус Петар други Петровић Његош Српска музика 20. века Ликовне технике Успон идеје Енциклопедија Контекст Метрополис Ликовна колонија РТС Завичај Ауторско вече Ивана Јевтића Верски календар Трезор Зоотека плус Петар други Петровић Његош Српска музика 20. века Ликовне технике Мој отац Кнез Павле Ово је Србија Еко голбал Виа милитарис - коридор 10 Енциклопедија Кошарка - Суперлига: ФМП Хемофарм, пренос Верски календар Завичај Лов и риболов Страдање по Матеју, снимак свечаног концерта Моје другарице Гитар арт фестивал Трезор Кошарка - Супер лига: ФМП Хемофарм

ВОА Иза вести Маратон А шта да радим Рејчел Реј Топ шоп Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Милица² Топ шоп Инфо Копаоник на Авали Чист рачун Инфо Здравље и Ви Балканика Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Породица Серано Филм: Обогати се или умри покушавајући Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Бекство из Лос Анђелеса Шарено Милица² Доктор Хаус Филм: Обогати се или умри покушавајући

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 01.00

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз. Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Филм: Бродоломници љубави НГ и Би-Би-Си на Б92: Прави хорор Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 АТП 1000 Мастерс, Мајами, 1. полуфинале, пенос Филм: Хитлер – Рађање зла Вести Б92 Филм: Коцка је бачена АТП 1000 Мастерс, Мајами, 2. полуфинале, пенос

Аван ту ре ма лог Пе ре Овај цр та ни филм је адап та ци ја чу ве не ки не ске бај ке. Аван т у ре ма л ог ша ра на и ње го вих дру га ра ко ји пу ту ју ћи, мо ра ју да са вла да ју низ пре пре ка и зам ки ко је по ста вља ју зла ство ре ња, не би ли их спре чи ла да про на ђу Кра ља – Зма ја. (Хепи, 09.15)

Зое Телфорд

Хи тлер: Ра ђа ње зла

При ча по чи ње упо зна ва њем мла ди ћа ко ји по ла к о раз ви ја пси хо пат ски ка рак тер, на ста вља се ње го вим од ра ста њем то ком ко јег се раз ви ја у чо ве ка спрем ног да ис ко ри сти очај нич ку по тре бу чи та ве на ци је да про на ђе во ђу за ко јим би кре ну ла. Ње го ва мо ти ва ци ја је гнев. Ње гов его га усме ра ва на мрач ну стра ну. Ње го во име је Адолф Хи тлер. Уло ге: Роберт Карлајл, Стокард Ченинг, Џена Мелоун, Зое Телфорд Ре жи ја: Кристијан Дугеј (Б92, 21.00)

06.00 Тријумф љубави 07.00 Добро јутро 10.00 Велики брат 11.40 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Петком у два 15.00 Гавриловићи 15.30 Велики брат 17.00 Национални дневник 18.00 Тријумф љубави 19.00 Пророчанство 19.20 У сосу 19.30 Национални дневник 20.00 Гавриловићи 20.30 Велики брат - преглед дана 21.15 Лото 21.30 Гранд шоу 23.00 Арена Б-13 00.00 Велики брат 01.00 Филм: Мост змајева 02.30 Хроника Фешен вика 03.00 Док нас смрт не растави

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 20.00 20.30 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Парови Луде године Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Је л истина Пут ка ватреном рингу Парови Картел Вести Парови Картел

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak1.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Али ша Вит

88 ми ну та Успе шни пси хи ја тар и про фе сор Џек Грам стр пао је се риј ског уби цу Џо на Фор сте ра у за твор. Џон сма тра да је Џек ма ни пу ли сао све до ци ма. Уочи Џо но вог по гу бље ња, Џек при ма по зив и са зна је да му је пре о ста ло још 88 ми ну та жи во та... Уло ге: Ал Па ћи но, Али ша Вит, Ли ли Со би је ски, Еј ми Бре не ман, Ви ли јам Фор сајт, Нил Мек до но хју Ре жи ја: Џон Ав нет (Но ва ТВ, 22.50) Господин Маго Јагодица Бобица, цртани Томица и пријатељи, цртани Заувек заљубљени Гумуш Аси Заувек заљубљени ИН Мастершеф Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Најбоље године Мастершеф 88 минута, филм Полицијска прича 1, филм Пољуби младу, филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Шопеновим стопама Ланкастер у рату Дикенсова тајна љубавница Абрахамова деца Свете животиње фараона Пали асови Првог светског рата Стоунхенџ Ловци на нацисте Геније дизајна Тајне дубина Џингис Кан Човек пред тенком Жртвени ритуали келтских друида Фарма из Едвардијанског доба Добродошли у 80-те Ловци на нацисте Геније дизајна Тајне дубина

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Звонар Богородичине цркве Леонардо Иван и Ивана Острво Корњача Орлови рано лете Збогом оружје Невоље у Пуерто Ваљарти 200 цигарета Корак до дна Плави ђус Студенткиња Кели Матрикс XXX Парфем: Хронологија једног злоћина

06.00 Додела “Оранге” награда Британске академије за филм и телевизију 2011 08.05 Дин Спенли 09.45 Голи пиштољ 11.10 Добро дошли код Штија 12.55 Холивуд на снимању 13.25 Четири Божића 14.55 Едвард Маказе 16.40 Падаће ћуфте 18.10 Филмови и звезде 18.35 Смрт на сахрани 20.05 Васпитање за почетнике 20.40 Досадно на смрт 21.10 Царство порока 22.10 Спартак 23.05 Проповедници 00.35 Отмица у метроу 02.20 Предатор 04.05 Срамота

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.50

Адвокатова казна Судија Ејми Браћа и сестре Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Препоручена пошиљка Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Закон и ред: Злочиначке намере Добра жена Закон и ред Закон и ред: Злочиначке намере Дијагноза: Убиство Филм: Коначна пресуда Филм: Женска школа

06.50 РТЛ ритам зона 07.45 Драгон бол З 08.10 Езел 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо из куће 11.30 Вечера за 5 12.25 Аурора 13.15 Биг брадер 14.05 Наследници 14.55 Судија Ејми, филм 16.30 Закон и ред 17.15 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Терминатор 3, филм 21.55 Биг брадер 23.00 Спартанци долазе, филм 00.40 РТЛ Вести 00.55 Поакретна мета, филм 02.25 Астро шоу 03.25 РТЛ Данас

Спар тан ци до ла зе Хи ла ри Даф

По пуст на ко ли чи ну Тре нер аме рич ког фуд ба ла Том Беј кер жи ви у склад ном бра ку са су пру гом Кејт од га ја ју ћи сво је два не сте ро де це. Прем да се чи ни да је че тр на ест љу ди под јед ним кро вом сва ко днев ни раз лог за уз бу ну... Уло ге: Стив Мар тин, Бо ни Хант, Хи ла ри Даф, Том Ве линг, Пај пер Пе ра бо Ре жи ја: Шон Ле ви (ХРТ 1, 20.10)

08.26 08.49 09.36 10.00 10.46 11.17 11.45 12.31 13.02 13.32 14.20 14.35

20.55 21.40 21.50 23.34

Дворац играчака Школски програм Хајди Други формат Паралеле Процес Епилог Пола сата културе Мала ТВ Школски програм Жупанијска панорама Клинци с игралишта: Повратак кући, филм Хотел дворац Орт Бриљантин Ритам недеље Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама. док. серија Хит дана Добро дошли у наносвет, док. серија Мушкарци на стаблима Дневник плавуше Неми сведок На ивици науке

08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.00 16.15 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Интермецо 1 Фаџ Без части Интермецо 2 Невероватне приче С ветром у леђа Иза закључаних врата Фаџ Трава Невероватне приче Интермецо 3 Реквијем за сан Сиквест ДСВ Ноћ вештица 2 Бекство из Анголе

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Нестао Прдоња Можда беба Зерофилија Усамљени момак Лак за косу То је мој живот Пет минута раја Вилард Слатка као трешњsа Тропско острво

16.08 16.56 17.37 18.14 18.56 19.50 20.00

08.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама. док. серија 11.02 Код Ане 11.12 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.19 Дивљи Пламен 14.18 Друго мишљење 15.05 Дарма и Грег 15.25 Трач - само за твоје уши 16.00 Хрватска уживо 17.07 Добро је знати 17.38 Иза екрана 18.13 Код Ане 18.36 У истом лонцу 19.30 Дневник 20.10 Месец породичних комедија: Попуст на количину, филм 21.50 Дневник 3 22.30 Пети дан, ток шоу 23.26 Филмски маратон: Дечаци за историју, филм 01.16 Филмски маратон: Попуст на количину, филм

08.15 08.40 09.05 09.45 10.40 11.40 12.25 13.20 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 21.20 22.50 00.50 02.30

18

31

Краљ Спар те Ле о ни да и ње го вих 13 хра брих рат ни ка мо ра ју да за у ста ве моћ ну пер сиј ску вој ску ко ја кре ће у ра за ра ње Грч ке. У пер сиј ским ре до ви ма на ла зе се Гост Рај дер, Ро ки Бал боа, Тран сфор ме ри, Па рис Хил тон и ће ла ва Брит неи Спирс... Уло ге: Шон Ме гва јер, Ке вин Сор би, Кар мен Елек тра, Кен Да ви ти ан, Ме тод Мен, Ди дрих Ба дер Ре жи ја: Џеј сон Фрајд берг (РТЛ, 23.00)

Кар мен Елек тра

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Истребљивачи штеточина Додај гас Генералка Прљави послови Истребљивачи штеточина Разоткривање митова Оружја будућности Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то иде Справице будућности Разоткривање митова Нови свет Екстремне експлозије Додај гас Прљави послови

11.30 13.00 13.30 16.45 17.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.15 00.30

Тенис Билијар Билијар Билијар Тенис Дрвосече Дрвосече Најјачи човек Бокс Билијар Екстремни спортови Фудбал

Veliki igra~i su pali na teme (Edu ar do Sa ve rin se po sle sva kog raz go vo ra s kao do wi ve{. Edu ar do br zo shva ti da po zna je de Mar kom Zu ker ber gom sve vi {e bri nuo, ~uv {i da voj ke – bi le su mo de li „Vik to ri ja si kre ta“, pra je pro pu stio jo{ jed no va `no de {a va we, jer je u vo iz ka ta lo ga. A on da je opa zio ne {to {to ga je Wu jor ku. Go re od to ga je {to je Mark pre ko te le - jo{ vi {e za pa wi lo: jed na od de vo ja ka je pri ~a la fo na zvu ~ao kao kom pju ter. Od go va rao je sa mo sa Mar kom. To li ko se na gi wa la da je kor set je dva ako je sma trao da je to neo p hod no, po ne kad ni to. dr `ao we ne ogrom ne gru di. Ni je mo gao ni da za Ako je i bio odu {e vqen {to je Edu ar do na po kon mi sli o ~e mu su raz go va ra li, ali de voj ka kao da po sti gao uspeh sa ogla {i va ~i ma, to ni je po ka zi - je u`i va la. Mark je, pak, iz gle dao kao pre stra vao. Isti na, Mark i we gov tim su ra di li non-stop da po boq {a ju Fej sbuk i ukqu ~e u we ga sve vi {e ko le xa. Ka ko im je kre nu lo, br zo }e pre {i {a ti po la mi li o- na ko ri sni ka. Ali, uz taj ne ve ro va tan rast, is kr sa va li su no vi pro ble mi. Kom pa ni ja je i da qe tro {i la Edu ar do vih 18.000 do la ra, a Mark ~e ko ve ko je je od we ga do bio. Usko ro ni dvo ji ca sta `i sta ne }e mo }i sa mi da odr `a va ju sajt. Mo ra }e da za po sle pra ve slu `be ni ke, iz naj me pra vi po slov ni pro stor, an ga `u ju pra ve advo ka te. Edu ar do je bio spre man da o sve mu to me raz g o va r a sa Mar kom. Bez Par ke ra, na ma ko li ko `ur ki ih je po veo.

Mark ga je na aero dro mu u San Zu ker berg ceo svet okre nuo na gla va~ ke Fran ci sku do ~e kao autom kr {i nom. Ni je mu ~ak vqe na `i vo ti wa. Je dva je od go va rao, go to vo ni bio po tre ban ni kqu~, ve} se po kre tao pe tqa wem {ta ni je iz u stio, ali woj to ni je sme ta lo. Osme oko pa qe wa. Bar ni su mo ra li da se bri nu da }e ga hi va la se, a on da pru `i la ru ku i do ta kla Mar ko ne ko ukra sti. Mark je ob ja snio da je [on oti {ao vu no gu. Par ker je na sta vio da pri ~a o Fej sbu ku, na `ur ku svo jim BMV-om, da im re zer vi {e sto. kao ne ve ro vat noj stva ri, ko ja }e po sta ti naj ve }a To kom vo `we uglav nom je Edu ar do pri ~ao, {to je na sve tu. Iz gle da lo je da stvar no ve ru je u to. Ver bi lo uobi ~a je no za wi ho vo pri ja teq stvo. Opi sao glao je, ver glao i ver glao, a on da Mark iz ne na da je ugo vor sa „Y2M“, {ta je po sti gao s dru gim usta de, ma ne ken ka ga je dr `a la za ru ku i jed no ogla {i va ~i ma, kao i ide ju da ih na |u u sva kom stav no su ne sta li. Ko je lu di lo! To je bio naj ja me stu gde po sto ji Fej sbuk. Mark je sve sa slu {ao, sni ji znak da je [on u pra vu: Fej sbuk }e po sta ti ali we go vi jed no slo `ni od go vo ri ni su re kli naj ve }a stvar na sve tu. mno go o to me {ta za i sta mi sli. Is pred ne u gled ^e ti ri da na ka sni je, Edu ar do se po no vo na {ao nog ula za klu ba, Edu ar do spa zi ogro man red i u u avi o nu za Wu jork. Te lo ga je bo le lo ko li ko i we mu mno go vi {e de vo ja ka ne go gla va, i ni je mo gao ni kog da kri mla di }a. Do bar znak. vi osim se be. Da ni su pro te kli u Jed na ma ne ken ka Kao i obi~ no, Mark se dr `ao vr tlo g u po s lo va, smi {qa w a „Vik to ri ja si kre ta“ se stra te gi je i pu no, pu no, pu no po za di, pa Edu ar do pre u ze ini ci ja ti vu i pri |e krup nom ~o ve ku sa cir ke. Po ~ev {i od one pro kle te to li ko na gi wa la ka slu {a li ca ma. On od me ri we gov Mar ku Zu ker ber gu da je za ba ve, ko ja se pro du `i la do ~e sa ko i kra va tu, a za tim Mar ka, ti r i uju tru, sa ti ma po {to se ko `ni kor set je dva ob u ~e nog kao pro gra mer. Iz raz klub za tvo rio. Mark, ko ga ni je dr `ao we ne ogrom ne na we go vom li cu je sve re kao. vi deo su tra, iz be ga vao je da i{ta gru di. A Fej sbuk Iako je ovo San Fran ci sko, ne ki ka `e o ma ne ken ki. [to ga je vi stan dar di ipak po sto je. Edu ar do {e pri ti skao, sve se vi {e po vla ge ni ja lac je iz gle dao mu re ~e wi ho va ime na, ~o vek ih ~io, pa je to bio si gu ran znak da kao pre stra vqe na po no vi u slu {a li ce, iz ne na di se je ne ~eg bi lo. Edu ar do je ose }ao `i vo ti wa od go vo rom, pa im pri dr `i vra ta. da se svet okre nuo na gla va~ ke.

Me sto je bi lo mra~ no i bu~ no.

Sve je po sta lo jo{ lu |e po sle to Mu zi ka je tre {ta la – me {a vi na al ter na tiv nog ga. [on je or ga ni zo vao broj ne ve ~e re, sa stan ke i zvu ka i den sa – a kroz go mi lu su se {e ta le ko no - kok te le sa {pe ku lan ti ma, pred stav ni ci ma soft ba ri ce u mi ni ja tur nim suk wa ma, no se }i tac ne s ver skih kom pa ni ja, sa bi lo kim s du bo kim xe po pro zra~ nim mar ti ni ji ma. Tre ba lo im je ce lih vi ma ko je po ka zao za ni ma we za Fej sbuk. Is po pet mi nu ta da se pro bi ju do pod no` ja ste pe ni - sta vi lo se da je pu no ta kvih. [ta vi {e, `e sto ko {ta, gde su jo{ jed nom iz ba ci va ~u mo ra li da po - su im se ula gi va li svi glav ni igra ~i u gra du. Vo no ve svo ja ime na, a za tim su sle di li [o na do de - di li su ih u naj fi ni je, naj sku pqe re sto ra ne San la za VIP go ste. [on je pri ~ao kao na vi jen, na Fran ci ska, ~e sto po wih sla li li mu zi ne ili svoj uobi ~a je no eks cen tri ~an na ~in, i to li ko se sjaj ne xi po ve. Jed nom kad Mark ni je mo gao da po tr zao, pro si pa ju }i pi }e po sto lu, tap ka ju }i pod kre ne svoj auto, {pe ku lant se smrt no ozbiq no svo jim ko `nim ci pe la ma na lik na ~i zme. Ali, po nu dio da im ku pi xip. [on se uvek ta ko po na {a, jer mu mo zak ra di br `e Ci fre sa mno go nu la {a pu ta ne su im na uvo. od svih osta lih.

Ko li ko god ve li ke bi le, Edu ar do je znao da ne }e Edu ar do pri me ti za sto lom do wi ho vog naj - pro da ti Fej sbuk, jer }e u bu du} no sti vre de ti zgod ni je de voj ke ko je je ikad vi deo. Dve pla vu {e, mno go vi {e. Pa {ta ako jo{ ni su po ~e li da za ra u ma lim cr nim ha qi na ma, ta ko du gih, go lih no gu |u ju? Pa {ta ako su se za pra vo uva li li u du go ve? da su iz gle da le kao van ze maq ci. I dve bri ne te, Ni je `e leo da pro da Fej sbuk. Ni Mark to ni je neo d re |e nog et ni~ kog po re kla; jed na je ki pe la iz hteo. Ko ga bri ga {ta [on Par ker `e li? On ni ko `nog kor se ta, dok je dru ga na se bi ima la va zdu - je ~lan me nax men ta, ve} sa vet nik. Ni je ukqu ~en u {a stu let wu ha qi nu ko ja bi mo gla po slu `i ti i tu pri ~u. On je ni {ta.

Књи гу Бе на Ме зри ха „СЛУ ЧАЈ НИ МИ ЛИ ЈАР ДЕ РИ” мо же те на ру чи ти од из да ва ча ИКП „Evro-Giunti” (Ди ми три ја Ту цо ви ћа 41, Бе о град) пу тем те ле фо на 011/3446–620, и-меј ла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak1.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Не ка да су љу ди уме ли да зби ја ју ша ле на ра чун пр вог апри ла. Пре ва ри те не ко га, из фо ре и фа зо на, тек да по ка же те да ни сте кло ну ли ду хом, као мно ги. Ваш Марс је до бро по зи ци о ни ран, што обе ћа ва успех.

BIK 20.4-20.5.

Већ је пр ви април, по че так но вог ме се ца, па мо же те за цр та ти но ве пла но ве и ци ље ве за пред сто је ћи пе ри од. Још увек је до бро вре ме да др жи те ди је ту, иако ни је по не де љак. Ма да, пет ком ужи ва те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. april 2011.

По треб но вам је дру штво, ра зно ра зно, да би игра и са др жа ји би ли бо га ти ји и осми шље ни ји. Ово би мо гао би ти и про ду же ни ви кенд, ако та ко од лу чи те. Ка сни те у све му, по ма ло опу ште но. Има те сре ће.

Ме сец је још увек у зна ку Ри ба, што зна чи да је ово до бар дан за вас. За бо ра ви те на бри ге и окре ни те се дра гим осо ба ма ко је вам при ја ју. Стра стве ни сте, по го то во у љу ба ви. Бу ди те си гур ни у се бе.

Ви ше ли чи те на Шкор пи ју не го на Ла ва по на чи ну по на ша ња и же ља ма. Де лу је те под ма ском, опре зни сте и спрем ни, а по ву че ни у исто вре ме. Не при ста је те на ком про ми се, ни ти ту ђе су ге сти је.

Уса гла си те се са ми са со бом и не ме њај те рас по ло же ње. Овог ви кен да ће те има ти до вољ но вре ме на за лич не по тре бе, хо би и све оно што вам до но си за до вољ ство. Парт нер за ви си од вас.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Је дин ство су прот но сти се нај бо ље ви ди упра во кроз оно што вам се де ша ва. Иако вас да нас не ко не по др жа ва, и не ће те сти ћи све да учи ни те или ви ди те, ипак сте ста бил ни на лич ном пла ну, а из ло же ни ха о су.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мно го зна чај них љу ди су сре ће те на јав ној сце ни, и не ки би мо гли и хте ли да ин тен зив но бу ду уз вас и с ва ма. У љу ба ви до ла зи до из ра жа ја фа тал ност, би ло да сте за јед но или раз дво је но. Ду го ви.

До ми ни ра те у свом до му. Би ће ка ко ка же те. Ипак се др жи те по ма ло по стра ни, да би сте са ку пи ли из гу бље ну енер ги ју. Уса ми те се, ме ди ти рај те, не ра ди те ни шта. Пу туј те с во ље ном осо бом.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Још увек се до бро кон тро ли ше те и зна те шта ра ди те. Још увек сте ак тив ни на по љу љу ба ви и про во да, хо би ја и за до вољ ства. Не мо же те ре ћи да вам ни је до бро, иако ће те увек дра ми ти.

Вре ме те че, ле ти, и то је то. Већ је пр ви април, а ви још ни сте ура ди ли ни по ла од оно га што сте има ли као иде ју. Пре ва ри те бар да нас не ко га, што са ра ди, да се зна да зна те и то. При хо ди.

Ди ван дан за вас. До би ће те мно го па ра, из не на да, но ви ауто и пу то ва ње на по клон. Још са мо да игра те ло то или да се коц ка те, то је го то во за га ран то ва но. Ка ри би или Са моа? Има се, мо же се. Апри ли ли...

TRI^-TRA^

Иде а лан мо мак V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчан

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

19

Sombor

19

Kikinda

19

Vrbas

19

B. Palanka

20

Zrewanin

20

S. Mitrovica 20 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

20

Srbija Beograd

21

Kragujevac

20

K. Mitrovica 20 Ni{

21

Evropa

дан уз ПокојИ облак

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча ни пе ри о ди и то пло уз про ла зну облач ност. Ве тар слаб про мен љив. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а Rim мак си мал на око 20 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча ни пе ри о ди и то пло уз сла бо из ра же ну про ла зну облач ност ко ја до ла зи са се ве ро за па да. Ве тар слаб про мен љи вог прав Cirih ца, ују тру ис точ ни и ју го и сточ ни, а по под не ве ћи ном се вер ни. При ти сак Berlin из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 21 сте пен. СР БИ ЈА: Ду жи сун ча ни пе ри од и још ма ло то пли је уз сла бо из ра же Be~ ну про ла зну облач ност ко ја се пре ме шта из прав ца се ве ро за па да. Ве тар Var{ava слаб про мен љи вог прав ца, ују тру ис точ ни и ју го и сточ ни, а по под не ве ћи ном се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак Kijev си мал на 22 сте пе на.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд то пло уз ду же сун ча не пе ри о де. У цен трал ним, ис точ ним и ју жним пре де ли ма то ком да Oslo на днев ни раз вој обла ка мо же усло ви ти ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше или ло кал них пљу ско ва у тим обла сти ма. У по не де љак сун ча но и то пло, St. Peterburg а у уто рак ма ло све жи је уз про ла зно на о бла че ње.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке су ре ла тив но по вољ не, али тер мич ки усло ви зах те ва ју опрез код ср ча них и це ре бро-ва ску лар них бо ле сни ка. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње и фи зич ке ак тив но сти у скла ду са про ме ном тем пе ра ту ре ва зду ха то ком да на.

24 20 19 20 17 20 15

Хо ли вуд ски ср цо ло мац Ро берт Па тин сон из ја вио је да ни ка да ни је схва тао за што му шкар ци ва ра ју де вој ке и су пру ге. Глу мац, ко ји је у ве зи с ко ле ги ни цом Кри стен Стју арт ве ру је да дво је љу ди мо гу би ти за јед но чи тав жи вот.

- Има јед на ствар ко ју ни ка да ни сам раз у мео – за што се љу ди упу шта ју у пре љу бу. Мо ја мај ка је има ла 17 го ди на, а отац 25 кад су се упо зна ли. Још увек су за јед но и чи ни се да су ја ко срећ ни. Од ра стао сам у уве ре њу да му шка рац и же на мо гу би ти за јед но чи тав жи вот... Раз у мем тај им пулс да не ког пре ва ри те, али не и да ду же вре ме се ди те на две сто ли це. Оно што за ис та не раз у мем је ка ко не ко ко не же ли оба ве зе мо же би ти с че ти ри же не у исто вре ме. То мо ра да је за му шкар ца пра ви па као - ре као је Ро берт. Па ти сон је не дав но из ја вио и да је у ду ши ро ман ти чар и да ни ка да не би мо гао да има секс с не ким ко га не во ли јер је од ра стао уз две ста ри је се стре и ду бо ко по шту је же не.

VIC DANA Се ди чо век у ка фа ни и пи је пи ће за пи ћем. Кад се баш до бро на пио, узи ма ка пут и кре ће ка вра ти ма.

- Али, го спо ди не, за бо ра ви ли сте да пла ти те!

- Знам. Ја и пи јем да за бо ра вим.

18 4 7 4 16

Pariz

22

Minhen

18

Budimpe{ta

19

Stokholm

7

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

142 (-4)

Slankamen

338 (-8)

Ja{a Tomi}

Apatin

202 (-5)

Zemun

384 (-5)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

184 (-7)

Ba~. Palanka 209 (-9) Novi Sad

252 (-9)

Pan~evo

392 (-4)

Smederevo

530 (-2)

Tendencija opadawa

150 (-2)

STARI BEGEJ Hetin

104 (-12)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac 390 (-31) S. Mitrovica Senta

403 (-20)

Beograd

264 (-5) 332 (-7)

Novi Be~ej

308 (-21)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

358 (-10)

NERA

Tendencija opadawa

Kusi}

96 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja