Dnevnik 1. april 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 1. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23393 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : KAKO TO DA NIJEDNA STRANKA NE OBE]AVA VE]E PLATE I PENZIJE

Demagogija ne poma`e praznom nov~aniku

str. 5

Bora Oti} Radovawe

\or|e Randeq

INTERVJU NEDEQE

Laslo Bla{kovi}

str. 8

Teofil Pan~i}

„Marijinim zakonom” protiv pedofila

R I L

Slobodan Homen

I L I

L I !

NASLOVI

Teatarska stvarnost i `ivotne iluzije

Miroslav Radowi}

Pozori{ni minister

Oni nama nas, mi wima wih

Aleksandar Martinovi}

Omek{avaju mozak Srbima u Vojvodini

\or|e Stojanovi} „Vojvo|anska revolucija”

@IVOT BESKU]NIKA

Zbog zime i u zatvor

str. 7

Zahla|ewe

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : NOLE I POREZ ILITI PADAWE BOGOVA NA TEME

Najvi{a temperatura 9°S

@iveti tu| `ivot

VOJVO\ANSKI PAORI POVUKLI BLOKADE, ALI NE ODUSTAJU OD ZAHTEVA

Srpskom je agraru neophodna strategija

str. 4

dnevnik

nedeqa1.april2012.

CITATI

„

@elimo da `ivimo boqe i da budemo u Evropskoj uniji, ali ne pod nemogu}im uslovima, a to je da damo Kosovo. Sa takvim teretom, ni{ta nam ne vredi boqi `ivot

”

Tomislav Nikoli}, lider koalicije „Pokrenimo Srbiju”

Ba ja to vi}: Po pust na gas Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi} je u in ter vjuu Ta nju gu ka zao da je Sr bi ja ve} do bi la jed no po jef ti we we ru skog ga sa od 12 od sto za ovu go di nu i iz ra zio o~e ki va we da }e bi ti odo bren do da tan po pust na ce nu ru skog ga sa, u okvi ru no vog du go ro~ nog ugo vo ra ko ji je spre man i tre ba usko ro da bu de pot pi san. Du go ro~ ni ugo vor o snab de va wu Sr bi je ga som iz Ru si je va ì }e do 2021. i to u ko li ~i na ma do pet mi li jar di ku bi ka go di {we, ka zao je Ba ja to vi} i do dao da }e se oko 85 od sto tog ener gen ta ku po va ti po naft noj for mu li, a 15 od sto na spot tr ì {tu. Ba ja to vi} je na gla sio da je gas u Sr bi ji i sa da jef ti ni ji za oko 30 od sto od tr ì {ne ce ne, a za gra |a ne u Sr bi ji naj ni ì u Evro pi, i da je taj ener gent jef ti ni ji sa mo u Ru mu ni ji.

Bez lo kal nih iz bo ra na Ko so vu Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} re kao je ju ~e da na pro sto ru Ko so va i Me to hi je naj ve ro vat ni je ne }e bi ti or ga ni zo va ni lo kal ni iz bo ri, ali da }e par la men tar ni ili even tu al no pred sed ni~ ki bi ti or ga ni zo va ni, jer po sto ji raz u me va we me |u na rod ne za jed ni ce i Pri {ti ne. „Vla da ni na ko ji na ~in ne `e li da kr {i Re zo lu ci ju 1244 i da po gor {a si tu a ci ju. Ne mo `e mo da re a li zu je mo bi lo ko je iz bo re na Ko so vu, ne sa mo lo kal ne ve} i par la men tar ne, ako ne ma mo po dr {ku me ju na rod ne za jed ni ce i sa gla snost Pri {ti ne”, re kao je Bog da no vi} za TV B92. On je is ta kao i da je do bro {to su pe to ri ca Sr ba iz Ko sov skog Po mo ra vqa pu {te na iz pri tvo ra u Pri {ti ni i Gwi la nu, gde su se na la zi li od 25. fe bru a ra.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE SLAVICA \UKI] DEJANOVI] POSETILA POKRAJINSKI PARLAMENT

Ta di} jo{ me ri pred sed ni~ ke iz bo re Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki} De ja no vi} iz ja vi la je da jo{ uvek ne ma in for ma ci ju u to me da li je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} do neo od lu ku da se pred sed ni~ ki iz bo ri odr è pre is te ka we go vog re dov nog man da ta. Ona je ju ~e no vi na ri ma u No vom Sa du ka za la da ve ru je da }e Ta di} tu od lu ku, ako je do ne se, naj pre sa op {ti ti gra |a ni ma, a po tom i woj, jer je kao pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je za du è na za ras pi si va we pred sed ni~ kih iz bo ra. – O~i gled no je da pred sed nik pro ce wu je i za i sta ne mam ni ka kve in for ma ci je o we go voj de fi ni tiv noj od lu ci – re kla je \u ki} De ja no vi}. Od go va ra ju }i na pi ta we kog }e pred sed ni ka po slu {a ti, uko li ko se Ta di} ipak od lu ~i na pre vre me ne pred sed ni~ ke iz bo re, da li pred sed ni ka Sr bi je ili stra na~ kog li de ra Ivi cu Da ~i }a, ko ji se pro ti vi ide ji da se i ovi iz bo ri odr è 6. ma ja za jed no sa svim osta lim, Sla vi ca \u ki} De ja no vi} ka za la je da }e ko na~ nu od lu ku do ne ti sa mo stal no kao pred sed ni ca par la men ta, na kon kon sul ta ci ja s dru gim po li ti~ kim ak te ri ma. – Na rav no da }u u tom slu ~a ju oba vi ti kon sul ta ci je i sa ovim stra na~ kim li de ri ma, ali i sa svim pred sed ni~ kim kan di da ti ma ko ji na ja ve svo je u~e} {e na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ali }u ipak na kra ju - ja do ne ti tu od lu ku – is ta kla je pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne. Go vo re }i o pro ble mi ma u po gle du odr à va wa iz bo ra na Ko so vu, ona je ka za la da Vla da Sr bi je o to me pre go vo ra s pred stav ni ci ma me |u na rod ne za jed ni ce, oce niv {i

da od tih do go vo ra za vi si da li }e iz bo ri bi ti odr `a ni. Ipak, iz ra zi la je o~e ki va we da }e se ko sov skim Sr bi ma omo gu }i ti da gla sa ju bar na par la men tar nim iz bo ri ma, uko li ko im se one mo gu }i da u~e stvu ju i na lo kal nim iz bo ri ma, zbog pro ce na da bi taj pro ces pra ti li od re |e ni ri zi ci. Sla vi ca \u ki} De ja no vi} u~e stvo va la je ju ~e na ma ni fe sta ci ji „Dan otvo re nih vra ta“ u Skup {ti ni AP Vo jov di ne, po sve }e noj evrop skim in te gra ci ja ma. Ona je oce ni la da je va `no da se gra |a ni ma {to vi {e pri bli `i sli ka o to -

INTERVJU

me {ta do no se ovi pro ce si. Iz ra zi la je za do voq stvo ste pe nom sa rad we ko ji su u ovom man da tu ostva ri li re pu bli~ ki i po kra jin ski par la ment, uz oce nu da su obe skup {ti ne u zna ~aj noj me ri do pri ne le po li ti~ koj sta bil no sti u ze mqi. ^el ni ci po kra jin skog i re pu bli~ kog par la men ta pret hod no su sa stu den ti ma i sred wo {kol ci ma, ko ji su u~e stvo va li na ma ni fe sta ci ji Dan otvo re nih vra ta, raz go va ra li o to me za {to je za Sr bi ju zna ~a ja no do bi ja we sta tu sa kan di da ta

vla sti i ja ~a wa auto no mi je Voj vo di ne. Za me nik di rek to ra Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Sr |an Maj sto ro vi} iz ja vio je da je EU do sad Sr bi ji do ni ra la vi {e od dve mi li jr de evra, kao i da tri ~e tvr ti ne tr go vin ske raz me ne Sr bi je ot pa da na ~la ni ce Uni je. Pred sed nik re pu bli~ kog Od bo ra za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga iz ra zio je o~e ki va we da }e u na red nom sa zi vu ovo skup {tin sko te lo bi ti ukqu ~e no u pro ces pre go vo ra sa EU. n Branka Dragovi} Savi}

bo ri mo bi li sa ti one sna ge ko je }e pre po zna ti de struk tiv ne ele men te i od lu~ no im se su prot sta vi ti.

izbori 2012

Zil ki}: Za Bo {wa ke isto rij ski Re is ul ule ma Islam ske za jed ni ce Sr bi je (IZS) Adem Zil ki} sma tra da su maj ski iz bo ri u Sr bi ji za Bo {wa ke isto rij ski jer se do ga |a ju u uslo vi ma ka da su sve u- kup ne pri li ke u dr `a vi, na ro ~i to San xa ku, po sled wih go di na „tu rob ne, bre me ni te i te {ko pod no {qi ve”. Re is Zil ki} ve ru je da }e pred sto je }i iz bo ri da ti im puls no vim ide ja ma i ener gi ju ko ja }e od lu~ ni je re {a va ti na go mi la ne pro ble me. “Za Bo {wa ke ovi iz bo ri, bez pre te ri va wa, ima ju isto rij ski zna ~aj. Oni tre ba da da ju od go vor na mno ga pi ta wa od ko jih za vi si wi ho va bu du} nost. Te {ko eko nom sko sta we, po li ti~ ka i ver ska po de qe nost i ne re {e no na ci o nal no pi ta we – na {a je re al nost”, ka zao je Zil ki} u in ter vjuu gla si lu IZS ”Va kat”. Re is je is ta kao da bez je din stva ne ma re {e wa po sle iz bo ra i na da se da }e iz -

Goj ko vi}: Za u sta vi ti par to kra ti ju Uje di we ni re gi o ni Sr bi je sma tra ju da od mah po sle for mi ra wa no vog sa zi va par la men ta tre ba usvo ji ti za kon pro tiv par to kra ti je ko jim bi se za u sta vi lo stra na~ ko za po {qa va we, iz ja vi la je ~la ni ca Pred sed ni {tva URS Ma ja Goj ko vi}. Goj ko vi} je u sa op {te wu do sta vqe nom me di ji ma oce ni la da par to krat ski si stem de mo ra li {e po {te ne i spo sob ne gra |a ne, ko ji „po red par tij skih ka dro va ne ma ju ni ka kve {an se”. Sve stran ke su, ka ko je do da la, od go vor ne za par to kra ti ju i mo ra ju da pri sta nu na we no raz bi ja we. Goj ko vi} je na ve la i da je Ini ci ja ti vu za de par ti za ci ju pr vi, pre go di nu da na, po kre nuo URS, a da je li der te stran ke je di ni no si lac li ste ko ji se pot pi som oba ve zao na uki da we par to kra ti je. Ona je po zva la no si o ce dru gih li sta da pot pi {u ini ci ja ti vu za de par ti za ci ju, jer je, ka ko tvr di, ve o ma va `no da ga ran tu ju pot pi som da }e se po sle iz bo ra od mah kre nu ti u de mon ti ra we par tij ske dr `a ve.

ALEKSANDAR MARTINOVI],

Omek {a va ju

l Ima li ipak smisla govoriti o nekakvom vojvo|anskom separatizmu u situaciji kada je vi{e od 70 procenata stanovni{tva Vojvodine – srpsko? – Ja ni ne ka èm da Sr bi iz Voj vo di ne è le da se ot ce pe, ve} se ra di o to me da Srp ska ra di kal na stran ka ve} go di na ma uka zu je na ~i we ni cu da u AP Voj vo di ni po sto je od re |e ni in te lek tu al ni kru go vi i po li ti~ ke stran ke ko ji se ma we ili vi {e za to za la ù. Oni po ku {a va ju i da ve {ta~ ki po de le srp ski na rod i po ka ù ka ko su Sr bi u Voj vo di ni bog zna ka ko raz li ~i ti od Sr ba ko ji ì ve ju `no od Sa ve i Du na va. To je opa sna ide ja ko ja za svoj kraj wi ciq ima ~ak ne ni to da Voj vo di na bu de fe de ral na je di ni ca, ne go da jed nog da na bu de pot pu no ne za vi sna dr à va. l Ali yabe im to ako nemaju upori{te u bira~kom telu? – Ta~ no je da ne ma ju ne ko ve }e upo ri {te u bi ra~ kom te lu, ali fe de ra li za ci ja Sr bi je i pre tva ra we Voj vo di ne u fe de ral nu je di ni cu ni je pro je kat ko ji mo è da se re a li zu je za tri ili ~e ti ri go di ne, ve} na du gi rok. Uosta lom, pod se ti }u da je u svr hu „omek {a va wa mo zga” Sr bi ma u Voj vo di ni po no vo for mi ra na VA NU, a na ma la vra ta je uve den i po jam Voj vo |a na, sve u ci qu uki da wa srp skog na ci o nal nog iden ti te ta na voj vo |an skim pro sto ri ma. @a lo sno je {to na to me in si sti ra ju qu di ko ji su po et ni~ kom po re klu Sr bi i {to su se

Predsednici vojvo|anska zastava Pred sed nik po kra jin skog par la men ta [an dor Ege re {i iz ra zio je za hval nost pred sed ni ci re pu bli~ ke skup {ti ne na po dr {ci, ta ko {to joj je pred no vi na ri ma uru ~io i po klo ne: za sta vu Voj vo di ne, zna~ ku i pla ke tu sa voj vo |an skim sim bo li ma. Ege re {i je, na i me, po seb no is ta ko zna ~aj po dr {ke Sla vi ce \u ki} De ja no vi} u pro ce su usva ja wa Sta tu ta Voj vo di ne, pod se tiv {i da je za jed no s wim taj akt pred sta vqa la u ne ko li ko gra do va u cen tral noj Sr bi ji. – Mi slim da je sa rad wa dva par la men ta pri mer svi ma osta li ma – po ru ~io je Ege re {i. On je oce nio i da je na sta vak te sa rad we ve o ma va `an i u na red nom sa zi vu oba par la men ta, po seb no zbog da qih ko ra ka ko ji sle de u pro ce su evrop skih in te gra ci ja.

Ta di}: Ne obe }a va mo baj ke Li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} po ru ~io je da pred stav ni ci li ste Iz bor za bo qi ì vot ne nu de gra |a ni ma baj ke, ve} ja san plan o to me ka ko ono ~i me dr à va ras po la è mo è da se ulo ì u raz voj i bu du} nost. „Ne mo gu da obe }am tre nut nu bla go det, ali mo gu da se oba ve èm da }e u ro ku od go di nu da na Sr bi ja po no vo kre nu ti sna `no na pred”, po ru ~io je Ta di} na kon ven ci ji li ste Iz bor za bo qi ì vot u Re sa vi ci, kod Alek sin ca. „Na{ plan je jed no sta van, ì vo tan i qud ski. Ako taj plan po dr ì te 6. ma ja, na sta vi }e mo da qe. Bi }e te {ko }a, ali ne }e mo sta ti”, re kao je Ta di}. „Ako taj plan po dr ì te, Sr bi ja }e ko ra ~a ti ka EU. Ako ga po dr ì te, uve ren sam da }e mo do sti }i ne slu }e ne vi si ne i da }e i po sao i in ve sti ci je i si gur nost bi ti na do hvat ru ke.”, do dao je li der DS. On je ob ja snio da }e u me se ci ma po sle iz bo ra bi ti neo p hod no po vu }i te {ke me re, ukqu ~u ju }i sma we we jav ne po tro {we, ka ko bi Sr bi ja po no vo sna `no „sta la na no ge”.

za ~lan stvo u EU. Is tak nu to je da je u ovom sa zi vu Skup {ti ne Sr bi je usvo je no sko ro 200 za ko na u ci qu har mo ni za ci je pro pi sa. Sla vi ca \u ki} De ja no vi} na ja vi la je da }e na kon {to sve ze mqe EU ra ti fi ku ju Spo ra zum o sta bi li za ci ji pri dru `i va wu sa Sr bi jom, u re pu bli~ kom par la men tu bi ti for mi ran od bor za pra }e we pri me ne tog spo ar zu ma. Pred sed nik Skup {ti ne APV [an dor Ege re {i uka zao je na nu `nost evro pe i za ci je Sr bi je, ko ja, ka ko je na veo, ukqu ~u je i ustav ne pro me ne, pro ces de cen tra li za ci je

rp ska ra di kal na stran ka odr à la je ju ~e u No vom Sa du ve li ki pred iz bor ni mi ting pred ne ko li ko hi qa da pri sta li ca, na ko jem je Alek san dar Mar ti no vi}, pot pred sed nik SRS, po ru ~io da „ni je pro {lo ni me sec da na od pot pi si va wa kan di da tu re za ~lan stvo u EU, a ve} sti ù sig na li da bi i Voj vo di na tre ba lo da se ot ce pi”. U in ter vjuu „Dnev ni ku” on je na ja vu IV voj vo |an ske kon ven ci je, na ko joj }e su tra bi ti pred lo è no for mi ra we Sa ve zne Re pu bli ke Sr bi je sa sta vqe ne od dve fe de ral ne je di ni ce – Voj vo di ne i Sr bi je – oce nio kao „na sta vak raz bi ja wa pret hod ne Ju go sla vi je”. – O~i gled no je da se taj pro ces ras tu ra wa SFRJ ne }e za vr {i ti dok se de fi ni tiv no ne raz bi je i Sr bi ja – ka è Mar ti no vi}. – Ko so vo i Me to hi ja je oku pi ra no 1999, a ne pri ja te qi ma Sr bi je to ni je do voq no i sa da im je na me ra da fe de ra li zu ju osta tak Sr bi je. Od usva ja wa no vog sta tu ta Voj vo di ne bi lo je ja sno da pi sci tog ak ta i po li ti~ ke sna ge ko je iza we ga sto je u stva ri è le mno go vi {e od to ga da Voj vo di na bu de auto nom na po kra ji na. Uosta lom, pri ~e Ne na da ân ka o to me da Voj vo di na tre ba da do bi je za ko no dav nu, sud sku i iz vr {nu vlast ni su ni {ta dru go do po zi va we na fe de ra li za ci ju, jer u sve tu ne po sto ji auto nom na oblast s tim in ge ren ci ja ma ko je ka rak te ri {u dr à vu ili fe de ral nu je di ni cu. Na rav no, to je opa san po li ti~ ki pro je kat ko ji du go ro~ no na ovim pro sto ri ma mo è da iza zo ve ve li ku po li ti~ ku ne sta bil nost i me |u na co nal ne ten zi je. Oni ko ji ma ni je u in te re su mir na Bal ka nu pod gre va ju ta kve am bi ci je.

Na mitingu se ju~e okupilo nekoliko hiqada pristalica SRS

na po pi su kao Voj vo |a ni iz ja {wa va li uglav nom Sr bi, dok }e te ja ko ret ko na }i ne kog Ma |a ra, Hr va ta ili Slo va ka ko ji su se ta ko iz ja sni li. l A moè li se izja{wavawe Srba kao Vojvo|ani protuma~iti i kao izraz revolta poloàjem Vojvodine unutar Srbije? – Ge ne ral no, svi u Sr bi ji lo {e ì ve. I ne ve ru jem da je re {e we za na {u kri zu da fe de ra li zu je mo Sr bi ju. Na kra ju, ret ko ka da se de {a va da je dan na rod, ko ji je mo no li tan, pra vi fe de ra ci ju. Za {to bi srp ski na rod u Voj vo di ni pra vio fe de ra ci ju sa svo jom bra }om ju `no od Sa ve i Du na va? Za to ne po sto ji ni isto rij ska, ni po li ti~ ka, a po go to vo ne eko nom ska po tre ba. Uosta lom, ~ak i ova kva Voj vo di na kao auto nom na po kra ji na ite ka ko mno go ko {ta gra |a ne: po kra jin ska ad mi ni stra ci ja je od 2000. go di ne na ra sla za vi {e od tri pu ta. Od to ga je od re |e nu ko rist imao sa mo No vi Sad, dok su osta li gra do vi i op {ti ne sa mo na gu bit ku. âk su mno ge voj vo |an ske sre di ne da nas na ni vou onih s ju ga Sr bi je. Idi te u Plan di {te, Ali bu nar, Be lu Cr kvu... vi de }e te da je si tu a ci ja ka ta stro fal na upr kos ~i we ni ci da je u Voj vo di ni for mi ra no ne ko li ko in sti tu ci ja ko je na vod no ima ju za da tak da se bri nu o eko nom skom raz vo ju Po kra ji ne. l Radikali vide Vojvodinu druga~ije? – Pi ta we sta tu sa Voj vo di ne je, {to se nas ti ~e, i sa isto rij skog i sa prav nog aspek ta pot pu no re {e no. Uosta lom, sva ka ko da ni je re {e we za kri zu u ko joj se dr à va na {la – da ovaj osta tak osta ta ka Sr bi je po de li mo. Re {e we, da kle, ni je u pret wi dr àv nom je din stvu, ve} u to me da sme ni mo lo {u vlast u Sr bi ji i do ne se mo neo p hod ne i po li ti~ ke i eko nom ske pro me ne. A to prak ti~ no zna ~i da ima mo ma lu i efi ka snu vla du, da se ko na~ no po ve de sve o bu hvat na bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, da se po ve de dru ga ~i ja eko nom ska po li ti ka, da se mno go vi {e ula è u po qo pri vre du, da se vo di od go vor ni ja so ci jal na po li ti ka, pre sve ga u smi slu da se mla di qu di sti mu li {u da stu -

Voj vo di na ili Srem, Ba nat i Ba~ ka n Pi{e: Sa{a Pavlov og nam dao sve sa mo nam ni je dao pa met da to is ko ri sti mo ka ko tre ba”, ka ù qu di i u pra vu su. Sva ki do bro du {an ~o vek gle da ju }i svu tu le po tu i bo gat stvo Voj vo di ne po sta vqa pi ta we: ka ko je mo gu }e da po red to li kih po ten ci ja la ko je ima ova ze mqa ì vi mo ta ko lo {e, ne kva li tet no, jad no…? Po sle sil nih „~u de sa” ko ja su za de si la na {u ze mqu, a ne ka smo i sa mi pro iz ve li ili pro u zro ko va li, po sle ra to va, sank ci ja, bom bar do va wa, tran zi ci je dru {tva na „na{” na ~in, ubi stva pre mi je ra i ta ko u ne do gled, osta li smo pot pu no ogo qe ni pred pi ta wem: ka ko da is ko ri sti mo ono {to ima mo, {to nam je jo{ pre o sta lo? A pre o sta la su nam tri ozbiq na ka pi ta la: in du strij ski, pri rod ni i qud ski i ako ne bu de mo zna li da „ba ra ta mo” s tim ka pi ta li ma u sa da {wo sti i bu du} no sti ka ko tre ba, ne pi {e nam se do bro… U raz go vo ru sa obi~ nim qu di ma mo è te ja sno ~u ti da “ova ko vi {e ne ide, ova ko vi {e ne mo è”... Na pro sto sa zre va tre nu tak u ko jem }e mo mo ra ti sve da pre i spi ta mo i pre tre se mo jer „ova i ova kva Dr à va” ne sa mo da ne da je do bre re zul ta te po ve }i nu we nog sta nov ni {tva, ne go je uzro~ nik ogrom nih ne vo qa i raz li ka iz me |u qu di, re gi ja, gra do va, se la... Jed nom re~ ju, mo ra mo te meq no pre i spi ta ti „or ga ni za ci ju” na {eg dru {tva i do go vo ri ti se ka ko da qe. I taj do go vor ni je stvar „po li ti~ kih eli ta” ne go svih gra |a na ove dr à ve! Po mom skrom nom mi {qe wu, na ma je po treb na, za po ~e tak, jed na no va, qud ska po li ti ka, hu ma na, otvo re na, di ja lo {ka, sa rad ni~ ka, a ne sva |a la~ ka. Tre ba nam efi ka sna, od go vor na, po li ti ka po sve }e na u pot pu no sti do bro bi ti sva kog gra |a ni na! Po li ti ka ko ja ne }e bi ti esksklu ziv ni pro stor za „oda bra ne” i to po ve o ma sum wi vim kri te ri ju mi ma, ne go po li ti ka ko ja }e pred sta vqa ti {i ro ko po qe za u~e {}e ve li kog bro ja obi~ nih gra |a na u od lu ~i va wu o bit nim stva ri ma za ì vot za jed ni ce! Da kle, po treb ni su nam po li ti ~a ri s „qud skim li kom”.. Za me ne to ni su fra ze i za to sam u{ao u po li ti ku. Sa mo na te me qi ma ta kve, no ve po li ti ke, mo -

è mo otvo ri ti di ja log o onim stra te {kim i onim obi~ nim, sva ko dnev nim pi ta wi ma! A pi ta we Voj vo di ne ne sum wi vo spa da u ta stra te {ka pi ta wa sve u kup ne or ga ni za ci je na {eg dru {tva. Ube |en sam, re ci mo, da re gi o na li za ci ja Sr bi je otva ra ve li ke mo gu} no sti i sa moj Voj vo di ni. Naj pre, ski da joj se neo prav da no na met nu ta hi po te ka „se pa ra ti zma”, za tim we ni ad mi ni stra tiv ni, eko nom ski i sva ki dru gi ka pa ci te ti da ju joj ve li ku pred nost u od no su na re gi o ne ko ji }e se tek stva ra ti. Po tom, Voj vo di na kon cep tom re gi o na li za ci je, do bi ja {an su da svo je „mr tve ka pi ta le” naj zad sta vi u pu noj me ri u funk ci ju sop stve nog raz vo ja i kva li te ta ì vo ta gra |a na Voj vo di ne... Kao od go vo ran ~o vek i za qu bqe nik u Voj vo di nu, vr lo do bro znam da se o Voj vo di ni ne mo è go vo ri ti iz van or bi te poj ma „auto no mi ja”, ali ne }u ni na ko ji na ~in da zlo u po tre bqa vam 150 go di na auto nom no sti Voj vo di ne! Ne ka mi ni ko ne za me ri, ali te „ras pra ve”, ko je se ak ti vi ra ju pred sva ke iz bo re iz od re |e nih sa lon skih kru go va sma tram de ma go {kim, ne ce lis hod nim za ì vot gra |a na Voj vo di ne. Svim tim sa lon skim du {e bri `ni ci ma, evo, ja nu dim, kraj we do bro na mer no, jed no ne deq ni „bo ra vak” u ne koj od voj vo |an skih op {ti na, da se uve re da je ì vot ne gde dru gde, da su pro ble mi qu di ne gde iz van wi ho vih „kar de qev skih” uto pi ja i sen ti men tal nog vra }a wa u pro {lost, wi ho vih de ~i jih iga ra sa sim bo li ma Voj vo di ne, wi ho vog à la za Usta vom iz 1974... Ne ma ni ka kve sum we da Voj vo di na da nas ne po se du je ozbi qan po li ti~ ki su bjek ti vi tet, ali, bu di mo otvo re ni, ni sa ma voj vo |an ska po li ti~ ka eli ta ni je se po tru di la da ga stek ne za to {to se i sa ma kre }e u tim „kar de qev skim” ko or di na ta ma, ne ka da otvo re no, a kon stant no pri ta je no. Voj vo di na tra ì no va, mo der na, sa o bra zna vre me nu, re {e wa! Za po ~e tak, de cen tra li za ci ja Voj vo di ne }e stvo ri ti neo p hod nu di na mi ku dru {tva, po kre tqi vost, mo bil nost, a oì vqa va wem we nih se la, we nih umrt vqe nih op {ti na i va ro {i ca po kre nu }e se i ce la Voj vo di na. Kao i Sr bi ja. (autor je kandidat URS-a za premijera APV)

nedeqa1.april2012.

c m y

dnevnik

POTPREDSEDNIK SRPSKE RADIKALNE STRANKE

mo zak Sr ba u APV

paju u brak i ra|aju decu, te da kona~no prekinemo sa tom suludom i nerealnom politikom prikqu~ivawa Evropskoj uniji. l Kako tuma~ite zahteve iz Ni{a i Kragujevca da dobiju odre|enu regionalnu samostalnost? – Najpre, ne mislim da su ti glasovi naro~ito brojni. Nakon {to je DOS preuzeo vlast, gro stranaka iz te dru`ine koketiralo je s tim idejama kako da se Srbija podeli na ve}i ili mawi broj regiona, a sada tu temu forsira Mla|an Dinki} kao novi predizborni trik na-

kon {to vi{e ne pali pri~a o 1.000 evra i ~udo zvano „Fijat”. Dinki} je od 2000. na vlasti i obavqa odgovorne funkcije i niko ga nije spre~avao da u praksi realizuje ono {to sada pri~a u kampawi. U svakom slu~aju, za SRS to, ponavqam, nije re{ewe. Ne ìve gra|ani Srbije te{ko zato {to gra|ane Novog Sada ili Ni{a eksploati{u gra|ani Beograda. Gra|ani u Srbiji ìve te{ko zbog lo{e politike koja se vodi. Su{tina je da se promeni politika a ne da se podeli Srbija. Nijedan region sam za sebe, pa tako ni Vojvodina, ne moè da opstane ako se ne naslawa na druge. Svaki deo Srbije je vaàn i svakom treba posvetiti adekvatnu pa`wu, ali ne tako {to }emo Srbiju iscepkati na feude i onda pustiti te feude da se bave sami sobom. l Vi ste najavqeni kao predsedni~ki kandidat SRS. O~ekujete li da }e Boris Tadi} doneti odluku da se 6. maja glasa i za {efa dràve? – Tadi} jo{ uvek kalkuli{e. Mada, ako se obrati pa`wa na izbornu kampawu Demokratske stranke, jasno je uo~qivo da se ona vodi kao da su predsedni~ki izbori ve} raspisani, jer je Tadi} uvek

Paqevina ne zasluùje pohvalu – [to se ti~e SRS, mi nismo zapalili vojvo|ansku zastavu i za taj ~in ne snosimo nikakvu odgovornost. Sa stanovi{ta gra|anske pristojnosti, svakako da paqewe vojvo|anske zastave nije ne{to {to zasluùje pohvalu. I mislim da su oni koji su zapalili zastavu to u~inili zato da bi na sebe skrenuli pa`wu jer neko ve}e upori{te kod gra|ana nemaju. S druge strane, ~iwenica je i da ova i ovakva zastava nema svoje istorijsko utemeqewe, ona, ta zastava ni na koji na~in ne odraàva zastavu ni srpskog naroda u Vojvodini, ali ni jednog drugog naroda koji ìve na ovim prostorima. Nikada simboli ni Srba, ni Ma|ara, ni Slovaka, Rusina, Hrvata... nisu bile tri ùte zvezde petokrake. U tom smislu je ta zastava birokratska tvorevina, nacrtana u nekom kabinetu u Novom Sadu posle 2000. godine.

INTERVJU

u prvom planu. Verovatno su procene unutar DS-a da on kao predsednik Srbije boqe stoji u bira~kom telu od same stranke. l A da li }e se radikalima ne{to promeniti kampawa u slu~aju da predsedni~kih izbora ipak bude? – Su{tinski se kampawa ne}e promeniti. Sve ono za {ta se bori SRS na parlamentarnim izborima bi}e, naravno, i moj predsedni~ki program. Jedino {to se mewa je broj obaveza u kampawi. l No, kada smo kod same kampawe SRS, poruka lidera stranke Vojslava [e{eqa iz Haga je da izborni ciq mora biti da se „politi~ki uni{ti SNS”. Koliko vama koji ste u Srbiji predstavqa problem to {to akcenat nije na afirmaciji politike SRS ve} mora biti usmeren protiv napredwaka? – Najpre, ako pratite na{u izbornu kampawu, vide}ete da ona nije usmerena ni protiv jedne stranke. Umesto toga, mi iznosimo svoj politi~ki program ~ija je su{tina da Srbija ne treba da u|e u EU. E sad, naravno da je ciq SRS da pobedi aktuelni prozapadni reìm, ali i da kao svoje bira~ko telo vratimo sve one qude koji su 2008. poverovali da je Tomislav Nikoli} nacionalista, a posle ~etiri godine se ispostavqa da vodi istu politiku kao i Boris Tadi}, êdomir Jovanovi} ili Vuk Dra{kovi}. U svakom slu~aju, Srpska napredna stranka }e propasti ukoliko se ve}i deo bira~kog tela, koje je trenutno uz SNS, vrati radikalima. U tom smislu mi nismo optere}eni napredwacima kao strankom, jer SNS i nije formiran da bi trajao ve} da po{to-poto preuzme vlast. Ako im vlast izmakne, ta {arena politi~ka druìna }e se raspasti na isti na~in na koji se i skupila. A nama je prevashodni ciq da vratimo pod svoj politi~ki krov sve one dobronamerne i ~estite qude koji su 2008. godine prevareni, koji su verovali da su ciqevi Tomislava Nikoli}a ~estiti, da se on i daqe bori za Srbiju i wene gra|ane. n Miroslav Staji}

KARMA KOMA

Oni nama nas, mi wima wih

r vo su na Ko so vu uhap si li ne ke Sr be, ko ji da su pri pad ni ci MUP-a Sr bi je, ili ne ki dru gi dr àv ni ~i nov ni ci Sr bi je. Odav de ni je de man to va no da su to qu di na plat nom spi sku dr à ve, a za {to i da ne bu du, kad je Ko so vo, je li, Sr bi ja? Eno, pi {e i u Pre am bu li, a ne bi vaq da Pre am bu la la ga la? Kad bi na {a Pre am bu la la ga la, a mi joj ipak ve ro va li, svi bi smo bi li zre li za pre am bu lant ni tret man, zar ne? Iz istih raz lo ga, pre am bul skih i pre am bu lant nih, ti su qu di na vod no na Ko so vu re~ ju i de lom pri pre ma li iz bo re za vlast Re pu bli ke Sr bi je, {to je uosta lom sa svim nor mal na stvar ako ve ru je te du hu i slo vu Pre am bu le, jer {ta }e ra di ti slu `be ni ci dr à ve Sr bi je ne go pri pre ma ti iz bo re Sr bi je na sva kom de lu te ri to ri je Sr bi je? U Pri {ti ni, me |u tim, dr è da su na de lu uhva ti li gra |a ne stra ne dr à ve ka ko oba vqa ju ile gal ne rad we ko je do vo de u pi ta we su ve re ni tet Ko so va, or ga ni zu ju }i iz bo re za vlast dru ge dr à ve, re ci mo su sed ne i ne re ci mo pri ja teq ske. Ovo otu da {to ta mo, u Pri {ti ni, ne ve ru ju u duh i slo vo Pre am bu le iako Pre am bu la ka è, ne ba{ ne ja sno, da je i sa ma Pri {ti na u Sr bi ji, ma da ona o to me po sled wih de se tak go di na ni {ta ne zna. Mi slim, zna la je, ali je za bo ra vi la. Ovi odav de je pri se }a ju, ali xa ba, za bo rav nost je uhva ti la ma ha. Ka ko god, sve dov de je „~i sta po li ti ka“ (da kle: pr qa va) na bal kan ski na ~in. Oni }e kao da pra ve iz bo re, jer je to kao Sr bi ja pa se kao mo ra, a mi }e mo kao da ih hap si mo, jer smo ba{ iz ne na |e ni i uvre |e ni wi ho vim po na {a wem, a i uop {te. On da je, me |u tim, Da ~i} Ivi ca, ~o vek ko jem je ne sa mo san ne go i plan da sa me sta po li caj mi ni stra do dat no na pre du je u ì vo -

tu i u hi je rar hi ji bi lo ka kve bu du }e srp ske vla de, re kao – jer je i on, eto, ba{ ne {to iz ne na |en i uvre |en – da to ne mo è ta ko, i da }e mo „mi“ za uz vrat tim ta mo Al ban ci ma hap si ti Al ban ce, po {to ve} oni na ma Sr bi ma hap se Sr be. To mu vaq da do |e ne {to kao ona re tor zi ja o ko joj je kad god, sve po et ski sla ve }i sen dvi ~e za sre }an put, go vo rio [e {eq Vo ji slav, li ce ko je tre nut no ru {i i sla ma zli No vi svet ski po re dak ta mo u Ha gu (gde je i do spe lo zbog ta kvih re ~i, ali i kon kret nih rad nih na po ra). Po re dak je, do du {e, du go odo le vao, mr ci na je to, ali sa da mu je ot por pri kra ju, jo{ xi lit-dva i go tov je. Pa on da Voj vo da mo è ku }i, tri jum fal no pe va ju }i. Ne go, pu sti mo sad Voj vo du i vra ti mo se Ivi ci, Da ~i} Ivi ci. Da li je mi ni star sam shva tio {ta je re kao, ili mu je ne ko ne {to pri {ap nuo, tek, na kon ma lo po vi ke u qud sko pra va {kom sek to ru, ose tio se po nu ka nim da ob ja sni da tu ni ka kve re tor zi je i et ni~ ke dis kri mi na ci je ne ma, i da „mi“ to ne }e mo Al ban ci ma hap si ti Al ban ce ne go }e mo im hap si ti... Hm, ko ga za pra vo? Te ro ri ste? Ta je ter mi no lo gi ja du go bi la u mo di ali je ne {to uve nu la u po sled we vre me. Da kle, hap si }e mo im one iste Wi ho ve ka kvi su i oni Na {i ko je oni na ma hap se. Znam da je pret hod na re ~e ni ca ne zgrap na, ali ne znam ka ko bih dru ga ~i je do ~a rao tu ras ko {nu mi sa o nost, a i we ne prak ti~ ne do me te. Ka ko god, eno je ve} na Kon ~u qu ili ta ko ne gde po na {lo i pri hap si lo ne ke ve se qa ke za ko je se ka è da su pri pad ni ci Ko sov ske po li cij ske slu `be. Ne znam je su li to oni hte li da po Bu ja nov cu ili Pre {e vu or ga ni zu ju ko sov ske iz bo re, ili {ta ve}, tek, re ci pro ci tet je us po sta vqen, a we go ve }e mo stan dar de pre ci zi ra ti u ho du, ne ma se, qu di, vre me na za ti -

tra we, idu iz bo ri. A sa da je na bi ra~ kom na ro du da po ka è da ume da ce ni po li caj mi ni stro vu dr à vo tvor nu od lu~ nost. Ni je da sam po tre {en sud bi nom tih ko je Ivi ca hap si, a ni je ni da sam ba{ sa svim o~a jan nad uhap {e no {}u onih ko je je uhap si lo Ivi ci; i jed ni ma i dru gi ma je to kan da u opi su po sla. Vi {e me za ni ma da li za i sta mo ra mo opet i iz no va i jo{ je da red i do kle vi {e da pro la zi mo kroz sve to, bi li iz bo ri ili ne? Ko je TO, pi ta se u ~u du onaj naj na iv ni ji me |u ~i ta o ci ma? Pa, TO: za bri nu te pa tri o te na jed noj stra ni, za bri nu te pa tri o te na dru goj, pa se ma lo hap si, pa se ma lo pre ti, pa se ma lo oru à no i neo ru à no pro vo ci ra, pa se ma lo po di ù ten zi je i spu {ta ju pen zi je, i ta ko sve dok ne na sta ne ka kav Ve li ki Be laj. Ko ji on da da qe ra di po sop stve nim za ko ni ma, me |u ko ji ma je glav ni onaj ko ji bih, da pro ste va {a ne deq na su pa, rindflaj{ i po ho va no, na zvao Za ko nom sa mo po go ne }eg za gov na va wa. Zna li Ivi ca, zdva ja te vi za bri nu to, ne {to o tom za ko nu i we go vim po za ma {nim mo gu} no sti ma? Ta, ka ko ne }e zna ti: on je je dan od onih ko ji su ga pi sa li, jo{ pre dva de se tak go di na, pre tva ra ju }i Sr bi ju u Ve li ki Po à re vac. Bi lo je to, da kle, mno go pre Pre am bu le. Ali su am bu lan te ve} ta da po ~e le da se pu ne `r tva ma tog za ko na, i za pra vo se ni su is pra zni le ni do dan-da nas. Ako je do sek te za bri nu tih pa tri o ta, ne }e se pra zni ti ni ubu du }e, pa vi sad vi di te. n Teofil Pan~i}

Dr \OR\E STOJANOVI], PROFESOR NA FAKULTETU ZA EVROPSKE PRAVNO-POLITI^KE STUDIJE U NOVOM SADU

„Voj vo |an sku re vo lu ci ju” mo ra iz ne ti ci vil no dru {tvo rofesor Fakulteta za evropske – Pravni izraz autonomije Vojvodine stvari ne bi li {to vi{e legitimizovapravno-politi~ke studije u No- ve} postoji. On moè biti fali~an ili la postoje}i raspored mo}i koji je favovom Sadu dr \or|e Stojanovi} nedovoqan, ali se, van svake sumwe, razurizuje, dok beogradska politi~ka elita ocenio je da su aktuelne inicijative, ko- meva kao temeqni element u projektovapoku{ava da se poigrava sa vojvo|anskom je pokre}u neke nevladine organizacije i wu post-milo{evi}evske Srbije, te }e elitom iz istih pobuda. mawe politi~ke stranke u Vojvodini, a kao takav te{ko biti poni{ten bilo kal Moète li u tom kontekstu da pozasnovane na platformi federalizacije da. U tom smislu, ideja autonomije moè jasnite va{u ocenu o postajawu dva Srbije, nisu secesionisti~ke, kako se to biti formalizovana, i iz parlamentarne diskursa po kojima se Vojvodina pertuma~i u delu javnosti. Naprotiv, one po- i iz vanparlamentarne perspektive. Idecipira, sa jedne strane, kao osvojena tvr|uju da gra|ani Vojvodine èle da svo- ja autonomije Vojvodine, po svojim demoprovincija, a sa druge, kao dobrovoqju sudbinu ostvare na nivou postoje}e dr- kratsko-gra|anskim potencijalima, mono pripojena pokrajina? àve, „ali da zarad toga nisu spremni da è da generi{e federalisti~ki „konti– Radi se o identifikovawu demarka`rtvuju Vojvodinu kao zasebni politi~- nuum“: autonomija-republika-Srpska fecione liniju izme|u “ratni~ko-osloboki entitet”. U intervjuu za “Dnevnik” on deracija. A da li }e se ova varijanta ostdila~kog” narativa Srbije, koji Vojvoje kazao i da iza ideje autonomne Vojvodi- variti, zavisi}e od demokratskog progredinu percipira kao “osloba|awem” od ne zapravo stoji èqa da demokratsko-na- sa ostatka Srbije. Austro-ugarske “osvojenu” provinciju, i cionalni srpski projekat ostavi mogu}“gra|ansko-ugovornog” narativa Vojvol Odnosi li se centralna vlast i nost za liderstvo van prevalentne “dogme generalno politi~ka elita na adedine, koji sebe percipira kao dobroBeograda”. kvatan na~in prema nezadovoqstvu voqno pripojenu pokrajinu matici Sr– Vojvodina ho}e da se izbori za svoju dela javnosti sada{wim stepenom biji. U politi~kom smislu, ova distinkvlastitu gra|ansku “harizmu” i, princi- autonomije? cija je ishodi{na i su{tinska. Prvi napijelno, u tome ima puno vi{e dobrog – Ideju autonomije Vojvodine ne treba rativ podrazumeva percepciju Vojvodinego lo{eg. Stvar je u tome da gra|anin javno opravdavati ili osporavati, ve} ne kao iskqu~ivo geografsko-kulturUìca ili Pirota moè na autonomiju javno izraàvati ili potvr|ivati: ona je, nog pojma bez politi~kih konotacija, Vojvodine da gleda sa istim stepenom dakle, simultano i politi~ki ideal i po- dok drugi narativ sugeri{e da se Vojvodina nikad nije odreliberalne blagonaklonosti, kla svoga politi~kog demokratskog poverewa i o~eOno li ko ko li ko se pro blem Ko so va mo è sopstva: politi~ko pokivanog „gra|anskog profita“ tre ti ra ti kao is po qa va we srp ske de mo kra ti je na vezivawe nije pre{lo u kao gra|anin Novog Sada ili Subotice – smatra Stojanovi}. spoq nom pla nu, to li ko se pi ta we Voj vo di ne od no si „organsko“ integrisaOn napomiwe da su za ve}inu na is po qa va we de mo kra ti ju na unu tra {wem pla nu we, Srbi iz Vojvodine ipak su ostali „vojvopolti~kih aktera, pak, zahtevi |anski Srbi“, a ne „srpkoji se svode na zakonodavnu, izski Vojvo|ani“. Drugim re~ima, i daqe vr{nu i sudsku autnomiju APV nesporni liti~ka stvarnost. Ta ideja podrazumeva je u igri opcija „povratka u budu}nost“, samo u predizbronoj kampawi, ali neprimanifestaciju diferenciranog socijalpo kojoj je autonomna Vojvodina gra|anhvatqivi nakon we, zato {to postoje}a nog kapitala istorijski „preìvelih“ i raspodela mo}i odgovara svim politi~delotvornih gra|anskih tendencija usme- ski „osve{}ena“ Srbija. kim elitama. renim ka javnom dobru, dok gra|ansku l Zbog ~ega smatrate da je pitawe – Radi se o hegemonisti~koj alijansi participacija koja profili{e ostatak autonomije Vojvodine „mnogo vi{e koja }e se vrlo te{ko odre}i svojih priSrbije podrazumeva “prikriveno” rudi- od pitawa nezavisnosti Kosova“, odvilegija. „Vojvo|ansku revoluciju“ stoga mentarno civilno dru{tvo sa dominant- nosno da je „pitawe svih pitawa srpmora da iznese vojvo|ansko civilno druno ekskluzivnim asocijacijama usmere- ske demokratske zrelosti“? – Onoliko koliko se problem Kosova {tvo – ocewuje na{ sagovornik. nim ka pojedina~nim grupnim ciqevima. Vojvo|anska politi~ka elita dosta ~esto moè tretirati kao ispoqavawe srpske l Mislite li da ideja federalizacije ima politi~ku teìnu? poku{ava da se poigrava s takvim stawem demokratije na spoqnom planu, toliko se

pitawe Vojvodine odnosi na ispoqavawe demokratiju na unutra{wem planu, onoliko koliko re{ewe problema Kosova moè biti optere}eno nedemokratskim elementim van direktne ili indirektne kontrole srpske dràve, toliko je pitawe autonomije Vojvodine srpska demokratska stvar par excellence. l Ocenili ste da vojvo|anska autonomija nije secesionisti~ka, ali da je ipak separatna. Moète li da objasnite tu tezu? – Ilustrova}u to preko dva naj~e{}a mita. Prvi je baziran na percepciji Vojvodine, odnosno Novog Sada kao „srpske Atine“, prostora neke visoke gra|anske „sredwe-evropske“ umetni~ko-intelektualne kulture, koja bi svojim unutra{wim atributima i kontinuitetom vrednosno ustaqenih matrica delovawa mogla da rezultira i nekim vi{im poretkom politi~ke stvarnosti. Druga, sasvim suprotna, Vojvodinu percipira kao izro|eni prostor srpske tradicije materijalizovane u „lalinskoj kulturi“ ili u kulturi “austro-ugarskog limesa”, koja je svojom nepotentno{}u i „nacionalnom izvitopereno{}u“ uzrok „svetog“ prava Beograda ili „srpske Sparte“ da vrednosno interveni{e u wen gra|anski identifikacioni prostor. Ja ovo i{~itavam kao neosporan dokaz razli~itosti orijentisane ka separatnosti, ali ne i ka secesiji. l Za{to onda tvrdite da bi Vojvodina mogla biti „izgubqeni rat“ za Srbiju, ako se Kosovo i Crna Gora vide kao „izgubqene bitke“? – Po meni, ideja autonomije Vojvodine je i program „paralelnog poretka“, ~iju su{tinu predstavqa slobodno civilno dru{tvo i asocijativna gra|anska inkluzija. Bez obzira koliko se mislilo da je ona minimalna po politi~ko-pravnim parametrima, i takva autonomija je

sasvim dovoqna da obezbedi ustrojstvo po meri svih svojih gra|ana. U tom smislu, ideja o autonomiji Vojvodine nije ideja o secesiji Vojvodine. Ukoliko autonomija Vojvodine “preslika” institucionalne kapacitete Srbije, to jest ukoliko se iskqu~ivo svede na “eksploataciju” kapaciteta i resursa od strane vojvo|anskih elita, ona je potpuno propali politi~ki projekat: autonomija }e biti horizontalna, a ne vertikalna. Vojvo|anski politi~ki lideri imaju ekskluzivnu {ansu da oblikuju vojvo|anske institucije po principima demokratske efikasnosti i nekoruptibilnosti, da bi te institucije kasnije mogle da oblikuju moderne i delotvorne lidere. l Kako, pak, vidite poruke polti~kih stranaka, koje su posebno izra`ene u izbornim kampawama, pa i u ovoj, da bi Vojvodina mogla da povu~e ostatak Srbije u proces modernizacije? – Vojvodina ili jeste ili nije demokratsko jezgro Srbije. Paradoksalno je o~ekivati da modernizacija jednog dela Srbije mo`e zna~iti i uzrokovati modernizaciju nekog drugog dela Srbije ili Srbije u celini, a jo{ je paradoksalnije poverovati kako bi se modernizacija Vojvodine vi{e “reflektovala” na Srbiju od modernizacije, recimo, [umadije. n Branka Dragovi} Savi}

dnevnik

nedeqa1.april2012.

VESTI Paori obustavili blokade Ne za do voq ni po qo pri vred ni ci iz Voj vo di ne, ko ji su ju ~e sa 100 trak to ra sti gli u Be o- grad, na pu sti li su glav ni grad po {to su pre da li zah te ve za me ni ku pre mi je ra Ivi ci Da ~i }u. „Sa da od la zi mo da na sta vi mo se tvu”, sa op {tio je ~lan or ga ni za ci on og od bo ra pro te sta Mi ro slav Iv ko vi}. On je po tvr dio da su pa o ri vi ce pre mi je ru Da ~i }u re kli da }e po vu }i trak to re sa pu te va do 24. apri la, ali da }e 25. apri la usle di ti pot pu na blo ka da sa o bra }a ja u ce loj Sr bi ji uko li ko do ta da ne bu du is pu we ni wi ho vi zah te vi da pod sti ca ji i da qe bu du do de qi va ni po je di ni ci ob ra di ve po vr {i ne, a ne po ostva re noj pro iz vod wi. Pa o ri su to kom su sre ta mi ni stru Da ~i }u pre da li pr {u tu i ku len, a Da ~i} ih je po tom po zvao na za jed ni~ ki do ru ~ak. Pod se ti mo, re sor ni mi ni star Du {an Pe tro vi} je u pe tak se qa ci ma ko ji su iz ra zi li ne za do voq stvo po no vio da ne po sto ji ni je dan raz log da se agrar na po li ti ka me wa. „Ve li ki je broj onih ko ji ra ni je ni su mo gli da do bi ju pod sti ca je za po qo pri vre du, ali sa da mo gu i ne ma ni jed nog raz lo ga da se ta po li ti ka pro me ni”, re kao je Pe tro vi}.

Od bebi PDV-a 45.000 dinara Ro di te qi i sta ra te qi mo }i }e da re fun di ra ju PDV za be bi opre mu i hra nu go di {we u iz no su od 45.000 za jed no de te sta ro sti do tri go di ne, na ve de no je u vla di nom pred lo gu. Pod se ti mo, po vra }aj PDV-a pla ni ran je za mle ko, ka {e, kre ve tac, ko li ca, auto-sto li cu, hra ni li cu i pe le ne, a ne }e se od no si ti na obu }u i ode }u za be be. Ka ko je obra zlo `io dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Du {an Ni ke zi}, PDV bi se re fun di rao u fi li ja la ma tre zo ra ko jih u Sr bi ji ima oko 140.

i ni star, ko ji sa da vo di srp sku po qo pri vre du, ura dio je za paore dve va `ne stva ri: uki nuo je PIO i obez be dio sub ven ci o ni sa no go ri vo – ka è u raz go vo ru za „Dnev nik” stru~ wak In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo i pro fe sor Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du dr Mi ro slav Ma le {e vi}. – Zbog oba ve znog PIO osi gu ra wa mno gi po qo pri vred ni ci ni su la ne is ko ri sti li sub ven ci je jer im je ta oba ve za sku pa go to vo ko li ko i pre mi ja ko ju su od dr à ve do bi ja li. Sub ven ci o ni sa no go ri vo je sti glo ka sni je, ali je i to sva ka ko za po hva lu, jer je re~ o oko pet hi qa da di na ra po hek ta ru – ka è nam dr Ma le {e vi}, uz napomenu da poqo pri vred ni ci kad se iscrpe sve varijante pregovora ima ju sva ko pra vo da pro te stu ju, kao {to su to ~i ni li oni u Fran cu skoj, Hr vat skoj, [pa ni ji... l [ta je za poqoprivrednike boqe, premije po hektaru ili po prinosu? – Nig de u Evro pi ne ma pla }a wa po ki lo gra mu pre da te ro be, s tim da svu da po sto je ne ki pod sti ca ji, ili po je di ni ci po vr {i ne, ili po gr lu, ili ne ki dru gi vid sti mu la ci je, za vi sno o ko joj se pro iz vod wi ra di. Evro pa to ne gu je i ni je ta~ no da su pre mi je po ki lo gra mu bo qe. Vo leo bih da ne ko na ve de pri mer u ko joj dr à vi to funk ci o ni {e. Ali, ne {to dru go je tu jo{ va `ni je. Mo è u Ho lan di ji ili Dan skoj i da bu de pre mi ja po ki lo gra mu is po ru ~e ne ro be, ali ta mo su far me ri vla sni ci pre ra |i va~ ke in du stri je. Po qo pri vred ni ci i za dru ge ima ju vla sni~ ki udeo u pre ra |i va~ kim ka pa ci te ti ma, pa je on da sve jed no da li }e do bi ti pre mi je po mle~ nom gr lu, li tri mle ka... Su {ti na je u vla sni~ kim od no si ma ko ji su u Sr bi ji dru ga ~i ji u od no su na EU. Ni je dan se qak kod nas ne ma ni jed nu ak ci ju u {e }e ra ni, uqa ri... A da je bi la pra ved na pri va ti za ci ja, on da bi se qa ci, far me ri, bi li su vla sni ci, pa bi oni bi li za in te re so va ni da bu de jef ti ni ji ulaz u fa bri ku, i da ima ju bo qu ce nu fi nal nog pro iz vo da. To je u osno vi sve ga. l Zagovornici politike premirawa po kilogramu ukazuju, pak, na problem zloupotreba kod sistema subvencija „14.000 dinara po hektaru”?

INTERVJU

Dr MIROSLAV MALE[EVI], PROFESOR POQOPRIVREDNOG FAKULTETA

Na{em agraru je neophodna strategija – Na rav no da je bi lo zlo up ot re ba, ali sva ka se mo gla ot kri ti, od no sno spre ~i ti, sa mo da je ne ko hteo. Sve is pla te idu pre ko Agen ci je za agrar na pla }a wa i mo glo se vi de ti ko se slu ì ne ~a snim ra bo ta ma. Pri to me ne ve ru jem da me |u oni ma ko ji su iza {li na uli ce po sto ji ije dan ko ji je zlo u po tre bio tih 14.000 hi qa da di na ra. Tre ba lo je sve ma lo ozbiq ni je sa gle da ti i ade kvat no re a go va ti. Re ci mo, ono me ko je uzeo ze mqu u za kup, pa uzeo pre mi ju po hek ta ru a pro iz vod wa ga uop {te ne za ni ma, tre ba lo je blo ki ra ti imo vi nu i na pla ti ti sub ven ci ju. Vaq da po sto ji in spek ci ja. l Argument kreatora nove agrarne politike je da }e Vojvo|ani u svakom slu~aju dobiti najvi{e i da nemaju razloga da diù bunu. – Za p{e ni cu i ku ku ruz go to vo da ne ma pre mi je, jer di nar po ki lo gra mu ne zna ~i mno go. A {ta }e mo ako go di na bu de su {na, ma ko li ko se mi tru di li da po stig ne mo va qa ne pri no se kod svih kul tu ra? De si se da rod pod ba ci i {ta ako se po no vi 2003. go di na pa bu de uqa ri ca tek 1,5 to na, re pe 3,5 va go na... O ka kvoj on da pre mi ji pri ~a mo? Ova ko, ipak je 14.000 di na ra pred sta vqa lo ne ku bez bed nost za sve. Ali, ne mo ra ni to li ko da bu de. Ako dr à va ne ma pa ra, a ne ma, u re du. Ne ka ka ù - to li ko ima mo u bu xe tu, da }e mo svi ma po pet hi qa da di na ra. Osnov na stvar je u to me da ne za do vo qa stvo ni je od sa da ve} od ra ni je, ali se sa da do {lo u si tu a ci ju

da tih 14.000 di na ra, ko je su ra ta ri o~e ki va li, ne mo gu da ulo è u pro iz vod wu. l Kakve }e biti posledice? – Ima }e mo ve li kih pro ble ma u ovoj go di ni za to {to ni su obez be |e ne do voq ne ko li ~i ne |u bri va. Qu di ni su ima li pa ra da ulo è u pro iz vod wu i p{e ni ca }e zbog to ga tr pe ti. Ima }e mo ni è pri no se, jer su sub ven ci je ka sni le. S dru ge stra ne, svi ~e ka ju da do |e è tva, to su pro iz vo |a ~u pr ve pa re. A oni }e ì to pro da ti jer su du `ni za kre di te, in ve sti ci je... To }e si gur no

@iveti tu|

A sad – ~e{qawe zakona ti ca we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo po tvr da je prav ca kre ta wa Sr bi je. To je pra vac re form skih pro me na i re {a va wa pro ble ma u ze mqi. Ko na~ ni ciq je ure |e we dru {tva u skla du sa evrop skim stan dar di ma, {to zna ~i ma we ko rup ci je, bo qe pra vo su |e, efi ka sni ju bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ve }u bri gu o ì vot noj sre di ni, bo qu za {ti tu po tro {a ~a.... Ula zak u ~lan stvo Evrop ske uni je ovu }e pro me nu sa mo po tvr di ti, ali }e je put do ~lan stva do ne ti. U ne de qi ko ja je za na ma de le ga ci ja Sr bi je u~e stvo va la je u okvi ru pri pre ma za pre go vo re o ~lan stvu, u svoj stvu po sma tra ~a na sa stan ku cr no gor skog pre go va ra~ kog ti ma sa Evrop skom ko mi si jom, ko jim je ini ci ra na pri prem na fa za pre go vo ra sa ovom ze mqom. Uva à va ju }i na pre dak re gi o na u pro ce su evrop skih in te gra ci ja, Evrop ska ko mi si ja po zva la je pred stav ni ke vla da Sr bi je i Ma ke do ni je da, kao kan di da ti za ~lan stvo, pri su stvu ju ot po ~i wa wu po stup ka de taq nog, ana li ti~ kog pre gle da (tzv. uvod nog skri nin ga) evrop skog za ko no dav stva u po gla vqi ma ko ja ob u hva ta ju pro pi se o pra vo su |u i osnov nim pra vi ma, kao i o prav di, slo bo di i bez bed no sti. Ovo je za nas bi la iz u zet na pri li ka da se {to pre pri pre mi mo za pre go vo re o ula sku Sr bi je u EU, pre sve ga ja ~a wem ka pa ci te ta ad mi ni stra ci je za ovaj va àn ko rak ka ~lan stvu u Uni ji. Na{ ciq je da u pro ces pre go vo ra u|e mo sprem ni i da ih br è vo di mo. Va `no je ra di ti na ja ~a wu struk tu re ko ja }e no si ti pre go vo re, a ~i ju osno vu smo ve} for mi ra li pri li kom iz ra de Na ci o nal nog pro gra ma in te gra ci je Sr bi je u EU, i pro ve ri li pri li kom od go va ra wa na Upit nik. Bi }e to pri li ka za mno ge mla de stru~ wa ke ko ji ima ju zna wa o raz li ~i tim obla sti ma funk ci o ni sa wa EU da u~e stvu ju u ovom pro ce su i do pri ne su su {tin skoj pro me ni na {e ze mqe. Skri ning, ko ji je pr vi na red ni ko rak u pre go vo ri ma, je ste po stu pak ko ji ob u hva ta pre gled za ko no dav stva u od re |e noj obla sti, na kon ~e ga se pri stu pa ana li zi raz li ka pro pi sa dr à ve kan di da ta i prav nih te ko vi na EU, ka ko bi se po tom u{lo u pre go vo re o na ~i nu uskla |i va wa. Ta kvih po gla vqa ima ukup no 35 a no vi pri stup Evrop ske ko mi si je, ko ji }e se pri me wi va ti na sve

dr à ve kan di da te, pod ra zu me va da se taj pro ces po kre ne upra vo u po gla vqi ma 23 (pra vo su |e i osnov na pra va) i 24 (prav da, slo bo da i bez bed nost). Ona }e se pr va otva ra ti sa sva kom sle de }om ze mqom, po sled wa }e se za tva ra ti i uti ca }e na to ka kva }e bi ti di na mi ka i za dru ga pre go va ra~ ka po gla vqa. Pre go vo ri je su su {tin ski ono {to }e do ve sti do pro me na u Sr bi ji i pro ces ko jim }e se evrop ski stan dar di us po sta vi ti, ali wih ne bi bi lo bez pret hod no do de qe nog sta tu sa kan di da ta, ba{ kao ni {to ne mo è te ot po ~e ti pu to va we ako ni ste ku pi li kar tu. Put do kan di da tu re ni je bio lak. Iza ove od lu ke EU sto ji ve li ki rad Vla de, Na rod ne skup {ti ne, pra vo sud nih in sti tu ci ja, ne za vi snih te la, or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva i gra |a na Sr bi je. Kroz ko ra ke ko ji su nas ov de do ve li, stvo re ni su pred u slo vi za dru ga ~i je funk ci o ni sa we za ko no dav ne, iz vr {ne i sud ske vla sti, kao i ve }i pro stor za rad ne za vi snih te la. Da na {we sta we u Sr bi ji da le ko je od ide al nog, to zna ju gra |a ni i mno go bo qe od Evrop ske ko mi si je, ali je ste bo qe od ra ni jih go di na. Fi nan si ra we po li ti~ kih par ti ja na ovim iz bo ri ma bi }e tran spa rent ni je, po sla ni ci }e po re do sle du na li sti u}i u par la ment i ras po la ga }e svo jim man da ti ma, rad par la men ta je efi ka sni ji i mno go otvo re ni ji, a rad iz vr {ne vla sti stro ì je nad zi ru ne za vi sna te la. Sr bi ja je po sta la ze mqa u ko joj dr àv ni re vi zor pod no si iz ve {taj sva ke go di ne, a rad za {tit ni ka gra |a na i po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja, kao i dru gih ne za vi snih or ga na, se uva à va i ce ni. Da bi do sle de }eg ko ra ka {to pre do {lo, va `no je na sta vi ti sa re form skim pro me na ma, pri me nom do go vo re nog u di ja lo gu sa Pri {ti nom, ali i po sti za wem do go vo ra u obla sti te le ko mu ni ka ci ja, ener ge ti ke, kao i po dr {ke mi si ji EULEKS da man dat oba vqa na ~i ta voj te ri to ri ji Ko so va. Va à no je i pro du bqi va we po ve re wa i raz u me va wa sa ~la ni ca ma Evrop ske uni je, ~i ji ciq, bez ob zi ra na raz li ke u po gle du sta tu sa Ko so va, osta je in te gra ci ja ~i ta vog re gi o na u EU. Evrop ska uni ja i we ne ~la ni ce su ve} na {i naj ve }i tr go vin ski part ne ri, naj zna ~aj ni ji in ve sti to ri i naj ve }i do na to ri. Sve ze mqe ko ji ma je Sr bi ja okru è na ~la ni ce su ili na pu tu da to po sta nu ove or ga ni za ci je. Kre }u }i se evrop skim pu tem, Sr bi ja ne sa mo da obez be |u je kon ti nu i tet pro me na, ve} i sti ~e na ~in da, u~e stvu ju }i, uti ~e na do no {e we od lu ka ko je }e je se ti ca ti ~ak i ako ni je za sto lom gde ~la no vi o to me od lu ~u ju. (autorka je direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije)

l Moè li se u Srbiji posti}i konsenzus oko toga {ta ho}emo od poqoprivrede? – Sve stran ke sa da ima ju pro gram za po qo pri vre du, zna ~i ose }a ju pro blem i tu ne bi tre ba lo da bu de ne sa gla sja, po go to vo iz me |u onih ko ji ho }e ka EU. U sva kom slu ~a ju, mo ra mo, bez ob zi ra na sve, po sti }i sa gla snost oko hra ne i vo de, jer to je je di no {to ima mo, ni {ta dru go. Sa da bi tre ba lo da se ba vi mo va `ni jim pi ta wi ma: da vi di mo ka ko da naj bo qe is ko ri sti mo pret pri stup ne fon do ve EU. Ni je dan evrop ski pro je kat ne }e mo is ko ri sti ti ako ne bu de mo sa gla sni i sprem ni. Sa da to tre ba da nam je u fo ku su, a mi ima mo ne za do voq stvo, trak to re na uli ca ma... l Opet je u pozadini posledwih de{avawa u poqoprivredi politi~ka podela seqaka na velike i male, na one iz centralne Srbije i Vojvodine... – Najpre, ja sam ~ovek nauke i strana mi je bilo kakva podela poqoprivrede po regionalnom {ablonu. Ali ~iwenica je da su tra mo è mo ima ti pro blem s ma li na ma i {qi va ma. Pa da vi di mo li ca qu di ko ji vo de po qo pri vre du ka da po~ nu blo ka de Ibar ske ma gi stra le i dru gih sa o bra }aj ni ca. A {ta ka da kre nu pa pri ka ri i dru gi ko ji ne mo gu da se su pro sta ve pre ko mer nom uvo zu po vr }a i svim ja di ma {to ih mu ~e. Ni oni ne ma ju za dru ge, udru è wa, pre ra |i va~ ku in du stri ju uz se be. Ne ma, da kle, raz li ke iz me |u voj vo |an skog i sr bi jan skog poq opri vred ni ka. Jed ni ima ju vo }e a ne ma ju hlad wa ~e, dru gi ì to a ne ma ju ude la u mli nu, skla di {tu... Oni }e se vr lo la ko iz me |u se be spo ra zu me ti. I za to tre ba skro ji ti agrar nu po li ti ku po wi ho voj me ri. n Sla|ana Glu{~evi}

„ DNEV N I K OV” DO S I J E: NOLE I POREZ

SRBIJA NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI

Pi{e: Milica Delevi}

is ko ri sti ti ì to mlin ska in du stri ja, kao i uvek do sa da, na rav no, na pa or sku {te tu. I zbog to ga ka èm: za pri ti sak sam on da ka da se is cr pe sve mo gu }e va ri jan te pre go vo ra, ali, evo, do {lo se do to ga. l [ta je najve}a gre{ka dosada{we agrarne politike? – Upra vo ono {to po qo pri vred ni ci tra è. Da se do ne se stra te gi ja ko ja }e bi ti du go ro~ na, da se ne me wa ju sva ke go di ne pra vi la, da se ne kre }e u jed nu pro iz vod wu pa u dru gu. Po qo pri vred ni ci bi od sve ga naj vi {e vo le li da ima ju sta bil nost. Ovo ni je agrar na po li ti ka. Ne mo è se po qo pri vre da vo di ti ured ba ma ko je do no si ka ko ko stig ne i ka ko ho }e. A ve o ma je va `no da se u iz ra du stra te gi je kao krov nog do ku men ta agrar ne po li ti ke ukqu ~e in te lek tu al ci ko ji su an ga ò va ni u obla sti po qo pri vre de, u ovoj stru ci i na u ci. Oni bi, za pra vo, tre ba lo da iz vr {e pri ti sak na dr à vu da se ko na~ no do ne se stra te gi ja, ali pri me re na na {im uslo vi ma, a ne da je pi {u stran ci. Po treb na nam je stra te gi ja i ka ko bi smo na {u po qo pri vre du uve li u evrop sku, ali ta ko da pri ~a mo o kon ku rent no sti, a to ne mo è bez na u ke i stru ke. Na à lost, u do no {e wu no vih agra nih me ra ni ko, re ci mo, ni je po zvao In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo kao naj zna ~aj ni ju do ma }u na u~ nu ku }u u obla sti agra ra, ni poqoprivredne fakultete u Novom Sadu i Beogradu i upi tao za mi {qe we.

u ta {tam pa, blo ge ri na saj to vi ma, ko le ge iz eko nom skih ru bri ka... go to vo su hor ski upa li li cr ve no sve tlo za uz bu nu zbog „skan da lo zne ide je” da se kroz po re ski si stem us po sta vi rav no te à iz me |u za ni ma wa, po put onih ko ji ma se ba ve No vak \o ko vi} ili Taj ger Vuds, s pro fe si ja ma u zdrav stvu, obra zo va wu, na u ci... Pri to me se, me |u tim, za bo ra vi lo da se dr à ve ko je sma tra ju da im je, na pri mer, ve o ma va `no funk ci o ni sa we zdrav stve nog si ste ma, ne li be da uzmu za ma {an deo ko la ~a od spek ta ka la ko je pri vla ~e ve li ki broj qu di i gde se vr te ve li ke pa re, pa da ga po tom pro sle de u bran {u ko ja ni je ta ko pro pul ziv na ali ~i je funk ci o ni sa we vi de kao pri o ri tet. Mno gi ta ko o~i gled no ne zna ju da je, re ci mo, No le, ka da se pro {le go di ne po sle ma e stral ne po be de u Vimbldo nu sli kao s onim xi nov skim ~e kom na ko me je sta jao mi li on ski iz nos, i ka da su se uga si le ka me re – mo rao da ode pra vo na dr àv nu bla gaj nu i iz bro ji ta~ no 50% od te ci fre na ime po re za za na gra de u in di vi du al nim spor to vi ma na tlu Ve li ke Bri ta ni je. A te pa re su on da pro sle |e ne, de lom, i u je dan od bo qih zdrav stve nih si ste ma u EU.

Hari razbio stereotipe Po sto ji trend u Ame ri ci da de cu pot se }a ju na he ro je, jer 50 po sto ti nej xe ra uop {te ne ma ni ka ka ve uz o re. Ovih dru gih 50 po sto, ko ji ne kog ima ju, ni su sve sni svo jih vred no sti, ni ti oda kle te vred no sti do la ze. Pri to me je do sta onih ko ji bi ra ju ne ke ~ud ne qu de, re ci mo re pe ra „50 cen ta“, je dan deo wih bi ra oso be ko je po be de na TV {ou pro gra mu „Ame ri~ ki idol“, ali od wih u~e sa mo o po jav no sti – ode va wu i jav nim na stu pi ma, a ne o ne ka kvom ko dek su vred no sti. Do sta du go ni je bi lo mo de la ni iz li te ra tu re, sve dok to ni je po {lo za ru kom Ha ri ju Po te ru. – Shva ti la sam {ta je Xo a na Ro ling hte la – ob ja {wa va Oli ve ra Se ku li}-Bar to{. – Osmi sli la je tip {tre be ra, ne vo qe nog, {ut nu tog u stra nu, ko ji ni je mejnstrim i ne pri hva }en je, de ~a ka ko ji `i vi is pod ste pe ni {ta i ni ko ga ne vo li. Ali ima ne ku taj nu i ne {to po se bi do bro i bo ri se pro tiv mi nu sa u ve li kom sve tu, pa ni je ~u do {to su ga ba{ ta kva de ca za vo le la i iden ti fi ko va la se s wim. To su {tre ber ska de ca, oni ko ji ni su sna `ni i ja ki. Ha ri se ospo so bio za jed nu mo} ko ja mu ni je do {la tek ta ko ne go je mo rao da u~i, da stek ne pri ja te qe u ko je ima po ve re we... Zna ~i, ne ke sta re vred no sti su od jed nom po sta le po no vo va `ne.

Do du {e, Sve en gle ski klub kao or ga ni za tor tur ni ra ve} go di na ma lo bi ra po zi va }i vla du da uma wi tak se na ula zni ce i po re ske sto pe ko ji ma pod le ù te ni ske zve zde, ali tu gde se vr ti ve li ka lo va, bri tan ska dr à va ni je ni ma lo sen ti men tal na. [ta vi {e, stra ni spor ti sti ko ji sklo pe ugo vo re sa spon zo ri ma, ve li kim bren do vi ma, pro iz vo |a ~i ma opre me, ma ji ca... to kom tih da na na tur ni ri ma u Uje di we nom Kra qev stvu pla }a ju do dat nu glo bu – a ne sa mo ako osvo je na gra du. Na pro sto, sam brend Vimbldon im je i ve }i i va `ni ji od gu bit ka 50 po sto za ra de i sve zve zde ovog sve ta ko je se ta mo na |u pri sta ju na iste uslo ve. To do pri no si ne sa mo bri tan skim te ni skim pri li ka ma ne go i do ma }em bu xe tu, tj. ta mo {e wem jav nom zdra vqu. Zar je to mo gu }e u jed noj ko lev ci ka pi ta li zma, Bri ta ni ji, Lon do nu? Ite ka ko. I {ta je tu ne shva tqi vo na ma, u ze mqi Sr bi ji? U o~i ma do brog de la jav no sti kod nas je, me |u tim, „su rov” po re ski stav pre ma van se rij skim ta len ti ma ko ji u zno ju li ca svog po {te no za ra |u ju svo je pa re, po vod za „oprav da nu mo ral nu pa ni ku”: eto, opet „bi ro kra ti ja” pre ti „na {im” vred no sti ma i in te re si ma. I od mah se kre }e u „ak ci ju spa sa va wa” od na pa da na vred no sti na ci je – jer, kad ve} ne ma mo Obi li }a i Ko so vo, tu je \o ko vi}... Ta kvo ose }a we br zo je pre pla vi lo i za hva ti lo jav ni go vor u me di ji ma, po kre nu la se ku ka i mo ti ka da spa se na {eg No le ta. Od ko ga? Stra nih po re zni ka? Psi ho log Oli ve ra Se ku li}-Bar to{ ka è za na{ list da se u ne do stat ku pra vih he ro ja da nas - jer je ve }i na ras krin ka na i br zo po sta nu an ti he ro ji - po zna ti i slav ni pre tva ra ju u ne ke mo der ne he ro je. Na u ka ka è da je tu re~ o se lek tiv noj per cep ci ji, pa ne vi di mo ono {to ne è li mo da vi di mo i gle da mo sa mo ono {to he ro je po tvr |u je u na {im o~i ma, od no sno ne ki na{ si stem vred no sti. – To ni je ni {ta no vo i mi slim da do la zi jo{ iz „Kre men ko vog do ba“. Bi o lo {ki smo pred o dre |e ni da bu de mo dru {tve na bi }a: ra |a mo se u ma loj gru pi, a da nas sve vi {e pri pa da mo ve li kim gru pa ma kao {to su pol, ra sa, na ci ja, dr à va, za vi si ka ko se ko gde pro na la zi... Ne ka da ka da su qu di bi li pri mi tiv ni ji i ka da se ì ve lo u ple me ni ma, lo kal ni he roj je bio de ùr ni rat nik, al fa-mu` jak. On je bio pred stav nik gru pe i kao ta kav imao po ten ci jal da je od bra ni i da se iz bo ri za wen op sta nak od pret wi osta lih. To je, po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, bi la lo gi~ na iden ti fi ka ci ja s ne kim ko je u bi o lo {kom smi slu pred sta vqao nas. [to je on ja ~i, a na{ je pred stav nik - i mi smo ja ~i. – Ne ka da {wih he ro ja da nas ne ma, po ka za la su is tra ì va wa, pa ovi da na {wi re pre zen tu ju na {e na me re, è qe, ci qe ve... pred sta vqa ju }i do bar deo nas i re a li -

a samom startu izborne kampawe Fiskalni savet upozorio je politi~ke aktere da ni{ta ne obe}avaju – ni ve}e plate i penzije, ni ukidawe pojedinih da`bina, podse}aju}i ih da i s ovakvim primawima kakve imamo i sa preko 250 kojekakvih nameta, imamo ogroman deficit u buxetu. Drugim re~ima, podsetili su ih da nova vlast mora dodatno stezati a ne otpu{tati kai{, i da svako ko bude obe}avao suprotno koristi puku demagogiju bez ikakvog realnog pokri}a. No, kako obja{wava za na{ list ekonomista Milan ]ulibrk, savet Fiskalnog saveta sasvim sigurno nije “otreznio” politi~ke aktere, jer da jeste, kako kaè, ne bi se ve} tokom pro{log meseca {irili preko gubera i sada hitno uvodili mere {tedwe koje ne}e doneti o~ekivane rezultate. S druge strane, i ga|awe milijardama investicija u predizbornoj kampawi, po re~ima ekonomiste Vladimira Gligorov, deluje neozbiqno. On tvrdi da su ekonomski programi stranaka koji se promovi{u u predizbornoj kampawi samo spiskovi lepih èqa napravqenih zarad dobijawa mandata. – To je priroda politike u Srbiji gde se traì mandat na osnovu obe}awa, ali se ne kaè kako }e se ona ispuniti, {to potom ostavqa vlastima odre{ene ruke. To je neka vrsta autoritarne demokratije, dakle sistema u kojima glasa~i biraju samovoqnu vlast – ocewuje Gligorov.

nedeqa1.april2012.

c m y

dnevnik

„DNEV N I K ” ISTRA@UJE: KA KO TO DA NI JED NA STRAN KA NE OBE ]A VA VE ]E PLA TE I PEN ZI JE

De ma go gi ja ne po ma è pra znom nov ~a ni ku Ekonomista Milan ]ulibrk se slaè da ovoga puta nijedna politi~ka stranka ne obe}ava ve}a primawa, iako ona jesu siguran “mamac” za bira~e, iz jednostavnog razloga {to je dràvna kasa ve} duè toliko prazna da su svi procenili kako na tu loptu ne smeju igrati jer }e im se brzo vratiti kao bumerang. On podse}a da jo{ niko od gra|ana nije zaboravio obe}awa o 250.000 novih radnih mesta, 1.000 evra od besplatnih akcija, ve}e plate i penzije koje su zaista i podeqene, pa smo zbog toga, izme|u ostalog, danas tu gde jesmo – u dubiozi iz koje nam ni glava ne viri. – U dràvnoj kasi nema prostora za pove}awe plata i penzija. âk je veliko pitawe na koji na~in }e ispo{tovati redovno zakonsko uskla|ivawe plata i penzija. A ono, podseti}u, sledi nakon {to se bira~ke kutije zatvore, jer se odnosi na aprilska primawa. Ako se to ispo{tuje, a moralo bi, iako je u prva dva meseca potro{eno mnogo vi{e nego {to se smelo, stawe u javnim finansijama }e bi-

Fi skal ni sa vet pu ca u pra zno Sagovornik “Dnevnika” Milan ]ulibrk ne veruje da se upozorewe Fiskalnog saveta da se u kampawi ne daju nerealna obe}awa “~ulo” na pravom mestu. „Nije to za politi~ke stranke bio ’hladan tu{’, mada je trebalo da bude. Dovoqno je ~uti {ta ovih dana izjavquje Ivica Da~i} i videti da je Fiskalni savet pucao u prazno. Naime, on kaè da je li~no protiv nastavka ara`mana sa MMF-om! Zapravo, svi u Vladi se pona{aju na isti na~in kao i Da~i} i svi verovatno misle sli~no, bar ako je suditi po potezima koje vuku i po deficitima koje su pravili do sada u buxetu. Jedino {to niko nije smogao hrabrosti da javno kaè to {to je Da~i} rekao, ali svi se pre}utno slaù s wim. Dakle, ako se MMFu moè re}i “ne” i ako }emo nastaviti da tro{imo koliko ho}emo i koliko mi smatramo da je potrebno za{to bi se bilo ko uzbu|ivao o tome {ta misli Fiskalni savet”, isti~e ]ulibrk.

ti jo{ mnogo gore. Uostalom, ~ak i da se neko od politi~kih stranaka usudi da obe}a ve}a primawa, u to vi{e niko ne bi verovao. Sami penzioneri su shvatili da im je vanredna povi{ica koju dobili oktobra 2008. “zape~atila” sudbinu, jer su nakon “~a{}ewa” dobili dvogodi{we zamrzavawe, pad dinara i rast cena, {to je wihovu onda uve}anu penziju smawilo s prose~ne od 300, na sada{wi prosek od 200 evra. Nakon toga, svako obe}awe o novom vanrednom pove}awu vi{e ne bi upalilo jer niko ne}e pristati da ga ~aste na }urpiji a onda duplo oderu na mostu – obja{wava ]ulibrk. Na{ sagovornik tvrdi da je kod gra|ana sazrela svest da po-

ILI TI PA DA WE BO GO VA NA TE ME

ì vot zuju}i ciqeve koje i mi sami èlimo da postignemo. \okovi} tako postaje predstavnik na{ih vrednosti, normi, ciqeva do kojih èlimo da stignemo, pa je wegova pobeda - na{a pobeda. Prema istraìvawima fudbalski navija~i se do te mere identifikuju sa svojim klubom, da su kada wihov klub gubi, skloni da pesimisti~kije gledaju na svoje ìvotne ciqeve, recimo na {anse za zaposlewe, a kada

Gde je do~ek za nau~nike? Profesor dr Dejan Stojkovi}, jedan od najpriznatijih svetskih astrofizi~ara, koautor softvera koji se koristi u CERN-u, nedavno je u intervjuu „Dnevniku” rekao da }e znati da se ne{to stvarno promenilo u Srbiji „tek kada bude video do~ek nekog na{eg nau~nika ispred Skup{tine”. „Svako dete u Srbiji odmah }e vam nabrojati pet na{ih estradnih umetnika ili sportista, ali ne}e znati niti jednog na{eg nau~nika. Jasno je da svako ima svoju ulogu u dru{tvu koja se ne sme potcewivati, ali dru{tvo koje stavqa zabavu i tra~ daleko ispred intelekta i obrazovawa, jednostavno ne moè da se razvija u pozitivnom smeru”, upozorio je dr Stojkovi}. dobija kaù: „Tukli smo ih, pobedili smo“ i optimisti~kije gledaju na svet. Kroz tu identifikaciju potvr|uju li~ne vrednosti. Koliko god to bilo sme{no, ~ini mi se da smo mi jo{ uvek na nivou da nam treba alfa-mu`jak koji }e u stvari biti „slika mene“. Ako wega svi vole, zna~i da vole i mene – kaè Olivera Sekuli}-Barto{. Jo{ se, uostalom, se}amo onog „Tito, to smo svi mi”, pa Josip Broz u stvari i nije bio ~ovek nego metafora na{eg htewa, moralnih normi, ideja, smisla ìvota... Po definiciji, heroj je sklon da preduzima rizike, pomera granice izdr`qivosti i svojih kapaciteta. Ako to wemu polazi za rukom, onda na neki na~in, preko xombi i izokola – to „mogu i ja”, obja-

{wava Olivera Sekuli} Barto{. I dodaje: „Ako Nole moè da pobedi na Vimbldonu, onda i ja u novosadskoj ligi mogu da dam gol. Koliko god to bilo iracionalno, skloni smo da biramo heroje koji postaju na{i modeli”. Posledice po oboàvaoce su ve} vi|ene: svaka pri~a se vremenom istutwi, „bogovi“ padnu na teme a qudi izgube motiv kada idolu krene lo{e, postanu depresivni, neki ~ak zavr{e samoubistvom. Ali uvek dolaze novi junaci. Bitno je da se ne bace na kokain, ne ~ine ne{to {to je socijalno nepoèqno i ne pokvare posao onima kojima su stvarno uzori a koji u~e od wih po principu majstorstva. Dakle da ne pokvare sliku o sebi „obi~nim smrtnicima“ koje ne interesuju wihovi ìvotni ciqevi, nego sam na~in, {ta su to doti~ni uradili da bi do{li na vrh. Pa onda, ako ve} ne umeju da postave svoju strategiju, mogu da nau~e da rade to isto. To je, prema psiholozima, najboqi na~in u~ewa – preko modela. Za nadati se da to ne}e ostati samo na sportu i da }e biti i drugih uzora, da }e biti uspe{nih pojedinaca i u nauci koji }e uspeti da privuku neke talente... – Modeli su potrebni jer su nam deca bez kompasa. Roditeqi ne stiù ni{ta da ih nau~e, niti su sami po sebi pogodni za identifikaciju. Ako se pogleda lanac junaka od dvedesetih naovamo, bilo je tu i kriminalaca, i ratnih zlo~inaca, i pevaqki, i politi~ara - pa je \okovi} nesporno vi{e nego pozitivan primer. [to si siroma{niji, {to ima{ mawe {ansi, a takvih je jako mnogo kod nas, {to ima{ niè samopouzdawe, mawe si voqen i roditeqi se tobom malo bave - bi}e{ skloniji da traì{ izlaz u nekim svojim herojima. Ja ne pristajem na to, ne volim da se identifikujem stalno s grupom i nadam se da }emo kao dru{tvo iza}i iz tog fazona. Me|utim, uvek se vra}amo na Kremenka jer to je mo}an mehanizam: pojedinac stvarno ne moè sam da opstane da bi bio relevantan na „trì{tu ìvota”, nego mu je potrebna i ekipa – zakqu~uje Olivera Sekuli} Barto{. n Reqa Kneèvi}

sledice pove}awa primawa, bez kojih nema boqeg, pa ~ak ni pristojnog ìvota, posle nekog vremena budu mnogo teè i gore nego da ih nije bilo. Jer, dodaje, u ekonomiji sve mora da se plati – pre ili kasnije. – Zato se ova tema i zaobilazi u predizbornoj kampawi. Sada se svi okre}u druga~ijim obe}awima, poput novih radnih mesta i posticaja za mali i sredwi biznis, kao da je svaki gra|anin sposoban da bude preduzetnik. To, jednostavno, nije mogu}e jer se s preduzetni~kim duhom ra|a, on se razvija i ovde realno veoma mali broj qudi moè da se bavi biznisom. Svi ostali moraju da na|u poslodavce kod kojih }e zara|ivati za ìvot, jer

nisu u stawu, ~ak i da ho}e, da se bave privatnim biznisom. Da je to tako lako i jednostavno, kako nam se danas predstavqa, onda bi ve} zaìvelo i mi bismo danas imali razvijena mala i sredwa preduze}a. Niko ne bi ~ekao da im o tome pri~u pri~aju u predizbornoj kampawi – obja{wava ]ulibrk. Dodatnu demagogiju politi~ki akteri {ire, nagla{ava ]ulibrk, kada obe}avaju da }e koliko sutra ukinuti mnoge poreze i namete za ta mala i sredwa preduze}a kojima se moraju gra|ani okrenuti. Jer, jasno je, obja{wava, da i s ovolikim da`binama dràva ima ogromnu rupu u buxetu i ne moè da izdràva postoje}u javnu potro{wu.

– Poseban problem je {to o smawewu poreza i nameta pri~aju upravo stranke koje su doprinele da sada u Srbiji, pored redovnih poreza, postoji jo{ 260 parafisklanih nameta - raznih taksi i da`bina - koje napla}uju i lokalne samouprave i brojne dràvne agencije, organi i organizacije raznih ministarstava. Ono {to je najstra{nije jeste da se taj novac i ne sliva u centralnu dràvnu kasu ve} zavr{ava na ra~unima raznih agencija. Zato su tamo i plate mnogo ve}e nego u ministarstvima, dràvnoj upravi i lokalnoj samoupravi. ]ulibrk je zamerio i {to se sada u predizbornoj kampawi dràva “velikodu{no” odlu~ila da se odrekne PDV-a na bebi opremu i hranu, i to, po wegovoj oceni, „na pogre{an na~in koriste}i se ~istom demagogijom”. – Re~ je o pogre{nom potezu, jer }e se sada omogu}iti da bez PDV-a opremu za bebe kupuju i najve}i srpski tajkuni – obja{wava ]ulibrk. – Ako se zaista èlelo pomo}i porodicama s decom, onda se to re{ava druga~ije: porez se naplati od svih a onda se daju subvencije i pomo} porodicama koje same ne mogu da izdràvaju decu ili se od takvih traì fiskalni ra~un da su zaista kupile ono {to je bebi neophodno i vra}a im se taj novac. Samo na taj na~in bi dràva zaista pomagala onima koji nemaju a ne i onima koji imaju pa }e sada imati jo{ vi{e. Ukidawem poreza za sve – dakle i za one koji imaju mese~na primawa od 50 i za one ~ija su ona 50.000 evra, ne pomaè se najugroènijima. I to je svim ekonomistima jasno. n Qubinka Male{evi}

KAD PO NE STA NE PA RA U BU YE TU, LO KAL NE SA MO U PRA VE MO GU DA PO SEG NU I ZA KRE DI TOM

Grad ska ku }a u za log za ka na li za ci ju a li bi ikog kada pro|u izbori iznenadila vest: „Lokalne vlasti B. stavile su hipoteku na zgradu op{tine kako bi od poslovne banke dobile kredit za izgradwu puta do S. i zavr{etak kanalizacije”? Te{ko, pogotovo u situaciji kada nam cela dràva ionako ìvi na dug, pa {to onda za zajmom ne bi posegla ni neka op{tinska vlast. Naravno, pre dono{ewa Zakona o javnoj svojini takav je poduhvat bio prakti~no nemogu}, pa se o wemu nije ni razmi{qalo. Ali od kako je tim aktom lokalnim samoupravama vra}en deo imovine, poslovni prostori, op{tinski stanovi, pa i samu gradsku ku}u – osim ako nije pod za{titom dràve kao spomenik kulture – pred bankom mogu biti sredstvo obezbe|ewa. Kada je re~ o kreditirawu lokalnih samouprava, dakako, treba imati u vidu da je wihovo zaduìvawe utvr|eno Zakonom o javnom dugu. Podsetimo, kada je u pitawu dràvni dug, on ne sme da pre|e 45 procenata BDP-a, dok se kod niìh nivoa vlasti limit defini{e u odnosu na proceweni, odnosno ostvareni godi{wi buxetski prihod. Drugih ograni~ewa nema, {to prakti~no zna~i da se, teoretski, neka op{tina moè zaduìvati ne samo u zemqi nego i u inostranstvu, u doma}oj ali i stranoj valuti. Pritom, moè uzimati zajmove ali i emitovati hartije od vrednosti. Novi Sad je prva ovda{wa lokalna samouprava koja se opredelila da finansira razvojne projekte emitovawem municipalnih obveznica, a ne uzimawem bankarskog kredita. Kupac obveznica Novog Sada je Unikredit banka s kojom je grad u julu pro{le godine potpisao ugovor o izdavawu municipalnih obveznica u ukupnoj vrednosti 35 miliona evra. Prvu tran{u dugoro~nih obveznica vrednosti 15 miliona evra Novi Sad je emitovao jesenas. Re~ je o 15.000 komada tih hartija od vrednosti pojedina~ne nominalne vrednosti 1.000 evra. Po re~ima ~lana Gradskog ve}a za finansije @ivka Makari}a, druga tran{e obveznica

o~ekuje se krajem aprila i vrede}e {est miliona evra, a posledwa od 14 miliona evra }e se emitovati kako radovi na kapitalnim investicijama budu odmicali. Novi Sad na ovaj na~in prikupqa novac za zavr{etak Bulevara Evrope i izgradwu 100 kilometara kanalizacione mre`e u prigradskim naseqima. Ina~e, kada se uporedi kamata koju je Novi Sad dobio emitovawem obveznica s kamatom koju su mu, na drugoj strani, nudile banke, proce-

Za ra da na ob ve zni ca ma Do obveznica Novog Sada iz emisije koja bi trebalo da bude emitovana krajem aprila, mo}i }e da do|u i gra|ani, odnosno ima}e priliku da ih kupe. @ivko Makari} najavquje da }e vrednost pojedina~ne hartije biti 100 evra, uz kamatne stope povoqnije od onih koje nude banke. „Gra|ani koji budu kupovali obveznice, mogu da o~ekuju zaradu vi{e od 60 odsto od sume koju su uloìli. Re~ je o kuponskim obveznicama koje }e se ispla}ivati dva puta godi{we. Prve dve godine bi}e ispla}ivana samo kamata, dok }e u narednih deset godina, zajedno s kamatom, na ra~une Novosa|ana legati i deo glavnice. Gra|ani koji ne budu povukli svoj novac slede}ih 12 godina mogu da o~ekuju zaradu od preko 60 odsto na uloèni iznos”, kaè Makari}. wuje se da }e grad u{tedeti ~ak tri miliona evra samo zato {to je izabrao ovaj na~in finansirawa svojih investicija. U svakom slu~aju, kako nam je obja{weno u Razvojnoj banci Vojvodine, prilikom zaduìvawa lokalna samouprava mora odgovorno upravqati dugom. Tako|e, i na ovom terenu mora da se po{tuje Zakon o javnim nabavkama, {to prakti~no zna~i da je lokalna vlast obavezna da za svaki

kredit prethodno uputi javni poziv finansijskim institucijama i potom odabere najpovoqniju ponudu. S druge strane, iako to zvani~no nigde ne pi{e, lokalne samouprave imaju jo{ jedan instrument kojim mogu da obezbede najboqe uslove kreditirawa – a to je odluka o tome gde }e dràti buxetske pare. Jer, nijednoj banci nije svejedno da li }e se milijarde dinara kojima, recimo, raspolaù Novi Sad, Zrewanin ili Subotica, ~uvati kod we, konkurencije ili u dràvnom Trezoru. No, svakako da je od svega ipak najva`nije to za {ta }e novac biti iskori{}en. Jasno je da, i po slovu zakona, zajam ne moè biti skrckan na plate ~inovnika, ve} mora da ode u investicije, odnosno kapitalna ulagawa, ali ni svi „kapitalci” nisu isti. Ba{ kao {to nisu ni sve vlasti, pa }e se jedni radije odlu~iti za ulagawe u neki populisti~ki ali te{ko isplativ projekat, drugi za ozbiqnu investiciju koja moè dati rezultat tek na duì rok, dok }e tre}i mo`da izglasati budala{tinu ro|enu u snu lokalnog mo}nika. U osnovi tu dràva niti moè, ali niti treba da se me{a i da, kako je to nekada bilo, navodno ~uva gra|ane od op{tinskih ~elnika. Naprosto, birali ste, eto vam! Uostalom, tako je sa svim nivoima vlasti. n Dejan Igwi} n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa1.april2012.

HO ]E LI ADVO KA TI, SVE [TE NI CI, LE KA RI...

Decu (ne) ~uva o ja bi sve no va sred stva glo bal no dru {tvo mo glo da po seg ne da bi {to ener gi~ ni je su zbi ja lo sva ko vr sno na si qe pre ma naj be spo mo} ni jim, naj ne vi ni jim bi }i ma, te da bi se ot kri va li zli ko va ci ko ji u de ci vi de lo vi nu za iì vqa va we i ki di {u na wih ~ak i dok su jo{ u ko lev ci? Su sed na Hr vat ska je na ja vi la da bi no vim Ka zne nim za ko nom mo gla bi ti pro pi sa na oba ve za pri ja vqi va wa zlo de la pro tiv de ce, pod pret wom kri vi~ nog pro go na za ne pri ja vqi va we, bez iz u ze ta ka ko ji u tom po gle du po sto je za osta la kri vi~ na de la, a ko ja ob u hva ta bra~ nog dru ga po ~i ni o ca, bli skog srod ni ka, bra ni o ca, le ka ra te ver skog is po ved ni ka. Ta ko bi od ja nu a ra 2013, ka da bi no vi za kon tre ba lo da po~ ne da se pri me wu je, advo ka ti, sve {te ni ci i le ka ri, ~i je stru ke po ~i va ju na taj no sti sa dr à ja pri vi le go va ne ko mu ni ka ci je, mo gle ima ti oba ve zu da pri ja ve kli jen ta, ver ni ka, pa ci jen ta... ko ji im u po ver qi vom raz go vo ru ot kri je da je iz vr {io kri vi~ no de lo na {te tu de te ta. U su prot nom, zbog ne pri ja vqi va wa im pre ti ka zna do 3 go di ne za tvo ra. Ni je po zna to da li srp ski za ko no da vac, dok pri pre ma iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka, ima u vi du i u ove od red be kod su se da, ali je iz ve sno da se taj „pel cer“ za sad ni je pre neo kod nas. Po sle ni ci pro fe si ja ko je se za sni va ju na po ver qi vo sti sa dr à ja ko mu nik ci je s kli jen tom, a s ko ji ma smo raz go va ra li, sma tra ju da to re {e we iz hr vat skog za ko na ne tre ba pri zi va ti. Wi ho ve oce ne kao, uosta lom, i wi ho vih ko le ga u su sed stvu, svo de se na stav da su re {e wa po put po me nu tog pre se da ni, ko ji – ko li ko god bi li vi so ko mo ral ni – u po gle du kraj weg do me ta mo gu bi ti kon tra pro duk tiv ni. Psi ho log Alek san dra Jan ko vi} u raz go vo ru za „Dnev nik“ oce wu je da se, s jed ne stra ne, sa ma ide ja ~i ni kao do bra, za to {to bi to mo `da po mo glo da se even tu al a no ot kri ju ra zni slu ~a je vi na si qa pre ma de ci, ali da je, s dru ge stra ne, kqu~ no pi ta wa ne ga tiv nih po sle di ca i zlo u po tre ba ta kvih even tu al nih za kon skih od re da ba. Ona na gla {a va da je u tom po gle du te {ko na }i do bro re {e we, jer to za di re u pra vi la i eti ku sa me pro fe si je. – U sva kom slu ~a ju, ta kav je pred log na ivi ci le kar ske eti ke, kao i du `no sti sve {te ni ka i advo ka ta/bra ni o ca okri vqe nog – upo zo ra va Alek san dra Jan ko vi}. – Sto ga bi bi lo iz u zet no va `no da se o toj te mi, ako bi ika da i kod nas do {lo do ta kvog pred lo ga, ogla se psi ho te ra pe ut ska i advo kat ska stru ka i sve {te ni ci, da bi se pro na {lo ade kvat no re {e we. Mo ra li bi sa svih aspe ka ta da se sa gle da ju po ten ci jal ni efek ti, ka ko do bri ta ko i lo {i, a re {e we se ne mo è do no si ti ad hok. Na {a sa go vor ni ca na gla {a va da po ver qiv od nos iz me |u pa ci jen ta i psi ho te ra pe u ta, kli jen ta i advo ka ta i ver ni ka s ver skim is po ved ni kom, je ste ne {to {to pred sta vqa svo je vr snu sve ti wu. – Ako uzme mo da, re ci mo, 0,5 po sto ili ~ak 1 po sto po pu la ci je spa da u ka te go ri ju

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : KO LI KO KO [TA SA HRA NA U SR BI JI?

Umre{ pa zakopa{ celu porodicu „Ej ~i i i i i i i i i i ja fru la ovim {o o rom svi i i i i i i ra, ej ~i ja fru la ovim {o rom svi ra?“ - pe va se do ko si de ki ca raz vla ~e }i har mo ni ku, dok po red we ga gro ba ri spu {ta ju po koj ni ka u ra ku. Rod bi na upla ka na, ni je im ni do ~e ga, sa mo sle ù ra me ni ma „ta ko je po koj ni è leo„. I ko }e se su prot sta vi ti è qa ma umi ru }eg ~o ve ka, ko mo è da ka è „ne mo è„? Ni ko. Is pu wa va mo im naj ra zli ~i ti je è qe, bez ob zi ra ka kve }e to po sle di ce osta vi ti na nas ko ji osta je mo na ovo me sve tu. Oni na ono me ta mo ne zna ju da li smo ku pi li naj sku pqi san duk ili onaj mo `da ma lo jef ti ni ji, ne zna ju ka kav je bro kat, ka kav krst, da li su ko la za pre voz be la ili cr na, ko li ko je ru à na ven cu, {ta pi {e u po sled wem po zdra vu. Ne zna ju, ali su nam osta vi li ama net, a mi u stra hu da ga ne pre kr {i mo i da nam se slu ~aj no ne {to ne de si sve mi sle }i na svo je po tom stvo, is pu wa va mo zah te ve i ne pi ta mo ni da li je to nor mal no i mo ral no, ni ko li ko ko {ta... Ma, ovo s po ~et ka i ni je stra {no. To je sa mo je dan har mo ni ka{ na kra ju ba la de. [ta re }i o po sled wem is pra }a ju de voj ~i ce ob u ~e ne u ven ~a ni cu, mu zi kom na uv ce sa sve è qa ma rod bi ne, jer joj je to, obra zla ù ro |a ci, „i svad ba i sa hra na”, so from za sto ti ne qu di i pi jan stvom oca ko ji sve to ni je mo gao da pod ne se. Ima sve ga, po go to vo kad mu zi ka kre ne „da a a a a a a a a a aj mi maj ko dru gi ì vot da pro ì vim ja„, a vi se pi ta te da li se oni to spr da ju ili je i to ne ~i ja è qa. Od kra ja do kra ja Sr bi je, osno va je ista – sve su osta lo ni jan se. A te ni jan se pod ra zu me va ju i tru ba ~e, na ro ~i to u Dra ga ~ev skom kra ju, iz najm qi va we {a tri, hlad wa ~a za hra nu, ~ak i po slu ge, da se rod bi na slu ~aj no ne umo ri. I na po slet ku – lan~ pa ke ti za po ne ti. Oni ko ji osta nu na gro bqu za bo ra ve se, ~e sto za pi ju, ne ret ko i za i gra ju, pa ni je ni ~u do {to mi je jed nom pri li kom naj bli ì kom {i ja re kao: „Jao, {to sam se do bro pro veo na gro bqu u De bre cu„. I sve to pod iz go vo rom „za du {u po koj ni ka„.

[ta je to {to u stva ri ~i ni mo za du {u po koj ni ka po ~ev {i od mo men ta we go ve smr ti? Da li smo sve sni da je po pra vo slav nim ka no ni ma sa hra na ili po sled wi is pra }aj ope lo, pa na i ja (ì to), vi no, sve }a, po ga ~a i med? Sve osta lo je go zba, a kod nas go zba kre }e od mo men ta ka da rod bi nu i pri ja te qe oba ve sti mo o naj tu `ni jem tre nut ku u na {im ì vo ti ma. Uko li ko ste imu} ni ji pa ne è li te da vam se go mi la qu di mu va po sta nu, pla ~e i na ri ~e od ve {}e te ih u obli `wi re sto ran, u ko me je ru ~ak po oso bi u za vi sno sti od to ga da li je post ili mrs i {ta sve è li te – od 850 do 1.500 di na ra. Pa kad vam po sle sa hra ne do |e pre ko sto ti nu qu di is ke {i ra }e te, opet u za vi sno sti od proh te va, od 85.000 do 150.000 di na ra. Oni si ro ma {ni ji za do vo qi }e se ci from od 350 do 500 di na ra po ki lo gra mu ri be, od 220 do 300 di na ra po ki lo gra mu pa su qa, od 750 do 1.000 di na ra po ki lo gra mu po snih ko la ~a. Ka fu i vi no ne ra ~u na te, jer sva ko ko do la zi do ne se bar 100 gra ma cr nog na pit ka i fla {u pi }a, {to vam ma lo olak {a va si tu a ci ju. So ko vi su od 60 do 150 di na ra po li tri, ki se la vo da oko 40 di na ra. Sve u sve mu, mo è te po tro {i ti od hi qa du i po evra do naj ma we 250 – 300, ako ste sna la `qi vi i zna te da eko no mi {e te. Ka da ste na mi ri li po tre be sto ma ka, jer to je uvek naj va `ni je u srp skom na ro du (da se slu ~aj no ne obru ka pred rod bi nom i kom {i ja ma), kre }e te da opre ma te po koj ni ka. Opet sve za vi si od du bi ne va {eg xe pa i è qe ono ga ko ga sa hra wu je te. Ne ko je ve} za ì vo ta od re dio {ta }e te mu obu }i, gde }e te ga sa hra ni ti, ka kav san duk è li, da li }e u ze mqu ili }e bi ti pe peo. Naj ve }i je pro blem ka da po koj ni ci po è le da ih sa hra ni te u rod nom me stu, po red oca, maj ke ili ne kog bli èg ro |a ka. Pre voz po ki lo me tru iz no si od 65 do 100 di na ra, pa ko vo li da ra ~u na sa bra }e da je to jo{ naj ma we od 6.500 do 20.000 di na ra. Krst naj o bi~ ni ji je od 2.500 do 3.500 di na ra, oni ma lo sku pqi sve to sav ski – u za vi sno sti

Hri {}an stvo u sen ci go zbe Ver ski ana li ti ~ar Mir ko \or |e vi} mi {qe wa je da je sve osim sve }e, ì ta, vi na i ope la su vi {no. To je ono {to hri {}an stvo pro po ve da, do sto jan stven od la zak nas pro la zni ka na ovo me sve tu. Pre je da wa i pi jan ~e wa po sa hra na ma su na sta la u po sled wih dva de se tak go di na. – To je po ja va ko ja pra ti jav ni ì vot kod nas i ne ma ve ze sa re li gi jom i cr kvom, a na sna zi je po sled wih dva de se tak go di na. To li ko je upa dqi vo da do la zi do ko mer ci ja li za ci je ver skih uslu ga, do pa ga ni za ci je. Po sled wi is pra }aj gu bi sva ki re li gij ski smi sao i pre tva ra se u ne {to {to vi {e ne ma ve ze sa kul tom pre da ka i sa pi je te tom ko ji du gu je mo mr tvi ma. U mno gim kra je vi ma kod nas se sa hra ne pre tva ra ju u te re ven ke, pi jan ke, a u ne kim de lo vi ma [u ma di je na sa mom gro bu ka da po koj ni ka po lo è u ra ku, pro sti ru ~ar {a ve i tu po ~i we go zba! Ne u ku sno. Za ni mqi vo je da je po koj ni pa tri jarh Pa vle skre tao pa `wu u vi {e na vra ta na ta de {a va wa, ali ga ni ko ni je slu {ao. U no vi je vre me cr kva }u ti o to me za rad ma te ri jal ne ko ri sti. Ta kve pa gan ske sa hra ne si gur no od u da ra ju od smi sla hri {}an stva. Ono {to je osnov no: ope lo, ì to, vi no i sve }a je u sen ci go zbe. Po re ~i ma Mir ka \or |e vi }a naj bit ni ja da }a je ~e tr de se to dnev na, ko ja bi tre ba lo da bu de i je di na. – Da }e ne ma ju ni ka kve ve ze, je di no je bit no da ti ~e tr de se to dnev ni po men, jer se ve ru je da du {a pu tu je 40 da na do svog obi ta va li {ta. Osta lo su po me ni ko ji se od vi ja ju kao ko mer ci ja li zo van ri tual, bez du hov ne sa dr ì ne. Ri tu a le je te {ko pro me ni ti, to je ja ko ozbiq no pi ta we za to {to je na {e hri {}an stvo do {lo na pa gan ski te ren. S drev nim pa gan skim obi ~a ji ma za dr à lo je mno ge cr te iz tih vre me na. Pro blem je slo èn, a pret hri {}an sko na sle |e du bo ko. Ka da je po koj nik iz ra zio pred smrt nu è qu tre ba je i is pu ni ti, na rav no uko li ko je pri hva tqi va u okvi ru hri {}an stva: – U hri {}an stvu je sve ta oba ve za ono {to je bi la ~o ve ko va è qa za ì vo ta i to mu se is pu wa va. Ima smi sla sa mo ako je to è qa po sve do ~e na, a ne da se pre tva ra u svo ju su prot nost. Ret ki su qu di ko ji bi da im svi ra ju na sa hra ni, ma da i to ga ima.

da li je „obi~ no„ ili hra sto vo dr vo – ko {ta ju od 5.000 do 6.500 di na ra, san duk od 14.800 di na ra za 900L (ma {ta to zna ~i lo) do 130.000 za sar ko fag hrast 88H ili jo{ sku pqi L92A ko ji ko {ta ne ve ro vat nih 175.000 di na ra. Ce ne se na rav no raz li ku ju od gra da do gra da, pa ta ko u po je di nim voj vo |an skim me sti ma san duk mo `e te ku pi ti i za 11.000, a ako vam je do sar ko fa ga s gar ni tu rom, e za we ga va qa pla ti ti 102.000 di na ra, pa i vi {e. U opre mu ne ra ~u na te sve }u, ode lo i obu }u ko je ku pu je te, a {to }e vas ko {ta -

Re fun da ci ja Za pen zi o ne re, ko ji svo ja pra va ostva ru ju u Pen zi o nom fon du za po sle nih, ura ~u na va se i re fun da ci ja tro {ko va sa hra ne, od no sno od mah uma wu ju ukup ni tro {ko vi po greb ne uslu ge. Na kna da po greb nih tro {ko va pri pa da u vi si ni jed ne i po pro se~ ne pen zi je u Fon du u pret hod nom kvar ta lu, u od no su na dan smr ti ko ri sni ka pen zi je. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we na kna da za ko ri sni ke pen zi ja iz ka te go ri je za po sle nih iz no si 32.869 di na ra, na kna da za pen zi o ne re sa mo stal nih de lat no sti je 32.197 di na ra, a na kna da za pen zi o ni sa ne po qo pri vred ni ke iz no si 12. 346 di na ra. ti jo{ par do dat nih hi qa da, ne ra ~u na te ve nac od naj ma we 2.000 di na ra, ne ra ~u na te ni le à ri nu u hlad wa ~i po za po ~e tom da nu od 1.500 do 2.000 di na ra, a ni uslu ge sve {te ni ka ko je su iz ne na |u ju }e vi so ke: od 4.000 pa ko ko li ko tra ì. Ka da sve to ski ne te sa spi ska, sle di gro bqe i grob no me sto. Re ci mo, ce ne u Ni {u bez PDV-a ko ji se na knad no ura ~u na va (od 8%) su sle de }e: tro {ko vi sa hra ne u no vo grob no me sto (is kop ma {in ski) je 7.632, tro {ko vi sa hra ne u po sto je }e grob no me sto (is kop ru~ ni) 14.595 di na ra (na rav no sve za vi si od gra da ili me sta u ko me sa hra wu je te). U Srem skoj Mi tro vi ci je ko ri {}e we ka pe le po da nu 1.156 di na ra, ras hlad nog ure |a ja po da nu 1.156, slu `be nog ula za 1.159, po di za we nad grob ne plo ~e od be to na ili ve {ta~ kog ka me na do 5 cm i vra }a we po sle sa hra ne 5 641, po di za we nad grob ne plo ~e od be to na ili ve {ta~ kog ka me na pre ko 8 cm i vra }a we po sle sa hra ne 8.462, za kup grob nog me sta za go di nu da na 640 di na ra, tro {ko vi sa hra ne za jed no grob no me sto 9129 di nar. Sme {taj ur ne u grob ni cu je oko 5.500 di na ra. Naj za ni mqi vi je su uslu ge pri pre me po koj ni ka za sa hra nu u iz no su od 4.167 i spe ci jal ne pri pre me po koj ni ka za sa hra nu 6.322 di na ra. Sve, sve, ali bih ba{ vo le la da znam {ta je to spe ci jal na pri pre ma. Mu zi ku ne ra ~u nam, to je po je di na~ na è qa. Na sa mom kra ju ka da ve} ima te sve {to je po koj nik po è leo, ka da ste sve opre mi li i ura di li, red je da tu sa hra nu i sli ka te. Ce na pra va sit ni ca, 200 di na ra po sli ci, a za mi sli te –mo è te ih do bi ti i na ku} nu adre su. Mo `da ni sam u pra vu, mo `da to i ni je to li ko stra {no, mo `da qu di pe va ju od mu ke kad sa be ru ko li ko su pa ra po tro {i li na po sled wi is pra }aj. Zna te ka ko ka ù u Sr bi ji: je dan umre, a za ko pa ce lu po ro di cu. n Zo ri ca Dra go je vi}

ko ja je u~i ni la ne ko na si qe nad de com – {ta bi smo do bi li even tu al nom pri me nom ta kvog re {e wa? O~e ki va no je da bi ti qu di po sta li ne po ver qi vi. Ali, {ta bi s ovih 99 po sto po pu la ci je ko ji ta ko |e vi {e ne }e ose }a ti ni ka vu si gur nost, po ve ra va ju }i svo ju pri vat nost advo ka tu, psi ho te ra pe u tu ili du hov ni ku? Ta ko |e, to kao pre se dan mo `e da ge ne ri {e no ve pre se da ne i ne kim dru -

gim po vo di ma i bo jim se da to mo è bi ti zlo u po tre bqe no za kon tro lu qu di i in for ma ci ja u pot pu no sti, jer }e ne ko do }i u po sed ve o ma ose tqi vih in for ma ci ja ko ji ma mo è da ma ni pu li {e –oce wu je Alek san dra Jan ko vi}. Po we nim re ~i ma, je dan od efe ka ta mo gao bi bi ti da se oso be ko ji ma je sud skom od lu kom iz re ~e no da idu na se an se kod psi ho te ra pe u ta, mo gle od lu ~i ti da ne pri ~a ju u pot pu no sti ono {to im se do ga |a, ne go do zi ra no, za vi sno od to ga ka kve kon se kven ce o~e ku ju. Pro iz la zi da sa gle da va we svih po ten ci jal no ne ga tiv nih efe ka ta i wi hov uku pan skor ni su ohra bru ju }i. – Ne ka ko ve ru jem – ka è nam Alek san dra Jan ko vi} – da na si qe ko je je u~i we no nad de te tom sva ka ko mo è i na dru gi na ~in da se ot kri je, kroz so ci jal nu sre di nu, okru è we, de lo va we cen ta ra za so ci jal ni rad, a tu su i kom {i luk, pri ja te qi, qu di ko ji mo gu da vi de {ta se do ga |a. Biv {i su di ja s du gim sta òm u is tra `nom ode qe wu be o grad skog Okru `nog su da, sa da advo kat Dra gan Pla zi ni}, ne ma ja san stav o ovom pi ta wu. Pri zna je da ta kvu mo gu} nost ni je raz ma trao. – Ka da je re~ o bra ni o ci ma, ni je nor mal no da se do vo de u ta kvu si tu ci ju da even tu a la nu iskre nost svo jih bra we ni ka is ko ri {}a va ju ne bi li ih iz lo ì li kri vi~ noj od go vor no sti. Mi slim da bra ni lac, bez ob zi ra na ono {to bi kao kon se kven ce no -

ZEMAQSKI DANI TEKU

Pozori{na stvarnost

vek sam se divio Qubi Simovi}u, tom „srpskom [ekspiru“, a di vi ti se we mu i ni je ne ki „kumst“, pronicqivost neka velika ili eseteti~ko majstorstvo: diviti se stvaraocu koji se uvek „vi{e divio ’tici nego avionu i vi{e ribi nego podmornici“. Koji je, dakle, kako bar ja to razumem, bo`je delo stavqao iznad izuma qudskih ruku. A mislio sam na wega u sredu uve~e i samo {to nisam zablejao kao ko`uh od ovce, jer upravo u tom mimezisu, tj. oneobi~avawu stvarnosti je vaqda i su{tina pozori{ta. A mislio sam na Simovi}a i ono wegovo tragi~no „Putuju}e pozori{te [opalovi}“ jer je na{e novosadsko, Srpsko narodno pozori{te, najstariji nacionalni teatar u Srba, slavilo 150 godina. Mnogo je to, premnogo, gotovo epohalno na ovom uzrujanom Balkanu gde se kontinuiteti ra~unaju u mesecima, nedeqama, danima, satima, a retko koji dostojanstven qudski plan, zamisao ili bar poku{aj - doma{i i okruglu deceniju. Najva`niji datum u duga~koj ali tankoj, ponekad jedva i vidqivoj, kao paukova mre`a zategnutoj, istoriji srpske kulture je 16. februar, ne po ro|endanu nedostignute spisateqice na{e Isidore, jer je ona ro|ena „tek“ 1877. godine, nego po jednom sastanku u Pe{ti jedne davne zime 1826. godine, dakle jo{ u vreme osloba|awa na{eg naroda od Turaka, po sastanku

sedmorice „najodli~nijih“ me|u srpskim bogaatim trgovcima i qudima da te ve~eri osnuju prvu i do dana dana{weg zacelo najva`niju kulturnu instituciju u Srba – Maticu srpsku, koja }e se tek posle nekoliko decenija preseliti u Novi Sad, u tu „Srpsku Atinicu“ na{u. Drugi najva`niji datum u na{oj priznajmo jo{ jednom tankoj – da l’ pretankom, ili tawom nego {to bi smo èleli, svejedno - kulturnoj istoriji je 28. mart 1861. kad su ovde „najodli~niji“ Novosa|ani, od Svetozara Mileti}a i Jovana \or|evi}a, do predsednika Matice Stevana Banova~kog i mladog doktora Jovana Jovanovi}a, potoweg „Zmaj-Jove“, zadràlo u toj na{oj „Atinici“ jednu putuju}u-~ergarsku gluma~ku trupu i sa wima napravili stalno i „staja}e“ Srpsko narodno pozori{te. Otkrijmo ovde da je taj ~uveni Sen}anin Jovan \or|evi} – kojeg su danas, dakako – svi zaboravili, doprineo na{oj kulturi vi{e nego mnogi Vojvo|ani i samo ne{to mawe nego ro|ena mu sestra koja je srpskoj kwièvnosti rodila Stevana Sremca! E sad, s obzirom da sam nekim slu~ajem (i ne svojom krivicom) godinama na ~elu Upravnog odbora SNP-a, svakog 28. marta u podne imam veliku radost, privilegiju i ~ast da uru~im godi{wa priznawa i nagrade, pa tako i da stisnem, a mo`da i poqubim ruku najboqim pojedincima ovog na{eg

c m y

dnevnik

nedeqa1.april2012.

MO RA TI DA ODA JU PO VE RE NE IM IN FOR MA CI JE?

odavawe tajne si lo ta kvo even tu al no re {e we, uop {te ne bi pri sta jao na mo gu} nost da pri ja vi svog bra we ni ka. Jer ni je nor mal no na taj na ~in ogra ni ~a va ti kon takt iz me |u bra ni o ca i okri vqe nog. On da bi, u ta kvoj si tu a ci ji, okri vqe ni za i sta imao po tre bu da la `e svog bra ni o ca. On bi u we mu gle dao

jo{ jed nog pro tiv ni ka u `i vo tu – uka zu je Pla zi ni} u iz ja vi za na{ list. Po we go vim re ~i ma, bra ni lac je tu da po ma `e okriv qnom u od bra ni i uglav nom ne zna {ta se

stvar no zbi lo, ve} se kre }e u okvi ru onog {to mu pre do ~i okri vqe ni i u okvi ru spi sa iz pred me ta. Ako je od bra na po sta vqe na ta ko da okri vqe ni ne gi ra iz vr {e we kri vi~ nog de la, bra ni lac ne }e od we ga tra `i ti pri zna we da li je to ura dio ili ne. Pla zi ni} ta ko |e uka zu je i na po ten -

ci jal nu ne pred vi dqi vost i ne kon tro li san rast pre se da na. – Pre se dan po pre se dan i to bi mo `da u ne koj bu du} no sti mo glo da do ve de da svi ra de za or ga ne kri vi~ nog go we wa. Mo `e se de -

„Ma ri ji nim za ko nom” pro tiv pe do fi la Iz vr {i o ci kri vi~ nih de la si lo va wa ili pe do fi li je, na kon od slu è wa za tvor ske ka zne, ubu du }e }e do kra ja ì vo ta bi ti pod nad zo rom po li ci je i dru {tva ka ko bi se spre ~i lo da po no vo ~i ne ta kri vi~ na de la, po tvr dio je dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men. Po sle sa stan ka sa Slo bo da nom Jo va no vi }em iz Sta rih Le di na ca, ~i ja je osmo go di {wa }er ka Ma ri ja pre dve go di ne si lo va na i ugu {e na, Ho men je uka zao da }e, u skla du sa pot pu no no vim za ko nom ko ji Mi ni star stvo prav de pri pre ma, sva li ca ko ja su ~i ni la „ta najg nu sni ja i naj te à kri vi~ na de la”, bi ti upi sa na u jav ni re gi star. „Mo ra }e sva kih 15 da na da se ja vqa ju po li ci ji, Cen tru za so ci jal ni rad i psi ho lo gu i bez wi ho vog odo bre wa ne }e mo }i da na pu {ta ju me sto bo ra vi {ta”, re kao je Ho men. Za kon }e se od no si ti na iz vr {i o ce kri vi~ nih de la si lo va we, ob qu ba nad de te tom, ob qu ba nad ne mo} nim li cem, ob qu ba zlo u po tre bom po lo à ja, ne do zvo qe ne pol ne rad we pod vo |e we i omo gu }a va we vr {e wa pol nog od no sa, po sre do va we u vr {e wu pro sti tu ci je, is ko ri {}an va we ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, na vo |e we ma lo let nog li ca na pri su stvo va we pol nim rad wam... „Tim ak tom bi }e za bra we no ubla à va we ka zne is pod mi ni mu ma za po me nu ta kri vi~ na de la, a ne }e im se do zvo li ti ni uslov ni ot pust, ve} }e mo ra ti u ce lo sti da od slu è ka znu na ko ju bu du osu |e ni”, re kao je Ho men.

si ti, re ci mo, da okri vqe ni za de lo na {te tu de te ta, na kra ju svog bra ni o ca pri ja vi za ne pri ja vqi va we kri vi~ nog de la. Ta ko mo `e da na pa ko sti bra ni o cu u sva kom tre nut ku. Re ci mo, kad bra ni lac za tra `i da na pla ti ho no rar, a bra we nik ne ma no vac, on }e ra do oti }i da pri ja vi bra ni o ca i li {i ga slo bo de i ta ko se re {i te oba ve ze – uka zu je Pla zi ni}. O za ko nom pro pi sa noj taj no sti in for ma ci ja iz po ver qi vog raz go vo ra advo ka ta s kli jen tom, no vo sad ski advo kat Pre drag Bo go vac ob ja {wa va da je svr ha tog re {e wa u na sto ja wu da se osi gu ra slo bo da od bra ne. – Pro pi sa no je da se bra ni lac ne sa slu {a va kao sve dok o ono me {to mu je bra we nik po ve rio. Kad bi o tim okol no sti ma bra ni lac mo gao da sve do ~i, okri vqe ni ne bi smeo da mu sa op {ti ni {ta {to bi mu mo glo i}i na {te tu na vo di Bo go vac za “Dnev nik”. To bi, do da je, upro pa sti lo od nos po ve re wa ko ji mo ra da po sto ji iz me |u okri vqe nog i we go vog bra ni ca i one mo gu }i lo od bra nu ko ja se na tom od no su za sni va. Jed no stav no je pre po sta vi ti da bi na ru {a va we taj no sti raz go vo ra za po sle di cu ima lo to da se okri vqe ni ne bi po ve ra vao bra ni o cu. Iz ve sno je, ta ko |e, da bi even tu al na oba ve za sve {te ni ka da pri ja vi ver ni ka ko ji mu is po ve di da je iz vr {io de lo na {te tu de te ta, u prak si iz gu bi la svr hu jer se on da vi {e ni ko ne bi is po ve dao, sma tra Bo go vac. U kri vi~ nom pro ce snom pra vu je, ina ~e, pred vi |e no da se advo kat i sve {te nik mo gu sa slu {a ti kao sve do ci, ali sa mo o okol no sti ma ko je im okri vqe ni ni je sa op {tio kao svom bra ni o- cu, od no sno, svom ver skom is po ved ni ku, ve} da su ih sa zna li na dru gi na ~in ili im je okri vqe ni to sa op {tio ne kim dru gim po vo dom. U sva kom slu ~a ju, Bo go vac se pro ti vi ide ji o even tu al nom do no {e wu za kon skog re {e wa ko jim bi bi la pro pi sa na oba ve za bra ni o cu da pri ja vi bra we ni ka pod pret wom kri vi~ nog pro go na. – Do du {e, ne bi me za ~u di lo da ne ko u ko rist dnev ne po li ti ke, {to kod nas ni je ret ka po ja va, even tu al no iza |e s ta kvim pred lo gom ili ~ak iz me ni za kon u po gle du ta ko ozbiq ne stva ri – na vo di Bo go vac. – Ali, za to ne ma oprav da nog raz lo ga i uve ren sam da to ne bi po sti glo svr hu. n Ja ska Ja ko vqe vi}

i ì vot ne ilu zi je ve li kog ko lek ti va sa 650 glu ma ca, pe va ~a, ~la no va ho ra i or ke stra, scen skih rad ni ka i dru gih iz maj stor skih ra di o ni ca, od ti {qe ra ja za da ske do {naj de ra ja za ko sti me i ma ske. Ovog 28. mar ta u pod ne ni ko, na rav no, ni je mi slio sa mo na pro te klu go di nu, ne go i na svih onih 150. I on da sam pr vi put od 1960 go di ne, kad sam u osnov nu {ko lu kre nuo, shva tio {ta je to sla ga we vre me na – ni je to ono gra ma ti~ ko, ko je ni kad ni sam ka pi rao, po go to vo na ~a so vi ma stra nog je zi ka, ne go je to kad gra di mo BU DU] NOST svo jom va qa nom SA DA [WO []U ko joj smo se pod u ~i li u PRO [LO STI... od no sno bu du} nost }e nam bi ti ona kva ka kvu je da nas ozi da mo na te me qi ma sa da {wo sti i is ku stvi ma i gre {ka ma iz pro {lo sti. Si nu lo mi to jer sam me |u ovim sla vqe ni ci ma pre po znao i de se tak ve te ra na, do a je na na {e sce ne ko ji su mi ve} sto pu ta pri ~a li ka ko su 1961. or ga ni zo va li – sto go di {wi cu. I sa jo{ ve }im uz bu |e wem gle dao sam me |u wi ma i one na ko ji ma te at ar da nas sto ji – to su pr va ci dra me, ope re, ba le ta, ho ra i or ke stra ko ji ma je ma hom is pod 30 go di na. I ve }i na }e ih, ako Bog da i sre }a ju na~ ka, do ~e ka ti i onaj okru gli ji ju bi lej – 200 go di na. [to im da ka ko i od sr ca è lim, jer su im du {e na me stu gde po zo ri {ne ilu zi je mo gu da pre bri {u sve mu ke, svo si vi lo i pu sto{ sva ko dne vi ce. I za to na{ te a tar vo li Si mo vi }a, za to {to pi {e o glum ci ma ko ji ì ve u obla ci ma, u ilu zi ja ma, u sno vi ma! Za to {to je po ka zao da je ve lik umet nik onaj ko ji je po me {ao ì vot i po zo ri {te, pa ni sam ne zna kad je u ì vo tu, a kad je u pred sta vi! Ni kad je ono sto je ste, a ka da lic nost iz ne ke pred sta ve! I ~i me se ono

po no se we go vi glum ci: „No si mo oklo pe i kru ne od kar to na, bra de od vu ne, br ko ve i obr ve od }u mu ra, svi ra mo na vi o li na ma bez ì ca, hra mqe mo na zdra ve no ge, ume sto trud nog tr bu ha no si mo ja stuk, nad mr tvim maj ka ma pro li va mo su ze po mo }u lu ka!“ I evo za {to te a tar vo li ba{ „[o pa lo vi }e“: FI LIP: [ta ti, kao glu mac, è li{ da po stig nes, da ostva ri{, sa svo jom umet no {}u, u ovom ta ko zva nom sve tu? VA SI LI JE: @e lim da po mog nem qu di ma da raz u me ju ì vot! FI LIP: I {ta jo{? VA SI LI JE: I è lim da im po mog nem da ga za bo ra ve! FI LIP: I {ta jo{? VA SI LI JE: Zar ovo sto sam re kao ni je do voq no? FI LIP: U ovom sve tu U kom pre tva ra mo Ov cu u ko ùh, Me dve da u {u ba ru, I svi wu u ~i zme, Ko }e u~i ni ti, Ako ne }e{ ti, Da ko ùh za ble ji, Da {u ba ra za mu mla, I da se ~i zme opra se? Za i sta, {to je stvar nost si vqa, uto li ko su nam ilu zi je po treb ni je. A kad ~u je te sva ova pred iz bor na obe }a wa, znaj te da po zo ri {ne ilu zi je me |u wi ma mo `da i naj ma we ko {ta ju. I da le ko su stvar ni je od ovih po li ti~ kih. n \or |e Ran deq

@I VOT BES KU] NI KA U JED NOJ VOJ VO \AN SKOJ VA RO [I

Od zime beè i u zatvore ta mo za vr {io, ni ti za {to su ga iz po ro di~ nog gne zda me sto na pro sto ru bez adre se, u è le zni~ iz ba ci li otac i maj ka. Naj sta ri jem sta na ru je 57 le kim va go ni ma, ka kvim po dru mi ma i ru {e vi ta. Re klo bi se – mlad, a ve} do voq no na pa }en svet. na ma ili pod mo sto vi ma, da nas su sme {te ni @i vot ne ne da }e vi dqi ve su i na wi ho vim li ci ma, u ku }i u Uli ci Srem ~e voj 2a. Zre wa nin ski bes ku} ru ka ma… Je dan od sta na ra {e zde se to je go di {te. Ni ni ci krov nad gla vom do bi li su u zi mu 2010. za hva qu kad se to ne bi mo glo pret po sta vi ti jer iz gle da pu no ju }i is traj no sti ak ti vi sta ov da {weg Udru è wa gra sta ri je. Ima dvo je de ce na Mal ti, ne obi la ze ga. A |a na “Voj vo |an ska ini ci ja ti va”. U po ~et ku je rad ne }e to da pri zna, sra mo ta ga. La è da mu „dad nu pa svra ti {ta fi nan si rao Po kra jin ski se kre ta ri jat za re kad god ga vi de”. Za dve go di ne, ko li ko je u svra ti so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju, a od la ne bri gu o {tu, ni ko ni je vi deo da su ga po to mo ci po se ti li. we mu pre u zeo je grad Zre wa nin, pre ko Cen tra za so – Ge ne ral no, uzro ci bes ku} ni {tva su isti svu da u ci jal ni rad. Da nas je u pri vat nom ku }er ku, iz najm qe sve tu, pa se to od no si i na na{ grad – ka zu je Alek san nom za te na me ne, ~e tr na e sto ro ne voq ni ka, tro je ma dra Kha laf. – Je dan od raz lo ga je od ba ~e nost od stra we ne go zi mus, ka da su ja ki mra ze vi i si bir ske tem ne po ro di ce, a tu su i za vi snost od al ko ho la ili nar pe ra tu re na te ra le i dru ge grad ske lu ta li ce da se ko ti ka, men tal ne bo le sti i gu bi tak po sla. Ta kve skri ju na to pli jem me stu. Svra ti {te je, ina ~e, pred slu ~a je ve mo è te na }i i kod nas. Po sta ti sti ci, vi |e no za bo ra vak de set oso ba, ali po tre be su ve }e ipak, za jed nu tre }i nu bes ku} ni ka mo è se re }i da su ne go sa da {we mo gu} no sti. “~i sti”, da ni su ni al ko ho li ~a ri, ni ti za vi sni ci od Pret po sta vqa se da u ne ka da jed nom od naj ve }ih ju opi ja ta. go slo ven skih in du strij skih cen ta ra – ka ko to hro ni Oni ko ji se ba ve ovom pro ble ma ti kom jo{ se dvo ~a ri vo le da is tak nu s vre me na na vre me ka da zbo re u me oko to ga da li vi {e wih al ko ho li ~a ri po sta ju o Zre wa ni nu – ima iz me |u tri de set i ~e tr de set bes pre – ili na kon {to za vr {e na uli ci. Ne ki me |u wi ku} ni ka. Ne zva ni~ ne su to pro ce ne, jer onih zva ni~ ma, ka da se na |u ogo qe ni, bez igde i~e ga, ni su do voq nih – ne ma. Da kle, ne {to ma we od po lo vi ne skra si no ja ki da se iz bo re s ne ma {ti nom. Za al ko ho lom po lo se u azi lu, osta li i da qe lu ta ju uli ca ma i kri ju se se ù kao olak {a wem. Ka sni je im on po sta je na ~in po ka ta kom ba ma i na pu {te nim uxe ri ca ma. Oni ma dru è wa s osta lim bes ku} ni ci ma. Dvo ji ca wih u zre ko ji su ima li tu sre }u da se na sta ne u Srem ~e voj uli wa nin skom svra ti {tu vi {e su se pu ta le ~i li od al ci, obez be |e ni su kre ve ti, uslo vi za odr à va we hi ko ho li zma. Je dan je opet po ~eo da pi je. gi je ne, kao i hra na, ode }a i obu }a. – U sve tu po sto je pro gra mi na me we ni bes ku} ni ci – Od ka da po sto ji svra ti {te, mo ram pri zna ti da ma, pre vas hod no rad ne te ra pi je ko je se kom bi nu ju sa mi je ì vot po stao lak {i – ve li je dan od bes ku} ni le ~e wem od bo le sti zva ne al ko ho li zam – ve li Kha ka. – Moj pro blem da nas je {to ne mo gu da na |em po laf. – Ve }i na qu di, na ro ~i to u ma wim sre di na ma, a sao. I ka da ra dim u nad ni cu, svi mi nu de ra ki ju, a ja to go vo rim zbog Zre wa ni na, sma tra da ovi ne voq ni è lim no vac. Tre ba mi jer ho }u da iz va dim pa so{ i ci ni su za slu ì li po mo}. Za bo ra vqa ju, me |u tim, da odem u ino stran stvo. Ov de je ne ka ko svet za se be, pro sto iz dvo jen od su al ko ho li zam i nar ko ma ni ja bo lest kao {to je i grad ske vre ve. Vre me kao da je sta lo, iz gu bi la se na - men tal na, i da bi im tre ba lo po mo }i. Pre dve sed mi da u bo qe su tra. Mo `da je to po naj vi {e vi dqi vo da - ce odr à li smo ra di o ni cu na te mu bes ku} ni {tva, na ko joj su u~e stvo va li sred wo nas, u pred iz bor no do ba, ka {kol ci i psi ho lo zi iz {ko da se u ovom na {em sve tu o Bes ku} ni ci ma tre ba sve vi {e le “9. maj”, i na woj su bes po li ti ci i stran ka ma zbo pro sto ra za zbri wa va we jer sve ku} ni ci oto vo re no pri ~a li ri, ka da mno gi raz mi {qa ju o raz lo zi ma ova kvog wi ho o to me ka kav }e iz bor na go vo ri u pri log to me da }e ih \ur |ev dan na pra vi ti. @i na red nih go di na, {to zbog lo {ih vog ì vo ta, ne kri ju }i od nost pre ma sve mu to me. te qe svra ti {a sva ta pred uslo va ì vo ta {to zbog ce lo kup ne vrat Otva ra we svra ti {ta u Zre iz bor na eufo ri ja ne do ti si tu a ci je, bi ti sve vi {e wa ni nu naj ma we je {to je ~e. Ne ve ru ju da }e im pred grad u ovom tre nut ku mo gao sed ni ci i pre mi je ri ne {to su {tin ski u ì vo tu po pra vi ti. Ve ru ju sa mo oni ma da u~i ni. U ce loj ovoj pri ~i, ipak, ne do sta je re so ci ko ji im do ne su naj o snov ni je po trep {ti ne. I za wih ja li za ci ja i pre ven ci ja da qeg pro pa da wa bes ku} ni su u tom tre nu sprem ni da gla sa ju. Ne iz ide o lo gi je, ka. Ma da je ku} nim re dom u zre wa nin sko svra ti {te ili po li ti~ kih ube |e wa. Ve} iz nu `de. Ili za hval za bra we no uno {e we al ko ho la, ko ri sni ci se do vi ja ju no sti. na raz ne na ~i ne da bi pre kr {i li ovo pra vi lo. No Svra ti {te je sa ~i we no od dve ve li ke i jed ne ma we vac ko ji za ra de od fi zi~ kih po slo va pro pi ju. Ra znih so be, za jed ni~ kog ku pa ti la i ku hi we. Opre mqe no je fe la ima ov de. Je dan je biv {i rad nik pro pa log Gra sa ne ko li ko TV apa ra ta, ma {i nom za pra we ve {a, |e vin sko - in du strij skog kom bi na ta “Ba nat”, dru gi fri ì de rom, kre ve ti ma, te pi si ma, po su |em… “Voj je ne ka da ra dio u, ta ko |e uni {te nom Tr go vin skom vo |an ska ini ci ja ti va” je, ve }im de lom za hva qu ju }i pred u ze }u “Ba nat”, tre }i je, ~ak, bio po li ca jac ali je do na ci ja ma, us pe la da obez be di ono {to je neo p hod no bez po sla i zna~ ke ostao ka da se ogre {io o pra vi la za bo ra vak u tom pro sto ru. Pr vu do na ci ju - kre ve te, slu `be. Me |u wi ma, u ma lom pro cen tu, ima i onih upu ti la je me le na~ ka Ba wa Ru san da, a Stu dent ski ko ji su bi li u za tvo ru, zbog sit ni jih kri vi~ nih de la. dom da ri vao je }e bad i po ste qi nu. Broj ni su gra |a ni, – Po je din ci su, kad ni je bi lo svra ti {ta, na mer no ta ko |e, do no si li po ste qi nu i gar de ro bu za bes ku} s je se ni ~i ni li kri vi~ na de la da bi zi mu pro ve li u ni ke. Hi gi jen ska sred stva ku pu ju se iz grad ske ka se, za tvo ru. Na taj na ~in se sna |u za sme {taj i bes plat od no sno sred sta vi ma opre de qe nim za rad svra ti {ta. nu hra nu. To i sa mi pri zna ju – go vo ri sa go vor ni ca Rad nim da ni ma, po ~e ti ri sa ta, ov de de ù ra do ma }i “Dnev ni ka”. ca ko ja po spre mi ku }u i sta na ri ma sku va ru ~ak. Do Za kraj, Alek san dra Kha laf po ru ~u je da je pro {i ru ~ak i ve ~e ru sa mi spre ma ju. Ima i onih Zre wa ni re we ka pa ci te ta svra ti {ta tre nut ni im pe ra tiv. na ca ko ji im do bro voq no nu de hra nu. Jed na je, pri me Jed no od re {e wa mo glo bi bi ti pro na la è we dru gog ra ra di, grad ska pi ce ri ja od lu ~i la da im sva kog dru objek ta ko ji bi imao vi {e me sta, jer sve go vo ri u gog vi ken da po klo ni po tri po ro di~ ne pi ce. A, udru pri log to me da }e na red nih go di na, i zbog lo {ih è we po qo pri ved ni ka “Car ska ba {ta”, iz zre wa uslo va ì vo ta i zbog ce lo kup ne si tu a ci je, bi ti jo{ nin skog pri grad skog na se qa Mu `qa, snab de va ih vo vi {e bes ku} ni ka. }em i po vr }em. – Grad bi o to me tre ba lo da raz mi {qa pre ko le ta, Ko or di na tor ka pro jek ta i za go vor ni ca ide je o a ne da do ~e ka mo je sen i zi mu – pred la è Alek san dra otva ra wu svra ti {a Alek san dra Kha laf pri ~a za Kha laf. – To li ko je pra znih ku }a, ~ak i na pu {te nih “Dnev nik” da je pro se~ na sta rost be~ ke re~ kih bes ima wa na pe ri fe ri ji gra da na ko ji ma bi svi ovi ne ku} ni ka iz me |u 35 i 39 go di na. Naj mla |i je imao 21 voq ni ci mo gli ne sa mo pro na }i sme {taj, ne go se i go di nu. Od red ni cu “imao” ko ri sti mo jer je u me |u ba vi ti ob ra |i va wem ze mqe i pro iz vod wom hra ne za vre me nu na pu stio svra ti {te. De~ ko je do {ao iz No sop stve ne po tre be. vog Be ~e ja. Ra ni je je bio u Kru {ev cu, u po prav nom do mu. Ni ka da ni je hteo da ot kri je raz log zbog ~e ga je n @eq ko Ba la ban

dnevnik

nedeqa1.april2012.

[ O R O M

B O R O M

Ra do va we

Ra do va li smo se kad god sit ni ca ma. Ka ko smo ra sli i mi i oni pre nas, ra sle su i te sit ni ce. Za to da na ske ne ma ni sit nih stva ri ni sit nih ra do va wa a do va we je jed na rad wa ko ju da na ske mal ko ko ra di. Rad wa je kod nas i du }an, al ra do va wa u du }a nu ne ma da se ku pi. Bi lo je kad god, al su kad god i du }a ni bi li druk ~i ji. Bi li su nam i nov ci druk ~i ji pa smo se ra do va li i kad u du }an ide mo. Kad god smo ima li di na re od alu mi ni ju ma, ni u vo du kad ga me te{ ne po to ne. Ni su to bi li la ki nov ci, la ki do |u i pro |u. Ka ko do |u - ta ko odu, wi ma su se ra do va li sa mo lo po vi i la ò vi. U la ì su kad god bi le krat ke no ge pa kad ko god sla è i ukra de, xan da ri su i{li i gle da li tra go ve od tih „krat kih“ i oma su ih va ta li za krag nu i vo di li u bu va ru. E, u bu va ri se ni ko ra do vo ni je. Ta mo je bi lo re da, jed na por ci ja hra ne pa jed na por ci ja ba ti na i ta ko re dom, dok se ba ti na do bro ne je du i dok od hra ne do bro ne oglad ne. E, tek po sle tog su se ra do va li kad ih pu ste iz bu va re. I ni su vi {e tu |e di ra li, jok. Bi la je kad god ve }a si ro ti wa ode kod nas neg {to je da nas, al on dak to ni je bi lo sra mo ta da pri zna mo. Ra di lo se sve u {e snajst, da bu de bo qe i da ide mo na pred. Ra do vo se na rod kad ide na po so, ra do va li se kad idu s po sla. Ko je teo da ra di imo je po sla ceo dan. De ~ur li ja se na vek naj i skre ni je ra do va la i to ni kad kri li ni su. Ma to ri su ra do va we kad god i mo ra li da sa kri ju, zbog ce ne, si tu a ci je, dru gih qu di il tek ona ko, da se pra ve ne ve {ti.

Al su po sle sve to is te ra li du plo, di ki fud ba le ri, ido li. Po ~i wa lo se god za asta lom. le ti s kr pe wa ~om, zi mi ova ko a ne de Ra do va li smo se kad god sit ni ca ma. qom u se zo ni s pu nim xe po vi ma sun co Ka ko smo ra sli i mi i oni pre nas, ra kre ta, pe ~e nog. Sve se to po tro {i sle su i te sit ni ce. Za to da na ske ne ma dok ne pro |e utak mi ca. ni sit nih stva ri ni sit nih ra do va wa. Mlo go go di na po sle, kad su po ~e li Ono {to je nas kad god ra do va lo vi {e da nas ras kla pa ju jed nog po jed nog, ne po sto ji. Pred la èm da se opet uve ras klo pi li su nas sve do ra do va wa. du sit ni ce, za rad ma lih ra do sti ko je Na {li su is pod mi kro sko pa {to mi ula ze u sa stav ve li ke, a ve li ka s pu no ni kad pre vi dli ni smo: ka ko iz gle da ma lih ~i ni qu de sre} nim. ra do va we. Wi ma je to tol ko ma lo i Aj de da vra ti mo one alu mi ni jum ske sit no da su ga je dva vi dli. Mi smo kad sit ne nov ce. Za onaj od 5 mo gli smo i god s ki lo me tra vi dli kad se ko god da ide mo u bi jo skop, da po je de mo sla ra du je. Ni su nam tre ba li ti wi ni do led i da osta ne ku sur. Ra do va li bi dur bi ni, po ho du se to vi dlo. Ja vio je se i bi jo sko pi i sla do le xi je a i mi, je da red ra di jo da se zna od ~e ga ide ra zbog ku su ra u xe pu. So tim nov ci ma se do va we. Na rod kad je ~uo, svi sta li, mo glo pi sa ti, si gra ti i ì vi ti. Kad pre sta li da se ra du ju i po ~e li da slu je ko god teo da pod vu ~e cr tu, la ko je {a ju {ta ra di jo ja vqa. Ra do va we, ja to mo glo s tim od alu mi ni ju ma, osta vqa ra di jo, ide od dve {pe ci je ko je vqa li su trag i uspo me nu i na pa pi ru sva ki ~o vek ima. Ni ko vi {e ne tre ba i u sr cu. Ako ih ona ko ovla{ spu sti i ne sme da bri ne dal }e se u bu du }e te na po vr {i nu vo de, ni su to nu li. Ni oni ni mi. Da spa se mo fud bal pred la èm da opet kre ne mo iz po ~et ka, da se ra du je mo zim skom fud ba lu. Kad god je taj bio naj glav ni ji, pred ozbiq nom od ra slom pu bli kom i na vi ja ~i ma. Di sno to ri su bi li u ka snu je sen, bu de ve} i lad no i sne ga bu de. E, kad ras pla te svin ~e, on dak su maj sto ri ima li ka de da de ~ur li ji da ju me hur. To je za de cu bi la glav na za ni ma ci ja, ve }a ra De~urlija se navek najiskrenije radovala dost od uve ta, re pa i ko ù ri ca. Me hur do bro oso le i is tr ra do va ti. Sad se sve zna i na ro du to qa ju ga, da pri mi so. On dak onaj {to ima da se ka è. Jed ni su di va ni li da ima ja ka plu }a uzme jed nu tr sku i kroz su to hor mo ni sre }e, dru gi da su to wu na du va me hur. Ka ko ra ste lop ta, sup stan ce a na ro du je bi lo isto, sa mo ra ste i ra do va we. Kad je na du van ka ko kad se zna isti na. Ni bri ge nas, kad tre ba, maj stor ga do bro ve è, ko xi sve zna mo. ger wa ~u i utak mi ca mo è da po~ ne. U Se li stru~ wa ci pa pro ba li, pro ba toj ve li koj ra do sti de ci ni je ni bi lo li, me {a li ovo s onim, ono s ovim i va `no da ima ju dva go la, dve eki pe i opet ja vi li ra di ju da ja vi na ma. E, sad pro tiv ni ke. Ra do va li su se toj se zon nam je tek bi lo la ko. ô ko la da re {a skoj lop ti, pra ve su ima li sa mo ve li va sva ku ku bu ru. Ko god o}e da se ra du -

je tre ba da po je de dve-tri koc ki ce ~o ko la de i on dak se ta ~o ko la da po me {a s tim {pe ci ja ma u na ma i na pra vi se ra dost. Oma su tr gov ci na }u li li u{i i du }a ne dr à li otvo re ne ceo dan i ce lu no}, nek na rod do |e da pa za ri ~o ko la de pa nek sa mi se bi pre pi su ju kol ko koc ki ca da tro {e. Ni ko na ro du ni je ja vio da ne pre te ru ju, ne va qa ni kad se zdra vo ra du je mo. Ni su ba be xa ba di va ni le da ne va qa kad se ko god zdra vo sme je, bi }e ne ke ne vo qe. Ne sta lo no va ca, ne ma se za ~o ko la du. [ta }e mo sad? Pro {lo je mlo go od kad je ra di jo ja vio ka ko i za {to se qu di ra du ju i {ta tre ba je sti da bi ra dost bi la ve }a. Oni {to su ì ve li i ra do va li se u do ba kad ~o ko la de ni je ni bi lo odav no su o~ li, mi smo za bo ra vi li od ~e ga se jo{ mo è ob ra do va ti i sad smo na mu ka ma. S ~im da ob ra du je mo de cu i nas. O go sti ma ni ne mi sli mo, tek je wih te {ko ob ra do va ti. Ima u sun co kre tu ne kih {pe ci ja, ami no ki se li na ko je de lu ju ko ~o ko la da. Je ste, al di }e{ pred go ste da iz ne se{ pe ~e nog sun co kre ta. Pro {lo je do ba kad su qu di se di li i di va ni li mal te ne do po no }i i je li sa mo ku va na ku ku ru za, od okru we nih sto da na ca, ona ko ras ku va nih i mal ko po pu ca lih kad na bu bre u lon cu. Di va ni la mi mo ja dru ga ri ca An ka o we nom ra do va wu, kad je ma la bi la. Si gra ju se na {o ru pa uve ~e, kad po~ ne da se smr ka va i ma te re vi de da je de ci do sta bi lo ra do va wa za taj dan, vi ~u ih jed no po jed no, ona ko po ime nu. Jed na vi ~e An ka, dru ga Pe ro, Mi ko, La zo... Naj lep {e je do zi va la Ra do va no va ma ma: “Ra do va ne, mo je ra do va we, do |i na ve ~e ru, go to va je“. Ka è mo ja An ka da je to svi ma bi lo ve li ko ra do va we. Bi li su po ma lo svi qu bo mor ni {to i wih ni su kr sti li da se zo vu Ra do van. Ima li smo i mi Ra do va na, se ti te se Zo ra na. Ra do van III kad je po vre me no bio kraq Ibi, vo lo je da vik ne: „Na ro de moj, do bar si! Ne }u te me wa ti“. Ide vre me, gle da }e mo i Ra do va na IV. Ka kav li }e we gov slo gan bi ti? n Bo ra Oti}

BO GAT STVO BE ^E JA VE ]E POD ZE MQOM NE GO NA WOJ, ALI...

Gej zir kraj Ti se rup ci ja vo de i ga sa pri li kom bu {e wa „ù tog bu na ra“ u be ~ej skom Do wem gra du une la je pre dva da na oprav da ni ne mir me |u ì te qi ma naj ve }eg gra da kraj na {eg de la Ti se. Iako je br zo utvr |e no da u dva de se tak me ta ra vi so kom vo de nom to pu ni je bi lo za bri wa va ju }ih ko li ~i na ga sa, pr ve in for ma ci je su iza zva le na pe tost me |u Be ~ej ci ma. Ra zu mqi vo, jer „ko ga zmi ja uje de i gu {te ra se bo ji“. Mno gi, na i me, jo{ pam te de {a va wa od pre 44 go di ne, ka da je s du bi ne od oko hi qa du me ta ra pro ra dio „ba~ ki vul kan“, „gej zir kraj Ti se“ i ka ko sve ni su zva li po ja vu ko ja je 209 da na, od 10. no vem bra 1968. do 6. ju na 1969. go di ne, dr à la Be ~ej ce u zeb wi i ne iz ve sno sti, a on da je do {lo do sa mo u gu {e wa erup ci je ga sa. Iako je ne dav no kraj Ti se, va zdu {nom li ni jom is to~ no sa mo ki lo me tar da qe, iz bu {e na ge o ter mal na bu {o ti na za po tre be ba we na du bi ni od 1.050 me ta ra i ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma, ne ki su ha va ri ju bu {o ti ne u Do wem gra du na 336 me ta ra du bi ne bi li sprem ni da upo re de s jo{ uvek ne za bo ra vqe nom erup ci jom na su prot nom, de se tak ki lo me ta ra uda qe nom, se ver nom kra ju Be ~e ja u po te su Me de wa ~a.

Ge o ter mal na vo da iz no ve bu {o ti ne ~e ka pri me nu

Ot ka ko su Be ~ej ci „jed nim okom“ za vi ri li utro bi ze mqe is pod wi ho ve va ro {i i plod nih wi va u ata ru, mo gu da se po u zda ju u re zer ve pi ja }e vo de. Be le ili ù te, bo ga te jo dom, sve jed no. Kva li tet ne su obe. I ima ih u iz o bi qu. Sa mo va qa u kon ti nu i te tu, tvr de stru~ wa ci, bu {i ti no ve bu na re na vo do za hvat nom po qu. Bar je dan sva ke go di ne, ka ko sta ri ko ri {}e wem ne bi gu bi li iz da {nost. Re zer ve ge o ter mal ne vo de pro ce wu ju se kao op ti ma lan re surs ne sa mo za po ten ci jal nu ba wu, ne go bi to mo gao bi ti ener gent za grad sku to pla nu, a i za po tre be pla ste ni ka u po vr tar stvu. Iz la zna tem pe ra tu ra od 66 ste pe ni Cel zi ju so vih i sa mo bla go do gre va we do pri ne lo bi da Be ~ej ima naj jef ti ni je, a ne kao sa da, me |u naj sku pqim gre ja wi ma u dr à vi. Ka da je re~ o ge o ter mal noj vo di, on da bi va qa lo raz mi {qa ti o bu du} no sti i to me ka ko da bu de ob no vqiv iz vor ener gi je. – Ni je to ne po zna ni ca u sve tu – po ja {wa va nam di plo mi ra ni in è we ra ge o lo gi je Qu bo mi ra Pa vlo vi }a. – Po sle pro ce sa is ko ri {}e wa, ce vo vo di ma je tre ba do ve sti na zad do iz vo ri {ta, on da iz bu {ti bu {o ti nu i pum pa ma je vra ti ti u pro stor oda kle se cr pi. Ta ko ne }e mo raz mi {qa ti sa mo o na ma, ne go i o ge ne ra ci ja ma ko je do la ze. Uosta lom, upo zo ra va Pa vlo vi}, i za ko ni u Evrop skoj uni ji za bra wu ju da se ge o ter mal na vo da is pu {ta u po vr {in ske vo do to ko ve, po {to ni je istog sa sta va. Jer, ko li ko bo gat stvo mi ne ra li ma ko ri sti qu di ma, to li ko mo è da {te ti flo ri i fa u ni. – Is pod Be ~e ja, ina ~e, ima pu no po ro znih slo je va, uglav nom sa sta vqe nih od pe {~a ra i pe ska. Pod zem ni re sur si, vo da, gas i naf ta, mi gri ra ju pod ze mqom i ka da na i |u na po voq nu struk tu ru za dr à va ju se. Be ~ej ima tu sre }u ili ne sre }u da le ì na le ì {tu ugqen di ok si da, je din stve nom u sve tu po kva li te tu, i ge o ter mal noj vo di. I dok je vo da jo{ uvek spo ra di~ no u upo tre bi, pri rod ni gas ugqen di ok sid iz u zet no vi so ke ~i sto }e di rekt no se iz pri ro de, jer mu je ~i sto }a 99,99 od sto, ko ri sti kao si ro vi na za obli `wu fa bri ku Lin de Gas Sr bi ja – na sta vqa pri ~u Qu bo mir Pa vlo vi}. Do daj mo da je 2007. go di ne vla snik pri rod nog do bra bu {o ti ne ga sa u Me de wa ~i NIS a.d. sa ni rao ver ti kal nu bu {o ti nu iz 1968. go di ne, stru~ wa ci ka ù za sva vre me na, i da u bli èm okru è wu sa da po sto je tri kon trol ne bu {o ti ne za mi gra ci ju ga sa, od ko jih se dve eks plo a ti {u, ta~ ni je snab de va ju Lin de Gas Sr bi ju, a tre }a je u re zer vi. Pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma, mi gra ci ja ugqen di ok si da u tom de lu je za u sta vqe na, a re zer ve, u od no su na pro iz vod wu, pro ce wu ju se na ~i tav ovaj vek. – Po sto ja la je ide ja jo{ de ve de se tih go di na pro {log ve ka da se sa ni ra bu {o ti na iz 1968. go di ne.

Ge o log Qu bo mir Pa vlo vi}

Za jed no sa stru~ wa ci ma iz Ma |ar ske, po {to su i oni ima li sli~ na is ku stva, teh no lo gi ju i adi ti ve ko ji tre ba da se ko ri ste. Me |u tim, sank ci je su se is pre ~i le. U me |u vre me nu, teh no lo gi ja je sti gla i do nas, pa su na {i stru~ wa ci sa mi ura di li zah te van po sao. Upro {}e no, na oko 300 me ta ra od ver ti kal ne bu {o ti ne iz 1968. go di ne iz bu {e na je no va di ri go va na ko sa bu {o ti na ka po sto je }oj. Od re |e ni adi ti vi i ce ment na ma sa su upum pa ni sve dok ni je do {la do vr ha struk tu re i ta ko je stvo re na za {ti ta po sto je }eg ka na la – za kqu ~u je pri ~u Qu bo mir Pa vlo vi}. Ko li ko god da na u ka na pre du je, pri ro da sa svo jim fe no me ni ma je i da qe ~u do. Ka ko Be ~ej le ì na ge o ter mal noj vo di i pri rod nom ga su, slo je vi ma ko ji su struk tur no ne za vi sni je dan od dru gog, pa mo è da se de si da se na jed nom me stu bu {o ti nom do |e do vo de, a sa mo par de se ti na me ta ra da qe do ga sa. Za to su stru~ na is tra ì va wa, pre sva kog spu {ta wa bu {i li ce u ze mqu pre ko po treb na. Iz gle da da tog, ipak, ni je bi lo u po sled wem be ~ej skom slu ~a ju ili ga ni je bi lo u do voq noj me ri. n Vla sti mir Jan kov

INTERVJU NED

Tre ba da s a è da je Mi ro slav An ti} pi sac raz li ~i tih ta le na ta i da mi sva ka ko mo ra mo ga ji ti ne ku vr stu we go vog kul ta. „O An ti }u po sto ji iz ve stan mit o pe sni ku, s lo {im i do brim efek ti ma po we ga. @e leo sam da ne dav no za vr {e ni ’An ti }e vi da ni’ bu du oma` pe sni ku, ali u~e {}em mla dih auto ra, da se na gra de ne do de qu ju epi go ni ma„, pri ~a nam di rek tor Kul tur nog cen tra No vog Sa da (KCNS) La slo Bla {ko vi} i na sta vqa: „Iz da va {tvo je u ozibqnoj kri zi i tru dim se da na {a iz da va~ ka de lat nost pra ti na {e ak tiv no sti, ali ne stva ra wem iz da va~ ke ku }e, ve} de lat no sti”. Pri zna tog kwi èv ni ka za mo li li smo da pro ko men ta ri {e upra vo obe le è ni ju bi lej 150 go di na Srp skog na rod nog po zo ri {ta, u ~i jem iz da va {tvu je ra dio: “Gle dam na SNP kao na svo ju ku }u. Svi ma u ino stran stvu ob ja {wa vam ka ko, zbog isto rij skih okol no sti, ima mo dve na ci o nal ne bi bli o te ke, po zo ri {ta i in sti tu ci je kul tu re. S jed ne stra ne, SNP i grad mo gu da se uquq ku ju, da po sta nu {to su bi li iz me |u dva ra ta ka da je iz gu bqe na ta pri ~a i mit o srp skoj Ati ni. Da upad nu u à bo kre ~i nu, po sta nu pri le pak gra du ka kav je Be o grad. SNP, kao i kul tu ra u ze mqi, ko li ko ima do brih stra na, to li ko ima i ne ga tiv nih. Kod kon cep ta na ci o nal nog po zo ri {ta me {a ju se ba be i à be. U za pad nim ze mqa ma ona iz i sku ju ve li ka sred stva i ne mo gu se po re di ti s ad-hok tru pa ma. SNP tre ba da po sto ji kao kul tur na ver ti ka la i da no ve stva ri upli va ju u sa mu in sti tu ci ju”, go vo ri Bla {ko vi}, s ko jim pr vo pri ~a mo o mi tu srp ske Ati ne. – To je pri ~a iz 19. ve ka. Mo è mo pri ~a ti o No vom Sa du kao mul ti kul tur nom gra du, ko ji vi {e ni to ni je. Ne ~u ju se vi {e raz li ~i ti je zi ci na we go vim pi ja ca ma. l Ni si pr vi ko ji po mi we à bo kre ~i nu? – Ne bih se ba{ ta ko iz ra zio i pqu vao sam po se bi. Ako je ta ko, iz gu bio sam ov de ~e ti ri go di ne. Vi {e po {tu jem in di vi du al ne ta len te od tra di ci je. Ima mo ve li ke ener gi je, ne bi smo sme li bi ti u sen ci Be o gra da. Na {i umet ni ci su nad ra sli lo kal nu sre di nu i ne znam za {to bi se sta vqa li u in fe ri o ran po lo àj. l Po sto ji li ipak taj kom pleks? – U ne kom smi slu da. Evo ti kon tra pi ta we za tvo je no vi ne: ka da je Slo bo dan Ti {ma do bio NIN-ovu na gra du kre nu li smo u Be o grad na kon fe ren ci ju za {tam pu. On da je zva la tvo ja ko le gi ni ca, “ka ko to, pr vo }e bi ti oba ve {te ni be o grad ski me di ji”, pa sam joj re kao jer se zna mo du go: “Ta kwi ga je ob ja vqe na pre se dam me se ci, mo gla si ura di ti in ter vju”. U me di ji ma ima in fe ri or no sti u od no su na dru ge. Pi ta ju me za {to pu to pi se ni sam ob ja vio u grad skim me di ji ma, ne go u be o grad skim. Jer su me zva li, pro sto. Ne ma pred u mi {qa ja. Ne ka èm da je ov de naj lep {e, ali ako mi sa mi pri ~a mo da je à bo kre ~i na i ni {ta ne ura di mo... l Pret hod na go {}a Rad mi la Ra kin Mar ti no vi} sma tra da su No vo sa |a ni od go vor ni za po lo àj u kom su se na {li? – Uop {te se ne sma tram in fe ri or nim, u bi lo ~e mu {to sam ra dio. ô vek mo è da pro me ni me sto sta no va wa i svo je vi |e we. Tre ba lo mi je da odem u Ne ma~ ku da shva tim da se kod nas ipak de {a va ne {to zna ~aj no, mi to ~e sto za bo ra vi mo. Pro {log le ta sam bio u SAD, vi deo kul tur ne

cen tre, kul tur n jer je bo l Gd – Od l mno gim {te no o se za vr { sa |a ni, l Od ti ra `a – Ne mi slim struk tu r ti ra `e, tu ra ni k u slu ~a j pi tao u va so ba” l ...z – Za t dve go d no vac b

Pre rek to Rad mi ne vi | ili tu – Ni la zim

usta no v „Tri bi n We mu je to ob ja v ne na bav ku da ide we uli c Kad sam ja vi li s mi ne ma sam Ti { dru gde, la ne re 50 od sto {ta 250 ve kwi g l Da iz da we – Ta k qu di, je su po do b vi}„, „B „An dri } je za ma { no NIN nu tra. l Da nih su ko – Ona Po sto je na knad n ba lo od Da uka ` {tvu ko

dnevnik

nedeqa1.april2012.

VATROMET BOJA MILANA KOWOVI], PONOVO U PARIZU

Po tez ki sta kao ma ~em ili `u bo rom po to ka K

a li je zato ta nagrada generator javkoba i osporavawa? a auto ru obez be |u je dru ga ~i ji sta tus. e na gra de s ve }im fon do vi ma, ali ne i nim uspe hom. Ja ~ak mi slim da bi to tre dr `a ti, ma kar se i sam ne sla gao s tim. `e mo na ve li ka umet ni~ ka de la u dru o je je u kri zi u svim sme ro vi ma. Mo ja

NAOPA^KE

va. Slo bo dan Ti {ma je ne ka da ra dio na ni mla dih„, pa je prak ti~ no naj u ren. e bi lo dra go da se vra ti, hte li smo da vi mo, me |u tim ja ov de mo ram ima ti jav v ke, sva ki di nar mo ra mo una pred zna ti e, {to je ne mo gu }e – ni je to as fla ti ra ce, vaq da }e to ne ko ne ka da shva ti ti! m vi deo da kwi ga ima ve li ke {an se, po su se pri vat ni iz da va ~i, gra bqiv ci, jer a mo iz da va~ ku in fra struk tu ru. Re kao {mi da ode ako ho }e, da ob ja vi ne gde ali on ni je hteo. Pr vo bit na ce na je bi e al na, jer kwi `a re uzi ma ju ra bat od 40, o, de set do bi je autor, sa ma kwi ga ko 0 di na ra, a pre o sta lo smo ula ga li u no ge. akle, pravo pitawe je za{to je prvo e bilo po damping ceni? ko je. Mi slio sam da kwi ga mo ra do }i do er su to sred stva bu xe ta. Auto ri KCNS bi ja li ve li ke na gra de, „Bran ko Miq ko Bran ko ]o pi}„, „Bi qa na Jo va no vi}„, }e vu na gra du„ za pri ~u u „Po qi ma„... To {na stvar ali to ni {ta ne pro da je. Je di N-ova na gra da, to sam tek shva tio ov de, iz -

l Iz bo ri su na pra gu, kqu~ is pod oti ra ~a: „Bri {i te!“

et hod na go {}a „In ter vjua ne de qe”, di or ka mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” i la Ra kin Mar ti no vi}, pi ta la je „na |e no” La sla Bla {ko vi }a: za her tor ta u ha fi ja? i sam qu bi teq {e }e ra i do voq no ga na m u fru {ko gor skom vi nu.

l Pa tri o ti zam se ne si pa u trak to re, ve} u gla sa~ ku ma {i nu.

ovoqno {e}era u vinu

ciq na gru pa su in te lek tu al ci ko ji ina ~e ne ~i ta ju – da ku pe kwi gu za go di {wi od mor, a sa mo s NIN-ovom na gra dom to uspe va. l KCNS nekada i sada? – Kad sam do la zio, na pra vio sam plan ko ji je de li mi~ no za vr {en. Re kon struk ci ja i pro {i re we zgra de, no va opre ma, o ~e mu se pri ~a lo 20 go di na – tu ni je mo ja za slu ga bog zna ka kva. Osta lo je da ure di mo let wi bi o skop i ba {tu, da na pra vi mo mul ti funk ci o nal nu sce nu s po kret nim kro vom. To bi bio mo de ran kul tur ni cen tar, ka kvi po sto je u Evro pi. l Novi Sad kao evropska prestonica kulture? – Mi slim da je to iz vo dqi vo. Bio sam u Ma ri bo ru, gle dao ka ko to fuk nci o ni {e i mi slim da smo na od li~ nom pu tu da to ura di mo pu no bo qe. Bez ob zi ra na pro ble me sa svim kul tur nim in sti tu ci ja ma i fe sti va li ma, ovaj mul ti na ci o nal ni grad ve} po se du je ener gi ju ma ri bor skog pro gra ma. Mi smo du hov na pre sto ni ca, i tra di ci jom i de {a va wi ma, a KCNS u bu du} no sti vi dim kao ne kog ko sve to oku pqa. Od li~ no je {to bi se No vi Sad udru ìo sa Srem skim Kar lov ci ma i Zre wa ni nom. Kon cept evrop ske pre sto ni ce kul tu re da je mo gu} nost za ula zak ve li kih sred sta va i do ta da bi, ve ru jem, na pra vi li mu zej mo der ne umet no sti i kon cert nu do vra nu. Am bi ci o zni smo, mo gli bi, je di no {to pr vo tre ba da do bi je mo mo gu} nost da kon ku ri {e mo. l Srpsko dru{tvo danas? – Da mo gu to od re di ti u ne ko li ko re ~i ne bih pi sao kwi ge. Sva kom pi scu je po tre ban kwi èv ni to po nim, me ni je to bio No vi Sad. ô vek tre ba da zna ko je, oda kle je. Od jed nog ~o ve ka, ma lih stva ri, ~i ne se kon cen tri~ ni kru go vi i oda tle se kre }e. l A op{ta nezrelost? – Ne znam {ta da ti ka èm. Mi smo u ne kom `rv wu, svi pra vi mo re pre zen ta ci ju i vla du, a on da kao da je naj va `ni je da ne ko pred sta vi svoj lik u me di ji ma ne ne ki na ~in, a da je ne bit no {ta pred sta vqa. Ta vr sta di ka ta ta je ne zgod na. l Postoji li u tebi konflikt pesnika, pisca i pripoveda~a? – Ne. Tru dim se da bu dem pe snik i ka da pi {em ro ma ne i pri ~e. Sko ro sam mi slio da bih i na ovom me stu mo gao da se ta ko po na {am, ali sil ne bi ro krat ske za vr zla me ~o ve ku pro me ne vo ka bu lar. @e na mi ka è, „ni kad ni si znao {ta je ten der, osim lo ve me ten der„. Po me {a ne su stva ri, do {lo je no vo uput stvo Upra ve za kul tu ru, zve zde mo gu bez ten de ra, ali dru gi umet ni ci, ili pred sta ve.... l Ko odre|uje ko je poznat, a ko ne? – Evo ti pri mer: Do bri ca ]o si}! Ne ko ka è „to je naj ve }i ì vi pi sac„, pa do |e Ba sa ra i ka è „on je naj go ri„. Ko me ve ro va ti, ne mer qi vio je. l Da li je op{te neslagawe na{a dru{tvena dijagnoza? – Mi ni ne tre ba da se sla è mo. Ka da je po ~e la ta ko zva na de mo kra ti ja, ka ù: „Mi tre ba svi da se slo ì mo”. Ba{ su prot no, tre ba da se kri ti ku je mo. l âk i kada su u pitawu nacionalni interesi? – Me ni to i od go va ra. [ta zna ~i na ci o nal ni in te res? n Igor Mihaqevi}

l U Sr bi ji ima vi {e gla sa ~a ne go gra |a na. Raz li ka je u bi ra~ kom te lu ili tro jan skom ko wu.

po zo ri {ta, vra tio se i re kao: ima mo ni cen tar ko jim mo `e mo da se po di ~i mo, o qi od do sta ta mo {wih. de je koren na{eg nezadovoqstva? li~ no je {to su No vo sa |a ni ne za do voq ni stva ri ma, ma da ne vo lim da go vo rim uop o men ta li te ti ma. Sa mo, ne sme na to me da {i, da se pri ~a {ta bi mo glo, jer su No vo ve ru jem, rad ni qu di. d Gece Kona do danas va`i pravilo a: proza 1.000, poezija 500? znam da li smo na tim ci fra ma osta li, da se po e zi ja pro da je jo{ ma we. Ne ide to ra li sti~ ki, ne ke kwi ge ima ju ogrom ne , a ta ko zva na vi so ka, eli ti sti~ ka li te ra ka da ne bi tre ba lo da ih pre |e, osim kao ju eks ce sa NIN-ove na gra de. Ti si ne kog „In ter vjuu ne de qe”, ka da je „Ber nar di je ” na gra |e na... za{to je poskupela duplo? to {to mi ni smo iz da va~ ka ku }a. Pre di ne od Po kra ji ne ni smo do bi li ne ki ba{ iz tog raz lo ga. Mi smo bu xet ska

l Do mi no-afe kat: po li ti ~a ri se bo re za go lu vlast, bi ra ~i – za go li `i vot.

se kri ti ku je mo

IlijaMarkovi}

LASLO BLA[KOVI], KWI@EVNIK

l Da bi ra~ ko te lo ni je pod le glo ni skim stra sti ma, ne bi se za do vo qi lo po li ti kom svr {e nog ~i na.

EQE

voj vo àn skih pej sa à i qu di, sa po Ba~ke. „Da.... modro“ pomisli Miako je to ~udno. Jo{ dok se vre me nim eska pa da ma u Dal ma ci ju, lan i otvori novu, do tada nedisino} {etao malom rivom, ta~ ni je Lo pud. Ovaj pe riod Ko wo vi ranu tubu ultramarina. mislio je da rika talasa i Ova ko ne ka ko je mo gla iz gle da ti }e vog stva ra la {tva pred sta vqa „cr divqawe bure nikada ne}e stati, an to lo gij ska sce na po ~et ka „pla ve ve nu fa zu“ ko ja tra je sve do 1940. go da je smak sveta na korak od wih, fa ze“ stva ra la {tva Mi la na Ko wo vi - di ne i tmur nih da na Ve li kog ra ta. da niko ìv jutro ne}e do~ekati. }a, jed nog od pr vih ~u ve ni jih srp skih Kao rat ni za ro bqe nik od ve den je, na A sad ? Ispred wega zastra{uju}e pa ri zli ja, ko jem su dru {tvo u da ni ma kon oku pa ci je, u lo gor Osna brik iz belo platno na malom {tafelaju, pro v e d e n im u umet n i~ k i uza v r l om ko ga se vra }a 1943, pa sve do 1953. go a mali konobar, s br~i}ima koji Gra du sve tlo sti dve de se tih i tri de - di ne we go vom pa le tom do mi ni ra si va bi trebali govoriti o wegovom se tih go di na pro {log ve ka pra vi li bo ja, da bi se, ak tiv no u~e stvu ju }i u dostojanstvu uglednog „chef“-a, a Do bro vi}, Pe ri}, Ara li ca, Lu bar - za ta vre me na opa snoj bor bi za pra vo za pra vo ga ~i ne ja ko sme {nim, da... Ta pr va, sa mo svoj na, umet ni~ ka na in di vi du a li zam u sli kar stvu, vra opasan belom duga~kom keceqom fa za }e ga vi nu ti u or bi tu svet ske tio svom pu nom i ~i stom ko lo ri zmu letargi~no ma{e metlom i skuli kov ne me tro po le, i na we go vo stva - ko ji je do mi ni rao sve do aso ci ja tiv ne pqa li{}e doneseno bog sveti ra la {tvo skre nu ti pa `wu i ta kvih fa ze 1960. go di ne, u ko joj je stva rao zna odakle, dok oni mirno sede u sle de }e dve de ce ni je. Ta da po ~i we i s auto ri te ta kao {to su Mar sel So va` ba{ti „Plavog goluba“, u blagoslovenoj ti{ini pijuckaju kafu ili ta da ne pri ko sno ve ni kri ti ~ar va r i j a c i j a m a vi z an t ij s kih mo t i v a, Mo ris Re nal, otvo ri }e mu vra ta ~u - {to mu je bi lo obe le` je stva ra la za di vqe ni sta kla stom po vr {i ve nog Je se weg sa lo na u Gran Pa leu {tva sve do smr ti u rod nom gra du nom do jutros pobesnelog mora. ali i dru gih ugled nih pa ri skih ga le - 1992. go di ne. Da,da....Priroda, ba{ kao i umetSvoj tri jum fal ni po vra tak u Pa ri ja. nostt, kao ìvot sam, sazdana je Ro |en 1898. go di ne u Som bo ru, kao riz, ko jim mu je oda to pri zna we kao od suprotnosti. Divqine i mira. jed no od de ce ugled nog advo ka ta i ze - ve li ka nu eks pre si o ni zma, Ko wo vi} Urlika i ti{ine. Plave i crvene. mqo po sed ni ka Da vi da Ko wo vi }a, ~i - je do ì veo pre tri de ce ni je, a ve li ka Ve} su dugo tu, u Kasisu, i ose}a kao da ba{ ovde i pripadaju. Sve {to mu se de{avalo posled wih ne ko li ko godina, mo`da i celu de ce ni ju-dve, pri ti ska ga kao mlinski kamen, u srcu, u preponama ~ini mu se, oseti damare i kao neko bubwawe, u glavi mu hu~i neprestano i kad je budan i u snu, kao da ne{to èli da iza|e iz wega, ali mu se ne da. Te àk je se bi, ne sno {qiv dru gi ma... Zapravo i sada gle da, pot pu no ne svesno, svoju dragu Emu koja toliko pati kraj wega, nespremnog da se ponovo rodi, skine koprenu sa o~iju i te te{ke negve sa ruku i uradi ono {to se pristoji, {to se od wega o~ekuje. Zna on da wena blagorodna du{a ne pati zbog we same, dodu{e prelepe ène ali i mu~enice o kojoj, ~im im okrenu le|a, zli jezici, zna Predstoje}a izlo`ba u Srpskom kulturnom centru u Parizu bi}e jedan od doga|aja sezone on to ja ko do bro, ja ga je bez re zer vna po dr {ka ta ko du - re tro spek tiv na iz lo `ba u Gra du sve raspredaju tugaqive pri~e o tome go pra ti la, Mi lan Ko wo vi} je svo je tlo sti bi }e odr à na i ove go di ne, kako je lagodan ìvot uglednice li k ov n o obra z o v a w e za p o ~ eo 1919. kra jem ma ja, u re pre zen ta tiv nom ga zamenila za belosvetsko potucago di ne u Pra gu na Aka de mi ji li kov - le rij skom pro sto ru Srp skog kul tur we s wim, ~uj slikarom, kojem je nih umet no sti u kla si Vla ha Bu kov - nog cen tra. Ovaj ver ni sa`, za ko ji se trnov venac raspiku}e, lutalice ca, na ko joj je pro veo sve ga dva se me - o~e ku je da }e bi ti je dan od do ga |a ja i ne rad ni ka i we go vog dra gog oca, jedinog mecenu, Davida, u stra. Vo |en unu tra {wim ne mi rom, se zo ne, pri pre ma som bor ska Ga le ri ja osta je u Pra gu sa ra |u ju }i sa avan - „Mi lan Ko wo vi}”, ko ja po sto ji jo{ grob ispratio. Ne pati Ema zbog gard nim sli ka rom Ja nom Zr za vi jem, od 60-tih go di na kao le gat ve li kog svega toga, woj du{a krvari samo ali ubr zo kre }e da qe, u~e }i po mu ze - umet ni ka. i jedino zbog wega, tako okovanog, Sve do tad, do Pariza, bilo mu ji m a i ga l e r i j a m a Be ~ a, Min h e n a, tako nemo}nog da prona|e sebe. je kao da je lutao u tami. OtvoriDre zde na i Ber li na. Pati zbog wegovog nemira koji ne Na na go vor Sa ve [u ma no vi }a od - li su mu se novi vidici, kao da je razumeju ni Vlaho Bukovac ni Jan iza{ao iz tame na podnevnu svela zi kra jem ma ja 1924. go di ne u Pa riz Zrzavi ni Andre Lot, ni drugi Miu ko jem je po red u~e wa cr ta wa kod tlost. O~i nisu mogle da mu se lanovi u~iteqi, a koji tako dobro An drea Lo ta vi {e vre me na pro vo dio priviknu tako jakom sjaju. Jeste, razume onaj naizgled mirni Srepred sli ka ma Le o nar da, Pu se na, En - Pariz je sunce za sebe. Ko ne osemac i wegova srodna du{a, Sava, gra i De re na, ali i u in ter ak ci ji sa ti wegovu toplinu, te{ko da je koji ga je i nagovorio da odu u Paak te ri ma ta da {we pa ri ske li kov ne sposoban za ìvot. Ko se nu Paririz. sce ne. Iz be g a va j u }i da sa mo s tal no zu ne razvije, ne probudi iz sna, Od Eme obu~ene u tu jednostavna stu pa sve dok ne pro na |e vla sti ti neka se radije odrekne slikawa, nu, ali tako pari{ki izazovnu hastil i eks pe ri me ti {u }i, Ko wo vi }ev pisawa i muzicirawa. U Parizu }e qinu jarko crvene boje, koju je sama sa{ila u salonu u kojem lomi ogrom ni ta le nat pro sto eks plo di ra se ukoreniti i oja~ati svaki prasama sebi ki~mu ne bi li uop{te to k om bo r av k a u Ka s is-sur-Me r u, vi talenat. Pariz je grad pobuda. mogli da ìve u Parizu, pogled {to pred sta vqa po ~e tak we go ve gla - Vikne{ li, odazva}e ti se jeka. U tom gra du sve tlo sti krv ja ~e so vi te „pla ve fa ze“. mu ponovo luta po kao uqe mirNa kon go to vo tri jum fal nog po ho da struji , mozak brè misli, a telo nom, o~a ra va ju}e mo drom mo ru. po naj u gled ni jim ga le ri ja ma Pa ri za, se lak{e i slobodnije kre}e. NePlavo. Sav je plav Mediteran, vo |en stva ra la~ kim ne mi rom, vra }a ma prepreke koju tu ne bi savlaodavde iz ba{te kafea nepreglese u Som bor 1932. go di ne, gde se po - dao pravi talenat. dan, beskrajan, ba{ kao {to su nepre gled na ìt na po qa we go ve sve }u je sli ka wu mo ti va rod nog kra ja, n Mili} Miqenovi}

re ma po da c i ma Po k ra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne, u Voj vo di ni ì vi oko pe de set hi qa da na pu {te nih ì vo ti wa. Od to ga, sa mo u No vom Sa du ih je iz me |u dve i ~e ti ri i po hi qa de. Naj ~e {}e su u pi ta wu psi, ko ji ka da od ra stu, ne bri gom i ne sa o- se } a w em vla s ni k a za vr {e na uli ci. Ta ko se ì vo ti we spon ta no or ga ni zu ju u ~o po re, raz mno à va ju se, i na taj na ~in po sta ju pro blem za jed ni ce. Ko or di na tor ka Udru è wa za za {ti tu ì vo ti wa i ì vot ne sre d i n e Voj v o d i n e, Na t a l i j a Pe jak, ka è da po je di ni vla sni ci ne ose }a ju ni ka kvu od go vor nost pre ma svo jim ku} nim qu bim ci ma.

{to kod qu di iza zi va strah i od boj nost. âk i ka da se ne ko od gra |a na sa à li i uzme ì vo ti wu sa è qom da je udo mi, po treb no je mno go vre me na, qu ba vi i str pqe wa iz me |u vla sni ka i no vog qu bim ca. – I ka da na |e mo udo mi te qa, ve li ko je pi ta we da li }e on vo di ti ra ~u na o psu, da li }e ga vo le ti i vak ci ni sa ti, ili }e ga kao pli {a nu igra~ ku iz ba ci ti iz ku }e po sle od re |e nog vre me na – na sta vi la je Pe jak. Osim udo mqa va wa, u skla du s evrop skim stan dar di ma, po kre nu ta je i ak ci ja „Uhva ti-ste ri li {i-pu sti„, ko ja pod ra zu me va da se ì vo ti wa uhva ti, me di cin ski zbri ne, a za tim vra ti na po zna tu te ri to ri ju. Na kon ste ri li za ci je, psi su ma we agre -

– Ni k a d a u ì v o t u ni s am imao ne p ri j at n o is k u s tvo sa psi ma lu ta li ca ma, ni ti po zna jem ne kog ko ga je pas bez raz lo ga ujeo. @i vo ti we na pa da ju sa mo one ko ji ne ume ju da im se pri bli è na pra vi na ~in, a to sve je po sle di ca ne do voq ne ini ci ja ti ve, vo qe i in for mi sa no sti – is ta kao je Pa pi}. Pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma, grad No vi Sad go di {we iz dvo ji oko 300 hi qa da evra za od {te te gra |a ni ma ko je su na pa li ne zbri nu ti psi sa uli ce. Ne in for m i s a n ost qu d i i ose } aj stra ha i na pu {te no sti kod ì vo ti wa do vo di do to ga da se broj tu `bi po ve }a va. Sto ga je, po re ~i ma Je le ne Ba la {e vi}, sa rad wa gra da sa Pa ste ro vim za vo dom ve o ma bit na.

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE PRIVATIZACIJA I [TA S WOM

I wIma treba najboqI prIjateq

– Osim na p u { ta w a, mno g i No vo sa |a ni ~e sto do zvo qa va ju svo jim ì vo ti wa ma da lu ta ju, is tr ~a va ju iz dvo ri {ta ili ih dr è na krat kom lan cu. Ta kvi psi po sta ju ne pra vil no so ci ja li zo va ni. Ne ki qu bim ci, zbog ne a de kvat ne ili oskud ne is hra ne kod vla s ni k a, obro k e in stink tiv no tra è na dru gom me stu, naj ~e {}e na uli ci. To je po seb no iz ra è no u zim skom pe ri o du, jer je to kom le ta psi ma mno go lak {e da se sna |u - re kla je Pe jak. Kao al t er n a t iv n o re { e w e, dok se ne za vr {i iz grad wa azi la na ni vou gra da, ve} osam me se ci se re a li zu je pro gram “Pet Friendly Vojvodina”, u okvi ru ko jeg se, kroz raz li ~i te pro jek te, po b oq { a v a kva l i t et ì v o t a na pu {te nih pa sa. Pre ma ko or di na tor ki nim re ~i ma, zbog ce lo kup ne si tu a ci je u ko joj su se na {le od ba ci va wem, ì vo ti we po s ta j u ner v o z ne i zbu w e n e,

siv ni, a sa mim tim i ma we po ten ci jal no opa sni za oko li nu. Vo di te qi ca ovog pro gra ma, Je le na Ba la {e vi}, ka è da je za osam me s e c i ste r i l i s a n o 500 pa sa lu ta li ca, ali da sr` pro ble m a le ` i u neo d g o v or n om vla sni {tvu. – Ve o ma je bit no pro bu di ti svest kod qu di da je sva ko na pu {ta we ili mal tre ti ra we ì vo ti we kri vi~ no de lo. Ti psi ni su kri vi {to su pre pu {te ni uli ci, a wi ho va po ten ci jal na agre siv nost je po ve za na is kqu ~i vo sa onim ka ko se ose }a ju i ka ko se pre ma wi ma po stu pa – ob ja sni la je Ba la {e vi }e va. Sa ovom trd wom se sla è i stu dent ve te ri ne na Po qo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du Ste fan Pa pi}, ko ji ka è da pse lu ta li ce naj ~e {}e vi |a u bli zi ni fa kul te ta, na ke ju i Mo stu slo bo de, ali da we ga i qu de sa ko ji ma se dru ì ni ka da ni su na pa li.

– Ka da vas uje de na pu {ten pas na uli ci, vi la ko mo è te sa zna ti da li je on u Pa ste ro voj kom pju ter skoj ba zi po da ta ka, od no sno da li je pro {ao pro gram, da li je vak ci ni san pro tiv be sni la i dru gih bo le sti, {to auto mat ski stva ra uvid u ce lo kup nu ne mi lu si tu a ci ju – iz ja vi la je Ba la {e vi }e va. No vi Sad je 2011. go di ne za po ~eo sa iz grad wom mo der nog pri hva ti li {ta za na pu {te ne ì vo ti we, ko ji }e po red objek ta za pri jem, sa dr à ti i am bu lan tu, re cep ci ju, ka ran tin, izo la to re za pse i dru ge ì vo ti we i pro stor za is tr ~a va we pa sa. Azil, ~i je se otva ra we o~e ku je na pro le }e, na la zi }e se u in du strij skoj zo ni gra da i mo }i }e da pri mi do 450 pa sa i 50 ma ~a ka. Ciq je da se za na red nih ~e ti ri do pet go di na u pot pu no sti re {i pro blem na pu {te nih ì vo ti wa na uli ca ma naj ve }eg voj vo |an skog gra da. n Maja Guzijan

o zo ri {te „Ko sto la wi De è“ iz Su bo ti ce, ~i ji rad bit no od re |u je pri pad nost na ci o nal noj za jed ni ci Ma |a ra, po zna to je kao jed no od vo de }ih po zo ri {ta ko je se u ve }oj me ri okre nu lo ko mu ni ka ci ji sa ma ti~ nim na ro di ma, ka ko u Sr bi ji, ta ko i u Ma |ar skoj. Dok su u Sr bi ji va ì li za jed ne od pr vih ko je su na svo jim pred sta va ma uve li ti tlo va ne pre vo de, ta ko su, ta ko |e, me |u pr vi ma spo sta vi li traj ni ju pre ko gra ni~ nu sa rad wu sa jed nom ma |ar skom in sti tu ci jom, udru è wem „Mask“ iz Se ge di na, ko je je po sta lo wi hov stal ni ko pro du cent i part ner. Za to ne ~u di

Ku ri o zi tet pro jek ta ko ji bi tre ba lo da se re a li zu je do 2013. je to {to se na met nuo bu dè tu iz ko jeg se ret ko fi nan si ra ju kul tur na de {a va wa. To go vo ri i o spe ci fi~ noj te ì ni po zo ri {ne pro duk ci je, ali i o po tre bi da se ge o po li ti~ ki po lo àj sta nov ni ka na se qe nih u ne po sred noj bli zi ni gra ni ca sa gle da ne sa mo iz po li ti~ kog ili dru {tve nog dis kur sa, ne go i iz umet ni~ ke per spek ti ve. „Pas-port“ }e bi ti sa mo pr va u ni zu pred sta va ko je su za mi {qe ne ta ko da ih na sce ni iz ve du pr vo glum ci iz Su bo ti ce, iz po zo ri {ta „Ko sto la wi De è“ i Nep sin haz/

pozorI[te u slu@bI dru[tva {to }e ove dve ku }e u na red nom pe ri o du da ra de za jed no na ~ak tri pred sta ve ko je }e fi nan si ra ti Evrop ska uni ja, ta~ ni je pro gram Evrop ske ko mi si je na zvan „Instrument for Pre-Accesion Assistance“, ili skra }e no – IPA. Iako na vik nu ta na iz ne na |e wa, na po sled woj pre mi je ri u Po zo ri {tu „Ko sto la wi De è“, odr à noj po ~et kom mar ta, pu bli ka je bi la za in tri gi ra na neo bi~ nom an ke tom. Uz ano nim nost po è qi, na li sti }i ma su se da va li od go vo ri na dva pi ta wa – „Za {to vo li te da ì vi te tu gde ì vi te?“ i „Za {to ne vo li te da ì vi te tu gde ì vi te?“ Ra do zna li su od mah bi li in for mi sa ni da je re~ o pri ku pqa wu ma te ri ja la za no vu pred sta vu, a svi oni ko ji su po se ti li in ter net sajt su bo ti~ kog grad skog po zo ri {ta, mo gli su da vi de da pi ta wa ima jo{ i da ona gla se: „Ka ko se ose }a te kao gra |a nin, pri pad nik na ci je/ na ci o nal ne ma wi ne, u sop stve nom me stu sta no va wa?“, „[ta mi sli te o na {im se ver nim su se di ma, o qu di ma ko ji ì ve sa one stra ne gra ni ce i o ta mo {wem ì vo tu“, „Ko je su po zi tiv ne i ne ga tiv ne stra ne okru è wa u ko jem ì vi te?“, „Ka ko oce wu je te svo ju si tu a ci ju/ po lo àj u okvi ru svo je ze mqe ne za vi sno od na ci o nal ne pri pad no sti?“ Na wih je po treb no od go vo ri ti mej lom, a stvar je opet ista – od go vo ri }e bi ti is ko ri {}e ni kao po la zno is tra ì va we za pred sta vu ko ja za sa da no si rad ni na slov „Pasport“, a re ì ra }e je An dra{ Ur ban.

Na rod no po zo ri {te/ ka za li {te, za tim }e bi ti red na glum ce iz Se ge di na, da bi na kra ju kre i ra li i jed nu za jed ni~ ku, u ~i jem }e na sta ja wu u~e stvo va ti i je dan i dru gi tim, ko ji }e u me |u vre me nu is tra ì va ti za da te pa ra me tre kod lo kal nog sta nov ni {tva. Pun na ziv pro jek ta ku }a „Ko so tla wi De è“ i „Mask“, ko ji se fi nan si ra iz fon da „IPA“, je „Za jed ni~ ka po zo ri {na pred sta va/ Sve o bu hvat ni i ko he rent ni fo kus na qu de u pre ko gra ni~ nom re gi o nu“, a we gov ciq je de fi ni san kao is pi ti va we dru {tve nih de {a va wa na ju gu Ma |ar ske i se ve ru Sr bi je, {to bi tre ba lo da do pri ne se lak {em shva ta wu od re |e nih na pe to sti, pri sut nih u sva ko dnev nom lo kal nom ili glo bal nom ì vot nom pla nu, ka da je re~ o su ì vo tu vi {e na ci o nal nih za jed ni ca na jed nom pro sto ru, bur no de fi ni sa nom ak tu el nim tre nut kom, od no sno isto rij skim na sle |em. U umet ni~ kom smi slu, pro je kat „Za jed ni~ ka po zo ri {na pred sta va/ Sve o bu hvat ni i ko he rent ni fo kus na qu de u pre ko gra ni~ nom re gi o nu“ je zna ~a jan jer }e se po za ba vi ti spe ci fi~ nim po lo à jem po zo ri {ta na ci o nal nih za jed ni ca, ko ja ima ju taj pro blem da, ta ko re }i, ni su kod ku }e ni u ze mqa ma u ko ji ma ra de, ni u ze mqa ma ko ji ma pri pa da ju na ~el no, kao pri pa di ci jed nog na ro da, je zi ka, kul tu re. n Igor Buri}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik pu}eni tvrde da novinarstvo nije profesija, ve} poziv. êtvrti, uz ona tri sveta, ve} kanonizovana: u~iteq, lekar i sudija. Da ta tvrdwa nije pretenciozna i neskromna, dokazuje i jedna izvan redna kwi ga-mo no grafi ja „Velikani srpske {tampe“ Dimitrija Boarova i dr Vladimira Barovi}a. Izdawe je skora{we, a naslov se po javio u „Slu`benom glasniku“, u biblioteci simboli~nog naziva „Svedoci epohe“. Ova kwiga sadrì portrete 26 vrhunskih novinara iz 19. i 20. veka, koji su, po mi{qewu autora, obeleìli istoriju srpske {tampe. Me|u wima je samo jedna èna – Milica Jakovqevi}, poznatija kroz kwièvni pseudonim Mir-Jam. Uz nesumwivi doprinos srpskom novinarstvu u svojstvu svedoka vremena, odabrane li~nosti su zabeleène i u istoriji kwièvnosti, prevodila{tva, medicine, diplomatije, politike... Bili su vrhunski obrazovani, po renesansnom modelu, kompetentni, nezavisni, kreativni - a takve sposobnosti su potrebne i dana{wim i budu}im novinarima. Boarov i Barovi} su kao predava~i na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu svojevremeno po~eli pripreme i istraìvawa za kurs Velikani srpske {tampe. Taj posao je bio podjednako i teàk i zanimqiv, a vremenom su shvatili da od sakupqenog materijala moè da nastane vi{estruko korisna kwi-

nedeqa1.april2012.

LEP[A STRANA ISTORIJE SRPSKOG NOVINARSTVA

Grup ni ùr na li sti~ ki por tret s da mom ga. Od ideje pa do istoimenog naslova pro{lo je pet godina, a ovo izdawe nije samo univerzitetski uxbenik i svedo~anstvo o zna~aju jednog po zi va, ve} krajwe zanimqivo {tivo svima koji vole da ~itaju. – O istoriji srpske {tampe postoje dobre studije Vasilija Kresti}a, Du{ka Popova i drugih, ali o li~nostima srpskog novinarstva nema mnogo nau~ne literature – obja{wava Dimitrije Boarov. – Srpski novinari, naro~ito oni stari, naj~e{}e imaju biografijice, pisane {turo i povr{no. Tu prazninu smo èleli da popunimo. Sem toga, ìvimo u vremenu u kome je dostojanstvo novinarske profesije prili~no izgaèno. A dostojanstva poziva nema ako ne posvetimo zasluènu pa`wu onim novinarima iz pro{losti, koji su bili u stawu da budu glavni kriti~ari svoga vremena i da uti~u na pozitivne promene. Mislim da je i kwiga „Velikani srpske {tampe“ jedan od na~ina da to dostojanstvo vratimo. Bo arov je autor {esnaest portreta, a me|u wima su i Di-

Laza Kosti}: Na robiji zbog engleskog Srbima je Laza otkrio i pribli`io Viqema [ekspira, jer je prevodio „Romea i Juliju“,“Kraqa Lira“ i „Ri~arda Tre}eg“, a o engleskom bardu napisao je zanimqive rasprave, navodi se u „Velikanima srpske {tampe“. Danas je engleski jezik {iroko prihva}en i veliki broj obrazovanih ga razume, ~ita i govori, ali je Kosti} zbog prepiske sa Jovanom Pavlovi}em na tom jeziku, oko rata Srbije sa Turskom, dopao zatvora. Pi{u}i o toj `ivotnoj epizodi i razlogu prepiske na [ekspirovom jeziku, Kosti} kazuje: „Za{to engleski? O~evidno, da se Vlasi ne se}aju; jer u svoj kraqevini ne razume niko engleski osim wega i mene. Za sav ostali pismeni svet u Ugarskoj, to su prave {ifre.”

mitrije Davidovi} („Otac srpskog novinarstva“), Teodor Pavlovi} („Promotor srpskog rodoqubqa“), Danilo Medakovi} („Prvi na{ uspe{ni izdava~ no vi na“), Jakov Ig wato vi} („Novinari su realisti“), Sveto zar Mi leti} („Po li ti ~ar kao novinar“), Svetozar Marko vi} („Bo rac za so ci jal nu pravdu“), Pera Todorovi} („Legenda modernog ùrnalizma“), te Slobodan Glumac („Dar za medijsko trì{te“). – Mnoge na{e kolege i drugi obrazovani qudi, ne znaju ko je sve od velikana na{e istorije bio novinar – kaè Vladimir

vqevi} po znati ja kao Mir Jam... Po Baro vi }evim re~i ma, upravo te ~i weni ce i danas vra}aju samopo{tovawe novinarskoj profesiji. – A ako novinari ne po{tuju sami sebe, ne}e ni drugi. To stal no ob ja {wa vam na {im studentima, kroz primere iz `ivota `urnalista-velikana. Da bi neko mogao dobro da pi{e, mora stalno i mnogo da ~ita. I da ~vrsto brani sopstvene stavove, zbog kojih su mnogi stari novinari robijali. Pomiwem im i Vladimira Dedijera, koji je na po~etku karije-

Branislav Nu{i}: Muàstveno-ènstveni poziv „Odista, voditi javnu re~ vrlo je muànstven poziv, pa ipak taj tako mu àn stven po ziv sa stoji se iz ènskih osobina”, na svoj je na~in ko men ta ri sao Nu {i}. „Do bar no vi nar mo ra naj pre bi ti neo bi~ no radoznao, mora zavla~iti nos u stvari koje ga se ne ti~u, mora biti lajav na peru i mora, to naro~ito, umeti da preuveli~ava stvar. A to preuveli~avawe stvari do no si mu naro ~i ta i sva ko dnev na za do voq stva - jure ga àndarmi sa po zi vi ma; ju re ga uvre|eni sa revolverima; nale}u na wega ène sa ambrelima, pi{u mu anonimna pisma, grde ga, i za sve to satisfikacija mu je {to ga visoko cene i {to je nisko nagra|en”. Barovi}. – Zapawuju}e je da je o tom delu wihovih li~nosti i javnog anga`mana, ostalo tako malo tragova. Qudi se za~ude kada saznaju da je Laza Kosti} bio osniva~ prvog strukovnog novinarskog udruèwa, da je Pera Todorovi} bio sekretar, a Branislav Nu{i} predsednik u dva mandata. Malo je znano da su novinari bili Jovan Jovanovi} Zmaj, Mi lo{ Cr wan ski, Rade Drai nac, Mi li ca Jako -

re tri puta izbacivan iz „Politike“, ali su ga uvek vra}ali, zbog autoriteta wegovog oca i strica. Kasnije je Dedijer voleo da ka`e kako ne bi ni po~iwao u novinarstvu, da je znao {ta ga ~eka. Tako je i sa mladim kolegama. O svima je op{irno i zanimqivo pisao Barovi} u kwizi „Velikani srpske {tampe“, a tu su i Vadi slav S. Rib ni kar („Srpske „evropske novine“),

Krsta Cicvari} („[ampion na{ih tabloida“), Predrag Milojevi} („Svedok i hroni~ar 20. veka“). [ta se u novinarstvu ne mewa, ni u protekla dva, a ni u teku}em stole}u?

[tampa je nekada bila glavno popri{te javnog `ivota, a danas se medijski prostor drasti~no promenio i uve}ao. No, bez obzira na neverovatan razvoj tehnologije, oba na{a sagovornika veruju da }e i budu}i

Pera Todorovi}: Nije sloboda za svakoga „Ima nau~ara, koji traè potpunu slobodu {tampe, slobodu neograni~enu”, pisao je 1901. godine Pera Todorovi}. „Mi sami pre 25 godina pisali smo kako zakon o {tampi treba da sadrì jedan jedini ~lan: U Srbiji je {tampa potpuno slobodna i niko joj nikakva pravila i regule ne moè propisivati... Ali, o~evidno, takvi zahtevi neopravdani su i besmisleni. Potpuno slobodne {tampe ne moè biti kao {to u civilizovanom qudskom dru{tvu uop{te nema ni jedne potpuno neograni~ene slobode. Vi ste slobodni na svom imawu, u svome domu, ali ni tu vi ne moète ~initi {ta vam je voqa. U ovako ure|enom qudskom dru{tvu svaka je li~na sloboda ograni~ena. Granica je mojoj slobodi onde gde moja sloboda po~iwe da vre|a tvoju slobodu. Ja sam slobodan u toliko u koliko moja sloboda ne vre|a tu|u slobodu i tu|e opravdane interese li~ne i op{te. Dakle, i na{a slobodna {tampa mora imati svojih ograni~ewa...” – âk i kada su novinari bili veoma po{tovani, ostajali su slabo pla}eni – kroz smeh nam je odgovorio Dimitrije Boarov. – Mnogi od na{ih junaka iz kwige izdavali su novine, a to je uvek bio skup i visoko rizi~an poduhvat u Srbiji; nepismeni qudi su se jedva navikli da se informi{u preko novina, a ne u kafani i na ulici. Uvek je to bio zanat koji je donosio ekonomsku {tetu i politi~ke nevoqe, a ve}ina na{ih odabranika imala je probleme sa vlastima. Svako pravo novinarstvo je u gotovo hroni~nom sukobu s postoje}im redom stvari i rasporedom dru{tvene mo}i, a ja mislim da tako treba i da ostane.

~i ta o ci/slu {a o ci/gle da o ci traìti nekog ko }e im jednostavno objasniti {ta je va`no, a {ta ne. Danas se preteruje u potcewivawu autorskog novinarstva, ali }e ono opstati, kroz neke budu}e medijske velikane. I Dimitrije Boarov i Vladimir Barovi} svesni su ograni~ewa sopstvenog (a i bilo kog drugog) izbora u ovoj kwizi. I voleli bi da nastave istraìvawa – jer svaka elita, pa i ùr na li sti~ ka, za slu ù je okruglu cifru, a leksikon od sto ti nu vo de }ih no vi na ra u istoriji srpske {tampe bio bi prava mera. n Radmila Lotina

no {to odmah treba reUZ OTKRIVAWE BISTE MILO[U HAYI]U, UPRAVNIKU SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA OD 1958. DO 1979. GODINE }i, nesporiva je ~iwenica da je Milo{ Haxi}, taj jedinstveni minister teatra (mi ni ster, lat. – sluga, pomo}nik), kako je kadikad govorio o sebi, pripadao pozori{tu ~itavim svojim senzibililucidno{}u duha, elegancijom {kuje tajanstvene funkcije po ma lo is ko sa, on je kao retko tetom. A sveukupnim angaòva- Pi{e: Miroslav Radowi} izraza i ponesenom racional- tvora{tva i veliku nepoznati- koji od na{ih pozori{tnika wem – zasnovanim na golemoj no{}u sudova, neretko preto- cu koja po~iwe odmah tu, iza znao i umeo da oseti i otkrije op{toj kulturi i uro|enom in- umetni~ki profil teatra ne i{~itavao je ~enih u samo wemu svojstvenu rampe – kqu~ za ulazak u kra- lepotu, snagu i mo} re~i, wistinktu za umetnost, na dubo- moè biti ozna~en samo unii odjutradosubaroknu metaforu. qevstvo teatra Milo{a Haxi- ho vu pri jem ~i vost, po tre bu kom poznavawu bi}a scenskog verzalnim temama koje dopiru trano kazivao Uspeo bih, ho}u da verujem, }a. wi ho vog za pam }i va wa, ba{ tvorewa, na uverewu da gluma~- iz velikih svetskih dramaturi mudro uobmo`da vi{e da proniknem i Iako je skoro uvek na sve kao {to glumac traga za reka umetnost nije ne{to efe- gija, ve} da tragawem za autenli~avao svoju pribliìm se wegovim nami- gledao, poput Du{ana Mati}a, plikama i scenama koje }e svomerno, kako se ~esto misli i ti~nim vrednostima na{e li– danas to zaslima i naumima ako ju punu rezonansu imapi{e, i da delovawe jedne pred- terature, treba na sceni satvosigurno znam bih uspeo da ra{~iti u gledaocu i gledastave ili kreacije darovitog riti onaj svet iz kojeg jesi i ko– po svemu jetam i dokraja razabeli{tu. glumca ne i{~ezava, nego traje jem se pripada, i na taj na~in, dinstvenu viziju teatra. A go- rem bar deo Haxi}eMa koliko to izgledugo, ~ak na neki na~in zauvek, uspostavqawem egzistencije vorio je ta~no, precizno, po- vih malopisa ili kadalo ~udno ili neobi~kao {to zauvek traje sve ono trajnog i organskog postojawa, kad{to opako, oporo i krto. zivawa o teatru, koja no ali vi|ao sam ga po{to je me|u qudima stvarala~- ukinuti granice lokalnog. On, kome su, za{to i to ne re}i, sam tako znatièqno vremeno, sve do skora. ko – doprinosio podizawu uglePoseduju}i, s druge strane, znameniti pisci, rediteqi, slu{ao. Jer, bez obziGore, na tre}em sprada pozori{ta na na{em vasko- znawe i nadasve tanano ose}aglumci, peva~i, upravnici, di- ra o ~emu i o kome gotu, u Arhivu Srpskog likom kulturnom prostoru. we lepote jezika, nastojao je da rigenti, pesnici, slikari, a vorio i pisao, i bez narodnog pozori{ta, u Na kormilu najstarijeg i jed- sa scene uvek bude pravilno, jabogme i politi~ari dolazili obzira kakva mu bila koji je, do pred kraj, nog od najuglednijih pozori{ta sno, razgovetno i osmi{qeno rado dolazio. Na onom na noge i kojima je on putoho- ma{ta i ma {ta prou nas, Srpskom narodnom, on je kazano ono {to je najboqe i ~uvenom foto-portredio, savla|uju}i sve nekako us- mi{qao, on se kao umeo i znao da pred pozori{ne najvrednije u na{em doma}em tu znameni tog To {e put i naoko non{alantno, ne druga obala, kao tre}e stvaraoce postavqa visoke zah- repertoaru, bez kojeg, velim, samo na{a, nego i tu|a okraja. nebo, kao onaj neotDapca. A od pre nekoteve ali i da ih podsti~e u na- nije mogao da prihvati puni Ko sve, boè, za tih dvade- klowivi unutarwi like ve~eri znam da }u porima za postizawe velikih zna~aj i smisao, va`nost i utiset i vi{e godina nije bivao i glas vra}ao pozoriga vi|ati ~esto, zahvarezultata. Strog, principije- caj pozori{ta kao umetni~ke i sedeo u wegovom bidermajeru, {tu poput uzornika, quju}i mi nuci o znom lan i pouzdan ocewiva~ radnih nacionalne institucije. tom, slutim, posledwem na{em otkrivaju}i ga i sebi maj stor stvu akadem i umetni~kih dometa, vaspostaDabogme, kao i u svakoj pojauprav ni~ kom sa lo nu. Eto to, i i nama vazda novim, skog vajara Stevana vio je kriterije vrednovawa vi, tako i u svakoj umetnosti drugo {to-{ta, ali i prefi- ali i nepreboravqajuFilipovi}a, zajedno sa koji su prelazili prag mati~ne postoji tajna, a onu, o pozoriwena tananost misli – to je }i, uz to, da nas upozobroj nim po seti o ci ma Ku}e i postajali deo mi{qewa {tu, |avolski je te{ko doku~ibilo znala{tvo Milo{a Ha- ri da je taj drugi glas, SNP-a. Ba{ kao {to i delawa mnogih poslenika te- ti. xi}a. taj ve~iti saputnik, }e to ~initi i generaatra. Milo{ Haxi}, koji je imao Tajna wegova zapo~iwala je, taj u stalnom nesporacije budu}ih gledalaZnala~ki okupqaju}i sarad- istina svojih i mogu}nosti svo~ini se, onda kada je, vazda u do- zumevawu i sporazuca. nike, gradio je i razgra|ivao, jih, morao je imati i tajnu svosluhu s drugima, ostajao sam sa mevawu ogrezli praZato, dobro do{li i zajedno s wima, brojne reperto- ju. Tamo, u Mileti}evoj 30 u kosobom i postajao iskreni ana- tilac, taj odjek, taj dobro se vratili ku}i, arske naume. Opredeqen ve} po joj je stanovao, ili u upravni~litik lepote, tu|ih i svakoja- zvuk okrenut sebi i Upravni~e. sklonosti doma}em dramskom koj kancelariji, na probama, u kih nemira i neiskaza, s onom unutra{wosti bi}a, (autor je teatrolog stvarala{tvu, smatrao je da gledali{tu, u Klubu kona~no, tako rasko{nom, kolosalnom taj damar koji osluiz Novog Sada)

Po zo ri {ni mi ni ster

nedeqa1.april2012.

AGENDA

12 april2 0 2012

APRIL

Apr 16, Oslo, 16.Oslo: april: Po~iwe su|ewe Andersu The trial begins of Beringu AndersBrejviku, Behring desni~arskom Breivikteroristi , the right-koji je ubio 77militant qudi u Norve{koj wing who jula pro{le godine. killed 77 people OninjeNorway izveo bomba{ki in July napad OsluHe i krvolast uyear. has proli}e iz vatrenog admitted a bomb oru`ja u letwem kampu attack in Oslo and na obli`wem ostrvu a gun massacre at an island summer camp Apr Hague: The UN Hag, 26, 26. The april: Tribunal za ratne zlo~ine UN zapo~iwe war crimes tribunal su|ewe rules onbiv{em former liberijskom predsedniku Tejloru. Liberian president Charlesârlsu Taylor. Optuèn je za podstrekivawe i He is accused of arming rebels naoruàvawe pobuwenika fuelling the 1990s civil koji war su izvr{ili broj ubistava, that led toveliki widespread silovawa i uni{tavali Liberiju murder, rape and imutilation susedni Sijera Leone in Liberia and neighbouring Sierra Leone

ro ce ne da }e u osva ja ZNA ÂJ NOV CA U PO LI TI^ KIM we no vog man da ta Ba rak Oba ma kre nu ti s (naj ma we) mi li jar du do la ra, {to bi bio za go to vo ~e tvr ti nu ve }i bu xet ne go u po be do no snoj kam pa wi 2008, ali i za pre pa {}u ju }e prog no ze o ukup nim tro {ko vi ma ce lo - ci klu sa u ci klus in ve sti ra Ono {to se u me |u vre me nu kup ne kam pa we za Be lu ku }u i sve vi {e nov ca. pro me ni lo, a {to je po ~e lo i oba do ma Kon gre sa, sa mo ja ~a U do sa da {wem to ku kam pa - u ko re nu da me wa tra di ci o- ju dav na {wu te zu o ve li kom we ko ja je za po ~e ta pre go di - nal ni po li ti~ ki pa i dru zna ~a ju nov ca u ame ri~ kim iz - nu da na, a na di na mi ci je do - {tve ni pej sa` SAD, i {to bor nim tr ka ma. bi la od po ~et ka 2012, uo~a va - da je za pra vo oni ma ko ji da ju Pro {le go di ne po ja vi lo se mo u po da ci ma Cen tra za od - i re al ne ali i - OK mo è bi ne ko li ko pro ce na ko li ko bi go vor nu po li ti ku ko ji se te - ti - fan ta s ti~ n e pro c e n e nov ca mo glo bi ti po tro {e no me qe na iz ve {ta ji ma Fe de - tro {ko va kam pa we, je su iz to kom 2011. i 2012. u tr ka ma ral ne iz bor ne ko mi si je, da su vo ri i na ~in fi nan si ra wa za Pred stav ni~ ki dom, Se nat ukup ni tro {ko vi kan di da ta iz bor nih tr ka. i Be lu ku }u. U onoj naj sme li - za Pred stav ni~ ki dom i Se Sa mo tr ka za pred sed ni~ ku joj, ne nu `no i ne re a li sti~ - nat, te aspi ra na ta na pred - no mi na ci ju, ka ko pro iz i la zi noj, po mi wa lo se - osam mi li - sed ni~ ku no mi na ci ju, pre ma - iz kwi go vod stva kam paw skih jar di do la ra! Po re |e wa ra di, {i li ci fru od po la mi li jar - ti mo va, do sa da je pro gu ta la u kam pa wi za iz bo re 2008. go - de do la ra - od ukup no mi li - oko 262 mi l i o n a do l a r a. di ne po tro {e no je 5,3 mi li - jar du ko li ko su do sa da us pe - Pre o sta la ~e ti ri aspi ran ta jar di. li da pri ku pe. I ti tro {ko - za re pu bli kan sku no mi na ci ju Uko li ko se ana li zi ra ju vi iz da na u dan ra stu, pa ra - - Mit Rom ni, Rik San to rum, tro {ko vi ra ni jih kam pa wa lel no s ra stom pri o ho da od Wut Gin gri~ i Ron Pol po do la zi se do hi po te tro {i la su, za kqu~ no ze po ko joj je }e za sa 1. mar tom 2012, oko utro stru ~e we tro 130 mi li o na do la ra (od Pro {le go di ne po ja vi lo se ne ko li ko {ko va bi ti do voq 144 mi li o na ko li ko su pro ce na ko li ko bi nov ca mo glo bi ti no tek 12 go di na: na za j ed n o pri k u p i l i). po tro {e no to kom 2011. i 2012. i me, pre ma po da ci Iako ne p ri k o s no ve n i u tr ka ma za Pred stav ni~ ki dom, ma Cen tra za od go kan di dat de mo k ra ta u Se nat i Be lu ku }u. U onoj naj sme li joj vor nu po li ti ku u no vem bar skoj pred sed kam pa wi za iz bo re po mi wa lo se - osam mi li jar di do la ra! ni~ k oj tr c i, Ba r ak 2000. po tro {e no je Oba ma je, pre ma zva ni~ je dva 3 mi li jar de nim po da ci ma, do sa da do la ra. do na ci ja, a do iz bo ra je osta - po tro {io 74 mi li o na do la No, u ne ku ru ku, pot pu no je lo ma lo vi {e od se dam me se - ra, od 157 pri ku pqe nih mi li sve jed no da li }e tro {ko vi ci. o na do la ra. te ku }e kam pa we bi ti ve }i za Iz bo ri za Kon gres 2010. i U te ku }oj kam pa wi, me |u mi li jar du, dve i ~ak i vi {e - bez pred sed ni~ ke tr ke po di - tim, ne tro {i se sa mo no vac iz ve sno je ve} sa da da }e po - gli su tro {ko ve kam pa we na ko ji su, od bi ja ju }i mo gu} nost tro {wa bi ti na „isto r ij - 3,6 mi li jar di, tek dve mi li - tzv. jav nog fi nan si ra wa (po skom ni vou„. [ta nam to go - jar de ma we od kam pa we 2008. ti ~e iz jav nih pri ho da dr à vo ri? Pa to da i u ve o ma te - ka da su uz kon gre sne odr à ni ve i pri to me je zna ~aj no li {kim vre me ni ma za ame ri~ ku i pred sed ni~ ki iz bo ri. A te mi ti ran) kroz do na ci je pri eko no mi ju, po li ti~ ke kam pa - go di ne bor ba za pred sed ni~ - ku pi li ak tu el ni, te do ju ~e we tu kri zu fak ti~ ki ni ne ku no mi na ci ju od vi ja la se i u ra {wi pred s ed n i~ k i aspi ose } a j u. Otu da ova te k u } a De mo krat skoj i u Re pu bli - ran ti. Na i me, ukup nim tro ima to li ki iro nij ski pri - kan skoj stran ci: kan di da ti {ko vi ma tre ba lo bi pri do zvuk: dok po li ti ~a ri pri ~a ju obe ju stra na ka po tro {i li su da ti jo{ bli zu 80 mi li o na o mo de li ma za ozdra vqe we ta da 1,4 mi li jar de do la ra, od ko ji su po te kli od tzv. Superpo sr nu le eko no mi je i otva ra - ~e ga sa mo Ba rak Oba ma, kao PACs (Super political action comwu no vih rad nih me sta, kam - pred sed ni~ ki kan di dat de mo - mittees) pa wa se jo{ vi {e eta bli ra la kra ta, i Xon Me kejn, kao kan Wi ho vom na stan ku pre dve kao za i sta ve li ki bi znis u di dat re pu bli ka na ca - mi li - go di ne, na kon ~e ga, ka ko se ko ji se, na kra ju kra je va, iz jar du. po ka za lo, ni ne bo vi {e ne

Svetska agenda

WORLD

Apr 1, Burma: Burma, 1. april: Naknadni izbori By-elections are koji }e biti prvi test being seen asveliki the za organizovawe po{tenog first big test for i popularnost glasawa both the country’s Aung San Su}i, liderke integrity electoral opozicione Nacionalne the popularity of and lige San za demokratiju Aung Suu Kyi’s opposition National League for Democracy

dnevnik

c m y

Francuska, 22. april: Kako Nicolas se bliìSarkozy prvi krug Apr 22, France: President haspredsedni~kih izbora, popularnost predsednika Nikole Sarkozija raste u svetlu wegovog upravqawa krizom posle ubila~kih napada ufrontrunner Tuluzu, bliè}i seHollande prednosti koju of ima socialist François ahead socijalisti~ki kandidat Fransoa Oland. Kandidatkiwa krajwe desnice Lepen tre}a. Marine LeMarina Pen trails injethird place candidate Apr 12-16,odPyongyang: Pjongjang, 12. do 16. aprila: Me|unarodne napetosti se poja~ati planova Severne over North}e Korea look setzbog to intensify if plans to Koreje lansira rakete satellite koje bi nosile satelit, launch da a rocket-mounted go ahead. u nameri The da se obeleì ro|ewa launch, seenstogodi{wica as highly „velikog vo|e” Kim kao i da se provocative, is Il-sunga, intended to podrì lidera mark legitimnost the centenarynovog of “Great Kim Yong-una Leader” Kim Il-sung , and also aims to boost the legitimacy of new ruler Kim Jong-un Apr 30, Florida: Private Florida, 30. april: Privatna SvemirIks companykompanija SpaceX launches lansira}e prvi to putthe me|unarodnu a spacecraft ISS for svemirsku da the firststanicu. time. ItNamera aims tojeoffer sefee-paying klijentimacustomers ponudi od trips 10 do 15 putovawa u wenoj orbiti into orbit in 10-15 years time

Folklandska Apr 2, ostrva, 2. april: Falkland Trideset godina Islands: od po~etka The 30th 74-dnevnog rata anniversary za Folklande. of the start Rat je izbio of the 74-day kada je Falklands Argentina War comes obnovila as Argentina svoje zahtev za renews its claims teritorijom over the Britishkoju dr`e Britanci held territory Velika Brit Britanija, Apr 14-15, od 14. UK: Thedo 16. aprila: Stogodi{wica centenary potonu}a Titanika of the sinking bi}e pra}ena of the Titanicis izlo`bama, novim commemorated nau~nim teorijama with exhibitions, o tomscientific slu~aju i theories new podse}awima na tragi~no about the accident and putovawe. Preko 1.500 qudi je poginulo voyage. Over 1,500 people u najve}oj svetskoj pomorskoj died in the world’s most katastrofi famous maritime disaster Pictures: Associated Press, Getty Images

Lo va je

S U S R E T I : ANA SA VI ]E VI] DO [EN

Ka da prin ce ze po sta nu kra qi ce a da svo jom ne spret nom, ne si gur nom pe to go di {wom no gom na pra ve pr vu pi ru e- tu u `i vo tu, ma le ba le ri ne po~ nu da sa wa ju sve tlo sti po zor ni ce. Ne ka po sta ne be li, ne ka cr ni la bud, a Ana Do {en je, od i grav {i sve {to je mo gla u svo joj du go go di {woj ka ri je ri, po sta la „kra qi ca„. Do bro – ne ba{ kra qi ca, ve} osni va~ ba let ske {ko le, ko ja }e de lo va ti pod po kro vi teq stvom We nog ve li ~an stva kra qi ce Eli za be te II. A wen put ni je bio ni ma lo lak. Po za vr {et ku Na ci o nal ne ba let ske {ko le „Lu jo Da vi ~o” pri dru `i la se Na rod nom po zo ri {tu u Be o gra du i na stu pa la u pred sta va ma @i ze la, La bu do vo je ze ro... – Mo ja ka ri je ra se raz vi ja la u dva prav ca, igra~ kom i pe da go -

Kra qev ska aka de mi ja Kra qev ska aka de mi ja za igru osno va na je 1920. go di ne kao Udru `e we pre da va ~a ba le ta Ve li ke Bri ta ni je, a kra qev sku po ve qu do bi ja 1936. Svet ski je li der u edu ka ci ji igre, in ter na ci o nal no pri zna ta kao {ko la s naj vi {im stan dar di ma pre da va wa i u~e wa. Pri sut na je u 79 ze ma qa, a obra zo va we ukqu ~u je sve vr ste ba le ta, s tim da je ba za kla si ~an ba let. I ta ko }e bi ti i u {ko li u Be o gra du, ko ja strikt no mo ra da se pri dr `a va pro gra ma Royal Academy of Dance.

{kom – pri ~a nam Ana, ko ja je u pred sta va ma po put „Ci ga ni le te u ne bo”, “Sve tlo sti po zor ni ce”, “Ne ki to vo le vru }e” i “î ka go” pred pu bli ku ukup no iza {la vi {e od 1.000 pu ta. Ana je sa be o grad skih sce na oti {la u Lon don na usa vr {a va we, ma da je i pre to ga, jo{ kao mla di pe da gog, osno va la 1998. go di ne {ko lu kla si~ nog ba le ta za de cu. A pro gram Kra qev ske aka de mi je za igru (Royal Academy of Dance) za po ~e la je uz pu nu po dr {ku Bri tan ske am ba sa de. Na sta va se od vi ja u dva prav ca: pro gra ma za de cu ko ja è le da se raz vi ja ju pro fe si o nal no i za one klin ce ko ji è le da im kla si~ ni ba let bu de sa mo je dan vid obra zo va wa, te da jed nog da na po sta nu kva li tet na ba let ska pu bli ka. De ca po la ù is pi te pred ko mi si jom iz Ve li ke Bri ta ni je i sti ~u me |u na rod no pri zna tu di plo mu Kra qev ske aka de mi je za igru. A Ani ne pre slat ke prin ce zi ce, ~i ji sam na stup ima la pri li ku da vi dim, pot pu no su o~a ra va ju }e. Ras po re |e ne po sta ro sti, gra ci o znog dr à wa, ~e ka le su ne str pqi vo iz la zak pred pu bli ku, dok su se one naj mla |e u pr vom re du te {ko bo ri le sa po spa no {}u. Mu zi ka po ~i we, la ga ni ko ra ci, à mor odu {e vqe wa i ma la qu bi ~a sta puf ni ca ko ja se vr po qi. Ona se di, ne ma poj ma {ta se oko we de {a va, ali je pri sut na i ra do zna lo gle da oko se be. Po red we u be lom jo{ jed na tro go di {wa ki wa sa ~e ka la je da se ta~ ka za vr {i, is tr ~a la pred dru ga ri ce i re kla: „Sli kaj ma lo i me ne“. n Zo ri ca Dra go je vi}

dnevnik

nedeqa1.april2012.

KAMPAWAMA U SJEDIWENIM AMERI^KIM DR@AVAMA

mno go ja ~a od bur gi je pred s ta vqa gra n i c u za ce n u kam pa we, di rekt no je ku mo va la sa da ve} isto rij ska od lu ka Vr hov nog su da SAD u slu ~a ju Uje di we ni gra |a ni pro tiv Fe de ral ne iz bor ne ko mi si je (Ci ti zen uni ted vs. FEC), iz ja na u ra 2010. go di ne Su di je su na i me pre su di le da Pr vi amand man fak ti~ ki da je za pra vo kor po ra ci ja ma i sin di ka ti ma da u~e stvu ju ak tiv no u kam pa wa ma, od no sno da ih, vo |e ni svo jim po tre ba ma, fi nan si ra ju. Dru gim re ~i ma, da su u po li ti~ kim pra vi ma kor po ra ci je rav no prav ne s gra |a ni ma. Za raz li ku od obi~ nih PACova, wi ho va „na pred na” ver zi ja ne ma ogra ni ~e wa u po gle du vi si na do na ci ja od po je di na ca, kor po ra ci ja, sin di ka ta i dru gih or ga ni za ci ja. Mi li o ne ko je su Su per PAC-ovi pri ku pi li ve} za iz bo re 2010. tro {e ni su u ko rist kan di da ta ali i za wi ho vu dis kre di ta ci ju; uglav nom po li ti~ ku. Je di no ogra ni ~e we ko je Su per PAC-ovi ima ju je to da no vac ko ji pri ku pe, avaj, ne sme ju da tro {e u ko or di na ci ji s kan di da tom ko jeg pod u pi ru. [to re ~e ne ko, to je kao da de te tu ka `e{ da ne sme da je de bom bo ne, a po sle ga osta vi{ sa mog u so bi. S bom bo na ma u ru ci. Da }e ume {no {}u u pri ku pqa wu nov ca i we go vim ba ha tim raz me ta w em ve dri ti i obla ~i ti i u te ku }oj „praj ma ri“ se z o ni u Re pu bli kan s koj stran ci, otu da ni kog ni je ize na di lo. Su per PAC-ove kao po dr {ku od po ~et ka su ima li svi pred sed ni~ ki aspi ran ti (Ba rak Oba ma je is pr va o{tro kri ti ko vao od lu ku Vr hov nog su da, ali je on da dao mig sim pa ti ze ri ma od lu ~iv {i da ne osta ne iz van igre) i oni su od oko 80 mi l i o n a po tro {e n ih do l a r a la vov ski deo utro {i li (na ra -

dost ame ri~ kih me di ja) na iz ra du i emi to va we iz bor nih spo to va: 32 mi li o na do la ra Su per PAC-ovi su in ve sti ra li u emi to -

va we spo to va kan di da ta ko je po dr `a va ju, ali je ~ak 44 mi li o na oti {lo u spo to ve ko ji ma se dru gi kan di da ti „ocr wu ju“.

Jed na ni ma lo za ne mar qi va ko li ~i na nov ca, na me we nog za tro {e we, sti }i }e i od ne pro fit nih or ga ni za ci ja, ko ji ma je

Struktura podr{ke Baraku Obami glasa protiv Romnija

glasa za Obamu

21%

49 %

74%

OBAMA

28. mart: mart: 54%

47 46 45

POPULARNOST

44 43 42 41 1. februar 2011.

28. mart: mart: 43%

ROMNI 5. maj

ob. 26. oktob.

29. jul

23. jan 2012.

Struktura podr{ke Mitu Romniju

glasa protiv Obame

glasa za Romija

58%

33%

JESU LI HRVATI MAZOHISTI?

A da sa ~e ka mo da nas uda ri i vlak Pi{e: Ana Dasovi} o glo bi se za kqu ~i ti da su Hr va ti pra vi ma zo hi sti. Na kon go di na tr pqe wa la `qi ve i kra dqi ve vla sti, sti gla je no va, ko ja je otvo re no ras pa li la po na ro du. Ni su ni tri mje se ca pro {la od iz bo ra, a oni su ve} di gli PDV, ci je ne ben zi na ba rem su dva pu ta otad pro bi le sve „psi ho lo {ke gra ni ce“, po sku pqu je vo da, plin, ne za po sle nost je vi {a ne go ikad... I jo{ uz sve to, Pr vi pot pred sjed nik Vla de (Ra di mir ^a ~i}) ne pre kid no se iz di re na nas, pri je ti i pro po vi je da s vi si ne. A Vla da se jo{ dr zne pa qu de pre ko Fa ce bo o ka pi ta ka ko bi oni ri je {i li pro blem ne za po sle no sti. Iro ni je ra di, vaq da. Qu di su iona ko ne za po sle ni pa mo gu pa la mu di ti s vla di nim pi sa ~i ma po dru {tve nim mre `a ma o dru {tve nim pro ble mi ma...

Pa ipak, Hr va ti svo joj Ku ku ri ku vla di jo{ uvi jek da ju po zi tiv ne ocje ne. Pre ma ana li zi agen ci je Cro ba ro me tar za No vu TV, 60 po sto is pi ta nih i da qe po dr `a va vla di nu po li ti ku, go spo dar sku i vaw sku po li ti ku po dr `a va ne {to ma we, 55 po sto is pi ta nih, a 46 po sto jo{ uvi jek sma tra da ze mqa ide u do brom smje ru. U od no su na ne ka pri ja {wa is pi ti va wa jav nog mni je wa, to je ste ma li pad op ti mi zma, no i da qe je vi {e onih ko ji vje ru ju Zo ra nu Mi la no vi }u i we go vu ti mu; ipak, 40 po sto ih ne mi sli da ova vla da ze mqu do bro vo di, a 28,4 ih ne da je pot po ru vla di noj po li ti ci. Op ti mi zam je, na rav no, uvje tan po jam u ovom slu ~a -

ju. Na uli ca ma je sve vi {e pro svjed ni ka, bez ob zi ra je su li na hu {ka ni od opor be nog HDZ-a ili do slov ce vi {e ne ma ju {to je sti, po put rad ni ka Di o ki-ja, tvrt ke fa mo znog Sa na de ro va pri ja te qa Ro ber ta Je ì }a ko ji se s biv {im pre mi je rom vo zao avi o ni ma na utak mi ce Li ge pr va ka, a da nas pred su dom spa {a va vla sti tu ko ù „uma ~u }i“ pri ja te qa. Svo jim je rad ni ci ma pri tom ko ù to li ko ogu lio da do slov ce {traj ka ju i gla |u i è |u. Da kle, ka ko re koh, op ti mi zam je re la ti van po jam. No, ra ne od pri ja {wih gram zi vih, lo pov skih, ne spo sob nih vla da, jo{ su vr lo svje è, po se bi ce za to {to ak te ri ni ka ko da se mak nu sa sce ne, ve} se, po put po li ti~ kih zom bi ja, upor no vra }a ju u fo kus jav no sti. Ja dran ka Ko sor, Ivo Sa na der, Vla di mir [eks, Bra ni mir Gla va{.... âk ni za tvor ske ka zne ili vr lo ozbiq ne is tra ge ni su im uma wi li ta {ti ne i ba ha tost, ali gra |a ni Hr vat ske, iako ih mu ~i sin drom br zog za bo ra va, ite ka ko se do bro sje }a ju mi li ju na iz vu ~e nih iz pro ra ~u na, kao i ne spo sob nih qu di ko ji ma se okru ì la biv {a pre mi jer ka. Zo ran Mi la no vi} taj je po sao za sad ipak bo qe oba vio, pa je ~ak i ne sim pa ti~ ni mi ni star fi nan ci ja Slav ko Li ni} po ~eo zvu ~a ti su vi slo i uvjer qi vo. No, to s ob zi rom na one ko je su na sli je di li, i ni je ta ko te {ko. Us to, dio ne ga tiv ne kam pa we po vu kao je na se be i Ivo Jo si po vi}. Slu ~aj no ili ne, ali pri ~e o „ne po {te wu“, „li ce mjer ju“ pa ~ak i mo gu }oj „ko rup tiv no sti“ pred sjed ni ka ta man je do voq no uklo ni la pa `wu sa zbu we ne vla de. Tek, ka ko ni su ni obe }a va li med i mli je ko, ko lo kvi ja no zva ne „ne po pu lar ne mje re“ u slu ~a ju ove vla de zvu ~e kao po jas za spa {a va we. âk {to vi {e, jav nost je sve qu }a jer ni ka ko da se kre ne s ozbiq nim, o{trim re zo vi ma i po te zi ma. Svi ma je ja sno da je ve }i nu pro ble ma, du go ve, ne li kvid nost, za so bom osta vi la HDZ-ova vlast i da za ra{ ~i {}a va we tog ka o sa tre ba ite ka ko za su ka ti ru ka ve. No, i Mi la no vi }u ubr za no is tje ~e vri je me. Qu di ko ji mje se ci ma ni su vi |e li pla }e ne ma ju ob zi ra za ime na, kra va te, skra }e ni ce, li je ve, de sne. I ne tre ba ju ga ima ti. Vlast mo ra po ~e ti da va ti kva li tet ne od go vo re. Oni jo{ uvi jek iz o sta ju, a po kri va~ sat kan od fra za o po {te wu, ra du i otva ra wu EU ob zo ra ko jim se Mi la no vi} po kri va sve je kra }i. Us to, pra vi raz mje ri kri ze, re zo va i {ted we tek sti ù na na pla tu pa ne ki ve} pro ri ~u gr~ ki sce na rij. Cr nih sce na ri ja smo se iona ko na gle da li. Ono {to hr vat skim gra |a ni ma tre ba je svje tlo na kra ju tu ne la, a Ku ku ri ku vla da za sad ma {e lam pi com. No, ka kva nam je al ter na ti va? I za to }e mo pri ~e ka ti da nas uda ri i ovaj vlak. Ne ki bi re kli – ~i sti ma zo hi zam. (autorka je novinarka „24 sata TV” iz Zagreba)

u kam p a w i ta k o | e do z vo q en „fan rej zing”. Sa mo dve ta kve, „Ame ri~ ko ras kr {}e” i „Ame ri kan ci za pro spe ri tet”, ko je zva ni~ no ili pak iz sen ke vo de ne ki od glav nih qu di Re pu bli kan ske stran ke, po put Kar la Ro u va, ozlo gla {e nog sa vet ni ka Xor xa Bu {a mla |eg, i bra }e Koh, sprem ne su, na vod no, da u okon ~a va we Oba mi nog bo rav ka u Be loj ku }i i pre u zi ma we vla sti u oba do ma Kon gre sa, in ve sti ra ju i do po la mi li jar de do la ra. Gro z ni ~ a vo pri k u p qa w e i tro {e we nov ca, iz iz bor nog ci klu sa u ci klus sve ve }e, ve ro vat no po se bi da je do bar deo od go vo ra na pi ta we: ko li ko je no vac bi tan? Us pe {an i obi lat fan drej z ing, me | u tim, ni j e isto vre me no sto pro cent ni ga rant uspe ha na iz bo ri ma. Pre ma ana li zi iz bo ra za Kon gres 2008. go di ne, u 397 od 426 tr ka za Pred stav ni~ ki dom te go di ne po bed ni ci su bi li kan di da ti ko ji su po tro {i li vi {e nov ca od po ra `e nog, a ta ko je bi lo i u 30 od 32 tr ke za Se nat. Pre {est go di na, naj ve }e tro {a xi je po be di le su u 94 po sto tr ka za Pred stav ni~ ki dom i u 73 po sto tr ka za Se nat. Pre osam go di na, ~ak 98 po sto man da ta u Pred stav ni~ kom do mu, od no sno Se na tu, osvo ji li su kan di da ti ko ji u kam pa wi ni su {te de li no vac. S dru ge stra ne, za be le `en je slu ~aj ka da jed na kan di dat ki wa iz vo je va la man dat s tro {ko vi ma ko ji su je dva do se gli 50.000 do la ra. Taj iz u ze tak, ako ni {ta dru g o, ma k ar po tvr | u j e pra vi lo da se iz bo ri i da qe ne do bi ja ju sa mo za hva qu ju }i nov cu. Ali i to da ih je bez nov ca, i to u ve l i k im ko l i ~ i n a ma, ipak ne mo gu }e do bi ti. n Denis Kolunyija

VESTI Sa mo u bi stvo biv {eg {e fa KGB-a? Is tra `ni ko mi tet Ru si je sa op {tio je da je pro na |en mr tav Le o nid [e bar {in (77), biv {i {ef so vjet ske taj ne slu `be KGB. Uz [e bar {i no vo te lo u we go vom sta nu u Mo skvi pro na |en i pi {toq, zbog ~e ga se pret po sta vqa da je iz vr {io sa mo u- bi stvo. [e bar {in je bio agent KGB-a u In di ji, Pa ki sta nu, Ira nu i Av ga ni sta nu, a ru ko vo dio je so vjet skim oba ve {taj nim slu `ba ma iz me |u 1989. i 1991. go di ne, ka da se ras pao SSSR.

„Gr~ ka ima {an su” Gr~ ka ima {an su da pre bro di svo ju du `ni~ ku kri zu po {to su evro zo na i pri vat ni kre di to ri vla de u Ati ni do go vo ri li re struk tur sa we gr~ kog du ga, iz ja vi la je ju ~e ne ma~ k a kan c e l ar k a An g e l a Mer kel. „Gr~ ka sa da ima {an su, ali jo{ uvek ima do sta pu ta da pre |e”, re kla je Mer klo va. Ona je is ta kla da `e li da Gr~ ka osta ne u evro zo ni jer bi wen iz la zak „imao ozbiq ne po sle di ce”, ukqu ~u ju }i do mi no efe kat ko ji bi mo ga da iza zo ve sum we u evrop sku va lu tu u dru gim ze mqa ma.

^i {}e we na ki ne ski na ~in Ki ne ska po li ci ja uhap si la je od po lo vi ne fe bru a ra 1.065 oso ba i iz bri sa la vi {e do 208.000 „{tet nih po ru ka” to kom ak ci je „~i {}e wa in ter ne ta”. Ki na je u po sled we vre me po ja ~a la tu svo ju kam pa wu, ko ju mno gi tu ma ~e kao ob lik po li ti~ ke cen zu re, a sam Pe king je ju ~e ob ja vio da je vi {e saj to va za tvo re no, kao i da je uhap {e no {est oso ba, za ko je se sum wa da su pu tem ve ba {i ri li gla si ne o dr `av nom uda ru u Ki ni.

Me |u re li gij ski (ne)mir U sva kom slu ~a ju, Evro pa tra ì od Sa u di ja ca ista pra va za sve re li gi je, pri tom ne sta vqa ju }i u pr vi plan ~i we ni cu da mi li o ni mu sli ma na di qem e li ki muf ti ja Sa u dij ske Evro pe, kao ga star baj te ri – ma da sa da ve} u tre }oj Ara bi je, [e ih Ab du la ge ne ra ci ji – ì ve po svo joj ve ri bez smet wi a sa gra zis bin Ab du lah, iza zvao di li su i na hi qa de xa mi ja i islam skih cen ta ra. je pre ne ko li ko da na zgra à va we S dru ge stra ne, ne dav ni zlo ~in u Tu lu zu po ka zu je u hri {}an skom sve tu. Iz ja vio je, ko li ko re li gi ja mo è bi ti osno va mr `we ko ja vo di na i me, da se sve cr kve na ara bij u te ro ri zam. Uosta lom, ~u ve ni {vaj car ski te o log skom po lu o str vu „ima ju sru {i Hans King je opa snost da ve ra bu de iz vor de sta bi li ti”. On se pri to me po zi va na za ci je i ra to va, za pa zio pre vi {e de ce ni ja. Osno vao Mu ha me da (570 – 632), ko ga u isla mu sma tra ju pro ro je sto ga i za du `bi nu „Svet ski etos”, ko ja ima za ciq kom. Na sa mrt nom od ru re kao je, na vod no, da u Ara una pre |i va we me |u sob nog (u)po zna va wa i to le ri bi ji ne mo è bi ti me sta za dru gu re li gi ju. sa wa. Ne ki ga sma tra ju „za lud nim ide a li stom”. Sa u dij ski muf ti ja u islam skom sve tu ima po No, ~i we ni ca je i da se odav no jed nom go di {we u seb nu po zi ci ju, jer on je ~u var sve tih me sta u Me Asi zi ju, a kat kad i dru gde, na po ziv Ri ma oku pe zna di i Me di ni. On ima i dru gih funk ci ja, ko je su od ~aj ni ji pred stav ni ci svet skih re li gi ja da se „po mo zna ~a ja za svet ski islam. U sva kom slu ~a ju, ako bi le za mir”. Ipak, sti ~e se uti sak da je to po sta la ru ver ski za lu |e na ma sa na pa la ne ku cr kvu i ra zo ri ti na, iza ko je ne sle di prak sa. Stru~ wa ci za to i la je, za to sa da ima „du hov no po kri }e”, jer fa tva pro ce wu ju da svet skim re li gi ja ma i ni je sta lo do (na log) Ab du la ha pred sta vqa uput stvo za po stu di ja lo ga. Pri to me ga u pr vom re du islam iz be ga va. pa we. U stva ri, dok ga vla da ri è le, ver ski pred stav ni ci Na fa tvu (na log) sa u dij skog muf ti je re a go va le isla ma ga spre ~a va ju. su za sa da sa mo cr kve iz Evro pe, ali ne i di plo ma Ara bij sko po lu o str vu ob u hva ta ne sa mo Sa u dij ti ja. Mo skov ska pa tri jar {i ja je sa op {ti la da fa sku Ara bi ju, ve} ta ko |e i Je men i Oman na ju gu, a na tva „iza zi va za bri nu is to ku Ku vajt, Ba hrein, tost” i da je tre ba re vi Ka tar. One ukup no ima ju Ako bi verski zalu|ena masa napala di ra ti. Ne ma~ ka bi skup oko 60 mi li o na sta nov ni ska kon fe ren ci ja sa op ka, mu sli ma na su nit ske neku crkvu i razorila je, za to sada {ta va, pak, da ovaj ~in ori jen ta ci je, dok mu sli ima „duhovno pokri}e” pred sta vqa „od su stvo ma na {i i ta ima vi {e mi sve sti o ver skim slo bo li o na u pre de li ma Za li da ma” i da do pri no si de sta bi li za ci ji pro sto ra. Uz va, i oni se ose }a ju obes pra vqe ni ma. Hri {}a na bi u to se uka zu je na ~i we ni cu da su ze mqe Ara bi je do svim tim dr à va ma mo glo bi ti do tri mi li o na, a ì ve le pri vred ni raz voj za hva qu ju }i ra di stra nih oku pqa ju se na 1.300 me sta. Od to ga pra vih hra mo va kva li fi ko va nih rad ni ka. Nem ci ta ko |e pod se }a ju ima u ze mqa ma Za li va i u Oma nu. Po sto je i osta ci da se sa u dij ski kraq pre vi {e go di na za lo ìo za hra mo va iz pre di slam skog pe ri o da. kon tak te re li gi ja, ~ak je dao ve li ka sred stva 2011. Hri {}a ni su stra ni rad ni ci i stru~ wa ci, ne ka za „Cen tar za di ja log” ko ji je otvo ren u Be ~u, iako da Kop ti iz Egip ta i Pa le stin ci, sa da Fi li pin ci. je po du hvat pro pra }en skep som. Pri to me je za i sta U sa moj Sa u dij skoj Ara bi ji wi ma je za bra we no da te {ko za mi sli ti da u jed noj te o krat skoj dr à vi, ima ju bo go mo qe, ve} se oku pqa ju pri vat no. To se kao {to je Sa u dij ska Ara bi ja, muf ti ja ne zna {ta kat kad to le ri {e, ma da je za be le è no i do sta slu ~a kraq za stu pa i ~i ni, i obr nu to. je va da su ta kve ma le mo li tve ne gru pe ras tu ra ne od Austrij ske cr kve su jo{ vi {e iz ne na |e ne, jer je po li ci je a u~e sni ci pro te ri va ni iz ze mqe. Be~ pro mo vi san u cen tar me |u re li gij skih su sre ta Ka ko god, s ob zi rom na to da sa u dij ski kraq fi wa. Sto ga se otvo re no tra ì da po li ti ~a ri ne }u te, nan si ra grad wu xa mi ja po EU, jed na or ga ni za ci ja mu ve} da zah te va ju da se fa tva po ni {ti. U Sr bi ji ni je sli ma na u Austri ji sa op {ti la je ovih da na da }e pod bi lo re ak ci ja, ni cr kve nih, ni di plo mat skih. Mo ne ti zah tev vla sti ma u Ri ja du da u we mu iz gra di cr glo se o~e ki va ti bar sa op {te we oba ov da {wa mu kvu. I dok oni i na taj na ~in ja sno po ru ~u ju da ne }e sli man ska cen tra, No vog Pa za ra i Be o gra da. No, pri hva ta ti fa tve „ko je su pro tiv du ha mi ra, a ti me i ru ku na sr ce, ni je ga bi lo ni ka da je drev na cr kva va Ku ra na”, dru gi }e, i ov de i dru gde, i da qe }u ta ti. se qen skog sa bo ra u Ni ke ji, zna ~aj na i za srp sku (autor je osniva~ Verske isto ri ju, ne dav no pre tvo re na u xa mi ju. informativne agencije)

Pi{e: @ivica Tuci}

dnevnik

c m y

nedeqa1.april2012.

VI [ E OD ISTO R I J E:

^o vek ko ji je D

T R E N D R A P O R T : PROLE]NI FRIZERAJ

Oda pri rod noj le po ti ro le }e! S jed ne stra ne odu {e vqe we, po let, za nos, sve pre div no i bo `an stve no, a sa dru ge - pre mor i pra va no} na mo ra. Jer, od jed nom ova ko „ras pa ko va ni“ i ko na~ no oslo bo |e ni svih zim skih slo je va ode }e ko ji ma smo se ~u va li od hlad no }e, ali i „ma ski ra li“ te lo, gla vu i sto pa la, ima mo {ta i da vi di mo. Ko `a su va, kra je vi ko se is pu ca li i od ka pa i {a lo va is kr za ni, a sto pa la na pro sto pla ~u za do brim pe di ki rom. Sve to, na rav no, ni je raz log za pa ni ku ve} za ak ci ju, i je dan do bar pro le} ni re mont. Za po ~e tak, se bi i svom na pa }e nom te lu pri u {ti te pi ling bar jed nom ne deq no, sto pa la sre di te ili kod pro fe si o nal ca, ili u ku} noj va ri jan ti ako ste do voq no ve {ti, a {to se ko se ti ~e – ured nost je naj va `ni ja. Za to pr vo or ga ni zuj te {i {a we ka ko bi -

SOS }o{e Ka kav god da je pro blem u pi ta wu, bi lo da se ra di o su voj, ma snoj, o{te }e noj ili po gre {no ofar ba noj ko si - za sve po sto ji spas. Osim zbog ~i we ni ce da se ko sa br zo ob na vqa i ra ste, ute {no je i {to po sto je ne ki ma li tri ko vi uz po mo} ko jih se sva ka ka ta stro fa na gla vi mo è, ako ni {ta dru go, ono bar sa ni ra ti i u~i ni ti pri hva tqi vi jom. Ta ko, re ci mo, pre vi {e ili ne rav no o{i {a ne {i {ke uvek mo è te za ka ~i ti ne kom le pom {na li com ili ih, re ci mo, za li za ti, {to je jed na od tren di va ri jan ti ovog pro le }a. Ta man }e te po ~e ti da uì va te u ovim igri ca ma, a {i {ke }e ve} bi ti do voq no du ga~ ke da }e se bez pro ble ma mo }i pra vil no i le po o{i {a ti. Ka da je o ko si ko ja se br zo ma sti re~, spas su bla gi {am po ni za sva ko dnev nu upo tre bu, pri ~e mu bi bi lo po èq no iz be ga va ti re ge ne ra to re, uqa ne i sve dru ge pre pa ra te. S dru ge stra ne, ni pre te ra no su va ko sa ba{ ni je la ka za odr à va we, Raz log za su vu ko su bez sja ja naj ~e {}e je pre te ra na upo tre ba fe na ili pe gle, a pr va po mo} re ge ne ra tor ko ji se ne is pi ra. Isto ta ko, gle daj te da mak si mal no is ko ri sti te le po i to plo vre me i da ko su su {i te pri rod no, a fen osta vi te ma lo da se od mo ri. Ka da je o pro ble mu zva nom tan ka ko sa bez vo lu me na re~, stru~ wa ci ka ù da je naj va `ni je we no sti li zo va we i ob li ko va we. Od ko ri sti }e vam bi ti i pre pa ra ti ko ji po ve }a va ju vo lu men ko se, ba{ kao i sa vet da po sle pra wa ko su pr vo do bro is tr qa te pe {ki rom, pa tek po tom pre |e te na su {e we. Osim ve} svi ma do bro po zna tih ma ski u do ma }oj ra di no sti od ma jo ne za i ja ja, vla si {te }e te ob ra do va ti i me {a vi nom ko ko so vog uqa, jo gur ta i ja ja, ko ju je po treb no dva put ne deq no te meq no uma si ra ti. [to se vr ho va ti ~e, wi ma }e bez kon ku ren ci je naj vi {e pri ja ti ma sli no vo uqe.

ste od se kli sve “mr tve“ kra je ve, za tim „po ~a sti te“ ko su do brim pa ko va wem i tek on da kre ni te u is tra ì va we i pro na la è we fri zu re i bo je po svo joj me ri. S tim u ve zi, ako je ve ro va ti sti li sti ma, pro le }e u ko su do no si ne slu }e ne slo bo de. Bar pod jed na ko kao i u ovo se zon sko ode va we. U igri je mo re kom bi na ci ja, bo ja, {i {a wa i ~e {qa wa i na va ma je sa mo da, ka da ste jed nom opo ra vi li ko su, iza be re te {ta vam se naj vi {e svi |a i {ta vam od po nu |e nog naj bo qe pri sta je. Za po ~e tak je va `no na gla si ti da je ovo pro le }e u zna ku sla vqe wa pri rod ne le po te, te su i fri zu re u tren du ma hom le pr {a ve i to li ko jed no stav ne da ih mo è te na pra vi ti i u sop stve noj re ì ji, bez po mo }i fri ze ra. Po pu lar ne te me su ele gan ci ja, re tro, na gla {en vo lu men, kla si ka i gla mur, od no sno, ta la sa sta ko sa, ple te ni ce, pun |e i kraj we jed no stav ni kow ski rep. Va `no je da bez ob zi ra za ko ju da se fri zu ru od lu ~i te, ima te na umu da pro le }e u ko su ni kad ne do no si sa vr {en stvo. Na pro tiv, le èr nost i do ne kle „ba{ me bri ga“ ra{ ~u pa nost – vi {e su ne go po èq ni. Pa kre ni mo re dom. Ako ste ras po lo è ni da ovih da na pro {e ta te ma lo gla mu ra, naj bo qi pri mer za to da le su ma ne ken ke na „ver sa }e“ ili, re ci mo, „do na ka ran“ re vi ji. U pi ta wu su vo lu mi no zne, bo ga te fri zu re ko je se bes pre kor no squ bqu ju s ele gant nim staj lin gom. Za one ras po lo è ne za pro le} nu opu {ten ci ju pre po ru ka je, pak, uvek zgod no re {e we - kow ski rep, ko ji se ove se zo ne, ra van i za gla |en, no si ma lo ni è ve zan. Isto ta ko, ak tu el no je i kom bi no va we re pa i pun |e, po seb no pri sut ne na re vi ja ma „ka ro li ne he re re“ i „mar ka xej kob sa“. A kad smo kod fri zer skih ever gri no va, bi lo bi pro sto ne ve ro vat no da na dnev ni red ne do |e i ni {ta ma we ~u ve na pa` fri zu ra, ko ja se s tek ma lim mo di fi ka ci ja ma vra }a iz se zo ne u se zo nu. Za one ras po lo è ne za ma lo pu to va we u pro {lost na ras po la ga wu je pre gr{t mo gu} no sti: re tro fri zu re nas vra }a ju u dva de se te, ~e tr de se te i pe de se te go di ne pro {log ve ka, ~e mu u pri log ide i vi |e no na re vi ja ma “pra de“, „za ka po se na“, „so we raj kel“... Na rav no, gre {ke ne ma ni ako va{ iz bor pad ne na ve se le {e zde se ili, na pri mer, bez bri `ne se dam de se te. Je dan od tren do va u fri ze ra ju je i mo kra, sa vr {e no za li za na ko sa, ba{ kao i raz deq ci svih vr sta. Naj jed no stav ni ji je onaj iz se dam de se tih - na sre di ni, a ne po gre {iv iz bor je i raz de qak sa stra ne, ko ji je ove go di ne sme {ten ja ko ni sko i no si se u kom bi na ci ji s ras pu {te nom ili po dig nu tom ko som. Osim ukra snih {na li ca, {ti paq ki, raj fo va i ~e {qi }a, ova je se zo na go to vo ne za mi sli va bez ma ra me, za ve za ne oko gla ve. Div na je to vest jer }e te jed nim udar cem (staj li{ ma ra mom) re {i ti dve mu ke - iz gle da }e te mo der no i u tren du i isto vre me no mo }i da „za ma ski ra te“ even tu al no ne ba{ sjaj nu fri zu ru, ko ja sva kom pre ili ka sni je ume da is kom pli ku je dan. Isto ta ko, ovo }e pro le }e bi ti za ni mqi vo za hva qu ju }i ide ja ma ne ko li ci ne sti li sta, ko ji su se ovog pu ta ba{ po i gra li bo ja ma. I to onim pri vre me nim. U igri je sve od pa stel nih do jar kih to no va, te slo bod no uì vaj te u eks pe ri men ti sa wu. Jer, ako ne {to i ne is pad ne ba{ ka ko ste za mi {qa li, re {e we je vr lo jed no stav no: ope ri te ko su. A ako ste mi sli li da }u na wih za bo ra vi ti, grd no ste se pre va ri li. na rav no, ve} ne ko li ko se zo na sve pri sut ne ple te ni ce ko je ne si la ze s gla va ma ne ken ki i ovog su pro le }a ap so lut ni hit. S dru ge stra ne, ma we ne sta {ne, a vi {e ro man ti~ ne du {i ce se be }e naj ve ro vat ni je pro na }i u ne koj od va ri jan ti po dig nu tih fri zu ra/pun |i ca svih vr sta - vi so ke ili ni ske, s pu no vo lu me na, ra{ ~u pa ne ili pot pu no za li za ne i za teg nu te... Na va ma je da iza be re te. n Jasna Budimirovi}

ok se s ma lom eks pe di ci jom, u ko joj su, uz we ga, bi le jo{ dve è ne i je dan mu {ka rac, kre tao po is to~ noj Bo li vi ji, ~uo je da s dru ge stra ne gra ni ce jo{ uvek ì ve qu do de ri. A ka ko dru ga ~i je da ot kri je{ da li je to ta~ no ne go li ta ko da se od mah za pu ti{ kod Tu pa ra i na svo joj ko ì ili, bo qe, na svom me su pro ve ri{ je su li oni za i sta qu do `de ri, kao se o wi ma tra ~a ri u su sed stvu: Najzad, kad smo stigli na 300 metara od plemenske ku}e Tuparija, na{i nosa~i su bacili na zemqu prtqag i okrenuli se da pobegnu. Jedva nam je jedan od wih stigao objasniti: ’Ako ti ho}e{ da te pojedu, u|i u pleme. Mi ne}emo, jer smo obe}ali svojim ènama da }emo se vratiti”. Ostali smo sami nas ~etvoro obaviti {kakqiv posao susreta s qudo`derima”... Ova ko je Ti bor Se keq opi sao u kwi zi „Na tra gu do ì vqa ja”, ob ja vqe noj 1976. go di ne, is ku stvo ko je su on i we go vi pri ja te qi 1948. ima li pri dru ìv {i se qu do `der skom ple me nu Tu pa ri: ... Puze}i po zemqi, uspeli smo nezapaèno da do|emo na dvadesetak metara od velike ku}e, i sakrijemo se iza posledweg reda `buwa. Odatle smo kroz li{}e posmatrali, zadràvaju}i dah, kretawe Tuparija. Ulazili su u veliku ku}u, u kojoj ìvi wih 200, izlazili iz we. Bezbri`no su razgovarali qudi, ène i deca. Svi su bili sasvim goli, tu i tamo neki s crnim prugama nafarbanim na telu... ... Moja je teorija bila da ni najprimitivniji uro|enici nisu zli, ve} da postanu agresivni zbog straha pred

nadmo}nim neprijatqem. Tupari nisu nikad ranije videli belce, ali su znali za wihovo postojawe od drugih plemena koja su imala susrete s wima. Znali su da belci poseduju ‘{tap koji grmi i ubija’ i da su u toku istorije svoje oru`je bezbroj puta zloupotrebili. Znali su i to da su belci - divqaci...

...@ene su izbezumqeno vikale i grabile decu da s wima pod pazuhom be`e iza ku}e da bi ih sklonile na sigurno mesto. Mu{karci su ispu{tali neartikulisane ratne poklike i tr~ali tamoamo. Neki od ratnika su ve} dohvatili svoje lukove i uperili strele prema na{im grudima. Da smo se

Tibor Sekeq: Novinar, putopisac, esperantista...

...’Nisu nas otkrili, uprkos svom profiwenom instinktu’ - pomi{qam, i to mi daje hrabrost i samopouzdawe. Dao sam znak i isko~io na ~istinu. Rosa, Marija i Rikardo su isko~ili za mnom. Nao~igled prenera`enih Tuparija, skinuli smo s ramena pu{ke a s opasa~a futrole s revolverima, i svo to oru`je pobacali po zemqi. Onda smo podigli ruke uvis i vikali na jeziku Tuparija jedinu re~enicu koju smo znali, a koju smo nau~ili od jednog plemena koje smo sreli ranije: ’Mi smo va{i prijateqi!’...

okrenuli da beìmo, na{a bi le|a bila najboqa meta za wihove strele. Ne, nismo smeli da beìmo. Naprotiv, prema utvr|enom planu, potr~ali smo ravno prema onima koji su imali strele u rukama. Priqubili smo se uz ta bronzana gola tela i ponavqali: ’Mi smo va{i prijateqi!’ Moj se Indijanac izmicao da bi dobio razmak od tri~etiri metra, potreban da bi mogao da odapne strelu. On se izmi~e a ja za wim, ni koraka da popustim. Onda sam iz yepa izvadio ogledalce i pruìo ga svom

dnevnik

nedeqa1.april2012.

eSPeranTiSTi SVeTa SlaVe 2012. Kao GoDinu Tibora SeKeQa

pripitomio qudo`dere ’partneru’. S nevericom me je pogledao i na wegovom licu sam mogao primetim trenutak borbe sa samim sobom. Poku{ao sam da se osmehnem. ne znam koliko mi je to uspelo, ali efekat nije izostao. indijanac je za trenutak spustio strelu i prezeo malu svetlucavu plo~u, kakvu on verovatno u `ivotu nije video. bio je trenutak da zagrlim svog protivnika, ne sna`no jer bi to mogao da shvati kao napad, ve} vi{e tap{e}i ga po ramenima, i uz histeri~an smeh - koji nije uspevao da bude prirodan - ponovio sam nau~ene re~i prijateqstva. bacio sam pogled unaokolo i video svoje drugove u slu~noj situaciji u kakvoj sam se ja nalazio. marija je ~ak u ruci dr`ala jednu strelu, koju kao da je dobila - ili mo`da zaplenila - u zamenu za crvenu maramu s kojom wen protivnik nije znao {ta da po~ne. ali nije bilo vremena za razmi{qawe. blizu mene se stvorio drugi indijanac i poskakivao napred i nazad s napetom strelom, kao {to rade bokseri kad izaziva~ki merkaju protivnika. odmah sam iz yepa izvukao pove}i ~e{aq od plave pasti~ne mase. bio je to jedan od onih predmeta koje smo okarakterisali kao ‘neodoqive’ i pripremili ih za ovaj trenutak. na{a se taktika pokazala kao dobra i uspe{na. Posle pola sata gu`ve nijedna strela vi{e nije bila uperena u nas... Tibor Sekeq (1912-1988), esperantista, svetski putnik, novinar, pisac, poliglota, upravnik Gradskog muzeja u Subotici... ro|en je pre 100 godi-

na, 14. marta 1912. u slova~kom mestu Spi{ska Sobota. U vreme kada su putovawa trajala mnogo duè nego danas, a jo{ se i puno pe{a~ilo, posetio je 98 zemaqa, govorio 25 jezika, napravio 12 esperantskih saveza i stotinak esperantskih dru{tava, napisao tridesetak kwiga... Wegov otac bio je veterinar, pa su se selili po Austrougarskoj tamo gde bi bilo posla: ve} kao beba preselio se u Rumuniju, u selo ênej u Banatu, i{ao je u osnovnu {kolu u Kikindi, a u gimnaziju u Nik{i}u. Onda ga je otac 1929, zato {to je hteo da mu sin bude sudija, upisao na Pravni fakultet u Dràvi SHS u Zagrebu. I tu je Tibor zavr{io pravo kao najbrì i najlo{iji student, ali je ovde nau~io i dve stvari koje su mu bile najva`nije u ìvotu - esperanto i vajarstvo. Iako je 1939. radio kao dramaturg u filmskom preduze}u Merkur, nemirni duh ga je odveo u Argentinu. Tibor je ìveo u Argentini punih dvadeset godina. U po~etku je jedva spajao kraj s krajem slikaju}i portrete na putu, a zatim je malo-pomalo po~eo da objavquje novinarske tekSekeq u plemenu Tupari meri visinu ratnika koji ga ipak nije pojeo stove zato {to je ve} baratao „Zadesila ih je oluja nad rici ta kwiga je decenijama bimnogim jezicima, pa i {panAkonkagvom u kojoj su poginuli la ~itana kao uxbenik alpiniskim. A onda je napravio insvi osim Tibora i jo{ jednog zma, u Japanu su bili fascinitervju koji mu je potpuno pro~lana ekspedicije. Napisao je rani „Akonkagvom”. êtvoro menio ìvot. Godina je 1941. i qudi je poginulo i arpoznati {vajcarski gentinski predsednik is tra ì va~ An da pozvao je Tibora da popriprema svoju {eU oluji nad Akonkagvom poginuli su svi stu ekspediciju. Ide ~lanovi ekspedicije osim Sekeqa i jo{ novi ekspediciju i uz pomo} argentinske vojna Akonkagvu, najvijednog ~lana. Na temequ tog iskustva ske prona|e wihove le{i vrh Ju`ne Amenapisao je na {panskom kwigu koja je u {eve. Tako je Tibor Serike koji ima ne{to Argentini postala veliki hit keq u Ju`noj Americi mawe od 7.000 metapostao ime!”, se}a se ra. Tibor ga je inwegovog ìvota Spotervjuisao, sprijatesvoju prvu kwigu, ’Oluja nad menka [timec, naj zna~ajnija qio s wegovom ènom ArijaAkonkagvom’, i to na {panskom. hrvatska kwièvnica koja pinom i u martu 1942. godine poOna je u Argentini odmah bila {e na esperantu, onako kako joj stao ~lan eks pe di ci je. Sve veliki hit. U celoj Ju`noj Ame- ga je sam Sekeq prepri~avao. ostalo je istorija.

Nakon {to je preìveo oluju nad Akonkagvom, Tibora su novinske ku}e zvale s molbom da finansiraju wegove ekspedicije, a slede}a je bila ona u Mato Grosu. Na woj je prou~avao pleme Tupari. Tokom ekspedicije Sekeq je oènio Jevrejku beloruskog porekla iz Argentine s kojom je putovao, a imali su i sina Dijega, koji je ime dobio po sinu Hristofora Kolumba... Godine 1955. Tibor se razveo i vratio u Jugoslaviju gde se vrlo kratko zadrào. Zvao ga je Svetski savez esperantista i ponudio mu da ode u In-

di ju jer tra è na stav ni ka esperanta koji bi podu~avao tr~e}i! Wegov ìvot bio je pun takvih bizarnosti! Re~ je o pokrajini Bengal u kojoj je jedan ~ovek koji je imao status polusveca sprovodio agrarnu reformu tr~e}i. On bi obilazio sela i traìo od bogatih da ga usvoje i daruju mu odmah zemqu. A on bi je podelio siro ti wi. Po zi vao je u svo ju pratwu matemati~ara, astrofizi~ara, pa evo i esperantistu da tr~e kraj wega i prosve}uju ga. Tako je Tibor pretr~ao bengalski deo Indije. Iz Indije je oti{ao u Peking, a iz Pekinga nekim poslom u Japan. A onda, kada je odlu~io da napi{e kwigu o svojim iskustvima, oti{ao je u Nepal i dok se avion spu{tao u Katmandu, shvatio da u Nepalu moè da pi{e samo o Nepalu. Tibor se sprijateqio i s nepalskim kraqem koji mu je dao ovla{}ewe da osnuje Prvi otvoreni univerzitet u Nepalu! Kada je sve to obavio, vratio se u Beograd i po~eo da radi na esperantskim novinama, i pokrenuo Institut za ozvani~ewe esperanta. Pred kraj ìvota, kao direktor Gradskog muzeja u Subotici, upisao je u Zagrebu magistarski iz muzeologije!? Tibor je bio duhovit, kozer, za ba vqa~, fa sci nan tan po svom poznavawu sveta. I stalno je ne {to is tra ì vao. U Salvadoru se pewao na vulkan koji je eruptirao. I{ao je u Afriku na karavan prijateqstva. Snimio je za sve televizijske ku}e u biv{oj Jugoslaviji sate i sate putopisa. A wegovu u svetu najprevo|eniju kwigu, „Kumevava - sin pra{ume”, neki danas upore|uju i s „Malim princom”. n Jelena Jindra/„Globus”

( N E ) V E S E L A S V A K O D N E V I C A : [To Se Vernu Snilo, Kameronu Se zbilo

Put u sredi{te okeana ko bi neko ustvrdio da postoji mesto na planeti Zemqi koje je u svemu izuzetno a na kome su do sada bila samo trojica qudi, prose~ni Zemqanin najverovatnije bi bio zbuwen jer je op{te znano da je ~ovek razotkrio i osvojio svoju rodnu planetu, a {to bi zna~ilo da je svuda neko kro~io i stao makar jednom nogom (po{to vojna doktrina tvrdi da je neka teritorija pokorena tek kada je pregazi pe{adija). No, ako je koje mesta{ce i ostalo, sada je, eto, i ono „overeno“. [alu na stranu ali - bez sve {ale - upravo smo prisustvovali jednom takvom isto-

rijskom doga|aju jer je slavni holivudski re`iser Xejms Kameron (koji stoji iza „Terminatora“, „Osmog putnika“, „Ambisa” „Titanika“ i „Avatara“), u podmornici „Izaziva~ dubina“ stigao, sam samcijat, do „dna sveta“ u Marijanskom rovu koji le`i oko 200 miqa jugozapadno od ostrva Guam u Pacifiku. Ovo mra~no mesto, na kome je pritisak hiqadama puta ve}i nego na povr{ini mora, pre Kamerona (ro|en 1954) posetili su samo jo{ {vajcarski okeanograf @ak Pikar i ameri~ki marinac Don Vol{ 1960. godine. No, za razliku od slavnog

rediteqa, oni su se u poseti dnu-dna zadr`ali samo 20-tak minuta; Kameron je, pak, opremqen najsavremenijom tehnikom, ne samo snimao svoje spu{tawe i samo dno, nego je i posebnim robotskom rukom i usisiva~em pokupio uzorke muqa i `ivotiwica. Stoga je wegov poduhvat bio i avanturisti~ki i nau~ni~ki. Zaiteresovani }e svet to mo}i da pro~ita u ~lancima u listu „Nacionalna geografija” a potom }e na programu ove TV ku}e biti emitovana i posebna emisija o ~itavom zbitiju. Kameron je, ina~e, ve} sara|ivao sa „Nacionalnom geografijom”

„Trst” je ipak bio prvi Dno-dna, „Dubina êlinxer”, leì na 11.033 metra u Marijanskom rovu jugozapadno od ostrva Guam u Tihom okeanu. Nazvano je po britanskom okeanografskom istraìva~kom brodu êlinxer 11, koji ga je otkrio 1951. godine. Devet godina kasnije, 23. januara 1960, batiskaf „Trst” tegqen je vodama Pacifika, pravo prema tom podno`ju sveta. Tamo ga je doteglio brod mornarice SAD, na kom su bili @ak Pikar i Donald Vol{ s ekipom nau~nika i pomorskih eksperata. Toga dana Pikar i Vol{ su namerili da dodirnu to ~uveno dno. I pored ~iwenice da je more bilo opasno ustalasano, da su talasi bili visoki i do sedam metara, dvojica istraìva~a nisu èlela da odustanu. U 8.23 pre podne „Trst” je po~eo da se spu{ta, da bi ve} ne{to posle 11 ~asova batiskaf bio na 7.033 metra dubine, nadma{iv{i sve dotada{we rekorde. U podne, „Trst” je dostigao dubinu od 9.450 metara i naglo se pribliàvao granici pritiska kojem nikada nije bio izloèn. Pikar je ukqu~io zvu~ni dubinomer, koji je trebao da otkrije dno ako ono nije udaqeno vi{e od 180 metara od silaze}eg batiskafa. Me|utim, eho se nije vra}ao. Batiskaf je nastavio svoje putovawe u morski ambis i uskoro je pro{ao 10.670 metara! Istraìva~i su zabrinuto gledali u zvu~ni dubinomer. Najzad, eho se vratio sa dna, samo 76 metara ispod wih. Nekoliko minuta kasnije, Vol{ je odbrojao

posledwih nekoliko hvati i „Trst” je dodirnuo okeansko dno. Zvani~na dubina do koje su dospeli dobijena je nakon neznatne korekcije dubinomera i iznosila je 10.911 metara. To je bila najve}a dubina do koje ikada ~ovek dospeo, i samo 122 metara mawe od najdubqeg mesta na okeanskom dnu. I dok su dvojica okeanografa ispitivala dno, „Trst” je pritiskalo dve stotine hiqada tona po kvadratnom metru! U jednom trenutku Pikar je ugledao (ili je bar bio uveren u to) ribu list kako po~iva na zagasitom muqu. Bila je duga~ka 30 a {iroka 15 centimetara. Dva okrugla oka virila su sa vrha wene glave. Dakle, ìvot je postojao i u tom ambisu! Istraìva~i su se na dnu zadràli 20 minuta a na povr{inu su izronili u 16.56 ~asova – savr{eno zdravi.

na filmu koji je gledaocima otkrio najslavniju svetsku olupinu - brod Titanik, koji je potonuo pre, ni mawe ni vi{e, nego 100 godina. Sudbinu Titanika modernoj javnosti filmskim spektaklom predo~io je kanadski rediteq 1998, a dokumentarac snimqen na mestu tragedije bio je reìserovo vra}awe duga stvarnom brodu a ne maketi i kulisama. Podvodna Kameronova avantura podsetila je, ina~e, na ~iwenicu da je Zemqa i daqe svet pun tajni koje ~ekaju da budu otkrivene. Takve avanture zahtevaju puno upornosti, entuzijazma i kamare para. Put na dno sveta ne bi bilo mogu} ni bez postojawa komercijalnog efekta - da nije bilo dogovorenog TV dokumentarca i prate}ih ~lanaka sve bi ostalo na lepoj ideji koja je neisplativa. Nau~ne institucije ne raspolaù sredstvima da organizuju ovakvu ekspediciju. Ni argumenti tipa otkrivawe novih oblika ìvota, prou~avawe wihovog opstanka u ekstremnim uslovima i sli~no, ne pomaù da se odobre ve}i buxeti. Dobitna kombinacija za uspeh je spoj suve nauke, nau~no-popularnog programa s glamurom slavne li~nosti ({to Kameron jeste) i trunkama pionirskog avanturizma. Na kraju }e svi biti zadovoqni: nau~nici }e dobiti par {aka materijala za prou~avawe, TV }e imati ekskluzivne snimke koji }e povu}i skupqe termine za reklame, a reìser je zadovoqio svoju strast za rowewem i poboq{ao svoj medijski rejting (ovo dobro do|e kad treba odrediti honorar za novi film). A {to se ti~e znatièqnih gledalaca, oni s duìm pam}ewem seti}e se @aka Kustoa (1910-1997) koji je prvi na ma-

Pod morima fantazija @ila Verna

lim ekranima promovisao otkrivawe tajni mora i okeana. Sa svojom ekipom i brodom „Kalipso“, Kusto je u drugoj polovini XX veka krstario morima, snimao wihove skrivene lepote, zalaù}i se za ~uvawe tog bogatstva koje je iznedrilo prvi ìvot. Generacije klinaca {irom sveta pratile su wegove serijale, uìvale i u~ile iz wih. Ipak, ako se traì najslavniji podmorni~ar svih vremena, onda je to svakako Kapetan Nemo, koga je stvorio legendarni fantasta @il Vern u romanu „20.000 miqa pod morem“ (poznavaoci, pak, kaù da je ispravan prevod „20.000 miqa pod morima“). Nemo, razo~aran u civilizaciju, gradi podmornicu Nautilus i sa vernom posadom krstari morima sveta u vremenu kada jo{ plove jedrewaci i wihova starija bra}a parobrodi. Podmornica je vrhunski, nadmo}ni, izazovni pronalazak koji, me|utim, moè biti i smrtonosan. Nikad vi|ene tajne podmorja, od blaga potonulih galija do xinovskih hobotnica, promi~u ispred prozora „Nautilusa” a ponekad i mornari odeveni u posebna podmorska odela (o kojima je mislio i Le-

onardo da Vin~i) izlaze na dno i ubiru wegove plodove i ponude. Vernova vizija ugledala je svetlo dana 1870. i bila je dobrano ispred svog vremena, mada su se ~lanci o gradwi podmorskih brodova mogli na}i u stru~nim ~asopisima (koje je Vern pomno pratio). Od pojave romana on je plenio pa`wu i raspaqivao ma{tu de~aka {irom sveta. Nemo i „Nautilus” su sa stranica kwiga pre{li na veliko platno u nekoliko filmova od kojih je najubedqiviji animirano-igrani „ûdesni svet @il Verna“ koji je 1958. snimio Karel Zeman (1910-1987), ~e{ki mag pokretnih slika. A od najnovijih Nemovih pojava isti~e se ona u stripu scenariste Alana Mura „Liga izuzetnih xentlmena“ po kome je snimqen i (relativno) zabavan film. Gotovo vek i po posle pojave romana Vernova romanti~na i avantisti~ka vizija doìvela je novu inkarnaciju, na radost onih koji su jo{ uvek sposobni da ustreptalo uìvaju u otkrivawu nepoznatog a kojih je sve mawe u ovo vreme narcizma i cinizma. n Ilija Baki}

SPORT

nedeqa1.april2012.

MA STERS TUR NIR U MA JA MI JU

\o ko vi} za tre }u ti tu lu No vak \o ko vi} }e da nas bi u pri li ci da po sta ne tek tre }i te ni ser ko me je po {lo za ru kom da tri pu ta tri jum fu je na ve li kom tur ni ru u Ma ja mi ju, ka ko mno gi ka `u „pe tom grend sle mu se zo ne”. Pre we ga to su ura di la dvo ji ca ve li ka na - No va kov de ~a~ ki idol - Pit Sam pras i An dre Aga si. Kko je od mi cao tur nir u Ma ja mi ju, \o ko vi} je igrao sve bo qe, a u pr vom se tu po lu fi nal nog du e la pro tiv Ar gen tin ca Hu a na Mo na ka pru `io je naj bo qu par -

odnosno protivnik nije uspeo da osvoji nijedan gem. Drugi set mnogo neizvesniji i uzbudqiviji, pre svega zato {to je Novaku oslabio prvi je Novakon prvi servis. Ali i forhend. Recimo, u prvom setu imao je samo jedan pogre{an forhend(!). Ipak, treba odati priznawe i Monaku koji se u drugom setu borio kao lav. okom pauze izme|u setova Monako je promenio majicu, a nekako se pribrao i smirio o~iglednu nervozu i frustraciju posle prvog seta.

sa~uvao brejk prednosti - 4:2. Imao je Monako problema u narednom gemu, ali se ponovo i{~upao. Koliko je \okovi} mentalno i fizi~ki jak pokazao je naredni gem na wegov servis. Nije i{ao prvi servis Novaka, pa je Monako imao ~ak 40:0. Ali, Novak je spasio ~ak tri brejk prilike koliko je imao wegov rival, a potom, posle velike borbe i nekoliko izjedna~ewa, uspeo da osvoji taj gem i povede 5:3. Nakon {to je smawio na 4:5, Monako je ponovo imao tri

dnevnik

c m y

JELEN SUPERLIGA

Raz i gra ni {am pion Rad - Par ti zan 1:4 (1:4) BE O GRAD: Sta dion Obi li }a, gle da la ca 4000, su di ja: Ka ra xi} (Be o grad). Strel ci: Mal ba {i} u 36. za Rad, a Iva nov u 6. Di a ra u 13. i 43. i Ba bo vi} u 33. mi nu tu za Par ti zan. @u ti kar to ni: Pe ro vi}, ^a u {i}, Mal ba {i} (Rad), a Ba bo vi} (Par ti zan). RAD: Da ni lo vi} 5, Pan ti} 5, Jo va no vi} 5, Pe ro vi} 5, ^a u {i} 5, Lu ka 5, Ras po po vi} 5 (Vi tas 6), Mi tro vi} 5, Sta no je vi} 5 (Ko ji} 6), Mal ba {i} 6 (Mr ke la 6), Le ko vi} 5. PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Ak sen ti je vi} 7, Rni} 7, Iva nov 7, Vol kov 7, Ka ma ra 7, To mi} 7, Ili} 7 (S. Mar ko vi}), Ba bo vi} 7, Di a ra 8 (Nin ko vi} 7), Edu ar do 7 (L. Mar ko vi} 7). Me~ ni je oprav dao epi tet der bi ja. Po le pom vre me nu gle da o ci su vi de li re vi ju go lo va. Par ti zan je za i grao sa dva {pi ca i od star ta pre u zeo ini ci ja ti vu. To mu je do ne lo i br zo vo| stvo ve} u 6. mi nu tu. Edu ar do i Iva nov od i gra li su du pli pas, a Bu ga rin je bio pre ci zan sa ne kih 10 me ta ra. Taj gol {o ki rao

Ra dost fud ba le ra Par ti za na

je do ma }i na, pa je ubr zo sti gao i dru gi. Ili} je od i grao du bin sku lop tu do Di a re, ovaj pre va rio Da ni lo vi }a i po sti gao gol. Ta da je sve bi lo sve ja sno, a po tvr du tri jum fa Par ti za nu do neo je Ba bo vi} u 33. mi nu tu. To mi} je u {e sna e ster cu iz blo ki ran, lop ta je do {la do Ba bo vi }a, ko ji je sa 20 me ta ra za ku cao u mre `u. Na

3:1 sma wio je Mal ba {i} {u tem sa 22 me ta ra. U fi ni {u po lu vre me na ko na ~an re zul tat po sta vio je Di a ra, na kon cen tar {u ta Ak sen ti je vi }a sa de sne stra ne. Pri li ku da sma we re zul tat gra |e vi ni ri su ima li u 77. mi nu tu, ali je {ut Jo va no vi }a gla vom za u sta vio Stoj ko vi}. I. La za re vi}

Go lu bo vi bo qi u na stav ku Spar tak Zla ti bor vo da – OFK Be o grad 1:1 (0:1)

ti ju. Ube dqi vom igrom i po be dom od 2:0 u se to vi ma (6:0, 7:6), \o ko vi} je za da nas (19 sa ti) za ka zao sa En di jem Ma re jem, ko ji je do {ao do fi na la bez bor be, na kon {to mu je Rafael Nadal predao bez borbe zbog povrede kolena. Srpski as vodi u duelima protiv Mareja sa 7-5, ali }e u Majamiju imati motiv vi{e da popravi taj skor. Naime, [kot je iza{ao kao pobednik iz wihovog posledweg duela. \okovi} i Marej su ove godine odigrali dva me~a - Novak je slavio u polufinalu Australijan Opena posle pet odigranih setova (6:3, 3:6, 6:7, 6:1, 7:5), ali mu se ~etvrti teniser sveta revan{irao po~etkom marta u polufinalu Dubaija 6:2, 7:5. Najboqi teniser sveta demonstrirao je silu u prvom setu, koji je dobio sa nulom i koji je trajao tek 26 minuta! „Ubijao” je Novak svog protivnika filigranski preciznim udarcima sa osnovne linije, a uz to ga je dobro lu`io i servis. Monako nije imao nikakve {anse u prvom setu. A, Novak je peti put ove godine dobio set „sa nulom”,

Vratio sam Monaka u igru Odigrao je Novak dva razli~ita seta. U prvom je u bukvalnom smislu re~i „oduvao” protivnika, a u nastavku je odigrao slabije i omogu}io Argentincu da se ravnopravno nosi sa wim punih 12 gemova. - Me~ sam po~eo kao u ~etvrtfinalu protiv Davida Ferera, veoma agresivno, napadao sam wegove udarce, ali jednostavno nisam mogao u istom ritmu da ga privedem kraju. Duel je veoma li~io na taj ~etvrtfinalni, bio je ovo uzbudqiv i neizvestan. Mislim da je osim nas na terenu, iskreno u`ivala i publika. Znao sam da me ~eka te`ak me~ i zato sam sre}an zbog prolaska u finale. - rekao je \okovi} posle pobede. - Uz svo po{tovawe, mislim da sam omogu}io protivniku da se vrati u me~. Napravio sam mnogo neiznu|enih gre{aka i poklawao mu poene. Ipak, Novak je ve} u prvom gemu drugog seta imao priliku da oduzme servis Argentincu. Ali, Monako se odbranio. Ono {to nije uspeo u prvom, Novak je uradio u petom gemu drugog seta. Iskoristio je drugu brejk {ansu u tom gemu i poveo 3:2. U narednom gemu, Novaka je po~eo da „izdaje” prvi servis, {to je Monako iskoristio i do{ao do svoje prve brejk prilike u me~u. Ali, Novak je odbio napad Argentinca i

vezane brejk lopte, ponovo je vodio 40:0. Ali, \okovi} je opet odigrao najboqe kad je najte`e i uspeo je da izbori izjedna~ewe. Me|utim, Argentinac je uspeo da realizuje ~etvrtu brejk priliku i ostane u igri - 5:5. Iao je \okovi} jo{ jednu brejk priliku, ali je nije iskoristio, da bi se do{lo do taj-brejka, koji je bio tesan. Ipak, srpski teniser je napravio brejk u kqu~nom trenutku i iskoristio drugu me~ loptu (7-5).

SU BO TI CA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 1.500, su di ja:Ni ko li} (Kra gu je vac). Strel ci: Bra ti} u 52. za Spar tak, a Ba ti o ha u 4. mi nu tu za OFK Be o grad. @u ti kar to ni: Ste va no vi}, Tor bi ca, Ko va ~e vi}, Ada mo vi} (Spar tak Zla ti bor vo da), Ro di}, Pet ko vi}, Ko la re vi} (OFK Be o grad). Cr ve ni kar ton: Vla di mir Tor bi ca (Spar tak Zla ti bor vo da). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 6, Ste va no vi} 6, Bra ti} 7, Ota {e vi} 6, No va ko vi} 6, Pu {ka ri} 7, Ada mo vi} 6 (89. Voj vo di}), Ko va ~e vi} 7, Tor bi ca 6, De spo to vi} 6 (46. \or |e vi} 7), No sko vi} 6 (61. Mi li vo jev 6). OFK BE O G RAD: Lu k a~ 6, Pet ko vi} 6, Ke co je vi} 6, Ga {i} 6, Ro di} 6, Ko la re vi} 6, Ni ko li} 7, Ba ti o ha 7, Osma na gi} 7 (89. Va si qe vi}), Alek si} 6 (65. Mi ji} 6), Po po vi} 6 (59. Mi li} 6). Za hva qu ju }i do broj igri u dru gom po lu vre me nu fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de sti gli su do bo da pro tiv OFK Be o gra da ko ji je vo dio jo{ od ~e tvr tog mi nu ta. Iako je u fi ni {u utak -

mi ce Spar tak ostao sa de se to ri com, zbog ~ud nog is kqu ~e wa Tor bi ce, go lu bo vi su bi li bli `i po be di. Ve} u ~e tvr tom mi nu tu eki pa OFK Be o gra da je po ve la po sle pre ki da. Pr vi kor ner sa de sne stra ne je iz veo Osma na gi}, lop ta je iz ne na di la igra ~e Spar ta ka, Alek si} je za stao na gol-li ni ji, a ne po kret nu od bra nu Spar ta ka is ko ri stio je Ba ti o ha ko ji gla vom po sti gao vo de }i gol. Ima li su go sti i u na stav ku vi {e od igre, kon tro li sa li su sre di nu te re na, dok je Spar tak de lo vao pri li~ no ne mo} no u po ku {a ju da do |e do pro tiv ni~ kog {e sna e ster ca. U ta kvoj igri Spar tak je pr vo po lu pri li ku mao tek u 19. mi nu tu, ka da je po sle kon tre ko ju je za po ~eo Ada mo vi}, No sko vi} us peo da se iz bo ri sa mo za pr vi kor ner. I dru gi kor ner za OFK Be o grad bio je ne zgo dan, a do bru pri li ku imao je Ba ti o ha u 44. mi nu tu, ka da mu je lop tu po klo nio De spo to vi}. Spar tak je naj bo qu {an su u pr vom po lu vre me nu imao u su dij skom na dok na di, Pu {ka ri} je iz veo slo bo dan uda rac, No sko vi} je us peo da pri mi

lop tu, ali je {u ti rao ne pre ci zno, pre ko go la. Ume sto De spo to vi }a ko ji je bio do sta ne pri me tan u pr vih 45 mi nu ta, {an su je do bio mla di \or |e vi} ko ji je do neo do bro u igri Spar tak Zla ti bor vo de. U 52. mi nu tu upra vo je \or |e vi} do neo do bru ak ci ju Spar ta ku, pro {ao je po le voj stra ni, lop ta je pre ci zno pro {la kroz {u mu no gu do Bra ti }a ko ji la ga no po en ti rao. Spar tak je bio bo qi i u na stav ku, le pu {an su je imao i Pu {ka ri} ko ji je u 62. mi nu tu od li~ no {u ti rao, ali tik po red go la. Ba ti o ha je u 64. mi nu tu bio u {an si, is ko ~io je sam is pred Alek si }a, ali je gol man Spar ta ka bio na me stu. No va pri li ka vi |e na je u 78. mi nu tu, po sle ak ci je Ste va no vi }a po ku {ao je Mi li vo jev. Iako su bi li sa igra ~em ma we, go lu bo vi su bi li bo qi u fi ni {u, te su ima li i dve {an se, pr vo je u 85. mi nu tu u pri li ci bio Bra ti}, da bi mi nut ka sni je, po sle asi sten ci je Ste va no vi }a, \or |e vi} bio za de li} se kun de spo ri ji od Lu ka ~a. N. S.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Ro ben pre sko ~io Nir nberg Te {ko go sto va we u Nir nber gu Ba var ci su uspe {no pre bro di li. Go lom Ar je na Ro be na u 69. mi nu tu Ba jern je po be dio i li de ru iz Dort mun da pri {ao na sa mo tri bo da za o stat ka. Tim Ju pa Hej ken sa igrao je pod pri ti -

jern da pre u zme tron od Bo ru si je, mo gli bi smo da do bi je mo 11. apri la ka da se u Dort mun du igra ve li ki der bi. Aug sburg, Fraj burg, Majnc i Ham bur ger sti gli su do vr lo va `nih po be da. Ver der i Le ver ku -

Ari jen Ro ben

skom kik sa „mi li o ne ra”, ko ji su u pe tak re mi zi ra li na Vest fa le nu sa [tut gar tom (4:4). Ipak, Ho lan |a nin je dva de se tak mi nu ta pre kra ja us peo da za tre se mre `i i da za vr {ni cu Bun de sli ge u~i ni ve o ma za ni mqi vom. Od go vor na pi ta we da li }e Ba -

zen, ko ji se bo re za Evro pu, do `i ve li su po ra ze pred svo jim na vi ja ~i ma. Fraj burg sjaj no igra u po sled we vre me i ve} pet ko la ni je iz gu bio, a sa mo je jed nom igrao ne re {e no. Tri jumf pro tiv „far ma ce u ta” (2:0) bio mu je tre }i u ni zu.Xi li jan [u ster i

Da ni jel Ka li |u ri bi li su trel ci za Fraj burg na Baj Are ni. Ver der je pro {ao kao „bos po tr wu” na svom Ve ze ru. Majnc je od i grao jed nu od bo qih par ti ja ove se zo ne i za slu è no sla vio 3:0. Ma |ar Adam [a lai na ~eo je Ver der u 18. mi nu tu, a do kraj ~io ga je @an Erik û po Mo ting sa dva go la, pr vi u 48, a dru gi u 74. mi nu tu. Po sle ne u spe ha Ba je ra i Ver de ra naj vi {e je pro fi ti rao [tut gart, ko me je osvo jen bod pro tiv Dort mun da bio do vo qan da osta ne is pred klu bo va iz Bre me na i Le ver ku ze na. Tim iz Ham bur ga imao je pet po ra za iz {est utak mi ca (je dan re mi), ali je sa tri bo da sa Fric Val te ra iz van zo ne is pa da wa. Goj ko Ka ~ar je od i grao ceo me~, dok je Slo bo dan Raj ko vi} u{ao pred sam kraj utak mi ce. Re zul ta ti 28. ko la: Le ver ku zen – Fraj burg 0:2 (0:1) /[u ster 8, Ka li |u ri 60/, Ver der – Majnc 0:3 (0:1) /[a lai 18, û po-Mo ting 48, 74/, Nir nberg – Ba jern 0:1 (0:0) /Ro ben 69/, Aug sburg – Keln 2:1 (2:1) /êol Ku 19, Ra fael 45p - Po dol ski 42p/, Kaj zer la u tern – Ham burg 0:1 (0:1) /Jan sen 29/, Bo ru si ja (D) - [tut gart /Ka ga va 33, Bla {~i kov ski 49, Hu mels 82, Pe ri {i} 87 – Ibi {e vi} 71, [i ber 77, 79, Gent ner 92/.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa1.april2012.

JELEN SUPERLIGA – 21. KOLO NO VI SAD: Voj vo di na - Ja go di na SU BO TI CA: Spar tak ZV - OFK Be o grad BE O GRAD: Rad - Par ti zan Â ÂK: Bo rac - Rad ni~ ki 1923 BOR Â: BSK - Me ta lac SME DE RE VO: Sme de re vo - No vi Pa zar IVA WI CA: Ja vor - Slo bo da Po int BE O GRAD: Cr van zve zda - Haj duk

0:0 (0:1) 1:1 (0:1) 1:4 (1:4) 3:1 (1:1) 0:0 (0:1) 2:0 (2:0) 3:1 (2:0) 3:0 (1:0)

1. Par ti zan 21 18 2 1 49:8 56 2. C. zve zda 21 16 2 3 44:14 50 3. Voj vo di na 21 10 9 2 34:11 39 4. Rad ni~ ki 21 9 10 2 30:19 37 5. Ja go di na 21 8 7 6 21:19 31 6. Spar tak ZV 21 7 10 4 16:16 31 7. Slo bo da Po int 21 8 5 8 25:28 29 8. OFK Be o grad 21 9 2 10 24:27 29 9. Sme de re vo 21 8 2 11 17:24 26 10. Rad 21 6 7 8 23:21 25 11. BSK 21 4 8 9 13:26 20 12. Haj duk 21 5 5 11 14:30 20 13. Ja vor 21 5 4 12 14:26 19 14. Bo rac 21 4 6 11 11:26 18 15. No vi Pa zar 21 3 7 11 12:30 16 16. Me ta lac 21 1 8 12 9:31 11 U sle de }em ko lu u sre du 4. apri la sa sta ju se- BE O GRAD: Par ti zan - Voj vo di na, OFK Be o grad - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na Spar tak ZV, KU LA: Haj duk - Rad, U@I CE: Slo bo da Po int - Sme de re vo, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - BSK Bor ~a, LU ^A NI: Me ta lac - Bo rac, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Cr ve na zve zda.

Ras pu cao se Bor ha Crvena zvezda - Hajduk 3:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 22.863, sudija: \oki} (U`ice). Strelci: Borha u 30. i 81. i Mladenovi} u 55. minutu. @uti kartoni: Milivojevi} (Crvena zvezda), a Maksimovi}, Lali} i Pauqevi} (Hajduk). CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 7, Ve{ovi} 8, Mladenovi} 7, Krneta 6, To{i} 7, Mijailovi} 7, Lazovi} 7, Kadu 6 (Dimitrijevi}),

Kri sti jan Bor ha

Miri} 6 (Milivojevi}), Milunovi} 6 (Kasalica), Borha 8. HAJ DUK: Peri} 6, Cvetkovi} 6, Pauqevi} 7, Mujdragi} 6, Lali} 6, Maksimovi} 6 (]ovin), ^ovilo 6, Novkovi} 6 (Golo~evac), Bubalo 7, Paunovi} 6 (Veselinovi}), Haxibuli} 7. Zvezda je nastavila prvenstveni prole}ni niz pobeda. Nova „`rtva”, {esta po redu, bio je Hajduk. Izmeweni sastav crveno-belih bez nekoliko standardnih prvotimaca (Evandro, Miki}, Maksimovi}, Milivojevi}) nije delovao ubedqivo, bez obzira na visok trijumf. Uz

dosta problema Beogra|ani su slomili otpor Kuqana i to tek u drugom poluvremenu. Skroman sadr`aj u prvom delu, reklo bi se prava fudbalska uspavanka. Zvezda je imala inicijativu, ali je delovala konfuzno i sporo. Gosti su strpqivo ~ekali svoju {ansu iz kontre. I u 28. minutu agilni Pauqevi} je bio u izglednoj poziciji, sna`no je {utirao sa petnaestak metara ali je odli~no intervenisao Bajkovi}. Odmah je stigla kazna zbog proma{aja. Miri} je proigrao Ve{ovi}a, koji se odli~no sna{ao na poziciji desnog beka, ovaj je idealno centrirao, a na loptu je natr~ao Borha i smestio je u mre`u (30. minut). Nastavak susreta doneo je mnogo boqu predstavu. Kuqani su krenuli za i sta hra bro i ofanzivno. Jo{ jednom je, u 48. minutu, zapretio Pauqevi} sigurnom Bajkovi}u. Potom, Paunovi} je dobro odmerenim udarcem u 64. minutu uzdrmao pre~ku. I kao i u prvom poluvremenu usledile su „sankcije”. Nakon kornera sa desne strane odbijenu loptu prihvatio je Fi lip Mla de no vi} i pravom bombom sa 25 metara po sti gao efek tan, evro-gol. Tako su prakti~no re{ene sve dileme oko ishoda me~a. Hajduk se predao, a Zvezda nastavila lagano svoj put ka novom uspehu. Najzad se raspucao i, ~esto kritikovani, Kolumbijac Borha. U 81. minutu opet je znala~ki iskoristio drugu astenciju Ve{ovi}a - 3:0. Z. Rangelov

Javor - Sloboda Point 3:1 (2:0) IVA WI CA: Stadion Javora, gledalaca 2.500, sudija: Glo|ovi} (Vrbas). Strelci: Odita u 16. Silva u 41. i Vujadinovi} u 80. za Javor, a Kova~evi} u 65. minutu za Slobodu Point. @uti kartoni: Je{i}, Veqovi}, Ostoji}, Milinkovi} (klupa), Joksimovi} (klupa), A. Kova~evi} (Sloboda Point). JA VOR: Nikoli}, Ja{i}, Vla{i}, Vujadinovi}, Josovi} (Mom~ilovi}), Vidi}, Silva, Radivojevi} (Mi{i}), Odita, Veqovi}. SLO BO DA PO INT: Bo`ovi}, Lazarevi} (]ulibrk), Mari}, Vrawkovi}, Beqi}, Memedovi} (Vasili}), Pilipovi}, Krsti}, Da. Silva, Kova~evi}, Omega.

BSK - Metalac 0:0 BOR Â: Stadion BSK-a, gledalaca 1000, sudija: Gogi} (Novi Sad). @uti kartoni: êsarevi}, Radunovi} (BSK), a @ivanovi}, Kqaji}, Stamenkovi}, Ansah, \ori}, Dopu| (Metalac). Crveni karton: Luki} (Metalac). BSK: Kova~evi}, Petrovi}, Radunovi}, Vigwevi}, \uki}, Milo{evi}, Tasi}, Stamenkovi}, Savkovi} (@ivkovi}), Bo{kovi} (êlebi}), êsarevi} (Jovanovi}). ME TA LAC: Kqaji}, Stamenkovi}, Ansah, Svoji} (Dopu|), Mitrovi}, Vujovi} (Anti}), Krwinac (Boateng), \ori}, Luki}, Simovi}.

Na sta vqe na ras pro da ja bo do va Vojvodina - Jagodina 0:0 NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca: vi{e od 3.000, sudija: Popovi} (Beograd). @uti kartoni: Trajkovi}, Mojsov i Smiqani} (Vojvodina), a Tomi} i @ivanovi} (Jagodina). VOJ VO DI NA: Jano{evi} 6, Vuli}evi} 6 (Smiqani}), Trajkovi} 6, Mojsov 6, Pavlovi} 6, Apija 6, Poletanovi} 6 ([kuleti}), Stevanovi} 5, Moreira 7, Katai 5 (Bojovi}), Abubakar 5. JA GO DI NA: [imi} 7, Nikodijevi} 6, Proji} 6, Tomi} 6, @ivanovi} 5 (Ili}), Marjanovi} 6, Krsti} 5, Stojanovi} 6, Gogi} 5, \eni} 6, Mudrinski 6 (Kosti}, El Monir).

Na pad nut auto bus Vo {e Kada su fudbaleri Vojvodine dolazili na stadion „Kara|or|e”, u ulici Cara Du{ana, do{lo je do nemile scene u kojoj je sre}om rabijeno samo spoqwe staklo na autobusu novosadskog kluba. U ovom incidentu povre|enih nije bilo, a policija je, kako saznajemo, privela nekoliko lica odgovornih za ovaj nemili doga|aj. Iako su najavqivali boqu igru, a uz wu i pobedu protiv neugodne Jagodine, fudbaleri Vojvodine ponovo su razo~arali gledaoce na „Kara|or|u”. Gosti su, kako je priznao wihov trener Simo Kruni}, uradili ono {to su i `eleli, osvojili su bod i zadovoqni napustili Novi Sad. Crveno-beli su ispra}eni zvi`ducima, a s tribina se ~ulo skandirawe „Dejane odlazi”, upu}eno {efu stru~nog {taba

[an sa utak mi ce ko ju ni je re a li zo vao Abu ba kar Ouma ru

Vojvodine Dejanu Vuki}evi}u. U startnoj postavi Novosa|ana nije bilo standardnog golmana Nemawe Supi}a, koji se ju~e po`alio na bolove u vratu, pa je wegovo mesto, zauzeo debituju}i ba{ protiv svog nekada{weg kluba Budimir Jano{evi}. U~inilo se da }e ova utakmica biti druga~ija od nekih ranijih, jer je u 9. minutu Moreira lepo uposlio Abubakara, ali je pomo}ni arbitar signalizirao ofsajd poziciju Kamerunca. Doma}in je napokon zaigrao presing na zadwu liniju Jagodine i brzo dolazio u posed lopte, a time i do inicijative. Me|utim, sve do 24. minuta {ansi nije bilo. Gosti su se orijentisali na ~vrstu i disciplinovanu odbranu, ~esto se brane}i i sa svih 11 igra~a. Marko Poletanovi} je, u tom 24. minutu, izveo korner, iz pozadine se ubacio Abuba-

„Igraj te fud bal!” Navija~i Vojvodine i ovog puta pru`ali su podr{ku crvenobelima, ali je, utisak je, i wihovo strpqewe do{lo do kraja. U 75. minutu, nezadovoqni na~inom na koje je ekipa igrala, gotovo svi gledaoci na „Kara|or|u” po~eli su da skandiraju „Igrajte fudbal!”. Kada je sudija Popovi} iz Beograda ozna~io kraj me~a, do{lo je i do mawe gu`ve ispod isto~ne tribine, ali se sve zavr{ilo bez incidenata. kar, ali je wegov udarac zamalo zavr{io preko gola. Jagodina se orijentisala na kontre i u 30. minutu je Trajkovi}, u posledwem trenutku, osujetio jedan takav protivudar gostiju. Ve} tada su se s tribina ~uli prvi zvi`duci razo~aranih pristalica novosadskog sperliga{a. Usledio je period anga`ovanije igre crveno-belih i 34. minut koji je mogao da usme-

DEJAN VUKI]EVI]:

Sa m nom ili bez me ne, Voj vo di na }e igra ti u fi na lu Ku pa Po zavr{etku utakmice, trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} je izjavio: - Za razliku od nekih ranijih utakmica, sada imam najmawe razloga da prigovorim igra~ima na zalagawu. Bilo je jako te{ko igrati protiv ovakve ekipe Jagodine i do}i do pobede i ostaje nam

veliki `al zbog propu{tene prilike Abubakara u prvom poluvremenu. Kritike za rezultate zaslu`ujemo mi koji smo na terenu i pored wega, a nikako ~lanovi uprave kluba. I daqe imamo svoje ciqeve i ube|en sam da }e Vojvodina, samnom ili bez mene na klupi, igrati u finalu Kupa Srbije.

Kom {ij ski der bi â ~a ni ma Borac - Radni~ki 1923 3:1 (1:1) Â ÂK: Gradski stadion, gledalaca oko 2.600, sudija: Krsti} (Beograd). Strelci: Radanovi} u 41. Masla} u 49. i Radivojevi} u 52. za Borac, a Mutavxi} u 30. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Radanovi} (Borac), a Kosti} i Pavlovi} (Radni~ki). BO RAC: Babaq 7, Mili~i} 7, Radanovi} 8, Masla} 7, Reli} 6, Alve{ 7, Kneèvi} 7, Mugo{a 6 (Zo~evi}), Radivojevi} 7, Sepuja 6 (@ivanovi}), Pavi}evi} 6.

RAD NI^ KI 1923: ^an~arevi} 6, Pavlovi} 6, Nenadi} 6, Tintor 6, Kosovi} 6, Nedovi} 6 (Petrovi}), Mutavxi} 7, Simi} 6 (@ivadinovi}), Vuka{inovi} 6, Milo{kovi} 6 (Kosti}), Palevi} 6. Oduvek je bilo neizvesnosti u me~evima izme|u ^a~ana i Kragujev~ana, ali je ovog puta dvoboj je zavr{en tako {to je Borac uspeo da u jednoj kvalitetnoj igri postigne dobar i vredan rezultat. A. Stefanovi}

Ko la rov za na du Man~ester siti remizirao na svom terenu sa Sanderlendom (3:3) i stvorio Junajtedu priliku da se u~vrsti na ~elu tabele sa pet poena prednosti. Aleksandar Kolarov asistirao i postigao posledwi gol. Bane Ivanovi} dva puta strelac u pobedi ^elsija nad Aston Vilom (2:4).

Smederevo - Novi Pazar 2:0 (2:0) ja no vi} 8, @iv ko vi} 7 (Mo mi} 7). NO VI PA ZAR: \ogatovi} 7, [arac 7, Vusqanin 7, Stojanovi} 7, Bogunovi} 6, Ademovi} 7, [uwevari} 6 (Mati} 6, Dudi}), Haxibuli} 6, Tutori} 6, Bulatovi} 6, Markovi} 6, Pe{i} 6. Do pr ve po be de na svom te re nu Sme de rev ci su sti gli po sle bo qe i efi ka sni je igre na ro ~i to u pr vom po lu vre me nu. R. Gli{i}

ri me~ u nekom sasvim drugom pravcu. [to se to nije desilo, krivicu snosi Abubakar Oumaru, koji se propisno obrukao nakon sjajnog progravawa Moreire. Kamerunac se na{ao u stopostotnoj prilici, o~i u o~i s golmanom [imi}em, ali je oklevao i visoki ~uvar mre`e skratio je ugao i izbio loptu u korner. Na samom isteku poluvremena, s desne strane loptu je lepo plasirao nekada{wi igra~ Vojvodine, a sada golgeter Jagodine Ogwen Mudrinski, ali je Jano{evi} uspeo taj poku{aj da osujeti. Poku{ao je trener Vuki}evi} izmenama ne{to da promeni, ali Vojvodina jednostavno nije imala igru. Posledwu priliku da ne{to promeni imao je upravo Almami Moreira u sudijskoj nadoknadi vremena, ali je wegov {ut iz izgledne pozicije odbrana rivala izblokirala. A. Predojevi}

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Br za od lu ka SME D E R E V O: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 2000, su di ja: Vu ka di no vi} (Be o grad). Strelci: Stojanovi} u 6. i 45. minutu. @uti kartoni: I. Milosavqevi}, Kr~marevi}, Stojanovi} i @ivkovi} (Smederevo), a [uwevari} i Bulatovi} (Novi Pazar). SME D E R E V O: Ran ko vi} 7, I. Mi lo sa vqe vi} 7 (Lu ki} 7), Mi jo vi} 8, Br ko vi} 7, Bo qe vi} 7, Ada mo vi} 8, Sta ni} 7 (M. Mi lo sa vqe vi}), Kr~ ma re vi} 7, Bra {a nac 8, Sto -

Fo to: F. Ba ki}

Ba lo te li i Ko la rov

Sve je mawe {ansi da }e titula oti}i sa „Old Traforda”. Man~ester siti, jesenas i zimus najdominantnija ekipa Premijer lige, nastavio je da posr}e. Na svom terenu izborila je samo remi protiv Sanderlenda, furioznim fini{om. „Crne ma~ke” vodile su 3:1 do pet minuta pre kraja, kada su Mario Baloteli i Aleksandar Kola-

rov pogodili za remi i o~uvawe sve neizvesnije nade da }e wihov tim osvojiti titulu. Raspoloèn je bio i êlsi! Reprezentativac Srbije Branislav Ivanovi} postigao je dva gola u pobedi na gostovawu Aston Vili. Jedan na asistenciju Fernanda Toresa, koji je u zavr{nici utakmice i potvrdio pobedu tima Roberta Di Matea. Rezultati 31. kola: Aston Vila - êlsi 2:4 (0:1) /Kolins 77, Li~aj 80 - Starix 9, Ivanovi} 51, 83, Tores 90+/, Everton VBA 2:0 (2:0) /Mekgoli 18 ag, Xni~ebe 68/, Fulam - Nori~ 2:1 (2:0) /Dempsi 2, Daf 13 - Vilbraham 77/, Man~ester siti Sanderlend 3:3 (0:1)/Baloteli 43’ p, 85, Kolarov 86 - Larson 31, 55, Bentner 45/, Kvins Park Arsenal 2:1 (1:1) /Tarabt 22, Diakite 66 - Volkot 37/, Vigan Stouk 2:0 (0:0) /Alkaraz 54, Mozes 90+/ Vulverhempton - Bolton 2:3 (0:0) /Kajtli 53, Xarvis Petrov 63 p, Alonso 80, Dejvis 84/.

SPORT

nedeqa1 . april2012.

PRVA LIGA SRBIJE

REPUBLI^KA LIGA – VOJVODINA

Tre }a sre }a ka na ri na ca No vi Sad - Srem 2:1 (1:0) NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, gle da la ca: 400, su di ja: Ma noj lo vi} (Kwa `e vac). Strel ci: Tu feg xi} u 4. i Rok sa u 54. (iz je da na e ster ca) za No vi Sad, Srem ~e vi} u 64. mi nu tu za Srem. @u ti kar to ni: Ga ri} (No vi Sad), Kr sto ni je vi} (Srem). NO VI SAD: Ri sti} 8, Sko pqak 8, Vu~ ko vi} 7, Ja ko vqe vi} 7, Ga ri} 6, Ili} 7, \o ko vi} 6, Rok sa 7 (od 76. Ba la ba no vi} -), Tre bo vac 7 (od 64. Mi lo vac -), Ka le zi} 8 (od 46. La za rev ski 7), Tu feg xi} 8. SREM: Di vac 7, Mi li} 6, Va si qe vi} 6, Mi lo sa vqe vi} 7 (od 56.

Vla di mir Tu feg yi}

Srem ~e vi} 7), Mi lo {e vi} 6, Jo ki} 6, Ili} 6, Sta men ko vi} 7, Vu~ ko vi} 7, Kr sto ni je vi} 6 (od 74. Trm ~i} -), So viq 6 (od 56. Mr da ko vi} 7).

Te le op tik - Ba nat 1:0 (0:0) BE O GRAD: SC Par ti zan – Te le op tik, gle da la ca 200, su di ja: Ne deq ko vi} (Ja go di na), stre lac: Xu gur di} u 77. mi nu tu, `u ti kar to ni: Mi tro vi} (Te le op tik), Jo vi}, Mi lo je vic (Ba nat), Cr ve ni kar ton: An ta na si je vi} (Ba nat). TE LE OP TIK: To mi} -, Ziv ko vi} 7, Po pa ra 7, Qu ji} 6 (od 56. Xu gur di} 7), Iv ko vic 6 (od 63. Ge or gi je vi} 6), Pe tro vi} 6 (od 79. Si mi} -), Mi tro vic 6, Jo ji} 7, Mi lo va no vi} 7, Cr no gla vac 7, Askov ski 7. BA NAT: Mi len ti je vi} 6, Zo wi} 7, Jo vi} 6, Mi lo je vi} 7, Sa mar xi} 6, Ri sto vic 7, Mi lo va no vic 6 (od 85. An |el ko vi}), Jo va no vic 6, Mi haj lo vi} 6 (od 75. Ki{ -), Vu ko vi} 6, An ta na si je vi} 5. Zre wa ni ci su ve ro va li da }e u Ze mu ne lu is pli va ti iz re zul tat ske kri ze, ali do bro or ga ni zo va ni „op ti ~a ri“ se ni su da li pre va ri ti. Me |u tim, iako su iza bra ni ci Vu ka Ra {o vi }a us pe li da upi su pr vu troj ku u pro le} nom de lu pr ven stva pre po zna tqiv stil igre iz je se we tr ke je po no vo iz o stao. Po sle po la sa ta nad i gra va wa Zo wi} je iz veo kor ner, tu kao je di rekt no na gol, a mla di To mi} je is pu cao lop tu, a pet mi nu ta ka sni je {an su za Zre wa nin ce ni je re a li zo vao ni Mi lo je vi} ko ji je sa 25 me ta ra {u ti rao po red go la. U na stva ku je vi |e na za ni jan su bor be ni ja igra, agre siv na, na ivi ci fa u la. Po sle sat vre me na u {an si se na {ao i Mi lo va no vi}. Na is te ku 76. mi nu ta @iv ko vi} je {u ti rao tik po red sta ti ve, ali se za pro ma {aj is ku pio ve} u sle de }em mi nu tu. Jo ji} je do ba cio lop tu do @iv ko vi }a ko ji je ne se bi~ no po slu `io Xu gur di cu ko jem ni je bi lo te {ko da ru tin ski ma ti ra Mi len ti je vi }a.

Mi lan pro koc kao dva bo da Fud ba le ri Mi la na igra li su ne re {e no sa Ka ta ni jom 1:1 u 30.ko lu Se ri je A. Mi lan je bio bo qi tim u pr vom po lu vre me nu. Mi lan je po sle ne {to vi {e od po la sa ta sti gao do pred no sti. Ibra i Ro bi wo su iz i gra li od bra nu „slo no va”, Bra zi lac ne gre {i 1:0. Iz jed na ~u ju }i po go dak po sti gao je Spo li u 57. mi nu tu.

Pro le} no sun ce tek iz tre }eg pu ta oba sja lo je De te li na ru. De bi na klu pi Sre ma ca Vla di mi ra Ma xa re vi }a po kva ri li su hi tro no gi Vla di mir Tu feg xi} i Dar ko Rok sa. Pr vo po lu vre me na De te li na ri pro te klo je u ap so lut noj do min ci ji ù to - pla vih. Ve} iz pr ve ak ci je, do ma }i su po sti gli po go dak. Igrao se 4. mi nut ka da je Bo jan Ka le zi} na pra vo dar mar po le voj stra ni i upo slio na pe ter cu Tu feg xi }a ko ji je u pa du gla vom lop tu po slao u do wi de sni ugao Mi trov ~a na. U 30. mi nu tu uma lo da se mre à gol ma na Div ca po no vo za tre se. Ak ci ju iz tri po te za iz ve li agil ni No vo sa |a ni. Ka le zi} je do dao do Ili }a, ko ji je iz pr ve upo slio Tu feg xi }a ali je lop ta za vr {i la tik po red go la. Je di nu pri li ku u pr vih 45 mi nu ta, go sti su ima li u fi ni {u pr vog de la igre. Vu~ ko vi} se na {ao usa mqen u ka zne nom pro sto ru, {u ti rao is ko sa sa ne kim se dam, osam me ta ra ali je lop ta za vr {i la iza go la Ri sti }a. Ima li su ka na rin ci u na stav ku te ren sku ini ci ja ti vu, ali su te {ko uspe va li da do |u do pri li ke. Ipak, u 54. mi nu tu Dar ko Rok sa se naj bo qe sna {ao u gu `vi i ka da se spre mao da upu ti uda rac, Mar ko Ili} ga je obo rio sa le |a, a su di ja Ma noj lo vi} po ka zao na be lu ta~ ku. Rok sa je bio si gu ran iz vo |a~ naj stro è ka zne. I ka da se ~i ni lo da }e ka na rin ci la ga no sla vi ti usle dio je ne shva tqiv pad u igri. U 64. mi nu tu Mar ko Ili} je iz veo skra -

Do wi Srem - Slo ga No vi Sad - Srem Rad ni~ ki (S) - In |i ja Mla dost (L) - Mla de no vac Te le op tik - Ba nat Sin |e li} - Na pre dak Be `a ni ja - Mla di rad nik ^u ka ri~ ki - Pro le ter Da nas Ko lu ba ra - Rad ni~ ki ([) (15.30)

2:2 2:1 0:1 1:1 1:0 1:1 0:0 0:0

1. Rad ni~. (N) 20 2. Do wi Srem 21 3. Te le op tik 21 4. In |i ja 21 5. No vi Sad 21 6. Pro le ter 21 7. Slo ga 21 8. Mla d. (L) 21 9. Be `a ni ja 21 10. Ko lu ba ra 20 11. Ba nat 21 12. Na pre dak 21 13. Mal de n. 21 14. M. rad nik 21 15. Sin |e li} 21 16. Rad n. (S) 21 17. Srem 21 18. ^u ka ri~ ki 21

39 38 34 34 33 32 32 30 29 29 28 27 26 23 21 21 17 15

12 3 5 10 8 3 9 7 5 10 4 7 9 6 6 10 2 9 9 5 7 7 9 5 6 11 4 9 2 9 7 7 7 6 9 6 6 8 7 6 5 10 5 6 10 5 6 10 3 8 10 3 6 12

27:16 22:10 27:12 25:21 25:22 20:19 20:20 17.14 13:8 24:27 21:20 16:17 25:28 15:22 22:27 12:22 19:27 17:35

U sle de }em ko lu (4.mar ta) sa sta ju se: Pro le ter - Rad ni~ ki (S), Srem - ^u ka ri~ ki, In |i ja - Be `a ni ja, Slo ga (K) No vi Sad, Mla de no vac - Do wi Srem, Ba nat - Mla dost (L), Na pre dak - Te le op tik, Rad ni~ ki (N) - Sin |e li}, Mla di rad nik - Ko lu ba ra.

}e ni kor ner, a naj vi {i u sko ku je bio Slav ko Srem ~e vi} ko ji je lop tu pro sto za ku cao u mre `u No vo sa |a na. Pro ma {aj Tu feg xi }a u 74. mi nu tu osta }e i te ka ko upam }en. Ili} ga je sjaj no upo slio u {e sna e ster cu, Tu feg xi} je imao pra zan gol, ali mu je lop ta po be gla. I. Gru bor

Va si qe vi} za ra dost Rad ni~ ki(S) - In |i ja 0:1 (0:1) SOM BOR: Grad ski sta dion, sti su ima li ta ko |e dve pri li ke, gle da la ca 400, su di ja: Si mo vi} oni su bi li pre ci zni ji, me |u tim (Lov }e nac). Stre lac: Va si qe vi} u @a ku la je si gur no in ter ve ni sao. 17. mi nu tu. @u ti kar to ni: To ma U na stav ku In |ij ci su se tru di li no vi} i Avri} (Rad ni~ ki), a To do da odr è re zul tat. Iz jed ne kon ro vi} i Mi li no vi} (In |i ja). tra Le ma ji} se na {ao u do broj si RAD NI^ KI: @a ku la 7, Top ~a tu a ci ji, me |u tim Jo ci} je ot klo gi} 6, U{u mo vi} 6, Mr |a nin 6, Jo nio opa snost. ci} 7, To ma no vi} 6, Ze li} 6 (Me U sa mom fi ni {u Som bor ci su zei), Stan ~e ti} 6 (Ko ji}), Mi ok 6 ima li dve ide al ne {an se da iz jed (Vu ji}), Jo va no vi} 6, Avri} 6. na ~e re zul tat, me |u tim Vu ji }ev IN \I JA: Mi li no vi} 7, Mi lu ti no vi} 7, Mi le ki} 6, Ko la rov 6, Tom ~i} 6, To do ro vi} 6, Ko sti} 6, Pe tro vi} 6 (Ste va no vi}), Di mi trov 6, Du ba ji} 6 (Li va ja), Va si qe vi} 7 (Le ma ji}). Na po ~et ku su sre ta Mi ok je ve o ma do bro upo slio Stan ~e ti }a, ali ovaj je lo {e za hva tio lop tu i po slao da le ko pre ko go la. Go sti su u 17. mi nu tu do {li do pre ki da, bli zu ivi ce {e sna e ster ca. Pre ci zno uba ~e nu lop tu Gol man Mi li no vi} (In |i ja) in ter ve ni {e vi `qa sti Va si qe vi} je is pred Mi o ka Fo to: V. Jan ko vi} gla vom spro veo u mre ù. Do od mo ra do ma }i su vi {e bi - {ut gol man je iz bio u kor ner, dok li u po se du lop te, ali wi ho vi na - je Me zei pro ma {io gol. Go sti su pa di su bi li bez o pa sni. Uka ze le se po ka za li kao zre li ja eki pa i su se do du {e dve {an se, ali To ma - za slu è no sla vi li. no vi} oba pu ta pro ma {io gol. Go J. Du kat

Pra zne mre è û ka ri~ ki Stan kom - Pro le ter 0:0 BE O GRAD: Igra li {te û ka ri~ kog, gle da la ca 200, su di ja: Tra ji lo vi} (Za je ~ar). @u ti kar ton: Ta na sin (Pro le ter). Û KA RI^ KI STAN KOM: Ri sti} 8, Pe tro vi} 7, Po po vi} 7, \u ri} 7, Dra gi ~e vi} 7, Tr ni ni} 7, Ra do je vi} 6 (Jan ko vi}), Mi haj lo vi} 6, Ni ko li} 7, Mi si ni 7, Sto jiq ko vi} (To ma {e vi}, Gr bi} 6). PRO LE TER: D. Bo gu no vi} 8, Ta na sin 7, \u li} 7, B. Kra si} 7, Vu ka so vi} 8, De sni ca 7, Ra {i o van 7 (Pe kez), Ob ra do vi} 7 (S. Bo gu no vi} 7), O. Kra si} 7, Se ku li} 7, Zec 7 (Ga li} 7). U pr vom po lu vre me nu je di na uz bu |e wa bi la su po sle na ba ci va wa iz slo bod nih uda ra ca kod do ma }ih Mi si ni ja, a kod go sti ju \u li }a. Po sle jed nog \u li }e vog slo bod nog udar ca u 30. mi nu tu, gol man do ma }ih je bio za ma lo br ì od De sni ce

dnevnik

i spre ~io po go dak. Dva mi nu ta ka sni je Mi si ni je na ba cio lop tu pred gol, Vu ka so vi} je iz bio is pred Ni ko li }a ko ji je bio {an si. U 40. mi nu tu naj o zbiq ni ja {an sa, Se ku li} je dao od li ~an for Kra si }u ko ji se na {ao u o~i u o~i sa gol ma nom Ri sti }em i po go dio ga ume sto go la. U po sled wem mi nu tu pr vog po lu vre me na Mi si ni je sa ivi ce {e sna e ster ca {u ti rao pod pre~ ku, gol man Bo gu no vi} je vr ho vi ma pr sti ju pre ba cio pre ko go la i lop ta od la zi u kor ner. U na stav ku su do ma }i po ja ~a li tem po, iz ve li su ne ko li ko kor ne ra, bi lo je gu `vi, a naj bo qu pri li ku su ima li u 60. mi nu tu. Tr ni ni} je {u ti rao u de sni do wi ugao, gol man Bo gu no vi} je no gom iz bio lop tu u kor ner. Bi lo je pri li ka sa jed ne i dru ge stra ne ali bez re a li za ci je. D. Iva ni}

Li der stao u To po li Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (NP) 1:0 (0:0) BA^ KA TO PO LA: Grad ski sta dion, gle da la ca 350, su di ja: Miq ko vi} (No vi Sad). Stre lac: M. Stan ko vi} u 72. mi nu tu. @u ti kar to ni: D. Stan ko vi}, An |i} (Ba~ ka To po la), Pu ni {i}, Ba la è vi}, Bo {ko vi}, Za go rac i Pa vlo vi}). Cr ve ni kar ton: Kri vo ka pi} u 89. mi nu tu (Ba~ ka To po la). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 8, Sta ni {i} 8, \u ka no vi} 7, M. Stan ko vi} 8, Kri vo ka pi} 7, Jev ti} 7, Mar ti no vi} 7, D. Stan ko vi} 7 (Bo jo vi}), Ve se li no vi} 8, \o ro vi} 7 (Re sa no vi}), An |i} 7 (Dra gi} 7). RAD NI^ KI (NP): Uro {e vi} 7, Za go rac 7, Pu ni {i} 7, Pa vlo vi} 7, Ba ji} 7, Rni} 7, Bo {ko vi} 7, Ga ji} 7, ê ~a ri} 6 (ê pr wa 6), Ba la {e vi} 7, Jo vi} 7 (Ro mi} 7). Na kon po ~et nog is pi ti va wa sna ga pr vu pri li ku ima li su go sti na kon cen tar {u ta Bo {ko vi }a lop ta je do {la do slo bod nog Ko ste Ba ji }a ko ji gla vom tu kao ka go lu Kro ni }a. Ne ko li ko mi nu ta ka sni je \u ka no vi} je upu tio o{tar uda rac sa 20 me ta ra, a lop ta od la zi po red go la. Go sti su ima li pri li ku i u 35. mi nu tu ka da je po dru gi put Ba ji} bio u {an si, a ovo ga pu ta je bio u o~i u o~i sa gol ma nom Kro ni }em ali po got ka ni je bi lo. U dru gom po lu vre me nu Ba~ ka To po la je bi la bo qa, vi {e je na pa da la. U 70.mi nu tu \u ka no vi} je po go dio pre~ ku sa ne kih 20 me ta ra. Gol od lu ke po stig nut je u 72. mi nu tu ka da je lop ta pro {la kroz {u mu no gu i do {la do Mi lo {a Stan ko vi }a ko ji iz tr ke {pi cem {a qe u gol. Go sti su ima li {an su u 85. mi nu tu pre ko Ga ji }a, ali Kro ni} je bio na vi si na za dat ka. S. Sto jiq ko vi}

^SK Pi va ra – Do li na 2:0 (0:0) Ê LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 300, su di ja: Maj sto ro vi} (Sta ri Ba nov ci), strel ci: Vor gu ~i} (iz je da na e ster ca) u 78. i La }a rak u 90. mi nu tu. @u ti kar to ni: Zeq ko vi}, Je vi}, [vo wa (^SK Pi va ra), êr wo{, \o ko vi} i Mi la {i no vi} (Do li na). Cr ve ni kar ton: Mi la {i no vi} (Do li na) po za vr {et ku utak mi ce. ^SK PI VA RA: Tan ko si} 7, Zeq ko vi} 7, Je vi} 8, Jo va ni} 7, Vor gu ~i} 8, Ko va ~e vi} 8, Kr sta no vi} 7 (Te pi} 7), [vo wa 7 (Iv ko vi} 7), Ma ri} 7, Stan ko vi} 7, Vu ka no vi} 7 (La }a rak 7). DO LI NA: Jev ti} 7, êr wo{ 6, P.î zik 6, Mi la {i no vi} 7, Oè go vi} 6 (Vu ko sa vqev 7), \o ko vi} 6 (Trip ko vi} 6), \a ko vi} 7, Ka ran fi lo vi} 7, Sta ji} 6 (Iva ni {e vi} 6), Me mo vi} 6, Nin kov 7. î ni lo se da }e se me~ zu a vr {i ti bez go lo va,a on da su je dan na pad do ma }ih go sti za u sta vi li na ne do zvo qen na ~in, obo ren je Ma ri} ta~ no na pe nal ti ku, a si gu ran sa be le ta~ ke bio je Vor gu ~i}. A po sle kon tre u po sled wem mi nu tu na dok na de vre me na Te pi} je sa de sne stra ne uba cio po lu- vi so ku lop tu na pe te rac, La }a rak je za pli vao kroz va zduh i is pod gol ma na go sti ju po slao je u mre ù Uti sak fer i ko rekt ne igre oba ti ma po kva rio je igra~ go sti ju Mi la {i no vi} ko ji je po sle kra ja utak mi ce ne {to pri go vo rio su di ji na sre di ni te re na, a ovaj mu po ka zao dru gi ù ti, a po tom i cr ve ni kar ton. V. Vu ja no vi}

Tek sti lac - Slo ga 0:1 (0:1) OYA CI: Igra li {te Tek stil ca, gle da la ca 300, su di ja: Ra doj ~i} (In |i ja). Stre lac San ko vi} u 10. mi nu tu. @u ti kar ton: Ili} (Tek sti lac). TEK STI LAC: Ig wa to vi} 8, Ko zo mo ra 6, Kr {i} 7, Ma ki} 6 (Ste va no vi} 6), Dok ni} 7, Kr znar 7, Ka u rin 6 (Be le ti} 6), Ili} 6, Pe ru ni ~i} 6, Je` 6 (Vu ko vi} 7), Triv ko vi} 6. SLO GA: Jor gi} 7, Su vaj xi} 6, Kra go vi} 7, Mi qa no vi} 7, Sta no jev 7, San ko vi} 8, Si la |i 7 (Ko bi la rov 7), To mi} 8, Po pin 7 (Ek me ~i}), Zu ki} 8, Uze lac 7.

Na go sto va wu u Oxa ci ma Te me rin ci su za be le `i li tre }u po be du ovog pro le }a. Od lu ~u ju }i mo me nat zbio se u 10. mi nu tu ka da je San ko vi} is ko ri stio ne smo tre nost do ma }e od bra ne i ma ti rao gol ma na Ig wa to vi }a. Slo ga je na kon po stig nu tog po got ka ima la jo{ dve pri li ke ko je ni je us pe la da is ko ri sti, za hva qu ju }i od li~ nim in ter ven ci ja ma mla dog Mi lo {a Ig wa to vi }a. Po lo vi nom pr vog de la igre Tek sti lac je imao pr vu pra vu pri li ku, ali je o{tar uda rac Pe ru ni ~i }a za vr {io po red go la gol ma na Jor gi }a. Ide al nu {an su Te me rin ci su ima li u 33. mi nu tu, ka da je uda rac Si la |i ja sa gol li ni je iz blo ki rao Alek san dar Kr {i}. Na po ~et ku dru gog po lu vre me na tre ner do ma }ih Si ma Po du na vac uveo je dvo ji cu no vi fud ba le ra ko ji su une li `i vost u igru. Do ma }i tim je imao te ren sku ini ci ja ti vu i u 66. mi nu tu Ka u rin je pro koc kao ide al nu {an su. Pri li ku utak mi ce imao je Po pin u 75. mi nu tu, ali je we gov uda rac za vr {io vi so ko pre ko go la do ma }eg gol ma na. S. Jo vin

OFK Ki kin da Pa li} 0:1 (0:0) KI KIN DA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 300, su di ja: Pan to vi} (Ru ma). Stre lac: Trip ko vi} u 91. mi nu tu. @u ti kar to ni: Cvi ja no vi} i Plav {i} (OFK Ki kin da), a Ho xi}, Ja go di}, Pan te li} i Trip ko vi} (Pa li}). Cr ve ni kar ton: Ge ci} u 87. mi nu tu (OFK Ki kin da). OFK KI KIN DA: Haj ro vi} 8, Cvi ja no vi} 6 (Kre so ja 6), Ba bi} 6 (Bo dro `i}), Cr no mar ko vi} 6, Ku bu ro vi} 6, Plav {i} 6, Ste pan ~ev 6, Spa hi} 7, Ge ci} 6, Cvi jan 6 (Ba ji}), Ma li no vi} 7. PA LI]: Jo va no vi} 7, Ho xi} 6, Ro di} 6, Plav {i} 7, Kli su ra 6, Sa la ti} 6, Ne deq ko vi} 6 (Pr {i} 6), Zlat ko vi} 6 (Trip ko vi}), Ja go di} 7, Pan te li} 6, Pa vlo vi} 6. Go sti iz Ki kin de no se tri ve li ka bo da. Je di ni gol po sti gao je re zer vi sta Trip ko vi} ko ji je u{ao u igru 85. mi nu tu. Do su |en je slo bo dan uda rac za go ste sa 30 me te ra, za spa la je do ma }a od bra na i Trip ko vi} je sa 5-6 me ta ra sa vla dao gol ma na Haj ro vi }a. Pre ovog po got ka go sti ju su di ja je pro pu stio pri li ku da za OFK Ki kin du do su di kla si ~an pe nal. U gu `vi pred go lom Pa li }a obo ren je do ma }i na pa da~. Od 87. mi nu ta zbog dru gog `u tog kar to na igru je mo rao da na pu sti pr vi stre lac Ki kin de Ge ci}. U pr vom de lu igre ve tar je bio sa ve znik go stu ju }e eki pe, pa je ta ko do ma }i gol man Haj ro vi} imao do sta po sla. U 20. mi nu tu pre~ ka je spa si la do ma }i na, a u 43. mi nu tu Spa si} je spre ~io po go dak. M. Se ku li}

Ve ter nik Vi skol - Ce ment 0:0 VE TER NIK: FC Ve ter nik, gle da la ca 200, su di ja: Pa {tar (Su bo ti ca). @u ti kar to ni: Ili}, Bur sa}, Mi li }e vi} (Ce ment). Cr ve ni kar ton: Mi li }e vi} (Ce ment). VE TER NIK: Kne `e vi}, Be ~e li} 7, Bje la jac 7, Mi ja i lo vi} 7, Se dlar 7, @i gi} 7 (Sta ki}), Vu ka qe vi} 8, Ki ti} 7 (Ja na} ko vi}), Erak 7, Ba bi} 7, Mi jin 7. CE MENT: Su ba {i} 8, Bur sa} 7, ^o vi} 7, Ra do ja 7, Mi lo vi} 7, \e ri} 7, Ki{ 7, Mi li }e vi} 6, Ili} 7 (Gr ko vi} 7), De sni ca 7 (Xa ri} 7), Ka li nov 6 (Ga {pa re vi}). Ni su Ve ter ni ~ar ni i po red op sa de go la od li~ nog Su ba {i }a us -

Ve ter nik Vi skol - Ce ment 0:0 Tek sti lac Ites - Slo ga 0:1 Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (NP) 1:0 Ki kin da - Pa li} 0:1 Mla dost (BJ) - Vr {ac 1:1 ^SK Pi va ra - Do li na 2:0 Da nas Sen ta - Du nav (15.30) Za dru gar - Rad ni~ ki ([) (15.30) 1. Rad n. (NP) 18 2. ^SK Pi va ra18 3. Slo ga (T) 18 4. Rad n. ([) 17 5. Ce ment 18 6. Pa li} 18 7. Du nav 17 8. B. To po la 18 9. Mla dost 18 10. Tek sti lac 18 11. Sen ta 17 12. Do li na 18 13. Ki kin da 18 14. Ve ter nik 18 15. Za dru gar 17 16. Vr {ac 18

10 11 9 8 8 7 7 7 6 6 6 6 6 5 5 5

7 1 4 3 2 7 4 5 4 6 6 5 3 7 3 8 5 7 5 7 4 7 3 9 3 9 5 8 1 11 1 12

27.12 25:13 20:18 19:14 20:18 24:17 20:20 13:15 20:17 17:18 20:23 20:27 20:29 24:22 21:33 12:26

37 37 29 28 28 27 24 24 23 23 22 21 21 20 16 16

U sle de }em ko lu (7/8. apri la) sa sta ju se: ^SK Pi va ra - Ve ter nik Vi skol, Do li na - Mla dost (BJ), Vr {ac - Za dru gar, Rad ni~ ki ([) - Ki kin da, Pa li} Sen ta, Du nav - Ba~ ka To po la, Rad ni~ ki (NP) - Tek sti lac Ites, Slo ga - Ce ment.

pe li da na |u put ka mre `i. Gra nit na od bra na Be o ~i na ca je u po je di nim tre nu ci ma ima la i pu no sre }e, jer su na kon uda ra ca @i gi }a i Ba bi }a od bran be ni igra ~i iz bi ja li lop tu sa sa me gol li ni je. Pro sto su se do ma }i na pa da ~i utr ki va li ko }e iz ide al nih si tu a ci ja da raz i gra fe no me nal nog Su ba {i }a. Re |a le su se {an se kao na tra ci u ko ji ma su bi li @i gi}, Vu ka qe vi}, Ba bi}, Mi jin i Se dlar. Na kon utak mi ce do ma }i su upu ti li `al bu na su |e we Bo ja na Pa {ta ra, ko ji je iz sa mo we mu zna nih raz lo ga po ni {tio gol @i gi }a u 72. mi nu tu, a u na dok na di vre me na ni je svi rao o~i gle dan pe nal, ka da je ne ko iz od bra ne Be o ~i na ca igra wem ru kom spre ~io po go dak. M. Po po vi}

Mla dost (BJ) Vr {ac 1:1 (1:1) BA^ KI JA RAK: Sta dion Li va di ca, gle da la ca 400, su di ja: Pan du rov (Zre wa nin). Strel ci: Mu dri ni} u 33. za Mla dost, a û ki} u 20. mi nu tu za Vr {ac. @u ti kar to ni: Kan tar, Vu ka nac, Ba ji} (Mla dost), a Pje vac, Pi sme nar, Ra ni mi rov, Mo to rov, Sti ja ~i} (Vr {ac). Cr ve ni kar ton: Vu ka nac u 85. mi nu tu (Mla dost). MLA DOST: Ba ji} 7, Kan tar 7 (Ko si} 7), S. Ra ti} 7, Ba bi} 7, N. Ra ti} 7, Ra do ja 6, Ko zo mo ra 6 (Rat ko vi}), Mu dri ni} 8, Gra ho vac 6 (Iva ni}), Jo va no vi} 7, Vu ka nac 7. VR [AC: Pje vac 7, Mo to rov 6, Pi sme nar 7, Ba bi} 7, Ran kov 7, Sti ja ~i} 7, Ko we vi} 7, \u ri} 6 (An |e li}), Ra ni mi rov 6 (Mi haj lo vi}), û ki} 8, Ka lin 6 (Mi li vo jev). Naj sla bi ji ak ter utak mi ce bio je su di ja Bra ni slav Pan du rov i uz prat wu po li cij skih slu `be ni ka na pu stio je Li va di cu. Zre wa nin ski ar bi tar dra sti~ no je o{te tio do ma }i na u 3. mi nu tu, ka da je in ter ven ci ju ru kom gol ma na Pjev ca van ka zne nog pro sto ra sank ci o ni sao sa mo ù tim kar to nom iako je ~u var mre è na mer no sklo nio lop tu is pred Mu dri ni }a. Pre kr {a je za bor be ne go ste svi rao je oko ka zne nog pro sto ra pa je iz jed ne ta kve si tu a ci je Vr {ac po veo u re ì ji no vaj li je Bo ja na û ki }a sa 17 me ta ra. Ja ra ~a ni su iz jed na ~i li pre ko Mi lo {a Mu dri ni }a i sta vi li ta~ ku na re a li za tor ski post od 303 mi nu ta. Naj bo qi stre lac Mla do sti pri zem nim udar cem kru ni sao je asi sten ci ju Vu kan ca. M. Me ni }a nin

Voj vo |an ska li ga Za pad Po let (S) - Mla dost (BP) 0:0, Sta ni {i} - Ju go vi} 2:2, Omla di nac - Cr ve na zve zda 0:0, Obi li} - Bo rac (NS) 0:0, Rad ni~ ki (SM) - Pr vi maj 0:0.

Voj vo |an ska li ga Is tok Bu du} nost (SC) - Pro le ter 3:2, AFK - Ko lo ni ja 1:3, Obi li} - Voj vo di na (NM) 0:0, Ko za ra - Ba~ ka 1901 1:1, Di na mo (P) - Bo rac (S) 7:1.

c m y

dnevnik

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS VE ^E RAS DO ^E KU JE HE MO FARM [TA DU

Rat ni~ ki do pr ve po be de Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ve ~e ras (20 ~a so va) u ma loj sa li Spen sa, ugo sti }e eki pu He mo farm [ta de. Da kle, No vo sa |a ni }e se i u tre }em ko lu Agro `iv su per li ge bo ri ti s u~e sni kom Ja dran ske li ge. Me |u tim, ni je dan ni dru gi sa stav, ni su ose ti li slast po be de u pr va dva ko la, ma da su cr ve no - be li bi li bli zu tri jum fa u du e lu s kra gu je va~ kim Rad ni~ kim. Tre ner no vo sad skog su per li ga {a Si ni {a Ma ti} is ta kao je

sre }a ni je ba{ sa ve znik, jer ima mo zdrav stve nih pro ble ma. Ze ko vi} ni je fit i mi slim da ne }e bi ti u ti mu, a \u mi} si gur no ne }e igra ti. Ipak, pr vi stru~ wak Vo {e ne `e li da ti me pra vi ne ka kav ali bi. Na pro tiv. - U igru }e mo u}i rat ni~ ki, a ve ru jem da }e i at mos fe ra na tri bi na ma bi ti ta kva i po zi vam na vi ja ~e da nas bo dre sve vre me i da za jed no sla vi mo pr vu po be du - na gla sio je. Ma ti}. O~i gled no je da Ma ti} sva kog

SPORT

nedeqa1.april2012.

DA NAS VOJ VO DI NA NS SE ME S RAD NI^ KIM IGRA MAJ STO RI CU PO LU FI NA LA PLEJ-OFA

Ko na~ na od lu ka o fi na li sti Od lu ka o to me ko }e u ve li ko fi na le, Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca ili Voj vo di na NS se me, pa {}e da nas. Du ga i kva li tet na se ri ja po lu fi na la plej-ofa iz me |u No vo sa |a na i Kra gu jev ~a na slu ti la je da }e se pr vi fi na li sta zna ti po sle maj sto ri ce ko ju su cr ve no-be li obez be di li te snom po be dom u ~e tvr tom su sre tu. Od ~e ti ri od i gra ne utak mi ce, tri su re {e ne po sle pet, a sa mo jed na po sle ~e ti ri se ta, sve su bi le ne iz ve sne i mo gle su vr lo la ko da ima ju i dru ga ~i je is ho de. Sve to na go ve {ta va da bi i u pe tom me ~u u ha li „Je ze ro“ mo gao da pad ne jo{ je dan ma ra ton, jo{ jed na bor ba od pr vog do po sled weg po e na. Ne ma sum we da }e o po bed ni ku od lu ~i ti ni jan se i da }e u fi na le spret ni ji, sre} ni ji, mir ni ji, ali isto ta ko onaj ko ji je sa ~u vao vi {e sna ge kroz do sa da {wu se ri ju. - Dru ga utak mi ca u No vom Sa du je bi la iz u zet no te {ka, igra li smo pod ve li kim pri ti skom, jer po prav nog ni je bi lo. Na rav no, na gre {ke nas je na ve la i iz u zet no do bra igra Rad ni~ kog. Ni je bi lo te~ ne igre, ali je pre su dio voq ni mo me nat – osvr nuo se na pret hod ni duel tre ner Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti} i na sta vio - Ne ma sum we da }e o po bed ni ku pe te utak mi ce od lu ~i ti ni jan se i da }e u fi na le pro }i tim ko ji je sa ~u vao vi {e sna ge kroz na por nu se ri ju od ~e ti ri du e la. Mo `da je ovo pri li ka da bu de mo ras te re }e ni ji. Igra mo `e i mo ra da se po pra vi, da bu de kva li tet ni ja u svim ele men ti ma. Tre ba da bu de mo ma lo mir ni ji i kon cen tri sa ni ji, po -

Ge ri} i Ivo vi} u blo ku ~e ka ju Ne me ta

seb no u za vr {ni ca ma, da ma we gre {i mo. Rad ni~ ki igra ja ko do bro, ali ima mo kva li tet, ima mo i do bra re {e wa na klu pi, te sve to mo ra mo mak si mal no da is ko ri sti mo. Pla sman u fi na le je do voq no ve li ki mo tiv za sve nas, a ve ru jem da }e i pu bli ke bi ti do sta, ta ko da }e si gur no i to do dat no mo ti vi sa ti i ri va la i nas. Dra` ovog po lu fi na la je

upra vo to {to se do po sled weg po e na ne zna ko }e po be di ti. Do sa da je bi lo pu no le pih po e na, ali i po ~et ni~ kih gre {a ka, {to je vaq da i o~e ki va no u ova ko te {kim i va `nim me ~e vi ma – is ta kao je Sa la ti}. Slo `io se s wim i tre ner Rad ni~ kog De jan Ma ti}. - Sko ro sve do sa da {we me ~e ve od lu ~i va li su poen ili dva.

Ko je bo qe otvo rio set, na pra vio pred nost, imao je vi {e {an se. Mo `da je na {a bla ga pred nost to {to smo do ma }i ni, ali to ne mo ra da zna ~i – re kao je Ma ti}. Utak mi ca Rad ni~ ki - Voj vo di na NS se me igra se da nas od 19 ~a so va, a Cr ve na zve zda i Par ti zan igra ju su tra od 18 ~a so va. M. Ri sti}

IVAN MIQ KO VI] ZA VR [IO RE PRE ZEN TA TIV NU KA RI JE RU

Ne }u se pre do mi sli ti Og wen Ku `e ta u sko ku

da Vr {~a ni ima ju iz me wen sa stav u od no su na se zo nu u Ja dran skoj li gi, ali i da su im u sa sta vu is ku sni La lo vi} i Ba ki}. - Bi }e to otvo re na utak mi ca do dao je Ma ti}. - Ona je po seb no va `na za nas, jer ve ~e ra {wi ri val nam je i kon ku rent za ~e tvr to me sto. Mo ram re }i da nam ni

ri va la do bro ana li zi ra i po zna je. - He mo farm je ostao s jed nim do brim ple jom, ali tu su ve o ma kva li tet ni Je re mi}, [u ta lo i Ba ki}. Me |u tim, na po zi ci ji cen ta ra mi smo ja ~i i to je na {a {an sa u ovom du e lu - za kqu ~io je Si ni {a Ma ti}. M. Pa vlo vi}

Se lek tor Sr bi je Igor Ko la ko vi} ob ja vio je spi sak igra ~a za kva li fi ka ci o ne me ~e ve za od la zak na Olim pi ja du i Svet sku li gu, a na we mu ni je se na {lo ime Iva na Miq ko vi }a. Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je iz ja vio je da to de fi ni tiv no zna ~i we gov opro {taj o na ci o nal nog dre sa. Po sle 14 go di na igra wa u na ci o nal noj se lek ci ji, od lu ~io je da sta vi ta~ ku na re pre zen ta tiv nu ka ri je ru. - Tre nut no su mi pri o ri tet ne ke pri vat ne stva ri i to mi je is pred re pre zen ta tiv nih ak ci ja. I to ne sa mo pr ve dve ko je sle de, Svet ska li ga i kva li fi ka ci je za Olim pij ske igre u Lon do nu. Ovo je de fi ni ti van kraj. Utak mi ca i po sled wi poen ko ji sam na pra vio na Svet skom ku pu u Ja pa nu, pro tiv Ame ri ka na ca, bio je i po sled wi u re pre zen ta tiv nom dre su”, iz ja vio je 32-go di {wi Miq ko vi}. On je sa op {tio da ne ma {an se da se pre do mi sli i po ja vi na

Jovo Pu dar od bra nio ti tu lu Srp ski bok ser Jo vo Pu dar od bra nio je PA BA ti tu lu u te {koj ka te go ri ji, po {to je u Be o gra du na po e ne po be dio Bra zil ca Mar se la Lu i sa Na si men ta. Su dij ska od lu ka je bi la jed no gla sna, a do {la je po sle od li~ nog me ~a obo ji ce bok se ra. Ipak, Pu dar je bio bo qi to kom svih run di, zbog ~e ga je na kra ju od neo za slu `e nu po be du. Pu da ru je to bi la 28. po be da u pro fe si o nal noj ka ri je ri i ta ko je oti {ao ko rak na pred ka to me da u sko ri joj bu du} no sti do bi je pri li ku da se bo ri za ti tu lu svet skog {am pi o na u ver zi ji VBA.

Ivan Miqkovi}

olim pij skom tur ni ru, uko li ko Sr bi ja iz bo ri me sto na tur ni ru u Bu gar skoj u ma ju. - To se ne }e do go di ti. Bi lo bi ne ko rekt no da ne ko od mla dih igra ~a na dva tak mi ~e wa obez be di od la zak u Lon don, pa da mu ja ka sni je uzmem me sto. Ovo je mo ja ko na~ na od lu ka - is ta kao je Miq ko vi}, ko ji je za

na ci o nal ni tim za be le `io ukup no 272 na stu pa. Ve li ki as je jed nom re kao da }e se po vu }i ti ho, kao {to je i do {ao na ve li ku sce nu. I upra vo se to de si lo, neo ~e ki va no, sko ro kao „grom iz ve dra ne ba” sa op {tio je da je kraj. - Jed nom je do to ga mo ra lo do }i i, to svi zna ju. Se be sam uvek

mak si mal no da vao dr `av nom ti mu i znam da mi ni ko ni {ta ne za me ra. Bi lo je le po sve vre me, tak mi ~e wa, me da qa, do {lo je vre me da se po zdra vi mo”, is ta kao je sta si ti Ni {i ja, ko ji je, iz me |u osta log, osva jio olim pij sko zla to u Sid ne ju 2000. go di ne, sre br nu i bron za nu me da qu na Svet skim pr ven stvi ma (1998. i 2010), dva zla ta (2001. i 2011) i tri bron ze (1999, 2005. i 2007) na Evrop skim {am pi o na ti ma. Miq ko vi} je sa ve li kim uspe hom na stu pao u svim klu bo vi ma za ko je je igrao - Par ti za nu, Lu beu, Ro mi, Olim pi ja ko su, i sa da Fe ner bah ~eu. Re kao je da }e jo{ ne ko li ko go di na tra ja ti we go va klup ska ka ri je ra, a on da }e se naj ve ro vat ni je po sve ti ti ne kom dru gom po slu, ko ji ni je ve zan za od boj ku, i po ku {a ti da i u toj sfe ri po stig ne do bre re zul ta te. - Jo{ ne ko li ko go di na, pa sta vqam ta~ ku i na klup sku ka ri je ru. A po sle to ga - vi de }e mo - is ta kao je Miq ko vi}, „in sti tu ci ja” sa bro jem 14 na dre su.

DA NAS NA PO PO VI CI SAL CA NO MTB KUP - TRO FEJ NO VOG SA DA

U igri i bo do vi za Lon don Me |u na rod na tr ka u pla nin skom bi ci kli zmu Sal ca no MTB kup 2012 - Tro fej No vog Sa da odr à }e se da nas na Po po vi ci. Ovo je tre }a po re du tr ka Sal ca no Ku pa, a vo zi ih se 13 u ~e ti ri dr à ve (BiH, Tur ska, Cr na Go ra i Sr bi ja). Nad me ta }e se u 12 tak mi ~ar skih ka te go ri ja. Tr ka za mla |e ka te go ri je star tu je u 11, dok }e ona glav na za se ni or ske i ju ni or ske ka te go ri je kre nu ti u 14 ~a so va. Vo zi se na kru `noj {um skoj sta zi du ì ne 5.410 me ta ra sa ukup nim pe wa wem od 272 me ta ra. Tr ka je dru ge ka te go ri je za se ni o re i se ni or ke i po bed ni ku do no si 30 olim pij skih bo do va, {to zna ~i da

je kva li fi ka ci o na za Igre u Lon do nu. Ne ma wa Vajs pred sed nik BK No vi Sad i di rek tor tr ke re kao je da se o~e ku je oko 200 tak mi ~a ra iz 15 ze ma qa. - Na Po po vi ci }e na stu pi ti do sta vo za ~a iz na {e ze mqe, jer }e se tr ka bo do va ti za Li gu Sr bi je. Ova tr ka je i jed na od kva li fi ka ci o nih za Olim pij ske igre u Lon do nu, ta ko da }e na stu pi ti svi na {i re pre - Bojan \ur|i} zen ta tiv ci, kao i oni iz ze ma qa u se pla si ra ti na Olim pij ske igre. okru `e wu. Kva li fi ka ci je za Na {a re pre zen ta ci ja tre nut no za Lon don tra ju do 23. ma ja ove go di - u zi ma 27. me sto na toj li sti - re ne. Pr ve 24 na ci je sa rang-li ste }e kao je Vajs. G. Ma le no vi}

SPORT

nedeqa1 . april2012.

dnevnik

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE SPREM NO O^E KU JE KVA LI FI KA CI O NI TUR NIR ZA OI

Poq ska te ì ri val od [pa ni je Re pre zen ta ci ja Sr bi je vred no se u Ali kan teu pri pre ma za kva li fi ci o ni tur nir za od la zak na Olim pij ske igre. Ne kom ple tan tim Sr bi je u su bo tu uju tru od ra dio je tre ning u dvo ra ni „Flo ri da ba bel”, ko ja je uda qe na po la sa ta od ho te la. - „Ima mo sve uslo ve da spro ve de mo sve {to smo za mi sli li do po ~et ka tur ni ra. U ne de qu uju tru ne }e mo tre ni ra ti, igra ~i }e sa mo i}i u te re ta nu i na ba zen. ê ka mo da nam se pri kqu ~e Alem To ski}, Ni ko la Ma noj lo vi} i Pe tar Ne na di} i Ivan Stan ko vi}. Za sa da je naj va `ni je da su svi igra ~i zdra vi”, is ta kao je di rek tor re pre zen ta ci je Vla di ca Spa so je vi}. Ka pi ten „or lo va” Mo mir Ili} is ti ~e da se eki pa opet oku pi la po sle ve li kog uspe ha na Evrop skom pr ven stvu sa è qom da za be le ì jo{ je dan do bar re zul tat. - Po sle du èg vre me na smo opet za jed no. Ni smo is ko ri sti li po zi tiv nu at mos fe ru po sle EP da uì va mo. Le po je {to smo svi za jed no ov de u ovom pre div nom me stu, vre me je sjaj no i na dam se da }e nas sve to po slu ì ti da ostva ri mo sle de }i za cr ta ni ciq, a to je pla sman na Olim pi ja du - is ta kao je Ili}. Dva me se ca po sle osva ja wa sre bra Ili} je su mi rao uti ske. - Bi lo je ja ko te {ko. Po sle to li ko ne pro spa va nih no }i, na po ra, svi smo è le li me da qu, ima li za jed ni~ ki ciq - da na pra vi mo ne {to na EP. Us pe li smo u to me. Pre lep je ose }aj ka da uì va mo u to me. Stvo ri li smo po bed ni~ ki duh, i na sta vqa mo da qe da ra di -

Mo mir Ili} mo. Na{ naj ve }i kva li tet je to za jed ni {tvo. Tre ba da osta ne mo na tom ko lo se ku - re kao je ka pi ten Sr bi je. On is ti ~e da ~e ka ve o ma te àk za da tak na tur ni ru u Ali kan teu, gde }e pr ve dve eki pe obez be di ti vi zu za Lon don. Kva li fi ka ci o na gru pa u ko joj Sr bi ja igra sa do ma }i nom [pa ni jom, Poq skom i Al ì rom je naj te à. - Te {ko je go vo ri ti o pro tiv ni ci ma, jer do ma }in, kao jed na od na kva li tet ni jih eki pa je fa vo rit. Sa dru ge stra ne, ni smo ima li

sre }e pri li kom `re ba. I Poq ska je do sta ja ka. Bi }e nam te {ko, ne è lim da se à lim, ali je ta ko. Mo ra mo u oba du e la da u|e mo mak si mal no, da raz mi {qa ti o po be da ma, da za dr à i mo po bed ni~ ki men ta li tet. Zna mo da nas o~e ku je te àk po sao, ali se na dam i svi ma nam je è qa da iz bo ri mo pla sman na Olim pij ske igre. Ili} sma tra da }e duel sa Po qa ci ma bi ti te ì od me ~a sa [pa ni jom. - Po zna ju }i ka rak ter mo jih sa i gra ~a, mi slim da }e mo od i gra ti

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

Slat ki bo do vi Cr ven ~a na Cr ven ka - Voj vo di na 29:28 (14:13) CR VEN KA: Dvo ra na Slo bo dan î le Mi {ko vi}, gle da la ca oko 500, su di je: Mo {o rin ski (Zre wa nin) i Pan xi} (No vi Sad). Sed mer ci: Cr ven ka 2 (1), a Voj vo di na 7 (6), is kqu ~e wa: Cr ven ka 10, a Voj vo di na 10 mi nu ta. CR VEN KA: Pe ro vi}, @e ga rac, Ra do wi}, Jo lo vi} 4, Sla vu qi ca, Ra ~i} 2, Gu gle ta, Ko va ~e vi}, \u ro vi} 4, Ma noj lo vi}, Pro le 8, Gru ji ~i}, Vi tas (18 od bra na), Mi li} 1, Hol pert 8, Stan ko vi} 2. VOJ VO DI NA: Ar se ni}, Ra do sa vqe vi} 3, Vu ko vi} 2, Po pov 6, M. Ra di {i}, Ba ri {i} 6, Ve se li nov, Stje pa no vi}, Aba xi} (16 od bra na), Su xum 7, Dam wa no vi}, B. Ra di {i}, ûp ko vi} 1, \u ri}, Ma ri ja nac 2, Mi lo {e vi}. Cr ven ~a ni su ostva ri li pod vig. Po be di li su dru go pla si ra ni eki pu Voj vo di ne i znat no po ve }a li svo je {an se za op sta nak u elit nom dru {tvu. Bio je to su sret sa dva pot pu no raz li ~i ta po lu vre me na. Ako je pr vo li ~i lo na uspa van ku, jer se sti cao uti sak da se ni po bed nik ni po ra è ni ne }e mno go ozno ji ti, dru go je bi lo pot pu no obr nu to, po -

seb no od 35. mi nu ta ka da su do ma }i ni ima li u dva na vra ta pred nost od po ~e ti ri go la (18:14 ili 19:15). U tom tre nut ku je iz gle da lo da }e dra go ce ni bo do vi bi ti osvo je ni u jed noj pot pu no mir noj utak mi ci. Usle dio je me |u tim ve o ma sna àn pri ti sak No vo sa |a na i oni u 45. mi nu tu go lom Vu ko vi }a sti gli do iz jed na ~e wa (23:23). Ta da do la zi do pra ve dra me. U ~e ti ri na vra ta igra ~i Voj - Jo èf Hol pert vo di ne bi li su u pri li ci i da po - sle de na iz me ni~ ni go lo vi, da bi ve du, ali u pe ri o du od 45. do 52. mi kod re zul ta ta 28:28, 32 se kun de pre nu ta re zul tat se ni je me wao, u pr - kra ja tre ner go sti ju ]ir ko vi} za vom re du za slu gom gol ma na Jo vi ce tra ìo tajm aut u na di da }e u sle Vi ta sa, ko ji se raz bra nio i bio de }em na pa du we go vi igra ~i po ne sa vla div. U me |u vre me nu i do - sti }i gol i obez be di ti bar ne re ma }i ni su us pe li da pro me ne re {en re zul tat. Ni su us pe li i 15 se zul tat, da bi to ko na~ no u~i nio kun di pre kra ja Hol pert iz te {ke De jan Pro le go lom za no vo vo| si tu a ci je obez be dio tri jumf svo stvo (24:23) u 53. mi nu tu. Po tom joj eki pi. T. Jo vo vi}

do bru uta mi cu pro tiv do ma }i na. Mi slim da }e naj te ì bi ti duel sa Poq skom, i zbog zna ~a ja i zbog dru gih stva ri. - re kao je Ili}, na po mi wu }i da po sle ostva re nih sno va o evrop skoj me da qi, Sr bi ja i da qe sa wa, ovog pu ta o Lon do nu i na da se da }e ostva ri ti i taj ciq. Sr bi ja }e pr vog da na tak mi ~e wa u Ali kan teu, 6. apri la, igra ti sa [pa ni jom, dan ka sni je od me ri }e sna ge sa Poq skom, dok je po sled wi na ras po re du duel sa Al ì rom. Ê TVRT FI NAL NI SU SRE TI EVRO LI GE

CSKA i Olim pi ja kos na faj nal fo ru Po b e d om u ~e t vr tom me ~u u Bil ba ou 73:71 (15:21, 13:18, 19:17, 24:17) CSKA se pla si rao na faj nal for Evro li ge ko {ar ka {a. Za raz li ku od tre }eg me ~a ka da je Bil bao us peo da pred svo jim na vi ja ~i ma zbu ni pro tiv ni ka, ovo ga pu ta mo skov ski tim po ~eo je kon cen tri sa no, pre sve ga u od bra ni. Pla sman na faj nal for iz bo ri li su i ko {ar ka {i Olim pi ja ko sa ko ji su kao do ma }i ni sa vla da li Mon te pa ski iz Si je ne 76:69 (21:21, 17:18, 16:16, 22:14) i ta ko ovaj dvo boj za vr {i li sko rom 3:1. Pla s man u za v r { ni krug obez be di la je ra ni je Bar se lo na, a ~e tvr ti u~e snik bi }e po znat po sle maj sto ri ce u Ati ni gde se sa sta ju Pa na te na i kos Ma ka bi, a u tom me~u je rezultat nere{en 2:2.

PR VEN STVO SR BI JE ZA @E NE

Po ~i we ras plet De ve to ko lo na èn skom pr ven stvu Sr bi je ko je se igra u Ka }u u mo te lu „Omo ri ka“ do ne lo je dva ve le maj stor ska su sre ta: Mak si mo vi} - ô lu {ki na i Ma na ko va - Sto ja no vi}. Tre }i su sret iz me |u Ane Ben de ra} i Ma ri je Ra ki} je po va `no sti bio iz nad go re po me nu tih jer je od lu ~i vao, osim o vr hu ta be le, i o dru goj ve le maj stor skoj nor mi za Ra ki }e vu. Ana Ben de ra} je is ko ri sti la psi ho lo {ku op te re }e nost Ma ri je, sjaj no je igra la, to po vi ma vr {i la pri ti sak po a-li ni ji, a ka da je za vr {e no „~i {}e we“ da mi nog kri la ostao je be li b-pe {ak slo bo dan. Ta ko Ma ri ja ni je us pe la, ali je i da qe u naj u èm kru gu za na slov pr va ka. Mak si mo vi} i ô qu {ki na su to kom ~i ta ve par ti je po ku {a va le tak ti~ kim pret wa ma da nad mu dre jed na dru gu {to je be loj i us pe lo da u za vr {ni ci osta ne sa pe {a kom vi {e uz isto boj ne lov ce. Me |u tim, cr ni mo narh se u cen tru ta ble is pre ~io we go vom na pre do va wu i za slu è ni re mi. Bur na je par ti ja bi la i iz me |u Ma na ko ve i Sto ja no vi }e ve. Ka da se ume {ao obo stra ni cajt not cr na je u neo d bra wi vom na pa du ogo li la be log kra qa i sa da mom pro tiv dva pa siv na to pa u ne ko li ko na vra ta je mo gla dvo po te znom kom bi na ci jom da ma ti ra be lu. Ipak, je na kra ju us pe la da osvo ji jed nog to pa pa se Ma na ko va pre da la. Na da na {wem pro gra mu su bi la i dva omla din ska der bi ja. Po sled we su osta le na sce ni ovog bur nog ko la. Na ro ~i to je le pa bi la par ti ja Eri} – Pa ni}. Ni je se ustru ~a va la Ana sta si ja da na pad ne pro {lo go di {wu {am pi on ku Sr bi je. î ni lo se da }e na kra ju Eri }e va mo ra ti da dr ì re mi ve ~i tim {a hom ali je ipak pro na {la ni ma lo lak put do po -

be de. Oso ko qe na pret hod nim re zul ta ti ma Kse ni ja To min je for si ra la jed na ku za vr {ni cu pro tiv Bog da ne Nov ko vi} i - pre for si ra la. Su sret \u ki} - Dr qe vi} br zo je za vr {en re mi jem iako ni je ja sno zbog ~e ga Dr qe vi }e va ni je po ku {a la da is ko ri sti sla bu for mu \u ki }e ve i even tu al nom po be dom ove ri vi sok pla sman po go to vo, ka ko se ka sni je is po sta vi lo, zbog po ra za Ra ki }e ve da joj se pri dru ì na pr vom me stu. Re zul ta ti 9. ko la: Ben de ra} Ra ki} 1:0, Mak si mo vi} - ô lu {ki na re mi, Non ko vi} – To min 1:0, \u ki} - Dr qe vi} re mi, Ma na ko va - Sto ja no vi} 0:1, Eri} Pa ni} 1:0. Pla sman: 1. Ra ki} 6,5, 2-3 Dr qe vi}, Eri} 6, 4-6. Mak si mo vi}, Sto ja no vi}, Ma na ko va 5,5, 7. Ben de ra} 4,5, 8. ô lu {ki na 3, 5, 9-10 . 10. \u ki}, Pa ni} 3, 11-12. To min, Non ko vi} 2,5 poen. Ne ka nam ~i ta o ci ne za me re {to da nas opet da je mo jed nu par ti ju mla de Kse ni je To min. Ona je to i za slu ì la igrom na ovom tur ni ru. U su sre ti ma sa ja ~im igra ~i ma u po sled wa ~e ti ri ko la, ka da se oslo bo di la tre me i stra ho po {to va wa pre ma ri val ka ma, po ~e li su da se ni ù i po e ni. Iako sa mo na ci o nal ni maj stor (ta ti tu la joj je pri pa la kao omla din skom {am pi o nu Sr bi je) u su sre ti ma sa Ma ri jom Ra ki} i ve le maj sto ri ma ô lu {ki nom, Anom Ben de ra} i Su za nom Mak si mo vi} pri ka za la je svoj ne spor ni ta le nat a [a hov ski sa vez Sr bi je mo ra u bu du} no sti ozbiq no da ra ~u na na wu. Evo {ta smo po sle we nog pe tog po ra za za be le ì li na ovim stra ni ca ma: - Mla |a na Kse ni ja sto i~ ki pod no si sud bi nu i na daj mo se da }e joj ovo ne pri jat no is ku stvo po mo }i jer jed na {a hov ska iz re ka ka è: „Na po ra zi ma se u~i“. B. D.

SED MI ME MO RI JAL „LA ZAR STOJ [I]“ U BE ^E JU

Ka ra nu pe har Tra di ci o nal ni, sed mi po re du, Me mo ri jal „La zar Stoj {i}“ u or ga ni za ci ji Pli va~ kog klu ba Be ~ej oku pio je 388 tak mi ~a ra, 225 u mu {koj i 163 u `en skoj kon ku ren ci ji, iz 21 klu ba. S ob zi rom da su u~e {}e uze li go sti iz ru mun skog Te mi {va ra i ma |ar skog Sek sar da, pli va~ ki mi ting kraj Ti se imao je me |u na rod ni ka rak ter. Pred sed ni ca klu ba do ma }i na Edit Far ka{ po de li la je pre gr{t me da qa, a je di ni me mo ri jal ni pe har uru ~i la je pli va ~u „11. april“ iz Be o gra da Pe tru Ka ra nu, ko ji je u vre me nu 1:10,09 bio naj br `i u me mo ri jal noj tr -

ci na 100 me ta ra pr sno. Mla |i, ro |e ni 1997. go di ne i ka sni je, pli va li su svim sti lo vi ma na de o ni ci od 50 me ta ra, a sta ri ji na du plo du òj sta zi, uz na po me nu da je je dan tak mi ~ar mo gao da pli va sa mo u dve tr ke. Po red za do voq stva {to su ugo sti li to li ki broj tak mi ~a ra, wi ho vih tre ne ra i mno ge ro di te qe, u Pli va~ kom klu bu Be ~ej su za do voq ni i zbog to ga {to su wi ho vi ~la no vi u kon ku ren ci ji de vet {ta fe ta osvo ji li pr vo me sto s vre me nom 4:02,17 u atrak tiv noj di sci pli ni – {ta fe ta 8 h 50 me ta ra u ko joj su ~la no vi bi li ~e ti ri pli va ~i ce Re ka Ka ra, Zi ta Se ke, Ma ri ja na Ste fa no vi} i Bi qa na Bo ì} i isto to li ko pli va ~a ôn gor Ha sno {i, Se ba sti jan Sa bo, Ta ma{ Far ka{ i Aron în ko vi} raz li ~i te uz ra sne do bi. Na kra ju is tak ni mo da je naj vi {e tak mi ~a ra imao PK No vi Sad. V. Jan kov

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok – BAJ MOK: Rad ni~ ki – Je din stvo (BK), ZRE WA NIN: Rad ni~ ki – Je din stvo, PA ^IR: Ba~ ka – Slo bo da (NK). Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad – NO VI SAD: In deks – Slo ga (E) (10 ~a so va), STA RA PA ZO VA: Je din stvo – Bu du} nost (M), TU RI JA: Mla dost – Ba~ ka (BP). Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da – NO VI SAD: Ka bel – Bo rac ([) (10 ~a so va), BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska – Sla vi ja, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac – Sla vi ja (Piv.),

BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad – Pe tro va ra din. Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da SU SEK: Par ti zann - Fru {ko go rac, TE ME RIN: TSK - Pro le ter, LE DIN CI: Vi no grad Ba~ ka, FU TOG: Fu tog - Cre mac, SI RIG: Si rig - Ta tra, ^E NEJ: ^e nej - Di na mo. Sve utak mi ce po ~i wu u 15.30 sa ti.

Dru ga mu {ka li ga - se ver ^O KA: ^o ka - Spar tak MT (15), RU MA: Ru ma - Cr ven ka (19). @en ska A li ga (plej of) BE O GRAD: Par ti zan Ga le ni ka - He mo farm [ta da (20), @en ska B li ga - BE O GRAD: Ra di voj Ko ra} MT - Sr bo bran Re a hem (16.15), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - Si vac (17).

Ko {ar ka

Od boj ka

Agro `iv mu {ka Su per li ga NO VI SAD: Voj vo di na Sr bi ja gas - He mo farm [ta da (20), BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda (18), Me ga Vi zu ra Rad ni~ ki (KG) (17.30), Par ti zan MTS - Rad ni~ ki FMP (17). Pr va B mu {ka li ga - BE O GRAD: Be o vuk 72 - Kon stan tin (20).

Pr va `en ska li ga - ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - La za re vac (20). Pr va mu {ka li ga - NO VI SAD: No vi Sad - VGSK (16), BE O GRAD: Ste ri ja - Du nav vo lej (17). Dru ga `en ska li ga - se ver VR BAS: Ba~ ki zmaj - Ru ma (15), SREM SKA MI TRO VI CA:

Pr vi tem po - Ki 0230 (17). Dru ga mu {ka li ga - se ver FU TOG: RFU - Voj vo di na NS se me 2 (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - TU RI JA: Tu ri ja No vi Sad 2 (19), NO VI SAD: Va ra din BMG 2 - @a baq (15). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - VR BAS: Vr bas Mla dost (BP) (12.30). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem - SREM SKA MI TRO VI CA: Pr vi tem po 2 - Srem 2 (17), Ra din ci - Maks (14), NO VI BA NOV CI: Omla di nac Du nav (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - VR [AC: Rad ni~ ki Ba nat (12.45), KLEK: Klek 2 Ko ral (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - BE ÊJ: Be ~ej -

Spar tak 2 (11), VR BAS: Vr bas Mla dost (T) (17), BA^ KA PA LAN KA: Mer kur - Ki kin da (15.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Ba nat - VR [AC: Ba nat Pro le ter (16), PAN ^E VO: Gor wi grad - Rad ni~ ki (13).

Ru ko met Pr va li ga (m) - ZRE WA NIN: Pr o el ter Agro `iv - Ba ne Ra {ka (18), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - @e le zni ~ar (20). Pr va li ga (`) - OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Pr o le ter Su per pro tein (18). Dru ga li ga, se ver (m) - APA TIN: Apa tin - Me ta lac AV (19.30), RI \I CA: Dal ma ti nac - Ba nat ski Kar lo vac (19), [ID: Rad ni~ ki - Her ce go vi na (17).

Dru ga li ga, se ver (`) - BAJ MOK: Rad ni~ ki - Mla dost (18), PAN ^E VO: Pan ~e vo - Vr bas (18.30), KO VIN: Rad ni~ ki - Te me rin (18), SOM BOR: Ra van grad - Ja bu ka 95 (16), ZRE WA NIN: Le hel - Srem (16). Pr va voj vo |an ska li ga (m) BA WA KA WI @A: Obi li} Voj vo da Ste pa (16.30). Pr va voj vo |an ska li ga (`) BU DI SA VA: Mi le ti} - To po la (14), BA WA KA WI @A: Obi li} - Ja dran Li der (18.30), CRE PA JA: Cre pa ja - Ru sin (16), PAN ^E VO: Uni rea Mla dost (20).

Sto ni te nis @en ska su per li ga- NO VI SAD: No vi Sad - Voj vo di na, SPC „Voj vo di na” u 17 ~a so va.

Novosadska nedeqa1.april2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Jo van \or |e vi}” Be o grad ski fe sti val igre „Le po je uvek bi zar no” (20). po zo ri {te mla dih ma la sa la „^a rob ni ca iz Uli ce Bon `ur”„ (11).

BIoSKopI Are na: „Pa ra da” (18.10), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (18.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12, 14.15), „Ma pe tov ci” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.15, 20.20, 22.25), „Lo raks” (12.30, 14), „^e li~ na le di” (22.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30, 22.15), „^o vek na ivi ci” (22.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (20.05), „Gnev ti ta na” (16, 18, 18.05, 20.15, 22.20), „Igre gla di” (14.30, 17.15, 20, 22.45).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

V remeploV

Otvo re na je vrej ska osnov na {ko la Is pu wa va ju }i zah tev vi {ih {kol skih vla sti Ugar ske, Ma gi strat No vog Sa da je 1. apri la 1806. na re dio me snoj je vrej skoj op {ti ni da otvo ri svo ju na rod nu, ta~ ni je, osnov nu {ko lu. Ona je po ~e la rad pre {est go di na, da bi ga ubr zo pre ki nu la, jer ni je obez be |en no vac. Sa da je to u~i we no, pa je iz go di ne u go di -

hronika

c m y

nu bi lo sve vi {e u~e ni ka, da bi ih 1877. bi lo oko dve sto ti ne, sa tri u~i te qa i dve u~i te qi ce. Na stav ni je zik je bio ne ma~ ki, a ka sni je i ma |ar ski. Po ~et kom 20. ve ka sva je vrej ska de ca u gra du, oko tri sto ti ne, po ha |a la su {ko lu, a 1906. po ~e la je iz grad wa we ne no ve zgra de, u ko joj je da nas ba let ska {ko la. N. C.

Bi ci kli sti de fi lo va li gra dom Oko sto ti nu bi ci kli sta u~e stvo va lo je ju ~e u otva ra wu ovo go di {we bi ci kli sti~ ke se zo ne ve li kim de fi le om no vo sad skim uli ca ma. Bi ci kli sti su se kre ta li uli ca ma Mo de ne, @ar ka Zre wa ni na, Stra `i lov skom, Bu le va rom ca ra La za ra, Bu le va rom Oslo bo |e wa, Uli com Di mi tri ja Tu co vi }a, a ciq im je bio na pla tou Spen sa. - @e le li smo da otva ra wem se zo ne na ja vi mo bi ci kli sti~ ku tr ku ko ja }e se da nas odr `a ti

na Po po vi ci, a pred sta vqa kva li fi ka ci je za Olim pij ske igre u Lon do nu - ka `e pred sed nik bi ci kli sti~ kog klu ba „No vi Sad” Ne ma wa Vajs. - Ta tr ka tre ba da po slu `i kao uver ti ra u Evrop sko pr ven stvo u „Ma un tin baj ku„ 2015. go di ne ka da }e, na da mo se, No vi Sad do bi ti ~ast da bu de or ga ni za tor. Tu od lu ku }e do ne ti me |u na rod ni ko me sar „Uci ja” ko ji tre ba da oce ni kva li tet tak mi ~e wa, broj me di ja ko ji }e is pra ti ti do ga |aj, kao i kva li tet sta ze.

Fo to: B. Lu ~i}

On je da nas obi la zio No vi Sad da vi di da li ovaj grad mo `e da iz dr `i jed no Evrop sko pr vent stvo. Na dam se da }e mo za dve ne de qe do bi ti po tvr du da smo do bi li zva ni~ nu kan di da tu ru za 2015. go di nu

Me |u na rod na bi ci kli sti~ ka tr ka „Sal ka no MTB Kup 2012” odr `a }e se da nas na Po po vi ci. Tr ka za mla |e ka te go ri je po ~i we u 11 ~a so va, a glav no nad me ta we je u 14 ~a so va. A. Va.

S U S R E T I : OBU]AR MARKO MARKOVI]

Po kre }e kurs za spas za na ta Sta ri za na ti, ko ji su do pre ne ko li ko de ce ni ja mno gi ma bi li glav ni iz vor pri ho da, da nas po la ko od la ze u pro {lost. U No vom Sa du sve je ma we kro ja~ kih, ber ber skih, ~a sov ni ~ar skih, obu }ar skih i dru gih rad wi ko jih je ne ka da bi lo u svim de lo vi ma gra da. Za na tli je su da nas uglav nom sta ri je oso be, jer mla di naj ~e {}e ne è le da se ob u ~a va ju, a oni ko ji se od lu ~e za za nat, od la ze iz ze mqe tra è }i bo qe pla }en po sao. Ra ni je su za na te na sle |i va li po tom ci maj sto ra, {to vi {e ni je slu ~aj. Obu }ar i je dan o ret kih maj sto ra u pra vqe wu ba let skih ci pe la u gra du Mar ko Mar ko vi} od 14. go di ne ba vi se ovim po slom i ka è da mla di da nas è le da se obo ga te pre ko no }i, a „ako ste za na tli ja tre ba go di na i go di na da bi se ne {to ste klo i na u ~i lo”. -Ne kad je grad bio pun obu }ar skih rad wi i bi lo je po sla - ka è Mar ko vi}.- Sad je si tu a ci ja mno go dru ga ~i ja. Tr ì {te je pre pla vqe -

no jef ti nom i ne kva li tet nom ki ne skom ro bom, ko ju ne vre di po pra vqa ti, jer se za krat ko vre me po tro {i. Po prav ka ova kve obu }e ko {ta ne {to ma we ne go no ve ci pe le. Ali, vre me je te {ko, qu di ne ma ju nov ca, pa su pri nu |e ni da ku pu ju jef ti ni ju obu }u. Do da je da se re la tiv no do bro mo `e `i ve ti od ovog za na ta, a

za na tli ja se zna po kva li te tu, ina ~e, mu {te ri je odo {e. Ob ja {wa va da ni je pro blem kon ku ren ci ja, jer je da nas ma lo ko za in te re so van da ra di kao obu }ar i ne ma {ko le za ovaj za nat. - Ono {to je naj ve }i pro blem u ve zi sa obu }ar skim po slom je na bav ka kva li tet nog re pro ma te ri ja la. No ve ma {i ne ni su uop {te jef ti ne, a neo p hod ne su ka ko bi se i{lo u ko rak sa vre me nom. Ne ma ni {ko lo va ne rad ne sna ge, ko ja bi se upu sti la u ovaj bi znis- à li se ovaj maj stor ko ji je taj ne za na ta po ku pio od ~u ve nog no vo sad skog obu }a ra @iv ka Po po va, ko ji i u 87. go di ni po pra vqa ci pe le. Obu }a ri su ret ke za na tli je kod ko jih do la ze i tra è uslu ge i bo ga ti i si ro ma {ni. Oni bo ga ti ji do la ze da bi estet ski do te ra li svo ju obu }u, a oni ma we imu} ni da bi je spa si li od pro pa da wa. Mar ko vi} ima u pla nu da po kre ne {e sto me se~ ni kurs za obu }a re ko ji }e se odr à va ti

u Rav nom Se lu, gde se ne }e sa mo za nat iz u ~a va ti, ve} }e se ra di ti i na pro iz vod wi ba let skih ci pe la. Na taj na ~in }e mla di ma bi ti pru è na {an sa da na u ~e po sao, ali i da ra de. Osim to ga, na me ra va da otvo ri i ne ko li ko rad wi u No vom Sa du i tu za po sli one ko ji za vr {e kurs. Ta le nat i ve {ti ne da ro vi tih po je di na ca i maj stor skih ra di o ni ca i da qe, ali uz ve li ke po te {ko }e, na la ze put svo jim pro iz vo di ma do ku pa ca i jav no sti. Ne ki od wih ba ve se za na tom kao ho bi jem, dok su se dru gi od va ì li da iza be ru za nat kao po ziv i osnov ni iz vor pri ho da. Jed no je si gur no, za na tli je u Sr bi ji na po ~et ku 21. ve ka su go to vo mu zej ski pri mer ci. - Za na ti su da nas na ivi ci op stan ka i svo de se na pu ko pre ì vqa va we. Ipak, od ovog po sla se mo è ì ve ti, ali da bi ra dio, mo ra{ ga vo le ti - za kqu ~io je Mar ko Mar ko vi}. A. Jerini}

GIMNAZIJA „LAZA KOSTI]” OD OSNIVAWA NEGUJE [KOLSKO POZORI[TE

Glu mom ve za na pri ja teq stva

" ! !

', * 0 .*()+$ +,- "# '". *0", , "'- 0 4 *+$ - + * '#" + '+,",-,(& )(%","3$"! ' -$ "%- "%% * ' -+$ ( # .%#-# ( + ), & * & + , * $ &+$ +,- "# ' +& *4-' *( ' +,- "# . *()+$ +,- "# + ' +, .(& ' * ' -+$(& # 0"$& +, * $ &+$"& +,- "# & $(# ( # .%#-#- (. . "'+,",- "# .*()+$ +,- "# 2 + )*(-3 . ," + )(+ '"& (+.*,(& ' +) " "3'(+," "+,(3' " ',* %' .*() * . 3" " +,*-3'" + * '" " 2 "," "0 * ' -+$ % "# 4 * +$ " "0 ($(%'"! 0 & %# *" + & +,* 2 + +,- "* ," "'- " # ' + & +, * - "%( 0 .*1 ,$- & +, * $ &+$"! +,- "# +,- '," 2 ( "," ")%(&- '". *0", , "'- " ")%(&- '+,",-, )(%","3 $"! ' -$ - "%& +, * $ &+$ +,- "# $(# + (+,. *-#- -0 )( *1$% 4 *+$ % )- %"$ * ' -+$ $ ( " )*". , '( + $,(* +,- '," &( - $('$-*"+ ," 0 +,") ' "# ($ 0 )*"# .)*"% %# "' (*&

/// & +, * ,-

-*()

Ot ka ko je po ~e la sa ra dom, Gim na zi ja „La za Ko sti}” pu no pa `we po sve ti la je po zo ri {tu. Sva ke go di ne ova {ko la or ga ni zu je dram sku sek ci ju kroz ko ju je pro {lo mno go u~e ni ka, a 17 wih do sa da za vr {i lo je Aka de mi ju dram skih umet no sti. Tre nut no, u ovoj sek ci ji ak tiv no u~e stvu je 15 u~e ni ka svih raz re da. Pred sta ve ko je su u~e ni ci Gim na zi je pri pre ma li i iz vo di li na ra znim do ma }im i me |u na rod nim po zo ri {nim fe sti va li ma ~e sto su na gra |i va ni. Po sled wa pred sta va ko ju su u~e ni ci pri pre mi li je ko me di ja „La ri Tomp son - tra ge di ja jed ne mla do sti” po isto i me nom de lu Du {a na Ko va ~e vi }a. Pri pre me su tra ja le {est me se ci, a pred sta va je pre mi jer no iz ve de na 2. mar ta. - Tru di li smo se da pu bli ci pre ne se mo i upo zo ri mo ih na ne ke qud ske oso bi ne ko je ne pri me }u je mo ili za bo ra vqa mo na wih, a to je ono na {ta Du {an Ko va ~e vi} uka zu je u svo jim tek sto vi ma - re kla je pro fe sor ka srp skog je zi ka i kwi -

`ev no sti i men tor ka dram ske sek ci je Ve sna Ze ~e vi}. - Na da mo se da }e mo sa ovom pred sta vom u~e stva ti na ovo go di {wem 18. [kol skom po zor ju u ma ju. Mi smo po sla li pri ja vu i sad ~e ka mo da vi di mo da li }e na {a in ter pre ta ci ja ovog de la u}i u tak mi ~ar sku ka te go ri ju. Po sle to ga nam sle di Fe sti val gim na zij skih po zo ri {ta u Kra gu -

jev cu, a ta ko |e ima mo i po ziv za je dan me |u na rod ni fe sti val ko ji }e se odr à ti u Mo skvi. U~e ni ce tre }eg raz re da ove {ko le Je li sa ve ta Xi gur ski i Te o do ra Mi tro vi} ko je su od pr vog raz re da u sek ci ji sla ù se da na ovaj na ~in po ma ù o~u va we umet no sti i uka zu ju na zna ~aj kul tu re u dru {tvu.

- Ov de stva ra mo i u~vr {}u je mo pri ja teq stva, sa zre va mo i po sta je mo sve sni svo je od go vor no sti pre ma dru gi ma, jer je ovo tim ski rad. Na ovaj na ~in u~i mo da se iz ra à va mo i da ko mu ni ci ra mo - re kla je Te o do ra Mi tro vi}. Wih dve ne raz mi {qa ju da se pro fe si o nal ne ba ve glu mom jer je, ka ko ka ù, u ovoj dr à vi te {ko od to ga ì ve ti, ali im uvek mo è bi ti ho bi. Za raz li ku od wih, ma tu rant Ste fan Ju go vi} pla ni ra da upi {e glu mu na Aka de mi ji umet no sti. - Ovu gim na zi ju sam upi sao zbog dram ske sek ci je. U pr voj go di ni sam oti {ao na audi ci ju i od mah sam pri mqen, a sa da se pri pre mam za pri jem ni. Po zo ri {te mi je dra è ne go film, za to {to mo gu di rekt no da ose tim re ak ci ju pu bli ke. Pro fe so ri i di rek tor {ko le po no sni su na svo je glum ce jer zna ju da oni ne do la ze na sek ci ju da bi iz be gli na sta vu, ve} osta ju po sle ~a so va po ne kad i tri sa ta da ve `ba ju i ta ko kva li tet no pro vo de svo je slo bod no vre me. I. Jovanovi}

SUTRA NA TRGU SLOBODE

Dru `e we sa de com s auti zmom Po vo dom „Da na auti zma”, po de ve ti put u No vom Sa du, su tra }e se odr `a ti uli~ na ak ci ja „Ki {o bran za sve”, u ko joj }e u~e stvo va ti de ca i omla di na sa auti zmom iz [O SO „Mi lan Pe tro vi}”, za jed no sa de com iz dru gih nov sad skih {ko la i vr ti }a. Ak ci ja po ~i we u 12 ~a so va na Tr gu slo bo de, a bi }e pri re |en mu zi~ ko scen ski pro gram i pro daj na iz lo `ba ra do va mla dih sa auti zmom. I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa1.april2012.

dnevnik

KO[EWE KRE]E U JUNU

Na am bro zi ju s 30 mi li o na Rad ni ci “Ze le ni la” }e i ove go di ne ko si ti i he mij ski uni {ta va ti am bro zi ju, ali taj po sao ne }e kre nu ti pre 1. ju na, jer ne ma svr he, dok ko rov ska biq ka ne po~ ne da ni ~e. Ugo vor iz me |u Gra da i “Ze le ni la” je pot pi san, a usko ro tre ba da se ob ja vi jav na na bav ka za mo ni to ring, ko ji su la ne ra di li Pri rod no ma te ma ti~ ki fa kul tet i Po qo pri vrd ni fa kul tet. ^lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gor da na Pu {i} ka za la je da }e kao i la -

ne am bro zi ja da se uni {ta va na po vr {i ni od 800 hek ta ra u gra du i pri grad skim me sti ma, ali da se ne }e stro go dr `a ti te po vr {i ne. “Ze le ni lo” }e ko si ti, na ve la je, svu da gde je po treb no da se am bro zi ja uni {ti. - Am bro zi ja se ne }e ko si ti sa mo na grad skim par ce la ma ve} i na pri vat nim po se di ma, iako su gra |a ni oba ve zni da na svom ima wu uni {ta va ju ko rov - na ve la je Pu {i}. Is ta kla je, da }e i ko mu nal na in spek -

ci ja nad gle da ti gde ima am bro zi je, i upo zo ra va ti sta nov ni {tvo da ko si am bro zi ju u svom okru `e wu. Uko li ko u to me ne bu du sa ve sni, is ta kla je, ko mu nal na in spek ci ja }e ka `wa va ti. Pu {i} je na ve la da je iz grad skog bu xe ta za am bro zi ju ovo go di ne iz dvo je no ma lo vi {e nov ca ne go la ne, pre ko 30 mi li o na di na ra, dok je la ne za tu na me nu Grad “Ze le ni lu” pla tio ne pu nih 30 mi li o na di na ra. Z. Deli}

POLEN DRVENASTIH BIQAKA PRAVI PROBLEME

Aler gi ja mu ~i sve vi {e No vo sa |a na S ne str pqe wem o~e ki va no pro le }e ob ra do va lo je su gra |a ne, ko ji su je dva do ~e ka li vi ken de u pri ro di, {et we i uop {te bo ra vak van ku } e. Me | u t im, o~e ki va no za do voq stvo mno g i m a je po k va r io kon t akt s po l e n om. Oso be ko je su aler gi~ ne na po len dr ve }a ve} ose }a ju te go be u vi du upor nog su vog ka {qa, pi {ta wa u gru di ma, za pu {e no sti i cu re wa iz no sa, pec ka wa i su ze wa o~i ju. Kod ne kih oso ba se ja vqa ju pro ble mi sa ko `om u vi du po ja ve cr ve nih pe ~a ta i svra ba po ko `i, na po me nu la je dok tor ka s Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Qu ba Vu ja no vi}. Simp to mi aler gi je po ~i wu od ra nog pro le }a ka da re ak ci je iza zi va po len dr ve na stih bi qa ka, to kom ma ja i ju na te go be ima ju oso be pre o- se tqi ve na po len tra ve, a u av gu stu i u sep tem bru oso be aler gi~ ne na po len ko ro va. Iz go di ne u go di nu u~e sta lost aler gij skih obo qe wa je u zna ~aj nom po ra stu, a uzrok je vi so ka pro duk ci ja po le no vog zr na i na sled ni fak tor. - Una zad ne ko li ko da na je ne {to ve }i broj bo le sni ka, a

wi ho vo ja vqa we u Kli ni~ ki cen tar sa na ve de nim te go ba ma je uslo vqe no sun ~a nim i to plim da ni ma, ali i o`i -

aler gi je po mo }u aler go te sta utvr di na ko ji po len je aler gi ~an. To }e po mo }i da se od re d i naj b o q i an t i a l er g en

Su gra |a ni se à le na su vi ka{aq, pi {ta we u gru di ma, za pu {e nost i cu re we iz no sa, pec ka we u o~i ma, cr ve ni lo na ko ì… vqa va wem pri ro de i po ~et kom cve ta wa - ka è dr Vu ja no vi}. Sa g o v or n i c a sa v e t u j u da sva ko ko pa ti od po len ske

ko j i }e olak { a t i te g o b e. Uzi ma we te ra pi je na svo ju ru ku uvek ima nus po ja ve, a jed na od naj pro ble ma ti~ ni jih je to {to ~o ve ka u~i ni

po spa nim i uspo re nim, te ote `a va nor mal no funk ci o ni sa we u to ku da na. Alergijski testovi mo gu da se oba ve bi lo kad, ali su je se wi i zim ski me se ci ide al ni za testirawe na alergiju, jer je ta da u va zdu hu mno go ma we aler ge na ne go s pro le }a. - Na gla si la bih da je d i n o pra v o le ~ e w e pred sta vqa spe ci fi~ na imu no te ra pi ja, hi po sen zi bi li za ci ja ko ju pa ci jen ti ~e sto na zi v a j u vak c i n a c i j om. Ipak bih na pr vom me stu is ta kla zna ~aj pre ven c i j e, iz b e g a v a w e kon tak ta sa po le nom, iz be ga va we bo rav ka na otvo r e n om po sun ~ a nom i ve tro vi tom vre me nu, za t im tre b a pro v e t ra v a t i pro sto ri je u ra nim ju tar wim sa ti ma, me wa we ode }e na kon po v rat k a iz {et w e, pra w e ko se pre spa va wa, ako se bo ra vi lo na otvo re nom, ~et ka we dla ke ku} nih qu bi ma ca na kon po vrat ka iz {et we, jer se i na wi ho vu dla ku mo `e za ka ~i ti po len, a da ne na kon ki {e is ko ri sti ti za {et we i bo ra vak u pri ro di - ob ja sni la je Vu ja no vi}. I. Dragi}

VLAST U KARLOVCIMA PROTIV IZGRADWE VIJADUKTA

Pru ga ni na ne bu, ni na ze mqi Vlast u Srem skim Kar lov ci ma pro ti vi se iz grad wi vi ja duk ta ko jim bi kroz cen tral nu zo nu tre ba lo da pro |e dvo ko lo se~ na pru ga ve li kih br zi na, jer sma tra da bi na taj na ~in bi li ugro è ni in te re si me sta. Grad wom vi ja duk ta, is ti ~u u kar lo va~ koj op {ti ni, do ve de ni bi bi li u pi ta we ure |e we i ur ba ni za ci ja pri o ba qa Du na va, za {ta su ra ni je do ne sed ni pla no vi de taq ne re gu la ci je, a i vi zu ra Kar lo va ca, kao isto rij skog gra da pod za {ti tom dr à ve. - Moj za da tak kao pred sed ni ka op {ti ne je ste da {ti tim in te re se gra da po sva ku ce nu i da se bo rim da se ni {ta ne de si {to mo è ugro zi ti Kar lov ce kao istin ski bi ser i dra guq ove dr à ve - ka è pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}. - Pre ma sa da {wem re {e wu, pru ga }e na spram cen tral nog de la Kar lo va ca pro la zi ti na vi ja duk tu, a Kar lov ~a ni is pod we ga do Du na va. Ako se uzmu u ob zir ga ba ri ti te kon struk ci je pi ta we je ka kav se po gled sa vi {ih ta ~a ka me sta mo è pru à ti pre ma Du na vu. Kao loklna sa mo u pra va za go va ra mo je di no mo gu }e re {e we, a to je da se u tom de lu pru ga po sta vi kroz tu nel. Sve sni smo da je to sku pqa va ri jan ta, da je tu i po tok, ali qu di su pre 50 go di na i{li na Me sec, a mi ne mo è mo da re {i mo ki U op {ti ni se na da ju da }e usko ro do bi ti mi ali i no vu vi zu el nu do stup nost Kar lo va ca i lo me tar i po pru ge kroz Kar lov ce. Ako pru ga {qe wa tih stru~ wa ka, na kon ~e ga }e or ga ni zo we go vih spo me ni ka oni ma ko ji }e se pre vo zi ti ide is pod La Man {a i mo ra, ni ko me ne mo è va ti jav nu ras pra vu o ovom pro ble mu. Po sle br zim vo zo vi ma i pu tem M-22 , za ko ji ta ko |e uve ri ti da ta kvo teh ni~ ko re {e we ne mo è i to ga }e o sve mu jo{ jed nom bi ti re ~i na Ko mi po sto ji pred log da ide vi ja duk tom. ov de da se pri me ni. Ko li ko god da ko {ta tu nel, si ji za pla no ve, ko ja se pr va us pro ti vi la grad Oba ve za kar lo va~ ke op {ti ne je da po put mi ne ma mo pra vo da pod no ge ba ci mo ono {to wi vi ja duk ta. In |i je, Sta re Pa zo ve i No vog Sa da do ne se nam je osta vio srp ski na rod u na sle |e, ono {to Ka ko sa zna je mo od po mo} ni ce pred sed ni ka Plan de taq ne re gu la ci je za deo pru ge ko ji pro Sr bi ju pred sta vqa pre ma ce lom sve tu, a to su op {ti ne Bri gi te Di mi tri je vi}, CIP je raz la zi pre ko we ne te ri to ri je, ali s ob zi rom na Kar lov ci. Ako pru ga pro |e na vi ja duk tu, mi od ma trao pred log o ko pa wu tu ne la i od ba cio ga to da je od ba ci la vi ja dukt kao re {e we, dok se oba le ne ma mo ni {ta. na vo de }i da je pro ble ma ti ~an zbog po zem nih ne okon ~a za vr zla ma oko to ga, lo kal na sa mo u Po Fi li po vi }e vim re ~i ma, ovo su pra va ne }e po kre ta ti po stu pak iza po slo vi ko ji ne tr pe gre {ke i ko ji de tog pla na. Op {ti na pred la è da se deo pru ge u cen tral noj ka da se jed nom ura de, osta ju za sva vre Pro je kat dvo klo se~ ne pru ge za zo ni po sta vi kroz tu nel, a CIP to sma tra me na, te da je sa da pri li ka da se jav ve li ke br zi ne Be o grad-Bu dim pe ne pri hva tqi vim i ve o ma sku pim re {e wem nost u Kar lov ci ma us pro ti vi toj va {ta ne pred vi |a ukr {ta we sa dru ri jan ti i gle da ju }i ine te re se me sta, mo vi ma u ni vou, za to je neo p hod no na |e za do vo qa va ju }e re {e we. Zbog to ga je op - vo da, Stra ì lo va~ kog po to ka, a i za to {to to pro na }i re {e we ko jim bi se to u cen tral noj {ti na ana ga ò va la stru~ wa ke raz li ~i tih pro - po sku pqu je iz grad wu pru ge za 65 mi li o na evra, zo ni Kar lo va ca iz be glo, a osta vi la put na i pe fi la i in sti tu ci je od ko jih se o~e ku je sud o nad - kao i odr à va we. CIP je po nu dio i dve no ve {a~ ka ko mu ni ka ci ja do Du na va. Vi ja dukt kao zem noj va ri jan ti pro la ska pru ge, ko ju je kao pro - va ri jan te vi ja duk ta, uz na po me nu da nad zem na re {e we pri hva }en je na de lu ula ska br ze pru ge jek tant pred lo ìo Sa o bra }aj ni in sti tut CIP, kon struk ci ja omo gu }a va do bru pe {a~ ku i drum - u Kar lov ce, u rad noj zo ni Pro sja ni ce. i tu nel skoj op ci ji, ko ju za go va ra op {ti na. sku ve zu sa pri o ba qem, we go vu ur ba ni za ci ju, Z. Milosavqevi}

TURISTI^KI VODI^I SEDAM GODINA NA USLUZI I SUGRA\ANIMA

Oì vqa va ju ne ka da {wi duh gra da Naj ~e {}e sa sta ja li {te No vo sa |a na je Cr kva ime na Ma ri ji nog, u sa mom cen tru, su gra |a ni ma po zna ta kao Ka te dra la. Me |u tim, svi ko ji ovu ri mo ka to li~ ku pa ro hij sku cr kvu ta ko na zo vu gre {e, jer se ka te dra le na la ze sa mo u se di {ti ma bi sku pi je, {to No vi Sad ni je. S ovom ~i we ni com su upo zna ti svi oni ko ji su pro {e ta li No vim Sa dom na Dan tu ri sti~ kih vo di ~a, ko ji tim po vo dom ve} se dam go di na or ga ni zu ju bes plat no raz gle da we gra da za svo je su gra |a ne. Ka ko ka è pred sed nik Udru è wa no vo sad skih tu ri sti~ kih vo di ~a Pe tar Ini}, taj dan je wi hov po klon No vo sa |a ni ma i iz u zet na pri li ka da bo qe upo zna ju svoj grad. In spi ra tiv nim i in te re sant nim pri ~a ma ni kad kra ja, a tok za vi si od uz ra sta i in tre so va wa slu {a la ca i ra znih dru gih okol no sti to kom re a li za ci je vo di~ kog po sla. - Me ne po seb no in spi ri {e raz me na ener gi je dok pri ~am, ka ko ja vo lim da ka èm, i od re ak ci je qu di za vi si u kom sme ru }e i}i pri ~a - ob ja {wa va Pe tar Ini}. - Ima mo sre }u da je u na {em po slu le gi tim no da is ka zu je mo emo ci je, te qu di mo gu da vi de ko li ko mi vo li mo ovaj grad i s ko jim uì va wem i à rem go vo ri mo o we mu, a ako ne ra di te na ta kav na ~in svoj po sao, to se vr lo br zo pri me ti na po me nu la je Je le na Mi li no vi} ko ja ta ko |e ra di u no vo sad skom udru è wu vo di ~a. Wi ho ve pri ~e ni su pu ka isto ri ja gra da, za sno va na na strikt -

nim da tu mi ma i go di na ma, ne go je ciq da oì ve i opi {u ne ka da {wu at mos fe ru u No vom Sa du. - Ne ve ro vat no ko li ko se grad me wao. U jed nom pe ri o du je iz gle dao kao Ve ne ci ja sa ka na li ma i mo sti }i ma ko ji su pre la zi li pre ko sta rih uli ca u sa mom cen tru gra da. Ima li smo i {pi ju ne u Du nav skoj uli ci, a Du nav ski park je za pra vo bio je dan ve li ki rit. Ri bqa pi ja ca se ne zo ve ta ko slu ~aj no, ne go je to bi lo me sto gde se tr go va lo ri bom - is pri ~a la je ne ko li ko za ni mqi vo sti Je le na Mi li no vi}. Na po mi we da po sto ji pre gr{t pri ~a o po zna tim No vo sa |a ni ma ili oni ma ko ji su sa mo bi li u po se ti No vom Sa du, a ~est gost u ho te lu „Voj vo di na” je bio car Franc Jo zef Kaj zer. Je le ni su po seb no dra ga is ku stva s naj mla |im su gra |a ni ma u okvi ru ak ci je „Ja upo zna jem No vi Sad”, ko ju je Udru è we spro vo di lo u sa rad wi s Fon dom za kul tu ru i stva ra la {tvo de ce i omla di ne. - Ne ret ko se de {a va da de te od 11, 12 go di na pr vi put ode na Tvr |a vu, da kle tek na kon de ce ni je ì vo ta, a ka da ih od ve de mo na Tvr |a vu i pi ta mo {ta je ono ta mo le vo ne ko ka è Zla ti bor, ne ko Ta ra, ne zna ju da je to Fru {ka go ra. S dru ge stra ne, de ca su sprem na da upi ju sva ku in for ma ci ju, pri ~u i aneg do tu - ka è na {a sa go vor ni ca do da ju }i da u sva koj gru pi ba rem je dan u~e nik, na kon obi la ska gra da, iz ra zi è qu da po sta ne vo di~. I. Dragi}

U KARLOVCIMA

Ore zi va we pla ta na od ne de qe Pla tan u por ti Do we cr kve u Srem skim Kar lov ci ma, je dan od pri rod nih sim bo la me sta, bi }e ore zan sle de }e sed mi ce o tro {ku lo kal ne sa mo u pra ve, sa zna je mo u op {tin skom Ode qe wu za ko mu nal no-stam be ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne. Taj po sao bi }e po ve ren „Grad skom ze le ni lu” iz No vog Sa da, s tim {to }e kar lo va~ ki ko mu nal ci o~i sti ti te ren i uklo ni ti biq ni ot pad. Ka ko je u ovom slu ~a ju re~ o sta blu

Sa jam ru ko tvo ri na Mi ni sa jam uni kat nih ru ko tvo ri na „New now„ bi }e odr `an da nas u pa bu „Dva psa”od 12 do 20 ~a so va. Ide ja or ga ni za to ra je da se na jed nom me stu oku pe qu bi te qi uni kat nih pred me ta, na ki ta, raj fo va, bro {e va, ku ti ji ca... Po se ti o ce o~e ku ju i po pu sti, te na grad no pu to va we u Prag. D. Ig.

ko je je za {ti }e no i pred sta vqa spo me nik pri ro de, ore zi va wu }e pri su stvo va ti i pred stav nik Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de. Bu du }i da se kro {wa nad vi la nad ko lo vo zom u Uli ci mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a, po li ci ja }e re gu li sa ti sa o bra }aj dok tra ju ra do vi. Ore zi va we je pla ni ra no za ~e tvr tak, 5. april, ali ako bu de ki {e, bi }e po me re no i ko {ta }e oko 50.000 di na ra. Z. Ml.

dnevnik

oglasi

nedeqa1.april2012.

oglasi

nedeqa1.april2012.

IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.49760 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 49766 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 49767

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 49768 KU] NA NE GA bolesnih, starih, ometenih u razvoju- gerontonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice ku}e, briga 24 ~asa i na sat. Telefon 021/400-148. 50039

IZ DA JEM jednoiposoban nename{ten stan 40m2 ul. Stevana Musi}a, visoko prizemqe, pogodan za kancelariju, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 49823 U BLI ZI NI centra izdajem ekstra name{ten jednoiposoban stan. Telefon 454-093, 063/504-508. 49903 NA ME [TEN stan na Limanu I, blizu fakulteta izdaje se devojci jedna soba u trosobnom stanu, ima dve studentkiwe. Telefon 063/601-661. 49653

IZ DA JEM komforan nename{ten stan od 49m2 u ul. Bra}e Jovandi}a 9. Telefon 063/514418. 49330 IZ DA JEM nov trosoban stan sa pogledom na Bulevar Evrope, Kopernikova 57. Telefon 063/511-939. 49492 IZ DA JEM mawi jednoiposoban stan sa kuhiwskim elementima, Ulica Alekse [anti}a. Telefon 021/2368-050. 49503 SA JAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sp. cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100eura+ depozit+ 30eura re`ije. Telefoni: 063/16-128-73 i 064/59658-74. 49721 IZ DA JEM povoqno garsoweru na Detelinari, odmah useqiva. Telefoni: 066/920-8845, 6319-815. 49789 IZ DA JEM stan na Limanu 2, 42m2, jednoiposoban, Prazan i odmah useqiv, 110 evra. Telefon 069/183-0-193. 49847 IZ DA JEM dvosoban, 40m2, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 49950 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru. Telefoni: 021/6339-487, 063/73-49-836. 49959 IZ DA JE se povoqno dvosoban name{ten stan u blizini Novosadskog sajma. Pogodan za mawe porodice. Informacije 021/552-802. 49965 IZ DA JEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefon: 063/408-902 i 021/6365-807. 50003 IZ DA JEM dvosoban stan od 50m2, kompletno name{ten (bela tehnika, TV, klima, telefon... na du`i period. Telefon: 065/5702072 50010 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 50029

HIT NO potreban troiposoban ~etvorosoban stan u boqim zgradama na Limanima za poznatog kupca iskqu~ivo ukwi`en. Telefon 063/500213. 593919 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-2000e. Telefon 063/519-533. 50030 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@ stanovi.rs. 50031 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250-300 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533 50032 PO TREB NI stanovi za izdavawe, stanodavcima besplatno. Izdajemo: garsowera 100E, jednosoban 110E, dvosoban 150E, ku}a 300E. Telefoni: 021/6621-797, 021/6215-260, 063/598-463. 50090

KU PU JE MO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 592061 KU PU JE MO garsowere, jednosobne na Grbavici, ve}e stanove na keju, zemqu, prvoklasno 20ha, sala{e, ku}e, vikendice. Telefoni: 021/6621797, 063/598463, 021/6215-260. 50087

SREM SKA KA ME NI CA, Institutski put, izuzetno povoqna ponuda, 22m2, II sprat, terasa, ukwi`en. Izvanredno mesto! Cena 16.500E. Tel. 060/621-1685. 593879 PRO DA JEM stan na Zlatiboru, 50m2, ~etvrti sprat, cena povoqna, lokacija odli~na. Telefon: 064/137-14-24. 50017

NO VO NA SE QE odmah useqiva garsowera 26m2, zgrada ukwi`ena, prvi sprat, hitno. Telefoni: 528-137, 063/538166. 593907

FU TO [KI PUT odmah useqiva, ukwièna garsowera 16m2 na prvom spratu, zgrada 7 godina, povoqno. Telefon 063/538-166. 593908 CA RA DU [A NA odmah useqiva, ukwièna garsowera 25m2 na prvom spratu, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 593909 CA RA DU [A NA!!! U odli~noj zgradi garsowera od 27m2, okrenuta na dvori{te i buke, odmah useqiva. Hitno i povoqno!!! Telefon 065/25-00213. 593921 NO VO NA SE QE, ukwièna garsowera, 26.000E. Telefoni: 526-622, 063/444-743. 593941 SA LAJ KA, garsowera, 21m2, ~isti papiri, prizemqe, 17.000E. Telefoni: 522-177, 064//215-60-90. 593943 NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 592062 U GUN DU LI ]E VOJ ulici u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22,500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592063 NO VI BU LE VAR, odli~an stan od 24m2, cena 27.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592064 BU LE VAR KRA QA PE TRA, ukwièna garsowera u zgradi 20m2, cena 22.700. Tel. 063/7422180, www.bomil.rs. 592065 BU LE VAR, u blizini Hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 592066 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592067 USE QI VA garsowera 24m2Nova Detelinara, lift, terasa, CG, cena-25.500 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6618. 592049 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 30m2, vp, odli~an za ìvot i za iznajmqivawe, ~isti papiri, hitna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 592015

dnevnik

NO VA garsowera centar, 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva, Upotrebna dozvola, cena - 23.700 evra - nije fiksno. Tel. 021/6614-200, 064/8236601. 592042 USE QI VA ukwièna garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe, cena-32.500 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6601 (www.avenianekretnine.com). 592045 OD MAH USE QI VA garsowera 24m2 u Ulici cara Du{ana, name{tena, ukwièna, na prvom spratu, sa terasa, liftom, cena: 31.500 evra. [ifra: 21999. Tel. 060/018-94-22, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com 592022 KOD SAJ MA, novija garsowera, sa terasom, 27m2, na drugom spratu, ukwièna, useqiva, moè i na kredit, cena: 30.600 evra. [ifra: 21348. Tel. 064/112-62-39, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com 592023 HIT NA PRO DA JA, odli~na, nova, ukwièna garsowera 26m2 na Novoj Detelinari, kompletno opremqena. [ifra: 22773. Tel. 021/427-277, 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com 592024 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685. 593878 U BLI ZI NI SAJ MA, ukwièna garsowera od 24m2. III sprat, novija gradwa, brzo useqivo. Povoqno, 22.600E. Tel. 063/108-8017. 593880 NO VO NA SE QE 26m2, ukwièna garsowera na I spratu 25.700. Telefoni: 444-107, 6337853. 593866

GAR SO WE RA na Novoj Detelinari, Ulica Svete Kasapinovi}a, drugi sprat, 31m2, cena 33.000, ukwièno, moè na kredit. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 593835 JED NO SO BAN na Satelitu 28,5m2, cena 25.500. Telefoni: 423-208, 063-111-8085. 593820 KA ]E DE JA NO VI] 37,5 m2 odmah useqiv ukwièn stan sa odvojenom trpezarijom, povoqno, II sprat. Telefoni: 528-599, 063-111-8085. 593821 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni:444-107, 633-7853. 593869 HIT NA prodaja jednosobnog stana od 36m2 na Bulevaru cara Lazara u zgradi novije gradwe. Lift, brzo useqiv. Cena 36.000E. Tel. 063/7776233. 593881 OD LI ÂN, mawi jednosoban stan od 26m2 u Ulici Jovana Hranilovi}a. Novija gradwa, ukwièn, ima terasu. 28.000E. Tel. 060/621-1685. 593882 NOV jednosoban 29m2, Podbara, Patrijarha ârnojevi}a, lift, odvojena kuhiwa i trpezarija, terasa, centralno grejawe, pogled na centar, Tvr|avu, useqiv po isplati 27.000. Telefon 063/517-846. 593857 JED NO SO BAN stan na Novom nasequ, naseqe [onsi, ukwièn i odmah useqiv, 34m2, odvojena kuhiwa, terasa, cena: 34.000 evra. [ifra: 21121. Tel. 065/20-19-011, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com 592025 UKWI @EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena: 30.000 evra. [ifra: 22539. Tel. 021/520-231, 063/182-76-27 592026

GR BA VI CA, ukwi`ena garsowera, Aleksandar gradwa, III sprat sa liftom 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 593867 SA JAM 24m2, odmah useqiva garsowera na ~etvrotom spratu, ukwi`ena 27.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 593868 PRO DA JEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 17m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 19000 evra. Investitor Moj Dom. Tel. 021/451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 593833 PRO D A J EM od li~ nu gar so we ru 28m2 kod Be ta ni je sa odvo je nom ku hi wom u no vi joj zgra di, ce na 32.000. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {i fra 1002366. 593834

GR BA VI CA 32m2-jednosobanfunkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en,-useqiv, terasa, lift, CG cena-36.300 evra. Tel. 064/823-6601, 064/8236608. 592047 NO VO NA SE QE, 45m2, nov, V sprat, lift, terasa, 44.000E. Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 593935 SA TE LIT jednosoban stan u veoma korektnom stawu, klasi~nog rasporeda, 22.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 593910 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550e/m2 na bulevaru Evrope u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 50015 PRO DA JEM jednosoban ukwi`en stan u Mi~urinovoj ulici 33m2, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50041

oglasi

dnevnik

PRO DA JE MO nov useqiv stan od 28 m2 na Somborskom bulevaru za 23.000. Jednoiposoban u prizemqu. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50042 PRO DA JEM jednosoban stan od 37m2 na Salajci za 24.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50045 VE O MA povoqno prodajem jednosoban stan 41m2, strogi centar, Kosovska ulica 8. Informacije na telefon: 063/413-361. 50076 PRO DA JEM garsoweru 14.000e, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 50014 JED NO SO BAN 37m2, 34.000, ukwi`en, useqiv. Telefoni: 060/418-3223, 064/1143-730. 50100

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 42m2, Du{ana Vasiqeva, IV sprat, novija zgrada, lift, terasa, upotrebna dozvola, cena 32.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 593903 HIT NO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 593912 NO VO NA SE QE jednoiposoban nov, ukwièn stan 35m2 na tre}em spratu sa liftom, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 593914 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno, 37.100E. Tel. 060/621-1685. 593884 BRA ]E RIB NI KAR, odmah useqiv ukwièn stan, IV sprat, terasa, 44m2. Telefoni: 063/780-99-09,021/522-177. 593936 SA LAJ KA 38m2, jednoiposoban stan, II sprat, cena 39.000E. Telefoni: 064/215-6090, 021/526-622. 593934 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan niè spratnosti!!! Telefon 063/500-213. 593922 GR BA VI CA!!! Aleksandrova zgrada jednoiposoban stan od 42m2 niè spratnosti fenomenalnog rasporeda useqiv po isplati!!! Telefon 065/2500-213. 593923 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2-ju`na-dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica, cena-45.300 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6618 (www.avenia-nekretnine.com). 592041 JED NO I PO SO BAN, Grbavica, 31,08m2, I sprat, terasa, dvori{no orjentisan, ugradna kuhiwa, odli~an stan, 42.000 evra, „Kvart”. Tel. 021/ 450417; 064/ 189-38-87. 592018

OD MAH USE QIV, ukwièn 1.5 soban stan na Grbavici, povr{ine 42m2 na ~etvrtom spratu, nije posledwi, a moè kupovina i na kredit. [ifra: 22396. Tel. 063/520-296, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com 592027 GO GO QE VA ulica na Grbavici, blizina Bulevara, odli~an noviji 1.5 stan, ukwièn, bez ulagawa, 40m2, ~etvrti sprat, lift, terasa... povoqno. [ifra: 22509. Tel. 021/520-231, 060/018-94-22 592028

NO VO NA SE QE, 37m2, nov odli~an 1,5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 592076 HIT NO, kod Socijalnog, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, 1,5 brzo useqiv stan od 38m2 na II spratu cena 41.200 sa PDV-om. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592078 NOV jednoiposoban 42m2, centar, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwi`en, 39.000. Telefon 063/517-846. 593858

JED NO I PO SO BAN stan na severnom Telepu, neposredno uz Somborski bulevar, stan od 27m2 odli~nog rasporeda, cena: 23.000 evra. [ifra: 22062. Tel. 021/427-277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com 592029 UKWI @EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored-odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena-31.000 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6610. 592044 CEN TAR kod Pozori{ta useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena sa komplet kuhiwom-36.100 evra-nije fiksno. Tel. 021/542-779, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com). 592051 NOV - 39m2 - jednoiposoban stan, CG, terasa, odli~an raspored, dvori{na strana cena sa PDV-om 40.200 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236618. 592056 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 - jednoiposoban - neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana cena36.100 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/8236610. 592057 ]IR PA NO VA, ukwi`en, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592070 NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada ukwi`en odmah useqiv 1,5 stan od 41m2. Tel. 063/7422180. 592074

NO VO NA SE QE 35m2, jednoiposoban, lift, dve terase, ukwièn 37.100, nova zgrada. Telefoni: 444-107, 633-7853. 593870 KOD PA RI SKE KO MU NE 1.5-soban stan II sprat, ukwièn 41.5m2, 38500. Telefoni: 423-208, 063-111-414. 593822 PRO DA JEM na uglu Bul. Evrope i Koste Racina, 39m2, jednoiposoban stan, severoisto~na strana, cena 1.100 evra/m2. Povrat PDV-a. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 593836 JED NO I PO SO BAN stan kod Keja, Du{ana Vasiqeva, 45m2, ukwièn, za renovirawe. Hitno, cena 41.000. Tel. 451-318, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002775. 593837 KOD SOM BOR SKOG BU LE VA RA, 35m2, jednoiposoban stan sa terasom, useqiv, cena 28.950, {ifra 1002766, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 593838 NA NO VOJ DE TE LI NA RI, 48m2, na III spratu, jednoiposoban stan, lift, terasa, kuhiwa sa prozorom, kupatilo sa prozorom. Hitno. Cena 38.000. Tel. 451-318, 060/07537-82, www.nekretnine-mojdom.com. 593839 TO PLI CE MI LA NA, 37m2 na II spratu, u izvanrednom stawu sa odli~nim rasporedom, ukwièn. Tel. 523-193, 060/075-37-82, {ifra 1002730, www.nekretnine-mojdom.com. 593840

PRO DA JEM dobar dvosoban stan, 49m2, crvena fasadna cigla, sa terasom i liftom, u blizini Bul. Evrope, komplet renoviran. Cena 43.750 evra. Tel. 021/523-193, 451-318, 060/073-05-77, {ifra 1002452, www.nekretnine-mojdom.com. 593841 DVO SO BAN stan na Satelitu, ukwièn, 48m2, prvi sprat. Hitno i ekstra povoqno 33.900. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000344. 593842 OD LI ÂN klasi~an dvosoban stan, 57m2, u Ul. Maksima Gorkog na III spratu, dvostran, kuhiwa sa trpezarijom i dve velike sobe. Renoviran. Ukwièn, cena 56.600. www.ne kret ni ne-moj dom.com, 451-318, 523-193, {ifra 1002832. 593843 U JAN KA ^ME LI KA 54m2 na prvom spratu, nov, lep, dvosoban stan sa terasom i liftom. Hitno 46350, {ifra 1000990, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 593844 DVO SO BAN stan kod Dunavskog parka 55m2, na IV spratu, lift, terasa, 61.800. Tel. 451318, 523-193, {ifra 1002839, www.nekretnine-mojdom.com. 593845 DVO SO BAN stan na Novom nasequ moè biti dvoiposoban, 65m2, na VIII spratu za komplet renovirawe, 49.850. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1002515, www.nekretnine-mojdom.com. 593846 KOD AL MA [KE CR KVE dvosoban 58m2, sprat II, renoviran, ukwièn, cena 53.700. Telefoni: 528-599, 063-1114142. 593823 SA JAM, nov, nikad useqavan dvosoban 47m2 povoqno. Telefoni: 423-208, 063-111-8085. 593824 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 592084 SA VE KO VA Ê VI ]A 57m2, klasi~an dvosoban stan tre}i sprat, lift, odmah useqiv, ukwièn 45.300. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 593871 SA JAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, lift, terasa 47.400. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 593872 NO VO SAD SKOG SAJMA 54m2, dvosoban, odràvan, ukwièn, zgrada od crvene fasadne cigle 50.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 593873 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/108-8017. 593883

nedeqa1.april2012.

NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna I spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 39.000. Telefon 063/517-846. 593859 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwizen, useqiv, 62.000. Telefon 063/517-846. 593860 CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwièn klasi~an 2,0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Tel. 064/22095-65, www.bomil.rs. 592079 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 52m2 u funkciji 2,5-og na III spratu, cena 46.500. Tel. 636-8429. 592080 LI MAN, klasi~an 2,0 stan od 58m2 cena 53.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 592077 GR BA VI CA, u novijoj zgradi ukwièn 2,0 stan odli~nog rasporeda na I spratu 49m2 cena 53.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592075 DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti”, ukwièn 2,0 stan od 45m2 na I spratu, cena 41.750. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592071 OKO LI NA @E LE ZNI^ KE stanice i Bulevara, odli~an klasi~an ukwièn 2,0 stan od 57m2 na III spratu sa liftom, cena 47.000. Tel,636-6952, www.bomil.rs. 592072 GR BA VI CA, okolina Cara Du{ana, odli~an ukwièn nov klasi~an 2,0 od 53m2 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 59.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592073 GR BA VI CA - dvosoban - Mi{e Dimitrijevi}a 50m2 - 1. sprat, terasa, dvori{na strana, ukwièn-odmah useqiv, cena-53.600 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6608. 592058 STRO GI CEN TAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2, cena 46.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 592068 GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, na II spratu sa liftom, odli~an mawi 2,0 stan + parking mesto gratis, ukwièno, cena 51.000. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 592069 OD LI ÂN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwièn 1/1. [ifra: 12129. Tel. 063/433-738, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com 592030 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwièn, cena: 33.000 evra. [ifra: 21470. Tel. 064/2003-103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com 592031 NA BU LE VA RU, kod Dnevnika, odmah useqiv i ukwièn dvosoban stan, sa terasom i liftom, na hitnoj prodaji i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra: 22890. Tel. 021/427277, 064/343-29-69 www.solis-nekretnine.com 592032

UKWI @EN dvosoban stan 55m2, u blizini novosadske plaè [trand, Ulica Dragi{e Bra{ovana, cena: 50.000 evra. [ifra: 20344. Tel. 021/427-277, 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com 592033 DVO SO BAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena: 47.000 evra, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 592013 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, ukwièn, odmah useqiv, isto~ne orijentacije, lift, stawe - korektno, lokacija - ekstra, cena: 55.000 evra, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 592014 PAP PA VLA - Bulevar oslobo|ewa 42m2-dvosoban, useqiv-ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, isto~na strana, cena50.600 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618 (www.avenia-nekretnine.com). 592040 DVO SO BAN, 48m2 - ukwièn-odmah useqiv, 1. sprat, lift, terasa, gradila Budu}nost, cena-42.750 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6610. 592048 KO SOV SKA!!! Odli~an noviji stan od 50m2 ukwièn, useqiv, mogu}nost kupovine i garaè!!! Telefon 063/500213. 593924 SA TE LIT!!! Dvosoban stan na drugom spratu od 48m2 za 40.000 evra kod pijace!!! Hitno i povoqno!!! Telefon 065/25-00-213. 593925 LI MAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwièn useqiv po dogovoru. Hitno!!! Telefon 065/2500-213. 593926 STA NI CA!!! Na mirnom mestu kod {kole i vrti}a dvosoban stan od 53m2 na prvom spratu!!! Odmah useqiv!!! Ukwièn, klasi~an!!! Telefon 065/25-00-213. 593927 HIT NO i povoqno!!! Kod Futo{ke pijace dvosoban stan od 57m2 sa pogledom na Bulevar u dobrom stawu. Hitno. Tel. 063/500-213. 593928 BU LE VAR CA RA LA ZA RA, blizina Merkatora, komforan dvosoban stan 58m2, IV sprat, lift, terasa. Kupatilo renovirano. 51.500E. Tel. 063/777-6233. 593885 HIT NA prodaja odli~nog, komfornog dvosobnog stana od 57m2 u blizini èlezni~ke stanice, III sprat, lift, terasa. Ekstra povoqno 43.400E. Tel. 063/108-8017. 593886 U BLI ZI NI Master centra, dvosoban stan od 53m2. Lift, terasa. Prodaje se po izuzetno povoqnoj ceni od 32.000E. Tel. 060/621-1685. 593887 GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a, ukwièn dvosoban stan od 49m2 u zgradi novije gradwe, I sprat, terasa, 51.500E. Tel. 063/101-0664. 593888

oglasi

nedeqa1.april2012.

PRO DA JEM 37m2 mawi jednoiposoban stan na IV spratu sa liftom u odli~nom stawu iza Lutrije. Telefon 66-24218. 50048 JED NO I PO SO BAN stan, ~etvrti sprat, lift, useqiv, ukwi`en, Bul. Oslobo|ewa. Telefon: 064/1143-730 i 060/418-3223. 50101

URE DAN dvosoban stan klasi~nog rasporeda od 47m2, I sprat, ima terasu u blizini Sajma i @elezni~ke stanice, 38.700E. Tel. 060/621-1685. 593889 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fi zi~ ki odvo je na ku hi wa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena samo 39.000!!! Te le fo ni: 021/425-653, 065/55-36-212. 593900 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwièn, cena 55.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 593901 HIT NA PRO DA JA! Nov DS 42m2, Cara Du{ana, IV sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odv. kuhiwa, sa novim name{tajem, ukwièn, cena 48.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 593902 HIT NO!!! Novo naseqe stan 56m2 na visokom parteru, odli~an, bez ulagawa, odmah useqiv za 39.500. Telefoni: 528137, 063/538-166. 593913 KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwièn, cena samo 56.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536212. 593904 @E LE ZNI^ KA ULI CA, odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 593911 NOV dvosoban stan, 50m2, 2. sprat, odmah useqiv, ukwièn. [arplaninska, Telep. Cena 850e/m2. Telefon 065/85555-68. 49382

DVO SO BAN, centar, ]irpanova, potpuno nov, luks, drugi sprat, lift, odmah useqiv, funkcionalan, vlasnik. Telefon 063/346-288. 49796 PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, ~etvrti sprat, dve terase, lift, [ekspirova ulica. Telefon: 455-750 i 064/230-2732. 49845 PRO DA JEM dvosoban stan, 55m2, na Novom nasequ, 1. i 3. sprat, lift. Vlasnik. Telefon 065/567-02-91. 49975 PRO DA JEM na Novom nasequ dvostrano orijentisan dvosoban stan, 4. sprat bez lifta ili mewam za sli~an u zgradi sa liftom ili ni`e spratnosti. Telefon 063/77-26-845. 49983 PRO DA JEM povoqno dvosobni stan 57, 20m2 ul. Save Kova~evi}a br. 15. Novi Sad. III sprat, lift, video nadzor. Telefon 527-984 50005 DVO SO BAN stan u novogradwi, I sprat centar - Slova~ka ulica - vlasnik. Tlelefon 064/291-48-10 50012 PRO DA JE MO dvosoban ukwi`en stan 57m2 na Limanu za 51.000, drugi sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50046 PRO DA JE MO dvosoban stan od 59m2 za 41.000 proto~na topla voda, dve terase. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50047 PRO DA JEM stan bez posrednika, 41.53m2, prvi sprat, Ul. Jovana Suboti}a br. 19. Telefon: 063/8005-715. 49620 PRO DA JEM jednoiposoban stan novogradwa - blok vila, Petrovaradin. Telefon 069/21-64-762. 49818 NO VI SAD - prodajem jednoiposoban stan 47m2, tre}i sprat, lift, parking u dvori{tu. Telefon: 063/582-686. 49894 PRO DA JEM jednoiposoban stan od 48m2 u Stevana Hristi}a za 38.000. Telefon 6447622, 063/540-165. 50043 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 50044

RU ME NA^ KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwièn, odli~nog rasporeda, za 52000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 593915 SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137. 593916 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an, mawi dvoiposoban stan od 41m2. Cena 40.000E sa name{tajem i garaòm od 13m2. Tel. 060/6211685. 593890 UKWI @EN dvoiposoban stan odli~nog rasporeda na Beogradskom keju, 67m2, lift, terasa. Povoqno, 60.800E. Tel. 063/777-6233. 593891 LEP, ukwièn dvoiposoban stan od 47m2 u Ulici Bra}e Drowak, V sprat, lift, terasa. 48.400E. Tel. 063/692-917. 593892 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Sredwi deo drugi red zrada, dvoiposoban stan od 75m2 na {estom spratu, ukwièn, useqiv po dogovoru! Hitno. Telefon 065/25-00-213. 593929 BU LE VAR, kod Lutrije, ukwièn stan 60m2 u funkciji maweg dvoiposobnog, stan renoviran, prazan i odmah useqiv, cena: 49.600 evra. [ifra: 22322. Tel. 021/451-570, 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com 592034 BU LE VAR EVRO PE 57m2dvoiposoban, useqiv odmah nov, 3. sprat, terasa, CG, cena54.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 592052 UKWI @EN dvoiposoban stan, 39m2-gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, cena-37.100 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236618. 592055 OD MAH USE QIV dvoiposoban stan, 48m2-odli~an raspored, terasa, grejawe, kwièwe 1/1, cena sa PDV-om - 43.500 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com). 592050 [ON SI - 62m2-dvoiposobanperfektan raspored, ukwièn-useqiv, terasa, CG. Lift, komplet renoviran, isto~na strana cena-62.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/8236601. 592059

BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2,5 renoviran stan od 60m2, cena 49.900. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 592081 GR BA VI CA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592082 BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2,5 stan od 54m2, cena 55.500 evra. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 592083 NO VI JI dvoiposoban, 66m2, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, II sprat sa liftom, lepe sobe, stan pun svetlosti, terasa, ukwièn, 65.000. Telefon 063/517-846. 593861 BE O GRAD SKI KEJ, 70m2, dvoiposoban stan, renoviran, ukwièn, prodajem za 56.800 evra. Telefoni: 423-208, 063111-4142. 593826 DVO I PO SO BAN stan 60m2 kod Limanskog parka, lift, ukwièn, cena 52.000. Tel. 451-318, 523-193. 593850 U BLI ZI NI Somborskog bulevara prodajemo odli~an dvoiposoban stan, 53m2, na drugom spratu, cena 41.000, nov, useqiv, {ifra 1002853, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 593851 PRO DA JE se odli~an ukwièn 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592086 [ON SI, na Novom nasequ, sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa... originalno 2,5 stan odli~nog rasporeda, u zgradi sa liftom, cena 63.800. Tel. 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 592087 LI MAN, originalno 2,5 ukwièn stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592088 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592089 IN VE STI TOR prodaje mawi dvoiposoban stan, ugao Bul. Evrope i Koste Racina, 47m2, isto~na strana. Povrat PDVa. Cena 1.100 evra/m2. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 593847 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije - investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 593848 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3,0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 592090 LI MAN 2, odli~an ukwièn delimi~no renoviran stan od 90m2, cena 106.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 592091 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 70.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 592085 RU ME NA^ KA kod Sajma trosoban renoviran stan 83m2 ~ista prodaja cena dogovor. Telefoni: 528-599, 063-111-8085. 593825 TRO SO BAN stan na Limanu I kod [tranda, 83m2, na III spratu, gleda na dvori{te. Hitno, 72.700, {ifra 1002750, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 593852 CEN TAR salonski stan trosoban +devoja~ka soba, 98m2, I sprat, delimi~no renoviran, ukwièn. Telefoni: 528-599, 063-111-4142. 593827

dnevnik CEN TAR, Ul. Vase Staji}a, trosoban, 83m2, ukwièn, mewam za mawi ili prodajem. Telefoni: 528-599, 063-111-4142. 593828 NA SE QE, najlep{i deo, trosoban 80m2, sprat II, renoviran, prodajem ili mewam za mawi. Telefoni: 021/423-208, 063/111-41-42. 593829 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 85.000. Telefon 063/517-846. 593862 TRO SO BAN 74m2, Save Kova~evi}a I sprat sa liftom, dve terase, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, odvojen toalet, odli~an raspored 69.900. Telefon 063/517-846. 593863 LI MAN I 90m2, nov ukwièn trosoban, odmah useqiv. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 593874 @E QE ZNI^ KA ulica 60m2useqiv-ukwièn trosoban stan, nova zgrada, lift, CG cena-65.000 evra - nije fiksno. Tel. 021/542-779, 064/823-6610. 592053

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni stan TS 58m2, Suboti~ka ulica - 300m od F. puta, kompletno renoviran, PVC, sig. vrata, cena samo 18.000. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 593905 OD LI ÂN trosoban na 1. spratu od 78m2, na Limanu 4 okruèn zelenilom u kvalitetnoj zgradi. Telefon 063/524-133. 48576 NOV trosoban stan, 67m2, 2. sprat, odmah useqiv, ukwièn. [arplaninska, Telep. Cena 900e/m2. Telefon 065/85555-68. 49908 VA S E STA J I ] A, tro so ban stan, 80m2, 2 od 4 spra ta. Sta ri ja zgra da 2.70 vi so ka. Vla snik. Re no vi ran. Iz u zet no lep. Te le fon 064/14424-65. 49990 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25. 50036

OD LI^ NA PRI LI KA, stan u centru Novog Sada, Straìlovska ulica, odli~an noviji, komforan trosoban stan, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu, ukwièn na 91m2, za samo 103.000 evra. [ifra: 22608. Tel. 065/2019-010, 021/520-231 www.solis-nekretnine.com 592035 OD LI ÂN trosoban, prvi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwièn, cena: 74.200 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/427-277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com 592036 CA RA DU [A NA - 64m2-nov trosoban stan perfektan raspored, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv-ukwièn, cena - 72.500 evra. Slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com. Tel. 064/823-6601 021/ 542-779. 592043 SA LON SKI!!! Odli~an trosoban stan niè spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500213. 593930 U BLI ZI NI FA KUL TE TA trosoban stan od 90m2 u novijoj zgradi!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 593931 KOD MER KA TO RA I NISa!!! Useqiv, ukwièn, trosoban, okrenut na dvori{te, stan od 77m2, svetao!!! Telefon 063/500-213. 593932 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji trosoban stan lepog rasporeda, kuhiwa odvojena, ima terasu, III sprat, ukwièn. Moè i garaà. Tel. 063/108-8017. 593894 LI MAN II, u blizini SPENSa, ukwièn, mawi trosoban stan od 52m2. Stan bez ulagawa, vredi videti. Cena 48.500E. Tel. 063/504-799. 593895 KOD SPEN SA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwièn, dobar raspored. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 593917

STRA @I LOV SKA ULI CA, blizina fakulteta, 91m2, odli~an, komforan trosoban stan novije gradwe. Lift, terasa. Ukwi`en. Tel. 060/6211685. 593893

BE O GRAD SKI KEJ, troiposoban stan, 92m2, II sprat, lift, terasa. Ukwièn, kompletno renoviran. Cena 92.000E. Tel. 060/621-1685. 593897 OD LI ÂN, odmah useqiv stan od 90m2 na Limanu II u Ravani~koj ulici. IV sprat, lift, terasa. 106.600E. Tel. 063/777-6233. 593898 TRO I PO SO BAN stan, ukwièn, M. Gorkog - B. oslobo|ewa, III sprat, lift, trostrano orjentisan, 82m2 - 85.000 evra, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 592019 OD LI ÂN troiposoban stan na Grbavici, 96m2, lift, terasa, prazan, useqiv, 87.500. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001809. 593853 LI MAN, ukwièn originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 592096 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3,5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bomil.rs. 592093 PRO DA JEM u blizini centra i Keja - Radni~ka, salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe. Cena 70.000 evra, {ifra 1002457, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 593849 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 592094

oglasi

dnevnik

GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 592095 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 4,0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita... Tel. 6366952, www.bomil.rs. 592092 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 592097 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, I sprat, cena 118.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 592098 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an 4.0 nov stan od 120m2, bez kosina, cena 95.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 592099 OD LI ÂN ~etvorosoban stan, u 2 nivoa bez kosina, kuhiwa odvojena, ima svoj prozor, kupatilo sa hidromasa`nom kadom, na novom Bulevaru Evrope, kvalitetna gradwa, 112m2, cena: 96.900 evra. [ifra: 14528. Tel. 063/520296, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com 592037 SA LON SKI stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu mladenaca, cena: 110.000 evra. [ifra: 22245. Tel. 064/2003-103, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com 592038 IZ VAN RE DAN, ukwièn, noviji ~etvorosoban stan od 88m2 na Trgu 1.maja. II sprat, dve terase. Povoqna cena! Tel. 063/108-8017. 593899 U BLI ZI NI KE JA, Ulica Koza~inskog, na prodaju stan od 102m2. Lift, terasa, odli~na zgrada, ukwièn. Povoqno! Tel. 063/777-6233. 593896 STA NO VI u Park Siti kvadrature 153m2, 157m2, 133m2, 151m2, 159m2 i 200m2, Liman, nova gradwa. www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 593855 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528137, 063/538-166. 593918 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500-213. 593933 ULI CA ARA WI JA NO [A, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwièn nov dupleks od 109m2. [ifra: 11200. Tel. 021/427-277, 065/20-19-011 www.solis-nekretnine.com 592039 Ê TVO RO SO BAN dupleks 90m2, ]irpanova ulica. Odmah useqiv, pred ukwi`bom. Cena 61.800 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6618 (www.avenianekretnine.com). 592046 IN VE STI TOR prodaje odli~an, ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2, terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451-318, 523-193. 593854 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 48059 KEJ, Koza~inskog, troiposoban, 100m2, 1. sprat, kuhiwa posebna, ostava, mali WC, kupatilo, terasa, renoviran, kvalitetan, vlasnik. Telefon 526-627. 49895 Ê TVO RO SO BAN, centar, ]irpanova, nov, 4. sprat, dupleks, 52+30, lift, odmah useqiv, kvalitetan, funkcionalan, vlasnik. Telefon 063/346-288. 49795

nedeqa1.april2012.

CEN TAR (u`i) 164m2, tre}i sprat, lift, novija zgrada, luksuzno ure|en, mogu}nost kupovine gara`e u zgradi, cena 164.000E. Telefon:060/490777-0. 49932

RIBWAK 35x30 vikend ku}a, voda, st ruja, telefon. Mogu} svaki dogovor. Telefon: 064/5-999-333. 49110 KU ]A za ru{ewe, Jovana Cviji}a, plac 302m2, kolski ulaz, kompletna gradska infrastruktura, ukwièna, dozvoqeno prizemqe sprat i potkrovqe, 90.000. Telefon 063/517-846. 593856 TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefon 444107. 593865 NO VI SAD, Bolmanska, ukwièna trosobna ku}a 130m2, plac 1000m2, front 26m, cena 85.000E. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526-622. 593939 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu 90.000E. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911. 593940 PRO DA JEM spratnu ku}u sa pet soba, u Bloku vila u Petrovaradinu, na placu od 600m2, ku}a je ukwièna i odmah useqiva, dobro gra|ena i cena je povoqna. [ifra: 30813. Tel. 021/427-277, 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com 592020 OD LI^ NA nova petosobna ku}a na ârdaku u Kamenici sa velikim placem 2200m2, lep pogled, video nadzor, velika garaà, parking prostori. Hitno i povoqno. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 593832 KU ]A kod auto ku}e Petrovi} i ku}a sa placem od 1000m2 Bocke!!! Bez posrednika. Pozvati na 061/242-87-50. 593920 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 593864 VE TER NIK, hitna prodaja odli~ne ku}e P+I od 170m2 stambenog prostora na placu od 700m2. Ekstra povoqno!!! Tel. 063/777-6233. 593876 VE TER NIK, centar, ku}a 150m2 stambenog prostora sa dva odvojena stana. Plac 300m2. ^vrsta gradwa, grejawe gas. Cena 41.500E. Tel. 063/777-6233. 593877 KU PU JEM obradivo zemqi{te na teritoriji cele Vojvodine. Telefon 063/11-24-911. 593942 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta pr+3+pk... Za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103 592021 GRA \E VIN SKI plac, Popovica, 1006m2, ukwièn, dozvoqeno porodi~no stanovawe, moè prodaja pola placa, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 592016 GRA \E VIN SKI plac, Bocke, 985m2 i 1560m2, ukwièn, lep pogled, odli~an prilaz, 985m2 - 25 evra/m2, 1560m2 - 20 evra/m2, „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 592017

PLAC - Sremska Kamenica u najlep{oj ulici 500m2-sa delom pla}enih komunalija, front 18m, cena-dogovor. Tel. 064/823-6608. 592060 PRO DA JEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Cena 33.000E! Tel. 060/621-1685. 593875 VO] WAK, 4600m2, okolina Ka}a, 12.000E. Telefon 064/215-60-90. 593938 BA NO [TOR, ukwièna trosobna vikendica 150m2, plac 1100m2, sa pogledom na Dunav. Cena 26.000E. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526-622. 593937 Ê RE VI] - vikendica od 60m2 na placu od 700m2, ravan i ogra|en plac, trof. struja, voda, kolski ulaz, ukwièno, cena samo 8.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 593906 IZ DA JEM - prodajem plac 2897m2, na Rumena~kom putu, 125m front do puta, ogra|en. Telefon 061/5126-888. 49986 VE TER NIK - PRO DA JEM plac na lepom mestu, pored placa struja, voda, gas. Telefon 821-260. 49380 PRO DA JEM plac u Rumenki 580m2 (ogra|en, pro{la struja i voda). Telefon 060/180-80-44 49981 PRO DA JEM plac nas Popovici 800m2. Telefon 062/267780. 50021 LE DIN CI, 2500m2, hitna prodaja! Odli~an plac za ku}u ili vikendicu, urbanizovano P + 1 + PO, front 21 m, svi prikqu~ci, 25000E. Telefon: 060/490-777-0. 49930 PE TRO VA RA DIN - placevi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon 063/585-076. 49968 PRO DA JEM plac 49 ari, moè na dva dela. Telefon 064/849-87-02. 49837

SA TE LIT, Ul. Svetozara ]orovi}a br. 8, plac 714m2, starija ku}a, hitna prodaja, moè zamena za drugu nekretninu. Telefon: 069/76-60-76. 49101 NO VA porodi~na ku}a u Ul. Koste Abra{evi}a, Novi Sad. Telefon 021/403-478, 063/280394. 49486 PRO DA JA - zamena komf. ku}e u Salajci, sa potkrovqem 150m2, nusprostorija 20m2 garaà 40m2/600m2 placa, mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016. 49746 HIT NO prodajem ku}u sa tri lokala i dva odvojena stana, plac 860m2 na Klisi, Otokara Ker{ovanija 4. Telefon 060/0549-852. Sa{a 49794 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 49825 VI LA 750m2 sa zatvorenim bazenom ispod Instituta, sa najboqim pogledom na grad, projektovana kao porodi~na vila ili rezidencija, zavr{ena do sive faze. Telefon: 060/490777-0. 49931 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 49946 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996. 49964 PRO DA JEM ku}u kod stanice u Novom Sadu, 100.000e, dozvoqeno P+3+pk. Telefon 063/105-0-105. 50018 MA LI BE O GRAD, prodajem ku}u, grubi radovi, ul. Sofije Vuji~a bb, cena dogovor. Telefon 063/16-61-465, 062/19-15930 49759 PRO DA JEM ku}u na Klisi kod autoputa 25.000e. Telefon 063/105-0-105. 50019

PRO DA JEM ku}u u centru Sremskih Karlovaca, dve odvojene, stambene jedinice. Telefon: 883-474 ili 062/8640174. 49995 PRO DA JEM ku}u u Veterniku 240m2, plac 655m2, 70.000E. Telefon: 021/823-907. 49997 PE TRO VA RA DIN - ku}a 200m2, plac 930m2, blizina pijace i {kole. Cena 62.000 evra. Telefon 063/152-052-1. 49969 PRO DA JEM ili mewam za stan ku}u, 120m2 u êneju, sa garaòm i prate}im objektima na placu od 1.250m2. Telefon 063/762-17-64. 49836 GAJ DO BRA, jedinstvena prilika za kupovinu odmah useqive ku}e i ba{te od 1000m2 i mogu}nost zaposlewa. Cena vrlo povoqna. Telefon 064/389-9898. 50060 PRO DA JEM vikendicu na Popovici 120m2, plac 8,08 ari, ukwièna. Telefon 064/820-58-32. 50020 KU ]A, 220m2, ukwièna, kod Jodne bawe, 196.000. Telefon: 064/1143-730 i 060/418-3223. 50102

IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 593831 ULI^ NI lokal u Radni~koj ulici - 89m2 - ukwi`en - prazan useqiv - cena- 62.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 592054 IZ DA JEM uli~ni lokal 23m2 u „elit hotelu”, prilago|en za mini pekare, pe~eware, izvod mirisa van krova objekta. Telefon: 063/8074-411. 49896 IZ DA JEM lokal od 37m2 u Temerinskoj ulici br. 67, obezbe|en parking. Telefon: 422-409. 49900

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa1.april2012.

IZ DA JEM ili pro da jem nov po slov ni pro stor od 100m2 do 500m2 po go dan za raz ne de lat no sti. Te le fon 061/140-2000. 49150 MAGACINSKI PROSTOR ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11x7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/1922-001. 49120 IZ DA JEM sre |en, sa lon ski stan, I sprat @e le zni~ ka 40 kao po slov ni pro stor, advo ka ti, le ka ri, {ko le... Te le fo ni: 021/527-258, 021/66-21-791 i 064/27-80-303. 49701 IZ DA JEM po slov ni pro stor sa sa ni tra nim ~vo rom i te le fo nom od 28m2, Du nav ska br. 2 u dvo ri {tu. Te le fon: 6391069. 49885

PRO DA JEM ukwi è nu ga ra ù u za jed ni~ koj ga ra ì pre ko pu ta Mer ka to ra. Te le fo ni: 063/ 111-8085, 423-599. 593830

KU PU JEM auta sve vr ste no vi ja i sta ri ja mo è i ha va ri sa na mak si mal no pla }am. Te le fo ni: 021/822-714, 063/70-81939 49773 GOLF I 1300, u odli~nom stawu, ùta boja, vlasnik, neregis tro van. Telefon: 063/54-70-44. 49145 PRO DA JEM Hyndai Getz, 2007. ma lo vo èn, ga ra ì ran, auto ma tik, uve zen po po rux bi ni. Do go vor. Te le fon 064/5248-097. 49849 HIT NO - po voq no pro da jem {ko du 120L. Po god na pen zi o- ne ri ma, pe ca ro {i ma, pi ja ~a rim i re ci kla ù. Re gi stro va na do 26. 8. 2012. go di ne. Te le fo ni: 021/6624-151, 529-642. 49912

RAS PRO DA JA ra znih auto de lo va, auto-elek tri ka, po god no za po ~et ni ke maj sto re. Te le fon 021/6624-151, 529-642. 49913

PRO DA JEM splav - ku }i cu na Ri bar skom ostr vu na naj lep {oj po zi ci ji, uz splav pro da jem ~a mac i pri vez. Te le fon 063/563-066, Mi lan. 49919

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 49944

JOR GAN XI NI CA - ru~ no {i jem no ve i re no vi ram Va {e sta re jor ga ne, ja stu ke i du {e ke od vu ne i per ja, svih di men zi ja. Te le fon: 021/463-362 47917 ZI DAR iz vo di sve gra |e vin ske ra do ve, te me qe, ogra de, kro vo ve, rad na vi ken di ca ma. Te le fo ni: 6434-313 i 064/15714-04. 49704 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 49829

MO LER ra di sve mo ler ske ra do ve: gle to va we, kre ~e we, {pan ske zi do ve, far ba we sto la ri je i ta pe te. Te le fo ni 064/29146-53 i 021/531-869. 49898 KRO JA^: {i ve we pan ta lo na i suk wi, po prav ke ra znih vr sta. Naj po vo qi je u gra du. Te me rin ska 8 (dvo ri {te). Te le fon 6612-570 od 9-12 15 -19. 50008

BE LA TEH NI KA, te le vi zo ri LCD sa spoq nim o{te }e wem, po voq ne ce ne, od lo `e no pla }a we, ga ran ci ja. Te le fon 021/528-822. 48516

KU PU JEM: kri stal, por ce lan, sli ke, go ble ne, mi li ta ri ju, an ti kvi te te. Te le fon 064/994-5002. Mi le. 49720 HIT NO PRO DA JEM od mah use qiv jed no so ban stan. Te le fon 021/633-0452. 49323 KU PU JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od no si mo {ut. Te le fon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 49834 TRA @I MO kre dit no spo sob nu fir mu za pro jekt no fi nan si ra we vi {e stam be ne zgra de. Te le fon 064/820-58-02. 50016

dnevnik

Da na, 30. 3. 2012. go di ne pre mi nuo je u 85. go di ni moj su prug

Oba ve {ta va mo da je 30. mar ta, u 85. go di ni pre mi nuo na{ dra gi otac i de da

Dra gan [ko ri} Hva la mu za sve {to je u~i nio za me ne. Sa hra na je u po ne de qak, 2. 4. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Dra gan [ko ri} Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 2. apri la 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: sin Dra gan, }er ka Ve ri ca, zet Vla di mir i unu ci Go ran, Ne da i Alek san dar.

O`a lo {}e na su pru ga Bran ka. 50119 50153

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

P O M E N

Oleg Na sov 1. 4. 1999 - 1. 4. 2012.

Mo mir Pe jo vi} Mo ma

Zli kov ci NA TO PAK TA uga si {e ti `i vot u cve tu mla do sti. U na {im sr ci ma osta le su ne iz le ~i ve ra ne, u du {i ne iz me ran bol i tu ga. Dra gi Oleg, `i vi{, jer ni si za bo ra vqen. Tvo ji naj mi li ji.

Pro {le su ~e ti ri go di ne od ka ko ni je sa na ma, na{ vo qe ni su prug, ta ta i de ka Mo ma. Sa qu ba vqu ~u va mo uspo me nu na we ga. Su pru ga Iva na, }er ke Sa {a i Sa wa, ze to vi Ni ko la i Pe tar i unu ~i }i Ti ja, Ni na, Da ri ja i Ser gej.

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451409. 44676

VE LI KA pro le} na ras pro da ja vo} nih sad ni ca, ja bu ke, kru {ke 100 din, tre {wa 150 din, kaj si ja dva pu ta ka le mqe ne 300 din, ka le mqen le {nik 500 din. Tra di ci ja du à od po la ve ka. No vi Sad - [an gaj. Te le fon 063/8351-900, 021/66-14380. 49738 PRO DA JEM ar pa xik ho land ski ù ti - po ga ~ar ve }e ko li ~i ne i se men ski krom pir II re pro duk ci ja, ê nej. Te le fon 021/714-374, 064/158-4008. 49750 BA LI RA NA sla ma 3500 ba la su va, is prav na, po voq no. Te le fon 064/291-4810. 50013

PRO DA JEM p~e le. Te le fon 063/846-9453. 50059

AGEN CI JI „BO MIL”, po tre ban agent pro da je i se kre ta ri ca sa is ku stvom. Tel.6366952. 592100 PO TRE BAN di plo mi ra ni far ma ce ut u pen zi ji. Kon takt te le fon 065-5180-180. 49803 PO TREB NI el. in sta la te ri sa min. 3 god. rad nog is ku stva u stru ci. Te le fon 065/8-555568. 49910 PO TRE BAN rad nik - vul ka ni zer sa naj ma we 2 go di ne is ku stva na tom po slu. Te le fon 021/444-439. 49951 AGEN CI JA za ~u va we, pod u- ~a va we de ce svih uz ra sta u No vom Sa du i Evro pi, nu di mo: be bi si ter ke, da di qe, gu ver nan te, po mo} po ro di qa ma. Te le fon 021/400-148. 50038 PO TREB NI UGO STI TEQ SKI rad ni ci: ku va ri, ku va ri ce, pi ce maj sto ri, ro {tiq maj sto ri, ko no ba ri-ce, po mo} ne ku va ri ce, gra |e vi na: zi da ri, te sa ri, po mo} ni rad ni ci. Oba ve zna hr vat ska do ku men ta. Te le fon 021/400-148. 50040

KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ba kar, me sing, el. mo to re. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo na adre su. Te le fon 062/649-000. 49707 KU PU JEM do bro o~u va ne kwi ge: be le tri sti ku, en ci klo pe di je, re~ ni ke i stru~ nu li te ra tu ru. Te le fon 064/9945-002. Mi le. 49719

Ir mi De vi}

Mi li ci Ni ko li} od po ro di ce Oba dov: Ste va na, Mi li ce, Vla di mi ra i Ni ko le.

u~i te qi ci u pen zi ji Za u vek }e{ osta ti u na {em se }a wu. Se stre Anu {ka i Ro za li ja i zet Dra gan.

OG- 1

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

2008 - 2012.

50095

49973

50145

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Mi ca Ni ko li}

@ar ko Pe tro vi}

Ir mi De vi}

27. 10. 1964 - 2. 4. 2007.

Sa hra na }e se oba vi ti 2. 4. 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. od: Dra ga ne, Mi ro sla va i Ni kole te Na gli}. O`a lo {}e na po ro di ca.

„U sva kom tre nut ku znam da je vre me jed na bol na ilu zi ja, da je, u stva ri, broj su |e nih ot ku ca ja na {eg bi la i da druk ~i je ne po sto ji.” Ve~ no o`a lo {}e ne: Bo `i ca, So wa i Vi da. 50000

50144

50152

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Ma ri ja Or vo{ Ki{

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

An dri ja Sla dek

Ir mi De vi}

2. 4. 2011 - 2012.

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Ku sli Fe ren cu

1930 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti 3. 4. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Tvoj ve dri duh uvek }e nam bi ti u sr ci ma. Po ro di ca De vi}.

od: La ri se, Je le ne i Mi la na. Tvo ji: sin Jo vi ca, sna ja He le na i unu ka San dra.

O`a lo {}e na po ro di ca. 50143

50106

Po sled wi po zdrav

50151

50149

Da na, 3. apri la su dve go di ne bez na {eg vo qe nog ta te i su pru ga.

Na {a vo qe na maj ka, ba ka i sve kr va

Ne deq ko ^u ka ri}

Ani ca [tr bac

~i ka Mla de nu

ro|. 1937. umr la je iz ne na da, 30. mar ta 2012. go di ne. Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 3. 4. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu. O`a lo {}e ni: sin Mi ro slav, unu ke Mo ni ka i Iva na, unuk Bran ko i sna ja Ta tja na. 50126

na {em dra gom maj sto ru od rad ni ka iz pro dav ni ca me sa re „Ko biq ski DOO”.

Ni pro te kle dve go di ne ni su ubla ì le tu gu, ni ti uma wi le se }a we na te be, tvo ju do bro tu i qu bav ko ju si nam da ro vao. Tvoj dra gi lik ì ve }e za u vek u na ma, kroz naj lep {e uspo me ne. ]er ke Ta ma ra, Iva na i su pru ga Ru à.

50148

50146

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav

nedeqa1.april2012.

Tu `nog sr ca ja vqa mo da je pre mi nu la mo ja vo qe na ma ma

~i ka Mla de nu Za hval ni smo na ve drim i ohra bru ju }im re ~i ma, do bro na mer nim sa ve ti ma i ne se bi~ noj po mo }i u raz vo ju i po slo va wu pred u ze }a â&#x20AC;&#x17E;[trandâ&#x20AC;?.

Mi lo rad Ma xar ofi cir JNA u pen zi ji

Sa hra na je 2. 4. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, u Ru men ki.

Is pra }aj je u uto rak, 3. 4. 2012. go di ne, u 11.15 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

O`a lo {}en sin Bo ba.

50125

50141

1958 - 2. 4. 1982.

Po sled wi dra gom

po zdrav

na {em

Mla de nu Ko biq skom

Zo ran Ma ti}

Po sled wi po zdrav

Mla de nu Ko biq skom

Mi lo ra du Ma xa ru

Ve se lin Va si} Sa hra na je na Grad skom gro bqu, 2. 4. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va.

od kom {i ja iz Epi sko pa Vi sa ri o na 7.

od: Ire ne, Ve sne i Sa we sa po ro di ca ma.

50120

50121

50137

50142

Ana ]o ro vi} Go di ne pro la ze, a ti nam sve vi {e ne do sta je{.

Mla de na Ko biq skog

Su prug Dra go mir i }er ka Bra ni sla va.

Po ro di ca Qi kar.

49929

50140

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav du go go di {wem kom {i ji.

svom

Po sled wi po zdrav

Mi lo ra du

Po ro di ca Pan to vi}.

50132

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci

50136

50135

Po sled wi po zdrav ve li kom ~o ve ku

Po sled wi po zdrav dra gom ocu, sve kru i de di

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti i de di

Mla de nu Ko biq skom

Jo va nu Pa vlo vi }u ^vr gi

Jo va nu Pa vlo vi }u

Hva la za sve vre me ko je si pro veo sa na ma, ne se bi~ no nas u~e }i da bu de mo do bri qu di i me sa ri.

Tu `nog sr ca se od Vas opra {ta: po ro di ca Mi li} Mi haj la i Rad mi le sa de com i me sa ri ma iz kla ni ce Mi li} Ace, Ste ve, \u re, Mi la na, \o ke, Rad mi le, Mi la na, Mi lo va na i Ste van ke.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

50122

Jan ~i.

Sta na ri Ve se li na Ma sle {e 140.

50124

50130

Osta }e{ ve~ no u na {im sr ci ma.

Hva la ti za sve u `i vo tu {to si u~i nio za nas. Ve~ no }e{ osta ti u na {im sr ci ma. Ni kad te ne }e mo za bo ra vi ti. ]er ka Ma ja, zet Dra gan, unuk Ili ja i unu ka Jo va na.

50134

50133

Po sled wi po zdrav dra gom su pru gu, ocu i de di

Jo va nu Pa vlo vi }u ^vr gi 1939 - 2012.

50131

Po sled wi po zdrav dra goj nam

Mi lan [i {a ri ca

Da na 30. mar ta 2012. go di ne pre mi nuo je moj su prug

od: si na Ivi ce, snaj e Mir ja ne, unu ke Iva ne, Ta ma re i unu ka Jo va na.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e se is pra }aj oba vi ti 1. 4. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, iz ka pe le u Ba~ kom Jar ku. O`a lo {}e ni: su pru ga Bo `i ca, sin Ivi ca, }er ka Ma ri ca, sna ja Mir ja na, zet Dra gan, unu ci Iva na, Ta ma ra, Jo va na, Jo van, Ili ja i Ba }a. Osta }e{ ve~ no u na {im sr ci ma.

Ir mi De vi}

Ku sli Fe renc

Mla de nu Ko biq skom Po ro di ca Ko la ri}.

50118

13. 2. 1925 - 31. 3. 2005.

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu i ve li kom ~o ve ku

O`a lo {}e ni: }er ka Na da, sin Sa va, unu ci Alek sa i @eq ko i zet Ste va.

me sa ru

Sto jan Kr stin Se dam go di na ni je sa na ma na{ dra gi de da Sto jan, mi ran, sta lo `en i do bar ~o vek, ko ji svi ma mno go ne do sta je. Ra do spo me nut i ni kad za bo ra vqen. Su pru ga Mi ra, sin Dra gan, sna ja Bran ka, unu ke Mi ma i So wa.

50138

Da na 30. 3. 2012. go di ne pre mi nuo je u 86. go di ni na{ dra gi ta ta i de da

od po ro di ce Kan ka ra{.

Tu `na sr ca opra {ta mo se od na {eg dra gog

S po {to va wem, we go vi: su pru ga Je li ca, k}er ka Rad mi la, sin Bo ri slav i unu ke So wa i Ma ri na.

Po sled wi po zdrav dra gom de ve ru i stri cu

Po ro di ca.

P O M E N

Da na, 30. 3. 2012, u 89. go di ni pre mi nuo je

Ve ra Ra duj kov

Du {an Sav ki} i za po sle ni rad ni ci.

T U @ N O S E ] A W E

Po sled wi po zdrav je di nom bra tu

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

1931 - 2012.

Ir mi De vi}

Ku sli Fe renc - Fra wa

1943 - 2012.

Vre me i me sto sa hra ne mo ga bra~ nog dru ga bi }e na knad no ob ja vqe no.

Sa hra na je u po ne de qak, 2. 4. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

We go va Zo ra.

O`a lo {}e na po ro di ca De vi}.

50123

50129

Ko viq ka [i {a ri ca

Jo vi

Mla de nu

2004 - 2012. od se stre Je li ce.

od: se stre Ve re i Zo ra na sa po ro di com.

50128

50115

S tu gom i po {to va wem, si no vi i unu ci. 50139

tv program

nedeqa1.april2012.

Долорес Милошев

06.00 09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Ноге на пут Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.10 14.50 15.05 15.15 16.00 16.03 17.00 17.45 18.27 19.00 19.30 20.05 21.00 22.55 23.00 00.05 00.20 02.00 02.04 02.40 03.30

Кад зазвони Шала, смех, кикотање... Све то прати једно одрастање. То треба неговати, али и добро пазити јер постоји танка граница између наивне или духовите шале и исмевања. У емисији откривамо чему се све ђаци смеју у школској клупи, да ли наставници толеришу шалу и кикотање... Водитељка: Долорес Милошев (РТВ 1, 10.30) 07.00 Верски недељник 08.00 Вести 08.05 ТККГ мистериозна машина за памћење, филм 10.05 Све о животињама 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Зелени сат 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.55 Џесика, филм 2.део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Баба Анујка 20.40 Анђели у Америци 22.00 Војвођански дневник 22.35 Мој први глас-први пут на гласање 22.40 Спортска хроника 23.05 Грување 23.55 Анђели у Америци 01.10 Џесика, филм 2.део 02.50 Све(т) око нас 03.15 Нови таблоид НС

06.35 Кухињица-мађ. 07.35 Српски екран, информативна емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 08.55 Франк Рива 09.50 Концерт дечијег хора „Звончићи” 10.15 ЗДИ 2010. - мали концерт дечијег хора „Жубор” 10.40 Програм за децу (слов) 11.00 Духовка (слов) 11.30 Емисија за село (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Браздана (мађ) 13.30 Мађарска народна музика 1. део 14.00 Заједно 14.30 Портрет, док.филм (рус) језику са титл. на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Из наше архиве (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Широки план (рус) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Мој први глас-први пут на гласање 23.05 Франк Рива

06.30 Серија 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.55 Рецепти Лауре Равајоли 09.15 Време је на мојој страни 09.35 Човек лав 10.00 Серија 12.00 Најбољи лек 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Концерт 16.00 Вести 16.05 Ленија 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Човек лав 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Концерт

09.30 Премијер лига: Евертон – ВБА 11.15 Преглед Евролиге 11.30 НБА: ЛА Лејкерс – Њу Орлеанс 13.30 СК Студио 14.30 Премијер лига: Њукасл – Ливерпул 16.30 Премијер лига, Голови 17.00 Премијер лига: Тотенхем – Свансеа 19.00 АТП Мастерс Мајами финале 21.00 НБА: Оклахома Сити – Чикаго 23.00 Руска кошарка: Спартак М – Уникс 01.00 Холандска лига: Ајакс – Хераклес

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом. Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Бела лађа Мој херој Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Бела лађа Кеш, филм Вести Пацифик Дневник Егзит Вести (03.00, 04.00, 05.00) Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом Сасвим природно

Жан Дежардан

Кеш Кеш, најелегантнији преварант Париза води уносну превару са фалсификатима, али то је само „предјело”. Кеш има на уму план за већу и бољу шему на француској ривијери: дијаманте. Улоге: Жан Дежардан, Жан Рено, Валерија Голино Режија: Ерик Безнард (РТС 1, 21.00)

04.00 06.45 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 02.00 03.00

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Квиз: Савршен минут Сурвајвер Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Будва на пјену од мора Сулејман Величанствени Вести Аси Сулејман Величанствени Повратак у цивилизацију Филм: Убиство у Белој кући Филм: Мобилни Кобра Став Србије

Без цензуре Могу ли се децентрализацијом Србије укинути монополи? Од чега зависи степен развоја једне децентрализоване заједнице? Гости: Марко Ђурић, члан Главног одбора СНС, Бранислав Ристивојевић, председник Покрајинског одбора ДСС, Зоран Остојић, члан Председништва ЛДП и Александар Мартон, потпредседник ЛСВ. (КТВ, 20.00)

dnevnik

c m y

05.25 07.20 09.40 10.10 11.00 11.35 14.30 16.00 16.35 18.30 19.00 21.00 23.00 23.45 01.40 03.25 04.55

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Пулс нације Вести Б92 Два и по мушкарца Интернат Вести Ноћни ТВ пројекат Вести Б92 АТП Мастерс 1000, Мајами, финале Утисак недеље Вести Б92 Спартак, крв и песак Филм: Преваранти Инспектор Валандер Укључење у Б92 Инфо

Златко Златковић, Оља Црногорац и Даца Јовановић

Љубавни сигнали Марија Вегер - Демшар

Српске спортске легенде Марија Вегер - Демшар једна је од најбољих европских и југословенских кошаркашица. Два пута је освајала сребрну медаљу на Европским првенствима, у Италији и Пољској и једном бронзу . Рођена Новосађанка још увек је апсолутни рекордер по броју постигнутих кошева - просеку преко 40 по утакмици. Аутор: Добросав Гајић (РТС 2, 17.00) 06.02 07.00 07.29 07.34 07.45 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.25 11.55 13.20 13.50 14.15 17.00 17.30 17.55 20.00 21.00 22.15 23.00 23.30 00.05 00.30 02.00 03.35

06.00 06.30 07.45 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.00 04.30

Музика за добро јутро Амен ађуес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите.. У фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Клизање: СП, егзибиције, пренос Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Кошарка - Суперлига, пренос Недељом увече Прва српска железница, филм Јелен топ десет Вита студентис Тема Србије на вези Викенд Евронет Кошарка - Суперлига Клизање: СП, егзибиције Прва српска железница, филм

ВОА Маратон Универзум Филм: Девојка из Џерсија Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Улови трофеј Здравље и Ви Вести Слике живота Милица² Филм: Бриљантин Вести Слике живота Универзум Списак мојих бивших Филм: Жене из Степфорда Филм: Метис Филм: Бриљантин Списак мојих бивших Улови трофеј Филм: Девојка из Џерсија

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Странац је носио пиштољ 12.00 Шопингхоличарке 14.00 Гранд хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Филм: Тигар 19.30 Национални дневник 20.00 Љубав и освета 21.00 Тренутак истине 22.30 У рингу 23.30 Филм: Мрачне опсесије 01.30 Филм: Заштитник 03.00 Филм

Интригантна, духовита и атрактивна водитељка Оља Црногорац, троструки светски првак у астрологији Златко Златковић и мајстор нумерологије Даца Јовановић са гостима изненађења из емисију у емисију ће пратити по 15 такмичара у њиховој авантури и потрази за својом идеалном половином. (Хепи, 21.30) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.45 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби – Острвска принцеза, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Вести Телешоп Граница, филм Телемастер Моја Србија Парови – преглед недеље Парови – уживо Љубавни сигнали Парови – ноћ уживо Матрјошки Љубавни сигнали

Седеф Авчи

СЕРИЈА

Љубав и освета Турска драмска серија која нам говори о томе како су за остварење највеће љубави потребни слобода избора и велика жртва. Пркосећи неумољивој традицији, ћерка турских гастарбајтера Менекше и младић из Босне Халил оствариће своју љубав. Улоге: Киванч Татлитуг, Седеф Авчи, Мурат Далтабан, Мехмет Цевик, Фират Танис (Пинк, 20.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa1.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Вердијевим стопама 09.00 Шта је заиста потопило мери Роуз 10.00 у потрази за Хајдном 11.00 Побуна на броду робова 12.00 Келтско наслеђе 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Партизански филм 15.00 Шопеновим стопама 16.00 Рембрантово “оптужујем” 18.00 милош Форман 19.00 Историја расизма 20.00 Краљичина сестра 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Шопеновим стопама 00.00 Рембрантово “оптужујем”

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

08.00 12.00 13.00 14.00 15.00

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције луксузни дом удварање у мраку л.а. Инк Богата млада, сиромашна млада нY Инк нисам знала да сам трудна највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима ургентни центар: необични случајеви у кревету са сестром л.а. Инк највећи губитник

старла и јахачи драгуља Чаробни мач Зов дивљине Византијско плаво Инспектор Збогом 20. век 11.14 Краљица лангкасуке мрак филм 3 Еротски филм Еротски филм

Кра љи ца ланг ка су ке До ла зи до ве ли ке екс пло зи је ка да брод за ве ре ни ка то не за јед но са по са дом и оруж јем. упра во та да ра ђа се Пан, де чак са уро ђе ним да ром да ко му ни ци ра са би ћи ма из мо ра... уло ге: Ананда Еверингам, Џарини Суксавас, Жаклин Апитананон, Ана Рис Ре жи ја: Нонзе Нимибутр (Синеманија, 20.00)

17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Дакота Блу Ричардс

Тај на ме се че ве до ли не По сле оче ве смр ти три на е сто го ди шњој ма ри ји од це лог бо гат ства не оста не ни шта осим јед не књи ге те је де вој чи ца при си ље на да са да ди љом на пу сти ти лон дон и оде да жи ви код екс цен трич ног стри ца Бен џа ми на у ме се че ву до ли ну. Књи га от кри ва мно ге тај не па јој стриц узме књи гу, али то не ће спре чи ти ма ри ју да са зна исти ну.... уло ге: Јан Груфуд, Дакота Блу Ричардс, Тим Кури, Наташа Мекелхон Ре жи ја: Габор Чупо (ХРТ 1, 15.10) 07.55 Златна кинотека: село моје мало, филм 10.07 ни да ни не 11.00 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.22 Ријека: море 14.00 недељом у два 15.10 Тајана месечеве долине, филм 17.13 мир и добро 17.49 Баштованка 18.16 лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 све у 7!, квиз 21.00 Даунтаун Еби 22.00 Дневник 3 22.30 Венчани, самци, остало 23.20 недељом у два 00.23 Тајана месечеве долине, филм 02.02 Поаро

07.55 08.27 08.53 09.14 10.00 11.45 11.59 12.32 14.09 14.19 14.36 16.45 17.10 18.10 19.05 19.36 20.00 22.16 00.17 00.32 00.57

07.00 08.30 10.00 11.30

Ана Рис

06.00 07.30 09.10 09.35 11.05 13.05 13.40 15.05 16.45 17.15 19.40 20.05 21.55 23.40 00.35 02.05 04.10

Погрешно осуђен ноћ за памћење Васпитање за почетнике Титеф Друштвена мрежа Када Пруденс пева Завера ћутања Права љубав Холивуд на снимању Почетак Васпитање за почетнике Без обавеза Борац спартак: освета Цимерка Пера Без обавеза

13.00 15.00 16.30 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.10 02.00

мала ТВ Веселе тројке Хамтаро мерлин осијек: миса, пренос Библија Шкриња Филмска матинеја: Злурад калиф уместо калифа, филм Руперт Поштар Пад Циклус носталгија: Тај нежни додир крзна, филм олипијски магазин магазин лиге првака олимп - спортска емисија Телетабис музика, музика... евергрин силверадо, филм Филмски бутик: маратонац, филм Посебни додаци музички специјал ноћни музички програм

Погрешан човек Викенд на дежели неухватљива истина мекгајвер: Изгубљено благо атлантиде Кратак спој 2 необичан пар: Поново заједно адвокат са плаже Пандури и Роберсонови Капетан Кука Принц плиме За сва времена Замагљен поглед

Празници са Ејприл Пацов Типично за мери само синатра очи анђела Похлепни мала Индијански тркач Поноћни каубој Приватни часови сју воли да шврља

Дијагноза: убиство Добра жена Браћа и сестре Краљевски болесници Филм: уклети темплари убиства у мидсамеру мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Добра жена Краљевски болесници

07.40 моји џепни љубимци 09.00 Ружа ветрова 11.10 острво 12.55 Која је она права?, филм 14.50 сумрак сага: млади месец, филм 16.40 Љубав је на селу, док. сапуница 17.45 Ексклузив викенд 18.30 РТл Данас 19.10 Галилео 20.00 афера Томаса Крауна, филм 22.00 Љубав је на селу, док. сапуница 23.00 сурвајвер: Повратак у цивилизацију 00.05 ЦсИ мајами 01.45 астро шоу 02.45 РТл Данас 03.20 Дискавери

афе ра То ма са Кра у на То мас Кра ун је ми ли јар дер ко ји је до сво га бо гат ства сти гао осла ња ју ћи се ис кљу чи во на сво је спо соб но сти. али да нас, ка да му је до ступ но ап со лут но све што се на све ту мо же ку пи ти нов цем, у жи во ту му је при лич но до сад но... уло ге: Пирс Броснан, Рене Русо, Денис Лири, Бен Газара Ре жи ја: Џон Мектирнан (РТЛ, 20.00)

Рене Русо

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова у делићу секунде Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Град мотора Пета брзина моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Водич из безизлазних ситуација Пецање голим рукама Човек, жена, дивљина Повраћај авиона Чудо да сам жив Изгубљени рај Погранична полиција

08.30 11.30 12.00 13.00 14.15 15.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.45 23.45 01.15

Билијар супербајк супербајк суперспорт аутомобилизам Бициклизам аутомобилизам супербајк мотоспортови уметничко клизање Билијар стони тенис мотоспортови

Цар ско ор де ње за об и ла зи ађу тан та

„Аспи рант гроф Тол стој” је ми слио да му је све до - ден у чин офи ци ра ни ти до био од ли ко ва ње, а му чи ла пу ште но: из о стан ци с ве жби, ка шње ња и слич но. Тек га је и мо но то ни ја. Ипак, од лу чио је да уче ству је у по што је сту пио у вој ску, ба те ри ја је кре ну ла у по ход фе - след њем по хо ду, кад ће „или по ги ну ти или би ти ра бру а ра 1852. Аспи рант се по ка зао до бро, али, би строг њен”. Ни је се де си ло ни јед но ни дру го, иако је ма ло ума, ни је до пу стио да га то по не се. „Опа сност ми је”, не до ста ја ло да се про ро чан ство оства ри. Не при ја тељ пи сао је, „отво ри ла очи. Ве жбе ни су баш при јат не јер ска гра на та па ла је на топ док је гроф ни ша нио, сло ми ре ме те жи вот.” Ипак, тог ар ти љер ца по себ ног ко - ми ла ла фет и екс пло ди ра ла тик до ње га. Он не ким чу ва пред ло жи ли су за ор ден Крст све тог Ђор ђа, нај ви - дом ни је био ни ра њен. Опет су га пред ло жи ли за од ше од ли ко ва ње цар ства. ли ко ва ње, али га се на пред лог свог ко ман дан та од ре Тол стој се ни је пре да вао ра зо но да ма ма лог бањ ског као у ко рист јед ног ста рог вој ни ка. Не што ка сни је је гра да. Све што је мр зео у мон де ном жи во ту „до би ја - и тре ћи пут пред ло жен за од ли ко ва ње, али опет уза ло је ту ка ри ка ту рал ни об луд, јер је лич но ко ман дант лик”. Же лео је да ко ри сти бри га де ста вио за бра ну бањ ску во ду, иако је још по што је у то вре ме Тол увек пио ал ко хол, а исто стој био у крат ком при тво вре ме но се би по ста вљао ру због нео д ла ска на стра оно стал но пи та ње: „Је сам жу. Тол стој ни кад не ће до ли се по пра вио?” Као по би ти Крст све тог Ђор ђа, сил ног имао је кме та, ле њог ко ји је то ли ко при жељ ки и др ског, ко ји му је био и вао „да би учи нио за до ку вар и пи сар. Кад се вољ ство сво јој дра гој тет озбиљ но раз бо лео, Лав се ки”. Раз о ча ран, под нео је кон сул то вао с не ко ли ко ле мол бу за до мо би ли за ци ју, ка ра и до бро се о ње му бри али она ни је при хва ће на. нуо. Уско ро ће исто ри ја про Кад се вра тио у вој ни ло ме ни ти људ ске суд би не и гор, жи вот се на ста вио, уз жи во те. Цар Ни ко лај об ја сву сво ју за мор ну ко ло те чи вио је рат Тур ској. У ју лу ну: ве жбе, пу ца ње из то па, 1853. ру ска вој ска је за у зе пре пир ке с пот пу ков ни ком, ла ду нав ске кне же ви не. по не кад и по чи та вих шест Тол стој, ко ме је на Кав ка зу са ти, али и лов, же не, коц би ло до сад но, под нео је ка ње. Лав се већ чи та вом мол бу за пре ме штај у Мол сво јом ду шом пре дао же љи да ви ју чим бу де уна пре ђен да по ста не пи сац: „Рад! у чин по руч ни ка. Тет ка Рад! Ка ква ди вот на ствар!” Пе ла ги ја је из Ка за ња на За вр шио је пи са ње „Де сто ја ла да убр за уна пре ђе Рат са Чеченима окончан реком шампањца тињ ства„, при по вет ке ко ју ње. По сла ла је пи смо је на пи сао као оглед, а и да учи ни за до вољ ство сво јој свом при ја те љу из де тињ ства, све моћ ном ца ре вом пр тет ки. По слао ју је у та да ве о ма по пу ла ран ча со пис вом ми ни стру кне зу Сер ге ју Гор ча ко ву, и за мо ли ла да „Са вре ме ник„, пот пи сав ши је са мо ини ци ја ли ма. На ње ног не ћа ка упу те у не ку од је ди ни ца ко ји ма је ко соп стве но из не не ђе ње, до био је ман до вао ње гов брат, кнез Ми од го вор од глав ног уред ни ка, пе хај ло, глав ни ге не рал по ду нав То ком по след ње бит ке у сни ка Ње кра со ва: ске ар ми је. Он је, ина че, био рат „Про чи тао сам ваш ру ко пис. ни друг гро фа Ни ко ла ја Тол сто ко јој је уче ство вао на Вр ло је за ни мљив и об ја ви ћу ја. Кав ка зу, не при ја тељ ска га.” По чет ком 1854. је до био вест гра н а т а па л а је на топ баш То је вре де ла је ви ше не го све да му је одо бре но по ла га ње ис док је мла ди ари сто кра та до та да шње по хва ле, осе ћао је пи та за офи ци ра, што је би ла пу ни ша нио, сло ми ла ла фет ка фор мал ност, и да је до де љен го то во „ди вљу ра дост”. Уред ник, ипак, хо но рар ни је по ми - и екс пло ди ра ла тик до ње га. ар ти ље риј ској бри га ди ко ја је њао. Мла ди аутор је тра жио об во је ва ла на Ду на ву. Це ле сед ми он не ким чу дом ни је ја шње ње. Од го во ри ли су му да ци, сва ко ве че до ка сно у ноћ, био ни ра њен ни је оби чај да се у том углед ном офи ци ри и из су сед них је ди ни ца ча со пи су хо но ри шу де би тант до ла зи ли су да на здра ве но вом ски тек сто ви, али да ће за оне ка ађу тан ту. На кон опи ја ња шам сни је би ти ис пла ћи ван. При хва тио је об ја шње ње, а у пањ цем, Лав је пред вој ни ци ма из го во рио не ко ли ко но вем бру су на Кав каз сти гли пр ви при ка зи при по - ре чи у знак по здра ва. Из не на да је уви део да се пре ви вет ке. Сви по зи тив ни. ше ве зао за ме сто ко је тре ба да на пу сти, а и да во ли Тол сто ја је уз не ми ра ва ло и ко кет но по на ша ње ста - сво је дру го ве. Док је од ла зио тај не ди сци пли но ва ни но дав ке у Тби ли си ју, ко ја је за ли ва ла цве ће под про - мо мак ко ји му је за дао мно го гла во бо ље, ње гов по зо ром пе ву ше ћи. По не кад би до био гро зни цу, а из но - руч ник је пла као. са му је че сто цу ре ла крв због из не над них на па да Да ли је ње го ва ћу тљи ва ле па Ко за ки ња зна ла за стра ха. На и ме, пла шио се да по ли ци ја ње го вог пса, од ла зак? Тол стој у днев ни ку њу и не по ми ње. Од и- ко ји ни је имао огр ли цу, не ухва ти и уби је. Ипак је гра ла је сво ју уло гу и као да је па ла у за бо рав. Ађу пре ра ђи вао, не кад и по де сет пу та по је ди на по гла вља тант Тол стој по нео је у свом се ћа њу бес пре кор ну ро ма на „Ко за ци„. Све је то да вао слу ги да пре пи су је. успо ме ну на њу. Тол стој ће свој жи вот на се ве ру Кав О се би пи ше: „То ли ко сам ам би ци о зан, а та мо ја те - ка за опи са ти у ве ли чан стве ном ро ма ну „Ко за ци„. жња ни из да ле ка ни је за до во ље на. Бо јим се да бих се, Ње гов ју нак Оле њин, а то је очи то он сам, мла ди је кад бих мо рао би ра ти из ме ђу сла ве и вр ли не, опре де - ари сто кра та зга ђен мон де ним жи во том и ци ви ли за лио за сла ву.” ци јом. Не за бо рав не су стра ни це на ко ји ма Тол стој Ру ска вој ска је 1853. на Кав ка зу пред у зе ла ви ше опи су је сво је уз бу ђе ње пред ма ги јом те зе мље „ко ју по хо да про тив слав ног че чен ског еми ра Ша ми ла. на пре дак још ни је по ква рио”. У ро ма ну опи су је и Тол сто је ва бри га да је кре ну ла на за да так. У то до ба љу бав пре ма јед ној мла дој Ко за ки њи, ле пој и са вр Тол стој је чак же лио да оде из вој ске јер ни је про из ве - ше но при род ној. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa1.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пра ви те ду го роч не пла но ве ко ји има ју ре ал не мо гућ но сти да се ре а ли зу ју. За то, па зи те шта же ли те, оства ри ће вам се! Ка ко у по слу, та ко и у љу ба ви. По ви си те ни во аспи ра ци је, ви ше по штуј те се бе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. april 2012.

Не де ља је, дан за од мор. Има те по во љан уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка Ла ва, што вас упу ћу је на љу бав и про вод. Иза ђи те не где у јав ност, у ре сто ран на ру чак, ме ђу љу де, на сун це ако мо же.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Раз ви јај те ин ту и ци ју у се би и по сма трај те шта се де ша ва ка да се мен тал но опу сти те. Тај на љу бав ће тра ја ти све док оста не скри ве на, иза очи ју јав но сти. Али, не за ду го. Уско ро вам до ла зи не ко за ни мљив.

Ме сец је у кра љев ском зна ку Ла ва, што вас на во ди на ви сок стил и по слов не од но се ко ји пред сто је од по не дељ ка. Др жи те до се бе и све га што вред ну је те као бит но и ва жно. При ја тељ ство у љу ба ви.

Ово је дан Сун ца, ваш дан, па га про ве ди те при јат но и ко мот но, по сво јој ме ри. Нај бо ље је ипак да бу де те с по ро ди цом, у ти хој ин тим но сти свог про сто ра. Фи нан сиј ски тро шко ви су не из бе жни.

Мо ра те да бу де те фи зич ки ак тив ни јер вас Марс у ва шем зна ку те ра на то. Па зи те да не пре те ра те и да се не по вре ди те. На ђи те ме ру у све му. Парт нер има ми шље ње дру га чи је од ва шег.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Са мо опу ште но! Дру штве ни сте и спрем ни да по мог не те при ја те љи ма. Али, пи та ње је у ко јој ме ри и шта је њи ма ствар но по треб но, шта оче ку ју од вас. Љу бав је на ви ди ку, стра сти та ко ђе.

Уко ли ко сте от пу то ва ли, пу то ва ли или се вра ти ли, ис ко ри сти ли сте ви кенд на нај бо љи мо гу ћи на чин. Из ле ти се опет вра ћа ју у мо ду. Они крат ки, јед но днев ни-дво днев ни. Пла ни рај те при ва тан по сао.

Све што је ле по крат ко тра је, ка жу. Ла жу! Мо же по тра ја ти, чак и у из ме ње ној фор ми. Но, ка да се ра ди о ва шој љу бав ној ве зи, она је све леп ша и бо ља. Као гра ди тељ, угра ди те се у парт нер ски од нос.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пра вич ни сте и има те из ра жен сми сао за исти ну и прав ду. Ште та што ни сте су ди ја у су ду. Но, то до ла зи до из ра жа ја на лич ном пла ну у од но си ма с дру ги ма, а по себ но с парт не ром. Бу ди те стр пљи ви.

По тро ши те вре ме на нај бо љи мо гу ћи на чин, ма шта то би ло. Чи ни те ка ко вам па ше у да том тре нут ку јер је он не по но вљив. Бу ди те све сни сво је си ту а ци је и ства ри ка кве је су. Ужи ва те код ку ће.

Да нас је пр ви април! Ко га сте пре ва ри ли до са да, а ко га ће те тек од са да? Ма ло ша ле и ху мо ра ни ка да ни је на од мет. Тре ба има ти сми сла, сти ла и па ме ти за пр во а прил ске ша ле, зе за ли це и по ша ли це.

TRI^-TRA^

Фо то шо пом до пер фек ци је V REMENSKA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Ким Кардашијан позира ла је заједно са се страма Клои и Кортни у купаћем ко стиму како би промовисале своју нову колекцију бикинија. Пажњу с купаћих ко стима одвукло је очигледно претеривање с фотошопом (компјутерском обрадом фотографије). Иако није никаква тајна да се након готово свих снимања користе до стиг ну ћа модер не тех ноло ги је те се лепотице фотошопују, овај пут су се графичари превише заиграли. Тако је Кортни остала без трудничког стомака, а Ким је добила танашан струк какав иначе нема. То очигледно не боде очи Ким, која је испод фотографије на интернету написала да су она и се стре поно сне на своју нову колекцију купаћих ко стима.

PROGNOZA

Evropa Madrid

NOVI SAD: Zahla|ewe s prolaznom ki{om ujutru, a popodne suvo uz delimi~no razvedravawe. Vetar umeren severozapadni. Pritisak u poraRim stu. Jutarwa temperatura 5, maksimalna 8, a minimalna uve~e oko 2 steLondon pena. VOJVODINA: Zahla|ewe s prolaznom ki{om ujutru, zatim ve}inom Cirih suvo uz delimi~no razvedravawe, najpre na severu Vojvodine. Vetar umeren severozapadni. Pritisak u porastu. Jutarwe temperature od 4 do 7 Berlin stepeni, maksimalne od 6 do 9, a minimalne uve~e od 1 do 3 stepena. Beч SRBIJA: Ja~e zahla|ewe s prolaznom ki{om od severa ka jugu. Na planinama }e padati sneg, a ponegde i u niìm krajevima je mogu}a susneVarшava ìca i vlaàn sneg. Vetar umeren do poja~an severni i severozapadni. Kijev Pritisak u porastu. Jutarwe temperature od 4 do 8 stepeni, maksimalne od 5 do 9, a minimalne uve~e od 0 do 3 stepena. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak ujutru slab mraz, a tokom dana sun~ano uz porast temperatura. U utorak i sredu znaOslo tno toplije. Od srede nestabilno sa povremenom pojavom kratkotrajne St. Peterburg ki{e i lokalnih pquskova. BIOMETEOROL[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane vremenske prilike }e imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u jutarwim satima. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Preporu~uje se adekvatno odevawe, jer }e ose}aj hladno}e biti dodatno poja~an zbog vetra. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

21 19 13 13 10 9 3

VIC DANA Жа ли се јед на пла ву ша дру гој: - Ми слим да ме муж ва ра. - За што то ми слиш? – упи та дру га. - Па ова на ша де ца уоп ште не ли че на тог по ква ре ња ка!

5 1 8 -2

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

249 (-13)

Slankamen

338 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

314 (-10)

Zemun

374 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

346 (-8)

Bogojevo

272 (-5)

Panчevo

382 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

275 (0)

Smederevo

518 (-4)

Titel

350 (-4)

NERA

Novi Sad

280 (2)

Tendencija stagnacije

Hetin

86 (-14)

TISA

60 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 324 (-10) S. Mitrovica 244 (-12)

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

320 (-7)

118 (32)

Reшeњe iz proшlog broja