Dnevnik 1.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 1. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23452 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

JU^E ODR @A NE KON STI TU TIV NA I SVE^ANA SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE

Zakliwem se da }u...

Novi Sad

7 [etwom protiv duvanskog dima 8 Tre{we paprene, paradajz pojeftinio 9 Grad nagra|uje najboqe u~enike

Vojvodina 10 Vojni lekari u [atrincima i Sanadu 11 Socijalni problemi ugro`avaju qudska prava

str. 2 i 3

OD SEP TEM BRA VE ]A SI GUR NOST U TR GO VI NI NE KRET NI NA MA

BIQANA SRBQANOVI], AUTORKA DRAME „NIJE SMRT BICIKLO DA TI GA UKRADU”

Grubi i kad smo privr`eni

Dru{tvo 6 Neki su opasani bodqikavom `icom

U sve~anoj sali Doma Narodne skup{tine novoizabrani poslanici ju~e su poloìli zakletvu, ~ime je novi saziv parlamen ta kon sti tu i san i po~eo da te~e ~etvorogodi{wi mandat narodnih predstavnika. Zatim je novi predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} na sve~anoj sednici Skup{ti ne Sr bi je po lo ìo zakletvu, kao svoju ustavnu obavezu. Nakon intoni ra wa him ne „Bo è pravde”, novi predsednik Srbije je potpisao zakletvu.

INTERVJU

Politika 3 Vru}e foteqe ~ekaju dogovor 3 Naredne nedeqe o pokrajinskoj vlasti

No ta ri sma wu ju pre va re pri ku po vi ni sta no va? str. 5

str. 23 KR KO BA BI] ^U VA PEN ZI JE OD FI SKAL NOG SA VE TA

Od bra na pen zi o ne ra ili sku pa de ma go gi ja

Reporta`e

12 Umeju i simfoniju bi~evima da odsviraju

Crna 15 Planirali otmice i razbojni{tva

U NOVOM SADU

str. 4 MAL VER ZA CI JA MA S CA RIN SKOM DO KU MEN TA CI JOM O[TE TI LI BUYET ZA MI LI JAR DU DI NA RA

Uhap {e no 14 di rek to ra i osam ca ri ni ka str. 15

Svets k i k o n g r e s vins kih vit ez ov a

str. 7

str. 16 – 20

SPORT

n JANKO POBEDIO, JELENA I VIKTOR ISPALI

n ORLOVI NEMAJU PRAVO NA GRE[KU

n KOSOVO NE MO@E U UEFA I FIFA

n DU[AN A]IMOVI] O MAJSKOJ NAGRADI

Pre podne toplo, po podne ki{a

Najvi{a temperatura 27 °S

POLiTikA

petak1.jun2012.

dnevnik

TO MI SLAV NI KO LI] PRE U ZEO DU @NOST PRED SED NI KA

@e lim dru ga ~i ju Sr bi ju - @elim druga~iju Srbiju- poru~io je s govornice republi~kog parlamenta novi predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} koji je na ju~era{woj sve~anoj sednici Skup{tine Srbije polo`io zakletvu, kao svoju Ustavnu obavezu. Pred poslanicima i brojnim gostima, odlaze}i iz skup{tinskih klupa gde je sedeo u prvom redu do biv{eg predsednika Bo ri sa Ta di }a, delilo ih je samo jedno prazno mesto, a iza wih je bio patrijarh srpski Iri nej, Tomislav Nikoli} izgovorio re~i zakletve: „Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~uvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju kao wen sastavni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~uvawu mira i blagostawa svih gra|ana Republike Srbije i da }u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du`nosti”. Nakon intonirawa himna „Bo`e pravde”, novi predsednik Srbije je potpisao zakletvu, a predsedavaju}i sednicom Za ha ri je Tr nav ~e vi} prvi mu je ~estitao stupawe na du`nost. Nikoli} je potom sa govornice Skup{tine upozorio da je Srbija zemqa koju razara kriza, i

Ko so vo i re fe ren dum - Ono {to }e se dogoditi na Kosovu nije u rukama jednog politi~ara ili jedne stranke, ve} svih gra|ana To }e svakako gra|ani morati da re{e na referendumu- rekao je Nikoli}. ~iji su gra|ani, zbog neznala~ki sprovedene privatizacije, korupcije, kriminala svake vrste i op{te pqa~ke narodne imovine izgubili poverewe u institucije. - Monopolisti su svuda oko nas, gde god se okrenete, a gra|ani to pla}aju- rekao je Nikoli} i dodao da je reforma pravosu|a

Ako ih je vi deo Si ni {a... Dan u kome je To mi slav Ni ko li} poloìo zakletvu i postao novi predsednik Srbije bi}e upam}en i po nekoliko zanimqivosti i anegdota u kojima su glavni akteri bili posanici, pojedine diplomate, ali i po tome {to Nikoli} nije pevao dràvnu himnu. Kamere brojnih medijskih ekipa zabeleìle su da Nikoli}, ali i ve}ina ministara i poslanika nisu pevali himnu, za razliku od lidera DS i SPS Bo ri sa Ta di }a i Ivi ce Da ~i }a, kao i generalnog sekretara parlamenta Veq ka Oda lo vi }a… “Boè pravde” je na konstitutivnoj sednici, koja je odràna nekoliko sati ranije, najglasnije pevao poslanik Demokratske stranke Srbije i poznati reìser Si ni {a Ko va ~e vi}, ~iji glas nadja~ao sve ostale i izazvalo pa`wu wegovih kolega, novinara i gostiju. Za himnu je “vezana” jo{ jedna anegdota upu}ena ministru rada i socijalne politike i lideru SDPS Ra si mu Qa ji }u: “Peva{ li Qaji}u”, dobacio je neko od poslanika, aludiraju}i na nedavni slu~aj fudbalera Ade ma Qa ji }a koji je zbog toga {to nije pevao himnu odstrawen iz dràvne reprezentacije. Ta opaska izazvala je smeh kako poslanika, tako i ministra Qaji}a.

Delegacije EU u Srbiji Ven san De èr, biv{i predsednici Republike me|u kojima su Mi lan Mi lu ti no vi} i Bo ris Ta di}, kandidati predsedni~ke trke, najvi{i predstavnici Vojske, bezbednosnih slu`bi, tuìoci, sudije...Na inauguraciji nije bio lider LSV Ne nad â nak, kao ni poslanici wegove stranke. Pre odlaska na koktel koji je usledio Nikoli} se u svojstvu {efa dràve prvi put obratio

budu nastavqeni i da }e od ponedeqka ponuditi konsenzus za re{avawe problema Kosova i Metohije. Nikoli} je rekao da }e 14. juna, po{to se vrati iz Brisela, gde }e razgovarati, kakao je naveo, sa onima koji „tamo najvi{e zna~e”, preneti medijima, dakle i gra|anima Srbije sadrìnu tih razgovora. - Ono {to budem saznao u Briselu podeli}u odmah sa gra|anima Srbije- rekao je Nikoli}.On je najavio da }e prvi korak {efa dràve biti organizovawe slu`be u Predsedni{tvu, kao i da po Zakonu o predsedniku i drugim aktima predsednik i ~lanovi wegovog kabineta imaju dosta ingerencija u oblasti bezbednosnih i vojnih slu`bi. Govore}i o saradwi Srbije sa susedima, novi {ef dràve poru~io je da }e Srbija imati dobar odnos sa svim susedima kao i da }e na inauguraciju 11. juna pozvati predsednike dràva ne samo iz regiona.On je naglasio da je va`no da nakon wegovog izbora za novog predsednika dràve niko, ni istok ni zapad, ni sever ni jug, nije }utao ve} su se svi oglasili i ~estitali mu. medijima, a stupawe na du`nost Nikoli} je dodao i da mu je na }u da prestanem sa borbom dok predsednika Srbije propratilo izboru predsednika ~estitala i Srbija ne postane pravna i prava je oko 300 pripadnika sedme sile. dràvna sekretarka SAD Hi la demokratska dràva. @elim SrBrojnim doma}im i strani novi- ri Klin ton, a na pitawe da li je biju koja }e da bude ravnopravni zvani~no pozvan predsed~lan EU i koja se nikada nik Hrvatske Ivo Jo si ne}e odre}i svog integriNa dam se da }e pre go vo ri po vi} na polagawe zakleteta i suvereniteta i svog ko je od 6. ma ja vo de DS i ko a li ci ja tve, odgovorio je da poziv Kosova i Metohije- rekao oko SPS uro di ti plo dom nije upu}en predsednicije novi predsednik, a po(To mi slav Ni ko li}) ma dràva, ali da }e to slanicima poru~io da }e u biti u~iweno za wegovu wemu imati saradnika one narima okupqenim u Maloj Sali inauguraciju koja }e biti odràsnage koju mu daje Ustav, ukoliko parlamenta predsednik Srbije je na 11. juna. se budu borili za gra|ane i wirekao da se nada da }e zemqa do Mi }emo sigurno pozvati Josihov boqi ìvot. ponedeqka imati mandatara za povi}a, naglasio je Nikoli} doSve~anosti na kojoj je postao sastav nove Vlade, jer je „jasno da daju}i da se nada da }e wihova kopredsednik i wegovom prvom nema vremena za ~ekawe”. munikacija biti otvorena i poobra}awu naciji u zdawu najvi- Nadam se da }e pregovori ko- èqna. Predsednik Srbije je {eg zakonodavnog tela prisuje od 6. maja vode DS i koalicija medijima obe}ao da }e nastaviti stvovali su premijer Mir ko oko SPS uroditi plodom- rekao saradwu sa wima potpuno otvoCvet ko vi} i ~lanovi vlade, je Nikoli}, a ukoliko bude su- reno i jasno, da }e odgovarati na predstavnici verskih zajednica protno najavio je da }e nastaviti wihova pitawa i da je spreman da me|u kojima su i patrijarh Irida „pritiska” politi~ke stranke bude pod „stalnim, budnim okom nej sa episkopima, narodni poi da organizuje konsultacije sa javnosti”. On je dodao da mu poslanici, predstavnici diploizbornim listama koje su u{le u dr{ka medija ne treba, ali da zamatskog kora me|u kojima su amparlament. to mediji treba da ukazuju na webasadori SAD, Nema~ke i RusiNikoli} je istakao da razgovo- gove eventualne gre{ke i najaje Me ri Vor lik, Vol fram Mas i ri sa Pri{tinom mogu odmah da vio da }e poku{ati da na svim vaAleksandar Konuzin, kao i {ef obavqena pod kontrolom partijskih interesa, a i mediji su, kako smatra, pod kontrolom istih, strana~kih interesa. Govore}i o Srbiji kakvu èli da vidi, predsednik dràve je rekao da bi to bila Srbija ujediwena u borbi za boqi ìvot, oslobo|ena straha od sutra{wice, ku}a sa dvoja vrata - ka istoku i zapadu. - @elim druga~iju Srbiju. êsto sam bio `rtva nepravde i ne-

Ni posebna sednica nije pro{la bez “sitnih ometawa”. Prvo obra}awe Nikoli}a poslanicima na trenutak je omela zvowava telefona predsedavaju}eg Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a, koji je “brè-boqe” iskqu~io mobilni telefon.Koliko su se skup{tinske slu`be potrudile da reprezentativno zdawe na Trgu Nikole Pa{i}a blista i u najboqem svetlu do~eka zvanice, “na svojoj koì su osetili” i pojedini gosti, me|u kojima i ambasador Austrije u Srbiji Kle mens Ko ja, koji su se pri ulasku u parlament okliznuli, ali ipak uspeli da ostanu na nogama. Sve~anost u Domu Narodne skup{tine mnoge zvanice i poslanici èleli su da ovekove~e fotoaparatom pa su se slikali sa novim predsednikom i me|usobno, a lider LSV Ne nad â nak za uspomenu se fotografisao sa ènskim horom “Barili” iz Poàrevca, koji je izvodio himnu. Prijem, koji je organizovan posle polagawa zakletve me|u posledwima je napustio predsednik Srbije, koji je do zgrade na Andri}evom vencu pro{etao Pionirskim parkom u pratwi supruge i saradnika.Posebnu sednicu pratilo je oko 300 doma}ih i stranih novinara, snimateqa i fotoreportera.

Sti gao s po ro di com Nikoli} je u Skup{tinu Srbije stigao u pratwi supruge Dra gi ce, sinova, ~itave porodice, dakle i unu~adi koja su prisustvovala momentu kada postaje {ef dràve. Na ulazu u Skup{tinu do~ekala ga je Garda Vojske Srbije, kao i poslanike i goste, a ispred Doma Narodne skup{tine veliki broj pristalica iz Beograda, ali i pristiglih iz raznih krajeva Srbije. Gra|ani su bili oki}eni dràvnim zastavama i plakatima sa Nikoli}evim likom. U salu parlamenta, sada ve} predsednik Srbije, u{ao je u pratwi porodice, ali i najblièg do skora strana~kog saradnika Alek san dra Vu ~i }a, s kojim se prvo izqubio nakon zakletve. `nijim putovawima budu prisutni novinari. - Danas sam postao predsednik. Gledajte kako se pona{am i kritikujte me ako ne ~inim dobro za Srbiju- rekao je Nikoli}. Nakon koktela u najvi{em zakonodavnom domu, Nikoli} je u pratwi supruge i saradnika oti{ao na Andri}ev venec u zgradu Predsedni{tva gde }e po~eti petogodi{wi mandat.Predsednika Srbije su kroz Pionirski park

pratile i pristalice, koje su ga do~ekale i na ulazu u zdawe na Trgu Nikole Pa{i}a, kada je dolazio na posebnu sednicu. Gra|ani koji su pristigli iz svih delova Srbije aplauzima su do~ekivali poslanike koalicije “Pokrenimo Srbiju”, dok su zvi`duke uputili biv{em predsedniku Tadi}u, premijeru Mirku Cvetkovi}u, ministrima iz DS, kao i lideru LDP ^e do mi ru Jo va no vi }u. D. Mi li vo je vi}

Ni ko li} se se li, Ta di} osta je na is toj adre si Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} izjavio je ju~e da se sloìo sa idejom da wegov prethodnik Bo ris Ta di} ostane da ìvi u dosada{woj rezidenciji na Dediwu, ukoliko postane novi premijer Srbije. Nikoli} je rekao da je o tome s Tadi}em razgovarao prilikom wihovog susreta pre dva dana. „Nisam èleo da selim iz te ku}e gospodina Tadi}a, jer to meni ni{ta ne zna~i. Ja u toj ku}i nikada nisam bio i ne}e mi kruna pasti sa glave ako na kori{}ewe dobijem neku drugu zgradu u Beogradu”, rekao je Nikoli} danas novinarima u Skup{tini Srbije nakon polagawa

zakletve. Rezidencija novog predsednika bi}e najverovatnije vila koju je na raspolagawe dobio aktuelni premijer Mir ko Cvet ko vi}, ali je nije koristio. Pretpostavqa se da }e Nilkoli}, pre svega iz bezbedno{nih razloga, najverovatnije napustiti svoj stan i preseliti se u rezidenciju u U`i~koj. Nikoli} je izjavio i da je kazao da ne}e `iveti u svom stanu jer je to, kako je naveo, „ve} tri dana problem”, ne samo za wegove kom{ije ve} i za ~itav kraj. On je dodao da }e po{tovati zakon i da }e se preseliti u neki od objekta koji Srbija ima na raspolagawu za predsednika.

LI GA BOJ KO TO VA LA PRED SED NI^ KU ZA KLE TVU

Ko stre{: Ne mo `e mo bez u slov no da sa ra |u je mo s Ni ko li }em Liga socijaldmeokrata Vojvodine bojkotovala je ju~e polagawe zakletve novoizabranog predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a u republi~kom parlamentu. Zamenik predsednika LSV i republi~ki poslanik Bo jan Ko stre{ izjavio je za „Dnevnik” da predstavnci te stranke ne mogu da ignorui{u „~iwenicu da se na mesto predsednika inauguri{e ~ovek koji je vi{e puta kr{io pravila pona{awa i zaobilazio ~iwenice”. - Dok god Tomislav Nikoli} jasno ne poka`e diplomu koju je stekao, dok ne razjasni {ta se to desilo sa izbornom kra|om, dok se ne ogradi od vojvodske titule i onoga {to je

doskora zagovarao, mi nismo u prilici da sara|ujemo s wim - poru~io je Kostre{. On je dodao da posebnu teìnu takvoj odluci LSV daje i ~iwenica da Nikoli} nije dobio ve}insku podr{ku gra|ana Vojvodine za preuzimawe pozicije predsednika dràve. Liga socijaldemokrata Vojvodine u novom sazivu Skup{tine Srbije ima sedam poslani~kih mandata, koji su ju~e potvr|eni na konstitutivnoj sednici parlamenta. Ta stranka, podsetimo, na republil~kim parlamentarnim izborima nastupila je na zajedni~koj listi sa Demokratskom strankom „Izbor za boqi ìvot - Boris Tadi}”. B. D. S.

c m y

politika

dnevnik

petak1.jun2012.

JO[ SE NE ZNA KA DA ]E STAR TO VA TI NO VA VLA DA

Vru }e fo te qe ~e ka ju do go vor U Skup {ti ni Sr bi je ju ~e ni ko ni je mo gao kon kret no da ka è ka da bi mo gla bi ti iza bra na no va Vla da Sr bi je. Upo re do sa ti me, mo gle su se ~u ti na ja ve {ta bi bi li pr vi ko ra ci ko je bi mo ga pred u ze ti ka bi net na ~e lu sa no vim pre mi je rom Po sla nik ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot” Bo ì dar \e li}, ne ka da {wi pot pred sed nik Vla de, iz ja vio je da }e no vi ka bi net i par la ment mo ra ti da bo re pro tiv ne za po sle no sti i si ro ma {tva sa jed ne, i pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je sa dru ge stra ne. - Fi skal ni sa vet iza {ao je sa me ra ma ko je idu u do brom prav cu. Ko god da for mi ra vla du, mo ra }e do le ta da pred lo ì re ba lans bu xe ta, ko ji }e u ve li koj me ri mo ra ti da uva ì pred lo ge Fi skal nog sa ve ta. Na bu du }oj par la men tar noj ve }i ni i vla di je da na pra vi pro gram sre |i va wa jav nih fi nan si ja za ovu i sle de }u go di nu, za sno van na kon sen zu su i do go vo ru sa sin di ka ti ma i po slo dav ci ma, ka ko bi te ret kri ze pao na dr à vu i one ko ji ra de za wu, a ne na naj si ro ma {ni je gra |a ne, upo zo rio je \e li}. Is ti ~u }i neo p hod nost me ra {ted we, \e li} na vo di da „tre ba po ~e ti od se be, od po sla ni ka i od mi ni sta ra“. - Sa da go vo rim kao po sla nik Bo ì dar \e li}. Za bra nio bih bi lo ka kvo me |u na rod no pu to va we srp skih de le ga ci ja, ko je ima ju vi {e od dve, tri oso be. Ne ret ko, na {e de le ga ci je su me |u naj ve }i ma. Uki nuo bih dnev ni ce, jer ~e sto su one bi le raz log da vi {e qu di pu tu je i osta je vi {e ne go {to tre ba. Na su prot to me i{ao bih na prav da we tro {ko va, da vi di mo u kom se to re sto ra nu je lo, u kom se to ho te lu od se lo. Za bra nio bih od se da we u bi lo ka kvom ho te lu iz nad tri

zve zdi ce, bi lo ko me osim pre mi je ru i pred sed ni ku. Ne ma raz lo ga da ne ko ko pred sat vqa Sr bi ju, od se da u ~e tri, ili ne daj bo `e pet zve zdi ca. Da li }e to bi ti

skih pra va, re kla je Ta ba ko vi}, uz o~e ki va we od te dve stran ke da iza |u pred pred sed ni ka sa svo jom ve }i nom, ali „ne onom na gra ni ci od 126, ko ja je ra di la na

do voq no da se sma wi jaz u jav nim {te tu gra |a na“. Ipak, na kon fi nan si ja ma, otvo re no vam ka è istu pa Fi skal nog sa ve ta, Ta ba ne, ali je bit no da se te pr ve me - ko vi} se pi ta mo è li iko ima ti re po vu ku. Kad sam bio mi ni star ozbiq nu na du da }e bi ti dru ga ~i fi nan si ja, sa mo su mi ni stri je, iz vi ni te, ja sam pre o zbiq na ima li slu `be no vo zi lo. Pred - oso ba da bih ve ro va la da sa ta lo ìo bih da se kvom vla dom Sr uki nu slu `be na bi ji mo è da bu SNS se ne nu di oni ma vo zi la za sve de bo qe, upo zo koji su umislili osim za one ko ji ri la je Ta ba ko ma je to ne dvo da su vlasnici Srbije vi}. Ujed no je smi sle no po - (Jorgovanka Tabakovi}) pod se ti la da je treb no za rad, a SNS svo je vre ne kao do dat ni me no pred lo ìo kon for, ko ji gra |a ni ne ma ju- jo{ pre go di nu da na vla du sa 12 upo zo rio je \e li}. mi ni star sta va i dve kan ce la ri Pot pred sed ni ca SNS i kan - je, za Ko so vo i Me to hi ju, a dru ga di dat ki wa te stran ke za pre mi - za di ja spo ru. jer ku Jor go van ka Ta ba ko vi} Pot pred sed nik So ci ja li sti~ o~e ku je da DS i SPS iza |u pred ke par ti je Sr bi je Mi lu tin Mr pred sed ni ka Sr bi je sa ve }i nom ko wi} iz ja vio je da no va vla da i po ru ~i la da }e im na pred wa ci Sr bi je tre ba da bu de for mi ra na ~e sti ta ti, jer „SNS ne }e da se {to pre, jer po sao ne mo è da nu di ni ko me“. ~e ka na po li ti ku. Pro gram je - SNS se ne nu di oni ma ko ji su vla de po znat, gra |a ni su ga po umi sli li da su vla sni ci Sr bi je, tvr di li na iz bo ri ma, a svi ko ji na {ih ì vo ta i na {ih gra |an - ma je on pri hva tqiv do bro do -

{li su u vla du, po ru ~io je Mr ko wi}. Pre ma we go vim re ~i ma vla da tre ba da ra di sa istim pro gra mom, ali je we na oba ve za da mno go br è re a gu je i da bu de da le ko efi ka sni ja. Od go va ra ju }i na no vi nar sko pi ta we o to me ko bi jo{, osim ko a li ci ja ko je pred vo de DS i SPS mo gao da se na |e u no voj vla di, Mr ko wi} je re kao da o to me ne è li da spe ku li {e, uz oce nu da „pred sed nik SPS-a Ivi ca Da ~i} po tom pi ta wu ra di od li ~an po sao”. Li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma sma tra da pri o ri te ti no ve vla de mo ra ju bi ti otva ra we no vih rad nih me sta, bor ba pro tiv be le ku ge i in si stri ra we na so ci jal noj po li ti ci i me |u na rod noj sa rad wi. On je po no vio da De mo krat ska stran ka vo di pre go vo re o bu du }oj vla di sa wi ho vom ko a li ci jom, kao i sa tre }im part ne rom, a da on tre nut no ne ma in for ma ci je ko }e to da bu de. JS tra ì da u vla du u|e onaj part ner ko ji }e pri hva ti ti pro gram ske ci qe ve i plan bu du }e vla de i do dao da su za wih pri hva tqi vi oni ko ji su i ra ni je bi li u vla di, uz ma le per so nal ne iz me ne, ta ko {to }e „na me sto onih ko ji su lo {e ra di li do }i qu di ko ji iza se be ima ju vi dqi ve re zul tra te”. Mar ko vi} je re kao da we go va stran ka u bu du }oj vla di ne }e tra ì ti mi ni star ska me sta. - Za dva tri da na }e mo sa op {ti ti ko ju }e mo me ru mi po dr à ti u bu du }oj vla di, a ne ke }e mo i sa mi pred lo ì ti. Ne raz mi {qa mo o tre }em part ne ru, va `ni su pro gram ski ci qe vi i DS je ta ko ja }e pred lo ì ti tre }eg part ne ra. Na {a ko a li ci ja SPSPUPS-JS ta da }e od lu ~i ti da li }e bi ti za nas pri hva tqiv, pod vla ~i Mar ko vi}. S. St.

VOJ VO \AN SKI PRE MI JER BO JAN PAJ TI]

Na red ne ne de qe o po kra jin skoj vla sti De mo krat ska stran ka za po ~e }e raz go vo re o for mi ra wu vla sti na po kra jin skom ni vou, na kon za vr {et ka do pun skih iz bo ra u tri op {ti ne, ko ji }e bi ti odr `a ni u ne de qu, na ja vio je po kra jin ski pre mi jer i pot pred sed nik DS Bo jan Paj ti}. On je pre ci zi rao da }e DS raz go va ra ti sa do sa da {wim part ne ri ma na po kra jin skom ni vou i da }e naj ve ro vat ni je ima ti za jed no sa wi ma tri ~e tvr ti ne po sla ni ka. - Bli zu smo to ga da De mo krat ska stran ka osvo ji 60 od 120 po sla ni~ kim man da ta u Skup {ti ni Voj vo di ne- uka zao je Paj ti}. Na pi ta we da li }e se u pa ke tu raz go va ra ti o po kra jin skoj vla sti i lo ka lu, Paj ti} je na gla sio da su „raz li ~i te si ta ci je u po kra ji ni, gra do vi ma i na lo kal nom ni vou“.

- DS je go to vo svu da po be di la na lo kal nim iz bo ri ma. Na rav no da je di ni pri me ren i lo gi ~an prin cip tre ba da bu de da ta mo gde je DS ostva ri -

ri o tim te ma ma- ob ja snio je Paj ti}. Pred sed nik Vla de Voj vo di ne op ti mi sta je ka da je re~ o sko rom for mi ra wu vla de, jer

Raz go vo ri sa SVM-om Ka ko je is ta kao Bo jan Paj ti}, stran ke na ci o nal nih ma wi na su pri rod ni part ne ri DS. - I u pro {lom sa zi vu sam bio po bor nik ide je da SVM za u zme me sto u Vla di Sr bi je, ali ni je po sto ja lo in te re so va we u sa mom SVM-u za ne ko kon kret no me sto u vla di. Si gu ran sam da }e se sa rad wa na sta vi ti u na red nom pe ri o du i da }e SVM bi ti deo par la men tar ne ve }i ne i u re pu bli ci i na po kra jin skom ni vou i u tom smi slu }e mo raz go va ra ti i sa SVM- om, na veo je Paj ti}. la naj ve }i broj gla so va, da pred lo `i i gra do na ~el ni ka i pred sed ni ka op {ti ne. Ob zi rom na spe ci fi~ nost i raz li ~it broj od bor ni ka i na pro por ci je i u~e {}e stra na ka, od vi ja }e se po seb no raz go vo -

qu di ko ji na to me ra de „su od go vor ni i sve sni si ta ci je u ko joj se dr `a va na la zi“. - Va `no je da se {to pre for mi ra vla da da bi se de mon stri ra la sta bil nost ovog dru {tva, po treb na za pri vla ~e we in ve -

sti ci ja, otva ra we rad nih me sta i sta bi li za ci ju eko no mi je. Svi po ten ci jal ni ak te ri sve sni su to ga, da je for mi ra we vla de na prin ci pi ma da qeg raz vo ja pri vre de, bor be pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, pro ce sa evrop skih in te gra ci ja ne {to {to je pri o ri tet u ovom tre nut ku, pre sve ga prin ci pi, ci qe vi vla de. Za to ve ru jem da }e svi ma we da se ba ve per so nal nim pi ta wi ma, a vi {e prin ci pi ma- upo zo rio je Paj ti}. Oko sni ca bu du }e vla de, re kao je Paj ti}, bi }e DS i ko a li ci ja SPS-PUPS-JS, a na red nih da na raz go va ra }e se i sa dru gim po ten ci jal nim ko a li ci o nim part ne ri ma. - Ono {to je si gur no je ste da part ne ri ne }e bi ti SNS i DSS i for mal no smo do ne li od lu ku SRS”, re kao je Paj ti}. S. St.

REKLI SU

Ste fa no vi}: Ne ma po de la u DS-u

Stan ko vi}: Sno si }u od go vor nost ako sam pre kr {io za kon

Ge ne ral ni se kre tar Pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke Bo ri slav Ste fa no vi} re kao je da do po de la u toj stran ci „ne mo `e i ne }e do }i”. „Mi }e mo kao stran ka po ka za ti da ima mo naj ve }i de mo krat ski ka pa ci tet u Sr bi ji i da mo `e mo da uo~i mo ne do stat ke na brz i jed no sta van na ~in, i da te ne do stat ke uklo ni mo”, re kao je Ste fa no vi} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. Funk ci o ner DS je ka zao da }e sno si ti po sle di ce oni u stran ci ko ji ni su da li sve {to je bi lo neo p hod no za bo qi iz bor ni re zul tat.Ste fa no vi} je do dao da ne stra hu je za svo ju po zi ci ju u DS.

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je ju ~e da je spre man da sno si svu mo ral nu i ma te ri jal nu od go vor nost uko li ko se utvr di da je to kom po se te Dan skoj iz neo ije dan stav ko ji je u su prot no sti sa zva ni~ nom po li ti kom Sr bi je. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne la je u po ne de qak pre kr {aj nu pri ja vu pro tiv Stan ko vi }a u ko joj se na vo di da je to kom bo rav ka u Dan skoj na sku pu o zdrav stvu, to kom iz bor ne kam pa we pre kr {io za kon, od no sno od red bu ko jom se za bra wu je tro {e we dr `av nih re sur sa u stran ~ke svr he. „@e lim da ve ru jem da je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pri me ni la jed na ke kri te ri ju me u ana li zi pred iz bor nih ak tiv no sti svih dr `av nih zva ni~ ni ka„, na vo di Stan ko vi}.

ODR @A NA KON STI TU TIV NA SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE

Cr ve nim te pi hom u Dom po sla ni ka U sve ~a noj sa li Do ma Na rod ne skup {ti ne no vo i za bra ni po sla ni ci ju ~e su po lo ì li za kle tvu, ~i me je no vi sa ziv par la men ta kon sti tu i san i po ~eo da te ~e ~e tvo ro go di {wi man dat na rod nih pred stav ni ka. Par la ment je ve ri fi ko vao svih 250 po sla ni~ kih man da ta, ko ji su do de qe ni u~e sni ci ma na iz bo ri ma po re do sle du sa iz bor nih li sta. Sed ni ca je po ~e la in to ni ra wem him ne Sr bi je „Bo è prav de“, a no vi par la men tar ci do svog no vog rad nog me sta do {li su cr ve nim te pi hom, kroz {pa lir gar di sta Voj ske Sr bi je. Ju ~e ra {wom sed ni com pred se da vao je naj sta ri ji po sla nik Za ha ri je Tr nav ~e vi} sa li ste „Pre o kre ta” i on }e bi ti ~el nik par la men ta do iz bo ra pred sed ni ka i pot pred sed ni ka skup {ti ne. No vi po sla ni ci su po lo ì li za kle tvu, ko ja gla si: „Za kli wem se da }u du `nost na rod nog po sla ni ka oba vqa ti pre da no, po {te no, sa ve sno i ver no Usta vu, bra ni ti qud ska i ma win ska pra va i gra |an ske slo bo de i po naj bo qem zna wu i ume }u slu ì ti gra |a ni ma Sr bi je, isti ni i prav di”.

po slu pri stu pe slo `no i za jed ni~ ki, bez stra na~ kih in te re sa, jer je ovo, ka ko sma tra, mi si ja ko ja pre va zi la zi in te re se stran ke. - Sa tom na dom i uve re wem po zi vam vas da se ta ko po na {a te. Sve stra na~ ke in te re se i te `we da se do pad ne te gra |a ni ma na

sle de }im iz bo ri ma ostva ri }e te naj pre i naj bo qe ako bu de te iskre no su de lo va li u ovim na sto ja wi ma, re kao je Tr nav ~e vi}.On sma tra da tre ba jo{ vi {e po di }i ni vo sa rad we u par la men tu, ali i ni vo sa rad we naj vi {eg za ko no dav nog te la i Vla de Sr bi je od ko je o~e ku je, ka ko je

Klu bo vi i pr va ostav ka Ju ~e su ve} bi li po zna ta ime na po je di nih stra na ka za me sta {e fo va po sla ni~ kih gru pa. Ta ko }e li der SPS Ivi ca Da ~i} bi ti pred sed nik wi ho vog klu ba, a Dra gan Mar ko vi} Pal ma gru pe JS. Po sla ni~ ku gru pu SNS vo di }e Alek san dar Vu ~i}, a No ve Sr bi je Ve li mir Ili}, dok }e na ~e lu po sla ni~ ke gru pe DSS bi ti Slo bo dan Sa mar xi}, dok }e se Vo ji slav Ko {tu ni ca ka ko sa zna je mo od re }i man da ta. Pr vog da na za se da wa pa la je i pr va zva ni~ na ostav ka, a pro sle dio je li der ZZ[ i gra do na ~el nik Kra gu jev ca Ve ro qub Ste va no vi}. Iz vo ri u vla da ju }oj ko a li ci ji re kli su nam da }e ostav ke par la men ta ra ca, ko ji ne }e se de ti u par la men tu usle di ti na kon iz bo ra ~la no va Ad mi ni stra tiv nog od bo ra, jer tre nut no ne ma ko da pred lo ì ve ri fi ka ci ju po sla ni ka ko ji bi ih za me ni li u klu pa ma. U Do mu Na rod ne skup {ti ne ni su bi li svi po sla ni ci no vog sa zi va par la men ta, a pre ma evi den ci ji od 250 po sla ni ka pri su stvo va lo je 243. Me |u od sut ni ma su bi li Dra gan \i las, Vo ji slav Ko {tu ni ca, Dra gan Jo ~i} i Ve ro qub Ste va no vi}. No vi sa ziv par la men ta ~i ne 73 po sla ni ka ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju”, 67 po sla ni ka ko a- li ci je „Iz bor za bo qi ì vot”, 44 ko a li ci je SPS-PUPS-JS, 21 iz D[, 19 ko a li ci je „Pre o kret”, 16 iz URS, pet Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, dva stran ke Su lej ma na Ugqa ni na i po jed nog po sla ni ka li sta „Sve za jed no”, Ko a li ci ja Al ba na ca Pre {ev ske do li ne i stran ka „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra”. - @e lim da vas opo me nem da je skup {ti na u sle de }e ~e ti ri go di ne po zva na da do go vo rom svih nas na |e re {e we da se Sr bi jom bo qe upra vqa- po ru ~io je po sla ni ci ma pred se da va ju }i Za ha ri je Tr nav ~e vi} ko ji je ~e sti tao ko le ga ma po sla ni ci ma na po lo è noj za kle tvi i pod se tio ih da su svi za jed no 6. ma ja iza bra ni i da su do bi li po ve re we gra |a na da ra de na ure |i va wu jav nih po slo va, od no sa dr à ve i gra |a na i da se po sve te naj va `ni jim pi ta wi ma od ko jih za vi si sud bi na Sr bi je. Ka ko je upo zo rio, Sr bi ja je ovog ~a sa u te {kim ne da }a ma, pri ti snu ta ne za po sle no {}u, si ro ma {tvom i bez na |em, bu du }i da ve li ki broj qu di ne ve ru je u pre po rod i po zvao po sla ni ke da

re kao, da iza }i pred po sla ni ke sa ja snim vi zi jom ka ko da se pro ble mi i po slo vi ubu du }e bo qe re {a va ju. „Ovo je sa vet, pred log i mol ba i ne ka nam je sre }a na po mo }i”, po ru ~io je Tr nav ~e vi}. Sa ju ~e ra {wom sed ni com is te kao je man dat sta rom sa zi vu, a sa da ve} biv {a pred sed ni ca skup {ti ne Sla vi ca \u ki} De ja no vi} se de la je u klu pi kao obi ~an po sla nik. Ka ko su „Dnev ni ku“ re kli do bro oba ve {te ni iz vo ri, stru~ ne slu `be su ju ~e u pot pu no sti pri pre mi le sce na rio se si je, po ko me bi bio iza bran no vi pred sed nik skup {ti ne, jer su po sto ja li na go ve {ta ji da je do go vor o to me po stug nut. Me |u tim, ne {to pre po ~et ka kon sti tu tiv ne sed ni ce, sa op {te no je da iz bo ra ne }e bi ti ovo ga pu ta. Po pro ce du ri, pred log kan di da ta za pred sed ni ka Skup {ti ne pod no si naj ma we 30 na rod nih po sla ni ka, a za pred sed ni ka }e bi ti iza bran onaj za ko ga je gla sa la ve }i na od ukup nog bro ja po sla ni ka. Dok ne bu de iza bra no ru ko vod stvo skup {ti ne, Tr nav ~e vi }u }e kao i ju ~e po ma ga ti ~e ti ri naj mla |e po sla ni ce - sa li ste „Po kre ni mo Sr bi ju” Je le na Bu di mi ro vi} (27), naj mla |a na li sti „Iz bor za bo qi `i vot” Jo va na Jok si mo vi} (25), iz re do va SPSPUPS-JS Ne ve na Sto ja no vi} (24 ) , i naj mla |a DSS –ov ka Bo ja na Bo `i no vi}, ko ja ima 31 go di nu. S. Stan ko vi}

ekonomija

petak1.jun2012.

dnevnik

PRED SED NIK SES ALEK SAN DAR VLA HO VI]

PAD PR O IZ VOD wE U APRI LU

Di nar `r tva neo d go vor no sti Pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je Alek san dar Vla ho vi} iz ja vio je ju ~e da je ne sta bil nost kur sa di na ra pre ma evru po sle di ca fi skal ne neo d go vor no sti i fi skal nog tro {e wa u ze mqi. Go vo re }i na Pr vom sa mi tu fi nan sij skih di rek to ra u Sr bi ji u Aran |e lov cu, Vla ho vi} je na gla sio da su po gre {ne kri ti ke usme re ne na no si o ce mo ne tar nih vla sti u ve zi sa kur som, jer oni bez od go va ra ju }e fi skal ne po li ti ke na tom po qu ne mo gu mno go da ura de, osim da tro {e de vi zne re zer ve. Pre ma we go vim re ~i ma, ako se vla da br zo ne for mi ra i ne pre du zme me re {ted we, kurs }e „kli za ti“ na do le istim tem pom kao i do sa da, bez ob zi ra na in ter ven ci je Na rod ne ban ke Sr bi je ko je ni su ma le.

Vla ho vi} je pre ci zi rao da da qe kre ta we kur sa za vi si od fi skal nih me ra ko je }e vla da pri me ni ti i ako se ona opre de li za krat -

ko ro~ nu fi skal nu kon so li da ci ju pred u zi ma ju }i me re „u du hu {ted we“ i stva ra wa mo gu} no sti za re lak sa ci ju mo ne tar ne po li ti ke, mo `e se o~e ki va ti smi ri va we kur sa. On je na gla sio da bez una pre |e wa kon ku rent no sti srp ske pri vre de ni je mo gu }e ima ti sta bi lan de vi zni kurs u du `em vre men skom pe ri o du na po mi wu }i da bi uvo |e we fik snog kur sa u uslo vi ma ne kon ku rent ne pri vre de bi lo po gub no po de vi zne re zer ve ze mqe. Vla ho vi} je na veo i da, pre ma pro jek ci ja ma Eko nom skog in sti tu ta, sa pla ni ra nim bu xet skim de fi ci tom i pro jek to va nom in fla ci jom, kurs u ovoj go di ni ni je tre ba lo da ide iz nad 115,5 di na ra za evro, ali je ta pro jek ci ja pre ma {e na, iz me |u osta log i zbog van red nih okol no sti i po tre ba dr za ve i ba na ka za de vi za ma.

In du stri ja po sr nu la 2,2 od sto

In du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji u apri lu ove go di ne ma wa je za 2,2 od sto u od no su na isti me sec pro {le go di ne, ob ja vio je da nas Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku (RZS). In du strij ska pro iz vod wa u pe ri o du ja nu ar - april 2012. go di ne, u od no su na isti pe riod 2011. go di ne, ma wa je za 4,7 od sto.

obla sti, ~i je je u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we 49 od sto, dok je rast evi den ti ran kod 17 obla sti (u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we - 51 od sto). Naj ve }i uti caj na pad in du strij ske pro iz vod we u apri lu ima le su pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je, osnov nih me ta la, he mi ka li ja i he mij skih pro iz vo da, eks plo a-

KR KO BA BI] ^U VA PEN ZI JE OD FI SKAL NOG SA VE TA

Od bra na pen zi o ne ra ili sku pa de ma go gi ja Li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} iz ja vio je da je ne pri hva tqiv pred log Fi skal nog sa ve ta da se zbog lo {eg sta wa u jav nim fi nan si ja ma za mr znu pen zi je. „Za mr za va we pen zi ja ne do la zi u ob zir, a jo{ ma we wi ho vo sma we we”, re kao je Kr ko ba bi} u Do mu na rod ne skup {ti ne. On je na veo da je pro se~ na pen zi ja u Sr bi ji ne {to ve }a od 22.000 di na ra, ta ko da bi se za mr za va wem pen zi o ner skih pri ma wa „stvo rio so ci jal ni ge no cid jer bi qu di umi ra li od gla di, {to ni ko od go vo ran ne }e da ura di”. „Ja kao Jo van Kra ko ba bi} i pred sed nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je (PUPS) ni ka da ne }u do zvo li ti da se ta kav pro ces u ovoj ze mqi otvo ri, a s tim je sa gla sna i me |u na rad na za jed ni ca”, is ta kao je Kr ko ba bi}. On je do dao da je ni vo pen zi ja u Sr bi ji „is pod gra ni ce iz dr `qi vo sti”. Fi skal ni sa vet, ko ji je ju ~e upo zo rio da Sr bi ji pre ti kri za jav nog du ga, pre ma oce ni Kr ko ba bi }a tre ba lo bi da de taq ni je pro ce ni ka kve bi po sle di ce iza zva lo za mr za va we pen zi je. „Kad bi se to sa gle da lo vi de lo bi se da je ne mo gu }e za mr za va we ili sma we we pen zi ja”, oce nio je Kr ko ba bi}. No vac za po pu wa va we bu xet skog de fi ci ta, ka ko je re kao, mo gu }e je na }i i bez us kra }i va wa pen zi o ner skih pra va, ali ni je `e leo da pre ci zi ra na ko ji na ~in je mo gu }e sma wi ti ras ho de, od no sno po ve }a ti pri ho de dr `a ve. Kra ko ba bi} je pod se tio da su pred stav ni ci Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da u po sled wim raz go vo ri ma sa Vla dom Sr bi je bi li sa gla sni da pen zi je ne tre ba uma wi va ti i da je sta ro sna gra ni ca za pen zi o ni sa we po me re na do me re do ko je je to bi lo mo gu }e.

Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi} na gla sio je pre kju ~e , da bi se iz be gla kri za jav nog du ga, no va vla da od mah mo ra ti da spro ve de o{tre me re za sma wi va we bu xet skog de fi ci ta, u ovoj i u na red noj go di ni, kao i me re za vra }a we jav nog du ga u pri hva tqi ve

okvi re. U slu ~a ju da se te me re ne spro ve du, Sr bi ji pre ti „eks plo zi ja” jav nog du ga i bu xet skog de fi ci ta, {to pod ra zu me va „eks plo zi ju” in fla ci je i kur sa di na ra, ma sov na ot pu {ta wa, pad pla ta i pen zi ja, upo zo ri li su ~la no vi Fi skal nog sa ve ta. Krat ko ro~ ne me re pod ra zu -

me va ju za mr za va we pen zi ja i pla ta, po re sku re for mu, ko ja ukqu ~u je po ve }a we PDV-a na 22 od sto, kao i do dat no re za we ras ho da, re kao je Pe tro vi}. ^lan Fi skal nog sa ve ta Ni ko la Al ti par ma kov je po ja snio da ako se upo re de sred stva ko ja se u Sr bi ji iz dva ja ju za pen zi je sa osta lim evrop skim dr à va ma, vi di se da je, po sle Ita li je, na {a ze mqa ne ga tiv ni evrop ski re kor der sa 14 od sto BDP-a ko ji se iz dva ja za is pla tu pen zi ja, re kao je Al ti par ma kov . Pre ma we go vim re ~i ma, na ro ~i to za bri wa va ju }e i pro ble ma ti~ no je kad se sta we u Sr bi ja upo re di sa sli~ nim tran zi ci o nim evrop skim dr à va ma ko je u pro se ku za pen zi je iz dva ja ju sve ga 8,4 od sto BDP-a. Sve u sve mu ja sno je da eko no mi ja ima jed na me ri la a po li ti ka dru ga,a da li je na de lu od bra na pen zi o ne ra ili sku pa de ma go gi ja vr lo br zo }e mo vi de ti ka da ra ~u ni za pen zi je do |u na na pla tu. Ka kvi su ra ~u na ja sno je ako se zna da je na kra ju 2011. go di ne Fond PIO je imao 1.638.645 pen zi o ne ra, ko ji ma je is pla }e no 493,7 mi li jar di di na ra. Kqu~ ni pro blem je u to me {to je sa mo 265,6 mi li jar di obez be |e no iz iz vor nih pri ho da, a osta li deo, 47,1 od sto, ~i ni le su do ta ci je dr à ve. Ta~ ni je do su pa re ko je se mo ra ju obez be di ti iz bu xe ta. A to ni je ma lo i iz no si oko 2,5 mi li jar di evra go di {we. Po re |e wa ra di tre ba pod se ti ti i da agrar ni bu xet, oko ko ga su se lo mi la ko pqa i pa o- ri blo ki ra li dru mo ve , iz no si sve ga 22 mi li jar de di na ra. Ta ko |e, ne ma li broj eko no mi sta tvr di da po ve }a we pen zi ja od 10 po sto, ko je je pre ~e ti ri gop di ne bi lo „uslov” PUPS-a za ula zak u vla du , ni je po mo glo pen zi o ne ri ma, ali je po gor {a lo eko nom sku kri zu ko ja se sru ~i la na Sr bi ju. E. Dn.

Ka kve re for me su po treb ne Fi skal ni sa vet uz za mr za va we pen zi ja pred la è i dve do dat ne struk tur ne me re - to su uvo |e we „fak to ra ak tu ar ske pra vi~ no sti” i po ve }a we sta ro snog do ba za od la zak u pen zi ju za è ne. Al ti par ma kov je uka zao da sa da {wi pen zij ski si stem Sr bi je „ja ko do bro uzi ma u ob zir do pri no se ko je osi gu ra ni ci upla }u ju to kom rad nog sta à, pri li kom utvr |i va wa vi si ne pen zi je, me |u tim, kom plet no ig no ri {e o~e ki va ni broj go di na to kom ko jih }e osi gu ra ni ci pri ma ti pen zi je”. Ka da ima te osi gu ra ni ka ko ji ima pun rad ni sta` od 40 go di na, ve li ka je raz li ka da li }e se taj pen zi o ner pen zi o ni sa ti sa 60, 65 ili 70 go di na i neo p hod no je da vi si na pen zi ja od sli ka va o~e ki va ni broj go di na to kom ko jih }e ta pen zi ja bi ti pri ma na, do dao je Al ti par ma kov. Pre ma we go vom mi {qe wu, re {e we za taj pro blem je jed no stav no, sve raz vi je ne ze mqe su ga ve} pri me ni le, i ono pod ra zu me va da se za sva ku go di nu pre vre me nog pen zi o ni sa wa pre re dov ne sta ro sne do bi pen zi ja sma wu je za {est od sto, od no sno za sva ku go di nu pen zi o ni sa wa na kon re dov ne sta ro sne do bi po ve }a va za {est od sto. Dru ga pred lo è na struk tur na me ra je de li mi~ no po ve }a we sta ro sne do bi za pen zi o ni sa we è na, na 63 go di ne, re kao je Al ti par ma kov.

Naj ve }i uti caj na pad in du strij ske pro iz vod we ima le su pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je, osnov nih me ta la, he mi ka li ja i he mij skih pro iz vo da, eks plo a ta ci ja ugqa Po sma tra no po sek to ri ma, u apri lu 2012. za be le `en je pad od 11,7 od sto u snab de va wu elek tri~ nom ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci ji, ru dar stvo je osta lo na istom ni vou, dok je pre ra |i va~ ka in du stri ja ima la rast od 0,1 od sto u od no su na law ski april. Po da ci o in du strij skoj pro iz vod wi - po na men skim gru pa ma, u apri lu 2012. u od no su na isti me sec pret hod ne go di ne, po ka zu ju da je do {lo do pa da u pro iz vod wi ener gi je za 7,1 od sto, in ter me di jar nih pro iz vo da, osim ener gi je, za pet od sto i ka pi tal nih pro iz vo da za 4,4 od sto. Obim in du strij ske pro iz vod we u apri lu 2012. u od no su na april 2011. be le `i pad kod 12

ta ci ja ugqa, i pro iz vod wa pro iz vo da od ne me tal nih mi ne ra la, uka zu je RZS. April ska in du strij ska pro iz vod wa je u od no su na pro sek 2011. go di ne ma wa za {est od sto. De se zo ni ra ni in deks in du strij ske pro iz vod we za april 2012. u od no su na mart 2012. po ka zu je da je za in du stri ju - ukup no ostva ren rast in du strij ske pro iz vod we od 1,1 od sto, i da je za pre ra |i va~ ku in du stri ju ostva ren rast od 0,7 od sto. De se zo ni ra ni in deks in du strij ske pro iz vod we za april 2012, u od no su na pro sek 2011, za in du stri ju - ukup no po ka zu je da je ostva ren pad od 1,0 od sto, a za pre ra |i va~ ku in du stri ju rast od 2,7 od sto.

VLA DA VOJ VO DI NE

Bo qa na p la ta jav nih pri ho da U pr vom tro me se~ ju ove go di ne, na te ri to ri ji Voj vo di ne,evi den ti ra na je na pla ta jav nih pri ho da u iz no su od 63,5 mi li jar di di na ra, bez PDV-a i ak ci za na uvoz, {to je za 7,5 mi li jar di di na ra, od no sno 13 od sto vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, re ~e no je na sed ni ci Vla de Voj vo di ne ko jom je pred se da vao Bo jan Paj ti}. Na sed ni ci je kon sta to va no da su bud zet ska sred stva evi den ti ra na u iz no su od 40,2 mi li jar de di na ra i, u od no su na pr vo tro me se~ je 2011. go di ne, no mi -

nal no su po ve }a na za 5,8 mi li jar di di na ra, ili za 17 od sto. Od do pri no sa za oba ve zno so ci jal no osi gu ra we na pla }e ne su 23,3 mi li jar de di na ra, {to je za 1,7 mi li jar du di na ra, od no sno za osam od sto vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Na sed ni ci je kon sta to va no da je evi den ti ra na na pla ta bu xet skih sred sta va re al no po ve }a na za 12 od sto, dok je za be le `e no po ve }a we sred stva do pri no sa za tri od sto, a naj ve }i rast od 2,9 mi li jar di di na ra, ili 11,4 od sto za be le `en je od po re za na za ra de.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

114,2799

116,6121

119,2942

113,9300

Australija

dolar

89,5681

91,3960

93,4981

89,2939

Kanada

dolar

89,6242

91,4533

93,5567

89,3499

Danska

kruna

15,3735

15,6872

16,0480

15,3264

Norve{ka

kruna

15,1796

15,4894

15,8457

15,1331

[vedska

kruna

12,7290

12,9888

13,2875

12,6901

[vajcarska

franak

95,0826

97,0231

99,2546

94,7916

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

142,7071 92,2206

145,6195 94,1027

148,9687 96,2671

142,2703 91,9383

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 5. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (448,17 0,21)

BIP u restrukturirawu, Beograd

11,11

Inter{ped, Subotica

10,00

330

33.000

NIS, Novi Sad

0,00

588

3.162.967

Komercijalna banka PB, Beograd

5,88

900

18.000

AIK banka, Ni{

0,14

1.402

3.603.410

Politika, Beograd

5,00

3.738

Komercijalna banka, Beograd

0,63

1.610

27.370

3,17 Promena %

6.500 Cena

6.500 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.400

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-12,28

200

125.700

1,69

422

38.016

Soja protein, Be~ej

Tigar, Pirot

-6,53

329

71.623

0,00

516

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Metalac, Gorwi Milanovac

-4,85

1.551

79.101

2,16

426

3.786.424

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.194

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,09

2.350

51.700

Metalac, Gorwi Milanovac

-4,85

1.551

79.101

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.394

0,00

Alfa plam, Vrawe

-0,01

6.849

1.979.361

39.840

Tigar, Pirot

1,65

493

1.327.240

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

0,00

Dijamant, Zrewanin Pet akcija s najve}im padom Lasta, Beograd

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,95

170

6.970

-1,58 Promena %

3.740 Cena

18.700 Promet

NIS a.d., Novi Sad

0,00

588

3.162.967

Soja protein, Be~ej

1,65

493

1.327.240

Radijator, Zrewanin Inter{ped, Subotica Ravnica, Bajmok

0,00

480

10,00

330

33.000

0,00

350

17.500

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak1.jun2012.

KAKVA JE SUDBINA PREIMENOVANE BANKE

Ak ci o na ri „Agro ban ke” ne }e sve iz gu bi ti NA JESEN IzDAJEMO NOVE EVROOBVEzNICE

Za du `i va we od {est po sto?

O~e ki va na ka mat na sto pa po ko joj bi Sr bi ja mo gla da se za du ì na me |u na rod nom tr ì {tu emi to va wem evro ob ve zni ca je iz me |u {est i se dam od sto go di {we, pod uslo vom da se jav ne fi nan si je ze mqe do dat no ne po gor {a ju, iz ja vio je pro de kan Be o- grad ske ban kar ske aka de mi je Ma li {a \u ki}. Is ti ~u }i da uslo vi fi nan si ra wa bu xet skog de fi ci ta, od no sno ka mat ne sto pe pri no sa ko ja se for mi ra na dr àv ne ob ve zni ce „za vi se od per cep ci je ri zi ka”, on je do dao da }e in ve sti to ri, od no sno stra ni in ve sti ci o ni fon do vi, od lu ~i va ti o ni vou pri no sa ko ji su sprem ni da pri hva te u za vi sno sti od pro ce ne ri zi ka”, re kao je no vi na ri ma \u ki}. „Ono {to mi sa da mo è mo da ura di mo je da upo re di mo pri nos na dr àv ne har ti je od vred no sti u pret hod nom pe ri o du sa even tu al no o~e ki va nim pri no som, kao i da na pra vi mo upo red nu ana li zu pri no sa dr àv nih har ti ja od vred no sti u Sr bi ji, sa pri no som dr àv nih har ti ja od vred no sti u okru è wu”, na gla sio je \u ki}. Ka ko je ra ni je na ja vqe no, Sr bi ja bi naj ka sni je do sep tem bra tre ba lo da iz da no vu emi si ju dr àv nih evro ob ve zni ca. Te ob ve zni ce bi tre ba le da bu du sa ro kom do spe }a do de set go di na. U bu xe tu Sr bi je za emi si ju evro ob ve zni ca pred vi |e no je za du è we od 104,4 mi li jar de di na ra, od no sno oko 940 mi li o na evra. \u ki} se osvr nuo i na si tu a ci ju na glo bal nom tr ì {tu, is ti ~u }i da, po red Gr~ ke, za bri wa va ju i do ga |a wa u [pa ni ji, gde je sve ve }i rast ne za po sle no sti, a po ve }a va se i broj gra |a na i pri vred ni ka ko ji ne mo gu ured no da ser vi si ra ju kre di te. Ne mi nov no, uka zao je on, sva ova do ga |a wa }e uti ca ti na eko no mi ju Sr bi je, ko ja je sa Evro pom tr ì {no po ve za na. „Pro blem u [pa ni ji je pad ukup ne pri vred ne ak tiv no sti i rast ne za po sle no sti. Ve li ki broj qu di je ostao bez po sla i sma we ne su im pla te, sa mim tim wi ho va spo sob nost da vra }a ju uze te kre di te je sma we na, {to je uti ca lo na po slo va we {pan skih ba na ka.

Po tra ì va wa ak ci o na ra „Agro ban ke”, bi lo da su po osno vu ak ci o nar skog ulo ga ili ula ga wa na ber zi, osta ju u toj ban ci pod ad mi ni stra tiv nim upra vqa wem, a de o ni ~a ri }e mo }i da se na pla te iz od re |e nih po tra ì va wa ko ja su osta la u „Agro ban ci”, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u „No voj Agro ban ci”. Ka ko su pod se ti li u toj ban ci, naj du è 25 da na po sle od u zi ma wa do zvo le za rad „Agro ban ci” Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta do ne }e od lu ku o to me da li }e ta ban ka pod ad mi ni stra ci jom oti }i u ste ~aj. U „Agro ban ci” pod ad mi ni -

stra ci jom osta la su po tra ì va wa ak ci o na ra i po tra ì va wa od fir mi ko je su u ste ~a ju, a na „No vu Agro ban ku” pre ne ti su svi de po zi ti - i gra |a na, i pred u zet ni ka, ma lih, sred wih i ve li kih pred u ze }a, kao i deo po tra ì va wa. Pre ma Za ko nu o ban ka ma, u ro ku od dve go di ne dr à va mo ra da od lu ~i {ta }e bi ti sa „No vom Agro ban kom”, da li }e je pro da ti, po {to je osni va~ Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta, ili }e da je do ka pi ta li zu je od do ma }ih i stra nih ak ci o na ra, re ~e no je u „No voj Agro ban ci”.

Na rod na ban ka Sr bi je je 25. ma ja, da pod se ti mo, od u ze la do zvo lu za rad „Agro ban ci”, u ko joj je bi la uve de na pri nud na upra va od 29. de cem bra 2011. go di ne. Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta je u me |u vre me nu pod ne la NBS zah tev za da va we do zvo le za rad ban ke ko ja bi po slo va la pod na zi vom „No va Agro ban ka”, a cen tral na ban ka je oce ni la da su is pu we ni pro pi sa ni uslo vi i da la tra `e nu do zvo lu za rad. „No va Agro ban ka”, ~i ji je je di ni vla snik Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta, od no sno dr `a va, osno va na je ra di pre no sa svih oba -

ve za i de la po tra `i va wa „Agro ban ke” na tu ban ku, a u ci qu obez be |e wa kon ti nu i te ta u spro vo |e wu po slov nih ak tiv no sti „Agro ban ke” i za {ti te in te re sa svih we nih de po ne na ta i dru gih po ve ri la ca u pot pu no sti. Na taj na ~in dr `a va je, kao naj ve }i po je di na~ ni ak ci o nar „Agro ban ke”, obez be di la si gur nost svih de po zi ta ukqu ~u ju }i ukup nu {ted wu gra |a na, kao i sred stva osta lih po ve ri la ca u pu nom iz no su, {to je od po seb nog zna ~a ja za gra |a ne i pri vre du,

OD SEPTEMBRA VE]A SIGURNOST U TRGOVINI NEKRETNINAMA

No ta ri sma wu ju pre va re pri ku po vi ni sta no va? Mi ni star ka parv de Sne `a na Ma lo vi} na ja vi la je da }e pr vih 100 jav nih be le `ni ka po ~e ti s ra dom u sep tem bru, a me |u po slo vi ma ko ji ma }e se ba vi ti su i mo gu} nost ove ra i za kqu ~i va we ugo vo ra ko ji se od no se na ras po la ga we ne po kret no sti ma. Po sle 1. sep tem bra 2014, svi ugo vo ri o ras po la ga wu ne kret ni na ma mo ra }e bi ti sa ~i we ni u ob li ku jav no be le `ni~ kog za pi sa. Mi ni star ka Ma lo vi} sma tra da }e uvo |e we jav nih be le `ni ka u prav ni si stem Sr bi je po ve }a ti prav nu si gur nost gra |a na. A ona je neo p hod na kod pro da je sta no va, ko ji su, ~e sto, pre pro da va ni i po ne ko li ko pu ta, a da se pro dav ci ma - la `qiv ci ma te {ko ula zi lo u trag. U pla nu je da jav ni be le `ni ci pre u zmu i po slo ve ko ji su zna ~aj ni za sva ko dnev ne po tre be gra |a na i na taj na ~in im omo gu }e da br `e i lak {e do |u do spo ra zu ma, ugo vo ra i dru gih prav nih aka ta ko ji su im neo p hod ni. Isto vre me no, su do vi }e se znat no ras te re ti ti, {to }e za po sle di cu ima ti ve }u efi ka snost wi o ho vog ra da. U agen ci ja ma za pro met ne kret ni na po zdra vqa ju uvo |e we no ta ra ko ji }e gra |a ni ma dvo stru ko po mo }i, i stru~ no, i sma we wem du gog ~e ka wa u su do vi ma zbog ~e stih gu `vi, ko je su ne ret ko one mo gu }a va le gra |a ne da za vr {e po sao kva li tet no i pra vo vre me no. Di rek tor Pro da je u Agen ci ji „So lis” Dra gan Ra ba ti} iz ja vio je za na{ list

Registar investitora Da pod se ti mo, po Za ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi Re gi star in ve sti to ra pred vi |a jav nu evi den ci ju o svim ras po lo ì vim po da ci ma o fi zi~ kom ili prav nom li cu kao in ve sti to ru. Tre ba da sa dr ì po dat ke o iz vr {e nom in spek cij skom nad zo ru - ur ba ni sti~ kom, gra |e vin skom, in spek ci je ra da, eko lo {kom, ko mu nal nom... Li ce ovla {}e no za vo |e we Re gi stra oba ve zno je da oba ve sti sve nad le `ne or ga ne da do sta vqa ju neo p hod ne po dat ke , me |u ko ji ma su grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve, Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, Osnov ni, Ape la ci o ni i Pri vred ni sud u No vom Sa du i dru gi. da }e po ja vqi va we no ta ra na tr ì {tu po ve }a ti si gur nost gra |a na ko ji ku pu ju ne kret ni ne, omo gu }i }e se stru~ na i br à kon tro la do ku men ta ci je, ko ja je ne za o bi la zna pri li kom skla pa wa ku po pro daj -

nih ugo vo ra. A no ta ri kao naj stru~ ni ji prav ni~ ki ka dar do bra su ga ran ci ja kva li tet nog ra da. Sa go vor nik sma tra da je za si gur nost kup ca ne kret ni ne iz u zet no va `na i stru~ nost po sred ni ka u

ku po pro da ji. Za to dr à va ko na~ no mo ra po ra di ti i na li cen ci ra wu onih ko ji se ba ve pro da jom sta no va, ku }a i dru gih ne kret ni na, ka ko bi se iz be gle var ja ~a-agen ci je, ko je po sto je sa mo na pa pi ru, a agen ti ma se pred sta vqa ju pot pu no ne stru~ ne oso be ko je ima ju za ciq sa mo da uzmu pro vi zi ju od kli jen ta. Da nas se u Sr bi ji pro me tom ne kret ni na ba vi vi {e od 1.000 po sred ni ka, a za po kre ta we tog po sla do voq no je re gi stro va ti pred u ze }e ko je ~e sto ima sa mo ga zdu. A ima i onih ko ji ra de, a da ~ak ne ma ju ni re gi stro va nu fir mu, ve} sa mo mo bil ni. Za to je na su {na po tre ba da se do ne se pro pis o po sre do va wu u pro me tu ne po kret no sti. Ra ba ti} ka è da bi sva ki agent mo rao da ima li cen cu i po lo èn stru~ ni is pit, {to bi zna ~i lo da po zna je pro pi se ko ji se od no se na kon kret nu oblast ko jom se ba vi. Na cr tom za ko na o po sre do va wu u pro me tu ne kret ni na pred vi |en je oba ve zan upis u re gi star po serd ni ka i ime nik age na ta. Ako to me do da mo i re gi star in ve sti to ra, ko ji oba ve zno mo ra da se vo di u svim je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve, shod no Zaj ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi, me {e ta ri ma u pre pro da ji sta no va bi se sta lo na kraj. Me |u tim, ka ko ovi po slo vi idu ve o ma spo ro, upr kos upo zo re wu iz Mi ni star stva za pro stor no pla ni ra we i ì vot nu sre di nu, uvo |e we no ta ra svi po zdra vqa ju. R. Dautovi}

ali i za o~u va we fi nan sij ske sta bil no sti. Pre o sta le oba ve ze i po tra `i va wa osta ju u ban ci pod ad mi ni stra ci jom, ko ja tra je naj du `e 25 da na od da na do no {e wa re {e wa NBS o od u zi ma wu do zvo le za rad.To zna ~i da su svi de po zi ti i dru gi po ve ri o ci u ce li ni za {ti }e ni i si gur ni, bu du }i da }e no va ban ka na sta vi ti sa ne sme ta nim po slo va wem i ured nim ser vi si ra wem svo jih oba ve za u pot pu no sti. RUSI DAlI zElENO SVETlO

Kre di t spre man, ~e ka se @e le zni ca Ru ska stra na je ve} upu ti la Sr bi ji pot pi sa na do ku men ta o kre di tu za mo der ni za ci ju srp ske `e le zni ce i o~e ku je da }e oni do je se ni bi ti ra ti fi ko va ni u srp skom par la men tu, iz ja vio je da nas pred sed nik Ru ske `e le zni ce Vla di mir Ja ku win.

Na kon fe ren ci ji za {tam pu u So ~i ju, u okvi ru me |u na rod nog è le zni~ kog bi znis fo ru ma, Ja ku win je ka zao da je Ru ska è le `ni ca sprem na da od mah na kon ra ti fi ka ci je za jed no sa @e le zni ca ma Sr bi je pri stu pi re a li za ci ji pro jek ta. Ja ku win je na gla sio da su ru ski ru ski pred sed nik Vla di mir Pu tin i pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} u raz go vo ru po tvr di li da su re a li za ci ja kre di ta od 800 mi li o na do la ra i mo der ni za ci ja srp ske è le zni ce pri o ri tet za obe ze mqe. Upi tan da li je ve} utvr |e na ka mat na sto pa za kre dit, on je ka zao da se to pi ta we re {a va na ni vou vla da i da on ni je kom pe ten tan za to.

dru[tvo

petak1.jun2012.

dnevnik

PRO[LE GODINE U VOJVODINI POKRENUTI POSTUPCI PROTIV DESET PRIVATNIH DOMOVA ZA STARE

Ne ki su opa sa ni bo dqi ka vom `i com

GE RON TO LO [KI CEN TAR ZRE WA NIN Ê KA LI CEN CU: Direktorica Gerontolo{kog centra u Zrewaninu Zorica Vu~kovi} o~ekuje da }e ova ustanova koja brine o starim osobama me|u prvima u Srbiji dobiti licencu za rad, predvi|enu novim Zakonom o socijalnoj za{titi. Po wenim re~ima, proces licencirawa, koji o~ekuje sve ustanove iz domena socijalne za{tite, ovde je spremno do~ekan. - Svi planovi su usmereni na poboq{awe kvaliteta sme{taja na{ih korisnika, kako bi im bio omogu}en {to boqi, lep{i i kvalitetniji boravak u na{em domu, ali i na unapre|ewe stru~nog rada – istakla je Vu~kovi}eva. Ona je napomenula da Gerontolo{ki centar u narednom periodu ~eka i adaptacija drugog sprata C zgrade. Radovi }e, kako je najavila, po~eti za mesec i po dana, i time }e za tridesetak korisnika biti obezbe|en kvalitetan i komforan sme{taj. - Tako|e, po{to se trudimo da znawe i iskustvo primenimo i van ustanove, èlimo da svim starim osobama budu dostupne na{e usluge. U~estvovali smo i pro{li na konkursu za dobijawe javnih radova. Predvi|eno je da 21 geronto doma}ica pruà usluge u okviru opisa tog posla, starim osobama u svim selima na teritoriji grada Zrewanina – napomenula je Vu~kovi}eva. Gerontolo{ki centar u Zrewaninu sastoji se od pet stambenih objekata podeqenih u dve jedinice. Ukupna povr{ina svih objekata je oko 7.000 kvadratnih metara. Strukturu sme{tajnih kapaciteta ~ine Dom penzionera za 305 korisnika, Prihvatna stanica za pet osoba, Pomo} u ku}i i pomo} u nezi za 25 korisnika i Gerontolo{ki klub za 265 starih lica. @. Balaban

UPOZOREWE NACIONALNE ORGANIZACIJE ZA RETKE BOLESTI SRBIJE

I da qe ne re {en sta tus obo le lih Iako je pre go di nu da na u Sr bi ji de fi ni sa no le ~e we obo le lih od ret kih bo le sti, na pret ka ne ma - ka `u u Na ci o nal noj or ga ni za ci ji za ret ke bo le sti Sr bi je. Fond za le ~e we obo le lih od tih bo le sti u pro te kloj go di ni ni je pla tio tre man ni jed nom pa ci jen tu iako se zna da u na {oj ze mqi po la mi li o na qu di ima ne ku ret ku bo lest. To kom 2011. go di ne or ga ni zo va no je ne ko li ko jav nih sku po va kao bi se jav no sti pri bli `i li pro ble mi

obo le lih, ali dru {tve ni sta tus tih pa ci je na ta ni je re {en, pa su oni i po sle vi {e de ce nij skog us kra }i va wa wi ho vih gra |an skih pra va i iz lo `e no sti dis kri mi na ci ji i da qe u ne za vid nom po lo `a ju. Pre go di nu da na iz me na ma za ko na o zdrav stve noj za {ti ti i zdrav stve nom osi gu ra wu pr vi put su u na {e za ko no dav stvo u{le ret ke bo le sti. Na kon to ga

se iz ovog fon da fi nan si ra ti sa mo no vi pa ci jen ti sa ret kim bo le sti ma, a da }e se do sa da {we fi nan si ra we le ~e wa ret kih bo le sti na sta vi ti bez pro me na, da }e se obez be di ti pre na tal ne di jag no sti ke za te bo le sti u ze mqi i ino stran stvu... Ta ko |e je obe }a no da }e se po hit nom po stup ku do pu ni ti li ste le ko va sa le ko vi ma, ne le ko vi ma i sa ni tet skim ma te ri ja li ma neo p hod nim za te bo le sni ke,uz re fun da ci ju za ne le ko ve ko ji su neo p hod ni deo le ~e wa. - Po sle go di nu da na stru~ na Ko mi si ja za ret ke bo le sti Mi ni star stva zdra vqa je uki nu ta i for mi ra na je no va za ko ju je nad le `an Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we - ka `e pred sed ni ca Na ci o nal ne or ga ni za ci je za ret ke bo le sti Je le na Mi lo je vi}. - Ni je po kre nu ta iz ra da na ci o nal nog pla na za ret ke bo le sti, ni ti na ci o nal nog re gi stra za te bo le sti, stru~ na ko mi si ja se ne sa sta je, a tek {to je for mi ran, na pa pi ru, Fond za ret ke bo le sti iz Mi ni star stva zdra vqa je po krat kom po stup ku pre net u nad le `nost Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, bez ja sne fi nan sij ske po li ti ke, bez po da ta ka o pa ci jen ti ma sa ret kim bo le sti ma i le ka ri ma ko ji ih le ~e... Po we nim re ~i ma, li ste A, B, C, D su sa mo de li mi~ no do pu we ne, ne ki le ko vi za te bo le sti su do da ti, ali su ne ki jed na ko va `ni pra te }i le ko vi ski nu ti sa li ste iz ne po zna tih raz lo ga.

Izuzetno skupa terapija Ret kim bo le sti ma se sma tra ju sve bo le sti ko je se ja vqa ju kod jed nog u 2000 gra |a na, ma da po sto je i bo le sti ko je se ja vqa ju mno go re |e - kod jed nog u ne ko li ko de se ti na hi qa da pa i mi li o na qu di. Sma tra se da {est do osam od sto sta nov ni ka ima ne ku ret ku bo lest. Do sa da je us po sta vqe no pet do se dam hi qa da di jag no za u do me nu ret kih bo le sti. Te ra pi ja je iz u zet no sku pa: za po je di ne bo le sti po pa ci jen tu go di {we va qa obez be di ti od 180.000 do 350.000 evra. usle di la su broj na obe }a wa Mi ni star stva zdra vqa i Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. Ta ko je, iz me |u osta log, obe }a no da }e se pri tom mi ni star stvu for mi ra ti Fond za ret ke bo le sti ko ji }e se fi nan si ra ti de lom iz bu xe ta, a de lom od po re za za igre na sre }u, da }e

Pa ci jen ti sa Go {e o vim sin dro mom bi usko ro mo gli da osta nu bez te ra pi je ~ak i kroz kli ni~ ku stu di ju, jer se odo bre we za uvoz le ka ~e ka me se ci ma. Pre na tal na i post na tal na di jag no sti ka se i da qe ne ra di ni kod nas ni u ino stran stvu. J. Barbuzan

U Sr bi ji ima 37 dr àv nih i 92 pri vat ne usta no ve ko je pru à ju uslu ge sme {ta ja sta ri jim li ci ma, a ce ne sme {ta ja kre }u se od 20.000 do 35.000 u dr àv nim, od no sno od 300 do 500 evra u pri vat nim do mo vi ma. Pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma, jer se zva ni~ ni ne mo gu do bi ti, naj sku pqi sme {taj je u po je di nim pri vat nim do mo vi ma u Voj vo di ni ~i ja ce na u za vi sno sti od uslo va sme {ta ja i ge o graf ske po zi ci je do sti è i do 700 evra me se~ no. Svi pri vat ni do mo vi u Sr bi ji ima ju do zvo lu za rad od Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke {to zna ~i da is pu wa va ju po treb ne uslo ve, ali po sto ji jo{ tri de se tak ko ji ne ma ju do zvo lu ali ipak pri ma ju sta re. U Voj vo di ni, gde bri gu o sta ri ma vo di Se kre tri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju ko ji ujed no i iz da je do zvo lu

za rad, sme {taj za sta re mo è se po tra ì ti u 12 ge ron to lo {kih cen ta ra i ~e ti ri do ma za sta re u jav nom, kao i u {est do mo va u pri vat nom sek to ru. Po sto ji i de se tak ne re gi stro va nih pri vat nih do mo va ~i ji je rad, bu du }i da nad wi ma dr àv ni or ga ni ne oba vqa ju kon tro lu, u ve li koj me ri ne tran spa ren tan. Voj vo |an ski Se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi jiu po kre nuo je to kom pro {le go di ne pre kr {aj ne ili kri vi~ ne po stup ke pro tiv de set vla sni ka pri vat nih do mo va za sta re. Ka ko bi pred u- pre di la ne po èq ne po ja ve, a one se od no se na tor tu ru i na si q e nad sta r i m a, Sr b i j a je kra jem pro {le go di ne usta no vi la Na ci o nal ni me ha ni zam za pre ven ci ju tor tu re, a za no si o ca od re di la za {tit ni ka gra |a na Sr bi je. On je u sa rad wi s po -

Dom jedina {ansa za ìvot Ja sno je da za ot kla wa we po je di nih ne do sta ta ka na ko je uka zu je pr vi ci klus po se ta do mo vi ma za sta re tre ba iz dvo ji ti do dat na fi nan sij ska sred stva, ali je isto ta ko ja sno da se mo ra u {to kra }em ro ku po mo }i sta ri ma ko ji ma je dom je di na {an sa za ì vot. Jer, ako ono {to je za be le è no pri li kom po se ta do mo vi ma za sta re ne bu de {to pre is pra vqe no, pred ra su de o sme {ta ju sta ri jih li ca u wih }e osta ti ti a evi dent no je da je sve vi {e onih ko ji ne mo gu sa mi da se sta ra ju o se bi ni ti ima ju iko ga da to ~i ni. Wi ma je od la zak u dom spas i od za ne ma ri va wa, fi nan sij skog is ko ri {}a va wa pa i fi zi~ kog zlo sta vqa wa od stra ne naj bli ìh ili po zna ni ka ko ji za rad li~ ne ko ri sti pri sta ju da se o wi ma sta ra ju, a za pra vo im oni us kra }u ju osnov ne uslo ve za do sto jan ì vot.

kra j in s kim om b ud s ma n om i pred stav ni ci ma ci vil nog sek to ra or ga ni zo vao po se te do mo vi ma za sta ra li ca u Be ~e ju, Mo lu, Fu to gu i Apa ti nu. Po se ta je ima la za svr hu ne sa mo una pre |e we kva li te ta ì vo ta sta rih ve} i is tra ì va we ne hu ma nog po stu pa wa pre ma wi ma. Pre m a re ~ i m a Ste v a n a Aram ba {i }a, za me ni ka po kra jin skog om bud sma na, na kon pr vog ci klu sa po se ta do mo vi ma za sta re u Voj vo di ni uo~e na je po tre ba obez be |i va wa ade kvat nog si ste ma do zi va wa oso bqa za vi snim i po lu za vi snim ko ri sni ci ma. Uo~e no je i da je sme {taj neo p hod no uskla di ti s va è }im stan da ri ma ko ji iz me |u osta log pod ra zu me va ju i od go -

va ra ju }i broj kre ve ta u so bi. Pre po ru ~e no je ukla wa we bo dqi ka ve `i ce sa ogra da ka ko bi ko ri sni ci ima li hu ma ni je okru `e we. On je is ta kao i da je do stup nost te ra pi je znat no ogra ni ~e na ko ri sni ci ma do mo va za sta re a ko ji su bi li po dob ni i za sme {taj u zdrav stve nu usta no vu. Dok se na la ze u bol ni ci te ra pi ja im je bes plat na, a ka da sa istom di jag no zom stig nu u dom za sta re te ra pi ja im se na pla }u je {to ni je do bro. Iz me na ma prav nog okvi ra ko ri sni ci ma zdrav stve ne za {ti te neo p hod no je obez be di ti istu te ra pi ju i do stup nost bez ob zi ra na to u ko joj usta no vi su sme {te ni. Q. Male{evi}

PRED JUNSKI ROK ZA UPIS BRUCO[A JO[ BEZ ZVANI^NOG KALENDARA

Me di ci na ri }e svi kao je dan Bi va lo je ve}, isti na ret ko, da pr vi, jun ski rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu stu di ja na fa kul te ti ma u sa sta vu dr `av nih uni ver zi te ta u Sr bi ji po ne gde star tu je par da na ra ni je ili ka sni je u od no su na da tu me ko je utvr di Mi ni star stvo pro sve te i na u ke u je din stve nom kon kur su za upis bru co {a. Iako za sve pret hod ne pro ce du re - od fa kul tet skog pla ni ra wa kvo ta, pa wi ho vog „fil tri ra wa” kroz se na te uni ver zi te ta, do sta vqa we re sor nom mi ni star stvu, a u Voj vo di ni pret hod no i re sor nom se kre ta ri ja tu, od no sno Po kra jin skoj vla di - po sto je ne ka kvi kraj wi ro ko vi do ko jeg bi ma tu ran ti, a po ten ci jal ni bru co {i tre ba lo da sa zna ju ta~ ne da tu me kon ku ri sa wa i pri jem nih is pi ta. Iako je da nas pr vi dan me se ca po ko jem se pr vi upi sni rok za bru co {e zo ve i „jun ski”, Mi ni star stvo jo{ ni je zva ni~ no ob ja vi lo ka da }e on po ~e ti. U po ne de qak (28. ma ja)je mi ni star @ar ko Ob ra do vi} sa op -

{tio sa mo broj bu xet skih me sta ko je je usvo ji la Vla da, ali ne i ro ko ve kon kur sa, ni ti se na la ze na saj tu Mi ni star stva pro sve te i na u ke. Ta kav od nos pre ma ovoj va `noj i `i vot noj te mi ko jom su op sed nu ti ma tu ran ti i wi ho vi ro di te qi (de se ti ne hi qa da wih), na `a lost, pro svet nu ad mi ni stra ci ju ne tan gi ra!

Ali je wi ho va „opu {te nost” iza zva la pra vu po met wu na dr àv nim fa kul te ti ma. Pr vo je Uni ver zi tet u Be o gra du, na osno vu od lu ke svog Se na ta od 25. apri la, ob ja vio svoj ob je di we ni Kon kurs za upis stu de na ta u pr vu go di nu stu di ja u 2012/13. u ko jem su, na rav no, i svi kon kurs ni ro ko vi: 20, 21. i 22. ju na pri ja vqi va we kan di da ta, 25, 26. i 27. ju na pri jem ni is pi ti, a upis pri mqe nih kan di da ta od 4. do 12. ju la. Na kon to ga, 16. ju na, Se na tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du, a, ve ro vat no, i osta lim dr àv nim uni ver zi te ti ma, iz Mi ni star stva sti ù ovi kon kurs ni ro ko vi: 27, 28. i 29. ju na pri ja vqi va we, 2, 3. i 4. ju la pri jem ni, upis bru co {a do 18. ju la, {to }e i bi ti ro ko vi na fa kul te ti ma UNS-a, osim na Me di cin skom, ali oprav da no. Jer, zbog ne po du da ra wa bar jed nog da tu ma pri jem nih is pi ta

u po me nu ta dva ka len da ra u naj ve }em pro ce pu na {la se Za jed ni ca me di cin skih fa kul te ta Sr bi je jer je vi {e go di {we pra vi lo da istog da tu ma u isto vre me (ta~ no u pod ne) pri jem ni is pit po la ù kan di da ti za upis na me di ci nu na svim dr àv nim fa kul te ti ma ko ji {ko lu ju bu du }e le ka re u Sr bi ji. Za to su se me di cin ski fa kul te ti do go vo ri li da osta nu do sled ni svo joj tra di ci ji „svi kao je dan”. Ta ko }e na Me di cin skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du, sa zna je mo od we go vog ru ko vo di o ca Stu dent ske slu `be Raj ka Su ba {i }a, pri ja vqi va we kan di da ta bi ti 20, 21. i 22. ju na, pri jem ni is pit za upis na in te gri sa ne stu di je me di ci ne kao i sto ma to lo gi je je 27. ju na od 12 do 15 sa ti. Pri jem ni za in te gri sa ne stu di je far ma ci je je 29. ju na od 10 do 14 ~a so va, a za osta le pro gra me osnov nih stu di ja na ovom fa kul te tu istog da na od 15 do 18 sa ti. V. êki}

VESTI Osma ci na ras pu stu Osma ci i u~e ni ci za vr {nih raz re da sred wih stru~ nih {ko la u Sr bi ji da nas za vr {a va ju {kol sku go di nu. Ras pust je tre ba lo da po~ ne ne de qu da na ra ni je, ali je zbog iz gu bqe nih na stav nih da na to kom van red ne si tu a ci je zbog zi me u fe bru a ru {kol ska go di na pro du è na za pet na stav nih da na. Osma ci }e 18. i 19 ju na po la ga ti „ma lu ma tu ru„ ~i ji re zul ta ti se bo du ju za upis u sred wu {ko lu. Te sto vi se po la ù u ma ti~ nim osnov nim {ko la ma. Test iz srp skog, od no sno, ma ter weg je zi ka po la ga }e se 18. ju na od 10 do 12 sa ti. Test iz ma te ma ti ke }e se po la ga ti dan ka sni je, 19. ju na, od 10 do 12 sa ti. Pri jem ni is pi ti u mu z i~ k im i ba l et s kim {ko l a m a bi } e odr à ni 8, 9. i 10. ju na. Ove go di ne }e oko 78.000 u~e ni ka za vr {i ti osnov no obra zo va we i svi }e iza }i

na za vr {ni is pit, bez ob zi ra na to da li `e le da na sta ve {ko lo va we. Za u~e ni ke od pr vog do sed mog raz re da ra ni jim ka len da rom bi lo je pred vi |e no da se dru go po lu go di {te za vr {i 8. ju na, ali }e tra ja ti do 15. ju na. Za sred wo {kol ce ko ji ni su u~e ni ci za vr {nih raz re da, {kol ska go di na tre ba lo je da tra je do 15. ju na, ali }e tra ja ti do 22. ju na.

„Bo low ci” ko na~ no do bi ja ju di plo me Stu den ti ko ji su za vr {i li stu di je na Uni ver zi te tu u Be o gra du, a na di plo me ~e ka ju du `e od dve go di ne, usko ro }e do bi ti taj do ku ment, jer je ovog tre nut ka ne ko li ko hi qa da di plo ma na pot pi su kod rek to ra Bran ka Ko va ~e vi }a. Rek t or Ko v a ~ e v i}, ko g a }e na toj funk ci ji 1. ok to bra za me ni ti Vla di mir Bum ba {i re vi}, iz ja vio je da ne {to vi {e od 10.000 sa da ve} biv {ih stu de na ta „bo -

lo wa ca„ ~e ka na di plo mu ko ju su ste kli po re f or m i s a n om za k o n u o vi s o k om obra zo va wu. Na pot pis ~e ka ju di plo me sa de se tak fa kul te ta, re kao je rek tor i na veo da je do za sto ja do {lo iz teh ni~ kih raz lo ga, jer fa kul te ti, ka ko ka `e, ni su ima li ade k va t an in f or m a c i o n i si s tem ni elek tron sku ko mu ni ka ci ju sa Rek to ra tom i kov ni com nov ca, gde se di plo me {tam pa ju. Pre ma we go vim re ~i ma, ne gde ima i ne ma ra, a no ve di plo me do sa da je do bio ne zna tan broj aka de ma ca. No ve di plo me ima ju vi {e ste pe nu za {ti tu po put pa so {a, li~ ne kar te ili nov ~a ni ce evra. Iz da va we di plo ma ko {ta isto na sva kom fa kul te tu - 5.000 di na ra, ali se uve re we o di plo mi ra wu, ko je se od mah do bi ja, raz li ~i to na pla }u je, od 600 do 3.000 di na ra. Za pri ja vu za ne ko rad no me sto uve re we ne mo `e bi ti sta ri je od {est me se ci.

USKO RO NA SPEN SU

Jo{ je dan Sa jam za po {qa va wa Sa jam za po {qa va wa i edu ka ci je odr `a }e se u ~e tvr tak 7. ju na od 10 do 16 ~a so va u za pad nom ho lu Spen sa. Or ga ni za tor, no vo sad ska fi li ja la Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, po zi va po slo dav ce i fa kul te te da pri ja ve za svo je u~e {}e pod ne su do po ne deq ka 4. ju na. Pri ja ve se mo gu pod ne ti u pro sto ri ja ma fi li ja le, Uli ca Al ber ta To me 2,

u kan ce la ri ji 13 u pri ze mqu, ili pu tem mej la na adre su slen djel@nsz.gov.rs i mdra zic@nsz.gov.rs. Po slo dav ci }e na saj mu lak {e do }i do po nu da za svo ja upra `we na rad na me sta, a ne za po sle ne gra |a ne NSZ po zi va da se ja ve svom sa vet ni ku ra di evi den ti ra wa u~e {}a i in for mi sa wa o pri pre mi za sa jam. Sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti i na te le fon 488-55-01. A. L.

Pre ì veo za hva qu ju }i spa si o ci ma Spa si la~ ka eki pa na [tran du ju ~e je ima la pr vu ozbiq nu in ter ven ci ju ove se zo ne, sa zna je “« Dnev nik“». Port pa rol u «“Ze le ni lu“» Ivan No ì ni} ka è za na{ list da je to kom ju ~e ra {weg da na je dan sta ri ji su gra |an u{ao is pod Mo sta «slo bo de» u Du nav i da je od jed nom po to nuo.

Novosadska petak1.jun2012.

- Br zom in ter ven cij om spa si laca us pe li su da ga iz vu ku sa dna re ke, a u tom mo men tu ~o vek je bio bez sve sti i pul sa. Spa si o ci su ga re a ni mi ra li i po zva li Hit nu po mo}, a za hva qu ju }i wi ho voj stru~ no sti ~o vek je pre ì veo – ka è No ì ni} i ape lu je na sve po se ti o ce [tran da da oba zri vo ula ze u vo du, jer je Du nav jo{ uvek hla dan. Q. Na.

ji bi da u}ari na samo wemu svojstven na~in. I tako, problem nepostoje}e ulice postojao je skoro dve decenije. Qudi koji tu ìve, imaju egzistencijalni interes da se sve sredi, ali ko to mari. Klupko umesto da se odmotava, ono se sve vi{e veè u ~vor. Refleksija dru{tva i sistema na obi~nom primeru. Da, najzad se sve sredilo. A, koliko je to ko{alo para, ìvaca, papira, zdravqa, borce za qudska prava, pa i sve nas? To je pitawe, koje nas mu~i vi{e decenija, a kako stvari stoje cedi}e nas jo{ dobrano. D. Igwi}

Svet ski kon gres vin skih vi te zo va Svet ski kon gres vin skih vi te zo va, sve ~a no je otvo ren si no} u u ho te lu „Park” po zdrav nim re ~i ma pro kon zu la Udru `e wa Evrop ski vin ski vi te zo vi „Sve ti Ge or gi je” Alek san da ra Ko ji }a i pro gra mom KUD „Vi la”. Kon gres }e ugo sti ti vi {e od 120 u~e sni ka sa svih kon ti ne na ta i tra ja }e do ne de qe 6. ju na. - Uju tro obi la zi mo Srem ske Ka ro va ce, a u pod ne }e se odr `a ti ce re mo ni ja vi te {kog uz di za wa u Cr kvi ime na Ma ri ji nog, naj sve ~a ni ji deo na {eg oku pqa wa, na kon to ga na Ri bar cu bi }e upri li ~e na pre zen -

ta ci ja vi na -re kao je port pa rol Kon gre sa Mi {a Ber ~ek. U~e sni ci iz 21 ze mqe sve ta, po se ti }e jo{ i Pa li}, a u rek to ra tu Be o grad skog uni ver zi te ta bi }e odr à na dva pre da va wa. O pla no vi ma raz vo ja srp skog vi nar stva go vo ri }e stru~ ni sa rad nik u Mi ni star stvu po qo pri vre de Dar ko Jak {i}, a prof. dr Slo bo dan Jo vi} sa Po qo pri vred nog fa kul te ta u Ze mu nu odr à }e pre da va we o vi ni ma Sr bi je. Ovo je 47. kon gres vin skih vi te zo va, a do ma }in i or ga ni za tor sku pa je Udru è we Evrop ski vin ski vi te zo vi „Sve ti Ge or gi je”. A. L.

Iz gu bqe nu tor bi cu pu nu pa ra dao vla sni ku

„Po nov ni su sret sa Mi rom Ma ta ri}...”, kwi èv ni com ko ja ì vi i stva ra u Los An |e le su, odr à }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Kul tur no - in for ma tiv nom cen tru „Mla dost” u Fu to g u, Uli ca Ca ra La za ra 42. Tom pri li kom bi }e pred sta vqe na we na no va kwi ga, a po se ti o ci }e mo }i da vi de i fo to gra f i j e Emi l a Xin [ul c a, „Pre de li i qu di Ame ri ke srp ska di ja spo ra u Los An |e le su”. G. ^.

c m y

hronika

LEP GEST RAD NI KA „LI SJA” DRA GO SLA VA ILI ]A

Su sret sa Mi rom Ma ta ri}

Po {te u uli ca ma Te me rin ska 33, Ste va na Hlad nog 1, Ba te Br ki }a 17, kao i na Kli san skom pu tu 167 i Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 19 ne }e ra di ti od da nas do pet ka 31. av gu sta. Ta ko |e, u ovom pe ri o du bi }e za tvo re na i po {ta u Pre ra do vi }e voj 36 u Pe tro va ra di nu. Ove po slov ni ce ne }e ra di ti zbog ra ci o na li za ci je rad nog vre me na to kom le ta. N. R.

SI NO] U HO TE LU „PARK”

Uli ca kao la vi rint V

U KIC „MLA DOST” U FU TO GU

Na {est po {ta ka ta nac

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

est da je neko `iveo u virtuelnoj ulici, svakako je za nevericu. Za{to? Zato {to je re~ o Novom Sadu, urbanoj sredini u 21. veku, a ne tamo nekom, nerazvijenom azijskom gradu, gde qudi jedni drugima sede na glavama. Tako se na{e kom{ije predstavqaju kao Novosa|ani, a gaze po blatu i pritom ni nemaju isparcelisanu ulicu, iako ona ima ime. Apsurd. Zbog ~ega je to tako, verovatno svi mogu da pretpostave. Naravno, da je faktor ~ovek. Svako ima udela u ovoj pri~i. Spora administracija u re`iji Kafke, onog dosadnog pisca, i na kraju ~ovek ko-

OD DA NAS DO 31. AV GU STA

JU ^E DRA MA NA [TRAN DU

Po greb ni rad nik JKP „Li sja„ Dra go slav Ili} vra tio je pre kju ~e vla sni ku sred wih go di na iz gu bqe nu tor bi cu sa vi {e hi qa da evra, fo to a pa rat i sa ko, ko je je vla snik za bo ra vio u ka pe li na Ka to li~ kom gro bqu. Po {to je sa hra na bi la u to ku, a stva ri osta le u ka pe li, Ili} je uzeo stva ri, oti {ao do me sta sa hra ne i pi tao ko me pri pa da ju. - ^im sam ugle dao da je osta vqe na tor bi ca, otvo -

„Ku mran ski ru ko pi si” u MZ „Bi stri ca”

Kwi `ev no ve ~e na ko jem }e bi ti pred sta vqe no de lo „Ku mran ski ru ko pi si” Ha xi Jo va na Mi haj lo vi }a, odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va, u MZ „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Po red auto ra go vo ri }e i Sto jan Si mi}- Kr pi ca. Ulaz je slo bo dan. A. J.

V remeploV

Po se ta kra qi ce Ma ri je Ka ra |or |e vi} Udo vi ca kra qa Do bro tvor ne za Alek san dra Pr vog dru ge Srp ki wa No Ka ra |or |e vi }a, kra vo sat ki wa, pro sto qi ca Ma ri ja, s osmo ri je hu ma ni tar nog go di {wim si nom An za vo da „Ko ra hle ba dre jom, pu tu ju }i za i de~ je ob da ni {te” Ru mu ni ju, za dr à la i Dr àv nu bol ni se 1. ju na 1937. go di ne cu. Po tom je auto u No vom Sa du. Po do mo bi lom pu to va la la sku na è le zni~ ku do Sta rog Fu to ga, sta ni cu, An drej je Kraqica Marija gde se za dr à la i od ve zen auto mo bi sti gla u îb oda kle lom u îb (da na {we ê la re vo) je za jed no sa si nom na sta vi la u go ste po ro di ci Dun |er ski, put do Su bo ti ce, a oda tle vo zom dok je kra qi ca Ma ri ja ob i {la ot pu to va la u po se tu ro di teq vi {e usta no va u gra du - se di {te skom do mu u Bu ku re {tu. N. C.

rio sam je u na me ri da sa znam ko me pri pa da. U nov ~a ni ku sam vi deo ve }e nov ~a ni ce u vi {e va lu ta, i iz ne na dio sam se. Ni sam hteo da bro jim , ve} sam bez raz mi {qa wa po ku pio za bo ra vqe no i upu tio se da na |em vla sni ka - pri ~a Ili}. Ka `e da ga je vla snik ~a stio s hi qa du di na ra. Dra go slav Ili} ra di u „Li sju” se dam go di na, pod sta nar je, ima po ro di cu, sur pu gu i de te. Z. D.

Fo to: S. [u {we vi}

DA NAS I SU TRA U TE ME RI NU

Na „Pa su qi ja di” sa mit gur ma na Osmi „Bin fe sti val”, tra di ci o nal na “Te me rin ska pa su qi ja da”, odr `a }e se da nas i su tra na te me rin skom va {a ri {tu a po se ti o ce ~e ka vr lo bo gat pro gram. Otva ra we “Pa su qi ja de” je da nas u 16 ~a so va, ka da }e bi ti otvo re ni „Et no so kak” i „Slat ka uli ca”. U 17 ~a so va je tur nir u igri ko ja se zo ve ja xent, od 19 sa ti po ~i we svir ka ne ko li ko ben do va, dok }e vr hu nac ve ~e ri bi ti kon cert „Ju gru pe”, ko ji po ~i we u 22.45 sa ta. Su tra me |u na rod no tak mi ~e we u ku va wu pa su qa po ~i we u 11 ~a so va, a na kon to ga sle di umet ni~ ki pro gram i Hu ma ni tar na ak ci ja „Naj ve }i ru ~ak na Bal ka nu”, u okvi ru ko ga }e bi ti po de qe no 4.000 bes plat nih por ci ja pa su qa. Ru ~ak po ~i we u pod ne. U 13 ~a so va sle de „Rav ni ~ar ske igre”, a sat ka sni je ku va ri pre da ju uzor ke na oce wi va we. Pro gla {e we po bed ni ka za ka za no je su tra u 19 sa ti, a za vr {e tak ma ni fe sta ci je u 22 ~a sa uz ve li ki va tro met. B. M.

[et wom pro tiv du van skog di ma [et wom kroz cen tar gra da no se }i pa ro le pro tiv du van ske in du stri je, od Srp skog na rod nog po zo ri {ta, kroz Zmaj Jo vi nu uli cu do Du nav skog par ka, u~e ni ci Sred we me di cin ske {ko le „7. april”, stu den ti far ma ci je, kao i pred stav ni ci Do ma zdra vqa i In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, obe le `i li su ju ~e Svet ski dan bez du van skog di ma. Osim pa ro la ko je uka zu ju na {tet nost ci ga re ta, de li li su gra |a ni ma fla je re ka ko bi ih upo zo ri li i pod se ti li na to da je upo tre ba du va na vo de }i uzrok smrt no sti, te da se to uz ma lo vo qe mo `e uspe {no spre ~i ti. Su gra |an ka Ma ri ja na He ri} od lu ~i la se da osta vi ci ga re te uz po mo} pe to dnev nog kur sa

za od vi ka va we od pu {e wa ko ji se or ga ni zu je u Sa ve to va li {tu no vo -

pu tu da se za u vek oslo bo di pu {a~ ke na vi ke. - Ne pu {a~ sam u po ku {a ju, ovo mi je osmi dan bez ci ga re ta. Mno go mi zna ~i kurs, raz me wu je mo is ku stva, pod sti ~e mo jed ni dru ge da pre bro di mo kri ze - re kla je Ma ri ja na. Ko or di na tor ka Sa ve to va li {ta za od vi ka va we od pu {e wa Ve sna Im bro wev is ta kla je da je sva kog me se ca sve ve }i broj po la zni ka kur sa. - „Upli ta we du van ske in dru stri je„ je ovo go di {wi mo to Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je. Du van ska in du stri ja sve ~e {}e uzi ma `e ne kao ciq nu gru pu, te pra vi ci ga re te u ra znim bo ja ma, sa cve ti }i ma, lep Fo to: R. Ha yi} ti ri }i ma - na ve la je Im bro wev. Na gla si la je da ci ga re te sad skog Do ma zdra vqa. Bi la je pu sa dr `e 50 kan ce ro ge nih ma te ri ja i {a~ 20 go di na, a sa da je na do brom 4.000 {tet nih sup stan ci. I. D.

OD LO @E NO ISE QE WE

Sin di kat osta je u Srem skoj 9a Sin di kat „So li dar nost” ni je ju ~e ise qen iz pro sto ri ja u Srem skoj 9a, ka ko je bi lo na ja vqe no na osno vu za kqu~ ka Osnov nog su da. Sud ski iz vr {i te qi ni su ju ~e do {li, a pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” Gor da na Ko ji} ka za la je da su od „Po slov nog pro sto ra”, ko ji ga zdu je pro sto rom u Srem skoj uli ci 9 a, do bi li usme nu in for ma ci ju da se iz vr {e we od la `e. Pred u ze }e „Po slov ni pro stor”, ko me „So li dar nost” du gu je za ki ri ju 470.000 di na ra, na ja vi lo je da je sprem no da se pot pi {e ugo vor o za ku pu i spo ra zum o na ~i nu iz mi re wa du ga sa sin di ka tom, a sa ti me se sla `e i „So li dar nost”. Z. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak1 . jun2012.

dnevnik

INCIDENT U OSNOVNOJ [KOLI „PETEFI [ANDOR”

U~e nik do bio uda rac bok se rom? Foto: P. Vu~kovi}

DANAS VRHUNSKI TURNIR NA \A^KOM IGRALI[TU

Top ba sket „je dan na je dan”

Re gi o nal ne kva li fi ka ci je za naj po zna ti ji svet ski tur nir u ba ske tu 1 na 1 Red Bull King of the Rock, od i gra }e se da nas, na \a~ kom igra li {tu. Pod obru ~om }e se na }i 64 igra ~a iz No vog Sa da, Be o gra da, Kra gu jev ca, Sko pqa i Pod go ri ce, a 12 naj bo qih u~e stvo va }e na fi nal nom tur ni ru u Be o gra du, ko ji }e se igra ti 9. ju na. Tak mi ~e we na po pu lar nom \a~ kom po ~i we u 12 i tra je do 16 sa ti, a u slu ~a ju ki {e igra }e

se u ma loj sa li Spen sa. Pri ja va za u~e {}e mo `e da se po {a qe na mejl kingoftherock@redbull.rs. a kotizacija je 500 dinara. Upla}en novac osvaja pobednik kvalifikacija. Pobednik finalnog turnira u Beogradu predstavqa}e Srbiju, u ~uvenom zatvoru Alkatrazu na globalnom turniru. Borba za krunu Stene i planetarnog {ampiona je 22. septembra. D. Ig.

„Me di ji, si ro ma {tvo i so ci jal na is kqu ~e nost”

Maj ka dva na e sto go di {weg u~e ni ka O[ „Pe te fi [an dor”, Ibo qa An |el ko vi}, op tu ì la je upra vu ove {ko le da je ne mar nim od no som pre ma we nim pri med ba ma do pri ne la da do |e do su ko ba u ko jem je wen sin do bio uda rac me tal nim bok se rom od u~e ni ka sa ko jim ide u isti raz red. - To ni je pr vi put da je mo je de te ima lo in ci dent sa istim de ~a kom i sva ki put sam od la zi la u {ko lu da raz red noj i pe da go gu skre nem pa `wu na to. Me |u tim, o~i gled no to ni je ima lo ni ka kvog re zul ta ta, jer je sve osta lo po sta rom, moj sin je stal no iz lo èn ver bal nim i fi zi~ kim pro vo ka ci ja ma, a sa da je i po vre |en me tal nim bok se rom ka è Ibo qa An |el ko vi}. Pre ma we nim re ~i ma, in ci dent se do go dio u uto rak, po sle na sta ve u po po dnev noj sme ni, ne da le ko od {kol skog dvo ri {ta. - Moj sin je do bio uda rac u gla vu tim bok se rom, ali je us peo da ga odu zme de ~a ku i po sle pre gle da u bol ni ci, ka da je do {la po li ci ja, ja sam ga pre da la wi ma. Ve ro vat no }u tu ì ti {ko lu zbog sve ga {to se de si lo jer za i sta ne mo gu da do zvo lim da, upr kos mo jim ra ni jim upo zo re wi ma taj isti de ~ak stal no pra vi pro ble me mom si nu, oni ni {ta ne pre du zmu, ni su mu ni oce nu

Me |u na rod na na u~ na kon fe ren ci ja „Me di ji, si ro ma {tvo i so ci jal na is kqu ~e nost” bi }e odr à na u su bo tu 2. ju na u sa li 30 na Fi lo zof skom fa kul te tu, Uli ca dr Zo ra na \in |i }a 2, a otva ra we sku pa je u 9.30 sa ti. O is tra ì va wu o me dij skim sli ka ma si ro ma {tva, kao i si ro ma {nih i so ci jal no is kqu ~e nih gru pa u ze mqa ma re gi o na go vo ri }e na u~ ni ci sa uni ver zi te ta u Sko pqu, Sa ra je vu, Ba wa lu ci, Pod go ri ci, Ni {u, Be o gra du i No vom Sa du. Re zul ta te dvo go di {weg is tra ì va wa o me dij skom dis kur su o si ro ma {tvu u Sr bi ji pred sta vi }e {e fi ca Od se ka za me dij ske stu di je i ko or di na tor ka is tra ì va wa prof. dr Du brav ka Va li} Ne deq ko vi}, ko or di na tor ka za so ci jal nu po li ti ku i ukqu ~i va we Ro ma iz Ti ma za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva Vla de Re pu bli ke Sr bi je Mir ja na Mak si mo vi} i me na xer ka pro jek ta asi stetntki wa mr Je le na Kle ut. Ovaj skup na u~ ni ka, ko ji je or ga ni zo vao Od sek za me dij ske stu di je u okvi ru pro jek ta „Me dij ski dis kurs o si ro ma {tvu i so ci jal noj is kqu ~e no sti”, re a li zu je se pod po kro vi teq stvom {vaj car skog Re gi o nal nog pro gra ma po dr {ke is tra ì va wu u obla sti dru {tve nih is tra ì va wa na Za pad nom Bal ka nu. N. R.

Pre da va we o an tistres pro gra mu Pre da va we o pre ven tiv nom an ti stres pro gra mu sa mo po mo }i HSE-HSG 218 bi }e odr `a no su tra u 18 sa ti u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a. O to me ka ko obez be di ti `i vot ni i rad ni pro stor bez stre sa i na pe to sti i ka ko po mo }i se bi i spre ~i ti da stres vre me nom ne na ru {I men tal no zdra vqe qu di go vo ri }e di rek tor kon sul tant Agen ci je Eurotrend iz Srem skih Kar lo va ca Din ko Ko ska. Ulaz je bes pla tan, a pri ja ve se pri ma ju na broj te le fo na 063/587-644. Z. Ml.

Kon z er v a t or s ko-re s ta u r a tor ski ra do vi na sli ci „Da va we de se ti ne” auto ra Ge bran ta van den Ek hu ta bi }e pred sta vqe ni da nas, u 18 ~a so va, u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Ra do vi su deo iz lo `be „Zbir ka sli ka dru ga pred sed ni ka”. O de lu }e go vo ri ti kon zer va tor sa vet nik Da ni e la Ko ro lia Cr kve wa kov. Bi }e pr ka zan i do ku me tar ni film u ko me se mo gu vi de ti seg men ti ra da na kon zer va ci ji i re sta u ra ci ji sli ke. Ulaz je slo bo dan. A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Ti si me ni sve” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na po klon do¬bi¬ja ju kwi gu „Ti si me ni sve” Ve sne De di} Mi lo je vi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ro man “Ti si me ni sve” je za vr {ni deo tri lo gi je ko ji je po oce ni kri ti ~a ra naj e mo tiv ni ji

i naj zre li ji ro man Ve sne De di}-Mi lo je vi}. Ti si me ni sve je me lo dra ma u ko joj }e se pre po zna ti è ne ko je su bi le osta vqe ne i one ko je su bi le qu bav ni ce, mu {kar ci ko ji su vo le li jed nu è nu, a zbog bra~ nog za ve ta i de ce ì ve li kraj dru ge i de ca ko ja ni ka da ni su shva ti la da wi ho vi ro di te qi ni su od ra sli. To je uz bu dqi va qu bav na pri ~a ko ja }e vam po mo }i da se su o ~i te sa sop stve nim stra ho vi ma i de pre si ja ma, su je tom i ~e `wom, tu gom i sre }om i ose }a jem da ste ne ~i ji, a ipak sva ~i ji usled sop stve nih sla bo sti i sla bo sti onih u ~i ju ste hra brost ve ro va li. N. R.

Fo to: F. Ba ki}

- U le kar skom na la zu se vi di da je ima he ma tom na gla vi od udar ca i ne shva htqi vo mi je da je to mo ra lo da se de si da bi ne ko iz {ko le od re a go vao na ono na {ta ja upo zo ra vam ve} du `e vre me. Me |u tim, ni sam si gur na ni da }e sa da ne {to pred u ze ti jer oni na vod no tek tre ba da utvr de {ta se de si lo. Zbog ta kvog od no sa u {ko li ja sam pre de se tak da na pod ne la mol bu u O[ „Ni ko la Te sla” da odo bre pre la zak mog de te ta u tu {ko lu - ka `e Ibo qa An |el ko vi}. N. P.

PRONALAZA^ MILE PLAV[I] PRIKAZAO SOLARNI PUWA^

Sta ri as ukro tio sun ce Po zna ti pro na la za~ iz Ka }a Mi le Plav {i} pri re dio je ju ~e mi ni iz lo `bu svo jih pro na la za ka u ho lu Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i pri vu kao ve li ku pa `wu stu de na ta. Kao naj va `ni ji eks po nat Plav {i} je pred sta vio so lar ni pu wa~ za mo bil ne te le fo ne ko ji su mla di sa ve li kim za ni ma wem raz gle da li, na rav no uz re ~i po hva le. - U do go vo ru sa de ka nom od lu ~io sam da pri ka èm de ci ne ke od mo jih izu ma i da im do ka èm da, ako ja sa 80 go di na mo gu da se ba vim ovim, isto to mo gu i oni - ka è Plav {i}. Plav {i}, pen zi o ni sa ni elek tror mon ter, za dve de ce ni je je iz u -

U GALERIJI MATICE SRPSKE

„Da va we de se ti ne”

iz vla da wa sma wi li, a pro ble mi tra ju ve} me se ci ma - ka è ogor ~e na maj ka. Raz red ni sta re {i na Mi le na Ka ra xi} ka è da maj ka je ste do la zi la u {ko lu sa pri med ba ma, ali da in ci den ti ni su bi li ozbiq ni. - Uvek se me |u de com ja vqa ju ne ki su ko bi, ali ni smo ima li ozbiq ni je in ci den te. Ja je sam skre nu la pa `wu u~e ni ku na ko jeg se maj ka dru gog de te ta à li la, O[ „Petefi [andor” ali pre ma mom i pre ma mi {qe wu na {eg pe da go ga to Di rek tor O[ „Pe te fi [an ni su bi li slu ~a je vi vr {wa~ kog dor” Zol tan Ar |e lan ka è da }e na si qa. Ka da je ovaj po sled wi slu - slu ~aj bi ti de taq no is pi tan, na ~aj u pi ta wu, mi jo{ uvek ni smo kon ~e ga }e {ko la da qe po stu pi ti ta~ no utvr di li {ta se de si lo jer ka ko na la ù pro pi si. nam ni ko jo{ ni je po tvr dio da je - U ovom tre nut ku ne mo gu da u~e nik za i sta na pad nut bok se rom. tvr dim {ta se ta~ no de si lo jer Jed na od na {ih u~i te qi ca je bi la jo{ uvek ne ma mo sve in for ma ci je, u bli zi ni, ali ni ona ni je vi de la ali bez ob zi ra {to se to de si lo da je de ~ak uda ren - ka è raz red na. van {ko le mi }e mo utvr di ti {ta Pre ma we nim re ~i ma, pre me - se do go di lo - ka è Ar |e lan. sec da na, ona je do go vo ri la sa sta Pre ma re ~i ma Ibo qe An |el ko nak dvo ji ce u~e ni ka i wi ho vih ro - vi}, po li ci ja je na pra vi la za pi di te qa, ali je Ibo qa An |el ko vi} snik o do ga |a ju i o~e ku je da }e po ot ka za la do la zak. li caj ci po se ti ti {ko lu.

meo pre ko 30 pro nal za ka, ko ja su uglav nom na so lar ni po gon, ali zbog svo je skrom ne pen zi je ni je us peo da ih ukwi `i na svo je ime. We go vi ko lek to ri za br zo za gre va we vo de, vr {a li ca za so ju, pa suq i gra {ak, se ja li ca za sit no po vr }e, ma ke ta za pre liv nu sep ti~ ku ja mu, ra dio i te le vi zor na so lar ni po gon, na gra |e ne su mno go broj nim na gra da ma na naj ve }im na u~ nim ma ni fe sta ci ja ma u Sr bi ji. Po vod za ovu iz lo `bu bi la je kon fe ren ci ja Pro na la za ~a Voj vo di ne, ko ja se ju ~e odr `a la na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka. G. ^.

[ARENILO NA PIJA^NIM TEZGAMA

Tre {we pa pre ne, pa ra dajz po jef ti nio Ce ne po je di nog se zon skog vo }a i po vr }a, ko je se pro da je na pi ja ca ma, pa le su za 50 od sto, pa se sa da osnov ne na mir ni ce mo gu na }i po pri stu pa~ ni jim ce na ma. Iako kroz pi ja cu sva ko dnev no pro |e mno go su gra |a na, tr gov ci ka ù da je za ra da mi ni mal na, tek za pre ì vqa va we. - Po sao ba{ sla bo ide, ma lo je bo qa si tu a ci ja na po ~et ku me se ca, ali ni {ta zna ~aj no. Iako su ce ne pa le, qu di i da qe ku pu ju sa mo ono osnov no. Ov de ne mo è da se za ra di, jer dok se pla ti pi ja ~a ri na, ma lo nov ca nam osta ne - tvr di jed na od tr gov ki wa na Fu to {koj pi ja ci. Na bo qe snab de ve nim te zga ma kri ze ne ma. Pre ma re ~i ma jed nog od tr go va ca, po sla ima uvek, a ka kav }e pro da vac pa zar ima ti za vi si sa mo od we go vog tru da. - Ne mo è se ni {ta za ra di ti, ako }e se te zga na pu {ta ti i po ne ko li ko pu ta da bi se po pi la ka fi ca. Ja sam ov de po ceo dan, tru dim se oko te zge i mu {te ri ja, pa re zul ta ti ne iz o sta ju - ka è na{ sa go vor nik. Naj no vi ja po nu da na pi ja~ nim te zga ma je su tre {we i vi {we. Po -

sve ì kra stav ci, pa se ki lo gram sa da mo è ku pi ti za 60 di na ra, ali i ova ce na je vi so ka, jer su pro {le go di ne u ovo vre me kra stav ci ko {ta li 40 di na ra. Pa ra dajz i da qe dr ì vi so ku ce nu od 160 di na ra, ali je ipak mno go po voq ni ji u od no su na pro {li me sec, ka da se za ovo po vr }e mo ra lo da ti 250 di na ra. Osim pa ra daj za vi so ku ce nu dr ì i pa pri ka ba bu ra, za ko ju tre ba

{to je se zo na tek po ~e la, ce ne ovih vo} ki su do sta vi so ke. Za ki lo gram tre {we vi so kog kva li te ta tre ba iz dvo ji ti i do 330 di na ra, dok one ma lo lo {i je ko {ta ju od 180 do 230 di na ra. Ce na ovog vo }a je pro {le go di ne bi la ni `a za 100 di na ra, pa su sa da i kup ci za ~u |e ni za {to je ovo ta ko sku po. Vi {we su do sta jef ti ni je i za ki lo gram tre ba iz dvo ji ti od 100 do 130 di na ra. Ce na ja go da iz da na u dan osci li ra. Tre nut no, ovo vo }e ko {ta od 140 do 180 di na ra, dok je za vre me ki {nih da na za ki lo gram tre ba lo iz dvo ji ti 100 di na ra. Ja bu -

ke su od 60 do 90 di na ra, ba na ne od 75 do 110, a na ran xe 150. Na te zga ma je sve ma we ki vi ja, a tr gov ci ovaj pro iz vod pro da ju po ce ni od 20 di na ra za ko mad. Ce na di wa opa la je za 20 di na ra, pa se za ki lo gram mo ra iz dvo ji ti 180. [to se ti ~e ce na po vr }a, do sta su po vi oq ni je u od no su na pret hod ni me sec. Za ki lo gram mla dog krom pi ra kup ci }e pla ti ti 40 di na ra, a isto to li ko sta je i sta ri krom pir. Cr ni luk je 40, a gla vi ca be log 20 di na ra. Ve za {ar ga re pe sta je 50 di na ra, dok je ki lo gram ovog po vr }a 100. Po jef ti ni li su i

Ce na ja go da iz da na u dan osci li ra, tre nut no ki lo gram ko {ta od 140 do 180 di na ra, dok je za vre me ki {nih da na tre ba lo iz dvo ji ti 100 di na ra iz dvo ji ti 180 di na ra, {to je za 30 di na ra vi {e ne go pro {le go di ne. Gla vi ca ze le ne sa la te ko {ta 25 di na ra, ve za mla dog lu ka je od 10 do 25, a rot kvi ce su 40. Ki lo gram spa na }a na pi ja~ nim te zga ma mo `e se ku pi ti za 60 di na ra, dok je ce na sve `eg ku pu sa sa 60 spa la na 30 di na ra. N. R.

OVOG LETA U ORGANIZACIJI GORANA

Kam po vi za de cu i mla de Po kret go ra na ovog le ta orga ni zu je go ran ske eko lo {ke, omla din ske, is tra `i va~ ke, vo lon ter ske i rad ne kam po ve za de cu i mla de. Dan }e bi ti re zer vi san za pre da va wa, kre a tiv ne ra di o ni ce i {e ta we po pri ro di, a no} za dru `e we i za ba vu, na ja vqu ju go ra ni. Pre da va ~i }e bi ti br oj ni stru~ -

ni sa rad ni ci Po kre ta go ra na- bo ta ni ~a ri, zo o lo zi, pr o fe so ri i stu den ti bi o lo gi je i ge o gra fi je i mno gi dru gi stru~ wa ci iz raz li ~i tih in sti tu ci ja. Pr vi, Eko-kamp, odr `a }e se od 16. do 22 ju na u Eko lo {kom cen tru u Srem skim Kar lov ci ma i na me wen je za u~e ni ke tre }eg raz re da

osnov nih {ko la, a na istom me stu, sa mo od 8. do 15. ju la, odr `a va se i no vi kamp „Sto pa ma pr vih bo ta ni ~a ra” na me wen u~e ni ci ma sred wih {ko la. Za tim sle de kam po vi „Te ste ra 2012” na Fru {koj go ri od 28. ju na do 5. ju la za u~e ni ke pe tih raz re da i kamp „Sa ~u vaj mo rit” od 18. do 25 av gu sta u [u -

mar koj ku }i u Ko viq sko-pe tro va ra din skom ri tu na me wen sred wo {kol ci ma. Vo lon ter ski rad ni kamp „So lar na aka de mi ja” odr `a }e se od 18. do 25. av gu sta ka da }e kru na obu ke bi ti in sta li ra we so lar nih pa ne la na [u mar sku ku }u u Ko viq skom ri tu. A. L.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

VI SO KA TRA VA U VR TI ]I MA BRI NE RO DI TE QE

Ki {a ko ~i ko {e we, de ra ti za ci ja sre di la kr pe qe Tra va u dvo ri {ti ma vr ti }a „Ra do snog de tiw stva” ni je po ko {e na. Ne ko li ko ro di te qa je zva lo na {u re dak ci ju jer su za bri nu ti {to se de ca igra ju u vi so koj tra vi. Na rav no, naj vi {e se pri bo ja va ju kr pe qa. - Ni je mi ja sno za {to tra va ni je po ko {e na. Ve ro vat no }e to da ura de kad po~ ne let wi ras pust, {to je ap surd. Kad je le po vre me, vas pi ta ~i ce iz ve du de cu u dvo ri {te, a tra va im je do ko le na. Ove è ne ni su kri ve, jer ma li {a ne i tre ba {to vi {e vo di ti na po qe. Pla {im se zbog kr pe qa. Svu da sam de te u pri ro di skla wa la iz ne po ko {e ne tra ve, sad tre ba i u vr ti }u da stre pim - is pri ~a la je maj ka Bo ja na I. Port pa rol „Grad skog ze le ni la” Ivan No ì ni} ka è za

Fo to: F. Ba ki}

„Dnev nik” da dvo ri {ta ob da ni {ta ni su u sklo pu re dov nog odr `a va wa i da je ta ko go di na ma una zad. No `i ni} na po mi we da sva ki vr ti} od upra ve „Ra do snog

de tiw stva” do bi ja pa re za odr `a va we. - U vr ti }i ma odr `a va mo ze le ni lo, je di no kad je re~ o in ter ven ci ja ma na ore zi va wu dr ve }a.

Upra va „Ra do snog de tiw stva” mo è sa bi lo ko jom fir mom da sklo pi ugo vor. Ove go di ne nas jo{ uvek ni su an ga ò va li - re kao je No ì ni}. S dru ge stra ne di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav Sa mar xi} tvr di da ro di te qi ne ma ju raz lo gu za bri gu. - Ki {a nas je spre ~i la da po ko si mo tra vu jer je sva ko dnev no pa da la. îm se vre me sta bi lu zu je, kre }e mo sa ko {e wem, pa ~ak i vi ken dom. Sa mi ko si mo, ni kog ne an ga ù je mo jer ima mo pet ko si li ca. Do du {e ne ke su sta re, ali ima i no vih. Ne ma me sta stra hu od kr pe qa, jer je de ra ti za ci ja te re na od ra |e na. U dvo ri {ti ma ne ma kr pe qa, bez ob zi ra na ne po ko {e nu tra vu - za ga ran to vao je Sa mar xi}. D. Ig wi}

DI REK TOR „RA DO SNOG DE TIW STVA” BO RI SLAV SA MARYI] NA JA VIO

Sep tem bar uki da li stu ~e ka wa Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo“ od sep tem bra }e naj ve ro vat ni je bi ti pr va usta no va tog ti pa bez li ste ~e ka wa, na ja vio je za na{ list di rek tor Bo ri slav Sa mar xi}. Pre ma we go vim re ~i ma, ovim }e ru ko vod stvo i Grad do ka za ti da uki da we li sta ~e ka wa ni je bi la sa mo pred iz bor na kam pa wa, ve} }e to po sta ti re al nost. - Pre ma kal ku la ci ja ma ko je smo do bi li, ka da u ju nu pred {kol ci na pu ste na {u usta no vu jer kre }u u {ko lu, u Ra do snom de tiw stvu }e osta ti 12.386 ma li {a na. Ka da se to me pri do da ju no vi pred {kol ci i no va upi sa na de ca od {kol ske

2012/2013. ima }e mo 14.000 ma li {a na. Za to mo è mo ve} sa da tra ì ti sa gla snost od Upra ve za obra zo va we da se upi {e jo{ 20 od sto de ce pre ko nor ma ti va po gru p a m a. To bi zna ~ i l o da bi, ka d a do bije mo sa gla snost, u usta no vu bi lo upisa no 15.800 ma li {a na - ob ja {wa va Sa mar xi}. Ka è da je do bio po u zda nu in for ma ci ju da }e po sle re ba lan sa bu xe ta usta no va do bi ti no vac za za vr {e tak vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci, ko ji bi tre ba lo da bu de go tov na je sen. Taj vr ti} }e ima ti 22 gru pe, od ko jih }e u se dam bi ti be be od {est me se ci do go di nu i po da na.

- Ka da vr ti} bu de za vr {en u we mu }e bi ti 22 gru pe, {to zna ~i da }e mo od na red ne {kol ske go di ne za hva qu ju }i no vom vr ti }u u „Ra do snom de tiw stvu” ima ti 16.340 ma li {a na. Do go vo ri li smo se da }e mo re {i ti pro blem i 830 ro di te qa, ko ji su kon ku ri sa li za ne po sto je }a me sta. To zna ~i da }e mo i te ro di te qe po zi va ti da im pred lo `i mo ne ke dru ge vr ti }e - ka `e Sa mar ci}. Na po mi we da }e osta ti ma li broj ne u pi sa nih ma li {a na, i to uglav nom oni gde ni je dan ro di teq ni je za po slen. Li ste sa pri mqe nom, od no sno od bi je nom de com bi }e ob ja vqe ne do 18. ju na. Q. Na.

KAR LO VA^ KA SKUP [TI NA USKO RO OPET ZA SE DA

Pro {i re we Ve }a me wa Sta tut Pre de set da na for mi ran par la ment u Srem skim Kar lov ci ma sa sta }e se dru gi put do po lo vi ne ju na, a zbog usva ja wa za vr {nog ra ~u na. Pre ma za ko nu, rok za usva ja we za vr {nog ra ~u na op {ti ne je 15. jun, ta ko da se do ta da mo `e o~e ki va ti dru ga sed ni ca Skup {ti ne op {ti ne u no vom sa zi vu. Za vr {ni ra ~un bio je ve} na dnev nom re du no vog Op {tin skog ve }a, ko je se si no} sa sta lo po pr vi put od for mi ra wa. Na dnev nom re du dru gog za se da wa tre ba lo bi da se na |e i pred log od lu ke o iz me ni Sta tu ta op {ti ne. Iz me na tog naj vi {eg op {tin skog ak ta neo p hod na je zbog pro {i re wa sa sta va Op {tin skog ve }a, a mo gu }e je da }e do }i i do po ve }a wa bro ja za me ni ka pred sed ni ka Skup {ti ne. Ve }e je na pr voj skup {tin skoj sed nci pro {i re no za dva me sta, ta ko da sa da ima se dam ~la no va. Pred sed nik i za me nik Skup {ti ne op {ti ne, te ~la no vi Ve }a oba vqa }e funk ci je vo lon ter ski, za raz li ku od pred sed -

VESTI Iz lo `ba fo to gra fi ja Sa mo stal na iz lo `ba fo to gra fi ja „Srem ski Kar lov ci” Mi la di na Ma re {a bi }e otvo re na ve~e ras u 20 sa ti u ga le ri ji Kul tur nog cen tra „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca”, Trg Bran ka Ra di~ we vi }a 7/1 u Srem skim Kar lov ci ma. Iz lo `bu }e otvo ri ti pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}. Z. Ml.

Ma ke tar ska ra di o ni ca Ma ke tar ska ra di o ni ca odr `a }e se su tra u 16 ~a so va u No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu u Rad ni~ koj uli ci broj 20. Po red pri ka za uobi ~a je nih teh ni ka iz ra de ma ke ta, sa sta vqa wa i far ba wa, po pr vi put bi }e upri li ~e na do de la di plo ma ma li {a ni ma ko ji su uspe {no sa sta vi li svo ju pr vu ma ke tu. A. L.

ni ka op {ti ne ko ji je na stal nom ra du u op {ti ni. Od bor ni ci ma i ~la no vi ma Ve }a pri pa da ju od go va ra ju }i nov ~a ni do da ci. Na sle de }oj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne tre ba i da bu du ve ri fi ko va ni man da ti dvo je no vih od bor ni ka, po {to je na pro {loj kon sta to van pre sta nak man da ta Mi len ku Fi li po vi }u zbog iz bo ra za pred sed ni ka op{pti ne i Va wi Bo ro vi}-Pe tro vi}, ko ja je iza bra na za ~la na Op {tin skog ve }a. U kar lo va~ kom par la me nu se de od bor ni ci iz se dam po li ti~ kih par ti ja i „Dve ri„, ko je su na iz bo ri ma 6. ma ja na stu pi le kao gru pa gra |a na. Od bor ni ci iz De mo krat ske stran ke su prof. dr Slav ko Ke vre {an, Mi la din ka Vje {ti ca, Sve ti slav Ne na do vi}, Je le na Pe tro vi}, mr Go ran Sa vi}, Zo ri ca Qu bi ~i} i Bran ko ^a ki}, s tim da se na na red noj sed ni ci o~e ku je da man dat bu de ve ri fi ko van An di ju Ola hu, ko ji je sle de }i na li sti. Iz Uje di we nih re gi o na Sr bi je u od bor ni~ kim

petak1.jun2012.

Grad na gra |u je naj bo qe u~e ni ke Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} do neo je od lu ku da se i ove go di ne na gra de u~e ni ci ko ji su u {kol skoj 2011/2012. go di ni bi li vi so ko pla si ra ni u tak mi ~e wi ma i smo tra ma ko je or ga ni zu je Mi ni star stvo pro sve te. - U ci qu sti mu li sa wa ta len to va nih u~e ni ka, Grad }e do de li ti nov ~a ne na gra de u~e ni ci ma ko ji su na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma i smo tra ma osvo ji li pr vo, dru go ili tre }e me sto, od no sno zlat nu, sre br nu ili bron za nu pla ke tu. U~e ni ci mu zi~ kih i Ba let ske {ko le na gra |u ju se za osvo je na pr va me sta, a u~e ni ci ko ji su osvo ji li na gra de u tak mi ~e wu ho ro va, or ke sta ra i sport skih eki pa, na gra |u ju se sa mo za osvo je no pr vo me sto i to u vi si ni tre }e na gra de za po je di na~ ne na stu pe - ka `e se u sa op {te wu gra do na ~el ni ka. Svi u~e ni ci ko ji su osvo ji li pr vo me sto do bi }e od Gra da 7.950 di na ra, oni ko ji su osvo ji li dru go me sto 6.626 di na ra, a za osvo je no tre }e me sto iz bu xe ta Gra da bi }e iz dvo je no 5. 301 di nar za sva kog na gra |e nog u~e ni ka. Q. Na.

DVA MI LI O NA DI NA RA NA STRA DA LI MA U ZE MQO TRE SU

Po mo} za Mo de nu Po mo} od dva mi li o na di na ra iz dvo je na je od stra ne No vog Sa da za ita li jan ski grad Mo de nu, kao bi se po mo glo sta nov ni {tvu ko je je na stra da lo na kon ze mqo tre sa ko ji su po go di li se ver ni deo Ita li je. Ova dva

gra da s po bra ti mi, a gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} po nu dio je i sva ku dru gu vr stu po mo }i ko ja u ovoj si tu a cji mo `e da se pru `i. Pa vli ~i} je iz ra zio sa u ~e {}e gra do na ~el ni ku Mo de ne \or |u Pi gi ju. A. J.

PRI PRE ME U KAR LOV CI MA

Ve li ko ~i {}e we sta re pla è Srem ski Kar lov ci }e se i ove go di ne ukqu ~i ti u op {tu ak ci ju „O~i sti mo Sr bi ju „, a pri pre me za to po ~e le su ju ~e. U de lu pri o ba qa u Kar lov ci ma po zna tom kao sta ra pla à, ju ~e su rad ni ci obli `weg ho te la „Du nav” o tro {ku kar lo va~ ke op {ti ne me ha ni za ci jom kr ~i li di vqe ra sti we. Na tom me stu , kao i na dol mi, 9. ju na bi }e odr à na ve li ka ak ci ja ~i {}e wa, u ko joj se o~e ku je da }e u~e stvo va ti osim lo kal ne sa mo u pra ve i pred stav ni ci ta mo {wih udru è wa, {ko la, in sti tu ci ja, kao i gra |a ni. Pla ni ra no je ko {e we tra ve, kr ~e we {i bqa i ra sti wa, ~i {}e we sme }a, uto var i od voz ot -

pa da. Ak ci ja }e po ~e ti 9. ju na u 9 sa ti, s tim da je skup u~e sni ka po la sa ta ra ni je u kru gu Udru `e wa sport skih ri bo lo va ca

Fo to: Mi no

„Du nav”. Iz op {ti ne, ko ja je or ga ni za tor, po zi va ju gra |a ne da se pri kqu ~e i po ru ~u ju da po ne su alat vi le, gra bqe ili se ki ru, a do bi }e pre po ~et ka po sla ru ka vi ce i ke se. Z. Ml.

Autobusi za Be li lo kre }u u po ne de qak

Od bor ni ci kar lo va~ ke Skup {ti ne

klu pa ma se de Ja dran ka Be qan-Ba la ban, ko joj jo{ ni je po tvr |en man dat, Raj ko Ma rin ko vi} i De jan Ko we vi}. Iva na Me cing i Rat ko Iva no vi} su od bor ni ci iz re do va Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Sa va Pa vlo vi} Kr {ka lo iz De mo krat ske stran ke Sr bi je, a Mi o mir \u ri} i Ni ko la Kne `e vi} iz Srp ske ra di kal ne stran ke. Srp sku na pred nu stran ku u Skup {ti ni za stu pa ju

mr Ra do van Mi {i}, Mi jo drag ]ir ko vi}, Je le na Do bri je vi}, De jan Stan ko vi} i Sve to Xe fer da no vi}. So ci ja li sti~ ku stran ku Sr bi je pred sta vqa mr Mi la din Ka li ni} i naj ve ro vat ni je @ar ko Di mi}, po {to je Va wa Bo ro vi}Pe tro vi}, po sta la ~lan Op {tin skog ve }a. Pred stav ni ci „Dve ri” u kar lo va~ koj skup {ti ni su dr Bog dan @i va no vi} i Mi len ko Ba bo rac. Z. Ml.

„UNI VE REK SPORT” SE OGLA SIO PO SLE SA OP [TE WA „^I STO ]E”

Ne sa gla sje o du gu Pre ma sa op {te wu JKP “^i sto }a” kom pa ni ja “Uni ve rek sport” se na la zi me |u pr vih 20 naj ve }ih du `ni ka. Kao od go vor na sa op {te we “^i sto }e” na {oj re dak ci ji sti gao je do pis “Uni ve rek spor ta”, u ko jem se is ti ~e da je ova kom pa ni ja ure dan pla ti {a, a da na ve de ni dug pred sta vqa te mu oko ko je po sto je ne sla ga wa i da se on od no si is kqu ~i vo sa mo na jed nu od lo ka ci ja na ko ji ma ova kom pa ni ja po slu je.

U sa op {te wu se na vo di da su sve osta le oba ve ze, ko je su umno go me ve }e od tre nut nog du go va wa ured no po {to va ne sve ove go di ne, i da }e usko ro bi ti za po ~e ti raz go vo ri sa „^i sto }om”. Iz „Uni ve rek spor ta” ka `u da }e bi ti ubr zan pro ces usa gla {a va wa sta vo va i ti me se do }i do re {e wa, ko je tre ba da bu de na obo stra no za do voq stvo, uz po {to va we svih za kon skih pro pi sa. A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Bu le var kra qa Pe tra pr vog 20-22, 30-32, 34-36, Bu le var oslo bo |e wa 16 do 18, 28A, B, C, D; od 10.30 do 12 sa ti Ga ga ri no va 414, 10/1-10/7. Srem ska Ka me ni ca: od 11 do 13.30 sa ti po vre me no u uli ca ma Voj vo de Put ni ka, [kol skoj, Vu ka Ka ra xi }a, Voj vo |a ske bri ga de, Mi li ce Sto ja di no vi} i Ive Lo le Ri ba ra. Pe tro va ra din: od 8.30 do 10 sa ti Bu ko va~ ki put 89-131, 62 i 94. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 13 sa ti deo na se qa od Vi no gra dar ske uli ce pre ma Ban sto lu; od 9 do 12 sa ti Trg Bran ka Ra di ~e vi }a ne par na stra na 1-15, par na stra na 4,6 i 8 i zgra da Ma gi stra ta. Fu tog: od 8.30

do 10.30 sa ti fir me „Ga vri}”, „Tu pa wac”, „@i vi nar ska far ma”, „Maj ki}”, [u ma rov sa la{, DTD-C, DTD-B, DTD-A, DTD-D, „Eko no mi ja”, „Ke{„ i „Ob ra dov”. ^e re vi}: od 8.30 do 13 vi kend na se qe Ka lu |e ri ca i deo vi kend na se qa Ma la Te ste ra. Ba no {tor: od 8.30 do 13 sa ti vi kend na se qi me Gra di na. ^e nej: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Le din ci: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa i vi kend na se qi ma Li pa ri ja i Bre sto vi. Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa i vi kend na se qu Kli sa.

No va auto bu ska li ni ja iz No vog Sa da za Srem ske Kar lov ce, pod bro jem 60, po svoj pri li ci, star to va }e od po ne deq ka, 4. ju na, a ne su tra ka ko je pr vo bit no bi lo na ja vqe no. Ka ko sa za nje mo od {e fa me |u grad skog sa o bra }a ja u JGSP „No vi Sad”Pe tra Fa lu {i ja, auto bu si ne }e po }i su tra za to {to jo{ ni je za vr {e na okret ni ca u na se qu Be li lo, do kle }e vo zi la grad skog pre vo zni ka i}i. Pre ma Fa lu {i je vim re ~i ma, u kar lo va~ koj op {ti ni, ko ja je ima la

oba ve zu da pri pre mi okret ni cu, su obe }a li da }e ona bi ti za vr {e na do po ne deq ka. Auto bu si na no voj li ni ji 60 od No vog Sa da do Be li la i}i }e istom tra som kao i vo zi la za Du da ru, a na ras kr sni ci Ga je ve i Uli ce kar lo va~ kih |a ka }e se usme ra va ti ka svom kraj wem od re di {tu. Na tom pu tu ima }e ukup no pet sta ja li {ta u oba sme ra i de vet po la za ka, ~e ti ri iz No vog Sa da i pet iz Kar lo va ca. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak1.jun2012.

Вој ни ла бо рант Зо ри ца Јан ко вић на по слу

DNEVNIK

c m y

Гу жва у че ка о ни ци ам бу лан те у Ша трин ци ма

АК ЦИ ЈЕ ПР ВЕ БРИ ГА ДЕ ВОЈ СКЕ СР БИ ЈЕ У СРЕ МУ И БА НА ТУ

Вој ни ле ка ри у Ша трин ци ма и Са на ду

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА, НО ВИ САД: Екипе Одељења за здравствену заштиту 15. тенковског батаљона из Сремске Митровице и 19. логистичког батаљона из Новог Сада, обе у саставу Прве бригаде Копнене војске протеклих дана, у оквиру акције „Војни лекар на селу„, прегледали сувише од 100 мештана сремског села шатринци и банатског Санад. У живописно фрушкогорско село Шатринци, у општини Рума, с око 520 становника и суседно Добродол са 169 мештана, лекар долази средом и петком, али понекад прође и више времена а да доктор овде не дође. Због тога су мештани оба села с радошћу дочекали долазак војног санитета из Сремске Митровице: поручник др Ми ла на Вла ди ми ро ва, медицинског техничара, заставника Сла ђа на Мла де но ви ћа и лаборанта Зо ри це Јан ко вић.

Осамдесетогодишња Ју ли шка Во леј и поред позних година, допешачила је из 2,5 километара удаљеног Дорбодола и већ у седам сати заузела место у чекаоници шатриначке амбуланте. По речима шефа месне канцеларије у Шатринцима Алек сан дре Асурxић, интересовање за преглд код војних санитетлија је било велико, а чим се прочуло да ће овде доћи војни лекар, звонили су телефони и мештани тражили детаљнија обавештења. А оба села као да су од света одсечена. Аутобус долази два-три пута дневно и то само за време школске године, па ко нема сопствени превоз, нигде не путује. На северу Банату, у Санаду, селу у општини Чока с око 1.500 душа, проблеми су слићни. Одељење за здравствену заштиту из гарнизона Нови Сад на челу с мајором др Мла де ном

Ми јо ви ћем дочекано је с радошћу и домаћинском добродошлицом. Педе сетак мештана, углавном старије животне доби, стрпљиво је чекало на контролу свог здравља. Војне санитетлије су у санату урадиле 131 биохемијску анализу узорака крви прегледаних, а свима је урађен и ЕКГ и измерен крвни притисак. Мештани Санада кажу да их је обрадовала посета војног лекара као и чињеница да је преглед бесплатан јер и када је здравље у питању, тешко могу да издвоје своје ионако скроман паорски динар. Припадници одељења за здравствену заштиту су, у оквиру акције, посетили у ђаке у Основној школи „Доситеј Обрадовић„ у Шатринцима у којој је само 25 ђака и ОШ „Јован Поповић„ у Санаду, коју похађа 95 ученика. М. Бо зо кин

ЗАПАЖЕН УСПЕХ БЕЧЕЈСКИХ ПЛЕСАЧИЦА НА ДРЖАВНОМ ПРВЕНСТВУ

Одбрањене две титуле БЕЧЕЈ: Чланице Плесног клуба „Макс денс“ из Бечеја Александра Радић у категорији сениорки и Робертина Купчо у конкуренцији девојчица, старости од осам до 12 година, лане освојену титулу државног првака у стрит денсу, одбраниле су на овогодишњем првенству у Крагујевцу. На тај начин извадиле су визу за предстојеће Европско првенство у модерним плесовима,

DANAS U NOVOm SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.15), „Hepi fit 2” (13.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (21.45), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (20.10, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15)

POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te: 57. Sterijino pozorje „Marat de Sad” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ta tja na Da vit kov ska iz Novog Sada (de~aka i devoj~icu) i Iva na ]i ri} iz Kwaèvca (de~aka i devoj~icu), DEVOJÎCE: Sla ven ka Ga vri} - û kvas, Ani ta Ze ka i So wa Bo {kov iz Novog Sada, Ja smi na Ma ro li iz Feketi}a, \ur |a Vig we vi} iz Sremske Kamenice i Dra ga na Ka la ji} iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Alek san dra Bi lo ka pi} i Sa wa Nin ko vi} iz Novog Sada, Sve tla na Mi li vo je vi} i Ti na Jo va nov iz Beo~ina, Mi le na Bor jan - Ada mov iz Kikinde, De ja na Vu ja sin iz Temerina i Na ta {a Mi lin ko vi} iz Ba~a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Vera @ivana Gari} (1925) u 11.15 ~asova - urna, Vera Mate Markovi} (1934) u 12.45, Nevenka Milenka Zdravkovi} (1937) u 13.30, Petar \ura|a Novkovi} (1957) u 14.15 i Sofija Velimira Blagojev (1949) u 15 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Marko Pere Bubuq (1928) u 13 ~asova.

које ће се одржати од 5. до 7. јула у Данској. Визу за Данску изборио је и пар Срна Пивнички - Катарина Сокола у категорији деце, које су освојиле сребрну медаљу у Крагујевцу, као и „бронзани“ јуниорски пар Сара Боројевић и Ана Еремин. Домаћин државног првенства за стрит солисте и парове био је Плесни клуб „Динамик“ у спортском центру „Парк“, где је насту-

Опет шампионка Србије у диско денсу: Александра Радић

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

пило 322 такмичара из 13 клубова, чланова Српске Асоцијације Плесних Организација (САПО) из Београда. Боје бечејског Плесног клуба „Макс Денс“ браниле су још Милана Деспотовић, у категорији диско денс соло деце, јуниорка Оршоља Ђекер и сениорски пар Јована Палинкаш – Дејана Перишић. В. Јанков

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak1.jun2012.

ОД ДА НАС СКУ ПЉА ВО ЖЊА У ПРИ ГРАД СКОМ ПРЕ ВО ЗУ

Но ви удар на се о ска до ма ћин ства Пред став ни ци кон зор ци ју ма „Агри ферт–Ни ка“

До го во ри о из град њи лу ке АПА ТИН: Представници београдске фирме „Nika Group“ д.о.о. и швајцарске фирме „Агриферт“, који су пре неколико месеци потписали меморандум о изградњи међународне теретне луке у Робнотраспортном центру у Апатину са представницима апатинске општине, наставили су разговоре, везане за реализацију овог великог пројекта. - Ово је један од многих састанака који ће уследити, како бисмо прибавили сву потребну документацију за почетак градње.

И овога пута је свака страна добила да реши задатке, везане за одређене техничке проблеме. Све се обавља убрзаним темпом и по плану, а све уочене проблеме одмах решавамо.Верујемо да ће и пројекти и дозволе за градњу бити прибављени и да ће пре краја грађевинске се зоне почети основни грађевински радови рекао је Стево Шешум представник конзорцијума „Агриферт-Ника“, након разговора у апатинској општини. Ј. П.

Шест ра чу на ра за основ це

ВР ШАЦ: Компанија „Бамби – Банат“ из Пожаревца је обрадовала ученике Основне школе „Олга Петров-Радишић“ у Вршцу, доневши деци бројне пакетиће са слаткишима, а за кабинет информатике и рачунарства је поновила школу са шест рачунара најновије генерације. - Мотивисани смо жељом да помогнемо образовне програме и школе у Пожаревцу и Вршцу , градовима у којима су смештени наши погони. Ово је још једна од активности које организујемо, а убудуће ће их бити и више - рекао је један од менаџера ове реномиране фирме Немања Брковић, прили-

ком предаје поклона овој школи у Вршцу. Захваљујући се дародавцу, директор школе Јонел Буга је изразио радост што још увек има одговорних компанија и људи који размишљају о образовању као о развојној шанси друштва. Поклоњени рачунари ће, уз постојеће, допринети већем квалитету наставе у школи. Иначе компанија „Бамби-Банат“ у својој хуманитарним активностима помагала више здравствених институција у Србији, међу којима су и неки институти Клиничко болничког центра Србије у Београду, затим домови здравља у Вршцу и Р. Ј. Пожаревцу и други.

ДА НАС ПО ЧИ ЊЕ СЕ ЗО НА КУ ПА ЊА У КОМ ПЛЕК СУ БЕ ЧЕЈ СКИХ БА ЗЕ НА

То пла во да че ка ку па че БЕ ЧЕЈ: Комплекс отворених

базена ОСЦ „Младост“ у Бечеју данас отвара врата купачима. За разлику од већине других базена, вода у бечејским базенима или је природно термална или се загрева, па се не мора бити много храбар да би се ушло у воду већ првог јунског дана. - Вода у олимпијском базену се догрева и имаће сталну температуру између 27 и 28 степени Целзијусових, док се мањи базени пуне геотермалном, овде познатијом као „жута“ вода, с температуром која варира између 30 и 32 степена Целзијусова. Уредили смо и простор око базена, било да је у питању за сунчање или за рекре ативне активно сти. Два уго ститељска пункта, такође, спремно очекују го сте. Радно време базена је од 9 до 19 сати, а када временски услови буду повољнији и ноћи топлије од 22 до 2 сата иза поноћи биће ноћно купање - каже директор ОСЦ „Младост“ Атила Касаш.

Већ летимичан поглед на комплекс базена даје јасну слику да је све спремно за нову сезону. Травњаци су покошени и третирани против крпеља, трибине крај базена су офарбане, кабине за пресвлачење постављене, двадесетак нових тршчаних сунцобрана и две велике тршчане тенде, једна крај самог базена за сунчање, а друга на тераси за угоститељске услуге, су постављене... За разлику од прошле године, када су цене биле на нивоу претходне, ове године су минимално увећане. Прво треба нагласити да деца до седам година старости не плаћају улазнице, а дневна карта за остале продаје се по цени од 150 динара, а цена групне породичне улазнице за четири особе кошта 450 динара. Ко се одлучи да купи карту са 10 улазака треба да издвоји, као и лане, 1.000 динара, а сезонска карта са 35 улазака продаје се за 3.000 динара, уз напомену да је запослени могу отплатити у три рате. В. Јан ков

Мо то-су сре ти у Но вом Бе че ју

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Од данас, до недеље, у Новом Бечеју, на платоу поред Тисе, биће организован трећи по реду мото-сусрет. У оквиру програма “Викенди у Новом Бечеју”, који је већ трећу годину заредом, током целе туристичке сезоне, на располагању Новобечејцима и њиховим гостима, мото-сусрети заузимају једно од најзначајнијих места по квалитету и обиму манифестације, после “Великогоспојинских дана” и “Тисе - реке љубави”.

Трећи мото-сусрет вечерас ће, од 21 до 2 сата, обележити концерти бендова “Свети грал” и “Земљотрес”. У суботу је на програму, од 11 до 13 часова, обилазак дворца Соколац, од 16 до 17 сати дефиле бајкера, а у 17.30 часова следе бајкерске игре. Суботње вече резервисано је за наступе група “Playboys”, “Destroyers”, “Генерација 5” и “Осми дан”. У недељу, у 10 часова, следи кафа за добро јутро, а после тога и затварање кампа. Ж. Б.

ЗРЕ ЊА НИН: Нови удар на кућни буџет грађана, првенствено мештана села, уследио је након јучерашње одлуке Градског већа Зрењанина да овдашњем аутопревозничком предузећу “Нет бус” одобри поскупљење услуга превоза у приградском саобраћају на територији овог града. Нове цене путовања аутобусом важе од данас. Како је предвиђено коригованим ценовником, вожња на релацији дужине између 6 и 10 километара коштаће 100 динара, уместо досадашњих 80, од 11 – 15 километара 130, а од 16 – 20 километара 160 динара. За путовање до места удаљеног од Зрењанина између 21 и 25 километара корисници услуга “Нет буса” платиће 170, од 26 – 30 километара 190, од 31 – 35 километара 210 динара, док ће вожња на најдужем растојању у приградском саобраћају, од 36 до 40 километара, по новом ценовнику коштати 230 динара.

- “Нет бус” је 24. априла поднео захтев за повећање цена у градском и приградском саобраћају. Захтев је образложен повећањем цена горива, мазива и резервних делова. Од последње корекције цена, која је била новембра 2008. године, гориво је поскупело за 60 одсто. Поред свега, с обзиром на тешку економску ситуацију, значајно опада број путника. Сматрали смо да је оправдано одборити корекцију цена у приградском саобраћају, док ће цене у градском превозу остати непромењене – речено је на јучерашњој седници Градског већа у Зрењанину. Житељи села који путују у град на посао, или чија деца похађају наставу у зрењанинским средњим школама, и раније су упозоравали да су путни трошкови велика ставка у њиховим осиромашеним кућним буџетима. Зато је и логично што ново поскупљење нису дочекали

са одобравањем. И мештани самог града с негодовањем су дочекали недавно поскупљење такси превоза, па су многи ове услуге избацили из свакодневног живота. На мартовској седници Градског већа, наиме, одлучено је да се ускладе економски најниже цене такси превоза у Зрењанину, тако да су од 1. априла Зрењанинце дочекале скупље услуге. Цене су повећане у “старту” са 20 на 70 динара а “чекање” је поскупело са 400 на 500 динара. У првој тарифи цене су умањене са 40 на 35 динара, док су у другој и трећој тарифи остале непромењене, дакле 45, односно 50 динара. Таксисти су објаснили да је прави разлог за корекцију цена учестало поскупљење нафтних деривата, као један од битних чинилаца у трошковима пословања таксиста. Ж. Ба ла бан

ЗА МЕ НИ ЦА ПО КРА ЈИН СКОГ ОМ БУД СМА НА У ОЏА ЦИ МА

Со ци јал ни пр о бле ми угро жа ва ју људ ска пра ва

ОЏА ЦИ: Заменица покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић, са сарадницима, боравила у Оџацима и у просторијама општинске управе Оџаци, примала грађане који су јој се обратили због угрожених људских права, остваривања и заштите. Време у којем живимо, недостатак радних места пре свега, учинио је да велики број грађана погађају проблеми који су изазвани угроженом животном егзистенцијом. Овај проблем је веома изражен у Оџацима, пошто је оџачка привреда у веома тешкој ситуацији, пре свега лошом приватизацијом у којој су скоро 90 одсто некада успешних предузећа, готово потпуно нестала. Близу шест хиљада незапослених се налази на евиденцији Националне службе за запошљавање, што је податак који говори о социјалном положају становника оџачке општине. Отуда и највећи број грађана тражи неку социјалну заштиту, за веома угрожену егзистенцију. Заменици покрајинског омбудсмана се обратило двадесетак грађана, који су, поред захтева за правну помоћ у решавању социјалних проблема, упућивали и притужбе на рад Општинске управе.

Ева Ву ка ши но вић

Посета покрајинског омбудсмана војвођанским општинама, као и ова Оџацима, има двоструки циљ. Први је упознавање грађана са надлежностима покрајинског омбудсмана, а други стицање опште слике о остваривању људских права становника АП Војводине. - Области у којима се подносе притужбе, највећим делом су везане за опште сиромаштво и проблеме

који су изведени из овог стања, као што су пензијско и инвалидско, као социјално и здравствено осигурање. Веома су честе притужбе на рад пореске управе, на проблеме проистекле из радних односа, као и незапослености.Што се тиче притужби на рад општинских органа, највећи број представки је из области урбанизма и грађевинарства, везано за поступак легализације, односно на рад инспекцијских органа у области извршења - рекла је Ева Вукашиновић. По њеним речима, органи на које се грађани жале, у великом броју случајева прихватају препоруке омбудсмана и поступају по њима. То значи да институција покрајинског омбудсмана има ауторитет и да је овај принцип заживео у АП Војводини. Велики број грађана се обраћа омбудсману за помоћ и у случајевима у којима није надлежан, као што су притужбе на рад судова. У овим случајевима омбудсман даје правни савет. Следећа посета покрајинског омбудсмана општини Оџаци најављена је за септембар ове године. С. Ми лер

БЕ ЧЕЈ СКА ГИМ НА ЗИ ЈА УГО СТИ ЛА МА ЛЕ МА ТУ РАН ТЕ

Ус пе ла пре зен та ци ја пре сти жне шко ле

БЕ ЧЕЈ: Осим формалног, у нашој школи се дужна пажња поклања и неформалном образовању кроз бројне садржаје ваннаставне активности, као што је и пројекат

Пре тога су гости из основних школа обишли просторије престижне школе, упознали се с могућностима стицања знања у њој за време и после наставе, а онда су гим-

Детаљ из програма гимназијалаца под ведрим небом

Connecting Classrooms (Повезивање учионица), где су нам партнери вршњаци из Велике Британије, Немачке и Словачке. Уз то, имамо сарадњу са школама сличног профила у Италији, Мађарској... Зато, не треба да вас изненади слоган на мајицама поводом данашњег дана „Конектуј се“, јер је гимназија сигурна веза са Европом и Светом овим речима поздравио је директор бечејске Гимназије мр Миодраг Басарић мале матуранте с територије бечејске општине, поводом обележавања Међународног дана Connecting Classrooms пројекта.

назијалци извели пригодан забавни програм у школском дворишту под ведрим небом. На неколико пунктова су били постављени столови с националним специјалитетима поменутих партнерских земаља, а онда су почела такмичења у квизу општег знања, где су питања била везана за земље патнере у оквиру поменутог пројекта, и спортским активностима, бадминтону и одбојци. Ваља додати да су такмичарске екипе биле мешовитог састава од основаца и гимназијалаца. И када су спортска такмичења достигла кулминацију, наишао је

готово, црни облак, који не само да је растерао такмичаре и навијаче са спортских терена, него је натопио водом школско двориште. Ипак, све је завршено како је замишљено поп-рок концертом, али не у дворишту, већ фискултурној сали школске зграде. Без обзира на невреме које је захватило Бечеј, Гимназија је имала успешну презентацију, јер су се будући средњошколци упознали са савремено опремљеним кабинетима, делом стручног наставног кадра, могућношћу упражњавања разноврсним ваннаставним активностима и међународној вршњачкој сарадњи, а кроз наставну активност припрему и проходност на све факултете. За оне неодлучне, више информација о школи могу добити на веб сајту: www.gimnazijabecej.edu.rs или телефоном на број 6913165 и 6912134. В. Јанков

VESTI Кон сти ту тив на сед ни ца 10. ју ла СР БО БРАН: Председник Скупштине општине Србобран Ласло Бергел заказао је конститутивну седницу новог сазива локалног парламента за 10. јул. - Конститутивну седницу Скупштине општине Србобран заказао сам у законском року, за 10. јул. При одређивању овог датума руководио сам се, пре свега, идејом да сви актери будућег локалног парламента добију прилику и довољно времена за коалиционе разговоре и преговоре. Одлука је донета у интересу наше општине, јер би у овом року требало да се изнађе најбоље решење за локалну самоуправу - рекао је Бергел. М. Кк.

Ре зул та ти у Слу жбе ном ли сту ТЕ МЕ РИН: У службеном листу општине Темерин, од 25. маја налази се записник о раду изборне комисије изборне јединице, на утврђивању резулатата гласања за избор посланика у Скупштину АПВ, по већинском изборном систему на изборима одржаним 20. маја. Према резултатима гласања на свим бирачким местима потребну већину гласова за избор за посланика добила је лекар педијатар Савка Стратијев, са листе предлагача „Покренимо Војводину - Томислав Николић“, са 7.249 гласова. Објављен је и записник о раду Општинске изборне комисије на утврђивању резултата избора за одборнике Скупштине општине Темерин. Према увидима из бирачких спискова, било је уписано 24.577 бирача а гласало је 15.665 грађана. У општинску изборну комисију 31. маја је стигло Решење Управног суда, којим се одбија приговор о изборима за одборнике СО Темерин на бирачком месту бр 28 у темеринском Телепу. Највећу подршку бирача за одборнике у СО Темерин добиле изборне листе „Покренимо Темерин“ СНС-ПС 2.280 гласова ( или пет одборника), следи ДС са 1.961 глас (пет одборничких места), СРС 1.583 гласа (четири одборника). По три мандата у општинском парламенту имаће ЛСВ (добила 1.233), ДСС-НС (1.189), ДСВМ (1.198), СВМ (1.162), СПС-ПУПС (1343), два места Група грађана „За просперитет општине Темерин“ (1.013) и Преокрет са подршком 852 бирача. Испод цензуса су остали Јединствена Србија (653 гласа), УРС (498) и СДС која је добила М. М. 143 гласа..

(Не)за бо ра вље но Пан че во

ПАН ЧЕ ВО: Изложбени простор будућег Легата Бате Михаиловића отвориће врата за посетиоце данас, у 20 часова, када ће бити отворена изложба фотографија „(Не)заборављено Панчево”, чији су аутори чланови Фото клуба Дома омладине Панчево. Изложба представља детаље, као што су капије, кибицфенстери, звонца, које су чланови Фото клуба представили у једном новом светлу. З. Дг.

reporta@e

petak1.jun2012.

c m y

dnevnik

TE @AK DO MA ]I ZA DA TAK MA LI [A NI IZ LU KI NOG SE LA, KOD ZRE WA NI NA, ZA DA LI LE GEN DAR NIM MA \AR SKIM ^I KO [I MA

Ume ju i sim fo ni ju da bi ~e vi ma od svi ra ju M a da je kao de te na u ~io da svi ra u Be ~e ju, pr vo vi o li nu pa tam bu ri cu, a ka sni je se pro sla vio u No vom Sa du, ta~ ni je na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, u svim do ku men ti ma ne nad ma {nog ma e stra Ja ni ke Ba la {a ured no je pi sa lo da je ro |en 23. de cem bra 1925. u Lu ki nom Se lu.

Majstor I{tvan Ladvanski

Naj ma we na se qe, tek ne {to vi {e od 400 ì te qa, na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na, raz ba {ka ri lo se uz ì vo pi sno pri rod no do bro Car ska ba ra, a po sled wih {est go di na ime i sla vu Ja ni ki nog rod nog se la pro no se bi ~ar ke i bi ~a ri Dru {tva „Be lo je ze ro“. Za ma le no me sto sa svim do voq no. Mno g o pu t a se kom p o z i t or Jo c a Ada mov di vio ka ko Ja ni ka ba ~i ume da ma le nom bi ser ni com bra vu ro zno oì vi su vo na pi sa ne no te. We go vu vir tu o- znost su na sle di li ~la no vi ma „Be log je ze ra“. Bez raz li ke, pi o ni ri ju ni o ri i od ra sli. - Na go sto va wi ma u Ma |ar skoj ve {ti nom smo iz ne na di li i wi ho ve ~i ko {e. Ka da su vi de li de cu, pri mi li su nas sa sim pa ti ja ma, ali i od re |e nim re zer va ma. Sve dok ma li {a ni ni su po ~e la odvo je no da ba ra ta ju bi ~e -

vi ma, jed nom, pa dru gom ru kom a za tim su svi za jed no iz ve li „sim fo ni ju“. Ta da mi je je dan sa ri ~i ko{ pri {ao i uz ~e stit ke re kao da se u Ma |ar skoj hi qa du go di na bi~ ko ri sti, ali sa mo jed nom, uglav nom de snom, ru kom, pa su im mo ja de ca za da la ozbi qan „do ma }i za da tak„ - s po no som pri ~a in struk -

mla |i su naj sprem ni ji, jer ne ma ju mno go oba ve za i uvek mo gu da se oda zo vu sva kom po zi vu za go sto va we. Kad odr stu, po sta ju i oni sra me `qi vi, ima ju vi {e oba ve za, za qu be se ili na |u no va in te re so va wa - ana li zi ra La dvan ski. Ka k o Voj v o d i n i, i po r ed obi q a utri na, vi {e ne ma sto ke kao ra ni je,

Pi{ta-ba~i s najmla|im pulenima

tor ove neo bi~ ne ve {ti ne I{tvan La dvan ski. Isti na, Pi {ta ba ~i ni je ba{ iz Lu ki nog Se la, ve} ~e ti ri ki lo me tra uda qe ne Mu `qe. Kao i ve }i na bi ~a ra. - Ima i u Mu `qi bi ~a ra, ali, slo bod no na pi {i te, ni su ni pri bli `no do bri kao mi. Vi {e je raz lo ga {to je ta ko. Kao pr vo, u Mu `qi kao pred gra |u Zre wa ni na ne zna ju da li su grad ili se lo, pa im je iz po ni `e wa da se ba ve bi ~a re wem. Ima mla dih ko ji gle da ju ka ko mi ra di mo, vi di se da bi `e le li da pro ba ju, ali ih je sra mo ta! Ne ma ju ni po dr {ku me sne za jed ni ci. Me ni i de ci ko ja me sle de ni je te {ko da bi ci klo vi ma ide mo na tre nin ge u Lu ki no Se lo, gde smo mno go le po prim qne. Ima nas dva de se tak, a vi {e od po lo vi ne je iz Mu `qe. Naj mla |a Sa {ka Sa vi} ima sa mo {est go di na, a naj sta ri ji ~lan 19. Naj -

I bi~arke iza{le na travu

po go to vo one ka ja se te ra na pa {wa ke, qu bi vi. Ina ~e, za {est go di na po sto ja wa ima li smo pre ko 40 na stu pa u bi~ je po ma lo za bo ra vqen. - Ima kra va ra i da nas, ali ume sto ze mqi i ino stran stvu. ê sti smo go bi ~a, ko ri ste prut. A zna se da su sti u Ma |ar skoj, Slo va~ koj, Ukra ji pra vi pa sti ri sve pro ble me re {a va - ni, a sa da naj sta ri joj gru pi pu tu je u li bi ~em i psom pu li nom. Ka ù da je Ru mu ni ji. Svi su do bri, bez ob zi ra na ba ti na iz ra ja iza {la. S bi ~em je uz rast, ali Re ka Ba la wi (13) bi sa dru ga pri ~a. We ga svo jim ume }em mo je ~o vek stvo rio i gla da ima so lo ta~ Po no si se mae stro bi ~a kroz isto r i j u ko ku u bi lo kom re no ri s tio kao sred mi ra nom cir ku su I{tvan La dvan ski stvo za ka ` wa v a - vir tu o zno {}u svih ~la no va tvr di wen u~i teq. we. Za sto ~a re je Do da je da je sa de svo je tru pe (naj mla |a jo{ bio iz u zet no ko ri voj ~ i c a m a lak { e ide u ob da ni {te), ali sna alat ka. Ne mo ra d i t i, jer bo q e tvr di da je Re ka Ba la wi, ra se sto ka bi ~em ka pi ra ju i pa `qi tu }i da se upo zo ri vi je slu {a ju sa ve te. ma da ima tek 13 go di na, ili ka z ni. Do b ar zre la za so lo ta~ ku u bi lo A da se sa vla da ve sto ~ar bi ~em pro {ti n a ba r a t a w a kom re no mi ra nom cir ku su bi ~em, po treb no je iz vo di pu ca wu sli ~an gro mu, pa ni je de se tak tre nin ga, a ~u do {to se bik vi {e bo ji bi ~a od on da se na sta vqa s ra dom dru ge ru ke bi lo ko je dru ge ka zne. Sta ri su zna li i po sle dvo me se~ nog ra da sva ko mo è sva kog be snog bi ka ke rom i bi ~em da bez gre {ke da na stu pi so lo i u gru pi. za u sta ve - stru~ no ob ja {wa va Pi {ta. - Ide ja o osni va wu Dru {tva bi ~a ê sto we go vi pi tom ci go stu ju po ra do {la mi je po sle ne ko li ko bo ra ra znim ma ni fe sta ci ja ma u Be ~e ju, a va ka u Ma |ar skoj i raz go vo ra s ta mo ve} tre }i put u u naj ma wem na se qu {wim ~i ko {i ma. Pri ~a li su mi ka be ~ej ske op {ti ne Po qa ni ci. ko su ~u va ri sto ke ne kad, po za vr {et - De ca se ov de pri jat no ose }a ju, ku se zo ne, kra jem je se ni i vra }a wa vaq da i jer su Po qa ni ~a ni, kao i ì - sta da u se lo, or ga ni zo va li fe {te i te qi Lu ki nog Se la, iz u zet no go sto - pre zen ti ra li svo je obi ~a je, po seb nom ba ra ta we bi ~em. Je dan sta ri ji ~o vek mi je ulio po seb nu qu bav pre ma bi ~u svo jom pri ~om: Kad god su uzi ma li od me ne bi~ da bi pu ca li, mo lio sam ih da ne uda ra ju o ze mqu, jer sam s wim 45 go di na ~u vao kra ve. Pa zio sam ga kao ne {to naj sve ti je. Ka da je sun ce bi lo ja ko, bi~ sam skla wao is pod opa kli je da ga „ne is pr ì“ - do bo ro je sa ve te upam tio La dvan ski. Bi ~e ve za Dru {tvo, ali i pro da ju, on sam pra vi. Ko ù, ko ja je do sta sku pa, ku pu je u Ru mi, a on da sam ple te bi ~e ve. Ce na za vi si od bro ja ple te ni ca i kre }e se od 4.000 di na ra do 100 „evri }a“. Mno gi ov de gle da ju bi ~e ve, ra do bi ih ku pi li, ali uda ra i la „ova na {a si tu a ci ja”. Naj bo qe mu {te ri je su na {i ga sto si. Mno gi da se i ta ko se te de tiw stva. Vla sti mir Jan kov

LOV

DNEVNIK

U LO VI [TU LU „KO ^O VAT” U BA NAT SKOM ARAN \E LO VU

SE ZO NA LO VA NA SRN DA ]E

Ita li jan ka ulo vi la sre bro U lovi{tu Lova~kog udruèwa „Ko~ovat” iz Banatskog Aran|elova koje se prostire na 10.000 hektara uspe{an je dosada{wi trofejni odstrel srnda}a, ocewuju predsednik „Ko~ovata” Cvet ko Jeg di} i upravnik lovi{ta Du {an Vran ko vi}. Od 44 grla planiranih u ovoj sezoni, od 15. aprila do sada odstreqeno je 19. Tri trofeja su ocewena srebrnom medaqom, od kojih je najvrednije zaradilo oko 1.000 evra, a ostali trofeji do 97 CIC poena tako|e }e LU „Ko~ovat” doneti solidan prihod. - Bez obzira na sve okolnosti, zadovoqni smo u~inkom, a imaju}i u vidu ekonomsku krizu koja se ose}a i me|u inostranim i doma}im lovDu {an Vran ko vi} sa i sre br nim tro fejom cima, potrudili smo se da i turisti budu zadovoqni. U na- Izuzento nam je drago da je {em lovi{tu bili su turisti iz jedna dama odstrelila èqeni Italije, Nema~ke, Austrije i natrofej i bila veoma zadovoqna {e zemqe. Bilo je prilike kada dodaje Vrankovi}, napomiwu}i se na ni{anu na{ao i zlatni troda je jedan od srebrnih trofeja fej, ali je na{em gostu bio pre- oti{ao doma}em lovcu iz Novog skup - kaè Vrankovi}. Sada. Najvrednije srebro oceweno Dva preostala srebra su od sa 120,33 CIC poena odstrelila 118,53 i 116,76 CIC poena, je go{}a Sil vi ja Kre ma si iz - Sezona je jo{ pred nama, jer Italije. smo tek na polovini planirnaog

ostrela., bi}e tu jo{ prilike da se lovi ovih dana, ali i u parewu. Lovi{te }e pokazati svoje, a i mi nastojimo da doma}inski vodimo brigu. Koliko smo obave{teni u Ma|arskoj su krneuli sa popustom za odstrel trofejnih srnda}a, ali gosti iz inostranstva cene trofeje sa ne{ih terena. Priroda ~ini svoje i kod nas ima vrednih trofeja, koji imaju neku posebnu ~ar u boji i lepoti, a mi se trudimo da sa turistima koji kod nas dolaze negujemo prisne prijateqske odnose - kaè Vrankovi}. LU „Ko~ovat” okupqa 72 lovca iz Banatskog Aran|elova, Sigeta, Majdana, Rabea i Podlokawa. Oni su pro{og vikenda odràli redovnu godi{wu Skup{tinu, koja je imala dva poluvremena, radni i paradni. Na radnom delu u petak usvojeni su izve{taji o poslovawu u pro{loj godini i planovi za ovu, a u subotu je u Lova~kom domu, u ~ije renovirawe je tokom pro{le godine uloèno dosta novca, prire|ena ve~era uz druèwe ovda{wih lovaca i gostiju. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Voj vo di na bez prem ca Od po~etka ovogodi{we sezone lova na srnda}e, vojvo|anska lovi{ta su , posmatraju}i po regionima Srbije, bez premca {to se ti~e odstrela trofej nih gr la, po go to vo onih zlatnih. Podse}awa radi, najja~i trofej do sada odstreqen ( u 2012. godini) je onaj kod Malih Pijaca (LU „Kapetanski rit” Kawià) od 172,76 CIC poena. Slede ga zlato odstreqeno kraj Be~eja od 155,35 poena, zatim od 150,38 kraj Temerina, 149,27 poena kraj Kikinde i 145,05 tako|e kraj Temerina. Tu se zlatni niz ne zavr{ava, a zabeleèn je zadovoqavaju}i broj i srebrnih i bronzanih odli~ja. Sa druge strane, u lovi{tima van Vojvodine, prema do sada prispelim informacijama, zlato je zabeleèno samo u obrenova~kom lovi{tu, gde je turista iz Dubrovnika nedavno odstrelio srnda}a koji je kasnije ocewen sa 136, 60 poena. U Lapovu je zabeleèno

Osam me da qa kraj Siv ca

Fo to: J. Pap

srebro od 115,97 poena uz ~etiri bronze, jedna bronza je evidentirana u Topoli, a srebro kraj Obrenovca, kraj Negotina... Zapa`a se da zlatnih srnda}a za sada nisu zabele`eni u lovi{tima centralne Srbije, gde tra di ci o nal no uvek ima

Ba nat ska li ga,

Ju `no ba~ ka li ga 2

3. ko lo, Zre wa nin, 27. maj

[aj ka {ka, 3. kolo, Go spo |in ci, 27. maj

EKI PE:

EKI PE: Me sto

5. LU Ko va ~i ca II

6. LU Be la Cr kva

3. Ti tel-[aj ka {ka

4. Ka}

5. Le din ci

6. Ti tel

7. Ko viq

8. LU Ko nak

8. @a baq

9. LU Ko va ~i ca I

9. ^e re vi}

7. LU Pan ~e vo

PO JE DIN CI: Go lu boi

Bo do vi

Go lu bo vi

Bo do vi

1. Bran ko Dr qa ~a

Plan di {te

2. Dra gan Ta ba~ ki

Zre wa nin

3. Ne nad Ste va no vi}

Plan di {te

4. Bra ni mir Smi qa ni}

Opo vo

5. Veq ko Sto ki}

Zre wa nin

6. Mi le Ci vri}

Opo vo

7. Ste va Avra mo vi}

Opo vo

8. Jan Ja wi{

Ko va ~i ca

Ime

Me sto \ur |e vo Ka}

Me sto

3. Zvon ko De ja no vi} Go spo |in ci

4. Dra gan @iv kov

\ur |e vo

5. Ste vi ca Ra le ti}

Ti tel-[aj ka {ka

6. Ra da Jo vi}

Go spo |in ci

7. Ste van Pe ji}

Go spo |in ci

9. Ivan Ta ba~ ki

Zre wa nin

8. Bog dan Pan te li}

Le din ci

10. Cve ta Osto jin

Zre wa nin

9. Dra gan Nin kov

\ur |e vo

Ti tel

\or |e Bo ri {ev

Me sto

Go lu bo vi

@a baq

JU NI O RI: Ime

{tvima da vidimo {ta nam je daqe ~initi - rekao je Du{an Kolarski.

4. LU Haj du ~i ca

Ime

Uskoro }e biti zakazana Skup{tina LU „Novi Sad” pa }emo raz govarati sa ostalim dru-

2. \ur |e vo

VE TE RA NI:

Rumena~ki lovci i wihovi prijateqi proslavili su krajem minule nedeqe slavu svoje lova~ke organizacije - Spasovdan. U novom, lepo ure|enom lova~kom domu skupilo se vi{e od 200 Rumen~ana i gostiju, a kum u narednoj godini je Novo sa |a nin Mi l an Mi l o { ev, lovac ~ije je mati~no dru{tvo u Gardinovcima. Upravnik u Lova~kom dru{tvu u Rumenki Du {an Ko lar ski tim povodom je rekao su tamo{wi lovci do~ekali slavu u promenqivom raspolo`ewu. - Lepo je {to smo se okupili i slavimo, ali smo nezadovoqni ~iweniciom da smo utvr|ivawem novih granica ostali bez dela lovi{ta, a mislim da ni smo sa mo mi o{te }e ni.

3. LU Zre wa nin

10. Sa va Ro {ul

Pro sla vqen Spa sov dan

2. Ili ja Mi tro vi}

U RU MEN KI

2. LU Opo vo

1. Go spo |in ci

1. Ka men ko Oti}

ve siva~ke lova~ke organizacije. U lov su dolazili turisti iz Italije, Norve{ke i Slovenije, te oni iz Novog Sada i Bege~a, posredstvom agencija „Tristela” i „Diana”. D. Kn.

Bo do vi

Ime

zlata, turisti iz zemqe i inostranstva su od po~etka sezone u siva~kom lovi{tu ulovili jo{ dva srebrna i pet bronzanih trofeja srnda}a. Lovni turizam vodili su Sla vo qub Ig wa tov i ~lanovi upra-

Go lu bo vi

1. LU Plan di {te

Go lu bo vi

PO JE DIN CI:

Ono {to su najavqivali lovni radnici iz Sivca, nedavno je dobilo potvrdu, a to je da u wihovom ataru ima zlatnih srnda}a. Lovac iz Italije odstrelio je trofej koji je ocewen sa 134,50 CIC poena. Pored ovog

trofejnih grla. Prema nezvani~nim informacijama do kojih smo do{li, jedan od glavnih razloga je ~iwenica da je lovna inspekcija u nekim udru`ewima zabranila lov zbog toga {to ni su obez be |e ni od go vra ju }i objekti za odlagawe i obradu mesa divqa~i. D. Kne`i}

LOVNO STREQA[TVO

Me sto

DO BRI RE ZUL TA TI MLA DIH LOV NIH RAD NI KA

petak1.jun2012.

Me sto

Go lu bo vi

VE TE RA NI: Ime

Me sto

Go lu bo vi

1. Bla go je Mir kov

Opo vo

2. @i vo jin Ta ba~ ki

Zre wa nin

3. Ju go slav Pa u nov

Ko va ~i ca

4. Ko sta Pu ja

Ko va ~i ca

5. \or |e Pe trov

Zre wa nin JU NI O RI:

1. Pe ra Kr kqu{

Ti tel-[aj ka {ka

2. Pa ja Bo ri {ev

@a baq

1. Mar ko Dr qa ~a

Plan di {te

3. Dra gan \u ki}

Go spo |in ci

2. Ili ja Ste va no vi}

Plan di {te

3. Mi ro slav Bra ni sa vqe vi} Be la Cr kva

4. Bra ni slav Gro zdi} Ka}

Ime

Me sto

Go lu bo vi

CRnA hRonikA

petak1.jun2012.

I RAT KA MLA DI ]A TRA @I LI BRA NI OC DO DAT NO OD LA GA WE

Kra tak rok za osam hi qa da do ku me na ta Od bra na ha {kog op tu è ni ka Rat ka Mla di }a (70)po no vo je za tra ì la od Sud skog ve }a Tri bu na la da iz vo |e we sve do ka i do ka za od lo ì za {est me se ci, sa op {te no je ju ~e iz Ha ga. Ve }e je pro {le sed mi ce de li mi~ no pri hva ti lo zah tev Mla di }e ve od bra ne za od la ga we pro ce sa i od lu ~i lo da sa slu {a we sve do ka po~ ne 25. ju na, ume sto 29. ma ja, ka ko je pr vo bit no bi lo pla ni ra no. Po stu pak je, na zah tev Mla di }e ve od bra ne, od lo èn zbog, ka ko je na veo pred se da va ju }i Sud skog ve }a Al fons Ori, ozbiq nih pro pu sta u okvi ru po stup ka obe lo da wi va wa op tu `be. Od bra na je tra ì la da po ~e tak iz vo |e wa do ka za i sve do ka bu de od lo èn na {est me se ci, uz obra zlo è we da joj ni je pra vo vre me no omo gu }en pri stup ve }em bro ju do ku me na ta, me |u ko ji ma ima onih ko ji su kqu~ ni za su |e we. -U sve tlu pro pu sta Tu ì la {tva, Sud sko ve }e je za kqu ~i lo da je od la ga we sa slu {a wa pr vog sve do ka op tu `be oprav da no, ali ni je raz ma tra lo zah tev Od bra ne za od la ga we na {est me se ci - na -

ve de no je u sa op {te wu Tri bu na la. Mla di }e va od bra na je u pod ne sku, po zva la Sud sko ve }e da de li mi~ no pre i spi ta tu od lu ku i da pri hva ti zah tev za od la ga we iz no {e wa do ka za na {est me se ci. Od bra na je oce ni la da je od lu ka o po ~et ku iz vo |e wa do ka za 25. ju na do ne se na na osno vu „po gre {nog ra su |i va wa” po {to advo ka ti i da qe ne ma ju uvid u oko 8.000 do ku me na ta, a uobi ~a je no je da bu du upo zna ti sa is ka zom ne kog sve do ka naj ma we tri me se ca pre we go vog stu pa wa u sud ni cu. M l a d i } e v i advo ka ti su za tra ì li da im Sud sko ve }e, uko li ko ne usvo ji ovaj zah tev od bra ne, do zvo li da ulo è àl bu na od lu ku o po ~et ku iz vo |e wa do ka za 25. ju na. Op tu `ni ca u dve ta~ ke te re ti Mla di }a za ge no cid i u de vet ta ~a ka za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa, a uko li ko bu de pro gla {en kri vim, Mla di} bi mo gao bi ti osu |en i na do ì vot nu za tvor sku ka znu. (Ta njug)

NA STA VQE NO SU \E WE OP TU @E NI MA U AFE RI „JU GO SKAN DIK”

Imo vi na ban ke raz vu ~e na pre ste ~a ja -Da je po ~et kom mar ta 1993. go di ne, bla go vre me no utvr |e na i za {ti }e na sva imo vi na „Ju go skan di ka„ i da se wom do ma }in ski upra vqa lo, na osno vu mo jih li~ nih pro ce na, mo gao se obez be di ti no vac da se vra ti ce la glav ni ca {ted we bez ka ma te po sve do ~io je ju ~e pred Vi {im su dom u Be o gra du Du {an Abra mo vi}, pr vi od ne ko li ko ste ~aj nih uprav ni ka ove {te di o ni ce, pro pa le pre 19 go di na. U na stav ku su |e wa op tu `e nom vla sni ku „Ju go skan di ka“ Je zdi mi ru Va si qe vi }u i ~e tvo ri ci we go vih biv {ih sa rad ni ka, ju ~e su o ste ~a ju u „Ju go skan di ku„, o ko me ne ma po da ta ka da je do da nas za vr {en, sve do ~i li i Slo bo dan Pa vlo vi}, ne ka da {wi po mo} nik ste ~aj nog uprav ni ka i La zar Va si qe vi}, ste ~aj ni uprav nik od no vem bra 2000 do 2004. go di ne. Sve dok Abra mo vi} je na vo de }i, da je „za ste ~aj nog uprav ni ka po sta vqen u ju lu 1993, go di ne, a da su mu vra ta za tvo re na ve} po sle go di nu da na, oce nio da je na kon od la ska Va si qe vi }a iz ze mqe, po ~et kom mar ta 1993, u pred ste ~aj nom po stup ku ko ji je du go tra jao, na raz ne na ~i ne do {lo do raz vla ~e wa imo vi ne Ju go skan di ka jer ni je bi la ade kvat no za {ti }e na. Pre ci zi rao je da se imo vi na na la zi la u 26 obje ka ta {i rom Sr bi je dok je deo bio i u Cr noj Go ri. Abra mo vi} je do dao da se 15. apri la 1993, de si la pqa~ ka tre zo ra, ~i me je, po red osta log, ta ko |e ilu stro vao svo je mi {qe -

SOM BOR SKA PO LI CI JA OT KRI LA GRU PU PRO VAL NI KA

Ta ko mla di, a ve} pro fe si o nal ci Som bor- Som bor ska po li ci ja je ovih da na ras krin ka la i li {i la slo bo de gru pu pro val ni ka, ko ja je u sve ga ne ko li ko pret hod nih me se ci iz vr {i la se ri ju te {kih kra |a. Slo bo de su li {e ni Som bor ci Alek san dar \. (30), @ar ko @. (29), Mi lan V. (31) i Veq ko S. (25). Ova ~e tvor ka je od mar ta do ma ja ove go di ne iz vr {i la oko 20 kri vi~ nih de la te {kih kra |a. Raz boj ni ci su uglav nom pro va qi va li u ku }e i po slov ne pro sto re, oda kle su uzi ma li no vac, zla to i dru ge vred ne po kret ne pred me te. Ope ra tiv nim ra dom je utvr |e no da je ova gru pa pre iz vr {e wa pro va la vr lo stu di o zno bi ra la i osma tra la svo je “ci qe ve” i upo zna va la se sa imov nim sta wem svo jih `r ta va. - Re~ je o vi {e stru kim po vrat ni ci ma u vr {e wu ova kvih kri vi~ nih de la. Oni su bi li spe ci ja li zo va ni za iz vr {e we pro va la, a ne ki ma je to pre {lo u vid za ni ma wa. Jed nom od wih je u pret hod nom pe ri o du pod ne to pre ko sto kri vi~ nih pri ja va za iz vr {e we ova kvih kri vi~ nih de la, a od we go vog iz la ska iz za tvo ra pre ot pri li ke tri go di ne, ovo je, mi slim, ~e tvr ti put da ga li {a va mo slo bo de - ka zao je pr vi ~o vek som bor ske po li ci je, Sa {a Dmi tra {i no vi}.

- Alek san dar \. je po red na ve de nih kri vi~ nih de la vr {io i pre va re na {te tu ile gal nih imi gra na ta ko ji su se na la zi li na na {em pod ru~ ju u tran zi tu. On je ko ri ste }i wi ho vo te {ko

vr {e wa za tvor ske ka zne za ista kri vi~ na de la, od ta da je ~ak tri-~e ti ri pu ta hap {en zbog pro va la, ali ga je sud pu {tao na kon jed no me se~ nih is tra `nih pri tvo ra, da na slo bo di ~e ka

sta we i ~i we ni cu da su u pro la zu kroz Sr bi ju od wih od u zi mao vred ne li~ ne stva ri - Dmi tra {i no vi} na gla {a va ju }i da je do sa da pro na |en ve li ki broj otu |e nih pred me ta, a po li ci ja je u po tra zi i za oso ba ma ko je su ova kve pred me te ku po va le. O ka kvoj “eki pi” som bor skih pro val ni ka go vo re i ne zva ni~ ne in for ma ci je do ko jih je do {ao “Dnev nik”. Na i me, @ar ko @. ko ji je pre tri go di ne do {ao sa iz -

sud ske epi lo ge svo jih pro val ni~ kih po ho da. U we go vom do si jeu ima ~ak 108 isto vet nih kri vi~ nih de la. S dru ge stra ne, Alek san dar \. o~i gled no {ef ove gru pe “za ra dio” je i kri vi~ nu pri ja vu zbog po ro di~ nog na si qa, po {to je tu kao vla sti tu su pru gu u vi so kom sta di ju mu trud no }e, dok je kom pa wo ne do vo dio u red pu ca ju }i im u auto mo bil. M. Mi qe no vi}

VI SO KI SA VET SUD STVA RE [A VAO @AL BE PO RE I ZBO RU

Usvo je no 98 pri go vo ra ne iz a bra nih su di ja Vi so ki sa vet sud stva usvo jio je 98 i od bio 630 pri go vo ra ne i za bra nih su di ja u Po stup ku pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va Sa ve ta o pre stan ku su dij ske du `no sti. VSS je da nas sa op {tio da je za vr {io sa od lu ~i va wem o pri go vo ri ma ne i za bra nih su di ja, te da je u tom po stup ku do neo od lu ku o 752 pri go vo ra, od ko jih je 98 usvo je no, 630 od bi je no, {est od ba ~e no i 11 osno va no.

Po stu pak je ob u sta vqen u {est pred me ta, a u jed nom pred me tu je utvr |en pre sta nak su dij ske du `no sti pod no si o ca pri go vo ra. U sa op {te wu se na vo di da je po stu pak pre i spi ti va wa spro ve den jav no i tran spa rent no i da su ro ~i {ti ma pred Ko mi si ja ma pri su stvo va li pred stav ni ci Evrop ske ko mi si je, OEBS-a, me di ji i stru~ na jav nost.Na sed ni ca ma Vi so kog sa ve ta sud -

dnevnik

c m y

stva na ko ji ma se od lu ~i va lo o pri go vo ri ma ne i za bra nih su di ja pri su stvo va li su po sma tra ~i Evrop ske ko mi si je. Od lu ka Sa ve ta ni je ko na~ na i ne i za bra ne su di je ima ju pra vo na `al bu Ustav nom su du i za {ti tu svo jih pra va, i kao i osta li gra |a ni Re pu bli ke Sr bi je mo gu ih ostva ri ti i pred Me |u na rod nim su dom za qud ska pra va u Stra zbu ru, pi {e u sa op {te wu. (Ta njug)

we da imo vi na „Ju go skan di ka„ ni je bi la ade kvat no obez be |e na. Sve dok Du {an Abra mo vi} je is ta kao da je pro ble ma bi lo i s ve li kom imo vi nom Ju go skan di ka u Cr noj Go ri. U sep tem bru 1994, Abra mo vi} se, ka ko je tvr dio, sa stao sa Mi lom \u ka no vi }em po vo dom pro ble ma ve za nih za oko 72 mi li o na li ta ra „Ju go -

skan di ko ve„ naf te za ple we ne u Ba ru, za ko ju je re kao da je bi lo na zna ka da je pla }e na. - \u ka no vi} i ja smo se do go vo ri li da se kre ne u re {a va we tog pro ble ma , da sva ka stra na for mi ra svo ju stru~ nu eki pu, ja sam for mi rao eki pu Ju go skan di ka, ali nas ni kad ni su po zva li re kao je Abra mo vi}.

Op tu `ni ca pro tiv pe tor i ce Su |e we }e bi ti na sta vqe no 6. ju la, a op tu `ni ca po dig nu ta sre di nom 2001.go di ne, sum wi ~i biv {eg vla sni ka “Ju go skan di ka” Va si qe vi }a i we go ve sa rad ni ke: ze ta Dra ga na An to ni je vi }a, ne ka da {weg sa vet ni ka Qu bi vo ja [un di }a, te advo ka ta Ste va na Pro ti }a za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u sa i zvr {i la {tvu U od su stvu se po op tu `bi za isto de lo su di i ne ka da {wem ~el ni ku cr no gor ske Ban ke pri vat ne pri vre de Mi o dra gu Vu ko ti }u, s ko jom je „Ju go skan dik“ imao ugo vor o sa rad wi u ve zi s po slo vi ma pri ku pqa wa de vi zne {ted we gra |a na.

Sve dok Slo bo dan Pa vlo vi}, ko ji je u vre me Abra mo vi }a bio je dan od dvo ji ce po mo} ni ka ste ~aj nog uprav ni ka, ta ko |e je iz neo mi {qe we da je u pe ri o du od od la ska Je zdi mi ra Va si qe vi }a do otva ra wa ste ~a ja, bi lo raz vla ~e wa imo vi ne „Ju go skan di ka„, jer ni je bi la do bro obez be |e na, a de {a va lo se da su ne za do voq ne {te di {e upa da le u po slov ne objek te i blo ki ra le imo vi nu. Sve dok La zar Va si qe vi} ko ji je, po sop stve nim re ~i ma, ste ~aj ni uprav nik bio od no vem bra 2000. do no vem bra 2002, a to kom dve na red ne go di ne po mo} nik ste ~aj nom uprav ni ku Ra di vo ju Jo ni }u, u sve do ~e wu je iz neo mi {qe we da ukup na imo vi na Ju go skan di ka ni je po kri va la {ted wu, i to je za kqu ~ak na osno vu po pi sa imo vi ne, dra go ce no sti, zla ta, sre bra i dru gih vred nih stva ri kao i za te ~e nog nov ca. - Raz li ka je bi la ve li ka. To kom ste ~aj nog po stup ka u Ju go skan di ku , odr à na su ~e ti ri ro ~i {ta u Pri vred nom su du za utvr |i va we po tra ì va wa. Za vre me mog man da ta, odr à no je ro ~i {tu 2004 go di ne, a pri ja va po tra ì va wa je iz no si la pre ko164 mi li o na evra - re kao je La zar Va si qe vi}. Sve dok je na gla sio da je po kre nu to i ne ko li ko po stu pa ka po vo dom spor ne imo vi ne Ju go skan di ka u Cr noj Go ri, kao i po je di ne spor ne imo vi ne u Sr bi ji, ali da su po Ju go skan dik svi po stup ci okon ~a ni ne ga tiv no. J. J.

PO GRA NI^ NA SA RAD WA PU KI KIN DA S RU MU NI JOM I MA \AR SKOM

Za jed ni~ ko su zbi ja we kri mi na la i ile gal nih mi gra ci ja Na sta vqa ju }i do bru me |u po li - 2.500 pre kr {aj nih pri ja va, do ne to cij sku sa rad wu Sr bi je, Ru mu ni je i re {e wa o za dr à va wu, ot ka zu bo Ma |ar ske, Po li cij ska upra va Ki - rav ka i pred u ze to dru gih me ra. Jo kin da ju ~e je po vo dom Da na mi ni - vi} je pre do ~io da su u ovom pe ri star stva, sla ve i Da na po li ci je u o du pre se ~e na i tri kri jum ~ar ska Ka wi ì ugo sti la de le ga ci je po - ka na la za kri jum ~a re we qu di. li ci je @u pa ni je ôn grad iz Ma |ar ske i @u pa ni je Ti mi{ iz Ru mu ni je. Na sku pu u Skup {ti ni op {ti ne Ka wi à pred stav ni ci po li ci je iz po gra ni~ nog pod ru~ ja tri dr à ve is ta kli su da do sa da {wa za jed ni~ ka sa rad wa da je ja ~a ose }a we si gur no sti gra |a na po stig nu tim re zul ta ti ma na su zbi ja wu or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je, kri jum ~a re wa qu di i u po sled we vre me pos be no na su zbi ja wu ile gal nih mi gra ci ja. Ko li ko je sa rad wa bi la in ten ziv na na ~el nik PU Ki kin da Dra gan Jo vi} ilu - Susret policijaca iz tri dràve stro vao je pri me rom na su zbi ja wu - Sve ovo sa mi ne bi smo mo gli ile gal nih mi gra ci ja, gde je u pr - da u~i ni mo i u ve }i ni ovih ak tiv vih ~e ti ri i po me se ca ove go di ne no sti sa rad wa sa po li ci ja ma su broj stra nih dr à vqa na pro tiv sed nih ze ma qa je bi la uza jam na. ko jih su pred u zi ma ne me re pre ma - Ova kav vid sa rad we do pri neo je {io 1.000, pod ne to je vi {e od ve li kom po ve re wu me |e ko le ga ma

iz po li ci je tri dr à ve, da bi to po ve re we po sled wih go di na iz ra slo u pra vo pri ja teq stvo - is ta kao je Jo vi}. Po hval no su o re zul ta ti ma sa rad we po li ci ja tri dr à ve go vo ri li su vo de }i kon zul Ge ne ral nog kon zu la ta Ma |ar ske u Su bo ti ci Ja no{ Ba bi~, glav ni ka pe tan Po li ci je @u pa ni je ôn grad po li cij ski ge ne ral dr Ja no{ Lu ka~ i za me nik {e fa po li ci je @u pa ni je Ti mi{ Adrian Dum bra va, ko ji su ko le ga ma iz PU Ki kin da ~e sti ta li pra znik. Po li cij ski ge ne ral Ja no{ Lu ka~ oce nio je da su kao re zul tat sa rad we gra |a ni u po gra ni~ nom pod ru~ ju do bi li ono {to o~e ku ju na po qu bez bed no sti, kao i da su od ve li kog zna ~a ja ne dav ni su sret mi ni sta ra po li ci je Ma |ar ske i Sr bi je i pot pi sa ni spo ra zum o sa rad wi. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

A\A NIN SE SUM WI ^I ZA NEO BI^ NU KRA \U

PRI JA VE U NO VOM KNE @EV CU

Od ve zao fi ja ker, iz gu bio mo bil ni Pr o tiv â be B. (1969) iz Ade po li ci ja u Adi je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu, zbog sum we da je po ~i nio kra |u na {te tu â be M. iz Mo la. Pre ma sa op {te wu po li ci je, osum wi ~e ni je u no }i iz me |u 22. i 23. ma ja ove go di ne ukrao fi ja ker ko ji je u dvo ri {tu â be M. bio iz lo èn ra di pr o da je. Neo sva ki da {wa kra |a je i isto ta ko i ra sve tqe na. Ka ko smo sa zna li pri li kom uvi |a ja, po li ci ja je na li cu me sta u dvo ri {tu u tra vi pr o na {la

mo bil ni te le fon, za ko ji je ubr z o utvr | e n o da pri p a d a osum wi ~e nom. Po fi ja ker na ko me je bi la za de nu ta me tla, {to je uobi ~e je no obe le` je da je na pr o da ju, ka ko se is po sta vi lo, ^a ba B. je do {ao no }u, neo pa `e no ga za ka ~io za auto mo bil i od ve zao. Me |u tim, tom pri li kom mu je is pao mo bil ni te le fon, pa ga je a|an ska po li ci ja vr lo br zo ot kri la. M. Mr.

Osum wi ~e ni za pro va le pro dav ni ca Pro tiv \or |a J. (1984) iz Sa na da i jed nog ma lo let ni ka iz istog me sta ~o kan ske op {ti ne po li ci ja u No vom Kne èv cu pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve, zbog osno va sum we da su po ~i ni li vi {e te {kih kra |a na {te tu vla sni ka pri vat nih rad wi u No vom Kne èv cu. Iz PU Ki kin da sa op {te no je da su osum wi ~e ni to kom apri la i ma ja ove go di ne, pro va li li u vi {e tr go vin skih rad wi u No vom Kne èv cu iz ko jih su od ne li no vac, pre hram be ne pro iz vo de, gar de ro bu i dru gu ro bu u vred no sti oko 100.000 di na ra. M. Mr.

crna hronika

dnevnik UHAP [E NA GRU PA TRA @E NIH KRI MI NA LA CA

Pla ni ra li ot mi ce i raz boj ni {tva Be o grad ska po li ci ja ju ~e je uhap si la se dam pri pad ni ka or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, osum wi ~e nih za ubi stva i raz boj ni {tva, po tvr di lo je Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kr mi nal ko je je i za po ~e lo ovu ak ci ju na osno vu in for ma ci ja do bi je nih iz BIA. Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je Be o gra da uhap si li su si no} se dam ~la no va or ga ni zo va ne kr mi nal ne gru pe, osum wi ~e nih da su u Sr bi ji i ino stran stvu iz vr {i li vi {e te {kih kri vi~ nih de la, po put ubi sta va i raz boj ni {ta va. Kri vi~ ni po stu pak po kre nu lo je Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal, na osno vu in for ma ci ja Bez bed no sno in for ma tiv ne agen ci je, po tvr dio je spe ci jal ni tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}.

Ra di sa vqe vi} ni je mo gao da pre ci zi ra o ko jim je sve kri vi~ nim de li ma re~, po me nuv {i sa mo da je je dan po ku {aj ubi sta va iz vr {en na Ki pru pro {le go di ne. - ^la no vi kri mi nal ne gru pe su sa te ri to ri je Su bo ti ce, Som bo ra, Be o gra da, Kra gu jev ca i No vog Sa da, a po li ci ja ih je uhap si la na kon {to su po ku {a li da ot mu dva ka mi o na sa ro bom vred nom oko 300.000 evra, ko ja je tre ba lo da bu de iz ve ze na u Ukra ji nu -re kao je Ra di sa vqe vi}. On je na veo i da je u pre tre si ma obje ka ta ko je su ko ri sti li osum wi ~e ni, pro na |e na ve }a ko li ~i na bom bi, va tre nog oru` ja, mu ni ci je i ek plo ziv nih ma te ri ja. Uhap {e ni ma je od re |e na me ra za dr `a va wa, a po sle sa slu {a wa bi }e do ne ta od lu ka o da qem to ku kri vi~ nog po stup ka. E. D

RA SVE TQE NO GA @E WE PE [A KA U NO VOM SA DU

Pre dao se vo za~ BMV-a No v o s a | a n i n u Sa { i R. (1987), ko ji se te re ti da je u sre du uve ~e vo ze }i auto mo bil „BMV” usmr tio pe {a ka na pe {a~ kom pre la zu, a po tom na pu stio li ce me sta, ju ~e je po sle sa slu {a wa su di ja Osnov nog su da Ko viq ka \a ~i} od re di la pri tvor. Ka ko je sa op {ti la po li ci ja, osum wi ~e nom se pri pi su je da je na ras kr sni ci Ve le bit ske uli ce i Te me rin skog pu ta uda rio auto mo bi lom Alek san dra Pe tro vi }a (1938), ko ji je tom pri li kom za do bio te {ke te le -

sne po vre de, ko ji ma je istog da na pod le gao u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. Sa {a je pre kju ~e do {ao u slu `be ne pro sto ri je po li ci je gde mu je od re |e no za dr `a va we do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je. We mu se sta vqa ju na te ret te {ko de lo pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja, kao i ne pru `a we po mo }i li cu po vre |e nom u sa o bra }aj noj ne zgo di, do da je se u ju ~e ra {wem sa op {te wu Po l i c ij s ke upra v e u No v om Sa du. M. V.

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U PAN ^E VU

Dvo je de ce po vre |e no u su da ru s vo zom Jed no de te je te `e, a dru go lak {e po vre |e no u Pan ~e vu ka da je ju ~e po pod ne voz na le teo na auto mo bil u ko me su se na la zi li, ja vi li su lo kal ni me di ji. De ~ak, ~i ja sta rost ni je sa op {te na, zbog te {kog pre lo ma no ge i po vre da gla ve pre ba ~en je u be o grad ski Ur gent ni cen tar, dok su dru go de te i vo za~

sa lak {im po vre da ma zbri nu ti u pan ~e va~ koj bol ni ci. Ka ko su ka za li o~e vi ci, ne sre }a se do go di la ka da je Be o- voz na le teo na auto mo bil ko ji je na ne do zvo qe nom me stu po ku {ao da pre |e pru gu. Voz je, ka ko je re ~e no, vu kao auto mo bil pe de se tak me ta ra pre ne go {to se za u sta vio. E. D.

PO TVR \EN IDEN TI TET STRA DA LOG NA AUTO PU TU

To pol ~a nin po gi nuo u „re nou”

Pe ter E. (1952) iz oko li ne Ba~ ke To po le po gi nuo je u sa o- bra }aj noj ne sre }i na li cu me sta prek si no} oko 19.45 sa ti, na auto pu tu No vi Sad - Be o- grad, kod Ko vi qa, po tvr di la je ju ~e po li ci ja in for ma ci je o ude su o ko jem je na{ list pi sao. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, on je, iz za sa da ne ut vr |e nih raz lo ga upra vqa ju }i auto mo bi lom sle teo u od vod ni ka nal. U „re nou” se na la zio jo{ je dan mu {ka rac ko ji je ju ~e u sta bil nom sta wu bio sme {ten u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne na ode qe wu po lu in te ziv ne ne ge. Utvr |u je se uzrok ne zgo de,

sa op {ta va no vo sad ska Po li cij ska upra va. Ka ko je „Dnev nik” ob ja vio, na me stu su vo za ~a u auto mo bi lu AIK „Ba~ ka To po la” na la zio se @eq ko S. (1953). ko ji je za do bio te {ke te le sne po vre de. Pret po sta vqa se da je vo za~ iz za sa da ne po zna tih raz lo ga, iz gu bio kon tro lu i uda rio u za {tit nu ogra du, a po tom i sle teo s pu ta. Uvi | aj je ne k o l i k o sa t i oba vqa la, uz po mo} sa o bra }a ja ca, de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ko viq ka \a ~i}. M. V.

KI KIN \A NI OSUM WI ^E NI ZA VI [E KRA \A

Ski da li {ah to ve, me tal na vra ta i ka blo ve Po l i c ij s ki slu ` be n i c i u Ki kin di pod ne li su kri vi~ ne pri j a v e pro t iv Mir k a J. (1994) i dvo ji ce ma lo let ni ka iz Ki kin de, zbog osno va sum we da su po ~i ni li vi {e kra |a na {te tu JKP „6.Ok to bar” u Ki kin di. Oni se te re te da su u pe ri o du od mar ta do ma ja ove go di ne, sa {ah to va uli~ ne ka na li za ci je u Ki kin di ski nu li i ukra li vi {e me tal nih po klo pa ca. Ki kind ska po li ci ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve i pro tiv Go ra na M. (1966), Dra ga na

M. (1990), Mi le ta K. (1967) i jed n og ma l o l et n i k a, svi iz Ki kin de, zbog osno va sum we da su po ~i ni li vi {e kra |a na {te t u pred u z e } a DOO „Al meks Pan ~e vo ogra nak Kin |a” i Elek tro di stri bu ci je Zre wa nin. Osum wi ~e ni su to kom apri la i ma ja ove go di na sa Far me „Olu{„ u Ki kin di ski nu li i otu |i li vi {e me tal nih vra ta, deo ogra de i dru ge me tal ne pred me te, kao i ve }u ko li ~i nu elek tri~ nih ka blo va. M. Mr.

petak1.jun2012.

MAL VER ZA CI JA MA S CA RIN SKOM DO KU MEN TA CI JOM O[TE TI LI BUYET ZA MI LI JAR DU DI NA RA

Uhap {e no 14 di rek to ra i osam ca ri ni ka U vi {e gra do va u Sr bi ji ju ~e uju tru uhap {e ne su 22 oso be zbog sum we da su po ~i ni la kri vi~ na de la iz obla sti fi nan sij skog kri mi na la i ova ak ci ja }e bi ti na sta vqa na - sa op {tio je di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}. Ve qo vi} je re kao da su te oso be uhap {e ne u Be o gra du, Pan ~e vu, Su bo ti ci, No vom Be ~e ju i No vom

Pa za ru. Wih su pri pad ni ci @an dar me ri je uhap si li ju tros oko {est sa ti u oko 20 obje ka ta u sklo pu ak ci je po li ci je re gi o na. Uhap {e no je 14 di rek to ra i vla sni ka pri vat nih pred u ze }a i osam ca ri ni ka, a me |u uhap {e ni ma je vo |a gru pe @ar ko R., vla snik fir me „Mo ra veks” iz Su bo ti ce, kao i ro |ak muf ti je Mu a me ra Zu -

Muf ti ja op tu `io po li cu ju za na sil ni~ ko po na {a we Pri pad ni ci @an dar me ri je pre tre sli su ju ~e uju tru obje kat u dvo ri {tu ku }e glav nog muf ti je Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a me ra Zu kor li }a u No vom Pa za ru, od no sno pro stor u ko me se na la zi kwi go vod stve na fir ma we go ve `e ne. U MUP-u su sa op {ti li da je @an dar me ri ja u{la u fir mu muf ti ji ne su pru ge u po tra zi za do ku men ta ci jom fir me Zu kor li }e vog ro |a ka Ner mi na S. ko ji je pri ve den u ju ~e ra {woj ak ci ji ta ko |e pod sum wom za ume {a nost u fi nan sij ske mal ver za ci je. Zu kor li} je na kon fe ren ci ji za no vi na re naj o {tri je osu dio, ka ko je re kao, na sil ni~ ko po na {a we pri pad ni ka spe ci jal nih sna ga po li ci je ko ji od ju tar wih sa ti vr {e upad u ku }e gra |a na. On je re kao i da ga je ovaj in ci dent spre ~io da da nas pri su stvu je sve ~a nom po la ga wu za kle tve To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je, na ko ji je bio po zvan. Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} po tvr dio je da je po li ci ja pre tre sla ku }u u dvo ri {tu Zu kor li }a jer je na toj adre si re gi stro va na fir ma ko ja je pred met is tra ge, na gla siv {i da ak ci ja ni je ima la ni ka kve ve ze sa Zu kor li }e vim po li ti~ kim de lo va wem.

Pre tres kan ce la ri ja u No vom Pa za ru

kor li }a Ner min S., ko ji `i vi u No vom Pa za ru i ko ji je na kon oba vqe nog raz go vo ra u po li ci ji pu {ten na slo bo du. Uhap {e ni se te re te da su uvo zi li ro bu iz EU i uma wi va li ce ne ro be u do go vo ru sa ca ri ni ci ma. Sa ~i wa va li su fik tiv nu do ku men ta ci ju i o{te ti li bu xet Sr bi je za oko mi li jar du di na ra. - Uhap {e ni vla sni ci i di rek to ri fir mi su od 2009. go di ne sa slu `be ni ci ma ca ri ne u Su bo ti ci pri uvo zu i ca ri we wu ro be po re klom iz ze ma qa EU i evro a zij skih dr `a va uma wi va li ce nu, a

uma we wem po re za i ca ri na bu xe tu Sr bi je je po pr vim pro ce na ma na ne ta {te ta od oko mi li jar du di na ra - po tvr dio je Ve qo vi}. U ve li koj ak ci ji po li ci je pre tre se no je 45 raz li ~i tih lo ka ci ja {i rom Sr bi je, a po li ci ja za ro bom i do ku men ta ci jom iz spor nih tran sak ci ja. Me |u uhap {e ni ma su i za po sle ni u Upra vi ca ri ne Pe tar R., Go ran ka P., Pe ro S., Sve tla na R., Slav ko N., Dra gan A., Mi lan S. i Bra ni slav K. , ali ime na osta lih uhap {e nih oso ba za sa da ni su sa op {te na. E. D.

PRED LO @E NA PRI VRE ME NA ZA BRA NA PO LI CI JI U PRI KU PQA WU PRI VAT NIH PO DA TA KA

Spre ~i ti zlo u po tre be pre od lu ke Ustav nog su da Sr bi je Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} i Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi}, za tra ì li su da se do ko na~ ne od lu ke Ustav nog su da Sr bi je o ustav no sti od re |e nih od red bi Za ko na o kri vi~ nom po stup ku, uve de pri vre me na me ra za bra ne po li ci ji da pri ku pqa po dat ke o ko mu ni ka ci ja ma gra |a na bez od lu ke su da. Na i me, wih dvo ji ca su po kre nu li pred Ustav nim su dom po stu pak utvr |i va wa usta nov no sti od red be Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku pre ma ko joj po li ci ja mo è pri ba vqa ti li stin ge, lo ka ci je i dru ge po dat ke o te le fon skom sa o bra }a ju gra |a na po od lu ci tu ì o ca, a ne su da ka ko to pro pi su je Ustav. Ustav ni sud je pre me sec da na, na wi hov pred log iz istog raz lo ga ve} pro gla sio ne u stav nom od red bu Za ko na o Voj no be zbed no snoj agen ci ji i Voj no o ba ve {taj noj agen ci ji. Ta od red ba je pro pi si vi la da di rek tor VBA, a ne sud, odo bra va pri me nu me ra nad zo ra nad ko mu ni ka ci jo a ma gra |a na.

NE SRE ]A U VA QEV SKOJ FA BRI CI

Po gi nuo od struj nog uda ra Je dan rad nik ju ~e je po gi nuo od struj nog uda ra, dok je dru gi po vre |en to kom iz vo |e wa elek tri ~ar skih ra do va u kru gu ne ka da {we fa bri ke na me {ta ja i am ba la è „Ste fil” u va qev skom na se qu Go ri}. Ka ko su ja vi li lo kal ni me di ji, po gi nuo je Mi {o T. (35) iz Ari qa, a is tra ga je utvr di la da je naj ve ro vat ni je stra dao zbog ne pa `we ra de }i na elek tri~ nim in sta la ci ja ma pod na po nom. On je bio vlasnik e lek tri ~arske za natske radwe „T ofilo” iz Ariqa i bio je a ng aòvan na r en ov irawu o bj ekata u krugu „ St efila”, koji je posle st e~aja k upila G radska u prava kako bi na pr avila i ndust rijsku zonu. Lak{e po vr e|eni Q ub ivoje Zari}, t ako|e iz Ariqa, pre gledan je u Urg entnom centru va qevske bo lnice, ali je odbio p re dl oènu ho sp it al iz aciju, r e~eno je u toj zd ravs tvenoj u st anovi. (Tanjug)

Ne po sred no na kon {to je Ustav ni sud do neo od lu ku o ne u stav no sti od red be Za ko na o VBA i VOA i o woj oba ve stio jav nost pre ko zva ni~ ne in ter net

nom gla sni ku Sr bi je”, jer ona tek ta da po sta je va `e }a. Ka ko Ustav ni sud Sr bi je, i po red to ga {to je od lu ku do neo jo{ pre me sec da na, ni je svo ju ko na~ nu re~

Sa {a Jan ko vi} i Ro do qub [a bi}

pre zen ta ci je, na sa stan ku odr `a nom na ini ci ja ti vu Za {tit ni ka gra |a na, pred stav ni ci VBA su is ta kli da }e za kon pri me wi va ti sve dok Ustav ni sud Sr bi je ne ob ja vi svo ju od lu ku u „Slu `be -

ob ja vio u „Slu `be nom gla sni ku”, za kon je i da qe na sna zi, od no sno za bra na za VBA i VOA jo{ uvek ni je va `e }a. Od svih slu `bi ko je, oba vqa ju }i svo ju de lat nost, mo gu da za -

di ru u pri vat nost ko mu ni ka ci ja gra |a na, je di no je BIA oba ve sti la za {tit ni ka i po ve re ni ka da je sprem na da bez od la ga wa uskla di svoj ra di sa od lu kom Ustav nog su da ko ja sa dr ì ja san stav da je sva ko pri ku pqa we po da ta ka o ko mu ni ka ci ja ma gra |a na bez od lu ke su da ne u stav no. S ob zi rom da je Ustav ni sud Sr bi je ve} vi {e pu ta stao na sta no vi {te da je za za di ra we u pri vat nost po {te i dru gih ko mu ni ka ci ja gra |a na neo p hod na od lu ka su da, a ne dru gog or ga na, re al no pre ti opa snost da }e do ob ja vqi va wa od lu ke Ustav nog su da Sr bi je po li ci ja i tu ì la {tvo is ko ri sti ti tre nu tak prav nog va ku u ma za ne u stav ne kon tro le ko mu ni ka ci ja gra |a na. Upra vo zbog to ga za {tit nik gra |a na i po ve re nik za tra ì li su od Ustav nog su da pri vre me nu me ru za bra ne po li ci ji da pri ku pqa po dat ke o ko mu ni ka ci ja ma gra |a na bez od lu ke su da sve do do no {e wa ko na~ ne od lu ke o pred lo gu za oce nu ustav no sti. Q. Ma le {e vi}

BE O GRAD SKI SUD OD BIO ZAH TEV ZA UBLA @A VA WE KA ZNE

Ne ma po mi lo va wa za Mi la di na Ko va ~e vi }a Pr vi osnov ni sud u Be o gra du od bio je zah tev Mi la di na Ko va ~e vi }a za ubla à va we ka zne od dve go di ne i tri me se ca za tvo ra, na ko ju je osu |en zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da ame ri~ kom stu den tu Bra ja nu [taj nha u e ru. Sud, me |u tim, jo{ ni je od lu ~io o zah te vu Ko va ~e vi }a za uslov ni ot pust iz za tvo ra ko ji je pod neo kra jem apri la i o we mu }e se tek od lu ~i va ti. Ko va ~e vi }u je iz re ~e na pre su da bez su |e wa, po {to je za kqu ~io spo ra zum sa tu ì la {tvom o pri zna wu kri vi ce, od no sno na go dio se da za ka znu od 27 me se ci za tvo ra pri zna da je te {ko pre tu kao [taj nha u e ra i ka znu iz dr à va u som bor skom za tvo ru – otvo re nog ti pa. Zah tev za ubla à va we ka zne, od no sno pre i na ~e we pra vo sna `ne pre su de bez po na vqa wa po stup ka je van red ni prav ni lek o ko me je od lu ~i va lo kri vi~ no van pre tre sno ve }e su da i od bi lo ga kao neo sno van, pre ci zi ra no je u su du.

Me |u tim, Ko va ~e vi} bi mo gao da do bi je uslov ni ot pust na ko ji se sti ~e pra vo po sle iz dr `a ne dve tre }i ne ka zne, a u Ko va ~e vi }e vom slu ~a ju to bi bio 22. jul ove go di ne. Ko va ~e vi} je kra jem ja nu a ra 2011. go di ne oti {ao na iz dr `a va we ka zne u za tvor u Som bo ru otvo re nog ti pa, dok je pret hod no pro veo u pri tvo ru tri me se ca – me sec da na u ame ri~ kom i dva me se ca u srp skom. Na osno vu spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce, Ko va ~e vi} je pri znao na vo de op tu `ni ce ko ja ga je te re ti la da je 4. ma ja 2008. go di ne u tu ~i u stu dent skom klu bu u Bo sto nu [taj nha u e ra obo rio na pod, za tim ga vi {e pu ta uda rio pe sni ca ma u gla vu, a po tom ga za jed no sa sa u ~e sni ci ma {u ti rao u pre de lu gla ve i sto ma ka. [taj nha u er je za do bio te {ke po vre de gla ve, jer mu je na vi {e me sta na pr sla lo ba wa. Pro tiv Ko va ~e vi }a je ra ni je pa ra lel no vo |e na is tra ga i u

Ame ri ci i u Sr bi ji, po {to je po sle pu {ta wa iz pri tvo ra u Bo sto nu, uz po mo} srp skog kon zu la ta u Wu jor ku, po be gao u Sr bi ju. Ame ri~ ki tu `i lac okru ga Brum Xe rald Mo len jo{, me |u tim, ni je po vu kao po ter ni cu za Ko va ~e vi }em i ne dav no je re kao da je na log za hap {e we Ko va ~e vi }a i da qe na sna zi i da se oko to ga ni {ta ni je pro me ni lo. Po s le tu ~ e u stu d ent s kom klu b u, u ko j oj je na s tra d ao [taj nha u er 4. ma ja u Bo sto nu, Ko va ~e vi} je uhap {en u SAD, a po sle me sec da na pu {ten na slo bo du uz ka u ci ju od 100.000 do la ra, ko ju je za we ga po lo `i lo Mi ni star stvo ino stra nih po slo va Sr bi je pre ko kon zu la ta u Wu jor ku. Po ~et kom apri la 2009. go di ne, Vla da Sr bi je je po ro di ci [taj nha u er upla ti la 900.000 do la ra na ime tro {ko va le ~e wa wi ho vog si na. (Ta njug)

SPORT

petak1.jun2012.

dnevnik

c m y

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE â&#x20AC;&#x201C; RO LAN GA ROS

Jan ko oprav dao ulo gu fa vo ri ta Jan ko Tip sa re vi} je pre sko ~io jo{ jed nu pre pre ku na Ro lan Ga ro su. Oprav dao je srp ski te ni ser ulo gu fa vo ri ta u me ~u sa do ma }im pred stav ni kom @e re mi jem [ar di jem i na sta vqa svoj put u Pa ri zu. Tip sa re vi} - [ar di 3:0 (7:6, 6:1, 7:5) u

drugom ko lu Ro lan Ga ro sa. Tip sa re vi} }e u bor bi za osmi nu fi na la igra ti pro tiv jo{ jed nog Fran cu za, @i li je na Be ne toa, ve ro vat no u su bo tu. Ka da je do bio pr vi set bi lo je ja sno da }e Jan ko iz vo je va ti ukup nu po be du. Bio je u pod re |e noj ulo zi Tip sa re vi} u pr vom

de lu me ~a. Pro tiv nik je vo dio 5:2, po tom je na 5:3 [ar di imao set lop tu. Ali, Jan ko je us peo da se iz dig ne iz pe pe la i da naj pre na pra vi brejk, a po tom i da iz bo ri taj-brejk. Uz ma lo sre }e i da re `qi vo sti pro tiv ni ka ([ar di je imao dvo stru ku ser vis gre {ku u, po

Janko Tipsarevi}

Do bar start Zi mo wi }a Ne nad Zi mo wi} i we gov part ner iz Fran cu ske na star tu tak mi ~e wa mu {kih pa ro va po be di li su {pan ski par Ru ben Ra mi rez Hi dal go i Al bert Ra mos sa 6:1, 6:1.

Nenad Zimowi}

Zi mo w i} i Qo dra, ko j i su pe t i no s i o c i, u dru g om ko l u }e igra t i pro tiv Goa So e de iz Ja p a n a i Jen Sun Lua iz Taj v a na, ko j i su bi l i bo q i od Bri tan c a Xej mi j a Ma r e j a i Ame ri k an c a Kar s ten Bo l a sa 7:6 (7:5), 4:6, 6:3.

we ga, naj go rem tre nut ku), Tip sa re vi} je osvo ji pr vi set. U dru gom se tu, do mi na ci ja srp skog te ni se ra, ko ji je us po sta vio kon tro lu nad igrom i dik ti rao tem po. Pr vi brejk na pra vio je u dru gom ge mu, po tom po veo 3:0 i 4:1, da bi dru gi brejk na pra vio za 5:1, a on da je su ve re no ser vi rao za osva ja we dru gog se ta. U tre }em se tu ni je bi lo {an si za brejk. [ar di se ma lo mu ~io da osva ja ge mo ve na svoj ser vis, za raz li ku od Tip sa re vi }a ko ji je ubi rao plo do ve do brog ser vi sa. Ta ko je bi lo sve do sed mog ge ma, ka da je Tip sa re vi} od u zeo ser vis pro tiv ni ku za vo| stvo od 4:3. ^i ni lo se da je to pre lom ni tre nu tak tog se ta i put Tip sa re vi }a ka po be di. Po go to vo po {to je u na red nom ge mu po veo 40:0. Ali, ta da je srp ski te ni ser da ri vao svog pro tiv ni ka, na pra viv {i ~ak tri pu ta dvo stru ke ser vis gre {ke! [ar di je iz jed na ~io na 4:4, a po tom u na red nom ge mu i po veo 5:4. Po tom je Jan ko uz vra tio i do bio na red na tri ge ma. Iz jed na ~io je i ostao u se tu, a po tom je is ko ri stio dru gu brejk lop tu na ser vis [ar di ja i ste kao pred nost pred svoj ser vis - 6:5. U ve li kom sti lu, Jan ko je do bio na red ni gem, ujed no i set i me~. Bio je ovo pe ti me |u sob ni duel Sr bi na i Fran cu za, a Tip sa re vi} je po boq {ao skor na 4-1 u po be da ma.

Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} re kla je da bi bi la ve o ma za do voq na uko li ko bi se ove go d i n e pla s i r a l a u ~e tvrt fi na le Ro lan Ga ro sa. Ana je na kon po be de u dru gom ko lu nad izra el skom te ni ser kom [a har Per bi la ve o ma za do voq na, a raz log za osmeh bio je vi dan na pre dak u we noj igri - Si gur no da je to zbog ra da ko ji sam ulo `i la i bo qe igre u sva kom slu ~a ju. Te {ko je bi ti po zi ti van i na sme jan ka da gu b i{ 6:1, 6:1. Mno g o bo q e igram i to u kon t i n u i t e t u {to mi mno go zna ~i jer mi da je na sa mo po u zda wu - ka `e Ana.

nut no igra naj bo qe u svo joj ka ri je ri, osvo ji la je par tur ni ra ra ni je to kom go di ne. O~e ku jem ve o ma te `ak me~, ali imam jo{ je dan dan da se pri pre mim, da sa Naj xe lom po raz go va ram o tak ti ci. Ona je ta ko |e igra ~i ca ko ja do sta vra }a, i igra ma lo agre siv ni je ne go [a har i ima ma lo bo qi ser vis ta ko da }e u sva kom slu ~a ju bi ti ma lo te `e - sma tra Ana. Srp ska te ni ser ka is ti ~e da joj je pri mar ni ciq ove se zo ne na Ro lan Ga ro su pla sman u ~e tvrt fi na le, ko je je po sled wi put igra la 2008. ka da je i osvo ji l a Otvo r e n o pr v en s tvo Fran cu ske.

Tro ic ki pro pu stio dve me~ lop te Vik tor Tro ic ki iz gu bio je me~ dru gog ko la Ro lan Ga ro sa od Ita li ja na Fa bi ja Fo wi ni ja - 6:2, 3:6, 4:6, 6:3, 8:6. Me~ je u sre du zbog ki {e i mra ka pre ki nut ne po sred no po za vr {et ku dru gog se ta, u ko jem je Tro ic ki iz jed na ~io. Po sle pu nih 207 mi nu ta, ni za pre ko kre ta i pro pu {te ne dve me~-lop te Tro ic ki ni je us peo da se pla si ra u tre }u run du. To kom du e la vi |e no je ukup no 12 brej ko va, pet u ko rist srp skog i se dam za ita li jan skog te ni se ra. Na po ~et ku tre }eg oba te ni se ra sa ~u va la su svoj ser vis, ali se Vik tor ras pu cao u sle de }em ge mu i is ko ri stio dru gu brejk lop tu za 2:1. Srp ski te ni ser je za tim ma te ri ja li zo vao brejk ru tin skim osva ja wem ~e tvr tog ge ma. Fo wi ni je osvo jio svoj sle de }i ser vis gem, a za tim i na pra vio brejk iz pr ve, pa je re zul tat 3:3. Fo wi ni je pro du `io se ri ju na tri ge ma i po veo, a Vik tor je sa ~u vao svoj ser vis za 4:4. Od mah za tim srp ski te ni ser po no vo pra vi

brejk, a za tim je za hva qu ju }i od li} nim ser vi si ma osvo jio na red ni gem i po veo sa 2-1 u se to vi ma. Na po ~et ku tre }eg se ta pr vi je do brejk lop te sti gao Tro ic ki, ali ni je us peo da je re a li zu je. To je po {lo za ru kom Fo wi ni ju, ali we go vo vo| stvo ni je du go tra ja lo po {to Vik tor pra vi ri brejk. Se ri ja pro ble ma za ser ve re se na sta vi la, jer je Fo wi ni pro pu stio dve brejk lop te, ali je tre }u is ko ri stio za 4:2.Po sle to ga oba te ni se ra su sa ~u va la svo je ser vi se, pa je Ita li jan sti gao do iz jed na ~e wa u se to vi ma. U pe tom se tu oba te ni se ra su po ~e la bra ne }i svoj ser vis, pa je po sle dva i po sa ta igre pot pu no po rav na to: 2:2 i 1:1. U la ga nom rim tu na sta vi lo se jo{ de se tak mi nu ta, 2:2 je u dre su. U pe tom ge mu Tro ic ki je imao 40:15, ali je usle dio ne ve ro va tan pad i Fo wi ni sti `e do brej ka. No vi pad vi |en je u {e stom ge mu, ko ji je po ~eo sa 0-30, a za vr {io sa ~e ti ri ve za na po e na Ita li ja na, pa je sa da 4:2 za we ga.

Vik tor pre ki da se ri ju i uzi ma gem. U pro {lom se tu je iz to ga iza {ao we gov brejk, vi de }e mo mo `e li opet.Po sle 40-0, Vik tor je ve zao po e ne sve do brejk-lop te, ko ju je Fo wi ni ele gant no spa sao drop {o tom. Sr bin po no vo sti ~e brejk {an su i ovog pu ta je ko ri sti za 4:4. Fo wi ni je imao dve brejk lop te u sle de }em ge mu, ali ga Tro ic ki ~u va, i sa da ga je dan gem de li od po be de. Me |u tim, Fo wi ni je si gu ran u sle de }em ge mu .Tro ic ki osva ja i sle de }i gem, i po no vo ima pri li ku da brej kom okon ~a me~. Srp ski re pre zen ta ti vac je iz bo rio brejk i me~-lop tu, ali je pro ma {io otvo re no pa ra le lu, dok je Ita li jan bio da le ko od te re na. Ipak, od mah sti `e no va {an sa za po be du, ko ju opet pro pu {ta. Iz dru gog po ku {a ja Fo wi ni osva ja gem. Ita li jan je ste kao psi ho lo {ku pred nost i pra vi brejk, po sle ko jeg ser vi ra za po be du, a do we do la zi iz dru ge pri li ke.

Je le na na sta vi la cr nu se ri ju Je le na Jan ko vi} za vr {i la je tak mi ~e we na Otvo re nom pr ven stvu Fran cu ske u dru gom ko lu. Bo qa od srp ske te ni ser ke bi la je Var va ra Lep ~en ko po sle ve li ke bor be u tri se ta â&#x20AC;&#x201C; 7:6(4), 4:6, 6:4.Srp ska te ni ser ka ima la je broj ne pri li ke, po go to vo u pr vom se tu ka da je ima la 5:2 i dva brej ka pred no sti. Me |u tim, o~i gle dan ne do sta tak sa mo po u zda wa ko ji ima uti cao je da Je le na za vr {i tak mi ~e we u Pa ri zu ve} u dru gom ko lu.Pro tiv ni ca Var va re Lep ~en ko u na red noj run di bi }e Ita li jan ka Fran ~e ska Skja vo ne. Pr va dva ge ma tra ja li su vi {e od 15 mi nu ta, a Je le na je ima la de bqe `iv ce i osvo ji la je oba. U pr vom je is ko ri sti la tre }u brejk lop tu, a za tim je u na red nom ge mu spa sla dva brejk lop te i po ve la sa 2:0. U tre }em ge mu Lep ~en ko je br zo sti gla do po be de. Je le na je la ko sti gla do no vog ge ma, a on da i do du ple brejk-lop te na ser vis pro tiv ni ce, ali je Lep ~en ko iz jed na ~i la. Jo{ dva put je Jan ko vi }e va sti -

Ana `e li u ~e tvrt fi na le

Jelena Jankovi}

ca la {an su i u ~e tvr tom po ku {a ju sti gla do 4:1 sa dva brej ka. Srp ska te ni ser ka ta da je po pu sti la i do zvo li la ri val ki da vra ti je dan brejk - 4:2. To ni je po re me ti lo igru JJ, ko ja od mah uzi ma ri val ki jo{ je dan gem, ali po no vo gu bi svoj ser vis. Lep ~en ko la ko i br zo osva ja de ve ti gem, a za tim je ste kla du plu

brejk {an su za iz jed na ~e we na 5:5, ko ju je is ko ri sti la. Kao da je to pre nu lo srp sku te ni ser ku, ko ja od mah po no vo sti ~e brejk pred no sti, iako je do zvo li la ri val ki da od 0-40 stig ne do iz jed na ~e wa. Ipak, Lep ~en kjo sti `e do 6:6 i sle di taj-brejk. U taj-brej ku Lep ~en ko po ~i we od li~ no, sa 3-0,

sti `e do 6-2, Je le na osva ja dva po e na, ali za tim gu bi poen za 7-4. U dru gom se tu Je le na je po ~e la bo qe i po ve la sa 4:1, uz sva tri o~u va na ser vi sa. Srp ska te ni ser ka dr `a la je svoj ser vis si gur no do sed mog ge ma, a on da je po pu sti la i Var va ra Lep ~en ko je vra ti la brejk (4:3). Bi la je Je le na na ru bu po ra za, ima la je Lep ~en ko va brejk lop tu na 4:4, ali ni je sti gla do pri li ke da ser vi ra za me~. Us pe la je srp ska te ni ser ka ne ka ko da do bi je taj gem, a on da je uz ne ko li ko od li~ nih uda ra ca i ka rak te tri sti~ nih bek hend pa ra le la i di ja go na la us pe la da na pra vi jo{ je dan brejk i iz jed na ~i u se to vi ma. Od lu ~u ju }i set po ~eo je sa dva si gur na ser vis ge ma, a on da je Je le na uz do sta mu ke i spa se nu brejk pri li ku ipak po ve la sa 2:1. U na red nih pet ge mo va de lo va le su si gur no, a pr va je po pu sti la srp ska te ni ser ka u de ve tom ge mu. Us pe la je Var va ra Lep ~en ko da na pra vi kqu~ ni brejk aon da i da od ser vi ra za po be du i pla sman u tre }e ko lo.

Ana Ivanovi}

[a har Per je te ni ser ka ko ja je bi l a na d o m ak top ten igra ~i ca i uvek mo è da iz ne na di, ali Ana je ofan ziv nom igrom us pe la je ne u tra li {e. - Plan je bio da igram ofan ziv no i sa Naj xe lom sam raz go va ra la o to me. Ona je igra ~i ca ko ja ja ko do bro ume da is ko ri s ti br z i n u pro t iv n i k o v e lop ti ce, do bro se kre }e, po go to vo na {qa ci i do sta vra }a. Ali i ja sam bi la agre siv na do sta sam i{la na mre ù, {to je bi lo ve o ma va `no, do bro sam ser vi ra la i na wen ser vis sam bi la ve o ma agre siv na ta ko da je ona ima la ja ko ma lo gem lop ti ca na svoj ser vis - ob ja {wa va Ana. Pred Anom je jo{ je dan te àk me~, na red na pro tiv ni ca joj je Sa ra Era ni ko ja je ove go di ne osvo ji la tur nir u Aka pul ku i Bar se lo ni, a igra la je i fi na le du blo va. Me |u tim Ana sma tra da }e uz dan od mo ra i do brom tak ti kom ko ju }e pri pre mi ti sa tre ne rom Naj xe lom Sir som pro }i u na red no ko lo. - Si gur no }e bi ti ja ko te {ko, igra la sam pre par go di na sa wom na Ro lan Ga ro su ,mi slim da je bi lo 2009. i od mah po sle to ga na Vimbldo nu, tad sam do bi la. Ali si gur no }e bi ti te àk me~ jer ona tre -

- Sre} na sam ka ko na pre du je raz voj u mo joj igri. Sve sna sam da za ne ke stva ri tre ba vre me na i da je to pro ces. Ka da sam se ma lo vi {e opu sti la i pri hva ti la da ne mo è sve od mah i sa da kao {to sam to è le la i o~e ki va la ne ka ko je sve to kre nu lo na bo qe. Sa Naj xe lom stvar no imam su per sa rad wu i do bru ko mu ni ka ci ju {to mi ja ko po ma è i smi ru je me ka da sam ner vo zna. [to se ti ~e ci qe va na Ro lan Ga ro su za i sta bih bi la sre} na da u|em u ~e tvrt fi na le, to bi mi bio ne ki pr vi ciq za to {to od 2008. ni sam u{la u ~e tvrt fi na le Gren sle ma. To bi bio ne ki pr vi ve li ki ko rak, a on da no va mo ti va ci ja i no vi fo kus za da qe - re kla je Ana. Iva no vi }e va do da je i da je ciq do kra ja se zo ne u}i me |u pr vih de set i pla si ra ti se na Ma sters u Is tan bu lu. - Imam ve li ke {an se da se vra tim u pr vih de set za to {to ne bra nim pu no bo do va u na red nih par me se ci. Dru gi ciq mi je da od i gram za vr {ni tur nir u Is tan bu lu, a vo le la bih da u|em u pr vih pet. Znam da je to te {ko jer ima do sta igra ~i ca ko je sa da do bro igra ju i to u kon ti nu i te tu . Ali ako bih za vr {i la go di nu u pr vih osam {to bi me pla si ra lo na po sled wi Ma sters go di ne u Is tan bu lu to bi mi pu no zna ~i lo - za kqu ~i la je Ana.

Re zul ta ti Mu {kar ci: Fe rer - Pa ir 6:3,6:3. 6:2, Mo na ko - Ro sol 7:6, 6:0. 7:6, @i ral do - To mi} 6:4, 6:1, 6:3, Ra o ni} - Le vin 6:4, 7:5, 6:2, Ma rej - Ni me nen 1:6, 6:4, 6:1, 6:2, Con ga - [te be 6:2, 4:6, 6:2, 6:1, Al ma gro - Bag da dis 6:4,6:3, 7:5, Ju `ni - Ha se 6:3, 7:6, 6:4, Go fin Kle men 3:6, 7:6, 0:6, 6:2, 6:1, Na dal - Is tjo min 6:2,6:2, 6:0, Fo wi ni - Tro ic ki 6:2, 3:6, 4:6, 6:3, 8:6, [vank - Ma jer 2:6, 6:3, 6:4, 7:6, Be ne to - Tu su nov 6:4,6:4, 6:4, Ma jer - Kol {raj ber 7:6, 7:6, 7:5. @e ne: Pa vli ~en ko va - Cink 4:6, 6:3, 6:3, Za ko pa lo va - Ki ri len ko 6:4,3:6, 6:3, Kvi to va - U. Ra dvan ska 6:1, 6:3, Ker ber - Go vort so va 6:3, 6:2, Vo zni jac ki - Gaj do so va 6:1, 6:4, Na va ro - Ka ra zan ~e va 4:6, 6:4, 6:1, Skja vo ne - Pi ron ko va 2:6, 6:3, 6:1, Lap ~en ko - Jan ko vi} 7:6, 4:6, 6:1, Li - Ga kon 6:2, 6:1.

SPORT

c m y

dnevnik

Ko so vo ne mo `e u FI FA i UEFA Ko s ov s ki fud bal s ki sa v ez ne } e bi t i pri m qen u ~lan s tvo UEFA i FI F A, a o pri j a t eq s kim me ~e vi ma raz go vo ri }e bi ti na sta vqe ni. To je epi log sa stan ka, ko ji su pred stav ni ci FSS u Ci ri hu odr `a li sa ~el ni ci ma evrop ske i svet ske ku }e fud ba la. De le ga ci ju FI FA pred vo di l i su pred s ed n ik Jo z ef Bla ter i ge ne ral ni se kre tar @e r om Valk, dok su FSS pred s ta v qa l i pred s ed n ik Ka r a x i}, pot p red s ed n ik

po ovom pi ta wu, {to pred sta vqa i je dan od za kqu ~a ka sa sku pa. - Pri sut ni su raz go va ra li i o mo gu} no sti da se Ko so vu omo gu }i da igra pri ja teq ske utak mi ce. ^la no vi de le ga ci je FSS su u is crp nom iz ve { ta j u oba v e s ti l i nad l e `ne o {tet nim po sle di ca ma jed ne ta kve od lu ke, ka ko po srp ski fud bal ta ko i po ceo re gion - na vo di se u sa op {te wu FSS. FI F A je pr v o b it n o na sa stan ku Iz vr {nog ko mi te ta u Bu dim pe {ti odo bri la

Sep Bla ter i To mi slav Karayi}

Ivan ]ur ko vi} i ge ne ral ni se kre tar Zo ran La ko vi}. - Jo{ jed nom smo na i {li na od li ~an pri jem i raz u me va w e pred s ed n i k a FI F A Bla te ra, we go vih sa rad ni ka i svih osta lih u~e sni ka sku pa. Mo gu da iz ra zim za do voq stvo zbog te ~i we ni ce, kao i to kom sa mih raz go vo ra- re k ao je pred s ed n ik FSS To mi slav Ka ra xi} po sle sa stan ka. On je za mo lio me di je za raz u me va we, jer to kom odr `a va wa sle de }ih sa sta na ka ne }e bi ti iz ja va za jav nost

Ko s o v u od i g ra v a w e pri j a teq s kih utak m i c a, ali je ka sni je su spen do va la tu od lu ku. Pro tiv do zvo le Ko so vu da igra me ~e ve bi la je i UEFA, jer Ko so vo ni je ~lan Uje di we nih Na ci ja. Do go vo re no je da pred stav ni ci FI FA, UEFA i FSS na sta ve sa raz go vo ri ma po ovom pi ta wu u pe ri o du ko ji je is pred nas, s tim da je na ja vqe no o~e ki va we da }e kon sul ta ci ja bi ti do sta i da }e ceo pro ces du go tra ja ti- do da je FSS.

petak1.jun2012.

PO RED UO^E NIH PRO PU STA, U ZVE ZDI USPE [NO OKON ^A NI OP [TI IZ BO RI

Lu ki }u no vi man dat Na Ma r a k a n i ima j u raz l o g a za za do voq stvo jer su pr vi op {ti, ne po sred ni iz bo ri, po ugle du na Real i Bar se lo nu, pot pu no us pe li. Ova kav stav, na pres kon fe r en c i j i, iz n eo je pred sed nik Iz bor n e ko m i s i j e Zo r an Ivo { e v i}, ko ji je po tom sa op {tio i re zul ta te iz bo ra. Od ukup n o 10.101 ~la n a sa pra v om gla s a na ni vou ~i ta vog sve ta gla sa lo je 3.469 ili 34,34 pro ce na ta ~lan stva. - Na iz bo ri ma za pred sed ni ka klu ba u iz b or n e ku ti j e uba ~ e n o je 3.347 li sti }a. Va è }ih je bi lo 2.968, a ne va ` e } ih 379. Da kle, je di ni kan di dat, Vla dan Lu ki} osvo j io je 2.968 gla so va - kon sta to vao je Ivo {e vi}. P r e z e n t i r a n i su po da ci i o iz bo ri ma za Skup {ti nu klu ba. - Gla sa lo je 3.469 Vla dan Lu ki} na gla sa~ kom me stu ~la no va, a u ku ti je je uba ~e no sa ko ji ma su se su o ~a va li u pi 3.467 li s ti } a. Va ` e } ih je o n ir s kom po d u h va t u, a ob j a 3.404, ne va è }ih 63. Naj vi {e snio je i svoj zva ni~ ni pri go gla so va za ~la na Skup {ti ne vor. do bio je na{ naj bo qi fud ba - Tre }eg da na iz bo ra sam do ler svih vre me na, Dra gan Xa ì v eo ve l i k u ne p ri j at n ost. ji} za ko ga je u iz bor noj je di ni Ne ko li ko mla di }a je is pred ci Be o grad gla sa lo 1.818 bi ra sta di o na de li lo let ke u ko ji ~a - na po me nuo je Ivo {e vi}. ma se gla sa ~i po zi va ju da za ne Skup {ti na }e bi ti kon sti ke kan di da te ne gla sa ju, a ne ke tu i sa na u na red nih 30 da na a da po dr è u iz bo ru za Skup bro ja }e 100 iza bra nih i 50 de {ti nu. Ka da je re~ o pred sed le gi ra nih ~la no va ni~ kim iz bo ri ma tu su na ve li Bez dla ke na je zi ku Ivo {e da se ne opre de qu ju ve} da gla vi} je pre zen ti rao i pro ble me sa ju pre ma svo joj vo qi. Ovo je

bio zah tev De li ja ko je na ovaj na ~in mo lim da ta ko vi {e ne na vi ja ju. To {to su oni ura di li ni je u skla du sa pra vi li ma. Ja sam ov de ne za to {to se raz u mem u fud bal ve} za to {to po zna jem pra vo. Mo rao sam ovo da ka `em iako je ve o ma ne pri jat no. Raz mo tri li smo si tu a ci ju i ona ni je bit no uti ca la na iz bor ni re zul tat. Pred sed nik Iz bor ne ko mi si je pri znao je svoj pro pust u Pra vil ni ku o iz bo ri ma, a ve za nu za pred sed ni~ ku funk ci ju

KA RI O KE IS PRA [I LE AME RI KAN CE

PO LU FI NA LE KU PA FS VOJ VO DI NE

Sen }a ni u Sta rim Ba nov ci ma U pro sto ri ja ma Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne pod ru ko vod stvom pred sed ni ka tak mi ~e wa Ne na da Ni ko li }a oba vqen je `reb po lu fi na la ku pa na te ri to ri ji Voj vo di ne. U ne de qu 10. ju na u 17 ~a so va sa sta }e se - STAR ^E VO: Bo rac-Je din stvo (Ru men ka), STA RI BA NOV CI: Du nav - Sen ta. Fi nal na utak mi ca ku pa od i gra }e se pre po ~et ka no ve tak mi ~ar ske se zo ne. M. Po.

Bra zil ci ube dqi vi Olim pij ska fud bal ska re pre zen ta ci ja Bra zi la sa vla da la je u go sti ma A se lek ci ju SAD sa 4:1 u pri prem nom me ~u za Igre u Lon do nu. Pr va zve zda ka ri o ka bio je mla di na pa da~ San to sa Nej mar, a se lek tor Bra zi la Ma no Me ne -

ME^ ZA TI TU LU SVET SKOG PR VA KA

Anand od bra nio ti tu lu Za vr {en je me ~u za ti tu lu svet s kog {am p i o n a ko j i se igrao u Mo skvi. Svet s ki pr v ak Anand od bra nio je ti tu lu u do i gra va wu po ubr za nom {a hu. U mi ni me ~u od ~e ti ri par ti je Anand je do bio dru gu par ti ju dok su osta le tri za vr {e ne re mi jem. Ta dru ga par ti ja ima la je u otva ra wu sli ~an tok kao wi ho va de se ta par ti ja me ~a ali je Anand u na stav ku us peo da osvo jio pi o na ko ji je i od lu ~io par ti ju, a po ka za lo se, i me~.

Anand–Geq fand Si ci li jan ska od bra na 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 e6 4.L:c6 b:c6 5.b3 e5 6.S:e5 De7 7.d4 d6 8.S:c6 D:e4+ 9.De2 D:e2+ 10.K:e2 Lb7 11.Sa5 L:g2 12.Tg1 Lh3 13.d:c5 d:c5 14.Sc3 0–0–0 15.Lf4 Ld6 16.L:d6 T:d6 17.Tg5 Sf6 18.T:c5+ Kb8 19.Sc4 Te8+ 20.Se3 Sg4 21.Scd5 S:e3 22.S:e3 Lg4+ 23.f3 Lc8 24.Te1 Th6 25.Th1 The6 26.Tc3 f5 27.Kd2 f4 28.Sd5 g5 29.Td3 Te2+ 30.Kc1 Tf2 31.h4 Tee2 32.Tc3 Lb7 33.Td1 g:h4 34.S:f4 Te8 35.Th1

Tc8 36.T:c8+ L:c8 37.T:h4 Lf5 38.Th5 L:c2 39.Tb5+ Ka8 40.Sd5 a6 41.Ta5 Kb7 42.Sb4 Lg6 43.S:a6 T:f3 44.Sc5+ Kb6 45.b4 Tf4 46.a3 Tg4 47.Kd2 h5 48.Sd7+ Kb7 49.Se5 Tg2+ 50.Kc3 Le8 51.Sd3 h4 52.Te5 Lg6 53.Sf4 Tg3+ 54.Kd4 Lc2 55.Th5 T:a3 56.T:h4 Tg3 57.Sd5 Tg5 58.b5 Lf5 59.Th6 Lg4 60.Tf6 Tf5 61.Tb6+ Ka7 62.Tg6 Lf3 63.Tg7+ Kb8 64.Sc3 Lb7 65.Kc4 Lf3 66.Kb4 Ld5 67.Sa4 Tf7 68.Tg5 Lf3 69.Sc5 Kc7 70.Tg6 Kd8 71.Ka5 Tf5 72.Se6+ Kc8 73.Sd4 Tf8 74.S:f3 T:f3 75.Kb6 Tb3 76.Tg8+ Kd7 77.Tb8

Za vr {na po zi ci ja. 1:0 B. Dan ko vi}

Ne i mar i dru go vi sla ve

zes za ovo oku pqa we po zvao je 17 igra ~a mla |ih od 23 go di ne na ko je ozbiq no ra ~u na za OI. Utak mi ci je pri su stvo va lo sko ro 68.000 gle da la ca, a po got ke za Bra zil po sti gli su Nej mar, Ti ja go Sil va, Mar se lo i Pa to.

- Ni sam o~e ki vao ba{ ova kvu utak mi cu i po be du. Ipak, vi deo sam da na {i mla di igra ~i ima ju do voq no sa mo po u zda wa i da mo gu da im ve ru jem re k ao je se l ek t or Bra z i l a Me ne zes po sle utak mi ce. Se lek tor SAD Jir gen Klin sman re kao je da je Nej mar jo{ jed nom po ka zao da je ve li ki ta le nat. - Nej mar ima fan ta sti~ nu teh ni ku i uvek ura di ne {to neo ~e ki va no. Bra zil ima sja jan tim, ali ni su ne po be di vi - iz ja vio je Klin sman. Ame r i k an c i m a je ova utak mi ca po slu `i la kao do bra pri pre ma za po ~e tak kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne. Oni }e 8. ju na od i gra ti pr vi me~ pr o tiv re pre zen ta ci je An ti gve i Bar bu de.

NEM CI NI KO GA NE POT CE WU JU

Od lu ~i }e ni jan se na EP Se lek tor re pre zen ta ci je Ne ma~ ke Jo a kim Lev ka `e da uop {te ne raz mi {qa o even tu al nom ne u spe hu na pred sto je }em Evrop skom pr ven stvu. - Imao sam mno go vre me na da raz mi {qam o mo gu }im ras ple ti ma u ja nu a ru ili fe bru a ru, ali u ovom tre nut ku u gla vi mi je je di no utak mi ca sa Por tu ga lom. Uop {te ne raz mi {qam o ne u spe hu – kao eki pa smo do sta na pre do va li. Ipak, to ne ga ran tu je ti tu lu, de ta qi }e od lu ~i va ti - iz ja vio je Lev. Ne ma~ ka je u

gru pi sa Por tu ga lom, Ne ma~ kom i Dan skom. - Ne pot ce wu je mo ni ko ga, i dru gi ti mo vi su ve o ma kva li tet ni. Qu di ne bi tre ba lo da mi sle da je Ho lan di ja in fe ri or na sa igra ~i ma po put Van Per s i j a, Snaj de r a i Ro b e n a. Por tu gal ima zve zde ma drid skog Re a la Ro nal da i Pe pea, a [pa ni ja igra ~e svet ske kla se po put ]a vi ja i Ini je ste. Bi lo bi sme {no mi sli ti da su te eki pe ma we kva li tet ne od Ne ma~ ke - ka `e Lev.

i stu a ci ju u ko joj se po ja vqu je sa mo je dan kan di dat. - Bi lo je gne va u jav no sti, oprav da nog. Uvek smo ima li vi {e pred sed ni~ kih kan di da ta, ovo ga pu ta sa mo jed nog. To je zna ~i lo da on po be |u je i sa sa mo jed nim gla som. Ni smo pred vi de li ta kvu mo gu} nost. Is pra vi }e mo ovaj pro pust, ali sta vra nost je de man to va la prav nu nor mu, i Lu ki} je do bio bli zu 3000 gla so va, {to zna ~i da ima pun le g i ti met - za vr {io je Ivo {e vi}. Z. Ran ge lov

PRO LE TER DA NAS GO STU JE U KRU [EV CU

Tre }e me sto na ni {a nu Upu ti li su ~el ni ci mla |eg no vo sad skog pr vo li ga {a Pro le te ra zah tev da se utak mi ca 33. ko la sa Na pret kom u Kru {ev cu po me ri dan ra ni je. Ko me sar za tak mi ~e we Pr ve li ge Bran ko Sto ja ko vi} usvo jio je zah tev No vo sa |a na. Zbog pre za u ze to sti je di nog te re na zbog Kva li fi ka ci ja za omla din sko pr ven stvo Evro pe @i gi} i dru go vi su po sled we tre nin ge i pri pre me oba vqa li na po mo} nom te re nu voj vo |an skog li ga {a Bor ca. Sla no bar ci u da na {wem me ~u pro tiv Na pret ka igra }e u naj ja ~em sa sta vu, izo sta }e sa mo is ku sni Ha lil Asa ni, a u kom bi na ci ji su Bo jan Kra si} i Se ku la Ra {i o van. - Du go su Kru {e vqa ni ga ji li na du da }e slab je se wi u~i nak na pro le }e uspe {no re {i ti i do }i do me sta ko je vo di u Su per li gu. Na `a lost ni je im to us pe lo, pa }e na opro {ta ju od ver nih na vi ja ~a sve u~i ni ti da nas po be de i u~i ne opro {taj mno go lep {im. Na la zi mo se u od li~ noj for mi, o~e ku jem da i pro tiv na dah nu tog ri va la od i gra mo ka ko zna mo i ume mo. Ova kvi me ~e vi u ko ji ma je u igri klup ski i igra~ ki pre sti`, naj in te re sant ni ji su za pu bli ku na {e `e qe i am bi je ve za ne su za na sta vak uspe {nih iga ra. @e li mo da se na kra ju pla si ra mo od mah iza no vih su per li ga {a, pa bi i bod pred po sled we ko lo i me ~a sa Rad ni~ kim bio uspeh - is ta kao je na kra ju jed na od uzda ni ca tre ne ra La la to vi }a ta len to va ni Ra da ko vi}. Me~ iz me |u Na pret ka i Pro let ze ra igra se da nas od 17 sa ti u Kru {ev cu. M. Po po vi}

SPORT

petak1.jun2012.

SE LEK TOR VU KO VI] ZNAO DA NAS ^E KA JU IZ U ZET NI RI VA LI

Ni je mo glo te `e

Se lek tor ru ko me ta {a Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} sma tra da or lo vi ni su mo gli da do bi ju kva li tet ni je ri va le na Olim pij skim igra ma, ali ne od u sta je od bor be za pla sman u ~e tvrt fi na le. Or lo vi ni su pro {li do bro u pr voj fa zi tak mi ~e wa na Olim pij skim igra ma su sa jo{ tri naj kva li tet ni je re pre zen -

li ke Bri ta ni je o~e ki vao da bu de u gru pi sa Dan skom, ali ne i sa [pa ni jom, Hr vat sko om, Ma |ar skom i Ju `nom Ko re jom. - Zna li smo da }e mo ima ti vr lo te {ku gru pu, pre sve ga zbog kom bi na ci je sa {e {i ri ma. Zna li smo da }e En gle zi bi ra ti Ar gen ti nu i osu di ti nas na Dan sku, ali ovo osta lo ni je mo glo go re - po ~eo je se lek tor pri ~u.

Ve se lin Vu ko vi}

ta ci je ne dav no odr `a nog Evrop skog pr ven stva i pred sto ji im ve li ka bor ba za osva ja we jed nog od pr va ~e ti ri me sta, ko je vo di u ~e tvrt fi na le. Vu ko vi} ka `e da je zbog pri ro de `re ba i od lu ~i va wa Ve -

Po tom je pro ko men ta ri sao kva li tet sva kog ri va la po je di na~ no: - Sma tram da je [pa ni ja tre nut no kva li tet ni ja od Fran cu ske, Ju `na Ko re ja mi je ne po zna ni ca, ali je vr lo mo gu }e da

nam stvo ri pro blem za to {to ga ji pot pu no dru ga ~i ji stil od evrop skog. O kva li te tu Hr va ta ne bi tre ba lo tro {i ti re ~i, oni su mo `da jed na od naj kva li tet ni jih re pre zen ta ci ja na sve tu. Ma |a ri, ta ko |e, ima ju ja ko kva li te tan sa stav i sve to go vo ri o to me ko li ko je gru pa ja ka. Pod se ti mo da su or lo vi zi mus jed nom po be di li Dan ce, u pr voj fa zi EP, a dru gi put iz gu bi li od wih, u fi na lu. Hr va te su po be di li u po lu fi na lu, a sa [pan ci ma su se sre li u Ali kan teu, gde je fu ri ja do mi nant no tri jum fo va la na kva li fi ka ci o nom tur ni ru za pla sman na OI. Vu ko vi}, ipak, po ru ~u je da ne bi tre ba lo pre vi {e pri ~a ti o kva li te tu ri va la, ve} o {to bo qoj pri pre mi na {e eki pe. - Ne tre ba da se tro {i mo na to {to je te {ko. Te {ko bi bi lo i da smo u dru goj, iako sva ka ko ne kao u onoj u ko joj smo. Na{ za da tak bi }e da se spre mi mo do bro i da is tr ~i mo na te ren od lu~ ni da se su pro sta vi mo sva koj eki pi - sma tra on i do da je da ciq or lo va osta je ne pro me wen. - Osta jem pri to me da bih tre nut no bio za do vo qan pla sma nom u ~e tvrt fi na le, sa bi lo ko je po zi ci je - pod vu kao je Vu ko vi}. - Mo `da }e mo u ~e tvrt fi na lu do bi ti lak {eg pro tiv ni ka.

SU TRA NA [A @EN SKA RE PRE ZEN TA CI JA IGRA PRO TIV POR TU GA LA

Pr vi put pred No vo sa |a ni ma

Ru ko me ta {i ce Sr bi je, dva ko la pre kra ja kva li fi ka ci ja, obez be di le su pla sman na Evrop sko pr ven stvo ko je }e se u de cem bru odr à ti u Ho lan di ji. Pre dva da na iza bra ni ce Sa {e Bo {ko vi }a bez ve }ih pro ble ma sla vi le su u Gr~ koj pro tiv do ma }i na (26:21), a ve} su tra (18 ~a so va uz pre nos na RTS) ih u No vom Sa du (dvo ra na Sla na ba ra) o~e ku je no vi ri val, re pre zen ta ci ja Por tu ga la, u po sled wem ko lu kva li fi ka ci o ne Gru pe 2. Na{ na ci o nal ni tim ju ~e je u ra nim pre po dnev nim sa ti ma di rekt no iz Gr~ ke sti gao u No vi Sad, u ho tel Park, sta ru ba zu mu {ke re pre zen ta ci je. - Ce lu no} smo pu to va li, ju ~e u 8 sa ti smo sti gli u ho tel, de voj ke su do bi le slo bod no pre pod ne da se od mo re, ima li smo za jed ni~ ku {et wu No vim Sa dom, a uve ~e smo od ra di li i tre ning u dvo ra ni Sla na ba ra, gde }e mo su tra od i gra ti utak mi cu s Por tu ga lom - ra por ti rao je se lek tor Bo {ko vi}. Po sle du èg vre me na èn ska ru ko met na re pre zen ta ci ja igra }e u No vom Sa du? - Iz u zet no mi je dra go {to }e se èn ska re pre zen ta ci ja Sr bi je No vo sa |a ni ma pred sta vi ti pr vi put pod tim ime nom. O~e ku jem da }e ha la bi ti pu na iako }e me~ i}i uì vo na RTS-u. Iako smo ve} obez be di li pla sman na EP, to ni ka ko ne zna ~i da }e mo ota qa ti su sret s Por tu gal ka ma, na pro tiv, da }e mo sve od se be da se pred sta vi mo u naj lep {em sve tlu i da {to ube dqi vi je po be di mo na {eg su -

VE ^E RAS TRE ]I OD LU ^U JU ]I ME^ IZ ME \U RAD NI^ KOG I CR VE NE ZVE ZDE

Pe {i} hteo maj sto ri cu Ko {ar ka {i Rad ni~ kog i Cr ve ne zve zde od i gra }e da nas utak mi cu bez po prav nog. Obe eki pe ostva ri le su po po be du u do sa da {wem to ku plej-of se ri je i sa jed na kim {an sa ma ula ze u od lu ~u ju }i okr {aj za pla sman u fi na le sa Par ti za nom. Ta~ ni je – istim sa mo „na pa pi ru“, po {to }e na vi ja ~i Rad ni~ kog sa svim si gur no po no vo na pra vi ti bu~ nu at mos fe ru i bu~ no bo dri ti svo je qu bim ce. Tre ner cr ve no-be lih Sve ti slav Pe {i} sma tra da na stup u ta kvom am bi jen tu mo è sa mo da po mog ne we go vom ti mu u sa zre va wu. -Od sa mog po ~et ka sam è leo da sa Rad ni~ kim igra mo tri utak mi ce u plej-ofu i to mi se ostva ril jer ovaj tim, ko ji mi sa da stva ra mo, tre ba i mo ra da do ì vi ovo {to sa da do ì vqa va. Mo ra da ova ko va `nu utak mi cu igra na go stu ju }em te re nu. Sa mo na taj na ~in igra ~i mo gu da na pre du ju - re kao je Pe {i}. Sve qu }i ri va li od i gra li su ove se zo ne {est utak mi ce i obe eki pe ima ju po tri po be de. Tre ner Rad ni~ kog Mi ro slav Ni ko li} re kao je po sle pret hod ne utak mi ce u Pi o ni ru da no vi na ri for si ra ju fi na le ve ~i tih ri va la i is ta kao da i we gov tim od lu ~u je u to me. Va tre na na ja va, pra }e na i vi {e dnev nom pre pi skom ru ko vod sta va oko ka ra ta za Je ze ro, obe }a va bor ben i na pet me~. - Ova utak mi ca je sva ka ko no vi, ve li ki iza zov za mo ju eki pu i mi }e mo ura di ti sve {to je u na {oj mo }i da tom iza zo vu ade kvat no od go vo ri mo. Pred na {im na vi ja ~i ma smo od i gra li ve o ma do bru utak mi cu i ta ko im po ka za li da mo gu da ra ~u na ju

na nas, a ne da nas se sti de. Za be le ì li smo va `nu po be du, obez be di li maj sto ri cu i po ka za li da mo è mo vi {e od ono ga {to smo do sa da po sti gli- do dao je Pe {i}. Za utak mi cu u Kra gu jev cu me |u na vi ja ~i ma Cr ve ne zve zde vla da ogrom no in te re so va we. Sa Ma log Ka le meg da na upu }en je apel or ga ni za to ru da obez be di vi {e ka ra ta za go stu ju }e na vi ja ~e, a iz Rad ni~ kog je po ru ~e no: - Do sta pri ti sa ka. Di rek tor Cr ve ne zve zde obra tio se tim po vo dom jo{ jed nom jav no sti. - Mno gi na vo di pred sed ni ka Rad ni~ kog Iva na Gru ji na ko ji su se po ja vi li u me di ji ma ni su ta~ ni, za to }u po no vi ti da smo i za pr vu utak mi cu po lu fi nal ne se ri je plej-ofa 27. ma ja tra ì li da ku pi mo 1.000 ula u zni ca. Do bi li smo od go vor da su ula zni ce ras pro da te, a vi de li ste pu tem di rekt nog TV pre no sa ko li ko je pra znih me sta bi lo u dvo ra ni Je ze ro. Ta ko |e, od mah po sle za vr {et ka re van{ me ~a 29. ma ja, pred kom plet nim ru ko vod stvom klu ba iz Kra gu jev ca pi tao sam Iva na Gru ji na da i za maj sto ri cu ku pi mo 1000 ka ra ta. Me |u tim, re kao mi je da to ni je mo gu }e, jer su ula zni ce ras pro da te. Tek po sle ta kvog we go vog od go vo ra su tra dan sam za tra ìo sa mo 100 ka ra ta za pri ja te qe klu ba. Ni je mi ja sno za {to je go spo din Gru jin pre }u tao na{ zah tev za ku po vi nom 1000 ula zni ca i u me di ji ma po ku {ao da is kri vi sli ku. A, {to se ti ~e pro ziv ki i na vod nih pri ti sa ka, uvek se u wi ma pro na |e onaj ko me sa vest ni je ~i sta - pod vu kao je Ri sto vi}. Me~ iz me |u Rad ni~ kog i Cr ve ne zve zde po ~i we u 18 sa ti uz TV pre nos.

PLEJ-OF U NBA

Vejd po kva rio sla vqe Ma ja mi je po veo sa 2:0 u fi nal noj se ri ji Is to ka pro tiv Bo sto na. Hit je po be dio po sle pro du `et ka sa 115:111 (99:99), a od lu ~io je po no vo Dvejn Vejd. Da je Bo ston po be dio u Ma ja mi ju svi bi ve li ~a li Ron da ali je fan ta sti~ ni Dvejn Vejd po kva rio ne ve ro vat no ve ~e Ra xo na Ron da ko ji je na par ke tu pro veo 53 mi nu ta i za vr {io me~ sa 44 po e na, 10 asi sten ci ja i osam sko ko va. Ni je bi lo do voq no od Ron da, a ni je bi lo ni do voq ne „po dr {ke” od ostat ka ti ma. Ron do je po ga |ao kon stant no, ~ak je po sti gao

Ra yon Rondo {u ti ra na ko{ Ma ja mi ja

Hor net si bi ra ju pr vi

De taq iz du e la Sr bi je i Gr~ ke

tra {weg ri va la. Za to bih po zvao pu bli ku da do |u u {to ve }em bro ju i da nas po dr ì. O~e ku jem da }e i ovaj deo Sr bi je bi ti po no san na nas i da }e mo za jed no do pri ne ti pro mo ci ji Svet skog pr ven stva ko je }e se sle de }e go di ne odr à ti u na {oj ze mqi, gde }e No vi Sad bi ti je dan od gra do va do ma }i na. Me ~e vi s Gr~ kom i Por tu ga lom slu è vam da se {to bo qe uigra te za pred sto je }e EP? - Upra vo ta ko. U Gr~ koj smo od i gra li ta man to li ko ko li ko je bi lo po treb no da po be di mo, a da se ne is tro {i mo. Iza de vo ja ka je te {ka se zo na, mno ge su igra le do pre ne ko li ko da na u Li gi {am pi o na, a ne ke u na ci o nal nim {am pi o na ti ma, pa sam to imao u vi du i rav no -

prav no ras po re dio mi nu ta `u. Ovi me ~e vi su nam od ve li ke ko ri sti jer ima mo ja ko ma lo da na za za jed ni~ ke pri pre me, ta ko da sva ki tre nu tak ko ri sti mo da se {to vi {e uigra mo. Da li ste za do voq ni onim {to su de voj ke pri ka za le u Gr~ koj? - U pot pu no sti sam za do vo qan. Bi lo je tu gre {a ka, ali ne i glu po sti. Jo{ jed nom su po ka za le da je ova eki pa sa sta vqe na od sjaj nih de vo ja ka, ve li kih pro fe si o na la ca, ko je svo je voq no s pu no qu ba vi, stra sti i emo ci ja no se dres s na ci o nal nim gr bom. Kod nas u ti mu sve de voj ke pe va ju him nu, kao jed na, {to me ~i ni po seb nim - re kao je Sa {a Bo {ko vi}. J. Ga li}

DRU GA @EN SKA LI GA – SE VER

Ki kin |an ke ube dqi vo pr ve Mla dost - Ki kin da 29:32 (13:14) KI KIN DA: Ha la SC „Je ze ro”, gle da la ca 150, su di je: Da ni je la Ko va ~e vi} (Cr ven ka) i Mi li ca Xa ji} (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: Mla dost 4 (3), Ki kin da 3 (2), is kqu ~e wa: Mla dost 12, a Ki kin da 8 mi nu ta. MLA DOST: Tr ni ni} (4 od bra ne), Kr sti} (10 od bra na i sed me rac), Sav ko vi} 2, Jo {a no vi} 1, Jo va ni}, So lo mun 4, Ber ta, ^e ti} 14 (3), Gr mi}, La ko vi}, Jo vi ca 3, Me sa ro{ 5, Pr pa. KI KIN DA: Vin ~i}, Vu ~e ti} (8 od bra na), Alek si} (12 od -

dnevnik

bra na i sed me rac), So le {a 6, Be lo{, @iv kov 3, Mi tro vi} 6, Mi haj lov, M. Ag ba ba 9 (4), J. Ag ba ba 4, Go lu {in 2, No va ko vi}, Gru bi}, Pa vlo vi} 2, Ja ko vqe vi}, Ko mle ni}. Ki kin |an ke su u po sled wem ko lu u ko jem su for mal no bi le go {}e ostva ri le 24. po be du i ta ko bez po ra za osvo ji le pr vo me sto . I Cr wan ke }e se isto ta ko tak mi ~i ti u no vo for mi ra noj li gi, s tom raz li kom {to }e svo je me ~e ve ko na~ no igra ti u Srp skoj Cr wi a ne u ki kind skoj

ha li Je ze ro. Me~ ni je ni {ta od lu ~i vao, pa se ta ko igra lo slo bod no, a Ki kin |an ke su u fi ni {u obez be di le po be du. U eki pi Mla dost po seb no ras po lo è na bi la je ê ti }e va, ko ja je po sti gla 14 go lo va sko ro po lo vi nu kao we na ce la eki pa. U ti mu Ki kin de po seb no ras po lo è ne bi le su Ma ri ja Ag ba ba i gol man Alek si }e va. Po red da ma ko je su de li le prav du za za pi sni~ kim sto lom bi la je Na ta {a Le ji} i Smi qa na Kon stan ti no vi}. M. S.

Wu Oer le ans je po be di na utri ji u Wu jor ku i ste kao pra vo na pr vi draft pik, {to }e naj ve ro vat ni je bi ti cen tar NCAA {am pi o na Ken ta ki Vaj ldket sa En to ni Dej vis. Ni osmu go di nu za re dom se sre }a ni je osmeh nu la ti mu ko ji je imao naj lo {i ji skor u ak tu el noj se zo ni, pa sa mim tim i naj ve }e iz gle de da ostva ri bin go na draft lu tri ji. [ar lot Bob ket si (7-59) mo ra }e da se za do vo qe pra vom dru gog iz bo ra na draf tu 2012, a tri jum fo va li su Wu Or le ans Hor net si (21-45), ko ji su se pre lu tri je ko ti ra li kao ~e tvr ti fa vo ri ti. Iako to ni je jav no re ~e no, kon sen zus je da }e Wu Or le ans iza bra ti En to ni ja Dej vi sa (19 go di na, 208 cm), ko ji je pro le tos pred vo dio Ken ta ki do NCAA ti tu le. Sam Dej vis re kao je da bi ra do igrao za Hor net se. Po sle Wu Or le an sa i [ar lo ta re dom }e bi ra ti Va {ing ton, Kli vlend, Sa kra men to, Por tland (do bio pik u fe bru ar skoj tram pi sa Wu Xer si jem), Gol den Stejt, To ron to, De tro it, pa po no vo Wu Or le ans sa de se te po zi ci je. Por tland }e ta ko |e ima ti dva pi ka u pr voj run di (6, 11), Mil vo ki }e bi ra ti 12, Fi niks 13, a Hju ston 14. Pro {le go di ne su zbog „lo ka u ta” mno gi kva li tet ni igra ~i od lu ~i li da pro du `e bo ra vak na ko le xu i za to }e pred sto je }i draft bi ti je dan od kva li tet ni jih u po sled wih 10 go di na. Tre ba lo bi da bu de za sva ko ga po ne {to.

i svih 12 po e na svo je eki pe u pro du èt ku, ali je pro ma {io je dan od od lu ~u ju }ih {u te va. î ni lo se da je pro ma {io zbog o~i gled nog fa u la, ali su di je ni su ni {ta svi ra le. - Bi lo je ta ko o~i gled no. pro mr mqao je po sle me ~a raz o ~ar ni plej Bo sto na. Rej Alen se na do ve zao - Svi smo mi sli li da je fa u li ran i za pra vo je ste. Ali {ta sad mo è mo tu da ura di mo. A ima ju Sel tik si za ~im da à le, jer su vo di li ve }im de lom me ~a, ~ak i sa 15 raz li ke. Se ri ja se sa da se li u Bo ston, gde }e ze le ni po ku {a ti da pre o kre nu 0:2, {to im ni je us pe lo od 1969. go di ne. Kod po bed ni ka Le bron Xejms po sti gao je 34 poen, Dvejn Vejd 23, a Ma rio âl mers 22 ko {a. Po red Ron da, u Bo sto nu su do bru par ti ju pru ì li Pirs sa 21 i Gar net sa 18 po e na.

FUT SAL KUP TVR \A VA

Tur nir pod pa tro na tom UEFA No v i Sad i KMF Tvr | a v a su t ra i u ne d e q u bi } e do m a } i n i 2. me | u n a r od n og tur n i r a „Fut s al kup Tvr | a v a 2012” za fud b a l e r e ro |e n e 1993. go d i n e i mla | e. Ovu je d in s tve n u ma n i f e s ta c i j u u na {oj dr ` a vi po d r ` a l a je Grad s ka upra v a za sport i omla d i n u, a u~e {}e je pri j a v i l o eki p e iz Ma | ar s ke, Slo v a~ ke, Hr vat s ke, BiH, Ma k e do n i j e i Sr b i j e. U gru p i A nad me t a } e se: Tvr | a va (No v i Sad), Ara mis (Bu d im p e {ta) i Ko {i c e, a u gru p i B: Osi j ek 031, He d is (Sko p qe) i So k ra t es (Ba wa l u k a). - Dru gi put za re dom or ga ni zu je mo je di ni me |u na rod ni tur nir za mla |e fud ba le re u fut sa lu u Sr bi ji. Ciq nam je da i mi iz No vog Sa da da mo do pri nos raz vo ju i po pu la ri za ci ji ovog atrak tiv nog i di na mi~ nog spor ta kod nas, po seb no {to je na {a dr `a va do ma }in Evop skog pr ven stva za se ni o re 2016. go di ne -

re kao je di rek tor svih se lek ci ja u KMF Tvr |a va Go ran Ivan ~i} i do dao: - Ove go di ne nad me ta }e se {est iz u zet no kva li tet nih eki pa iz ze ma qa iz okru `e wa, a {to je za ni mqi vo tur nir se na la zi pod pa tro na tom Fud bal skog sa ve za Sr bi je i UEFA. To nas oba ve zu je da tur nir or ga ni zu je mo na vi so kom ni vou, a prav du }e de li ti su di je sa gr bom UEFA. Ve li ku za hval nost za po mo} u or ga ni za ci ji du gu je mo ~la nu Grad skog ve }a za sport Alek san dru Kra vi }u, na ~el ni ci Upra ve za sport So wi Kon ~ar-Ni ~i}, kao i do na to ri ma „Ha lo ge nu”, NPR „Pan ti}” i „FI AT Sto ja nov”. Utak mi ce se igra ju su tra od 15 do 21 ~as, a u ne de qu po lu fi na la su na pro gra mu od 10 ~a so va, dok je fi na le pred vi |e no za 13 sa ti. Tur nir }e se odr `a va ti u ma loj sa li Spen sa, a ulaz je bes pla tan. J. Ga li}

SPORT

c m y

dnevnik

MILORAD ^AVI] ODR@AO KONFERENCIJU ZA NOVINARE

Zla to za ne ver ne Naj bo qi srp ski pli va~ po sve tio je zlat nu me da qu sa EP svim spor ti sti ma ko ji su u ka ri je ri do ì ve li te {ke po vre de i ka zao da mu je mo tiv u De bre ci nu bio to {to mno gi ni su ve ro va li u we ga. - Ova me da qa je le pa i zna ~i mi, ali mi vi {e zna ~i to {to sam us peo da se vra tim po sle po vre de. Dao sam na du i osta li ma. Majkl Xor dan je jed nom re kao: ’Mo gu da pri hva tim ne u speh, ali ne i da ne pro bam’ - iz ja vio je Mi lo rad â vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni gra da. â vi} je pro {le ne de qe na EP u De bre ci nu osvo jio zlat nu me da qu u di sci pli ni 50 me ta ra

- Te {ko mi je pa lo {to sam kod ne kih qu di vi deo u o~i ma da ne ve ru ju u me ne. Po ka zao sam da imam bu du} nost i da mo gu da osvo jim me da qu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Mno gi su di gli ru ke od me ne i mo je ka ri je re, u inat sam po ka zao da imam jo{ do sta da pru `im - na veo je srp ski pli va~. ^a vi}, ko ji je na pu nio 28 go di na, ka zao je ka ko ve ru je da Igre u Lon do nu ne }e bi ti we go vo po sled we ve li ko tak mi ~e we. - Sma tram da }e u Lon do nu za me da qu bi ti do voq no is pli va ti vre me od 50,9 se kun di. Ve ru jem da to mo gu da ura dim - ka zao je on, do dav {i da je kqu~ ne pri pre me za uspeh imao sa tre ne rom Maj kom Bo to mom u SAD, po sle

petak1.jun2012.

DANAS PO^IWU INTERKONTINENTALNE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Or lo vi ne ma ju pra vo na gre {ku Na istom me stu na ko jem su pre ne ko li ko da na od boj ka {i ce Sr bi je iz bo ri le pla sman na Olim pisjke igre po ku {a }e isti ciq da ostva ri i na {a mu {ka re pre zen ta ci ja. Se dam utak mi ca de li or lo ve od jo{ jed nog ve li kog uspe ha i na stav ka du go go di {weg ni za do brih re zu la ta, a pre ma svet skoj rang li sti, naj ve }i su fa vo rit za osva ja we pr vog me sta. Sr bi ja }e na tur ni ru u To ki ju bi ti je di na evrop ska re pre zen ta ci ja, a po bed nik tur ni ra }e, uz naj bo qe 1. kolo (danas) Sr bi ja – Ja pan (12,05) Austra li ja – Ve ne cu e la (4) Por to ri ko – Ki na (6.30) Iran – Ko re ja (9) Sr bi ja – Ja pan (12.05) 2. kolo (sutra) Por to ri ko – Austra li ja (4) Iran – Ki na (6.30) Sr bi ja – Ko re ja (9) Ja pan – Ve ne cu e la (12.05) 3. kolo (utorak, 5. jun) Por to ri ko – Ve ne cu e la (4) Iran – Austra li ja (6.30) Sr bi ja – Ki na (9) Ja pan – Ko re ja (12.05)

Mi lo rad ^a vi}

lep tir, a fi nal nu tr ku is pli vao je u vre me nu 51,45 se kun di. Srp ski pli va~ je pre sko ~io ce lu 2010. go di nu zbog ozbiq ne po v re d e le | a i ope r a c i j e, a pro {le go di ne ni je imao za pa è ni je re zul ta te na SP u [an ga ju. - Pre dve go di ne ope ri sao sam ki~ mu i go di na po sle to ga bi la mi je naj go ra u ì vo tu. Mno gi su me ta da ot pi sa li i ni su ve ro va li da mo gu da se vra tim na vrh. Pro {ao sam sve te ra pi je, ali sle de }ih go di nu da na ni sam us peo da u~i nim ono {to sam sa wao - ka zao je evrop ski {am pion. On je na gla sio da je u tim tre nu ci ma znao da ne sme da od u sta ne. - Ni sam smeo da do zvo lim se bi da od u sta nem. Du go vao sam se bi da pro bam da u~i nim ono za {ta sam u sr cu ose }ao da sam spo so ban. Ja sam pr vi spor ti sta u isto ri ji ko ji se po sle ta kve po vre de i ope ra ci je vra tio u vrh - re kao je â vi}. On je is ta kao da je me da qa iz De bre ci na va `na, ali da je naj bit ni je ono {to sto ji iza we.

ko jih je us peo da po stig ne vre me is pod 52 se kun de. â vi }ev tre ner Pe tar Po po vi} pod se tio je da je srp ski pli va~ imao do sta po te {ko }a na {am pi o na tu u De bre ci nu. - Mi lo rad je imao sa mo dve ne de qe da se spre mi za EP. U De bre ci nu je od po ~et ka pr ven stva bio pod le ko vi ma. No} pred fi nal nu tr ku mo rao je da uzme i ta ble tu za spa va we, a ka sni je i ne ke an ti bi o ti ke ko je su mu le ka ri do zvo li li. Va `ni je od me da qe je re zul tat, to vre me je va `no za we go vo sa mo po u zda we - is ta kao je Po po vi}. On je do dao Sr bi ja odav no ni je ima la to li ko uspe ha kao na EP u De bre ci nu i pod se tio na re zul ta te Iva na Len |e ra, Na |e Higl i mu {ke {ta fe te. - Len |er je bio spre man za me da qu u De bre ci nu. U o~i ma mu se vi de lo da je bio è qan. Mo `da je ma lo iz go reo, ali jo{ je mlad. Mo ra sa mo da na u ~i da usme ri svo ju ener gi ju - po sa ve to vao je â vi} mla |eg ko le gu iz re pre zen ta ci je. Olim pij ske igre u Lon do nu odr à }e se od 27. ju la do 12. av gu sta.

LEN ODLU^IO

Su per li gi cr ve no sve tlo Evrop ska fe de ra ci ja vo de nih spor to va sa op {ti la da su ini ci ja ti ve za po kre ta we ne za vi sne va ter po lo li ge u ne ko li ko ze ma qa Evro pe ne le gal ne. Me |u na rod no klup sko tak mi ~e we van nad le `no sti LEN ne mo `e da po sto ji, tvr di krov na kon ti nen tal na or ga ni za ci ja, ko ja je za pre ti la ka `wa va wem li ca i klu bo va ume {a nih u ta kve ak tiv no sti. Sa op {te we LEN usle di lo je po sle sa stan ka sa pred stav ni ci ma 25 na ci o nal nih sa ve za, ukqu ~u ju }i Va ter po lo sa vez Sr bi je, pro {le ne de qe u De bre ci nu. ^e tr na est evrop skih klu bo va, na ~e lu sa ak tu el nim {am pi o nom Evro pe Pro Re kom, u mar tu su pot pi sa li de kla ra ci ju ko jom su osno va li no vo tak mi ~e we - Su per li gu. Ona je tre ba lo da po~ ne u ok to bru, sa do brim fi nan sij skim i tak mi ~ar skim aran `ma nom za klu bo ve u~e sni ke. Me |u pot pi sni ci ma su po red Par ti za na, Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde, bi la po tri klu ba iz Ma |ar ske, Cr ne Go re i Hr vat -

ske, za tim Pro Re ko i {pan ska Bar se lo ne ta. Pred stav ni ci Su per li ge odr `a li su vi {e sa sta na ka sa ~el ni ci ma LEN, ali ni su na {li re {e we po ko jem bi se to tak mi ~e we igra lo pod po kro vi teq stvom Evrop ske fe de ra ci je. LEN na vo di da je sa sta nak u De bre ci nu odr `an ka ko bi se una pre di la Li ga {am pi o na, a na zah tev klu bo va i fe de ra ci ja ko je su ima le primedbe na dosada{wi format, organizaciju i finansijski aspekt najkvalitetnijeg klupskog takmi~ewa. Novi sistem obezbedi}e vi{e me~eva u takmi~ewu i u~e{}e po tri tima iz najtrofejnijih vaterpolo zemaqa. Uz to, TV prenosi ne}e vi{e i}i na teret klubova, koji }e biti slobodni i da samostalno sklapaju ugovore sa televizijskim ku}ama. VSS saop{tio je pro{le nedeqe da }e srpski klubovi prioritetno u~estvovati u takmi~ewima LEN, a u eventualnoj Superligi tek ako ostane mesta u kalendaru.

4. kolo (sreda, 6. jun) Iran – Por to ri ko (4) Sr bi ja – Austra li ja (6.30) Ve ne cu e la – Ko re ja (9) Ja pan – Ki na (12.05) 5. kolo (~etvrtak, 7. jun) Sr bi ja – Por to ri ko (6.30) Iran – Ve ne cu e la (4) Ko re ja – Ki na (9) Ja pan – Austra li ja (12.05) 6. kolo (subota, 9. jun) Sr bi ja – Iran (4) Ve ne cu e la – Ki na (6.30) Austra li ja – Ko re ja (9) Ja pan – Por to ri ko (12.05) 7. kolo (nedeqa, 10. jun) Sr bi ja – Ve ne cu e la (4) Ki na – Austra li ja (6.30) Por to ri ko – Ko re ja (9) Ja pan – Iran (12.05)

Ni ko la Ko va ~e vi}

pla si ra nu azij sku re pre zen ta ci ju, na }i me sto u Lon do nu. U kon ku ren ci ji Ja pa na, Ki ne, Ju `ne Ko re je, Ve ne cu e le, Por to ri ka, Austra li je i Ira na, Sr bi ja je naj kva li tet ni ja eki pa, ali na {a re pre zen ta ci ja ne raz mi {qa o bre me nu fa vo ri ta i ve} 15 da na je u Ja pa nu i pri pre ma se da na kva li fi ka ci ja ma pru `i par ti je vred ne zva wa ak tu el nog {am pi o na Evro pe. Na In ter kon ti nen tal nim, ujed no i azij skim kva li fi ka ci ja ma, Sr bi je }e pr vi me~ igra ti s do ma }i nom Ja pa nom. Ne ma to ga {to na {i mom ci ne zna ju o re pre zen ta ci ji iz ze mqe sa mu ra ja. Igra li su s wi ma pre de se tak da na u svet skoj li gi i po be di li, ali su sve sni da ih o~e ku je te `ak po sao, upr kos to me, {to su osta li pro tiv ni ci aut saj de ri na pa pi ru. Sve se svo di na to da Sr bi ja ne ma pra va na gre {ku u Ja pa nu. - @e li mo na Olim pij ske igre i ne ma mo dru gi iz bor ne go da sva ki me~ igra mo mak si mal no i na no`. Tre ba ju nam po be de u ni zu, ne ma ni ka kvih ra ~u ni ca i ne ma mo pra va na kiks. Na star tu tur ni ra igra mo s Ja pa nom, a on da sle de Ki na i Ju `na Ko re ja, sve azij ske re -

pre zen ta ci je sa ati pi~ nim na ~i nom igre. Ipak, ne bri nem, jer su svi igra ~i zdra vi, u do brom rit mu i sve sni {ta ih o~e ku je u na red nih de set da na. Naj va `ni je }e bi ti da se pri vik ne mo na azisjki stil igre, da oprav da mo ulo gu fa vo ri ta i mi slim da su {an se na na {oj stra ni – re kao je na{ se lek tor Igor Ko la ko vi}. Po red Ja pa na, po seb no }e za na {e mom ke za ni mqi va bi ti utak mi ca s Ira nom. - Iako smo na ovim kva li fi ka ci ja ma naj bo qe pla si ra na se lek ci ja, ~e ka nas ve li ki po sao. I ra ni je smo ima li pro ble ma s Ja pa nom i Ira nom, ma da ni je dan tim ov de ni je za lu tao. Pr va ci smo Evro pe, ali mo ra mo da se se ti mo ka ko smo do {li do tog zva wa, s mno go `e qe , hte wa i `a ra i ta ko }e mo mo ra ti da se po sta vi m o i pred na r ed n ih se d am utak mi ca – is ta kao je Ko la ko vi}. Na{ pri ma~ ser vi sa Ni ko la Ko va ~e vi} ima za vi dan sta` u na ci o nal nom dre su i uvek je je dan od igra ~a od ko jih mno go za vi si na te re nu. On is ti ~e da je ve o ma po voq no to {to je re pre zen ta ci ja Sr bi je du go u Ja pa nu.

- Pot pu no smo se pri vi kli i na vre men sku raz li ku i na uslo ve u Ja pa nu. Do bro je {to smo u pr vom vi ken du tak mi ~e wa Svet ske li ge igra li s Ja pa nom, a mno go }e nam zna ~i ti i du e li s Ku bom i Ru si jom. Mo `da ne tre ni ra mo du go vre men ski, ali ra di mo ve o ma kva li tet no. ê ka nas te àk po sao jer tre ba da od i gra mo se dam utak mi ca za de set da na – re kao je sta ri ji do na {e re pre zen ta tiv ne bra }e Ko va ~e vi}. Pri ~ao je za tim o pro tiv ni ci ma na tur ni ru. - Gle da li smo ne ki dan Ko re ju, pu ca ju sa svih stra na, svi su na pre do va li. Na rav no, ne zna mo u ka kvoj su for mi ri va li i od to ga }e do sta za vi si ti, ali nam je na {a igra naj bit ni ja. Mo ra mo da bu de mo na vi si ni za dat ka, mak si mal no kon cen tri sa ni i da oprav da mo ulo gu fa vo ri ta. Kva li tet ni ji smo od osta lih eki pa na tur ni ru i to tre ba da po ka è mo u na red nim da ni ma. Ve se svo di na ovo, ako ne mo è mo da po be di mo sve eki pe ko je su na ovom tur ni ru, on da nam ni je me sto na Olim pi ja di – re kao je Ko va ~e vi}. M. Risti}

ODBOJKA[ICE SRBIJE PO^IWU TAKMI^EWE U EVROPSKOJ LIGI

La vi ce `e le ~e ti ri od ~e ti ri Da nas po ~i we ~e tvr to iz da we Evrop ske li ge za od boj ka {i ce, a je di ne po bed ni ce ovog tak mi ~e wa su od boj ka {i ce Sr bi je. U pret hod na tri nad me ta wa u Evrop skoj li gi, na {e de voj ke su

igra ti u Kar lo vim Va ri ma od 5. do 7. ju la. - Za nas je ve} po ~e lo vru }e od boj ka {ko le to ko je smo ima li i pro {le go di ne, ali smo se ve} na vi kli na iz u zet no ve li ki

Sr bi ja }e bi ti u gru pi sa [pa ni jom, Ru mu ni jom i Ma |ar skom. - Naj va `ni je je da Evrop sku li gu od i gra mo do bro i da na sta vi mo s di za wem for me za Olim -

Bo ja na @iv ko vi}, Da ni ca Ra den ko vi} i Sla |a na Mir ko vi}. Korektori: Jo va na Bra ko ~e vi}, A grupa (Subotica) Danas [pa ni ja – Ru mu ni ja (17.30) Sr bi ja – Ma |ar ska (20.15) Sutra Ru mu ni ja – Ma |ar ska (17.30) Sr bi ja – [pa ni ja (20.15) Nedeqa Ma |ar ska – [pa ni ja (17.30) Sr bi ja – Ru mu ni ja (20.15) C grupa (Brno) Danas ^e {ka – Iz rael Gr~ ka – Ho lan di ja Sutra Ho lan di ja – Iz rael Gr~ ka – ~e {ka Nedeqa Iz rael – Gr~ ka ^e {ka – Ho lan di ja

(15) (18) (15) (18) (15) (18)

B gru pa po ~i we tak mi ~e we sle de }eg vi ken da (8. - 10. jun). Od boj ka {i ce Sr bi je

oprav da le zva we naj bo qeg u tak mil ~e wu u ko jem ne u~e stvu je krem Sta rog kon ti nen ta. Na{ de voj ke, upr kos ve li kim oba ve za ma ko je su iza wih, ali i ko je ih o~e ku ju, mo ra }e po no vo da igra ju Evrop sku li gu, u iz me we nom sa sta vu, a to }e bi ti do bra pri pre ma za pred sto je }i Gran pri. Tak mi ~e we u Evrosp koj li gi je ta ko |e bit no zbog ~i we ni ce da fi na li sti obez be |u ju pra vo igra wa u Gran pri ju sle de }e go di ne, a fi nal ni tur nir }e se

broj utak mi ca i iza zo va ko ji su pred na ma. Mno go smo ras te re }e ni ji sa da ka da smo obez be di li pla sman na Olim pij ske igre u Lon d on i tak m i ~ e w u u evrosp koj li gi mo è mo da pri stu pi mo ma lo opu {te ni je, iako è li mo jo{ jed nu ti tu lu. Spi sak igra ~i ca je {i ri ne go ra ni je, pre sve ga jer è li mo da {to vi {e de vo ja ka uve de mo u tre na `ni pro ces i da vi di mo s ~im ras po la è mo za bu du }e ak ci je – re kao je na{ se lek tor Zo ran Ter zi}.

pi ja du, a to }e mo u~i ni ti kroz {to vi {e utak mi ca. Isti na, ni su ri va li u Evrop skoj li gi jed na ki oni ma na Gran pri ju, ali mo ra mo svi ma da da mo od re |e ni re spekt i da gle da mo na {u stra nu mre `e. Bi }e si gur no kva li tet nih utak mi ca u pred sto je }em pe ri o du i na dam se da }e mo bez gu bi ta ka pro }i na fi nal ni tur nir, a ta mo, vi de }e mo – is ta kao je Ter zi}. Na spi sku na {e re pre zen ta ci je za Evrop sku li gu na la ze setehni~ari - Ma ja Og we no vi},

Sa wa Sta ro vi}, Ana Bje li ca i Na ta {a ^i ki riz. Libera: Su za na ]e bi} i Ni na Ro si}. Blokeri: Na ta {a Kr sma no vi}, Mi le na Ra {i}, Na |a Nin ko vi}, Ste fa na Veq ko vi}, Dra ga na Ma rin ko vi} i Jo va na Ste va no vi}. Prima~i: Je le na Ni ko li}, Jo va na Ve so vi}, Ti ja na Ma le {e vi}, Ana La za re vi}, Je le na Bla go je vi}, Bran ki ca Mi haj lo vi}, Ta ma ra Ra ki} i Bjan ka Bu {a, ali u Su bo ti ci ne }e igra ti Ma ja Og we no vi}, Jo va na Bra ko ~e vi} i Na ta {a Kr sma no vi}. M. R. - N. S.

sport

petak1.jun2012.

DU [AN A]I MO VI] DO BIT NIK MAJ SKE NA GRA DE SPORT SKOG SA VE ZA SR BI JE

Pr vo pri zna we za 45 go di na ra da Ni je se Du {an A}i mo vi} ak tiv no ba vio spor tom, osim u osnov noj i sred woj {ko li, ali je ovih da na na gra |en naj ve }im pri zna wem u ovom seg men tu de lo va wa – Maj skom na gra dom Spor skog sa ve za Sr bi je. Pred lo `io ga je Sport ski sa vez No vog Sa da, a po vod je bi la 45-go di {wi ca A}i mo vi }e vog dru {tve no-sport skog ra da. To kom du ge i plod ne ka ri je re, oba vqao je mno ge od go vor ne i va `ne funk ci je u spor tu, pa je na gra da ko ju je do bio bi la lo gi~ nan sled okol no sti i kru na za sve ono {to je ura dio. - An ga `man u spor tu po ~eo sam 1968. go di ne – pri se tio se Du {an A}i mo vi}, da nas 66-go di {wi pen zi o ner ko ji `i vi u No vom Sa du. – Bio sam pot pred sed nik ne ka da {we SOFK Sr bi je i Fud bal skog sa ve za Sr bi je. Do 1980. go di ne sam bio se kre tar SOFK No vog Sa da , a ta da me je Skup {ti na gra da ime no va la za di rek to ra Svet skog pr ven stva u sto nom te ni su. Na toj funk ci ji bio sam do 1982. go di ne, ka da sam pre {ao na me sto ru ko vo di o ca sek to ra or ga ni za ci je u Sport skom i po slov nom cen tru Voj vo di na. Od li~ ni re zul ta ti an ga `ma na na naj od go vor ni jim po zi ci ja ma u po kra jin skom i re pu bli~ kom spor tu A}i mo vi }u su otvo ri li mno ga vra ta, o ~e mu je on re kao: - Po sle ra da u SPC Voj vo di na, iza bran sam za se kre ta ra SOFK Voj vo di ne, a na kon dve go d i n e po s tao sam se k re t ar SIZ-a za fi zi~ ku i teh ni~ ku kul t u r u No v og Sa d a. Go d i n e

Du{an A}imovi}

1988. iza bran sam za ge ne ral nog di rek to ra SPC Voj vo di na i na toj funk ci ji bio sam sve do 1994. go di ne. Za vre me vo |e wa ovog pred u z e } a, u dvo r a n a m a po pu lar nog Spen sa odr `a ne su , mno g e ve l i k e i zna ~ aj n e sport ske pri red be, me |u ko ji ma bih iz dvo jio fi na le Ku pa po bed ni ka ku po va u ko {ar ci, iz me |u za gre ba~ ke Ci bo ne i ita li jan skog Ska vo li ni ja, kao i [a hov sku Olim pi ja du 1990. go di ne, ka da sam bio ~lan Iz vr {nog od bo ra ove ve li ke ma ni fe sta ci je.

Du {an A}i mo vi} je bio an ga `o van i u mno gim klu bo vi ma u No vom Sa du. - Bio sam pred sed nik Stre qa~ ke dru `i ne “No vi Sad 1790” – ob ja snio je na{ sa go vor nik. – Po tom sam iza bran za pred sed ni ka Fud bal skog klu ba Voj vo di na i na toj po zi ci ji sam bio od 1992. do 1994. go di ne. Oba vqao sam i funk ci ju pot pred sed ni ka Fud bal skog sa ve za Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je, a bio sam i pred sed nik Za jed ni ce fud bal skih pr vo li ga {a na {e on da {we ze mqe. Pre {ao sam po tom da ra -

dim u pri vre di, kon kret ni je u NIS-u, ali sam ostao uz sport, po {to sam iza bran za di rek to ra ko {ar ka {kog pr vo li ga {a NIS Voj vo di ne, klu ba ko ji na stao pre la skom be o grad ske eki pe Be o ban ke u No vi Sad. Za ni mqi vo je da A}i mo vi}, iako je du go ra dio u spor tu, ni ka da ni je do bi jao dru {tve na ili sport ska pri zna wa za taj rad. Maj ska na gra da Sport skog sa ve za Sr bi je je pr vo, ali naj ve }e i za to mu je po seb no va `na i dra ga. - Za i sta, ni ka da ni sam bio na gra |i van, iako sam, eto, pu nih 45 go di na u spor tu. Ovo mi je pr vo ve li ko, ali iz u zet no vred no pri zna we i mo ram da pri znam da mi je ono ve o ma dra go i da sam sre }an {to sam ga do bio. Na gra da mi pri ja kao ~o ve ku, a mo ram da na gla sim da do we ni ka da ne bih sti gao da ni sam imao ve li ku po dr {ku po ro di ce i kom plet nog okru è wa mo jih sa rad ni ka. Ne ka da sam bio u ì ri ji ma ko ji su o na gra da ma od lu ~i va li, a sa da sam, evo, i sam po stao la u re at. Da li Maj ska na gra da ozna ~a va i kraj Va {e dru {tve nosport ske ka ri je re? - Za do vo qan sam pu tem ko jim sam pro {ao u spor tu i ne mi slim da je to kraj mog de lo va wa u we mu. Imam vo qu da jo{ uvek bu dem ak ti van i po ma èm i mi slim da po sto ji pro stor da tu svo ju ener gi ju i zna we ko je sam sku pqao to kom vi {e de ce nij skog ra da, ulo ìm u po mo} no vo sad skom, voj vo |an skom i srp skom spor tu – za vr {io je Du {an A}i mo vi}. A. Pre do je vi}

OD LU KA DA [E KA RI ]E VA PU TU JE U LON DON UZ BUR KA LA JAV NOST

Di mi tri je bez ko men ta ra Pre vi {e od de set me se ci Di mi tri je Gr gi} iz bo rio je olim pij sku nor mu u di sci pli ni pi {toq, ali ne }e pu to va ti u Lon don ovog le ta. Ume sto we ga, u bri tan sku pre sto ni cu }e i}i Ja sna [e ka ri}. Vr {i lac du `no sti se lek to ra Sr bi je Go ran Mak si mo vi} je pred lo `io Uprav nom od bo ru da is ku sna [ekari} dobije priliku pre Grgi}a i u~estvuje na sedmim Olimpijskim igrama u karijeri. Dimitrije Grgi} (28) bio je zate~en tom iznenadnom odlukom. - Ja sam normu ispunio pro{le godine u junu, osmim mestom na Svetskom kupu u Ju`noj Koreji. Moram da priznam da se od tog trenutka spremam za nastup na svojim prvim Olimpijskim igrama i svu energiju sam usmerio ka Londonu. Odluku selektora i Upravnog odbora zaista ne bih detaqnije komentarisao. Moje je da nastavim pripreme da bih {to boqe do~ekao slede}u sezonu - rekao je 28-godi{wi Grgi}, koji je trebalo prvi put u karijeri da se takmi~i na Olimpijskim igrama. On je lo{u vest ~uo proteklog vikenda na takmi~ewu u Minhenu, gde je nastupao sa kolegama iz reprezentacije. - Selektor Maksimovi} mi je odluku saop{tio u petak uve~e, na uobi~ajenom sastanku sa reprezentativcima, na kojem se pri~a o ~isto tehni~kim detaqima pre izlaska na streli{te i pripreme za pucawe. O tome kakve sam rezultate imao na streli{tu u subotu ujutro u pola devet, mo`da je boqe i da ne pri~am - otkrio je Grgi} kako jedna ovako krupna stvar mo`e da poremeti strelca. Streqa~ki savez Srbije je u svom diplomatskom saop{tewu potvrdio da u ovom detaqu ni{ta nije sporno, jer je navedeno da je „olimpijska viza vlasni{tvo SSS i Olimpijskog komiteta Srbije i da je

dnevnik OB RA DO VI] NA JA VIO RA STA NAK S PA NA TE NA I KO SOM

@eq ko od la zi iz Ati ne Po sle 13 ne ve ro vat nih go di na, is pu we nih naj vred ni jim tro fe ji ma u evrop skoj ko {ar ci, iz gle da da se pri ma kao ra sta nak @eq ka Ob ra do vi }a i Pa na ti na i ko sa. Go vo re }i na kon po be de svog ti ma u ~ et vrtoj utakmi ci f in alne se ri je gr~ ko g {ampionat a na d najve }i m riva lom , Olimpija kosom na{e g selekto ra i svog kuma Du{ana I vkovi}a, Obradovi} je novinar ima najavi o rastanak sa klubom,

koji donosi odluku. Volim Panatinaikos, on i ja smo potpuno iznad tipi~nog odnosa koji imaju trener i klub. Posle ovih re~i, gotovo nedvosmisleno javnost je upu}ena na to da vlasnici Panatinaikosa, Pavlos i Tanasis Janakopulos, znaju odgovor na pitawe da li }e @eqko ostati. Do tada, Obradovi} se obratio junacima pobede nad Olimpijakosom, ~ime je rezultat u seriji izjedna~en na 2:2. Sada }e

@eqko Obradovi}

na ~i ju je klu pu seo d avne 1 999. godine i s ko jim je d o dan as os voji o pet t it ula u Evrolig i, 11 u prvens tvu i sed am u Ku pu Gr ~ke. - O vo je v er ovatno b il a moj a posled wa ut akmica u O AKA dvora ni a onaj pe ti me~ s er ij e bi} e mo ja po sledwa u tak mica u Dvora ni mira i pr ija teqstva - re ka o je Obr adovi} i { ok i ra o nav ija~e Panatinaikosa. Prethodnih dana, bilo je nagove{taja da bi Obradovi} i gazde Panatinaikosa mogle da se dogovore oko nastavka saradwe, ali izgleda da se to ne}e dogoditi. Kao razlog za to Obradovi} ne navodi svoju `equ da ode. Naprotiv. - Ni{ta ne zavisi od mene. Nijednog trenutka, nikada, nije bilo pitawe da li ja `elim da odem ili ne. Ta sumwa nikada nije do{la s moje strane - rekao je Obradovi} i objasnio: Nebitno je {ta }e biti u petoj utakmici, jer smo imali izvanrednu sezonu do sada. Da li je normalno za trenera da ostane u jednom klubu 13 godina? Ferguson je 25 godina u jednom klubu i ja bih voleo da ostanem ovde 36 godina. Ali, nisam ja taj

peta utakmica u dvorani crvenobelih iz Pireja odlu~iti novog (ili starog) prvaka Gr~ke. - @eleo bih da ~estitam trojici najve}ih zvezda koje imam u timu: Dijamantidisu, Batistu i Jasikevi~ijusu. Oni su postavili primer kako se igra ko{arka. Ponosan sam {to mogu da radim sa wima, bez obzira na to {ta se dogodi u petoj utakmici u Dvorani mira i prijateqstva. Iskreno verujem da sam postao boqi trener i boqa osoba zbog wih trojice- rekao je Obradovi} i tako u redovima zelenih pomerio adrenalin, ponos i inat do gorwih granica. Sada igra~i, ~ekaju}i {ta }e biti u subotu, moraju da razmi{qaju i o tome da li }e ih posledwi put sa klupe voditi najtrofejniji trener evropske ko{arke. A, ko bi Obradovi}a ostavio pora`enog na kraju? Ovo finale je ne{to posebno, jer se dva tima bore za titulu u samo jednoj utakmici. Svako }e `eleti da bude svedok toga, a mi }emo dati svoje najboqe da pobedimo - poru~io je Obradovi}, koji od 1999. godine samo jednom nije bio {ampion Gr~ke, kada je titulu osvojio AEK (2002).

PRE MA MI [QE WU LE KA RA

Abi dal bi mo gao po no vo da igra

Dimitrije Grgi} i Jasna [ekari}

odlu~eno da se jedna zameni i da umesto Grgi}a u London putuje Jasna [ekari}”. Streqa~ki savez je za ovu odluku dobio podr{ku OKS, ali i saglasnost generalnog sekretara Svetske streqa~ke federacije (ISSF) Volfganga [rajbera, pa je sreda iskori{}ena kao posledwi termin da se u sedi{te MOK i ove federacije po{aqe kona~an spisak srpskih strelaca za OI u Londonu. - Pucam od svoje desete godine, a sa 13. sam po~eo da se takmi~im. Zaista sam ponosan na svoje rezultate, a ostaje mi samo da posle svega prona|em motiv i nastavim da se takmi~im - dodao je Grgi}, ne skrivaju}i razo~arawe zbog toga {to ne}e putovati u London. Jasni [ekari} (47), koja se u minulom ciklusu nije izborila za olimpijsku vizu, ovo }e biti sedmi nastup na najve}oj svetskoj sportskoj smotri, ~ime je

postala rekorder me|u na{im olimpijcima. Jasna je bila u~esnik OI u Seulu 1988. (zlato i bronza), Barseloni 1992. (srebro), Atlanti 1996. (4. mesto), Sidneju 2000. (srebro), Atini 2004. (srebro) i Pekingu 2008. (6. mesto) u disciplinama vazdu{ni pi{toq i MK pi{toq. - Dimitrije ima tu nesre}u da ima jaku konkurenciju u reprezentaciji, a da Savez ne bi izgubio tu kvotu dodeqena je meni - rekla je [ekari}eva, koja je na velikim takmi~ewima u karijeri osvojila 91 medaqu. Ipak, ta viza za London nije pala s neba i nije samo rezultat velikog ugleda i bogate karijere koju ima Jasna. - Stav je da najspremniji idu na Olimpijske igre, a ja sam na turnirima Svetskog kupa u Londonu, Milanu i Minhenu zaista dobro ga|ala i dosta pokazala- dodala je [ekari}eva, jedini srpski

strelac koji se za finale ovogodi{weg Svetskog kupa plasirao u dve discipline. Ona je dodala da je imala odre|eni pritisak koji je uticao da ne obezbedi olimpijsku normu. - Svako ima neki pad u karijeri, kada mu ne ide, a meni se prvi put u karijeri desilo da u tu fazu u|em u periodu za ispuwavawe olimpijskih kvoti. Sigurno je to posledica i optere}ewa normom... Na takmi~ewima mi je viza za London bila glavni ciq i o~ito me je sputavala. Kada je po~ela letwa sezona, kada sam bila rastere}enija po~ela sam mnogo boqe da pucam. Rezultati na Svetskim kupovima to govore, pa smatram da sam mesto u olimpijskom timu Srbije zaslu`ila, nije mi pokloweno rekla je [ekari}, dodav{i da joj to {to je dobila mesto u timu Srbije daje vetar u krila da se sa jo{ vi{e motiva sprema za London.

Fud ba ler Bar se lo ne Erik Abi dal mo gao bi da na sta vi ka ri je ru po sle tran splan ta ci je je tre, iz ja vio je Huan Kar los Gar si ja Val de ka sas, le kar ko ji je ope ri sao fran cu skog igra ~a. - Sve za i si od Eri ka. Vre me }e da ti od go vor, ali ako na sta vi uspe {no da se opo ra vqa, ne }e bi ti pre pre ka za na sta vak ka ri je re. Je tra je or gan ko ji se ob na vqa oko tri me se ca, a naj ka sni je za go di nu da na pa ci jent bi tre ba lo da se vra ti nor mal nom `i vo tu - re kao je Huan Kar los Gar si ja Val de ka sas, le kar ko ji je ope ri sao Abi da la. On je do dao je da Abi dal mo ra bi ti opre zan, po seb no u pr va tri me se ca ka da su mo gu }e in fek ci je. - Abi dal se za sa da ni - Erik Abidal je `a lio. Pod ve }im ri zi kom je do nor, u ovom slu ~a ju we gov ro |ak \e rar, jer ~e sto se de si da umre onaj ko ji da je or gan - za kqu ~io je Val de ka sas. Abi dal je u Bar se lo nu do {ao 2007. go di ne iz Li o na, a pro {le go di ne je pa u zi rao zbog tu mo ra na je tri. Od bram be ni fud ba ler je us peo da se opo ra vi i za i gra u fi na lu Li ge {am pi o na, ali bo lest se vra ti la, pa je mo rao na tran splan ta ci ju. Tran splan ta ci ja je tre obavqena je 10. aprila, a operacija je trajala vi{e od devet ~asova.

GLOBUS

c m y

dnevnik

Фејсбуком привукла пљач каше

евојка је по ставила слике новца у кући на Фејсбук и „дозвала” пљачкаше. С е д а ма е с то го д и шњакиња из Сиднеја помагала је баки (72) да преброји животну уштеђевину, и није одолела да не услика новац раз ба цан по кре ве ту. Ту фот ку је окачила на свој Феј сбук про фил. Пар дана касније, двојица мушкараца на о ружа них ножем и палицом закуцали су на врата куће чија адре са пише на њеном профилу.

Међутим, тинејџерка се недавно одселила, па су пљачкаши дошли на погрешну адре су. Они су запретили њеној мај ци, ње ном дечку и сину, и рекли да траже девојку због новца на слици ко ју је по ставила. Пошто им је мај ка об ја снила да су на по гре шној адре си, од не ли су новац који су пронашли у тој кући. Полиција истражује случај, као и могућност да је неко од њених пријатеља на „Фејсу” типовао за пљачку.

Ласица Фред и свиња Кријак из Украјине, као и слоница Чита из Пољске наследиће октопода Пола на важној и одговорној позицији животиње која

огледајте како изгледају људи ка да се у њих упери фен индустриј-

ске јачи не. Умет ник Та део Церн направио је серијал фотографија на којем је у моделе

уперио баштенску „дувалицу” за лишће. Фотографу из Литваније позирало је пар де сетина људи, а

Осе ћам се као да ме пре га зио воз

предвиђа резултате на фудбалском првенству Европе. Фред ће боравити у фан зони, где ће пре сваког меча имати 15 минута да прогнозира победника. Њему ће бити понуђене две посуде са храном, украшене заставама земаља које играју, и победника ће „одлучити” Фредови инстинкт и глад. Октопод Пол био је једна од главних звезда прошлог Мундијала, када је тачно предвидео резултате свих мечева Немачке у Јужној Африци, као и победу Шпаније над Холандијом у финалу. Легендарни Пол угинуо је у октобру 2010. године, само пар месеци након Мундијала.

Најбоља гуза Кембриџа и Кембриџ није што је некад био. Студенти најпрестижнијег светског универзитета више нису тако уштогљени и почели су помало и да се забављају! Када је реч о „ваншколским” активностима, студенти престижног универзитета, који је током година давао највише добитника Нобелове награде и бројне светски признате и познате интелектуалце, у последње време бави се неким много „опуштенијим стварима”. Наиме, овога пута уместо најпаметнијих и најспособнијих, студенти су одлучили да изаберу „Rear of the year” или

Ка ко је на по љу? Ма ло ду ва П

Видовита ласица за Еуро 2012.

асица, свиња и слон предвиђаће резултате утакмица, као што је то на Мундијалу 2010. чинио славни октопод Пол.

petak1.jun2012.

ако се осећао један Канађанин, јер му се то заиста и догодило! Иако се он тога не сећа…(?!) Један Канађанин је прошао, на срећу, без повреда након што је преко њега прешао воз, док је пијан спавао на шинама. Неименованог мушкарца из Алберте, који је спавао на шинама, машиновођа је приметио прекасно. Човек је истог тренутка укључио сирену и притиснуо кочнице, али воз није имао времена да се заустави и прешао је преко њега, пише „Калгари хералд„.

„Он се пробудио, устао, узео своје пиво и отишао у непознатом правцу. Изгледао је јако мршаво. Вероватно је захваљујући томе воз само прешао преко њега, а није га ни огребао. Једино што ми није јасно је како се није пробудио док је воз тутњао изнад њега и док су кочнице шкрипале”, изјавио је машиновођа локалним медијима. Полиција је почела истрагу о овом случају, али ни њима још увек ништа није јасно.

најбољу гузу године! Може се претпоставити како су професори чувеног Кембриџа реаговали на ову идеју, али студенте то није спречило да одрже овај избор. Фотографије анонимних студенткиња, објављене под псеудонимом, послате су на званичну страницу иниверзитета „The Tab”, а уз сваку фотографију приложена је и шаљива биографија. Иако студенти тврде да је реч о чистој забави и безазленом такмичењу, управа факултета их оптужује да на тај начин штете „феминистичком циљу и имиџу Кембриџа”.

не зна се ко је од њих смешније испао. Изобличени, згрчени или намрштени, модели изгледају про сто невероватно.

Краве упале на журку

мериканцима пресела забава поред базена, када су се појавиле краве и попиле им сво пиво. У Боксфорду у Масачусетсу догодио се

да пију. „Као да су дошле само због пива, краве су се затрчале ка конзервама, обориле их и попиле све до последње капи. Пошто су у понуди били

необичан инцидент. Крдо крава са оближње фарме упало је на забаву у дворишту поред базена. Краве су окупирале двориште из којег су се гости експресно „почистили”, обориле гомилу конзерви пива и почеле

обично и лајт пиво, изгледа да им се обично више допало”, рекао је полицајац Џејмс Рајтер. Била су потребна два полицијска аутомобила, као и десетак људи са фарме, да зауздају крдо крава и врате их на фарму.

Њему се баш јело у Мекдоналдсу

ушкарац са Флориде ухапшен јер је претио пиштољем како би га у Мекдоналдсу пустили преко реда. Џејмс Круз (58) довезао се до „драјв тру” ресторана у Вест Палм Бичу, у истом тренутку када и три жене у другим колима. Он је одмах извадио пиштољ и уперио га у њих, и бесно им рекао да жели да први наручи храну. Наравно, оне нису биле луде да се буне, па су пустиле Круза да прође и позвале полицију. Диспечеру су дале локацију и број његових таблица, па га је полицијско возило зау-

ставило на путу до куће. Он је ухапшен, и оптужен за претњу ватреним оружјем и угрожавање безбедности на јавном месту.

По ли ца јац прао веш на ме сту зло чи на

олицајац из Пенсилваније ухапшен пошто је у обијеној комшијиној кући прао веш. Џејсон Роко из Ренкина радио је на случају куће свог комшије, која је обијена пре неколико месеци. Комшија је ретко свраћао у ту кућу, и преселио се у стан у истом граду.

Када је свратио у кућу после неколико месеци, затекао је необично висок рачун за струју, али и одећу свог комшије полицајца у машинама за прање и сушење веша. Роко је испитан, и признао је да је сваких неколико дана неометано улазио кроз обијена врата, како би прао веш у комшијиним машинама. Он је ухапшен и оптужен за упад на посед.

kWiGA

petak1.jun2012.

dnevnik

ОД ДАНАС ДО 6. ЈУНА У СРПСКОЈ ЦРЊИ

Липарски дани и ноћи Ђуре Јакшића

радиционална, 51. по реду културна манифе стација “Дани Ђуре Јакшића – Липарске вечери” у Српској Црњи, у организацији сеоске Народне библиотеке, почиње данас и трајаће до 6. јуна. Средишњи догађај ове манифестације, установљене у спомен на родоначелника српског романтизма, песника, сликара, приповедача и драмског писца Ђуру Јакшића, јесте данашња свечана академија, на којој ће овогодишњем добитнику Енесу Халиловићу, песнику из Новог Пазара, бити додељена књижевна награда “Ђура Јакшић” за најбољу песничку збирку објављену у претходној години на српском језику. Одлуку о овогодишњем добитнику књижевне награде 21. маја је донео жири у саставу Милан Мицић, Срђан Срдић и Вла-

димир Арсенић. На конкурс за награду стигло је око 30 песничких издања, а у ужи избор, осим

Халиловићеве збирке, ушле су још песничке збирке “Једино ветар” Дејана Алексића, “Блато” Зорана Ђерића, “27 песама – тенкови и луне” Владимира Копицла и “Северни изговор” Радивоја Шајтинца. Жири је констатовао да је прошлогодишња продукција била на високом нивоу, као и да збирка “Песме из болести и здравља” Енеса Халиловића квалитетом незнатно надвисује остале наслове из ужег избора. У свечаном дело данашње академије наступиће камерни оркестар из Зрењанина и плесни клуб “Идеал” из Српске Црње. Свечаној академији претходиће изложба слика Данијела Бабића у Спомен кући Ђуре Јакшића. У суботу, у оквиру манифестације “Липарске вечери”, предвиђене су представе “Чудесне аван-

туре Лене и Еме”, позоришта “Три плус” из Српске Црње, и “Барикада” у извођењу позоришта “Аутлет” из Београда. У недељу ће зрењанински театар “Тоша Јовановић” извести представу “Народни посланик”, а у понедељак ће бити одржан научни скуп о књижевници Драги Гавриловић, затим промоција књиге Роберта Такарича “Рекла је да у мојој глави чује гитаре и бубњеве”, а после тога и беседа ученика српскоцрњанске Гимназије. У уторак ће глумац Јовица Јашин изве сти монодраму “Франше Д’Епере на Јужном булевару”, а затим ће у родној кући Ђуре Јакшића наступити тамбурашки оркестар “Шеве”. “Липарске вечери” завршавају се наступом КУД “Ђура Јакшић” из Српске Црње. Ж. Б.

TOP-LISTA

Нajтраженији наслови у књижари „Мала велика књига” 1.„Заточеник небеса”, Карлос Руис Сафон - „Чаробна књига“ 2. „Ово личи на крај“, Џулијан Барнс - „Геопоетика“ 3. „IQ детета - брига родитеља“, Ранко Рајовић - Агенција НТЦ 4. „Дух порицања“, Мило Ломпар - „Орфеус“ 5. „Штит“, Александар Васиљевић - „Игам“ 6. „Књига вечних кратких љубави“, Андреј Макин - „Паидеиа“ 7. „Зелено за здравље“, Викторија Бутуренко - „Езотерија“ 8. „Триред риба плива“, Павле Малешев - „Тиски цвет“ 9. „Дуге ноћи, црне заставе“, Дејан Стојиљковић - „Лагуна“ 10. „Револуција зелених кашастих сокова“, Викторија Бутуренко - „Езотерија“

НОВО ИЗ КЊИЖЕВНЕ ОПШТИНЕ ВРШАЦ

Суверено разматрање невидљивог

ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА СТЕВАНУ РАИЧКОВИЋУ

Класик српске поезије М

инистар културе, информисања и информационог друШтва Предраг МарковиЋ открио је јуче спомен плоЧу песнику Стевану РаичковиЋу (1928-2007) на згради у улици Светог Саве 19 у Београду, где је он живео 40 година. О значајном

трагу који је Стеван Раичковић оставио у српској књижевности, говорили су министар културе Предраг Марковић, песник Мирослав Максимовицх, књижевник Радивоје Микић, глумац Гојко Шантић и председник општине Врачар Бранимир Кузмановић.

KWIGAZAUVEK

Марковић је том приликом рекао да сматра да је од важности то што је уложен заједнички напор београдских општина, „Вечерњих новости“ и Министарства културе у ову акцију јер је неопходно да се да на значају ономе што је приоритет, а лако се и често заборавља, као и да је основна функција спомен плоча управо то да мало оних који знају приоритете - не забораве, а да они који не знају - науче шта треба да памте. Министар је додао да је Стеван Раичковић живео са поезијом и са идејом да поезија траје дуже од људских живота, а при томе се, мада уззивајући статус класика, није разметао нити својом поезијом, нити статусом песника. Стеван Раичковић је рођен у Нересници код Кучева. Студирао је југо словенске језике и књижевност на Филолошком факултету у Београду, а убрзо је почео да ради као новинар и ли-

терарни сарадник. Већ са 17 година почео је да објављује песме у листовима „Књижевност„, „Младост„, „Књижевне новине„ и „Политика„, а био је и сарадник Литерарне редакције Радио Београда и уредник у Издавачком предузећу „Просвета„. Године 1972. изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности, а за редовног девет година касније. Објавио је више од 20 збирки песама, од којих су најпознатије „Пе сма тишине„, „Балада о предвечерју„, „Касно лето „Тиса„, „Камена успаванка„. Написао је и седам књига за децу, збирку приповедака „Велико двориште„, затим збирку песама „Дружина под сунцем„ (за њу је 1960. године добио награду „Невен„), поему „Гурије„. Такође, преводио је Шекспирове сонете и поезију руских песника. (Танјуг)

КСЕНИЈА РАДУЛОВИЋ, ТЕАТРОЛОГ

Задовољство перверзног лудила П

рва, и наравно – најповршнија – асоцијација на Томаса Бернхарда, једног од најпастишизиранијих писаца 20. века јесте његов опсесивни презир према средини из које је потекао: Аустрији, филистарском менталитету и политичарима, Бечу као граду у којем човеку још само може желудац да се преврне кад се ујутру пробуди. Ту спада и пишчева дубока одвратност према људској природи, острашћене тираде против чега год желите: против родитеља који су увек и само уништитељи, који су нас створили а да нас нису то ни питали, против египатских пирамида које су увек и само превара (бриљантна кратка прича о разочараном богатом туристи који је плаћао антипирамидалне огласе да би спречио друге да буду насамарени), против такозваних малих људи, који, супротно општем становишту, управо владају нашим животима, чак и против љубитеља паса. У „Бетону“, ремек-делу од стотинак страна, написаном у једном даху, готово пасусу, описује и свет у којем се човек процењује не по томе колико је људски него колико је псећи. Али, пре него што на Бернхарда насрну љубитељи паса и љубитељи пирамида, треба додати да ништа у овом опусу не посто-

ји да би било једнозначно и коначно, нема места на којем писац не противречи самом себи (рецимо, опис Лондона као најгорег града на свету кроз дваде сет страница прераста у једнако уверљиву и децидирану тврдњу да је Лондон једини град у којем

нормалан и пристојан човек може да преживи), сви његови духовно супериорни ликови дубоко су уроњени и у искрену интроспекцију о сопственим слабо стима. Нима ло случајно, и амблемски роман из овог опуса зове се управо „Губитник“. Бернхард пише о дубокој човековој несрећи бачености у свет, у мрачну рупу из које никако не можемо да се извучемо; његови ликови су бића неснађена у свету себичлука, безочно сти и безобзирно сти: људи су најодвратнија појава на овом свету, а истовремено и једини разлог због којег живим, тврди. Управо би то и могао да буде лајтмотив његове прозе. Показује то и када описује своју самоћу у Бечу после смрти Паула Витгенштајна (Витгенштајнов синовац, и јунак истоименог романа) који је био „најпаметнији, најпоетичнији и најне-

поткупљивији од свих“, а можда најдирљивије на крају „Старих мајстора“. Мрзовољни господин Регер - и поред тога што драмску уметност уопште узевши презире - купује две карте за „Разбијени крчаг“ у Бургтеатру, које је, треба ли рећи, најгнусније и најмалограђанскије позориште од свих, и позива Ацбацхера, јединог с којим иоле одржава контакте. Поделите са мном задовољство овог перверзног лудила. Да ли је то ваша изричита жеља? Да, то је моја изричита жеља. Отишли су у Бургте атар. Представа је, наравно, била грозна. Том реченицом и завршава роман. Иначе, Томас Бернхард волео је позориште, писао наменски за неке од врхунских аустријских глума ца. Сва ка ко, то га ни је спречило да у једној од кратких прича опише драмског писца који са снајпером долази на сопствену премијеру, заузима ме сто на балкону с којег има најбољи преглед, решен да пуца у сваког глумца који реплике изговара погрешно, али и сваког гледаоца који се смеје на погрешном ме сту. Ускоро у сали није више било живих.

престижној библиотеци „Несаница“ Књижевне општине Вршац, под редним бројем 76 изашла је ових дана најновија песничка колекција Ненада Шапоње „Слатка смрт (неке стране света)“. Један од најзначајнијих наших савремених аутора, после читаве деценије, колико је прошло од последње његове књиге поезије, потсећа нас на свој изузетан песнички рукопис. Кроз три поетска циклусаУпорност чисте илузије, Шушти појавност и Завера међубића ( који, по нумерисаним песмама без наслова потсећа на поему), он нас, некако, враћа напочетак, односно на мото ове збирке, позајмљен од Шарла Бодлера, који каже „Од свих прозора, само је бескрај видљив“. Шапоњина поезија је рефлексивна и маштовита , и надасве емотивна, а њен аутор је, види се, ерудита. Шапоњин стих лако осваја „небо мисаоности“, а да при том , такође лако, задржава „истинитост интимног навода“. Уредник овог издања Драшко Ређеп наводи, између сталог:Шапоњин нов песнички рукопис доноси нам звуке и знаке речи растворених у гами оног видљивог у којем невидљиво запрема доминантну коту стварности. Лоцирани у имагинарном сусрету са неизрецивим, «пратећи нивое запоседања душе», левитирајући изнад «опипљивих и утврђених тренутака», у овим стиховима се, са парадоксалном мером објективности, огледају близине и даљине бића и ствари. У сталном отпору ка овом свету, сањајући његове дубине, помно пратећи водостај душе, занос заноса, на трагу својих и наших «одраза варке», мисаоно и емотивно подјед-

нако прегнантан, појмонво дисциплинован, у сваком новом тренутку ситуиран «овде и још понегде», овај нам песник у кратком и малом ракурсу открива кодове за улаз у сасвим различите регистре наше стварности. Дисциплинујући ма-

шту, овај песник пред нама суверено разматра невидљиво. Метафизички лепак његових нових песама више је него довољан да читаочево присуство заувек фиксира у позицији: и овде и тамо, закључује рецензент. Ненад Шапоња (1964, Нови Сад) је песник, есејиста, књижевни критичар и издавач. Објавио је шест књига поезије и три књиге есеја и критика. Приредио је неколико антологија и уредио многе наслове. Његова издавачка кућа „Агора“ послује у Зрењанину. Р. Лотина

KWI@EVNA BA[TINA

Лист за поуку „Глас занатлија“, лист за поуку Срба занатлија и прометника, из-

лазио је у Новом Саду, 1872 (28. мај – 6. децембар), сваке недеље, у издању Задруге Срба занатлија. Штампан је у Српској народној задружној штампарији. Најава листа, са позивом на претплату, објављена је у марту 1872. године. Уредници су били Алекса Алексић и Никола Продановић (од бр. 21). Од бр. 4 поднаслов листа је „лист здружних Срба занатлија, за поуку и радиност“. Стварни уредник и сарадник био је Александар Сандић. Лист је доносио прилоге о раду занатлија са циљем да се занатство подстакне и унапреди. У Библиотеци Матице српске лист постоји и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

ИНТЕРНАЦИОНАЛНО ВЕЧЕ НА 57. СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Није живот бицикло Нова драма Биљане Србљановић, захваљујући премијери у Југословенском драмском позоришту, већ је позната у домаћој позоришној јавности, иако је написана за Шаушпилхаус из Бохума (Немачка), позориште које је у оквиру програма националне драме и позоришта, прексиноћ и извело своју верзију представе. Иначе, редитељ

представи из Бохума тај план контекста отворен је снажно ка Балкану. То је и разумљиво с обзиром на то да је праизведба драме Биљане Србљановић део пројекта програмске интернационализације репертоара у оквиру којег се боље упознају друге културе и прилике, што нама овде, наравно, зна да делује помало наивно, на прву

верзално индивидуализирана, еманципована али усамљена бића – у представи „Није живот бицикло“ обликована су са добрим преносом фокуса са мутне, одвише слободно написане мотивације (нико не зна шта један лик чека, други мисли, трећи осећа, четврти представља), ка експликацији онога што се заиста дешава – сви у драми

Фото: Б. Лучић

представе Анселм Вебер један је од првих који су глас о драмама Биљане Србљановић пронели Европом. Прво што пада у очи јесте наслов, он не гласи „Није смрт бицикло (да ти га украду)“, него „Није живот бицикло“. Такође, лик Александре која чува „малу“ Дебелу, стопљен је са ликом плаћеника Ропца који чува „малу“ Дебелу, довојчицу чији је тата стално на службеном путу, а за мајку тврди да је умрла. У драми су присутна још два пара, мајка политичарка, Госпођа, и њен син, доктор Алекса, који никако да се исели од маман; и из претходних драма Биљане Србљановић добро позната, а опет мало другачија Надежда, у ситуацији бриге за умирућег оца. У задњем, као и предњем плану, кроз опраштање од генерације Валтера (брани Сарајево), преко смрти патријарха Павла због које чак ни школе не раде и ништа друго не иде на телевизији, наравно, није слика реалности, него њеног осећаја, у речима, језику, материјализована слика заустављеног света закржљале имагинације. У

лопту. Најјачи реквизит у том смислу свакако је музика, избор да живи оркестар буде у џипси фазону, као и сцена у којој

умиру, осујећени су да воле и да буду вољени („лош материјал“), не зна се ко је луд а ко нормалан, али живот иде даље.

Данас на Позорју - 11 сати – Округли сто о представи „Хипермнезија“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП - 12.30 сати – „Јован Христић – Сећање (2002-2012), горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП – 17 сати - Регионална драмска радионица, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП - 18 сати – Позорје младих: „Ја или неко други“ Академија драмских умјетности Тузла (БиХ), Позориште младих - 19 сати – Национална селекција: представа „Мара/Сад“, Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз - 22 сата – Округли сто о представи „Мара/Сад“, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП - 22 сата – Позорје младих: „Уде Кадмовића свијех“, „Сан летње ноћи“, Академија уметности Београд, Културни центар Новог Сада стварна пројекција филма „Валтер брани Сарајево“, бар у Новом Саду, с обзиром на то да он већину филма убија Немце, изазива заиста зачудан ефекат. Углавном („Дневник“ је писао и о премијери у Београду), бројни тематски нивои које отвара текст – однос или одсуство односа деце и родитеља, свет земље славне прошлости још славније садашњости, уни-

РЕГИОНАЛНА ДРАМСКА РАДИОНИЦА НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Читање драма младих ауторки На 57. Стеријином позорју данас у 17 часова у горњем фоајеу сцене „Пера Добриновић “ биће организована регионална драмска радионица, на којој ће бити уприличено сценско читање драма. У питању је презентација одабраних одломака из драмских текстова трију списатељица, насталих у оквиру Регионалне драмске радионице – пројекта који Српски центар Међународног позоришног института (ИТИ) реализује заједно са МПИ центрима Словеније и Хрватске. Реч је о пројекту у оквиру којег су младе драмске ауторке: Симона Хамер (Словенија), Лана Шарић (Хрватска) и Сања Савић (Србија), током три сукцесивне фазе ( Крањ, Загреб, Нови Сад) и под вођством тројице ментора (Винко Медерндорфер, Јасен Боко и Бошко Милин), а кроз појединачни рад с једне, као и међусобну дискусију, анализу и размену искустава с друге стране, прешле пут реализације сопствених оригиналних драмских текстова на савремену тему – од идеје до сценске презентације. Као својеврсни пролог презентацији, театролози – чланови словеначког и хрватског центра, Винко Медерндорфер и Јасен Боко, у кратким критичко информативним излагањима предочиће ситуацију и актуелне тенденције у савременим драматургијама Словеније и Хрватске. Циљ овог сложеног радионичког пројекта, који представља и први међународни подухват обновљеног Српског центра Међународног позоришног института, јесте размена ауторских искустава и педагошких метода у стварању драме са савременом тематиком, као и стицање увида у проблем промоције драмских писаца у срединама са сличном, транзиционом, друштвено-културном ситуацијом.

Веома лепо прорачунати допринос утиску хладне, тешке људске свакодневице на Балкану, у Европи, уз значајан учинак глумаца, дао је сценографски рад Рајмунда Бауера, сав у сивим тоновима, копренама, и једним (поново) зачудним детаљем – неонским сијалицама „насумично“ распоређеним свуда по поду. Игор Бурић

c m y

kultura

dnevnik

petak1.jun2012.

INTERVJU БИЉАНА СРБЉАНОВИЋ, АУТОРКА ДРАМЕ „НИЈЕ СМРТ БИЦИКЛО ДА ТИ ГА УКРАДУ”

Груби и кад смо привржени Кад год учествује на Стеријином позорју у последњих петнаестак година, наша најпознатија драмска списатељица Биљана Србљановић добија Стеријину награду за своје драме. Досад је једино тако бивало, па и ове године се чини да нема разлога да се традиција не настави и да јој драма „Није смрт бицикло, да ти га украду“ донесе шести пут ово признање. По поменутој драми, настала је представа „Није живот бицикло“, у режији Анселма Вебера и извођењу позоришта Шаушпилхаус из Бохума у Немачкој, која је учествовала на овогодишњем Позорју. О томе зашто је назив промењен, објашњава сама Биљана Србљановић, уз утисак да на овом Позорју све представе, било да су врло ангажовани текстови, или адаптације старијих, деле заједнички осећај да се херојске ствари и велики падови догађају у породици. Верзија која је овде играна је, у ствари, оригинална и краћа, без једног лика који постоји, такође по њеној замисли, у представи Југословенског драмског позоришта, у режији Слободана Унковског, коме се чинило да је ближе нашем поднебљу да постоји и тај лик. С друге стране, по њеним речима, и редитељ и директор позоришта у Немачкој су инсистирали да не постоји смрт у наслову из прагматичних разлога, због тога што представа с том речју у наслову не може привући публику. На поетској равни, и живот и смрт и се своде на исто, сматра Биљана Србљановић, на један затворени круг и, на неки необичан начин, живот јесте бицикло, да ти га украду. lГлумица која игра Надежду, врло и физички подсећа на вас у представи, вероватно не намерно? - То су ми и други рекли. Не, није намерно, била сам на њиховој премијери и упознала сам је, нисам уопште то приметила, али приметила сам да глумац личи на мог ћалета, а то сигурно нису могли да знају. lМузика у овој представи има заиста везивну улогу? - То је тако написано, да је у комаду буде у одређеним трену-

ни из чега овако израсла, на све стране, као неки ризоми... Тако доживљавам свој карактер, свој мозак, и онда мислим да стрпљење уз то не иде, него иде тако како те баце, па како паднеш. Па ако је тло мало низбрдо, онда кренеш низбрдо, а ако ти мало неко тло поткопа да буде равније, онда ти буде мало боље. Тај ко наноси ту земљу да буде мало равније, тај нама фали. lАли, зашто толико сметамо једни другима, као ликови у овој представи? - Можда зато што се толико волимо. Ми имамо ту неку врсту деструктивне љубави једни према другима. Таква нам је култура, некако се обрачунавамо. Кад читате Чајкановића о томе да детету не треба да даш Фото: Б. Лучић име мило, лепо, него као цима, што ми је било важно за Вуче, и тако даље, да не би на карактере. Те неке наше песме тебе дошле мрачне силе, схватасу их баш осликавале. Посебно те да има то нешто у нама да смо мог оца, та песма која је чувена тако груби, оштри и кад смо наји заиста јесте прича о човеку ко- више привржени једни према ји јесте растао поред Дунава. другима. То је немогуће промеСлушате те готово романтичне, нити, јер је део културе и ментастаре градске песме, а заправо литета. Постоји патријархални видите колико су оне, на неки менталитет против кога се буниначин, сурове према себи. Речи мо, коме опет припадамо у који те песме говоре како би, да се уронимо, и то је део наше култуопет родио, он би све пустио, ре, да смо сурови, и кад волимо, ништа не би имао, отишао би не- и кад мрзимо. lХоће ли породица и дагде да плови, све што је у животу направио, запалио би, и дру- ље бити предмет вашег ингачије живео. То је страшно, та- тересовања? - Знате шта, узела сам да ракав неки поглед на живот. Ја нисам знала, они су мене стварно дим докторат само да ме људи не изненадили на премијери, да су би питали шта пишем. Ја сам они то тако увежбали, и да и ту једна подељена личност, гледам песму изводе генијално. Мени много више филмова него представа, и увек су ме они много вису се јако допали. lКада помињете да би ше занимали, тако да радим доксве бацио, зашто ми само- торат из филмске теорије, а тема никли, како кажу у предста- је амерички устав кроз историју ви, стално шлајфујемо у америчког филма. Идем у позоживоту, шта треба да се до- риште да гледам или балет, или годи да постигнемо неки оперу, или потпуно невербални консензус? Можда нам тре- театар, јер кад ми неко нешто ба више стрпљења једних прича то ме нервира, и стално према другима за почетак? мислим да ја то могу много боље - Мислим да уопште није у да напишем. Сад су ме опет поменталитету. Ја се осећам само- звали да радим серију „Отворениклом, а страшно сам везана за на врата“, која је опет о породисвоју породицу, и пишем стално ци, тако да уместо да сам нека о својој породици, и убијам ту научница међу књигама, што ми породицу, или их испраћам у су- ужасно прија јер сам се мало зама, шта год. Све од моје бабе одвојила од свега, радим и на топа на даље, до себе саме, али и ме. даље себе сматрам самониклом, Наташа Пејчић

НА ПОЗОРЈУ ПРЕДСТАВЉЕНА АГЕНЦИЈА ЗА ЗАСТУПАЊЕ АУТОРА И ГЛУМАЦА „ЛАУРЕАТ”

Путокази и помоћ ствараоцима На 57. Стеријином позорју јуче је представљен рад новоосноване агенције „Лауреат“ д.о.о. за менаџмент и заступање аутора и глумаца. Оснивачи ове агенције су адвокат Владимир Хоровиц, правница Маријана Шаркић (директорка) и глумац Бранко Цвејић (директор огранка у Београду). - Из дугогодишње љубави према позоришној уметности и познавања стања у уметности, проистекла је идеја оснивача ове агенције да се определимо за овај подухват, који неће кратко трајати, и верујемо да ће само у почету захтевати посебан труд – рекао је Владимир Хоровиц јуче на презентацији „Лауреата“.Како је он истакао, не постоји криза стваралаштва, идеје и креације, већ реализације тога, због непостојања законских прописа, и државе која не може све то да пропрати. Оснивачи ове агенције, по његовим речима, желе да поставе нове путоказе ствараоцима, и омогуће им бржу реализацију идеја, као и да се потруде да се законска регулатива о правима уметника

изједначи с оном коју имају уметници у свету. Намера је била да се у „Лауреату“окупи квалификован тим састављен од правника и уметника, напоменула је Маријана Шаркић и навела да ће се агенција трудити да, између осталог, пружи комплетну услугу преговарања уметника и професионалну помоћ у склапању уговора, како би се заштитили права и интереси њихових клијената. Уз то, агенција ће се такође бавити и проналажењем нових ангажмана за своје клијенте, стварати услове да учествују у међународним пројектима, подстицати позоришну продукцију, проналазити спонзоре... Међу својим клијентима, „Лауреат“, по речима Маријане Шаркић, види и сасвим младе, будуће уметнике и ауторе, које би у почетку, до њиховог првог ангажмана, бесплатно заступали.

У свему овоме „Лауреату“ ће стручну помоћ пружати адвокатска канцеларија „Хоровиц“, као и „Шећеров“ чија је специјалност заштита ауторских права. - Многи ће вероватно рећи да је оснивање овакве агенције код нас чиста утопија, приметио је Бранко Цвејић, али је истакао да се мора

ићи напред, према неминовној реорганизацији позоришта, примени закона о култури која је сада половична, покушајима да се поспеши продукција у позоришту. Јер, како је рекао, ако будемо ишли ка Европи, овакве агенције ће бити неминовност и код нас. Н. П-ј.

svet

petak1.jun2012.

dnevnik

KINA

EGIPAT

Hongkong naj kon ku rent ni ji Hong kong je i ove go di ne vo de }i po kon ku rent no sti me |u 59 ze ma qa ko je je ran gi ra la ugled na {vaj car ska po slov na {ko la IMD, a za wim sle de SAD i [vaj car ska. IMD je u ju ~e ob ja vqe nom Go di {wem iz ve {ta ju o svet skoj kon ku rent no sti oce wi vao ko li ko uspe {no ze mqe upra vqa ju svo jim eko no mi ja ma i qud skim re sur si ma ra di una pre |e wa svog pro spe ri te ta. Hong kong je na toj rang li sti, za sno va noj na 329 kri te ri ju ma, osvo jio mak si mal nih 100 po e na, dok su SAD, upr kos eko nom skom uspo ra va wu, sa 97,75 po e na osta le u cen tru svet ske kon ku rent no sti zbog je din stve ne eko nom ske mo }i, di na mi zma svo jih kom pa ni ja i svog ka pa ci te ta za ino va ci je, uka za no je u iz ve {ta ju IMD, naj re no mi ra ni jem i naj sve o bu hvat ni jem ko ji se ti ~e kon ku rent no sti.

Me |u 59 ran gi ra nih ze ma qa ne ma Sr bi je, a od ze ma qa biv {e Ju go sla vi je na li sti se na la ze Slo ve ni ja ko ja je ove go di ne za dr `a la 51. me sto sa 52,96 po e na i Hr vat ska ko ja se sa 45,30 po e na po pe la na 57. po zi ci ju, sa pro {lo go di {we 58. Od ze ma qa u okru `e wu Ma |ar ska je 45, Ru mu ni ja 53, Bu gar ska 54, a Gr~ ka 58, {to je pad za dva me sta. Naj kon ku rent ni je ze mqe u Evro pi su [vaj car ska (3), [ved ska (5) i Ne ma~ ka (9), ~i je su in du stri je iz vo zno ori jen ti sa ne i ko je pri me wu ju fi sklal nu di sci pli nu. Ir ska (20), Island (26) i Ita li ja (40) su, pak, u bo qoj po zi ci ji da se opo ra ve od [pa ni je (39), Por tu ga li je (41) i Gr~ ke (58) ko je i da qe iza zi va ju stra ho va we in ve sti to ra, uka zao je IMD. Eko no mi je u uspo nu jo{ ni su imu ne na pre vi ra wa u dru gim de lo vi ma sve ta. Ki na (23), In -

di ja (35) i Bra zil (46) su ove go di ne sla bi je pla si ra ne ne go la ne, dok se Ru si ja (48) po pe la za jed no me sto. Sve azij ske eko no mi je su po gor {a le po zi ci je, sem Hong -

kon ga (1), Ma le zi je (14) i Ju `ne Ko r e j e (22). La t in s ka Ame ri ka ta ko |e ove go di ne lo {i je sto ji, iz u zev Mek si ka (37) ko ji je po boq {ao pla sman za jed no me sto.

SI RIJ SKA KRI ZA OZBIQ NO DE LI SVET

Ki na ve ru je u Ana na „Ki na ve ru je da je si tu a ci ja u Si ri ji ve o ma slo è na i ozbiq na”, iz ja vio je port pa rol mi ni star stva spoq nih po slo va Liu Vej min na kon fe ren ci ji za no vi na re. „Ali, u isto vre me, ve ru je mo da su Ana no vi na po ri u po sre do va wu de lo tvor ni i da je po treb no po ka za ti vi {e ve re i pru ì ti mu ve }u po dr {ku”, do dao je Liu i upo zo rio da su, upr kos Ana no vim na po ri ma, mo gu }e pre pre ke i kom pli ka ci je to kom spro vo |e wa mi rov nog pla na. iza sla ni ka UN i Arap ske li ge Ko fi ja Ana na. Ame ri~ ka dr àv na se kre tar ka Hi la ri Klin ton iz ja vi la je ju ~e da je Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma po treb na me |u na rod na po dr {ka za bi lo ka kvu voj nu in ter ven ci ju u Si ri ji. Klin to no va je ka za la da Ru si ja i Ki na sto je

na pu tu me |u na rod noj ak ci ji pro tiv si rij ske vla de pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da, pre ne la je agen ci ja AP. - Ru si mi go vo re da ne `e le da vi de gra |an ski rat (u Si ri ji), a go vo rim im da }e wi ho va po li ti ka pri po mo }i gra |an skom ra tu re kla je Klin to no va u obra }a wu

KAIRO: U Egip tu je ju ~e, po sle 30 go di na, uki nu to van red no sta we, sa op {ti la je voj ska, a pre no si dr àv na agen ci ja Me na. Egi pat ski vr hov ni sa vet oru à nih sna ga, ko ji je na vla sti od ka da je svrg nut ne ka da {wi pred sed nik Ho sni Mu ba rak, na veo je u sa op {te wu da }e voj ska na sta vi ti da iz vr {a va svoj za da tak obez be |i va wa egi pat skih gra |a na. Van red no sta we uve de no je po seb nim za ko nom 1981. go di ne po sle ubi stva ne ka da {weg pred sed ni ka Egip ta An va ra el Sa da ta. Va è we tog za ko na je od ta da u vi {e na vra ta pro du è no, a po sled wi put to je u~i we no 2010. go di ne, ka da je za kon ob no vqen na dve go di ne, do 31. ma ja 2012. Ina ~e, u su bo tu bi tre ba lo da bu de iz re ~e na pre su da svrg nu tom egi pat skom li de ru Ho sni ju Mu ba ra ku, we go vim si no vi ma i {e fo vi ma bez bed no sti, ko ji su op tu è -

ni za ubi stva de mon stra na ta i ko rup ci ju. Tu ì la {tvo je za tra ì lo smrt nu ka znu za Mu ba ra ka, ali to kom su |e wa, ko je je po ~e lo pro {log av gu sta, ni je iz ne to do voq no ~vr stih do ka za, pa po sto ji mo gu} nost da bi du go go di {wi li der Egip ta mo gao da bu de oslo bo |en op tu `bi ili da, uko li ko bu de pro gla {en kri vim, do bi je mo gu} nost za àl bu. Pre su da Mu ba ra ku iz ri ~e se u tre nut ku ka da je ze mqa du bo ko po la ri zo va na usred bur ne tran zi ci je ko jom upra vqa ju voj ne vla sti. Ve li ke pro me ne, ko je su se do go di le u Egip tu ot ka ko je Mu ba rak uhap {en pro {log apri la, kul mi ni ra le su to kom pr vog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra pro {le sed mi ce, ka da su naj vi {e gla so va osvo ji li kan di dat isla mi sti~ ke stran ke Mu sli man ska bra }a i biv {i Mu ba ra kov pre mi jer.

AUSTRALIJA

Ame ri ka i Fran cu ska sprem ne na ak ci ju IS TAN BUL: Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki Mun upo zo rio je da bi ma sa kri ci vi la, po put onog pro {lo ne deq nog u Hu li, mo gli da gur nu Si ri ju u kr va vi gra |an ski rat. Ma sa kr ci vi la po put onog pro te klog vi ken da mo gao bi da gur ne Si ri ju u ka ta stro fal ni gra |an ski rat - rat od ko jeg se ze mqa ni ka da ne bi opo ra vi la”, re kao je Ban na kon fe ren ci ji u Is tan bu lu, pre neo je Roj ters. Ge ne ral ni se kre tar UN na veo je da mu je za jed ni~ ki spe ci jal ni iza sla nik UN i Arap ske li ge Ko fi Anan pre neo stra ho va we da je Si ri ja mo `da ve} do se gla „ta~ ku bez po vrat ka”, po sle ubi stva 108 qu di u pe tak u Hu li. Pre ma po da ci ma UN, u Hu li je ubi je no 108 oso ba, od ko jih 49 de ce i 34 è na. Ve }i na `r ta va je po gu bqe na po krat kom po stup ku, dok je ma wi broj stra dao od ar ti qe rij ske va tre. Pre ì ve li za ne ka od tih ubi sta va op tu ù ju pro re ìm ske sna ge. Si rij ska vla da je de man to va la da su we ni voj ni ci od go vor ni za ubi stva i op tu ì la je „na o ru à ne te ro ri ste”. Kri za u Si ri ji tra je od mar ta pro {le go di ne, ka da su po ~e li pro te sti pro tiv re ì ma pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da. Ak ti vi sti tvr de da je u na si qu u toj ze mqi po gi nu lo vi {e od 13.000 qu di, a su ko bi ne pre sta ju upr kos spo ra zu mu o pre ki du va tre od 12. apri la, do ne tom uz po sre do va we

Uki nu to van red no sta we po sle 30 go di na

dan skim stu den ti ma u Ko pen ha ge nu na pr voj we noj sta ni ci to kom evrop ske tur ne je, do dao je AFP. Pre ma we nim re ~i ma, {i ri gra |an ski rat u Si ri ji mo gao bi da u~i ni stvar jo{ go rom. Ru ska po zi ci ja (o Si ri ji) je do bro po zna ta. To je iz ba lan si ra na i do sle da na i kom plet no lo gi~ na po zi ci ja. Te {ko je pri hva tqi vo go vo ri ti o to me da }e se ta po zi ci ja me wa ti pod ne ~i jim pri ti skom”, re kao je port pa rol ru skog pred sed ni ka Dmi trij Pe skov i do dao da Ru si ja od bi ja da po dr ì {i ru ak ci ju pro tiv si rij skog re ì ma po sle ma sa kra pro {log vi ken da u gra du Hu la i dru gih na pa da na ci vi le. Fran cu ska je, sa dru ge stra ne sprem na da raz mo tri sve op ci je za re {e we kri ze u Si ri ji, ali sa mo u okvi ru Sa ve ta bez bed no sti UN, sa op {ti lo je ju ~e fran cu sko Mi ni star stvo spoq nih po slo va. Ko men ta ri {u }i iz ja vu ame ri~ ke am ba sa dor ke pri UN Su zan Rajs, ko ja je na go ve sti la da bi ne ke ~la ni ce Sa ve ta bez bed no sti mo gle da de lu ju sa mo stal no ako Sa vet ne pre du zme hit ne me re za okon ~a we kri ze u Si ri ji, fran cu sko Mi ni star stvo je oce ni lo da je mi rov ni plan Ko fi ja Ana na po sled wa {an sa. „Fran cu ska po dr à va spe ci jal nog iza sla ni ka UN i Arap ske li ge, ali ne is kqu ~u je ni jed nu op ci ju, u okvi ru Sa ve ta bez bed no sti, za okon ~a we kri ze”, na ve lo je Mi ni star stvo.

O budu}nosti osniva~a Vikiliksa KAM BE RA: Zva ni~ ni ci Austra li je i SAD raz go va ra li su o „bu du} no sti” osni va ~a Vi ki lik sa Xu li ja na Asan à, ali Kan be ra ne mo è prav no da za {ti ti svog dr à vqa ni na od prav nih si ste ma dru gih ze ma qa, iz ja vi la je ju ~e austra lij ska pre mi jer ka Xu li ja Gi lard. U obra }a wu u par la men tu, Gi lar do va je na ve la da austra lij ska vla da ne mo è da se me {a u sud ske pro ce se dru gih ze ma qa.

Austra lij ska pri mi jer ka je do da la da ne ma na zna ka iz Va {ing to na da ame ri~ ke vla sti na me ra va ju da po dig nu op tu `ni cu ili da za tra `e da im Asan` bu de iz ru ~en, pre ne la je agen ci ja AP. Mi ni star spoq nih po slo va Austra li je Bob Kar obe lo da nio je da nas me di ji ma da je sa ame ri~ kim zva ni~ ni ci ma raz go va rao o za bri nu to sti Asan `a i we go ve po ro di ce oko we go vog even tu al nog pre ba ci va wa u SAD.

BELGIJA

AK TA ne }e pro }i BRI SEL: Evropar la ment ja sno je dao do zna wa da se pro ti vi za ko nu AK TA, na kon {to su tri we go va uti caj na od bo ra slu `be no za kqu ~i la ka ko spo ra zum mo ra bi ti od ba ~en. Re~ je o Od bo ru za prav ne po slo ve (JU RI), Od bo ru za in du stri ju, is tra `i va we i ener gi ju (ITRE) i Od bo ru za gra |an ske slo bo de, prav du i unu -

tra {we po slo ve (LI BE). Svi su ju ~e gla sa li pro tiv im ple men ta ci je spo ra zu ma ko ji je iza zvao ne vi |e ne pro te ste u Evro pi una zad ne ko li ko me se ci. Mi {qe we o AK TA jo{ tre ba da da i Od bor za me |u na rod nu tr go vi nu, na kon ~e ga }e pu ni sa stav Evrop skog par la men ta o spo ra zu mu gla sa ti 21. ju na.

PAKISTAN

Te sti ra li no vu ra ke tu ISLA MA BAD: Pa ki stan ska voj ska je ju ~e te sti ra la kr sta re }u ra ke tu ko ja mo `e da no si nu kle ar nu gla vu. To je ~e tvr ta ra ket na pro ba u Pa ki sta nu u po sled wih me sec da na, po {to je In di ja pro {log me se ca uspe {no lan si ra la pro jek til du gog

do me ta, ko ji mo `e da do seg ne Ki nu, na veo je AFP. Ra ke ta „Haft VIII„ ima do met 350 ki lo me ta ra, le ti na ma loj vi si ni i pri la go |a va se te re nu, ima ve li ke ma ne var ske spo sob no sti i iz u zet no je pre ci zan, sa op {ti la je pa ki stan ska voj ska.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MADONA

RU SKI TAJ KUN BA CAO AVI ON ^I ]E OD NOV ^A NI CA

Kra qi ca po pa Ma do na po klo ni la je 600 ka ra ta za svoj kon cert u Tel Avi vu izra el skim i pa le stin skim mi rov nim ak ti vi sti ma ko ji }e, ka ko se o~e ku je, u~e stvo va ti u oda va wu po ~a sti mi ru. Pe va ~i ca se sa sta la sa ak ti vi sti ma pred kon cert ko ji }e oku pi ti, ka ko se pro ce nu je, oko 30.000 we nih fa no va. Ma do na je ozna ~i la taj {ou „mi rov nim kon cer tom”.

UGO ÂVEZ Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo â ves po klo nio je ku }u è ni ko ja je po sta la we gov tro mi li o ni ti pra ti lac na dru {tve noj mre ì Tvi ter. Sre} na do bit ni ca vred nog po klo na je 19-go di {wa Na ta li ja Val di vi je so, pre no si Slo bod na Evro pa, pri me }u ju }i da ve li ko du {nost ve ne cu e lan skog pred sed ni ka ra ste za jed no s bro jem we go vih pra ti la ca na toj dru {tve noj mre ì.

^ARLS MENSON Snim ci ko ji su do sad bi li u za {ti }e nom ar hi vu na po kon su do spe li u ru ke po li ci je te bi mo gle po ve za ti zlo gla snu gru pu ^ar lsa Men so na s ni zom ne re {e nih ubi sta va. Vi nov nik po ko qa u ku }i Ro ma na Po lan skog 1969. go di ne, ka da je ubi je na i we go va trud na su pru ga [e ron Tejt, ta ko bi mo gao usko ro od go va ra ti za jo{ niz zlo de la po Ka li for ni ji dav nih {e zde se tih, za {ta po li cij do sa da ni je ima la do ka za.

Do ko ni mi li o ner na ja vqu je jo{ ak ci ja SANKT PE TER BURG: Ru ski taj kun Pa vel Du rov pro na {ao je na ~in da se za ba vi u tre nu ci ma ka da mu je u kan ce la ri ji do sad no, a, ka ko pre no se me di ji, on je ne dav no s pro zo ra kom pa ni je u Sankt Pe ter bur gu ba cao avi on ~i }e na pra vqe ne od nov ~a ni ca od pet hi qa da ru ba qa (oko 160 do la ra). Pro la zni ci su pr vo bi li iz ne na |e ni po te zom 27-go di {weg osni va ~a naj po pu lar ni je dru {tve ne mre `e u Ru si ji „U kon tak tu” (V kon tak te), ali su za tim po ~e li da se oti ma ju za no vac ko ji je pa dao sa pro zo ra. - Pre tvo ri li su se u `i vo ti we. Po ~e li su da se tu ku i lo mi li su jed ni dru gi ma no se ve... - iz ja vio je je dan od sve do ka ha o sa. Du rov i we go vi sa rad ni ci po sma tra li su sve s pro zo ra zgra de, sme ja li se i sni ma li qu -

de mo bil nim te le fo ni ma, pre no si „Ra {a tu dej”. On je ob ja snio ka ko je `e leo da na pra vi ve se lu at mos fe ru u gra du.

- Pre sta li smo da ba ca mo no vac, jer su se qu di pre tvo ri li u ì vo ti we. Si gur no }e bi ti jo{ ta kvih ak ci ja na pi sao je Du rov na svom tvi ter na lo gu. Pret po sta vqa se da je Du rov na taj na ~in po de lio oko dve hi qa de do la ra, a mno gi ru ski blo ge ri sma tra ju da je we gov po tez bio ve o ma okru tan s ob zi rom na to da je za mno ge Ru se i pet hi qa da ru ba qa ve li ki iz nos. Bo gat stvo Du ro va pro ce wu je se na osam mi li jar di ru ba qa (260 mi li o na do la ra). Ba ca we avi o na od nov ~a ni ca ni je we gov je di ni ~u dan po tez - on je po znat i po to me {to je ob ja vio svo je vr sni po li ti~ ki ma ni fest u ko me na vo di me re ka ko bi Ru si ja po sta la uspe {na dr à va. Jed na od me ra je i uki da we ru bqe, za ko na i za bra na, kao i omo gu }a va we stran ci ma da ren ti ra ju te ri to ri ju Ru si je ka ko bi mo gli da po dig nu mi ni dr à ve.

BALkAn

dnevnik

HRVATSKA JAVNOST PROTIV JOSIPOVI]EVOG DOLASKA U BEOGRAD

Da se Ni ko li} pr vo iz vi ni ZA GREB: Predsednik Hrvatske Ivo Jo si po vi} izjavio da bi oti{ao na inauguraciju To mi sla va Ni ko li }a samo ukoliko se on jasno izjasni da napu{ta ideje ~etni{tva. - Svako ko èli da u~estvuje u zajedni~kom projektu evropeizacije regije, ko èli da ima prijateqe i partnere u Evropi mora jednom zauvek da napusti ideje ~etni{tva, ideje ekspanzije, ideje o tome kako teritorije i granice nisu definisane - rekao je Josipovi} ju~e u Briselu. - Prema tome svako ima za to priliku, pa i gospodin Nikoli} i kada bude jasno da je prihvatio takav koncept svi }emo vrlo rado u~estvovati. On je ponovio da poziv za inauguraciju jo{ nije dobio, ali da bez jasnog izja{wavawa Nikoli}a o stvarima koje je spomenuo nema odlaska na wegovu inauguraciju. Javnost u Hrvatskoj smatra da wihov predsednik Ivo Josipovi} ne treba da ide na inauguraciju Tomislava Nikoli}a dok se on ne izvini Hrvatskoj. Treba li hrvatski predsednik Ivo Josipovi} da prihvatiti poziv za inauguraciju novog predsednika Srbije, pitawe je kojim se bave mediji u Hrvatskoj. Donedavna premijerka te zemqe Ja dran ka Ko sor kaè da je Ministarstvo vawskih poslova Ve sne Pu si}

Ivo Josipovi}

moralo da reaguje kad je postalo jasno da je Nikoli} zaista rekao da je Vukovar srpski grad. - Ministarstvo je moralo poslati slu`benu protestnu notu Beogradu i tra`iti izviwewe za tu izjavu, a ako bi to izviwewe stiglo, predsednik Josipovi} mogao bi i oti}i na inauguraciju - smatra Ja dran ka Ko sor. Ona podse}a i da Boris Tadi}, kao nekada{wi predsednik, nije do{ao u Zagreb na Josipovi}evu inauguraciju jer je bio pozvan i kosovski predsjednik, pi{e Ve~erwi list. Generalni sekretar HDZ-a Milijan Brki} ka`e da veruje da

}e Josipovi}, u skladu sa svojim ustavnim ovla{}ewima doneti odluku o tome ho}e li oti}i na inauguraciju Nikoli}u ili ne. - Verujemo i da }e, osim potrebe uspostavqawa i odràvawa dobrosusedskih odnosa, voditi ra~una i o wegovim nedavnim izjavama te o svemu {to je ~inio tokom agresije na Hrvatsku i govorio nakon Domovinskog rata. O~ekujemo da }e Josipovi} prije dono{ewa odluke zatraìti slu`beno reagovawe Srbije na najvi{oj instanci - kaè on. Me|utim, mnogi analiti~ari smatraju da }e zvani~ni Zagreb zapravo dobiti direktivu iz

Brisela i da }e predsednik Josipovi} morati da ode u Beograd. Kosorova tako ne misli ve} kaè da je u Nikoli}evoj izjavi re~ o izrazu agresorske, agresivne politike i u tome nema ni~ega spornog. Da hrvatski predsednik ne treba da ide u Beograd, uveren je i Ma te Ka po vi}, docent na Filozofskom fakultetu. - S obzirom na Nikoli}evu ekstremisti~ku pro{lost i osnovane sumwe da je re~ o ratnom zlo~incu, mislim da ne treba i}i na inauguraciju, iako nemam iluzija da je na{a vlast bitno boqa od srbijanske, osim {to trenuta~na hrvatska kadrovska postava bar ne nagiwe neofa{izmu kao Nikoli}, iako tu u pripremi imamo i svog Nikoli}a – Karamarka - kaè Kapovi}. Psiholog Mir ja na Kri zma ni} tako|e smatra da Josipovi} ne treba da ide u Beograd, sve dok ne dobije izviwewe Tomislava Nikoli}a, a istori~ar Tvrt ko Ja ko vi na pak procewuje da argumenti za dlaku preteù na stranu odlaska u Beograd. - U ovom trenutku predsednik Srbije u lo{oj je poziciji, mora se opravdavati za svoje izjave i dolazak na inauguraciju moè biti pozitivan za me|unarodnu poziciju Hrvatske, a nedolazak ne}e politi~ki zna~iti ni{ta kaè Jakovina.

EVROPARLAMENTARCI NISU ZADOVOQNI

O{tre kri ti ke na ra ~un Eulek sa BRI SEL: Poslanici Evropskog parlamenta i predstavnici nevadinog sektora ju~e su na raspravi pred spoqnopoliti~kim odborom uputili niz primedbi na ra~un do{ada{weg u~inka misije Euleks na Kosovu. Komandant civilnih operacija EU Han sjerg Ha ber i {ef Euleksa Za vi je de Mar wak su na raspravi posve}enoj strate{koj reviziji rada Euleksa opisali misiju kao uspe{nu i najavili weno smawivawe kao rezultat efikasnosti rada misije i poboq{awa kapaciteta kosovskih institucija, a naro~ito carine i policije. Haber je rad kosovske carine ocenio kao „odli~an”, dok je za policiju rekao da je sve „profesionalnija” i istakao da su Euleksove sudije i tuìoci dosad zakqu~ili preko 300 slu~ajeva, dok je jo{ toliko u fazi istrage. On i de Marwak su najavili da }e teì{te misije ubudu}e biti preba~eno na pravosu|e, dok }e oko ~etvrtina od oko 900 Euleksovih policajaca biti poslato u druge evropske misije, uglavnom u Afriku. Sa ocenama o uspehu Euleksa i napretku kosovskih institucija nisu se sloìli mnogi poslanici, ali ni predstavnici civilnog dru{tva koji su bili pozvani da u~estvuju na dana{woj raspravi. - Euleks nije potpuni proma{aj, ali gotovo niko na Kosovu ga ne ocewuje pozitivno - ista-

kla je En |e lu {e Mo ri na, iz nevladine organizacije Inicijativa za stabilnost Kosova. Ona je rekla da gra|ani Kosova vide misiju kao suvi{e dobro uvezanu sa lokalnim politi~arima i nesposobnu da se suo~i sa korenima korupcije i organizovanog kriminala, kao ni sa situaciom na severu Kosova. Poslanik Evard Ku kan je Morinine re~i o nepopularnosti i

zlo~ina i korupcije, bez izgleda da se u dogledno vreme zavr{e. Poslanica Doris Pak je izjavila da je da je Euleks izneverio visoka o~ekivawa s po~etka misije i naro~ito se osvrnula na situaciju na severu Kosova koji je opisala kao „crnu rupu”, ali je dodala da kriminalci na severu ne bi mogi da operi{u bez podr{ke sa juga.

neefikasnosti Euleksa ocenio kao „vrlo diplomatske”. - Euleks ne ispuwava ciqeve misije - rekao je Kukan i podsetio na slu~aj visokog funkcionera vladaju}e stranke Fat mi ra Qi ma ja, protiv koga se godinama vode postupci zbog ratnih

- Gde su Albanci koji se kriju iza tog gnezda kriminala na severu? - upitala je Pak. Haber i De Marwak su na ova i druga neprijatna pitawa poslanika odgovorili ukazuju}i na izuzetno slo`ene uslove u kojima Euleks operi{e, kao i

nedostatak voqe nekih zemaqa ~lanica da im pruè politi~ku i logisti~ku podr{ku. De Marwak je podsetio da Euleks od po~etka rada misije funkcioni{e u kriznim uslovima i da je to glavni uzrok {to neki ciqevi nisu ostvareni. Haber je rekao da se niko ne raduje kad poznatog kriminalca oslobode na sudu, ali da Euleksovi tuìoci i sudije nisu krivi za to. - Svedoci u nekim slu~ajevima umi ru sa iz ne na |u ju }om frekvencijom - priznao je on, ali je odgovornost za mawkavosti u postupawu sa svedocima prebacio na zemqe koje nisu poslale dovoqno obu~enih policajaca i odbijaju da prime za{ti}ene svedoke na svoju teritoriju. Haber je ukazao da se situacija na severu Kosova ne moè re{iti silom i da su dosada{wi potezi u tom pravcu bili „kontraproduktivni”, dok re{ewe treba traìti politi~kim i diplomatskim sredstvima. On je pohvalio hap{ewe kontroverznog biznismena Zvon ka Ve se li no vi }a na teritoriji centralne Srbije kao „svetlo na kraju tunela”. Kada je re~ o istrazi povodom izve{taja Dika Martija o kidnapovawima i ilegalnoj trgovini organima, Haber je naveo da okon~awe istrage specijalnog Euleksovog tima o~ekuje u roku od dve godine.

Ke rum po zi va gra |a ne da ne gleda ju gej pa ra du SPLIT: Spli}ani su protiv predstoje}e gej parade 9. juna, izjavio je gradona~elnik Splita @eq ko Ke rum, i ocenio da je za gra|ane najboqe da ne do|u da je gledaju. „Neka ih ignori{u, da vide da nisu dobrodo{li”, rekao je Kerum za Hrvatsku radioteleviziju. Kerum je tako komentrisao odluku ministra unutra{wih poslova Ran ka Osto ji }a, da se, {to se poli-

cije ti~e, ruta ovogodi{we parade ne}e mewati, odnosno da }e se zavr{iti na splitskoj rivi, uprkos odluci gradskih vlasti da povorka ne mo`e da do|e na obalu. Takvu odluku gradska vlast je opravdala zahtevima grupe gra|ana koja je tra`ila zabranu gej parade, a oni su im udovoqili promenom rute parade, ~emu su se o{tro usprotivili organiza-

tori splitske parade. Upitan o najavi nekih ministara da }e u~estvovati u povorci, Kerum je odgovorio da se on tome protivi. - Mo`da oni to vole, ja ne volim. Nisam za to, protiv toga sam. Ti ministri, koji }e i}i u povorku, neka idu, neka u`ivaju, {ta im ja mogu, to je wihov izbor - dodao je splitski gradona~elnik.

U~e{}e na splitskoj gej paradi najavilo je nekoliko ministara, izme|u ostalih, i ministar policije Ran ko Osto ji} i ministarka spoqnih i evropskih poslova Ve sna Pu si}. Pro{logodi{wu, prvu gej paradu u Splitu, obele`ilo je nasiqe nad u~esnicima povorke. Tokom napada na splitskoj Rivi povre|eno je vi{e osoba, a privedeno je oko 140 huligana.

petak1.jun2012.

SUD OBUSTAVIO POSTUPAK PROTIV BORISLAVA MIKELI]A

Ne ma do ka za za kri vi cu ZA GREB: @upanijski sud u Zagrebu ju~e je obustavio postupak protiv biv{eg premijera Republike Srpske Krajine Bo ri sla va Mi ke li }a, kome se u obnovqenom postupku sudilo za ratni zlo~in protiv civila na podru~ju banijskog grada Petriwe. Obnovqeni postupak je obustavqen nakon {to je @upanijsko tu`ila{tvo u Si-

advokat po slu`benoj du`nosti nije ni `alio na presudu kojom je biv{i premijer RSK osu|en na 20 godina zatvora. Za zlo~ine koji su se Mikeli}u stavqali na teret u me|uvremenu je osu|en tada{wi komandant petriwskog garnizona JNA Slo bo dan Tar buk. Sud u Sisku, koji je 1993. u odsustvu osudio Mikeli}a

Bo ri sla v Mi ke li }

sku odustalo od krivi~nog gowewa 73-godi{weg Mikeli}a, koji je u prvom postupku 1993, zajedno s jo{ osam lica, u odsustvu osu|en na 20 godina zatvora. Hrvatski mediji preneli su dopis tu`ila{tva u Sisku sudu u Zagrebu u kome pi{e da je posle provedene istrage zakqu~eno da nema dokaza da je Mikeli} povezan s delima koja mu se stavqaju na teret. Prema re~ima Mikeli}evog advokata Sil vi ja De ge na, u postupku koji je ocenio „sramotnim i zbog tu`ilaca i zbog sudija koji su Mikeli}a proglasili krivim”, Mikeli}a nije teretio ni jedan od svedoka. O apsurdnosti slu~aja svedo~i i to {to se Mikeli}ev tada{wi

na tada najvi{u zatvorsku kaznu od 20 godina zatvora, nedavno je odobrio zahtev wegovog advokata Silvija Degena za obnovu postupka. Mikeli} zbog bolesti nije dolazio na sud u Zagrebu, tako da je prva rasprava zakazana za 24. maj odloèna i zbog wegovog odsustva, ali i zbog nedolaska zastupnika optu`be. Predratni uspe{ni direktor petriwskog „Gavrilovi}a” bio je optuèn da je pripremao i koordinirao akcije oruàne pobune protiv hrvatske vlasti, kao i da je nare|ivao napade na Petriwu i ostala mesta na Baniji. Osim Mikeli}a zbog tih zlo~ina osu|eno je jo{ osam osoba koje su me|uvremenu amnestirane.

petak1.jun2012.

Svet poznatih

c m y

dnevnik

Џеј сон Лу ис осво јио Бон до ву бив шу де вој ку

ро д у цент ки њу Сат су ки Ми чел оставио је нео че кивано, након вишего дишње везе, Агент 007 и одмах се оженио глумицом Рејчел Вајс.

снимили на Хавајима, у друштву Џејсона Луиса. Сатсуки и глумац најпознатији по улози Смита Џерода у серији и филмовима „Секс и град„ цео

Према писању британске штампе, Мичелова је то лоше поднела, али је утеху пронашла у наручју апсолутног фрајера из серије и филмова „Секс и град„. Папараци су је прошлог ви кенда

дан су провели заједно уживајући на плажи. Њени пријатељи нису коментарисали ове наводе, али кажу да је коначно преболела раскид и схватила да Бонд и није био за њу.

Елтон Џон се опоравља

Најлепше са О л и м п и ј с к и х и га р а

ер Елтон Џон (65) је смештен у болницу у Лос Анђелесу због тешке инфекције р е с п и р ато р н о г система. Певач је морао да одложи низ концерата у Лос Анђелесу, због чега се извинио фановима. „Елтон је пуштен из болнице и опоравља се код куће. Нада се да ће ускоро бити опет у топ форми, на бини пред својом публиком”, саопштила је Џонова ПР служба.

нтернет портал Блешер рипорт саставио је листу лепотица због којих ћемо лето провести у кући уз упаљен телевизор. Скакачица удаљ Дарија Клишина само је једна од лепотица на коју вас уредништво портала „моли” да обратите пажњу током предстојећих ОИ у Лондону. Поред атлетике, требало би да гледате и женску одбојку на плажи, јер ћете на терену угледати Марту Менегати, Италијанку због које ћете заволети овај спорт.

Бритни Спирс: Само ви певајте

Још мало голе Ријане М

ора јој се признати, зна како да привуче пажњу. Овога пута Ријана је то учинила новим фотографијама за парфем „Нуде” који рекламира, а које је објавила на свом Твиттеру. Ријана (24) је јуче објавила

Бекам, само за даме Д

ејвид Бекам (37 ) позирао је за насловну страну британског издања тог часописа. Бивши капитен Енглеске тако је постао једини фрајер којег је „Елле” ставио самог на насловну. У интервјуу, Бекам прича о свом модном стилу, животу са „Спајсицом” Викторијом и четворо деце, и још много чему. „Фенси” фудбалер осврнуо се и на своје модне промашаје, као што је једна свечана прилика када су он и Викторија обукли исте кожне „Версаће” комплете. „Сада када погледам те слике, помислим - Боже, шта нам је то требало? Али не жалим ни због чега, човек се тражи док не пронађе свој стил”, рекао је он. Бекам каже да тренутно носи одећу која га дефинише као „британског џентлмена”. „Добра фризура, ципеле, добро одело, то је оно што ми тренутно одговара. Мислим да је то стил који не може да изађе из моде”, рекао је он.

неколико провокативних фотографија на којима поново има плаву косу и на на којима је гола до појаса док рукама прекрива груди. Фотографије су снимљене у сврху про мовисање певачициног новог парфема „Нуде”. Пре само неколико дана, певачица се на Америчком идолу појавила са црном косом и плетеницама, а онда је на Твитеру написала: „Сутра снимам фотографије за парфем који се зове ‘Нуде’. Морам се поздравити са плетеницама... за сада.” Ријана највероватније и није позирала потпуно гола јер је недавно изјавила да би је мама убила да то учини. „Мајка би ме убила када бих се сликала гола. Одгајила ме је по одређеним стандардима”, изјавила је певачица.

Поред Дарије и Марте, требало би обратити пажњу и на фудбалерку из Америке Алекс Морган, „увек лепу” Ану Ивановић, Стефани Рајс из Аустралије, хокејашицу Лусијану Ајмар из Аргентине, Џулију Вилкинсон из Канаде, Џесику Енис из Британије, Доминику Цибулкову из Словачке и Сару Гелер из Немачке. Летње олимпијске игре 2012. одржаће се у Лондону од 27. јула до 12. августа.

ритни Спирс је у жирију музичког такмичења заједно са Сајмоном Кауелом, „Дизнијевом” глумицом Деми Ловато и продуцентом Л.А. Ридом, а за ову „тезгу” добиће 15 милиона долара. Певачица је продуцентима доставила списак захтева за снимање, у којем је навела да мора да јој буде дозвољено да направи паузу када год пожели. „НМЕ” пише да је Бритни напустила прво заказано снимање аудиције, и то док је један од потенцијалних такмичара певао, и да је пропустила још три наступа. Њен ПР тим потврдио је да је Бритни „морала да направи паузу”, без откривања разлога, али извори блиски продукцији кажу да се није снашла у улози члана музичког жирија, и да јој снимање представља превелики стрес.

Певачица је у протеклих пар година имала психичке проблеме због којих је морала да буде смештена у болницу, а о њеним финансијама и послу и даље званично брине њен отац Џејми Спирс, заједно са њеним вереником Џејсоном Травиком.

Ухапшена Џена Џејмисон

ена Џејмисон (38) возила је пијана свој „рејнџ ровер” када је ударила у бандеру, а полицајци кажу да је на лицу места алкотест показао да је у крви имала много више од дозвољене количине алкохола. Некада најуспешнија звезда филмова за одрасле задобила је лакше повреде, али је одбила медицинску помоћ. Сајт „ТМЗ” преноси да је плакала након алкотеста и молила позорнике да је пусте да иде кући. Џејмисонова, која се пензионисала из порно индустрије, пре пар година је била у центру још једног скандала. Свог тадашњег партнера Тита Ортиза, са којим има близанце, оптужила је да ју је физички напао, али је касније признала да то није било тачно.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak1.jun2012.

odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53995

Posledwi pozdrav

^ISTIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 53736

Peki od Ane.

Posledwi pozdrav dragom sinu i ocu

54202

Posledwi bratu

pozdrav

jedinom

Petru Novkovi}u Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana obaviti 1. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

Petru od sestre Milene sa porodicom.

Majka Du{anka, otac \ura| i k}erke Jelena i Milica. 54199

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{inici

Peki

54053

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:

dragoj

od porodica: Baji} i Rakita.

od: kom{ija Zurovac Veqka i wegove k}eri Olivere sa porodicom.

54203

54216

Posledwi pozdrav bratu

Petru Novkovi}u

LOKAL 43 m2, ful opremqen. Bul. Kraqa Petra 2. Telefon: 065/55-106-55.

pozdrav

Dari Topalovi}

Posledwi pozdrav

POVOQNO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apartmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, â&#x20AC;&#x17E;Zlatni Ratâ&#x20AC;? - Telefoni: 00385-21635960, 063/8910-068. 53953

54201

Marku Bubuqu

od porodice Milo{evi}.

od: sestre Du{anke sa porodicom.

54204

54215

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti preminula na{a supruga, majka i baka

Nevenka Zdravkovi} 1937 - 2012. Sahrana je 1. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: suprug Veroqub, sinovi Zdravko i Mladen sa porodicama. 54115

^iTUQe l POMeni

petak1.jun2012.

Posledwi pozdrav koleginici

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj kumi

S tugom i neizmernim bolom obave{tavamo da je posle kra}e i te{ke bolesti preminula

od: kuma Brki} Marka, Magdalene i Bogdana.

^ETRDESET DANA je pro{lo od kako nije sa nama na{ voqeni

Dara Topalovi}

Dari Topalovi} Dari Topalovi}

dnevnik

Dejan Tewi

nastavnica u penziji ro|ena 4. 10. 1939. u Suvaji

Pomen }e se odr`ati 2. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 1. juna, u 15 ~asova, u Stepanovi}evu. Porodica Topalovi}.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Porodica Tewi. 54182

54168 705-P

od kolega i koleginica iz Osnovne {kole u Stepanovi}evu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

GODI[WI POMEN Navr{ava se godina od kad smo ostali bez na{e mame, supruge i bakane

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

POMEN

1. 6. 1999 - 1. 6. 2012.

54206

Eva Markovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. 5. 2012. godine preminula na{a draga supruga, majka i baka

Qubice Mijailovi}

1934 - 2012.

Dari Topalovi}

1973 - 1999.

Sahrana }e se obaviti 1. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Borisav, sin Vladislav i }erka Ivana sa porodicom.

Utehe nema, lepe uspomene su sa nama i hvala ti za sve.

54197

54178

54152

U subotu, 2. 6. 2012. godine da}emo {estomese~ni pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Navr{ava se godinu dana od kako vi{e nije sa nama na{a voqena majka i baka

Po{tovanoj i dragoj kom{inici

Sretku Stankovi}u

Desanka Ivanovi}

Pomen }e biti na grobqu u Gardinovcima, 2. 6. 2012. u 12 ~asova.

Aleksandar Popovi} Sa{a

od: brata Save i Bore, sestara Rose, Milke i Bobare sa porodicama.

Na dana{wi dan oti{ao je u ve~nost, moj jedini sin. Tuga i praznina u du{i, a bol u srcu ostaju do kraja `ivota u meni. Nedostaje{ mi mnogo. Sa qubavqu, mama Qiqana.

Porodica Mijailovi}.

54140

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Posledwi pozdrav dragoj

Sofija Blagojev 1949 - 2012.

Sahrana je danas, 1. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Stojan, Nata{a, Zoran i Zoe.

Posledwi kom{inici

pozdrav

Puno nam nedostaje{, u na{im si mislima i srcima. Tvoji principi su nam putokaz. Tvoji najmiliji: Jerina, Svetlana, Svetislav, Strahiwa, Selena, Lav, Bor i Jug.

54188

54192

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i prijateqici

od kom{ija iz Ba~ke ulice.

Bilo je divno dru`iti se sa Tobom.

Soki

od: Nine, Jace i Du{ana.

Proveli smo mnogo lepih, prijateqskih trenutaka, za 52 godine.

54195

Dari Topalovi}

od porodice Turawanin.

54172

54153

Umrla je na{a dobra

54170

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Dara Dari Topalovi}

od: Mire Medan, Drenke, Du{ka i dece.

Bila je dar svojoj porodici i delila je darove qubavi koje je poznavala. Weni voqeni: suprug Jovan, sin Milo{, snaja Marina, unuci Nikola i Tijana i prija Milena.

Dari Topalovi}

Porodica Kri~kovi}.

S an|elima spavaj, milo na{e!

Posledwi kom{iji

pozdrav

dobrom

Jovici Milinkovu

Sahrana je danas, 1. 6. 2012. godine, u 12.30 ~asova, na Dowem novom grobqu, u Futogu.

Porodica Kari}.

Posledwi pozdrav dragoj

54123

Marko Bubuq

Dari Topalovi}

Vesna i Du{an Mirkovi}.

54122

Porodice Nedelko.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon du`e bolesti, u 84. godini preminuo

posledwe zbogom, s tugom u srcu i se}awem na wenu blagost i dobrotu.

Weni najmiliji.

Jelica, Nata{a, Steva i Stefan.

54198

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Godi{wi pomen obele`i}emo u subotu, 2. juna 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Lazar Ivandeki}

Sofiji - Soki Blagojev

ro|. Dejanovi}

Dari Topalovi}

od stanara zgrade Ilije Ogwanovi}a 12 - 14. Novi Sad.

54169

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Dari Topalovi}

54175

Posledwi pozdrav snaji

54176

Posledwi kom{inici

Dari Topalovi}

pozdrav

dragoj

Dari Topalovi}

od Milenka i Zorice.

od: devera \ole, jetrve \uje i wihove dece.

Qubica Medan sa porodicom.

54171

54173

54174

O`alo{}ena porodica. 54196

54183

54143

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

POMEN

Jagi Vujkov na{oj plemenitoj i dragoj sestri, sa tugom u srcu. Sestre Jovanka Milo{evi} i @ivka Gavrilovi} sa porodicom.

petak1.jun2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 2. 6. 2012. godine, u 11 ~asova odr`ati {estomese~ni pomen na ^enejskom grobqu na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. 5. 2012. godine preminuo na{ dragi

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

54146

Dara Topalovi}

Posledwi pozdrav dragoj

Jovica Milinkov Posledwi pozdrav i hvala za iskreno prijateqstvo.

Sahrana }e se obaviti 1. 6. 2012. godine, na Pravoslavnom grobqu, u Be~eju, u 15 ~asova.

Jovici Milinkovu U na{im si uspomenama.

Porodica Marjan.

54117

54187

pozdrav

Porodica Bor|o{ki.

Wegovi najmiliji.

Posledwi kom{inici

mislima

54118

dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dari Topalovi}

Dugogodi{we prijateqstvo, se}awa i suze nikada ne umiru.

Vojislavu @ivkovi}u

Stevu Mili}evi}u

Dari Topalovi}

1926 - 2012. Koleginica Julka.

odr`a}emo 2. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nata{a i \oko @ivanovi}.

Sa qubavqu, zahvalno{}u i bolom, Wegovi najmiliji.

Oti{ao si na ve~ni po~inak pre {est meseci, ali u na{im srcima osta}e{ zauvek. 54154

54065

54166

Posledwi pozdrav

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Tvoji najmiliji.

PETOGODI[WI POMEN na{oj mami i baki

54160

Milomiru Drini}u

Goranu Rankovi}u

An|eliji Laki} Uvek u mislima i sâ&#x20AC;&#x2122; tugom u srcu. Weni najmiliji.

od: Ratka i Boje Drini} sa sinovima.

od: sestre Tawe i brata Raleta sa porodicama.

54139

54120

54142

SE]AWE

Sr|an Mitra{inovi}

Pro{lo je 20 tu`nih godina od kako nije sa nama na{a draga sestra, tetka i svastika

Valentina \unisi}

Milan Aleksa

ro|. Jovanovi} ^ovek `ivi dok god u qudima blista wegov trag.... Zauvek }ete biti u na{im srcima. Maturanti 2 H razreda Jovine gimnazije, generacija 82. 54136

Pomen na{em voqenom

Novici Pejovi}u 1964 - 2011. Dana 2. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu odr`a}e se godi{wi pomen.

Milica Gavrilov

1. 6. 1986 - 24. 11. 2011.

ro|ena Utvi}

Kad jutrom se pro{iri miris tamjana odmah se setimo na{eg dragog Milana. @ivot je samo igra sa pravilima ali su ponekad i ona surova. Tvoj osmeh je grejao od sunca toplije, tvoje o~i su bile od neba vedrije. A tvoja du{a ko svilen konac bila je, sudbina nije smela da konac prekine. Sad svira~i opet sviraju, dragi Milane, vi{e nema te, u srce diraju. Pevaju pesme {to voleo si tad, samo jedno ne smeju, ako umrem mlad. Po dobrim delima pamti}emo te, u svojim srcima nosi}emo te. Kao jedno jato bili smo dru`ina, sve dok najlep{a ptica nije odletela. I otac i majka, brat i prijateqi, za tvoju du{u ruke su sklopili. Ponosni oni na tebe ostaju, jer dobri qudi nikad ne umiru. Tvoja porodica.

Porodica Pejovi}. 54116

Neka joj je ve~na slava i hvala za sve {to je u~inila za nas. O`alo{}eni: brat Braca i sestra Nada sa porodicom. 53930

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije vi{e sa nama moja draga majka i voljena baka

Biserka [panja U subotu, 2. 6. 2012. godine u 10 sati, poseti}emo njenu ve~nu ku}u na Gradskom groblju, u Novom Sadu. Hvala ti.

703/P

54074

09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.15 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.45 00.00 01.00

tv program

petak1.jun2012.

Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Гимназијалци Све о животињама Кухињица Вести Треће доба Српски екран-емисија МТВ-а на српском Емисија на мађарском.са титл.на српском Вести Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом, 6. емисија о европским интеграцијама Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Медији у Србији-хроника пропадања Војвођански дневник Петказање Хроника 57. Стеријиног позорја Џонатан Крик Један на један

06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30

Музичко свитање Панонско јутро Анали Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Војвођанске вести Панонска хроника Документарни програм Војвођанске вести Анали Перископ/ОСАА Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Глас Америке

06.05 08.00 08.59 09.50 10.21 10.51 11.45 12.00 13.21 13.32 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 22.55 23.50 00.10 00.55 02.21 03.09 03.20 03.50 04.22 04.51 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Љубав на сеоски начин Разгледница Странац у Србији Хоризонт Дневник Одбојка-Квалификације за ЛОИ: Јапан-Србија, пренос Гастрономад ТВ филм у новом веку Ово је Србија Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Правично убиство, филм Скок у будућност Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Дилајла, филм Љубав на сеоски начин Гастрономад Странац у Србији Око Разгледница Рањени орао Верски календар

Џонатан Крик Џонатан Крик је запослен као креативни саветник илузионисти Адаму Клаусу. Новинарка и списатељица Медлин Магелан ангажује Крика који користећи своје неисцрпно знање о илузионизму, решава неке од најтежих мистерија и злочина који муче локалну полицију... Улоге: Алан Дејвис, Керолин Квентин, Стјуарт Милиган Режија: Дејвид Ренвик (РТВ 1, 20.05)

Керолин Квентин

07.00 08.20 09.10 10.20 10.50 12.15 12.30 12.40 13.05 13.55 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.15

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Музички програм Музички интермецо – мађарска музика Вести (мађ) Док.филм на рум. са титл.на српском Балкан експрес Из нашег сокака Добро вече, Војводино (рус) Духовка (слов) Верска емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Дечији фолклорни фестивал (слов) Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Балкан експрес ТВ баштине

06.50 Слагалица 07.25 Мунзи 07.31 Велики и мали 07.42 Откријте свет са Ђолетом 07.52 Томас и другари 08.05 Френине ципеле 08.16 Визуелна загађеност

ОДБОЈКА (Ж): ЕВРОЛИГА

Србија–Мађарска (РТС 2, 20.10)

СЕРИЈА

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.15 11.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Вести Опчињени Витраж Време је на мојој страни Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Украдена срца

09.15 Мото ГП Каталуња - Тренинг 1 Мото 3 12.00 Премијер лига Магазин 12.30 Фудбал мондијал магазин 13.15 Мото ГП Каталуња - Тренинг 2 Мото 3 16.00 ТВС 17.00 НБА акција 18.00 НБА плеј оф 20.00 НБА Кошаркологија 20.45 Фудбал Пријатељска: Русија – Италија 22.45 НБА уживо 23.00 Лига шампиона: Бајерн – Челси 02.30 НБА плеј оф

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.20 23.00 23.30 23.45 01.15

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Заз

Вече са Иваном Ивановићем Француска музичка сензација Заз наступиће 1. јуна на великом концерту у Београду, а шармантна певачица ће се исте вечери нашој публици представити у овом забавном ток-шоуу. Изабел Жефроа, како гласи право име певачице која наступа са уметничким надимком Заз, већ је наступала у Србији, у августу прошле године певала је у Новом Саду... (Прва, 21.20)

08.43 Постанак и опстанак ћирилице 09.07 Једна слика, једна прича 09.20 Култура чаја у Кини 09.52 Мој љубимац 10.23 Метрополис 10.54 Место за нас 11.23 Наличје велеграда 11.53 Бетовен 12.29 Арт зона 12.59 Трезор 14.01 Визуелна загађеност 14.28 Образовно огледало 15.28 Еко глобал 15.55 Странац у Србији 16.55 Капри 17.55 Кошарка: Полуфинале плеј офа 3, Раднички (КГ) - Црвена звезда, пренос 20.10 Одбојка (ж) - Евролига: Србија-Мађарска, пренос 21.45 Миксер 2012, хроника 22.15 Капри 23.10 Контекст 23.40 Научни кафе 00.25 Одбојка-Квалификације за ЛОИ: Јапан-Србија 01.55 Трезор 02.55 Одбојка(ж) - Евролига: Србија-Мађарска (р) 05.30 Лов и риболов

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

dnevnik

c m y

ВОА Улови трофеј Маратон Слике живота Љубав у залеђу Филм: Пази шта радиш Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Филм: Јамато Обични људи Филм: Рани снијег у Минхену Филм: Дубоко у долини Одељење за специјалне жртве Филм: Ошамари је... она је Францускиња Др Хаус Филм: Дубоко у долини Филм: Ошамари је... она је Францускиња

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.30 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.15 21.10 23.10 23.50 00.10 00.55 01.45 03.15 03.40

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Џери Мегвајер Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Очајничке мере Вести Спортски преглед Жива мета Увод у анатомију Филм: Зли вилењак 5 Саут Парк Филм: Мали детективи у лову на ситнице 04.55 Филм: Верни партнер

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Мала невеста 48 сати свадба Тачно у подне Курсаџије

Крис Хемсворт

Тор У средишту мистичног царства Асгарда је моћни Тор, снажни али арогантни ратник чији ће несмотрени поступци поново покренути древни рат. Због тога ће Тор бити прогнан на Земљу, где ће бити приморан да живи међу људима. Улоге: Крис Хемсворт, Натали Портман, Рене Русо, Ентони Хопкинс Режија: Кенет Брана (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 14.00 14.05 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.30 20.20 22.00 23.10 00.20 01.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Дангубе Филм: Тор Долина вукова Изгубљене године Лепи и мртви Филм

Лила Саваста

Девојка попут мене Овај изазовни филм базиран је на истинитој причи. У средишту радње налази се трагање за прихватањем с трагичним крајем. Уз типичне проблеме одрастања са самохраном мајком, Еди одувек чува тајну која га разликује од сестре Сите и брата Данија. Улоге: Мерцедес Рул, Џеј Ди Пардо, Лупе Онтиверос, Лила Саваста Режија: Агњешка Холанд (Пинк, 01.00) 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 23.00 00.00 01.00 03.00 04.00 05.00

Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Девојка попут мене Глупо мушко Опасна игра Дувал и Морети

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak1.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Верујете ли у чуда?

Фра но Ла сић

08.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 09.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 10.00 Скривени светови. подземни Рим 11.00 Тајне историје. Краљица девица 12.00 Заборављени начини исхране 14.00 Рим: последња граница 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 17.00 Силверадо 18.00 Келтско наслеђе 19.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 20.00 Милош Форман 21.00 Велики режисери 22.30 Видео је убио радио 23.00 Ко си заправо ти? 00.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 01.00 Силверадо

08.00 08.30 09.30 10.00 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ванземаљци суседи Зумерова екипа Херкулес Ози Бу Три амигоса Избачени из колосека Професионалац Не умри сам Зли поручник Клопа на точковима Шпијунска прича Планета X 2

Про фе си о на лац До ју че уни вер зи тет ски про фе сор и пи сац-бо ем, при пад ник бе о град ске ин те ли ген ци је и ва тре ни про тив ник Ми ло ше ви ће вог ре жи ма, Те ја је да нас ди рек тор јед не ве ли ке из да вач ке ку ће. Јед ног да на, у ње го ву кан це ла ри ју, пот пу но не по зван ула зи нео би чан стра нац, са ве ли ким ко фе ром у ру ци... Уло ге: Бо ра То до ро вић, Бра ни слав Ле чић, Дра ган Јо ва но вић, Јо сиф Та тић, На та ша Нин ко вић, Го ри ца По по вић Ре жи ја: Ду шан Ко ва че вић (Си не ма ни ја, 16.00)

Оку па ци ја у 26 сли ка Ду бров ник уочи оку па ци је 1941. го ди не. Тро ји ца при ја те ља, Хр ват Ни ко, Ита ли јан То ни и Је вре јин Ми хо, про во де без бри жне да не мла до сти сви ра ју ћи и ма че ва ју ћи се. Ни ки на се стра Ане за љу бље на је у То ни ја и уз бла го слов оца, го спа ра, ка пе та на Бал де, ве ре се... Уло ге: Фра но Ла сић, Ми лан Штр љић, Бо рис Краљ, Та ња По берж ник, Сте во Жи гон, Иван Кле мен чић, Гор да на Пар лов, Ра де Мар ко вић Ре жи ја: Лор дан За фра но вић (ХРТ 1, 23.22) 07.00 09.06 10.11 11.06 12.00 12.10 12.34 13.17 14.10 14.45 15.13 15.58 17.26 18.22 18.40 19.12 19.30 20.10 21.08 22.45 23.22 01.50 02.15 03.53

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Спорт Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење Емисија пучке и предајне културе Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо Путем европских фондова Иза екрана 20пет, квиз Дневник Одабрао Ђело Х. Циклус хрватског филма: Догађај Дневник 3 Циклус хрватског филма: Окупација у 26 слика Пети дан, ток шоу Филмски маратон: Гарден Стејт, филм Филмски маратон - циклус хрватског филма: Догађај

07.52 Мала ТВ 08.22 Серија за децу 08.45 Х2О Уз мало воде! 09.10Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 До свитања, филм 15.10 Деграси Нови нараштај 15.32 Олујни свет 15.57 Школски сат 16.42 Мала ТВ 17.15 Бриљантин 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.15 Телетабис 19.40 Музика, музика... 20.00 Управо венчани, филм 21.40 Апокалипто, филм 00.02 Узвратни ударац 01.32 Хрватске утакмице на ЕП ЕП 2004. Хрватска Швајцарска, снимак 02.17 Увек је сунчано у Филаделфији 02.38 Пепео пепелу 03.29 Додир живота и смрти

Дра ган Јо ва но вић

06.00 07.30 09.00 09.25 10.55 12.45 14.25 15.55 17.30 18.00 20.05 20.35 21.05 22.00 23.00 00.45 02.35 04.00

Виктор Страст у пустињи Холивуд на снимању Мисионар Под сунцем Тоскане Последњи владар ветрова Главна улица Губитници Филмови и звезде Други живот Потпредседница, Девојке Борџије Игра престола Версо Резервни играчи Џона Хекс Вампири смарају

09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Банда на моторима Друмски тркачи Живот пијанице Опсада Алкатраза Срце грома Банда на моторима Живот пијанице Ген X полицајац Еволуција

Дивља вожња Господин бејзбол Хотел Оаза Можда беба Пронађени рај Ухвати Картера Робокап 2 Робокап 3. Еротски филм Еротски филм

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Скандал Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак

07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 09.53 Кувар и пол 09.55 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију, емисија из студија 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и пол 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 22.00 Инсајдер, филм 00.15 Иза решетака, филм 02.15 Астро шоу

Ин сајдер Дал тон Ра сел ни је обич ни пљач каш ба на ка. Он је пер фек ци о нист ко ји ће зло чин ис пла ни ра ти до нај ма њег де та ља и ни шта не ће пре пу сти ти слу ча ју. Бан да ула зи у бан ку на Мен хет ну, за кљу ча ва сва вра та, а љу де у бан ци узи ма као та о це... Уло ге: Ден зел Во шинг тон, Клајв Овен, Џо ди Фо стер, Кри сто фер Пла мер, Ви љем Де фо Ре жи ја: Спајк Ли (РТЛ, 22.00)

Џо ди Фо стер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде: У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави: Како то раде: Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Уклета кућа Желели сте да знате

08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 20.30 21.00 23.00 23.15 00.30 01.00 01.15

Аутомобилизам Тенис Тенис Тенис Тенис Тенис Фудбал Фудбал Тенис Тенис Мотоспортови Фитнес

Ко са све ду жа, сук ња све кра ћа

аз не по сле рат не уни фор ме, ен гле ске вој не блу Окол но сти у ко ји ма се од ви ја ла ју го сло вен ска ва ри зе, ко жни мо то ци кли стич ки ка пу ти, „ти тов ке“, јан та поп-рок ре во лу ци је омо гу ћи ле су да но ва мо да вој нич ке шај ка че и офи цир ске шап ке, кач ке ти, иза ђе из сво јих уских ур ба них окви ра и ути че на оде ко њич ке чи зме, цо ку ле, опа са чи, упр та чи, бе ле ко шу - ва њу мла дих на се лу. Овој де ли мич ној мод ној „ур ба ље са ве ли ким око врат ни ци ма, „бри га дир ске“ блу зе, ни за ци ји“ по мо гла је ми ли он ске ма се „све жих“ ста удар нич ке знач ке и вој нич ка од ли ко ва ња – би ли су нов ни ка град ских пред гра ђа, ко ји су оста ли ве за ни за „мод ни де та љи“ у ко је се ни је укла па ла мо да ко пи ра - за ви чај, и све ве ћа га стар бај тер ска по пу ла ци ја по ре на из рет ких за пад них фил мо ва, но ше на на игран ка ма, клом са срп ског се ла. На чин обла че ња се о ског ста нов где је све че шће сви ран – џез. Не по пу лар ност му шких ни штва уда ља вао се убр за но од тра ди ци о нал ног, пре ше ши ра и рет ких пре о ста лих жен ских бун ди као „ар - тва ра ју ћи се и код же на и му шка ра ца у ком би на ци ју те фа ка та бур жуј ске мо де“ та ко ђе го во ри о ду ху вре ме на. Скром но и јед но лич но обла че ње би ло је из ну ђе но и сла бом по ну дом кон фек ци је и што фо ва, док су при ват ни кро ја чи ви ше пре кра ја ли ста ро и од ње га пра ви ли но во. „Мод на ли ни ја“ ју го сло вен ског ру ко вод ства је би ла дво ја ка: вој на ва ри јан та раз ли чи тих уни фор ми (укљу чу ју ћи и пра ви ла ста рог ди пло мат ског про то ко ла ко ји је оба ве зно за ха те вао да и ди пло ма те бу ду оде ве не у сво је уни фор ме) и ко мот ни ја ци вил на са ши ро ким пан та ло на ма и ко мот ним са ко и ма. Кад је јед ном Чер чил пи тао Ти та за што се та ко че сто у јав но сти по ја вљу је у уни фор ми, што он не чи ни, до био је од го вор да ће и он, кад Ју го сло ве ни по ста ну Ен гле зи, но си ти са мо гра ђан ско оде ло. Бив ше пар ти зан ке и су пру ге ру ко во ди ла ца, по сле крат ке по рат не спар тан ски скром не мод не фа зе, бр зо су пре шле на пра ће ње свет ских мод них трен до ва. Уме сто не у глед них блу за, ко шу ља и пре пра вље них су ка ња, оде ва ње по ста је естет ски ква ли тет ни је. На по чет ку ко пи ра ју ћи за пад не мод не жур на ле, ко ји су бр зо до би ли до ма ћу кон ку рен ци ју у пр вим мод ним ча со пи си ма, ка сни је ди рект но Ма јор Јо ван ка Бу ди са вље вић се бр зо на ви кла на елеганцију ку пу ју ћи оде ћу из са ло на па ри ских, рим ских и дру гих мод них цен та ра, ју го сло вен ска по ли тич ка град ско-се о ске, ур ба но-ру рал не „мо де“, са сво јим, по ели та је већ сре ди ном пе де се тих би ла по кул ту ри оде - сма тра но са стра не, те шко ра зу мљи вим пра ви ли ма. ва ња рав на сво јим стра ним за пад ним са го вор ни ци ма. Она та ко ђе, уз дру ге фе но ме не, го во ри о ди ле ми иден По ред кор пу лент них су пру га со вјет ских по ли ти ча ра, ти те та, ње го вој кул ту ро ло шки ори јен та ци о ној рас по об у че них у ло ше и кру то скро је не ко сти ме, ју го сло - лу ће но сти, по ку ша ји ма да се и на тај на чин про на ђе вен ске ве ћи ном мла ђе, до ма ћи це су еле ган ци јом оста - кул тур ни ком по ро мис. „Но ви го вор оде ће“ као сред ства екс пли цит ног из вља ле ути сак пра вих „со ци ја ли стич ких да ма“. Отва ра ње пре ма За па ду, шо пинг-пу то ва ња (укљу - ра жа ва ња лич них ста во ва, пре све га о по ли ти ци, обе чу ју ћи и нај ма сов ни је у Трст), уз раз ви ја ње до ма ће ле жио је кри зне де ве де се те, уно ше њем на ци о нал не и на ци о на ли стич ке сим бо ли ке мод не и тек стил не ин ду стри је, сле де ћи „ме то до ло ги ју на ви јач као ва жне гра не при вре де, ор га Кад је Чер чил пи тао Тита ке мо де“: ша ло ви, ма ји це, ка пе ни зо ва ње пр вих мод них ре ви ја, за што се та ко че сто као „ме ди ји из ра жа ва ња“ ових све до че о на сту па њу по вољ ни јих ста во ва. Дру га фа за, са рат ним при ли ка, ко је су отво ри ле вра та у јав но сти по ја вљу је ства ра њу но ве кул ту ре оде ва ња. у уни фор ми, што он не чи ни, зби ва њи ма, до не ла је на ули це и све уоч љи ви је при су ство раз Њен сим бол био је филм Љу бо Ти то му је од го во рио да ће, ли чи тих уни фор ми или де ло ва ми ра Ра ди че ви ћа, „Љу бав и мо кад Ју го сло ве ни по ста ну уни фор ми као одев них де та ља да“ из 1960. Већ од пр вих ве ли Ен гле зи, и он но си ти (ста ре, СМБ уни фор ме ЈНА бр ких мод них ре ви ја до ма ћи кре а- зо за ме ње не ма скир ним уни то ри су, са ви ше или ма ње успе са мо гра ђан ско оде ло фор ма ма, вој нич ке ка пе и бе ха, по ку ша ли да у сво је кре а ци је рет ке ра зних бо ја, цр не уни и укљу че де ко ра тив не мо ти ве срп ске на род не но шње или сред њо ве ков не ли ков не фор ме па ра вој них је ди ни ца, псе у до чет нич ки ко сти тра ди ци је, као што је ра дио кра јем ше зде се тих Алек - ми.) Ово је би ло и пра ће но вул га ри за ци јом јав ног по ли тич ког дис кур са ели те на вла сти, укљу чу ју ћи и сан дар Јок си мо вић са сво јим „си мо ни да ма“. Про дор но ве кул ту ре мла дих ше зде се тих, озна ча ва - упа дљив не у кус у обла че њу. Про прат на по ја ва би ла ју по че так но вог пе ри о да у исто ри ји оде ва ња и на ју - је и на мер но упа дљи ва ко сти мо гра фи ја, по ко јој су го сло вен ском про сто ру, под сти чу ћи ди ску си је у јед - пре по зна ва ни при пад ни ци но во-би зни смен ске гру но пар тиј ском дру штву о при хва тљи во сти но ве „џинс“ па ци је, али и кри ми нал них гру па но ве ге не ра ци је мо де, му зи ке, крат ких су ка ња, ду ге ко се, по сто ја њу (ску па оде ла од ли сте ра, ма си ван злат ни на кит, у или не опа сно сти од „ква ре ња со ци ја ли стич ке омла - спорт ској ва ри јан ти ску пе тре нер ке и спорт ска обу ди не“ стра ним ути ца ји ма. Би ло је то вре ме осло ба ђа - ћа, на чин ши ша ња). Тур бо-фолк мо да, нај у па дљи ви ња свих кон вен ци ја у обла че њу и лич ном из гле ду ји кул ту ро ло шки фе но мен кри зе де ве де се тих у Ср би оста вља ју ћи сва ком да по соп стве ним скло но сти ма и ји, је аутен ти чан но во го вор ко ји је ску пом, стил ски мо гућ но сти ма да оде ва њем, фри зу ром или шмин ком крај њим не у ку сом и екс пли цит ним ис ти ца њем агре де фи ни ше свој спо ља шњи из глед, по себ но, ис ти ца - сив не сек су ал но сти, био (и де лом остао) мар кер јед њем сек су ал но сти (ми ни-сук ње, „вру ће пан та ло ни - не осо бе не, ду бо ким рас це пи ма на би је не дру штве не си ту а ци је. це“, од ба ци ва ње груд ња ка). Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak1.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те у пла ну ве ли ке и ле пе за ми сли, али као да још увек ни сте до вољ но спрем ни за њих. Иде те ко рак у на зад, вра ћа те се ра ни јим љу ба ви ма и по сло ви ма. Све му то ме је узрок ре тро град на Ве не ра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. jun 2012.

Пр ви дан у но вом ме се цу, а пе так је. Све упу ћу је на до бар про вод, уко ли ко на ђе те до вољ но вре ме на и во ље, за то.У љу ба ви је ва жно да одр жа ва те по зи тив ну и ак тив ну ко му ни ка ци ју. Сло бо да.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

За ба ва мо же да поч не! Сва ки дан је као ро ђен дан! Уме те и мо же те да од свог жи во та пра ви те за ни мљи ве при че, у на став ци ма, са не из ве сним иско ком. Ни сур вај вер вам ни је ра ван! Са мо на пред!

Ме сец је у та ко зва ном пра зном хо ду, у пр вом де лу да на, па се опу сти те и ни шта но во не мој те пред у зи ма ти, јер се не ће ре а ли зо ва ти. По тре бан вам је пре дах и од мор, у дру штву дра гих осо ба.

По че так ви кен да је у ве ли ком сти лу. Иза ђи те у јав ност, где вам је и ме сто, у при јат но дру штво зна них и не зна них. Ра ди те ви ше ства ри исто вре ме но, што је са свим ОК. До но си те од лу ке у хо ду, с ла ко ћом.

Оку пи ра ни сте у ка ри је ри свим и сва чим, па као да не ма те до вољ но вре ме на за парт не ра и при ва тан жи вот. Де лу је те енер гич но и без пре ви ше раз ми шља ња, што оста вља по зи ти ван ути сак на дру ге.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не до зво ли те да вам се при ја те љи ме ша ју у љу бав но стра сни од нос, ко ји ви ше ли чи на де ти ња ри ју не го на не што озбиљ но. Стал на ве за је ста бил на, јер парт нер тач но зна шта и ка ко хо ће и тре ба.

До се же те зве зде, сим бо лич но ре че но. Мо же се ре ћи да сте ре а ли зо ва ли сво је ам би ци је, у ни воу по чет не аспи ра ци је. Про ме не на сту па ју од 12. ју на, а до та да утвр ди те по зи ци ју и те ме ље.

У при ват ном би зни су је ве о ма жи во и жи вах но. Отва ра ју вам се раз не мо гућ но сти, па је пра во вре ме на ко му ни ка ци ја и ак ци ја од ве ли ког зна ча ја. Бу ди те при сут ни у пра во вре ме на пра вом ме сту.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Из ва шег зна ка из ла зи Ме сец, што до при но си сен ти мен тал но сти и по пу стљи во сти ко ју осе ћа те пре ма дру ги ма. Парт нер мо же ла ко да вам на мет не сво је же ље и хи ро ве. Да кле, за ни мљи ва си ту а ци ја.

Про во ци ра вас љу бав ни од нос, ко ји је ви ше мен та лан не го емо ти ван. И то је са свим ОК. У осно ви, мо же те ка ко хо ће те, са мо је пи та ње шта хо ће те?! Ма ло игре ни је на од мет. Екс пе ри мен ти са ње.

Ле то је на ви ди ку, и то оно пра во, вре ло, ко је до но си пла вет ни ло и ми рис де бе лог мо ра. Ни ко срећ ни ји од вас, због то га. Али, до та да мо ра те још пу но то га по ра ди ти и ре а ли зо ва ти, за ра ди ти и уште де ти.

TRI^-TRA^

При та је ни ти гар, скри ве на про сти ту ци ја? V REMENSKA

Пре

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

PROGNOZA

Подне тоПло , По Подне киша

НО ВИ САД: То пло са сун ча ним пе ри о ди ма пре под не, а по сле под не уз по вре ме ну ки шу и ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар ују тру слаб ју жни, а за тим уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на око 25 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло са сун ча ним пе ри о ди ма пре под не, а по сле под не раз вој обла ка уз по вре ме ну ки шу и ло кал не пљу ско ве са гр мља ви ном. Ду ва ће слаб ју жни ве тар, а на се ве ру Ср би је уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 27 сте пе ни. СР БИ ЈА: У пе так то пло са сун ча ним пе ри о ди ма пре под не, а по сле под не би ће ки ше и ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном. Ду ва ће слаб ју жни ве тар, а по под не на се ве ру Ср би је уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 29 сте пе ни на ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту ма ло све жи је са про ла зном ки шом, а у не де љу сун ча ни је и то пли је. У по не де љак још то пли је, али по под не и кра јем да на по но во са пљу ско ви ма. У уто рак хлад ни је са ки шом, а од сре де по но во сун ча но и сва ким да ном то пли је.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке не ће по го до ва ти хро нич но обо ле ли ма, а код здра вих мо гу усло ви ти по спа ност и гла во бо љу. Нео п ход на је опре зност у са о бра ћа ју.

Evropa Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 17 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Зве зда фил мо ва „При та је ни ти гар, скри ве ни змај” и „Ме мо а ри јед не геј ше” Занг Зији (33) под ис тра гом је због про сти ту ци је. Ки не ска по ли ци ја, на вод но, во ди ис тра гу про тив Занг због сек су ал них од но са са јед ним ви со ким зва нич ни ком и не ко ли ко по зна тих и ве о ма бо га тих му шка ра ца, ко је је „до бро на пла ћи ва ла”. Зи ји је, на вод но, од 2004. го ди не, па до да нас, ин ка си ра ла 110 ми ли о на до ла ра за хва љу ју ћи ве ли ко ду шно сти сво јих парт не ра. У ис тра зи се на во ди да јој је бив ши ми ни стар Бо Ксилај 2007. го ди не за сек су ал не услу ге пла тио 950.000 до ла ра, „а оста лих де сет пу та по 900.000”. На рав но, порт па ро ли глу ми це су де ман то ва ли пи са ње сај та: „Про чи та ли смо од врат не оп ту жбе у ки не ском ма га зи ну ’Епл деј ли’. Занг је да но ноћ но ра ди ла на сни ма њу фил ма по след њих ме сец да на и нео про сти во је про чи та ти ова ко не што по ни жа ва ју ће. При ја те љи су нас по са ве то ва ли да се огла си мо и из да мо кра так де ман ти јер што ви ше бу де мо об ја шња ва ли, го ре ће нам би ти”.

VIC DANA Пе ри ца ула зи у про дав ни цу и каже про дав цу: - До бар дан, имам са мо сто ди на ра. Шта ми пре по ру чу је те? - Не ку дру гу про дав ни цу.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

211 (-18)

Slankamen

330 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

288 (-15)

Zemun

399 (-6)

Bogojevo

265 (-10)

Panчevo

404 (-6)

Smederevo

540 (-4)

Baч. Palanka 270 (-8) Novi Sad

278 (3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

201 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

257 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

324 (-6)

NERA

Hetin

180 (0)

TISA

80 (-2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 396 (-22) Beograd

Kusiћ

349 (-6)

129 (-19)

Reшeњe iz proшlog broja