Dnevnik 1.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 1. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23482 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE M A „DNEV N I K A”: MALOLETNI^KA BRUTALNOST

Sad deca biju nas Pet na e sto go di {wi u~e nik po lo mio je kuk i nad lak ti cu pro fe so ri ci ma te ma ti ke ko ja mu je da la je di ni cu... Ma lo let nom de ~a ku we go vi is pi sni ci iz ~i stog mi ra iz bi li 22 zu ba sa mo za to {to je slu ~aj no pro {ao po red wih... Dru gog ma lo let ni ka su tu kli vr {wa ci da bi mu ski nu li dres... Na naj ve }oj no vo sad skoj pla `i pe de set mla di }a tu klo je jed nog… Sve to do go di lo se u sa mo ne ko li ko pro -

te klih da na. Bru tal no i`i vqa va we ma lo let ni ka iz da na u dan je sve ve }e a ~i ni se da dru {tvo ni ka da ni je bi lo ne mo} ni je. ^ak 15.000 de ce-ma lo let ni ka, me |u ko ji ma je 2.000 de voj ~i ca, la ne je pro {lo kroz cen tre za so ci jal ni rad u Sr bi ji zbog ne pri stoj nog po na {a wa, na si qa, kra |a ili tu ~a. Naj vi {e wih se iz vu klo sa „lak {im uko ri ma”, ma da ima i onih ko ji su se na -

{li pod po ja ~a nim nad zo rom stru~ wa ka ili za vr {i li iza re {e ta ka. Po da ci go vo re da su pro {le go di ne pro ble me u po na {a wu ima la ~ak i de ca pred {kol skog uz ra sta. Ta ko je re gi stro va no 3.000 pre stup ni ka iz me |u {est i 14 go di na, a 12.000 sta ro sti od 15 do 18 le ta. Dru gim re ~i ma, ov de de ca bi ju prak str. 6 ti~ no ~im pro ho da ju.

BIV[I OTPORA[ IVAN MAROVI] VERUJE U RENESANSU PETOOKTOBARSKIH IDEALA

Nije bilo 4. oktobra!

str. 2

Euro 2012 final2012 FINALE FI INALE EURA 2 2

SPAIN [PANIJA Visente delBosque Boske Vicente del kapiten Captain Iker Kasiqas Iker Casillas strelci Top scorer Alonso, Fabregas, Tores2 (2) Alonso, Fabregas, Torres,

26 26

8 8

For:dato: d 46 46 Against: 32 p primqeno: 32

prva man zvezda Key INIJESTA ANDRESIniesta Andres golovi:0 0 Goals: pasovi:387 387 Passes: asistencije: 1 Assists: 1 {utevi: Shots: 1717

[panija 1:1 1-1 Italija a fazastage Eura Spain EC group Italy grupna prijateqska Italija [panija p Friendly Italy2:1 2-1 Spain

Italy ja Italija Ireland Irska Croatia Hrvatsska Hrvatska France c. Franc. Portugal Portuga al Portugal

1-1 1:1 4-0 4:0 1-0 1:0 2-0 2:0 *0-0 *0:0

*Penalties *penali4-2 4:2 Shot breakdown {utevi On u okvir target pored Wide 63% 63% 1.60 1,6 60 1,60 0.20 0,2 20 0,20 Total uukupno kupno 60% % 60% shots {uteva { ute teva eva 29 29 844 4 844 78 78 7 8 80% % 80% 49 49 8.00 8,0 00 8,00 12.8 12,,8 12,8 2.00 2,0 00 2,00 asistenti FINAL BALL: Assists Pirlo Pirlo Pir rlo

1:0 1-0

1.20 1,20 0.60 0,60 52% 52% 662 662 74% 74% 5.40 5,40 15.8 15,8 3.00 3,00

42 42

Arbeloa Arbeloa

12 12

Di Natale Natale Di Nata ale

7 7

Pirlo Pirlo

459 459

Montolivo 8 Montolivo 8

4 players 4 igra~a a

6 6

Buskets Busquets

456 456

Chiellini Kijelini

8 8

Alonso Alonso

8 8

NAJVEROVATNIJI SASTAVI PROBABLE LINE-UPS

Right foot: 5 1 desnom nogom: 5Header: glavom: 1 Left foot: 2 levom nogom: 2 Outside box: 0 0 Insideunutar: box: 8 8 van kaznenog:

Pi ike Pique Pike

ROLL CALL OF [AMP PIONI [AMPIONI doma}ini doma}i ini Host nation CHAMPIONS 1960 USSR 1960 Francu uska Francuska SSSR France 1964 Spain 1964 [panija [pan nija [panija Spain 1968 Italy Ital lija Italija 1968 Italija Italy 1972 West Belggija Belgija 1972 SR Nema~ka Germany Belgium SFRJ 1976 Cze’slovakia SF FRJ 1976 ^SSR Yugoslavia Ital lija Italija 1980 W. 1980 SR Germany Nema~ka Italy

Mon ntolivo oli ivo Montolivo Montolivo

] avi ]avi Xavi

Ar rbelooa Arbeloa Arbeloa

1984 1984 1988 1988 1992 1992 1996 1996 2000 2000 2004 2004 2008 2008

Francuska Fr rancuska France Francuska France N Nema~ka Germany Holandija Netherlands [vedska [ Sweden Danska Denmark E Engleska England Nema~ka Germany Holand./Belgija Holand./Belgija N’lands/Belgium Francuska France Portugal P Portugal Gr~ka Greece Austrija a/[vajc. Austrija/[vajc. Austria/Switz. [panija Spain

Si Sil lva Silva Silva

De Rosi si i De Rossi

1-0 1:0 0

30 45 5

0:0 0-0 Bon onu}i }i Bonucci Bonu}i

Kij ijelini i ini Kijelini Chiellini

75 60

P Pirl lo Pirlo Pirlo

Kas sano Cassano Kasano

Set play: 2 2 prekid:

1:2 1-2

B Barza rzzagi Barzagi Barzagli Fabr F g s Fabregas Fabregas

F-A 0:0 0-0

1:1 1-1 Bu ufon Bufon Buffon

Al Alo onsoo Alonso Alonso Buske B ketts Busquets Buskets

GOALSU ANALYSIS: Goal times KAKO PADALI GOLOVI VI

Bal lzareti aret re Balzareti Balzaretti

M Mark kisio io Markisio Marchisio B alo lote tel li Baloteli Balotelli

Ram moss mo Ramos Ramos

Pictures: Getty Images

14 14

Balotelli Baloteli

499 499

2 2 players igra~a

Kasiqas Kas Casillas siqas

\or|e Randeq Bora Oti} Powava

RADOSLAV STRIKOVI]

Inat nije dobar

str. 2

SOMBORSKA DEKLARACIJA

Vojvodina Vojvo|anima

ANDREJ NIKOLAIDIS

Nasiqe i civilizacija

str. 7

Najvi{a temperatura 35°S

FOUL na~iweni na a~ ~i iw we PLAY eni ni: Fouls faulovi aul ulo lov ov committed vi

533 533

]avi Xavi

Ini I ijesta j sta a Inijesta Iniesta

Zov vlasti iznad principa

Vrelo

55 55

Shot{utevi breakdown On u okvir target pored Wide

plejmejkeri: pasovi P LAYMAKERS: Passes Alonso Alonso

ukupno Total shots {uteva 97 97

3 3 players igra~a

AAlbaa Alba

Radivoj Stepanov

str. 4

1 1

1-0 0:0 0-0 1:0 dali:primili How goals were scored...

Source: UEFA

13 13

Ivica je isti, vreme nije

57% 57%

1 1

45 4 5

Open play: iz igre: 6 6

14 14

Iniesta ta Inijesta Inijest

OAL ANALYSIS: Goal times GKAKO SU PADALI GOLOVI F-A 3-0 3:0 1:0 1-0

2-1 2:1

Goals scored dat ti golovi golov vi dati Goals against primqeni golovi Possession posed lo opte lopte Passesi pasovi Pass completion komplet tirana a dodav awa kompletirana dodavawa Corners korneri Foulseeni committed na~iw faulovi na~iweni cards `Yellow `ut ti kartoni `uti

Balotellili Baloteli Balotel

2 2

prva Keyzvezda man BALOTELI I MARIO M Mario Balotelli golovi: Goals: 3 3 pasovi: Passes: 117 117 asistencije: Assists: 0 0 {utevi: Shots: 24 24

Italy, Group C runners-up, Italija je zauzela reach despite drugo final mesto drawing 3 out of 5 u Grupi C, matches, relying a do finala je on penalties do{la uz tritoremija defeat iz pet England utakmica

1-1 1:1 1-1 1:1 2-0 2:0 *0-0 *0:0 0:0 2-1 2:1

TATISTICS TEAM SSTATISTIKA TIMSKA (per match) (prosek po me~u)

ON TARGET {utevi na: gol Shots (u okvir) at goal 3 3

Silva Silva Sil lva

FINAL PUT DOTO FINALA ROAD Match me~ 11 Spain [pani ija [panija Match me~ 22 Croatia Hrvatsska Hrvatska Match me~ 33 Ireland Irska Q-final ~et.finale England Englesska Engleska S-final polufinale Germany Nema~ ~ka Nema~ka

Azem Vlasi

Won pobeda da nere{en no Draw nere{eno primqeno: Against: 2121 4 Lost az poraz 4 pora

13 13 15 15 d For: 33 dato: 33

repriza ~ Replay ~etvrtfinalnog of Euro 2008 quarter-final, susreta sawhich Eura 2008, endedkada 0-0 je after me~ zavr{en extra time – Spain securing 4-2 penalty zavr{e en 0:0, a [panija pro{la daqeshoot-out na penalevictory (4:2)

Spain top Group C [panija je bila withprva 7 points, afterC u Grupi Navas hits 88th min zahvaquju}i strike to seal golu koji je vital Navas win over dao Croatia Hrvatskoj u 88. minutu

Tri slu~aja

EVROPSKIM PRVENSTVIMA MA UROPEAN CHAMPIONSHIP RECORD ENA u~e{}a: 7 Appearances: 7 rezultat: najboqi Best 8) finish: titula Winner(1968) (1968) 2008: ~etvrtfinale le 2008 Euro performance: Quarter-final

posledwi susreti meetings Recent

2012 2012 2011 2011

16 16 11 11

30 30

Draws 1111 nere{eno

CHAMPIONSHIP RECORD EUROPEAN NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA Appearances: u~e{}a: 11 11 Winner (1964, Best finish: (1964 4, 2008) najboqi rezultat: titula2008) (1964, 2008 2008: performance: titula Winner Euro Won pobeda Draw nere{eno Lost r poraz

trener er Coach ]ezare Prandeli Prandelli li CesarePrandel kapiten en Captain \anlui|i on Gianluigi Bufon Buffon najboqi ac scorer Topstrelac Mario Baloteli 3) Mario Balotelli,(3) 3

EAD-TO-HEAD Hme|usobni skor Goals Spain 7 7 [panija Italija a8 Italy 8 golovi

Teofil Pan~i}

Problem razmno`avawa jarebica

ITALIJA ITALY

stadion, Stadium, Kijev, Kyiv, 1. July jul, 1 20.45 Olimpijski Ol limpijski Olympic

trener Coach

NASLOVI

3-0 3:0

dali:primili How goals were scored... desnom nogom: 4Header: glavom: Right foot: 4 2 2 levom nogom: 0 Left foot: 0 van kaznenog: Outside box: 1 1 Insideunutar: box: 5 5 iz igre: 3 3 Open play:

prekid: Set play: 3 3

ZA ZAPISNIK OFFICIALS MATCH Referee:Pedro sudija: Pedro Proensa Proenca POR (P POR) Assistants: asistenti: asist tenti: POR) , Bertino C.Miranda Miranda POR Bertino (P RikardoJ.F. Santos POR) POR Ricardo Santos(P O OL LIMPIJSKI LYMPIC STADIUM STADION otvoren:1923 1923 Opened: (rekonstruisan 2011) (re-opened Oct 2011) Cost of cena renovirawa: renoviraw renovation: a: €470m 470mil. mil. evra ra a UEFA Capacity: kapacitet: 60.000 60,000

str. 15

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

CITATI

„

nikome na Balkanu ne preti nikakva opasnost od Srbije, od srpskog naroda, ve} naprotiv, nama je interes da veze izme|u dr`ava regiona budu {to ~vr{}e Ivi ca Da ~i}, mandatar za sastav nove vlade

”

INTERVJU

SPS: DS da se izjasni o Pajti}u

Savi}: Nova vlada – novi dug

Lider socijalista i mandatar Ivica Da~i} pozvao je Demokratsku stranku da se izjasni o stavu vojvo|anskog premijera Bojana Pajti}a da za socijaliste nema mesta u pokrajinskoj vladi zbog koalicije sa napredwacima na republi~kom nivou. On je kazao i da nema potrebe da se mewa vlast koju su na nivou Beograda formirali DS i SPS. Da~i} je naglasio da je li~no nalo`io socijalistima da glasaju za izbor Igora Pavli~i}a (DS) za gradona~elnika Novog Sada, kao i za izbor Aleksandre Jerkov (LSV) za predsednicu gradskog parlamenta. On je novinarima rekao da je prisustvovao razgovorima zvani~nika SNS-a i DS -a o tome da se koalicije na lokalnom nivou prave na razli~ite na~ine „i da je to dobro za stabilnost Srbije”. Da~i} je kazao i da nema nikave potrebe da se na nivou grada Beograda mewa vlast, koju su ponovo formirali DS i SPS.

Nova Vlada Srbije }e mo`da u startu biti prinu|ena da pozajmquje vi{e sredstva na me|unarodnom trì{tu kapitala nego prethodna da bi nadoknadila rastu}i deficit u dràvnoj kasi, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Qubodrag Savi}. On je za Tanjug rekao da bi nova vlada trebalo vrlo brzo nakon stupawa na du`nost da napravi realan program mera za {to skoriji izlazak na{e zemqe iz duì~ke zavisnosti. Profesor Savi} kaè da }emo ove godine morati da pozajmimo u inostranstvu najmawe dve milijarde evra. “Budu}a vlada }e morati, bez ikakve dileme, da nastavi sa zaduìvawem, mo`da i ne{to brìm tempom nego prethodna”, precizira Savi}, uz napomenu da ukoliko ne bismo uzimali nove kredite “sigurno ne bismo mogli da servisiramo neke obaveze, ukqu~uju}i isplatu penzija i plata u javnim preduze}ima”.

RA DO SLAv STRI KO vI], POT PRED SED NIK PO SPS

Pajti}a ne treba da vodi inat ajava predsednika Vlade APV Bojana Pajti}a da u novoj pokrajinskoj administraciji ne}e biti mesta za socijaliste, zbog wihove odluke da Vladu Srbije formiraju sa napredwacima, prili~no je iznenadila rukovodstvo vojvo|anskog ogranka SPS-a. Potpredsednik PO SPS i ~lan pokrajinske vlade u prethodnom mandatu Radoslav Strikovi} upozorava da u politici ne bi trebalo da ime mesta za inat. – Gospodina Pajti}a znam kao veoma tolerantnog politi~ara, koji ne pripada krugu qudi sklonim lomqewu preko kolena. Pokrajinska vlast pre svega treba da bude zasnovana na dobroj saradwi, kako sa Vladom Srbije, tako i sa gradovima i op{tinama {irom Vojvodine. A uveren sam u to da }e u ve}ini tih lokalnih samouprava vaàn ~inilac biti socijalisti. I u tom smislu SPS moè biti najboqa veza, kako sa Beogradom, tako i sa lokalom – kaè Strikovi} za „Dnevnik”. l Da kle, mi sli te da jo{ sve ni je go to vo? – Da ne ponavqam onu po{tapalicu: u politici je sve mogu}e. I

dobro i lo{e. U svakom slu~aju, uveren sam u to da }e se razgovori nastaviti, pri ~emu je sa na{e strane za dijalog sa vrhom vojvo|anskih demokrata zadu`en predsednik PO SPS Du{an Bajatovi}. I uveren sam da }e se na}i re{ewe, jer mislim da SPS treba da bude deo Vlade Vojvodine.

l Uko li ko ipak so ci ja li sti osta nu van no ve po kra jin ske ad mi ni stra ci je, da li }e se to od ra zi ti na od nos bu du }e vla de Sr bi je, sa Da ~i }em na ~e lu, pre ma voj vo di ni? – Ne! To garantujem. Svako u Vladi Srbije ko ozbiqno shvata svoj posao i èli dobro dràvi, zna da onda nema mesta za sujete i revan{izam. Na tome }e SPS, koji }e najverovatnije preuzeti najvi{i nivo odgovornosti u budu}oj republi~koj vlasti, naro~ito insistirati. I iskreno se nadam da }e se svi potencijali iskristiti da bi se Srbiji pomoglo, a ne da joj se, zarad nekakvog me|usobnog saplitawa, samo jo{ vi{e {tete nanese. l A da li }e mo `da do }i do pre kom po no va wa lo kal nih vla sti u voj vo di ni, re ci mo u Zre wa ni nu ili, ~ak, No vom Sa du? – âk i ako zaista ostanemo izvan Vlade APV, ni tu, uveren sam, ne}e biti promena. Uostalom, to smo koliko u petak potvrdili u Novom Sadu, nastavqaju}i sa DSom korektnu saradwu. Socijalisti nigde nisu bili ru{ila~ki faktor i to ne}emo biti ni sada. n Miroslav Staji}

POSTIGNUT POLITI^KI DO GO vOR U SU BO TI cI

SVM i DS ponovo zajedno avez vojvo|anskih Ma|ara u{ao je u vladaju}u koaliciju u Subotici, saznaje “Dnevnik” od izvora bliskih Gradskom odboru Demokratske stranke u Subotici, prema kojim je postignut dogovor oko formirawa vladaju}e koalicije, a koja }e imati 56 odbornika u lokalnom parlamentu, od wih ukupno 67. Time je ispuwen uslov DS-a, da pored koalicije oko SPS-a, deo vlasti budu i odbornici LDPa, LSV-a, koalicija oko DSS-a, buweva~ke i druge mawinske stranke. Prema na{im nezvani~nim informacijama mesto gradona~elnika }e pripasti DS-u, a kao {to je izjavio predsednik Gradskog odbora DS-a u Subotici Modest Duli} prilikom konstituisawa gradske skup{tine 28. juna, najozbiqniji kandidat je dr Oliver Duli}. Kona~an dogovor i koalicioni sporazum bi trebalo da se potpi{u u naredna dva do tri dana. Kao {to je ve} najavqeno, o~ekuje se i da izvr{na

vlast bude formirana u narednih desetak dana, kada }e se pored gradona~elnika i wegovog zamenika izabrati i ~lanovi Gradskog ve}a. U ranijoj izjavi za “Dnevnik”, Modest Duli} je rekao da se “`eli velika i stabilna koalicija, i da ukoliko se postignu dogovor – {to je sada po svemu sude}i i ura|eno, mesto predsednika Skup{tine grada }e pripasti SVM-u, koji je druga najve}a stranka u gradskoj skup{tini. Informaciju o postignutom dogovoru poku{ali smo da potvrdimo u SVM-u, ali do zakqu~ewa na{eg lista nismo uspeli da stupimo u kontakt s prvim ~ovekom stranke I{tvanom Pastorom i predsednikom GO SVM-a u Subotici Jeneom Maglaijem. Kako je objavila lokalna televizija Yueko, Srpska napredna stranka u Subotici ponudila je Savezu vojvo|anskih Ma|ara mesto gradona~elnika ukoliko zajedno formiraju vlast. n Sandra Ir{evi}

TE [KA NE SRE ]A KOD BA^ KE TO PO LE crna hronika

Poginuo mopedista U saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e ujutro oko 8.40 sati dogodila na Zrewaninskom putu, voza~ mopeda S.R. (65) poginuo je na licu mesta, re~eno je Tanjug u u MUP-u. Nesre}a, koja se desila kod skretawa za Jabu~ki rit, dogodila se kada je automobil “jugo” naleteo na moped.

Dve smrti na autoputu

Na autoputu izme|u Ba~ke Topole i Feketi}a u no}i izme|u petka i subote dogodila se te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj su dva lica poginula a ~etvoro povre|eno. Nezgoda se dogodila kada je G. V. iz Varvarina, koji je upravqao kombi vozilom marke “mercedes“, naleteo na teretno vozilo novosadskih registarskih oznaka koje se kretalo u istom smeru. Od zadobijenih povreda na licu mesta dve osobe su preminule, dok su ~etiri lica zadobila te{ke telesne povrede i zbrinuta su u bolnicama u Novom Sadu i Vrbasu. Uvi|aj su izvr{ili istra`ni sudija Osnovnog suda i zamenik tu`ioca Osnovnog tu`ila{tva u Subotici. S. I.

INTERVJU

IvAN MA RO vI],

Nije bilo ekada{weg lidera „Otpora” Ivana Marovi}a istopio, oslabio u pore|ewu sa razo~arawem u novu vest o tome da je Ivica Da~i} dobio mandat za vlast. Paradoksalno, nova “crveno-crna” koalicija formirawe nove vlade, koju bi ~inili SPS i nije posledica nekog {oka ili krize, nego predsedSNS, zatekla je na konferenciji u Fle~er {koli u ni~kih i pralamentarnih izbora, koji su se odvijali Bostonu, gde je slu{ao prezentaciju svoje koleginice u relativno mirno vreme. iz Ukrajine o povratku starog reìma, pet godina nal U svom pr vom obra }a wu u svoj stvu man da ta kon “naranxaste revolucije”. „Pomislio sam”, pri- ra Da ~i} je na gla sio da ne }e do zvo li ti po vra znaje u intervjuu „Dnevniku”, „pa mi smo dugo i odole- tak u 90-e. Ima{ li uti sak da taj po vra tak ne ko vali - ~itavih dvanaest godina. Ovo je moglo da se de- ipak pri èq ku je? si i pre ~etiri godine, ali je Da~i} napravio ’koper– Ne pla{e me 1990-e, vi{e me pla{e 2010-e. Marks nikanski obrt ’ i u{ao u koaliciju sa demokratama. je rekao da se istorija ponavqa, prvi put kao tragediMoglo je da se desi i 2007. kad je Ko{tunica zapretio ja, a drugi put kao farsa. Devedesete su bile tragedida }e i}i u vladu sa radikalima i ~ak podrào na- ja, a poku{aj da se ponove bi bila farsa. Naravno, nekratko Tomislava Nikoli}a za ma tog kapaciteta vi{e da se rapredsednika Skup{tine Srbije. tuje, da se ide u potpunu destrukne mislim da su ideali Sve u svemu, ose}am se dvanaest gociju, ali ni mi nismo vi{e {to 5. oktobra sahraweni. dina mla|e”... smo nekad bili - stariji smo dve – Mi se dvanaest godina kre}emo decenije i umorniji, mi ne moo~ekujem wihovu po ivici, setimo se samo svih kriza èmo da izdrìmo ni ~etvrtinu renesansu kroz koje smo pro{li od pada Milodestrukcije koju smo preìveli {evi}a: rascep DOS-a na liniji devedesetih. Tu ja vidim poten\in|i}-Ko{tunica nakon Slobinog izru~ewa Hagu, cijalni problem: ne u namerama i sposobnostima vlapa pobuna “crvenih beretki”, niz neuspelih predsed- daju}e elite, nego u kapacitetu dru{tva da pruà otni~kih i prevremenih parlamentarnih izbora, ubi- por. stvo Zorana \in|i}a, nezavisnost Crne Gore, otce[to se vladaju}ih stranaka ti~e, pre svega SNS-a pqewe Kosova... – navodi Marovi}. – Svaka od tih i SPS-a, oni nas uveravaju da tog povratka ne}e biti, kriza bila je prilika za snage iz starog reìma da se najvi{e rukovodstvo tih stranaka shvata da pobeda vrate na vlast, ali do toga nije do{lo, pre svega zato na izborima ne bi bila mogu}a bez tog Da~i}evog {to su te krize hranile na{ strah od devedesetih. „kopernikanskog obrta ” i bez Nikoli}evog razlaza Danas tih kriza vi{e nema. Ni hap{ewe Mladi}a, za sa [e{eqem. Ovim potezima oni su postali prihvakoje su mnogi pre deset godina govorili da bi izuzet- tqiviji bira~ima, me|unarodnoj zajednici, pove}ali no destabilizovalo Srbiju, nije proizvelo nikakvu su svoj koalicioni potencijal, pa bi se o~ekivalo da krizu. Situacija se smirila, strah od devedesetih se rukovodstva ovih stranaka izvuku zakqu~ak da se zadràvawe ovog kursa politi~ki isplati. To sve pod pretpostavkom da su ta rukovodstva racionalna i, u slu~aju Sa mo ih gle da mo SNS-a, da mogu da kontroli{u niè strana~ke nivoe gde se nalaze qudi kol O~e ku je{ li da bi sa da ji prièqkuju povratak devedesetih i mo glo da do |e do opro sta koji pogre{no misle da je ovo poraz gre ho va po ro di ci Slo bo da na Petog oktobra te da je do{lo vreme za Mi lo {e vi }a i wi ho vo po revan{izam. vrat ka u Sr bi ju, ali i do re ha l Ka ko bi ob ja snio taj luk koj je bi li ta ci je ne kih od per ja ni ca Mi lo {e vi SPS na pra vi la u pro te klih 12 go di na - od pro ka }e vog re ì ma? za ne i „kli ni~ ki” mr tve stran ke, do pri li ke da – Ako èli brzo da padne, Da~i} }e uraditi vo di vla du Sr bi je? upravo to i time uspostaviti taj koordinatni si– SPS je bila „ klini~ki mrtva” sve dok Milo{estem u kome se mi otpora{i jako dobro snalazivi} nije umro i oslobodio je svog balasta. Nakon tomo. I wemu i predsedniku Nikoli}u bi bilo najga je Da~i}u bilo mnogo lak{e da napravi salto i u|e boqe da nas iznenade i prionu na re{avawe prou vladu s demokratama. Wihov rezultat na ovim izboblema sa kojim se suo~avamo, a ~iji koreni leè rima ne bi, ponavqam, bio mogu} da nije bilo ovog upravo u sistemu koji su izgradili upravo Miloumivawa SPS-a nakon izbora 2008. Tada je DS zapra{evi} i wegove perjanice. vo povukao prili~no rizi~an potez pravqewem strate{kog partnerstva sa SPS-om. Kaè se „ko riziku-

PO GLED IZ PRI [TI NE: AZEM vLA SI

Ivica je isti, vremena su druga ri{tina od kabineta koji }e voditi Ivica Da~i} ne o~ekuje ni{ta, jer je to Vlada Srbije, pa od we mogu ne{to da o~ekuju ili ne o~ekuju samo gra|ani Srbije – nedvosmislen je politi~ki analiti~ar Azem Vlasi. – Kada je, pak, re~ o razvoju odnosa Srbije i Kosova u novim okolnostima, procena je da }e u osnovi sve biti isto kao {to je i bilo. Drugim re~ima, ne mogu se o~ekivati ni pozitivni iskoraci u pravcu normalizacije me|usobnih odnosa, ali ni neko wihovo ozbiqnije pogor{awe – ka`e Vlasi za „Dnevnik”. Po wegovim re~ima, nije sporno da }e Da~i} `eleti da nastavi s politikom prema Kosovu koju je nasledio od Slobodana Milo{evi}a. Uostalom, dodaje Vlasi, lider SPS-a ne samo da se nikada nije ogradio od te politike, nego je dobar deo glasova na proteklim srpskim izborima i dobio zahvaquju}i „tvrdoj retorici”. – Ali sada su okolnosti bitno druga~ije u odnosu na devedesete godine pro{log veka. Posle 1999. godine stvoreno je novo fakti~ko stawe, koje je formalizovano 17. februara 2008, a dodatno potvr|eno mi{qewem Me|unarodnog suda pravde u Hagu da progla{ewe kosovske nezavisnosti nije u suprotnosti sa me|unarodnim pravom. I prema tim ~iwenicama mora}e da se ravna i Da~i}, ma {ta intimno o tome mislio. Upravo stoga Vlasi ne vidi ni da bi moglo da do|e do bilo kakvih iole ozbiqnijih incidenata ili podizawa tenzija, ma koliko ekstremisti u Da~i}u i Tomislavu Nikoli}u mo`da vide

potencijalne za{titnike svojih namera i akcija. – Esktremisti na teritoriji Kosova ne}e biti tolerisani, bilo da su srpski ili albanski. Uostalom, i nedavni incidenti na Merdaru i u Gra~anici pokazuju da taj „navija~ki patriotizam” najvi{e {tete nanosi upravo Srbiji. Dolazak ekstremista na Gazimestan samo kako bio pravili ekscese predstavqa skrnavqewe velikog srpskog praznika, kakav je Vidovdan. I to je ve}i problem za srpski narod nego za Albance i Kosovo. Govore}i o nastavku pregovora Beograda i Pri{tine, na{ sagovornik sumwa da }e oni biti podignuti na vi{i, politi~ki nivo, jer „nema svrhe”. – Ostaje, dakle, dijalog o tehni~kim pitawima, mada i od toga za sada ima slabe vajde, jer se ni dosada{wi nazovi-sporazumi ne implementiraju. Ali taj tehni~ki dijalog svakako treba nastaviti i fokusirati se na ono {to su ìvotni interesi gra|ana i Kosova i Srbije, a tu pre svega mislim na slobodan protok qudi i robe. Srbija ima puno pravo i da brine o poloàju Srba na Kosovu i da im pomaè kako bi

poboq{ali svoj `ivotni standard, ali jalov je posao ako misli da ih i daqe podsti~e da prave barikade. Vlasi dodaje da je opasno sejati i iluzije o nekakvom povratku srpske vojske i policije na Kosovo, {to je mogao biti podtekst dela prvog Da~i}evog obra}awa javnosti nakon {to je dobio mandat za sastav vlade. – Ta ideja je potpuno besmislena, jer i u Rezoluciji 1244 jasno pi{e da su za povratak srpskog „vojnog i policijskog osobqa” potrebni i dogovor i dozvola me|unarodnih faktora, a nema ni jednog ni drugog. Niti }e biti, jer bi realizacija tako glupe ideje zna~ila da opet na istom prostoru imamo dve ratuju}e formacije, a povratak u 1999. ne treba ni Srbiji ni Kosovu. Politi~ka elita u Beogradu misli da je ona ta koja odlu~uje, ba{ kao {to isto uverewe vlada i u Pri{tini, a zapravo je istina da se o svemu pita neko drugi. I {to pre to prihvatimo, pre }emo shvatiti da je prioritetno u interesu i Srbije i Kosova da se uzdr`imo od pravqewa gluposti. n Mi ro slav Sta ji}

nedeqa1.jul2012.

c m y

dnevnik

BIv [I OT PO RA[

KARMA KOMA

4. oktobra je - pobe|uje”, ali i oni {to gube tako|e rizikuju. Da je Da~i} ostao lojalan svom strate{kom partneru, danas bi taj potez pomirewa izledao majstorski, iako kontroverzan. Me|utim, po{to je Da~i} promenio saveznika, ovaj potez sad deluje prili~no amaterski, a DS izgleda naivno, ~ak nasamareno. Dve stvari ipak treba naglasiti ovde. Prva je da umivawe SPS-a nije ba{ pro{lo potpuno bez sapuna. Ipak je tokom ove vlade, u kojoj je Ivica Da~i} bio ministar policije, okon~ana saradwa s Tribunalom u Hagu, {to je rezultiralo statusom kandidata za EU. Druga je da u politici ni{ta nije trajno osim borbe za vlast, pa je i „strate{ko partnerstvo” iz 2008. zapravo bio takti~ki potez da se onemogu}i Ko{tunica da formira vlast sa socijalistima i radikalima i da je posluìo svrsi. Zato je tako lako raskinut. Problem je {to takav realpoliti~ki pristup nije ba{ najboqi u politi~kim sistemima u kojima legitimnost vlasti zavisi od javnog mwewa. l Gde je vlast na kon 2000. tre ba lo dru ga ~i je da po stu pi, ko je su bi le naj ve }e gre {ke po stok to bar skih vla sti? – Lako je gledati unazad i videti gre{ke, ne samo lako, nego i pogre{no, jer sve {to smo saznali u me|uvremenu iskrivquje na{u sliku pro{losti, {to bi rekao Nasim Taleb. Treba videti koje su to gre{ke na koje se ukazivalo 2000. godine, u vreme kada su ~iwene. Mnogi kaù da je gre{ka {to nismo imali „ {esti oktobar ”, odnosno {to nije bilo neke vrste obra~una sa prethodnim reìmom. Ja mislim da je najve}a gre{ka {to nije bilo ~etvrtog oktobra, odnosno {to nije na vreme napravqen dogovor o prioritetnim potezima koji }e uspostaviti temeqe novog politi~kog poretka. Cela na{a vladaju}a elita oko DOS-a je bila skrpqena da zameni Milo{evi}ev reìm, ali nisu imali plan kako da promene sistem: o tome nije bilo mnogo govora, a kamoli dogovora. Upravo nedostatak tog dogovora, i sukob u DOS-u, koji je usledio 2001, i doveo je do politi~kog vakuuma u kome su preìveli ostaci Milo{evi}evog reìma uspeli da se oporave. Ovo je, bar za mene, najva`nija lekcija iz prethodnih dvanaestak godina i zato je pravo ~udo da se raspored politi~kih snaga, uspostavqen Petog oktobra, odrào toliko dugo. A to je pre svega bilo zahvaquju}i relativno sna`nom gra|anskom dru{tvu, ro|enom iz pokreta protiv Milo{evi}a, ali koje je lagano gubilo tu snagu tokom godina dok kona~no nije nestalo. l Ima{ li uti sak da su ide a li Pe tog ok to bra i de fi nitvno sa hra we ni? Ne ki od tvo jih sa bo ra ca iz Ot po ra u me |u vre me nu su po sta li vlast, da li si sklon to me da ih kri vi{ za sud bi nu ide ja i vi zi je Sr bi je, ko je su vas i vo di le u bor bi pro tiv Mi lo {e vi }a?

– Ve}ina otpora{a nije bila u vlasti, ~ak ni u politici: mi smo se borili protiv Milo{evi}a, ne za DOS. A „otpora{i” koji se bave politikom, to ~ine nekoliko godina nakon pada Milo{evi}a i ga{ewa „Otpora”. Ali paralelno s wima, otpora{i i drugi borci protiv Milo{evi}a zauzimaju pozicije u institucijama, dr`avi, privredi, univerzitetu... ovo je veoma va`an detaq, jer }e upravo oni biti brana eventualnoj „ukrajinizaciji” Srbije. Zato i ne mislim da su ti ideali 5. oktobra sahraweni. Ja ~ak o~ekujem wihovu renesansu u narednom periodu. Me|utim, ne treba o~ekivati pojavu „Otpora” u starom sastavu. Renesansu o kojoj govorim treba da vode nove generacije i treba da u~e na na{im gre{kama. A mi, pored gre{aka, imamo i nekoliko korisnih saveta. Ne govorim ovde o obarawu vlasti, nego o aktivnom gra|anskom dru{tvu koje ograni~ava samovoqu vlasti, a koje je u me|uvremenu nestalo. Dakle, vreme je za smenu generacija. Jer, renesansa ne zna~i povampirewe. n Denis Kolunyija

Tri slu~aja

lu~aj a: Srbiji treba kommu ti poveruje{ i na wega oslopetentna i odgovorna ni{! Taj bi i ro|enu majku i oca vlast, a to smo Mi, dok Vi prodao, sve s rodnim im {qivito ba{ i niste, a kamoli da bi kom, a kamoli ne}e tebe ili meto bili oni, napredwaci. Vi ste ne! Pewah se ja na to wegovo uè, dalo Srbijom. Za sve {to ne vatek nu`no zlo, a oni su jo{ gore, ali to uè se pretrè, i od tada qa u va{em ìvotu on vam je oni su samo zlo, a nu`ni nisu pa doveka i jo{ daqe, s wim nekriv, sve {to nemate on vam je uop{te. [tavi{e, ne da nisu nu}u da imam ni{ta, ni ja ni moja uzeo, a sve {to ste mogli da `ni, nego mi s wima ne bismo izrazito napredna stranka! Pa imate ne}ete imati jer je to ve} {urovali ni za sva blaga ovog sve i ako moja stranka jednom, ne kod wega. i {ta onda vi{e da sveta. Dodu{e, i vi kaète da daj boè, lakomisleno re{i da ne}ete s wima, ali ne{to nam ima ne{to s wim, ja vala ne}u vam pri~amo?! Prva stvar koju ima da uradimo ~im osvojimo niste ubedqivi. ajd kaìte to jer me je prevario za sve, jer je jasno, da vas ceo svet razume, to slagao ~im je zinuo, jer zbog we- vlast jeste da tog Mla|ana, Dinda ne}ete s wima u Veliku koagovog verolomstva ni gradona- ki} Mla|ana, spakujemo u bukagiliciju? Dobro, evo, rekli ste, ~elnik prestonice nisam po- je i da mu sudimo za sva nepojamna zla koja je po~iali ajde recite nio, ojadiv{i nas ponovo ako gore nego Turci i smete? U redu, nije nama do nas, nego do Srbije. Eh, da nema nemci zajedno, kroz rekli ste pononas, Sr bi ja bi bi la pre pu {te na Va ma i Wi ma nekoliko stole}a. vo, ali ~ik neka na milost, a ovako, sre}om, tu smo mi, da je Pa neka Srbija vidi to kaè va{ predsednik Bo pomalo ~uvamo od Vas i da je sasvim sa~uvamo ko je taj dindu{manin koji joj je pio Ta? Dobro de, od Wih. Je li tako? Tako je krv! a i ovi {to su s evo rekao je i wim isti su kao i on, ali i daqe on, jer ina~e ne bi vladali zajedste vi nama tu ne{to sumwivi, stao, mada mi je to èqa od najno s wim. ali, takvi su vam oni, kako mi da znamo da vi ipak nemawih nogu, a vala sam i zaslua mi smo sasvim druga~iji. Mi s }ete s wima, napredwacima, koji ìo to da budem, objektivno gowim ne bismo ni u isti tramvaj, su jedno nevi|eno zlo i pokora i vore}i. kamoli u vladu, jer Srbiji je ponesre}a? Da je do vas i vama Sumwate u to {to govorim? trebna promena, Srbiji je posli~nih, odmah biste vi pali wiMislite da }u pojesti sopstvene trebno ozdravqewe, ona mora ma u zagrqaj, da nema nas da vas re~i u prvoj pogodnoj prilici? da se oslobodi od takvih kakav u tome spre~avamo, zarad vi{eg, Va{a sumwa me vre|a, ta ja sam je on, a mi smo tu zato da Srbiju {tavi{e op{teg interesa. Jer, ~astan ~ovek i drìm do re~i, od takvih oslobodimo. ne {to nije nama do nas, nego do Srbije. ~oveku je re~ svetiwa, jer ako nibismo mi tu imali neki svoj inEh, da nema nas, Srbija bi bila je, onda to i nije ~ovek nego gwiteres, nego onako, za qubav otaxprepu{tena Vama i Wima na mida. Pre bih prestao da se bavim bine, jer kad je woj dobro, i nama lost, a ovako, sre}om, tu smo mi, politikom, oti{ao bih u manaje dobro. a kome Dinki} bude da je pomalo ~uvamo od Vas i da stir, bavio bih se privatnim biba{ falio, taj neka ga pose}uje u je sasvim sa~uvamo od Wih. Je li znisom, prodavao bih semenke zatvoru, mi mu ne}emo braniti, tako? Tako je. Da nije tako bilo pred stadionom Partizana (mahumani smo mi, a i znamo {ta je bi belaja, ali ovako je sve u redu da sam zakleti Zvezda{) ma, pre i Srbija moè mirno da spava, i bih i gladovao venu}i na birou pravna dràva, dobro je poznajemo s obe strane. kao celina i po regionima. nego da imam ne{to s tim ivia {ta je bilo posle? Pa niSlu~aj B: onaj ivica, Da~i} com! nisam ja kao kojekakve bi{ta, qudi, ba{ ni{ta posebno. ivica, to vam je jedno ordinartange koje danas pri~aju jedno, a no, ma {ta ordinarno - nepojamsutra, tap - eno ih do ivice, kao Slu~aj a, slu~aj B i slu~aj c su zano qudsko |ubre koje sve {to dopotpredsednika! ko ho}e i ko jedno napravili vladu, i prionuli na posao, da usre}e Srbiju. takne ili prisvoji ili opogani. ima stomak, {iroko mu poqe, otvorite ~etvore o~i, ako done dao ti bog da ostavi{ svoj buali ja - nikad vi{e! Tako mi Bog bro ne pripazite usre}i}e i |elar bez nadzora na sekundu, a pomogao. vas. u ivi~inom dru{tvu! ne dao ti Slu~aj c: onaj Mla|an, Dinki} bog da ti on ne{to obe}a, a da Mla|an, najve}e je zlo koje je hon Te o fil Pan ~i}

„DNEVNIKOV” DO SI JE: KA KO jE UPO KO jEN PO LI TI^ KI @I vOT SR BI jE

Zov vlasti iznad principa osle majskih izbora sve ~e{}e se ~ula porazna dijagnoza: politi~ki pluralizam kod nas je mrtav i taj istorijski eksperiment pokazao je svu svoju nemo} u odnosu na dubinu krize u kojoj se Srbija nalazi. Alternativnih predloga i novih snaga na politi~koj sceni Srbije nema: osnovni model politi~kog delovawa, zapravo, svodi se na namere jedne monolitne politi~ke klase da se pobrine prvenstveno za sebe, bez obzira na programske razlike me|u strankama koje su postale nebitne i neosetqive za potrebe dru{tva. Nastao je zabran u koji je gotovo nemogu}e u}i sveìm idejama, energijom – a pogotovo ne bez para. Kriti~ari drè i da je postalo svejedno ko je na vlasti, i da se izme|u svih virtuelnih i mogu}ih vlada u zemqi vi{e ne mogu uo~iti nekakve dramati~ne razlike. Upozoravaju da su politi~ke ideologije kod nas listom mrtve, tj. nemaju nikakvu mo} da probude qude i povuku ih u nekom smeru, da pokrenu stvari s mrtve ta~ke... Krunski argument za ovakve ocene o zabravqenosti doma}eg politi~kog ìvota i wegovoj neosetqivosti na okruèwe, ogleda se i na primeru Gr~ke. Na tamo{woj sceni se za ciglo dva meseca pojavi-

la respektabilna politi~ka partija Siriza, sa potpuno novim qudima i programom, za koju se u jednom trenutku ~inilo ~ak da }e pobediti na izborima. Dobrano je Aleksis Cipros, doju~e gotovo anonimus, protresao gr~ki politi~ki establi{ment, tj. novodemokrate ili pasokovce ogluglale na pritisak odozdo. Siriza je postala druga stranka po snazi u parlamentu, i sada je evidentno da ako Samarasov novi kabinet ne pokrene privredu i qude u pravcu izlaska iz bankrot stawa, Grci imaju alternativu kojoj bi u novoj me{wi karata mogli da se priklone. U svoj svojoj dubini krize, pak, kod nas je tako ne{to nezamislivo, reklo bi se – nemogu}e. Garniture se mewaju, ali kako su nekada to govorili otpora{i: mnogo su iste. „Srbija je kao omamqeni kockar koji u aleatornoj kombinaciji o~ekuje svoj spas. No, takva kombinacija ne postoji, ili bar, ne postoji za Srbiju. To je samo pokazateq izgubqenog stawa, bilo da je re~ o pojedincu, stranki ili dr`avi“, ka`e Radivoj Stepanov, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za „Dnevnik“, uz

Raz li ke ipak po sto je – Politi~ki pluralizam, koji je danas prisutan u Srbiji, nosi inerciju politi~ke kulture iz vremena partijske dràve – kaè politikolog Slavi{a Orlovi} za „Dnevnik“. – U odnosu na jednopartizam i monizam, politi~ki pluralizam se iskazuje na politi~kom trì{tu s ponudama u okviru kojih, iako nema velikih razlika, one ipak postoje. Odsustvo gra|ewa konsenzusa i partokratija su wegova bitna obele`ja kod nas. Ali, tako je i drugde. Jedan autor je svojevremeno rekao da su u Americi republikanci i demokrate kao dve iste boce s razli~itim etiketama. Borba za vlast odnosi prevagu nad programima, principima i vrednostima. Prema Orlovi}u, na{e partije su se vremenom zatvorile u uska oligarhijska jezgra oko lidera, koja se ~lanova i bira~a sete samo u vreme izbora. Bira~i prepoznaju te trendove i otuda imamo primer „Pozitivne Slovenije“ Zorana Jankovi}a, koja je za samo dva meseca od formirawa osvojila najvi{e glasova. – Istorijsko iskustvo jednopartizma u Srbiji je, ipak, sveè i dovoqno – prime}uje Orlovi}. – Danas je politi~ki pluralizam svuda na sceni, osim Kube i jo{ po neke zemqe. Koliko god, dakle, politi~ke elite to blokirale - stvari se ipak mewaju.

primedbu da je jo{ od dana zakazivawa svesrpskih izbora postala providna kombinatorika wihovog povezivawa. – Politika je na taj na~in, bave}i se naga|awima, jo{ malo odlagala suo~avawe sa stvarno{}u koja je surova: Srbija danas je ekonomski nejaka, me|unarodno marginalna, zapu{tena, poraèna i upropa{}ena zemqa. Za{to je izbor predsednika postao toliko kqu~an pa je sav politi~ki (i drugi) ìvot u Srbiji stao? Zbog toga, {to prema na{em “vekovnom” iskustvu, mimo svih normi, zakona i ustava, to pouzdano govori da }e i politi~ka, i zakonodavna, i izvr{na pa i sudska vlast, dakle “svevlast”, pripasti onome ko je predsednik dràve i stranci iz koje je kandidovan. Jer, dràva – to sam JA! I niko drugi. I to nam je poznato od ranije, preko Milo{evi}a, pa Tadi}a... – obja{wava Stepanov. Po re~ima na{eg sagovornika, dràva ipak ne funkcioni{e na pukoj politi~koj vlasti – predsedniku, ve} i na druge tri vlasti. Ali, u vremenu i{~ekivawa nove vlade, spale su maske s politi~kih partija. One su imale samo jednu èqu, da u|u po{to poto u Vladu. Za{to? Pa, u vlasti je kiseonik na koji stranke di{u. Bez tog politi~kog kiseonika nema im opstanka, postaju politi~ke le{ine, gube vitalne funkcije i raspadaju se... U ime tog opstanka, stranka je spremna da se odrekne svega {to je do ju~e zagovarala, da odbaci i program i strana~ke principe, pojedine ~lanove i wihova ube|ewa. – Kad zavlada samo goli interes za vlast i instinkt politi~kog preìvqavawa – dodaje Stepanov – prestaje ~ak i pritvorna qubav stranke prema bira~ima, strana~ki program se baca ustranu, a ve{tina vo|e da iznajmi stranku svakoj prihvatqivoj ponudi postaje presudna. Na taj na~in }e novac i mo} priticati. Tadi} je izbore za predsednika Republike ubacio u istovremene izbore za lokalne parlamente, pokrajinski i republi~ki parlament, i stvorio je nevi|en haos u “kaznenom prostoru”. U takvom prostoru se nije ni{ta raspoznavalo, ni pravila pona{awa, ni programi, ni pojedinci, ni

stvarni udarci, ni la`ni poqupci, ni istine ni laì, a velik novac se tro{io. U tom haosu se i Tadi} i wegova stranka nisu najboqe udali. Kad se u balkanskoj izbornoj kr~mi svetla pogase, nikakva pravila vi{e ne vaè. Tu se ve} pokazalo koliko je sistem netransparentan a wegov demokratski kapacitet mali. Ali, budu}i da je pobedio Nikoli}, opet se pokazalo da je nebitno ko je beo a ko crn: inercija uve}awa i{la je na ruku najja~em strana~kom poslani~kom bloku, dok je silazna putawa donedavno vladaju}e politi~ke partije nastavila kotrqawe nizbrdo. To je uvek tako kada veliki strana~ki sistemi, koji su dosegli nekakav svoj zenit posr}u i kada se unutarstrana~ka pitawa otvaraju pre svih drugih, tvrdi profesor Stepanov. Ali za{to su stranke toliko iste, kojom logikom se ba{ toliko odri~u svog profila? Moè li se kod nas dogoditi gr~ki scenario, tj. da uskoro iznikne neka nova stranka koja bi ~ak i pobedila? – Moj odgovor je: ne moè! – kad se u balkanskoj izbornoj kr~mi kategori~an je Radivoj Stepanov. – Za nove stranke ovde i sa- svetla pogase, nikakva pravila vi{e da nema mesta, a pogotovu ne za ne vaè (radivoj Stepanov) stranke gra|anske provenijencije. Za{to? Razlozi su o~igledni i jednostavni. Prvo, premalo je vrememamo pravi strana~ki pluralizam. Ono na za afirmisawe neke nove, fascinira{to imamo, to je etablirana strana~ka ju}e strana~ke ideologije. U dru{tvu oligarhija koja u svoje dru{tvo vi{e nisimplifikovane politi~ke kulture, nakog (novog) ne prima. Za sto politi~kog vika i tradicije, i kod qudi ~ija je prva pokera novi ne mogu da sednu. Jer ulazak briga kako preìveti, strana~ko-projednog moè da zna~i ispadawe vi{e wih. gramski-ideolo{ki uzleti su prakti~no Zato su stranke, {to bi rekla Vesna neostvarivi. Drugo, potreban je veliki Pe{i} “mrtva~ki kov~ezi”, iz kojih ne donovac. Za formirawe nove stranke popiru ni ideje, ni podsticaji, ni dijalozi, trebno je, prema nekim ra~unicama, rasni kompeticija, ni politi~ka kultura... polagati s najmawe dva miliona evra. – Status kvo, ma kakav bio, je jedino Tre}e, izborni sistem i izborno zakonoodrìvo stawe ovih na{ih stranaka – zadavstvo su krajwe restriktivni. Pogoduju kqu~uje profesor Stepanov. – Wih sa navelikim strankama i strankama mawinma i nama sa wima. Do kona~nog praska! skog predznaka. êtvrto, mi zapravo i nen Reqa Kneèvi}

nedeqa1.jul2012.

c m y

dnevnik

biv [i ot po ra[

KARMA KOMA

4. oktobra je - pobe|uje”, ali i oni {to gube tako|e rizikuju. Da je Da~i} ostao lojalan svom strate{kom partneru, danas bi taj potez pomirewa izledao majstorski, iako kontroverzan. Me|utim, po{to je Da~i} promenio saveznika, ovaj potez sad deluje prili~no amaterski, a DS izgleda naivno, ~ak nasamareno. Dve stvari ipak treba naglasiti ovde. Prva je da umivawe SPS-a nije ba{ pro{lo potpuno bez sapuna. Ipak je tokom ove vlade, u kojoj je Ivica Da~i} bio ministar policije, okon~ana saradwa s Tribunalom u Hagu, {to je rezultiralo statusom kandidata za EU. Druga je da u politici ni{ta nije trajno osim borbe za vlast, pa je i „strate{ko partnerstvo” iz 2008. zapravo bio takti~ki potez da se onemogu}i Ko{tunica da formira vlast sa socijalistima i radikalima i da je posluìo svrsi. Zato je tako lako raskinut. Problem je {to takav realpoliti~ki pristup nije ba{ najboqi u politi~kim sistemima u kojima legitimnost vlasti zavisi od javnog mwewa. l Gde je vlast na kon 2000. tre ba lo dru ga ~i je da po stu pi, ko je su bi le naj ve }e gre {ke po stok to bar skih vla sti? – Lako je gledati unazad i videti gre{ke, ne samo lako, nego i pogre{no, jer sve {to smo saznali u me|uvremenu iskrivquje na{u sliku pro{losti, {to bi rekao Nasim Taleb. Treba videti koje su to gre{ke na koje se ukazivalo 2000. godine, u vreme kada su ~iwene. Mnogi kaù da je gre{ka {to nismo imali „ {esti oktobar ”, odnosno {to nije bilo neke vrste obra~una sa prethodnim reìmom. Ja mislim da je najve}a gre{ka {to nije bilo ~etvrtog oktobra, odnosno {to nije na vreme napravqen dogovor o prioritetnim potezima koji }e uspostaviti temeqe novog politi~kog poretka. Cela na{a vladaju}a elita oko DOS-a je bila skrpqena da zameni Milo{evi}ev reìm, ali nisu imali plan kako da promene sistem: o tome nije bilo mnogo govora, a kamoli dogovora. Upravo nedostatak tog dogovora, i sukob u DOS-u, koji je usledio 2001, i doveo je do politi~kog vakuuma u kome su preìveli ostaci Milo{evi}evog reìma uspeli da se oporave. Ovo je, bar za mene, najva`nija lekcija iz prethodnih dvanaestak godina i zato je pravo ~udo da se raspored politi~kih snaga, uspostavqen Petog oktobra, odrào toliko dugo. A to je pre svega bilo zahvaquju}i relativno sna`nom gra|anskom dru{tvu, ro|enom iz pokreta protiv Milo{evi}a, ali koje je lagano gubilo tu snagu tokom godina dok kona~no nije nestalo. l ima{ li uti sak da su ide a li pe tog ok to bra i de fi nitvno sa hra we ni? ne ki od tvo jih sa bo ra ca iz ot po ra u me |u vre me nu su po sta li vlast, da li si sklon to me da ih kri vi{ za sud bi nu ide ja i vi zi je Sr bi je, ko je su vas i vo di le u bor bi pro tiv Mi lo {e vi }a?

Tri slu~aja

lu~aj A: Srbiji treba kommu ti poveruje{ i na wega oslopetentna i odgovorna ni{! Taj bi i ro|enu majku i oca vlast, a to smo Mi, dok Vi prodao, sve s rodnim im {qivito ba{ i niste, a kamoli da bi kom, a kamoli ne}e tebe ili meto bili Oni, napredwaci. Vi ste ne! Pewah se ja na to wegovo uè, dalo Srbijom. Za sve {to ne vatek nu`no zlo, a oni su jo{ gore, ali to uè se pretrè, i od tada qa u va{em ìvotu on vam je oni su samo zlo, a nu`ni nisu pa doveka i jo{ daqe, s wim nekriv, sve {to nemate on vam je uop{te. [tavi{e, ne da nisu nu}u da imam ni{ta, ni ja ni moja uzeo, a sve {to ste mogli da `ni, nego mi s wima ne bismo izrazito napredna stranka! Pa imate ne}ete imati jer je to ve} {urovali ni za sva blaga ovog sve i ako moja stranka jednom, ne kod wega. I {ta onda vi{e da sveta. Dodu{e, i vi kaète da daj boè, lakomisleno re{i da ne}ete s wima, ali ne{to nam ima ne{to s wim, ja vala ne}u vam pri~amo?! Prva stvar koju ima da uradimo ~im osvojimo niste ubedqivi. Ajd kaìte to jer me je prevario za sve, jer je jasno, da vas ceo svet razume, to slagao ~im je zinuo, jer zbog we- vlast jeste da tog Mla|ana, Dinda ne}ete s wima u Veliku Koagovog verolomstva ni gradona- ki} Mla|ana, spakujemo u bukagiliciju? Dobro, evo, rekli ste, ~elnik prestonice nisam po- je i da mu sudimo za sva nepojamna zla koja je po~iali ajde recite nio, ojadiv{i nas ponovo ako gore nego Turci i smete? U redu, Nije nama do nas, nego do Srbije. Eh, da nema Nemci zajedno, kroz rekli ste pononas, Sr bi ja bi bi la pre pu {te na Va ma i Wi ma nekoliko stole}a. vo, ali ~ik neka na milost, a ovako, sre}om, tu smo mi, da je Pa neka Srbija vidi to kaè va{ predsednik Bo pomalo ~uvamo od Vas i da je sasvim sa~uvamo ko je taj dindu{manin koji joj je pio Ta? Dobro de, od Wih. Je li tako? Tako je krv! A i ovi {to su s evo rekao je i wim isti su kao i on, ali i daqe on, jer ina~e ne bi vladali zajedste vi nama tu ne{to sumwivi, stao, mada mi je to èqa od najno s wim. Ali, takvi su vam oni, kako mi da znamo da vi ipak nemawih nogu, a vala sam i zaslua mi smo sasvim druga~iji. Mi s }ete s wima, napredwacima, koji ìo to da budem, objektivno gowim ne bismo ni u isti tramvaj, su jedno nevi|eno zlo i pokora i vore}i. kamoli u vladu, jer Srbiji je ponesre}a? Da je do vas i vama Sumwate u to {to govorim? trebna promena, Srbiji je posli~nih, odmah biste vi pali wiMislite da }u pojesti sopstvene trebno ozdravqewe, ona mora ma u zagrqaj, da nema nas da vas re~i u prvoj pogodnoj prilici? da se oslobodi od takvih kakav u tome spre~avamo, zarad vi{eg, Va{a sumwa me vre|a, ta ja sam je on, a mi smo tu zato da Srbiju {tavi{e op{teg interesa. Jer, ~astan ~ovek i drìm do re~i, od takvih oslobodimo. Ne {to nije nama do nas, nego do Srbije. ~oveku je re~ svetiwa, jer ako nibismo mi tu imali neki svoj inEh, da nema nas, Srbija bi bila je, onda to i nije ~ovek nego gwiteres, nego onako, za qubav otaxprepu{tena Vama i Wima na mida. Pre bih prestao da se bavim bine, jer kad je woj dobro, i nama lost, a ovako, sre}om, tu smo mi, politikom, oti{ao bih u manaje dobro. A kome Dinki} bude da je pomalo ~uvamo od Vas i da stir, bavio bih se privatnim biba{ falio, taj neka ga pose}uje u je sasvim sa~uvamo od Wih. Je li znisom, prodavao bih semenke zatvoru, mi mu ne}emo braniti, tako? Tako je. Da nije tako bilo pred stadionom Partizana (mahumani smo mi, a i znamo {ta je bi belaja, ali ovako je sve u redu da sam zakleti Zvezda{) ma, pre i Srbija moè mirno da spava, i bih i gladovao venu}i na birou pravna dràva, dobro je poznajemo s obe strane. kao celina i po regionima. nego da imam ne{to s tim IviA {ta je bilo posle? Pa niSlu~aj B: Onaj Ivica, Da~i} com! Nisam ja kao kojekakve bi{ta, qudi, ba{ ni{ta posebno. Ivica, to vam je jedno ordinartange koje danas pri~aju jedno, a no, ma {ta ordinarno - nepojamsutra, tap - eno ih do Ivice, kao Slu~aj A, slu~aj B i slu~aj C su zano qudsko |ubre koje sve {to dopotpredsednika! Ko ho}e i ko jedno napravili vladu, i prionuli na posao, da usre}e Srbiju. takne ili prisvoji ili opogani. ima stomak, {iroko mu poqe, Otvorite ~etvore o~i, ako doNe dao ti bog da ostavi{ svoj buali ja - nikad vi{e! Tako mi Bog bro ne pripazite usre}i}e i |elar bez nadzora na sekundu, a pomogao. vas. u Ivi~inom dru{tvu! Ne dao ti Slu~aj C: Onaj Mla|an, Dinki} bog da ti on ne{to obe}a, a da Mla|an, najve}e je zlo koje je hon te o fil pan ~i}

„DNEVNIKOV” DO SI JE: Ka Ko je upo Ko jen po li ti^ Ki @i vot Sr bi je

raz li ke ipak po sto je – Politi~ki pluralizam, koji je danas prisutan u Srbiji, nosi inerciju politi~ke kulture iz vremena partijske dràve – kaè politikolog Slavi{a Orlovi} za „Dnevnik“. – U odnosu na jednopartizam i monizam, politi~ki pluralizam se iskazuje na politi~kom trì{tu s ponudama u okviru kojih, iako nema velikih razlika, one ipak postoje. Odsustvo gra|ewa konsenzusa i partokratija su wegova bitna obele`ja kod nas. Ali, tako je i drugde. Jedan autor je svojevremeno rekao da su u Americi republikanci i demokrate kao dve iste boce s razli~itim etiketama. Borba za vlast odnosi prevagu nad programima, principima i vrednostima. Prema Orlovi}u, na{e partije su se vremenom zatvorile u uska oligarhijska jezgra oko lidera, koja se ~lanova i bira~a sete samo u vreme izbora. Bira~i prepoznaju te trendove i otuda imamo primer „Pozitivne Slovenije“ Zorana Jankovi}a, koja je za samo dva meseca od formirawa osvojila najvi{e glasova. – Istorijsko iskustvo jednopartizma u Srbiji je, ipak, sveè i dovoqno – prime}uje Orlovi}. – Danas je politi~ki pluralizam svuda na sceni, osim Kube i jo{ po neke zemqe. Koliko god, dakle, politi~ke elite to blokirale - stvari se ipak mewaju.

stvarni udarci, ni la`ni poqupci, ni istine ni laì, a velik novac se tro{io. U tom haosu se i Tadi} i wegova stranka nisu najboqe udali. Kad se u balkanskoj izbornoj kr~mi svetla pogase, nikakva pravila vi{e ne vaè. Tu se ve} pokazalo koliko je sistem netransparentan a wegov demokratski kapacitet mali. Ali, budu}i da je pobedio Nikoli}, opet se pokazalo da je nebitno ko je beo a ko crn: inercija uve}awa i{la je na ruku najja~em strana~kom poslani~kom bloku, dok je silazna putawa donedavno vladaju}e politi~ke partije nastavila kotrqawe nizbrdo. To je uvek tako kada veliki strana~ki sistemi, koji su dosegli nekakav svoj zenit posr}u i kada se unutarstrana~ka pitawa otvaraju pre svih drugih, tvrdi profesor Stepanov. Ali za{to su stranke toliko iste, kojom logikom se ba{ toliko odri~u svog profila? Moè li se kod nas dogoditi gr~ki scenario, tj. da uskoro iznikne neka nova stranka koja bi ~ak i pobedila? – Moj odgovor je: ne moè! – Kad se u balkanskoj izbornoj kr~mi kategori~an je Radivoj Stepanov. – Za nove stranke ovde i sa- svetla pogase, nikakva pravila vi{e da nema mesta, a pogotovu ne za ne vaè (Radivoj Stepanov) stranke gra|anske provenijencije. Za{to? Razlozi su o~igledni i jednostavni. Prvo, premalo je vrememamo pravi strana~ki pluralizam. Ono na za afirmisawe neke nove, fascinira{to imamo, to je etablirana strana~ka ju}e strana~ke ideologije. U dru{tvu oligarhija koja u svoje dru{tvo vi{e nisimplifikovane politi~ke kulture, nakog (novog) ne prima. Za sto politi~kog vika i tradicije, i kod qudi ~ija je prva pokera novi ne mogu da sednu. Jer ulazak briga kako preìveti, strana~ko-projednog moè da zna~i ispadawe vi{e wih. gramski-ideolo{ki uzleti su prakti~no Zato su stranke, {to bi rekla Vesna neostvarivi. Drugo, potreban je veliki Pe{i} “mrtva~ki kov~ezi”, iz kojih ne donovac. Za formirawe nove stranke popiru ni ideje, ni podsticaji, ni dijalozi, trebno je, prema nekim ra~unicama, rasni kompeticija, ni politi~ka kultura... polagati s najmawe dva miliona evra. – Status kvo, ma kakav bio, je jedino Tre}e, izborni sistem i izborno zakonoodrìvo stawe ovih na{ih stranaka – zadavstvo su krajwe restriktivni. Pogoduju kqu~uje profesor Stepanov. – Wih sa navelikim strankama i strankama mawinma i nama sa wima. Do kona~nog praska! skog predznaka. êtvrto, mi zapravo i nen Reqa Kneèvi}

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

anas je Vojvodina isce|eni limun, upropa{}ena, razrivena, privredno dovedena do prosja~kog {tapa, a nacionalno vre|ana do srca i potpuno razo~arana...“ Tiwaju}e i do tada ipak ne dovoqno jasno artikulisano nezadovoqstvo i razo~aranost u godinama nakon ujediwewa 1918. odnosom novih vlasti prema Vojvodini – ta~nije, duhovnom i kulturnom prostoru koji je tako decenijama unazad neslu`beno nazivan – i wenim gra|anima, sadràno je u re~enici koju je pred odborom za Vojvodinu Narodne radikalne stranke 17. aprila 1932. godine izgovorio dr Jovan Joca Lalo{evi}, prominentni politi~ar izme|u dva svetska rata. U ku}i ovog politi~ara, istinskog erudite i izdanka ~uvene somborske patricijske porodice, jula 1932. prvi put je, u dokumentu koji istorija pamti kao „Somborska rezolucija“, formulisan zahtev „Vojvodina Vojvo|anima“. [est meseci kasnije, na me|ustrana~kom skupu u Novom Sadu, ideje iz „Somborske rezolucije“ uobli~ene su u „Novosadskoj rezoluciji“ kroz zahtev za druga~ijim statusom „Vojvodine sa Sremom“ u novom dràvnom ure|ewu Kraqevine Jugoslavije. Ideje ~iji su nosioci bili Lalo{evi} i grupa politi~ara iz Vojvodine, i pre svega okolnosti u kojima su one nastale i u kojima su se razvijale, ostale su do danas ne previ{e poznate {iroj, ali i delu stru~ne javnosti. Ne zato i pojedinim politi~arima, koji su poku{ali da sebe predstave kao ba{tinike tih ideja i da time dokaù kontinuitet pogleda na svet, bar kada je u pitawu poloàj Vojvodine. Istori~ari, me|utim, na takve poku{aje, ali i na same korene autonomisti~kih ideja i wihov zna~aj, gledaju s velikim oprezom. Dr Sa{a Markovi}, autor obimne nedavno objavqene „Politi~ke biografije Jovana Joce Lalo{evi}a“, napomiwe u

o ko re ni Ma aUto no Mi sti^ ke ide je ili osaM de ce ni ja „soM bor ske re zo lU ci je” Pre^anskiH radikala

„Vojvodina Vojvo|anima” razgovoru za „Dnevnik” da je danas vi{e onih koji instrumentalizuju te ideje nego onih koji se tim pitawem bave, i ocewuje da u tome predwa~e savremene politi~ke elite. – Za ideju autonomije Vojvodine izme|u dva svetska rata pre bi se moglo re}i da ima odre|eni kontinuitet s idejom autonomije srpskog naroda u Monarhiji, ali je to pitawe specifi~no u vre-

menu u kojem je nastalo kao i po svom kontekstu, i shodno tome ga treba i posmatrati i ocewivati – kaè Markovi}, profesor na somborskom Pedago{kom fakultetu. – To nije bila ideja etatizacije Vojvodine, koja se razvijala u periodu nakon Drugog svetskog rata i svoj vrhunac doìvela u Ustavu iz 1974. godine, ve} je posredi bio koncept prvenstveno ekonomskog integriteta u okolnostima ostvarene srpske nacionalne ideje o objediwavawu svih Srba u jednoj dràvi. Te ideje, dodaje Markovi}, po~iwu da se formuli{u u periodu

Za kabinet koji }e predvoditi Ivica Da~i} ve} u pojedinim evropskim dràvama otvoreno sumwaju da bi vi{e mogao pretezati Kremqu nego Briselu. Profesor dr Jovan Kom{i}, me|utim, razmi{qa druga~ije: „Ukoliko bude pratio ekonomske interese, Da~i} mora voditi ra~una o tome da to bude stabilan proevropski kurs, bez obzira na obe}ane ruske kredite za infrastrukturu. Ako je 90 odsto investicija u Srbiju iz EU, a 60 procenata izvoza Srbije ide u EU, ako, dakle ho}e da misli na srpski interes, onda mora dràti proevropski kurs“, re~i su dr Kom{i}a. S druge strane, on ostavqa prostor da Da~i} poja~a retorioku po kosovskom pitawu. „Me|utim, takva nacionalno-patriotska retorika tako|e moè komunicirati sa interesom EU da Srbija bude dovoqno blizu, ali i dovoqno daleko od Unije, jer ubrzani hod Srbije ka zgradi EU moè da umnoì probleme koje Unija ina~e ima sa siroma{nim dràvama”, obja{wava dr Kom{i}.

lo kakvoj autonomiji Vojvodine, te dve stranke razmimoilaze, navodi doc dr Slobodan Bjelica, sa Katedre za istoriju novosadskog Filozofskog fakulteta. – Uostalom, dovoqno je pogledati rezultate izbora u tom periodu. Radikali, kao lu~ono{e ideja ujediwewa „pre~ana“ i Kraqevine Srbije, redovno dobijaju najvi{e glasova, dok oni koji zagovaraju bilo kakvu promenu dràvnog ure|ewa, prolaze lo{ije – napomiwe Bjelica. Pogodna okolnost za jasniju politi~ku artikulaciju ideja o druga~ijem dràvnom ure|ewu dràve bila je diktatura kraqa Aleksandra, uvedena 1929. godine. Od prvobitne za{tite poretka, diktatura ubrzo prelazi u model vladawa, ali me|u tada{wim opozicionim strankama,

srpske saradwe, koja bi kona~no nadvladala srspsko-srpski konflikt za~et jo{ 1918. godine. – Somborska rezolucija ne donosi koncept nacionalnog razlikovawa Vojvodine od ostatka Srbije. U sloganu „Vojvodina Vojvo|anim“ sadràn je zahtev za uvaàvawem Vojvodine shodno onom kako privre|uje, a takvo uvaàvawe bilo bi samo na dobrobit dràve. To nije po~etak antagonizma „vojvo|anstva“ i „srbijanstva“, ve} namera da se srpsko-srpska saradwa obnovi na druga~ijim temeqima – napomiwe Markovi} podse}aju}i na to da se Lalo{evi} izja{wavao kao „srpski nacionalista i vojvo|anski rodoqub”. U svakom slu~aju, koreni ideje autonoma{tva, slaù se sagovornici „Dnevnika”, nastali su, ali su i ostali, u uskim elitisti~-

ma na tlu Vojvodine, za koje Markovi} ka`e da su imali tek delimi~no opravdawe u uslovima kada je dobar deo dr`ave bio uni{ten u ratu, prvi ve}i sukob vojvo|anskih politi~ara sa – kako se to danas uobi~ava re}i – Beogradom, izbio je oko pitawa agrarne reforme. – Interesantno je da su glavni zagovornici, ali protivnici agrarne reforme, bili politi~ari iz Vojvodine: s jedne strane Slavko [e}erov, a sa druge Joca Lalo{evi}. Istina, Lalo{evi} je delom, kao veleposednik, bio i li~no zainteresovan za tu stvar,

skretao pa`wu da reforma ne bi smela da ugrozi privredne potencijale Vojvodine jer bi time bila ugro`ena i privredna stabilnost ~itave dr`ave. Posebno je ukazivao, i po tome je bio poznat, na odnos prema veleposednicima nesrbima, i na potrebu da se vodi ra~una o wihovom dostojanstvu. Odnos prema ekonomskim pitawima u periodu 20-ih godina, pre svega u vezi sa poreskom politikom prema Vojvodini, zajedni~ki je za tada{we demokrate i radikale, ali se prema ~ak i nagove{tajima ideje o bi-

pre svega po liniji nacionalnog rascepa, nema jedinstva oko toga da li bi vreme trebalo vratiti u 1918, kako su zagovarali hrvatski politi~ari, i novu dràvu organizovati na potpuno novim temeqima, ili, pak, u vreme pre diktature, gde bi se akcenat stavio na obnovu parlamentarizma. Serija politi~kih zahteva za promenom dràvnog ure|ewa iz 1932. godine stvara ozbiqnu pukotinu u vlasti kraqa Aleksandra, i wegov reìm te zahteve sasvim ozbiqno doìvqava, {to se vidi po reakciji. Somborska i Novosadska rezolucija, pogotovo potowa, na tragu je zahteva za federalizacijom zemqe. Ona, dakle nije autohtona, ocewuje Bjelica. Sa{a Markovi}, s druge strane, u rezolucijama iz 1932. godine vidi poku{aj politi~ara iz Vojvodine za ostvarewem srpsko-

kim krugovima politi~ara gra|anske provinijencije. Ne dovoqno ra{irena, ali o~ito i ne dovoqno razumqiva, ona nije nai{la na iole zna~ajnu podr{ku u narodu na izborima. Tek, ideju o vojvo|anskoj autonomiji ubzro su preuzeli – i kasnije realizovali – komunisti, ali na potpuno druga~ijim temeqima od onih koje su, doìvqavaju}i pri tome da budu satanizovani kao „izdajnici i strani pla}enici„, izlivali Lalo{evi} i drugi politi~ari. Suprotono, dakle, konceptu da Vojvodina treba da gradi politi~ki identitet na osnovu ekonomskih posebnosti, komunisti su prihvatili sovjetski model autonomije kao okvir za suìvot nacionalnih zajednica koje ìve na jednoj teritoriji. Ostalo je – istorija. nDenis Kolunyija

Ho ]e Mo li iMa ti @en ske iz bor ne je di ni ce?

Kqu~ umesto logike

Odgovorni

(Pro)evropski

no ono na {ta je on ukazivao bio je pre svega na~in na koji se ta reforma sprovodi. Bez strate{kog plana, dr`ava je to radila stihijski, pre svega u strahu da bi du`i proces mogao da izazove socijalne nemire kod doseqenog, „kolonizovanog“ stanovni{tva, a posebno da bi te nemire mogla da inspiri{e revolucija u SSSR-u, koja je ve} zahvatila i druge zemqe. Lalo{evi} je, pak,

Zah tev za uva `a va wem Voj vo di ne ni je po ~e tak an ta go ni zma „voj vo |an stva“ i „sr bi jan stva“, ve} na me ra da se srp sko-srp ska sa rad wa ob no vi na dru ga ~i jim te me qi ma (Sa {a Mar ko vi})

VESTI Potpredsednica DS Jelena Trivan izjavila je da }e ta stranka biti „odgovorna opozicija”. „Vlada SNS, SPS i URS, koju }e Srbija dobiti, sigurno nije izraz voqe gra|ana. Broj~ano mo`da da, ali su partije koje prave vladu dobile poverewe bira~a na druga~ijoj platformi od one koju danas zastupaju”, rekla je Jelena Trivan. Ona je to pojasnila ocenom da su socijalisti na izborima nastupala kao „strate{ki partner politike DS”, dok je URS bio „zakleti neprijateq napredwaka”. Na pitawe ho}e li DS u Narodnoj skup{tini glasati za evropske zakone, ona je rekla da se „Demokratska stranka izborila za evropski put Srbije i ne mo`e iti ko~ni~ar, nego lokomotiva evropske Srbije, svejedno da li je u vlasti ili opoziciji”.

nakon ujediwewa 1918. godine, kada me|u „pre~anskim“ politi~kim odli~nicima, poput Joce Lalo{evi}a, Du{ana Dude Bo{kovi}a i drugih, nacionalni zanos zbog ostvarewe vi{evekovnog sna „pre~anskih Srba“ o spajawu s maticom, po~iwe da kopni pred gotovo kolonijalnom politikom vlasti Kraqevine SHS prema Vojvodini. Nakon nezadovoqstva previsokim porezi-

pri~i o ènama u politici naizgled je logi~no pitawe za{to je tako va`no rodno prebrojavawe javnih funkcija ako je za wu èna ili mu{karac stru~an i postoji procena da bi je obavqao dobro. Me|utim, iz nekog razloga se principi stu~nosti i odgovornosti poteù uglavnom kada treba opravdati ~iwenicu da èna u srpskoj politici ima nesrazmerno malo u odnosu na wihov udeo u stanovni{tvu, a da je rodna ravnopravnost pritom u osnovi ideje o qudskim pravima – a koje dràva i dru{tvo, makar deklarativno, prihvataju. Neki pomaci su u tom pogledu lane ipak ostvareni u zakonodavstvu Srbije, posle ~ega je na nedavnim majskim izborima u republi~ki parlament u{la 81 èna od ukupno 250 poslanika. To je skoro zakonski propisana tre}ina kandidatkiwa; u pro{lom sazivu Narodne skup{tine wihov udeo bio je, podsetimo, oko 20 odsto. Postizborna Vojvodina, me|utim, daje druga~iju sliku. Novi saziv pokrajinske skup{tine ima tek 21 ènu me|u 120 poslanika, {to je “ènske mandate” svelo na 17,5 odsto u~e{}a u tom domu, {to je tek 3,5 posto vi{e nego u pro{lom sazivu. Zanimqivo je pri tome da Vojvodina ima i resorni pokrajinski sekretarijat za rav-

ènske forume i politi~are koji u javnom govoru paze da nemamo tek gra|ane, nego “gra|anke i gra|ane”... @ena u pokrajinskom parlamentu ima relativno malo zbog dru{tvenih predrasuda, ali i zbog kombinovanog izbornog sistema u Vojvodini, smatraju u instituciji ombudsmana, a to mi{qewe imaju i pojedine vojvo|anske poslanice, kao i predstavnici civilnih organizacija. Izborni sistem je, naime, takav da se 60 od 120 vojvo|anskih poslanika bira po proporcionalnom modelu, sa strana~kih lista za koje je propisana obaveza da svakog tre}eg kandiduju iz mawe zastupqenog pola. Na taj na~in je posle majskih izbora u Skup{tinu Vojvodine u{lo 18 èna iz razli~itih partija, odnosno ~ine 30 odsto prve polovine parlamenta. Me|utim, druga polovina Skup{tine Vojvodine bira se po ve}inskom sistemu, gde stranke predlaù svog kandidata bez ikakve propisane obaveze o rodnim kvotama. Tako je drugi krug ovog direktnog glasawa za ime i prezime kandidata doneo tek tri ènska mandata, {to je pet odsto me|u 60 poslanika koji su izabrani po tom modelu. U nevladinoj organizaciji Centar modernih ve{tina kaù da su rezultati pokrajinskih izbora u vezi s u~e{}em èna upozorewe svima koji

Ma lo ih je i u Vla di U Skup{tini Vojvodine sa 120 poslanika procentualno najvi{e èna-poslanica ima LSV (30 odsto), u ~ijim redovima ih je tri uz wih sedmoricu. Slede DSS (25 odsto) s jednom ènom na ~etiri wihova poslanika, SNS (22,7 odsto) koji ih ima pet od 25, i SRS (20 odsto) koji u svojoj petorki ima jednu poslanicu. Me|u 58 poslanika DS-a osam je pripadnica ènskog pola (13,8 odsto). U odlaze}oj Vladi APV sa ukupno 15 ~lanova, do skoro su sedele dve ène - potpredsednica Ana Tomanova Makanova, i sekretarka urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine Du{anka Srema~ki.

nopravnost polova i u okviru wega nadle`ni istoimeni Zavod, kao i instituciju ombudsmana koji se posebno bavi tom obla{}u, a da im je svima osniva~ Skup{tina APV ili wen akt. Vojvodina ima i preporuku ombudsmana o upotrebi rodnog jezika u pokrajinskim odlukama, razne gra|anske inicijative, `enske mre`e i studije, strana~ke

budu radili na eventualnoj promeni izbornog sistema za celu Srbiju. U tom slu~aju, smatraju, moraju se predvideti mehanizmi koji }e obezbediti minimalnu zastupqenost oba pola u skladu s evropskim normama i standardima. – Mora}emo mewati izborni sistem jer ovaj nije dovoqno reprezentativan, {to vi-

dimo i po tome da stranka koja je na izborima bila tre}a po broju osvojenih glasova pravi Vladu Srbije – ka`e izme|u ostalog Milo{ \aji} iz Centra modernih ve{tina. Ova organizacija, po re~ima \aji}a, poku{ava da uka`e na stawe svesti u partijama i u celom dru{tvu - na to da nemamo at-

smatra da verovatno nisu imale dovoqnu podr{ku u stranci za kandidaturu. – Uz to, gra|ani i gra|anke izgleda imaju predrasude o `enama u politici pa biraju mu{karce, smatraju}i da imaju ve}u mo} u dono{ewu odluka – rekla je na{em listu Danica Todorov Ja{arevi}.

mosferu u kojoj bi ène ravnopravno u~estvovale u politi~kom ìvotu. – Neki }e re}i da nema dovoqno sposobnih èna, ili da ne}e da se bave politikom, {to sve nije ta~no, nego nemamo atmosferu u kojoj }e se one takmi~iti ravnopravno. Rezultati ovih izbora su pokazali da je ovo dubqi problem i da imamo prikrivenu diskriminaciju – tvrdi \aji}. A da bi se stvorili uslovi za ravnopravnu politi~ku trku me|u mu{karcima i ènama, napomiwe \aji}, postoje oprobani mehanizmi. Jedan od wih je da se propi{u “ènske izborne jedinice” u kojima bi politi~ke stranke, odnosno u~esnici na izborima, kandidovali samo pripadnice tog pola. Drugi mehanizam je pritisak javnosti na partije da kandiduju vi{e èna na javne funkcije, u Vladu i druge institucije, pri ~emu dru{tvo treba da ih osnaì i promovi{e, a da one koje su ve} na politi~koj sceni sa~uva. Po mi{qewu zamenice pokrajinskog ombudsmana Danice Todorov Ja{arevi}, ène jesu motivisane za posao poslanika, ali

I poslanica Tawa Dokmanovi} iz Vr{ca smatra da na{e dru{tvo jo{ nije spremno da rado bira ve}inske poslanice. – Ni ène se ne usu|uju da se kandiduju zato {to u tom procesu mu{karci, naàlost, imaju prednost – kazala nam je Dokmanovi} koja je sada prvi put u sazivu Skup{tine Vojvodine, a u wu je u{la s izborne liste demokrata po{to jedan poslanik, zbog o~ekivanog izbora u izvr{nu vlast, nije prihvatio poslani~ki mandat. Me|u retkim ènama-poslanicama prvi put se na{la i }erka \or|a Bala{evi}a, Jelena Bala{evi} iz Novog Sada. Woj to nije i prvi javni posao - aktuelna je savetnica predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajti}a za pitawa za{tite ìvotiwa. – Nadam se da }e ona radom u Skup{tini Vojvodine opravdati svoj poslani~ki mandat, promovisati rodnu ravnopravnost i doprineti vidqivosti èna u politici, kako druge ène ne bi pomislile da je ona tu samo zato {to je ne~ija }erka – kaè \aji}. n Sneàna Kova~evi}

c m y

dnevnik

povoDom spekULaCija Da ]e na ^eLo nBs Do]i jorGovanka taBakovi]

Po li ti~ ki gu ver ner za {tam pa we pa ra koliko bi se medijske spekulacije po kojima bi, nakon izbora nove Vlade, na ~elo Narodne banke mogla da do|e potpredsednica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabakovi}, ispostavile kao ta~ne, Srbija bi ponovo dobila ne{to {to dugo godina nije imala - politi~kog guvernera centralne banke. Prethodna dvojica koja su se nalazila na ~elu NBS, Radovan Jela{i} i jo{ uvek aktuelni guverner Dejan [o{ki}, to svakako nisu bili. Jela{i} i [o{ki} su svoj posao obavqali na poprili~no razli~it na~in i na wihovu adresu je, nekada opravdano, nekada ne, stizalo mnogo kritika, ali je ~iwenica da nijedan od wih dvojice nije bio produ`ena ruka izvr{ne vlasti. Naprotiv, neretko su ulazili u sukobe s Vladom, te itekako bili napadani od strane nekih od najistaknutijih politi~ara u izvr{noj vlasti. S druge strane, ~esto su i sami kritikovali rad vlade, ponekad ~ak izlaze}i iz okvira svog resora. Nezavisnost centralne banke je koncept osmi{qen davno, i to upravo kako bi se suzbila samovoqa izabranih politi~ara da koriste monetarnu politiku za ispuwavawe kratkoro~nih politi~kih ciqeva. Hipoteti~ki, svaki politi~ar bi mogao da po`eli da potro{i devizne rezerve ili na{tampa pare kako bi pove}ao plate i penzije pred izbore i ponovo na wima pobedio. O katastrofalnim posledicama takvih poteza razmi{qao bi tek kasnije, ali je sigurno da {tetu od takvog neodgovornog pona{a-

wa ne bi bilo lako otkloniti. Upravo iz tog razloga je u ve}ini zapadnih demokratija centralna banka nezavisna od izvr{ne vlasti.

je bio 4,25 odsto, a prema procenama trenutno se nalazi na sedam procenata, uz mogu}nost da se do kraja godine, ali samo uz rast BDP-a i poreskih prihoda, sma-

zato {to smo i sami prekr{ili sopstveni zakon o fiskalnoj odgovornosti - nivo javnog duga je pre{ao zacrtanu granicu od 45 odsto u~e{}a u BDP-u i sada se

Tako je i kod nas, a to je razlog wi za jedan procentni poen. nalazi negde na oko 51 odsto. i za{to se guverner bira na pet, Upravo su zbog toga i Fiskalni Upravo zato pojedini ugledni a ne na ~etiri godine: da wegovo savet i MMF i brojni ekonomiekonomisti kaù da ne samo da upravqawe monetarnom politi- sti od budu}e vlade zatraìli bi trebalo odmrznuti aktuelni kom ne bi bilo vezano za izborni nekoliko mera koje bi trebalo “aran`man iz predostro`nosti” ciklus. Naravno, monetarna i da doprinesu konsolidaciji javsa Me|unarodnim monetarnim fiskalna politika su dva lica nih finansija: pre svega zamrzafondom, ve} i sklopiti novi istog nov~i}a, pa su stend baj paket kojim Vlada Srbije i bi se refinansirao Naj go re {to bi Sr bi ju u ovom mo men tu NBS do sada zajedjavni dug pod povoqni~ki donosili od- mo glo da za de si je ste si tu a ci ja sli~ na onoj nim uslovima i dobilo luke o najkrupnijim vreme za stabilizaciju iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka ciqevima ekonomjavnih finansija. Proske politike. Jedan blem je u tome {to su i od primera za to je mandatar nove vlade i Sporazum Vlade i NBS o ciqavawe javnih plata i penzija, te Ivica Da~i} i potencijalna guwu inflacije iz 2008. godine, o pove}awe stope poreza na dodatu vernerka Jorgovanka Tabakovi} kojem je bilo re~i posledwih mevrednost. do sada, makar javno, izri~ito seci kada je guverner [o{ki} Jer, para u dràvnoj kasi o~iodbijali bilo kakve ozbiqne menapadan da, navodno, ne brani gledno nema, a veliko je pitawe re {tedwe u buxetu. kurs dinara dovoqno agilno. da li bismo na me|unarodnom trDa~i} kaè da je Srbija doProblem sa politi~kim guì{tu mogli da dobijemo novi voqno {tedela (a pod {tedwom vernerom za Srbiju bi u ovom mozajam pod iole pristojnim uslovaqda podrazumeva novo zaduìmentu bio jo{ ve}i s obzirom na vima. Ne samo zato {to celu vawe od {est milijardi evra za izuzetno te{ku situaciju u kojoj Evropu drma kriza javnog duga pa posledwe ~etiri godine) i da zase wene javne finansije danas name|u me|unarodnim kreditoripravo treba pove}avati plate u laze. Planirani deficit buxeta ma vlada veliko nepoverewe, ve} javnom sektoru, dok je Jorgovan-

ka Tabakovi} ocenila da su zamrzavawe plata i penzija i podizawe stope PDV-a “posledwe a ne prve mere” za kojima nova vlada treba da posegne. Da~i} je pri tom u vi{e navrata kategori~ki tvrdio da nam ne treba nastavak saradwe sa MMF-om, pa samim tim ni novi aran`man koji bi stabilizovao buxet. Kvaka je u tome kako tro{iti novac koji uop{te ne postoji? Jedno verovatno re{ewe (ako odbacimo mogu}nost nekakve ruske ili kineske super povoqne pozajmice), a kojeg se ovih dana pribojavaju mnogi ekonomisti i biznismeni, jeste – inflacija. Najgore {to bi Srbiju u ovom momentu moglo da zadesi jeste situacija sli~na onoj iz devedesetih godina pro{log veka kada je Narodna banka bila tek tehni~ko lice koje je prosle|ivalo naloge Ministarstva finansija {tampariji na Top~iderskom brdu. Naravno, sve ovo treba uzeti tek kao spekulaciju: niti je nova vlada sastavqena, niti je guverner [o{ki} smewen (a mandat treba da mu traje jo{ tri godine), niti je Jorgovanka Tabakovi} do{la na wegovo mesto. ^ak i da se sve to desi, to jo{ uvek ne bi nu`no zna~ilo ulazak u inflatornu spiralu. Jer, izjave na{ih politi~ara uvek treba uzimati sa velikom dozom rezerve, pogotovo kada se populisti~ki raspi{toqe u izbornom `aru. Uostalom, i sam mandatar Da~i} ovih dana je rekao da }e u~initi sve {to je u wegovoj mo}i da se Srbiji ne ponove devedesete. n Vladimir ^vorkov

nedeqa1.jul2012.

VESTI Pet svet 024 Suboti~ani koji imaju ku}ne qubimce vi{e ne moraju da idu u Novi Sad, Beograd ili u Segedin kako bi za wih nabavili kvalitetnu hranu ili opremu, jer se sutra u gradu otvara prvi veliki pet {op. Prostrani „Pet svet 024” nalazi se u ulici Jo Lajo{a br. 5, u ponudi ima i artikle najpoznatijih svetskih proizvo|a~a, a u narednom periodu su, kako je saop{teno, u planu i usluge koje }e dodatno vlasnicima ku}nih qubimaca olak{ati brigu o wima, poput manikira i pedikira za kuce i mace. S. Ir{evi}

Po sku pqu ju me so i mle ko

Tokom jula mleko i mle~ni proizvodi u trgovinama u Srbiji poskupe}e od dva do 10 procenata, dok }e cene nekih mesnih prera|evina biti ve}e od pet do 10 odsto. Kako je obja{weno izve{ta~u agencije Tanjug, pove}awe cene svojih proizvoda kompanije pravdaju poskupqewem sirovina i nestabilnim kursom dinara. Potro{a~i i potro{a~ke organizacije negoduju zbog novog talasa poskupqewa, isti~u}i da je to udar na ionako skroman ku}ni buxet i nizak standard. Podsetimo, tokom juna ve} su poskupele neke vrste mesnih prera|evina, a pove}ane su i cene mesa, uqa, bezalkoholnih pi}a, sokova, mleka i mle~nih proizvoda nekih prera|iva~a, cerealija, testenina, ku}ne hemije, kozmetike... Ekspert Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi} mi{qewa je da je kurs u zna~ajnoj meri uzdrmao postoje}i odnos cena i postoje}e paritete.

U rU[evinama srpske ekonomije zatrpana samo sirotiwa

Pa da nam ku }a, a mi pe gla mo fa sa du e} vi{e od decenije gra|a- dele bogatstva, koji je na{a dràgra|ana Srbije imaju samo u Albanima Srbije se ponavqa: prva nekriti~ki prihvatila. Jer, nija i BiH. vo svima mora da bude gore vlast je dozvolila da samo jedna Profesor ekonomije na Filoda bi nam kasnije svima bilo boqe. strana ima povla{}eni poloàj u zofskom fakultetu u Beogradu MiNo, to boqe ovde nikako da do|e. raspodeli nacionalnog bogatstva, odrag Zec obja{wava da je kod nas Ako je suditi po kreditima koje a da dugove – vra}aju svi. Upravo to ve} godinama sve zasnovano na rassmo proteklih godina uzimali, a je omogu}ilo da se pojedinci obopodeli a ne na stvarawu nove vredkoji ~im pro|u letwe vru}ine sti- gate preko le|a ve}ine gra|ana od nosti – jer, naprosto, nismo stvoriù na naplatu, ovde }e kao plod tog kojih se sada traì da se jo{ vi{e li uslove da se stvara ne{to novo. zaduìvawa siroma{ni biti jo{ sagnu i vra}aju ono od ~ega nikakve On isti~e da smo „poput lonca u kosiroma{niji a bogati jo{ bogati- vajde nisu imali. ji niko ni{ta ne stavqa, a svako iz ji. Jer, zaista vi{e nema smisla Ako se primeni bilo {ta od mewega uzima”, te da je u takvoj situapri~ati pri~u da se dràva prete- ra koje je predloìo Fiskalni saciji moralo do}i do stra{ne polarano zaduìla i da je ulazila iz vet – a bar deo }e morati, jer je pirizacije dru{tva u kojoj su bogati kredita u kredit jer je to bio pojas tawe bankrota dràve stiglo na sve bogatiji a siroma{ni sve siroza spasavawe siroma{nih u vreme dnevni red – svaka od wih }e pre}i ma{niji. Po re~ima profesora Zeekonomske krize. Uostalom, to preko le|a siroma{nih i dodatno ca, kada bi se obra~unali svi raspriznaje ~ak i zvani~na statistiih ojaditi. Bilo, dakle, da se nova hodi, zaduèwa, te iznosi garancika, prema kojoj danas ja koja je ova dràva svaki deseti gra|anin izdala za uzete kreSrbije ìvi u bedi, svadite – ve} sada imamo Sr bi ja je po put lon ca u ko ji ni ko ni {ta ne sta vqa, jav ki ~etvrti je nezaponi dug koji premaa sva ko iz we ga uzi ma slen, a broj onih koji za{uje dozvoqenu gravise od socijalne pomonicu. I stoga nema }i samo u proteklih goni{ta od obe}anih dinu dana porastao je za tre}inu. vlast odlu~i na zamrzavawe plata promena – ako se ne promeni konSiroma{nih gra|ana Srbije je i penzija, bilo da ide na pove}awe cept privrednog rasta. ve} preko 700.000, a prema podaciPDV-a ili na neku od preostalih – Moramo da se generalno reproma UN, u posledwih pet godina taj predloènih mera hitne {tedwe. gramimo. Ovo sada je kao ku}a koja broj se pove}ao za 100.000 godiNema, zapravo, niti jedne koja se ru{i, a mi popravqamo fasadu – {we. Samo tokom pro{le godine, obi~ne gra|ane ne}e jo{ vi{e istako je Zec. po podacima Ministarstva rada i ugroziti. Najzdraviji oblik socijalne posocijalne politike, svakog meseca Oni koji su, pak, protiv {tedwe litike jeste dati qudima posao, je rasla lista korisnika socijalne – jer s pravom tvrde da ogromna vepriliku da rade i zarade za sebe i pomo}i za oko 1.300 novih imena, }ina gra|ana nije doprinela posvoju porodicu, poru~io je pre nedok je svaki deseti gra|anin Srbigor{awu javnih finansija i da nekoliko dana predsednik kluba “ je ìveo s mawe od 8.544 dinara mema razloga da oni sada dodatno isPrivrednik” Branislav Gruji}. se~no. pa{taju – pomiwu kao izlaz novo Po wemu, dilema da li Srbija treDakle, ako su sve one silne pare zaduìvawe, ali ne i to od koga }eba vi{e da {tedi ili da investira uzimane – a mnoge su stizale i od mo dobiti pare i pod kojim uslonije prihvatqiva. Neophodno je, prodaje dobrih preduze}a – da bi se vim. I, {to je zapravo najva`nije, kaè, i jedno i drugo: “Prvo proizsirotiwa spasla od davqewa, a pri niko ne garantuje da ni ti novi vesti, pa tek onda podeliti, {to tome ipak spa{eni nisu, onda je krediti ne}e zavr{iti kao i svi zna svako ko vodi svoje preduze}e”. svima jasno da je taj „pojas za spaoni prethodni, odnosno da i oni Da to zna svako ko vodi sopstve{avawe” zapravo iz krize izvlane}e posluìti za „spasavawe” no preduze}e, i to uspe{no i u vre~io nekog drugog. Dokaz za to je onih koji su se davno spasili, dok me krize, tu dileme nema. Ali da svakako i podatak da se doma}i bo}e sirotiwa opet ostati kratkih li to znaju i oni koji vode ekonomgata{i sve vi{e bogate. Tako su rukava. sku i svaku drugu politiku u ovoj prvih 10 srpskih milionera lane Bruto doma}i proizvod Srbije dràvi, e u to ogromna ve}ina grazaradili ~ak 231 milion dinara po stanovniku, meren prema stan|ana odavno sumwa. I ne samo da vi{e u odnosu na milionere iz dardima kupovne mo}i, bio je u prsumwa, ve} i ose}a na sopstvenoj 2010. godine. o{loj godini tek ne{to malo izkoì. Zbog toga je strah od jeseni, S druge strane, ekonomisti tvrnad tre}ine proseka EU. Pored tokoja donosi novo stezawe kai{a i de da to {to je obi~an narod sve siga, srpski BDP je, prema stvarnoj dovodi u pitawu ~ak i redovnost roma{niji a {to su bogati jo{ boindividualnoj potro{wi, domaisplata plata i penzija, kao i svih gatiji posledica neoliberalnog {io do tek 44 odsto proseka Unije. drugih dràvnih davawa, sve ve}a. koncepta vo|ewa dràve i raspoDrugim re~ima, niì standard od n Qubinka Male{evi}

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

je u~e stvo va lo 1.300 stu de na ta sa 27 fa kul te ta Be o grad skog uni ver zi te ta po ka za lo je da o od la sku iz ze mqe na kon di plo mi ra wa sa wa ~ak 63 od sto stu de na ta. Rek tor Uni ver zi te ta u Be o gra du Bran ko Ko va ~e vi} re kao je ne dav no da je Sr bi ja, zbog ~i we ni ce da je osta la bez ve li kog bro ja mla dih i pa met nih, iz gu bi la ~ak 12 mi li jar di evra. Sa Elek tro teh ni~ kog fa kul te ta su ta ko po tvr di li da je u ino stran stvu ve li ki broj na {ih in `e we ra: sa mo to kom 90-oti {lo ih je oko 5.000. Ma lo li je za ovu i ova kvu ze mqu!? Je le na Pe tro vi} ro dom iz Som bo ra za vr {i la je pre de vet go di na Teh no lo {ki fa kul tet i, ka ko ka `e, je dva sa ku pi la no vac da pla ti

Ona do da je da }e se u Sr bi ju vra }a ti, ali ni ka da vra ti ti. – Uslo vi za rad ov de su ne mer qi vo bo qi. Imam po sao u stru ci, pla }e na sam vi {e ne go do bro i mo je na pre do va we ni je uslo vqe no glu po sti ma po put in for ma ci je ko je na vla sti, u ~i joj je stran ci di rek tor i sli~ no. Ako po sao zna{ bo qe od dru gih, ov de }e{ uvek bi ti is pred wih, {to se za Sr bi ju ni ka ko ne mo è re }i – pri ~a Je le na. Fa li joj rod ni Som bor, ne do sta ju joj pri ja te qi i ro di te qi, ali na |e vre me na da ih po se ti ili ugo sti u Li je ù. – No stal gi ja je sna `no ose }a we, ali gu bi smi sao kad po mi slim da ja, u stva ri, gra dim svoj ì vot i

iz ze mqe, ka da bi mu se pru ì la pri li ka. Me |u is tra ì va ~i ma mla |im od 35 go di na, pre ma an ke ti Mi ni star stva za na u ku i teh no lo {ki raz voj, ~ak 39 od sto wih pri zna je da bi ì vot na sta vi lo u ino stran stvu. Uosta lom, i sta rino vi mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} po tvr dio je da se “od liv mo zgo va” na sta vqa. Naj no vi je is tra ì va we Mer ke ting ra di o ni ce Eko nom skog fa kul te ta u ko jem

tak su ne bi li po di gla di plo mu, na kon ~e ga je ~vr sto od lu ~i la da }e oti }i iz Sr bi je. – Ni sa ma se vi {e ne se }am na ko li ko me sta sam po sla la pri ja vu za post di plom ske stu di je, na da ju }i se ka kvoj-ta kvoj sti pen di ji. Na kra ju sam do bi la me sto u Ma dri du, oda kle sam la ko na {la po sao, pr vo u [pa ni ji, a ka sni je u Bel gi ji – pri ~a za „Dnev nik” Je le na ko ja da nas `i vi i ra di u Li je `u.

svo je bu du }e de ce, a sta lo mi je da to ra dim u okru è wu ko je je sta bil no i ta ko da le ko od pu kog pre ì vqa va wa... Za raz li ku od mla de teh no lo {ki we, Da ni jel Ka ri ko je iz No vog Sa da oti {ao jo{ 1993. go di ne. Sti gav {i u Ame ri ku, za vr {io je ~e tvr ti raz red sred we {ko le, a za tim i ko lex, iza brav {i fo to gra fi ju. Da nas je do cent na dr àv nom uni ver zi te tu Se ver na Ka ro -

TE M A „DNEV N I K A”: MA LO LET NI^ kA bRu TAL NOST

MLA DI ^E STO NE VI DE RAZ LOG

eg u ino stran stvo jo{ od ko mu ni sti~ kih vre me na ni je ta bu. Be à la je opo zi ci ja zbog po li ti ke, a jo{ vi {e si ro ti wa zbog ne ma {ti ne. A on da se de ve de se tih go di na pro {log ve ka por tret pe ~al ba ra na glo pro me nio, pa su pre ko gra ne ma hom od la zi li mla di i obra zo va ni, ~i ji se ma sov ni eg zo dus ni je pro me nio do da nas. Ne ret ko se mo è vi de ti is tra ì va we ~i ji nam re zul ta ti ka zu ju da se u mla dim sred wo {kol skim i stu dent skim gla va ma naj ~e {}e ro je ka na de, ame ri ke i evrop ske uni je, te da na svom od la sku iz Sr bi je vr lo br zo pre sta ju da sa wa ju i na to me po ~i wu ozbiq no da ra de. Mno gi odu, ne ki se i vra te po sle ko ju go di nu. Ube dqi va ve }i na, ipak, osta je. Toj sli ci mla dih qu di ko ji se na aero dro mi ma gr le s rod bi nom i vu ku ~i ta ve do sa da {we ì vo te u xi nov skim ko fe ri ma, mir ne du {e mo è mo na pra vi ti ram od re ~i po put: ko rup ci ja, ne po ti zam, si ro ma {tvo, bez na |e... Pa tri o ti zam i no stal gi ja s ta kvom po stav kom gu be sva ku bit ku. Ne dav no je ob ja vqe no ka ko bi sva ki pe ti na{ na u~ nik oti {ao

No stal gi ja sa zdra vim

Sad de ca bi ju nas et na e sto go di {wi u~e nik po lo mio je kuk i nad lak ti cu pro fe so ri ci ma te ma ti ke ko ja mu je da la je di ni cu... Ma lo let nom de ~a ku we go vi is pi sni ci iz ~i stog mi ra iz bi li 22 zu ba sa mo za to {to je slu ~aj no pro {ao po red wih... Dru gog ma lo let ni ka su tu kli vr {wa ci da bi mu ski nu li dres... Na naj ve }oj no vo sad skoj pla ì pe de set mla di }a tu klo je jed nog… Sve to do go di lo se u sa mo ne ko li ko pro te klih da na. Bru tal no iì vqa va we ma lo let ni ka iz da na u dan je sve ve }e a ~i ni se da dru {tvo ni ka da ni je bi lo ne mo} ni je. Mla di qu di ko ji su sklo ni ta kvom po na {a wu, tvr de kri mi no lo zi, do la ze iz svih so ci jal nih struk tu ra, i po pra vi lu su ne za do voq ni so bom, svo jim ì vo tom pa on da kroz agre siv nost po ku {a va ju da do seg nu ne ki ose }aj mo }i i va `no sti. âk 15.000 de ce-ma lo let ni ka, me |u ko ji ma je 2.000 de voj ~i ca, la ne je pro {lo kroz cen tre za so ci jal ni rad u Sr bi ji zbog ne pri stoj nog po na {a wa, na si qa, kra |a ili tu ~a. Naj vi {e wih se iz vu klo sa „lak {im uko ri ma”, ma da ima i onih ko ji su se na {li pod po ja ~a nim nad zo rom stru~ wa ka ili za vr {i li iza re {e ta ka. Po da ci go vo re da su pro {le go di ne pro ble me u po na {a wu ima la ~ak i de ca pred {kol skog uz ra sta. Ta ko je re gi stro va no 3.000 pre stup ni ka iz me |u {est i 14 go di na, a 12.000 sta ro sti od 15 do 18 le ta. Dru gim re ~i ma, ov de de ca bi ju prak ti~ no ~im pro ho da ju, a oni ko ji bi mo ra li da ih u to me spre -

Si vi dom Ka da ma lo let ni ci ve} po sta nu ozbiq ni de li kven ti, on da se upu }u ju u vas pit no po prav ne do mo ve, gde se, na à lost, ka ko nam ob ja {wa va Ni ko li}, uop {te vi {e ne ra di na re so ci ja li za ci ji i po vrat ku u nor ma lan ì vot. Sto ga se ne ki “po vra te” sa mi od se be, ali ve }i deo de li kve na ta i na kon iz la ska iz „si vog do ma” na sta vqa po sta rom. – Ako se ova ko na sta vi, po la ko }e se ce la na {a dr à va pre tva ra ti u “si vi dom” – upo zo ra va Ni ko li}. – Ka da je pre mno go go di na pr vi put sni ma na isto i me na se ri ja, mno gi su nam za me ri li {to smo to do zvo li li i {to jav nost ima pri li ke da vi di {ta se sve do ga |a iza ka pi ja vas pit no-po prav nog do ma. Me |u tim, po ka za lo se da je to ima lo ite ka ko sna àn efe kat na mno ge. Pod se ti }u, u tom vas pit nom do mu je na ula zu u {ko lu, ko ja je ta mo po sto ja la, sta jao de ùr ni stra àr. Zbog to ga smo bi li pre ko re ni, jer smo, za bo ga, sta vi li po li caj ca da de ù ra is pred {ko le. A sa da ti isti, ko ji su nas ne ka da, kri ti ko va li tra è da sva ka {ko la ima {kol skog po li caj ca... ~e – ili to ne ~i ne do voq no, ili se ~ak i ne tru de da ih na vre me za u sta ve. Da je to ta ko po ka zu ju i po da ci da je pro {le go di ne 2.700 de ~a ka i de voj ~i ca, i po red vas pit nih me ra i uko ra, po na vqa lo svo je gre {ke. Zbog to ga su ne ki od wih za vr {i li u vas pit no-po prav nim do mo vi ma, ali je wi hov broj ma li u od no su na one ko ji na sta vqa ju sa bru tal nim po na {a wem. Kri mi no log Zlat ko Ni ko li} ob ja {wa va za na{ list da je osnov na na {a gre {ka u po stu pa wu sa de com {to smo po sta li “kva zi hu ma ni sti” pa sve pod vo di mo pod to da se sa de com ne sme po stu pa ti ne de mo krat ski, da je za bra we no sve i sva {ta pa ~ak i is kqu ~i va we lo {ih i pro ble ma ti~ nih u~e ni ka iz {ko le, za bra we no je ka `wa va we jo{ dok su de vi jan ti a ne de li kvet ni . – Kad ne ma ma~ ke, mi {e vi ko lo vo de. Ka da smo pre sta li da bi je mo de cu, oni su po ~e li da bi ju nas. Pri tom ne mi slim na fi zi~ ko ka `wa va we, jer we ga tre ba is kqu ~i ti, ali sva ka ko sma tram da se ni je sme lo do zvo li ti da de ca pre u zmu kon tro lu

nad ro di te qi ma i da oni na me }u pra vi la po na {a wa ume sto da se u na met nu ta ukla pa ju. âk se sa da pred la è da se na {a de ce ne sme ju ~ak ni mr ko po gle da ti, ni ti im se sme upu ti ti o{tra re~ ako ~i ne ono {to ne bi sme lo – na vo di Ni ko li}. On kao pri mer na vo di ide ja da se de te tu od dve go di ne, ko je po ku {a va da se is pen tra na ogra du te ra se, ne sme mo ura di ti ni {ta, ve} mu se mo ra ob ja sni ti – da je to opa sno. – Pa de te tog uz ra sta ne mo è da shva ti {ta zna ~i opa snost. Da se ro di te qi ubi ju od ob ja {wa va wa, ne }e po sti }i efe kat – a po sle di ce mo gu bi ti tra gi~ ne. Pri to me, upra vo je ta ra na fa za naj va `ni ja u vas pi ta wu de te ta. Ako se smi sao vas pi ta wa sa sto ji u mo ral no sti, od no sno so ci ja li za ci je de ce, on da su pr vih tri do pet go di na ì vo ta naj va `ni je, i ako se tu ne po stig nu re zul ta ti, de ca ni ka da ne }e zna ti {ta je do pu {te no a {ta ne. E to ka ko im je zbog ’hu ma ni sti~ kog tren da’ do pu {te no da ra de sve, bez ika kvih ogra ni ~e wa i ko~ ni ca, za to nam de ca i je su bez ose }a ja za dru ge. A bez to ga ne ma mo ra la i mo ral no sti – upo zo ra va Ni ko li}. Na{ sa go vor nik skre }e pa `wu da je naj go re to {to smo kao dru {tvo po ~e li da otu pqu je mo na bru tal ne is pa de ma lo let ni ka i {to se od wih skla wa mo i okre }e mo gla vu – jer ne è li mo da se “me {a mo” u tu |e stva ri. I upra vo to }e nas, tvr di Ni ko li}, sku po ko {ta ti. Ti me za pra vo pri sta je mo da nam raz u zda na de ~ur li ja, ko je su ro di te qi is pu sti li iz ru ku, od re |u ju ì vot. – Za ova kvu de cu, od ko jih sa da sa mo okre }e mo le |a na da ju }i se da jed nog da na i sa mi ne }e mo po sta ti ti wi ho va me ta, is kqu ~i vo smo sa mi kri vi. Do pu sti li smo da nam pro pi su ju pra vi la o to me ka ko da vas pi ta va mo de cu kao da smo ma lo um ni i kao da to ni su ~i ni le mno ge ge ne ra ci je pre nas, ko je su i bez tih pra vi la uspe va le da od ne gu ju ~e sti te i mo ral ne qu de. U na {e za ko ne su, {to mi lom {to si lom, une te mno ge od red be ko je su ne pri me wi ve u dru {tvu kao {to je na {e. One mo `da je su do bre za ure |e na i sre |e na dru {tva, ali ne i za tran zi ci o no srp sko, u ko jem su se mno ge pret hod ne vred no sti iz gu bi le a no ve ni su stvo re ne. Za to sa da ima mo sve ovo {to ima mo – is ti ~e Ni ko li}. Da ka ko, do da je on, ve li ku od go vor nost za bru tal nost ma lo let ni ka ima ju da na {wi ro di te qi, ko ji po ku {a va ju da po na {a we svo je de ce oprav da ju si ro ma {tvom, ne za po sle no {}u, bez na |em.. kao da su sve pret hod ne ge ne ra ci je ima le sve {to su è le le pa ni su mo ra le da se mu ~e za svo je po tom ke. – Ako dr à va od ro di te qa de te ta ko je je na ~i ni lo gre {ku u po na {a wu tra ì da po ja ~a nad zor - on da je to mla }e we pra zne sla me. Jer, da je taj isti ro di teq to umeo, ne bi mu de te ni bi lo ta kvo da mu tre ba po ja ~an nad zor. Sa mim tim se po sta vqa pi ta we ka kva je to uop {te me ra za za u sta vqa we bru ta no sti ko ju de ca da nas is ka zu ju. Ro di te qi su od go vor ni za to ka kvo im je de te. Ne ma tu ge ne ti ke, jer de te se ne ra |a kao po ten ci jal ni kri mi na lac; ono to po sta je tek u sre di ni u ko joj od ra sta. A mi smo sa da do {li u fa zu da je po sta lo sko ro op {te pri hva tqi vo kod mla dih ge ne ra ci ja da “ pa met ni idu u ì vot, a bu da le u {ko le”. [ta na to re }i? – pi ta se Ni ko li}. Da ne vo qa bu de jo{ ve }a, kod nas, ka da ro di te qi kon tak ti ra ju sa po li ci jom, cen trom za so ci jal ni rad, pe da go zi ma... ~e sto su aro gant ni ji, gru bqi i neo te sa ni ji ~ak i od de ce zbog ko je su po zva ni na raz go vor. Sa ta kvim ro di te qi ma i iz ukup nog mi qea ko ji ih okru ù je, de ca dru ga ~i ja ne mo gu ni bi ti. Sto ga, tvr di Ni ko li}, u sa ve to va li {te mo ra ju i}i za jed no i}i ro di te qi i pro ble ma ti~ na de ca, ali mi ta kvih usta no va jo{ ne ma mo. Da ima mo, pri ~a bi mo `da bi la i dru ga ~i ja, jer bi se na od go vor nost po zi va li i de ca i ro di te qi – pa raz bi ja we ne ~i je gla ve ili is pra vqa we oce ne bej zbol pa li com vi {e ne bi bio sa mo „obi ~an de~ ji ne sta {luk”. n Qu bin ka Ma le {e vi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Pro blem raz mno `a va wa ja re bi ca

ko se zna da po la ko, ali si gur no ’va tam ve} i {e zde se tu, on da ba{ i ni je ne ko ve li ko ~u do kad se osvr nem ili sa mo po gled pre ko ra me na ba cim pa po mi slim, a on da i pre bro jim: da, da, mno gi mo ji dru go vi ve} odav no oru ne be ske wi ve, a od sta ri jih ko le ga u no vi nar stvu, u~i te qa i uzo ra mo jih, je dva da mi je jo{ ko god ostao. U se lo mo je ma lo kad svra tim, vi {e ih po zna jem na nad grob nim spo me ni ci ma ne go po uli ca ma Ka }a, tog ~u de snog Ma kon da mog de tiw stva. Na onu sta ru sta ti sti~ ku po sla sti cu da je pro se ~an no vi nar ski vek je dva 4345 go di na uvek sam imao (sa mo kri ti ~an) od go vor da to va ì sa mo za „pra ve no vi na re“, a ne za nas u ko mu ni zmu, ko ji smo bi li sa mo do bo {a ri jed nog je di nog re ìm skog (go vo ri li su „jed no um nog“, ma da sam ga ja uvek do ì vqa vao kao bez um no) mi {qe wa, jed ne na red be, mal te ne dnev ne za po ve sti. A sad, kad sam taj pro sek ~ak i za de ce ni ju i po pre ma {io, sad mi vi {e ni je sme {no ~ak ni to. I ne ma tu vi {e ni ka kvog va |e wa. Ma da je le po sre sti no vi na ra ko ji je pre {ao osam de se tu, pa se od mah se ti ti i Pre dra ga Mi lo je vi }a, one „Po li ti ki ne“ le gen de, ko ji je umro tu sa svim ne dav no – a bu du }i da je ro |en 1901, dve go di ne po sle Na bo ko va i He min gve ja di ~io se da je sta ri ji i od naj sta ri jeg li sta na Bal ka nu. I bio je. âk ga je i na dì veo, i to ne ko li ko pu ta – ako se se ti mo ka ko je „Po li ti ka“ umi ra la pod Slo bom i Mi rom. Sko ro kao ovaj na{ „Dnev -

nik“. I svi osta li ko ji su naj du è na ovom kon ti nen tu ve ro va li u ì ve re ~i dva mr tva Jo si pa (Sta qi na i Bro za). âk i kad je Cr ve ni trg pre stao da bu de cr ven. E, i moj grad, i moj „Dnev nik“ ima ju jed nog ta kvog Pre dra ga Mi lo je vi }a. Sa mo {to se on ov de zo ve Qu ba Mar kov i eno ga, na pra gu de ve de se tih, sva ki dan igra kar te na naj lep {oj re~ noj pla ì u Evro pi i za ba vqa ve li ko dru {tvo, usta ne za kla pa, kao i sva ki dru gi no vi nar na sve tu, pa i u re gi o nu. E, taj de da-Qu ba Mar kov (zva li smo ga „mr kov“, al’ da ne ~u je) bio na ma di rek tor i glav ni i od go vor ni ured nik „Lo va~ kih no vi na“, ko je su uz Re vi ju „Do bro ju tro“ bi le naj ve }e uzda ni ce na {e no vin sko-iz da va~ ke ku }e, mo `da i je di na dva na {a iz da wa ko ja su se – al za i sta rev no i pa `qi vo – ku po va la i ~i ta la i u Is tri i Dal ma ci ji, na Ble du, Bo hi wu i Hr vat skom za gor ju, kao i u Sko pqu i na Ohri du. Ja „Lo va~ ke no vi ne“ ni kad otvo rio ni sam, jer imam uro |e ni odi jum pre ma tim ma sov nim ubi ca ma, pod stak nut i mo jim ide o lo {kim an ti ko mu ni sti~ kim sle pi lom – zna te vaq da ko su u Is to~ noj Evro pi bi li glav ni lov ci, de spo ti ko ji su {u mu i da qe vo le li vi {e ne go po zo ri {ne dvo ra ne – ali sam usled iz ra zi te ne do sled no sti i eks trem no sla bog ka rak te ra - ~e sto pri su stvo vao go zba ma pri re |e nim od istih tih div nih i ne vi nih stvo re wa, a ra fal no po bi je nih od zlo ~i na~ ke ru ke na {ih ta da {wih vla da ra i wi ho -

vih pod se kre tra, mi ni sta ra i ge ne ra la. Ej, ko li ko pu ta su ubi li Bam bi je vu ma mu, a ja sad to je dem... i uì vam. Li ce mer, eto ta ki sam uvek bio. A i {ta sve dru go ni sam ra dio {to je ina ~e „za sva ku osu du“. Ni je pro {la go zba, ni Dan Dnev ni ka, ni de ~i ji De da-Mraz, ni pro sla va Da na è na u fir mi, ni pe tak, ni sve tac – a da se ne ko pret kraj tog „sim po si o na“ ni je se tio i jed nog dav nog ~i ka- Qu ba pre 40-tak go di na iz ne na dio na {eg osni va ~a – Skup {ti nu Voj vo di ne, pa i Sr bi je i Ju go sla vi je. Jer osni va ~i (i wi ho vi sa vet ni ci, po sma tra ~i i „sim pa ti ze ri“) su (i) ta da ima li di rekt ne te le fon ske li ni je sa re dak ci ja ma svih li sto va u mi loj nam i na pa }e noj SFRJ. Pa su svi ma re dom ja vi li da se u pr vom sle de }em bro ju, da kle uju tro, ili za vi kend u ne deq nim iz da wi ma, ima po ja vi ti uvod nik ko ji }e po hva li ti „di fe ren ci ja ci ju“ i o{tro osu di ti „ne ke po ja ve kod ne kih po jed ni ca ko ji su na li ni ji skre ta wa sa li ni je... ko ja je vaq da li ni ja ne skre ta wa“. A ta ~u ve na „di fe ren ci ja ci ja“ bi la je ve} ~e tvr ti eufe mi zam ko ji je do ko na ko mu ni sti~ ka vlast smi sli la za sme nu ka dro va, tj. „od strel“ ne is to mi {qe ni ka, da bu de kao „~ist ka“, ali da ne zvu ~i ni ru ski, ni sta qi ni sti~ ki, ni si bir ski. Za ovu pri ~u ni je to li ko va `no da su sad na re du bi li na{ su gra |a nin Mir ko â na da no vi} i mno ge we go ve ko le ge iz Be o gra da – Mar ko Ni ke zi}, na pri mer, ni da su

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

DA SE VRA TE U SR BI JU

gu bi tr ku ra zu mom

INTERVJU

Na si qe je u ko re nu ci vi li za ci ja rnogorski kwièvnik i novinar An drej Ni ko la i dis bio je po ~et kom ove go di ne „glav ni ju nak” broj nih tek sto va u ov da {woj {tam pi, na kon {to je, po vo dom pro sla ve dve de ce ni je Re pu bli ke Srp ske, ko joj je pri su stvo vao i do bar deo dr àv nog vr ha Sr bi je, ob ja vio ko lum nu „[ta je osta lo od ve li ke Sr bi je”. A u woj, iz me |u osta log, i re ~i: „Ci vi li za cij ski is ko rak bio bi i da je Bo le upo tri je bio di na mit i pu {ke ko je je sa krio u dvo ra ni u ko joj su gla va ri, du hov ni ci i umjet ni ci pro sla vqa li dva de se to go di {wi cu po sto ja wa RS. Da je Bo le, re ci mo, re kao: je sam Sr bin, ali sam i rad nik, sto ga }u u zrak di }i one ko ji su me opqa~ ka li – ne bi li to bio ci vi li za cij ski is ko rak? Bi la bi to, jo{, i po et ska Prav da”. Na ve de ni pa sus, pro tu ma ~en kao di rek tan po ziv na te ro ri zam, iza zvao je è sto ke re ak ci je Ivi ce Da ~i }a, Mi lo ra da Do di ka, Emi ra Ku stu ri ce, be o grad skih ta blo i da… a zbog ~i we ni ce da je Ni ko la i dis i sa vet nik pred sed ni ka cr no gor skog par la men ta, Mi ni star stvo spoq nih po slo va Sr bi je upu ti lo je Pod go ri ci o{tru pro test nu no tu. U od bra nu autor ske slo bo de sta li su, s dru ge stra ne, broj ni srp ski pi sci, me |u ko ji ma i Sre ten Ugri ~i}, ko jeg je to na kra ju sta ja lo i me sta uprav ni ka Na rod ne bi bli o te ke, jer je na iz ri ~it zah tev Ivi ce Da ~i }a sme wen. Pre ne ko li ko da na iz {tam pe je iza {ao Ni ko la i di sov ro man „Od la ga we. Pa re zi ja”, ~i ji je pod tekst ova afe ra, a ka ko je sam autor pri znao, pred sta vqa i svo je vr snu po sve tu kult nom fil mu „Eg zor cist” Vi li ja ma Frid ki na. – Pa re zi ja je spe ci fi ~an na ~in go vo re wa isti ne. Pod ra zu me va da to {to je re ~e na isti na ima ozbiq ne po sle di ce po ono ga ko je iz go va ra, i da on to zna – na vo di Ni ko la i dis. – Slu ~aj „Ni ko la i di sov te ro ri sti~ ki tekst” u ovom je ro ma nu za pra vo sa mo {um. Ra di se o {u mu ko ji je gla san, ko ji, mo gu }e, od vla ~i pa `wu, mo `da ~ak i de lu je iri tant no, ali ni je od su {tin ske va `no sti. Tekst, za pra vo, go vo ri o ne ~em dru gom, a {um sve sno ote à va da se do tog dru gog do pre. Mo è li se ro man „Od la ga we. Pa re zi ja” on da tu ma ~i ti kao svo je vr stan kr le ì jan ski “ob ra ~u na s wi ma”, u ovom slu ~a ju sa „is te ri va ~i ma |a vo la iz slo bod no mi sle }ih qu di”? – Kr le ì, na à lost, mo gu pa ri ra ti je di no ki la òm. Sto ga vam hva la na tom “kr le ì jan ski”. „Od la ga we. Pa re zi ja” ni je ro man o po li ti~ ko-me dij skom slu ~a ju, ma ka ko on bi za ran bio. Ono {to me ne za ni ma ni je te ror dr à ve, ka bi ne ta, spin dok to ra ili po li ti~ kog si ste ma, ne go te ror eg zi sten ci je. Dru {tvo i po li ti~ ki si stem mo gu bi ti i je su okrut ni, ali ono {to ja na la zim okrut ni jim od po li ti~ kog si ste ma jest sa ma na {a eg zi sten ci ja. „Od la ga we. Pa re zi ja” je, za pra vo, sta ri do bri eg zi sten ci ja li sti~ ki ro man. Taj je tekst, pre sve ga, moj ob ra ~un sa so bom. Zna te, ja ne pi {em za idi o te. Ali ka da se idi o ti do ko pa ju mo jih tek sto va, kao {to se de si lo ove go di ne, pa ih sta nu „tu ma ~i ti”, „ana li zi ra ti” i pro pi ti va ti, sve je mo gu }e. Jer je mo ja pro za, ma ka kav wen kva li tet bio – ne }u re }i ni da je do bra – vr lo ne pri ja teq ska pre ma me di o kri tet stvu.

li na, oè wen je, po stao vla snik sve sam po ~e la iz po ~et ka. Ra di la ame ri~ kog dr à vqan stva i ne sam sva ko ja ke po slo ve, i sla bi je i pla ni ra da se vra ti u Sr bi ju. bo qe pla }e ne, sve dok se ni sam za – Ni je sve ta ko sa vr {e no ni ov po sli la u jed nom me |u na rod nom de i za ozbiq nu ka ri je ru i kva li lan cu ma lih ho te la. Tu sam pr vo te tan ì vot ~o vek mo ra ozbiq no bi la re cep ci o nar ka, da bih vr lo da se po tru di. Ipak, sve {to ov de br zo po sta la {e fi ca oso bqa, pr je sam i sti ~em, u Sr bi ji ne bih mo vo ko le ga ma sa re cep ci je i obez be gao ni da sa wam. Ni je sa mo fo to |e wa, a za tim i me na xer ka za na gra fi ja u pi ta wu. Ona je ste mo ja bav ku. To je sta bi lan i ve o ma do dav na {wa pa si ja i je di no ov de i bro pla }en po sao za hva qu ju }i ko na par me sta u Evro pi bih mo gao jem ko na~ no ne mo ram da bri nem za ozbiq no da se ba vim wo me. U pi - svo ju bu du} nost – ob ja {wa va So ta wu je, me |u tim, sam ì vot, ko li - wa. ~i na raz li ~i tih mo gu} no sti, per I ona na po mi we da ne po sto ji spek ti va. Sve ga to ga ov de ima, {an sa da se ika da vra ti i ì vi u upra vo za raz li ku od Sr bi je – ka - Sr bi ji. è nam Da ni jel. – Kad sam oti {la, Sr bi ja je bi No stal gi ja ga odav no vi {e ne la na vr hun cu o~a ja. Na à lost, ne sa le }e. Le po je, ka è, do }i u No vi vi dim ni da se da nas bi lo {ta vid Sad, sre sti qu de i no pro me ni lo, na vi de ti sva ta me ro ~i to kad je u pi Kad sam oti{la, sta ko jih se se }a. ta wu na la è we Srbija je bila – Ipak, ne mo è pri stoj nog po sla. na vrhuncu o~aja. se ì ve ti u tom Po vre me no i{ Naàlost, ne vidim ~i ta ve sti iz po ne ka kvom lim bu iz me |u „ta mo i ov ni da se danas bilo stoj bi ne na in ter de”. Ja sam pri hva ne tu i, ka ko ka è, {ta vidno tio da je moj ì vot naj ~e {}e se iz ner promenilo tu gde je sam, a moj vi ra. rod ni grad me sto u (Sowa Milosavqevi}) – To li ko je lo ko je naj vi {e vo {ih ve sti iz Sr bi lim da odem. Dru ga ~i je ne bih mo - je da ne znam ra du jem li se vi {e gao da pla ni ram svoj ì vot po {to ni sam ta mo ili stre pim za stan dar di ma ko ji ma te ìm... qu de ko je vo lim. Sad vi dim i ko je Ima u tim od la sci ma i do sta na pra vio vla du ta mo kod vas i van be sa. So wa Mi lo sa vqe vi} iz Be - se be sam od be sa. Zbog tih istih o gra da je oti {la 1999. go di ne. qu di sam i po be gla odan de, zbog Prav ni fa kul tet, ko ji je za vr - wih sam iz gu bi la pri ja te qa u ra {i la, pri ~a ona, jed na ko joj je tu. Pa, ko li ko ja lu da mo ram bi ti bio bez vre dan u Sr bi ji i u Bre - da osta vim sve ovo {to sam po sti me nu gde je sti gla na po ziv ro |a - gla ov de da bih se vra ti la u ze mqu ka. gde su oni vlast? Me ni, ina ~e, sve – îm sam sti gla, shva ti la sam ne do sta je. I ro di te qi i pri ja te da }u mo ra ti da se bo rim pod jed na qi i Be o grad, ali pre ko tih ni ko ko s no stal gi jom kao i {an sa ma da li }a i da ~i }a ni kad ne }u mo }i da osta nem. Za vr {i la sam fa kul tet pre |em... ko ji u Ne ma~ koj ni kom ne tre ba i nPe tar Kla i}

oni Titu i „titi}ima“ zasmetali samo zato {to su bili mla|i, {kolovaniji, stru~niji i pametniji od wih, nego je va`nije {to je na{ ~ika-Quba ve} i tada, moèbiti ba{ i u celono}nim mukama kako da poveè lov na divqa~ i tu nesre}nu diferencijaciju – koja, naravno, nije „lov na qude“, ve} tada shvatio da u strukama postoje i oblasti i fahovi, da su samo primitivni qudi i narodi nadle`ni za sve – od sastavqawa dràvne reprezentacije u fudbalu do kafanskih makroekonomskih studija o prezaduènosti zemqe – i da }e dràvi biti boqe ako svako radi svoj posao i svojom se strukom bavi. I setio se da je ba{ sad sezona uzgoja i prihrawivawa jarebica, koje svako lovno gazdinstvo treba da nabavi i umnoàva jato. I sedeo tako ~ika-Quba za ma{inom pola no}i ,celu no}, ili moè biti i samo jedno prepodne – kad mu sinulo. I ujutro u „Lova~kim novinama“ osvane uvodnik sa naslovom: „Problem razmnoàvawa jarebica!“ Vi mla|i ne moète ni da zamislite {ta je u mrtvom moru ili ba{ i u ustajaloj àbokre~ini jugoslovenske ùrnalistike taj naslov zna~io - 1974. godine. I na tome ({to ne moète da zamislite) vam iskreno zavidim. Moj ~ika-Quba nije umeo da mrzi pa nije hteo da se sveti ili, ne daj Boè, le{inari. Drugi su bili mnogo agilniji, pravi udarnici. I ti su svi uglavnom na grobqu, pojeo ih jed, a moj ~ika-Quba se karta. I pobe|uje. Kako i ne bi, kad pamti sve karte koje su pro{le.

AN DREJ NI KO LA I DIS, PI SAC I NO VI NAR

no ci da u Bo sni, eto op tu `bi za an tri srp stvo. A Sr bi obo ji ca: i Lu ko vi} i taj fa {i sta. Na pi ta we vam, do sa da ste shva ti li, ne }u di rekt no od go vo ri ti: to je pri vat na stvar. Va `no je re }i da se Ugri ~i} i ja ne po zna je mo, jed nom smo se, u pro la zu, sre li u Tu zli. On je, da kle, iz ~i stih prin ci pa, kao eti~ ki ~in, pot pi sao pe ti ci ju ko ja ga je sta ja la po sla. I pak, s dru ge stra ne, mo `e li slo bo da go vo ra i mi sli bi ti neo gra ni ~e na? Gde po vu }i gra ni cu iz me |u sta va i mr `we? – [ta je go vor mr `we, to je pri li~ no ja sno. Ta ko |e je ja sno i {ta je po li ti ka mr `we. Ta po li ti ka mo `e bi ti pra }e na po li ti~ ki ko rekt nim go vo rom i po zi va wem na naj vi {e de mo krat ske stan dar de. Ge no cid u Bo sni

Oni koji misle kako je za stabilnost regiona nu`no da Srbija bude slaba, misle pogre{no i zlonamerno. Onaj ko se raduje slaboj i frustriranoj Srbiji – budala je imao je kon kret ne po li ti~ ke po sle di ce. We go va we, te to {e we, sla vqe we tih po sle di ca je po li ti ka mr `we. O to me je go vo rio moj tekst, ko ji je za pra vo va ri ja ci ja Be nja mi no ve kri ti ke na si qa. Be nja min tvr di ka ko u ko re nu ci vi li za ci je i dr à ve le ì ina u gu ral no na si qe, zlo ~in na ko jem je ute me qe na. Na kon to ga na red do la zi dru ga vr sta na si qa – ono ko jim se pri kri va ina u gu ral ni zlo ~in. Re pu bli ka Srp ska je do kaz da je Be nja min bio u pra vu. Da kle, ja ne ve li ~am i ne po zi vam na na si qe, ne go ga kri ti ku jem, is ti ~u }i ve zu na si qa i ci vi li za ci je. Sto ga, ka da ja ka èm ka ko bi ba ca we bom be bi lo ci vi li za cij ski ~in, to je sar ka zam, i pod se }a we da je ci vi li zo va nost, ko ja se re to -

Gla sa we za kom {ij sku vlast

A nisam se ovog davnog naslova setio zato {to sam ba{ onomad na [trandu video ~ika-Qubu Markova (i u sebi pomislio „mrkova“, al da me ne ~uje), nego zato {to dobro znam – da sam danas napisao {ta zaista mislim o povratku [e{eqevih i Slobinih pionira – moj komentar se ni u dlaku ne bi razlikovao od svih ostalih pismenih kolumnista i pismenih qudi uop{te. A ima pismenog sveta, naravno da ga ima, ~ak i u Srbiji. Samo {to ih nekad mrzi da iza|u na izbore, pa nam onda onaj ostatak – ajd da ka`emo: upornijih 23 odsto gra|ana izabere predsednika, sa kojim }e po}i samo oni koji }e li~nu korist staviti ispred op{teg interesa. I svoje dobro – ispred op{teg dobra. Tako je to qudski, mada je odvratno. A mo`da je ba{ zato i toliko qudski? n\or |e Ran deq

Da li je bo lest krat kog pam }e wa ov de za i sta ne iz le ~i va pa je Mi lo {e vi }e va ma tri ca opet ap so lut no ”in” iako nam je svi ma na ne la to li ko zla? – [ta re }i: Mi lo {e vi }e va ma tri ca, evo, for mi ra vla du. Sad }u vam iz lo ì ti ne {to zbog ~e ga ri zi ku jem da me opet ~e re ~e po no vi na ma. Zna te {ta bih ja ura dio, kao ga ran ci ju mi ra u re gi o nu i do brih od no sa me |u eks-JU dr à va ma? Vo |en ide jom Sla vo ja @i è ka, ko ji je, ima ju }i na umu ~i we ni cu da re zul tat ame ri~ kih iz bo ra ima uti ca ja na ~i ta vi svet, pred lo ìo da na ame ri~ kim pred sed ni~ kim iz bo ri ma gla sa ju svi na pla ne ti – osim ame ri~ kih gra |a na. Da kle, ja bih u ovom re gi o nu, gde re zul tat pre sve ga srp skih, a on da i svih dru gih iz bo ra, ite ka ko sna `no uti ~e na su sed ne ze mqe, uveo sle de }i iz bor ni si stem: da na iz bo ri ma u Sr bi ji mo gu gla sa ti svi gra |a ni re gi o na, osim gra |a na Sr bi je. Da na iz bo ri ma u Hr vat skoj mo gu gla sa ti svi iz re gi o na, osim gra |a na Hr vat ske, u Cr noj Go ri svi osim gra |a na Cr ne Go re. I ta ko da qe… Ti me bi smo do bi li mno go: pre sve ga, dr à li bi smo raz ne fa {i ste da le ko od vla sti. Da li ste se u me |u vre me nu ~u li sa Sre te nom Ugri ~i }em, ko ji je, za pra vo, u ce loj „afe ri Ni ko la i dis” mo `da inaj vi {e po stra dao? – Stra dao je i pi sac Sa {a Ili}, ko jem ta ko |e du gu jem ve li ku za hval nost. Mno gim qu di ma iz Sr bi je, za pra vo, ve o ma sam za hva lan za iz nim nu po dr {ku. U in ter vjuu za „Dnev ni Avaz” ne dav no sam od go va rao na pi ta we: “Je li To ma Ni ko li} pra vo li ce Sr bi je”? Moj od go vor je: ne. Pra vo li ce Sr bi je je za me ne Pe tar Lu ko vi}. Ali ima tu jed na ~ud na stvar. Pe tru Lu ko vi }u mo è te i oca i maj ku, mo è te mu re }i {to god ho }e te, i ni ko vas ne }e op tu ì ti da ste an ti sr bin. Ali ako to isto ka è te ka kvom ~et ni ku ili sve è obri ja nom po ri ca te qu ge -

re gi o na nu `no da Sr bi ja bu de sla ba, mi sle po gre {no i zlo na mer no. Onaj ko se ra du je sla boj i fru stri ra noj Sr bi ji, bu da la je, jer je ta kva Sr bi ja opa sna. Evo ja, kao slav ni “an ti sr bin” i “te ro ri sta”, mi slim da je sna `na i sta bil na Sr bi ja do bra za sve nas. A pra vo pi ta we za va {u jav nost je, ~i ni mi se, sle de }e: za {to Sr bi ja da nas ni je li der u re gi o nu? Ni je li to mo `da za to {to je dva de set go di na naj pre po ku {a va la vo di ti im pe ri jal nu po li ti ku, a po tom se od bi la su o ~i ti sa pro pa {}u te po li ti ke?  Ne cve ta ju ni Sr bi ma svu da u re gi o nu ru `e. Da li su ba{ za sve {to im se de {a va sa mi kri vi ili je i dru gi ma naj lak {e da ih okri ve i za vla sti te br qo ti ne? – Sr bi su u me |u vre me nu po sta li usual suspects i ho li vud ski ne ga tiv ci. Ali to se ne }e

ri~ ki pro ti vi na si qu, su vi {e na sil na u svo joj osno vi. Za to Be nja min i ka `e ka ko je sva ki spo me nik kul tu re ujed no i spo me nik var var stva. Evo vam ame ri~ ka ci vi li za ci ja: ko li ko je ra to va i dru gih for mi na si qa po treb no za we no odr `a va we?  Zbog ~e ga se, za pra vo, na ovim na {im pro sto ri ma i da qe mi sli da se, ka da se Sr bi ja za ka {qe, raz bo li ceo Za pad ni Bal kan, iako je ona u ovom tre nut ku sve sa mo ne li der u re gi o nu? Ima li tu i ne ra ci o nal ne fo bi je, ute me qe ne na lo {em isto rij skom is ku stvu, ali bez re al ne pod lo ge u sa da {wo sti? – To {to je Sr bi ja sla ba da nas, ni po {to ne zna ~i da }e sla ba bi ti i su tra. I do bro je da je ta ko. Oni ko ji mi sle ka ko je za sta bil nost

pro me ni ti vi kom i me dij skim na si qem, ka kvom sam ove go di ne naj pre bio iz lo èn ja, a od mah po tom i An |e li na Xo li. Ako ne ko za i sta mi sli da smo mu An |a i ja ne pri ja te qi na ko je tre ba tro {i ti to ne pa pi ra i sa te TV pro gra ma, taj je u ozbiq nom pro ble mu. Ma dij ska paq ba ko ja se se me ne se li na An |e li nu Xo li ni je po li ti ka – to je Mon ti Paj ton.  No vi {ef srp ske dr à ve To mi slav Ni ko li} ne dav no je ne dvo smi sle no po ru ~io da „Cr na Go ra ima svoj put i svoj ì vot”... Ve ru je te li mu? Mo è li Ni ko li} na spram Ta di }a bi ti ono {to je Sa na der bio na spram Ra ~a na? – Ja sam je dan od onih qu di ko ji ne raz u me naj bo qe raz li ku iz me |u Bo ri sa Ta di }a i To mi sla va Ni ko li }a. Ni sam naj bo qe shva tio u ~e mu bi to ta ko skan da lo zna bi la po be da To mi sla va Ni ko li }a, kao {to ono mad ni sam shva tio za {to se qu di u re gi o nu ra du ju po be di Bo ri sa Ta di }a. Da ni je Ta di}, mo `da, za u sta vio se pa ra ti sti~ ke te `we RS? Ni po {to, ne go su one bi va le sve ja ~e i ja ~e. Ko ri ste }i Ta di }e vu po dr {ku, Do dik je bu kval no di vqao, za to mu je ta ko te {ko i pao Ta di }ev pad. î ta va ta pri ~a oko iz bo ra Ta di }a i Ni ko li }a pri mer je ono ga {to je Frojd zvao „nar ci zmom ma lih raz li ka“. Ni ko tu za pra vo ne mo è po vu }i ja snu li ni ju: gde za vr {a va Mi lo {e vi}, po ~i we Ta di} a na sta vqa se Ni ko li}. Ne dav no sam i Bo ri sa De ù lo vi }a pi tao {ta to na {im dru {tvi ma (mi slim na re gion u ce li ni) ne do sta je pa da ko na~ no iza |u iz ma tri ce pri mi ti vi zma i li ce mer ja, u ko joj su o~i gled no za ro bqe ne? Da li }e bi ti do voq no tek ogr ta we onim pla vim pla {tom sa zve zdi ca ma? – [to se ti ~e li ce mer ja, Evro pqa ni su tu {am pi o ni. Mi smo za wih u toj di sci pli ni ama te ri. [to se pri mi ti vi zma ti ~e, o to me vo lim go vo ri ti, ali sa mo s Bal kan ci ma. îm od Evro pqa na ~u jem ne {to o na {em pri mi ti vi zmu, se tim se wi ho vog ra si zma i na ro gu {im se. I se tim se Pe ki }a, ko ji je pri me tio ka ko je Bal kan dao tri ci vi li za ci je: he len sku, ro mej sku i tur sku, dok su osta li de lo vi glo bu sa, uglav nom, na ma kli tek po jed nu. A tri ci vi li za ci je, da se vra tim na svoj ozlo gla {e ni tekst i we go vu po ru ku: tri ci vi li za ci je, to vam je mno go na si qa. nMi ro slav Sta ji}

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

[ O R O M

B O R O M

Po wa va Pasuq je kanda jedina na{a ’rana koja je dobijala tolko batina a nije bila kriva i nije imala {ta da prizna od nas na vek tri red bog po ma è pa smo val da za to kad god ima li po wa vu, po wa vi cu i po kro vac. [to bi ka zli, sli~ no al’ ni na lik. Kad god dok jo{ ni smo zna li da sva {ta ima kod Ki ne za, sve se to zdra vo ~u va lo, vo di lo ra ~u na di }e se osta vi ti, da tra je i za do go di ne. Ne da je tra ja lo i sle de }e go di ne ne go je tra ja lo i sle de }im ge ne ra ci ja ma. Po wa va je kad god bi la va àn deo ku }ev nog in ven ta ra, ba{ ko i ta we na ma wa se stra po wa vi ca i brat od tet ke - po kro vac. I u ono do ba se to na sle |i va lo, tka le su ih ba be ko je su odav no bi le po koj ne a po wa va ce la. I ba bi na sli ka se ve} uvr nu la di god na zi du a po wa va je bi la jo{ ko no va. Ni su po wa vu ~e sto ko ri sti li, mal te ne da je ima la svo ju se zo nu i po sle se od ma ra la di god na pa jan ti, vi so ko, da je mi {e vi ne pro gri zu i da bu de bli zu ako us tre ba. Ko je imo po wa vu taj je bio ga zda. Po wa vi ca i po kro va ca je bi lo mlo go vi {e. Kad ko god od uku }a na za po ve di: „Ra {i ri po wa vu“, ni je se dan gu bi lo ni mal ko. Ni je se po wa va {i ri la za ma kar {ta i da bi se po ka zi va la kom {i lu ku. Na wu su u ga zda~ kim ku }a ma me ka no pa da li du do vi, kad po~ nu da ot pa da ju s gra na. Em se zdra vo ne ugru va ju, em bu du le pi i ~i sti pa ta ki oma idu u ko mi nu. Ka ù da i ni je bi lo ba{ tol ke raz li ke u du da ra ma med ga zda~ kom i onom si ro tiw skom, od du do va ko je je de ~ur li ja ru kom sku pqa la i bi ra la ih me |u gu {~i jim i pa ~i jim ba le ga ma. Kad se po wa va iz luf ti ra od du do va do |e red na pa suq, onaj zre li. Kad ga po ~u pa ju, on da ra {i re po wa vu i me tu ga da jo{ mal ko od ma ra na ve li koj po wa vi, dok ne do bi je po le |i ma s vi la ma. Kad do bro uzre, on -

da ga na po wa vi tu ku ko naj ve }u za gu lu, dok sav ne po is pa da iz ma u na, da ga la ko iz ve ju na pro ma ji. Pa suq je kan da je di na na {a ’ra na ko ja je do bi ja la tol ko ba ti na a ni je bi la kri va i ni je ima la {ta da pri zna. Tu kli su na {i i pr qav ve{ pra kqa ~a ma, ko da se sam is pr qo a ne za to {to smo ga sa mi pr qa li. Na vek nam je ko god dru gi bio kriv. Po wa vi ca se ~e {}e ko ri sti la ne go po wa va. Em je ma wa, em su je ma we `a li li i lak {e sa vi ja li kad ne us tre ba vi {e, em je vi {e bi lo sit ni jih od krup ni jih po slo va. Po wa va je mal ko bi la i luk cuz, ko ni je imo po wa vu imo je ne kol ko po wa vi ca, pa ih po re |a jed nu do

je kad god i tra ja lo to {to smo ima li, dok od su ca ni smo kri li {ta ima mo. Kad god smo sa mo nov ce sa kri va li, pa kad lo pi ne kre nu da ko ga oro be, vi ka li su: „Pa re na sun ce“! Da smo i nov ce sun ~a li ko {ta fir, mo `da bi nam jo{ tra ja li, ko zna. S po wa vi com je ~a skom mo glo i da se po kri je {to god, ako us tre ba, ni je mo ra la da bu de sa mo odo le. S wom je mo go da vla da i je dan ~o vek, mal ko s jed nog- mal ko s dru gog kra ja i eto, sto ji ka ko tre ba. S po krov ci ma je bi lo jo{ lak {e. S wi ma su svi ume li ko od {a le. Naj va `ni ji su bi li ko ~i ja {i ma, da po kri ju ko we kad us tre ba. Za to su po krov ci na vek i bi li tu,

Kad ne trebaju za kowe, trebaju qudima

dru ge a ako us fa li uzaj mi jo{ ko ju iz kom {i lu ka. Lak {e je kod nas s kom {i ja ma ne go s ro |e ni ma. S ro |e ni ma je di i pij al ne tr guj, ka ù qu di. A i ni je bi la tr go vi na ne go se po ma ga lo i ì ve lo u slo gi, slo `ni je s kom {i jom ne go s rod bi nom. Po wa vi ca je bi la ~i sti ja od po krov ca, na woj su mo gli i }i li mi da se sun ~a ju, kad do |e le to i kad re du {e pre tre sa ju {i fo ne re i {ta fi re. On dak pr vo gle de ka kvo }e vre me bi ti, da ne ma ve tra pr {i nu da di è, obla ka da ne bu de ki {e i da su ke re za tvo re ne il ve za ne, da ne svu ku {to god pod se be. Vo lo je {ta fir da se sun ~a, {to zbog zdra vqa i du gog ve ka, {to zbog kom {i lu ka, da se po ka è. Re |a li su po wa vi ce po ta ra bi il po pre vr nu tim du ga~ kim mer de vi na ma, ta mo di }e du go bi ti sun ca. On dak na po wa vi ce, ona ko na ~i sto, me tu }i li me, da pr vo oni do |u se bi. Po sle je na wih mo glo sva {ta da se me }e, od ode la do ja stu ka, du wa, jor ga na. Sun ce ne vo lu sa mo `ga di je i le wi. @ga di je be ì du u ru pe a le wi iz go ru na sun cu. Za to

za sva ki slu ~aj. Kad ne tre ba ju za ko we, tre ba ju qu di ma. Mlo go de ~ur li je je na wi ma od ra slo, mlo gi su na wi ma pro pu za li i mlo gi su mi sli li da su to oni le te }i }i li mi pa ako mrd nu s wih da }e im od le te ti – pa }e mo ra ti da se de na go loj ze mqi. I gu zi ca im je bi la go la, pa ba{ i ne bi go di lo. Za ju tra, kad je bi lo po sla na wi vi, kre nu svi i ma li i ve li ki, ti {to jo{ si sa ju i oni {to iz fla {e vu ku, da se ra di i da se ze mqa ob ra |u je. Dok ma to ri mo ti ka ju il ko se, de ~ur li ja se di u la do vi ni, na po krov ci ma. Taj tka ni me ter ku de qe je bi lo car stvo za igra we, ma {ta we i od ra sta we u pri ro di, me |u opa snim bu be ti na ma, gu {te ri ma, be lo u {ka ma, je è vi ma, gli sta ma, pu è vi ma, à ba ma, ugre ja nom vo dom za pi }e, ra{ ~va re nom sla ni nom i sko re lim le bom u be lom ~ar {a vu. Sre }a da ni ko ni kad od tog sve ga stra do ni je. Ta man jer taj kva drat bio po me ri da pra ti la do vi nu i sen ku od ko la. Kad za ju tra is preg nu ko we ko la sta nu, al sen ka ide. Po me ra se la do vi na pa za wom po me ra ju i po kro vac, da de -

ca bu du u la du. Bi lo je i onih ne va qa lih, èq nih da is tra ì ju i me tar da qe, kol ki je svet oko lo. Slu {o sam di van ka ko je jed na ba ba De sa, kad su i{li na wi vu da ra de, ve zi va la stre kom svo ja dva si na. Ni je ba ba uvek bi la ba ba i ni je bi la ko zla ve {ti ca, na o pa ko. Kad god je ov de kod nas bio vre dan i ra dan na rod, bi lo je mlo go po sla i ni kog po so mi lo vo ni je. Ko zna {ta je stre ka, zna i kol ki su bi li ba ba De si ni si no vi, ona ko ve za ni na po krov cu u la do vi ni is pod ko la. Kad god obi |u je dan red, ona ih mal ko od ve è i po sle pre kon tro li {e stre ku, da de ca ne odu di god, da se ne iz gu be dok su oni s mo ti ka ma na dru gom kra ju wi ve. Kad god, kad smo jo{ ima li pod ma za ne pre sli ce i o{i {a ne ov ce, opra nu i i{ ~e qa nu vu nu su upre da le è ne. Ta ko upre de nu ne ko je zvao stre ka a ne ko vu ni ca. I s wom se mo glo ve zi va ti, ona ko jed no stru ko, kad se zna lo {ta se sme a {ta ne sme. Bi lo je to vre me gad se naj ja ~e ve zi va lo je zi kom, za re~. Da nas po wa ve vi {e ni su od ku de qe. Ka ko bi i bi le kad ni ku de qu vi {e ni ko ne se je. Sve je od pla sti ke, naj lo na i ko zna od ~e ga sve to pra ve. Ka ko bi i zna li kad se ta ko kom pli ko va ne stva ri uvo ze, ko da mi ni smo ka dri i da ni kad to ni smo pra vi li. Po wa vu je da red ra {i ri mo pa kad je po ku pi mo il je ba ci mo il je po de re ve tar, pro gri zu i po de ru `ga di je il kom {ij ske ke re. Po wa vi ce su nam od vi {e ma le spram è qa ko je ima mo, pa smo ih se od re kli, ko i mlo go ~e ka. Na u ~i li smo i bez wih. Ko we po kri va ju s pli {a nim po krov ci ma. Ne pro pa da ju ko wa ri zbog po kro va ca, sku po }a je da nas dr à ti ko we, pu no ko {ta ju. Oni {to su ma lo ko {ta li a pu no vre di li i ra di li, o~ li su oma po sle ba be. Kad je ba ba skr stio ru ke, ni je bi lo vi {e ko da ra di ze mqu, go di la je i dr àv na pla ta, ma we zno ja, ve }a je la do vi na na te pi hu u so bi ne go na po krov cu pod ko li ma. Po krov ci, po wa vi ce i po wa ve, svi od ku de qe i ~e sti te na me re, odav no odo {e za ga zda ma i tka qa ma. Ove mo der ne po wa ve su pro vid ne. Ma kar kol ko bi le ve li ke, ne mo{ s wi ma po kri ti ovo {to nas je sna {lo. Vi di se iz avi jo na ka ko nam je, sa mo jo{ da o~i otvo ri mo i da ne ko sva ti da se i kroz po wa vu sve vi di pa }e mo mo }i i ta ko na pred. Kan da i mi mi sli mo da je stre ka zdra vo ja ka i da ni smo ka dri da se ot ki ne mo, dok ko pa suq ~e ka mo i tr pi mo na ovoj na {oj po wa vi. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Dudaru na pregled, molim

hhhh, lebac ti se ogadio, tek sam po- okrene{ oko sebe? Brzo pro|e mandat, k i n e s k i novo seo u svoju fotequ, a ve} sti- ~ak i ako je pun. te le sko pi slo sa svih strana. Ne{to sam se Posle duè analize i izu~avawa drugih {to smo nadao, da re~em, brèm formirawu ove sredina, {to }e re}i i svih prethodnih ih u prekona{e Vlade, pa da ona pri’vati vru} krom- Vlada jo{ od ma{inbravara, bra}ala se grani~noj saradwi pokupovali. Ta na{a pir u ruke, ali ne{to nam se uznedalo, sve dosetio. Agencije! Em se na buyetu ne vidi, mlade` svejedno po celu no} orca, pa neka neki pregovori po sistemu dr`‘-da-nabi- em ni{ta ne rade pa ni ne smetaju puno, makar svako ve~e osmatra nebesni svod i jem, pa vidim da mi nije oklevati nego da ionako smo od vojske onu kasarnu u centru digne uzbunu ako se kakva kometa ili mese sam upustim u ovo smawewe javne po- grada kaparisali pa mesta ima, a pride sa- teor pojavi hote}i u Zemqu udariti, da tro{we. Pit’o sam ja i u stranki, sve do mi sebi pare za plate zarade. Milina! k’o dinosaurusi ne zavr{imo. [efa sam i{ao, listao i novine od prve I tako ti ja odmah posle konstitucije Onda Agencija za mirovne studije i rustrane (umesto od meni li~no omiqenijih sazovem hitnu drugu sednicu moje Skup- ralnu medijaciju. Dok se ovde kod nas posportskih), divanio i sa najbliìm sarad- {tine, te u konstruktivnom dogovoru s novo ne zarati, da kom{ije {to se zbog nicima i koalicionim partnerima, ali ne- koalicijom i opozicijom izglasamo sve me|e za bricu hvataju, mire i od sva|e i kako se sve vrti oko jedne jedine stvari. {to treba. Eto, na primer, ove klimatske sudanije odvra}aju. Agencija za rodnu i Mnogo se to, bre, po mojoj lokalnoj samou- promene su veliki problem celog sveta, transrodnu ravnopravnost, obligatno. pravi nakotilo }ata, sve jedan drugom se- pa {to ne bismo i mi u na{oj varo{i uhva- @ene imaju pravo da budu ène, a ovi de na glavi! Da nije ovog zakona {to jo{ ne znaju di }e i {ta }e, o zabrani pu{ewa, pa svaki ~as imaju isto tako pravo na poseb{mugnu u obli`wi park i bircuz nost, {to se mora organizovaU Agenciju za pra}ewe emisije {tetnih gasova da na miru i{}umure po dve-tri no i, da re~em, institucionaluvali}u jedno desetak bumbara, neka broje cigare duvana, ne bih imao dosta no, {tititi. U Agenciji za dooyake i wu {ka ju ko od ne sa ve snih gra |a na stolica za wih, a o stolovima micilni zoodiverzitet bi moplastiku, stare gume ili ne daj boè ve} da i ne pri~am. Ovako na gao da smestim isto tako jedno smenu pu{e i besposleni sede, deset-petnaest zamlata, iona{apuriku, da re~em ~okove, loì. Tamte kazna, pa lepo wima, a lepo i meni. Dako smo jo{ iha-haj kada doneli vamte taksa i eto im plata kle, tu je problem!? odluku da se taksa pla}a na sve Ali, zna{ kako je... ne mo’{ tek ku}ne qubimce, obi~ne i egzotako qude ostaviti bez posla, jer ~ovek je tili prikqu~ak sa modernim, kulturnim ti~ne. Neka, brate slatki, broje kuce, mana{e najve}e bogatstvo. A pogotovo ako je svetom. Efekat staklene ba{te ti je to, ce, zlatne ribice, papagaje i hr~kove po taj konkretni ~ovek kojim slu~ajem na{ brale moj, nije {ala. Agencija za pra}ewe doma}instvima na{e lokalne samoupraili ~lan koalicione stranke. Pa {ta bi emisije {tetnih gasova, jedno desetak ve, po 200-300 dinara svaka ìvuqka i mi baza rekla? „Jesmo’l penkala sa kame- bumbara tamo da uvalim, neka broje oyake eto im plate ! rama na bira~ka mesta unosili i bajate i wu{kaju ko od nesavesnih gra|ana plaNajve}a navala i iz mojih i iz redova konzerve delili? Jesmo’l babe i dede kra- stiku, stare gume ili ne daj boè {apuri- opozicije je ipak na Agenciju za standardisnopisu u~ili? Jesmo’l se po banderama ku, da re~em ~okove, loì. Tamte kazna, zaciju proizvoda doma}e radinosti. Zna{ pentrali i plakate sa [efovim likom vamte taksa i eto im plata. kakav je na{ svet? To volije doma}u mu~eve{ali? Jesmo! Pa ovako da nam se vraDaqe, Agencija za rana upozorewa od nicu, dudaru, kulen i kavurmu nego da mu }a?“... I da vidi{, tako je! Di bi mi du{a, nepogoda. Jedno pet-{est mla|ih i obranajstariji „~ivas“ i kavijar da{. A takvi, kako da no}om oka sklopim, ako ovakvu iz- zovanih na{ih omladinaca ko iz topa takad se ba{ onako dobro i qudski standarbornu ma{ineriju osakatim, unesre}im? mo da udomim. Ionako nam deca ni{ta vidizuju, za platu i ne pitaju. Kao da mi ne}e vaqati ponovo, dok se {e u {koli ne u~e, nek se iskoriste oni n Aleksa pl. Adetovi}

KAKO ]E SRBIJA DO SEPTEMBRA PRE@IVETI BEZ

Oku pa ci ja a nih osam de se tih, bo qe re }i na sa mom po ~et ku – zna te ono kad je drug Ti to tek umro, a na ma ko na~ no do zvo qe no da za vi ri mo u sve ob li ke ka pi ta li zma – po ja vi le su se dve ame ri~ ke se ri je na na {oj ta da za jed ni~ koj te le vi zi ji. Emi to va la ih je, gle hra bro sti, Te le vi zi ja Be o grad. Ma da je u Ame ri ci „Da las” ve} uve li ko imao pri mat, kod nas se pr vo po ja vi la „Di na sti ja”. Mo `da je i bo qe ta ko, jer smo sa zna li da ka pi ta li zam ima i do bre stra ne. Ot kri lo se ka ko je dan fi ni bo ga ti go spo din u vi du Blej ka Ka ring to na mo è da ì vi od po {te nog ra da, a pri to me ga, ba{ kao i u so ci ja li zmu, svi vo le, do |e mu ne {to kao vr hov ni vo |a - pa dre de fa mi li ja. Ot kri li smo i da bo ga ti qu di, bez ob zi ra ko li ko da su pu ni pa ra, ima ju i svo jih pro ble ma, sla bih ta ~a ka. Re ci mo, raz u zda nu de cu. Je di no {to do ta da ni smo zna li je da po sto ji gej po pu la ci ja. I to nam je „Di na sti ja” ot kri la. Sve u sve mu, uve la nas je u car stvo naf te, la ì, pre va re, {mi re i fal{ su za, i na {e, do ta da ~i sto i sa mo sve sno dru {tvo, za ku ca la za TV ekra ne. Do ma }i ce, ku va ri ce, ver ne è ne srp ske osta vqa le su sve po slo ve da bi uve ~e ili u re pri znom ter mi nu

gle da le ka ko se ~e ru pa ju Kri stal i Alek sis, ka ko Se mi Xo za vo di Sti ve na, ka ko Blejk ba lan si ra me |u svi ma wi ma, dok se iz pri kraj ka po ja vqu ju dav no iz gu bqe ni si no vi po put Ada ma ili se stre ma lo tam ni je bo je ko è. Pa ko bi to sve mo gao da po hva ta... I ta man ka da se mi sli lo da je „Di na sti ja” sve ono naj gla mu ro zni je {to nam tru li Za pad mo è po nu di ti, jo{ ona ko umor ne od ju re wa kra ja na sa mom po ~et ku, po ja vio se „Da las”. Zlob ni Xej Ar, sa svo jom zlob nom mi ni di na sti jom i we gov smer ni brat Bo bi, sa na rav no svo jom smer nom po ro di com. I eto za ple ta, sve {to smo ve} vi de li u „Di na sti ji” isto to i jo{ ma lo zlob ni je, ba ha ti je, ru ral ni je, de {a va lo se u su prot nom ta bo ru Ju in ga. I sve se (opet) vr te lo oko naf te i è na... On da su do {le de ve de se te, tu `ne i ne sret ne, i do ne le Ka san dru cr nu i ne sre} nu po o put go di na u ko ji ma se po ja vi la. I... sve nas je za lu de la, a la ti no a me ri~ ke se ri je na ve li ka vra ta u{le u Sr bi ju, ba{ kao de se tak go di na ra ni je ame ri~ ke. Sve ga je tu bi lo: so ci jal ni aspekt, iz vla ~e we iz be de, te àk ì vot, ubi stva, za tvor, cir kus, iz gu bqe na-na |e na de ca i na kra ju opro ba nog re cep ta – qu bav po sle

Mi{qewe psihologa Psi ho log Zo ran Mu ste ro vi} na veo je ne ko li ko raz lo ga zbog ko jih se za ku ca mo pred te le vi zor i ne mr da mo: a) Jed ni ima ju pro blem da osmi sle slo bod no vre me, a kod nas ga ima ju i pre vi {e s ob zi rom na ne za po sle nost i inert nost; b) Dru gi ne è le da osta nu sa mi, su o ~e se sa sop stve nim is pra znim ili pro ma {e nim ì vo tom, ne do stat kom ci qa; c) Tre }i ù de za dru gim pro sto ri ma i sre di na ma ko ji su nam ne do stup ni. Obi~ no sce na rio ta kvih li mu na da nu di po jed no sta vqe ni ì vot ko ji je la ko pra ti ti. Sve ima jed nu re lak si ra nost i jed no stav ne li ko ve ko ji su do bri ili lo {i, {to ni je ba{ slu ~aj u re al nom ì vo tu, te iz to ga za kqu ~u je mo da se ra di o jed noj po tre bi, po ma lo in fan til noj, za ja snim i pred vi dqi vim ì vo tom. Ni su, da se raz u me mo, sa mo Sr bi ti ko ji pra te de {a va wa u se ri ja ma bez da ha, sli~ na si tu a ci ja je i u raz vi je nim dru {tvi ma. Ova kve se ri je gle da ju za pra vo svi, je di no {to oni ko ji ma su naj pri jem ~i vi je imi ti ra ju ta kve li ko ve i ta kav ì vot kroz da va we ime na, obla ~e we, pre pri ~a va we... – I u sve tu se gle da ju sa pu ni ce, a raz vi je ni ja dru {tva ima ju i se ri je ko je su pro fi li sa ne za od re |e ne ka te go ri je i pri ka zu ju se u raz li ~i to vre me – na vo di Mu ste ro vi}. – Wi ho va ko mer ci jal nost, jef ti na pro iz vod wa, pra vqe we na sta va ka u ne do gled, po spe {u ju stva ra we ta kvog uku sa. Dru ga je stvar {to sre di nu po put na {e, ko ja ne pa ti od raz vi je ne po nu de kul tur nih sa dr à ja i wi ho ve do stup no sti, pa jo{ pri de ima i vi sok pro ce nat ne pi sme nih, ta ko {ta ne una pre |u je ve} za dr à va i kul tu ro lo {ki ane ste zi ra.

JO[ JEDNA AFERA NA

Iva ne, sve je prek si no} bi lo ta ko div no... Pred sta va „Pod sja jem zve zda” ma mi la je apla u ze, smeh, ova ci je. Na sce ni su ne ki od naj bo qih glu ma ca Po zo ri {ta na Te ra zi ja -

ma iz vo di li pe sme iz naj po pu lar ni jih ame ri~ kih fil mo va, hor je fe no me nal no pe vao, igra ~i bri qi ra li. Pu bli ka je bi la u tran su. Dva sa ta do brog pro gra ma, dva sa ta bez da ha, ru ke bri de

Ivan Bosiq~i}: Sva|a zbog predstave „Cigani lete u nebo”?

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Dve letwe pri~e

a man po mi slim da od pri ~e ovo ga pu ta ne ma ni {ta i da mi je PRI Â DRU GA. Dve na pu {te ne ke ru {i ce se de pod dr ve tom na Do bri an |eo re por ta è okre nuo le |a, kad se na uli ci ak ti - ki {i. I sa da, da kle, dok me u pri vid noj ti {i ni mo je ku} ne re por vi ra mo ja Te o ri ja slu ~aj nog pro la zni ka i spo tak nem se o ne - ter ske la bo ra to ri je po sma tra ju s pro zo ra kom pi ju te ra rav no kroz ki de taq! I pri ~a se otvo ri kao pa si jans. Za pra vo, otvo re se dve o~i te dve ì vo ti wi ce, a u stva ri dva bo ì ja stvo ra, dva an |e la, dve du {e osve tqe ne i osve {}e ne ti {i nom, dve uli~ ne ke ru {i ce, dve pri ~e... PRI Â PR VA. Slu ~aj ni pro la zni ci, na zo vi mo ih ta ko sa mo za dru ga ri ce – jed na, krup ni ja, be la i cr nih u{i ju i dru ga sve tlo bra po tre be Upo tre be ì vo ta, za te ~e ni pod mi ri {qa vom kro {wom on skog kr zna i tu `nih, slo mqe nih o~i ju – sku pqe ne po red sta bla s èn ske li pe na pi sti in |ij ske pe {a~ ke zo ne, dva gra |a ni na sve ta s dis tan ci ra nom, na pe tom i dir qi vom za in te re so va no {}u pred mu isto vet nim ro man ti~ nim mo to ra {kim ka~ ke ti ma za tak nu tim iz nad {i com [u {we vi }e vog oru` ja, ule ti mi u ti {i nu i do sto jan stvo u{i ju, sta ri ji s cvi ke ri ma bra on skih sta ka la bla ge za tam we no sti, ove re ~e ni ce, po put opi qa ka u ze ni cu, po zna ta wi ho va dre ka i po obri ja nih obra za s po sre bre nim br ko vi ma spo je nim ver ti ka lom s zna to wi ho vo pi sa we o ~o po ri ma pa sa lu ta li ca – na ro ~i to im se do isto ta ko po sre bre nom bra di com oli sta lom i fa zo ni ra nom sa mo pa da re~ ~o por! – ko ji te ro ri {u pro la zni ke i ha ra ju u tom i tom oko obli ne vi li~ ne ko sti, i mla |i “mo to ra{”, bez cvi ke ra na no su, blo ku. In te re sant no da na pu {te ni psi uje da ju sa mo po gra do vi ma. I ali za to s bra di com i br ko vi ma sta ro sti cir ka ne de qu da na i s uti - ula ze }i u pa met ni po gled ta dva pse }a jag we ta pod dr ve tom na ki {i, skom kao da su mu se na obra zi ma i na u sni ca ma na hva ta le ~a sti ce pa de mi me |u ove re ~i – pa de kao mrak na o~i – po zna ti wi hov ar gu iwa (ili iwa, bez ~e sti ca), sko ro je si gur no – pa, ne ma raz lo ga da to ment ka ko su psi na ro ~i to opa sni za de cu ko ja su tu igra ju, ar gu ment i ne na pi {em – da ni ~im na tom {e ta li {tu (osim, mo `da, svo jim na ko jeg su svi ose tqi vi i pro tiv ko jeg si ro ti ~o por u vi ja wu sa pri su stvom pod kro {wom èn ske li pe) ne bi za svr be li mo je oko da {in te ri ma ne ma ama ba{ ni ka kve {an se, ~ak i ako su u we mu jag wad ni je tih ne sva ki da {wih (sa mo)iro ni~ nih de ta qa na wi ho vim gla va - po put ove dve tu `ne ke ru {i ce sa in |ij skog plo~ ni ka. I on da we go vo ve li ~an stvo: de taq. I pri ~a se otvo ri. Di ja go nal ma: baj ker skih ka~ ke ta. I sko ro je si gur no da bih pro {ao svo jim pu tem po red tih {e ta ~a no ne ko li ko za ve sla ja od dr ve ta s ke ru {i ca ma pod li {}em, po red da mi u mo men tu, ugle dav {i wi ho ve za ~ud ne ka~ ke te, ni je {kqoc nu - be ton skog pa spar tua vi {e sim bo li~ ne ne go si gur no sne ogra de lo ka ko mi u to tal nom po zo ri {tu zva nom Kon ti nent Srem ne do - o{tri ka ne {tan gli ca ma, ce vi ma i ì ca ma u jed no stav nom kon cep tu sta ju ba{ ta kvi glum ci: sta ri mo to ra {i. Ili: baj ke ri u pen zi ji. s ne go va nom ge o me trij skom ba {ti com i cvet wa kom i har mo ni~ nom Ili: in |ij ski bo e mi s mo to ra {kim (ro ken rol) bi o gra fi ja ma. Ko su ured nom ku }om pod cre pom do uli ce sra slom sa ple me ni tim ze le ni ta dvo ji ca u ozbiq nim go di na ma i sa “neo zbiq nim” obe le` ji ma na se dim gla va ma i ka kvu po ru ku ili ka kvu ide ju {a qu svo jim baj ker skim ka pa ma sa apli ka ci ja ma zlat nih or lo va ra {i re nih kri la? [ta sme ra ju da nam ka ù svo jim le tom iz nad obi~ nih, si vih, bez boj nih, ne vi dqi vih vr {wa ka (s ru ka ma na du pe tu ili du pe tom na jav noj klu pi), ka kvi bi i sa mi bi li sa mo da ni je tih uvr nu tih de ta qa i tih kri la na wi ho vim gla va ma? I ta ko sam po vo dom baj ker skih ka~ ke ta, da ta ko ka èm, upo znao qu de ko ji sa baj ke ri ma ima ju sa mo u to li ko ve ze {to no se baj ker ske ka~ ke te. Ali, za {to? Za {to ih no se? Me |u tim, “mo to ra{” sa sre br nim iwem na li cu, sa mo {to raz me ni smo {a ke i ime na i pre zi me na (ja we nu pre zi me, on me ni ime), pri mi mo bil ni sig nal u gla vu, od ma ~e se sa svo jim xep nim so ko }e lom na u{noj {u pqi ni i, ci pe lu po ci pe lu, re~ po re~, uz vi~ nik po uz vi~ nik, ode {e ta li {tem jed na ko se gom ba ju }i sa ma {i nom u {a ci. Ni je se vra tio. We gov ko le ga, pak, Ci le (“Do voq no je Ci le!”) pri hva ti tri ja log s no gu pod kro {wom ab nor mal no mi ri {qa ve èn ske li pe – tri ja log zbog to ga {to je u di ja lo gu u~e stvo vao i [u {we vi} – i re ~e da je “ba{ do bro” {to sam no vi nar, ~e rez to ga {to je ne ki Be{ ~a nin, ako sam ga pre ci zno raz u meo (da sad ne ba bram po dik ta fo nu), na me ra vao da ho li vud sku bi o gra fi ju mog ne su |e nog mo to ra {a oven ~a i, fak ti~ ki, obe smr ti je kwi gom. Ta~ ni je, ro ma nom. Me |u tim, pi sac je umro, pa bi je Ci le, mo `da, ako bu dem do bar, po ve rio me ni... Pa, le po. Pa, do bro. Pa, {ta. Sva ki ì vot mo è me |u ko ri ce. Moj slu ~aj ni ~o vek iz pe {a~ ke zo ne ne spo ri da sam u pra vu, sva ki ì vot je po ten ci jal ni ro man, sa mo s tom raz li kom {to se ~i ta ju }i ne ~i ji ì vot za spi ve} na tre }oj stra ni ci, dok se ne ~i ji ì vot ~i ta u I wih dve je neko izbacio na ulicu Fo to: S. [u {we vi} jed nom cu gu kao naj ne ve ro vat ni ja fik ci ja. – “Da, go spo do no vi na ri, moj ì vot je bio ba{ ta kav! @i vio sam u tre }oj br zi - {em i du bo kim se no vi tim dvo ri {tem za uì va we (me di ti ra we, le ni”, re ~e Ci le i une se mi na o ~a re u li ce. “Ko je si go di {te, bra do, vi ta ci ju), autor ski rad me ni ne po zna tih qu di ko ji zna ju za me ru i sla ve pri vat nost, le po tu i ti {i nu, ule }e mi pod obr ve, da kle, po da ~u jem?” red te wi ho ve ogra de – de taq, pla sti~ na be la po su da na tro to a ru s Od go vo rih. Ni je za no vi ne. A Ci le (u smeh): “Ma li, mo gao bi da mi otr ~i{ do ki o ska po ci - fle ka ma i gro mu qi ca ma hra ne, ne sum wi vo u sa o se }aj noj ve zi sa ke ru {i ca ma na uli ci i, ne bih se usu dio da tvr dim, ali sko ro sam si ga re te... Se dam de set dve imam!” gu ran, i u ve zi sa vla sni ci ma ku }e, jed ne od de se tak isto ta ko sre |e “Pa, {ta”, uz vra tih Ci le tu. “Pa, i ja ka èm pa {ta... Znam jed nog ko ji ima de ve de set dve! Ni nih, na mi ri sa nih, ras cve ta nih ku }a u skraj nu toj uli ci po vu ~e noj u {e }er ni je mo gao da mi do |e gla ve. [e }e ra{ sam od de ve de set pr ve. se be (uli ci ko ja }e se ve} pre po zna ti u ovom opi su). Tu ma hom ì vi ozbiq ni po ro di~ ni svet, re kao bih od o ka, vi {eg sred weg sta le à, Iz me ri li su mi jed nom 35,8, a sa 27 pa da ju u ko mu.” svet re da i ra da, sli~ nih vred no snih ori jen ta ci ja i uho da nih dru “[ta vam zna ~i taj baj ker ski ka~ ket?” pre |oh na de taq. “Ni {ta. Imam ih ku }i ne ko li ko”, re ~e Ci le. “Vo zim mo tor, ali {tve nih kon ce pa ta, nor mi i na vi ka, svet ko ji gle da svo ja po sla (ili ni sam baj ker. A da nas sam na bi ci klu. Do bro da i bi ci kli imam, a sa mo ta ko spo qa iz gle da), za li va svo je {a re ne ale je i {tric ka svo vra tio sam se ov de iz ino stran stva sa mi lion ma ra ka... Da! A sad sam je dvo ri {ne te pi he. Svet bez srem ske klu pe pre ku }om. I s po gle dom na taj de taq sni mqen u }o {ku tro to a ra, te o re ti na so ci ja li, ne mam pen zi ju, to tal no sam {vorc, ni sam do voq no sta {em ova ko. Mi smo qu di i mi smo dru {tvo tih ma lih po su di ca! Me à na ku pio, qu di be è od me ne, a mno gi ma je Ci le po mo go.” “Ka ko ste ste kli to li ke pa re, ako ni je taj na? Od no sno, ka ko ste |u tim, ka da bi ne ko od tih do brih qu di ko ji ta mo ì ve, sva ko dnev no onu da pro la ze i vi |a ju, hra ne i {ti te i sa kri va ju od {in te ra i us pe li da osta ne te {vorc?” A Ci le (u smeh): “O}e te ro man da pi {e te o me ni, a? List ’Feq - ke re }ih du {ma ni na te uli~ ne ke ru {i ce, ka da bi, da kle, ne ko od wih ton’ je {e zde set tre }e pi sao feq ton o me ni. Bio sam jak pri vat nik u~i nio pre ma tim bi }i ma – pa sa mim tim, do ka za }u u na stav ku, i ov de do po ~et ka ra ta, dr ò ka fa ne, rad we... U Be ~u sam dr ò eks - pre ma se bi! – sa mo je dan ko rak vi {e, usu dio se da pre |e pre ko cr te port-im port fir mu i gra |e vin sku rad wu. Pa sam po slo ve pre ba cio vi so kog ri zi ka, sru {io unu tra {wu ogra du u se bi i, ma kar sa mo na u ê {ku. Jed no vre me ì vio sam u Ne ma~ koj, pa sam on da u Lin cu, tren, na pu stio po qe dru {tve ne (pa la na~ ke, kom {ij ske) ru ti ne, ka ~ak, dr ò ka ra te klub... I ta mo upo znam jed nu Hr va ti cu, po re klom da bi po su di cu za mi lo sti wu ba cio u sme }e, za tim otvo rio {i rom iz Be {ke, i sa wom do |em da ì vim ov de. Ja sam od Bje qi ne, ina ~e. ka pi ju svog dvo ri {ta i uveo u we ga te dve ke ru {i ce, usvo jio ih i Stra ho vi to smo se sla ga li!... I sa wom se raz ve dem osam de set pe te. spa sao i wih i se be, bi la bi to jed na od naj ve }ih unu tra {wih po be Vra ti la se u Ne ma~ ku. Ima la je u Be {ki tri na e sto ro bra }e i se sta - da tog ô ve ka ili te ô ve ~i ce. To li ko je ma lo po treb no. Sa mo ko ra i kad je ono bio ur ne bes de ve de se tih od se le se u Hr vat sku. A ja se rak u stra nu do ve li ke po be de nad so bom. I opet se sa mo ret ki usu tih go di na vra tim u ze mqu, do neo ro bu za Cr ve ni krst i odem na ra - |u ju na taj ko rak. Let iz nad ku ka vi ~i jeg gne zda. Usu |u jem se da upo re dim, let mo `da jed nak le tu ~i ju sam osve {}u ti {te kao do bro vo qac. De set go di na sam dr ò ka fa nu u No vom Slan ka me nu. Sad sam me na xer tu u jed noj fir mi u In |i ji, evo vam ju }u sna gu ose tio ka da sam pre ~e ti ri go di ne, na o~i gled zbu we nih pod set ni ce... I ì vim sa dru gom è nom na Qu ko vu, ima mo ku }u ta - i zgra nu tih pro la zni ka, po ku pio sa no vo sad skog be to na uli~ nog ma mo. I sa wom ima si na. Imam i }er ku sa jed nom Fran cu ski wom, ro - ~o ra ko jeg je is ka sa pio ne ~i ji auto, za jed no sa Ve snom ga iz le ~io, i |e na je u Ka za blan ki. Fran cu ski go vo rim per fekt no! I jo{ jed no po tom na ovoj par ce li na pi sao, ci ti ram, da je tre ba lo da mi se do go di ma ~or @i le (de be li se upra vo is te è i ze va po red ta sta tu re), de te do bio sam u Ne ma~ koj sa ne kom Al ban kom...” pa da mi u ovim go di na ma iz du pe ta do |e u gla vu da je sve ovo vre me, “A va{ pri ja teq?” pre se koh Ci le ta. – “Ko je on?” “Ko je on... E, taj ne pri ~a mno go. A we gov ì vot je mno go in te re - za ro bqen i neo sve {}en u me ni, ì veo bo qi ~o vek od me ne. sant ni ji od mo ga!” n @eqko Markovi}

[ta se de si lo, za {to je glu mac u ne do u mi ci da li }e osta ti u po zo ri {tu ili oti }i, i da qe se sa mo na ga |a. Od we go vih se ko le ga ma lo {ta mo glo sa zna ti, sem da su, kao i ve }i na ko ja je u pe tak uve ~e bi la u sa li, u {o ku. Ni ko ne mo `e da po ve ru je da je jed na od „be ba Te ra zi ja” raz mi {qa o to me da ih na pu sti. Ono {to je si gur no, na ja vqu ju da }e sve u~i ni ti da ga u po zo ri {tu za dr `e. Ne zva ni~ no, od ko le ga po pu lar nog glum ca sa zna li smo da je ne ko li ko da na ra ni je do {lo da ma lih raz mi ri ca to kom pred sta ve „Ci ga ni le te u ne bo”, pa je mo `da to raz log zbog ko ga je Ivan re a go vao na ja vom da }e da pa ku je ko fe re. Tek, eto na ma jo{ jed ne afe re u srp skom te a tru. n Zorica Dragojevi}

NAOPA^KE

od uda ra wa jed ne o dru gu. I, na kra ju {ok... Pri li kom ko zna kog bi sa po re du, dok su se svi ak te ri po kla wa li pu bli ci, is pred ko le ga iz la zi Mi na La za re vi} u su za ma, je dva pri ~a, gr ca... – Ovo je kraj jed ne sjaj ne se zo ne, a ja imam po tre bu da vam se obra tim. Zna te {ta se ovih da na de {a va po na {im po zo ri {ti ma, na `a lost i kod nas je, zbog ne pro fe si o nal nog od no sa po je di nih ko le ga, naj bo qi me |u na ma od lu ~io da ode – re kla je upla ka na Mi na i za va pi la: „Mo lim vas, daj te je dan apla uz, ne daj te Iva nu Bo siq ~i }u da ode, ohra bri te ga da osta ne“, pla ka la je Mi na dok su je osta le ko le ge ne mo po sma tra le. Ivan Bo siq ~i} ni je pro go vo rio ni re~, sa mo se po klo nio dok su se iz pu bli ke ~u li po vi ci „Iva ne ne idi, Iva ne osta ni„...

l Ko ima ve }i nu, ima Vla du. Ko ne ma, ima Ivi cu.

ne idi...

l Do go vor ku }u gra di u Sr bi ji. Da ~u – u Ru si ji.

POMOLU U SRPSKOM TEATRU

l Ivi ca je ga rant Mi ra.

mno go pat we po be |u je. A Sr bi, kao u tran su. Vr hu nac sve ga je bio ka da je mo ja uj na na se lu svo joj naj bo qoj kra vi da la ime Ka san dra. Ori la je li va da kad se raz dre re “ooooooj sa a a a aa Ka sa a a a an dra...” Sa mo je na {a Ka san dra `i ve la kao kra qi ca, ni ka kvih pro ble ma ni je ima la, je di no ome ta we bi lo je ra no uju tro i u ka sno po pod ne ka da je kra qi ca svo je kra qev sko vi me pre pu {ta la u ru ke spret nih se qan ki. A tek ka kvu je hi ste ri ju iza zvao do la zak one pra ve, od no sno te le vi zij ske, i pe sma ko ju joj je kraq rom ske mu zi ke [a ban Baj ra mo vi} po sve tio. Bo `e, kud plo vi ovaj brod? Po red Ka san dre upo zna smo i Qo vi snu, Esme ral du, Zlob ni cu, Ro sa lin du, Vik to ri ju i ka ko je ko ja do la zi la na na {e pro sto re, ta ko su na {e jad ne kra ve, ov ce i ko ze do bi ja le stra na ime na. Kao da ni je bi lo do voq no do ma }ih se ri ja, ~ak je i Bre na iza {la iz op ti ca ja. Ned’o bog da je bi lo vi {e bi ko va. Ma da je to, mo ra se pri zna ti, ima lo i ne kih pred no sti. Mno ge su Srp ki we na u ~i le stra ne je zi ke – ka ko i ne bi kad su se tri ~e ti ri re ~e ni ce po na vqa le do be sve sti u svim no vim i no vim, naj no vi jim se ri ja ma. I ta ko od kra ja de ve de se tih do sre di ne i kra ja pr ve de ka de dve hi qa di tih. Ka san dru us put za me ni {e i ma lo ur ba ni ji klin ci po pu lar nih {pan skih se ri ja “Ko rak na pred”, “Se ra no si”... Od jed nom svi kre nu {e u ple sne {ko le,

l Kad se ro di Vla da, tre ba je qu qa ti dok ne is pad ne iz be {i ke.

Za sve je kriva „Dinastija”

ne ki dis ko rit mo vi u|o {e u u{i, a on da – na sta de za ti{ je. Pre dah od su za, iz ve {ta ~e nih osme ha, vri ske i ci ke, pre dah od glu po sti ko ju smo sve sno po dr à va li. Pa on da opet hle ba i iga ra, da na rod ne mi sli na mu ku. Lak {e je kad se gle da ju i re {a vju pro ble mi TV ju na ka ne go sop stve ni. Iz me |u svih wih, u{u {ka {e se i Hr va ti. Za one ko ji su se u og wi {ta kle li da ni ka da ne }e po gle da ti ni jed nu se ri ju za pad nih su se da, za inat su se po ja vi li “Po nos Rat ka je vih”, “Ru à ve tro va”, “Vi la Ma ri ja”, sa svim od li ka ma “do brih” {pan skih pret hod ni ca. I opet su se na {e ne sre} ne è ne pro na {le u li ko vi ma bo ga tih do bro uda tih da ma, ne tre mi ce gle da le u mla de è sto ke mom ke, uz di sa le za @ar kom Ra di }em, kao da sve ga to ga ne ma u do ma }im sa pu ni ca ma. Kao da je to bi lo za ti{ je pred bu ru ko ja je usle di la. Naj pre nas „na pa do {e” In dij ci sa svo jim ne ve {tim di ja lo zi ma, kli ma wem gla vom i kva zi be som ko ji vi {e iza zi va smeh ne go strah, da bi na kra ju ba la de sti gli – Tur ci. Sve ono {to ne ura di {e to kom 500 go di na vla da vi ne ura di {e za 500 sa ti emi to va wa svo jih se ri ja. Pre va zi |o {e i Ame ri kan ce i [pan ce i Hr va te i In dij ce, pre {i {a {e ih za Su lej ma no va pr sa i osvo ji {e i ovo ma lo sve snih Sr ba. Osva ja sad sul tan mu dro, osva ja bez ma ~a, kr vi, bez na bi ja wa na ko lac i od ru bqi va wa gla va... Osva ja pa met no za glu pqe ne na ro de. I ’bem ti ì vot, ba{ kad bi naj za ni mqi vi je, kad uma lo ne ot kri smo da l’ ubi {e sul ta ni ju-ro bi wu Hu rem, kad je na pe tost bi la na vr hun cu a ìv ci na kra ju, pre ki de se se ri ja! I ko }e da pre ì vi le to i do ~e ka sep tem bar ne bi li vi deo na sta vak? A do sep tem bra i po vrat ka omi qe nog nam vla da ra, we go ve ~vr ste ru ke ili, bo qe re }i, no ge ko jom nas dr ì pod svo je, je {}e mo tu lum be i ba kla ve, kr sti }e mo ne ke Onu re i [e he re za de, stu di ra }e mo tur ski je zik i za bo ra vi ti da smo ne ka da bi li ro bqe. Ali ono pra vo, ne te le vi zij sko. n Zorica Dragojevi}

IlijaMarkovi}

u 500 sati

l Da je Ve li ki Vo |a qu qao Mar ka, ne bi se ro dio ma li Slo ba.

OSVAJA^KE NOGE SULEJMANA VELI^ANSTVENOG

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

ef po sla ni~ kog klu ba VI [ E OD ISTO R I J E: STO GODINA OD UVO\EWA AUTORSKIH PRAVA de mo hri {}a na u ber lin skom Se na tu pod neo je ovih da na zah tev za anu li ra we dok tor ske ti tu le po {to je ot kri ve no da je pla gi rao di ser ta ci ju. Flo ri jan Graf je za tra ìo od Uni ver zi te ta Pots dam po vla ~e we iz sta tu sa, s ob zi rom da je, ka ko sto je raz li ke iz me |u pe sa ma, ali s ude lu od 66 po sto do tad za be le è - pi rajt“ na Za pa du. Autor ska pra - sti ti uz oba ve zu pri zna wa autor - na o za {ti ti in te lek tu al ne svo sam ka è, na pi sao di ser ta ci ju ne znat nim uspe hom. Sud je oce nio nih i bu du }ih pri ho da od emi to va - va idu pod ru ku s po ja vom ka pi ta - stva, po {to va wa de la te ~a sti ili ji ne, uki da we si ste ma za pa ten ti osla wa ju }i se na tu |e ra do ve. Bru - da Ha ri son ni je ci qa no pla gi rao wa. li zma, a ko ja je pre rav no sto go di - ugle da auto ra. ra we, po {to va we pra va na pri ka ko ja je pu kla tim je ve }a, jer je pe smu, ali da su ipak dve pe sme su A tu su i Xo ni Ke{ ver zus Gor - na ko di fi ko va na i stu pi la na Re~ ju, autor sko pra vo uì va ju vat nost... Me |u tim, oni dru gi pi Graf kao per spek tiv ni po li ti - {tin ski iste, uz ma we raz li ke u don Xen kins: ka da se upo re de re - sna gu, ne vi {e sa mo u na ci o nal - stva ra o ci kwi èv nih, na u~ nih i ra ti bes prav no ko ri ste ma te ri jal ~ar ne dav no imao ~ast da Se na tu me lo di ji i prat wi. Ne gda {wi ~i Ke {o ve pe sme “Dru gi san”, ne - nim okvi ri ma ne go i u me |u na rod - umet ni~ kih de la, a ko je im da je is - ko ji pod le è autor skom za ko no pred sta vi sa da {weg {e fa dr à ve bitlso vac je pro gla {en kri vim za ma sum we da je to vi {e ne go bli - nom pri vat nom pra vu – od 1. ju la kqu ~i vo pra vo ko ri {}e wa ili dav stvu – bi lo do ma }em ili me |u Jo a hi ma Ga u ka, ta da jo{ kao kan odo bra va wa dru gi ma da ko - na rod nom (tzv. ne a u to ri zo va na di da ta za {e fa dr à ve. ri ste wi hov trud, ukqu ~u - iz da wa). Pir te ri ja pri to me pre Pod se }a wa ra di, pro {le go di ju }i i si stem za {ti te tih sve ga ci qa na soft ver, film i ne su iz istog raz lo ga, tj. “ko pi pra va. Autor sko pra vo na - mu zi ku, ali je i ile gal no ko pi ra pejst” na u~ nih ra do va, ostav ke sta je ~i nom sa mog ostva re - we kwi ga i dru gih tek sto va po sta pod ne li de mo hri {}an ski mi ni wa de la i, za raz li ku od ve - lo uobi ~a je no, uz iz go vor da je to star od bra ne i iz gled ni kan di dat }i ne dru gih ob li ka in te - – za edu ka ci ju. Pre ma ne kim ra ni za na sled ni ka Mer ke lo ve na ~e lu lek tu al nog vla sni {tva, ne jim pro ce na ma, re~ je o {te ti na stran ke Karl Te o dor cu Gu ten pod le è ni ka kvom ad mi ni - ~i we noj auto ri ma ko ja pre ma {u je berg i {e fi ca po sla ni~ kog klu ba stra tiv nom ili re gi stra - 20 mi li jar di do la ra go di {we sa li be ra la u Evrop skom par la men ci o nom po stup ku. A {ti ti mo u SAD, dok se u po sled woj de tu Sil va na Koh-Me rin, pa }er ka ga ~i tav niz me |u na rod nih ka di u sve tu ra di si gur no o sto ti biv {eg pre mi je ra auto nom ne po kon ven ci ja i ugo vo ra... na ma mi li jar di do la ra. kra ji ne Ba var ske i {e fa CSU Ed Ra ~u nar ski pro gra mi su Za rad to ga je i lan si ra na ~u ve mun da [toj be ra, ko ja je “dok to ri ta ko |e za {ti }e ni za ko nom na ACTA. Kri ti ~a ri tog Me |u na ra la” na Uni ver zi te tu Kon stan ca kao je zi~ ka de la. Za {ti }e - rod nog spo ra zu ma pro tiv tr go vi na osno vu pla gi ja ta – a ti tu la joj ni su iz vor ni pro gra mi, no ne fal si fi ka ti ma, me |u tim, je na knad no od u ze ta, ka da je slu ~aj ne i ide je i na ~e la na ko ji - stra hu ju da bi taj akt mo gao da obe lo da wen. I ma |ar ski pred sed ma se oni za sni va ju. No ve spre ~i slo bod nu raz me nu in for nik Pal [mit je zbog iste stva ri teh no lo gi je: in ter net, ra - ma ci ja. ACTA ko ja je do {la u ì pod neo ostav ku, a ba{ ju ~e je zbog ~u na ri, mo bil ni te le fo - ù jav no sti po sle “slu ~a ja Vi ki pla gi ra wa cr ve neo i ru mun ski ni... omo gu }i li su kao ni - liks” i cu re wa po ver qi vih vla di pre mi jer. kad ra ni je u isto ri ji do - nih in for ma ci ja u ce lom sve tu, Ko, pak, ne zna za hit Xor xa Ha stup nost go to vo sva ke in - po ku {a va da usta no vi stan dar de Nije Yory Harison namerno pokrao [ifonse, di bi on, nego mu se samo omaklo ri so na “My Sweet Lord“ ko ji je u ja for ma ci je – Gugl ima ne ko - in te lek tu al nog vla sni {tva i nu a ru 1971. ha rao top li sta ma (~i li ko sto ti na mi li o na upi ta pro tiv je fal si fi ko va wa rob nih ta vih 27 ne de qa) u ce lom sve tu, “ne sve sno pla gi ra we” i mo rao je ska ro |a ka Xen kin so voj ver zi ji. 1912. u Ve li koj Bri ta ni ji i ve }i - dnev no. Da nas ni {ta lak {e ne go mar ki, pre hram be nih pro iz vo da i {to je bio pr vi so lo singl biv {eg da pla ti 587.000 do la ra. Bez ob zi ra {to je Ke {o va ver zi - ni do mi ni o na bri tan skog car stva pre u ze ti ne ~i ji tekst i pot pi sa ti pi }a, ko zme ti ke, igra ~a ka, ge ne bitlsov ca, ob ja vqen pod ozna kom „Aj zli bra der si” ni su bi li ta - ja bo qe sni mqe na i po ka zu je ve }i (u In di ji od ok to bra iste go di - ga svo jim ime nom, ili pak pre u ze - ri~ kih le ko va, autor stva na in Epla. Ali po sto ja la je i pe sma ko po zna ti kao Majkl Bol ton, ali iz vo |a~ ki ta le nat, ne ke stro fe ne). Za kon o autor skom pra vu do - ti mu zi ku i film ne ka kvim to ren - ter ne tu... Pot pi sa li su ga pro {le “He’s So Fine” ko ju su sni mi li Chifna we go vu ne sre }u, de le pe smu su iste do po sled weg slov ca – s net je u bri tan skom par la men tu tom – bez na dok na de auto ri ma. go di ne Austra li ja, Ka na da, Ja pan, fonsi 1962. za Tunes Music Corp 1971. istog na zi va i de lom – istim re ~i - tim da je Xen kin so va ver zi ja ob - sre di nom de cem bra 1911. – a va ì S dru ge stra ne, ni ka da ni je Ma ro ko, No vi Ze land, Sin ga pur, Do bro je pro {la u Dr à va ma, a i u ma. Aj zli ji su svo ju pe smu ob ja vi li ja vqe na 16 go di na ra ni je. Van sud - od 1. ju la 1912. “lop ta la” ni dru ga kraj nost: da Ju `na Ko re ja i Sje di we ne Ame Bri ta ni ji je na i 1966. (“Qu - skim po rav na wem 1968. do go vo ri U an glo sak son skom pra vu ko pi - mo ra mo da pla ti mo i/ili na vo di - ri~ ke Dr à ve, i ka ù da }e to {la na to pao bav je div na li su se da Ke{ is ke {i ra 100.000 rajt se po ra |ao, me |u tim, jo{ mno - mo iz vo re bu kval no za sve {to ko - spre ~i ti {i re we glo bal ne tr go pri jem. Tjun si su Zakon o autorskom pravu, stvar”), a do la ra. go ra ni je – s po ja vom {tam pe i {i - ri sti mo a za {ti }e no je ne kim ko - vi ne la `wa ci ma i pi ra te ri ju po ve li spor pro Bol ton – Ovo su sa mo na su mi~ ni pri me - re wem pi sme no sti – po ~et kom 18. pi raj tom. Na pri me ru \or |a sve autor ski za {ti }e nih de la. Opo donet u britanskom tiv Ha ri so na i 1991. Bol ton ri iz obla sti ko ja se uop {te no ve ka. Anin sta tut iz 1710. ti cao se po sta je ja sni je: autor slo va “|” je nen ti, pak, tvr de da se tim pa pi parlamentu, po~eo je da we go vih en gle i we gov ko a u - zo ve “in te lek tu al na svo ji na”, a in di vi du al nih pra va umet ni ka - Lu ki jan Mu {ic ki i ako bi se bu - rom ugro à va ju te meq na qud ska vaì 1. jula 1912 skih i ame ri~ kih tor su tvr di - ti ~e se pra vog mo ra pri me ra: ~ak vi {e ni je bi lo do zvo qe no {tam - kval no shva ti la we go va pra va, pi - pra va, i da su u taj nim pre go vo ri kom pa ni ja, tra li da ima ma - po sto ji in ter net sajt ko ji sva kog pa we kwi ga i dru gih pu bli ka ci ja sa we tog ime na bi dan da nas bi lo ma bi le is kqu ~e ne or ga ni za ci je è }i 75 po sto do lo do ka za da me se ca iz ba cu je top li stu naj zna - bez wi ho vog odo bre wa. Autor ska naj sku pqe u Sr bi ji. Ali, to na - ci vil nog dru {tva, ze mqe u raz vo bi ti na ime autor skih pra va od su autor ska pra va po kra de na, ali ~aj ni jih sud skih spo ro va. „Prav na pra va su ta ko usko po ve za na s uspo - pro sto ni je u du hu ci vi li za ci je, ju i jav nost. “Mog slat kog bo ga”. Spor se vu kao ih je sud reb nuo naj ve }im iz no som za jed ni ca za autor ska pra va i rob - nom ka pi ta li zma, {i re wem kre a pet go di na, Ha ri so no vi advo ka ti u isto ri ji pla gi ja ta u mu zi~ koj ne mar ke“ u Sje di we nim Ame ri~ - tiv nih qud skih ak tiv no sti, i in su po ku {a li da se van par ni~ no na in du stri ji – sa 5,4 mi li o na do la - kim Dr à va ma, sa mo po tvr |u je du - di vi du a li sti~ kom ide o lo gi jom na Brega i ostali go de, da bi 1976. do ka zi va li da po ra, na osno vu pro ce ne da je re~ o gu isto ri ju ne ~eg {to se zo ve „ko - Za pa du, za raz li ku od shva ta wa da je qud sko sa zna we pro iz vod, iz raz Ori gi nal nost u smi slu autor skog pra va ne zah te va ap so lut nu i vla sni {tvo ko lek ti va (kao, re no vost, ve} se tra ì tzv. su bjek tiv na ori gi nal nost: de lo se, da ci mo, u Azi ji). Pr va in te lek tu al kle, sma tra ori gi nal nim ako autor ne opo na {a dru go we mu po na vla sni~ ka pra va us po sta vqe na zna to de lo. Na rod ne kwi èv ne i umet ni~ ke tvo re vi ne u iz vor su s iz da va wem kwi ga i kar to nom ob li ku ni su pred met autor skog pra va, ali se za wi ho vo iz graf skih ma pa, i bli ska su da na vo |e we u jav no sti pla }a na kna da, {to je do bra no is ku sio Go ran {woj kre a tiv noj in du stri ji, gde Bre go vi} za mu zi ku u Ku stu ri ~i nom fil mu “Ari zo na drim” ko se {ti te umet ni~ ka i na u~ na de la, ju je iz vo dio Igi Pop, a ko ja je za pra vo na sta la na iz vor noj kor snim ci, fil mo vi, fo to gra fi je, zi kan skoj pe smi. Bre ga je us peo da se do voq no ve {to od bra ni, pa ali i soft ve ri i ar hi tek ton ski mu je ho no rar za le gao za obe {te }e we i po ne {to mu je i osta lo. ra do vi... Na Bre go vi }a se za ì vo ta à lio i [a ban Baj ra mo vi}, ali, {to Ta kva kla u zu la je une ta i u se ka è – po jeo vuk ma gar ca. Ustav SAD 1787. i {ti ti la je eks klu ziv no pra vo auto ra i pro na la za ~a na we go vo de lo ili ot kri }e. eko no mi je i ì vo ta u okvi ru no U sva kom slu ~a ju, Evrop ska ko Za jem ~en mu je i pe riod u ko me mo - vih teh no lo gi ja. Uosta lom, po li - mi si ja je za tra ì la od Evrop è da cr pi pro fit od svog du hov - ti~ ki po kre ti i par ti je se sve vi - skog su da prav de mi {qe we da li nog pro iz vo da: u SAD je to bi lo {e za la ù za op {ti in te res, ko ji ACTA ugro à va evrop ska pra va i naj pre 14 go di na, a autor je mo gao pod ra zu me va iz ba lan si ra nost dve slo bo de {to je iza zva lo za stoj u da za tra ì jo{ 14 go di na “mo no po - kraj no sti: da omo gu }i {i re we ri - ra ti fi ka ci ji tog do ku men ta, a i la”, po sle ~e ga bi we go va tvo re vi - zni ce zna wa, ko je ~i ne bes plat ne do sa da {wa dva iz ve sti o ca u na bi la pre pu {te na jav noj upo tre - i svi ma do stup ne in for ma ci je, Evrop skom par la men tu su mu se bi. Da nas je uobi ~a je no vre men sko ali i da se isto vre me no omo gu }i us pro ti vi la, da bi pre de se tak ogra ni ~e we autor skog pra va za auto ri ma da za {ti te svoj pro iz - da na Me |u na rod ni tr go vin ski ì vo ta auto ra i 50 do 70 go di na vod i na pla te rad. ko mi tet pre po ru ~io evro par la na kon we go ve smr ti, bez ob zi ra Ta ko se, re ci mo, {ved ska Pi - men tar ci ma da od ba ce spo ra zum o ka da je ob ja vqe no. Pre stan kom rat ska par ti ja, ko ja je od ne dav no ko me }e od lu ~i va ti za tri da na – autor skog pra va de lo po sta je jav no po sta la i evrop ska par la men tar - 4. ju la. do bro, te se mo è slo bod no ko ri - na stran ka, tra ì re for mu za ko nRe qa Kne è vi}

[

Pa zi, ma znu to!

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

POGLED IZ IZRAELA NA POBEDU KANDIDATA MUSLIMANSKE BRA]E NA PREDSEDNI^KIM IZBORIMA U EGIPTU

Iz me |u zeb we i na de Pi{e: Milan Fogel u ha med Mur si, je dan od ~el ni ka Mu sli man ske bra }e, po be dio je na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Egip tu. Ipak, no vo i za bra ni pred sed nik ne }e ima ti dr `av ni~ ka ovla {}e wa ko ja je imao we gov pret hod nik, la ne svrg nu ti Ho sni Mu ba rak, jer je Voj ni sa vet, ne po sred no pred iz bo re, uki nuo mno ga pred sed ni~ ka ovla {}e wa. Uosta lom, voj ska je od uki da wa mo nar hi je 1952. go di ne bi la ite ka ko va `an fak tor u spoq noj i unu tra {woj po li ti ci Egip ta, a po sled wi po te zi voj nih vla sti go vo re da se jo{ uvek ni je od re kla svo je ulo ge. Pod se ti mo, Ho sni Mu ba rak je vla dao Egip tom 39 go di na. U vre me ka da je 1981. go di ne u aten ta tu stra dao ta da {wi pred sed nik An var El Sa dat, bio je we gov pot pred sed nik. El Sa dat je, ina ~e, bio pr -

vi pred sed nik jed ne arap ske dr à ve ko ji pot pi sao mi rov ni ugo vor sa Izra e lom i 1979. go di ne pri znao je vrej sku dr à vu, {to je i bio je dan od po vo da za we go vo ubi stvo. Mu ba rak je na sta vio po li ti ku mi ra sa Izra e lom, iako je i da qe bio su o ~en sa ot po rom eks trem nih sna ga i u sa mom Egip tu. A je dan od naj ve }ih opo ne na ta ovoj po li ti ci su bi la upra vo Mu sli man ska bra }a. Sto ga ih je Mu ba rak pro gla sio te ro ri sti~ kom or ga ni za ci jom i sve vre me svo jih man da ta pro go nio je pri sta li ce wi ho ve ide o lo gi je. Dr à va Iz rael je na kon mi le ni jum skog iz gnan stva je vrej skog na ro da, na osno vu od lu ke Uje di we nih na ci ja 1948. go di ne po no vo do bi la svo ju te ri to ri ju. Ova od lu ka je ima la ve li ki zna ~aj za je vrej ski na rod, ko ji je to kom Dru gog svet skog ra ta de set ko van u Ho lo ka u stu. Arap ske ze mqe, ko je su bi le pro tiv stva ra wa izra el ske dr à ve, gde su Je vre ji na {li uto ~i {te na kon ra ta, sa mo je dan dan na kon pro gla {e wa dr à ve Iz rael na pa le su ob no vqe nu dr à vu sa svih stra na. Pri to me je vo de }u ulo gu u na pa du ima la upra vo egi pat ska voj ska, pod ko man dom bu du }eg {e fa te dr à ve Ga mal Ab del Na se ra.

Na po ~et ku tog ra ta {est arap skih ze ma qa ostva ri lo je od re |e ne voj ne uspe he, ko ji su pre ti li da uni {te je vrej sku dr à vu pre ne go {to je ona stvar no i za ì ve la. To ga su bi li sve sni i je vrej ski bor ci i uz ve li ke `r tve us pe li su da pro me ne si tu a ci ju na bo ji {tu. Od lu ~u ju }u ulo gu je ima la pre vlast izra el skih voj nih sna ga u va zdu {nom pro sto ru. U to me je po mo gao i pred sed nik Ti to, ko ji je odo brio da se iz ê ho slo va~ ke pre ko te ri to ri je Ju go sla vi je pre ba ce rat ni avi o ni za Iz rael. Ka sni je je, me |u tim, zbog po li ti ke ne svr sta nih ze ma qa, Ti to pre ki nuo di plo mat ske od no se sa Izra e- lom. To je bi lo 1967. go di ne, ka da je Iz rael u [e sto dnev nom ra tu ko na~ no po ra zio i po vra tio te ri to ri je ko je su mu bi le od u ze te 1948. go di ne u Ra tu za ne za vi snost. Iz rael je prak ti~ no od osni va wa mo der ne dr à ve u rat nom ili po lu rat nom sta wu, jer do da nas, osim sa Egip tom i Jor da nom, ni je us peo da pot pi {e mi rov ne ugo vo re sa svo jim arap skim su se di ma. Po se ban pro blem je pi ta we pri zna va wa dr à ve Pa le sti ne, ~i ji ~el ni ci upor no od bi ja ju da pri zna ju je vrej sku dr à vu. U to me ima ju po dr {ku eks trem nih vla sti iz Ira na, ko je ne sa mo {to ne pri zna je da se de sio Ho lo ka ust, ne go pre te da }e voj no iz bri sa ti Iz rael sa ma pe sve ta. Ten zi je se po ja ~a va ju sa na me ra ma Izra e la da pre ven tiv no na pad ne Iran, ko ji ubr za no raz vi ja nu kle ar no na o ru à we, {to pred sta vqa re al nu opa snost s ob zi rom na ~e ste an ti i zra el ske iz ja ve iran skog pred sed ni ka Mah mu da Ah ma di ne xa da. Iako je Iz rael 2006. po be dio i u po sled wem ra tu sa Li ba nom, Na sra la, vo |a Hi zba la, ko ji ima zna ~aj nog uti ca ja u po li ti ci Li ba na, i da qe pre ti Izra e lu i isto kao i Iran, u po ja su Ga ze voj no po ma è Ha mas, ko ji je ogra nak Mu sli man ske bra }e. Otu da i ne ~u di da su Pa le stin ci u Ga zi pro sla vi li po be du Mu ha me da Mur sia. Ina ~e, po jas Ga ze je, zbog ~e stih na pa da na te ri to ri ju Izra e- la, pod izra el skom blo ka dom. Mi lion i po Pa le sti na ca, ko ji ì ve na tom pro sto ru, snab de va se sva ko dnev nim po trep {ti na ma pre ko izra el skih po mor skih lu ka i pre ko kop ne ne gra ni ce sa Egip tom. Me |u tim, iz me |u Egip ta i po ja sa Ga ze pro ko pa ni su i mno go broj ni tu ne li, pu tem ko jih se Ha mas i dru ge te ro ri sti~ ke or ga ni za ci je snab de va ju ra ke ta ma, ko je ~e sto is pa qu ju na te ri to ri ju Izra e la. U sva kom slu ~a ju, u Izra e lu su sa za bri nu to {}u po sma tra li raz voj do ga |a ja u Egip tu na kon svr ga va wa sa vla sti Ho sni ja Mu ba ra ka. Ne sa mo iz po li ti~ kih raz lo ga, ve} i zbog ~i we ni ce da su Egi pat i Iz rael do sa da ima le do bru eko nom sku sa rad wu, na obo stra nu ko rist. Egi pat ski ga so vod, pre ko ko ga se snab de va ju Jor dan i Iz rael, bio je me ta ~e stih na pa da, {to je pre ti lo da iza zo ve ozbiq ne pro ble me u eko no mi ji dve ze mqe. U sva kom slu ~a ju, Voj ni sa vet je u Egip tu pred u zeo ko ra ke ko ji na ja vqu ju da ne }e bi ti pro me na u po li ti ci pre ma Izra e lu. Umi ru ju }a je i pr va iz ja va no vo i za bra nog egi pat skog pred sed ni ka Mu ha me da Mur se, ko ji je obe }ao da }e po {to va ti me |u na rod ne ugo vo re ko ji je Egi pat pot pi sao, a {to bi tre ba lo da pod ra zu me va i mi rov ni spo ra zum pot pi san 1979. sa Izra e lom. S dru ge stra ne, u iz ja va ma izra el skih zva ni~ ni ka ipak se ose }a od re |e na uz dr à nost, ali i na da da }e se od no si sa Egip tom raz vi ja ti uz la znom pu ta wom, {to je va àn pred u slov za sta bil nost u bli sko i sto~ nom re gi o nu. Na tom fo nu je i zva ni~ no sa op {te we, ko je je sti glo iz Ka bi ne ta pred sed ni ka izra el ske vla de: „Iz rael ce ni de mo krat ski pro ces u Egip tu i po {tu je we go ve re zul ta te. Iz rael o~e ku je da se sa rad wa sa vla dom u Egip tu na sta vi na osno vu mi rov nog spo ra zu ma iz me |u dve dr à ve, ko ji je u in te re su oba na ro da i do pri no si sta bil no sti re gi o na“... (Autor je glavni urednik „Mosta“ – Biltena Udruèwa useqenika iz eks Ju u Izraelu)

VESTI Evro opet ja ~a, pi ta we do kle Pr va re ak ci ja glo bal nog fi nan sij skog tr ì {ta na is hod dvo dnev nog sa mi ta Evrop ske uni je, na ko me je usvo jen niz krat ko ro~ nih me ra i du go ro~ nih pla no va za vra }a we po ve re wa u mo ne tar nu uni ju 17 ~la ni ca EU, bi la je po zi tiv na. Spo ra zum po li ti~ kih vo |a EU, ko ji bi tre ba lo da omo gu }i sni è we tro {ko va za du ì va wa [pa ni je i Ita li je i po mog ne kon ti nen tal nom ban kar skom sek to ru, uli va wem ogrom nih ko li ~i na nov ca iz kri znih fon do va, od mah se od ra zio na va lut ne ber ze, u vi du oset nog ja ~a wa kur sa evra pre ma do la ru i dru gim ja -

kim va lu ta ma. Ipak, ana li ti ~a ri su upo zo ri li da }e ta eufo ri ja ve ro vat no bi ti krat ko traj na. Jer, ako se na sta vi s ovim tem pom upum pa va wa nov ca u kri zne eko no mi je, no vi fond za wi ho vo spa sa va we, Evrop ski sta bi li za ci o ni me ha ni zam, usko ro mo `e osta ti bez sred sta va. A on da eto no vih pro ble ma.. .

Po li caj ci EU oti {li iz BiH

Po li cij ska mi si ja Evrop ske uni je u Bo sni i Her ce go vi ni ju ~ e je i zva n i~ n o okon ~ a l a svo ju mi si ju „po dr {ke vla da vi ni za ko na” u toj ze mqi, sa op {ti la je Evrop ska ko mi si ja.

Po li cij ska mi si ja EU je u Bo sni de lo va la od 1. ja nu a ra 2003. go di ne i, ka ko je oce ni la vi so ka pred s tav n i c a EU Ke t rin E{ton, „u mno gim vi do vi ma je do pri ne la uob li ~a va wu za jed ni~ ke bez bed no sne i od bram be ne po li ti ke EU kao i ulo zi Uni je u us po sta vqa wu bez bed no sti” u mno gim ze mqa ma. „Do vr { e t ak Po l i c ij s ke mi s i j e Evrop s ke uni j e je od r az na pret ka ko ji je BiH po sti gla u vla da vi ni pra va”, is ta kla je Ke trin E{ton, na gla siv {i da }e EU spe ci jal ni iza sla nik u BiH Pe ter So ren sen „na do gra di ti do stig nu }a Mi si je kroz da qa po boq {a wa i po dr {ku BiH na we nom pu tu ka ukqu ~i va wu u Evrop sku uni ju„.

I TAMO I OVAMO – NI TAMO NI OVAMO

Sr bi ja i NA TO: {ta da se ra di? o ri ste }i pred no sti no vih teh no lo gi ja, Cen tar za po li ti ku i evro a- tlant sko part ner stvo i Voj vo |an ska po li ti ko lo {ka aso ci ja ci ja su pro te kle sed mi ce pru ì li mo gu} nost za in te re so va ni ma, a u pr vom re du stu den ti ma, da pu tem vi deo lin ka di rekt no ko mu ni ci ra ju sa pred stav ni ci ma Ode qe wa za jav nu di plo ma ti ju Se ver no a tlant skog pak ta i po ku {a ju da po ja sne ba rem deo ne do u mi ca ko je op te re }u ju od no se Sr bi je i NA TO-a. To kom dvo sat nog raz go vo ra u~e sni ci kon fe ren ci je „SMART vi zi ja: od no si NA TO-a i Sr bi je u 21. sto le }u” ima li su pri li ku da iz pr ve ru ke ~u ju za kqu~ ke do ne te na 25. sa mi tu NA TO-a u î ka gu, ali i da sa sa go vor ni ci ma u Bri se lu raz mo tre mo gu} no sti pri dru ì va wa Sr bi je ovom voj nom sa ve zu. Iz me |u osta log, na 25. sa mit NA TO-a u î ka gu, ko ji je oku pio li de re 60-tak dr à va (28 ~la ni ca Sa ve za i 22 dr à ve part ne ra), de kla ra ci jom je na ja vqe no da }e Ma ke do ni ja bi ti po zva na u ~lan stvo ~im po stig ne pri hva tqi vo re {e we spo ra oko ime na s Gr~ kom. Isto vre me no je ape lo va no na ~el ni ke u BiH da bu du kon struk tiv ni ka ko bi {to pre po kre nu li pr vi Ak ci o ni plan za ~lan stvo, dok je Cr na Go ra po zva na na na sta vak po li ti~ kih, eko nom skih i od bram be nih re for mi. Sa sa mi tu u î ka gu upu }e na je po ru ka da je NA TO spre man na ja ~a we di ja lo ga i prak ti~ ne sa rad we sa Sr bi jom, po zi va ju }i je na do dat ne na po re za kon so li da ci ju mi ra i sta bil no sti na Ko so vu. Ni je, ina ~e, zgo reg na ve sti da pred stav ni ka na -

{e ze mqe na ovom va `nom sku pu ni je bi lo. Iako ni su bi li u ^i ka gu, u~e sni ci no vo sad ske se si je do bi li su ipak pri li ku da otvo re ne ko li ko va `nih pi ta wa a ko ja su se ti ca la, sa jed ne stra ne bu du} no sti Sa ve za, a sa dru ge od no sa Sr bi je i NA TO-a. U jed noj re ~e ni ci: ula zak u NA TO je pr vi ko rak ka evro a tlant skim in te gra ci ja ma i mo `e olak {a ti i ubr -

li ti~ ke, evrop ske ge ne ra ci je, te da li ta ge ne ra ci ja bu du} nost Sr bi je vi di u evro a tlant skim in te gra ci ja ma? Uti sak je da su u~e sni ci kon fe ren ci je pre po zna li i da su sprem ni da od ba ce si mu la ci ju stvar no sti ko ju pro jek tu ju po li ti~ ke i ine ov da {we eli te – od no sno da pre po zna ju i od ba ce ma tri cu an ti e vrop skog evro pe i zma. A su {ti na te po li ti ke

za ti ula zak Sr bi je u EU, ima ju }i na umu {i ri spoq no po li ti~ ki i re gi o nal ni kon tekst. U tom kon tek stu 2012. mo `e bi ti go di na u ko joj }e se otvo ri ti di ja log iz me |u Sr bi je i NA TO-a i u ko joj se mo `e u~i ni ti isto rij ski ko rak ka po mi re wu sa Ali jan som. Pi ta we je sa mo, da li su na {e po li ti~ ke eli te sprem ne da otvo re ta pi ta wa? Ne mo} da se de fi ni {e spoq no po li ti~ ka stra te gi ja, kao i ne sprem nost eli ta da u iz me we nom po li ti~ kom, eko nom skom, so ci jal nom,.. kon tek stu de fi ni {u no ve po li ti ke, nu `no je otvo ri lo jo{ jed nu di le mu: u ko joj me ri mla di ose }a ju da su bi tan seg ment za jed ni ce; u ko joj me ri vi de se be kao deo no ve po -

an t i e v rop s kog evro p e i z ma je stav: ne u NA TO, do voq no je ~lan stvo u EU, pri ~e mu se sve sno pre ne bre ga va ~i we ni ca da su pro ce si ula ska u EU i NA TO kom pa ti bil ni. [ta da qe? I ova kon fe ren ci ja je po tvr di la da je neo p h od n o pru ` i t i gra |a ni ma kre di bil ne in for ma ci je, dr `a ti otvo re nim sve ka na le ko mu ni ka ci je sa NA TO-om i or ga ni zo va ti jav ne de ba te, pre da va wa, otva ra ti raz li ~i te per spek ti ve raz u me va wa ovih pro ce sa. A na gra |a ni ma je on da da ra ci o nal no pro ce ne da li op ci ja pri dru `i va wa Se ver no a tlant skom sa ve zu do no si bo qi tak, bez bed nost i si gur nost. n De jan Uro {e vi}

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

AP SURD I KA LAM BUR KAO

Ali sa je bi la ve je po~elo pre ta~no vek i po 4. jula 1862. u viktorijanskoj Engleskoj, jednog „zlatnog poslepodneva“ (kako pi{e u uvodnoj pesmi). Na izlet ~amcem krenulo je iz Oksforda malo dru{tvo koje su ~inili ârls L. Doxson, mladi profesor matematike na tamo{wem univerzitetu, wegov prijateq Robinson Dakvort i tri dekanove k}eri. Plovili su re~icom Isis, pritokom Temze. Jedna od putnica, imenom Alisa Lidel, zatraìla je od ârlsa da im pri~a neke pri~e. U pauzi za (naravno) ~aj, mladi je profesor po~eo svoju povest o ~udnim doìvqajima devoj~ice koja je pojurila za belim zecom i upala u ze~iju rupu. Alisi, koja je tada imala 10 godina, avantura se toliko dopala da je i na par slede}ih izleta traìla od ârlsa da nastavi istu pri~u. Kona~no je zamolila da pripoveda~ sve {to je rekao i zapi{e kako bi ona mogla da to ~ita kad god joj se prohte. Nemaju}i kud pred navaqivawima male obo-

TREND RA PORT: PLO ^I CE vs. PIV SKI STO MA ^I]

Tra ì se vi sok, zgo dan... aù kako se ène, kada su mu{karci u pitawu, u osnovi mogu podeliti na dve velike grupe: one koje padaju na “`vaku” - stihove, slatka lagawa, obe}awa, kule i gradove; i one druge koje padaju na mi{i}e - bicepse, tricepse, plo~ice i ostale “konfiguracije” koje zajedno ~ine zgodnog frajera. Prvoj grupi, tako bar tvrde,

Bil do va we sa mo po u zda wa Nedavno sam otvorila sezonu [tranda za ovo leto. Omastila sam dijetu jednom sasvim pristojnom mekikom, popila kaficu i u debelom hladu jedne od kabina sasvim solidno “oplela” po gradskim aberima sa prijateqicama. U Dunavu se kupala nisam. Ima vremena... Naravno, na najlep{em se kupali{tu u Novom Sadu (a i {ire) moglo videti svega i sva~ega, a ponajvi{e nabreklih mi{ica. Nema {ta, neki su se ba{ pristojno oznojali tokom zime. Sve u redu, stvar izbora. Logi~no je da jesu, s obzirom da ìvimo u vremenu slike u kojem niko nije potpuno zadovoqan svojim izgledom. Dijete, detoksi i teretana postali su deo svakodnevice ve}ine. Jo{ samo kad bi se pored teretane na{lo malo vremena i za bildovawe samopouzdawa – lak{e bi bilo i wima i nama. Oni bi zgr~eni, potpuno neprirodnih poza i u stalnoj potrebi da se pokaù i prikaù, kona~no malo i disali, a nama bi pao kamen sa srca od brige i panike da }e, tako naduvani, tu pred na{im o~ima, ako ih (daleko bilo) neko zaigrano dete slu~ajno o~e{e, jednostavno pu}i. Taj prizor ume da bude prili~no neprijatan... najva`nije je da ih “qubav wihovog ìvota” ne smara i da je zabavan, dok ove druge glasaju za stabilnost, mu{kost i dobar oslonac. Naravno, i kako to sa ènama vazda biva, stvari nikada nisu tako jasno i dosledno podeqene, te se uglavnom de{ava da ona koja je u vezi sa intelektualcem svako malo krene da ma{ta o nabildovanom telu, dok

ona koja je zaqubqena u “gospodina Telo”, pak, poèli nekad malo i da popri~a. Ukratko, nikako na zelenu granu s tim na{im izborima. Sva je sre}a te u dokonom i prebogatom belom svetu imaju vremena za raznorazna istraìvawa, te su tako izra~unali (na osnovu sasvim pristojnog uzorka) i kako bi trebalo da izgleda idealan mu{akarac. Na po~etku se sve ~ini jednostavnim i formula glasi: visok, zgodan i taman u kombinaciji sa kobojagi neurednom bradicom od dva dana i zainteresovano{}u za neku {trebersku disciplinu, poput, recimo, nuklearne fizike ili molekularne biologije. No, pri~a se, naravno, komplikuje kada do|u do toga da treba da izdvoje samo jednu od navedenih osobina gospodina Idealnog. Tako bi najve}i procenat èna izabrao bradicu, sledi pomenuta {treberska crta, zatim “}ilim”, odnosno maqave grudi, a zabeleèn je i pristojan broj dama slabih na frajere koji nemaju problem da pokaù svoju ne`niju stranu i, recimo, puste suzu juna~ku dok sa svojom dragom gledaju romanti~nu komediju. Dobro se kotiraju i frajeri koji ~itaju (ovde se prvenstveno misli na kwige, a ne na sportske stranice u novinama), a zabeleèna je i slabost prema sedoj kosi, nao~arima, poznavawu ve{tine uklapawa boja, urednosti... E sad, za sve one koji su apsolutno sigurni da je damama naprosto nemogu}e udovoqiti upali u paniku, svakako je velika uteha podatak da bezmalo sve ispitane radije biraju mu{karca s ponekom manom nego gospodina Bezgre{nog. Isto tako, vi{e od polovine wih bi pre bile s tapaciranim medom koji voli da se mazi, nego sa “sajlom” - mi{i}avim i ultra zgodnim frajerom. No, ako je to tako, jedna stvar mi nije jasna. Naime, ispadne kako su Holivud i sve marketin{ke agencije ovog sveta u debeloj zabludi, jer kako druga~ije objasniti sve te nabilbovane macane koji u reklamama i sa naslovnih strana ~asopisa od jutra do mraka na{im ja~im polovinama prodaju sve, od pomade do automobila? Jasna poruka koju oni {aqu „mi{i}i su in i devojke su apsolutno lude za wima”, jednostavno se ne uklapa u ve} pomenutu listu èqa. Ili je istina, kako to obi~no i biva, negde izme|u. U tom smislu, ènski snovi bi se mogli podeliti u tri kategorije: mi{i}i, pivski stoma~i} i “me{ano”, to jest, nabildovanost sos merom. Za prvu kategoriju èna slabih na plo~ice nabildovani mu{karci oli~ewe su mu{kosti, snage i upornosti i samim tim je logi~no da nabubrele mi{ice i le|a doìvqavaju kao afrodizijak. Nasuprot wima, damama iz druge kategorije je va`nije {ta frajer ima u glavi i ve}ina wih (neretko prili~no gadqivih na mi{i}e) veruje kako biti u vezi s nabildovanim frajerom zna~i samo jedno: oboje }ete biti zaqubqeni u istu osobu – wega. Po wihovom mi{qewu, pivski stoma~i} je mnogo ve}a garancija za potencijalno dobrog muà, oca i doma}ina. I za kraj, apsolutni i svesezonski hit: dame iz kategorije “me{ano”, ~ijem oku najvi{e prija atletska osnova u kombinaciji sa ne preterano nabildovanom nadogradwom i solidno nabildovanim mo`danim vijugama. Po wima, savr{en mu{karac jednostavno mora da vodi ra~una o sebi i nije ni debeo, ni premr{av, ima {iroka ramena, “stabilne” noge i plo~ice koje se tek naziru. U prevodu - treninzi su poèqni, ali bi svakako, osim u teretani, vreme trebalo provoditi i u biblioteci i sa svojom dragom. Drugim re~ima, ~ini se da je i u ovom slu~aju kqu~na re~ ravnoteà - traì se jedan sasvim prose~an, pristojan i uredan izgled, koji ukazuje na to da mu{karac drì do sebe i utiska koji ostavqa na okolinu. I {to je najva`nije, koji }e ludo biti zaqubqen u svoju dragu, a ne u sebe. Narcisoidni i samoìvi petli}i, naprosto, nisu kategorija za razmatrawe. n Jasna Budimirovi}

àvateqke, Doxson je dao obe}awe da }e se posvetiti pisawu koje mu nije bilo strano, jer je ve} nekoliko godina redovno objavqivao ~lanke pa i jednu kwigu. Ispuwewe obe}awa je, istini za voqu, kasnilo, pa je Alisa dobila rukom ispisanu i ilustrovanu kwiìcu od 90-tak strana tek krajem 1864. godine. Naslov joj je bio „Alisine avanture ispod zemqe“. No, Doxsonovim mukama tu nije bio kraj – wegovi prijateqi, koji su znali ~ime se bavi, nagovorili su ga da potraì izdava~a i svoje delo objavi kao pravu kwigu. Pri~a je, prepravqena i pro{irena, objavqena 1865. pod promewenim naslovom „Alisa u Zemqi ~uda“ i to, na insistirawe pisca, upravo 4. jula. Autor se potpisao pseudonimom Luis Kerol a ilustracije je nacrtao Xon Tanijel. Kwiga se, na ne malo ~u|ewe pisca i izdava~a, izuzetno dopadala deci, pa je sedam godina kasnije, 1872. Kerol objavio i svojevrsni nastavak, kwigu „Kroz ogledalo i {ta je Alisa tamo otkrila“, poznatu i

kao „Alisa s one strane ogledala“. Za „Alisu u Zemqi ~uda“ anegdota ka`e da je kwiga nekako do{la do kraqice Viktorije kojoj se veoma dopala, pa je poru~ila autoru da ne bi imala ni{ta protiv ako bi joj posvetio svoju slede}u kwigu. Ovakva poruka nije se smela, niti mogla ignorisati, pa je autor ubrzo poslao svojoj vladarki kwigu koju joj je posvetio: stru~no delo naslovqeno „Elementarna rasprava o determinantama“. Doxson/Kerol (ro|en 1832) predavao je matematiku u Oksfordu; {kolovao se za sve{tenika ali se nije zaredio zbog svoje plahe naravi i govorne mane (mucavosti). Legenda ka`e da je ptica Dodo postala junak „Alise“ zato {to je autor imao problema sa izgovarawem svog prezimena, {to se naj~e{}e svodilo na ponavqawe slogova ’Do-do’. Profesor je bio veliki qubiteq dece, posebno devoj~ica. Dopisivao se s mnogo wih a voleo je i da ih fotografi{e (na nekim od fotografija deca su bila naga). Ovo wegovo interesovawe rezultiralo je i kasnijim neugodnim optu`bama (mada bez konkretnih dokaza) za seksualne nastranosti i pedofiliju. Znano je i da su prijateqi zamerali Doxsonu/Kerolu zanimawe za devoj~ice, ali su prihvatali da je u pitawu ne seksualna ve} ~isto estetska op~iwenost. Ina~e, prisno prijateqstvo Doxsona/Kerola i porodice Lidel, zapo~eto jo{ 1855. naglo je prekinuto 1863. Iako je Doxson/Kerol posle {est meseci ponovo po~eo da dolazi u dom Lidelovih, vi{e nije bilo one stare bliskosti pa je i prijateqstvo ubrzo zamrlo. Pravi razlog za raskid nije poznat, po{to iz Doxsonovih dnevnika nedostaju stranice sa zapisima iz tog perioda.

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

Op {ta po met wa oko op {te kul tu re statuje „kraj ere znawa”. Nije neophodno, tvrdi, da se kqukamo znawima, budu}i da su nam na raskolska godina je zavrpolagawu svuda, u svakom trenut{ena, ali polemika u ku, na dohvat kompjuteske tastavezi sa ukidawem ispiture. Dovoqno je da ono {to trata iz „opp{te kulture” na pariìmo znamo samo pribli`no. skom univerzitetu ne prestaje. Imena i datumi vi{e nisu nu`ni Presti`na {kola za {kolovawe za pam}ewe. Jer, kompjuter je tu elita, Po li ti~ ke na u ke, ukidada rastereti na{u memoriju i mowe je obrazloìla re~ima wenog zak u~ini raspoloìvim za „nodirektora Ri{arda Dekoanga: vatorsku i ìvotvornu intuici„Ko moè da pretenduje da poseju”. duje op{tu kulturu sa 17 godiFilozofu Seru se pridruùje na?”. Za argumente su posluìli i istraìva~ sa Na ci o nal nog de i dokazi kao nekorisnost slabamo graf skog in sti tu ta Domi{nih radova samih studentskih nik Mer. „Biti obrazovan danas, kandidata, ali je presudila disto zna~i prelaziti iz jednog u kriminacija, kao kqu~ni fakdrugi registar, od filozofskog tor: maturanti iz vi{ih i dobro dela do televizijske serije, destoje}ih slojeva dru{tva imaju {ifrovati razli~ite kodove ve}e {anse da pro~itaju Remboovremena, ocewivati vrednost vu zbirku Pi ja ni brod jedne informacije i ili vide uìvo Mi lo biti sposoban da je poOp {ta kul tu ra je sve ono {to osta ne sku Ve ne ru, nego oni iz veèmo s drugima”. ka da sve za bo ra vi mo siroma{niji iz ku}a Profesori su ti koje radni~kih roditeqa. treba prilagoditi ne (Edu ard He rio) Na ovu odluku odmah vi{e preno{ewu gosu pojurili u javnost tovih, „konfekcionipisci-juri{nici, poput Reìsa è{}a kriti~ka opaska dolazi ranih” znawa, ve} kompetencija Debrea, Filipa Selersa ili akaposthumno od Eduarda Herioa na ~ijem vrhu stoji kredo: na u ~i demika Erika Orsena. Prva liga, (znamenitog politi~ara premiti u~e we. nema {ta, samo {to wihova baranulog jo{ 1957), koji je smatrao Suprotna {kola mi{qewa, `na artiqerija nije pucala bojeda se pojam „op{te kulture” ne me|utim, tvrdi da „ono {to nalavom municijom. Jer re}i da je ukidefini{e, a ako ve} to ~inimo, zimo na Internetu nisu znawa, dawe jednog ispita „dekulturacionda definiciju treba potraìnego informacije”. Bez osnovnog ja, mnogo vi{e zabriwavaju}a neti iz negativa: to je ono {to prei dobro utvr|enog znawa te{ko go gubitak tre}eg A u kreditnoj ostane kada sve zaboravimo. je razabirati i po Vi ki pe di ja ma, notaciji zemqe” – delovalo je Nedavno objavqene kwige Op rezimira tako profesorka klakao }orak. Ali ~iwenica jeste da {ta kul tu ra za po ~et ni ke, kao si~nih jezika (latinski i starose pad op{te kulture zapaà ve} i Op {ta kul tu ra na u ~e na u 8 da gr~ki) Aves @ost. I dodaje da, nekoliko godina. I pobornici na, razotkrivaju ve} naslovima zapravo, minimalan broj mladih spornog ispita uvereni su da je da je u pitawu smesa istorijskih zna metodi~no i selektivno da upravo najvi{i nivo {kolstva datuma, citata i proizvoqan izkrstari po Internetu. uveo kriterijume koji znawe spubor li~nosti i doga|aja. Ne preKako god, argumenti pr{te na {taju nadole; s druge strane, tenduju nau~nost, ali su prodate obe strane i nisu svi za zanemaosporavaoci tvrde da su upravo u stotinama hiqada primeraka. rivawe. Su{tinski problem se, proizvoqni kriterijumi samog Me|utim, kwiga znanog filozonaàlost, situira mnogo dubqe: ispita uzrok padu. fa Mi{ela Sera îp ~i} (misli ~emu, i ina~e, sluè zavr{ni isZaista, kako ustanoviti, na se na ~ip u informati~kim i kopiti u sredwim {kolama ako poosnovu kojih ~vrstih odabira, samunikacijskim spravama), sasvim stoje prijemni, i obrnuto? dràj „op{te kulture” mladog je odre|ena. Upore|uju}i, naime, (autor je {ef deska na ~oveka? Profesor informati~na{u epohu sa Renesansom, on kofrancuskom Kanalu 5)

Pi{e: Du{an Simin

[

kih nauka Bertran Labas govori o „slepa~kom poslu” sastavqa~a kriterijuma. Kao {to je, ka`e, nemogu}e da se zna {ta qudi sve znaju, nije mogu}e izmeriti ni {ta sve ne znaju. Shodno jednoj anketi Evrop ske ko mi si je, svaki ~etvrti Francuz i daqe misli da se Sunce okre}e oko Zemqe. Iz drugih anketa vidimo da 36% Francuza zna ime predsednika nacionalne skup{tine, ali 16% istih nije sposobno da spomene nijednog gromadnog italijanskog autora. Ni na akademskom planu „op{ta kultura” nije „istinska disciplina, ve} samo pojam vre}esva{tare”, ukazuje profesor upravo Po li ti~ kih na u ka, i to na poslu pripremawa kandidata za upis, Erik Koba. Me|utim, naj-

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

ODGOVOR NA IZAZOVE ODRASTAWA

POLA VEKA OD JEDNOG ZATVORSKOG UBISTVA KOJE JE DOAKALO WUJOR[KOJ „KOZA NOSTRI”

de ka no va k}i

Ma fi ju ocin ka rio zi mo gro `qi vi Yo ed no za tvor sko ubi stvo ko je ni ke; po tvr |e no je po sto ja we naj {e zde se tak ki lo me ta ra ju `no od se od i gra lo pre po la ve ka, ma we 2.000 pu no prav nih ~la no va De tro i ta. Raz o ~a ran po stup ci ma kra jem ju na 1962, sku po je ko - ma fi je u Wu jor ku, a on je iden ti Mi ni star stva prav de jer je bio {ta lo ame ri~ ku ma fi ju. Xo zef fi ko vao 289 od 383 ime no va na ube |en da je svo jim sve do ~e wem „Xo Kar go” Va la ~i, ne ka da {wi gang ste ra. is pla tio sve gre he pro {lo sti, „voj nik” u jed noj od pet ~u ve nih Po za vr {et ku sve do ~e wa u Va me |u ko ji ma ga je po seb no po go di wu jor {kih po ro di ca ko ju je svo - {ing to nu, Xo zef Va la ~i je pre lo pre me {ta we u no vi za tvor i je vre me no vo dio ârls La ki Lu - me {ten u za tvor u okru gu Ko lum ukla wa we iz we go ve }e li je ma log }i ja no, a po tom pre u zeo Vi to \e - bi ja. Tu je, na na go vor Mi ni star {po re ta na ko me je se bi ku vao, no ve ze, me tal nom je cev kom do stva prav de, na pi sao me mo a re ko Xo zef Va la ~i je 11. apri la 1966. smr ti pre mla tio iz ve snog Xo ze - ji su, ka da ih je za vr {io, ima li po ku {ao da se obe si pre ba civ {i fa di Pa ler ma, ube |en da je ovaj oko 1.180 stra ni ca tek sta. Plan plat no pre ko tu {a. û va ri su, do bio za da tak da ga li kvi di ra. je bio da tu kwi gu ko ri ste vla di me |u tim, na vre me re a go va li i Su o ~en sa mo gu} no {}u da zbog ne i po li cij ske agen ci je u is tra spre ~i li sa mo u bi stvo. ovog bru tal nog ubi stva bu de osu - ga ma ra di bo qeg raz u me va wa or Po {to je bio ose tqiv na hlad |en na smrt nu ka znu, ali i iz ga ni zo va nog kri mi na la, no po no vre me ko je ve }im de lom go di ne stra ha da }e u za tvo ru na kra ju ne - ~et kom 1966. na i {lo se na è pre o vla da va u dr à vi Mi ~i gen, ko ipak us pe ti da u de lo pre to ~i stok ot por pro i ta li jan ski obo je vla da SAD se smi lo va la Va la ~i ma fi ja {ku na rux bi nu, Va la ~i je nih ame ri~ kih me di ja, a pre svih ju pa je po no vo pre me {ten, ovaj za ku cao na vra ta FBI i pre po ru - li sta „Il Pro gre so“, ko ji su se put u sa ve zni za tvor „La Tu na“, ~io se za „za {ti }e nog sve do ka”. svim si la ma tru di li da spre ~e ~e tr de se tak ki lo me ta ra od El Ka sni je je, po go to vo u Pa sa u dr à vi ro man ti~ nim - ~i taj Tek sas. Taj za film skim - opi si ma tvor, sme {ten u we go vog po ka ja wa sr ce pu sti we, pre vla dao mo tiv ostao je Va la ~i „upro pa {}e nog ì vo jev dom do kra ja ta”: na vod no je ose tio ì vo ta; ta mo je ogrom nu do zu gri è „na ras po la ga wu” sa ve sti zbog sve ga imao ve li ku }e {to je (u)ra dio re li ju ne da le ko od {io je da raz ot kri je za tvor ske bol ni or ga ni zo va ni kri mi ce sa sop stve nim nal ko ji je za to bio ku pa ti lom, te pi kriv! hom, te le vi zo rom Ka ko god, Xo zef i ne ko li ko gre ja Va la ~i se 27. sep tem li ca, jer mu je ~ak bra 1963. po ja vio kao You je mo`da bilo zanimqivo, mafiji ba{ i nije i u vru }em Tek sa glav ni sve dok na sa su bi lo hlad no. slu {a wu pred ame ri~ kim ko mi - ob ja vqi va we kwi ge. Jer, ka ko su Bo lo vao je od ar tri ti sa, vi so kog te tom po zna tim kao „Mek Kle la - tvr di li, wom bi bi la do dat no po krv nog pri ti ska, ù ~i i – ra ka nov ko mi tet“, jer ga je vo dio de - gor {a na sli ka o Ame ri kan ci ma pro sta te. mo krat ski se na tor Xon L. Mek - ita li jan skog po re kla – Va la ~i je Xo zef Va la ~i je umro 3. apri Kle lan. U sta roj zgra di ame ri~ - sve do ~io uglav nom o wi ma. la 1971, na dì vev {i dve go di ne i kog Se na ta u Va {ing to nu, dok su Pod ve li kim po li ti~ kim i me dva me se ca „ku ma” Vi ta \e no ve TV ka me re be le ì le sva ki de - dij skim pri ti skom jer su se haj ci zea. Pre ma sve do ~e wu Vin sen ta taq, Va la ~i je pri ~ao svo ju pri - pri dru ì li i mno gi po zna ti Te re sa, za tvo re ni ka ko ji se spri ~u, a jav nost osta la {o ki ra na Ame ri ka na ci ita li jan skog po re ja te qio sa Xo om u za tvo ru u Tek sve do ~e wem ovog pri pad ni ka „ko - kla, po put pe va ~a i glum ca Fren sa su, on se ne ko li ko go di na do pi za no stre“. Jer, de be qu~ ka sti ~o ka Si na tre – dr àv ni tu ì lac si vao sa jed nom è nom iz Ba fa vek ni skog ra sta dan za da nom je za bra nio je {tam pa we kwi ge. No, la, ko ja je na kra ju i pre u ze la we sve do ~io o svom ì vo tu, ot kri va - Va la ~i je vi me mo a ri ni su du go go vo te lo i sa hra ni la ga na gro ju }i naj ~u va ni je taj ne ma fi je. ~a mi li u bun ke ru. Ni ko ni je mo bqu na Ni ja ga ri nim vo do pa di ma, Pr vi put je ta da jav nost ~u la gao za bra ni ti „tre }oj oso bi” da s tim da mu grob ni je ozna ~en za za re ~i po put: omer ta (za kon }u - ih ko ri sti, te je pi sac Pi ter slu ~aj da ne ko è li da ga oskr na ta wa), za kle tva u kr vi, voj ni ci, Mas 1968. ob ja vio kwi gu „Va la ~i vi. Ina ~e, is po sta vi lo se da we ~lan stvo, ka po, kon si qe re i osta je vi pa pi ri“, u ko joj je kom bi no go vo sve do ~e we ipak ni je uni le de ta qe o or ga ni zo va nom kri vao Xo o va se }a wa i ste no gra me {ti lo ma fi ju, ve} je sa mo is tra mi na lu. Pri to me je Va la ~i pri in ter vjua ko je je dao. Ko na ~an re - ì te qe FBI upu ti lo na pra vi znao sop stve nu ume {a nost u ~ak zul tat bi la je po ja va 1972. go di ne ko lo sek, i sa mar gi nal nih kri 33 ubi stva. Ot kri ve no je pri to isto i me nog fil ma sa âr lsom mo sa-pu ca ~a, ka kvi su bi li Di me po sto ja we i de lo va we svih pet Bron so nom u glav noj ulo zi. lin xer i „Bej bi fejs“ Nel son, po wu jor {kih ma fi ja {kih po ro di Pre zir i bes ko ji su okru ì va - ka za lo im ko su, za pra vo, „ve li ke ca, kao i jed ne u Wu Xer si ju. li kwi gu ne mi nov no se od ra zi la ri be“ – od ko jih mno ge, ka ko je Osta le po ro di ce lo ci ra ne su u i na Va la ~i ja, pa je on iz re la tiv - isto ri ja ka sni je po ka za la, ni ka Ba fa lu, î ka gu, De tro i tu, Tam no luk su znog za tvo ra u Ko lum bi - da ni su bi le „upe ca ne“. Zvu ~i po pi, Bo sto nu i Pro vi den su. Xo je ji pre me {ten u ozlo gla {e ni za - zna to?! ime no vao wi ho ve {e fo ve i za me tvor „Mi lan“, ko ji se na la zio n Aleksandar Devetak

Alis Lidel (desno) sa sestrama na Doysonovoj fotografiji

^arls Doyson tj. Luis Kerol

Sko ra {wi pro na la zak de la tih stra ni ca su ge ri {e da je ma te ma ti ~ar bio osum wi ~en za udva ra we ne koj èn skoj oso bi iz po ro di ce, ko ju su zva li Ina – to, da kle, ni je Ali sa, ve} ili we na sta ri ja se stra ili wi ho va maj ka ili, pak, gu ver nan ta. Dox son/Ke rol se u svom ì vo tu ba vio ma te ma ti~ kim i lo gi~ kim pro ble mi ma, po li ti kom i li te ra tu rom. ^lan ke je po ~eo da ob ja vqu je po lo vi nom 1850-tih, a 1856. je pod pse u do ni mom Lu is Ke rol ob ja vio i po e mu „Voz“. Po sle kwi ga o Ali si, ob ja vio je 1876. „fan ta sti~ nu non sens” po e mu „Lov na Snar ka“. Po sled we de lo mu je dvo tom ni ro man „Sil vi ja i Bru no“ ob ja vqen je 1892-3. U sta ro sti we go vo zdra vqe ko je je ~i ta vog ì vo ta bi lo krh ko, po gor {a no je ja kim mi gre na ma, a po sto je in di ci je da je imao i epi lep ti~ ne na pa de. Upr kos sla vi i po {to va wu ko je je uì vao, ni je me wao svoj skrom ni i po vu ~e ni na ~in ì vo ta. Umro je 1898. go di ne.

I ì vot Ali se Li del te kao je u gra ni ca ma o~e ki va nog – u 28. go di ni se uda la, po sta la maj ka tri si na od ko jih su dvo ji ca po gi nu la u Pr vom svet skom ra tu. Ostav {i udo vi ca, po sve ti la se dru {tve nom ra du, a umr la je 1934. u 82. go di ni. Bez ob zi ra na sve kon tra ver ze oko li~ no sti auto ra, kwi ge o Ali si pre ì ve le su svo ju epo hu i po sta le jed na od pre po zna tqi vih iko no graf skih od red ni ca ka ko vi so ke, ta ko i po pu lar ne kul tu re XX ve ka. Kwi ge su bi le pred lo àk za vi {e po zo ri {nih pred sta va, fil mo va i TV se ri ja. Ne mo gu }e je po bro ja ti po sve te, alu zi je i pa ro di je tih kwi ga u dru gim umet ni~ kim de li ma. Ma da se, ge ne ral no, svr sta va u li te ra tu ru za de cu, „Ali sa u ze mqi ~u da“, kao okvir ni na slov za oba de la, uve li ko pre ra sta tu od red ni cu. Kwi ga o neo bi~ nim ì vo ti wa ma i bi }i ma u bi zar nim si tu a ci ja ma, sa dr ì u se bi ra zno rod ne ele men te – od lek ci ja ko je su se ta da u~i le u {ko li i po pu lar nih pri ~a, slo bod ne i neo b u zda ne fan ta zi je, uvr nu tih pe sa ma, pa do alu zi ja na qu de ko je su Ali sa i Ke rol po zna va li.

Pri ~u pre vas hod no od re |u je kon stant no iz ne ve ra va we zdra vo ra zum ske lo gi ke uzrok-po sle di ca, od no sno kon fron ti ra we su prot no sti (ma lo-ve li ko, ve se lo-tu `no, ì vo-ne ì vo), {to za po sle di cu ima gu bqe we ose }a ja si gur no sti kod ~i ta o ca i stva ra at mos fe ru u ko joj je bu kval no sve mo gu }e i ve ro vat no. Ap surd i ka lam bur po ja vqu ju se kao efekt na sred stva za iza zi va we sme {nih si tu a ci ja, ali i za po u ~a va we o ne kim od kru ci jal nih isti na ì vqe wa. Kva li te ti „Ali se“ ni su pro ma kli ni od ra sli jim ~i ta o ci ma spo sob nim za ot kri va we lo gi~ kih pro ble ma i di le ma. Ni {ta ma we ni su iza zov ne ni je zi~ ke eg zi bi ci je, ko va ni ce i vi {e smi sle no sti. Otu da ovo de lo uì va traj ni ugled i u kru go vi ma li te rar nih sla do ku sa ca. Re~ ju, „Ali sa“ je kwi ga za sve uz ra ste i sve proh te ve – od onih naj jed no stav ni jih, ko ji tra è za ni mqi vu pri ~u, do naj zah tev ni jih, za in te re so va nih za du bqe isti ne. To je kwi ga ko joj se tre ba vra }a ti, jer se u sva kom ~i ta wu ot kri va ju no vi ni voi zna ~e wa. n Ilija Baki}

VI [ E OD ISTO R I J E: KAKO JE PRE TA^NO 100 GODINA POGINULA HARIJET KVIMBI

Pu sto lov ku ubi lo ju na ~e we ko pi lo ta S

e }a li se ko ro ma na „Ho tel Ber tram” ne nad ma {ne Aga te Kri sti i fa sci nant nog li ka Bes Sex vik. Iako za to ne po sto je ap so lut no ni ka kvi do ka zi, te {ko je, na i me, ote ti se uti sku da je ~u ve na bri tan ska spi sa te qi ca kao mo del za lik Bes za pra vo uze la pu sto lov ku ~i ji su pot hva ti obe le `i li pr ve go di ne XX ve ka – Ha ri jet Kvim bi. Ha ri jet je ro |e na 1875. na far mi u Ar ka di ji u Mi ~i ge nu, ali se we ni ro di te qi ubr zo se le u San Fran ci sko. U ovom }e se gra du raz vi ti we na strast za sce nom, ~e znu }e da po sta ne glu mi ca, ali }e je „nos” za do bru pri ~u i pi tak stil pi sa wa ipak od ve sti u no vi nar ske vo de. Se li se 1903. u Wu jork, gde }e u ilu stro va nom ne deq ni ku „Le sli” naj pre ob ja vqi va ti po zo ri {ne kri ti ke, a on da i re por ta `e, ko je su od mah pri vu kle pa `wu ~i ta la ca. Jer, we ni tek sto vi ni su bi li tek opi si po sma tra ~a, ve} uti sci ak te ra. Ta ko je, re ci mo, „iz pr ve ru ke” do ~a ra la ka ko je to vo zi ti tr ka~ ki auto od za to vre me ne ve ro vat nih 120 kow skih sna ga na ta da ~u ve nom

Van der bilt ku pu ko ji se odr à vao na Long Aj len du, dok je u tek stu „Ka ko sam do bi la do zvo lu da pi lo ti ram avi o nom” opi sa la svoj put do sta tu sa pr ve è ne ko ja je sme la da sa mo stal no upra vqa dvo kril cem. In te li gent na, le pa i hra brog, sme log du ha, po sta la je go to vo iko na „Le sli ja” i za wu vi {e ni je bi lo ni ka kvih pre pre ka. U pro le }e 1912. po sta la je pr va è na ko ja je pre le te la La man{. Po {to je svo je pi lot sko ume }e po ka za la na ne ko li ko aero mi tin ga, od lu ~u je se na put u En gle sku, sve ka ko bi po no vi la uspeh le gen dar nog fran cu skog avi ja ti ~a ra Lu ja Ble ri oa. U Do ve ru je ku pi la avion ti pa „ble rio XI” i 16. apri la 1912. u ta~ no 5.30 po le te la je iz En gle ske, da bi u 6.29 sa ti sle te la na po qa nu kraj 48 km uda qe nog fran cu skog gra di }a Ar de loa. Na à lost, tog su se da na sve no vi ne is kqu ~i -

vo ba vi le tra ge di jom Ti ta ni ka, ta ko da je wen uspeh ostao ne za pa èn u svet skoj jav no sti. Sla vqe zbog pre le ta wa La man {a ogra ni ~i lo se na jed nu fla {u {am paw ca i tost. Po po vrat ku u SAD na sta vi la je da le ti i pi {e. Ka ko na vo de we ni bi o gra fi, do bi ja la je ~ak 100.000 do la ra po na stu pu na aero-mi tin gu. Na jed nom je ta kvom, odr à nom u Bo sto nu – i stra da la, 1. ju la 1912. Pre ma pi sa wu lo kal nog li sta „Bo ston glob”, pre no {to }e po le te ti u svom dvo se du jed no kril cu, ba ca wem je nov ~i }a me |u „oda bra nom go spo dom” bi ra no ko }e ima ti tu ~ast da joj taj dan bu de ko pi lot. Kao po bed nik iz la zi li~ no or ga ni za tor mi tin ga Vi li jam Vi lard. „Na ja vqe no je bi lo da }e go spo |i ca Kvim bi iz ve sti sal to na vi si ni od 3.000 me ta ra. Za {to je od lu ~i la da le ti ta ko vi so ko, ni ka da ne }e mo sa zna ti; mo è mo sa mo da pret po sta vi mo da je raz log ~i we ni ca {to je na toj vi si ni le te la pre ko La man {a... U jed nom tre nut ku, na kon {to su na pra vi li krug iz nad nas, na vi si ni od oko 500 me ta ra iz avi o na, ko ji se na glo sa svim nag nuo na pred, pr vo je is pao go spo din Vi lard, a ubr zo za wim i go spo |i ca Kvim bi... ’Bo è, oni su go to vi’, pro lo mi lo se iz sto ti na gr la”... Ha ri jet Kvim bi i Vi li jam Vi lard po gi nu li su na li cu me sta usled uda ra u plit ku vo du re ke Ne pon set, ko ja te ~e iz me |u kvar to va Bo sto na zna nih kao Kvin si i Dor ~e ster. Wi hov avion se sru {io u bli zi ni. Po sto je raz ne te o ri je o uzro ci ma ne sre }e, od me ha ni~ kog kva ra do tur bu len ci je, a po ne kim sce na ri ji ma za tra ge di ju je kri va i sa ma Ha ri jet. Ipak, naj ~e {}e se po mi we ver zi ja pre ma ko joj se Vi lard pre vi {e ju na ~io, iz di gav {i se sa svog se di {ta, zbog ~e ga je po re me tio ba lans i ina ~e na ba{ sta bil nog avi o na. Le ti li ca se zbog to ga na glo pro pe la, on je prak ti~ no ka ta pul ti ran, a Ha ri jet, ostav {i bez do dat ne te ì ne ko pi lo ta, vi {e ni je us pe la da umi ri jed no kri lac, pa je i ona iz we ga is pa la u bez dan. Ina ~e, ne tre ba za bo ra vi ti da se u to pi o nir sko vre me avi ja ci je ni su ko ri sti li ni po ja se vi, a ka mo li pa do bra ni. Ha ri jet Kvim bi sa hra we na je na wu jor {kom gro bqu Vu dlavn, a na far mi u Ar ka di ji po dig nu to je spo men obe le` je. We nim tra gom ne ko li ko go di na ka sni je kre nu }e Ame li ja Er hart, pr va è na ko ja je pre le te la Atlan tik, a ostat ke ~i jeg avi o na jo{ uvek tra è u Pa ci fi ku, gde je 1937. ne sta la pri po ku {a ju da ob le ti svet. n E. N. L.

PUT OKO SVETA

NE MAR I UTE HA. Ja pan ska po li ci ja uhap si la je è nu ko ja je ~e to va la na In ter en tu dok je we no de te le à lo mr tvo vi {e od 24 ~a sa. Pre ma na vo di ma me di ja, è na, ~i je je pr vo de te umr lo ne ko li ko da na po sle po ro |a ja, dok je iz gu bi la jo{ jed nog si na po {to je pao sa te ra se we nog sta na, iz ja vi la je da je u ~e to va wu tra ì la ute hu za li~ ne tra ge di je. U ~e mu li }e sa da tra ì ti ute hu?

DO Ê KAO: Sto dvo go di {wi Fi li pi nac @o a kin Ar si ja go Gu sman, ko ji je u SAD do {ao kao mla di} 1918. da be re sa la tu, naj zad je po stao ame ri~ ki dr à vqa nin. Na kon ce re mo nij je iza vio da je sre }an. Ina ~e, sa mo 27 qu di sta ri jih od 100 go di na po sta li su u po sled wih 50 go di na dr à vqa ni SAD.

HE RO I NA: Se ver na Ko re ja je post hum no do de li la me da qu 14-go di {woj u~e ni ci ko ja se uda vi la u na bu ja loj vo di, u po ku {a ju da spa si por tre te biv {ih ko mu ni sti~ kih vo |e ze mqe. De voj ~i cu je od ne la na bu ja la vo da dok je sli ke umo ta ne u pla sti~ nu ke su dr `a la iz nad vo de da se ne po kva se. Po hva le su upu }e ne i obra zov nom si ste mu „ko ji po di `e ta kvu de cu”.

SPORT

nedeqa1.jul2012.

KOR PU LENT NI NA PA DA^ CR VE NE ZVE ZDE ELI BA BAQ

Go lo ve da je i no gom Naj ve }a Zve zdi na akvi zi ci ja u let wem pre la znom ro ku je Austra li ja nac srp skog po re kla, Eli Ba baq (20), sa da ve} biv {i gol ge ter Mel burn hart sa. Kor pu lent ni cen tar for ima za ni mqi vu `i vot nu i fud bal sku pri ~u.

li~ na ge ne ra ci ja sa Dru li }em, Pja no vi }em i Bo {ko vi }em. Mo joj sre }i ni je bi lo kra ja. Po ziv sa Ma ra ka ne te iz ne na dio ? - Ni sam mo gao da ve ru jem. Od mah su no vi ne po ~e le da pi {u o to me. Te le fon se usi jao, zva li su me pri ja te qi i rod bi na da pro ve -

Eli Ba baq

- Ro |en sam u Sa ra je vu, a ne de qu da na pre po di za wa ba ri ka da sa po ro di com sam oti {ao u Ne ma~ ku. Tu smo pro ve li tri go di ne, pa se pre se li li u Pert- ob ja snio je Eli. Zbog vi si ne (194 cm) po ~eo je da se ba vi naj pre ko {ar kom. - Krat ko je to tra ja lo. Gle dao sam utak mi cu In ter a, do pao mi se Ro nal do, re kao sam ocu da bih vo leo da bu dem fud ba ler, kao po pu lar ni Bra zi lac. Kre nuo sam da tre ni ram u lo kal nom klu bu. Cen tral ni do ga |aj za da qu ka ri je ru bio je bo ra vak u In sti tu tu za spot Austra li je. - Pro veo sam 14 me se ci. Tu `i vi{, ra di{ na por no, ide{ u {ko lu. Sjaj na stvar, ko ju su na pra vi li zbog Olim pi ja de, a za stu pqe ni su sko ro svi spor to vi. Bi la je ve li ka ~ast u}i u kamp. Ka sni je, 2009. go di ne pot pi sao sam za Mel burn harts. Ka kav se fud bal igra u da le koj Austra li ji? - Li ga je na por na, igra se u let wem pe ri o du, du ga su pu to va wa. Kva li tet po sto ji, ide na pred, a u pri log to me i po da tak da su ove go di ne ta mo na stu pa li Ro bi Fa u ler i Ha ri Kjuel. Zna ~a jan tre nu tak bi la je i Zve zdi na tur ne ja po Austra li ji to kom 2001. go di ne. - Do ~e ka li smo eki pu na aero dro mu. Pra tio sam sva ki tre ning, bio sa wi ma sve vre me.Od -

- Svi mi sle da zbog vi si ne znam je di no gla vom da po ga |am mre `u. Ali, de sna no ga mi je do mi nant na, a i le vom se slu `im so lid no. Uop {te, teh ni ka mi je ja ~a stra na. Po seb na pri ~a i iza zov je igra we u pa kle nom am bi jen tu na na {em naj ve }em sta di o nu ko ji pra ve de li je. - Gle dao sam na te le vi zi ji, pra tio i pre ko ne ta at mos fe ru na Ma ra ka ni. Je dva ~e kam pr vi me~, a bi }e to re van{ u kva li fi ka ci ja ma za LE pro tiv Naf ta na. Pr vo da iz bo ri mo po zi ti van skor 19. ju la, a on da bi sta dion u re van {u mo gao da bu de pun. Za le di }u se pri li kom pro la ska kroz tu nel, ali mo ram br zo da se skon cen tri {em na igru. Pr vi uti sci u no voj sre di ni to kom pri pe ma su po zi tiv ni. - Ve ru jem da }u ima ti do bru se zo nu. Ni je mi ciq da dam pet go lo va u dve utak mi ce i on da me ne ma nig de. Pre bih vo leo da po stig nem je dan, ali kqu~ ni gol u sva koj utak mi ci.Kao {pic igra~, nor mal no je da svi o~e ku ju go lo ve od te be. Uvek }e po sto ja ti pri ti sak, ali ja ne mam pro ble ma s tim. Do {ao sam da po mog nem eki pi, znam svo je kva li -

Po raz i od dru go li ga {a Cr ve na zve zda - Kr {ko 1:2 (0:1) Fud ba le ri Cr ve ne zve zde iz gu bi li su od do ma }eg Kr {kog sa 2:1 (1:0) u tre }oj pri prem noj utak mi ci u Slo ve ni ji. Zve zde je po sle ube dqi vog po ra za od Olim pi je (3:0) po no vo po ra `e na u Slo ve ni ji. Kr {ko je po ve lo go lom Lu li ~a u 30. mi nu tu, na 2:0 je po vi sio Ski o {ek u 68. mi nu tu. Je di ni gol za Zve zdu po sti gao je Asa moa u 72. mi nu tu. Utak mi ca je oigra na u je di nom gra du na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je ko ji ima nu kle ra nu elek tra nu u ne ba{ ide la nim uslo vi ma po {to je u 18 ~a so va bi lo 30 ste pe ni. Cr ve na zve zda je do mi ni ra la u pr vom po lu vre me nu i ima la vi {e lop tu u svom po se du dok su se Slo ven ci bra ni li, ali su us pe li da po stig nu gol. U 30. mi nu tu po sle kor ne ra Lu li~ je re vest. Po sle raz go vo ra sa tre ne rom Pro si ne~ kim za me ne je po sto ja la sa mo jed na op ci ja, Cr ve na zve zda. Sve mi je ob ja snio, pre do ~io {ta se o~e ku je, ta da sam pre lo mio u gla vi, dao re~. Zve zdi je du go ne do sta jao na pa da~ ko ji bi go lo vi ma iz va zdu ha re {a vao utak mi ce.

ostao sam na pe ter cu i la ko sa vla dao Ki rov skog. U pr vih 20 mi nu ta dru gog po lu vre me na Zve zda ni je us pe la da stvo ri gol {an su pred go lom Slo ve na ca. Pro si ne~ ki je u 64. mi nu tu na pra vio jo{ dve iz me ne - Si mi} je za me nio Mi ri }a, a ume sto Ki rov skog na gol Zve zde je stao Ve si}. Sa mo ~e ti ri mi nu ta ka sni je Kr {ko je po veo sa 2:0 po {to je gol iz slo bod nog udar ca po sti gao Ski o {ek.Zve zda je pr vi gol na pri pe ma ma u Slo ve ni ji po sti gla u 72. mi nu tu. Sa vi }e vi} je pro gi rao Asa mou ko me ni je bi lo te {ko da po stig ne gol za 2:1. Cr ve ne zve zda je igra la u sle de }em sa sta vu: Ki rov ski (Ve si}) – Mi haj lo vi}, Mi ki} (Si mi}), Mak si mo vi} (Kr ne ta), Ne na di} – Ka du, Mi li vo je vi}, \u ri~ ko vi} (Sa vi }e vi}) – Pe ro vi}, Mi ri} –Ba baq (Asa moa). te te i na dam se da }e mo svi za jed no bi ti uspe {ni. Za sa da sve ide ka ko tre ba, ma lo su mi na por ne pri pre me, jer sam imao du `u pa u zu, ali pro la zi me kri za i br zo }u se uklo pi ti u tim i si stem igre- za kqu ~i la je no va cr ve no- be la de vet ka, Eli Ba baq. Z. Ran ge lov

Parni va qak is to pio Alu mi nij Par ti zan - Alu mi nij 4:2(2:2) KI DRI Ê VO: Igra li {te po red {u me,gle dla ca 200, su di ja: Gli àr (Ma ri bor), strel ci: Bra {a nac, Jo ji}, Ili} i A{kov ski za Par ti zan, a Re ò wa i @a gar za Alu mi nij. PAR TI ZAN: Pe tro vi} Miq ko vi}, Sa vi}, Stan ko vi}, La zev ski - Smi qa ni}, Jo ji} Bra {a nac, F. Kne è vi}, Ba bi} - F. Mar ko vi}. Igra li su jo{: @iv ko vi}, A{kov ski, Pa u qe vi}, Vu ki} i Ili}. ALU MI NIJ: Mur ko, To po lo vec, Lon za ri~, Do li nar, Me dved, Bin go, Re ò wa, Pe ~ov nik, Ku re`, @a gar, Klo àr. Igra li su jo{: Zajc, Re {ek, Pe tek, To ma ì~. ê ru ga, Ki ri~, Ce sar,

Krajnc, Spa ni}, [tru keq i Kme tec Par ti zan ni je bri qi rao, ali je po ve li koj vru }i ni u Ki dri ~e vu bio bo qi ri val i za slu `e no je sla vio u du e lu sa no vim slo ve na~ kim pr vo li ga {om. Tre ner Vla di mir Ver me zo vi} sa Po hor ja je u ni `e pre de le „spu stio” sa mo 15 igra ~a, ma da bi mu na tem pe ra tu ri od 37 ste pe ni si gur no do bro do {ao jo{ ne ki fud ba ler. Srp ski {am pion po ~eo je utak mi cu opre zno, ali i do voq no ofan ziv no da ve} po sle 13 mi nu ta stek ne dva go la pred no sti. Par ti zan je po tom pot pu no stao, pre pu stio lop tu do ma }i nu

ko ji je to ka znio sa dva po got ka u fi ni {u po lu vre me na. Ver me zo vi} je po sle 60 mi nu ta igre oba vio sve ~e ti ri iz me ne, po slav {i na te ren igra ~e ko ji ma je ras po la gao na klu pi za re zer ve. Me |u wi ma su bi li is ku sni Sa {a Ili} i Zvo ni mir Vu ki}, kao i Pa u qe vi} i A{kov ski. Te pro me ne uro di le su plo dom ve} u 68. mi nu tu. Ili} je u svom sti lu pri mio lop tu na 13-14 me ta ra od go la, okre nuo se oko svog ~u va ra i po ze mqi po slao lop tu u mre `u. Po be du cr no-be lih po tvr dio je jo{ je dan „re zer vi sta”, Ste fan A{kov ski, pre le pim po got kom u 84. mi nu tu.

Su per kup Evro pe u Kar di fu Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA) idlu ~i la je da se 2014. go di ne me~ Su per ku pa Evro pe igra na sta di o nu „Si ti sta di o nu” u Kar di fu. Ov og od i{wi duel p obe dn ika L ige {a mp i ona i L ige Evr ope, i zm e|u ^e ls ija i Atl et iko M adr ida 31. a vg usta, b i}e p osle dwi S upe rkup na st ad i -

onu Luj dr ugi u M on aku. S upe rkup Evr ope 2013. g od ine b i}e o d igran na st ad i onu „S inot Tip ar ena” u Pr agu gde uta km ice igra l oka lna Sl av ija. S upe rkup 2015. igr a}e se na st ad i onu „M iheil Me shi” u gr uzi jskom Tb il is iju. Sva tri st ad i ona im aju k ap ac itet oko 27.000.

dnevnik PRI JA TEQ SKA ME \U NA ROD NA UTAK MI CA

No vo sa |a ni bo qi u na stav ku Voj vo di na - Fa kel 2:1 (0:1) NO VI SAD: Igra li {te u FC „Vo ja din Bo {kov”, gle da la ca 100, su di ja La bus (No vi Sad), strel ci: Abu ba kar u 75. i No va ko vi} u 90. za Voj vo di nu, a Pa vlo vi} (auto gol) u 31. mi nu tu za Fa kel. VOJ VO DI NA: Su pi}, Vu li ~e vi}, Pa vlo vi}, Traj ko vi}, \u ri}, Ru ste mo vi}, Mo re i ra, Mi to {e vi}, Ste va no vi}, Be le ti}, Bo jo vi}. Igra li su jo{: @a ku la, Smi qa ni}, Na sti}, Ka ran, Mi lo vi}, No va ko vi}, Iva ni}, Bil bi ja, [u {war, [ku le ti}, Abu ba kar, Mi ju {ko vi}. FA KEL: Pji re nov ski, @it ni kov, Mi ha qov, Ger ma {ov, Ga vri lov, Kan ta ni sto, Klop kov, Gi ce lov, Je re ne jev, Ge ra se men ko, Svi stu nov. Igra li su jo{: Kur da {ov, Ka le sni kov, Zi no ji jev, Ha ba rov, Fa te jev, Lev, Bu ra kov, Moj se jen ko, Bo go mo lov, Abro skim. Za hva qu ju }i pu no an ga ò va ni joj i kon kret ni joj igri u dru gih 45. mi nu ta, fud ba le ri Voj vo di ne ostva ri li su pr vu po be du u pri prem nom pe ri o du. No vo sa |a ni su sa vla da li ru skog dru go li ga {a iz Vo ro we à, a go sti su se, po seb no u pr vom po lu vre me nu pred sta vi li kao ~vrst i ne u go dan ri val. Taj deo igre ni je do neo pu no pri li ka.Po sle slo bod nog udar ca na ve o ma jak cen tar {ut na le teo je Vla dan Pa vlo vi} i po go dio sop stve nu mre ù. Voj vo di na u ovom pe ri o du, i po red do sta tr ~a wa i an ga `ma na igra ~a, ni je ima la ozbiq ni jih pri li ka.

Mo me nat s utak mi ce iz me |u Voj vo di ne i Fe ke la

Tre ner No vo sa |a na Zla to mir Za gor ~i} na po lu vre me nu je pro me nuo kom plet nu po sta vu, a igra ~i ko ji su od i gra li dru gih 45 mi nu ta pru `i li su bo qu par ti ju i mo gli su da jo{ u dva- tri na vra ta sa vla da ju gol ma na iz Ru si je. Sjaj ne pri li ke ima li su No vo sa |a ni u 48. mi nu tu pre ko [u {wa ra, za tim u 59. mi nu tu ka da je Pi jer nov ski us peo da od bra ni {ut [ku le ti }a. U 61. mi nu tu vi de li smo ve ro vat no i naj lep {i tre nu tak utak mi ce , ka da je sa 16 me ta ra {u ti rao Abu ba kar, ali je ume sto mre `e po go dio pre~ ku, a u na stav ku u pri li ci je bio [u {war, ali je gol man go sti ju od li~ no re a go vao. U 63. mi nu tu [u {war je imao

Foto: B. Lu~i}

~ist zi cer po sle cen tar {u ta Abu ba ka ra, ali je sta ti va za u sta vi la we gov po ku {aj. U 71. mi nu tu u {e sna e ster cu Fa ke la sru {en je Bil bi ja, ali je No va ko vi} s be le ta~ ke {u ti rao po red go la. Ko na~ no, u 75. mi nu tu usle di lo je iz jed na ~e we, ka da je Bil bi ja od li~ no uba cio lop tu u pra zan pro stor, a na wu je na le teo Abu ba kar i po go dio mre `u. U 89. mi nu tu go sti su ima li sto po stot nu pri li ku pre ko Mo je se jen ka, ali je @a ku la od li~ no od bra nio we gov {ut, da bi u na stav ku po sle ak ci je Smi qa ni }a i Abu ba ka ra No va ko vi} iz le teo sam is pred gol ma na Pi jer nov skog i za tre sao mre `u. A. Pre do je vi}

Za jed no ja ~i Naj è {}e je zgro na vi ja ~a Voj vo di ne, ta ko zva na „Fir ma”, se lo je za isti sto sa ~el ni ci ma klu ba i re zul tat to ga je: za jed ni~ ko sa op {te we i po vla ~e we ini ci ja ti ve za sme wi va we pred sed ni ka klu ba Rat ka Bu to ro vi }a i we go vih sa rad ni ka. Vi {e pu ta ovog pro le }a na vi ja ~i su ja sno is ka za li svo ju è qu. „Upra va na po qe”, ori lo se na „Ka ra |or |u”, ali i na ne kim dru gim sta di o ni ma na ko ji ma je igra la Voj vo di na. Obe }a wa upra ve, igra ~a i stru~ nog {ta ba (ta~ ni je, stru~ nih {ta bo va) ni su is pu we na. Na po ~et ku pro {le se zo ne na ja vqe na je bor ba za ti tu lu, po tom je zi mus Bu to ro vi} je vi {e pu ta is ta kao da je igra ~i ma, po sle eli mi na ci je od Bor ca u po lu fi na lu Ku pa, re kao da vi {e ne ma ju pred sed ni ka. Ipak, po tom je re kao i da }e „oti }i kad on bu de è leo”. Naj va tre ni ji na vi ja ~i, oku pqe ni u gru pu Fir ma pod ne li su sre di nom ma ja zah tev za sa zi va we van red ne sed ni ce Skup {ti ne no vo sad skog klu ba, a je di na ta~ ka pred lo è nog dnev nog re da je sme na pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Rat ka Bu to ro vi }a, ko ji je na ~e lu klu -

ba od 2006. go di ne. Me |u tim, ta ini ci ja ti va vi {e ne va ì. Na sa stan ku Uprav nog od bo ra Voj vo di ne sa ~la no vi ma skup {ti ne i na vi ja~ ke gru pe Fir ma za u zet je je din stven stav da je u naj ve }em mo gu }em in te re su klu ba da se sa mo jo{ ~vr {}im je din stvom i slo gom mo è do }i do sport skog i or ga ni za ci o nog uspe ha FK Voj vo di na - pi {e u sa op {te wu. Upra va je shva ti la ne za do voq stvo na vi ja ~a, na zi va ju }i ga oprav da nim, po go to vo po sle neo ~e ki va ne eli mi na ci je u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je (po raz od Bor ca u No vom Sa du 0:1), ali je, isto vre me no, oda la pri zna we na vi ja ~i ma i pri ja te qi ma klu ba {to „ni jed nog tre nut ka ni su do zvo li li po je di na~ no vre |a we bi lo ko ga, ni ti su u bi lo kom tre nut ku, hu li gan skim po na {a wem, iz ra à va li svo je ne za do voq stvo”. Ko na~ ni za kqu ~ak je - „Za jed no smo ja ~i”. Po sle sa stan ka, ~la no vi skup {ti ne su svo jim pot pi si ma na ovo za jed ni~ ko sa op {te we po vu kli pret hod no pod ne tu ini ci ja ti vu za sme nu ~el ni ka klu ba.

SU TRA KRE ]U I SLA NO BAR CI

Kra si} u Ka zah sta nu Fud ba le ri Pro le te ra tre }u go di nu za re dom igra li su za pa è nu ulo gu u pr vo li ga {koj kon ku ren ci ji. I po red po ra za u po sled wem ko lu od no vog su per li ga {a ni {kog Rad ni~ kog No vo sa |a ni su oti {li na za slu è ni od mor za do voq ni, a no vu pro ziv ku za ka za li za su tra. Iz ve sno je da }e i u no vom pr ven stvu Ne nad La la to vi} bi ti na ~e lu stru~ nog {ta ba sa po mo} ni ci ma Ma ti je vi }em, So vi qem i tre ne rom gol ma na ]ur kom. - Za do voq ni smo i sa 49 osvo je nih bo do va i sa ra dom La la to vi }a. Po seb no ra du je afir ma ci ja mla dih igra ~a , ko ji su od li~ nim igra ma skre nu li pa `wu na {ih i ino stra nih klu bo va. Za bli sta li su \u li}, Kra si}, Vu ka so vi}, Se ku li}, Ra da ko vi}, Ga li}, Zec i Ta na sin. Ipak naj ve }i te ret po ne li su naj i sku sni ji bra }a Bo gu no vi}, De sni ca, @i gi}, Asa ni, Ra {i o van, Vi slav ski i Ob ra do vi}. Pre la zni rok ve} sa da je za ni mqiv zbog od la za ka ali i do la za ka ka è Go ran An ti}, sport ski di rek tor. Pr vi je sa Sla ne ba re oti {ao Og wen Kra si} (24).

- Od li~ ne igre Kra si }a kao i eki pe bi le su pre po ru ka da na pra vi od li ~an ino stra ni aran `man. Po u zda ni na pa da~ i kre a- tor igre oti {ao je u Ka zak stan u eki pu Ak to be kod na {eg emi nent nog stru~ wa ka Qup ka Pe tro vi }a. Dru ga la sta bio je Da ni lo Se ku li} ko ji }e od na red ne se zo ne no si ti dres su per li ga {a Haj du ka iz Ku le, a bli zu od la ska su i: Ga li}, Ra da ko vi} i Ra {i o van, dok se Ob ra do vi} vra tio sa po zaj mi ce. Jo{ se ne zna sa ko jim }e sna ga ma Pro le ter u no vo pr ven stvo. - Po ku {a }e mo da do ve de mo i ne ko li ko is ku snih igra ~a. Pr ven stvo }e bi ti ne iz ve sno, jer }e u ni ì rang ~ak {est klu bo va. Mo ra mo do bro da se pri pre mi mo, a è qe i am bi ci je su da do ka è mo da smo iz ra sli u sta bil nog pr vo li ga {a - is ta kao je na kra ju An ti} i na po me nuo da }e kom plet ni tok pri pre ma bi ti odr àn u No vom Sa du, uz od i gra va we de se tak utak m i c a sa ja k im ri v a l i m a me |u ko ji ma }e bi ti i ino stra ni klu bo vi. M. Po.

Kr sma no vi} na klu pi Ve ter ni ~a na No va upra va Ve ter ni ~a na na ~e lu sa pred sed ni kom An drom Ada mo vi }em ni je ovih vre lih let wih da na se de la skr {te nih ru ku, na kon is kqu ~e wa klu ba iz tre }e i se lid bu u Pod ru~ nu li gu No vi Sad, la ti li su se vru }eg krom pi ra, ka ko bi pr vu pro ziv ku do ~e ka li sprem ni. Osnov ni ciq je bi lo ime no va we tre ne ra ko ji }e ovih da na ima ti, za jed no sa upra vom, te `ak za da tak da ofor mi tak mi ~ar sku eki pu, jer je klub na pu stio kom ple tan igra~ ki ka dar. Za no vog {e fa stru ke ime no van je Dra gan Kr sma no vi} ko me }e ovo bi ti tre }e kr {te we na u`a re noj tre ner skoj klu pi pla vo-be lih. - Ni sam mo gao od bi ti po ziv sta rih sport skih pri ja te qa i dru ga ra. Pred na ma je naj pre for mi ra we ti ma, jer osta le ci qe ve jo{ ni smo po sta vi li, kre }e mo go to vo od nu le od za vi sno sti od po tre be po ma ga }e mi u ra du Mi lo{ Bok {i}, na rav no i kom plet na upra va na ~e lu sa pred sed ni kom Ada mo vi }em, sport skim di rek to rom Qu bi ~i }em i Uprav nim od bo rom na ~e lu sa go spo di nom Ma ri ja no vi }em. Zbog for mi ra wa no ve eki pe pr vu pro ziv ku sam za ka zao za 5. jul ka da }e se u 18 ~a so va oku pi ti igra ~i - is ta kao je Dra gan Kr sma no vi}. M. Po.

SPORT

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI VE ^E RAS FI NA LE (20.45)

[panci i Italijani za istoriju Po sle 30 sjaj nih utak mi ca, mno go uz bu |e wa, ne ko li ko iz ne na |e wa, da nas (20.45) se na Olim pij skom sta di o nu u Ki je vu igra fi nal ni me~ Evrop skog pr ven stva. Ri va li su re -

da }e to de f i n i t iv n o bi t i Fer nan do To res, {an su pre ne vi dqi vog Al va ra Ne gre sa do bi }e ~ak i Fer nan do Qo ren te ko ji ni je od i grao ni mi nut na EP.

Del Boske: Uspeh nije slu~ajan Se lek tor ak tu el nog pr va ka Evro pe i sve ta Vi sen te del Bo ske iz ja vio je da nas da je uspeh {pan skog fud ba la po sle di ca do brog ra da u klu bo vi ma i omla din skim {ko la ma, kao i ve li kog bro ja kva li tet nih tre ne ra. - Ovaj uspeh ni je slu ~a jan i te me qi se na fud bal skoj in fra stuk tu ri, broj nim aka de mi ja ma i kva li te tu tre ne ra. [pasnki klu bo vi su po sve }e ni ra du sa mla dim igra ~i ma, ve li ki broj wih do la ze kod nas jo{ kao ti nej d`e ri. Ra ni je smo obi la zi li kam po ve u Fran cu skoj, Ru si ji i Ne ma~ koj, a da nas mno ge od tih ze ma -

qa do la ze da vi de {ta mi ra di mo - re kao je Del Bo ske. On je do dao da [pa ni ja do `i vqa va „ne ve ro vat nu eru i da je sprem na da po sta ne li der evrop skog fud ba la”. Fu ri ja da nas u fi na lu ima {an su da po sta ne pr va re pre zen ta ci ja ko ja }e osvo ji ti tri uza stop na ve li ka tak mi ~e wa (EP 2008, SP 2010). Del Bo ske ov tim je bez po ra za u po sled wih 19 tak mi ~ar skih utak mi ca, a po sled wih de vet je do bio bez pri mqe nog go la. Fi nal ni me~ Evrop skog pr ven stva [pa ni ja - Ita li ja igra se ve ~e ras od 20.45 na Olim pij skom sta di o nu u Ki je vu.

Sa dru g e stra n e ê z a r e Pran de li mo è po no vo da ra ~u na na de s nog be k a In g a c i j a Aba tea ko ji je po lu fi na le pro tiv Ne ma~ ke (po be da 2:1) pro pu stio zbog po vre de mi {i }a. Ri kar do Mon to li vo }e ve ro vat no po no vo do bi ti {an su pre Ti ja ga Mo te kao po dr {ka na pa da ~i ma Ba lo te li ju i Ka sa nu. [to per [pa ni je Ser hio Ra mos is ta kao je da je we gov tim ma lo za bri nut, ali ni je op te re }en {to igra pro tiv Ita li je. - Ita li ja igra ve o ma hra bro. U utak mi ci u grup noj fa zi tak mi ~e wa sve vre me su igra li na kon tra na pa de. Me |u tim, to ne bi tre ba lo da nas bri ne, ni ti op te re }u je. Va `no je da za dr ì mo smi re nost, da vi di mo ka ko }e igra ti u ne de qu uve ~e i naj va `ni je je da se dr ì mo na {e fi lo zo fi je i sti la igre. O~i gled no smo ma lo za bri nu ti, ali ni smo op te re }e ni. - ka è Ra mos ko ji je dan ra ni je iz ja vio da }e fu ri ji opa snost pre ti ti sa svih stra na. We gov sa i gra~ Sesk Fa bre gas ta ko |e ni je pre sre }an {to je ri val u fi na lu Ita li ja. Sa

Duel Balotelija i Ramosa

Di Natale je postigao vode}i gol za Italiju u me~u sa [panijom (1:1) u C grupi

pre z en t a c i j e sa ju g a Evro p e, se lek ci je ko je su se ve} sa sta ja le na ovom Evrop skom pr ven stvu i to na pre mi je ri gru pe C. [pa ni ja i Ita li ja su u Gdaw sku igra le 1:1, Azu ri su po ve li pre ko re zer vi ste Di Na ta lea, ali je iz jed na ~io Sesk Fa bre gas. Za raz li ku od po lu fi nal nog okr { a j a sa Por t u g a l om (po be de na pe na le 4:2), Vi sen te del Bo ske }e me~ naj ve ro vat ni je po ~e ti po no vo sa la `nom de vet kom Se skom Fa bre ga som. Uko li ko ipak od lu ~i da kre ne sa kla si~ nim na pa da ~em, on -

Svi [panci idu u Kijev [pan ski na vi ja ~i u ve li kom bro ju do la ze u Ukra ji nu, ka ko bi u`i vo po dr `a li svo ju re pre zen ta ci ju u bor bi za ti tu lu evrop skog {am pi o na. [pan ski sport ski dnev nik „Mar ka” pre no si da }e na Olim pij skom sta di o nu u Ki je vu bi ti oko 11.000 na vi ja ~a fu ri je, ko ji su ve} u su bo tu po ~e li da do la ze u glav ni grad Ukra ji ne vo zo vi ma, auto bu si -

Blan di`e sidro Lo ran Blan na pu sti }e kor mi lo fran cu ske re pre zen ta ci je po sle dve go di ne ra da i re la tiv nog ne u spe ha na Evrop skom pr ven stvu. Dnev nik „L’Ekip” ob ja vio je da Bla nu is ti ~e ugo vor sa Fud bal skim sa ve zom Fran cu ske (FFF) i da je biv {i {to per Mon pe qea, Na po li ja, Bar se lo -

ne, Mar se ja, In ter a i Man ~e ster ju naj te da od lu ~io da ne osta ne se lek tor. Ovu vest je po tvr dio i FFF. ^el ni ci FFF su po sle po ra za od [pa ni je u ~e tvrt fi na lu EP (2:0) po hval no go vo ri li o Bla no vom ra du u pret hod ne dve go di ne - ka ko na te re nu, ta ko i van we ga.

Hidink odbio klupu Holandije Tre ner An `i ja iz Ma ha~ ka le od bio je po nu du Fud bal skog sa ve za Ho lan di je da na klu pi re pre zen ta ci je za me ni Ber ta van Mar vij ka. Van Mar vijk je u sre du pod neo ostav ku na me sto se lek to ra zbog ka ta stro fal nog re zul ta ta la la na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni, gde je Ho lan di ja za vr {i la tak mi ~e we u pr voj fa zi.

Gus Hi dink iz ja vio je da ni je spre man da po no vo pre u zme se lek ci ju Ho lan di je. - Ni sam u mo gu} no sti da na sle dim Van Ma vij ka. Do bio sam od vla sni ka An `i ja od re {e ne ru ke i ne mo gu sa da da odem. Iz ne na |en sam ostav kom pret hod nog se lek to ra, po go to vo br zi nom ko jom se sve to od i gra lo re kao je Hi dink.

ma i avi o ni ma. [pan ski dnev nik pi {e da su se mno gi od lu ~i li na ta kav po tez ka ko bi svo ju se lek ci ju po dr `a li u isto rij skom tre nut ku. - Ve }i na na vi ja ~a }e pre no }i ti u Ki je vu ka ko bi pro sla vi li het-trik - osva ja we EURO 2008, Svet skog pr ven stva 2010. i Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni pi {e „Mar ka”.

dru ge stra ne, se lek tor Ita li je ^e z a r e Pran d e l i o~e k u j e da tim po no vi igru iz po lu fi na la pro tiv Ne ma~ ke. - Ve o ma smo po no sni na na {u fud bal sku re pre zen ta ci ju. Ka da va{ tim pred sta vqa ze mqu u ino stran stvu, on da shva ta te va `nost to ga {to ra di te. Pro tiv Ne ma ca smo se do bro pri pre mi li tak ti~ ki i ve o ma sam po no san na svo je mom ke. Na dam se da }e sjaj nu igru po no vi ti i pro tiv [pa ni je u fi na lu - iz ja vio je Pran de li. [pa ni ja ima {an su da po sta ne pr va re pre zen ta ci ja ko ja }e osvo ji ti tri uza stop na ve li ka tak m i ~ e w a (osvo j i l a EURO 2008. i Mun di jal 2010). Del Bo ske ov tim je bez po ra za u po sled wih 19 tak mi ~ar skih utak mi ca, a po sled wih de vet je do bio bez pri mqe nog go la. Me |u tim, [pan ci su bez tak mi ~ar ske po be de nad Ita li jom (sla v i l i po s le pe n a l a u ~e tvrt f i n a l u EP 2008) sko r o ceo vek, jer je fu ri ja po sled wi put sa vla da la azu re na Olim pij skim igra ma 1920. go di ne. Od ta da su od i gra li 11 utak mi ca, Ita li ja ima pet po be da uz pet re mi ja. Ita li ja ni }e igra ti za dru gu ti t u l u {am p i o n a Evro p e (1968), a u tre }em fi na lu EP (1968, 2000). Azu ri su bez po be de u re gu lar nom de lu me ~a u po sled wih osam utak mi ca, ali su iz gu bi li tek je dan tak mi ~ar -

EURO 2020. po celoj Evropi Pred sed nik UEFA Mi {el Pla ti ni pred lo `io je da se Evrop sko pr ven stvo u fud ba lu 2020. odr `i ne u jed noj ili dve ze mqe ve} u „12 ili 13 gra do va {i rom Evro pe”. Iz vr {ni ko mi tet UEFA, glav nog ru ko vod stva evrop skog fud ba la, da lo je se bi rok do de cem bra 2012. naj ka sni je do ja nu a ra 2013. da se iz ja sni o toj ide ji {to bi pred sta vqa lo re vo lu ci o nar nu pro me nu u 60 go di na po sto ja wa evrop skog fud bal skog {am pi o na ta. - Iz ne na di }u vas svo jim pred lo gom, ali mo ja ide ja je da vi dim Evro 2020 u ~i ta voj Evro pi. To je za sa da ide ja, iz vr {ni ko mi tet je obe }ao da }e raz mi sli ti o toj ide ji. O to me }e se ras pra vqa ti i sa na sa stan ci ma i sa fe de ra ci ja ma, a od lu ka }e bi ti do ne ta u de cem bru ili ja nu a ru - re kao je Pla ti ni no vi na ri ma u Ki je vu. On je to ka zao na za vr {nom obra }a wu no vi na ri ma gde je go vo rio o or ga ni za ci ji ovo go di {weg evrop skog pr ven stva u ski me~ pod vo| stvom Pran de li ja. Fi nal ni me~ Evrop skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq -

Ukra ji ni i Poq skoj ko je se za vr {a va da nas na kon fi na la [pa ni ja-Ita li ja. - Ti me bi se obe le `i la 60. go di {wi ca Evrop skog pr ven stva ko je bi se odr `a va lo u 12 ili 13 gra do va u ~i ta voj Evro pi. Mno go mi se svi |a ta ide ja, kao i ve }i ni ~la no va iz vr {nog ko mi te ta - re kao je on. Glav ni ~o vek UEFA je oce nio da je na por no za jed nu ili dve ze mqe da iz gra de de se tak no vih sta di o na, aero dro me, dok bi za hva qu ju }i we go voj ide ji bi lo do voq no da se u sva kom gra du u~e sni ku iz gra di po je dan sta dion. - To bi bi lo mno go lak {e i jef ti ni je. Ipak, za sa da je to sa mo pred log i jo{ ni {ta ni je od lu ~e no - re kao je Pla ti ni. Oce wu ju }i ovo go di {we or ga ni za to re evrop skog pr ven stva, Fran cuz je ka zao da su Ukra ji na i Poq ska „bi le na vi si ni za dat ka” i omo gu }i le „iz van re dan tur nir ko ji }e osta ti uza pam }en”. skoj igra se u ne de qu od 20.45 sa ti na Olim pij skom sta di o nu u Ki je vu.

Del Pjero rekao zbogom Juventusu Le gen dar ni fud ba ler Ju ven tu sa Ale san dro Del Pje ro opro stio se u su bo tu od na vi ja ~a klu ba u ko jem je pro veo 19 se zo na. Na dan ka da mu is ti ~e ugo vor sa Ju ven tu som, Del Pje ro je ob ja vio otvo re no pi smo pri sta li ca ma klu ba iz To ri na. - Od da nas vi {e ne }u bi ti fud ba ler Ju ven tu sa, ali }u uvek bi ti je dan od vas. Igra ~i pro la ze, ali Ju ven tus osta je. Mo ji sa da biv {i sa i gra ~i su tu i è lim im sve naj bo qe. Iz nad sve ga osta ju na vi ja ~i i cr no-be li dres ko ji sam vo leo, è leo i po {to vao bez re zer ve ka è se u pi smu Del Pje ra. On je is ta kao da ovo ni je tu àn tre nu tak za we ga i da ne ose }a ka ja we ili no stal gi ju. - Sva se }a wa, ra do sti, po be de i da bu dem iskren ma lo gor ~i ne u po sled we vre me, sve te sli ke da -

Alesandro del Pjero

nas tre pe re pred mo jim o~i ma. Ne dav no, pred od la zak na od mor, is pra znio sam or ma ri}, iza {ao iz svla ~i o ni ce i za u sta vio se na me stu gde su mi na vi ja ~i ~e sto tra `i li auto gram, sli ka we ili jed no stav no `e le li da po zdra ve. Ovaj put ja se za hva qu jem va ma, kao {to ste vi to ra di li me ni do dao je po pu lar ni Pin tu ri kio. Dej Pje ro jo{ ne zna gde }e na sta vi ti ka ri je ru, ali je re kao da za we ga po ~i we no va avan tu ra i da je uz bu |en kao i pre 19 go di na. Ale san dro Del Pje ro je u Ju ven tus do {ao 1992. go di ne iz Pa do ve, od i grao je 702 utak mi ce i po sti gao 289 go lo va. Sa bjan ko ne ri ma je osvo jio pet Sku de ta, Li gu {am pi o na 1996. go di ne, a na vi ja ~i po seb no ce ne {to je ostao u To ri nu kad je Ju ven tus igrao u Se ri ji B.

sport

nedeqa1.jul2012.

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO U HEL SIN KI JU

TUR NIR OSAM NA CI JA

Sre bro za Be kri }a, Del fi ni bez fi na la bron za Ko la {in cu Cr na Go ra - Sr bi ja 12:8 (4:1, 3:2, 3:2, 2:3)

Emir Be kri} osvo jio je sre br nu me da qu na Evrop skom pr ven stvu u Hel sin ki ju na 400 me ta ra sa pre po na ma! Be kri} je u fi na lu osvo jio dru go me sto iza Bri tan ca Ri sa Vi li jam sa, a tre }e me sto pri pa lo je Sta ni sla vu Meq ni ko vu.

Emir Bekri}

Be kri} je sta zu pre tr ~ao za 49 se kun di i 49 sto tin ki, 12 sto tin ki spo ri je ne go u po lu fi na lu. Vi li jams je sta zu pre tr ~ao za 49,33, dok je Meq ni kov u ciq sti gao za 49,69 sto tin ki. Be kri} je na pr ven stvo oti {ao sa `e qom da tr ~i is pod 50 se kun di, a pro {le go di ne u [en `e nu po sta vio je na ci o nal ni re kord (49,55). On je taj re zul tat po sti gao u po lu fi na lu Uni ver zi ja de, a u fi na -

lu je bio {e sti. Pro {le go di ne u Ostra vi on je osvo jio bron zu na Evrop skom pr ven stvu za mla |e se ni o re (do 23 go d i n e). Ve} u po l u f i n a l u Hel sin ki ja je obo rio re kord i ostva rio naj bo qe vre me. U fi na lu je Be o gra |a nin, ko ji je u mar tu na pu nio 21 go di nu,

bron za nu me da qu u ba ca wu ku gle u Hel sin ki ju. Ko la {i nac je hi tac za dru gu me da qu Sr bi je na EP ba cio u dru goj se ri ji ka da je do ba cio 20,36 me ta ra. Zla to je osvo jio Da vid [trol sa 21,58m (li~ ni re zul tat se zo ne), dok je sre bro pri pa lo Ho lan |a ni nu Rut ge ru Smi tu sa 20,55m.

Asmir Kola{inac

do ka zao da je u fan ta sti~ noj for mi. Is pred we ga ostao je sa mo Vel {a nin Vi li jams, ko ji je po sle bron ze u Ge te bor gu 2006. i sre bra u Bar se lo ni pre dve go di ne ko na~ no sti gao do zla ta. Za ni mqi vo je da je na oba ta tak mi ~e wa ostva rio bo qe re zul ta te (49,12 u Ge te bor gu, li~ ni re kord 48,96 u Bar se lo ni) ne go na pu tu do zla ta u Hel sin ki ju. Asmir Ko la {i nac osvo jio je

U po sled we tri se ri je we go vi kon ku ren ti ni su us pe li da ga do stig nu, sa mo on i sre br ni Smit su ima li no vi hi tac pre ko 20 me ta ra, dok je {am pion [trol imao tri pre stu pa. U po sled woj se ri ji is prav ne hi ce ima la su sa mo tro ji ca atle ti ~a ra, ali da le ko is pod 20 me ta ra. U fi na lu je na stu pi la i Ta tja na Je la ~a, ali je zavr{ila kao sedma u bacawu kopqa.

Na va, To ma {e vi} i Mun }an u fi na lu Re pre zen ta tiv ci Sr bi je u atle ti ci Go ran Na va, Dra ga na To ma {e vi} i Ma ri na Mun }an pla si ra li su se u fi na le na Evrop skom pr ven stvu u Hel sin ki ju. Na va je u pr voj po lu fi nal noj tr ci za u zeo osmo me sto, re zul ta tom 3:41,96 mi nu ta, a srp ski atle ti ~ar je sa 12. re zul ta tom pro {ao da qe, jer je dru ga po lu fi nal na tr ka bi la znat no spo ri ja. – Bio sam po sled wi po re zul ta tu od sva 32 u~e sni ka i od lu ~io sam da tr ~im mak si mal no. Pro {ao sam 400 me ta -

ra za br zih 50,7, a 800 za 1:58 – ob ja snio je Go ran Na va. Ma ri na Mun }an je pr vu po lu fi nal nu tr ku na 1.500 me ta ra za vr {i la sed ma u vre me nu 4:12,33 mi nu ta. – Sla bo sam kre nu la i uop {te ni sam bi la u tr ci – krat ko je pro ko men ta ri sa la vla sni ca olim pij ske nor me od 4:08,33. Dra ga na To ma {e vi} ba ci la je disk 61.65 me ta ra i kao ~e tvr ta pla si ra la se u fi na le. Bo qi re zul tat od Dra ga ne ima le su sa mo Na din Mi -

ler iz Ne ma~ ke (64.49), San dra Per ko vi} iz Hr vat s ke (62.01) i Me li na Ro ber - Mi {on iz Fran c u s ke (61.86). Nor ma je bi la 61 me tar. Dra ga na je na po me nu la da je tem pi ra la for mu za bor bu za me da qu i da }e ako, kao i Emir Be kri}, obo ri na ci o nal ni re kord i do }i do we. – Ve} dru gim hi cem od 59,04 sam obez be di la fi na le, ali sam `e le la da se osi gu ram i ipak pre ba cim nor mu – iz ja vi la je vla sni ca na {eg naj bo qeg re zul ta ta ika da od 63,63 me tra.

Filip Filipovi}

ti ni Ra di }a je na go lu Cr ne Go re za me nio [}e pa no vi}, a tri mi nu ta pre kra ja ovog pe ri o da igre |e ti }i su vo di li sa 8:4, a on da u fi ni {u i sa 10:5. Tek u ~e tvr toj de o ni ci kao da su za i gra li an ga `o va ni je na {i mom c i i po k u { av { i da

stig nu vi so ku pred nost Cr no go ra ca, no ta da je ve} bi lo pre ka sno. Us pe li su del fi ni pre ko Fi li po vi }a da sma we na tri raz li ke - 11:8 pre ko Fi li po vi }a, ali je ta~ ku na po be du, a ti me i fi na le sta vio Ra do vi} za ko na~ nih 12:8.

GRAN PRI NO VI SAD 2012

Mi ro sa vqev i Ar so vi }e va dru gi Srp s ki olim pi jac Ne ma wa Mi ro sa vqev, ~lan Stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790, osvo jio je dru go me sto u di si pli ni MK pu {ka tro stav na Gran Pri ju No vi Sad 2012 sa 1.266,4 (1.168) kru go va, a we gov ko le ga iz re pre zen ta ci je i klu ba Dra gan Mar ko vi} bio je tre }i sa 1.259,7 (1.159). Po be dio je Ita li jan Ni ko lo Kam pri a ni sa 1.270,9 (1.176) kru go va, ina ~e pr vi na svet skoj rang - li sti va zdu {nom i MK pu {kom

tro stav. Kod ju ni o ra pr vi je bio Bo ri slav Ma zi wa nin sa 1.154, dru gi Igor ^o tra sa 1.151, a tre }i Ste fan Alek san drov ski sa 1.147 kru go va. Kod da ma ovim oru` jem na {a olim pij ka An drea Ar so vi} iz be o grad skog Par ti za na osvo ji la je dru go me sto sa 675,1 (573) kru go va, a dru ga olim pij ka Iva na Ma ki smo vi} iz No vog Be o gra da U{}a pla si ra la se na ~e tvr to me sto sa 674,5 (575) kru go va. Po be di la je Ita li jan ka Pe tra Zu bla sing sa 687,1 (585) kru -

SME NA NA KLU PI KRI VA JE

\u mi} ume sto \u ra so vi }a Sa {a \u ra so vi} se po sle dve go di ne uspe {nog ra da na kor mi lu Kri va je ra stao sa klu bom. Upra va je br zo re a go va la i an ga `o va la Dra {ka \u mi }a, biv {eg fud ba le ra Be ~e ja, AIK TZo po le i So lun ca. A kao tre ner je ra dio uspe {no u Pa no ni ji. No vi tre ner Dra {ko \u mi} ve} je zas zu kao ru ka ve. - Ra di }e mo tim ski, na me ni je da do bro pri pre mim eki pu i da se pla si ra mo {to bo qe u Pod ru~ noj li gi Su bo ti ce.

Blejk br `i od Bol ta Svet ski {am pion u atle ti ci Jo han Blejk po be dio je Ju se i na Bol ta u tr ci na 100 me ta ra na pr ven stvu Ja maj ke, ko je je odr ` a n o u King s to n u. Blejk je do tri jum fa do {ao li~ nim re kor dom od 9.75 se kun di, sa 11 sto tin ki pred no sti u od no su na Bol ta, dok je tre }i kroz ciq pro {ao biv {i svet ski re kor der Asa fa Pa uel (9.88). Tim re zul ta tom, Blejk je po stao ~e tvr ti naj br `i atle ti ~ar na sve tu, iza Bol t a (9.58), Ame r i k an c a Taj so na Ge ja (9.69) i Pa u e la (9.72). - Ni je bi lo ni ka kvog pri ti ska, sve je u sa vr {e nom re du, za i sta sam sre }an. Sa da sam na ci o nal ni {am pion Ja maj ke i sa tom ti tu lom idem u Lon don - re kao je Blejk. Na tak mi ~e wu ko je je ujed no pred sta vqa lo i kva li fi ka ci je za Olim pij ske igre u Lon do nu, Blejk i Bolt sre li su se pr vi put od Svet skog prven stva pro {le go di ne ka da je Blejk po stao {am pion po s le Bol t o v e dis k va l i f i kaci je. - Mi slim da sam bio od li ~an u pr vih 60 me ta ra, ali ne to l i k o do b ar u fi n i { u. Ipak, mi slim da ne ma raz lo ga za za bri nu tost, bio je to je dan od onih da na - re kao je po sle tr ke Bolt.

KO ZEN CA: Olim pij ski ba zen, gle da la ca: 500. CR NA GO RA: Ra di}, Br gu qan, Pa sko vi}, Pe tro vi}, Vuk ~e vi}, Ra do vi}, M. Ja no vi}, N. Ja no vi}, Ivo vi}, Zlo k o v i}, Goj k o v i}, Jo k i}, [}e pa no vi}. SR BI JA: So ro, A. [a po wi}, Go c i}, E{kert, ]uk, Man di}, Ni ki}; Alek si}, Ra |en, Fi li po vi}, Pr la i no vi}, Mi tro vi}, L. [a po wi}. Va ter po li sti Sr bi je po ra `e ni su u po lu fi na lu od re pre z en t a c i j e Cr n e Go r e sa 12:8 na tur ni ru Osam na ci ja ko ji se igra u ita li jan skom gra d u Ko z en c i. Iza b ra n i c i De ja na Udo vi ~i }a opet ni su bi li na vi si ni za dat ka u pr ve dve ~e tvr ti ne. Cr no gor ci su po ve li 4:0 go lo vi ma Goj ko vi }a, Ivo vi }a i Ra do vi }a, da bi u fi ni {u ovog de la igre Man di} sma wio na 4:1. Ve} u dru g oj ~e t vr t i n i Ita li ja ni su vo di li i sa 6:1, da bi on da del fi ni do kra ja ovog pe ri o da igre us pe li da sma we na 7:3. U tre }oj ~e tvr -

Po ~e tak pri pre ma za ka za ne su za 16. jul. Po re ~i ma pred sed ni ka klu ba Ra do mi ra Ivan ~e vi }a Kri va ju su na pu sti li: Plav {i} (Ma |ar ska), Ne di} (Be qi na, BiH), Ve se li no vi} (Slo bo da, Sta ra Mo ra vi ca), Lon ~ ar (Mla d ost, Ro g a t i c a, kao tre ner), a pri stu pi li su: gol man Kla u |e ro vi} (We go{, Lov } e n ac), Sa r a k a r a x i j a, Cve ti }a nin (Pa no ni ja) i ^o vro (Pro le ter, We go {e vo). S. St.

go va, a tre }e me sto pri pa lo je Hr va ti ci Swe à ni Pej ~i} sa 674,6 (573). Kod ju ni or ki po be di la je Mar ta Bi re{ sa 576 kru go va is pred Hr va ti ca Ta we Pe rec sa 571 i Sa we Cu sto sa 570. Tak mi ~e we or ga ni zu je Stre qa~ ka dru ì na No vi Sad 1790, na stu pa 200 stre la ca iz 13 ze ma qa. Da nas su na pro gra mu MK pu {ka 60 le è }i za mu {kar ce i è ne, MK pi {toq na 50 me ta ra za mu {kar ce i Mk pi {toq 30 plus 30 me ta ka za è ne. Tak mi ~e we po ~i we u 9 ~a so va. G. M.

To pol ~an i kre }u su tra Za fud ba le ra Ba~ ke To po le is ti ~u da ni od mo ra. @eq ko Ra ~i} {ef stru~ n og {ta ba za kazao je pro ziv ku za su tra u 17 sa ti. - Pri pre me }e mo oba vi ti na na {em sta di o nu, ra di }e mo pre i po pod ne. Pr vu kon trol nu utak mi cu }e od i gra ti 8. ju la sa OFK Be o gra dom ko ja se na la zi na pri pre ma ma na Kri va ji, dru ga kon trol na utak mi ca je za ka za na sa kom {i ja ma Spar ta kom Zla ti bor vo de 11. ju la u Ba~ koj To po li - is ta kao je se kre tar klu ba Ra do mir [a ban. S. St.

SVE SO KOL SKI SLET U PRA GU

Sre bro za Ni ko lu Jur ko vi }a U okvi ru pro sla ve 150 go di na or ga ni zo va nog te le snog ve `ba wa i 15. Sve so kol skog sle ta u Pra gu je odr `a no i tak mi ~ e w e u mu { koj sport s koj gim na sti ci. Na stu pi la su so kol ska dru {tva iz ^e {ke i Slo va~ ke, ali i gim na sti ~a ri So ko sa ve za Sr bi je, ko ji su do bi li po se ban po ziv. Eki pu So ko sa ve za Sr bi je su ~i ni li: Sr | an Ti { a n o v i}, Ni k o l a Jur k o v i}, Ivan De j a n o v i}, Ste fan Pa vlo vi} i Ste fan Ve se li no vi}, a pra ti li su ih tre ne ri Vla di mir Dra ku li}, Mir slav Ko va ~ev, De jan De ja -

no vi} i Ge za Mi ke{. Svi su ~la n o v i So k ol s kog dru { tva Voj vo di na iz No vog Sa da. U ka te go ri ji mla |ih ka de ta ekip no su na {i mom ci osvo ji li bron zu sa 198,600 bo do va. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji Ni ko la Jur ko vi} je uzeo sre bro sa 70,300, Ste fan Ve se li no vi} je bio {e sti sa 66,250, Ivan De ja no vi} 15. sa 60,650, a Ste fan Pa vlo vi} 23. sa 58,550 od 33 tak mi ~a ra. Sr |an Ti {a no vi} se nad me tao u ka det skoj ka te gori ji i osvo jio je pe to me sto u kon ku ren ci ji 16 gim na sti ~a ra, a bron za mu je iz ma kla za 0,4 bo da. G. M.

RO GA TI Â NI U SU BO TI^ KOJ LI GI: Fudbaleri Mladosti iz Rogatice osvojili su prvo mesto u Op{tinskoj ligi Ba~ka Topola I|o{ i plasirali su se u Suboti~ku ligu. Rogati~ani su u lepom ambijentu pred 200 gledalaca u me~u sa selekcijom lige (4:2) proslavili ulazak u Suboti~ku ligu. U Rogatici je pre {est decenije osnivan fudbalski klub. Tokom 60 godina ìvota i rada Mladost je imao uspone i padove da bio ove godine uspela da se plasira u Podru~nu ligu Subotica. Selo sa 400 ìteqa se ponosi uspehom svojih fudbalera. - Radujemo se ovom velikom uspehu, ovo je prvi put od osnivawa da smo se plasirali u

Suboti~ku ligu. Mnogo je obaveza pred nama, obezbe|ivawe finansija, poja~awe ekipe, doterivawe terena i svla~ionice. No, ne bojimo se izazova - ka`e prvi ~ovek Mladosti Gradimir Dragovi}. Trener Velibor Lon~ar je preuzeo ekipu u prole}nom delu prvenstva i sjajno je vodio ekipu u ~emu su mu pomagali disciplinovani i odgovorni igra~i predvo|eni kapitenom Bobanom Pe{utom. - Imamo kvalitetan sastav siguran sam da }emo biti spremni za nadmetawe u Suboti~koj ligi - istakao je Dragovi}. S. Sto jiq ko vi}

SPORT

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE - VIMBLDON

Ana stigla do Azarenke Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pla si ra la se u osmi nu fi na la gren slem tur ni ra u Vimbldo nu, po {to je u {e sna e sti ni fi na la sa vla da la Ne mi cu Ju li ju Ger ges sa 3:6, 6:3, 6:4. Iva no vi }a va je po sle ve li ke bor be i sat i 55 mi nu ta igre do {la do ~e tvr te po be de u me |u sob nim du e li ma pro tiv ne u god ne Ger ges. Ana je na po ~et ku me ~a pr va sti gla do brej ka, ali ni je us pe la da ga ka pi ta li zu je. Iako je ima la dve {an se za 2:0, Ne mi ca je odo le va la, a on da pre o kre nu la i iz jed na ~i la na 1:1. To kao da je po di glo sa mo po u zda we Ger ge so voj ko ja je od na red nih {est ge mo va osvo ji la pet, po ve la sa 5:2 i la ko do {lo do vo| stva u se to vi ma - 6:3. Srp ska te ni ser ka je za i gra la bo qe u na stav ku me ~a, pro ra dio je ser vis, ali i da qe ni je ko ri sti la brejk {an se. Ipak, do bru igru Ana je kru ni sa la u {e stom ge mu, po ve la sa 4:2, a za tim si gur nim ser vis ge mom sti gla do ne do sti `ne pred no sti - 5:2. Srp ki wa je sre di nom od lu ~u ju }eg tre }eg se ta od u ze la ser vis pro tiv ni ci i za slu è no do {la u osmi nu fi na la. - Igra la sam bez pri ti ska, è le la sam da uì vam na te re nu. Ona je su per igra la, ali bo ri la sam se za sva ki poen i imam na me ru da to ra dim i u po ne de qak. Za i sta je bio te àk me~, ni sam o~e ki va la da }e ova ko do bro da igra. Pr vi i ve }i nu dru gog se ta igra la je mno go do bro, ni sam ima la pre vi {e {an si. Ni sam ja igra la to li ko lo {e ko li ko je ona do mi ni ra la, du bo kim lop ta ma i agre siv no, i sa for hend i sa be kend stra ne. Po ne kad ni sam zna la ni gde da joj ser vi ram, ni gde da joj igram. Ali sre} na sam {to sam us pe la da osta nem

Bez Jelene Nikoli} u Londonu @en ska od boj ka {ka se lek ci ja Sr bi je osla bqe na }e pu to va ti na Olim pij ske igre u Lon don. Ka pi ten Je le na Ni ko li} sa op {ti la je da zbog po vre de ne }e bi ti u sa sta vu srp skog ti ma.Iako se ~i ni lo da je u pi ta wu lak {a po vre da pe te, do {lo je do kom pli ka ci ja, pa Je le na ni je us pe la da je za le ~i. - Na à lost, Lon don }e osta ti mo ja neo stva re na è qa. To li ko sam è le la da od i gram i svo je dru ge Olim pij ske igre, ali uspo me ne na naj ve }e sport sko ta mi ~e we bi }e mi ve za ne sa mo za Pe king pre ~e ti ri go di ne. Po ku {a la sam sve, i{la na raz ne pre gle de i ta ra pi je, ali jed no stav no ni je po mo glo. I{la sam ~ak i u Ita li ju, kod stru~ wa ka ko ji ma su po vre de pe te spe ci jal nost, mi sli li su u po ~et ko da }e bi ti do bro, ali je pri ro da po vre de ta kva da zah te va mno go du è mi ro va we - iz ja vi la je Ni ko li }e va. Ne do sta tak we nog kva li te ta i is ku stva vi deo se u ne kim

Jelena Nikoli}

utak mi ca ma, Gran pri ja pre sve ga, ali stru~ ni {tab u pret hod nom pe ri o du po ku {a vao je da na pra vi i mo del igre uko li ko se de si ba{ ovo naj go re - da Ni ko li }e va ne bu de u si tu a ci ji da po mog ne. - Bi la sam uz de voj ke do pred od la zak u An ka ru, do pred po la zak u Ja pan. I uvek sam uz wih. Pri ~a la sam sa stru~ nim {ta bom, oni su zva li i in te re so va li se za sta we po vre de, ja sam ta ko |e wih oba ve {ta va la, bi li

smo u sva ko dnev nom kon tak tu, ve ro va li da }u ipak us pe ti da se opo ra vim, ali na `a lost to se ni je de si lo. [ta da se ra di, `i vot ide da qe - is ta kla je ka pi ten se lek ci je Sr bi je. Se lek tor Zo ran Ter zi} sa da i de fi ni tiv no zna da ne }e mo }i da ra ~u na na Je le nu Ni ko li}, jo{ je di na di le ma ve za na je za nastup Stefane Veqkovi}, za koju postoje nagove{taji da bi mogla da se oporavi i zaigra u Londonu.

VE LI KA NA GRA DA HO LAN DI JE

Stoner slavio na Asenu Ana Ivanovi}

u tom dru gom se tu, ima la sam ne ko li ko {an si is ko ri sti la ih, a to mi je da lo pod strek za tre }i set iz ja vi la je Iva no vi }e va. Srp ska te ni ser ka je te {ko pre tva ra la brejk {an se u po e ne, a brej ko vi na star tu dru gog i tre }eg se ta su i pre lo mi li me~. - I u dru gom i u tre }em se tu sam ima la 40:0 na 1:1 na wen ser vis i

[vedova osvojila zlatni set Ka zah stan ska te ni ser ka Ja ro sla va [ve do va po be di la je Ita li jan ku Sa ru Era ni sa 6:0, 6:4 u tre }em ko lu Vimbldo na po sle ne pu nog sa ta igre (57 mi nu ta). Me~ iz me |u Ka zah stan ke i Ita li jan ke ko ji je od i gran na Te re nu 3 bi }e upam }en po tom {to je [ve do va pr vi set osvo ji la bez iz gu bqe nog po e na. [ve do va je ne ve ro vat no igra la na po ~et ku me ~a i sa 24 po e na po sle sa mo 15 mi nu ta igre do bi la pr vi set. Ka zah stan ka je od ser vi ra la 4 as udar ca, is ko ri sti la sve tri brejk lop te i od li~ no igra la na mre `i (5/5). Era ni je dru gi set mo gla da od i gra sa mo bo qe, us pe la je da na pra vi i je dan brejk, ali je [ve do va po sle 42 mi nu ta igre do bi la dru gi set sa 6:4. [ve do va }e u osmi ni fi na la igra ti pro tiv Ame ri kan ke Se re ne Vi li jams ko ja je je dva sa vla da la Ki ne ski wu \ie @eng po sle tri se ta, bi lo je 6:7(2), 6:2, 9:7.

ni sam is ko ri sti la. Zna la sam da to mo `e da se de si na tra vi. Do sta agre siv no je od i gra la. Ali kad ima dva do bra ser vi sa, po mi sli{: „Mo gu sad ne {to br zo da ura dim„, a to po ne kad pro u zro ku je gre {ku. Me |u tim, osta la sam smi re na, do bro od ser vi ra la na red ni gem, sa ~u va la svoj ser vis {to je iz u zet no va `no i ve} u sle de }em ge mu do bi la sam dru gu {an su - is ta kla je Ana. Iva no vi }e vu u osmi ni fi na la u po ne de qak o~e ku je duel sa dru gom te ni se rom sve ta, Be lo ru ski wom Vik to ri jom Aza ren kom. - @e lim sa mo da na pre du jem, imam dan da la ga no tre ni ram da se spre mim, si gur no da imam {an se. Ovaj su sret }e mi mno go po mo }i jer i ona ima do bar ser vis, ja ke udar ce sa jed ne i dru ge stra ne. Po sled wi me~ smo od i gra le u Ma drid gde sam ima la {an se (Aza ren ka do bi la 6:4, 6:4). Tra va je uvek ne zgod na pod lo ga, mo `da ima{ sa mo jed nu ili dve {an se u me ~u, na dam se da }u da ih is ko ri stim - za kqu ~i la je Ana Iva no vi}.

Rosol kao meteor Tvo rac jed ne od naj ve }ih grend slem sen za ci ja u 21. ve ku za vr {io tak mi ~e we na pr voj sle de }oj pre pre ci. Lu ka{ Ro sol ni je us peo da se pla si ra u ~e tvr to ko lo Vimbldo na, po {to ga je glat ko sa vla dao 27. no si lac Fi lip Kol {raj ber iz Ne ma~ ke - 6:2, 6:3, 7:6 (8:6). ^eh je u ~e tvr tak uve ~e po stao glo bal na vest po sle pobede nad Rafaelom Nadalom u pet setova, me|utim, selidba sa Centralnog na teren broj 12 nije mu prijala. U jednom trenutku ~ak je zatra`io da se jedna Kol{rajberova lopta proveri sokolovim okom, zaboraviv{i da elektronika nije instalirana na sporednim terenima.

Nemac je vrlo lako poveo sa 2:0 u setovima, u tre}em su obojica sigurno osvajala gemove na svoj servis, da bi Rosol u taj brejku uspeo da spase tri me~ lopte (sa 6:3 izjedna~io na 6:6), ali ne i ~etvrtu. Kol{rajber je na ~itavom me~u napravio neverovatnih pet neiznu|enih gre{aka i plasmanom me|u 16 najboqih ostvario najboqi rezultat karijere na Vimbldonu. Lako bi moglo da se desi da nema~ki teniser zaigra ~ak u ~etvrtfinalu, po{to mu je slede}i rival Amerikanac Brajan Bejker, kvalifikant koji na ATP listi zauzima tek 126. poziciju.

TUR D’ FRANS

Kan~elara u ùtom na startu In di vi du al nim hro no me trom u cen tru Li je à star to va lo je 99. iz da we tr ke „Tur d’Frans“, a ù tu ma ji cu po neo je [vaj ca rac Fa bi jan Kan ~e la ra. Bi ci kli sta eki pe Ra di o [ek Ni san Trek, ina ~e pe to stru ki svet ski {am pion na hro no me tru, do tri jum fa na pro lo gu ovo go di {weg iz da wa naj pre sti `ni je tr ke na sve tu do {ao je u vre me nu od 7:13 mi nu ta. Dru go me sto, sa za o stat kom od se dam se kun di, za u zeo je vo za~ ti ma Skaj Bre dli Vi gins, je dan od naj ve }ih fa vo ri ta za tri jumf na „Tu ru“, dok je tre }i u istom vre me nu bio Sil van [a va nel iz Ome ga Far ma-Kvik Ste pa.

nedeqa1.jul2012.

Upra vo [a va nel je bio taj ko ji je dr `ao vo| stvo ve o ma du go, sve dok fa vo ri ti ni su do {li na red. Iako se o~e ki va lo da }e ak tu el ni svet ski {am pion u bor bi sa {to pe ri com pr vi us pe ti ozbiq no da ga iza zo ve, we go ve {an se su uma we ne ka da je mo rao da pro me ni bi cikl kod pr vog pro la znog ci qa ka da mu je pu kla gu ma. Naj bli `i fran cu skom bi ci kli sti pred sam fi ni{ bio je Vi gins, ko ji je iz jed na ~io we go vo vre me, da bi Kan ~e la ra, ko ji je bio pret po sled wi na re du us peo da nad ma {i obo ji cu za se dam se kun di. Po sled wi je sta zu du gu 6,7 ki lo me ta ra pre {ao ak tu el ni po bed nik „Tu ra“ Ka del Evans, ko ji je imao za 17 se kun di

sla bi je vre me od Kan ~e la re, {to mu je bi lo do voq no za 13. me sto. Iza naj bo qe tro ji ce sle di li su bi ci kli sta ti ma BMC Ti xej Van Gar de ren, ko ji je po neo be lu ma ji cu, za naj bo qeg mla dog vo za ~a, Edvald Bo a son Ha gen iz Ska ja, vo za~ Ori ka Gri nE xa Bre ta Lan ka ste ra i Pa tri ka Gre ~a iz Ar gos-[i ma na. Pr vu de se to ri cu kom ple ti ra li su De nis Mew {ov iz Ka }u {e, mi qe nik do ma }e pu bli ke u Li je `u Fi lip @il ber i bi ci kli sta Asta ne An drij Griv ko. Tur se na sta vqa da nas 198 ki lo me ta ra du gom eta pom od Li je ` a do Se r a i n g a, ta k o | e u Bel gi ji.

Vo za~ Rep sol Hon de Kej si Sto ner po bed nik je sed me tr ke se zo ne kra qev ske kla se Mo to GP {am pi o na ta, Ve li ke na gra de Ho lan di je. Austra li ja nac je do tre }e po be de u ovo go di {wem {am pi o na tu do {ao na le gen dar noj sta zi Asen u vre me nu od 41:19.855 mi nu ta. Dru go me sto za u zeo je we gov tim ski ko le ga Da ni Pe dro sa, dok se na tre }em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {ao vo za~ Ja ma he Teh 3 An drea Do vi ci o zo. Sed ma tr ka se zo ne do ne la je ne iz ve snu bor bu za po be du, ko ju

su od star ta pa sve do de set kru go va do kra ja vo di li Pe dro sa i Sto ner. Za hva qu ju }i tri jum fu u Ase nu, Sto ner se iz jed na ~io na ~e lu ge ne ral nog pla sma na sa Lo ren com, po {to obo ji ca ima ju po 140 bo do va, dok je na tre }oj po zi ci ji Pe dro sa sa 121 bo dom. U Mo to 2 sla vio je [pa nac Mark Mar kez (Ka ta lu wa Ka ik sa Rep sol) u vre me nu 39:43,170 tik is pred Ita li ja na An dree Ja no nea (Spid Ma ster), dok je tre }i kroz ciq pro {ao Bri ta nac Skot Re ding (Mark VDS rej sing tim). U ge ne ral nom pla sma nu

vo di Mar kez sa 127 bo do va is pred Ja no nea sa 104 i [pan ca Po la Espar ga ra sa 96, ko ji ni je za vr {io tr ku na Ase nu. U Mo to 3 po be dio je [pa nac Ma ve rik Vi wa les (Blu s ens Avin tia), a dru go i tre }e me sto pri pa lo je vo za ~i ma Red Bul KTM Ajo ti ma Nem cu San dru Kor te s eu i Bri tan cu De ni j u Ken tu. Po sle se dam tr ka vo di Vi wa les sa 130 bo do va is pred Kor te sea ko ji ima 123. Tre }i je [pa nac Lu is Sa lom ko ji je u Ho lan di ji bio ~e tvr ti sa 88 bo do va.

Novosadska nedeqa1.jul2012.

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (14.00), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.05, 20.10, 22.00), „Qudi u crnom 3” (15.00, 22.20), „Sne`ana i lovac” (16.00, 19.45, 22.10), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.45, 18.05, 20.15, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18.00, 18.15), „Pirana 3DD” (17.00, 18.45, 20.30), „Lol” (18.20, 20.20,22.15)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Slu~aj ubijenog atentatora” Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Slu~aj ubijenog atentatora„ Lu ~a na Ma ro kua. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj telefona 528765. Kwige ~itaoci mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj ulici 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. Godina je 1934. Dvojica policajaca, Eupremio Karueco i Lu~ano Sera vode istragu o ubistvu izvesnog usta{e, koji je prona|en mrtav u svom stanu u Rimu. Tragovi

vode do otkri}a planova za ubistvo kraqa Aleksandra, koga hrvatski nacionalisti smatraju najve}om preprekom za nezavisnost Hrvatske. Wihovoj istrazi se prikqu~uje i {ef policije, koji od svog tajnog izvora, ina~e svima poznatog predstavnika antifa{isti~ke politi~ke emigracije u Parizu, dobija grube obrise teroristi~ke zavere. U mra~nom i tajanstvenom Parizu, prepunom {pijuna i sumwivih antifa{ista, Karueco i Sera uspevaju da se pribli`e dou{niku koji im, posle dugog ispitivawa, pru`a nove podatke o identitetu potencijalnog atentatora. A. L.

SNS: Novi Sad je klini~ki mrtav - Gradski odbor Srpske napredne stranke sa `aqewem konstatuje da je nakon velikog mu~ewa, koje je trajalo 50 dana i nakon nevi|enog maltretirawa odbornika, formirana gradska vlast - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik GO ove stranke Mi lo{ Vu ~e vi}. - Nova vlast je pokazala kako }e se ophoditi prema Novom Sadu i Novosa-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

IZABRANI DIREKTORI GRADSKIH PREDUZE]A

Branko Bjelajac ostao na ~elu „Vodovoda” Novoformirana vladaju}a ve}ina DS-LSV-SPS zasedala je celu no} izme|u petka i subote i imenovawa novih direktora gradskih preduze}a i ~lanova Gradskog ve}a zavr{ila ju~e u ranim jutarwim ~asovima. Prvi ~ovek grada ostao je Igor Pa vli ~i} (DS), a wegov zamenik bi}e Si ni {a Se vi} (SPS). ^lan Gradskog ve}a za finansije i daqe }e biti @iv ko Ma ka ri} (DS), a za komunalne delatnosti zadu`ena je kao i do sada Gor da na Pu {i} (DS). Resor kulture vodi}e Vla di mir Ko picl, ina~e ~lan NS bloka, a upravu i propise Ti ja na Pa vlov (DS).

Liga }e u Gradskom ve}u imati pet mesta. Za zdravstvo je zadu`en Ra do van La ti no vi} (LSV), za privredu Du {an To mi} (LSV), za sport i omladinu Alek san dar Kra vi} kao i u prethodnom sazivu, za socijalna pitawa Mi lan \u ki} (SPO) i za urbanizam Alek san dar Jo va no vi} (LSV), dosada{wi predsednik Skup{tine. Socijalisti }e biti zadu`eni za obrazovawe i saobra}aj, a resore }e voditi Ra do mir Da be ti} (SPS) i Ra de Ba ji} (SPS). Kad je re~ o gradskim preduze}ima demokratama je pripalo sedam, Ligi pet, a socijalistima tri firme. „Vodovodom” }e upravqati demo-

krate, ali je direktor ostao Bran ko Bje la jac koji je kadar LSV-a. Na ~elu „Poslovnog prostora” je i daqe Gor da na Mo gi} (DS), a u direktorskoj foteqi „Informatike” ostao je Zo ran De li} (DS). „^isto}om” }e rukovoditi @eq ko Ju ra ki} (DS), a Spensom Sla vi {a \e ki} (DS). Nekada{wi direktor „Parking servisa” Ivan Fer ko (DS) zaseo je u direktorsku fotequ „Zelenila”, a rukovodilac Novosadske televizije ostao je Ra do van Jek ni} (DS). Vla di mir Je li} (SPO) koji je u pro{lom sazivu bio na ~elu „Toplane”, postao je direktor Zavoda za izgradwu grada. Direktori „Tr`nice”,

JGSP-a i „Stana” ostali su Du {an Ba ji}, Bra ni slav Bo ga ro {ki i Raj ko Boj ~i}; svi kadrovi LSV-a. Novi direktor „Lisja” je Da mir Kon di} (LSV). Mi lan Ko sti} (SPS) je izabran za direktora „Parking servisa”, Alek san dar Pri bi} (SPS) za direktora „Toplane” i Dar ko Ra di} (SPS) za direktora „Puta”. Predsednica Skup{tine grada je Alek san dra Jer kov (LSV), wena zamenica bi}e Ma ri ja Vre ba lov (DS) koja je na toj funkciji bila i u prethodnom sazivu, a sekretar gradskog parlamenta je Bra ni slav An ti} (LSV). D. Igwi}

OBELE@EN DAN DUNAVA

Volonteri i ekolozi ~istili obalu Novosadski ekolo{ki centar ju~e je u okviru akcije „Zeleni prsten grada” obele`io Me|unarodni dan Dunava ~i{}ewem obale na Ribarcu, od Brodogradili{ta do [pica. O~i{}eni su i nanosi sme}a koju je Dunav nosi sa sobom. Postavqene su i table upozorewa koje svojim sadr`ajem treba da

upozoravaju gra|ane da ne uni{tavaju ovu zelenu oazu. ^lanovima ovog udru`ewa prikqu~io se i veliki broj volontera. - Akcija se odvijala u tri etape, prva je bila ~i{}ewe Dunavca, u drugoj smo postavqali table sa upozorewima, a u tre}oj smo sre|ivali {pic na Ribarcu - ka`e predstavnik NEC

|anima, jer je vodila dve maratonske sednice, a gradona~elnik je izabran u ~etiri sata ujutru, u jednoj „vampirskoj” atmosferi, {to je nezabele`eno u istoriji, tim pre jer nije isticao nikakav zakonski rok za formirawe gradske vlasti. Vu~evi} je istakao da je zbog ovako izabrane gradske vlasti Novi Sad klini~ki mrtav. G. ^.

- a Mar ko \u ri}. - Mislim da ovakve akcije uti~u na qude, jer nam se ove godine prijavio velik broj volontera. Svaki ~ovek treba da se prikqu~i ekolo{kim akcijama, jer samo od nas zavisi u kakvom }emo okruèwu ìveti u budu}nosti. Me|unarodni dan Dunava obeleèn je ju~e i u petak i na potezu od Keja `rtava racije do Sun~anog keja, gde je bila prire|ena manifestacija „Ze-

V remeploV

lena prestonica Dunava”, u okviru koje su Novosa|ani mogli da u`ivaju u kulturno umetni~kom programu, velikom broju kreativnih radionica i izlo`bama. Organizatori ove manifestacije su Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede, „Koka kola sistem”, Turisti~ka organizacija Novog Sada i „InterArt”. G. ^. Fo to: B. Lu ~i}

OD DANAS LETWI RED VO@WE

Startuje nova gradska linija 18 „Sloboda” pred ~itaocima U Budimpe{ti je 1. ju la 1910. po~ela da izlazi „Sloboda”, list Srpskog agitacionog odbora Socijal - demokratske partije Ugarske, pod uredni{tvom Lazara Vukovi}a. On je 1919. bio osnova~ Komunisti~ke partije pelagi}evaca, i u~esnik Osniva~kog kongresa KP 1920. Uredni{tvo „Slobode” je, da bi bilo bli`e ~itaocima, posle godinu dana preseqeno u Novi

Sad. Ali, ono se ipak nije ni malo sa~uvalo od pe{tanske cenzure. Za mawe od godinu dana, urednici su 24 puta odgovarali pred sudom. Kona~no, novi glavni urednik, Novosa|anin Pavle Tati}, prebacio je sedi{te redakcije u Petrovaradin, koji je bio van doma{aja Vlade Ugarske. Ni to nije pomoglo, pa je austro - ugarska vlast jula 1914. ugasila „Slobodu”. N. C.

Deùra apoteka „Sajmi{te” Apo te ka „Saj mi {te” u Rumena~koj 106 deùra danas od 7.30 do 20.30 sati. No}no deùrstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

Autobusi u gradskom i prigradskom prevozu od danas saobra}aju po letwem redu vo`we. Putnici u prigradskom prevozu ne}e tokom leta osetiti znaja~nije izmene, osim {to }e na nekim autobuskim linijama biti korigovani polasci. Od danas }e biti i skra}ena linija 5, uvode se nova linija 18 i solo vozila na liniji 4. „Petica „ od danas saobra}a od okretnice na Temerinskom putu, i ide Temerinskim putem, potom Temerinskom ulicom i Bulevarom Mihajla Pupina do Trga neznanog junaka. U suprotnom smeru ne mewa putawu. Nova gradska autobuska linija 18 poveziva}e centar i Avijati~arsko naseqe, a kreta}e se od terminala u [afarikovoj ulici, i}i Uspenskom i Jevrejskom ulicom, Bulevarom oslobo|ewa, Ulicom Novosadskog sajma, Hajduk Veqkovom ulicom, Rumena~kom i Avijati~arskom ulicom do okretnice. Linija 18 delom se poklapa sa linijom 14 Centar - Sajlovo, pa }e imati zajedni~ko po~etno stajali{te u [afarikvoj ulici , ali }e polasci biti raspore|eni tako da se me|usobno ne poklapaju. Za vreme leta na liniji 4 koja spaja @elezni~ku stanicu i Liman 4 saobra}a}e solo autobus umesto globnog. [kolska linija 6a Adice - Veternik ({kola „Marija Trandafil”) ne}e saobra}ati tokom leta, a u odnosu na pro{lo leto, na liniji 2 Centar - Novo naseqe bi}e uveden jedan polazak vi{e.Z. Deli}

Susret rezervnih vojnih stare{ina Rezervne vojne stare{ine Novog Sada i pripadnici Vojske Srbije okupili su se ju~e u kasarni „Jugovi}evo” na tradicionalne, 16. susrete. Komandant Prve brigade Vojske Srbije brigadni general \o ki ca Pe tro vi} odràào je predavawe o mestu, ulozi i zadacima Vojske Srbije u sistemu bezbednosti i odbrane Republike Srbije. General major Mi tar Ko va~ iz General{taba Vojske Srbije istakao je da je dràva odlu~ila da o~uva vojnu industriuju i naveo da }e dràva za svoju vojsku prozivoditi pu{ke, municiju, pi{toqe...

- Pored rezervnih vojnih stare{ina i pripadnika Vojske, na ovim susretima u~estvuju i predstavnici organa vlasti iz Republike, Pokrajine i lokalne samouprave, privrednih i drugih organizacija, a posledwih nekoliko godina i predstavnici asocijacija rezervnih vojnih stare{ina Republike Srpske - isti~e predsednik ORVS grada Novog Sada Bo {ko Pi li po vi}. U okviru kulturnog programa svoje stihove kazivala je poznaza novosadska pesnikiwa Ma ri na @i ni}-Ili}. M. B. Fo to: B. Lu~i}

novosadska hronika

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

MADA SE NE NALAZI NA LISTI ZVANI^NIH SPORTOVA U SRBIJI

Te nis na pe sku osva ja No vo sa |a ne Gru pa en tu zi ja sta i qu bi te qa te ni sa od lu ~i la je da po kre ne ini ci ja ti vu ka ko bi se u No vom Sa du, ali i u Sr bi ji, po pr vi put ofor mio klub bi~-te ni sa, od no sno te ni se ra ko ji ovaj sport igra ju na - pe sku. Tre nut no se te nis na pe sku ama ter ski igra sa mo u No vom Sa du, ali je `e qa ove gru pe qu di je da se on uvr sti na li stu tak mi ~ar ski spor to va Sport skog sa ve za Sr bi je. - @e le li bi smo da u|e mo u do go vo re sa Te ni skim sa ve zom Sr bi je i ofor mi mo Bi~ te nis sa vez ili ka ko se ve} bu de zvao - re kao je za ~et nik ovog spor ta u Sr bi ji Bo jan Si mi}. - Ovaj sport je na stao 2005. go di ne u Ame ri ci i ubr zo je po stao deo In ter na ci o nal ne te ni ske aso ci ja ci je (ITF), ko ja ga po sled we tri go di ne iz u zet no pro mo vi {e i or ga ni zu je pro fe si o -

nal ne tur ni re sa vi so kim na grad nim fon do vi ma. On se sa bi~-te ni som pr vi put su sreo na Ki pru, gde je du go ra dio kao tre ner i do {ao na ide ju da ovaj sport “uve ze” u Sr bi ju, s ob zi rom na to da smo iz u zet na spor stka na ci ja.

- Bi~-te nis je me {a vi na od boj ke na pla ì, bad min to na i te ni sa. Igra se na pe sku, a lop ta ne sme, ni ti mo è da uda ri o tlo. Di men zi je te re na su iste kao za od boj ku na pla ì, po e ni se bro je kao u kla si~ nom te ni su, s tim {to po sto ji sa mo je dan ser vis. Ne ma pra vi la s

ko je se stra ne mo è ser vi ra ti ve} igra~ to mo è u~i ni ti s bi lo kog de la osnov ne li ni je - ob ja snio je Si mi}. Kao je dan od pro ble ma za {to se ovaj sport ne na la zi na li sti zva ni~ nih spor to va u Sr bi ji, sa go vor nik na vo di i to da tre nut no po sto ji sa mo je dan klub, za pra vo od sek te ni skog klu ba „In deks”, ko ji se wi me ba vi, dok je od go va ra ju }i te ren otvo ren u bli zi ni \a~ kog igra li {ta. U okvi ru pro mo tiv nih ak tiv no sti bi~-te ni sa, TK „In deks” ostva rio je sa rad wu sa or ga ni za ci jom „Po ù ri po la ko”, pa se bes plat ni ~a so vi ovog spor ta odr à va ju sva kog po ne deq ka i pet ka, od 19 do 20 ~a so va, u po me nu tom klu bu, Uli ca dr Va se Sa vi }a 3. Pri ja ve su mo gu }e na broj te le fo na 064/618-5-824. A. Jerini}

LEKARI UPOZORAVAJU

Oba ve zno tu {i ra we na kon ku pa wa u re ci S ob zi rom na vi so ke tem pe ra tu re, mno gi No vo sa |a ni su ve} odav no po tra ì li spas na ne koj od du nav skih pla à. Ku pa we u Du na vu ne pre po ru ~u je se ni ove let we se zo ne, jer ~ak 65 od sto uzo ra ka vo de ne od go va ra pro pi sa nim nor ma ti vi ma za ku pa we, re kre a ci ju i spor to ve na vo di. Le kar ka Sa wa Bi je lo vi} s In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne is ti ~e da uko li ko se gra |a ni ipak od lu ~e za osve è we u Du na vu, tre ba oba ve zno da se is tu {i ra ju zdrav stve no is prav nom vo dom na kon ku pa wa i re kre a ci je u re ci, kao i po sle bo rav ka na pla à ma u pri o ba qu. Naj ve }i ste pen pri su stva mi kro or ga ni za ma po ka za te qa fe kal nog za ga |e wa, ko ji pred sta vqa ju opa snost po zdra vqe qu di, utvr |en je na pla à ma u Fu to gu i Be ge ~u, po tom na Ofi cir skoj pla ì

i na [tran du. Pro {le se zo ne je zbog ku pa wa u Du na vu naj vi {e bi lo ko `nih in fek ci ja, ko wuk ti vi ti sa i pro li va, dok je naj te è obo qe we ko je se po ve zu je sa bo rav kom u Du na vu vi ru sni me nin gi tis. Upo zo re we na lo{ kva li tet vo de u Du na vu is tak nu to je i na ogla snoj ta bli pre ula ska na [trand, te se gra |a ni sa ve tu ju da ko ri ste tu {e ve na ovoj no vo sad skoj pla ì od mah na kon ku pa wa u Du na vu ka ko bi se uma wio ri zik od po ten ci jal nih in fek ci ja i obo qe wa. In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne kon tro li {e Du nav sva kog me se ca to kom let weg pe ri o da, a is pi tu ju se uzor ci sa pla à u No vom Sa du, Fu to gu i Be ge ~u. I. D.

Baj ki ra we kao deo sva ko dne vi ce svi oni ko ji vo ze bi cikl po gra du. U pi ta wu su pr ven stve no te me kra |e bi ci kla, bez bed no sti bi ci kli sta u sa o bra }a ju, a po seb na pa `wa po sve }e na je bi ci kli sti~ kom mejnstri min gu, od no sno uni ver zal nim re cep ti ma ko ji mo gu da se pri me ne u re {a va wu pro ble ma, ne za vi sno od to ga o ko joj dr `a vi se ra di - ob ja {wa va Trif ko vi}. Ka ko do da je, iz ne na di la ih je ~i we ni ca da Za greb, iako du plo ve }i od No vog Sa da, ima ne u po re di vo lo {i ju bi ci kli sti~ ku in fra struk tu ru. Ova ~i we ni ca do dat no je mo ti vi sa la ov da {we za go vor ni ke grad skog baj ki ra wa da na lo kal nom ni vou is ko ri ste i una pre de sve ono {to No vi Sad nu di i ta ko po sta ne pra vi bi ci kli sti~ ki grad. Ka ko tvr di, da bi se ta ko ne {to po sti glo, tro {ko vi su ma li na spram do bit ka ko ji se jo{ uvek ne pre po zna je. - Ov de je vi {e za stu pqen taj re kre a tiv ni pri stup baj ki ra wu, dok mi ra di mo na pro mo ci ji ovog dru gog, sva ko dnev nog baj ki ra wa. Kre }e{ se ~e ti ri pu ta br `e ne go pe {ke i ima{ ne ku po seb nu in ter ak ci ju s oko li nom. Ve }i na evrop skih dru {ta va pod sti ~e ta ko zva ni „soft mo bi li ti„ kon cept, a to je kon cept kre ta wa po gra du pe {ke, ko ri {}e wem jav nog

Po ~e li „Da ni spor ta” Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Da ni spor ta”, ~e tvr ta po re du, otvo re na je ju ~e na sport skim te re ni ma Osnov ne {ko le „Pr va voj vo |an ska bri ga da” i tra ja }e do 7. ju la. Na sve ~a nom otva ra wu po ja vi le su se mno ge po zna te li~ no sti iz sve ta spor ta i jav nog `i vo ta. U~e sni ci su se tak mi ~i li u fud ba lu, te ni su, ba ske tu, {a hu i tr ka ma na 100 i na 1.000 me ta ra. Na rav no naj vi {e se pri ja vi lo fud bal skih eki pa, ~ak 31, a ove go di ne po ve }an je i broj te ni se ra. Kao i sva ke go di ne, ova ma ni fe sta ci ja je pot pu no vo lon ter ska.

Pred sed nik Me sne za jed ni ce „Bi stri ca” Ta tja na \u ri} ka è da je ciq „Da na spor ta” da afir mi {e sport, raz vi ja sport ski duh i fi zi~ ku ak tiv nost mla dih. - To je pred u slov za zdrav ì vot, fer plej i sport sko na vi ja we - ka è \u ri}.- Na ovaj na ~in pro mo vi {e mo zdra ve sti lo ve ì vo ta i pod sti ~e mo mla de na ak ti vi zam i sport sko po na {a we, a u~i mo ih i zna ~a ju o~u va wa i za {ti te ì vot ne sre di ne. Za naj mla |e iz na {e Me sne za jed ni ce ovo je kao ma la olim pi ja da. G. ^. Fo to: B. Lu~i}

KOLIKO SU NOVOSA\ANI STARI

QUBITEQI BICIKALA POKRE]U INICIJATIVU

- Is to~ wa~ ke kul tu re pre ma bi ci klu ga je uti li ta ri sti~ ki pri stup, on je pre vo zno sred stvo i sa mim tim deo sva ko dne vi ce. Bi ci klom se ide na po sao, ni je pro blem ako se ozno ji{, kao {to {e ta{, ta ko i ver gla{. Na za pa du je dru ga ~i je. Ta mo ga uglav nom vo ze en tu zi ja sti ili oni ko ji se po lu pro fe si o nal no ili pro fe si o nal no ba ve bi ci kli zmom, po put brd skog ili pla nin skog. Ka da ~o vek na vik ne na to da mu je bi cikl deo sva ko dne vi ce, kao {to usta je, ob u ~e se i do ru~ ku je, on da s la ko }om sed ne na bajs i vo zi ob ja {wa va Mar ko Trif ko vi} iz No vo sad ske bi ci kli sti~ ke ini ci ja ti ve ko ji je sa Sla vi {om Ne deq ko vi }em iz po kre ta Kri ti~ na ma sa No vi Sad ne dav no u~e stvo vao na za gre ba~ kom „Pe da la fe stu„. Ovu ma ni fe sta ci ju - svo je vr sni fe sti val grad skog bi ci kli zma, or ga ni zo vao je on da {wi „Sin di kat bi ci kli sta„, a oku pio je qu bi te qe bi ci ka la iz re gi o na kao i Austri jan ce, Ame ri kan ce, Ho lan |a ne i Bel gi jan ce. „Pe da la fest„ je bio pri li ka da se isto mi {qe ni ci po ve `u, raz me ne ide je i is ku stva, i na rav no, do bro za ba ve. - Raz go va ra li smo o kqu~ nim pro ble mi ma sa ko ji ma se su sre }u

NA NOVOM NASEQU

tran spor ta i bi ci kla ka è Trif ko vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, dva naj ve }a pro ble ma u No vom Sa du su kra |e bi ci kla i bez bed nost bi ci kli sta u sa o bra }a ju. Ru pe na bi ci kli sti~ koj sta zi ni ko ne pri ja vqu je, par kin zi za bi ci kle su ne be zbed ni, kra dqiv ci su sve ma {to vi ti ji, a ka zne ne po li ti ke go to vo da ne ma. Kra dqi vac se go ni po pri vat noj tu `bi, a qu di ne ma ju vre me na da se ba ve ~e sto mu ko trp nim i du go traj nim sud skim pro ce si ma. Kra dqiv ci, i ako ih uhva te, ne bu du sank ci o ni sa ni za to {to ne mo gu da pla te od {te tu, a za tvor ska ka zna ni je pred vi |e na. Neo ba zri vi pe {a ci i sku te ri na bi ci kli sti~ kim sta za ma do pu wa va ju niz pro ble ma ko je tre ba re {i ti. - Bit no je us po sta vi ti sa rad wu sa in sti tu ci ja ma, jer je di no na taj na ~in mo è mo ove pro ble me du go ro~ no re {i ti. Iz u zet no je va `no i edu ko va ti gra |a ne kroz pro mo tiv ne ak ci je i jav ne di sku si je, i uop {te po ve }a ti svest o pri sut no sti bi ci kli sta u gra du. Ide ja je da se po ve è mo sa svi ma ko ji ima ju u~e {}e u sfe ri grad skog bi ci -

kli zma - po li ci jom, Agen ci jom za bez bed nost u sa o bra }a ju, lo kal nom sa mo u pra vom, jav nim pred u ze }i ma i dru gim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma i bi ci kli sti~ kim klu bo vi ma ka ko bi smo na pra vi li ne ku vr stu stra te gi je raz vo ja grad skog bi ci kli zma, na osno vu ko je bi se re {a va li te ku }i pro ble mi, ali i ko ja bi us po sta vi la na ~e la da qeg raz vo ja - za kqu ~u je Trif ko vi}. J. Zdjelarevi}

Naj mla |i ì te qi Sta re De te li na re Gde ì ve mla |i, a gde sta ri ji sta nov ni ci ovog gra da? Iz po da ta ka Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku mo è se za kqu ~i ti da su po pro se ku go di na naj mla |i sta nov ni ci Me sne za jed ni ce „De te li na ra”. Sa pro se~ nih 36, 8 go di na naj mla |i su ì te qi Sta re De te li na re i de la Sajmi{ta, dok je prosek starosti stanovnika naseqa Detelinara 39 godina, kao i u ~itavom gradu. Najstariji, sa 43 godine u proseku su stanovnici Limana i Starog grada. Me|u wima predwa~e gra|ani MZ „Liman” i MZ „Dunav” sa gotovo 45 godina. U ovu grupu treba svrstati i stanovnike povr{inski najve}eg dela grada, Telepa. Razlozi ovakvih rezultata mogu se na}i u minuloj urbanizaciji grada, kada su se takozvani dobitnici tranzicije, qudi koji su tek formirali svoje porodice smestili u novoizgra|ewa naseqa na Grbavici i Detelinari. Potowe pomenuto naseqe tim je privla~nije zbog blizine porodili{ta, te pri tome na trì{tu nekretnina nudi stanove sa ne{to jeftinijom rentom i cenom kvadrata. Razlozlog za niù cenu je i ne{to ve}a udaqenost od centra grada, ali s druge strane komfornost koje ovo naseqe pruà, privla~i sve vi{e mladih parova sa decom. Stari deo grada je tako ostao kakav je i bio. Bez uùrbane novogradwe i sa skupim stanovima stanovni{tvo se nije puno mewalo. To se moè re}i i za Liman, dok bi Telep mogla

zadesiti sudbina Grbavice, {to bi dovelo do sigurnog podmla|ivawa stanovnika i ru{ewa ovog nepopularnog proseka, no i nestanka telepskih {orova i dvori{ta. Ali za sada, kako stvari stoje, to se ne}e skoro desiti , sem ako ne krene kakav iznenadan bejbi bum ili nas opet nesre}nim okolnostima ne pogode velike migracijske kretwe stanovni{tva. Novo naseqe za sada se dr`i u zlatnoj sredini sa, u proseku, 41 godinom starosti stanovni{tva. Od 19 do 25 godina tamo ima oko 3.000, dok qudi koji polako odbrojavaju {estu deceniju ima dosta vi{e, 4.500. Qudi iz Petrovaradina i Sremske Kamenice u proseku su stari preko 41 godinu, dok stanovici Veternika imaju 35.8, Futoga 38, Bukovca 36.4, Klise 35.3, [angaja 34.8 godina. Apsolutni rekorder je Vidovdansko naseqe gde su qudi u proseku stari 34.5 godina. Futog i Veternik mladost duguju doseqavawu porodica s ratom zahva}enih podru~ja. Primetno je da je ve}ina drugih prigradskih mesta koja u proseku imaju mla|e stanovni{tvo, dobrim delom ili gotovo u potpunosti naseqena pripadnicima romske populacije. Kada se pri~a o prose~noj starosti stanovnika grada, treba dodati i ne{to van zvani~ne statistike, a to je nekoliko desetina hiqada studenata koji svake godine dolazi na Novosadski univerzitet i `ivi bez prijavqene adrese. A. L.

ZBOG PRSKAWA KOMARACA

Ko {ni ce na si gur no Tret ma ni pro tiv od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha na pod ru~ ju No vog Sa da i pri grad skih na se qa bi }e iz ve de ni od ne de qe 1. do ne de qe 15. ju la, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“. Ka ko se na vo di, ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si }e od vre men skih uslo va, a pre pa rat ko jim }e se ra di ti je „icon“ sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nog me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na. Q. Na.

oglasi

nedeqa1.jul2012.

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „ Ma{inca „ . Telefon 063/301-975, 063/70753583 787. IZDAJEM sobe i apartmane u âwu. 018/213-708, 064/849-61-09, +382/67-859-097, 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.co m 54125 BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite plaàma, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 00382/32371-657, 060/0237-857www.banicevicsmjestaj-risan.me 54707 IZDAJEM sobe u Zelenici, novo, ku}a sa puno hlada, upotreba kuhiwe, 7 minuta do mora, 6-7evra po osobi. Telefon 060/050-6506. 55411 SOBE I APARTMANI Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefon 021/6363291, 062/8510-669, 064/390-3391. 55548 IZDAJEM konforan izdvojen dvokrevetan apartman u prirodi, Bawa Vrdnik, blizu bazena, 12E. Telefon 063/7511-606. 55630 BAWA KAWI@A, sobe sa kupatilom i kuhiwom cena 4E po osobi. Telefon 066/954-2245 i 024/877-016. 55799 BRZE]E, vila Omorika, sobe, apartmani 50m od ì~are, pored potoka. Pogodno za dve ili tri porodice. Telefon 064/405-39-12. 55145

^ASOVI engleskog 500 din 90min. i prevodi engleskog na srpski 800 din. A-format. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 066/971-4206. 55231 ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura, popravni. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 55541 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 55555 DR@IM ~asove gitare i bubweva. Dolazim ku}i. Telefon: 064/431-5374. 55193 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 55556

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 55557

IZDAJEM kod Socijalnog dvoiposoban stan 58m2 odli~an, lepo name{ten, komunalije na 44m. Telefon 063/8117331. 624487 IZDAJEM novu neuseqavanu garsoweru od 24m2 na Somborskom bulevaru, 1. sprat, terasa, lift, CG, odvojena kuhiwa cena dogovor. Telefon 064/823-6601. 624432

IZDAJEM lep noviji, name{ten, jednoiposoban stan 32m2 u Valentina Vodnika, klima, terasa pogodan za studente, 150 EUR. Telefon 021/6915-587. 55549 IZDAJEM konforno name{tenu garsoweru za 110E. Telefon 064/888-1035. 55595 IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan, klima, ve{ ma{ina TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004. 55787 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161, Smiqka. 55206 IZDAJEM 51m2/v.p., Pariske komune 29, name{ten, 150 evra i 93m2, Liman 4/2 sprat, telefon, KTV. Bez agencija. Telefoni: 063/58-98-11, 021/63/34-104. 55339 NAME[TENA garsowera, odvojena kuhiwa, sa dva otomana Bra}e Ribnikara. Telefon 064/1463126. 55456 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Limanu III. Telefon 063/8453577, 463717. 55577 U PETROVARADINU izdajem jednoiposoban stan, CG, interfon, lift, drugi sprat. Telefoni: 023027153, 063/8017620. 55580 IZDAJEM dvosoban, 40m2, potpuno name{ten opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 55624 IZDAJEM jednosoban stan prazan, Bulevar K.P.P. 64, II sprat, br.8, Novi Sad. Telefon 021/641-6785. 55627 IZDAJEM lepo name{ten 1,5 stan u blizini Sajma. Telefon 063/512-414. 55634 POVOQNO izdajem potpuno name{ten ve}i stan. Telefon 062/150-8953. 55637 IZDAJEM garsoweru u blizini Dnevnika. Telefon 064/2813949. 55680 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici. Telefon 064/3468936. 55704 IZDAJEM praznu garsoweru 26m2. Telefon 064/3468936. 55705 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Telefon 063/408902, 021/6365-807. 55706 IZDAJEM name{ten stan 37m2 od 1. jula Bul. Slobodana Jovanovi}a 25 (kod crkve Novo naseqe). Telefon 065/888-2789. 55710 LIMAN izdajem name{ten jednosoban stan 39kvm. klima, topla voda, kablovska, telefon, lift, 130 eura. Telefon 063/550-656. 55720 IZDAJEM jednosoban stan kod Sajma za jednu ili dve mlade osobe. Telefon 6338-074. 55725 IZDAJEM name{tenu garsoweru u zgradi blizu univerziteta studentima. Telefon 063/8072928. 55727 PETRA DRAP[INA, name{tena i Dositejeva, name{tena, povoqno. Telefon: 063/8563-983. 55815 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova.www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202. 55831 IZDAJEM komforan jednoiposoban stan 38m2 komplet name{ten u Valentina Vodnika, prvi sprat. Telefon 063/501-914. 55728 IZDAJEM name{tenu garsoweru M. Gorkog 6, ispred Spens-a. Telefon 063/511939. 55731 IZDAJEM name{tenu garsoweru u ul. Vojvode Mi{i}a, od 1. jula. Telefoni: 062/606939, 062/1127161. 55732

dnevnik

IZDAJEM super komfornu garsoweru na po~etku Maksima Gorkog kod Spensa. Telefon: 063/123-0779. 55733 IZDAJEM trosoban stan 70m2, kod okretnice na Klisi, prvi sprat. Poseban ulaz, terasa, parking. Telefoni: 021/6412628, 064/114-7-964. 55743 IZDAJEM nename{ten dvosoban stan 44m2, ul. Kornelija Stankovi}a 27, prvi sprat. Telefoni: 021/461207, 064/4201-701. 55746 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru sa telefonom, centralno grejawe, kablovska, 28m2, centar. Telefoni: 021/552270, 064/1136-076. 55756 NOVI SAD, Novo naseqe, kod GSP, izdajem jednoiposoban name{ten stan 43m2, telefon, sprat 1., kablovska, terasa, tavan. Telefon 064/89-62-732. 55798 IZDAJEM stan dupleks 86 m2, ulica Pap Pavla 41. Povoqno! Telefon: 062/16-93-889. 55592 IZDAJEM garsowere u A. [anti}a, Cara Du{ana, 2 le`aja, {poret, fri`ider, kablovska, jul, avgust 80 evra, posle dogovor. Telefon 060/050-6506. 55412

HITNO potrebna u name{tena luksuzna zentatiuvno opremqena Novom Sadu od 800Telefon 063/519-533.

zakup repreku}a u 2000E.

55827 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519533. 55828 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 55829 HITNO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202. 55830

KUPUJEM stan do 35m2 bez posrednika. Telefon 064/9563941. 55651

PREKO PUTA Futo{ke pijace, u ]irpanovoj ulici, ukwi`en mawi dupleks 27m2 sa novim ugradnim name{tajem, cena 26.000E. Telefon 548-398, 060/37-38-370. 55631

U GUNDULI]EVOJ ULICI u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, komplet name{tena novim name{tajem, cena 24.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624357 BUL. EVROPE, luks zgrada, nova odmah useqiva garsowera na I spratu, cena 21.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624358 GRBAVICA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624359 NOVO NASEQE, S. Hristi}a, ukwièna garsowera za 24.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624360 UKWI@ENA garsowera u centru, tre}i sprat, centralno gradsko grejawe, kvalitetna zgrada iz 2004. godine, cena 21.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 624405 @. STANICA - nova garsowera 24m2 - odvojena kuhiwa, ju`na dvori{na strana, neuseqavana, CG, lift, cena sa PDV-om. Telefoni: 064/8236601, 021/ 542-779, (www.avenianekretnine.com). 624420

CANKAREVA ul., 25m2 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva - ukwièna, cena - 26.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-772. 624431 U PONUDI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004, www.solis-nekretnine.com. 624433 PRODAJEM mawu garsoweru,ugao B. Evrope i Koste Racina,18m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 20.000 evra. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/ 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 624455 NA BULEVARU EVROPE Investitor „Moj Dom” prodaje garsewere 25m2 i 27m2. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624456 ODLI^NA garsowera 24m2, ukwièna, Pasterova ulica, odvojena kuhiwa, lep dnevni boravak, prazan, 26.700. [ifra 1001677. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624457 GARSOWERA u novijoj zgradi u Ulici Toplice Milana kod Bulevara prvi sprat 26m2. Telefoni: 451-318, 523-193 www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003459. 624458 NOVA DETELINARA ukwièna garsowera 26m2 na prvom spratu kqu~ u agenciji. [ifra 1003616. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624459 GARSOWERA u centru grada kod Izvr{nog ve}a, ukwièna, u dvori{tu zgrade, 18m2, cena 14.600 evra. [ifra:14588. Telefoni: 021/451-570; 064/11262-39, www.solis-nekretnine.com. 624437 HITNO prodajem odli~nu, novu garsoweru od 25m2 u stambenoj zgradi na Klisi. I sprat, terasa. Cena 16.000E. Telefon 063/108-8017. 624500 UKWI@ENA garsowera od 26m2 na Podbari, II sprat, povoqno! Cena 27.000E. Telefon 060/621-1685. 624501 HITNA prodaja odli~ne, novije garsowere kod Sajma, 25m2, I sprat, lift, ukwièn. Cena 26.000E. Telefon 063/692-917. 624502 VASE STAJI]A garsowera 26m2 na visokom parteru, odmah useqiva, ukwièna. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 624489 POVOQNO! Odmah useqiva GA 19m2, Salajka, nova, odvojena kuhiwa, legalizovana, sve odvojeno, grejawe, bez ulagawa, cena 15.000! Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 625598

KLASIÂN jednosoban stan 29m2, ukwièn, kod gra|evinske {kole, u odli~nom stawu. Tel. 6615-117. 624542 LIMAN III!!! U neposrednoj blizini vrti}a, parka i pijace jednosoban stan!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 624524 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JS 42m2, Novo naseqe, PR, odv. kuhiwa, bez ulagawa, cg, cena samo 17.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 625597 LI^NO prodajem kompletno renoviran jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwièn, Antona Urbana. Telefon 063/174-4091. 624490 KOD LIMANSKE PIJACE jednosoban stan 40m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528137, 063/538-166. 624491 MILETI]EVA, jednosobni 34m2, III sprat, povoqno. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 624479 KA]E DEJANOVI], 37,5m2, jednosoban. Cena 34.000. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 624482 U ULICI ANTUNA URBANA na prodaju ukwièn, komforan, klasi~an jednosoban stan od 33m2 po ceni od 24.000E. Telefon 03/777-6233. 624503 NOV, odmah useqiv jednosoban stan od 29m2 na Somborskom bulevaru, I sprat, terasa, dvori{na strana. 29.000E. Telefon 063/108-8017. 624504 JEDNOSOBAN stan na Podbari, prizemqe 40m2, kompletno renoviran, samo 29.000 evra. Pogledajte fotografije na site-u SOLIS [ifra 23422. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 624438 INVESTITOR „MOJ DOM” na Bulevaru Evrope prodaje jednosoban stan 30m2. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624460 BULEVAR OSLOBO\EWA ekstra poslovno-stambena zgrada gradio „Aleksandar” 39m2, III sprat, cena 47.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 0658506616, 523-193. 624461 LIMAN 1 Ul. Drage Spasi} 45m2 na 7. spratu jednosoban stan koji ima odvojenu kuhiwu i posebno trpezariju, cena 46.300. Telefoni: 451-318, 0603088993, www.nekrenine-mojdom.com, 1003571. 624462

oglasi

dnevnik

LEP jednosoban stan 42m2 kod Instituta zgrade od faadne cigle, II sprat, cena 35.000. Telefoni: 451-318, 523-193. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003574. 624463 JEDNOSOBAN stan kod stanice, II sprat, 30m2, ukwièn, cena 27.000. [ifra 1003603. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624464 BISTRICA 43m2 - useqiv ukwièn, jednosoban preure|en u jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena 32.000E. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 624416 UKWI@EN jednosoban stan na Novoj Detelinari, 4. sprat nije posledwi, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, 39m2, cena 33.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 624406 DETELINARA, jednosoban, ukwièn 26m2, terasa, ~etvrti sprat 22.000. Slike na ww.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 624398 @. STANICA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624361 S. DETELINARA, ukwièn 1.0 stan po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624362 PRODAJEM garsoweru kod stanice. Brzo gotova. 13.000E. Telefon 064/820-58-16. 55795

NOVO NASEQE, Bate Brki}a, zgrada od fasadne cigle, 1.5 stan od 43m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624364 ]IRPANOVA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624365 SOMBORSKI BULEVAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena (uz dogovor ) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem kredita!!! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 624366 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 1.5 stan od 35m2 na III spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624367 LIMAN 2, ukwièn 1.5 stan, cena 43.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624368 CENTAR, Banovina - u odli~noj zgradi, ukwièn stan od 45m2, II sprat, cena 41.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624372

HITNO - nov - useqiv jednoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, lift, 35m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena 36.050E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 624407 BULEVAR OSLOBO\EWA kod Futo{ke pijace 41m2 - jednoiposoban, useqiv - ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 46.400E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608, (www.avenianekretnine.com). 624413 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2 - ju`na dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica cena 44.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604, (www.avenia-nekretnine.com). 624414 UKWI@EN - nov jednoiposoban stan u centru, nova zgrada, cena sa PDV-om, prvi sprat, terasa, 52m2, cena 51.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 624410 NOVA DETELINARA - nov 39m2 - jednoiposoban, CG, TPV, odli~an raspored, isto~na strana, cena sa PDV-om 37.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 624424 CENTAR - Socijalno 34m2 jednoiposoban, odvojena kuhiwa, useqiv odmah CG, cena 29.000E. Telefon: 021/6614-200, 064/823-6604. 624427 HITNO!!!! Bulevar Evrope 30m2 - jednoiposoban - useqiv odmah, 2 sprat, terasa, CG, cena - 28.000E. Telefoni: 064/8236608, 021/661-4200. 624428 TOLSTOJEVA ULICA jednoiposoban stan na 1. spratu, useqiv - ukwièn, lift, terasa, CG, cena 43.700E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 624430 U SOWE MARINKOVI] kod Keja na drugom spratu 45m2 cena 41.200. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. [ifra 1001668. 624465 INVESTITOR „MOJ DOM” na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 624470 PRODAJEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odràvan bez ulagawa. [ifra:22733. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 624439 JEDNOIPOSOBAN stan na Novoj Detelinari 44m2, ukwièn, prazan i odmah useqiv, visina prvog sprata. Telefoni: 063/433-738; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 624440

jednoiposoban PRODAJEM stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451-570; 064/11262-39, www.solis-nekretnine.com. 624441 SALAJKA, jednoiposoban, nov 41,70m2 prizemqe. Cena 38.000. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 624481 HITNO, noviji, mawi jednoiposoban stan 35m2 na Novom nasequ. III sprat, lift, terasa, ukwièn. 33.000E. Telefon 063/101-0664. 624506 PETRA DRAP[INA 46m2, noviji, useqiv, ukwièn jednoiposoban stan sa terasom i liftom. Hitno, 40.000E. Telefon 063/504-799. 624507 ]IRPANOVA ULICA nova lepa zgrada, stan 41m2 odli~nog raporeda u perfektnom stawu cena 48.300. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193, 0658506616. 624467 U PETRA DRAP[INA jednoiposoban ukwièn stan 46m2 cena 43.000. [ifra 1003593. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624468 HITNO!!! HITNO!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwièn 32.900. Telefoni: 528137; 063/538-137. 624492 NOVI SAD, Nova Detelinara, 47m2-41.200E, nov, neuseqavan, ~isti papiri 34m2 - jednoiposoban stan, ukwièn, N. Detelinara. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90. 625611 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwièn, cena 24.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 625605 SOMBORSKI BULEVAR, odli~an 34m2 - 26.000E, 36m2 28.000E. Direktno od investitora. Telefoni: 021/522-177, 062/89-56-705. 625614 PARISKE KOMUNE!!! Jednoiposoban stan od 38m2 niè spratnosti, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 624525 NOV ukwièn jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara. Prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, zgrada sa recepcijoim, 43.500. Telefon 063/517-846. 624534 JEDNOIPOSOBAN 40m2, Petrovaradin, Preradovi}eva, II sprat, dvori{no, ukwièn, kompletno name{ten stan, grejawe na struju, 19.000. Telefon 063/517-846. 624535 SAJAM, ukwièn jednoiposoban stan 39m2, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 624543 ODLIÂN JIS 36m2, Podbara, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa, +garaà, odmah useqiv, cena samo 39.000. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 625599 BRA]E RIBNIKAR, ukwièn jednoiposoban stan, 45.500E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 625607 LEP dvosoban 49m2, kod „ABC” marketa na Novoj Detelinari, I sprat sa liftom, ukwièn 49.000. Telefon 063/517-846. 624540 NOVA DETELINARA DS 49m2, J. ^melika, V sprat, lift, nije zadwi, predivna terasa, odvojena kuhiwa, dobar raspored, nov-bez ulagawa, ukwièn, useqiv, cena samo 48.900! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 625603 HITNA PRODAJA! Perfektan DS 52m2 kod „Socijalnog”, I sprat, terasa, odmah useqiv, nov, ekstra kvalitet gradwe, cena samo 52.000 sa povratom PDV-a! Telefoni:0 21/523-700, 063/536-212. 625604

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 50m2, Liman I, V. Petrovi}a, V sprat, lift, terasa, dvostrano orijentisan, ukwièn, cena 52.500. Telefoni :021/523-700, 063/536212. 625600 HITNO! Nov, odmah useqiv DS 36m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa+trpezarija, dvori{na strana, odli~an, cena samo 32.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 625601 CENTAR kod Jovine gimnazije, ukwièn dvosoban stan 57 m2, izuzetno sre|en, klasi~an raspored, mawa zgrada. Telefon 6615-117. 624544 GRBAVICA, Danila Ki{a, ukwièn dvosoban stan 45 m2, odli~an, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 624545 KLASIÂN dvosoban stan 60 m2 kod @. stanice, ukwièn, povoqno. Telefon 6615-117. 624546 HITNA PRODAJA! Kod glavne po{te DS 43m2, PR-sam u dvori{tu, kolski ulaz, parking, ukwièn, cg, visina plafona 4.8m, pogodan i za P.P., cena 35.500! Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 625596 PRVOKLASAN dvosoban 67m2, Novo naseqe - Savina, Branislava Borote, III sprat, moè biti dvoiposoban, gradila”Budu}nost”, useqiv, ukwièn, bez ulagawa. Hitno! Telefon 063/517-846. 624536 LIMAN I, Veqka Petrovi}a, lep dvosoban stan 50m2, V sprat sa liftom, sa odvojenom kuhiwom, ostavom, lepom terasom, useqiv po isplati, ukwièn 51.500. Telefon 063/517-846. 624537 SALONSKI dvosoban 80m2, Dunavska, I sprat, dnevna soba i terasa gledaju na ulicu, ukwièn, pogodan i za poslovni prostor, moè i zamena 95.000. Telefon 063/517-846. 624538 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu deluks sre|en stan od 65m2, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 624526 KOD SATELITSKE PIJACE 48m2, I sprat, ukwièn, dvosoban, 29.900E. Hitno! Telefoni: 063/444-743, 021/522177. 625615 CARA DU[ANA, ukwièn dvosoban stan 43m2 - 36.800E. Renoviran. Bez ulagawa. Telefoni: 021/522-177, 063/444743. 625616 CENTAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 624493 LIPOV GAJ moderno opremqen, kompletno name{ten, dvosoban stan na prvom spratu, ukwièn. Telefon 063/811-7331. 624494 LIMAN u Balzakovoj ulici dvosoban stan 58m2, ukwièn za 53.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 624495 NA LIMANU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2 kqu~ u agenciji. Hitno 46.000. Telefoni: 451-318, 063550387, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002728. 624469 CENTAR, dvosoban 46 +3m2, prizemqe, salonski komplet renoviran. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 624483 GRBAVICA, Kolo srpskih sestara, 54, ukwièn stan, ima terasu. Parking mesto, kuhiwa i klima u ceni. 47.500E. Telefon 063/108-8017. 624514 FUTO[KI PUT, bez ulagawa, kompletno renoviran dvosoban stan od 48m2. II sprat, ukwièn. Hitno i veoma povoqno, 35.000E. Telefon 060/6211685. 624509

nedeqa1.jul2012.

NOVIJI 54m2 dvosoban stan na Novom nasequ. Ukwièn, ima terasu. Povoqna cena, 39.200E. Telefon 060/621-1685. 624510 ODMAH USEQIV dvosoban stan 48m2 na Bulevaru oslobo|ewa. Lift, terasa, ukwièn. Kupatilo renovirano. Povoqno, 43.000E! Telefon 060/621-1685. 624511 HITNO i povoqno, komforan dvosoban stan od 60m2 u Ulici Save Kova~evi}a kod SUP-a. Lift, terasa, ukwièn. 46.500E. Telefon 060/621-1685. 624512 STANOVI u Park Sity kvadrature 58m2, 60m2, 67m2, 133m2, 151m2, 159m2 Liman nova gradwa. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624478 NA LIMANU II po povoqnoj ceni na prodaju ukwièn stan od 53m2, IV sprat, lift, terasa. 43.000E!!!!! Telefon 063/692917. 624505 PRODAJE SE dvosoban stan na Grbavici, ukwièn, 41m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, isto~na strana, odli~na terasa, moè i kredit. Telefoni: 063/520-296; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 624442 HITNA PRODAJA, odmah useqiv dvosoban ukwièn stan 52m2, potrebno renovirawe, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, cena: 44.000 evra, NE moè prodaja na kredit. [ifra: 23072. Telefoni: 064/134-04-59; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 624443 PRODAJEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena:53.500 evra. [ifra: 22515. Telefoni: 021/520-231; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 624444 BERISLAVA BERI]A, bez ulagawa dvosoban komforan stan 58m2. Cena 54.600 eura. [ifra 23412. Telefoni: 021/520-231; 063/182-76-27. 624445

ODLIÂN dvosoban stan na Novoj Detelinari. Tre}i sprat, ukwièn, moè i kredit, 51m2. Po~etna cena 54.000. [ifra 21347. Telefon 063520296, www.solis-nekretnine.com. 624446 NOVO NASEQE novija ukwièna zgrada 2004. godine 57m2 na prvom i tre}em spratu 52.000. [ifra 1003088. Telefoni: 0658506616, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 624471 DU[ANA VASIQEVA prvi sprat ukwièn dvosoban stan 63m2. Hitno 56.500. [ifra 1003281. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624472 KOD SAJMA Stevana Mokrawca 53m2 lift terasa ukwièn nije posledwi cena 42.000. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom. com. [ifra 1003545. 624466 HITNO!!! 54m2 - useqiv ukwièn, Novo naseqe, lift, terasa, CG, odli~an raspored, CG, cena 39.200E. Tel.: 064/8236604, 021/424-963 (www.avenianekretnine.com). 624429 [ONSI 57m2, perfektno stawe, useqiv odmah, lift, terasa, CG, cena 53.000E. (www.avenia-nekretnine.com). Telefoni: 021/542-779, 064/8236604. 624425 NOVA DETELINARA kod ABC-a 53m2 odmah useqiv, dvosoban, ukwièn, odli~an raspored, cena 41.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236604. 624421 LIMAN II - 53m2 dvosoban, ukwièn - useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, CG. Cena 44.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604. 624418 DVOSOBAN 59m2 funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwièn, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 42.550E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604. 624415 UKWI@EN dvosoban stan na Grbavici, novija zgrada, lift, terase, peti sprat - dekorativne kosine, 47m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 624408

oglasi

nedeqa1.jul2012.

UKWI@EN dvosoban stan u blizini Sajma - Nova Detelinara, 50m2, kvalitetna zgrada, prvi sprat, terasa, lift, cena 46.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 624409 SAJAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, lift, terasa 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 624399 GRBAVICA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 624400 LIMAN II, IV sprat, lift, terasa 53m2, ukwièn 43.400. Slike na www.trefnekretnine. co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 624401 NOVO NASEQE 63m2, dvosoban, moè biti trosoban, ukwièn, lift, terasa 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 624402 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 36.000, Telefon 6366952, www.bomil.rs. 624373 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77. 624374 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624379 GRBAVICA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwièn, cena 57.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624369 BULEVAR, 2.0 stan od 60m2 na I spratu, ukwièn, cena 49.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624370 NOVO NASEQE, odli~an klasi~an ukwièn 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 41.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624371 CARA DU[ANA, ukwièn 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624363 DU[ANA VASIQEVA 65m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, ukwièn 68.000. Telefon 063/517-846. 624539 JEDNOIPOSOBAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwièn, useqiv, terasa, 40.000. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-73-0. 55833 JEDNOIPOSOBAN stan kod bolnice, 44m2, VP, kao prvi sprat, ukwièn, useqiv, cena 32.000E. Telefoni: 060/418-3223 i 064/11-43-730. 55834 KRAQEVI]A MARKA br. 20, {iri centar, visoko prizemqe jednoiposoban stan - 47 m2, novija zgrada „Neimar” potpuno sre|en. Telefon: 064/8372806. 54297

GRBAVICA K.S Sestara, izuzetan jednoiposoban 35m2, prvi sprat, lift, terasa, kuhiwa i kupatilo sa prozorom, parking u dvori{tu. Telefon 063/8074172. 55769 POVOQNO ukwièn jednoiposoban stan 43m2, tre}i sprat sa dva lifta, kod @elezni~ke stanice Gagarinova ulica, renoviran, samo 36.900. Telefon 063/807-4172. 55771 POVOQNO!!! Bul. Oslobo|ewa - nov, ukwièn, jednoiposoban stan 39m2, luks name{ten V sprat, samo 42.300E. Telefon 063/807-4172. 55772 SKENDER-BEGOVA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG. lift, direktno od investitora. 130.000. Telefon 063/107-11-11. 54508 PRODAJEM dvosoban, 51m2/v.p. Pariske komune, name{ten, 48.000 evra, Liman 4, 93m2, 88.000 evra, dve klime. Bez agencija. Telefoni: 064/124-9791.021/63-34-104. 55340 SATELIT ukwièn dvosoban stan 48m2 na drugom spratu. Cena 30.000E. Telefon 060/0201-000. 55591 PRODAJEM dvosoban stan bez posrednika, 97.000E, Kej. @. racije 4/III, Novi Sad. Telefon 021/886-989. 55622 ODMAH useqiv u Petra Drap{ina, vlasnik prodaje stanove 50m2 i 30m2- zgrada ukwièna. Telefon 064/237-7515, 064/115-06-39. 55755 ]IRPANOVA! noviji, ukwièn, odmah useqiv, dvosoban stan 43m2, 3. sprat, lift, terasa, dvori{no orjenitasan. Telefon 063/807-4172. 55773

LIMAN, u blizini pijace i parka, odli~an stan od 69m2, cena 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624380 BETANIJA, odli~an ukwièn 2.5 stan na I spratu po ceni od 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624375 TELEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (moè kredit). Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624376 NOVA DETELINARA, mawi, noviji, ukwièn 2.5 stan za 37.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624377 LIMAN 2, klasi~an 2.5 stan od 68m2, ukwièn, cena 62.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624382 PRODAJE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 624383 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 624384 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, I sprat, terasa, ukwièn, o~uvan 59.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 624403

UKWI@EN dvoiposoban stan, 70m2, Nova Detelinara, zgradu radila „Budu}nost”, prvi sprat, terasa, lift, cena 64.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 624412 LIMAN - 60m2 - zgrada od Budu}nosti - 10 god. stara, dvoiposoban, lift, terasa, ukwièn useqiv za 10 dana, odli~an raspored, cena 65.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601, (www.avenianekretnine.com). 624419 UKWI@EN 39m2 dvoiposoban stan, gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, cena 36.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601. 624426 SOMBORSKI BULEVAR nov - useqiv - 49m2 - dvoiposoban perfektan raspored, terasa, odli~na oprema - hrastov parket, italijanske plo~ice, moè kredit cena sa PDV-om 45.500E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6608, (www.avenianekretnine.com). 624423 LIMAN II kod {kole 68m2 dvoiposoban ukwièn stan 63.000. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003468. Telefoni: 451-318, 523-193. 624473 NOVA DETELINARA noviji dvoiposoban stan 67m2. Povoqno 59.000. [ifra 1003612. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624474 LIMAN 4, novija zgrada koju je gradila Budu}nost, fasadna opeka, dvoiposoban stan od 60m2, odli~no organizovan, dvostrano orjentisan. [ifra: 23127. Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 624447 PRODAJEM nov ukwièn dvoiposoban stan u vili kod Bulevara oslobo|ewa i ul. Novosadskog sajma, povr{ine 70m2, odmah useqiv. [ifra: 23255. Telefoni: 065/20-19-011; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 624448 U BLIZINI [KOLE na Limanu II, odmah useqiv dvoiposoban stan od 68m2. Lift, terasa. Povoqno, 60.000E. Telefon 063/777-6233. 624513 GUNDULI]EVA ULICA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 34.000E. Telefon 060/621-1685. 624508 BULEVAR EVROPE nov useqiv dvoiposobni 53.000E+ povrat PDV. Telefoni: 423208, 063/111-8085. 624480 RUMENA^KA dvoiposoban stan 61m2, klasi~na gradwa, ukwièn, moè kredit za 46.500. Telefon 063/538-166. 624496 LIMAN III!!! Dvoiposoban stan niè spratnosti u mirnom okruèwu kod {kole za 49500E. Pozovite!!! Telefon 065/2500213. 624527 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 65.000E. Telefon 063/108-8017. 624516 UKWI@EN dvoiposoban dupleks stan, 67m2, Bulevar Evrope, novija zgrada kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena 49.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600 www.total-nekretnine.rs. 624411 LIMAN III!!! Kod NIS-a i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwièn odmah useqiv, svetao!!! Telefon 063/500213. 624529 TROSOBAN STAN!!! od 112m2, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 624530 LIMAN I u blizini [tranda, odli~an, komforan trosoban stan od 81m2, terasa, ukwièn, renoviran. Cena 68.000E. Telefon 063/777-6233. 624517

NOVO NASEQE, kod crkve na Savini izvanredan trosoban stan 90m2, I sprat, dve terase, ukwièn. Vrlo povoqno. Pozovite 060/621-1685. 624518 SALONSKI trosoban 95m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 79.000. Telefon 063/517-846. 624541 LIMAN 2, dva ukwièna trosobna stana, 90m2, I sprat, luks dupleks 155m2, lift, terasa, bez ulagawa, cena dogovor. Ulica Ravani~ka. Telefoni: 021/526-622, 063/78099-09. 625608 GRBAVICA, 86m2, noviji, ukwièn, odmah useqiv stan sa terasom. Izuzetno povoqna cena, 51.500E. Telefon 060/6211685. 624515 BULEVAR, trosoban stan sa garaòm, odli~no odràvan, ukwièn, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra:23380. Telefoni: 065/20-19-010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 624449 LIMAN 2, Resavska ulica, klasi~an stan 83m2, dve terase. Zgrada sa liftom. Za vi{e pozvati. [ifra 23487. Telefoni: 021/451-570; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 624450 TROSOBAN stan na Novom nasequ 78m2 prvi sprat useqiv ukwièn. Povoqno 65.900. [ifra 1001249. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624475

TROSOBAN 85m2, Br. Jovandi}, 1. sprat, terasa, lift, ukwièn, useqiv, CG, cena 66.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 624417 LIMAN IV, 78m2 trosoban stan, dvori{na strana, dve terase 74.200 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine. co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 624404 CENTAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2a I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 6368429www.bomil.rs. 624385 DETELINARA, prodajem klasi~an ukwièn 3.0 stan od 62m2 na III spratu, cena 53.500. Telefon 636-6952. 624378 BULEVAR EVROPE, u novoj luks zgradi, nov neuseqavan 3.0 stan od 83m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624381 BULEVAR OSLOBO\EWA zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwièn 77, 65m2. Telefon: 064/837-2806. 54298 CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25. 54954 LIMAN IV, 3,0 stan na prvom spratu 78m2, uz Dunav, 1300 kaplara. Kvalitetna zgrada, zelenilo. Telefon 063/524-133. 55416 PRODAJEM u centru nov trosoban stan od 80 m2, drugi sprat. Telefon 063/7143581. 55570

dnevnik

POVOQNO Bul. oslobo|ewa, kod Futo{ke pijace, ukwi`en, noviji, trosoban stan 74m2, 3 sprat, lift, odli~an raspored. Telefon 063/807-4172. 55768 BUL. K.PETRA kod gradskog supa, noviji, ukwi`en trosoban stan 78m2, drugi sprat, lift, terasa, dvostrano orjentisan, odmah useqiv. Telefon 063/8074172. 55770

LIMAN, odli~an, ukwièn 3.5 stan od 94m2 na II spratu, renoviran, 88.600. Telefon 063/742-21-80. 624389 NOVO NASEQE B. J. Du~i}a 87m2 troiposoban stan, hitna prodaja, cena 65.000 nije fiksno. [ifra 1003266. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 624476 HITNA prodaja Novo naseqe kod crkve prvi sprat, 90m2, cena 75.000. Telefoni: 063/1114142, 423-208. 624484 LIMAN IV, 1300 Kaplara, 94m2, I sprat. Lift, terasa, ukwièn. Hitna prodaja po povoqnoj ceni, 72.100E. Telefon 063/777-6233. 624519 ODLIÂN troiposoban stan od 65m2 u Balzakovoj ulici. Lift, terasa. Hitno i povoqno, 51.500E. Telefon 063/7776233. 624520 RENOVIRAN troiposoban stan 88m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace, I sprat, lift, terasa, ukwièn. Povoqno. Telefon 063/7776233. 624521 SALONAC!!! Renoviran, useqiv ukwièn stan od 92m2 za 72.000E, na odli~nom mestu za vi{e namena. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 624528 EKSKLUZIVNO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. 1200E/m2! Telefon 063/777-6233. 624522 DUNAVSKI PARK!!! Odli~an ~etvorosoban stan na jako lepom mestu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500-213. 624531 LIMAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500213. 624532 NOVO NASEQE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 624533 HITNA PRODAJA! Odli~an ^S 84m2 Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, nov, odmah useqiv, ulmjièn, dodatno sre|en, cena samo 69.000 za ke{popust! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 625602 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv I sprat ku}e na Bockama ^S 94m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, grejawe, 2 terase, ostava, ukwièno, cena samo 28.500! Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 625606 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 624497

KATOLI^KA PORTA, ~etvorosoban stan 154m2 u novoj zgradi na 4. spratu sa liftom, sam na spratu, veoma kvalitetne gradwe i opreme, sa terasom od 40m2 sa koje se pruà divan pogled. Prodaja je hitna! [ifra: 20196. Telefoni: 064/134-04-59; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 624451 GRBAVCA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 624390 HITNO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 624391 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624392 GRBAVICA, odli~an 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000 + garaà gratis. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 624386 LIMAN 2, odli~an ukwièn stan od 90m2, cena 103.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 624387 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 624388 PRODAJE SE noviji ~etvoroiposoban dupleks u Ul. Araw Jano{a uz novi Bulevar Evrope, 109m2 ukwièn, cena veoma povoqna! [ifra:11200. Telefoni: 065/20-19-011; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 624452 INVESTITOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. „Moj Dom”. Pozovite 451-318, 523-193. 624477 GRBAVICA u novijoj zgradi redovna etaà 105m2 za 105.000E. Telefon 060/02-01000. 55593 CENTAR, 165m2, pe{a~ka zona, ekskluzivan, petosoban, dva toaleta, luksuzno ure|en, III sprat, lift, dvori{te, parking, 159.000E. Telefon: 063/560-298. 55723

SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 99.900 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 624393 TELEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107. 624396

oglasi

dnevnik

KU]A na Telepu, stambene povr{ine 260m2 na placu od 350m2. Na placu poslovni prostor u funkciji od 50m2 Po~etna cena 260.000 evra. [ifra 31312. Telefoni: 021/451-570, 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 624436 U ZONI CARA DU[ANA ku}a za ru{ewe 150m2 na placu 655m2, 40% izgra|enost parcele, P+S+PK. Telefon 063/538-166. 624488 KU]A, Novi Sad, Slana Bara, 180m2, prizemnica, gra|ena 80. god, plac 500m2, cena 54.000. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 624486 KU]A u blizini Radni~kog univerziteta!!! Telefon 063/500-213. 624523 POVOQNO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr. Kamenici, 34.000E.Telefon 063/7776-233. 624499 SR. KAMENICA 210m2 ukwièna ku}a, 3 etaè svaka po 70m2 na placu 400m2 +70m2 stana u dvori{tu. Ku}u prodaje banka po ceni 70.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 0600730577, 451-318. 624454 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 624395 SLANA BARA, ku}a 100m2, plac 300m2, renovirana, ukwièna 36.000E, 80m2/500m2, plac - 56.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90. 625612 UKWI@ENA ku}a u Ledincima, 186m2, 46.500E. Telefoni: 021/526-622, 062/8956-705. 625613 KUPUJEM obradivo zemqi{te od 15-300ha u komadu. Isplata odmah. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 625609 GRA\EVINSKI placevi na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, preko puta od Najlon pijace, od 380m2 do 620m2, cena povoqna. Telefon 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 624434 EKSKLUZIVNO, u blizini „Matice srpske”stambeni objekat sa propadaju}im placem od cca 450m2 uz mogu}nost pro{irewa ili izgradwe stambene zgrade. Cena 50.000 evra. A za vi{e pozovite 064/2003-103, www.solinekretnine.com. 624435 TELEP, blizina Somborskog bulevara, preko puta Satelitske pijace, plac 460m2, dozvoqeno PR+I+pot 85.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 624397 PRODAJEM 15 hektara obradivog zemqi{ta u Banatu. Povoqno. Telefoni: 021/526622, 063/11-24-911. 625610 VIKENDICA - Sremski Karlovci od 20m2 sa pomo}nim objektom od 27m2 i letwikovcem od 21m2, plac 2.700 m2, ukwièno, cena 21.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604. 624422 POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 55797 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419375, 062/107-29-996. 55528 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 55621

PRODAJEM novu name{tenu ku}u u Novom Sadu S. Pa{}ana 2, cena 60.000E. Telefoni: 063/386-136, 064/2510929. 55654 PRODAJA - ZAMENA komforne ku}e u Salajci, 150m2, potkrovqe, nusprostorija 20m2, garaà 40m2/600m2 placa, cena 175.000E. Mogu} svaki dogovor. Telefon 021/6330-016. 55712 ADAMOVI]EVO NASEQE, prodajem u Novom Sadu, ul. Olge Petrov ku}u (vilu) na placu, punoj zelenila veli~ine 600m2 (15h40). Telefon 6360119. 55740 POSLOVNO-STAMBENA ve}a ku}a, ukwièna 1/1, komforna, povpqno. Moè zamena za stan uz doplatu. Telefon 065/823-89-60. 55575 PRODAJEM polovinu dvojne ku}e u Petrovaradinu, blok Vila, dva odvojena stana po 90 m2. Moè zamena za stan, hitno.Telefon: 063/538-078. 55700 KU]A Sr. Kamenica kod {kole policije ukwièna 106m2 plac 800m2, garaà pomo}ni objekti, odli~na 80.000E. Telefon 060/02-01-000. 55592 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 55751 PRODAJEM ku}u u Veterniku, 240m2, 655m2, @elezni~ka 26. Telefon 823-907. 55788 PRODAJEM ku}u 85m2 u Ba~kom Gradi{tu. Cena 10.000E. Telefon 063/175-74-96. 55525 PRODAJEM ku}u 120m2, u [ajka{u, Ulica 20. oktobar broj 3. Telefon 868-244. 55629 NE[TIN selo pored Dunava ku}a na prodaju: struja, voda, grejawe na gas, telefon sa velikim placem - ba{tom. Telefon 021/504-629. 55737 GARDINOVCI - prodaje izdajem ku}u 60m2 sa vo}wakom. Telefon 065/444-32-39. 55761 BEOÎN ku}a 140m2 veliko dvori{te, tri lokala, garaà, pomo}ne prostorije, 40.000E. telefon 063/845-87-57. 55578 ALIBEGOVAC - vikendica sa vo}wakom, na 1.000m2 placa i ku}a Novi Rakovac, 90m2 monta`na sa garaòm 20m2, plac 800m2, svi prikqu~ci. Ukwièna. Telefon 063/587602. 55782 POPOVICA - nova ku}a, 110m2 sa bazenom, plac 500m2 i ku}a u Futogu za dve porodice, pogodna za pekaru. Telefon 063/587-602. 55785 PRODAJEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 54742 PLAC na vodi - kanalu pripremqen za gradwu, u Turiji kod Srbobrana prodajem. Telefoni: 064/610-7000, 064/8195-480. 55174 U SRBOBRANU prodajem 1,3ha zemqe pored reke Krivaje. Pogodno za vo}wak plasteni~ku proizvodwu, ribolova~ki i lovni turizam. Zemqi{te je pokriveno sistemom za navodwavawe, odvodnim kanalom i izgra|enim putem. Kontakt 069/730-306. 55413 UZIMAM u arendu zemqu: Peji}evi sala{i, ênej, B. Jarak, Kisa~, Rumenka, Stepanovi}evo, prednost na vi{e godina, isplata odmah. Telefon 064/8372806. 55586 PET sala{a, 13.000m2 Veternik, 24.000m2, ênej, 5ha Koviq. Rumenka: ku}a, dva stana, 55.000E. Trosoban Naseqe, 73m2, 53.000E... Pozovite 063/598-463. 55796 PLACEVI u Veterniku, iza Lipovog gaja, povr{ine 500m2, u blizini asvalt, struja, voda, povoqno. Telefon 062/66-69-69. 55397

GRA\EVINSKE PLACEVE na Novom nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, povr{ine 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-6969. 55398 POPOVICA hitno, povoqno, izuzetan, ravan osun~an plac uz asfalt, lepo mesto, le{nici, izvor, struja, telefon, cena 8000E. Telefon: 060/6777982. 55470 PRODAJEM plac u Sirigu 1200m2, struja, voda, telefon, temeqi na placu. Telefon 064/1704430. 55709 PLAC na Mi{eluku, 30 ari (3000), mogu}a parcelizacija, dozvoqena gradwa. Cena po dogovoru. Telefon 021/6368788. Zvati posle 20 ~asova. 55628 WIVA 5 jutara u Srem. Karlovcima blizu mesta, dobar put, potok pored parcele. na prodaju. telefon 064/20-16-350. 55802 PRODAJEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731. 53920 PARCELA 1.45 ha na autoputu E75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, moè zamena za stan. Telefon 062/6669-69. 55399 PRODAJEM plac 20 ari u Petrovaradinu, asvaltni put, struja voda, dozvoqena gradwa. Telefon 063/547-782, 021/6392384. 55433 PRODAJEM plac u Petrovaradinu - Puckaro{, asfalt, struja, voda, 7.500E, Tekije 8000m2 - 8E/m2, Popovici za 7.500E. Moè zamena za auto. Telefon 064/146-5474. 55719 VIKENDICA u Bano{toru, pogodna za ìvot tokom ~itave godine. Obala Dunava, fantasti~na priroda, mir i ti{ina. www.banostor.blogspot.com 55613 PRODAJEM u Zano{u, Petrovaradin, vikendicu 47m2, proces legalizacije, 8 ari placa, vinograd, vo}wak. Fiksna cena 35.000E, uve~e. Telefon 021/6 -321-714. 55722 HITNO i povoqno prodajem ku}u kod @elezni~ke stanice. Moè i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 061/152-4629. 55812 PETROVARADIN - ku}e za renovirawe i dobre useqive, ekstra lokacije i povoqno. Telefon: 063/152-0521. 55825 PETROVARADIN - placevi 500m2, 650m2, 800m2, 1000m2, 1600m2, dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon: 063/585-076. 55821 RIBWAK, vikendica na placu 1000m2, struja, voda, telefon, Dowi put - izlazi i na sredwi put, povoqno. Telefon: 063/152-052-1. 55826

MAKSIMA GORKOG, blizina Suda, ukwi`en kancelarijski prostor od 11m2. Ima mokri ~vor i telefon. Idealno za advokate! Telefon 060/6211685. 624498 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 624453

IZDAJEM uli~ni prizemni lokal, 40M2 ima telefon u ul. Turgewevoj 1. blizu Betanije. Telefon 063/504-105. 55760 PRODAJEM poslovni prostor 740m2 prodajni, kancelarijski, magacinski i proizvodni u Novom Sadu. Telefon 061/1402000. 54477

nedeqa1.jul2012.

SKENDER-BEGOVA 3, poslovni prostor, 53kvm, I, - CG. lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11. 54509

MAKSIMA GORKOG kod Suda zidana gara`a 10m2. Telefoni: 423 208, 063/1118085. 624485 IZDAJEM gara`u, Kej, Ribqa pijaca, Novi Sad. Telefon 063/885-2601. 54238 GARA@A, 17m2, Pap Pavla [afarikova, u sklopu zgrade, visina 3,3m, hitna prodaja. Telefon:063/560-298. 55724

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Isplata odmah. Telefoni: 064/33-77-695, 824611. 55560 PRODAJEM peugeot 306, 1, 9 TDi, 2000. godi{te, prvi vlasnik u Srbiji, full oprema, nove letwe gume, cena 2500. Telefon: 063/514-308. 55713 „Y SKALA 55C”, prva registracija, mart 2003, ugra|en atestirani gasni ure|aj (2003 godine), posebna antikorozivna za{tita limarije, 1200E. Telefon: 064/441-7037. 55495 STOJADIN, 2007. 67.000km. TNG-gas, 1150E. ili najboqa ponuda. Telefon 065/200-3257. 55612 PRODAJEM motor piaggio hexagon 125 kubika, sive boje, 2000 godi{te, jako povoqno, samo 590 evra. Telefon 063/506506. 55414

GA[ENI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 54849 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55817 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 54892 KADA SERVIS - osnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/543-8-96. 55285 MOLER radi sve molerske radove: gletovawe, kre~ewe, {panske zidove, farbawe stolarije. Telefoni 064/29146-53 i 021/6619-512. 55699 OTAC I SIN vr{e molerskofarbarske usluge kvalitetno i povoqno. Telefon 060/0765195, 064/0765-195, 021/791-615. 55741

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 15 19. 55758 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, pretresam i ru{im stare. Telefon 062/606-782, 021/714-577. 55806

KUPUJEM ANTIKVITETE, ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, stari novac, vojne oznake, ostalu vojnu opremu. Telefon 063/19648-17. 54385

MELEMI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316. 55166

NA PRODAJU 18. nedeqne mlade koke nosiqe. Loman. Telefon 063/511932. 55718

PUDLE bele patuqaste i crne TGY, dvomese~na vakcinisana {tenad, potomci doma}ih i stranih {ampiona, linije Hally Hobby. Telefon 063/547460. 55764

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 55738

AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 624394 KU]NA NEGA. gerontolo{ke, medicinske, kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 55819 HRVATSKO, Crnogorsko primorje, Evropa: potrebni ugostiteqski radnici, kuvari, kuvarice, picemajstori, konobarice, konobari, gerontonegovateqice, medicinske sestre, bebisiterke, doma}ice ku}e. Telefon; 021/400-148. 55820

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44681 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, aubomobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55512 PLAYSTATION 3 na prodaji pozovite obaj broj 062/169-3886 za cenu. 55639

^iTUQe l POMeni

nedeqa1.jul2012.

Posledwi pozdrav bratu

JEDNOGODI[WI POMEN

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Ivanka Vera Kolarski Blanarik Tiboru

od Lacike sa porodicom.

Svetko [trbac Mima

ro|. Lalo{evi}

Smiqana

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Milan

Drugog jula 2012. godine navr{i}e se jedanaest godina od kako nije sa nama na{a voqena mama i majka.

Ro{uq

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju: }erke Mirjana i Nada i unuci Milo{, Milica i Velizar.

Tvoji najmiliji. 55876

55801

Osobqe zlatare „@ika i sin” i porodica Stefanovi} iskreno sau~estvuju u bolu porodice povodom smrti plemenitog, voqenog, velikog majstora i ~oveka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka

Dva kobna dana odnela su moju dragu sestru Seku i mog voqenog, plemenitog sestri}a Mi}u. Ostala je samo praznina, nezaborav i ve~ni bol.

55848

Navr{ava se {est meseci od kako nas je napustio na{ dragi zet

[ESTOMESE^NI POMEN

O`alo{}ena sestra i tetka Marica Pani}.

55853

Miroslava Radulovi}

[ESTOMESE^NI POMEN

Mi{ike [andola S tugom i po{tovawem se opra{tamo od wega.

Na{i mili i dragi nisu vi{e sa svojom rodbinom.

ro|ena Pani}

iz Titela

Sahrana je 2. 7. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. ]erke: Ru`ica i Zorica sa porodicama.

55875

Smiqana Ro{uq

Milan Ro{uq

1939 - 2012. PTT penzioner

55877

PETNAESTOGODI[WI POMEN mom voqenom suprugu

Ve~no }e `iveti u na{im srcima. Tu`ni: tast Ilija i ta{ta Dobrila.

O`alo{}eni: unuke Du{ica i Gordana, snaja Sne`ana i svekar Milan.

55855

Milan Ro{uq

Posledwi pozdrav drugu i prijatequ

iz Titela

velikom

55856

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

Navr{ava se tu`nih {est meseci od kako nas je napustio na{ voqeni tata, suprug i unuk Milan. Misli}emo na wega i nikada ga ne}emo zaboraviti. O`alo{}eni: }erke Gordana i Du{ica, supruga Sne`ana i deda Milan. 55854

Nada J. Nikoli} profesor 1951 - 1993.

Kosta J. Stevanovi} 1886 - 1965.

Joka P. Stevanovi}

[ejme{i Stevanu Mihailu [andolu

2. 7. 1997 - 2. 7. 2012. Stevane moj, bio si mi sve u `ivotu prijateq, oslonac i u~iteq. Na svemu ti hvala. ^uvaj mi }erku.

od: Lale, Maje i Qiqe.

Vikenda{i ribolova~kog naseqa „Bege~ka jama”.

Tvoja supruga Cveta. 55845

55780

1900 - 1983.

Milan M. Gruji~i}

Perici Milo{evu

Danas, 1. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo pomen na{em voqenom sinu

Posledwi pozdrav

1917 - 1979.

55849

POMEN voqenom

Mihailo [andol

Anica K. Gruji~i} 1925 - 2009.

Bo`idar K. Stevanovi} diplomirani ekonomista 1924 - 2002.

Nevena S. Stevanovi}

Slepko Mihajlu

Obave{tavamo prijateqe i kolege da je sahrana u ponedeqak, 2. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1978 - 2008.

1921 - 2007. od: brata Joce sa sinom Igorom, }erkom Tatjanom, snajom Zoricom i prijom.

Radinka M. Stevanovi} 1925 - 2012.

O`alo{}eni sin Atila sa porodicom.

O`alo{}ena rodbina. 55805

55865

55880

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Danas, 1. jula, ove godine navr{ava se dvadeset pet godina od smrti na{eg voqenog

Milenka Jovanovi}a

Slepko Mihajlo

Bojanu Karanovi}u Bojane na{, uzalud je tra`iti re~i. Na{a je tuga, kao i na{a qubav prevelika i preduboka, da bi ikada bila izmerena i ispisana re~ima. Neute{ni: mama Vera, tata \or|e i sestra Vawa.

Slobodanu Bori{evu 2. 7. 2000 - 2. 7. 2012. Nikada te pre`aliti ne}emo. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 55779

55846

U ponedeqak, 2. 7. 2012. godine, navr{avaju se dve godine od kako nas je napustio na{ dragi i plemeniti

Milenko Lu~i}

Sahrana je 2. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Wegovi: supruga Irina i sin Sa{a sa porodicom.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na dragog pokojnika trajno ~uvaju: supruga Simka, }erka Mirjana, zet Sava, unuk Nikola sa suprugom Marijanom i unuka Milena.

55879

55730

diplomirani pravnik S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo ga od zaborava. Porodica. 55736

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posle duge i te{ke bolesti prestalo je da kuca srce voqenog supruga i oca

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi dragom

pozdrav

nedeqa1.jul2012.

na{em

Na{ dragi brat, suprug, otac i deda

Sava Milo{evi}

Tibora Blanarika Sahrana je 2. 7. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 13.30 ~asova, a mi nastavqamo daqe sa tobom u srcima jer si ti to `eleo a nisi mogao.

Savi Milo{evi}u

~ika Savi S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa.

od porodica: Popadi} i Krasnik.

Coka, Marina i Taja.

55839

55866

55872

Dana, 6. juna 2012. godine iznenada je preminuo na{ brat, zet i ujak

Opra{tamo se sa velikom tugom od na{eg dragog i voqenog devera, strica i dede, na{eg dobrog ^ike

Posledwi pozdrav dragom drugu

Porodica Bari{i}.

O`alo{}ena supruga Branka, }erka Tijana i sin Dejan.

Sava Milo{evi} preminuo je 29. juna 2012. godine. Sahrana je u ponedeqak, 2. jula 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Posledwi pozdrav od wegovih neizmerno tu`nih: Seke, Miladinke, Bobana, Milo{a, Margerite i Danila. 55850

55837

Jedini, voqeni moj

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Tibore samo pet dana je falilo da proslavimo 37 godina kada smo se sreli i zavoleli tog 3. 7. 1975. godine. Tog dana kada sam ugledala tvoje o~i i znala da je to ono pravo i zauvek.

Polagawe urne }e se obaviti 4. jula 2012. godine, u Berlinu.

Tvoja Brankica. 55838

55843

pozdrav

na{em

Savi Milo{evi}u

1946 - 2012.

O`alo{}ene porodice: Marinkov, Stojanov, Spasi} i Herubel.

Ti }e{ za mene `iveti ve~no.

Posledwi dragom

Stevan Marinkov

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Save Milo{evi}a Tuguju wegovi: snaja Nada i sinovac Goran sa porodicom.

Kom{ije sa Kamewara: Vlada, Boban, Dragan, Mirko, Jo{ka M, \uka, Jo{ka S, \or|e, Ne|a, Jovanka.

55862

55871

Slavku Lazi}u

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 2. 7. 2012. godine, u 15 ~asova.

1932 - 2012.

O`alo{}eni: supruga Desanka, sin Branislav sa porodicom.

Wegovi: bata Pera, snajka Mira i bratanice Ru{ka i Biqana sa porodicama. 55874

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

Posledwi pozdrav dragom kumu

Slavku Lazi}u 1932 - 2012.

Savi Milo{evi}u

Sa tugom i po{tovawem se opra{tamo od na{eg ^ike

Save Milo{evi}a Neizmerno nam je `ao {to nas je prerano napustio.

O`alo{}ena porodica Gavrilov.

Porodica Silvestrovi}.

od @areta sa porodicom.

55864

55860

55870

Biqana, Quba, Sowa i Duwa Etinski. 55873

55863

SE]AWE Na dana{wi dan navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{a mama i baka

^ETRDESETODNEVNI POMEN mojoj dragoj majci

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Posledwi pozdrav dragom zetu

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom

Jeleni O{tri} 1930 - 2012.

Vukosava Nenin ro|. ^uri} jeste, u mislima.

na{im

srcima

Weni najmiliji. 55832

obele`i}emo danas, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Mama, neizmerno hvala za svu dobrotu i qubav koju si nam pru`ala. Ovom prilikom zahvaqujemo Kolektivu I Plu}ne klinike na humanosti, a rodbini i prijateqima na izrazima sau~e{}a. ]erka Vesna sa porodicom. 55844

Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{a

PETOGODI[WI POMEN

Frida Kurbatfinski

Bogdan Rado{evi} @ive}e{ ve~no u srcima onih koji te vole.

^esto misle i spomiwu te tvoje drugarice: Ana, Ro`a i Katu{a.

Tvoje: }erka Aleksandra i supruga Katarina.

55847

55841

Savi Milo{evi}u

Porodica Panti} iz Beograda.

od ta{te Milice i Nenada Popari}a sa porodicom.

55858

55869

Ifju Gaboru Beskrajno nedostaje{. Vera, Izabela i Norbert. 54820

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ i kom{iji

Sava Milo{evi} Savi Milo{evi}u Zbogom zauvek moj predobri brate. Hvala za pa`wu i pomo} u mojoj nevoqi. Uvek }u te voleti.

Po~ivaj u miru!

Danas je deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

Stevan Damjana Ron~evi} S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Porodica Gojkov.

Porodica.

Tvoja Seka. 55851

55867

55842

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.50 19.15 19.30 20.05 21.00 21.40 22.00 22.35 23.05 00.00 00.05 00.45 02.10

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Знам да ништа не знам Змајеве дечје игре 2012. Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Рудници краља Соломона, филм 2.део Како...? ТВ Дневник Кад шпијуни закажу Империја ( Рим ) Нова занимања Војвођански дневник Спортска хроника Грување Хроника ИНФАНТ-а Империја Рудници краља Соломона, филм 2. део Последњи бег на Балкану

Кад зазвони Прва емисија новог циклуса емисије „Кад зазвони” бави се на први поглед обичном темом: по која цигарета у тинејџерском узрасту и није тако необична појава, зар не? Али, екипа емисије повела је неколико ученика једне новосадске школе у необичну посету, након које им се став о цигаретама потпуно променио. (РТВ 1, 10.30)

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa1.jul2012.

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Последњи бег на Балкану Нова занимањa Како...? Дечија емисија (слов) Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом, 10. емисија о европским интеграцијама Блиска путовања,док.филм на румунском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија на мађарском ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) Црвена ружа, фестивал русинске музике и фолклора, пренос из Руског Крстура ТВ Спорт (мађ) Росарио Тихерас, филм

09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке

ФУДБАЛ - ЕП

Шпанија - Италија (РТС 1, 20.20) 06.05 08.00 09.06 11.03 12.38 13.05 13.20 13.35 14.22 14.50 15.15 16.20 17.16 17.47 18.27 19.00 19.30 20.06 20.20

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Рецепти Лауре Равајоли 09.00 Објектив 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Документарни програм 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Објектив 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Објектив 14.05 Серијски програм 15.00 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Документарни програм 16.00 Објектив 16.05 Личности и догађаји 17.00 Објектив 17.30 Храна и вино 18.10 Рецепти Лауре Равајоли 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 7 НС дана 23.00 Серијски програм

22.43 23.30 23.45 01.49 03.07 05.33 05.48

05.00 06.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.40 19.00 19.15 20.30 22.30 00.30 02.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Срећни људи Мој херој Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Шпанија - Италија, финале,пренос Мазурка Дневник Мајкл Клејтон, филм Егзит Фудбал - ЕП: Шпанија - Италија (р) Гастрономад Верски календар

Домаћин Дођи на вечеру Галилео Филм: Матрикс 2 Езел Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Терминатор Вести Изгубљена част Езел Филм: Пут изненађења Трачара Кобра

Ево нас код вас Новосадска емисија за „Новосађане”. Временом „Ево нас код вас” добија одлике еклектичности и данас ова емисија има вид и истраживачког новинарства, документарног програма, естрадне политике, али и забаве. Аутор: Карољ Ковач (Новосадска ТВ, 20.00)

06.30 10.30 11.00 12.00 14.30 17.00 19.30 20.30 22.00 22.30 23.30

Гренд слем Вимблдон Вимблдон Вимблдон Преглед дана 2 Вимблдон, најбољи мечеви недеље Мото ГП Асен – Трка Мото 3 Спорт клуб ЦЕФЕЛ 1/2 Финале: СББ Вукови – Будапест Волвс Мото ГП Асен – Трка Мото 2 Вимблдон, најбољи мечеви недеље Вимблдон Студио Вимблдон, преглед недеље Вимблдон, најбољи мечеви недеље

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Нив Кембел

Пут изненађења Путујући Мисисипијем, Џими Мекгри доспева у мали успавани градић због квара аутомобила. У помоћ му прискаче неодољива Миси Лофтон. И док Џими чека да настави пут, ни не слути да љубазна домаћица крије у пртљажнику аутомобила леш свог мужа. Њен циљ је да подигне сав новца са банковног рачуна, при чему тражи Џимијеву помоћ... Улоге: Били Бурк, Нив Кембел Режија: Питер Мастерсон (Прва, 22.30)

07.00 07.35 08.00 09.00 09.27 09.31 09.46 09.59 10.31 11.00 11.59 12.23 12.54 13.22 13.49 14.27 15.00 19.00 20.00 20.55 21.26 22.36 22.24 23.34 00.00 01.00 03.41 05.32

Амен ађес Време одлуке Дозволите.. Жогарија Бернард Поштар Пат Шумска школа Под отвореним небом Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг Културако аресипе Српски источници Поруке долине вукова Атлетика-ЕП: пренос Свечана академија поводом 70. годишњице битке на Козари, снимак Бициклизам-Тур де Франс, снимак Олимпијски кругови Апстиненти, филм Другачији, па шта Јелен топ десет Бициклизам-Тур де Франс, снимак Ја, ми и други Атлетика: ЕП (р) Јелен топ десет Мој љубимац

dnevnik

07.20 09.00 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.10 19.45 20.00 21.00 23.00 23.35 00.00 01.40 03.10

Инспектор Валандер Добра земља Топшоп Вести Б92 Пријатељи Џои Интернат Вести Свет на длану Наша мала клиника Џет-сет Вести Велика Србија Сунђер Боб Коцкалоне Гладијатори Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Убица меког срца Филм: Фронт Филм: Прекоокеанске авантуре једне мале коале

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

Добро јутро Филм: Фантом Шопингхоличарке Топ спид Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Први посластичар Србије Национални дневник Академија дебелих - избацивање Тренутак истине У рингу Филм: Улични краљеви Филм: Кључ Филм

18.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30

Улични краљеви

Јелен топ 10 На месту број 1 нашао се Горибор са нумером „Бурле”. Друго место заузео је састав Генерација Без Будућности с којим је Оливер Нектаријевић из бенда ККН отпевао песму „Систем машина”. Прошлонедељни првак листе Irish Stew of Sindidun налази на трећем месту са песмом „Take me high”. Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.24)

06.00 06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

ВОА Маратон Филм: Ми Ши, водени див Србија у ритму Европе Универзум Топ шоп Филм: Два Џејка Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Обични људи Мини серија Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Универзум Одељење за специјалне жртве Филм: Заљубљивање Филм: Човек створ Филм: Заљубљивање Мини серија Филм: Човек створ

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 ЕТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

Прича се врти око искусног полицајца Том Ладлоа који је имао све предиспозиције да успе на послу - члан је елитне детективске јединице и фаворит свог шефа. Изненадна смрт супруге променила је његов живот заувек. Улоге: Кијану Ривс, Форест Витакер, Хју Лори, Комон, Гејм, Џеј Мор, Крис Еванс, Намоми Харис, Марта Хигареда Режија: Дејвид Ејер (Пинк, 23.30)

Курт Хановер

Ноћ борбе Мајкл Даблин је духовити ситни преварант у боксерским круговима подземља. Он је успевао да своје жртве превари без последица, али је и њему једном такво понашање морало доћи главе... Улоге: Ребека Нунсвондер, Чед Ортис, Курт Хановер, Џон Вилсон Режија: Џонатан М. Дилион (Хепи, 23.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.30 16.50 17.55 18.25 19.00 19.50 21.30 23.00 00.30 02.00 03.30 04.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Барби Марипоза, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса 5 Телешоп Вести Летњиковац Вести Телешоп Документарни програм Телемастер Моја Србија Јелена Наташа, филм Једна жеља једна песма Ноћ борбе, филм Слепа правда Ћирилица Моја Србија Јелена

Марта Хигареда

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa1.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер

21.50 22.45 23.40 00.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Јединствене куће за одмор Луда вожња Луда вожња Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Посластичарски ас Спасавање беба Највећи губитник Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Мој супруг је хомосексуалац Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Човекова историја Џингис Кан Нинџе – ратници из сенке Ратници Јелена Тројанска Лондонска болница Торински покров. нови докази Пет америчких гиганата Један дан у борби Хероји, култ и кухиња Вол Сојинка, дете шуме Мао – кинеска прича

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Царево ново одело Ловци на змајеве Ози Бу Јавна тајна Време чуда Чаробна фрула Како је Хари постао дрво Дијаманти Љубавно гнездо Прича о Џејн Еротски филм Еротски филм

07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55

08.11 Златна кинотека: Гола џунгла, филм 10.07 Ни да ни не 11.00 Поаро 12.00 Дневник 12.29 Плодови земље 13.23 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.08 Мери Хигинс Кларк: Волим музику, волим плес, филм 17.14 Мир и добро 17.55 Баштованка 18.26 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.07 У регистратури 21.10 Фестивал забавне музике Сплит 2012. - пренос финалне вечери 22.51 Дневник 3 23.25 Поштено и према закону 23.34 Фестивал забавне музике Сплит 2012, снимак проглашења победника 23.54 Поштено и према закону 00.36 Др Оз, ток шоу 01.17 Недељом у два 02.17 Мери Хигинс Кларк: Волим музику, волим плес, филм

Ре бе ка де Мор неј

Уби ства у ули ци Морг Клер Ду пин до ла зи из позоришта са ма, јер се њен ве ре ник, Адолф без об ја шње ња ни је по ја вио. Њен отац, пен зи о ни са ни по ли циј ски ин спек тор Ав густ Ду пин, за бри нут је и не до зво ља ва јој да но ћу са ма пе ша чи па ри ским ули ца ма... Уло ге: Џорџ Си Скот, Ре бе ка де Мор неј, Вал Кил мер, Јан Мек шејн Ре жи ја: Жа нот Сварц (ХРТ 2, 14.00) 08.19 09.15 09.41 10.02 10.47 10.58 12.00 12.34

01.08

Пријатељи Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Трвиж: Миса, пренос Духовни великани, док. филм Филмски матинеји: Снежана, филм Убиства у улици Морг, филм Шкриња Олимпијци, док. серија Хелсинки: ЕП у атлетици, пренос Телетабис Ритам џунгле, цртани филм Музички специјал Евро 2012, емисија Евро 2012, Шпанија Италиуја, пренос Евро 2012, емисија Евро 2012, сажетак Филмски бутик: Бели пас, филм Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Једно убиство Моја ужасна година Породица Брејди у белој кући Моја девојка И други пут би једва Божић... Основне ствари Госпођица Лети и ја Биографија - Сандра Ди Истеривачи духова 2 Моја маћеха је ванземаљац Узбуна: Рубиконова завера

14.00 15.33 16.26 17.00 18.58 19.23 19.29 20.00 20.35 22.35 23.21 23.39

Ке ри Кон дон

06.00 07.35 09.15 10.55 13.00 14.40 16.25 17.55 18.25 20.05 21.40 23.20 00.10 01.40 03.55 05.30

Инкогнито Ледена стаза Грегов дневник 2 Челична борба Права љубав Сестре Завера ћутања Холивуд на снимању Грегов дневник 2 Лоша учитељица Љубав на даљину Борџије Сајрус Армија криминалаца Лоша учитељица Холивуд на снимању

01.00 02.00 03.35 05.15

07.20 08.30 08.55 09.10 10.50 11.05 13.05 13.20 15.00 16.35 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.55 01.35 02.35 03.10

Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Мистерија Хејвена Добра жена Браћа и сестре Филм: Ван контроле Филм: Слепо веровање Све по закону Три реке Поморска патрола Премијера: Браћа и сестре Премијера: Добра жена Филм: Председников човеки 2 - Место удара Три реке Филм: Ван контроле Убиства у Мидсамеру Чињенице и лажи: досијеи о паранормалном

Моји џепни љубимци Бен 10 ТВ продаја Колумбо ТВ продаја Пороци Мајамија ТВ продаја Заљубљени до ушију, филм Храбри Перо, филм Будва на пјени од мора Ексклузив Викенд РТЛ Данас Галилео Будва на пјени од мора Раскршће, филм ЦСИ: Мајами Астро шоу РТЛ Данас Дискавери: Дангерман Вулкан

За љу бље ни до уши ју

Ка ко је Ха ри по стао др во Рад ња фил ма се од и гра ва у Ирској 1924. год. По сле гра ђан ског ра та у ко јем је Ха ри из гу био ста ри јег си на и же ну. Скр хан до га ђа ји ма Ха ри пр о на ла зи сми сао жи во та у от кри ва њу „не при ја те ља”. Ап сурд ну мр жњу Ха ри по ку ша ва да пре не се и на мла ђег си на... Уло ге: Колм Ми ни, Адри јан Дун бар, Си ли јан Мар фи, Ке ри Кон дон, Пет Ла фан, Гејл Фиц па трик Ре жи ја: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 16.00)

06.00 08.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

08.00 Мумија 10.00 Мистериозно убиство на Mенхетну 12.00 Неконтролисана моћ 14.00 Млади револвераши 2. 16.00 Риба звана Ванда 18.00 Много буке ни око чега 20.00 Плава лагуна 22.00 Очајнички тражећи Сузан 00.00 Еротски филм 01.10 Еротски филм 02.20 Еротски филм

Аман да Пирс је обич на де вој ка из мир но га гра ди ћа у Ајо ви ко ја ра ди као ре ста у ра тор ре не сан сних сли ка у њу јор шком му зе ју Ме тро по ли тен. Упра во је иза шла из још јед не фру стри ра ју ће љу бав не ве зе, по што је сво га деч ка про на шла у кре ве ту с дру гом де вој ком... Уло ге: Фре ди Принц Џу ни ор, Мо ни ка По тер, Ша лом Хар лоу, Ива на Ми ли ће вић, Са ра О Хер Ре жи ја: Марк Веј терс (РТЛ, 14.00)

Ива на Ми ли ће вић

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Трговци Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Пешачење уз реку Амазон Бер грилс - Дивљи викенд Сам у дивљини Најбољи остају Опасан лов

08.30 09.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 17.30 20.00 20.30 21.15 22.00 00.00 00.15 01.00

Бициклизам Аутомобилизам Атлетика Бициклизам Супербајк Аутомобилизам Бициклизам Атлетика Фудбал Суперспорт Супербајк Билијар Мотоспортови Бициклизам Мотоспортови

Ни ко ви ше не ће да ра ту је због Бал ка на

а ци о нал не ма њи не и да ље по сто је, али у ја ве ли ја, оста је кључ на за раз у ме ва ње овог кон ти знат но ма њем бро ју не го пре 1950. Услед ге - нен та у да на шњем вре ме ну. но ци да, про те ри ва ња и аси ми ла ци је, не стао Пу но ћа на ци о нал них кул ту ра, исто ри ја и вред но је глав ни узрок Дру гог свет ског ра та. Евро па је сти оте жа ва Евро пља ни ма да де лу ју по ве за но и бр ушла у но ву еру у ко јој су рат, им пе ри ја и зе мља из - зо у тре ну ци ма кри зе, али те шко да је то има ло не гле да ма ње ва жни за на ци о нал но бла го ста ње не го ка квог зна ча ја за вре ме Хлад ног ра та јер су Евро што су не кад би ли. На пад по пу ла ци је у Евро пи да - пља ни с обе стра не Гво зде не за ве се пре пу сти ли су нас се не гле да с па нич ним за ми сли ма о на ци о нал ној спрем но сти, ра сној чи сто ћи и вој ној сна зи, као три де се тих го ди на, већ се о то ме рас пра вља из угла ре фор ме пен зи о ног и со ци јал ног си сте ма. Ве ћи део Евро пе је у ЕУ и НА ТО-у или же ли да им се при дру жи. Из да на шње пер спек ти ве из гле да да је европ ски про је кат за сно ван на не ре ал ним стра хо ви ма и оче ки ва њи ма. Др жа ве-на ци је су ја ке као и увек и не мо гу се по ни шти ти. За тим не ма ни по тре бе јер не пред ста вља ју прет њу европ ском ми ру. Мо жда се ЕУ нај бо ље мо же са гле да ти као усту пак за пад но е вроп ских др жа ва-на ци ја ка пи та ли зму. Дру гим ре чи ма, она по сто ји јер др жа ве чла ни це схва та ју да на ци о нал не еко ном ске по ли ти ке ви ше не мо гу га ран то ва ти успех и ви де свој про спе Те шко Евро па при хва та да је из гу би ла свет ски при мат ри тет у сво је вр сној са рад њи и за јед нич ком де ло ва њу кроз Европ ску уни ју. За то ЕУ пер си ла ма ин ци ја ти ву над сво јом по ли ти ком. То ком оста је ва жан еко ном ски чи ни лац. Она је део по ку - де це ни ја сте кли су на ви ку да оп ту жу ју Аме ри кан це ша ја да се европ ски ка пи та ли зам при ла го ди по тре - и Ру се, али и да од њих оче ку ју да им ре ше про бле ба ма гло бал не ере. ме. Ме ђу тим, рат у Бо сни по ка зао је да је чак и на Али ни је све у еко но ми ји, а гло ба ли за ци ја ка пи - кон Хлад ног ра та та ква на ви ка оста ла. Ни јед на та ла не зна чи крај др жа ве-на ци је у Евро пи, ка ко европ ска ор га ни за ци ја ни је има ла иоле зна чај ни ју мно ги да нас ис ти чу. Ита ли јан Лу чо ли кри ти ко вао уло гу у ју го сло вен ском су ко бу. Тре ба ло је да 1992. је на ци стич ки но ви по ре дак због прет по став ке да су на го ве сти ства ра ње но ве си гур не и ује ди ње не Евро ма те ри јал на до бра до вољ на за ства ра ње осе ћа ја пе. По ка за ло се да је то са мо ис пра зна ре то ри ка јер при пад но сти ме ђу раз ли чи тим европ ским на ци ја ма. се то ком про ле ћа и ле та те го ди не до го ди ло ет нич Ње го ва оп ту жба мо гла би се бо ље при ме ни ти на ЕУ ко чи шће ње у до ли ни Дри не. Не до ста так за јед нич и њен за бри ња ва ју ћи „де мо крат ски де фи цит“. Ка - ке спрем но сти, а не објек тив не окол но сти, спре чи пи та ли зам ни је у ста њу да ство ри осе ћај при пад но - ле су од луч ни ји од го вор Евро пе у Бо сни, а европ ске сти ко је би се мо гао ме ри ти с осе ћа јем ода но сти др жа ве-на ци је ни су мо гле по сти ћи по ли тич ки до го што га ве ћи на љу ди има пре ма вор док их на то ни је на те рао др жа ви у ко јој жи ви. Ако ни Ва шинг тон. шта дру го, са вре ме ни ка пи та Иако од би ја ње Евро пе да Осло бо ђен ме га ло ман ских ли зам је уни штио ста ру кла сну пре у зме од го вор ност за сво ју илу зи ја, је дан бел гиј ски со ли дар ност, учи нио да се по по ли ти ку ни је уз о ран при мер, ди пло ма та је не дав но је дин ци осе ћа ју не си гур ни је па мо жда је то ма ње зна чај но не го су та ко дру ги об ли ци ко лек тив за кљу чио да ће Европ ска пре. Рат у бив шој Ју го сла ви ји ног иден ти те та по ста ја ли све уни ја нај ве ро ват ни је оста ти ни је био по че так но вог пе ри о да ва жни ји. За то је ка пи та ли зму ет нич ких су ко ба – бар не у – еко ном ски го ро стас, нео п ход на др жа ва-на ци ја из не Евро пи – не го за вр шна фа за по ли тич ки па ту љак е ко ном ских раз ло га под јед на ко ми ров ног до го во ра из Пр вог и вој ни црв као и из еко ном ских па не ће да свет ског ра та и де фи ни тив на ље огра ни ча ва ти ње ну моћ. про паст фе де рал них ре ше ња – „Свест о на ци ји је и да ље бес у овом слу ча ју по сред ством ко ко нач но ја ча од осе ћа ја за Евро пу“, на пи сао је Реј - му ни зма – за про бле ме ма њи на. Су коб је и да ље мо мон Арон 1964. То ва жи и да нас па ће ЕУ нај ве ро - гућ на Бал ка ну и око Егеј ског мо ра, али те шко да ват ни је оста ти – по ре чи ма јед ног бел гиј ског ди пло - мо же угро зи ти мир у Евро пи. По сто ји до бар раз лог ма те – „еко ном ски го ро стас, по ли тич ки па ту љак и због ко јег рат у Ју го сла ви ји од 1991. до 1995. ни је вој ни црв“. иза звао све оп шти рат, као бал кан ски ра то ви из Све то зна чи да је тре нут но ста ње ства ри у Евро - 1912/3: да на шње нај ве ће европ ске си ле су парт не ри пи не сре ђе но и сло же но и та ко ће ве ро ват но оста ти. а не вој ни су пар ни ци. У Евро пи има ви ше др жа ва-на ци ја не го ра ни је, а На гло бал ном пла ну, Евро па је из гу би ла при мат и оне са ра ђу ју у ра зним ме ђу на род ним ор га ни за ци ја - мо жда је то Евро пља ни ма нај те же да при хва те. ма, у ко је спа да ју – по ред ЕУ и НА ТО-а – Са вет Ипак, у по ре ђе њу с дру гим исто риј ским епо ха ма и Евро пе, ОЕБС и мно ге дру ге. Ве ли ко до ба ауто но - дру гим де ло ви ма све та у да на шње вре ме, ста нов ни ми је др жа ва-на ци ја при па да про шло сти, а гло ба ли - ци европ ског кон ти нен та мо гу ужи ва ти у из ван ред за ци ја ка пи та ла (и ра да) при си ља ва др жа ве на то да ној ком би на ци ји ин ди ви ду ал не сло бо де, дру штве не од у ста ну од екс клу зив не кон тро ле по је ди них обла - со ли дар но сти и ми ра. Ако Евро пља ни од у ста ну од сти сво је по ли ти ке. Али Евро пу у ко јој се пре кла па - очај нич ке же ље да про на ђу је дин стве ну де фи ни ци ју су ве ре ни те ти не тре ба по ме ша ти с оном у ко јој ју са мих се бе и при хва те уме ре ни ју уло гу у све ту, др жа ве-на ци је не ста ју и пре тва ра ју се у ве ће це ли - мо жда ће лак ше при хва ти ти ра зно ли кост и раз ми не. Ве ли ка ра зно ли кост европ ских кул ту ра и тра ди - ри це ко је ће би ти њи хо ва бу дућ ност баш као што су ци ја, ко ју су то ли ко це ни ли ми сли о ци још од Ма ки - би ле и про шлост. КРАЈ Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa1.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Први дан новог месеца, јула, може означити почетак новог и бољег, занимљивијег периода за вас, уколико сте спремни на то. Из сиве фазе свакодневних навика, ући ћете у шарени дуализам и партнерство.

BIK 20.4-20.5.

Лето је врело па можете држати дијету, од данас, првог јула, да бисте изгледали што лепше и шармантиније, заносније. Уосталом, мање се ради, а више проводи. Љубавна и пословна комуникација је ОК.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

1. jul 2012.

У вашем знаку су две лепе планете које доносе срећу, генерално. Како је препознати, чак и када не делује тако на први поглед? Умеће је на вама. Веселе љубавне приче с више особа.

Месец је данас и сутра у ватреном знаку Стрелца, што вас упућује на добру сарадњу с иностранством или једноставно – путовање. Наравно, једно друго не искључује. Отворени сте за сарадњу. Друштвени односи и прилике које могу бити пословне, авантуристичке и успешне у сваком погледу, отварају вам нове широке видике. Неко вас баш воли и поштује на прави начин. Препознајте то.

Пред вама је промена, коју не можете мимоићи. Марс излази из вашег знака па се опустите и сумирајте учињено и постигнуто у последње време. Поготово на личном плану, у партнерским односима.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Са сталним партнером више немате дефинисане односе обавеза. Слободни сте да можете како хоћете и с ким хоћете. Уколико сређујете некретнине, право је време да се више активирате. Путовање, дуго и пријатно, годиће вам у сваком погледу. Дружите се само с онима који вам хране душу и мозак, на спонтан и интересантан начин. Склони сте авантурама и лаким контактима. Летње шеме не утичу на вас онако и онолико колико на друге. Остајете и опстајете своји, упркос свему и свима. Шаренило боја, мириса и укуса, посвећујете сталном партнеру и породици.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Недеља је дан за опуштање и одмор. Остварујете добре менталне односе сарадње и разумевања с драгим особама. Ни друштво вам неће сметати, у било којој осмишљеној и планираној ситуацији.

Пред вама је занимљив месец, занимљиво лето, занимљива година, у којој је све могуће, а ништа не мора да значи. Готово ни од куда се појављују разни ликови и нове могућности. Акција!

Заронићете у дебело и слано море, што пре, то боље! На брзину запакујте кофере и крените на пут. Ништа више, али ни мање. Ништа друго више није толико важно. Долазе вам гости у кућу, по договору.

TRI^-TRA^

Том оставио Кејти V REMENSKA

PROGNOZA

Врело

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 35 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 34 Niш

Брак Кеј ти Холмс и То ма Кру за наводно је дошао крају. Како јављају светски трач-медији, славни глумац је тај који је одлучио да стави тачку на и. Наводно ће се Кејти Холмс што пре преселити у нови стан. Како пишу светски трач-медији, славни глумац је затражио развод, али разлози још нису познати. Њихов разлаз још није службен, али наводно ће бити кроз који дан. Кејти и Том венчали су се 2006. и имају ћеркицу Су ри. Глумац иза себе има два пропала брака, с Ми ми Ро џерс и Ни кол Кид ман.

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i vru}e. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 19, a maksimalna do 35 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab jugoisto~ni i isto~ni, u ju`nom Banatu umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 18 do 23, a maksimalne do 35 stepeni. SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab do umeren jugoisto~ni i isto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 14 do 23, a maksimalne od 33 stepena u Timo~koj Krajini do 37 u Prijepoqu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Sun~ano i vrlo toplo uz velike vru}ine tokom cele idu}e sedmice uz temperature oko 35, a ponegde i do 38 stepeni u centralnoj i zapadnoj Srbiji. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Nastavqa se nepovoqan uticaj biometeorolo{ke situacije zbog termi~kih uslova koji su u domenu ekstremno toplo. Preporu~uje se, i zdravima i obolelima, izbegavawe du`eg izlagawa toploti, kao i adekvatna za{tita od o~ekivano visokih vrednosti UV zra~ewa. Mogu}i su glavoboqa, zamarawe i nervoza. U saobra}aju je neophodna poja~ana pa`wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 24 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Шта ради Пироћанац кад му се запали кућа? - Цимне ватрогасце и каже да га назову.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

310 (-23)

Slankamen

328 (-32)

Apatin

393 (-22)

Zemun

335 (0)

Bogojevo

366 (-21)

Panчevo

340 (0)

Smederevo

488 (-4)

Baч. Palanka 360 (-11) Novi Sad

333 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

195 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

257 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

312 (-2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

72 (-6)

TISA

28 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 108 (-17) Beograd

Kusiћ

278 (0)

44 (-2s)

Reшeњe iz proшlog broja