Dnevnik 1.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 1. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23153 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VOJ VO \A NI KON ZU MI RA JU TRI PU TA VI [E SO LI NE GO [TO JE PRE PO RU ^E NO

Do so qa va we }e nam do }i gla ve

str. 15

NA KO SO VU JU ^E MIR NO I NA PE TO

Na ja vqe ni no vi pre go vo ri, Kfor otvo rio Br wak

str. 2 Dok su za vikend kroz Ravno Selo paradirali fijakeri, na drugoj strani Ba~ke, u Be~eju, na Tiskim danima, ekipa Kikin|ana je pokazala kako se kuva ribqa ~orba. Ovaj specijalitet, ali po dunavskom receptu, sigurno }e probati u~esnici me|unarodne Dunavske regate koji su ju~e pristigli u Novi Sad. str. 7,10,15

NASLOVI

Politika 3 [ibicarewe o tome gde je novac i kod koga je

Ekonomija 4 Telefonirawe od danas skupqe 4 Kasne radovi na Koridoru 10 5 [e}er sti`e za dan-dva 5 Novi talas krize bi nas potopio

Berza 6 Stru~waci be`e s juga na sever

Novi Sad 7 Prijave za besplatan boravak u vrti}ima

Vojvodina

Crna 13 Mladi}u laknulo kad je uhap{en 13 Kleveta i uvreda samo u parni~nom postupku

Dru{tvo 15 Biskup aminuje boravak |aka u crkvenoj imovini

Filmska 11 Vr{ac: Prvi plac „Lamp istu” 11 Kanalizacija sti`e u kikindska naseqa

22 Nastavqa se snimawe „Montevidea”

Svet 24 Brejvik hteo da bude {ef vojske

JU ^E UJU TRO DI REK TAN SU DAR NA PU TU FE KE TI] – BA^ KA TO PO LA

Po gi nuo peva~ Qubi{a Stojanovi} Lu is str. 12 T E M A „ D N E V N I K A ” : OB QU BA POD PRI NU DOM KRI VI^ NO DE LO OD KO JE SE JAV NOST GNU [A

Si lo va te qi se ne li be da na sr nu i na de cu

str. 13

NA DO MA ]EM NAFT NOM TR @I [TU PRO MET OPA DA

Sva ki pe ti vo za~ par ki rao auto

str. 4

str. 16 – 20

SPORT

Prijatno toplo n DOBILI SMO JAKU GRUPU

n PONOSIMO SE SREBRNOM MEDAQOM

n BATONU VELIKA NAGRADA MA\ARSKE

UV zra~ewe 5-6

Najvi{a temperatura 26°S

2

POLiTikA

ponedeqak1.avgust2011.

dnevnik

VE ]I NA PO SLA NI KA ZA DE KLA RA CI JU O KO SO VU I ME TO HI JI

Za, pro tiv, uz dr `a ni Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je, po sle vi {e ~a sov ne ras pra ve u no }i iz me |u su bo te i ne de qe, ve }i nom gla so va usvo ji li su De kla ra ci ju o Ko so vu i Me to hi ji, ko jom tra `i za {ti tu Sr ba u Po kra ji ni i po {to va we Re zo lu ci je 1244. Za tekst De kla ra ci je, od 207 pri sut nih, gla sao je 181 po sla nik. Po dr {ku de kla ra ci ji da li su po sla ni ci gru pe vla da ju }e ve }i ne „Za evrop sku Sr bi ju” i po sla ni ci

SNS-a, No v e Sr b i j e i Srp s ke ra d i k al n e stran ke. Po sla ni ci Li be ral no-de mo krat ske par ti je, DSS-a i po sla nik Ri za Ha li mi bi li su pro tiv. ^e ti ri po sla ni ka Sa ve za Voj vo |an skih Ma |a ra bi la su uz dr `a na i dva ni su gla sa la.

U De kla ra ci ji se osu |u je sva ko na si qe i po zi va da se kri za na sta la jed no stra nim ak tom Pri {ti ne re {i mir nim pu tem.

PRED SED NIK SR BI JE BO RIS TA DI]

Sr bi ja ne }e ra to va ti Pred sed nik Sr bi je Bo wem onih ko ji po zi va ju na ris Ta di} iz ja vio je pred rat i na si qe. po sla ni ci ma da je, na kon Ta di} je, po vo dom naj no bol nih is ku sta va de ved se vi je kri ze na se ve ru Ko so va tih, naj va `ni ji ciq Sr bi i Me to hi je, re kao da su je da o~u va mir jer je di no mno gi pred stav ni ci me |u mi ro qu bi va po li ti ka mo na rod ne za jed ni ce ohra bri `e do ne ti re zul tat u bor va li Pri {ti nu te da i oni bi za za {ti tu in te re sa Sr sno se deo od go vor no sti za bi je i srp skog na ro da. si tu a ci ju.

– Ka da ka `em da Sr bi ja – Ako se do ka `e da je ne }e vo di ti rat, sma tram isti na, da je ko jim slu ~a jem da go vo rim re ~e ni cu ko ju {ef Eulek sa Gza vi je de sva ki po li ti ~ar se bi sva Mar wak re kao da Euleks kog ju tra mo ra da ka `e. po {tu je ta ko zva ni ustav Sva ka dru ga re ~e ni ca je Ko so va, on da je on iza {ao opa sna jer le gi ti mi zu je iz man da ta – re kao je Ta di}. rat kao sred stvo za re {a Go vo re }i o po na {a wu va we pro ble ma na pro sto me |u na rod ne za jed ni ce u ru Za pad nog Bal ka na – is po sled wim da ni ma, Ta di} ta kao je Ta di}. je re kao da po dr {ka de la – Osta vqa te di le mu da me |u na rod ne za jed ni ce jed li mo `da tre ba re }i ne {to dru s tim u ve zi – is ta kao je Ta di}, no stra nom ak tu ad mi ni stra ci je go da nas u srp skom par la men tu. i do dao da ra tom ni ko ne mo `e u Pri {ti ni pred sta vqa opa snu Re kli ste da bi bi lo pri me re ni za {ti ti ti sta nov ni {tvo na igru. je da ka `em da Sr bi ja ne – Sva ko ko se igra ra ta `e li da ra tu je ne go da Sr sno si od go vor nost. Ili je Ako se do ka `e da je isti na, da je kriv ili ni je sve stan to ga bi ja ne }e ra to va ti. Na to ja ka `em – Sr bi ja ne }e ko jim slu ~a jem {ef Eulek sa re kao ~i me se igra. Zah te va mo, da Euleks po {tu je ta ko zva ni ra to va ti – re kao je Ta di} imam pra vo kao pred sed nik obra }a ju }i se li de ru Re pu bli ke da zah te vam da ustav Ko so va, on da je on iza {ao Srp ske na pred ne stran ke me |u na rod na za jed ni ca bu de iz man da ta To mi sla vu Ni ko li }u. uz dr `a na, da ne pre u zi ma ri – Sa ma ide ja na si qa u zik pre u zi ma wa od go vor no Sr bi ji uvek mo ra da bu de po li Ko so vu i Me to hi ji, a da se to sti, ve} da se po na {a u ska du s ti~ ki na pad nu ta i ne sme da mo `e, na pro tiv, u~i ni ti sa mo prin ci pom sta tu sne ne u tral no osta ne bi lo ka kva ne do re ~e nost mi rom i stal nim ras krin ka va sti – is ta kao je Ta di}.

LI DER SPS-a IVI CA DA ^I]

Ne ka Ta di} ka `e {ta su obe }a li Li der SPS-a i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da za si tu a ci ju na Ko so vu ni je kri va sa da {wa, ni ti ne ka od pret hod nih vla da Sr bi je, ve} al ban ski se pa ra ti zam. Da ~i} je prek -

si no} u Skup {ti ni Sr bi je re kao da je pro blem Sr ba i Al ba na ca po sto jao u svim si ste mi ma, pod se tiv {i na to da je jo{ 1968. go -

di ne tra `e na Ko so vo re pu bli ka i da su u isto ri ji ret ki pri me ri za jed ni~ kog `i vo ta Sr ba i Al ba na ca.

Pred sed nik SPS-a je po zvao pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da ka `e {ta su mu obe }a li pred stav ni ci me |u na rod ne za jed ni ce i Evrop ske uni je, od no sno da li su mu, ka da je pri hva ta na Mi si ja EU na Ko so vu, obe }a li da ne }e bi ti pro me ne re al no sti na te re nu.

– Iza le |a Sr bi je i srp skog na ro da, ko ji je iskre no opre de qen za di ja log, ja ~a ju sna ge ko je stva ra ju ne za vi snu dr `a vu Ko so vo – re kao je Da ~i}, vi {e pu ta po na vqa ju }i da za ta kvu po li ti ku pre ma Sr bi ji i pre ma Ko so vu ni je od go vor na ni jed na srp ska vla da, ve} al ban ski se pa ra ti zam, ko ji

u`i va po dr {ku ne kih iz me |u na rod ne za jed ni ce.

– Me |u na rod na za jed ni ca da nas go vo ri o te ri to ri jal nom in te gri te tu Ko so va, a {ta je s te ri to ri jal nim in te gri te tom Sr bi je? – za pi tao je Da ~i}.

Po we go vim re ~i ma, na {em na ro du tre ba isti na i uko li ko da qe sa mo na ova kav na ~in bra ni mo Ko so vo, si tu a ci ja }e bi ti sve go ra.

On je po zvao na po sti za we kom pro mi sa dok ne bu de ka sno jer je o~i gled no da je ciq ak ci je na se ve ru Ko so va bio na sil no osva ja we se ve ra Po kra ji ne, uz pre }ut nu sa gla snost me |u na rod ne za jed ni ce.

On je ka zao da po li ti ku tre ba i me wa ti uko li ko je to u na {em in te re su i na gla sio da, ako Sr ba ne bu de na Ko so vu, on da }e „ce la pri ~a o Ko so vu osta ti u isto ri ji i kwi `ev no sti, a na te re nu }e bi ti dru ga ~i ja si tu a ci ja”.

^a nak, To do ro vi} i ra to vi Za vr {ni deo ras pra ve o de kla ra ci ji Vla de Sr bi je o si tu a ci ji na Ko so vu obe le `i la je po le mi ka po sla ni ka Srp ske ra di kal ne stran ke i li de ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne na da ^an ka o to me da li je le gi tim no in te re se Sr bi je na Ko so vu bra ni ti svim sred stvi ma, ukqu ~u ju }i i voj nu in ter ven ci ju. Te mu je po kre nuo pen zi o ni sa ni ge ne ral Bo `i dar De li}, ko ji je pred sed ni ku Bo ri su Ta di }u i mi ni stru od bra ne Dra ga nu [u ta nov cu za me rio zbog po ru ka da Sr bi ja vi {e ni ka da ne }e ra to va ti. Na te pre po ru ke `u~ no je re a go vao ^a nak, po ru ~u ju }i da ra di ka li i da nas za stu pa ju po li ti ku ko ja je de ve de se tih go di -

na pro {log ve ka une sre }i la mi li o ne qu di i od ne la sto ti ne hi qa da `i vo ta.

– Mo ram da upi tam one ko ji ko ri ste i ovu pri li ku da zvec ka ju oru` jem i da ka `u da je Ta di }e va iz ja va da Sr bi ja ne }e ra to va ti ne {ti ti Sr be na KiM: ko ji je to rat za {ti tio Sr be i do neo bo qi tak bi lo ko me osim rat nim pro fi te ri ma i oni ma ko ji su la ga li da }e gra ni ce Sr bi je bi ti u Kar lo ba gu, Ogu li nu i Vi ro vi ti ci? – re kao je ^a nak.

On je is ta kao da je li der ra di ka la Vo ji slav [e {eq je di ni ~a stan me |u wi ma jer je oti {ao u Ha {ki tri bu nal da bi se utvr di lo da li je kriv ili ne, dok se

osta li u toj stran ci kri ju iza we ga i se de u Skup {ti ni i pri ma ju dnev ni ce.

– Ne }e te se iz vu }i s la `i ma i de ma go gi ja ma – po ru ~io je ^a nak po sla ni ci ma SRS-a, ko ji su po tom tra `i li re pli ku. – Ko se pre po znao u re ~i zlo ~i nac i lo pov, ne ka se ja vi za re pli ku.

Ja vio se {ef po sla ni~ kog klu ba SRS-a Dra gan To do ro vi}, ko ji je bio zgro `en zbog to ga {to, ka ko je re kao, pre da va wa o de mo kra ti ji u srp skom par la men tu „dr `i ~o vek ko ji je se deo na usta {kom sku pu”. ^a nak je za tim uz vra tio da je pri su stvo vao sku pu qu di ko je su ra di ka li bom ba ma i ka ma ma pro te ra li de ve de se tih iz Voj vo di ne.

NA KO SO VU JU ^E MIR NO I NA PE TO

Na ja vqe ni no vi pre go vo ri, Kfor otvo rio pre laz Br wak Ad m i n i s tra t iv n i pre l az Br w ak kod Zu b i n og Po t o k a otvo ren je si no} oko 18.30 ~a so va na kon {to je taj punkt na pu t u Ko s ov s ka Mi t ro v i c a – Ri b a r i } e po s e t io ko m an d ant Kfo ra Er hard Bi ler. Sa o bra }aj je, na kon {to je u pot pu no sti ob u sta vqen ju ~e po pod ne, otvo ren za put ni~ ke auto mo bi -

Si tu a ci ja na se ve ru Ko so va je ju ~e bi la mir na, ali i da qe na pe ta. Sr bi su na sta vi li blo ka du pu te va ko ji vo de ka ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma. [ef be o- grad skog pre go va ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi} i mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} upu ti li su se ne {to po sle 16 ~a so va na Ko so -

Sti `e Ku per Na sta vak di ja lo ga je je di ni na ~in da se ot klo ne uzro ci sa da {weg sta wa na Ko so vu, po ru ka je ko ju }e Ro bert Ku per pre ne ti srp skim vla sti ma i vla sti ma ko sov skih Al ba na ca. To je po tvr |e no i me di ji ma u Bri se lu, ali se is ti ~e da je EU re {e na da ce lu tu kri zu vra ti u „evrop ske okvi re” pro ce sa sta bi li za ci je i pri dru `i va wa. „Pru `a lac do brih uslu ga” u di ja lo gu Ku per sma trao je da je „na do hvat ru ke na god ba” o slo bod nom pro me tu ro be i ka da je srp ska stra na „za te gla pi ta we”, ne mo `da sa mog ca rin skog pe ~a ta ve} pred lo ga Pri {ti ne da pra te }i ca rin ski do ku men ti no se ozna ke sa mo stal nog Ko so va, pri me ti li su iz vo ri u Bri se lu.

Reyepi za di ja log pre sep tem bra Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va Baj ram Re xe pi sma tra da bi do la zak vi so kog zva ni~ ni ka EU Ro ber ta Ku pe ra u Be o grad i Pri {ti nu tre ba lo da ubr za raz go vor dve stra ne da bi di ja log bio na sta vqen {to pre, a ne u sep tem bru. Re xe pi je mi {qe wa da se di ja log mo `e na sta vi ti sa mo u Bri se lu, i po no vio da je ko sov ska stra na “sprem na za raz go vor i su tra”.

– Mi ni smo da li ni ka kav rok, {to pre, to bo qe za sve – re kao je Re xe pi Ta nju gu.

On sma tra da di ja log mo `e bi ti na sta vqen u onim okvi ri ma ka ko su se Be o grad i Pri {ti na do go vo ri li u po ~et ku. le i auto bu se, a za tvo ren je za ka mi o ne i vo zi la ko ja pre vo ze ro bu iz Sr bi je. Kon tro lu sa o- bra }a ja spro vo de pri pad ni ci fran c u s kog i ma r o k an s kog Kfo ra, po gra ni~ ni i lo kal ni po li caj ci Ko sov ske po li ci je.

Na sa mom pre la zu po ja ~a no je pri s u s tvo voj n i k a Kfo r a, a Bi ler se na kon po se te ovom pre la zu upu tio u prav cu Zu bi nog Po to ka.

vo da bi na sta vi li pre go vo re s ko man dan tom Kfo ra Er har dom Bi le rom.

Ka ko sa zna je RTS, Ste fa no vi} i Bog da no vi} su to kom ce log da na raz go va ra li s pred stav ni ci ma Kfo ra i Eulek sa, od ko jih ni su do bi li ga ran ci je da }e im bi ti do zvo qe no da u|u na te ri to ri ju Ko so va.

Mi ni star Bog da no vi} je ju ~e re kao da se on i Ste fa no vi} ne

osvr }u na ne zva ni~ ne in for ma ci je da po sto ji mo gu} nost da bu du uhap {e ni, ni ti na pret we bi lo ko je vr ste.

– Na {a mi si ja je mi rov na.

Ide mo da po mog ne mo da se si tu a ci ja smi ri i pro ble mi re {e – re kao je mi ni star.

Pre m i j er Ko s o v a Ha { im Ta ~i u pe tak uve ~e je iz ja vio da }e pri {tin ske vla sti ubu du }e bi ti pri nu |e ne na to da „pre du zmu za kon ske me re pre ma pred stav ni ci ma Vla de Sr bi je”, ko ji na Ko so vu „bo ra ve ile gal no”.

Al ter na tiv nim put nim prav ci ma na se ver Ko so va do pre mqe ne su od re |e ne ko li ~i ne na mir ni ca iz Sr bi je Snab de va we osnov nim na mir ni ca ma u Ko sov skoj Mi tro vi ci i Zu bi nom Po to ku i ju ~e je bi lo je ne sta bil no, ali ne i dra ma ti~ no. Al ter na tiv nim put nim prav ci ma na se ver Ko so va do pre mqe ne su od re |e ne ko li ~i ne na mir ni ca iz Sr bi je.

Ru ko vod stvo Zdrav stve nog cen tra u Ko sov skoj Mi tro vi ci upo zo ri lo je na to da, uko li ko se ne otvo re pre la zi na se ve ru Ko so va i ne omo gu }i snab de va we le ko vi ma, me di cin skom opre mom, kao i tran sport bo le sni ka u kli ni~ ke cen tre u cen tral noj Sr bi ji, Ko so vu pre ti hu ma ni tar na ka ta stro fa.

Di rek tor mi tro va~ kog Zdrav stve nog cen tra dok tor Mi lan Ja ko vqe vi} is ta kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da bol ni ci pre ti ne do sta tak ki se o ni ka, ne kih me di ka me na ta, ben zi na, hra ne za bo le sni ke i teh ni~ ke vo de.

RE A GO VA WE SR BA S KO SO VA

Bor ba za go li op sta nak Sr bi s KiM oce ni li su da usva ja we De kla ra ci je ve o ma zna ~aj no i o~e ku ju da }e to do ne ti kon kret ne re zul ta te na te re nu. Na ~el nik Ko sov sko mi tro va~ kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi} ka `e da je usva ja we De kla ra ci je zna ~a jan ko rak i osnov za da qe me re ko je Vla da Sr bi je tre ba da pre du zme.

– De kla ra ci ja je plat for ma na osno vu ko je tre ba da se sa ~i ni kom ple tan plan da qih me ra ko je }e Vla da pred u ze ti na ovim pro sto ri ma – re kao je Ne deq ko vi}.

On je ka zao da me |u na rod na za jed ni ca i Pri {ti na mo ra ju iz kri ze na se ve ru ju `ne srp ske po kra ji ne iz vu }i po u ku i shva ti ti da jed no stra ni po te zi ne re {a va ju pro ble me. Ne de qe ko vi} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da o~e ku je da na se ve ru Ko so va bu de mir no, a da me |u na rod na za jed ni ca i Pri {ti na iz „sve ga ovo ga” iz vu ku po u ku da se na si qem, od no sno si lom se ver Po kra ji ne „ne mo `e pri po ji ti i in te gri sa ti u ko sov ske in sti tu ci je”.

Na ~el nik Ko sov sko mi tro vi~ kog okru ga, ko ji je za jed no sa sta nov ni {tvom na ba ri ka da ma po sta vqe nim u me stu Ru da re, op {ti na Zve ~an, ka zao je

da Sr bi ni ka da ni su bi li od lu~ ni ji da is tra ju u svo jim zah te vi ma.

– Ovo je tre nu tak ka da se bo ri mo za go li op sta nak – po ru ~io je Ne deq ko vi}.

Po sled wa li ni ja od bra ne Pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} je na im pro vi zo va noj kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj na ba ri ka di, pre neo za kqu~ ke [ta ba za van red ne si tu a ci je ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va, na vo de }i da se na ba ri ka da ma bra ni Re zo lu ci ja 1244 i da je to po sled wa li ni je od bra ne te re zo lu ci je.

– Uko li ko ov de po su sta ne mo i do zvo li mo da Kfor i ta ko zva ne ko sov ske in sti tu ci je in sta li ra ju ca ri ne i al ban sku po li ci ju na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma, bo jim se da }e mo iz gu bi ti {an su da od bra ni mo Re zo lu ci ju 1244 – is ta kao je Ri sti}.

Ri sti} je u ime [ta ba i gra |a na ko ji ~e tvr ti dan de `u ra ju na ba ri ka da ma, po zvao po sla ni ke srp skog par la men ta, dr `av no ru ko vod stvo, mi ni stre, pred sed ni ke po li ti~ kih par ti ja da do |u na ba ri ka de.

OPO ZI CI O NE STRAN KE U PO KRA JIN SKOM PAR LA MEN TU O MAW KU U BUYETU APV

[i bi ca re we o to me gde je no vac i kod ko ga je Opo zi ci o ne stran ke u Skup {ti ni Voj vo di ne uve re ne su u to da pro ble mi u pre no su nov ca iz re pu bli~ ke ka se u po kra jin sku po ti ~u iz unu tar stra na~ kih su k o b a u De mo k rat s koj stran ci ko ji se pre la ma ju pre ko pred u ze }a ko ja su an ga `o va na na pro jek ti ma Po kra jin skog fon da za ka pi tal na ula ga wa, ali i pre ko le |a gra |a na.

Po k ra j in s ka po s la n i c a iz Srp ske ra di kal ne stran ke Ma ri ja na ^e to je vi} is ti ~e da je i voj vo | an s ka vlast od g o vor n a zbog ogrom nih du go va wa gra |e vin s koj ope r a ti vi, ko j a, po tvrd wa ma iz Ba no vi ne, pre la ze 3,5 mi li jar de di na ra jer su, sma tra ona, ne re al no po kre nu li ve li ki broj pro je ka ta iako su bi li sve sni to ga da za wi ho vu re a li za ci ju ne }e bi ti nov ca.

– Srp ska ra di kal na stran ka ve} dve go di ne uka zu je na to da ni gra |e vin ska ope ra ti va, ali ni gra |a ni Voj vo di ne, ne sme ju da bu du ta o ci unu tar stra na~ kih ob ra ~u na u DS-u i {i bi ca ra wa o to me gde je no vac i kod

fi nan si ra li iz bor nu kam pa wu na po no vqe nim iz bo ri ma u Ko vi nu, Vr ba su i Oxa ci ma, te da li je taj po kra jin ski fond po stao „bu nar `e qa i obe }a wa po li ti~ kih stra na ka iz ko a li ci je vla da ju }e u Voj vo di ni, a u pr vom re du DS-a”.

On je pri me tio i da se du go va wa gra |e vin skoj ope ra ti vi i pro ble mi s pre li va wem nov ca iz re pu bli~ ke ka se u po kra jin sku ja vqa ju od 2008. go di ne, od -

ponedeqak1.avgust2011.

3

PRED SED NIK PO KRA JIN SKE SKUP [TI NE OKU PQA VOJ VO \AN SKE GRA DO VE I OP [TI NE

Aso ci ja ci ja s te `i nom

Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i oku pqa lo kal ne vla sti s te ri to ri je Po kra ji ne da bi u sep tem bru osno va le aso ci ja ci ju voj vo |an skih gra do va i op {ti na, sli~ nu sa ve zu ka kav za ce lu Sr bi ju po sto ji sa se di {tem u Be o gra du (Stal na kon fe ren ci ja gra do va i op {ti na). U po kra jin skom se kre ta ri ja tu, u ~i jem opi su po slo va je de lom i lo kal na sa mo u pra va, ka `u da ni su upo zna ti s

U sva kom slu ~a ju, sva ka ide ja ko ja, po we go vim re ~i ma, pro mo vi {e me |u op {tin sku sa rad wu do bro do {la je zbog to ga {to }e lo kal ne sa mo u pra ve, ob ja {wa va on, u na red nim go di na ma mo ra ti da na stu pa ju pre ma evrop skim fon do vi ma za jed ni~ ki, a pro jek ti ko je bu du pi sa le po je di na~ no vr lo }e te {ko pro la zi ti za to {to EU za ni ma {i ri te ri to ri jal ni aspekt.

– Lo kal ne sa mo u pra ve s 10.000

Ege re {i je vom ini ci ja ti vom ko ju je on ne dav no ob na ro do vao u dru {tvu s voj vo |an skim po sla ni kom i pred sed ni kom Apa ti na @i vo ra dom Smi qa ni }em.

– Ne mo gu da ka `em da li je po treb na jo{ jed na ta kva aso ci ja ci ja, a da o to me ozbiq no ne po raz go va ram i s pred stav ni ci ma op {ti na i s go spo di nom Ege re {i jem, a

sta nov ni ka te {ko }e do bi ti evrop ski no vac. Za to je va `no da na stu pa ju za jed ni~ ki. Ve ru jem da je to jed na od ide ja aso ci ja ci je, ali u sva kom slu ~a ju }e mo o to me raz go va ra ti – ka `e Stan ti}.

Ide ja o aso ci ja ci ji voj vo |an skih gra do va i op {ti na, sa op {tio je ne dav no Ege re {i na kon pr vih kon sul ta ci ja s op {ti na ri ma, po -

Ne re al no po kre nut ve li ki broj pro je ka ta iako su u vla sti bi li sve sni to ga da za wi ho vu re a li za ci ju ne }e bi ti nov ca (Ma ri ja na ^e to je vi}, SRS) Po sla ni ci SRS u Skup {ti ni Voj vo di ne

pro je ka ta” Fon da za ka pi tal na ula ga wa gra |e vin ska ope ra ti va u Voj vo di ni u „iz u zet no te {koj si tu a ci ji jer su ne ki ve} u ste ~a ju a ne ki su pred ste ~a jem”.

DSS: [ta su to ka pi tal ne in ve sti ci je u Voj vo di ni?

– Ako ima mo Fond za ka pi tal na ula ga wa, kqu~ no pi ta we je {ta su to ka pi tal ne in ve sti ci je u Voj vo di ni. To sva ka ko ne mo `e bi ti kre ~e we... [ta je sa si ste mi ma za na vod wa va we, s Ba nat skom ma gi stra lom, s tu ne lom kroz Fru {ku go ru...? – na veo je Mi len ko Jo va nov.

On je is ta kao i da je `a lo sno {to se unu tar stra na~ ke raz mi ri ce u DS-u pre la ma ju pre ko le |a gra |a na i u slu ~a ju fi nan si ra wa Po kra ji ne, kao {to je, ka ko je na veo, bio slu ~aj i pri li kom usva ja wa voj vo |an skog Sta tu ta. Jo va nov je voj vo |an ske de mo kra te op tu `io i za to da unu tar stra na~ ku kri zu ko ri ste da pre ba cu ju od go vor nost na cen tral nu vlast u Be o gra du, kre i ra ju }i ta ko ne ga tiv ne ose }a je u jav nom mwe wu pre ma Bo gra du, te oce nio da su ta kvi po te zi usme re ni ka po dr `a vqe wu Voj vo di ne. ko ga je – ka za la je ona na {em li stu. – Ta ko |e, gra |a ni Voj vo di ne ne sme ju da bu du ta o ci od lu ka da se no vac ne upla }u je po kra jin skom bu xe tu, ali ni ne re al nih od lu ka Po kra jin ske vla de kad je re~ o bro ju i obi mu pro je ka ta za ko je su pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa an ga `o va li gra |e vin sku ope ra ti vu.

Funk ci o ner ka SRS-a tvr di da je zbog te „hi per pro duk ci je

c m y

politika

dnevnik

Do da la je i da je pri li kom po sled w eg re b a l an s a po k ra j in skog bu xe ta pre dva me se ca na ja vqe no da }e se gra |e vin skoj ope ra ti vi po mo }i kroz po di za we kre di ta kod po slov nih ba na ka, ali da je sad o~i gled no da se ni od tih obe }a wa ni {ta ni je is pu ni lo.

– Ne da ni {ta od sil nih obe }a wa ni je is pu we no, ve} ima mo si tu a ci ju da je gra |e vin ska ope -

ra ti va na ivi ci pro pa sti, a gra |a ni Voj vo di ne ne za do voq ni jer od nov ca ko ji upla }u ju u bu xet ni su ima li ni ka kve ko ri sti – ka za la je Ma ri ja na ^e to je vi}.

Ona je na ve la i da SRS i{ ~e ku je iz ve {taj o tro {e wu nov ca pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa jo{ od 2009. go di ne, a da bi se uvi de lo da li su po slo vi ko ji su za po ~e ti bi li u skla du s bu xet skim mo gu} no sti ma.

– Ako je ve} bi lo ja sno da su u po sled we dve-tri go di ne bu xet ska sred stva sve ta wa i ta wa, da li je bi lo oprav da no po kre ta ti to li ko pro je ka ta i ti me gra |e vin sku ope ra ti vu uvla ~i ti u jo{ ve }u du bi o zu? – is ta kla je Ma ri ja na ^e to je vi}.

Funk c i o n er Po k ra j in s kog od b o r a De mo k rat s ke stran k e Sr bi je Mi len ko Jo va nov sma tra da je ne u ku sno da voj vo |an ski zva ni~ ni ci „na sva zvo na zvo ne da je Fond za ka pi tal na ula ga wa pred ban kro tom”.

– Oni vr lo do bro zna ju da taj fond jo{ ni je pod neo ni je dan va qan iz ve {taj o po slo va wu, iz ko jeg bi se vi de lo na osno vu ~e ga se pro ce wi va lo ko ji }e se pro jek ti fi nan si ra t i – ka z ao je Jo v a n ov za „Dnev nik”. Tvr di i da u Ba no vi ni tre ba da ob ja sne ka ko su

no sno od do la ska ak tu el ne ko a- li ci je na vlast, uka zu ju }i na to da tih pro ble ma ni je bi lo dok je Vla du Sr bi je vo dio DSS. – DSS je ne sa mo na ovom pri me ru po ka zao da je s ve }om pa `wom pri la zio svim pro ble mi ma u dr `a vi i u okvi ru Vla de Sr bi je za ko ni to is pu wa vao sve oba ve ze – na veo je Jo va nov.

I funk c i o n er Srp s ke na pred ne stran ke Go ran Kne `e vi} pret hod no je oce nio da se pre ra spo de la mo }i u ko a li ci ji vla da ju }oj u Voj vo di ni pred sta vqa kao pi ta we po no sa Sr bi je i Voj vo di ne. On je za pi tao za {to po kra jin ska vlast ne po kre }e po stu pak za za {ti tu za ko ni to sti, ne pod ne se kri vi~ ne pri ja ve pro tiv od go vor nih li c a, ili ne ot k a ` e po s lu {nost Re pu bli~ koj vla di ako ve} tvr di da Sr bi ja pot kra da Voj vo di nu.

– Ume sto to ga, po kra jin ski ~e li ci kre nu li su u li ce mer nu me dij sku kam pa wu u ko joj se be pred sta vqa ju kao za {tit ni ke voj vo |an skih in te re sa – ka zao je Kne ` e vi}, do dav {i da je sli~ na kam pa wa, „od istih qu di i istih ko a li ci o nih part ne ra, vi |e na i pre dve go di ne, ka da je re {a va no pi ta we nad le `no sti Voj vo di ne„.

B. D. Sa vi}

Ege re {i: Ne ma po tre sa zbog du plih funk ci ja – ^e tr na e sto ro po sla ni ka Po kra jin ske skup {ti ne mo ra }e kra jem av gu sta, ka da od lu ka Ustav nog su da bu de ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku„, da se opre de l i da li }e za d r ` a t i po s la n i~ k u funk ci ju ili funk ci ju gra do na ~el ni ka, od n o s no pred s ed n i k a op { ti n e. Ma l o wih je jav no sti do sa da sa op {ti lo svo ju

od lu ku, ali ka kva god si tu a ci ja da bu de, to ne }e ugro zi ti funk ci o ni sa we Skup {ti ne, ni ti }e zah te va ti do pun ske iz bo re – re kao je pred sed nik po kra jin skog par la men ta [an dor Ege re {i za Ra diote le vi zi ju Voj vo di ne.

– Po mo jim in for ma ci ja ma, u Skup {ti ni }e si gur no ne ko li ko po sla ni ka pod ne ti

ostav ku, dok }e se osta li od re }i funk ci je na lo ka lu. To ne }e do ve sti u pi ta we funk ci o ni sa we Skup {ti ne, u to sam ube |en, a ta ko |e sma tram da ne }e bi ti po tre be za ras pi si va wem do pun skih iz bo ra jer se oni ne ras pi su ju ako je do is te ka man da ta ovog sa zi va Skup {ti ne osta lo ma we od {est me se ci – ka zao je Ege re {i.

rekli su

Vor lik: Pri {ti na sa ma do ne la od lu ku Ame ri~ ka am ba sa dor ka u Sr bi ji Me ri Vor lik iz ja vi la je da su pri {tin ske vla sti sa mo stal no do ne le od lu ku o sla wu po li cij skih sna ga na se ver Ko so va, a ne u ko or di na ci ji s me |u na rod nom za jed ni com i SAD. – Ta od lu ka je do ne ta is kqu ~i vo od Pri {ti ne, a Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve iz ra `a va ju `a qe we zbog sve ga {to se iz de {a va lo pro te kle ne de qe na Ko so vu – re kla je Me ri Vor lik u in ter vjuu za „Pres”.

Na kon {to su ame ri~ ki voj ni ci iz re do va Kfo ra pre u ze li kon tro lu nad ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma na se ve ru Ko so va, am ba sa dor ka SAD je po ru ~i la da je u in te re su svih da se po no vo us po sta vi mir i sta bil nost i da obe stra ne po no vo sed nu za pre go va ra~ ki sto i pro na |u odr `i vo re {e we, ko je }e omo gu }i ti slo bod no kre ta we ro be i qu di.

Kra si}: [e {e qe va Kr ko ba bi}: Mi ide o lo gi ja mo `e mo sa svi ma – Par ti ja uje di we be smrt na nih pen zi o ne ra Sr bi Srp s ka ra d i k al n a stran k a oce n i l a je ju ~ e da je wen li d er Vo j i s lav [e { eq, ko m e se pred Ha {kim tri b u n a l om su di po v o d om op t u ` ni ce za rat n e zlo ~ i n e, po l i t i~ k i za t vo r e nik jer sme t a ve l i kim si l a m a da ras p ar ~ a j u Sr b i j u, ali da je we g o v a ide o l o g i j a be s mrt n a i da }e po b e d i t i.

– Na pr vom me stu mo ra da bu de in te res srp skog na ro da, a ne in te res Evrop ske uni je, a to [e {eq pri ~a 12 go di na i za to je u Ha gu – iz ja vio je {ef ti ma za od bra nu li de ra SRS-a Zo ran Kra si} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Po we go vim re ~i ma, i na sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je o Ko so vu vi de lo se da su pred stav ni ci vla sti „lut ke na kon cu, ko je se hva le {to igra ju ka ko dru gi svi ra dok nam ras par ~a va ju dr `a vu”.

je bli `a je sa mo stal nom na stu pu na pred sto je }im iz bo ri ma ne go sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma, So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr b i j e i Je d in stve nom Sr bi jom – iz ja vio je pot pred sed nik PUPS-a Mi lan Kr ko ba bi}.

On je za „Pres” ka zao da se PUPS spre ma da na stu pi sa mo stal no, kao i da se ne `a li na do sa da {wu sa rad wu sa SPS-om i JS-om, ali da je do go vor s wi ma va `io za do sa da {wi sa vez.

– Even tu al na bu du }a ko a li ci ja sa SPSom i JS-om za vi si }e od bu du }ih do go vo ra – do dao je on.

Po Kr ko ba bi }e vim re ~i ma, PUPS po sle iz bo ra mo `e sa ra |i va ti sa svi ma, „od pred sed ni ka SNS-a To mi sla va Ni ko li }a do pred sed ni ka DS-a Bo ri sa Ta di }a„, i ne }e do zvo li ti da im se su ge ri {e s ko jom par ti jom da pra ve ko a li ci ju.

Sva ku ini ci ja ti vu, ako ima za ciq sna `ni ji na stup pre ma evrop skim fon do vi ma, po dr `a vam.

Ako su ci qe vi ne {to dru go, on da je to dru ga stvar (To mi slav Stan ti}) pre sve ga s pred sed ni kom Vla de Voj vo di ne Bo ja nom Paj ti }em – ka `e za „Dnev nik” pot pred sed nik voj vo |an ske vla de i po kra jin ski se kre tar nad le `an za lo kal nu sa mo u pra vu To mi slav Stan ti}.

On is ti ~e da sva ku ini ci ja ti vu, ako ima za ciq sna `ni ji na stup pre ma evrop skim fon do vi ma, po dr `a va.

– Ako su ci qe vi ne {to dru go, on da je to dru ga stvar – do dao je Stan ti}, na po mi wu }i da }e se s Ege re {i jem usko ro vi de ti i raz go va ra ti i o to me.

Ta kav, na knad ni pri stup ini ci ja ti vi, Stan ti}, ka ko ka `e, „ne bi ko men ta ri sao da li je naj sre} ni ji”, ali sma tra da ona sva ka ko tre ba da ukqu ~i po kra jin ski se kre ta ri jat ko ji u svo joj nad le `no sti ima od re |e ne po slo ve oko lo kal nih sa mo u pra va u APV. – Haj de da ka `em da to mo `e i na dru gi na ~in. Ja, re ci mo, ra dim na dru gi na ~in: oku pim qu de ko ji su za in te re so va ni, iz svih de lo va, i on da raz go va ra mo – na po mi we po kra jin ski se kre tar Stan ti}.

kre nu ta je na ma ni fe sta ci ji „Dan otvo re nih vra ta Skup {ti ne APV” pre dva me se ca u pri su stvu vi {e od tri de set lo kal nih pred stav ni ka. To bi bi la „ne stra na~ ka i ne pro fit na or ga ni za ci ja„ ko ja „ne ma ni ka kve na me re da bu de kon ku rent na dru gim i sli~ nim or ga ni za ci ja ma i aso ci ja ci ja ma na ni vou dr `a ve ili Po kra ji ne, ne go da s wi ma ostva ri sa rad wu”. Wen zna ~a jan za da tak, ka ko je to ka zao Ege re {i, bi }e za jed ni~ ki na stup pre ma fon do vi ma EU. Ge ne ral ni se kre tar Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na Sr bi je \or |e Sta ni ~i} mi sli da je pra vo sva ko ga da pra vi svo je udru `e we, ali da ovoj ide ji spe ci fi~ nu te `i nu da je to {to do la zi od pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne.

– Ali, s dru ge stra ne, mi smo do voq no ma la ze mqa da pra vqe we no vih aso ci ja ci ja, s prak ti~ no istom kon cep ci jom, mo `e do ve sti do du pli ra wa, {to je ne po treb no do vo |e we do to ga da ima te vi {e or ga ni za ci ja ko je se ba ve istim po slo vi ma – ka `e Sta ni ~i} za „Dnev nik”.

S. Ni ko li}

AD MI NI STRA TIV NI OD BOR

Na kna de

Ad mi ni stra tiv ni od bor Skup {ti ne Sr bi je utvr dio je na kna de za rad u Na ci o nal nom pro svet nom sa ve tu. Pred sed nik tog sa ve ta ima pra vo na me se~ nu za ra du u vi si ni od 1,5 pro se~ ne me se~ ne za ra de po za po sle nom u Sr bi ji, a ~la no vi u vi si ni jed ne pro se~ ne za ra de pa bi ta ko na kna da za jun za pred sed ni ka Sa ve ta iz no si la 58.983 di na ra, a za ~la no ve 39.322 di na ra. ^la no vi Od bo ra utvr di li su i dva pred lo ga od lu ke – za na kna de za rad u Na ci o nal nom sa -

ve tu za vi so ko obra zo va we i na kna de Ko mi si ji za akre di ta ci ju i za pro ve ru kva li te ta, i upu ti li ih skup {ti ni na raz ma tra we. Pred vi |e no je da pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta ima pra vo na me se~ nu na kna du za rad u vi si ni 1,8 pro se~ ne me se~ ne za ra de po za po sle nom u Sr bi ji, a ~la no vi u vi si ni 1,5 pro se~ ne me se~ ne za ra de po za po sle nom. Isti iz nos za ra de je pred vi |en i za rad u Ko mi si ji za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta.

Raz voj ni sa vet ^la no vi Ad mi ni stra tiv nog od bo ra utvr di li su i re {e we ko jim se odo bra va da pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Ka la no vi} i mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa

Oli ver Du li} oba vqa ju funk ci ju ~la na Re gi o nal nog raz voj nog sa ve ta za re gion [u ma di je, od no sno Voj vo di ne. Oce we no je da je to u skla du sa Za ko nom o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je.

4

ekonomija

ponedeqak1.avgust2011.

^E KA SE IS HOD PRE GO VO RA O „NI BENS” GRU PI

Ka sne ra do vi na Ko ri do ru 10 Pu{tawe u saobra}aj dela autoputa na severu Koridora 10 od Srbobrana do Siriga, u du`ini od 13 kilometara, najavqeno za danas, odlo`eno je za dva-tri dana, re~eno je Tanjugu u preduze}u „Koridori Srbije”.

Blokade radova na Koridoru 10 putara Nibens grupe, ove i prethodne sedmice, uticale su na dinamiku izgradwe te deoni-

srede na sastanka u Vladi Srbije u Beogradu.

Predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije So wa Vu ka no vi} je kazala Tanjugu da su na sastanku predstavnika vlade, resornog ministarstva, Agencije za privatizaciju i NIBENS, bankari zatra`ili da pitawe opstanka preduze}a „Vrawe”, „Ni{„, „Kragujevac”,

dnevnik

Te le fo ni ra we od da nas sku pqe Telekom „Srbija” pove}a}e od pono}i cenu pretplate u fiksnoj telefoniji i izjedna~iti cene telefonskog razgovora za privatne i poslovne korisnike. Prema odluci Republi~ke agencije za elektronske komunikacije (RATEL), cena mese~ne pretplate bi}e pove}ana sa 457,8 na 507,4 dinara, ukqu~uju}i PDV, a bi}e i pove}an broj besplatnih impulsa sa 150 na 300.

Kako je objavqeno na sajtu Telekoma, od po~etka avgusta minut razgovora u lokalnom sao-

bra}aju }e poskupeti zbog skra}ivawa impulsa, dok }e razgovori u me|umesnom saobra}aju pojefiniti.

Cena impulsa u mesnom saobra}aju osta}e ista - 0,4771 dinara, ali do}i }e do skra}ewa impulsnog intervala na 52 sekunde u „slabom saobra}aju”, odnosno na 26 sekundi u „jakom saobra}aju”. Tako }e nova cena minuta u „slabom saobra}aju” biti 54 pare, a u „jakom saobra}aju” 1,09 dinara, naveo je Telekom.

Od 1. avgusta }e pojeftiniti telefonirawe u me|umesnom saobra}aju, pa }e cena minuta biti 83 pare u „slabom”, a 1,66 dinara u ,”jakom saobra}aju”. Nakon izjedna~avawa cena telefonskih raz-

govora poslovne korisnike, kako je istakao Telekom, o~ekuje jeftinije telefonirawe u me|umesnom i me|unarodnom saobra}aju, kao i jeftiniji pozivi iz fiksne ka mobilnim mre`ama.

U Srbiji u 2010. godini, prema podacima Ratela, ukupno bilo 3.110.339 pretplatnika fiksne telefonije, a ukupan prihod od usluga fiksne telefonije bio je 421 milion evra. Lincence za fiksnu telefoniju u Srbiji imaju i kompanije Orion i Telnor, ali je whihov udeo na tr`i{tu trenutno zanemarqiv.

PRO MET OPA DA NA DO MA ]EM NAFT NOM TR @I [TU

Sva ki pe ti vo za~ par ki rao auto ce, od 85. do 98. kilometra od ma|arske granice prema Novom Sadu, kazali su u „Koridorima Srbije”.

Na trasi Koridora 10 od Horgo{a do Novog Sada do sada je u saobra}aj ukqu~eno 50 kilometara autoputa, a preostale deonice na tom putnom pravcu, kako je ranije najavqeno, bi}e otvorene do kraja avgusta.

Radnici putarskih preduze}a Nibens grupe prekinuli su u sredu blokadu radova na izgradwi severnog kraka Koridora 10 kod Srbobrana posle sastanka u Vladi Srbije na kome je bankarima dat rok da se do sutra usaglase o sudbini tih firmi.

Sutra isti~e period u kome su banke poverioci putarskih preduze}a „Nibens grupe” trebalo da se usaglase o sudbini firmi iz te grupacije. Dogovor o tom roku je postignut pro{le

„Beograd”, „Ba~kaput” i „Partizanski put” bude re{eno u „paketu”, a ne pojedina~no. Banke kao najve}i poverioci putara „Nibens grupe” potra`uju izme|u 110 i 130 miliona evra.

Premi jer Sr bi je Mir k o Cvet ko vi} je u utorak, tokom sastanka sa predstavnicima putara predlo`io da se sa~eka da se 14 banaka usaglase oko re{avawa problema „Nibens grupe” kao celine. Cvetkovi} je tada istakao da su, prema wegovim informacijama, banke usaglasile 90 do 95 odsto predloga za re{avawe problema i dodao da dr`ava ne mo`e da nare|uje bankama. „Trenutna situacija je u dvori{tu banaka, a ne na Vladi, jer banke vode glavne re~ u rukovo|ewu i viziji kako re{iti problem”, naglasio je u utorak premijer.

Ra do vi na Zre wa nin skoj pe tqi „Putevi Srbije” saop{tili su da }e zbog izvo|ewa radova na rekonstrukciji „Zrewaninske petqe” na autoputu E-75 kod Novog Sada, od danas za saobra}aj biti zatvoreno ukqu~ewe na autoput E-75 iz pravca Zrewanina ka Beogradu. Alternativni pravac za sva vozila iz smera Zrewanina ka Beogradu je preko novosadskog naseqa „[angaj”, starim putem do privremene veze na autoput E-75 ili preko „Temerinske petqe”. „Putevi Srbije” podsetili su da sve dosada{we izmene re-

`ima saobra}aja ostaju i daqe na snazi, {to zna~i da su zatvorena ukqu~ewa na autoput E-75 iz smerova Novi Sad - Beograd, Novi Sad - Subotica i Zrewanin - Subotica, kao i iskqu~ewa sa autoputa E-75 iz smerova Beograd - Zrewanin, Subotica - Zrewanin i Subotica - Novi Sad. To javno preduze}e apelovalo je na sve u~esnike u saobra}aju da obrate pa`wu na postavqenu privremenu saobra}ajnu signalizaciju i prilagode brzinu kretawa postoje}im uslovima.

Visoka cena goriva na pumpama u Srbiji ve} odavno je smawila broj potro{a~a koji na wih svra}aju. Naime, litar goriva, sem dizela D-2 koji ko{ta oko 126 dinara, ne mo`e se kupiti ispod 130 dinara, {to je oko 1,30 evro. Tako je za pun rezervoar od prose~no 40 litara potrebno izdvojiti vi{e od 50 evra, odnosno ne{to vi{e od 5.000 di na ra, {to je, sva ka ko, ogromna suma za mnoge potro{a~e. Zato i ne ~udi {to se na benzinsku pumpu ide samo kad se mora i dobro se prera~unava prilikom kupovine.

Da je gorivo skupo i da se sve mawe kupuje potvr|uje i to {to promet na pumpama ne pre sta no opa da i sa da je oko 20 odsto mawi nego pro{le godine u isto vreme. Kako sada stoje stvari, opada}e i daqe jer, prakti~no, cene stalno idu navi{e. Naime, od

Bez ce nov ni ka na saj to vi ma Koliko ko{ta litar goriva u Srbiji u posledwe vreme veoma je te{ko saznati, osim ako se ne do|e na benzinski stanicu. Zanimqivo je da su gotovo svi u~esnici na tr`i{tu, otkako je ono liberalizovano, povukli cenovnike koji su se do tada mogli na}i u elektronskoj formi. Tako potro{a~i do saznawa o tome koliko gorivo ko{ta mogu do}i pozivaju}i telefonom, obilaze}i pumpe ili jednostavnim zaustavqawem na nekoj.

po ~et ka ove go di ne do ma }e naftno tr`i{te je liberali zo va no, de ri va ti se mo gu uvoziti, a cena goriva formira se slobodno. Dr`ava vi{e ne propisuje najvi{u dozvoqenu cenu goriva ve} ih u~e sni ci na tr `i {tu sa mi utvr|uju. Zato se de{ava da na pumpama razli~itih kompanija cene nisu iste, ali se u posledwe vreme sve ~e{}e cene goriva razlikuju i na pumpama istih kompanija jer to zavisi od lokacije pumpe, prometa... U su{tini, razlika u ceni nije velika, ali postoji, a prilikom sipawa punog rezervoara mo`e se u}ariti ili izgubiti oko litar ili ne{to vi{e goriva.

I dok Srbija u mnogo ~emu kasni za razvijenim zemaqama Evropske unije, kada je cena goriva u pitawu, borba za {to vi{i plasman je primetna. Litar goriva u Evropi, po seb no onoj naj ra zvi je noj, jeste skupqi nego u Srbiji jer evropremijum 95 u Danskoj, Fin skoj, Ne ma~ koj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Norve{koj... ko{ta od 1,50 pa do 1,90 evro, ali je u Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Makedoniji, Poqskoj... jeftiniji i ko{ta ispod 1,30 evro, dok su ce ne ovog goriva u Austriji, Luksem bur gu i [pa ni ji ve o ma sli~ ne oni ma na srp skim

pum pa ma. Ka da je evro di zel u pi ta wu, Sr bi ja zauzima jo{ vi{e mesto jer je u okru `wu, osim u Ma |ar skoj i Gr~koj, ova vrsta goriva u na{oj ze mqi naj skupqa, a mnogo je zemaqa EU u ko ji ma je ce na di ze la vr lo sli~ na na {im ili ne{to malo vi{a.

Na rav no, Sr bi ja je uvo zno zav si na ze mqa ka da su naf ta, odnosno derivati u pitawu, i sva ka pro me na na svet skim ber za ma od ra `ava se na cenu go ri va, ali sli~no je i u drugim zemqama u Evropi. Ipak, standard gra|ana Srbije i, recimo, Norve{ke ili Velike Britanije, te{ko da se mo`e porediti jer su pro se~ na pri ma wa u tim dr`avama daleko vi{a od onih u Srbiji, gde je junsko bilo oko oko 39.000 dinara, odnosno oko 400 evra. Dakle, za 40 litara benzina potro{a~ u Srbiji treba da izdvoji osminu prose~nog primawa, dok }e potro{a~i i zemaqama EU platiti i do gotovo 80 evra, ali to, sasvim sigurno, ne}e isprazniti wihove nov~anike i zahvati}e daleko ma wi pro ce nat wi ho vog prose~nog primawa.

D. Mla |e no vi}

[TA JE PO KA ZA LA „NEK TA RO VA” IN VE STI CI JA U SLO VE NI JU

Do bar bi znis vr ti gde taj kun ne }e Godinama se u Srbiji pri~a o barijerama koje na{i investitori imaju kada po`ele da investiraju u Sloveniju i Hrvatsku.

Poku{ali su te navodne granice da presko~e mnogi od ovda{wih najkrupnijih biznismena, u narodu nazvanih tajkunima, ali nikada nisu uspevali. Sada je jedan od najve}ih slovena~kih brendova, sokove „fruktal” kupila srpska firma, i pokazala da su barijere sru{ene ako su ikada i postojale. Analiti~ari za strana ulagawa ocewuju da su dobar menaxment, transparentno poslovawe i „zdrav” kapital bez afera u pro{losti prava „ulazna karta” za srpski kapital koji `eli da se akvizicijom, odnosno kupovinom druge kompanije pozicionira u regionu. „Da bi kompanije osvojile zahtevna tr`i{ta, kao {to je to u~inio ‘Nektar’ moraju da imaju viziju, osvojene standarde kvaliteta, brend, marketin{ki zaokru`en proizvod koji mo`e da pridobije zahtevnog evropskog potro{a~a”, izjavio je Tanjugu direktor Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SEIPA) Bo `i dar La ga nin.

nosti koje kompanija ima, a koje su izvan onog standardnog poslovnog okru`ewa mogu negativno da uti~u i generi{u negativan imix kompanije. Samim tim sredine u koje bi ona htela da do|e postaju konzervativnije i skepti~nije i pojavquju se razli~ite investicione barijere

bro rukovodi’”, dodao je Laganin.

Savetnik za strana ulagawa Mah mut Bu {a tli ja je kazao da je transparentnost kompanije u poslovawu tako|e bitna, odnosno preduze}e mora da ima ~istu i jasnu istoriju, da ne bude optre}eno nikakvim politizaci-

Po li ti zi ra we ume sto eko no mi je

Srpska kompanija „Nektar„ kupila je slovena~ki „Fruktal„ za 50 miliona evra. Direktor SIEPA Laganin je ocenio „da je za Srbiju to sjajna vest i najboqa potvrda ekspanzije srpske ekonomije”. Po Laganinu da bi i druge kompanije krenule ovim putem, treba da prate svoju konkurenciju i uvek budu za korak ispred drugih. „Neophodno je uraditi i istra`ivawe tr`i{ta, pre samog

nastupa. Najboqi pokazateq da je takva aktivnost prepoznata je i ta {to smo i mi programom internacionalizacije preduze}a omogu}ili podr{ku kompanijama u toj aktivnosti”, rekao je Laganin. Direktor SIEPA je istakao da je svakako va`na ~iwenica i da se ime kompanije ne povezuje sa bilo kakvim radwama koje su u suprotnosti sa standardnim na~inom poslovawa. „Sigurno da bilo koje aktiv-

Za mala i sredwa preduze}a (MSP) koja `ele da krenu ovom stopoma, poruka Mahmuta Bu{atlije je da se moraju udru`ivati u klastere, jer ako nemaju obim poslovawa koji karakteri{e velike firme, te{ko mogu da nastupe efektno na stranom tr`i{tu. Bu{talija je izrazio o~ekivawe i da }e ulagawa poput „Nektarovog„, razbiti zabludu da kapital iz Srbije nije dobrodo{ao u zemqama regiona. „Mislim da tu ima vi{e politizirawa nego dnevne ekonomije. Ukoliko imate zdrav projekat on }e bez obzira odakle kre}e biti dobrodo{ao na nekom ure|enom tr`i{tu”, poru~io je Bu{atlija. za realizaciju projekata”, naveo je Laganin. „Konkretno, kompanija „Nektar” u`iva dobar poslovni ugled, za tu kompaniju se godinama unazad mogu ~uti dobri komentari, jedan od wih koji sam i ja zapamtio jeste, da se ‘sa daqine vidi da se kompanijom do-

jama, „odnosno skandalima vezanim za zloupotrebu politi~kog polo`aja koji vas podr`ava i odr`ava na nekom tr`i{tu”.

Bu{atlija je naveo da su regionalna tr`i{ta, naro~ito hrvatsko i slovena~ko, u potpunosti usaglasila svoja pravila poslovawa sa evropskim normama,

pa je po`eqno da firma iz Srbije koja ima ambicije {irewa u regionu, posluje u skladu sa evropskim standardima. Bu{atlija tvrdi i da anga`ovawe marketin{kih stru~waka tamo gde se planira ulagawe, nije toliko neophodno, ali da treba istra`iti potrebe tog novog tr`i{ta. „Marketing je kod nas prenagla{en. To verovatno dolazi iz politi~kog sektora koji se prakti~no kreira kroz marketing pa se to ‘preliva’ i na privredu. On nije neophodan, jer vi prosto dokazujete svoj kvalitet na tr`i{tu, dakle marketing ~ak nekada i la`no predstavqa sam proizvod, odnosno proizvo|a~a”, tvrdi Bu{atlija.

Po Bu{atliji, potrebno je da se dobro poznaju uslovi poslovawa na terenu i da postoji dobar menaxment, jer jedino „dobar menaxment mo`e da garantuje da }e se kapital oploditi”.

Bu{atlija je naglasio da u privredi Srbije, bilo da je re~ o privatnom ili dr`avnom sektoru, nedostaju dobar upravqa~ki kadar i boqa podr{ka finansijskog sektora.

E. D.

[e }er sti `e za dan-dva

ponedeqak1.avgust2011.

Ku ku ruz do no si pa re

Od su tra ili pre ko su tra, {e }er po ce ni od 103 di na ra na }i }e se u tr go vi na ma {i rom Sr bi je, na kon {to je Vla da odo bri la Di rek ci ji za rob ne re zer ve pla sman na tr `i {te 6.000 to na {e }e ra u na red na dva me se ca. [e }er iz Rob nih re zre vi po ma lo pro daj noj ce ni od 103 di na ra po ki lo gra mu tre ba lo bi da se na |e u tr go vi na ma {i rom Sr bi je od utor ka ili sre de, re ~e no je u Di rek ci ji za rob ne re zer ve.

Vla da Sr bi je na sed ni ci od 28. ju la odo bri la je Di rek ci ji za rob ne re zer ve pla sman na tr `i {te 6.000 to na {e }e ra u na red na dva me se ca, po 3.000 to na me se~ no, ra di sta bi li za ci je tr `i {ta.

Raz log za in ter ven ci ju iz Rob nih re zer vi je ne sta bil nost ce na {e }e ra, ko je su u pro te kle dve sed mi ce me wa ne vi {e pu ta.

Di rek ci ja za rob ne re zer ve {e }er }e pro da va ti po ce ni od 87,50 di na ra po ki lo gra mu sa ro kom pla }a wa do 30 da na od da na pre u zi ma wa, a snab de va ~i su u oba ve zi da ku pqe ni {e }er iz Rob nih re zer vi pro da ju u svo jim pro daj nim objek ti ma po je din stve noj ma lo pro daj noj ce ni do 103 di na ra po ki lo gra mu.

Stru ja vi {e ni je za so ci ja lu Pred sed nik Udru `e wa za ener ge ti ku Pri vred ne ko mo re Sr bi je Slo bo dan Pe tro vi} ka `e da je je dan od ci qe va no vog za ko na je da stvo ri pro stor za li be ra li za ci ju ener get skog tr `i {ta Sr bi je, po seb no u obla sti elek tri~ ne ener gi je, {to je Sr bi ja pre u ze la kao oba ve zu ka da je pot pi sa la spo ra zum sa Ener get skom za jed ni com ju go i sto~ ne Evro pe.

Pe tro vi} je pod se tio da je tr `i {te naft nih de ri va ta u Sr bi ji li be ra li zo va no od po ~et ka ove go di ne i da se ce ne de ri va ta ne raz li ku ju zna ~aj ni je u od no su na okru `e we, dok je elek tri~ na ener gi ja kod nas upo la jef ti ni ja ne go u okru `e wu, a ~ak ne ko li ko pu ta u od no su na po je di ne ze mqe za pad ne Evro pe. „Mi bi smo tre ba li da po ste pe no po ve }a va mo ce ne stru je, jer se do sa da pre ko ni skih ce na elek tri~ ne ener gi je vo di la so ci jal na po li ti ka,„ oce nio je Pe tro vi}.

Pr vo me sto na iz vo znoj li sti Sr bi je u ju nu za u zi ma ku ku ruz sa 63 mi li o na do la ra, dok je si ro va naf ta sa vred no {}u od 69 mi li o na do la ra pr vi uvo zni pro iz vod, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Na dru gom me stu iz vo zne li ste su to plo va qa ni pro iz vo di - gvo `|e i ne le gi ra ni ~e lik u ko tu ro vi ma, sa 31 mi li o nom do la ra, a tre }a po iz vo zu je elek tri~ na ener gi ja sa 26 mi li o na.

Mi ni star eko no mi je i re gi o- nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} ka `e da je iz ra `en in te res in ve sti to ra za ula ga we u Sr bi ju, a pre go va ra se i sa tri ve li ka ula ga ~a. Pro jek ci je su, pre ma we go vim re ~i ma, da }e pri liv stra nih in ve sti ci ja ove go di ne iz no si ti iz me |u dve do 2,5 mi li jar de evra. „To in te re so va we je do sta iz ra `e no u privh pet, {est me se ci ove go di ne u od no su na la ne. Ima mo 30 pro je ka ta ko ji su za po ~e ti, a kon kret no ja sam ukqu ~en u po ten ci jal no tri ve li ka in ve sti ci o na pro jek ta”, re kao je ]i rir}. Mi ni star ni je pre ci zi rao sa ko jim se ve li kim kom pa ni ja ma pre go va ra o do la sku u Sr bi ju ali je iz neo da se ra di o me tal skom sek to ru, te {koj in du stri ji i „svet skim ime ni ma”. ]i ri} je re -

Sle de no ve spoq ne gu me za put ni~ ke auto mo bi le sa 20 mi li o na do la ra, na iz voz plo ~a, li mo va i tra ka od ra fi ni sa nog ba kra ot pa da 19 mi li o na, ko li ko je bio i iz voz kon tej ne ra od alu mi ni ju ma, dok je iz voz va qa nih pro iz vo da - gvo `|a i ne le gi ra nog ~e li ka, pre vu ~e nih ka la jem iz no sio 16 mi li o na do la ra. Po sled wa tri me sta na iz vo znoj li sti de le se to vi pro vod ni ka za avi o ne, vo zi la i bro do ve, le ko vi za ma lo pro da ju, kao i

ce vi od ra fi ni sa nog ba kra sa po 15 mi li o na do la ra.

Dru gi na uvo znoj li sti je pri rod ni gas sa 38 mi li o na do la ra, na tre }em me stu uvo zne li ste su osta la la ka uqa i pro iz vo di sa 31 mi li o nom, a ra fi ni sa ni ba kar uve zen je za 27 mi li o na do la ra. Sle di uvoz ga snih uqa sa 22 mi li o na do la ra, uvoz kok sa i po lu kok sa od ka me nog ugqa iz no sio je 19 mi li o na, a na uvoz aglo me ri sa nih ru da gvo `|a po tro {e no je 18 mi li o na do la ra.

SUPROTSTAVQENA MI[QEWA U VLADI O MOGU]NOSTI PONOVNE RECESIJE

No vi ta las kri ze bi nas po to pio Op ti mi zam ko ji je pre sa mo par da na iz ra zio srp ski pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, tvr de }i da je Vla da Sr bi je na pra vi la ve li ki ko rak u sre |i va wu dr `a ve te da pri vre da sa da funk ci o ni {e bo qe ne go pr o- {le go di ne i da joj ne pre ti „gr~ ki sce na rio” ni ti no va kri za, tra jao je vr lo krat ko, a ni je ga ras pr {io ni ko dru gi do we gov „pot ~i we ni”, od no sno mi ni star eko no mi je Ne bo jo {a ]i ri}, ko ji ka `e da Sr bi ji sa da pre ti dru gi udar kri ze.

– Po sto ji re al na opa snost da se glo bal na eko nom ska kri za pre li je i u Sr bi ju. Raz vi je ni je ze mqe Za pa da, po put Ne ma~ ke, ve} su pre va zi {le taj dru gi udar kri ze. Ali, ja sno je da sa da ozbiq ni je pr o ble me ima ju dr `a ve ko je su u na {em okru `e wu, po put Gr~ ke ili Ita li je – re kao je mi ni star ]i ri}.

On na pi ta we da li Vla da pri pre ma ne ki plan ko ji bi za {ti tio srp sku eko no mi ju od

Raz li ~i ti po gle di: Mir ko Cvet ko vi} i Ne boj {a ]i ri}

ja ~eg uda ra kri ze od go va ra da se raz mi {qa i o to me, ali ne iz no si {ta }e kon kret no bi ti u~i we no da bi se taj dru gi udar ubla `io. S ob zi rom na to da smo pri li kom pr vog uda ra kri ze – za ko ju su vo de }i qu di ove dr `a ve ~ak tvr di li da }e

[ta bi s poukama?

Ne dav no je pre mi je rov eko nom ski sa vet nik Ju rij Ba jec re kao da su kre a to ri eko nom ske po li ti ke Sr bi je iz kri ze iz vu kli va `ne po u ke, me |u ko ji ma je i ta da ni ka kvi krat ko ro~ ni po te zi, ko ji na kra tak rok i mo gu da ti re zul ta te, na du `i ne mo gu po mo }i. Ob ja snio je da je shva }e no da je du go ro~ ni raz voj ne mo gu} bez te meq ne re for me jav nog sek to ra te da je to je di ni na ~in ko ji mo `e do ve sti do po ve }a wa kon ku ret no sti na {e pri vre de. Ako je ta po u ka za i sta u Ne ma wi noj shva }e na ozbiq no i upo zo ra va ju }e, jo{ je ne ja sni je ka ko mi ni star eko no mi je tvr di da se tek raz mi {qa o even tu al nim me ra ma ko je }e ubla `i ti dru gi udar kri ze ko ji on na ja vqu je.

^e ka mo ula ga ~e

kao da su ove kom pa ni je za in te re so va ne da u Sr bi ji lo ci ra ju svo ju pro iz vod wu na me we nu iz vo zu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,0830

102,1250

104,4740

99,7762

Australija

dolar

1

76,5978

78,1610

79,9587

76,3633

Kanada

dolar

1

73,4336

74,9322

76,6556

73,2088

Danska

kruna

1

13,4286

13,7027

14,0179

13,3875

Norve{ka

kruna

1

12,9119

13,1754

13,4784

12,8724

[vedska

kruna

1

10,9697

11,1936

11,4511

10,9361

[vajcarska

franak

1

87,1648

88,9437

90,9894

86,8980

V. Britanija

funta

1

114,0800

116,4080

119,0860

113,7310

SAD

dolar

1

69,8267

71,2517

72,8905

69,6129

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 7. 2611. godine

nas za o bi }i ili even tu al no sa mo okr znu ti, a mo `e bi ti da }e mo od we ~ak i pr o fi ti ra ti – s me ra ma kre nu li ka sno, na ja va da se za sa da, i po red ske ni ra ne opa sno sti, sa mo raz mi {qa, uno si ne mir kod gra |a na Sr bi je.

Na i me, eko no mi sti su slo `ni u oce ni da bi lo ka kav udar, pa bio on i mno go sla bi ji od onog iz 2008. go di ne, Sr bi ja s ova kvom pri vre dom ne bi mo gla iz dr `a ti te da bi joj za opo ra vak tre ba lo vi {e go di na.

Oni su uka za li na pet po ten ci jal nih opa sno sti od no ve kri ze po ne za po sle nost, kurs, in fla ci ju, stra ne di rekt ne in ve sti ci je i iz voz, pod se }a ju }i na to da je tr o go di {wa kri za osla bi la di nar oko 30 od sto, uga si la na hi qa de pred u ze }a, tri pu ta sma wi la go di {wi pri liv

stra nih in ve sti ci ja i {to je naj go re, po ve }a la sto pu ne za po sle no sti s 14 na 22 pr o cen ta, svr sta va ju }i pri tom Sr bi ju na jed no od pr vih me sta u Evro pi po armi ji onih ko ji ne ma ju rad no me sto.

Dru gi ta las kri ze, oce wu ju eko nom ski stru~ wa ci, i po red jo{ uvek neo po ra vqe ne pri vre de – ko ja, do du {e, ima ne ke po zi tiv ne po ma ke ko ji se jo{ uvek ne mo gu sma tra ti opo rav kom – do neo bi no vi ta las ste ~a ja za mno ga pred u ze }a, rast ne za po sle no sti, ali i mno go ma wu mo gu} nost dr `a ve da vra }a spoq ni dug. Eko no mi sta Qu bo mir Ma xar oce nio je da je Sr bi ja ve} do bra no na stra da la pod uda rom kri ze jer je po tro {e no 12 mi li o na evra od pri va ti za ci ja, za du `e wa u pri vre di su znat no po ra sla i tu su is cr pqe ne sve mo gu} no sti.

– Is cr pqe ne su i do na ci je ko je su sa da ili ne re dov ne ili nam sti `u na ka {i ki ce, pa i bez no vog uda ra ne zna mo ka ko bi smo fi nan si ra li rast – oce nio je Ma xar. – Pri vre da je ve} na ivi ci sol vent no sti, u ve li kim je du go vi ma, ko ji su pre te `no u evri ma, {to je ote `a va ju }e ako se zna da bi di nar ne sum wi vo mo rao da pa da. Ta da bi i du go vi pred u ze }a ra sli u od no su na imo vi nu, {to zna ~i da za pri vre du ne bi bi lo `i vo ta. Fir me }e bi ti ne sol vent ne, a ta kve idu u ste ~aj, ko ji se ~e sto za vr {a va li kvi da ci jom.

Q. Male{evi}

5

De fi cit stal no ra ste Spoq n o t r g o v in s ki de f i cit Sr bi je u pr vih {est me se ci ove go di ne bio je oko 3,9 mi li jar di do la ra, {to ~i ni po ve }a we od 14,7 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Sr bi ja je u pr voj po lo vi ni go di ne iz ve zla ro bu u vred no sti od 5,78 mi li jar di do la ra, {to ~i ni po ve }a we od 30,7 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, a uve zla za 9,68 mi li jar di, {to je rast od 23,7 od sto.

Po kri ve nost uvo za iz vo zom, iz no si la je 59,8 od sto i ve }a je u od n o s u na po k ri v e n ost u istom pe ri o du pret hod ne go di ne, ka da je iz no si la 56,6 od sto.

U iz vo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri Sr bi je, po je di na~ no, bi le su Ita li ja sa 701,5 mi li o na do la ra, Ne ma~ ka sa 646 mi li o na i Bo sna i Her ce go vi na sa 552,3 mi li o na.

U uvo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri bi le su Ru ska fe de ra ci ja sa 1,27 mi li jar di do la ra, Ne ma~ ka sa 1,03 mi li jar de i Ita li ja sa 783,6 mi li o na do la ra.

Opo ra vak in du stri je In du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji u ju nu 2011. ve }a je za 3,3 od sto u od no su na isti me sec la ne, a u od no su na pro sek pret hod ne go di ne ve }a je za 4,4 od sto, sa op {tio je u Be o gra du Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U pr voj po lo vi ni ove go di ne u od no su na isti pe riod 2010, ostva ren je rast in du strij ske pro iz vod we od 4,8 od sto.

Po sma tra no po sek to ri ma, u ju nu u od no su na isti me sec la ne, rast je za be le `en u sek to ri ma ru dar stva - 17,8 od sto, snab d e v a w u elek t ri~ n om ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci ja - 13,3 od sto i pre ra |i va~ koj in du stri ji - 0,5 od sto.

Po da ci o in du strij skoj pro iz vod wi po na men skim gru pa ma, u ju nu 2011. go di ne, u od no su na jun pret hod ne go di ne, po ka zu ju da je do {lo do ra sta u pro iz vod wi ener gi je za 11,5 od sto, ne traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu, za 3,5 od sto i in ter me di jar nih pro iz vo da, osim ener gi je, za 0,4 od sto.

RATE ZA STAMBENE KREDITE RASTU PO DVA OSNOVA

Fik sna ka ma ta spas od tur bu len ci ja U ovom tre nut ku u Sr bi ji ni je la ko ni oni ma ko ji ot pla }u ju stam be ne kre di te ni ti oni ma ko ji bi tek da ih uzmu. Di nar skih zaj mo va u po nu di ne ma, a za one in dek si ra ne u evri ma tre ba obez be di ti u~e {}e od 20 od sto. Kli jen ti ban ka ko ji su pre bri nu li bri gu o u~e {}u i tru de se da sva kog me se ca ured no vra }a ju ra te ta ko |e su na mu ci. Evro opet vi {e ra ste pre ma di na ru ne go {to pa da, a tu je i no vi ~i ni lac ko ji }e im ote `a ti ot pla tu: ove go di ne euri bor kon stant no ra ste.

Ta evrop ska sto pa na osno vu ko je sve ban ke gra de ka ma tu ima la je za ni mqiv put u pret hod nih pet go di na. Ka da je kri za po ~e la, euri bor je iz no sio 5,14 po sto.

Usko ro se na {ao na isto rij skom mi nu mu mu is pod jed nog pro cen ta jer je to bi la jed na od me ra ze ma qa Evrop ske uni je i we ne cen tral ne ban ke za o`i vqa va we pri vre de. Sto pa je ove go di ne po ~e la da ra ste: po ~et kom 2011. bi la je 1,22 po sto da bi ovih da na do se gla do 1,79. Pro ce ne go vo re da bi bi lo sa svim re al no da se idu }e go di ne pop ne na 2,5 po sto.

Spo ri rast }e se na sta vi ti pa bi u na red ne dve de ce ni je euri bor tre ba lo da do seg ne 4,5 po sto.

Ve }i na onih ko ji sa da pla }a ju ra te }e do tog pe ri o da ot pla ti ti kre dit, ali do tle je iz ve sno da }e im tro {ko vi po ovom osno vu ra sti. Iako su u pi ta wu ma li pro -

cen ti, kod ot pla te zaj mo va to mo `e bi ti pri li ~an tro {ak. Ta ko je zbog ne dav nog sko ka euri bo ra za za jam od 60.000 evra ra ta po ra sla bar pet evra me se~ no.

Po da ci go vo re da su gra |a ni naj a `ur ni ji kod ot pla te stam be nih zaj mo va, ho }e li stal na po sku pqe wa po kva ri ti ove po dat ke?

– Naj ma we ka {we wa ima mo kod stam be nih kre di ta. Ali, uko li ko se pad di na ra i rast euri bo ra na sta ve, iz ve sno je da }e bi ti sve vi {e onih ko ji ne mo gu da is pu wa va ju oba ve ze – ob ja {wa va di rek tor Cen tra za stam be ne kre di te Er ste ban ke u No vom Sa du To dor Du {a ni}.

U So si je te `e ne ral ban ci su sve sni to ga da kli jen ti ma te {ko pa da sva ko po me ra we ra te na vi {e. Za to su im, osim ka ma ta ve za nih za euri bor, po nu di li i one fik sne.

– To je no vi ji pro iz vod, a ka ma ta je od 7,5 do 7,9 po sto go di {we – ka `e ~lan Iz vr {nog od bo ra ove ku }e Mi ro slav Re bi}. – To je vi {e od pro cent ve }e ne go kod zaj mo va ko ji su ve za ni za euri bor, gde je ras pon od 5,75 do 6,25. Me |u tim, ima vi {e iz ve sno sti, {to kli jen ti ma od go va ra. Isto vre me no, ko mi ten tu da je mo {an su da sva ke tri go di ne pro me ni ka ma tu iz fik sne u va ri ja bil nu i obr nu ti, i to bez ika kvih tro {ko va.

Na rav no, kli je nti ma bi naj vi {e

od go va ra lo ka da bi ima li di nar sku fik snu ra tu, ali u ovom tre nut ku do ma }a va lu ta mo `e pod ne ti za jam od naj du `e pet go di na.

Ho }e li se to pro me ni ti, za vi si }e od in fla ci je i re fe rent ne ka mat ne sto pe Na rod ne ban ke

mo va na du `e ro ko ve. Jed na od ra ~u ni ca ko je je ra di la Na rod na ban ka po ka zu je da bi pro se~ na di nar ska ka mat na sto pa u na red nih 20 go di na tre ba lo da bu de 12,5 po sto. To je oko 4,5 po sto vi {e od in dek si ra nih zaj mo va i bez ri zi -

Osim nestabilnog dinara, na rast rate za stambene kredite sada uti~e i skok bazne evropske kamate euribor Sr bi je. In fla ci ja se pri mi ri la, re fe rent na sto pa je po ~e la da ide na ni `e, ali je jo{ ra no da bi ban ka ri ozbiq ni je po ~e li da raz mi {qa ju o po nu di di nar skih zaj mo va. Ako se ma kar krh ka sta bil nost na sta vi u du `em pe ri o du, mo glo bi bi ti i di nar skih zaj -

ka ve za nih za kre ta we va lu te.

Osim to ga, di nar ski zaj mo vi su bez u~e {}a, ako ga sa me ban ke ne tra `e, a to u star tu sma wu je tro {ak. Za ve }i nu srp skih kli je na ta to ni sa da ni u bu du }e ne }e bi ti za ne mar qi vo.

D. Vujo{evi}

6

berza

ponedeqak1.avgust2011.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Rezultati banaka razo~arali ulaga~e Pro te klu sed mi cu obe le `io je sna `an pad do ma }eg tr `i {ta ka pi ta la, usled no vih ten zi ja na vo de }im svet skim ber za ma, ali i kao po sle di ca ob ja ve po lu go di {wih po slov nih re zul ta ta do ma }ih ban kar skih usta no va, oce wu ju ana li ti ~a ri bro ker ske ku }e Sin te za in vest.

In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, iz gu bio je na vred no sti 3,5 pro ce na ta spu stiv {i se na kra ju ne de qe na ni vo od 712,3 po e na. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 3,4 mi li o na evra, {to je zna ~aj no is pod ovo go di {weg pro se ka.

Na kon ne ko li ko sed mi ca u ko ji ma su ban kar ske ak ci je ta vo ri le na tr `i {tu, pro te kle ne de qe ove fi nan sij ske in sti tu ci je bi le su u cen tru pa `we, ali uglav -

Akcija

nom u ne ga tiv nom kon tek stu, na vo di se u ana li zi. Ob ja va {e sto me se~ nih fi nan sij skih re zul ta ta ovih emi te na ta, pre sve ga AIK ban ke, uti ca la je na sna `an pad tr `i {ta ko ji je sa mo do ne kle ubla `i lo po zi tiv no kre ta we ak ci ja NIS-a i „Imle ka”.

Ni {ka AIK ban ka je raz o ~a ra la ula ga ~e re zul ta ti ma za pr vih {est me se ci ~i me je do dat no pro du bqe no ne po ve re we in ve sti to ra u ovu har ti ju uz dr ma nu na kon lo {eg pr vog kvar ta la.

AIK je pao ne pu nih 11 pro ce na ta na ne deq nom ni vou, a naj ve }i deo ove ne ga tiv ne ko rek ci je ostva ren je u sa mo jed nom da nu na kon ob ja ve po lu go di {we ne to do bi ti od 1 mi li jar de di na ra.

Uku pan pro met u tr go va wu ovom ak ci jom iz no sio je 61,6 mi li o na

Posledwa cena

di na ra, a naj ve }i deo re a li za ci je je ostva ren na ce ni od 2.600 di na ra. Be o grad ska Agro ban ka osla bi la je u sed mi ci 2,8 pro ce na ta na 6.732 di na ra uz pro met od 13,2 mi li o na di na ra. Naj bo qi po lu go di {wi re zul tat ob ja vi la je be o grad ska Ko mer ci jal -

Vrednost prometa (din)

2.614

61.599.182

Imlek, Beograd

2.199

61.373.152

NIS, Novi Sad

809

55.277.085

13.086

25.912.577

6.732

13.200.493

Agrobanka, Beograd

Najvi{e se odmaraju Nemci Za po sle ni u Ne ma~ koj ima ju, za jed no sa Dan ci ma, naj du `i pla }e ni go di {wi od mor u Evrop skoj uni ji (EU) ko ji u pro se ku tra je 30 da na. Po is tra `i va wu rad nog vre me na u EU, Nem ci go di {we ima ju 10 pra zni~ nih da na i 40 pla }e nih ne rad nih da na.

U pro se ku, za po sle ni u EU ima ju 10,5 pla }e nih pra zni~ nih da na i 24,8 da na pla }e nog go d i { weg od m o r a. Du ` i od pro se ka EU je sa mo od mor u Ne ma~ koj i Dan skoj (po 30 da na), kao i u Ita li ji (28 da na).

U ve }i ni ze ma qa EU za po sle ni ima ju iz me |u 23 i 25 da na od mo ra.

Za po sle ni u ~la ni ca ma EU na ju gu Evro pe ima ju znat no ma we pla }e nih ne rad nih da na - Gr ci 23 da na od mo ra i 10 da na pra zni ka, Por tu gal ci 22 da na od mo ra i 11 da na pra zni ka. Naj kra }e go di {wi od mor je u Esto ni ji i na Ki pru (20 da na), a za tim u Slo va~ koj i Ru mu ni ji (21 dan).

Du ga ~ak od mor od ra `a va se i na broj go di {wih rad nih sa ti. U Ne ma~ koj za po sle ni ra de u pro se ku 1.659 sa ti go di {we - 49 sa ti ma we od pro se ka EU. Naj ve }i broj rad nih sa ti to kom go di ne ima ju za po sle ni u Ru mu ni ji (1.864) i Poq skoj (1.856).

U „no vim” ~la ni ca ma EU se na ~el no ra di znat no du `e i ta mo za po sle ni ima ju, u pro se ku, 103 sa ta ra da go di {we vi {e ne go za po sle ni iz sta rih ~la ni ca EU. Za po sle ni u Ru mu ni ji u pro se ku ra de go di {we 263 sa ta du `e ne go Fran cu zi.

Me |u tim, to ne go vo ri ni {ta o pri vred noj mo }i po je di nih dr `a va, na gla {a va se u is tra `i va wu, jer kon ku rent nost sva ke pri vre de za vi si od pro d uk t iv n o s ti, tro { ko v a pro i z v od w e, teh n i~ k og na pret ka i kva li te ta pro iz vo da.

Nem ci, po ka zu je is tra `i va we, naj vi {e ra de pre ko vre me no - u pro se ku 2,8 sa ta du `e od pro s e~ n e rad n e sed m i c e od 37,7 sa ti, {to zna ~i da im je fak ti~ ko rad no vre me u pro se ku 40,5 sa ti.

na ban ka, ali ni to ni je spre ~i lo ne ga tiv nu ko rek ci ju we nih ak ci ja od 5,6 pro ce na ta.

Po sle du `eg vre me na, ak ci je iz re al nog sek to ra bi le su u sen ci fi nan sij skih ak ci ja. Naj ve }a do ma }a in du stri ja mle ka, „Imlek„, po ra sla je ne ve li kih 1,2 od sto na 2.199 di na ra, ali je za be le `i la ve li ki pro met od 61,4 mi li o na di na ra, naj ve }im de lom po sled weg tr go va~ kog da na. Ak ci je NIS-a po ra sle su to kom pret hod ne sed mi ce 2,1 od sto, po no vo pre sko ~iv {i gra ni cu od 800 di na ra uz pro met od 55,3 mi li o na di na ra dok se be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla” spu stio pro te kle sed mi ce na ni vo od 550 di na ra. Ve li ki do pri nos ovoj ne ga tiv noj ko rek ci ji da la je ob ja va kom pa ni je da je upra va kao dan di vi den de utvr di la 31. de cem bar 2010. go di ne, ob ja {wa va ju „Sin te zi ni” bro ke ri.

DU @NI^ KA KRI ZA U EVRO PI PO NO VO PO KRE NU LA MI GRA CI JE

Stru~waci be`e sa juga na sever Od ka ko je po ~e la du `ni~ ka kri za, pre sve ga vi so ko kva li fi ko va ni [pan c i, Por t u gal ci i Gr ci tra `e po sao. S dru ge stra n e Ne m a~ k oj su hit no po treb ni stru~ w a c i. Po treb ni su pre sve ga in for ma ti ~a ri i in `e we ri, ali i ne g o v a t e q i ili le ka ri.

U sa ve znoj Agen ci ji za za po {qa va we, u ode qe wu za stra n e rad n i k e, ima ju po dat ke da je 17.000 [pa na ca u prin ci pu sprem no da ra di u Ne ma~ koj. Po s to j i po seb na ban ka po da tka u ko joj su ti po ten ci jal ni rad ni c i za v e d e n i.

Hil mar [naj der, di rek tor za po l i t i k u tr ` i { ta ra d a na In sti tu tu za rad ka `e da je re a k c i j a u Ne m a~ k oj uvek ista, ka da se go vo ri o stra nim rad ni ci ma. Qu di se pla {e da }e im stran ci ugro zi ti rad na me sta. „Sva ki stra ni rad nik, po go to vu stru~ wak do no si sa so bom svo je rad no me sto. On ga ni k o m e ne od u z i m a, ve} su prot no, ta ko na sta ju no va rad na me sta. To su sa svim ba nal ne eko nom ske okol no sti ko je qu di tek tre ba da shva te i pri hva te. A sve dok to ne bu de pri hva }e no, ne }e se pro me ni ti ni na{ uobi ~a jen i stav pre m a stra n im rad n i c i m a“, ka `e.

Tih 17.000 pri j a v qe n ih [pa na ca je pre ma lo, a ne pre mno go. Jer na kra ju bi ih sa mo 1.500 do {lo u Ne ma~ ku. [naj der ka `e da }e Ne ma~ koj u na red nih 30 go di na ne do sta ja ti 300.000 do 500.000 rad ni ka – go di {we! „Po sto ji ve li ka opa snost, u su {ti ni to je ve} na {a stvar nost - da mi za i sta ne ma mo do -

Nervoza na svetskim berzama Svet ska tr `i {ta ak ci ja su na kra ju pro te kle sed mi ce osla bi la po {to su ame ri~ ki kre a to ri po li ti ke od lo `i li gla sa we o po ve }a wu li mi ta za vla din dug, ~i me bi bio spre ~en po ten ci jal ni ban krot naj ve }e svet ske eko no mi je. „Sve vi {e smo na ivi ci am bi sa ~i je se dno ne vi di”, upo zo rio je ana li ti ~ar kom pa ni je „IG Mar kets” Ben Po ter i do dao da bi , uko li ko spo ra zum ad mi ni stra ci je pred sed ni ka Ba ra ka

Oba me i opo zi ci o ne Re pu bli kan ske stran ke ne bu de po stig nut do po ne deq ka, na tr `i {ti ma mo glo do }i do „znat nih pro da ja, iza zva nih stra ho va wem, ko je bi br zo mo gle iz be }i kon tro li”.

U Evro pi su u pe tak osla bi li naj zna ~aj ni ji in dek si: lon don ski FTSE 100, fran cu ski CAC40 i ne ma~ ki DAKS. Na Vol stri tu se ta ko |e tr go va lo na ni `im ni vo i ma, pre ne la je ame ri~ ka no vin ska agen ci ja Aso {i ej tid pres.

Barel nafte na 97 dolara

AIK banka, Ni{

Jubmes banka, Beograd

dnevnik

Si ro va naf ta je na kra ju se mi ce po jef ti ni la na bli zu 97 do la ra za ba rel po {to ame ri~ ki li de ri ni su us pe li da po stig nu spo ra zum o po di za wu gra ni ce za vla din dug, sa mo ne ko li ko da na pred is ti ca we ro ka, {to je osta vi lo in ve sti to re da raz ma tra ju naj go re sce na ri je u slu ~a ju da do |e do ban kro ta SAD. Naf ta za ori jen ta ci o nu is po ru ku u sep tem bru je u elek tron skom po slo va wu na Mer kan til nom tr `i {tu u Wu jor ku bi la u pa du 32 cen ta i ugo va ra na je po 97,12 do la ra za ba rel na kon {to je u ~e tvr tak za kqu ~e na na 97,44 do la ra za ba rel, ~e ti ri cen ta u po ra stu u od no su na pret hod ni dan. U Lon do nu na ber zi ICE

VESTI „Epl” ima vi{e para od SAD Kom pa ni ja Epl tre nut no ima vi {e nov ca ne go vla sti Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, po ka zu ju no vi po da ci ame ri~ kog Mi ni star stva fi nan si ja. Ame ri~ ka vla da ras po la `e sa 73,7 mi li jar di do la ra u go to vi ni, dok su re zer ve gi gan ta elek tron s ke in d u s tri j e do s ti g le 76,4 mi li jar di do la ra. „Epl„ ras po la `e sa vi {e od 76 mi li jar di do la ra u go to vi ni i la ko do stup noj imo vi ni, zbog ~e ga kru `e mno ge spe ku la ci je u ve zi sa ti me {ta }e kom pa ni ja da u~i ni sa to li kim ka pi ta lom.

“Epl po ku {a va da sa kri je svo je kar t e”, iz j a v io je tr ` i { ni ana l i t i ~ ar Da n i j el E{ d aun.

Ko m en t a t o r i sma t ra j u da }e kom pa ni ja is po ri sti ti no vac za ku po vi ne dru gih fir mi i za {ti tu teh no lo {kih pa te na ta.

Sa dru ge stra ne, SAD sva kog me se ca po tro {e 200 mi li jar di do la ra vi {e od ukup nih pri ho da.

Plata pre zadovoqstva

voq n o rad n e sna g e“, ka ` e [naj der. On je pre stao da se na da da }e po li ti ~a ri re {i ti ovaj pro blem. Ko jo{ ho }e da se ba vi stra nim rad ni ci ma ka da zna da }e ta ko iz gu bi ti iz bo re. A {i rom sve ta se ve} ra{ ~u lo da stra ni rad ni ci u Ne ma~ koj ba{ i ni su ta ko do bro do {li. Osim to ga ne ma~ ki se ma lo u~i kao stra ni je zik.

se pred sta ve atrak tiv ni jim od kon ku ren ci je. Na ro ~i to ka da se ra di o po voq no sti ma za po ro di cu stru~ wa ka ko ji su im po t reb n i“, sma t ra. [naj d er ni je op ti mi sta. On ka `e, da }e fir m e, ako im po t ra g a za stru~ wa ci ma u Ne ma~ koj bu de pre vi {e na por na, jed no stav no oti }i ta mo gde ima do voq no kva li fi ko va ne rad ne sna ge.

Sva ki stra ni stru~ wak do no si sa so bom svo je rad no me sto. On ga ni ko me ne od u zi ma, ve} su prot no, ta ko na sta ju no va rad na me sta I dok na pri mer skan di nav ske ze mqe i Ve li ka Bri ta ni ja stra nim rad ni ci ma po ma `u u na la `e wu sta na i obez be |u ju me sto za de cu u vr ti }u – stra nac ko ji do |e u Ne ma~ ku mo ra sve da ra di sam. Be a te Ra be iz Za vo da za za po {qa va we stra nih rad ni ka sma tra da }e ne ma~ ke fir me ubu du }e pro me ni ti svoj stav. „Ka da bu de ma we onih ko ji se pri ja vqu ju za rad no me sto, on da }e fir me po ku {a va ti da

Be a t e Ra b e ra ~ u n a da }e kri za na ju gu Evro pe i}i u pri log Ne ma~ koj. I ona sma tra da je Ne ma~ ka na du `e sta ze, su o ~e na sa ve li kim pro ble mom. „Po tre be za stru~ wa ci ma u evrop skim dr `a va ma su sli~ ne. Na pri mer, ve} sa da svi tra `e rad ni ke u zdrav stvu, u obla sti teh ni ke… svi tra `e in `e we re. A to zna ~i da te vr ste stru~ wa ka mo gu da na |u po sao i u svo joj ze mqi“, na vo di ona.

naf ta mar ke „brent” iz Se ver nog mo ra je oja ~a la 21 cent, na 117,57 do la ra za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Naf ta je u po sled wih ne ko li ko da na ugo va ra na bli zu ni voa od 97 do la ra za ba rel u o~e ki va wu is ho da pre go vo ra o li mi tu za dug. Pa `wa in ve sti to ra }e bi ti usme re na i na iz ve {taj o ra stu ame ri~ kog BDP u dru gom kvar ta lu ko ji tre ba da bu de ob ja vqen da nas ka sni je. Po je di ni ana li ti ~a ri o~e ku ju da }e se in ve sti to ri, ka da se re {i pi ta we ame ri~ kog du ga, fo ku si ra ti na ja ku tra `wu naf te u ze mqa ma u uspo nu, kao {to je Ki na, {to bi pod sta klo rast ce na te si ro vi ne do kra ja go di ne.

Pri pro me ni po sla, bri tan skim rad ni ci ma je za ra da iz nad za do voq stva na rad nom me stu, {to pred sta vqa pro me nu pri o ri te ta u od no su na pro {lu go di nu. An ke ta bri tan skog In sti tu ta za za po {qa va we i raz voj (CIPD) je po ka za la da 54 od sto za po sle nih na vo di bo qu za ra du kao glav ni raz log za pro me nu rad nog me sta, dok je la ni za 61 od sto is pi ta ni ka za do voq stvo na po slu bi lo pri o ri tet. Zbog eko nom ske kri ze to kom po sled wih go di na, usled ko je je u Bri ta ni ji do {lo do vi so ke in fla ci je, uspo re nog ra sta i za mr za va wa pla ta, 36 od sto is pi ta ni ka re klo je da im je pao kva li tet `i vo ta u po sled wih {est me se ci. Pre ma re zul ta ti ma an ke te, 18 od sto je iz ja vi lo da uvek ili sko ro uvek osta nu bez nov ca pre pri ma wa sle de }e pla te, a isti pro ce nat je na veo da im pla }a we ra ~u na uvek pred sta vqa pro blem.

Auto-industrija ponovo unosna Ve li ke svet ske auto kom pa ni j e po s led w ih da n a ima j u raz l o g a za za d o v oq s tvo jer po slov ni re zul ta ti po ka zu ju ve l i k i rast pro f i t a u po sled w em kvar t a l u. Ne m a~ k i „Fol ksva gen”, naj ve }i evrop ski pro iz vo |a~ auto mo bi la, je ob ja vio da je ne to pro fit kom pa ni je utro stru ~en u dru -

gom tro me se~ ju i u pr voj po lo vi ni ove go di ne, za hva qu ju }i do broj pro da ji naj no vi jih mo de la. Fran cu ski dru gi po ve li ~i ni pro iz vo |a~ auto mo bi la „Re no” je obez be dio sna `an rast pro fi ta u dru goj po lo vi ni go di ne od pre ko 1,2 mi li jar de evra, 56 od sto ve }i ne go u istom pe ri o du 2010, upr kos gu bi ci ma iza zva nim ka ta stro fal nim ze mqo tre som u Ja pa nu.

„Lufthanza” izgubila milione Naj ve }a ne ma~ ka avi o kom pa ni ja, Luft han za, je sa op {ti la da je u pr voj po lo vi ni go di ne za be le `i la gu bit ke od 206 mi li o na evra. To je go to vo dvo stru ko vi {e u od no su na mi nus iz istog pe ri o da la ni od 104 mi l i o n a evra. U sa o p { te w u Luft han ze se na vo di da je u pr vih {est me se ci ipak ostva ren ma l i ope r a t iv n i pro f it od tri mi li o na evra, pre ma ope ra tiv nom gu bit ku od 174 mi li o na evra iz istog raz do bqa 2010. go di ne. Isto vre me no su pri ho di po ra sli za 11,4 od sto na 14,1 mi li jar du evra, sa op {tio je ne ma~ ki avi o pre vo znik, ko ji u svom sa sta vu ta ko |e ima kom pa ni je „Svis”, „Ostri jan er lajns” i BMI. Ru ko vod stvo Luft han ze je ob ja sni lo da su gu bi ci po sle di ca nu kle ar ne ka ta stro fe u Ja pa nu, po li ti~ ke kri ze u arap skom de lu sve ta, kao i pra vi la u ra ~u no vod stvu pre ma ko jem se u gu bit ke ra ~u na ju i tro {ko vi osi gu ra wa od pro me na ce ne si ro ve naf te.

Spas u Kini?

Ki na bi mo gla da omo gu }i do dat ni za jam Gr~ koj ku po vi nom gr~ kih dr `av nih ob ve zni ca na slo bod nom tr `i {tu, ~i me bi po mo gla sma we we jav nog du ga. „Po sto je na zna ke da je Ki na za in te re so va na da uzme u~e {}e u no voj {e mi fon do va za Gr~ ku”, po tvr dio je vi so ki gr~ ki zva ni~ nik ko ji ni je `e leo da bu de ime no van, a pre no si ^aj na dej li. Ki ne ski pre mi jer Ven \i a bao je pro {le go di ne, to kom po se te Gr~ koj, po nu dio da Pe king ot ku pi deo gr~ kih dr `av nih ob ve zni ca ka da vla sti u Ati ni bu du po no vo po ~e le da ih emi tu ju.

Ven je ta da pod se tio da je Ki na i ra ni je ku po va la gr~ ke ob ve zni ce. Gr~ ka je pro {le sed mi ce do bi la no vi kre dit od 109 mi li jar di evra od dr `va evro zo ne, kao i do dat nih 50 mi li jar di evra iz pri vat nog sek to ra do sre di ne 2014. go di ne.

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 9. 30 ~a so va Fu to {ka pi ja ca, Ga je va uli ca od bro ja 1 do 5 i od bro ja 2 do 4, Je vrej ska uli ca od 16 do 34 i od 40 do 44; Uli ca Pap Pa vla 8 i od 15 do 21; Petrovaradin: od 7. 30 do 13.30 po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa od pi ja ce do auto bu ske okre ni ce u Pre ra do vi }e voj uli ci; ^enej: od 8 do 13.30 deo na se qa uz me |u na rod ni put do skre ta wa za ^e nej se lo, od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa oko vi la Stan ko vi} i Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne i deo na se qa Ka ra{.

Jef ti ni ji te nis na Spen su

Od no {e we ba {ten skog ot pa da

Ko ri {}e we te nis te re na na Spen su od da nas }e bi ti jef ti ni je.

Po je di na~ na kar ta od 7 do 12 ~a so va ko {ta }e 300 di na ra, od 12 do 16 ~a so va pro da va }e se za 200 di na ra i od 16 ~a so va do mra ka za 500 di na ra. Ce na po je di na~ ne kar te na te nis te re ni ma pod re flek to ri ma ko {ta }e 700 di na ra. [kol ski te re ni to kom da na ko {ta }e 350 di na ra. Dnev na re zer va ci ja mo `e se obez be di ti na broj te le fo na 521 332. Oni ko ji `e le da za ku pe te nis te ren pod po seb nim po god no sti ma ili da ku pe se zon sku kar tu mo gu se obra ti ti Slu `bi spor ta, na bro je ve te le fo na: 4882 - 295, 4882 - 300 66 - 13 - 771.

Z. D.

Rad ni ci „^i sto }e” da nas }e od no si ti ba {ten ski ot pad iz Bu di sa ve, [an ga ja, Ste pa no vi }e va, Sa te li ta, Ki sa ~a i po po zi vu u Ba na ti }u. Su tra }e se ba {ten ski ot pad od no si ti iz Ka }a.

U sre du rad ni ci „^i sto }e” bi }e u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci. @i te qi ovih na se qa ot pad tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Ba {ten ski ot pad tre ba da se upa ku je u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, ako se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti. Z. D.

Novosadska ponedeqak1.avgust2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„STI LOS ART“ DA RU JU KWI GE

„Za vo |e we” Ke trin Gil di ner ^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge.

Da nas }e dva naj br `a ~i ta o ca, ko ja se ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528 -765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Za vo |e we“ autor ke Ketrin Gildiner. Kwi ga se mo `e pre u ze ti u kwi `a ri „Sti los”, Uli ca Je vrej ska 28. O kwi zi je re ~e no: „Kad di rek tor Froj do ve aka de mi je za pre ti da }e ob ja vi ti pre pi sku ko ja bi mo gla da uni {ti psi ho a na li zu, Kejt Fic xe rald, vr -

hronika

stan po zna va lac de la Sig mun da Froj da, do bi ja za da tak da po kre ne is tra gu o no vo ot kri ve nim spi si ma. Rad wa ro ma na se pre me {ta iz To ron ta u Be~, Lon don i Wu jork vo de }i vas kroz uz bu dqi vu de tek tiv sku pri ~u, za ~i we nu ma lo po zna tim de ta qi ma iz Froj do vog `i vo ta. Ovaj ro man je pra vo in te lek tu al no u`i va we jer pred sta vqa neo do qi vu kom bi na ci ju in ten ziv nog te ~a ja o Froj do voj te o ri ji i ne ve ro vat no uz bu dqi vog za ple ta”.

A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

DU NAV SKA RE GA TA PRI STA LA UZ NO VO SAD SKU OBA LU

Ka ja ka {i na [tran du do utor ka Dvo u me }i se ~i ta vog da na, vre me je, ipak, ju ~e pri re di lo sun ~an do ~ek za ka ja ka {a Du nav ske TID re ga te ko ji su pri sta li na no vo sad sku oba lu.

Me |u pr vi ma pri sti gli su ka ja ka {i iz Austri je i Slo va~ ke, ko ji su na kon kra }eg osve `e wa pri o nu li na po di za we {a to ra. U~e sni ci ove naj du `e re~ ne re ga te na sve tu sme {te ni su, po tra di ci ji, u bli zi ni od boj ka {kih te re na na [tran du gde }e bo ra vi ti do utor ka, ka da na sta vqa ju put pre ma Sta rom Slan ka me nu.

Du nav ska tu ri sti~ ka re ga ta (TID) star to va la je 27. ju na u ne ma~ kom gra du In gol {ta tu,

a bi }e za vr {e na 9. sep tem bra u ru mun skom se lu Sve ti \or |e, na oba li Cr nog mo ra. Ka ja ka {i za 75 da na, ko li ko tra je re ga ta, pre la ze 2.455 ki lo me ta ra, od to ga u Sr bi ji bo ra ve od 27. ju la do 13. av gu sta.

Ove go di ne, u Sr bi ju je do {lo 135 ka ja ka {a iz Ne ma~ ke, Austri je, Slo va~ ke, Ma |ar ske, Bu gar ske, Ru mu ni je, Ve li ke Bri ta ni je, [vaj car ske i Austra li je. U Be o gra du }e im se pri kqu ~i ti pred stav ni ci Ita li je, Hr vat ske i je dan ka ja ka{ iz Ki ne, a iz Sr bi je se za u~e {}e u re ga ti pri ja vi lo oko 40 ka ja ka {a i ka nu i sta.

A. V. Foto: N. Stojanovi}

„@i vot” Ki ta Ri ~ard sa Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me rak auto bi o gra fi je „@i vot“ Kita Ri~ardsa.

Kit Ri ~ards je s Ro ling sto un si ma stvo rio ri fo ve, sti ho ve i pe sme ko je su uz bu di le ceo svet.

Vi {e od ~e ti ri de ce ni je on je `i veo pra vim ro ken rol `i vo tom: sta vqao gla vu na paw kad god je to `e leo, go vo rio otvo re no {ta mi sli, i pro la zio s tim ona ko ka ko to ni ko me pre we ga ni je po la zi lo za ru kom.

Sa da nam ko na~ no on sam pri ~a o svom `i vo tu iz lo `e nom una kr snom ura ga nu. A ka kav je to sa mo

`i vot. Slu {ao je op se siv no plo ~e ^a ka Be ri ja i Ma di ja Vo ter sa za vre me svog de tiw stva u Ken tu. Na u ~io je da svi ra gi ta ru i osno vao bend s Mi kom Xe ge rom i Bra ja nom Xo un som. Usle di la je pr vo bit na sla va i uspeh Ro ling sto un sa kao gru pe ne va qa la ca. Zlo gla sna hap {e wa zbog dro ge u we go voj ku }i Re dlands i po tom niz su ko ba s ner vo znim esta bli {men tom stvo ri li su traj nu sli ku od met ni ka i na rod nog ju na ka. Stva rao je be smrt ne ri fo ve kao one u pe sma ma „Jum pin’ Jack Flash“, „Stre et Fig hting Man“ i „Honky Tonk Wo men“. Za qu bio se u Ani tu Pa len berg, a on da je umro Bra jan Xo uns.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

DA NAS PO ^I WE PRI JEM DO KU ME NA TA

Pri ja ve za bes pla tan bo ra vak u vr ti }i ma Pri ja ve za bes pla tan bo ra vak de te ta u Pred {kol skoj usta no vi „Ra do sno de tiw stvo”, te bo ra vak de te ta sa smet wa ma u raz vo ju u [ko li za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}„ i u O[ „Jo van Po po vi}, mo gu se od da nas do 31. av gu sta pod no si ti u ovim usta no va ma. Pra vo na bes pla tan bo ra vak de te ta u vr ti }u,

mo `e da ostva ri ro di teq, sta ra teq, od no sno hra ni teq de te ta iz po ro di ce ko ja ostva ru je pra vo na de~ ji do da tak ili pra vo na ma te ri jal no obez be |e we po ro di ce, tre }eg i sva kog na red nog de te ta iz po ro di ce sa tro je i vi {e de ce, de te ta bez ro di teq skog sta ra wa, i de te ta sa smet wa ma u raz vo ju. Uz zah tev po treb no je

V remeploV

Iza {ao pr vi broj ~a so pi sa „Po qa” U no vo sad skim i be o grad skim kwi `a ra ma, ve ro vat no i jo{ po

ne kom na {em ve }em gra du, 1. avgusta 1955. po ja vio se pr vi broj ~a so pi sa za umet nost i kul tu ru „Po qa”. Iz da va~ je bio ugled no no vo sad sko no vin sko- iz da va~ ko pred u ze }e „Pro gres”, a glav ni ured nik Flo ri ka [te fan, mla da i ta len to va na, u do ma }im ~i ta la~ kim i kri ti ~ar skim kru go vi ma ve} uva `a va na pe sni ki wa.

Pri ka zi va~ pr vog bro ja „Po qa” u li stu „Dnev nik” po hva lio je pa no ra mu po e zi je, po seb no no vu, kod nas ne po zna tu pe smu Vla di mi ra Ma ja kov skog u pre vo du Bo re ]o si }a, no ve lu Ve sne De ma jo i raz mi {qa wa sli ka ra Bo {ka Pe tro vi }a o sa vre me noj umet no sti.

N. C.

pri lo `i ti je dan od sle de }ih do - ko mi si je za pro ce nu po tre ba za ka za: va `e }e re {e we o ostva re - pru `a wem do dat ne obra zov ne, nom pra vu na de~ ji do da tak, re - zdrav stve ne ili so ci jal ne po dr {e we o ma te ri jal nom obez be |e - {ke de te tu i u~e ni ku wu po ro di ce, iz vo de iz ma ti~ ne Obra sci, kao i sva oba ve {te kwi ge ro |e nih za svu de cu iz po - wa, mo gu se do bi ti u Slu `bi so ro di ce (pod no si sa mo ro di teq ci jal ne za {ti te, a broj te le fo za no vo upi sa no de te i sva ko na - na je 420-438. Uz zah tev za pri ja red no de te u po vu u {ko le ro di ci), po tvr du po treb no je Obra sci, kao i sva Cen tra za so ci p r i l o ` i t i oba ve {te wa, mo gu se jal ni rad o sme ne ki od do ku {ta ju de te ta u me na ta, kao do bi ti u Slu `bi hra ni teq sku, od {to su do kaz so ci jal ne za {ti te, no sno sta ra teq o pre bi va li a broj te le fo na je sku po ro di cu, po {tu na te ri 420-438 tvr du o pri ho di to ri ji Gra da, ma od 1. ma ja do akt o raz vr 31. ju la 2011. go di ne za sva kog sta va wu de te ta sa smet wa ma u ~la na za jed ni~ kog do ma }in stva raz vo ju, od no sno na laz i mi {qe ko ji ostva ru ju pri ho de, ili do - we In ter re sor ne ko mi si je za kaz o ne za po sle no sti, i do ka ze pro ce nu po tre ba za pru `a wem na osno vu ko jih se ostva ru je sta - do dat ne obra zov ne, zdrav stve ne tus sa mo hra nog ro di te qa (pod - ili so ci jal ne po dr {ke de te tu i no si sa mo ro di teq sa sta tu som u~e ni ku, po tvr du {ko le o upi su iz be glog ili prog na nog li ca), de te ta u vas pit nu gru pu. Obra akt o raz vr sta va wu de te ta sa sci, kao i sva oba ve {te wa, mo gu smet wa ma u raz vo ju, od no sno na - se do bi ti u {ko la ma. laz i mi {qe we In ter re sor ne A. V.

MUP ODO BRIO PRED LOG ZA NO VA RAD NA ME STA

No vo na se qe ~e ka svo je po li caj ce Pri pre me za otva ra we Po li cij ske is po sta ve No vo na se qe, u sklo pu Po li cij ske upra ve No vi Sad, na la ze se u fa zi iz ra de pro jekt ne do ku men ta ci je, sa zna je mo iz no vo sad ske di rek ci je po li ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va (MUP). Ka ko je re ~e no, na kon obi la ska objek ta

u Uli ci Ste va na Hlad nog 1, po iz ra di pro jekt ne do ku men ta ci je po kre nu }e se gra |e vin ski ra do vi, ko ji ma bi se po me nu ti obje kat pri la go dio po tre ba ma oba vqa wa po li cij skih po slo va.

U do pi su di rek ci je po li ci je No vi Sad nav de no je da je MUP odo brio pred log PU No vi Sad

da se pred vi de no va rad na me sta za Po li cij sku is po sta vu No vo na se qe u no voj si ste ma ti za ci ji rad nih me sta, ko ja tre ba da bu de usvo je na. Sto ga je PU No vi Sad upu ti la ini ci ja ti vu Upra vi za obra zo va we, ospo so bqa va we, usa vr {a va we i na u ku da se ras pi {e kon kurs za pri jem 160 po -

li cij skih slu `be ni ka, od ko jih bi naj ve }i broj bio ras po re |en na po slo vi ma u no voj is po sta vi.

Ka ko sa zna je mo, o~e ku je se da u sep tem bru bu de ras pi san kon kurs za pri jem, a po tom i i obu ka ovih slu `be ni ka u Cen tru za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci.

A. J.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak1.avgust2011.

dnevnik

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Vi {wa i Va si li je ob ra do va li Vo ji no vi }e Blizanci Va si li je i Vi {wa - Natali i Mihajla Vojinovi}a.

Devoj~ice An drea - Olivere i Milo{a Andesili}a, Iva na - Aleksandre Prole i Dobrice Gujanice, Na ta {a - Vesne Jovanovi} i Dalipa Dalipa, Mi li ca - Bojane i Radeta Milo{evi}a, La ra - Qiqane i Milo{a Pavi}evi}a, Na ta {a - Danijele i Mladena Mitrovi}a, At ma - Oqe Francuski i Radoslava Vrtipra{kog, Ni na - Karole Gajo Wegomir i Nikole Wegomira, Ka ta ri na - Miroslave i Vladimira Guba{a, Mi li ca - Aleksandre i Vladimira ]ekli}a, Ka ta ri na - Jelene Veli~kovi} i Du{ana Veli~kovskog, Ma ri ja Dragane i Dragana Radi}a, Dra gi ca - Zorice i Vasilija Stankovi}a, An |e li ja- Petre i ^ede Pani}a, Emi li ja - Branke i Vlastimira Krsmanovi}a, Iva - Silvije i Stojana Pilipovi}a, Ti ja na - Smiqe i Darka Joci}a, Ka ta ri na - Dragane i Vladimira Mar~eti}a, Je le na - @akline Mirkovi} i Radoja Lojanice, Mi la na - Dejane i \or|a Mari~i}a, Mi li ca - Milane Mitrovi} Travar i Nemawa Travara, Sa ra - Dragane i Nenada Ne{i}a, Na ta li - Aleksandre Mirimanov i Petra Babi}-Blagojevi}a, Jo va na - Ivane Koji} i Dejana Se~ujca, Na ta {a - Violete i

Marka Petrovi}a, Alek san dra - Miqe i Slobodana ]iraka, Taj na - Renate Matotek Ivu{i} i Milana Ivu{i}, Bar ba ra - Izolde i Artura Majoro{a, La na - Dragane i Zorana [arenca, An |e la - Sne`ane i Dejana Femi}a, Du wa - Tijane i Sre}ka Radovanova, Ha na - Alene i Daniela ^ipkara, Je le na - Violete i Sini{e Deli}a, El ma - Mirsade Ga{i i Be}ira [akolia, Ma ja - Zdenke i Mirka Majera, Mi la - Du{ice Popovi} i Branka Trifunovi}a, Ma {a - Suzane i @arka Petrovi}a, Ana - Aleksandre Popovi} i Sa{e Lazi}a, Mi li ca - Milke i Aleksandra Davidova, An |e la - Slavice Teodosin i Nikole Be~a, Sa ra - Ane i Milana Roganovi}a, Ma ri ja - Dragane i Aleksandra Taneskog, La ra - Martine i IvanaDarka Tanackovi}a, Alek san dra - Brankice i Milo{a Tepi}a, Je le na - Tatjane i Vlade [arenca, Le na - Jasmine i Emila Mal~i}a, Da ni ca - Dragane i Zorana Supeka, Iva Marine i Tomislava Baraka, Du wa - Olivere i Dejana Simi}a, Ha na - Andrijane i Milorada Grguri~ina, Te o do ra - Dragane i Dragana Gladovi}a.

Ven~ani Ka tia di Pa o la i Go ran Bo `i}, Ka ti ca Ko ko to vi} i Du {ko Pan te li}, Bra ni sla va Ma ri} i Ja no{ Er de{, Ma ri na Pe tro vi} i Ra sim Osman, Bi qa na Ga ji} i Alek san dar Bo ri}, Ja sna Sr da nov i Pa vle La zar, Ti ja na Ko va ~e vi} i Sve to zar Po po vi}, Alek san dra Zu ba nov i Da mir Ole jar, [kur te Kra sni }i i Ja smin Sa ku, Iva na Bo ti} i Oskar Na|, Kri sti na La zor i Mi la din Vu jo vi}, Ma ri ca Vin ci lir i Da vor Pe ji}, Ve sna Sta no je vi} i Igor Ni ki}, Sa wa Vu ~e no vi} i Go ran Smi qa ni}, Sa wa [in ka i Mom ~i lo Ve li no vi}, Edit [la vik i Ako{ Ha dik, Alek san dra Ne {i} i Mir ko La i no vi}, Da ja na Du ki} i Igor Ba ra}, Ma ja Iv ko vi} i Ni ko la Jo va no vi}, Dra ga na Fi li po vi} i Sre} ko Mi tro vi}, Ga bri e la Ko va~ i Za lan Kor ma wo{, Ele o no ra Vra ~ar i Alek san dar Mi {a no vi}, Zo ra na Na ti} i Ne nad Gru ji}, Mi li ca \o ki} i Jo vi ca Star ~e vi}, Na ta li ja @ov kov ska i Sre} ko Sta men ko vi}, Alek san dra Sa vi} i Mi lan Ko si}, Jo va na Ka ~ar i Sr |an No va ko vi}, Ni ko li na Lo li} i Slo bo dan Ko va ~e vi}, Sa wa Ra du lo vi} i Ara{ Pi ter Ra van bud, Sne `a na Pe tro vi} i Zo ran [an do rov.

Ta ta Dra gan Ka ~a ven da, ma ma Re na ta Da mja no vi} i be ba An |e la

De~aci Ni ko la - Jane i Nenada Savi}a, No vak - Ane i Mirka Zori}a, La zar - Violete i Sa{e Jankovi}a, Ne ven - Renate i Nenada Isakova, Se ba sti jan - Almire Daqipi i Petra Goli}a, Adri jan - Faziqe Hel{an i \or|a Neci}a, Mar ko - Branke i Gorana Radowi}a, Mi kail - Nevene Nika~evi} i Kaleda Sosua, Vuk - Tamare Senderak i Marijana Kova~a, Da vid Andree i Atile Varge, Ja son - Andree i Vladimria Macka, Ser gej - Sanele Qiqak-Mihajilo i Milana Mihajila, Lu ka - Maje i Vlastimira Ti{me, Uro{ - Milane i Nikole Titelca, Du {an - Danke i Radivoja Pavlova, Pre drag - Er`ebet Bognar i Barnislava Trkuqe, Pe tar Qiqane Baji} i Aleksandra Kantara, Vo ji slav - Dragane i Nenada Sretenovi}a, Stra hi wa - Branislave i Slavi{e Ristanovi}a, Jo van - Dragane i Igora Grgura, Alek sa - Maje i Marka ^avi}a, Bo jan - Branke i Dragana Avramovi}a, Ne ma wa - Mirjane Toki} i @eqka Savi}a, An dri ja - Ane i Zvonka Struharika, Fi lip - Sla|ane Rafailovi} i Marka Bakovi}a, Ne deq ko - Vesne i Borislava Dragi~evi}a, Uro{ - Tihane i Du{ka Kova~a, Ni ko la - Jelene Kr~mar i Dejana Vu~eti}a, An drej - Tatjane i Neboj{e Nedeqkovi}a, Pe tar - Jelene i Alekse

Zelenovi}a, Mar ko - Jovane i Slavka Markovi}a, Mi lo{ - Mirjane i Dragana Somun~i}a, Bo jan - Daliborke i Dragoslava \uki}a, Sti je pan - Ivane i Damira ]uri}a, Ar sim - Samante Greku i Bajrama Rexepia, Mi lan - Tamare i Gorana Orlovi}a, Pe tar - Ivane i Veqe Tanaskovi}a, Da mjan - Duwe i Dra{ka Lon~ara, Vuk - Jelene i Nemawe Spasojevi}a, Ni ko la - Milosave i Milanka \uki}a, Mar ko - Nata{e i Teodora Tucoa, Vu ka {in - Marijane i Veqka Pu{i}a, Alek sa - Tatjane i Darka \or|evi}a, Noa Ane Kri{ke Tomke i Dejana Tomke, Alek sa - Du{anke i Aleksandra Ili}a, Jo van - Ane-Mire i Radoslava Milinkovi}a, Ili ja - Dragane i Gorana Jovanovi}a, Ili ja - Slavke i Milana Bubuqa, Fi lip - Nede Avramov \ilas i Miodraga \ilasa, Jo van - Sowe Bla`i} i Predraga Milin~i}a, Ugqe {a - Slavice i Igora Lazi}a, Pe tar - Tawe i Darka Bajagi}a, Mar ko - Marijane i Milo{a Zamaklara, Fi lip - Sne`ane i Branka Cvi{i}a, Alek sa - Ane i Predraga Mati}a, Du {an - Mirjane i Zvezdana Rada{inovi}a, Pe tar - Biqane i Dragana Grandi}a, Vu ka {in - Qiqane i Du{ka Mati}a, Gru ja - Milice i Dragana Kirilovi}a.

Umrli @ivan Barjaktarov (1942), Milan Sabqi} (1937), Ana Mihajlovi} ro|. Filko (1926), Ru`a ^uha ro|. Vu~enovi} (1937), Lazar Ajder (1925), Marija Hr}an ro|.

Men|an (1930), Anica Sremac ro|. Crwak (1926), Qiqana Juri{in ro|. Geri} (1960), Koviqka Stojisavqevi} (1935), Amalija Pinter ro|. ^orda{ (1933), Sreten Torbica (1941), Milenko Stankovi} (1948), Milan Mili} (1943), Katica ^ambor ro|. Gez (1927), Katalin Sloboda ro|. Tari (1939), Boro Bro}eta (1959), Nikola Kolari} (1931), Du{an Penezi} (1921), Mladen Rajkov (1930), Ranko Pavlovi} (1930), Vera @ivoli} ro|. Sirovina (1952), Slavomir Miklov{ (1934), Ilona Ku`atko ro|. Horvat (1919), An|a Vurina ro|. Stipanovi} (1927), Eva Macko ro|. Mudroh (1925), Ivanka Milinkovi} ro|. Uvali} (1938), Qubo Ladan (1970), Slobodan Dragoqevi} (1920), Tadijana Jovi} ro|. Jovanovi} (1936), Gordana Jovanovi} (1962), Amalija Lakato{ Bo jan Kam be ro vi} i Dra ga na Jo vi}

ro|. Rac (1924), Antal Ro`a (1945), Ilija Mi}i} (1927), Milka Bo{wak ro|. Tolo (1931), Cvita Keranovi} ro|. Svitlica (1933), Ivan Jerki} (1951), Petar Dimitrijevski (1922), Nikola Primorac ro|.

(1927), Saja Cuki} ro|. Savi} (1933), Du{an Mastilovi} (1920), Du{an Hajdin (1933), Qubi{a Dedoevi} (1960), Jano{ \etvai (1942), Milo{ Prodanovi} (1950), Zvonko Gombo{ (1950), Grujica Axemovi} (1935), Milan Mili~i} (1958), Andrej Ferko (1925), Nevenka Ladan (1939), Qubomir Raji} (1949), Julija [kuraw ro|. Arwa{ (1936), I{tvan Zednik (1951), Milo{ Al~in (1939), Jovanka Gruji} ro|. Lalo{evi} (1912), Flora Kitaresku ro|. Stepan (1932), Gorica Mijatov ro|. Jan~i} (1952), Marija Kewere{ ro|.

Salai (1958), Jovanka Arsenin ro|. Popovi} (1942), Katalin Bohocki ro|. Nemet (1928), Miodrag Pavlovi} (1937), Nada Stevanovi} ro|. Beri} (1944) i Dragan Zori} (1936)

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak1.avgust2011.

9

[KOLA „MONTESORI” ZA MALI[ANE EGIP]ANSKOG POREKLA

Uz obra zo va we i o~u va we tra di ci je U Uli ci Ja no {i ko va 28 na Te le pu na la zi se De ~i ja ku }a „Mon te so ri” ko ju po ha |a ju ma li {a ni egip }an skog po re kla.

Pre ma re ~i ma pre da va ~i ce Magdalene Adamovi}, u obje kat do la zi oko 20 de ce ko ja pri pa da ju mar gi na li zo va nim slo je vi ma dru {tva, ~i ji je al ban ski je zik ma ter wi, a po ro di ce vi {e~ la ne. [ko la ra di od 7.30 do 13.30 ~a so va, a sva ko ju tro mi ni - bus po ku pi ma li {a ne is pred MZ „Adi ca” i vra }a ih ku }i na kra ju rad nog vre me na. Je zi~ ka ba ri je ra sa vla da se br zo, jer, ka ko ka `e Ada mo vi}, u to ku adap ta ci o nog pe ri o da do la ze i maj ke s de com ko je bu du pre vo di o ci, pa se na kon {est me se ci ko mu ni ka ci ja od vi ja ne sme ta no.

-U~i mo ih srp ski je zik i pri pre ma mo za {ko lu, za `i vot, a da pri tom ne na ru {i mo iskon ske ose }a je ko je no se, wi hov na ~in `i vo ta i tra di ci ju re kla je na {a sa go vor ni ca, do da ju }i da, ka ko su de ca ve }i nom

mu sli man ske ve ro i spo ve sti, za ru ~ak ne slu `i sviw sko me so.

Spe ci fi~ nost ove {ko le je u to me {to de ca u~e po, ta ko zva nom, Mon te so ri me to du, pu tem isto i me nih ma te ri ja la ko ji sti mu li {u sva de~ ja ~u la, za dr `a va ju im pa `wu i pod sti -

[ansa da `ive „Mon te so ri„ {ko le po sto je {i rom sve ta, a pr vu je ute me qi la na na u~ nim sa zna wi ma Ma ri ja Mon te so ri u Ri mu 1907. go di ne. U {ko lu je ukqu ~i la broj ne ak tiv no sti i obra zov ne ma te ri ja le, ali je za dr `a va la sa mo one ko ji su de cu za i sta za o ku pqa li. Mon te so ri je shva ti la da de ca ko ja pro vo de vre me u okru `e wu ko je je osmi {qe no da po dr `a va wi hov pri rod ni raz voj, ima ju mo} da sa ma se be obra zu ju. Go di ne 1914. na pi sa la je: „Ni sam ja iz mi sli la me to du obra zo va wa, ja sam sa mo da la ne koj ma loj de ci {an su da `i ve.“

~u kon cen tra ci ju. Kroz upo tre bu di dak ti~ kih ma te ri ja la, de te u~i da sa mo ot kri va i is pra vqa gre {ke ume sto da mu u~i teq da je ta ~an od go vor.

-Vas pi ta~ je vi {e po sma tra~ i po mo} nik, ka da je de te tu po mo} po treb na. Ma li {a ni se u~e ka ko da pre ne su sa mi sto li cu do sto la, a da je pri tom ne vu ku po par ke tu i ne uda re ne kog od dru go va. Da bi se pri pre mi li za pi sa we, naj pre se u~e da sa tri pr sta, pal cem, ka `i pr stom i sred wim pr stom, pre me {ta ju ke ste we iz jed ne ~i ni je u dru gu po {to se ti pr sti ko ri ste pri li kom pi sa wa - ob ja {wa va va pi ta ~i ca.

Sva ke ne de qe ana li zi ra se ne ka te ma, pa im ~e sto do la ze u

MADA JE PONUDA GOTOVIH JELA VELIKA

Re sto ranyije jo{ ~e ka ju kli jen te lu No vo s ad s ki re s to r a n i ne mo gu da se po hva le ve li kim pro me tom i do brom za ra dom to kom let wih me se ci, jer po re ~i ma po slo da va ca, grad za mre na kon Eg zi ta. Vre me go di {wih od mo ra i ras pu sta do pri no si da su po se te ugo sti teq skim objek ti ma sma we ne.

Re sto ra ni u cen tru, za raz li ku od onih ma lo uda qe ni jih, ima ju svo je stal ne mu {te ri je. S dru ge stra ne, svi stra hu ju od av gu sta ko ji va `i za je dan od naj mir ni jih me se ci.

Ka da su ce ne u pi ta wu ve }i na su gra |a na ni je sve sna da ih je dan pro se ~an ru ~ak kod ku }e po ne kad ko {ta vi {e ne go isti obrok ku pqen u re sto ra nu.

Ki ne ski re sto ran „88„, ko ji je po znat po svo jim ve li kim por ci ja ma, nu di pi le ti nu sa {am pi wo ni ma i po vr }em ili sa kom pi rom za 320 di na ra, dok je svi we ti na sa istim do da ci ma 370, a ve ge te ri jan sko me so sa so som se mo `e uze ti za 340 di na ra. Od ra znog iz bo ra po sla sti ca iz dva ja mo po ho va ne ba na ne za 140 i po ho va ni sla do led za 160 di na ra.

U gr~ kom re sto ra nu „Gri los„ por ci ja pi le }eg ili sviw skog gi ro sa uz ko ju se do bi je pom frit i sa la ta mo `e se ku pi ti za 350 di na ra.

Re sto ran „Mi ro |i ja„ nu di do ru ~ak gde su naj po pu lar ni ja ja ja sa sla ni nom i omlet za 150 di na ra i dnev ni me ni u ko ji

spa da ju do ma }a su pa, glav no je lo, sa la ta i de zert po ce ni od 380 di na ra.

U pi ce ri ji „La For ca„, raz ne po ro di~ ne pi ce kre }u se po ce ni od 760 do 830 di na ra.

Re sto ran „Fu di„nu di ~or bu za 90 di na ra, por ci ju gra {ka za 130, spa na }a za 140, po ho va ni ka~ ka vaq za 150, be~ ku {nic lu za 240, pom frit za 95 i sa la tu za 100 di na ra. Od ra znih po sla sti ca tu su i ma fi ne za 100 i `i to sa {la gom za 170 di na ra.

Ako se uzme u ob zir da se sva ova po nu da mo `e po ne ti i ku }i, mo `da ni je na od met, bar u jed nom da nu ne deq no od ma }i se od vre log {po re ta i po ~a sti ti se bez za ma ra wa.

S. Pasti

PITALI SMO SUGRA\ANE DA LI KUPUJU GOTOVE OBROKE

Naj bo qe se je de kod ku }e Tem po `i vo ta me wa i ste ~e ne na vi ke, pa se re sto ra ni br ze hra ne i po nu da go to vih je la sva ko dnev no

Mia Karoli}, stu dent - Ne hra nim se ~e sto po re sto ra ni ma, naj vi {e vo lim da je dem kod ku }e, jer mi slim da je mno go kva li tet ni je. Br zu hra nu ne je dem uop {te.

umno `a va ju. Pi ta li smo No vo sa |a ne da li vi {e vo le da je du ono {to sku va ju ili ra |e ku pu ju go to ve obro ke.

Bojan Ka~avenda, rad nik obez be |e wa - Vo lim da je dem kod ku }e, jer mi slim da je to le pa po ro di~ na na vi ka, ali po ne kad odem sa pri ja te qi ma na ve ~e ru u ne ki do bar re sto ran. Na rav no, de {a va se i da je dem u re sto ra ni ma br ze hra ne.

Leo Prodanovi}, ap sol vent - Vo lim da je dem u re sto ra ni ma, i mi slim da mo `e da se na |e kva li tet na hra na po pri hva tqi vim ce na ma. Raz log je i {to sam ve o ma za u zet pa mi re sto ran ska hra na do bro do |e.

M. Dra{kovi}

go ste pre da va ~i ko ji im pri ~a ju o svom po slu, ba{ kao {to im je svo je vre me no do {la i me di cin ska se stra to kom „Ne de qe hi gi je ne”. De cu vo de na po zo ri {ne pred sta ve, cvet ne pi ja ce, raz ne ma ni fe sta ci je gde i sa ma u~e stvu ju. U {ko li se vo di ra ~u na i o fi zi~ koj sprem no sti de ce, ali, ka ko ka `e sa go vor ni ca, je dan od naj ve }ih pro ble ma je ne po sto ja we opre me za igra we u dvo ri {tu {ko le. Po red to ga {to se na da da }e se to re {i ti u do gled no vre me, na ja vqu je da {ko la po kre }e po sle po dnev ne pri pre me za upis pred {ko la ca u {ko le. Ra di se i s ro di te qi ma, na ro ~i to maj ka ma, na raz vo ju umet no sti ru~ nog ra da, ka ko bi na ne ki na ~in za ra di li za `i vot.

Ova {ko la po sto ji od 2008. go di ne i za po ~e ta je kao pi lot pro je kat od stra ne Mi ni star stva za re gi o nal ni raz voj, jer je u za jed ni ci Egip }a na sa Adi ca „Pi ra mi da” pre po zna ta po tre ba za obra zo va wem de ce.

Iako je, usled ne do stat ka nov ca, po sto ja la pa u za od av gu sta pro {le do apri la ove go di ne, vr ti} je na sta vio rad. Ipak, ka ko Ada mo vi} ka za kqu ~u je, bez po mo }i Gra da, sve ovo bi se br zo uga si lo.

A. Jerini}

BICIKLISTI^KI KARAVAN „KULTURVAJT” U CK 13

Gu da ~i odu {e vi li go ste otvo re ne ku hi we

Bi c i k li s ti~ k i ka r a v an „Kul tur vajt”, ~i jih 20 ~la no va pu tu je bi ci kli ma uz Du nav, svra tio je u pe tak ve ~e do Omla d in s kog cen t ra CK13 gde je odr `a na ve ~e ra u otvo re noj ku hi wi i kon cert gu da~ kog kvar te ta „Ori jent ~e li”. Ovoj ve ~e ri pri su stvo va lo je oko 50 qu di, a mu zi ~a ri su se dva pu ta vra }a li na po zor ni cu. Iz vo |a ~i kvar te ta su ne ka da {wi ~la no vi „Kul tur vaj ta”, ko ji su, ta ko |e, deo ka ra va na i ko ji su svo ju ka ri je r u za p o ~ e l i 2009. go d i n e svi ra ju }i u pa le stin skim iz be gli~ kim lo go ri ma.

Tu ra je tra ja la 10 da na, sa sta rom u Bra ti sla vi, a zar {e na je pre kju ~e u Be o gra du.

U No vi Sad su sti gli iz Vin ko va ca, a pret hod no su po se ti li Som bor i Vu ko var. Ka ra van je pro {ao kroz Slo va~ -

ku, Ma |ar sku, Hr vat sku i Sr bi ju. Ciq ka ra va na je ste da we go vi u~e sni ci ot kri ju slo bo du pu to va wa i po boq {a ju in t er k ul t u r al n u raz m e n u upo zna ju }i se sa qu di ma gra do va kroz ko je pu tu ju i raz me wu ju }i is ku stva sa wi ma. „Ku lr tur vajt” je or ga ni za ci ja ko ja pru `a pri li ku da 400 mla dih qu di go di {we stek ne po me nu ta is ku stva, per spek ti ve i zna wa, vo lon ti ra ju }i u ze mqa ma Is to~ ne Evro pe.

Sle d e } a otvo r e n a ku h i w a bi } e or g a n i z o v a n a u ~e t vr tak u 18 ~a s o v a, ka d a }e go sto v a t i dvo j e ak t i v i s ta iz To r i n a. Pri s ut n i }e ima t i rpi l i k u da se upo z na j u sa ra dom ak t i v i s ti~ k o-kul t ur n og cen t ra „Ofi } a n e Kor z a r e” u kom su na r e d i go s ti CK13 an ga ` o v a n i.

A. J.

UPOZNAJTE NOVOSADSKE MESNE ZAJEDNICE

Gr ba vi ca, ko pi ja sa ra jev skog kvar ta Gr ba vi ca je je dan od sta ri jih de lo va No vog Sa da. U 19. ve ku, pod ru~ je Gr ba vi ce pred sta vqa lo je grad sku pe ri fe ri ju, a tu je 1800. go di ne otvo re no Jevrejsko grobqe, a zatim 1860. godine i Katoli~ko grobqe. Dana{wi naziv naseqa nastao je po~etkom {ezdesetih godina 20. veka (1960-61), kada su na ovom prostoru, u da na {wim uli ca ma Voj vo |an skoj, Vladimira Nikoli}a i Vere Pavlovi}, podizani novi stambeni objekti.

Po{to je trebalo ubrzano graditi stanove, tada{wi urbanisti~ki in`ewer Milan Cvetkov preuzeo je, u okviru saradwe izme|u Novog Sada i Sarajeva, gotove projekte izra|ene za saraj ev sk i kvar t Gr bavicu. Ta ko je radni n azi v stam be nih planova prihva}en me|u gra|anima kao ime za taj deo grada. Danas mnogi ovda{wi stanovnici i ne znaju poreklo imena Grbavica.

Grbavica je izgra|ena na aluvijalnoj terasi Dunava, sa

nadmorskim visinama od 76 do 78 metara, na ni`im delovima le`i na zasutim mrtva ja ma Du na va, a na vi {im na obal skim gre da ma, ta ko da je sa mo sim bo li~ no „gr ba va“. U`i deo Gr ba vi ce je pre te `no stam be no pod ru~ je, a ne ka da {we ni ske ku }e sa da sve vi {e za me wu ju no ve vi {e sprat ni ce.

U ovom de lu gra da na la ze se zna ~aj ni pri vred no po slov ni i jav ni objek ti. Me |u wi ma su „Elek tro voj vo di na”, To pla na, Li man ska pi ja ca, In sti tut za to po lar stvo, Dom zdra vqa. Ta ko |e, ov de se na la zi jed na vi so ka, tri sred we i dve osnov ne {ko le, kao i [ko la za osnov no i sred we obra zo va we „Dr Mi lan Pe tro vi}“ za de cu ome te nu u raz vo ju.

Na Gr ba vi ci se na la ze dva sta ri ja grad ska gro bqa: Je vrej sko gro bqe (otvo re no 1800. go di n e) i Ka to l i~ k o gro b qe (otvo re no 1860. go di ne). U pro du ` et k u Ka to l i~ k og gro b qa na l a z e se Evangelisti~ko,

Reformatorsko i Avijati~arsko grobqe, a na ve de na gro bqa od Ka to li~ kog raz dva ja ta ko zva ni sla vo luk. U na se qu po sto ji Ri mo ka to li~ ka cr kva sve tog Ro ka iz 1801. go di ne, dok se na Ka to li~ kom i Je vrej skom gro bqu na la ze Ka to li~ ka od no sno Je vrej ska ka pe la. Na Gr ba vi ci se ta ko | e na l a z i se di {te protestantske verske zajednice Crkva Hrista spasiteqa, a u planu je i izgradwa pravoslavne crkve.

U sever nom de lu Gr ba vi ce de lo va la je „Stre qa~ ka dru `i na 1790”, a 1945. go di ne je na te re ni ma i pro sto ru stre li {ta osno va no Sport sk o dru{tvo „ E|{eg-Jedin s tv o „ , sa 1 5 raznih s por ts kih sekc ija. Zb og razno vrsno st i s po rtova i broja sekcija, ovo dru{tvo je svrstavano u ~etiri najmasovnija sportska dru{tva biv{e Jugoslavije, odmah iza Crvene zvezde, suboti~kog Spartaka i Partizana.

N. H.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak1.avgust2011.

DNEVNIK

c m y

10

Кулинари испод две дуге „ТИСКИ ДАНИ” У ЗНАКУ ФЕР-ПЛЕЈА И ДОБРЕ ЗАБАВЕ

БЕЧЕЈ: Судећи по прекјучерашњем дешавању крај Тисе и одлуци шесточланог међународног жирија на челу с реномираним кулинаром Ђоком Вареником, Бечејци су сјајни домаћини и организатори, али не и тако добри кувари. Наиме, међу десет првопласираних у кувању рибље чорбе за „Златни котлић Тисе” у оквиру атрактивне манифестације „Тиски дани” - нема ниједног Бечејца. Као и прошле године, и овогодишњих 106 такмичара кулинара, кували су у присуству бројних посетилаца рибљу чорбу обасјани сунцем, а када су предати узорци на оцењивање и прва тура у сласт поједена уследио је прави летњи пљусак. Није то никога обесхрабрило, па је убрзо све настављено под сводом две дуге. То као да је била најава да ће жири, уместо једне, доделити две равноправне прве награде.

С идентичним бројем од 93 бода, победу су поделили Горан Рацков из Кикинде и Миша Пинчер из Бегеча. Организатор је одлучио да новчане награде, за прво место 110.000 и друго 25.000 динара, споје и поделе, па је свакоме припало по 67.500 динара. Како су пехари већ били угравирани, Миша је самоиницијативно победнички пехар препустио Горану и, наравно, побрао аплаузе. Занимљиво је да су ова двојица младића били најбоље оцењени кувари и пре месец дана на Фишфесту у Београду. Тада је Миша био први, а Горан други. Треће место с 90 бодова, 15.000 динара и пехар освојио је Сава Трифуновић из Турије. Организатор је припремио награде у виду робних пакета и за преосталих седам такмичара у пласману до десет. Извештај с овог такмичења не би био потпун ако не бисмо нагласили да је и „Дневник” имао своју екипу, која је добила похвале свих дегустатора.

Најбољи кулинари с организаторима

- Ове године је било нешто мање такмичара него лане, јер су многи због најављене кише одустали, али је било учесника из Београда и бројних војвођанких места Аде, Бегеча, Зрењанина, Кикинде, Мола, Новог Бечеја, Новог Кнежевца, Новог Сада, Чоке, Чуруга, Шајкаша... и, наравно, Бечеја. Жири нам је рекао да је квалитет скуваних чорби био завидан, што нас посебно радује, јер ова манифестација окупља заиста квалитетне кулинаре, који размењују искуства, али се и посетиоци међусобно друже и забављају, што се видело у пратећим активностима, рекао нам је Милан Секулић у име организатора бечејског Удружења спортских риболоваца „Шаран“. Велики број гледалаца пратио је и друге атракције „Тиских дана”. Осам екипа у надвлачењу конопца били су, можда, и најатрак-

Конопаши с наградом у тепсији

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: Su per 8” (15.30), „Ran go” (14), „Pi ra ti sa Ka ri ba: na ~ud nim pli ma ma” (17.30, 22), „De ve ru {e” (20.20, 22.35), „Rio” 3D (13.20), „Kung fu pan da 2”, 3D (14.20, 15.20, 16.20, 18.20), „Zla to ko sa i raz boj nik” (13.30), „Ma mur luk u Bang ko ku” (20.30, 22.30), „Tran sfor mer si” (16, 19) „Vi ni Pu” (14.45, 16.10), „Ha ri Po ter i re li kvi je smr ti 2 (15.15, 17.20, 17.40, 20, 20.15, 22.30, 22.45), Pr vi osvet nik: ka pe tan Ame ri ka (17.45, 20.10, 22.40).

Ja dran: „Uda qe no pred gra |e” (19), „In va zi ja sve ta: bit ka za Los An |e les” (21).

KCNS: „\o le iz yun gle” (11), „O bo go vi ma i qu di ma” (19, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milica Josifa Hutalarovi} (1923) u 10.30 ~asova, Ilona Frawe Horvat (1932) u 12, Dragoqub Milana Blizanac (1934) u 12.45 i Dragan Spasoja Novakovi} (1953) u 15 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Vlade Ilije Popovi} (1935) u 15 ~asova, dok }e na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 biti sahrawen Ivica Mata Kezi} (1937).

tELEfONI

Мали Деже најбрже се осладио шампитом

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 443-611 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

тивнији такмичари дана. Посебно осмочлана победничка екипа УСР „Шаран“, која је тежила преко једне тоне живе ваге пре него су појели награду испеченог сома од 15 килограма. Најмасов-

није, с 21 такмичарем, било је гађање риболовачком праћком, а победио је Београђанин Јовица Антонијевић и освојио пакет слаткиша. У крбању руку борило се осам такмичара, а прво место и печено прасе поделили су Звонко Дајевић из Бечеја и Владимир Лазендић из Чуруга. Симпатично је било и такмичење деце у једењу шампита, а победничку торту освојио је Бечејац Деше Хашка. Осморица самоуверених пријавила се за такмичење у брзом испинају пива, а у финалу се нашао тандем Робарт Бакша из Бечеја и Радован Субин из Кикинде, који су имали „специјални задатак“ да пола литре пива попију што брже, уз „помоћ” сламчице. Успешнији је био Бечејац и добио је од спонзора 20 литара „лав“ пива.

- Људи, какав ја пех имам овде у Бечеју - вапио је Кикинђанин Радован Субин. - Два пута сам био у финалу, у гађању рибљом праћком и испијању пива, и оба пута остао без награде. Верујем да бих победио да је, уместо пива, у чаши било вино, јер је то моје пиће. А можда је и моја сламчица била нешто ужа, па је зато било теже. Мени је, чини се, суђено да будем вицешампион. Тако је било и лане у Сомбору на такмичењу у кувању рибљег паприкаша. Без обзира на све, радо сам дошао у Бечеј, где имам пријатеље. Све је било лепо и најважније у оваквим манифестацијама је да се људи друже. Поред такмичарског дела у кувању рибље чорбе, на обали Тисе су мамили и мириси печене рибе, роштиља, окретало се и једно јагње, а било је и куваног кукуруза. Дода ли се свему и велики избор пића и музика тамбураша, онда је амбијент, без обзира на пљусак, био за памћење. В. Јанков

420-374

ZDRAVStVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Кланичари и прерађивачи у кластеру ВРБАС: Састанак кланичара и прерађивача меса у циљу формирања кластера одржан је у Врбасу на иницијативу општине Врбас и Регионалне развојне асоцијације Бачка. Формирањем кластера, кланичари са овог подручја ће бити у прилици да удружено побољшају услове пословања. Менаџер пројекта из Регионалне асоцијације Бачка Маша Митревски истиче да се кластер формира како би се остварили одређени бенефити.

- Кластер је удруживање привредника и институција на једном географском подручју и бенефити у пословању које могу да остваре чланови су стручне обуке, заједнички наступ на тржишту, како локалном, тако и иностраном, затим увођење нових технологија и иновативних техника, као и затварање производног ланца, од малих произвођача

Пекли палачинке и помогли БАЧКО ГРАДИШТЕ: Хуманост се може показати на разне начине, а у Бачком Градишту ентузијасти Удружења грађана „Мост” досетили су се да суграђанину помогну маратонским печењем палачинки минулог викенда.

- Желели смо да укажемо на потребу да се помогне нашем младом мештанину Зорану Гужвићу, који је страдао у саобраћајној несрећи и од лане је везан за инвалидска колица. Да би повратио здравље, неопходна је операција која стаје око 30.000 евра. Његова породица не може да сакупи толика средства, али уз помоћ људи добре воље то би, итекако, могло да се деси. Ми смо дали скроман допринос тако што смо организовли 16 екипа, које су по два сата у континуитету пекли и делили палачинке. За укупно 32 сата трајања акције, испразнили смо џак од 50 килограма брашна и испекли око 2.400 палачинки. У „Кутији оздрављења“ нашли смо на крају маратона 80.000 динара добровољних прилога и одмах их предали Зорану, рекао нам је у име организатора необичног маратона Агоштон Легвари. После „слатког маратона“, млади у Бачком Градишту наставили су дружење у ресторану Ловачког дома и викенд насељу крај Старе Тисе. В. Ј.

до великих дистрибутера - рекла је Митревски. Помоћник председника општине Врбас Вукашин Вујичић подсетио је да Врбас представља центар месне индустрије, па је формирање кластера на овом подручју веома значајан посао.

- Очекујемо да након овог и неколико припремних састанака у најскоријем року формирамо кластер кланичара и прерађивача меса. Формирање кластера олакшава конкурисање код разних фондова ЕУ, тачније код фонда ИПА 3 који се бави побољшањем услова рада месне индустрије у нашој земљ - казао је Вујичић. Саветник за регионални развој из Регионалног друштвено – економског програма развоја Томас Килиански је најавио да би кластер требао да буде основан до краја године. М. Кк.

ponedeqak1.avgust2011.

У ТЕХНОЛОШКОМ ПАРКУ У ВРШЦУ

Први плац „Ламп исту”

ВРШАЦ: Тек што су пре неки дан челници локалне самоуправе у вршачком хотелу „Вила брег” потенцијалним инвеститорима понудили бројне погодности и пореске олакшице за изградњу својих погона у новоизграђеном Технолошком парку, појавио се и први становник овог индустријског центра. У граду под кулом потписан је први уговор о непосредној погодби о продају плаца у овом парку италијанској фирми „Лампсан Просперо”, односно, њиховој експозитури у Србији „Ламп ист”. Ради се о производњи амбалаже за фармацеутску индустрију на бази алуминијума и пластике. Земљиште је продато по шест евра за квадрат, а Италијани најављују да ће овде инвестирати око седам милиона евра. Одлучни су да се пре зиме обаве сви припремни радови, почетком пролећа ће допремити машине, а у другом кварталу 2012. стотину Вршчана ће добити посао.

- У Италији смо припремили тржиште, тако да за ове произво-

де из Србије већ имамо купце. Овај пројекат не посматрамо само на локалном нивоу, већ и на европском, јер на овај начин желимо да ширимо своју фирму рекао је Енрико Вићенци, овлашћени заступник италијанске фирме у Србији „Ламп Ист”. У општини се припрема низ мера за усвајање олакшица онима који ће инвестирати у градњу индустријских погона у Технолошком парку. Такође ће посредовати између инвеститора и СИЕПА, која за отварање једног новог радног места у Вршцу нуди 10.000 евра неповратно.

- По пријему сагласности од Владе Србије, коју очекујемо ових дана, и по исплати другог дела купопродајне цене, пошто је први део авансно уплаћен, обавићемо пренос власништва и Италијани ће у пуном капацитету моћи да реализују своју пословну политику каже председник Скупштине општине Стевица Назарчић. Ова италијанска фирма је дугофодишњи снабдевач немачког ги-

ганта у фармацеутској индустрији „Штада груп”, у чијем је власништву вршачки „Хемофарм” и изградња овог погона крај њега је још једна од погодности због које

су Италијани дошли у Вршац. Тиме ће се, каже Енрико Вићенци, много уштедети на превозу робе. Р. Јовановић

ОСНО ВА НО УДРУ ЖЕ ЊЕ ПРЕД У ЗЕТ НИ ЦА У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ

„Би стра” упр кос кри зи и тран зи ци ји

СТА РА ПА ЗО ВА: Сна га во де је не мер љи ва, а би стра же на мо же мно го, па ово име оправ да но узи ма мо да по ка же на шу сна гу, ре кла је Оли ве ра Ман дић, пред сед ни ца но во о сно ва ног удру же ња пред у зет ни ца „Би стра” по здра вља ју ћи скуп на те му „Пред у зет ни штво за же не – ме ре

сти му ла ци је и афир ма ци ја јед на ко сти”. Оку пи ле су се, кра јем про шле не де ље у Ста рој Па зо ви вла сни це при ват них рад њи и пред у зе ћа, а по др жа ли су их и под се кре тар за ме ђу ре ги о нал ну са рад њу и ло кал ну са мо у пра ву АПВ Ве сна Пи пер ски - Ту ца ков, за ме ник пред сед ни ка СО Ста ра Па зо ва Ср ђан Стан ко вић, ру ко во ди лац Оде ље ња за при вре ду и ло кал ни еко ном ски раз вој

Су за на Илић и пред сед ни ца ко ми си је за рав но прав ност по ло ва Оп шти не Ста ра Па зо ва Вје ра Ру до вић. Удру же ње пред у зет ни ца „Би стра” до са да је оку пи ло три де се так чла ни ца, са оп шти ла је пред сед ни ца Оли ве ра Ман дић, ина че вла сни ца мар ке тин шке аген ци је,

и по зва ла дру ге пред у зет ни це да им се ја ве у кан це ла ри ју у Ули ци Ћи ри ла и Ме то ди ја 13 у Ста рој Па зо ви. Удру же ње је осно ва но као са став ни део про јек та ко ји је по кре ну ла ко ми си ја за рав но прав ност по ло ва, што је део стра те ги је ло кал ног еко ном ског раз во ја.

- По тре бе же на су спе ци фич не у свим обла сти ма, еко но ми ји, спор ту, кул ту ри, по ро ди ци, а на ше ис тра жи ва ње је по ка за ло да 30

по сто рад њи и пред у зе ћа у ста ро па зо вач кој оп шти ни во де же не. Ако је ре ги стро ва них 2.400 зна чи да су же не на че лу око 800 фир ми, а и у оста ли ма, где су вла сни ци му шкар ци, же не су че сто стуб би зни са. То за јед ни ца мо ра да зна и да им уз вра ти на аде ква тан на чин - ис ти че Вје ра Ру до вић, пред сед ни ца оп штин ске ко ми си је за род ну рав но прав ност. Пот пред сед ник СО Ста ра Па зо ва Ср ђан Стан ко вић сма тра ула зак у при ват ни би знис хра бро шћу, а по да ци из про јек та по ка зу ју да је у ста ро па зо вач кој оп шти ни мно го хра брих же на ко је су ус пе ле, упр кос кри зи и тран зи ци ји, да оп ста ну на тр жи шту. Оп шти на же ли да охра бри што ви ше же на да кре ну у пред у зет ни штво, а бо љег под сти ца ја за то од до брих при ме ра не ма, ре као је Стан ко вић. Про је кат „Пред у зет ни штво за же не - ме ре сти му ла ци је и афир ма ци ја јед на ко сти” у окви ру ко јег је осно ва но и Удру же ње пред у зет ни ца „Би стра” по др жао је и кон сул тант УНИ ФЕМ-а за Ср би ју, а пред сед ни ца „Би стре” Оли ве ра Ман дић, по ред оку пља ња но вих чла ни ца, на ја ви ла је као пр ве на ред не ко ра ке из ра ду сај та удру же ња и по моћ же на ма да ис ко ри сте по вољ но сти ко је за пред у зет ни це да ју оп шти на, по кра ји на и ре пу бли ка. А. Ма ли

КА НА ЛИ ЗА ЦИ ЈА СТИ ЖЕ У КИ КИНД СКА НА СЕ ЉА

По шту ју се ро ко ви из град ње

КИ КИН ДА: Из град ња ка на ли за ци је у че твр том ре јо ну те че не сме та но, а ра до ви пра те уго во ре ну ди на ми ку, са оп шти ла је Сла ви ца Си му лов из ки кинд ске Ди рек ци је за из град њу гра да. Ра до ви те ку утвр ђе ном ди на ми ком и на те ре ну ни је би ло ни ка квих про бле ма, па се оче ку је да ће уго во ре ни ро ко ви би ти ис по што ва ни. Из во ђач је „Те ле ко му ни ка ци ја” из Бла ца, а вред ност уго во ре них ра до ва је 23 ми ли о на ди на ра. Би ће из гра ђе но 1.100 ме та ра глав не мре же, чи ме ће би ти об у хва ће но 130 при кљу ча ка. У Ули ци Сте ва на Срем ца би ће из гра ђе на и црп на ста ни ца. Фе кал ну ка на ли за ци ју до би ће ме шта ни ули це Бра ће Ар се нов, не из гра ђе ни део, део ули ца Сте ва на Срем ца, Ми ла на Пе тро ви ћа, Пе ре Се ге дин ца, Вељ ка Кља ји ћа из ме ђу

ЛЕТЊА РАЗОНОДА НА СЕДМИМ „ДАНИМА МОЛА”

Разигране мажореткиње крај Тисе

МОЛ: Завршница летњих дешавања у оквиру традиционалне манифестације „Дани Мола на Тиси 2011”, коју је по седми пут организовала Месна заједница Мол, била је минулог викенда. У суботу предвече у дефилеу уприличеном од Дома културе до обале Тисе разиграле су се мажореткиње Плесног клуба „Венус” из Аде под вођством Мар-

11

те Борош, а све у ритму ађанског дувачког оркестра који окупљају Чила и Тибор Кењереш. Учеснике и госте поздравио је председник Савета МЗ Мол Драгољуб Бајић који је из кавеза пустио 250 голубова о којима брину у овдашњем клубу „Маратон”. Забаву је увеличао и дефиле војвођанских бајкера, а на летњој позорници одвијао се богат културно-забавни програм.

- Настојали смо да лето обогатимо разним спортским такмичењима, организовали смо у више наврата надметања риболоваца, пливача, тенисера, турнир у бич волеју окупило је десет екипа, а било је надметања у малом фудбалу, баскету и шаху. Киша нас је у више наврата ометала, да буде још више учесника и гостију, али они који нам традиционално долазе у госте остали су верни дружењиНаступ мажореткиња ађанског „Венуса” у Молу ма на обали Тисе -

каже један од организатора манифестације Јован Шевић. Молско Удружење грађана „Златне руке” било је домаћин члановима Удружења „Клуб три” из Ужица. Гости су се представили рукотоворинама, а председник Жарко Крстић из Ужица вели да се у њиховом клубу окупљају и стари и млади из три генерације, али да ипак преовлађују пензионери. Председница секције у ужичком клубу Олга Гаљак подсећа да на МИРК-у учествују четири године, где представљају рукотоворине па су стекли пријатељство са женама Мола и других војвођанских места.

Дружење и представљање рукотоворина Гости из Ужица и њихови Фото: М. Митровић домаћини из молског Удружења „Златне руке„

Сомчићи довољни за победу домаћина Киша није спречила 38 риболоваца да се у суботу пре подне окупе у лову сумова бућком, мада према речима председника Клуба спортских риболоваца „Мол” Ференца Олаха очекивало се још 22 пријављених који су у старту одустали. На Тиси су се огледали бућкароши из Аде, Мола, Бачког Петровог Села, Сенте, Бачке Тополе и гости из мађарске варошице Вац. Победу је најбољим уловом два сомчића од 3.550 грама однела екипа домаћина у којој је поред Олаха био Ласло Мужлаи, испред ривала УСР „Тиса” из Аде Ласла Кираља и Јаноша Шотија, чија два сомчића су тежила 2.345 грама, а на трећем месту се нашла екипа „Кечиге” из Бачког Петровог Села. У појединачном сениорском такмичењу у пецању рибе на пловак међу њих тридесет најбољи улов имали су првопласирани Тибор Сенеш и другопласирани Атила Барањ, обојица Ађани, а трећи је Иштван Мештер из Мола.

- Захвални смо нашим домаћицама председници молског Удружења Елвири Телечки и Магди Кочмарош, код које боравимо и осећамо се као код своје куће. Кад смо већ ту дошли су нам и пријатељи из Бачке Тополе, код којих смо лане такође на МИРК-у. Стварно је назаборавно - пуна је лепих утисака Олга Гаљак, а Елвира Телечки додаје да су их Ужичани позвали да им узврате гостопримство 27. октобра за Свету Петку. М. Митровић

ули ца Ива на Ми лу ти но ви ћа и Бра ће Ар се нов и Ива на Ми лу ти но ви ћа од Ули це ца ра Ду ша на до Сте ва на Срем ца. Гра ди се и фе кал на ка на ли за ци ја у Ве ли ком бе де му. Из во ђач је фир ма „По ти ски во до во ди” из Хор го ша, а вред ност је 32 ми ли о на ди на ра.

- Ов де ра до ви по че ли ка сни је, али та ко ђе до бро на пре ду ју и пра ти се утвр ђе на ди на ми ка. Вре мен ски усло ви за у ста ви ли су ра до ве на са мо два да на што ће би ти на док на ђе но - об ја шња ва Сла ви ца Си му лов. У тре ћем ре јо ну би ће из гра ђе но 1.438 ме та ра ка на ли за ци о не мре же, као и црп на ста ни ца. У чи та вом на се љу Ве ли ки бе дем као и у де лу Ули це Сте ва на Син ђе ли ћа 130 до ма ћин ста ва до би ће но ве при кључ ке. А. Ђ.

Позив даваоцима крви Мобилна екипа Завода за трансфузију крви у Новом Саду данас је у Тителу у просторијама СТШ „Милева Марић” од 8-12 часова, а сутра у Љукову 8 -10 и Јарковцима, у амбуланти од 10.30 -11часова. У среду, 3. августа екипа Завода је у Пивницама од 8-10 у Ватрогасном дому, а друга мобилна екипа биће у Челареву у здравственој станици. Добровољни даваоци из Србобрана и околине могу дати крв у четвртак, 4. августа у „Позориштанцу” од 8-12 часова, и Силбашу у здравственој станици од 8 -10 часова. У петак ће екипе бити у Бајши, у Месној заједници од 8-10 часова, Гунарошу од 11-13 часова, у Ветернику, прво у Месној заједници од 8-10 а затим у Дому за децу од 11-13.

ponedeqak1.avgust2011.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

12

JU ^E UJU TRO DI REK TAN SU DAR NA PU TU FE KE TI] – BA^ KA TO PO LA

Po gi nuo pe va~ Qu bi {a Sto ja no vi} Lu is MAR KE TI NA ME TI LO PO VA

U po ra stu broj kra |a u tr go vi na ma Svet ska ten den ci ja kra |e u tr go vin skim lan ci ma ni je mi mo i {la ni one u Sr bi ji, u ko ji ma je od po ~et ka 2011. broj kra |a u po ra stu iz me |u pet i de set pro ce na ta, pre neo je do ma }i spe ci ja li zo va ni ~a so pis za tr go vi nu „Mar ket”.

Po „Mar ke tu”, u Sr bi ji su na me ti lo po va naj ~e {}e sku pqi pro iz vo di ko ji se mo gu pre pro da ti. U rad wa ma tr go vin skog lan ca DIS naj ~e {}e se kra du pro iz vo di ko ji se mo gu pre pro da ti, a na li sti „naj tra `e ni jih” su pro iz vo di za li~ nu hi gi je nu iz pro gra ma „`i let” i „ni vea”, `va ke „or bit” i ~o ko la de „mil ka” i „naj lep {e `e qe”, sku pqa pi }a kao {to su vi ski, vi wak, vi qa mov ka kao i me sne pre ra |e vi ne u va ku um-pa ko va wu.

Sli~ ni pro iz vo di kra du se i u „Uni ve rek spor tu”, gde je broj kra |a od no vem bra 2010. po ras tao pet pro ce na ta, dok se u toj tr go vi ni ~e sto de {a va da po tro {a ~i je du i pi ju u sa mom objek tu pa za po sle ni na ra fo vi ma pro na |u sa mo am ba la `u.

U tr go vin skom lan cu „Aman” broj kra |a od po ~et ka 2011. po -

ras tao je se dam do de set po sto, a gu bi ci zbog kra |a iz no se od 0,5 do je dan od sto ukup nog pri ho da.

U „Ama nu” ka `u da je po ve }an broj kra |a po sle di ca eko nom ske kri ze, i is ti ~u da se naj ma we kra de ono {to se po je de, a na me ti je vi {e ro ba ko ja se mo `e pre pro da ti, po put pi }a, he mi je, sred stva za li~ nu hi gi je nu. U „SOS-mar ke ti ma„ naj ~e {}e se kra du ~o ko la de, „nes„ ka fa u te gli ca ma, sku pqa pi }a i me sne pre ra |e vi ne. Ne po sto ji po se ban pro fil lo po va, „jer kra du svi od de ce, pre ko maj ki s be ba ma do pen zi o ne ra„, ka za li su u tom tr go vin skom lan cu.

Svet ska tr go vi na je zbog kra |a u pro dav ni ca ma, ne po {te nog oso bqa, in ter nih gre {a ka, ali i onih is po ru ~i la ca i pro iz vo |a ~a, u 2010. ima la gu bi tak ve }i od 107 mi li jar di do la ra, ob ja vio je bri tan ski Cen tar za is tra `i va we tr go vi ne. Naj ve }i gu bi ci zbog kra |a u pro dav ni ca ma za be le `e ni su u In di ji, Ma ro ku, Bra zi lu, a naj ma wi u Austra li ji, Hong kon gu i na Taj va nu.

(Ta njug)

[EF PRAV NOG TI MA ZA OD BRA NU LI DE RA SRS-a ZO RAN KRA SI] TVR DI

Tri bu nal ne }e da is pu ni [e {e qe ve zah te ve

[ef prav nog ti ma za od bra nu pred sed ni ka Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla va [e {e qa Zo ran Kra si} iz ja vio je ju ~e da bi na sta tu snoj kon fe ren ci ji u Ha {kom tri bu na lu, za ka za noj za 23. av gust, tre ba lo da se utvr di

da li su stvo re ni ulo vi za na sta vak po stup ka u po gle du iz vo |e wa do ka za od bra ne. Kra si} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da u Ha gu jo{ ni su is pu wen ulo vi za iz vo |e we po stup ka od bra ne i da Tri bu nal ne }e da is pu ni [e {e qe ve zah te ve.

Ka ko je na gla sio, [e {eq tra `i sa mo to da ima iste uslo ve kao i od bra ne svih osta lih op tu `e ni ka u Ha gu, od no sno da }e

u pro tiv nom na sta vi ti po stu pak ka ko sam pro ce ni u da tom tre nut ku. Kra si} je is ta kao da kri vi~ no prav ni raz lo zi za po sto ja we op tu `ni ce pro tiv [e {e qa „ne po sto je” i da je li der ra di ka la „po li ti~ ki za tvo re nik ko ji sme ta ve li kim si la ma da za vr {e po sao ras tu ra wa srp skog et ni~ kog pro sto ra i srp ske dr `a ve”.

U Ha {kom ti bu na lu [e {e qu se su di za zlo ~ i n e pro tiv ~o ve~ n o s ti i po vre de rat nog pra va i obi ~a ja u Hr vat skoj, Voj vo di ni i Bo sni i Her ce go vi ni od 1991. do 1993. go di n e. Li der ra di ka la je odvo je no u tri na vra ta op tu `en za ne po {to va we su da zbog ob ja vqi va wa po da ta ka o za {ti }e nim sve do ci ma. U pr vom od tih pred me ta osu |en je na 15 me se ci za tvo ra, dok dru ga dva po stup ka jo{ tra ju. [e {eq se do bro voq nom pre dao Ha {kom tri bu na lu fe bru a ra 2003, a su |e we mu je po ~e lo u no vem bru 2007. go di ne.

(Ta njug)

NA KON ZLO ^I NA U KUR [U MLI JI

Is tra ga pro tiv de voj ke zbog ubi stva Vi {i sud u Pro ku pqu od re dio je jed no me se~ ni pri tvor Ma ji M. (24) ko ja je osum wi ~e na za ubi stvo Ne na da [. (26), iz ja vio je ju ~e agen ci ji Be ta is tra `ni su di ja tog su da Ma li {a Ste va no vi}. On je re kao da je pro tiv Ma je M. zbog sum we da je po ~i ni la ubi stvo, po kre nu ta is tra ga.

Ne nad [. je ubi jen u no }i iz me |u pet ka i su bo te u we go voj po ro di~ noj ku }i u na se qu Ra sad nik u Kur {u mli ji, a pre ma re ~i ma oca ubi je nog, tra ge di ji je pret ho di la sva |a sa Ma jom M, s ko jom je we gov sin bio dve go di ne u ve zi.

Pre ma re ~i ma is tra `nog su di je, stra da li mla di} za do bio je pro strel nu ra nu kroz {a ku i bra du, a me tak je iza {ao kroz po ti qak i za vr {io na pla fo nu so be. Ste va no vi} je do dao da je ob duk ci ja Ne na da [. ura |e na u Ni {u ali da re zul ta ti jo{ ni su sti gli.

Ne nad [. je ju ~e sa hra wen na grad skom gro bqu u na se qu Mi ku qa na.

U te {koj sa o bra }aj noj ne bo ti ci i po li cij ski slu `be - pro fe si o nal ni mu zi ~ar. Za sre }i kod Fe ke ti }a po gi nuo je ni c i PU Su b o t i c a. Uzro c i vr {io je sred wu mu zi~ ku {ko po zna ti pe va~ Qu bi {a Sto ja ne sre }e se utvr |u ju„, pi {e u lu u Ni {u, a u Be o gra du Fa no vi} Lu is (59) i ma |ar ski dr sa op {te wu po li ci je. kul tet mu zi~ ke umet no sti. `a vqa nin, ~i ji iden ti tet jo{ Oba auto mo bi la su uni {te Me | u pr v i m a je po ~ eo da ni je po znat. Ne zgo da se do go na od si li ne di rekt nog su da ra spa ja xez s pre po zna tqi vim di la ju ~e uju tro oko 4.30 ~a sa i na la ze se u Su bo ti ci. zvu c i m a fol k lo r a Sr b i j e. na pu tu iz me |u Ba~ ke To po le U ne s re } i je po v re | e n o Osvo jio je broj ne na gra de na i Fe ke ti }a. {est oso ba. Naj te `e po vre de do ma }im i me |u na rod nim fe Po na {im in for ma ci ja ma, za do bi li su maj ka i dvo je de ce sti va li ma. U sep tem bru 1980.

Lu is se vra }ao s na stu pa i iz dru gog auto mo bi la, @. R. go di ne sni mio je svo ju pr vu kre tao se prav cem iz Su bo ti (33), wen osmo go di {wi sin A. plo ~u pod na zi vom „Ne ku ni ce ka No v om Sa d u, vo zi lom mar ke “kraj sler” i iz za sa da ne po z na t ih raz l o g a ule t eo u ma k a z i c e.

Ostao je mr tav na li cu me sta, kao i vo za~ dru g og auto m o b i l a ma |ar skih ta bli ca.

Mu zi ~a ri ko ji su s Lu i som bi li u auto mo bi lu, ka ko sa zna je mo, spa va li i su za sa da ni ko ne zna sa si gur no {}u da ka `e zbog ~e ga je do {lo do ude sa. „Do ne sre }e je do {lo ta ko {to je vo za~ „kraj sle ra“ be o- grad s kih re g i s tar skih ozna ka Qu bi {a Sto ja no vi}, iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo g a pre { ao u su prot n u ko l o v o z nu Od si li ne uda ra, oba vo zi la su uni {te na Qu bi {a Sto ja no vi} Lu is tra ku i su da rio se s auto m o b i l om „ford“ ma | ar R. i pe to go di {wa }er ki ca R. me, ne ru `i me maj ko” ko ja je skih re gi star skih ozna ka, ko R. Oni su pri mqe ni na Ur - do sti gla di ja mant ski ti ra`. ji je do l a z io iz su p rot n og gent no ode qe we Op {te bol - Fe bru a ra 1984. go di ne sni mio prav ca. Tro je ma |ar skih dr `a - ni ce u Vr ba su. Ka ko je „Dnev - je dru gu plo ~u pod na zi vom vqa na, ko ji su bi li u auto mo ni ku” re ~e no u toj zdrav stve - „Du da”, ko ja do sti `e pla ti na bi lu, te {ko je po vre |e no, dok noj usta no vi, wi ho vo sta we je sti ti ra`, i u ok to bru iste go su tri oso be iz Sto ja no vi }e sta bi lo i na la ze se na Ode qe - di ne iz bi ja na pr vo me sto ju go vog vo zi la za do bi le la ke te wu in ten ziv ne ne ge. slo v en s ke li s te po p u l ar n o le sne po vre de i pu {te ne su Tro je Lu i so vih sa put ni ka, sti. ku }i. Vo za ~i su pod le gli po - A. D. (51), S. D. (39) i K. N. Za jed no sa srp skim ben dom vre da ma na me stu do ga |a ja, a (30) lak {e su po vre |e ni i pu - „Fla min go si“ po be dio je na po vre |e ni su zbri nu ti u Op - {te ni su na ku} no le ~e we po - „Be o vi zi ji„ 2006. go di ne s pe {toj bol ni ci u Vr ba su. Uvi |aj sle pru `e ne le kar ske po mo - smom „Lu di let wi ples”. su oba vi li de `ur ni is tra `ni }i.

Bio je ~est u~e snik hu ma ni su di ja Osnov nog su da u Su bo Qu bi {a Sto ja no vi} Lu is je tar nih ma ni fe sta ci ja, a 1994. ti ci, za me nik tu `i o ca Osnov - ro |en 25. ju na 1952. go di ne u go di ne je do bio zva ni~ no pri nog jav nog tu `i la {tva u Su - Le skov cu, a od 1970. go di ne je zna we za za ~et ni ka et no-po pa

Iva~ ko vi}: Oti {ao je je dan od naj u pe ~a tqi vi jih gla so va Mu zi~ ki no vi nar Ivan Iva~ ko vi} iz ja vio je ju ~e, po vo dom tra gi~ ne po gi bi je pe va ~a Qu bi {e Sto ja no vi }a Lu i sa, da je oti {ao je dan od naj u pe ~a tqi vi jih gla so va i jed na od naj o ri gi nal ni jih po ja va do ma }e mu zi ke.

- Ne znam ka kva se zla sen ka nad vi la nad ov da {wu mu zi ku, ali je za i sta ve li ki {ok da je srp ska mu zi ka sa mo ne ko li ko da na po sle smr ti Mi la na Del ~i }a iz gu bi la i ~o ve ka kao {to je Lu is - re kao je Iva~ ko vi} Ta nju gu.

On je ka zao da je Lu is bio vr hun ski pe va~, ~o vek mo} nog gla sa i ve li ki pro fe si o na lac.

- Lu i so vom po gi bi jom oti {ao je je dan od naj u pe ~a tqi vi jih gla so va i oti {la je jed na od naj o- ri gi nal ni jih po ja va do ma }e mu zi ke - na gla sio je Iva~ ko vi}.

Mu zi~ ki kri ti ~ar Pe tar Ja wa to vi} je u iz ja vi Ta nju gu pod se tio da je Lu is bio je dan od pr vih auto ra ko ji su tra di ci o nal nu na rod nu mu zi ku obo ga ti li uti ca ji ma dru gih `an ro va.

- To je umeo da iz ve de na pri ro dan i ne u si qen na ~in - pri me tio je on. Ja wa to vi} je ka zao da Lu is za so bom osta vqa ve li ku pra zni nu na mu zi~ koj sce ni.

i et no-xe za kod nas. Imao je kon c er t e u Ati n i, Pa r i z u, Stok hol mu, Pra gu, Min he nu...

Na stu pao je s Bo bi jem So lom, To mi jem Sa li ve nom, sa svet skim zve zda ma xe za i na fe sti va li ma ci gan ske mu zi ke, pro gla {en je za am ba sa do ra uni ver zal ne umet no sti u Ita li ji.

Zna ~aj no mu je bi lo sa mo po {to va we od ko le ga ko ji ne {to vre de.

– Da li }e mi Mi ni star stvo kul tu re ne {to do de li ti, ne bit no je – go vo rio je Lu is.

Lu is je do 2008. go di ne iz dao 14 al bu ma.

Dva put se `e nio, s Ne ven kom i Du b rav k om-Du d om. S tre } om su p ru g om Sil v a n om, ko ja mu je ro di la tro je de ce, ni je bio zva ni~ no ven ~an.

– Pi tao sam je da se uda za me ne, ali ona ne }e. Ko zna, mo `da ima dru ge pla no ve – re kao je ta da Lu is.

Ima u kupno { est oro dece: si n o v e Miodra g a – Mi}u, Mark a, Sergij a i Andr eja, i }erke Maju i Elu M it u. Na jml a|a }erk ic a Ela M ita na pu ni }e tr i go dine u nove mb ru, a na jstariji sin M io drag ima 38 godina.

Kako je L uis otkri o pro{l e zime, wegova p o treba za velik im b ro jem po to maka p otica la je iz dubokog straha da }e u st arost i ost ati sam.

– Moji roditeqi su umrli u samo}i, a ja se nadam da }e za ~etrdesetak godina, kada budem odlazio sa ovog sveta, bar jedno dete biti uz mene – rekao je zimus u jednom intervjuu Luis.

E. D.

PRO VA QE NA MRE @A OSUM WI ^E NIH ZA KRI JUM ^A RE WE NAR KO TI KA IZ JU @NE AME RI KE U EVRO PU

I tri Gr ka uhap {e na zbog {ver ca ko ka i na

Gr~ ke vla sti sa op {ti le su da su tro ji ca Gr ka iz Flo ri ne me | u uhap { e n im ~la n o v i m a mre `e kri jum ~a ra nar ko ti ka iz Ju `ne Ame ri ke za Evro pu, u ko ju je bi lo ukqu ~e no i osam li ca iz Sr bi je i tri iz Ma ke do ni je.

Mi n i s tar s tvo unu tra {wih po slo va Sr bi je sa op {ti lo je 27. ju la da su pri pad ni ci po li ci je, u sa rad wi s Tu `i la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal i vi {e evrop skih po li cij skih slu `bi, ot kri li la nac kri jum ~a re wa ko ka i na iz Ju `ne Ame ri ke za Evro pu i da je tom pri li kom u Sr bi ji uhap {e no osam li ca, u Ma ke do ni ji tri, dok je u Gr~ koj za ple we no 169 ki lo gra ma ko ka i na. U Gr~ koj su, ka ko pre no si gr~ ka agen ci ja ANA, uhap {e ni je dan di rek tor ban ke, je dan slu `be nik ban ke i ca ri nik ko ji je bio za du `en da pro na |e na ~in na ko ji ko kain mo `e bi ti tran spor to van iz So lu na u Ma ke do ni ju a za tim u Sr bi ju.

Ma {i na u ko joj je skri van ko kain

Gr~ ke vla sti su uhap si le i jed nu `e nu, dr `a vqan ku Sr bi je, ko ja je `i ve la s uhap {e nim slu `be ni kom ban ke, na kon {to su kod wih pro na {li ma lu ko li ~i nu ha {i {a i ko ka i na, pre ne la je ANA.

MUP Sr bi je je sa op {tio da je za ple we ni ko kain, sa kri ven u kon tej ne ru ko ji je pre vo zio ma { i n u za ce | e w e so j i n og uqa, iz Bo li vi je sti gao u gr~ ku lu ku So lun. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, osum wi ~e ni su

iz vr {i li kri vi~ na de la zlo ~i na~ kog udru `i va wa i neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Oni su pro na {li, an ga `o va li i or ga ni zo va li li ca za du `e na za na bav ku ko ka i na iz ze ma qa La tin ske Ame ri ke, or ga ni zo va li uto var, fi nan si ra li i or ga ni zo va li tran sport do lu ke u So lu nu.

U toj me |u na rod noj po li cij skoj ak ci ji uhap {e ni su Dar ko S. (51), @iv ko V. (40), Ni ko la R. (45), Bo jan O. (48), Mi lo van M. (44), svi iz Be o gra da, \or |e M. (37) iz Ja go di ne, Mi lan I. (43) iz Ki kin de i To dor U. (60) iz Pu ti na ca kod Ru me.

U ak ci ji su uhap {e ni i Ni kol ~e N. (29) iz Bi to qa, Mi le L. (27) i jo{ jed no li ce ~i ji iden ti tet za sa da ni je po znat, a wi ho va ulo ga je bi la pre u zi ma we to va ra iz So lu na i we gov tran sport do Ma ke do ni je i da qe ka Sr bi ji.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik PRO GO VO RIO SVE DOK HAP [E WA BIV [EG KO MAN DANTA VRS U LA ZA RE VU

„Mla di }u lak nu lo kad je uhap {en” Pr vi kom {i ja Bran ka Mla di }a Ne nad Sto ko vi}, ko ji tvr di da je pri su stvo vao hap {e wu naj tra `e ni jeg ha {kog be gun ca Rat ka Mla di }a, ka `e da je Mla di} iz gle dao kao da mu je lak nu lo kad je ot kri ven, ni je se opi rao hap {e wu, ali je re kao da je mo gao da ubi je de se to ri cu da je hteo, pi {e Bi-Bi-Si. Tog ju tra ka da je Mla di} uhap {en, Sto ko vi} se za te kao u dvo ri {tu we go vog ro |a ka i ja ta ka Bran ka jer je tu uz ga jao pa pri ku, ali ni je, ka ko ka `e, znao da se Mla di} kri je u toj ku }i.

Po Sto ko vi }e vom sve do ~e wu, po li caj ci ni su no si li pan ci re, ni ti su ima li te {ko na o ru `a we, ali su de lo va li upla {e no.

– Iz ne na di li su se kad su pro na {li Mla di }a – pri ~a Sto ko vi}. – Rat ko Mla di}, ko ji je iz gle dao kao da mu je lak nu lo {to je ot kri ven, re kao je sa mo „Ja sam taj ko ga tra `i te”. „Ko ji od

vas je Ame ri ka nac”, pi tao je Mla di}, jer je po sle 16 go di na skri va wa mo gao sa mo da za mi sli da ga hap se u okvi ru ne ke za ve re Za pa da.

Mla di} je imao dva pi {to qa, je dan ame ri~ ke pro iz vod we, dru gi „do ma }i, ’Za sta vin’”, ko je je, ka ko je re kao, do bio od vo lon te ra u voj sci.

Biv {i ge ne ral JNA, op tu `en za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we obi ~a ja ra ta, po Sto ko vi }e vim re ~i ma, re kao je po li ci ji da je mo gao da ubi je de se to ri cu, ali da ni je `e leo jer su to sa mo mla di qu di ko ji ra de svoj po sao.

– Po li caj ci su bi li vr lo u~i ti vi, op ho de }i se pre ma Mla di -

Uko li ko sve bu de i{lo po obe }a nom re do sle du, ve} u ok to bru po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je tre ba lo bi da usvo je iz me ne Kri vi~ no za ko ni ka. Me |u no vi na ma ko je }e do ne ti bu du }i za kon ski akt je i bri sa we kle ve ta i uvre da pa }e se za wih mo }i po ve sti je di no par ni~ ni po sut pak. Ko li ko to zna ~i naj bo qe zna ju no vi na ri, ko ji su pro te klih ne ko li ko go di na sku po pla ti li za kon sku od red bu po ko joj je sva ko mo gao da ih tu `i za uvre du i kle ve tu i la ko do bi je po stu pak a oni pla te ve li ku ka znu.

Na i me, po ak tu el nom ZKP-a iz 2006. go di ne za “obi~ nu” uvre du pred vi |e na je ka zna iz me |u 40.000 i 200.000, a za one iz re ~e ne u me di ji ma ili na jav nom sku pu – iz me |u 100.000 i 450.000 di na ra. Pred vi |e na ka zna za kle ve tu je iz me |u 100.000 i 400.000 di na ra, a ako je pro u- zro ko va la na ro ~i to te {ke po -

Ne nad Sto ko vi}

}u kao da im je otac – re kao je Sto ko vi}.

On je ka zao da su isto vre me no pre tre sa ne tri ku }e da qih Mla di }e vih ro |a ka u La za re vu, zbog to ga {to je po li ci ja, ka ko ka `e, ima la in for ma ci ju o to me da je Mla di} u se lu, ali ne i u ko joj ku }i.

Pr vi kom {i ja se se }a i da je Mla di} pre de set go di na ~e sto do la zio u po se tu svom ro |a ku Bran ku, kao i da je ga jio p~e le u bli zi ni `e le zni~ ke sta ni ce.

– Slo bod no se {e tao uli ca ma, svi su zna li ko je on, we go vi te lo hra ni te qi su bi li na o ru `a ni i bi lo je ja sno da su `e le li da qu di zna ju da ni su tu – pri ~a Sto ko vi}.

De set go di na ka sni je pri li kom hap {e wa naj tra `e ni jeg ha {kog be gun ca, po li ci ja ni je ko ri sti la li si ce, a Sto ko vi} i Bran ko Mla di} po mo gli su biv {em ge ne ra lu da se ob u ~e jer zbog pa ra li ze jed ne ru ke to ni je mo gao sam.

Na pi ta we da li za i sta ni je znao da se Mla di} skri va u La za re vu i u ku }i svog ro |a ka Bran ka Mla di }a, Sto ko vi} od go va ra da ni je znao.

– Da smo zna li, po bri nu li bi smo se da ga sme sti mo u ku }u ko ja ne pri pa da we go vim ro |a ci ma u ko joj ga po li ci ja ni ka da ne bi pro na {la – od go vo rio je Sto ko vi}.

ponedeqak1.avgust2011.

TEMA „DNEVNIKA” OB QU BA POD PRI NU DOM KRI VI^ NO DE LO OD KO JE SE JAV NOST GNU [A

Si lo va te qi se ne li be da na sr nu i na de cu Si lo va wa uvek {o ki ra ju jav nost, a po go to vo kad su `r tve de ca, pa su dva pro {lo ne deq na slu ~a ja na pod ru~ ju ju `ne Ba~ ke u ko ji ma se ma lo let ni ci po mi wu kao `r tve, uz je dan u mar tu i je dan u ju lu, pro pra }e na je uz za pre pa {}e we.

Zbog tog de la, uz ro do skra na vqe we, pri tvo ren je 26-go di {wak iz No vog Sa da. We mu je sta vqe no na te ret, ka ko je pi sao „Dnev nik„, da je u vi {e na vra ta si lo vao de ve to go di {wu pa stor ku i ob qu bio svo ju {e sto go di {wu }er ku. Sek su al no zlo sta vqa we je, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, po ~i we no u ku }i u Ba~ kom Gra di {tu kod Be ~e ja.

Jo{ vi {e gna va u ovom slu ~a ju iza zvao je po da tak da je pro tiv okri vqe nog B. [. (1985) ra ni je ve} pod no {e na kri vi~ na pri ja va za tr go vi nu qu di ma, a pri pi su je mu se da je pod vo dio svo ju su pru gu i pri mo ra vao je na pro sti tu ci ju kod Ka} ke pe tqe na do mak No vog Sa da.

Dan po sle pri vo |e wa ovog okri vqe nog kod de `ur nog is tra `nog su di je, Po li cij ska upra va u No vom Sa du oba ve sti la je me di je da je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv {e sna e sto go di {weg No vo sa |a ni na osum wi ~e nog da je si lo vao je da na e sto go di {weg de ~a ka iz Ru me, na kon {to ga je ba ti na ma pri mo rao na ~in „iz jed na ~en s ob qu bom” (od no sno, ka ko bi to ne ko na zvao – pro tiv pri rod ni blud).

U sve `em je se }a wu i hap {e we Mu ha re ma M. (1976) iz No vog Sa da, ra ni je osu |i va nog zbog istog de la, okri vqe nog da je u mar tu ove go di ne na No voj De te li na ri si lo vao u we nom ula zu de voj ku ko ja je tek na pu nu la 18 go di na dok se vra }a la iz gra da. Dok je po li ci ja tra ga la za wim, po sto ja la je sum wa da je on na sr tao na jo{ `e na kod Jod ne ba we.

Ta ko |e, te {ko da }e ikad oti }i u za bo rav je ziv slu ~aj ko ji je pri vu kao ve li ku pa `wu i van gra ni ca na {e ze mqe kad je u ju nu pro {le go di ne si lo va na pa ubi je na osmo -

go di {wa de voj ~i ca u Sta rim Le din ci ma kod No vog Sa da. Okri vqe ni Mla den Ogu li nac (52) iz tog me sta po tom je pro na |en mr tav u }e li ji. Kad ga je po te ra pro na {la na obo du ovog fru {ko gor skog se la, pri pad ni ci @an dar me ri je su ga je dva spa sli lin ~a od raz ja re nih me {ta na.

da ga pri ja vi, pod te {kim stre som bar tri pu ta mo ra da se pri se ti ono ga {to `e li da za bo ra vi, a ne mo `e: jed nom pred po li ci jom, pa kod is tra `nog su di je i na ma kar jed nom sud skom ve }u. U kon zer va tiv nim sre di na ma si lo va we se re |e pri ja vqu je, ali u ur ba nim ta kvih od lu ka je sve vi {e.

Sta ti sti ka no vo sad ske po li ci je Pro {le go di ne na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve ko ja po kri va Ju `no ba~ ki okrug za be le `e no je 51 de lo pro tiv pol nih slo bo da, od ~e ga 37 u No vom Sa du. Od tih de la bi lo je ~e ti ri si lo va wa, a za pr vih {est me se ci ove go di ne tri.

La ne i u pr voj po lo vi ni ove go di ne za be le `en je po je dan po ku {aj ovog de la. Ob qu ba nad de te tom pro {le go di ne je bi lo pet, a do ju la u ovoj go di ni ~e ti ri. Ta ko |e, pro {le go di ne bi lo je 11 ob qu ba zlo u po tre bom po lo `a ja, 13 ne do zvo qe nih pol nih rad wi i po ~e ti ri pri ka zi va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa de ce za por no gra fju.

Iako je pro ce nat u~e {}a u ukup nom kri mi na li te tu obi~ no tek oko pro ce nat ili dva, pret po sta vqa se da je broj ovih de la mno go ve }i. De lo je te {ko do ka zi vo, ~e sto ga `r tva, zbog sra mo te, ta ji do gro ba, a ne tre ba za ne ma ri ti ~i we ni cu da, ako se ipak od lu ~i

Kri vi~ no de lo si lo va wa pri pa da gru pi kri vi~ nih de la pro tiv pol ne slo bo de. U ovoj gla vi u Kri vi~ nog za ko ni ka su ob qu ba nad ne mo} nim li cem, ob qu ba nad de te tom, ob qu ba zlo po tre bom po lo `a ja, ne do zvo qe ne pol ne rad we, pod vo |e we i omo gu }a -

IZ ME NE I DO PU NE KRI VI^ NOG ZA KO NI KA

Kle ve ta i uvre da sa mo u par ni~ nom po stup ku

No vi na ri kri vi i za zva ni~ na sa op {te wa Ma da sa da {wi kri vi~ ni za ko nik pred vi |a nov ~a no ka `wa va we onog “ko uvre di dru gog pu tem {tam pe, ra di ja, te le vi zi je ili sli~ nih sred sta va ili na jav nom sku pu”, kao i ono ga “ko za dru gog iz no si ili pre no si {to god ne i sti ni to {to mo `e {ko di ti we go voj ~a sti ili ugle du”, u prak si se uglav nom ka `wa va ju no vi na ri i me dij ske ku }e dok glav ni “kriv ci”, od no sno oni ko ji iz no se sud o ne ko me, osta ju ne do dir qi vi.

No vi na ri ma i me di ji ma se ka zne iz ri ~u ~ak i ka da su sa mo pre no si li zva ni~ na sa op {te wa or ga na vla sti, kao {to su sva ko dnev na sa op {te wa MUP-a u ko ji ma se na vo de pu na ime na i pre zi me na uhap {e nih ko je se sum wi ~e za ne ko

13

kri vi~ no de lo. Me |u tim, ka da ti ime no va ni od po li ci ja na kon is tra `nog po stup ka – da li zbog ne do stat ka do ka za ili ne ~eg dru gog – bu du pu {te ni iz pri tvo ra i pro tiv wih se ne spro ve de po stu pak ili ako se vo di, bu du oslo bo |e ni, po pra vi lu “ceh “ pla }a ju me di ji jer sa mo wih tu `e {to su ob ja vi li wi ho vo ime i {to su im na ne li du {ev nu ili ne ku dru gu bol, od no sno {to su ih kle ve ta li i vre |a li. Zna ju i oni, kao i svi dru gi, da no vi na ri to ni su iz mi sli li ni ti su sa mo i ni ci ja tiv no ob ja vi li wi ho va ime ne i fo to gra fi je, ali zna ju isto ta ko da }e la ko na pla ti ti od {te tu i upra vo zbog to ga ta kvim zah te vi ma za tr pa va ju me dij ske ku }e.

sle di ce, ka zna je ~ak iz me |u po la mi li o na i mi lion di na ra.

Bri sa we kle ve te i uvre de iz Za ko ni ka va `no je za no vi na re i me di je ko ji su iz lo `e ni ~e stim tu `ba ma ko je ugro `a va ju wi hov op sta nak jer ih sva ko tu `i za sve i sva {ta, pa ~ak i on da ka da su sa mo pu ki “pre no sa ~i” tu |ih iz ja va. No vi nar ska udru `e wa slo `na su u oce ni da de kri mi na li za ci ja uvre de i kle tve, iz me |u osta log, ras te re }u je no vi na ra jer vi {e ne }e stra ho va ti od stro gih ka zni ko je ugro `a va ju wi ho vo rad no me sto, ali i op sta nak li sta za ko -

ji pi {u. Osim to ga, to je i od iz u zet nog zna ~a ja za raz voj gra |an skog pra va i slo bo da jer su no vi na ri po sled wih go di na iz lo `e ni pra voj epi de mi ji tu `bi i vi so kih nov ~a nih ka zni iako u ono me {to se kva li fi ku je kao kle ve ta ili uvre da ni su iz ne li svoj stav.

No vi nar ska udru `e wa pod se }a ju na to da se do sa da {wa pe to go di {wa prak sa u pri me ni Kri vi~ nog za ko ni ka uglav nom obi ja la o gla vu no vi na ri ma i me di ji ma ~ak i ka da su sa mo pre no si li zva ni~ na sa op {te wa or ga na vla sti i iz ja ve dr `av nih funk ci o ne ra ko ji za {ti }e ni imu ni te tom i za svo je re ~i ni su sno si li ni ka kvu od go vor nost.

Osim to ga, zva ni~ ni dr `av ni or ga ni ni su na knad no iz da va li sa op {te wa ka da se po ka za lo da ne {to {to su tvr di li ni je ta~ no pa su i ti me osta vi li no vi na re i me di je po je din ci ma da ih tu `e ni kri ve ni du `ne. Po je din ci ma je, s dru ge stra ne, bi lo mno go jed no stav ni je i si gur ni je da tu `e no vi na re i me dij ske ku }e ne go da se ga wa ju s dr `av nim funk ci o ne ri ma ko ji su iz no si li sta vo ve ili iz da va li sa op -

va we vr {e wa blu da, pod sre do va we u vr {e wu pro sti tu ci je, kao i pri ka zi va we, pri ba vqa we i po se do va we por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va we ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, na vo |e we ma lo let nog li ca na pri su stvo va we pol nim rad wa ma i is ko ri {}a va we ra ~u nar ske mre `e ili ko mu ni ka ci je dru gim teh ni~ kim sred stvi ma za iz vr {e we kri vi~ nih de la pro tiv pol ne slo bo de pre ma ma lo let nom li cu.

Sek su al ni de lin kven ti su ~e sto ali ne i oba ve zno po vrat ni ci. Stu di ja ko ja je pro ve de na u Ka na di, , Ve li koj Bri ta ni ji, Ju `noj Ko re ji i na No vom Ze lan du po ka zu je da osam do 15 od sto `e na bu de si lo va no u mla da la~ kom do bu, a ako se ura ~u na ju i po ku {a ji si lo va wa, broj ka se po ve }a va na oko 20 pro ce na ta. Mno go ~e {}a si lo va wa i sek su al na zlo sta vqa wa nad `e na ma de {a va ju se u po zna toj oko li ni, a ne ne uli ci od ne po zna te oso be, oce we no je u tim is tra `i va wi ma.

Iz vr {i o ci ovih kri vi~ nih de la, po kri mi no lo {kim is tra `i va wi ma, ne ma ju po ja ~an sek su al ni na gon ve} je ~e sto re~ o su prot nom. Pro fil ovih iz gred ni ka ko ji ne ret ko po mi wu stru~ wa ci je da s ra di o ne u pa dqi vom za tvo re nom mu {kar cu iz ur ba ne sre di ne ko ji je do `i veo pre ra ne eja ku la ci je, de li mi~ no je ili pot pu no im po ten tan, ali ima i agre siv nih iz vr {i la ca, sklo nih upo tre bi al ko ho la, i la tent nih ho mo sek su al ca. ^e sto se po ~i ni o ci od slu ~a ja do slu ~a ja raz li ku ju, pa se ne mo gu la ko svr sta ti u ne ku gru pu ra di pra vqe wa za jed ni~ kog pro fi la.

M. Vu ja ~i}

{te wa ko ja su u se bi ima la ele me na ta kle ve te i uvre de.

Po ob ja {we wu pred sed ni ka rad ne gru pe za iz me nu i do pu nu Kri vi~ nog za ko ni ka i dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu prav de Slo bo da na Ho me na, uko li ko bri sa we uvre de i kle ve te pro |e ona ko ka ko se sa da pred la `e, svi ko ji `e le da do ka zu ju da su okle ve ta ni i uvre |e ni i da zbog to ga tr pe {te tu mo ra }e da se za {ti te u par ni~ nom po stup ku. ^lan ove rad ne gru pe dr Mi lan [ku li}, pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du, pak, sma tra da o ova kom pred lo gu jo{ tre ba raz mi sli ti jer kle ve tu i uvre du ima ve }i na za ko no dav sta va evrop skih dr `a va. On is ti ~e da naj ve }i broj dr `a va u Evro pi, i to onih ~i ja su za ko no dav stva na ma uzor, kao na pri mer Ne ma~ ka, ima ju kri vi~ no de lo kle ve te pa je ~ak za naj te `i ob lik pro pi sa na i ka zna za tvo ra.

– Kle ve tu su kao kri vi~ no de lo je di no uki nu le re la tiv no mla de dr `a ve u Evro pi, po put Mol da vi je, Gru zi je, Bo sne i Her ce go vi ne, a ne dav no i Cr ne Go re. In te re san tan je pri mer Hr vat ske ko ja je pre ne ko li ko go di na, ta ko |e pod uti ca jem ne kih evrop skih sa ve ta, uki nu la kle ve tu, ali je na kon ne ga tiv nih is ku sta va u prak si po no vo uve la ovo de lo, sa mo pod dru gim na zi vom, sra mo }e we. Ina ~e, ni je spor no da tre ba iz na }i od re |e ne na ~i ne da no vi na ri ne od go va ra ju kri vi~ no ka da sa mo pre no se iz ja ve dru gih – ob ja snio je pro fe sor [ku li}.

Q. Ma le {e vi}

RePORTA@e

ponedeqak1.avgust2011.

dnevnik

c m y

14

SREMCI SE U SVOM NADALEKO ^UVENOM BORKOVA^KOM JEZERU ’LADE I RIBU VADE Na svega 70 kilometara od Beograda, 50 od Novog Sada, 15 od Sremske Mitrovice i tri kilometra od centra Rume nalazi se omiqeno izleti{te Rumqana, ali i ostale srema~ke populacije, Borkovac. Tamo, pored borove {ume u kojoj mo`e da se u`iva u debeloj ‘ladovini u vrelim letwim danima, postoji i jezero, Borkova~ko, a kako druga~ije.

Zahvaquju}i odli~noj geografskoj poziciji, u blagodetima Borkova~kog jezera u`ivaju ne samo Sremci ve} i Beogra|ani i Novosa|ani, a po{to je vremenom „iza{lo na dobar glas„, ribolovci iz raznih gradova Srbije ga pose}uju, a na wegovim obalama sre}u oku{avaju ~ak i oni iz inostranstva.

Borkova~ko jezero je najure|enije sremsko jezero, a analiza vode, koju je uradio novosadski Prirodno-matemati~ki fakultet, pokazala je da je i voda dobrog kvaliteta, tako da bojazni za one {to ulaze u vodu nema. Do betonirane pla`e sti`e se asfaltnim putem. Na samoj obali je kafi} u kojem {ta god da naru~ite od pi}a, ko{ta}e vas sto dina-

Pe cao se ov de i som od pe de set ki la ra, i pivo i sok. Cene sladoleda su nekih 40 procenata ve}e nego u gradu, ali poje{}ete ga s pogledom na vodu, tako da, verovatno, taj u`itak mora da se plati. Iznad pla`e nalazi se ure|en deo s mobilijarom za decu, neogra|en je i bez ure|enih stepenica za prilaz, ali malo planinarewa usred ravnice ne}e te{ko pasti.

Bor ko va~ ko je ze ro, du go 2,5 ki lo me tra, a {i ro ko 300 me ta ra, po se }e no je u za vi sno sti od ras po lo `e wa Sre ma ca, ko je, slo `i }e te se, ni je ni ma lo pred vi di vo Na samom jezeru je i kompleks „Akva-kamp„, koji ~ine ~etiri ku}ice na vodi. Svaka ku}ica predstavqa apartman, odnosno

Automobilom sve do obale

U akva-kamp ku}ici topla voda kao u hotelu

I Novosa|anke do|u da se sun~aju

NAJSIROMA[NIJIMA U NOVOM SADU SVAKI DAN 600 RU^KOVA I 400 PAKETA

Pa suq dva put u ne de qi Pola litra kuvanog obroka i pola vekne hleba svaki dan ~eka 29.480 najugro`enijih {irom Srbije. Me|u wima, me|utim, nema stanovnika najsiroma{nijeg juga, ~ije op{tine nemaju novac da osposobe svoje kazane i prehrane najsiroma{nije sugra|ane. Do ove pora`avaju}e ~iwenice je dovelo zatvarawe firmi, za ~im sledi pove}awe nezaposlenosti, te op{te smawivawe kupovne mo}i uzrokovano inflacijom i padom kursa dinara i realno mogu dovesti i do pove}awa broja Novosa|ana koji }e spas od gladi potra`iti u narodnim kuhiwama. Me|utim, ovi alarmantni podaci nisu zabrinuli novosadsku vlast. Buxet za rad narodnih kuhiwa tempiran je za

program Crvenog krsta u saradwi s Gradskom upravom za socijalnu i de~ju za{titu. Ovaj socijalni kazan radi na dva punkta, u Ulici Laze Kosti}a i u Klubu penzionera „Olga Petrov”.

U narodnu kuhiwu u Ulici Laze Kosti}a svakodnevno dolazi 340 korisnika, koji imaju kartice Crvenog krsta, a volonterke koje slu`e hranu vode i evidenciju o izdatim obrocima. Obrok se sastoji od vekne hleba od 300 grama i pola litra kuvanog jela. Dvaput nedeqno sprema se pasuq sa slaninom, a jednom sedmi~no |uve~ sa suvim mesom, gra{ak i pirina~ s pile}im mesom i tako ukrug. Ovi qudi nisu bili voqni da pri~aju za novine,

Nepoznato koliko zaista ima siromaha

600 toplih obroka dnevno i 400 lan~ paketa. Ipak, grad i Crveni krst dobijaju donacije, pa i ako bi se pojavio ve}i broj korisnika, problema ne bi bilo.

U novosadskom Centru za socijalni rad ka`u da zasad nema novih gra|ana koji imaju potrebu da se hrane u narodnoj kuhiwi. Socijalni radnici na terenu prikupqaju podatke i snimaju stawe u vezi s ishranom u narodnim kuhiwama. Zasad nema indicija o tome da je broj zahteva drasti~no pove}an, isti~u u ovoj ustanovi.

Narodna kuhiwa u Novom Sadu radi od 1991. godine kao

ima spava}u sobu, toalet, ~ajnu kuhiwu i dve velike terase za sun~awe ili sportski ribolov, {ta ko vi{e voli. Na pontonu vas ~eka i mini-televizor, priru~ni fri`ider, oprema i sredstva za odr`avawe higijene objekta i, naravno, boks za sme}e koji se prazni svakog jutra, tako da se sti~e utisak hotelskog am-

ali neki od wih ka`u da su zadovoqni onim {to dobijaju.

Ka`u, boqe i{ta nego ni{ta.

– Zadovoqna sam onim {to dobijam. Me|utim, re~ je o jednom obroku, da ne misle qudi da sam neskromna, ali kada to pojedem, ~esto se de{ava da na spavawe odem praznog stomaka.

Te{ko je, ja ne radim, a mu` ima malu penziju, pa dobijamo socijalnu pomo}, ali ona nije dovoqna da pokrije sve tro{kove na ovu skupo}u – nevoqno nam je ispri~ala jedna korisnica.

Po podacima novosadske filijale Nacionalne slu`be za

zapo{qavawe, krajem pro{le godine u Novom Sadu bez posla je bilo 29.205 qudi, dok je broj nezaposlenih na podru~ju Ju`noba~kog okruga prema{io 65.000. Jednokratna interventna nov~ana pomo} iz gradskog buxeta, a putem Centra za socijalni rad, samo pro{log decembra, dodeqena je za 7.929 korisnika, od kojih je ~ak 4.484 penzionera, s penzijom ni`om od 11.000 dinara.

U socijalno ugro`enim porodicama pomo} prima 6.275 gra|ana, 630 u~enika dobija de~ji dodatak, dok se ~ak 7.665 dece besplatno hrani u osnovnim {kolama. Pro{le godine je Crveni krst dodelio i 1.300 prehrambenih i higijenskih paketa i 650 kubnih metara ogrevnog drveta za vi{e od 2.500 porodica. Narodne kuhiwe imale su 1.000 korisnika, a 400 socijalno ugro`enih porodica, sa statusom izbeglica u Novom Sadu, po podacima nadle`nog poverenika, tako|e je putem Crvenog krsta dobilo nov~anu pomo} iz buxeta grada.

U Gradskom ve}u su rekli da podatak o tome koliko zaista ima siroma{nih Novosa|ana ne postoji. Postoje jedino podaci o primawu socijalne pomo}i, koji se umnogome preklapaju i ne daju pravu sliku stawa. Kako nam je re~eno, ni u skorije vreme se ne planira pravqewe ovakvog popisa.

Republi~ki zavod za statistiku bele`i da su, u tre}em kvartalu 2010. u Srbiji, prose~na mese~na raspolo`iva sredstva po doma}instvu iznosila 49.760 dinara. Stru~waci upozoravaju na to da je krajem minule godine u zemqi bilo oko 650.000 qudi koji su `iveli ispod granice siroma{tva ili na woj, uprkos ~iwenici da su cene osnovnih prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pi}a u na{oj zemqi oko 30 odsto ni`e od proseka u EU. Q. Nato{evi}

bijenta jer ~ak i vodu za kupawe, toplu i hladnu, imate. Na dowoj terasi postavqeni su dr`a~i za {tapove, a svaki objekat ima i svoj ~amac na elektri~ni pogon kojim se sti`e od obale do objekta i nazad, a mo`e se koristiti i za vo`wu po jezeru. Va`no je napomenuti da u cenu zakupa ku}ice, koja iznosi 4.800 dinara za 24 sata, ulazi i dnevna dozvola sportskog ribolova za sve korisnike, kao i kori{}ewe ~amca, i sve va`i za ~etiri osobe. Cena za kori{}ewe objekta du`e od tri dana sni`ava se na 4.000 dinara po danu.

Osim odli~nih uslova za kupawe, dodu{e bez spasioca, bogatog izletni~kog sadr`aja i komfornog sme{taja, Borkova~ko jezero pravi je raj i za ribolovce. Jezero je bogato krupnim primercima soma, smu|a i {arana, bandara i {tuke, babu{ke, deverike i ostale bele ribe ima u izobiqu, a krupni amuri i tolstolobici

PMF potpisuje da je jezerska voda dobra

tako|e nisu retki jer je jezero godinama u kontinuitetu poribqavano. Dno je ~isto, pogodno za „ispipavawe„ dubinkom, tvrde iskusni ribolovci. Radi za{tite ribqeg fonda, na Borkova~kom jezeru nije dozvoqeno pecawe iz ~amca. Peca se na tri {tapa s maksimalno dve udice, a svaka riba te`a od osam kila mora da se vrati u vodu. Ako naglasimo da je najve}a upecana riba u Borkova~kom jezeru som od 50 kila, nema sumwe da }e pecawe na ovoj vodi biti izazov za svakog ribolovca.

Jezero Borkovac napravqeno je 1970. godine kr~ewem {ume i prostire se na 42 hektara. Dugo je gotovo 2,5 kilometara, a {iroko oko 300 metara. Ima zapreminu od oko 1,6 milion kubika vode, koja u letwem periodu dosti`e temperaturu i do 29 stepeni, a pose}eno je u zavisnosti od raspolo`ewa Sremaca, koje, slo`i}ete se, nije nimalo predvidivo.

Dakle, niko ne mo`e da garantuje da li }ete za obla~nog dana na}i mesto ili ga pakleno vrelog imati na pretek. I da, ako niste dobar voza~ ili vam ru~na ko~nica nije ispravna, najboqe je da parkirate uz put, nekoliko stotina metara daqe od pla`e... Sigurnije je.

J. Anti}

NAJDU@A DUNAVSKA REGATA BACILA SIDRO U APATINSKOJ MARINI

Me nayer dao ot kaz da bi ve slao do Cr nog mo ra Najstarija, najdu`a i najve}a me|unarodna, turisti~ka, sportsko-rekreativna kajak, kanu i vesla~ka regata koja 56. put plovi Dunavom od nema~kog grada Ingol{tat do sela Sveti \or|e u Rumuniji na obali Crnog mora na putu dugom 2.455 kilometara od 75 dana, stigla je u Apatin gde su vesla~i preno}ili. Regata, ina~e, prolazi kroz deset dr`ava, a zaustavqa se i boravi u sedam, na putu razgleda ~etiri glavna grad – Be~, Bratislavu, Budimpe{tu i Beograd.

Kroz Srbiju prolazi 16 dana, zaustavqa se u 14 mesta i pose}uje 11 gradova ili op{tina.

Predstavnici Turisti~ke organizacije Apatina sve su pripremili da sa~ekaju u~esnike regate ve} od podneva. Prvi je stigao sat kasnije, dok su ostali pristizali tokom celog popodneva. U me|unarodnoj marini obavqene su paso{ke kontrole, tu su mogli da zamene i novac, a uve~e im je prire|ena zajedni~ka ve~era. Kamp u kojem su podigli {atore je stotinak metara od marine, na ure|enom prostoru kod fudbalskog stadiona.

Svi, osim jednog u~esnika, imali su plasti~ne kajake, jednosede ili dvosede. Rumun Mir~a Nergu je svoj od drveta sam uradio.

– Prvi sam Rumun koji u komadu vesla od po~etka do kraja, od Ingol{tata do Svetog \or|a na Crnom moru. Oduvek sam to `eleo i zbog toga sam ove godine napustio posao menaxera i krenuo u ovu

Kajaka{i pristi`u u Apatin

avanturu. Nije mi `ao jer ve} sada mogu da ka`em da je to neverovatno putovawe koje }e mi ostati u se}awu, a kada se vratim, ponovo }u se zaposliti – obja{wava Nergu.

Me|u u~esnicima regate je nekoliko bra~nih parova iz Nema~ke koji su se veslawu prikqu~ili u Moha~u, a me|u wima su i Jekeli iz [tutgarta.

– Jo{ kao mladi} sam po`elo da pro|em celim tokom Dunava, ali tu `equ i nije tako lako ostvariti. Zbog posla ne mogu da odvojim gotovo tri meseca pa sam dvaput veslao od Nema~ke do Ma|arske.

Sada sam sa suprugom krenuo od Moha~a i vesla}emo do Kladova, a naredne godine planiramo i posledwu turu od Kladova do Crnog mora – ka`e Diter Jekel.

Wegova supruga Ute dodaje da je upoznala mnogo qudi iz drugih gradova i zemaqa i da, koliko-toliko, upoznaje mesta gde zastaju.

– Izdaleka smo videli torweve crkava u Apatinu i ve} sam odlu~ila da pro{etamo i vidimo grad – rekla je Ute. Ove godine regata ima i ve}i broj mladih.

– Dvaput sam bio u~esnik u regati, ali samo do granice sa Srbijom. Ovo mi je prvi dolazak u Srbiju – rekao nam je sedamnaestogodi{wi Nemac Dirks Sohuhe koji putuje s majkom, svako u svom kajaku. – Neko u`iva u rok koncertu, drugi na `urkama, a meni je najlep{e kada sam na Dunavu.

Organizator regate kroz na{u zemqu je Odbor za turizam Kaja-

Kad se vrati, ponovo }e se zaposliti

ka{kog saveza Srbije u saradwi s podunavskim turisti~kim organizacijama.

Ove godine u regati je oko 135 kajaka{a iz Nema~ke, Austrije, Slova~ke, Ma|arske, Bugarske, Rumunije, Velike Britanije, [vajcarske i Australije. Od Beograda se prikqu~uju predstavnici Italije, Hrvatske i prvi put kajaka{ iz Kine. Iz Srbije je oko 40 kajaka{a i kanuista.

Najmla|a u~esnica ove godine je Ivona Milovanovi} iz Beograda koja ima nepunih pet godina i vesla sa svojim roditeqima.

J. Prel~ec

dRU[TvO

dnevnik

ponedeqak1.avgust2011.

PRI VA TI ZA CI JA MA WIN SKIH ME DI JA

U ZRE WA NI NU SE JO[ NE ZNA GDE ]E SRED WO [KOL CI PO QO PRI VRED NE STRU KE PO HA \A TI NA STA VU

Bi skup ami nu je bo ra vak |a ka u cr kve noj imo vi ni Jo{ se po u zda no ne zna gde }e u~e ni ci Sred we po qo pri vred ne {ko le u Zre wa ni nu po ha |a ti na sta vu od sep tem bra, od no sno od na red ne {kol ske go di ne. Ni je iz ve sno ho }e li |a ci osta ti u zgra di sta re Me di cin ske {ko le u cen tru gra da, gde su si lom pri li ka pre se qe ni, ili }e nad le `ni na }i ne ko dru go re {e we dok obje kat u Ma ke don skoj uli ci, u ko jem je, za pra vo, i zva ni~ no se di {te Po qo pri vred ne {ko le, ne bu de re no vi ran.

Gra |e vin ska in spek ci ja je svo je vre me no za bra ni la rad u ve }em de lu tog do tra ja log objek ta, pro ce wu ju }i da po sto ji opa snost po `i vot |a ka i pro fe so ra. Grad ske vla sti su se po tom do se ti le da ovu obra zov nu usta no vu iz me ste u sta ru zgra du Me di cin ske {ko le ko ja je osta la pra zna na kon {to su bu du }i me di ci na ri pre me {te ni u no vo i zgra |e ni obje kat u zre wa nin skom na se qu Ba gqa{. Grad wa no ve Me di cin ske {ko le, ina ~e, za po ~e ta je ba{ sto ga {to u sta rom zda wu ni su po sto ja li nor mal ni uslo vi za odr `a va we {kol skih ~a so va. Da kle, ono {to jed nim |a ci ma ni je va qa lo, sad bi dru gi ma tre ba lo da po slu `i. Ma -

U LOV ]EN CU

Raz bi jen iz log udru `e wa Cr no go ra ca Udru `e we Cr no go ra ca Sr bi je „Kr sta{„ sa op {ti lo je ju ~e da su u Lov }en cu raz bi je na sta kla na pro sto ri ja ma Cr no gor skog kul tur nog cen tra, u ko jem su se di {ta „Kr sta {a” i Cr n o g or s kog kul t ur n o-pro svet n og dru { tva „Prin c e z a Kse ni ja”.

U iz lo gu je bio pla kat „Kr sta {a” s oba ve {te wem o do na ci ja ma ko je su obez be |e ne za cr no gor sku za jed ni cu u Voj vo di ni – le to va wa za de cu u Cr noj Go ri, opre ma we teh ni~ kim ure |a ji ma pred {kol ske usta no ve, kli ma ti za ci ja Cr no gor skog kul tur nog cen tra, na vo di se u sa op {te wu.

Do da je se da po li ci ja ni je ot kri la na pa da ~e na te pro sto ri je u ok to bru, kao ni ko je de lio let ke ~i ji sa dr `aj pod sti ~e me |u na ci o nal nu ne tr pe qi vost.

Ume sto is tra ge, „po li ci ja je spro ve la an ke tu i po pis ~la no va ‘Kr sta {a’”, na vo di se u sa op {te wu.

Sve u kup ni po bed nik tra di ci o nal ne De se te fi ja ke ri ja de, odr `a ne pro te klog vi ken da u Rav nom Se lu, je Mi lan Ga ko vi} iz Ku cu re. On je po neo ti tu lu naj bo qeg u ka te go ri ji dvo pre ga za Dru go ko lo Pr ven stva Voj vo di ne. Bio je naj u spe {ni ji i u vo `wi ~e tvo ro pre ga, ka ko za Dru go ko lo Pr ven stva Voj vo di ne, ta ko i u Ku pu Rav nog Se la.

Ti tu lu pr va ka u vo `wi dvo pre ga za Kup Rav nog Se la po neo je Ra do van Sta ni} iz Do ba no va ca.

Do mi na ci ju Ga ko vi }a na ovo go di {woj Fi ja ke ri ja di po tvr dio je i Mi la nov {e sna e sto go di {wi brat Bo ri vo je ko ji je bio naj bo qi u vo `wi jed no pre ga za uz rast do 18 go di na.

Naj u spe {ni ji u~e snik Mi lan Ga ko vi} oce nio je ko wi~ ki sport kao ne {to naj lep {e na sve tu, i is ta kao da je wi me po ~eo da se ba vi iz qu ba vi pre ma ko wi ma.

Su di je De se te ju bi lar ne fi ja ke ri ja de su, osim br zi ne u sa vla da va wu pre pre ka – a sva ka za pre ga je tre ba lo da pro |e 20 ka pi ja u 120 se kun di – oce wi va le i iz gled fi ja ke ra, ali i ode `du fi ja ke ri sta. Glav ni su di ja Si ni {a Zla ta no vi} is ta kao je da je kon ku ren ci ja bi la ve o ma kva li tet na, ali i „`e sto ka“.

– Bi lo je pri ja vqe no vi {e od 50 po sa da i sve je pro te klo re -

kar i pri vre me no, dok nad le `ni ne pre se ku {ta i ka ko da qe.

– Pro je kat sa na ci je zgra de Po qo pri ved ne {ko le je ura |en, pred sto je na red ni ko ra ci da bi ra do vi po ~e li. A da li }e na sta va i da qe bi ti odr `a va na u sta roj Me di cin skoj {ko li, zna }e se u av gu stu, ka da bu du oba vqe ni raz go vo ri s bi sku pom Ri mo ka to li~ ke cr kve u Zre wa ni nu La slom Ne me -

tom. Uko li ko to ne bi bi lo iz vo dqi vo, ima pred lo ga da se na sta va or ga ni zu je u no voj zgra di Me di cin ske {ko le, u ko joj se rad od vi ja sa mo pre pod ne – iz ja vi la je po mo} ni ca zre wa nin skog gra do na ~el ni ka Zo ri ca Den da.

Oni ko ji ni su upo zna ti sa svim de ta qi ma ovog pi ta wa si gur no }e se pi ta ti ka kva je sa da ulo ga bi sku pa Ne me ta u ce loj pri ~i. Ri -

mo ka to li~ koj bi sku pi ji, na i me, u po stup ku re sti tu ci je, vra }e no je po me nu to zda we, od u ze to za vre me na ci o na li za ci je imo vi ne. I sa da cr kva po la `e pra vo na taj obje kat.

Ina ~e, objek ti Po qo pri vred ne {ko le u Zre wa ni nu iz gra |e ni su dav ne 1874. go di ne i u ve o ma su lo {em sta wu. Ne do sta ci na wi ma na sta li su usled du go go di {we vla ge u zi do vi ma, do tra ja lih ta va ni ca, pro zo ra i fa sa da, o{te }e nih kon struk tiv nih ele me na ta i sta rih i tru lih olu ka. Osta }e upam }en i slu ~aj od pre dve go di ne, ka da u~e ni ci ni su se li u {kol ske klu pe 19. ja nu a ra, kao wi ho vi vr {wa ci iz dru gih sred wo {kol skih usta no va, za to {to se za vre me ras pu sta de si la ha va ri ja na ko tlar ni ci pa u zgra di ni je bi lo gre ja wa. Usled ne stan ka pli na do {lo je do kva ra na ko tlar ni ca ma i tom pri li kom je po pu ca lo i ne ko li ko ra di ja to ra. S ob zi rom na to da ha va ri ja ni je mo gla bi ti sa ni ra na, od lu ~e no je da se ku pe no vi ko tlo vi. Ali, ti me je re {en sa mo je dan od bez broj na go mi la nih pro ble ma. @. Ba la ban

Kor hec: Ni je ta~ no da nam EU to tra `i Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce Ta ma{ Kor hec sma tra da bi lo kal nim za jed ni ca ma tre ba lo do zvo li ti da bu du vla sni ci me di ja na ma win skim je zi ci ma, od no sno da bu du iz u ze ti iz oba ve zne pri va ti za ci je na ve de ne u na cr tu stra te gi je raz vo ja me dij skog pro sto ra u Sr bi ji.

– Za sa da se ra di sa mo o na cr tu me dij ske stra te gi je, a ja sam i u raz go vo ru s mi ni strom za kul tu ru, in for mi sa we i in for ma ci o no dru {tvo Pre dra gom Mar ko vi }em sa znao da ni on ni je za oba ve znu pri va ti za ci ju svih me di ja, {to zna ~i da ni smo uza lud pro te sto va li – do dao je Kor hec u jed noj emi si ji na ma |ar skom je zi ku na RTVu. Po we go vom mi {qe wu, ne ke in te re sne gru pe i uti caj ni po je din ci po ku {a va ju gra |a ni ma Sr bi je da pred sta ve da Evrop ska uni ja od nas zah te va pri va ti za ci ju svih me di ja, pa i ma win skih.

– To jed no stav no ni je ta~ no jer je i unu tar EU na tom po qu prak sa ve o ma ra zno li ka. U ve li kom bro ju ze ma qa ~la ni ca, na i me, po sto je gla si la u dr `av nom vla sni {tvu i ona u vla sni {tvu lo kal nih sa mo u pra va, a i Ustav Sr bi je, ~lan 75, za bra wu je da se me di ji na ma win -

VOJ VO \A NI KON ZU MI RA JU TRI PU TA VI [E SO LI NE GO [TO JE PRE PO RU ^E NO

Do so qa va we }e nam do }i gla ve U trop skim da ni ma or ga ni zam ~o ve ka se od to plo te bra ni i po ja ~a nim zno je wem, s ko jim se gu bi i do sta so li. U jav no sti vla da mi {qe we da je za to po treb no uno si ti ne sa mo vi {e te~ no sti ve} i vi {e ku hiw ske so li. Nu tri ci o ni sti se s tim ne sla `u. Po re ~i ma dr Ne ve ne Jo ji}, na {e sta nov ni {tvo ina ~e upo tre bqa va dva do tri pu ta vi {e so li ne go {to je pre po ru ~e no. Po we nim re ~i ma, so li ima pri rod no do voq no u po vr }u, sve `im sa la ta ma, mi ne ral noj vo di i dru gim na mir ni ca ma, ta ko da ne ma po tre be da se zbog po ja ~a nog zno je wa uno si vi {e. Uko li ko se bez do dat ka so li ipak ne mo `e, dnev no ne tre ba uno si ti u or ga ni zam vi {e od jed ne rav ne ka fe ne ka {i ~i ce, a uko li ko oso ba bo lu je od hi per ten zi je, ko li ~i ne so li va qa pre po lo vi ti.

– Tre ba bi ti ve o ma opre zan kod do so qa va wa hra ne jer {to vi {e so li mo, to se na{ ukus na vi ka va na sla ni ju hra nu pa sva ki put tra -

`i jo{ vi {e so li – ka `e dr Jo ji}.

– Ka fe na ka {i ~i ca so li dnev no ne zna ~i da tu ko li ~i nu mo `e mo do da ti na ina ~e sla ne na mir ni ce.

Tre ba uze ti u ob zir i so ko ju une se mo pu tem sla nih gric ka li ca, br ze i kon ze vi sa ne hra ne, su vog me sa i me snih pre ra |e vi na ko ja obi lu ju ovim do dat kom is hra ni.

So je, ina ~e, ne za o bi la zan do da tak u is hra ni qu di, ali osim po boq {a wa uku sa hra ni, da le ko je zna ~aj ni ja zbog obez be |i va wa jo da.

– So mo ra da bu de pred met stal ne pa `we i bri ge zdrav stve ne slu `be i dru gih dr `av nih slu `bi – ka `e na {a sa go vor ni ca. – Ma lih osci la ci ja u ko li ~i ni jo da u so li ima i ni {ta se ne }e de si ti ako ume sto 20 mi li gra ma ka li jum-jo di da u so li bu de 18 ili 22 mi li gra ma. Ali ako je ko li ~i na jo da u so li stal no ni ska i ako ova kav de fi cit jo da po tra je go di na ma, po sle di ce }e se ose ti ti. Po seb no su ugro `e ne trud ni ce i de ca, a ne od -

ra sli. Kod de ce u raz vi ju jod je neo p ho dan za sa zre va we }e li ja mo zga. Bez jo da mo `da ne }e li je }e spo ri je sa zre va ti i wi hov broj }e bi ti ma wi. Za hva qu ju }i to me {to je kod nas kon tro la do bro or ga ni zo va na, ve} go di na ma ne ma mo pro ble me s ne do stat kom jo da u so li.

Po tre be ~o ve ka za jo dom su ve o ma ma le. Pre po ru ka je da se dnev no une se oko 150 mi kro gra ma jo da, {to zna ~i 150 mi li o ni ti deo gra ma. Za trud ni ce i do ji qe dnev ni

unos jo da je ne {to ve }i, oko 200 mi kro gra ma. Jed na ka {i ~i ca jo da do voq na je za ceo `i vot. Pa ipak, bez jo da se mo gu ja vi ti te {ka o{te }e wa zdra vqa, ko ja su u ne ta ko dav noj na {oj isto ri ji za hva ta la po je di ne re gi o ne u ko ji ma su se ge ne ra ci je de ce ra |a le s de for mi te ti ma.

U ze mqi {tu uglav nom ne ma do voq no ove sup stan ce, a vi {e ga ima u Pa non skoj rav ni ci za va qu ju }i to me {to je ovo pod ru~ je ne ka da bi lo po kri ve no mo rem. Ni u vo di ga ne ma do voq no, sem u po je di nim mi ne ral nim vo da ma ko je po ti ~u ta ko |e iz Pa non ske ni zi je. Po {to ga ne ma u ze mqi {tu, ni hra na iz naj ve }eg de la na {e ze mqe ne sa dr `i do voq ne ko li ~i ne jo da, pa je so naj glav ni ji iz vor ovog he mij skog ele men ta.

J. Bar bu zan

@E STO KA DE SE TA FI JA KE RI JA DA U RAV NOM SE LU PRE ZNO JI LA SU DI JE

Ce ni la se br zi na, ali i iz gled za pre ga

Dvo preg \or |a Pe tro vi }a iz Cr ven ke

Fi ja ke ri sprem ni za de fi le

gu lar no i u tak mi ~ar skim gra ni ca ma – do dao je Zla ta no vi}.

Pre sa mog tak mi ~e wa, uli ca ma Rav nog Se la je pro {ao sve ~a ni de fi le za pre ga ka da su se mno gi me {ta ni ovog se la, ali i

mno go broj ni zna ti `eq ni po se ti o ci iz ra znih kra je va Voj vo di ne pri se ti li ili pr vi put vi de li ka ko iz gle da ka da is ti ma re ni li pi ca ne ri po no sno „kre nu u {pa lir“.

Dan pre glav ne ma ni fe sta ci je tak mi ~e wa u vo `wi pa rad nih za pre ga, u kul tur no-umet ni~ kom pro gra mu Rav no sel ske fi ja ke ri ja de u~e stvo va lo je de se tak tam bu ra {kih or ke sta ra i

15

ne ko li ko fol klor nih gru pa.

Ta ko |e, nad me ta li su se i vr sni ku li na ri u pri pre ma wu gu la {a u ko tli }u. U kon ku ren ci ji od 36 eki pa, od no sno 360 u~e sni ka, za naj u ku sni ji gu la{ pro gla {en je

skim je zi ci ma pot pu no pri va ti zu ju – is ta kao je Kor hec.

Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra ne po ri ~e pra vo da se i pri vat ni ka pi tal ukqu ~i u ku po vi nu me di ja, pa i ma win skih, ali je uve ren u to da se “uni for mi sa na i oba ve zu ju }a pri va ti za ci ja ni ~im ne mo `e oprav da ti”.

– Do sa da {wa prak sa je po ka za la da je u pri va ti zo va nim gla si li ma, po seb no elek tron skim, sma wen broj emi si ja na ma win skim je zi ci ma, a ne gde su ~ak i uki nu te. Po zi ti van pri mer Ra dio Sr bo bra na je sa mo iz u ze tak ko ji po tvr |u je pra vi lo – za kqu ~io je Kor hec u emi si ji “Na {i da ni”.

Na Hor go {u i pet sa ti ~e ka wa Na gra ni~ nim pre la zi ma Sr bi je put ni ci su ju ~e ~e ka li u pro se ku od 30 do 60 mi nu ta, osim na Hor go {u gde se na iz laz ~e ka po pet sa ti, a na ulaz u ze mqu od tri do ~e ti ri sa ta. Zbog ova ko du gih za dr `a va wa na pre la zu Hor go{ sa Ma |ar skom, vo za ~i ma iz Auto-mo to sa ve za Sr bi je sa ve tu ju da ko ri ste pre laz Ke le bi ja gde se na pro laz u oba prav ca ~e ka oko 30 mi nu ta.

Na pre la zak gra ni ce sa Hr vat skom u Ba trov ci ma ~e ka se od je dan do dva sa ta, dok su se na pre la zu Gra di na sa Bu gar skom vo zi la na iz la zu iz Sr bi je za dr `a va la oko po la sa ta, a na ula zu u ze mqu du plo du `e.

Na pre la zu Pre {e vo pre ma Ma ke do ni ji ne ma ve }ih gu `vi i na pro la zak se ~e ka oko 30 mi nu ta.

Sli~ no je ju ~e bi lo i na pre la zu Bro da re vo pre ma Cr noj Go ri, s tim {to je bi lo pe ri o da da na ka da se po 60 do 90 mi nu ta ~e ka lo na iz laz iz ze mqe.

U AMS ka `u da je ova kvo sta we na pre la zi ma uobi ~a je no za vi ken de i po ~e tak me se ca za vre me go di {wih od mo ra i upo zo ra va ju vo za ~e na oprez.

spe ci ja li tet To mi ce Pi pe ro vi }a iz Rav nog Se la. Dru go me sto pri pa lo je Rav no sel cu La za ru Ma li ni }u, a tre }e Ve se li nu Ra do vi }u iz Sa vi nog Se la.

Or ga ni za to ri De se te fi ja ke ri ja de, tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je po sve }e ne ko wi~ kom spor tu, bi li su Kul tur no-umet ni~ ko dru {tvo „[o ve“ i Tam bu ra {ko dru {tvo „Be ge{“, oba iz Rav nog Se la.

– Iz u zet no smo za do voq ni {to su oni or ga ni za to ri sve ga, za raz li ku od pret hod nih go di na ka da je to ra di la lo kal na sa mo u pra va ili me sna za jed ni ca.

Na kra ju su qu di iz Rav nog Se la sa mi pre u ze li stvar u svo je ru ke i or ga ni zo va li naj ve }u Fi ja ke ri ja du do sa da – re kao je pred sed nik op {ti ne Vr bas dr @eq ko Vi do vi}, i is ta kao za do voq stvo {to je ova ma ni fe sta ci ja upi sa na u tu ri sti~ ku kar tu na {e ze mqe.

Pred sed nik Sa ve ta me sne za jed ni ce Rav no Se lo \u ri ca Be {lin na gla sio je da je ovo go di {wa Fi ja ke ri ja da oku pi la naj bo qa gr la i naj bo qe er ge le iz ce le Voj vo di ne.

– Ovo je ne pro fi ta bil na ma ni fe sta ci ja, ali uz po mo} spon zo ra i svih qu di do bre vo qe, us pe li smo da or ga ni zu je mo Fi ja ke ri ja du na ve o ma do bar na M. Ke ko vi}

SPORT

ponedeqak1.avgust2011.

c m y

16

dnevnik

ZAVR[ENO SVETSKO PRVENSTVO U VODENIM SPORTOVIMA U [ANGAJU

VATERPOLISTI SRBIJE ZADOVOQNI VICE[APIONSKOM TITULOM NA SP U [ANGAJU

Po no si mo se sre br nom me da qom Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je na sta vi la je bo ga tu ni sku osva ja wa tro fe ja sa naj ve }ih me |u na rod nih tak mi ~e wa. Oki ti li su se del fi ni sre br nim od li~ jem na Svet skom pr ven stvu u [an ga ju, po {to su po ra `e ni u fi na lu od re pre zen ta ci je Ita li je po sle pro du `e ta ka 8:7. Hte li su na {i mom ci u [an ga ju da sa ~u va ju tron osvo jen pre dve go di ne u Ri mu, ali azu ri su jed no stav no bi li bo qi ri val u fi na lu i za slu `e no osvo ji li tre }u ti tu lu svet skih pr va ka, pr vu po sle 17 go di na. Bio je ovo 11. duel Sr bi je i Ita li je i tek dru ga po be da azu ra. Na {i mom ci su u [an ga ju do {li do 10. me da qe sa

to li ko bron za nih me da qa sa do sa da 14 odr `a nih pla ne tar nih smo tri {to ih ~i ni naj u spe {ni jom re pre zen ta ci jom na pla ne ti.

Od 2006, od ka da Sr bi ja na stu pa kao sa mo stal na dr `a va, na {i mom ci su u~e stvo va li na 15 tak mi ~e wa i u ze mqu do ne li 14 me da qa. Za to na ci jo, a i del fi ni ne tu guj te, pa i sre bro je iz u ze tan uspeh, a kao {to ka pi ten Va wa Udo vi ~i} re ~e: „Sr bi ja je, qu di, dru ga na sve tu, u ne ~e mu smo dru gi na pla ne ti, tre ba da sla vi mo i vred nu je mo me da qu ko ju do no si mo u ze mqu�. Imao je Va wa u fi na lu sa Ita li ja ni ma je dan fe no me na lan po tez, ko ji }e se du go pam ti ti. Bio je to

I No le ~e sti tao Naj bo qi te ni ser na sve tu No vak \o ko vi} na svom pro fi lu ~e sti tao je va ter po li sti ma na ve li kom uspe hu.

- ^e stit ke va ter po li sti ma na sre br noj me da qi. Opet su ob ra do va li na ci ju. [te ta za fi nal nu utak mi cu, ali ova ge ne ra ci ja do ka zu je ve} go di na ma svo ju do mi na ci ju u ovom spor tu. Po no sni smo na wih i si gu ran sam da }e Sr bi ji do ne ti jo{ mno go ra do sti i uspe ha u bli skoj bu du} no sti. Bra vo mom ci - na pi sao je \o ko vi}. svet skih pr ven sta va, ra ~u na ju }i i od li~ ja Ju go sla vi je i SCG, a dru ge sre br ne po sle Fu ku o ke 2001. Uz to, va ter po li sti su osvo ji li i ~e ti ri zlat ne i isto

dri bling pred go lom Tem pe sti ja u sti lu vr hun skih fud bal skih zve zda. Stru~ wa ci zna ju ko li ko je to te {ko u~i ni ti na te re nu, a tek u vo di...

ju qu di sa stra ne - re kao je So ro. @iv ko Go ci} je re kao da se eki pa s po no som vra }a u Sr bi ju.

- Bio je ovo ve o ma kva li te tan tur nir, sa za ni mqi vim utak mi ca ma, od ko jih je na ro ~i to bi la ona na {a sa Ma |a ri ma u po lu -

Li sta stre la ca 1. Kozmin Radu (Rumunija) 20, 2. Filip Filipovi} (Srbija) 19, 3. Milo Bo{kovi} (Hrvatska) 15, 4. Norbert Madara{ i Peter Biro{ (Ma|arska), Moric Ojler (Nema~ka) sa 14, 7. Du{ko Pijetlovi} (Srbija) i Jo{inori [iota (Japan) sa 13 itd.

Put del fi na u [an ga ju B grupa Srbija - Kina 17:5 Srbija - Rumunija 12:5 Srbija - Australija 12:9 ^etvrtfinale Srbija - Nema~ka 9:4 Polufinale Ma|arska - Srbija 14:15 pp Finale Srbija - Italija 7:8 pp

- Hva la sa i gra ~i ma i svi ma ko ji su bi li u [an ga ju. [ta god da ne ko mi sli sre bro je fan ta sti ~an uspeh - re kao je Udo vi ~i} i ka pi ten ski pre u zeo na se be od go vor nost za po raz u fi na lu: - Pre u zi mam svu od go vor nost i ni ko iz eki pe ne bi smeo da bu de po me nut u ne ga tiv nom kon tek stu. Za sve {to se de {a va lo u fi na lu, za sve {to nam ni je i{lo kri vac sam ja. Si gu ran sam da na {a unu tra {wa tu ga zbog po ra za ne sem da bu de i op {ta i da Sr bi ja mo ra da bu de pre za do voq na i po no sna jer smo dru gi na sve tu.

Se lek tor De jan Udo vi ~i} je po hva lio igra ~e za sve {to su ura di li.

- Za me ne su oni uvek naj bo qi.

U spor tu ne mo `e{ uvek da po be |u je{. Ima li smo pred vi |a wa {ta }e se do go di ti i sa da je ilu zor no da se pri ~a o to me. Da smo ima li ma lo vi {e sve `i ne i kon -

bi lo ve o ma uspe {no, a iz ovog po ra za }e mo iza }i jo{ ja ~i.

Ide mo da qe - re kao je slek tor De jan Udo vi ~i}.

star tu je mo sa pri pre ma ma za sle de }u se zo nu gde nas o~e ku ju Pr ven stvo sta rog kon tin ne ta u Aj ndho ve nu i Olim pij ske igre u

fi na lu. Ma lo ko je o~e ki vao da }e Ita li ji a ni tri jum fo va ti.

Da li smo sve od se be, ali je to u ovom tre nut ku bi lo do voq no za po raz. Bi lo je i go reg su |e wa od ovog u fi na lu, ali sve je to sport, na sta vi }e mo da ra di mo i vi de }e mo za {ta }e to bi ti do voq no - re kao je Go ci}.

Slo bo dan Ni ki} je is ta kao da je pro pu {te na pri li ka da se stig ne do po be de, ali da je na kra ju za do vo qan osvo je nom me da qom.

- Ra ni je smo u ova kvim me ~e vi ma ima li i sre }e, ali sa da ni smo.

Ipak, sre bro je sre bro i sa te

cen tra ci je mo `da bi smo i us pe li da po be di mo. Kqu~ ni je bio dru gi gol Ita li ja na u tre }oj de o ni ci po stig nut iz kon tra fa u la. Do ta da Ita li ja ni ni su ima li re {e we, jer smo do bro po sta vi li od bra nu. Mo ji igra ~i su ta da shva ti li da u ba ze nu mo `e sva {ta da se do ga |a i da su di je ne }e bi ti ti ko ji }e ih {ti ti ti.

Od Ita li je sam o~e ki vao ova kvu igru, a od su di je Ko ga no va ova kvo su |e we ni sam. Ovo le to je

Pred sed nik Va ter po lo sa ve za Sr bi je Ve li bor So vro vi} je re kao da je sre br na me da qa osvo je na u [an ga ju po klon Sr bi ji.

- Ima li smo do sta pra `we wa to kom le ta, a i u sa mom [an ga ju.

Bi lo je i ma lo de ko cen tra ci je, ali dru gi smo na sve tu, na sta vi li smo sa osva ja wem me da qa.

Sva ka ~ast mom ci ma, ima mo sjaj nu ge ne ra ci ju ko ja mo `e da igra do 2016. go di ne. Sa dru ge po zi ci je u sve tu i tre }e u Evro pi

Lon do nu. Sr bi ja po no vo mo `e da bu de po no sna na svo je va ter po li ste - re kao je So vro vi}.

Gol man Slo bo dan So ro ve ru je da je kqu~ po be de Ita li ja na u fi na lu bio sjaj ni ~u var mre `e Ste fa no Tem pe sti.

- Sa dva od bra we na pe ter ca je na pra vio raz li ku. Za slu `e no su po be di li. Mi ni smo is ko ri sti li ne ke na {e {an se, a oni je su, ~i tav tur nir su od i gra li od li~ no. O su |e wu bo qe da pri ~a -

stra ne sam za do vo qan. Ima li smo tri ve li ka tak mi ~e wa za me sec i po da na i vr lo je te {ko bi lo spre mi ti se i za faj nal-for i za fi a le Svet ske li ge i za Svet sko pr ven stvo. Da li smo mak si mum, bo ri li se iz sve sna ge, a bo ri }e mo se i da qe - re kao je Ni ki}.

Del fi ni se u ze mqu vra }a ju u po ne de qak, vre me je da se ra du je mo za jed no sa wi ma jo{ jed noj osvo je noj me da qi.

G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak1.avgust2011.

17

ZAVR[ENO SVET SKO PR VEN STVO U VODENIM SPORTOVIMA U [AN GA JU SRBIJA – VICE[AMPION SVETA U VATERPOLU

1. Slo bo dan So ro Datum i mesto ro|ewa: 23. 12. 1978. Novi Sad Klub: Partizan Pozicija: golman Utakmica: 139

6. Du {ko Pi je tlo vi} Datum i mesto ro|ewa: 25. 4. 1985. Novi Sad Klub: Pro Reko Pozicija: centar Utakmica: 157 Golova: 202

11. An dri ja Pr la i no vi} Datum i mesto ro|ewa: 28. 04. 1987. Dubrovnik Klub: Pro Reko Pozicija: zgodna strana Utakmica: 161 Golova: 254

2. Mar ko Avra mo vi} Datum i mesto ro|ewa: 24. 08. 1986. Beograd Klub: bez kluba Pozicija: bek Utakmica: 90 Golova: 23

7. Slo bo dan Ni ki} Datum i mesto ro|ewa: 25. 1. 1983. Beograd Klub: Pro Reko Pozicija: centar Utakmica: 235 Golova: 191

12. Ste fan Mi tro vi} Datum i mesto ro|ewa: 29. 03.

1988. Beograd Klub: Partizan Pozicija: zgodna strana Utakmica: 82 Golova: 70

3. @iv ko Go ci} Datum i mesto ro|ewa: 22. 08. 1982. Beograd Klub: Solnok Pozicija: spoqni Utakmica: 235 Golova: 120

8. Mi lan Alek si} Datum i mesto ro|ewa: 13. 05. 1986. Beograd Klub: Partizan Pozicija: bek Utakmica: 91 Golova: 51

13. Goj ko Pi je tlo vi} Datum i mesto ro|ewa: 07. 08. 1983. Novi Sad Klub: Crvena zvezda Pozicija: golman Utakmica: 88

De jan Udo vi ~i} – Selektor 4. Va wa Udo vi ~i} (ka pi ten) Datum i mesto ro|ewa: 12. 09. 1982. Beograd Klub: Mladost Zagreb Pozicija: bek Utakmica: 250 Golova: 298

9. Ni ko la Ra |en Datum i mesto ro|ewa: 29. 01. 1985. Novi Sad Klub: Hios Pozicija: bek Utakmica: 109 Golova: 39

ZA VR [E NA PLI VA^ KA TAK MI ^E WA

Ra jan Loh te pe to stru ki {am pion Ame ri~ ki pli va~ Ra jan Loh te osvo jio je i pe tu ti tu lu na Svet skom pr ven stvu u [an ga ju po {to je bio naj bo qi i na 400 me ta ra me {o vi to. Loh te je pre to ga do {ao do zla ta na 200 me ta ra slo bod no, le| no i me {o vi to, kao i u {ta fe ti 4h200 me ta ra slo bod no sa ame ri~ kim ti mom i to ga ~i ni naj bo qim spor ti stom pla ne tar nog {am pi o na ta. Do zla ta

do sa da {wi re kord Ame ri kan ca Gren ta Ha ke ta po sta vqen jo{ 2001. na Svet skom pr ven stvu u Fu ku o ki. Dru go me sto i sre br nu me da qu osvo jio je Ka na |a nin Ra jan Ko hren sa 14.44,46, dok je bron za pri pa la \er |u Ki {u iz Ma |ar ske u vre me nu 14.45,66 se kun di. Bri ta nac Li jam Tan kok od bra nio je ti tu lu u di sci pli ni 50 me ta ra le| no. Tan kok, {am -

na {am pi o na tu za Al sha mar, po {to {to je u tr ci na 50 del fin osvo ji la sre bro. [ve |an ska je de o ni cu pre pli va la za 24,14 se kun di, is pred Ho lan |an ke Ra no mo Kro mo vi |o jo ko ja je osvo ji la sre bro sa 24,27 se kun di. Bron za je pri pa la jo{ jed noj Ho lan |an ki Mar len Veld hu is u vre me nu 24,49 se kun di. Ame ri kan ka Xe si ka Har di osvo ji la je zla to na

Ra jan Loh te, naj ups {e ni ji tak mi ~ar na SP u [an ga ju

na 400 me ta ra me {o vi to Loh te je do {ao u vre me nu od 4:07.13 se kun di, s pred no {}u od ~e ti ri se kun de u od no su na su na rod ni ka Kle ri ja Taj le ra (4:11,17). Na tre }i ste pe nik po bed ni~ kog po sto qa po peo se Ja pa nac Ju ja Ho ri ha ta (4:11,98).

Po sle Ra ja na Loh tea, ko ji je po sta vio svet ski re kord na 200 me {o vi to od mi nut i 54 se kun de, ~i me je za de se tin ku po pra vio svoj ra ni ji re zul tat iz Ri ma od pre dve go di ne, po sled weg da na pli va~ kih tak mi ~e wa za be le `en je jo{ je dan re kord. Na i me, do ma }i pli va~ Jung Sun obo rio je svet ski re kord na 1500 me ta ra slo bod no. On je do mi ni rao to kom ce le tr ke i do neo jo{ jed nu zlat nu me da qu do ma }i nu {am pi o na ta sa vre me nom 14.34,14, ~i me je za 42 sto tin ke nad ma {io

pion i sa pret hod nog pr ven stva u Ri mu de o ni cu je pre pli vao za 24,50 se kun di, is pred Fran cu za Ka mi la La ku ra ko ji je osvo jio sre bro sa 24,57 se kun di. Bron za je pri pa la Ger har du Zand ber gu iz Ju `ne Afri ke u vre me nu 24,66 se kun di.

U {ta fe ti 4h100 me {o vi to sla vi li su o~e ki va no Ame ri kan ci u sa sta vu Ni ko las To man, Mark Gan glof, Majkl Felps i Nej tan Adrian sa vre me nom 3:32,06 is pred Austra li ja na ca (Haj den Ste kel, Bren ton Ri kard, Xef Hju xil, Xejms Mag nu sen) sa 3:32,26 i Ne ma~ ke (Helg Me uv, Hen drik Fel dver, Be wa min Stark, Pol Bi der man) sa 3:32,60.

Kod da ma [ve |an ka Te re za Al sha mar je uze la ti tu lu na 50 slo bod no. Ovo je dru ga me da qa

50 pr sno. Svet ska re kor der ka u ovoj di sci pli ni pre pli va la je naj kra }u de o ni cu za 30,19 se kun di, is pred Ru ski we Ju li je Efi mo ve ko ja je osvo ji la sre bro sa 30,49 se kun di. Bron za je pri pa la {am pi on ki na 100 i 200 me ta ra pr snim sti lom Ame ri kan ki Re be ki So ni u vre me nu 30,58 se kun di. Jo{ jed na Ame ri kan ka us pe la je da se oki ti zla tom po sled weg da na u [an ga ju. Eli za bet Baj zel osvo ji la je ti tu lu u di sci pli ni 400 me ta ra me {o vi to. Ona je u ve o ma uz bu dqi voj tr ci sla vi la sa vre me nom za 4.31,78 se kun di, is pred Bri tan ke Ha ne Maj li ko ja je osvo ji la sre bro sa 4.34,22 se kun de. Bron za je pri pa la svet skoj re kor der ki i olim pij skoj {am pi on ki Austra li jan ki Ste fa ni Rajs u vre me nu 4.34,23 se kun de.

BI LANS ME DA QA ze mqa

Vla di mir Pa vlo vi} – trener

5. Mi lo{ ]uk Datum i mesto ro|ewa: 21.12 1990. Novi Sad Klub: Partizan Pozicija: zgodna strana Utakmica: 19 Golova: 9

10. Fi lip Fi li po vi} Datum i mesto ro|ewa: 02. 05. 1987. Beograd Klub: Pro Reko Pozicija: krilo, nezgodna strana Utakmica: 179 Golova: 251

De jan Sta no je vi} – trener

1. SAD 2. Kina 3. Rusija 4. Brazil 5. Italija 6. V. Britanija 7. Australija 8. Francuska 9. Holandija 10. Gr~ka 11. Danska 12. Nema~ka 13. [vedska 14. Ma|arska

zla to sre bro bron za ukup no 17 15 8 4 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1

6 13 6 0 4 3 10 4 1 1 1 3 1 0

9 8 4 0 2 0 4 5 3 1 0 9 0 4

32 36 18 4 9 6 16 11 6 4 3 13 2 5

ze mqa 15.

15.

15.

15.

15.

20.

21.

22.

23.

23.

25.

26.

27.

27.

zla to sre bro bron za ukup no

Koreja Belorusija [vajcarska Norve{ka Bugarska Kanada Japan [panija Poqska Srbija Ju`na Afrika Meksiko Ukrajina Hrvatska

1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 4 4 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 3 2 5 0 0 3 2 1 1

1 1 1 1 1 7 6 6 1 1 3 2 1 1

18

sport

ponedeqak1.avgust2011.

dnevnik

VE LI KA NA GRA DA MA \AR SKE

Ba ton tri jum fom pro sla vio ju bi lej Kreg Levin na treningu reprezentacije

SE LEK TOR [KOT SKE KREG LE VIN

Bal kan ci ve} do ka za ni Se lek tor {kot ske Kreg Le vin iz ja vio je po sle `re ba za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. go di ne da je we go va se lek ci ja mo gla da se na |e i u te `oj gru pi od ove ko ju je do bi la. [kotska }e se takmi~iti u Grupi A, zajedno sa Srbijom, Hrvatskom, Belgijom, Makedonijom i Velsom.

- @reb je mogao da bude mnogo gori, ali ne `elim da dajem prognoze u ovako ranoj fazi. Predstoji nam detaqna analiza svih rivala - kazao je Levin.

On je ocenio da je Belgija verovatno najte`i protivnik koji se nalazio u tre}em {e{iru tokom `reba, kao i da su Srbija i Hrvatska ve} okazane reprezentacije, pa }e wegovoj ekipi ti

me~evi biti veliki izazovi.

Kazao je i da }e me~evi sa Velsom biti uzbudqivi za navija~e.

Levin je dodao da reprezentativci [kotske imaju talenat i `equ da se se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Brazilu, ali da im je za to potreban naporan rad. On je kazao da su, ipak, trenutno u prvom planu kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012. godine i duel sa Danskom narednog meseca.

Kvalifikacije za Mundijal u Evropskoj zoni po~e}e 7. septembra 2012, a zavr{i}e se 15. oktobra 2013. godine.

Direktan plasman na Svetsko prvenstvo obezbedi}e pobednici svih devet grupa, dok }e osam najboqih drugoplasiranih selekcija igrati u bara`u.

Ma la ute ha za Ju naj ted – pa la Bar sa!

U pri ja teq skoj utak mi ci {am pi o na i vi ce {am pi o na Evro pe sla vio po ra `e ni tim sa Vem bli ja - 2:1. Man ~e ster ju naj ted se re van {i rao Bar se lo ni, ali...

Po be da Ka ta lo na ca ipak ima da le ko ve }u te `i nu. Ne mer qi vo

Ako ni {ta dru go |a vo li su vi de li da mo gu pro tiv Bar se - ka da u we nom sa sta vu ni su Me si, ]a vi, Pu jol, Ma ske ra no...

En gle zi su po ve li u 22. mi nu tu pre ko Na ni ja. Du go je ovaj re zul tat bio na sna zi, sve do 70. mi nu ta

De taq s me ~a Man ~e ster - Bar se lo na

ve }u! Ju naj ted je u pri ja teq skom me ~u u Va {ing to nu po be dio pr va ka Evro pe 2:1 i na taj na ~in se mi ni mal no re van {i rao Bar se lo ni za po raz (1:3) iz ovo go di {weg fi na la Li ge {am pi o na na Vem bli ju.

ka da je 20-go di {wi Ti ja go Al kan ta ra iz jed na ~io re zul tat. Me |u tim, sa mo {est mi nu ta ka sni je Majkl Oven po sti gao je dru gi gol za Man ~e ster. Utak mi ci u pre sto ni ci SAD pri su stvo va lo je pre ko 80.000 qu di.

Naj bo qa: Sa bi na Ku ra bo va

ZA VR [EN „PA LI] OPEN 2011”

Tro fej Kur ba no voj Se d am n a e s to g o d i {wa te ni ser ka iz Ru si je Sa bi na Kur ba no va osvo ji la je ti tu lu na osmom Pa li} ope nu. Kur ba no va, ko joj je ovo bio pr vi pro fe si o nal ni tur nir, u fi na lu je sa vla da la Da nu Ma hal ko vu iz ^e {ke sa 2:1 (1:6, 7:6(5), 6:3), a uz pe har je osvo ji la i ~ek na 1.568 do la ra.

Iako su obe te ni ser ke do fi na la

do {le kroz kvla i fi ka ci je, to se ni ka ko ni je ose ti lo na wi ho voj igri. Bio je ovo naj za ni mqi vi ji me~ ce log tur ni ra, jer je ve li ka bor ba vo |e na to kom sva tri se ta.

Tro fej i ~ek Kur ba no voj uru ~i li su Vla di mir Aga to no vi}, pred sed nik TK Pa li} i Ne ma wa Si mo vi}, ~lan Grad skog ve }a Su bo ti ce, ko ji je ujed no i za tvo rio tur nir.

N. S.

Vo za~ Me kla re na Xen son Ba ton po be dio je na Ve li koj na gra di Ma |ar ske, 11. tr ci ovo go di {weg {am pi o na ta For mu le 1.Bri ta nac je ta ko na naj bo qi na ~in obe le `io svo ju 200. tr ku u For mu li 1 i to ba{ na sta zi Hun ga ro ring, na ko joj je pre pet go di na do {ao do svog pr vog tri jum fa.Ba ton je do po be de do {ao u vre me nu od 1:46:42.337 sa ta, is pred ak tu el nog {am pi o na Se ba sti ja na Fe te la i vo za ~a Fe ra ri ja Fer nan da Alon sa. [am pion iz 2009. go di ne u Ma |ar skoj jo{ jed nom je po ka zao da mu u pro men qi vim uslo vi ma u tak ti~ kom smi slu ni ko ne mo `e ni pri }i. Ba ton je do vo| stva do {ao po sle gre {ke svog tim skog ko le ge Lu i sa Ha mil to na, a od ta da je vo zio bes pre kor no i za slu `e no pro sla vio 11. po be du u ka ri je ri i to u sko ro iden ti~ nim uslo vi ma u ka kvim je do {ao do svo je pr ve. Ki {a je zna ~aj no pro me {a la kar te na Hun ga ro rin gu i dok su Fe tel i Alon so bi li ti ko ji su pra vi li gre {ke u pr vom de lu, u dru gom je ki {a ne sprem nog do ~e ka la Ha mil to na, ko ji je na kra ju mo rao da se za do voq ni ~e tvr tom po zi ci jom.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Vo za ~i Sebastijan Fetel 234 Mark Veber 149 Luis Hamilton 146 Fernando Alonso 145 Yenson Baton 134 Felipe Masa 70

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Kon struk to ri Red Bul 383 Meklaren 280 Ferari 215 Mercedes GP 80 Lotus Reno GP 66 Zauber 35

Ipak, kao i pro {lo ne deq na Ve li ku na gra du Ne ma~ ke, i tr ka u Ma |ar skoj je po ka za la da je pre ra no bi lo ko ga ot pi si va ti u bor bi za ti tu lu, upr kos ve li koj pred no sti Fe te la. Do kra ja se zo ne je osta lo jo{ osam tr ka i pred na ma je si gur no jo{ mno go uz bu |e wa.

Tr ka u Ma |ar skoj po ~e la je u lo {im vre men skim uslo vi ma, zbog ki {e u Bu dim pe {ti, a po sle pr ve kri vi ne po veo je Fe tel, is pred Ha mil to na, Ba to na, vo za ~a Mer ce de sa Ni ka Ro zber ga i Mi ha e la [u ma he ra, Fer nan da Alon sa i Fe li pea Ma se u bo li di ma Fe ra ri ja i dru gog vo za ~a Red Bu la Mar ka Ve be ra. Svi vo za ~i su ima li ve li kih pro ble ma po sle star ta na Hun ga ro rin gu da iza be ru pra vu tr ka~ ku pu ta wu, a pri kra ju pr vog kru ga upra vo zbog to ga Alon so je us peo da se na |e is pred [u ma he ra.

Upr kos to me {to je Fe tel us peo ma lo da se odvo ji po sle star ta, Ha mil ton ga je su sti gao u dru gom kru gu i od mah je kre nuo sa

na pa di ma. U me |u vre me nu, Alon so je pre te kao i Ro zber ga, ali je na pra vio gre {ku i Ne mac je vra tio po zi ci ju, dok se wi ma dvo ji ci Ma sa pot pu no pri ma kao. Ha mil ton je naj o zbiq ni ju {an su da se na |e is pred Fe te la imao na

Ha mil ton je na pro me nu pne u- ma ti ka oti {ao krug ka sni je i bez pro ble ma se vra tio is pred wih, a u na red nom je to u~i nio Fe tel, ko ji je iz gu bio jed nu po zi ci ju po {to ga je po iz la sku iz bok sa ob i {ao Alon so. Ba ton je

sta zi, {to je Ba ton is ko ri stio i do {ao do vo| stva. Alon so je od mah oti {ao u boks, ali u na red nih ne ko li ko kru go va ni ko ni je pra tio, upr kos to me {to se ki {a po ja ~a la. Upra vo zbog to ga mno gi vo za ~i su ima li iz le te

Yen son Ba ton sla vi po be du u Ma |ar skoj

po ~et ku ~e tvr tog kru ga, ali ni je us peo da je re a li zu je. Ipak, u na red nom kru gu Fe tel je oti {ao pre {i ro ko, {to je Ha mil ton obe ru~ ke pri hva tio i pre te kao ga, a od mah i us peo da se odvo ji.

Iako se ~i ni lo i da }e se Ba ton na }i is pred bra ni o ca ti tu le, Ne mac se vra tio is pred we ga, ali sa mi ni mal nom pred no {}u.

Do na red nog kru ga Ha mil ton je ve} imao tri se kun de pred no sti u od no su na mla dog Nem ca, dok je Ba ton bio se kun du iza we ga.

Alon so je u sed mom kru gu imao jo{ je dan iz let sa sta ze pa ga je ob i {ao Ma sa, ali se vra tio na sta zu is pred Ve be ra, dok je [u ma her do ta da pao na osmo me sto.

Alon so je, ipak, ubr zo us peo da pre tek ne Ma su, ko ji je ne ko li ko kri vi na ka sni je iz le teo sa sta ze, ali je us peo da se vra ti u tr ku kao de ve ti.

U 21. kru gu vi |e no je i pr vo od u sta ja we po {to je tr ka bi la go to va za vo za ~a Lo tu sa Jar na Tru li ja, a ~e ti ri kru ga ka sni je vi |en je stra {an in ci dent po {to se vo za ~u Lo tus Re noa Ni ku Haj dfel du za pa lio bo lid. Nem cu je po `ar iz bio dok je bio u bok su, ali je kre nuo da se {i ri i on je u po sled wem tre nut ku ne po vre |en na pu stio bo lid, a na sta zi je is tak nu ta `u ta za sta vi ca.

po tom sle dio i bez pro ble ma se vra tio na sta zu od mah iza Ha mil to na, dok je Fe tel ubr zo us peo da se pro bi je is pred Alon sa.

U 47. kru gu po ~e la je da pa da ki {a i Ha mil ton se okre nuo na

sa sta ze, a me |u wi ma je bio i Ba ton, ko ji je Ha mil to nu pre dao vo| stvo, da bi se u na red nim kri vi na ma jo{ ne ko li ko pu ta sme wi va li na pr voj po zi ci ji.

Bri ta nac je u na red nom kru gu

Re zul ta ti 1. Xen son Ba ton (Ve li ka Bri ta ni ja) Me kla ren 1:43:42.337 2. Se ba sti jan Fe tel (Ne ma~ ka) Red Bul + 3.588 3. Fer nan do Alon so ([pa ni ja) Fe ra ri + 19.819 4. Lu is Ha mil ton (Ve li ka Bri ta ni ja) Me kla ren + 48.338 5. Mark Ve ber (Austra li ja) Red Bul + 49.742 6. Fe li pe Ma sa (Bra zil) Fe ra ri + 1:17.176 7. Pol di Re sta (Ve li ka Bri ta ni ja) Fors In di ja + je dan krug 8. Se ba sti jan Bu e mi ([vaj car ska) To ro Ro so + je dan krug 9. Ni ko Ro zberg (Ne ma~ ka) Mer ce des GP + je dan krug 10. Ha i me Al ger su a ri ([pa ni ja) To ro Ro so + je dan krug 11. Ka mui Ko ba ja {i (Ja pan) Za u ber + je dan krug 12. Vi ta lij Pe trov (Ru si ja) Lo tus Re no GP + je dan krug 13. Ru bens Ba ri ke lo (Bra zil) Vi li jams + dva kru ga 14. Adrian Zu til (Ne ma~ ka) Fors In di ja + dva kru ga 15. Ser hio Pe res (Mek si ko) Za u ber + dva kru ga 16. Pa stor Mal do na do (Ve ne cu e la) Vi li jams + dva kru ga 17. Ti mo Glok (Ne ma~ ka) Ma ru sja Vir d`in + ~e ti ri kru ga 18. Da ni jel Ri kar do (Austra li ja) HRT + ~e ti ri kru ga 19. @e rom d’Am bro zio (Bel gi ja) Ma ru sja Vir d`in + pet kru go va 20. Vi tan to nio Li u ci (Ita li ja) HRT + pet kru go va

Od u sta li He i ki Ko va la i nen (Fin ska) Tim Lo tus Mi hael [u ma her (Ne ma~ ka) Mer ce des GP Nik Haj dfeld (Ne ma~ ka) Lo tus Re no GP Jar no Tru li (Ita li ja) Tim Lo tus od mah oti {ao u boks po pne u ma ti ke za su vo i ostao je ~e tvr ti, iza vo de }eg Ba to na, Fe te la i Alon sa, a ujed no je do bio i ka znu ’pro |i kroz’ po {to je vo za ~a Po la di Re stu iz gu rao sa sta ze ne ko li ko kru go va ra ni je. Ha mil ton je ka znu od ra dio u 57. mi nu tu, a u tim tre nu ci ma naj br `i na sta zi bio je Ve ber. De set kru go va pre kra ja tr ka je bi la go to va i za dru gog vo za ~a Lo tu sa He i ki ja Ko va la i ne na, ko ji se par ki rao uz sta zu.

Ba ton je u na red nim kru go vi ma odr `a vao svo ju pred nost na ~e lu, dok se we gov tim ski ko le ga se dam kru go va pre kra ja do mo gao ~e tvr te po zi ci je fan ta sti~ nim pre ti ca wem Ve be ra. Do kra ja tr ke ni je bi lo ni ka kvih uz bu |e wa, a Ba ton je za slu `e no pro {ao kroz ciq kao po bed nik, a pra ti li su ga Fe tel, Alon so, Ha mil ton, Ve ber i Ma sa.

U For mu li 1 sa da sle di pa u za od ~e ti ri ne de qe, a {am pi o nat se na sta vqa Ve li kom na gra dom Bel gi je na le gen dar nom Spa Fran kor {am pu 29. av gu sta.

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak1.avgust2011.

19

RE GO VA WE NA @REB KVA LI FI KA CI O NIH GRU PA ZA SVET SKO PR VEN STVO U BRA ZI LU VLA DI MIR PE TRO VI], SE LEK TOR SR BI JE

GRU PE A gru pa: Hrvatska, Srbija, Belgija, [kotska, Makedonija, Vels.

B gru pa: Italija, Danska, ^e{ka, Bugarska, Jermenija, Malta.

C gru pa: Nema~ka, [vedska, Republika Irska, Austrija, Farska Ostrva, Kazahstan.

D gru pa: Holandija, Turska, Ma|arska, Rumunija, Estonija, Andora.

F gru pa: Norve{ka, Slovenija, [vajcarska, Albanija, Kipar, Island.

E gru pa: Portugal, Rusija, Izrael, Severna Irska, Azerbejd`an, Luksemburg.

G gru pa: Gr~ka, Slova~ka, Bosna i Hercegovina, Litvanija, Letonija, Lihten{tajn.

H gru pa: Engleska, Crna Gora, Ukrajina, Poqska, Moldavija, San Marino.

I gru pa: [panija, Francuska, Belorusija, Gruzija, Finska.

DE JAN STAN KO VI] O @RE BU ZA SP

Ne ma me sta pe si mi zmu

Do bi li smo ja ku gru pu Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Vla di mir Pe tro vi} oce nio je da je na{ na ci o nal ni tim svr stan u te {ku kva li fi ka ci o nu gru pu za Pr ven stvo sve ta 2014. u Bra zi lu.

- Na {a gru pa je ja ka, sa ujed na ~e nim ti mo vi ma, a dva pr vo pla si ra na tra `i }e se iz me |u re pre zen ta ci ja Hr vat ske, Sr bi je, Bel gi je i [kot ske - iz ja vio je Pe tro vi} iz Rio de @a ne i ra, gde je sa pot pred sed ni kom na ci o nal nog sa ve za Iva nom ]ur ko vi }em, ge ne ral nim se kre ta rom Zo ra nom La ko vi }em i port pa ro lom Alek san drom Bo {ko vi }em pri su stvo vao `re ba wu za pred sto je }i Mun di jal.

- U gru pi su ti mo vi tri biv {e ju go slo ven ske re pu bli ke, {to zna ~i da se do bro po zna je mo. Hr va ti, kao i mi, ima ju eki pu sa sta vqe nu od igra ~a iz ino stran stva. Bi }e za ni mqi vo gle da ti na {e utak mi ce, bi }e to pra vi der bi ji - is ta kao je Pe tro vi}.

Srp ski se lek tor sma tra da }e u gru pi, gde su jo{ Ma ke do ni ja i Vels, sva ki bod bi ti va `an.

- Bel gi ja kre }e na pred po sle pe ri o da ta vo re wa, [kot ske du go ne ma na ve li koj sce ni, si gur no je da }e hte ti da se na met ne.

Tu je i Vels, si gur no eki pa ko ja vre di vi {e od {e stog {e {i ra, a ni ka ko ne pot ce wu jem ni kva li tet Ma ke do na ca. Iskre no, ne mam raz lo ga za pre te ra no za do -

Vla di mir Pe tro vi}, se lek tor Sr bi je

voq stvo, jer je bi lo i lak {ih gru pa - sma tra Pe tro vi}.

La ko vi} sma tra da je Sr bi ja do bi la ujed na ~e nu, te {ku i atrak tiv nu gru pu.

- Ima mo dva ni voa eki pa - pr vi u ko jem su Hr vat ska i Sr bi ja i dru gi u ko jem su osta li. Iz {e stog {e {i ra smo do bi li naj te -

`eg pro tiv ni ka, Vels, ta ko da }e sva ki bod u ova kvoj gru pi bi ti ve o ma va `an - re kao je ge ne ral ni se kre tar FSS i do dao:- U sva kom slu ~a ju, bi }e iza zov or ga ni zo va ti ove utak mi ce. ]ur k o v i} je oce n io da je A gru p a te { ka, ali i in t e r e sant n a.

- Ima mo dve bri tan ske eki pe, kao i is ku sne Hr va te. Jed ne uspe {ne kva li fi kak ci je su ve} iza nas, ali ova kav sa stav gru pe za Bra zil uop {te ni je jed no sta van. Mi slim da }e mno go ti mo va ga ji ti na du za osva ja we jed nog od pr va dva me sta u na {oj gru pi re kao je pot pred sed nik FSS.

SLA VEN BI LI], SE LEK TOR HR VAT SKE

Od da nas u Kri va ji

Bo qi smo od Sr bi je Ka pi ten {i ri op ti mi zam:De jan Stan ko vi}

Ka pi ten fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Stan ko vi} iz ja vio je po sle `re ba kva li fi ka ci o nih gru pa za {am pi o nat sve ta u Bra zi lu 2014. go di ne da ne bi imao ni {ta pro tiv da se po no vi sce na rio iz 1999. ka da je Sr bi ja ta ko |e bi la u gru pi sa Hr vat skom i Ma ke do ni jom i ka da je iz bo ri la pla sman na Evrop ski {am pi o nat u Ho lan di ji i Bel gi ji.

- Ta da su nam Ma ke don ci po mo gli jer su u 94. mi nu tu da li gol pro tiv Re pu bli ke Ir ske i obez be di li nam pr vo me sto. Bi lo bi le po da se isto ri ja po no vi - re kao je Stan ko vi}.

Stan ko vi} je upo zo rio da na{ tim ni ka ko ne bi smeo svu

pa `wu da usme ri na Hr vat sku jer su, po we go vom mi {qe wu, Bel gi jan ci, [ko ti, Vel {a ni i Ma ke don ci ta ko |e ve o ma opa sni.

- Bel gi ja nas je ne dav no po be di la, [ko ti i Vel {a ni su uvek ne zgod ni, Ma ke don ci ne pred vi dqi vi, po go to vo na svom te re nu.

U sva kom slu ~a ju, si gur no je da je gru pa ko ju smo do bi li naj te `a mo gu }a.

Ipak, ka pi ten is ti ~e da sve za vi si od na {e igre.

- Kad mi od i gra mo do bro i ka da smo u for mi ne ma raz lo ga da se pla {i mo bi lo kog ri va la.

Bi }e ne iz ve sno, ali ne ma raz lo ga da ne bu de mo op ti mi sti is ta kao je Stan ko vi}.

KON FE REN CI JA KLU BO VA SREM SKE LI GE

Start 14. av gu sta

U Srem skoj Mi tro vi ci odr `a na je Kon fe ren ci ja klu bo va Srem ske li ge. Na iz vla ~e wu tak mi ~ar skih bro je va bi li su pred stav ni ci svih klu bo va, a no va se zo na po ~i we 14. av gu sta. Klu bo vi su na iz vla ~e wu do bi li ove bro je ve: 1. Ze ka Bu qu ba {a (Rav we), 2. Slo ven (Ru ma), Rad ni~k i(Irig), 4. LSK (La }a rak), 5. Mla dost (Ku pi no vo), 6. Pod ri we (Ma ~van ska Mi tro vi ca), 7. Haj duk (Be {ka), 8. Gra ni ~ar (Ada {ev ci), 9. Ja dran (Go lu bin ci), 10.

Sre mac (Voj ka), 11. [u mar (Ogar), 12.

Par ti zan (Vi to jev ci), 13. Haj duk ([i ma nov ci), 14. Ru dar (Vrd nik), 15. Bo rac Slo ga Mil {ped (Kr we {ev ci), 16. Haj duk (Vi {wi }e vo).

U pr vom ko lu igra ju: Ze ka Bu qu ba {aHaj duk (V), Slo ven-Bo rac Slo ga Mil {ped, Rad ni~ ki (I)-Ru dar, LSK-Haj duk ([), Mla dost-Par ti zan, Pod ri we-[u mar, Haj duk (B)-Sre mac, Gra ni ~ar-Ja dran.

Su bo tom igra ju Slo ven, Ru dar, Pod ri we i Par ti zan, a u pr voj po sta vi mo ra ju da igra ju dva igra ~a ro |e nih 1990. go di ne.

Ka de ti igra ju pred i gru dva sa ta pre glav ne utak mi ce.

Pred sed nik Kon fe ren ci je klu bo va Srem ske li ge je Dra gan Dro wak ( Sur duk), pot pre sed nik je La zar Vu le ti} (La }a rak), ko me sar za tak mi ~e we je Mi lan Ju ri {i} (Ru ma), Sa va Stoj ~e vi} ( Srem ska Mi tro vi ca) je di sli pin ski su di ja, a ko me sar za su |e we je Ivan Jo vi} ([id).

B. Rok ni}

Re a go va wa u Hr vat skoj po sle `re ba kva li fi ka ci o nih gru pa za fud bal sko SP 2014. su raz li ~i ta, a kao naj te `i pro tiv nik u

Sla ven Bi li}

A gru pi apo stro fi ra se dr `av na re pre zen ta ci ja Sr bi je. Se lek tor hr vat ske re pre zen ta ci je Sla ven Bi li} sma tra da we gov tim ima re al ne {an se da tri jum fu je u gru pi i da je objek tiv no naj kva li tet ni ji.

- Po ran gu smo bo qi od Sr bi je.

Ni smo is pred wih zbog abe ce de - sa mo u ve re no je iz ja vio Bi li}.Bo qe je ova ko, jer ne }e bi ti pu to va wa u eg zo ti~ ne ze mqe o ko ji ma ne zna mo ni {ta. O ovim p r o t i v n i c i m a znam sve.

Tre ner za gre ba~ kog Di na ma Kru no slav Jur ~i} ta ko |e je oce nio da je Hr vat ska do bro pro {la.

- Gru pa je do bra. Sr bi ja }e bi ti naj o zbiq ni ji pro tiv nik, dok su osta le re pre zen ta ci je, kao i wi hov fud bal, u pa du sma tra Jur ~i}.

Za raz li ku od Bi li }a i Jur ~i } a, re p re z en ta ti vac Ivan Ra ki ti} `reb ni je pro ko men ta ri o sao op ti mi sti~ no.

- Bi }e ja ko te {ko. De fi ni tiv no, mo gli smo bo qe da pro |e mo - re kao je igra~ {pan ske Se vi qe, a s wim se slo `io i Ni ki ca Je la vi}.

- Gru pa je te {ka. Pro tiv Sr bi je }e bez sum we bi ti za ni mqi vo i mo ra }e mo da za su ~e mo ru ka ve - po ru ~io je Je la vi}.

Se ni or ski po gon fud ba le ra Voj vo di ne se li se da nas u Kri va ju.

Pre m a re ~ i m a {e f a stru~ n og {ta b a Qu b o m i ra Ri s t o v skog, ta mo }e e k i p a i m a t i n e o p h o dan mir i u izo l a c i j i tre n i r a ti do ge n e r al n e pro v e r e s eki p om iz Ru m u n i j e UTA Arad, sle d e } e su b o t e, naj ve r o v at n i j e na sta d i o n u „Ka r a | or | e”.

S. S.

BO JAN BRA], KA PI TEN HAJ DU KA

At mos fe ra obe }a va be ri }et nu je sen Fud ba le ri Haj du ka su se vra ti li u Ku lu sa Ta re, gde su re a li zo va li dru gu fa zu pri pre ma. Na kon da na pro ve de nog na Vla si ni, a ne za do voq ni uslo vi ma ko je su ta mo za te kli, eks pe di ci ja Haj du ka je za no vu de stin ci ju oda bra la Ta ru i ho tel Omo ri ku.

- Ima li smo na Ta ri za i sta iz van red ne uslo ve za rad, od od li~ nog sme {ta ja i is hra ne do iz van red nog te re na. Od i gra li smo i tri kon trol na su sre ta, od BSK-a smo iz gu bi li 0:1, Mla dost iz Pod go ri ce do bi li 3:2 i Je din stvo iz Bi je log Po qa 1:0. Sma tram da smo pla ni ra no od ra di li i da mo `e mo bi ti za do voq ni epi zo dom na Ta ri – is ti ~e gol man Haj du ka Bo jan Bra}.

Bra} je u dru gom de lu pret hod nog {am pi o na ta po neo ka pi ten sku tra ku, a ulo gu ka pi te na do de lio mu je i no vi stra teg Haj du ka Ne boj {a Vig we vi}.

- Na rav no da mi pri ja po ve re we ko je stru~ ni {tab ima u me ne, ali sam isto ta ko sve stan i od go vor no sti ko ju ulo ga ka pi te na no si sa so bom. No, za hva qu ju }i {e fu stru~ nog {ta ba Ne boj {i Vig we vi }u, ko ji je uneo do sta no vi na u od no su na ono {to smo ra ni je ra di li, at mos fe ra u eki pi je iz van red na {to na go ve {ta va i do bre re zul ta te u na red noj se zo ni.

Eki pu Haj du ka je u pre la znom ro ku na pu sti lo mno go igra ~a, ali ih je mno go i do {lo.

- Mno go je no vih li ca, po ~ev od Bu ba la, Ha xi bu li }a, Ra gi po vi }a, Ni ko -

li }a, Pa u no vi }a, Muj dra gi }a i da ne na bra jam sve. Oni su ve o ma br zo pri hva ti li nor me po na {a wa ko je va `e u Haj du ku, a bu du }i da je re~ o ve o ma do brim fud ba le ri ma i mom ci ma ne ma ni ka kvih po ble ma. Mi, sta ro se de o ci se tru di mo da im pe riod adap ta ci je olak {a mo i kao ka pi ten mo gu da ka `em da di {e mo kao je dan.

Ma lo je ne do sta ja lo da Bra} u ovom pre la znom ro ku na pu sti Ku lu.

- Pa u qe vi} i ja smo bi li na pre go vo ri ma sa pred stav ni ci ma no vo sad ske Voj vo di ne. Prak ti~ no smo sve bi li i do go vo ri li, ali je on da ne {to za pe lo na re la ci ji klub-klub i osta li smo u Haj du ku. Sa da su mo ji svi pla no vi ve za ni za Haj duk. Ka ko u pri pre ma ma ra di mo ve ru jem da }u i ja, kao i ceo tim ima ti uspe {nu po lu se zo nu.

Za ni mqi vo je is ta }i ~i we ni cu, a to se za i sta odav no ne pam ti, da su sva tri gol ma na Haj du ka ko ji kon ku ri {u za naj bo qi sa stav ro |e ni Ku qa ni. Uz ka pi te na Bra }a i ka det skog re pre zen ta tiv ca Ne ma wu La ti no vi }a tu je i De jan Kro ni}, ko ji je u mi nu loj se zo ni bra nio bo je To po le iz Ba~ ke To po le i zna ~aj no do pri neo da ovaj klub iz bo ri pla sman u Srp sku li gu.

- To je sa mo znak da se po la ko pro mo vi {e kul ska gol man ska {ko la. A do vo |e we Mir ka Ra du lo vi }a za tre ne ra gol ma na je po tez ko ji go vo ri da se o toj {ko li raz mi {qa ozbiq no. Ja sam, na pri mer, upra vo ra de }i sa

Ka pi ten Bo jan Bra} pred vo di sa i gra ~e Haj du ka

Mir kom Ra du lo vi }em sa 15-16 go di na pre ko man do van da ra dim sa pr vim ti mom i od go vor no tvr dim da je Ra du lo -

vi} naj bo qi tre ner gol ma na u ze mqi – ka `e ka pi ten su per li ga {a iz Ku le Bo jan Bra}. \. Bo ja ni}

20

sport

ponedeqak1.avgust2011.

dnevnik

KAPITEN REPREZENTACIJE SRBIJE NENAD KRSTI]

Snaga u timskoj igri i dobroj atmosferi Ne nad Kr sti} je is ku sni ko {ar ka {ki pro fe si o na lac, igra~ ko ji je u ka ri je ri pro {ao pu no to ga. Po ni kao je u gra du ko {ar ke Kra qe vu, a afir ma ci ju je ste kao kao igra~ Par ti za na. Na draf tu za NBA li gu 2002. go di ne iza bran je kao 24. pik od eki pe Wu Xer si Net sa, ali je po tom jo{ dve go di ne no sio cr no-be li dres pre ne go {to se oti snuo pre ko ve li ke ba re, u naj ja ~u li gu na sve tu. U se zo ni 2004./2005. od i grao je sjaj no za Net se i iza bran je dru gu pe tor ku naj bo qih de bi ta na ta u NBA li gi. Ka ri je ra mu je i{la sjaj nom pu ta wom sve do 22. de cem bra 2006. go di ne ka da se te {ko po vred cio u du e lu s L.A. Lej ker si ma. Tog da na je, na i me, mo rao da ode na ope ra ci ju pred wih ukr {te nih li ga me na ta i ~e ka la ga je du ga pa u za i re ha bi li ta ci ja. Po po vrat ku na te ren, bi lo je o~i gled no da ga je ozbiq na ozle da za u sta vi la u na le tu i Kar li (ka ko ga Ame ri kan ci zo vu) mo rao je da kre ne is po ~et ka.

Kr sti} se vra tio u Evro pu i obu kao dres ru skog Tri jum fa, a on da je usle dio no vi od la zak u NBA, ka da je obu kao dres Okla ho me. Ve} u fe bru a ru 2011. go di ne, ka pi ten na {e re pre zen ta ci je pre {ao je u re do ve vi {e stru kog {am pi o na NBA li ge Bo ston Sel tik sa, a to kom ovog le ta, zbog lo ka u ta pro gle {e nog u SAD, do go vo rio se o dvo go di {woj sa rad wi s mo skov skim CSKA. -Ta ko je ot pri li ke iz gle dao moj put, ali ne mo gu da ka `em da ni sam za do vo qan – re kao je za “Dnev nik” 28-go di {wi Kr sti}. – Pro na {ao sam klub i sa da sam se pot pu no po sve tio pri p re m a m a re p re z en t a c i j e Sr bi je za Evro ba sket u Li tva ni ji.

Iza vas je ostao onaj te `i deo pri pre ma u ko jem se ra di lo na fi zi~ koj pri pre mi. Sa da je usle di la fa za ra da na sa moj ko {ar ci ko ja je si gur no lak {a.

-Uh, to vi mi sli te – pre ki nuo nas je Kr sti}. – Po gle daj te igra ~e ko ji su upra vo za vr {i li

Ne nad Кr sti}, ka pi ten re pre zen ta ci je

s tre nin gom i vi di te ka ko iz gle d a j u. Ne, ni j e nam ni { ta lak {e jer tre ni ra mo `e sto kim tem pom s ci qem da bu de mo {to

sprem n i j i za se r i j u tre n ing utak mi ca ko ja nas o~e ku je, na rav no i za sa mo Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji. O to me

ko li ko `e sto ko tre ni ra mo naj b o q e sve d o ~ i po d a t ak da, re ci mo da nas ~ak pe to ri c a re p re z en t a t i v a c a zbog po vre da ni su mo gli da bu d u na te r e n u. Sre } om, re~ je o lak {im po vre da ma, {to je i nor mal no za pri prem ni pe riod i na dam se da }e mo u naj sko ri je vre me bi ti kom plet ni.

Go di na ma ste igra li u NBA li gi, a Evro ba sket ko ji sle di bi }e spe ci fi ~an po to me {to }e mno ge se lek ci je u svo jim re do vi ma ima ti ko {ar ka {e iz naj ja ~e li ge na sve tu.

-NBA je si gur no naj ja ~a i naj kva li tet ni ja ko {ar ka {ka li ga na pla ne ti – ka te go ri ~an je ka pi ten. – Ta mo su sko ro svi naj bo qi igra ~i i bi }e ve o ma za ni mqi vo zbog ~i we ni ce da }e se do sta wih po ja vi ti i u Li tva ni ji. To }e nam stvo ri ti mo gu} nost da vi di mo gde se na la zi mo, od no sno da li i ko li ko za o sta je mo za ne kim.

Ipak, zbog ovog na por nog ra da ko ji spro vo di mo to kom pri pre ma, ve ru jem da }e mo ume ti da se no si mo sa svi ma i da }e mo da obez be di mo olim pij sku vi zu za Lon don.

Na kra ju, Ne nad Kr sti} re kao je i sle de }e: -Ima }e za i sta mno ge se lek ci je u svo jim re do vi ma NBA igra ~e, a mi, sti ca jem okol no sti, ne ma mo vi {e ni jed nog. Ipak, ko {ar ka je tim ski sport i je dan ili dva po je din ca ne ~i ne tim.

Sna ga na {e se lek ci je na la zi se u tim skoj igri i od li~ noj at mos fe ri i ve ru jem da }e mo te na {e adu te us pe ti da na met ne mo ri va li ma. ^e ka nas te `ak po sao na Evro ba ske tu, ali }e mo, si gu ran sam, bi ti od li~ no pri pre mqe ni da mu od go vo ri mo ka ko tre ba. Bra ni mo sre bro, ri va le po zna je mo i sa da nam pre o sta je da se kroz se ri ju tre ning utak mi ca spre mi mo za ono {to nas o~e ku je.

A. Predojevi}

Tepi} ~eka dogovor U su bo tu je s tre nin ga iz o stao Mi len ko Te pi}, igra~ evrop skog i gr~ kog pr va ka Pa na ti na i ko sa. Do du {e, on je u sport skoj opre mi bio uz te ren, ali ni je u~e stvo vao u ra du na tak ti~ kim za mi sli ma ko ji spro vo dio se lek tor Du {an Iv ko vi}.

-Ni je ni {ta stra {no, ve} dva-tri da na ose }am bol u no zi, pa ne `e li mo ni {ta da ri zi ku je mo – ob ja snio je 24-go di {wi No vo sa |a nin za na{ list. – Ve o ma br zo }u se pri dru `i ti dru go vi ma na te re nu.

Ovih da na ~i ta mo ka ko mno gi igra ~i na pu {ta ju re do ve Pa na ti na i ko sa zbog re vi zi je ugo vo ra. Sa zna je mo da ta sme we wa ugo vo ra ni su na iv na i da idu ~ak do 50 po sto.

Ka kva je si tu a ci ja s to bom?

-^i we ni ca je da su ne ki igra ~i na pu sti li PAO – od go vo rio je Te pi}. – Ipak, Di ja man ti dis i Ba tist }e osta ti, kao i tre ner @eq ko Ob ra do vi}. I me ni je po nu |e na re vi zi ja ugo vo ra, pa jo{ uvek ne znam {ta }e se da qe de {a va ti. To sam pre pu stio mom agen tu Mi {ku Ra `na to vi }u, a tre nut no raz mi {qam sa mo o re pre zen ta ci ji Sr bi je.

Te pi}, Kr sti} i Ke {eq

Seniorke putuju u Kinu @en ska se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas pu tu je u Ki nu, u Lu o he, gde }e igra ti utak mi ce pr vog vi ken da, u D gru pi, Gran Pri ja 2011.

Sr bi ju }e na Gran Pri ju pred sta vqa ti 14 igra ~i ca, teh ni ~a ri: Ma ja Og we no vi} (Olim pi ja kos Pi rej, Gr~ ka) i Ana An to ni je vi} (Kan, Fran cu ska). Li be ra: Su za na ]e bi} (Zul, Ne ma~ ka), Sil vi ja Po po vi} (Ra bi ta Ba ku, Azer bej xan). Blo ke ri: Na ta {a Kr sma no vi} (Ra bi ta Ba ku, Azer bej xan), Mi le na Ra {i} (Kan, Fran cu ska), Na |a Nin ko vi}

(Cr ve na zve zda, Be o grad). Ko rek to ri i pri ma ~i: Je le na Ni ko li} (Va kif Gu ne{ Is tan bul, Tur ska), Jo va na Bra ko ~e vi} (Ever gran de, Ki na), Sa wa Ma la gur ski (Cr ve na zve zda, Be o grad), Bri `it ka Mol nar (Pa na ti na i kos Ati na, Gr~ ka), Jo va na Ve so vi} (Di na mo Bu ku re{t, Ru mu ni ja), Ti ja na Ma le {e vi} (Vo le ro Ci rih, [vaj car ska), Ana La za re vi} (Vi zu ra, Be o grad).

Sr bi ja }e to kom pr vog vi ken da Gran Pri ja igra ti u D gru pi u Lu o heu, u Ki ni, od 5. – 7. av gu sta, sa Ki nom, SAD i Ka zah sta nom.

Fo to:F.Ba ki}

PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE

Belgijanci prvi rivali

Mu {ka ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je ve ~e ras od 23.30 po na {em vre me nu igra pro tiv Bel gi je me~ 1. ko la u D gru pi na Svet skom pr ven stvu od boj ka {a ko je }e se od 1. do 10. av gu sta od i gra ti u Rio de @a ne i ru i Ni te ro ju. Ju ni o ri Sr bi je }e u uto rak, 2. av gu sta, od 23.30 po na {em vre me nu od me ri ti sna ge sa Ira nom. U istom ter mi nu, 3. av gu sta, Sr bi }e u me ~u 3. ko la igra ti pro tiv Ka na de.

Po za vr {et ku pr ve fa ze tak mi ~e wa, pla sman u ~e tvrt fi nal ne gru pe iz bo ri }e po dve se lek ci je iz sve ~e ti ri gru pe, dok }e tre }e pla si ra ne i ~e tvr to pla si ra ne se lek ci je for mi ra ti dve gru pe, za pla sman od 9. do 16. me sta.

PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U BEOGRADU

Za odli~ja i olimpijske kvote Be o grad i Pan ~e vo bi }e od da nas do 14. av g u s ta do m a } i n i Evrop skog pr ven stva u stre qa {tvu. Na {am pi o na tu u~e stvu ju sle de }i na {i re pre zen ta tiv ci, se ni o ri, 60 le `e }i i 3h40: Ne ma wa Mi ro sa vqev (Stre q a~ k a dru ` i n a No vi sad 1790), Ste van Ple ti ko si} (^i ka Ma ta, Kra gu je vac), Mi len ko Se bi} (Po li ca jac). Se ni or ke 60 le `e }i i 3h20: An drea Ar so vi} (Par ti zan), Iva n a Mak s i m o v i} i Dra ga na To do ro vi} (obe No vi Be o grad U{}e). Ju ni o ri 60 le `e }i i 3h40: Bo ri slav Ma zi wa nin (Po li ca jac), Igor ^o -

za Olim pij ske igre. U Be o gra du }e se de li ti 32 kvo te ukup no (13 za le te }e me te i 19 mk oru` jem) - re kla je Bo ja na Ni ko li}.

Zo ra na Aru no vi}, svet ska pr va ki wa u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem i svet ska vi ce {am pi on ka u ga |a wu MK pi {to qem, kao i ekip na sre br na sa se strom Je le nom i Ja snom [e ka ri}, re kla je da su joj za vr {ne pri pre me pro te kle {a re no.

- Ma lo ide ka ko tre ba, a ma lo ne, ali sre di }e se sve do po ~et ka {am pi o na ta. Evrop sko pr ven stvo nam je ciq no tak mi ~e we ove go di ne, o~e ku jem

Ne ma wa Mi ro sa vqev ima olim pij sku vi zu

tra (Zve zda ra) i @ar ko Tri fu wa gi} (SD No vi Sad 1790).

Ju ni or ke 60 le `e }i: Ka ta ri na Bi ser ~i} (Ni{ 1881), Ta {a na Bo ga ti nov ski (Pan ~e vo 1813), Je l e n a Ze q a j i} (Par t i z an), ju ni or ke 3h20: Bi ser ~i}, Bo ga ti nov ski i Ti ja na Ko la rek (Pan ~e vo 1813). Se ni o ri MK pi { toq slo b od n og iz b o r a: An dri ja Zla ti} (Alek sa De jo vi}, U`i c e), Da m ir Mi k ec (Po li ca jac) i Di mi tri je Gr gi} (Aka d e m ac). Se n i o r k e spor ti ski pi {toq 30+30: Ja sna [e ka ri}, Je le na i Zo ra na Aru n o v i} (sve tri Cr v e n a zve zda). Ju ni or ke sport ski pi {toq: Alek san dra Ma ti ja {e vi} (Cr v e n a zve z da), Ana Alen ti jev (Sme de re vo) i Da ni ca Ra {e ta (Ze mun Cen tar).

Po s led w e pri p re m e za Evrop s ko pr v en s tvo srp s ki re pre ze ta tiv ci su od ra di li u No vom Sa du.

- Za Evrop s ko pr v en s tvo, ko je nam je ciq no tak mi ~e we ove go di ne, a pret po sled we za ostva ri va we olim pij skih kvo ta, ra di li smo ma lo dru ga ~i je ne go do sa da. Oku pi li smo se u No vom Sa du. Iako nam je to bi lo pr vo za jed ni~ ko oku pqa we ove go di ne, per ma nent no smo ra di li jo{ od ok to bra me se ca. Pri pre me su us pe le. Ne vo lim pre vi {e da prog no zi ram, ali tre ba lo bi da se taj rad is pla ti na Evrop skom pr ven stvu. Sva ki pla sman u fi na le na {ih tak mi ~a ra bi }e ve li ki uspeh, kao i sva ka me da qa ko ja se osvo ji, a bi }e ih do voq no - is ta kao je se lek tor Zo ran Sto jiq ko vi} Di rek tor Pr ven stva Bo ja na Ni ko li} re kla je da }e se, po red di sci pli na u ko ji ma ga |a ju na {i tak mi ~a ri, odr `a ti i di sci pli ne na 300 me te ra u Pan ~e vu u ka sar ni „Na rod ni he roj Ste vi ca Jo va no vi}”.

- Ovo je naj ve }a sport ska ma ni fe sta ci ja ove go di ne u Sr bi ji i ima }e mo oko 1100 stre la ca sa pre ko 1450 na stu pa iz 47 ze ma qa. Za nas kao i za dru ge strel ce ovo Evrop sko pr ven stvo je ve o ma zna ~aj no bu du }i da je po sled we u ma lom ka li bru, gde se osva ja ju kvo te

da bi mo gle ekip no da osvo ji mo ne ku od me da qa, jer ima mo od li ~an tim. Mi smo ak tu el ne vi ce {am pi on ke sve ta i dvo stru ke evrop ske pr va ki we re kla je Zo ra na Aru no vi}.

Ja sa na [e ka ri} jo{ uvek ni je obez be di la kvo tu za Lon don, pa }e u Be o gra du po ku {a ti da se do mog ne vi ze za Olim pij ske igre - Kvo ta mi je tre nut no naj ve }a pre si ja, a raz mi {qam i o eki p i. Na po s led w em Svet skom pr ven stvu bi le smo sre br ne i na dam se da }e mo u Be o gra du uze ti ne ku od me da qa.

Na dam se da }e mo sve tri ot pu ca ti so lid ne re zul ta te {to }e bi ti do voq no i za eki pu, a i za me ne da uzmem kvo tu za Lon don - re kla je [e ka ri }e va.

Ne m a w a Mi r o s a v qev je obez b e d io kvo t u za Lon d on, ta k o da na Evrop s kom pr v en stvu mo ` e da na s tu p i ras t e re } e n o, ma d a sa eki p om bra n i ti t u l u MK pu { kom 3h40 me ta k a.

- Ne mo `e mo ni {ta da pred vi di mo, uslo vi na stre li {tu u Ko vi lo vu su ma lo ~ud ni zbog ve tra. Onaj ko se sna |e u tim uslo vi ma mo `e vr lo la ko da za be le `i od li ~an re zul tat i obr nu to. Ali, mi ima mo kon ti nu i tet osva ja wa me da qa na me |u na rod nim tak mi ~e wi ma i ve ru jem da }e si gur no bi ti i fi na la i me da qa - re kao je Mi ro sa vqev.

I An drea Ar so vi} mo `e da se po hva li da je ve} obez be di la vi zu za Olim pij ske igre.

- @ao mi je {to sa na ma u Be o gra du ne }e pu ca ti i Li di ja jer bi smo on da ima le ve li ke {an se za ekip nu me da qu. No, do bi li smo po ja ~a we u mla doj Dra ga ni To do ro vi} i na dam se do brim re zul ta ti ma. Po tru di }e mo se da nam tak mi ~e we u Be o gra du bu de od li~ no is ku stvo i po ku {a }e mo da na do ma }em te re nu za be le `i mo {to bo qi re zul tat - re kla je Ar so vi }e va.

Na ovo go di {wem [am pi o na tu Evro pe u~e stvo va }e vi {e od 100 osva ja ~a olim pij skih, svet skih i evrop skih me da qa.

G. Malenovi}

J

de^Ji dnevnik

c m y

dnevnik

ponedeqak1.avgust2011.

21

Krstarili smo Dunavom i Tisom

ednog lepog popodneva u~iteqica nam je rekla da idemo na izlet brodom. Jako smo se obradovali.

Kada smo videli brod, izgledao nam je mali, ali kada smo u{li bio je velik, ~ist i lep. Na{ vodi~ Da~a nam je obja{wavao {ta se nalazi s na{e leve i desne strane. Rekao je i da }emo imati ~asove likovnog, fizi~kog i poznavawa prirode. Na likovnom smo crtali brod kojim pu tu je mo. Iz po zna va wa prirode smo u~ili razne

stvari o Dunavu, a na fizi~kom smo igrali igru u kojoj je loptici na vrhu fla {e tre ba lo lu pi ti ~veger ispru`enom rukom.

De voj ~i ce su po be di le.

Stigli smo do Titela, gde nas je sa ~e kao do ma }in.

Ispri~ao nam je dosta zanimqivih stvari o Titelskom bregu. Popeli smo se na breg i videli ru{evinu stare crkve. S litice brega smo posmatrali u{}e Tise u Dunav. Po povratku na brod, Da~a je organizovao takmi~ewe izme|u u~iteqica. Nagrada je bila da

ceo razred po malo vozi brod. Na{a u~iteqica je pobedila, mi smo vozili brod i bili smo jako sre}ni. Kada smo ve} bili kod pri sta ni {ta, ka pe tan je uga sio sve tla na bro du.

Da~a nam je pokazao kako No vi Sad iz gle da no }u.

Moj grad je bio prelep.

Pu to va we bro dom „Zlatno srce” bilo je jako lepo i nezaboravno. Volela bih da po no vim ovu avanturu.

Ma ja Staj kov ski, III/a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

La zar Ko pli}, I-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Qu bav Ima jed na de voj ~i ca Ve ra, u wu se za qu bio ma li Pe ra.

Le pe su mu we ne o~i pla ve i sme |e ki ki ce na vrh gla ve.

U {ko li je ne `no gle da, sla |a mu je i od me da.

Mi le na Ran kov, III O[ „Vuk Ka rayi}” Sr bo bran

Ima mo pra vo Imam pra vo da bu dem ja, svo ja i dru ga ~i ja.

Da mo je mi sli slo bod no le te, da u du {i uvek bu dem de te.

Da je slo bod na mo ja ma {ta, kad po gre {im da mi se pra {ta.

Imam pra vo da bu dem ja, svo ja i dru ga ~i ja.

Da mi sva ko bu de do bar drug, a moj `i vot lep i dug.

Da u `i vo tu imam sre }e ko ju ni ko ugro zi ti ne }e.

Dra ga na Dam wa no vi}, VI II O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Le to

Mi li ca Stan ki}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

P

Svi na ples

ar nedeqa nakon po~etka {estog razreda i{la sam u Lazarevac na festival humora za decu. Mi smo nastupali s pred sta vom „Svi na ples”.

Do {la sam iz {ko le, umorna, ne ba{ mnogo raspolo`ena. Mama je, me|utim, bila suprotnog raspo lo `e wa od me ne. Od morna i nasmejana. Gledala sam je ~udno jer je takvu nisam videla odavno. Jedno vreme me je dr`ala u ne iz ve sno sti, ali mi je kona~no rekla: „Idete u Lazarevac”. Nisam je odmah shva ti la jer smo pred sta ve pred ko mi si jom igrali jako davno i izgubili ono svaku nadu da }emo pro}i s bilo kojom pred sta vom. Ka da sam shva ti la, bi la sam ja ko sre}na i skakala sam po ku }i, ali iz ne na da sta doh: „Mama, a sa kojom smo predstavom pro{li”. Sa „Svi na ples”, re ~e mi ona. Ose}ala sam se ponosno i sre}no. Ponosno zato {to smo Drago, najboqi drug iz Kraqeva i ja napravili celu predstavu. Po{to se u predstavi

radi o tome kako brat i sestra prave `urku na kojoj se takmi~e u glasovima, nas dvoje smo ostale ~lanove na{e grupe nau~ili da ple {u, na pi sa li tekst i igramo glavne uloge. Par dana nakon ove radosne vesti, krenula sam u Lazarevac sa ostalim ~lanovima pozori{ta. Do Lazarevca nam je trebalo oko tri sata. Za to vreme sam se zafrkavala sa starim prijateqima sa kojima se ranije nisam puno dru`ila. Kada smo kona~no sti gli u La za re vac oti{li smo u zgradu gde se odr`avalo takmi~ewe.

Izvesno vreme smo proveli {ale}i se u svla~ionicama.

Dok smo igra li pred stavu bilo je super. Publika je stalno ulazila i popuwavala prazna mesta.

Sala je ubrzo bila puna.

Po{to publika treba da navija za ekipu koja im se vi{e svi|a, navijali su sa velikim `arom. To je bio znak da im se predstava dopada. Vi{e su navijali za moju ekipu. Iako sam davala sve od sebe, skakala i bila veoma umorna,

Va wa Ra {i}, III-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca

oni su mi davali dodatnu snagu. Bila sam presre}na. Na dodeqivawu diploma i nagrada izabrali su mene da odlazim po wih.

Prvu nagradu smo dobili za u~e {}e. Iza {la sam sme{e}i se i dignutog nosa.

Smatrala sam da sam ja predstavnik na{eg pozori{ta. Zatim, dok su obja{wavali da su uveli novu nagradu „Najboqi kontakt s pu bli kom” ja sam ve} iza{la i primila nagradu. Svi smo znali da }emo je mi dobiti. Nismo dobili glavnu nagradu za najboqu predstavu, ali to je sasvim shvatqivo. Na{a predstava je vi{e zabavqa~kog duha i nema puno glume. Kada smo se vra}ali ku}i bili smo puni utisaka.

Ovaj dan }u dugo pamtiti kao jako lep dan i jedno veoma lepo iskustvo. Stekla sam nove prijateqe, zbli `i la se sa sta rim drugovima i ostavila dobar utisak u Lazarevcu.

Emi li ja Ne sto ro vi}, VI/a O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Mamine o~i me prate oja mama ima zelene o~i, plavu kosu i crni ten.Kada se vrati s posla u o~ima joj vidim sre}u kako sija kada vidi M moju sestru i mene. Mi se dru`imo s mamom, pri~a nam pri~e

pre spavawa. Moja mama me pazi, ~uva, voli i slu{a.Meni mama kupuje ode}u, patike, cipele, pribor za {kolu i igra~ke.

Mama je uvek sre}na kada donesem peticu iz {kole. Mama brine kada se razbolim i da budem uvek ~ista i pristojna devoj~ica. Mene mama uvek prati do {kole i dolazi po mene.

Mi wa Mi tro vi}, II-3 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Je dan me sec pro |e i le to opet do |e.

Duk se vi i tre ner ke , to je sa da pro {lo jer le to je do {lo. [or ce vi i krat ki ru ka vi, to je no va mo da sad mo `e da se pi je ~ak i hlad na vo da.

Pr vi me sec le ta i sve je do bro do {lo al’ vre me tre ner ki jo{ ni je pro {lo.

Dru gi me sec le ta, ve} sam na bi ci klu i ne smem da ga zim na tra vu ni klu.

Tre }i me sec le ta i sve me pe ~e: „Daj mi ma lo vo de, mo lim te ze ~e.”

Sad le to vi {e ni je i opet to plo mo ra da se pi je.

Vre me duk se va opet je do {lo, jer le to je pro {lo.

Ni ko la Dra go mi ro vi}, III-2 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

Ne ve na To mi}, IV-4, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, No vi Sad

22

filmska planeta

ponedeqak1.avgust2011.

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У МОТОВУНУ

Награда „Бауер” за „Тилва рош” Белгијски филм „Бикова глава“ Мишела Р. Роскама, победник је 14. Мотовун филм фестивал и припала му је награда „Пропелер Мотовуна“ за снажно и живописно метафорично истраживање отуђивања човечанства од природе „са изнимним приказом растуће рањивости у извођењу главног протагонисте.” Награда „Бауер“ која се додељује за најбољи филм из седам регионалних кинематографија припала српском филму „Тилва рош“ Николе Лежаића. Седмочлани жирији је указао да је „Тилва рош „ изврстан фи,мски приказ одрастања у психичком и социјалном вакууму друштва у којем су једини јасни гласови који се чују заправо крици аутодеструкције“. Непоткупљива награда која се у сарадњи са „Transparency International Hrvatska„ по други пут на МФФ-у додељује филму који на најбољи начин обрађује проблем корупције припала је филму

Из филма „Тилва рош”

„Мисија Лондон“ Димитра Митовског. Награда за најбољи кратки филм припала је америчком филму „Ми одлазимо“ Закерија Крајца. Награда критике ФИПРЕСЦИ додељена је мексичком филму „Марта“ редитеља Марселина

Исласа Хернáндеза. Жири је одлучио посебно признање одати филму „Домаћи терен“ редитеља Стефана Лафлераза за редитељски стил и оригиналан приказ људских односа испричан с „пуно сензитивности, ироније и визуелног хумора.”

НА ГРОСМАНОВОМ ФЕСТИВАЛУ ФАНТАСТИЧНОГ ФИЛМА

„Шишању” специјално признање Филм „Шишање„ добио је у суботу увече специјално признање Гросмановог фестивала фантастичног филма и вина у словеначком граду Љутомер, рекао је агенцији Бета режисер овог остварења Стеван Филиповић, након свечаног уручења. Том приликом, специјална фестивалска награда за животно дело уручено је британском глумцу Кристоферу Лију, који се крајем педесетих и током шездесетих прославио као гроф Дракула, а под старе дане обновио славу тумачећи чаробњака Сарумана у „Господару прстенова” Питера Џексона. „Посебна част и задовољство ми је да сам награду добио истовремено са глумачком легендом, сер Кристофером Лијем„, навео је у писаној изјави Стеван Филиповић, који је на Гросмановом фестивалу 2006. године победио са својим дугометражним првенцем „Шејтанов ратник”.

ПОСЛЕ ТЕНЕРИФА, ЕКИПА ФИЛМА СЕ ПРЕСЕЛИЛА У БЕОГРАД И БАРАНДУ

Наставља се снимање „Монтевидеа” Екипа филма „Монтевидео, Бог те видео„, након завршеног снимања на Тенерифама, наредних дана ће наставити снимање другог дела тог остварења у Београду и Баран-

ди, најавили су продуценти.Филм се снима у продукцији куће „Intermedia Network„, а режија је као и у првом делу поверена Драгану Бјелогрлићу. Поред стандардне глумачке

по ставке из првог филма, у другом делу се појављују и нови глумци. Глумац Драган Николић у другом делу филма „Монтевидео, Бог те видео” тумачи

улогу легендарног председника Свет ске фудбалске федерације (ФИФА) Жила Римеа, који је био иницијатор оснивања Првог ФИФА свет ског првенства у фудбалу, одржаног

1930. године у Монтевидеу. Глумац Бранко Ђурић Ђуро тумачи улогу човека с ових про стора који живи у Монтевидеу и ради у хотелу у којем су смештени српски репре -

зен татив ци то ком Свет ског првенства. На Тенерифама су током снимања филма били ангажовани локални шпански глумци у споредним улогама, као и ве-

лики број статиста.Тренутно веома тражена шпанска глумица Карла Санчез нашла се у улози локалне лепотице, а ту су и Дидијер Расел, Елена Мартинез, Франсиско Вера, Џенифер Мартин и други. Један део другог филма „Монтевидео, Бог те видео„ прошле године се снимао на конструисаном броду у Баранди. Тада су се снимале сцене прекоокеанског путовања југословенске репрезентације до Монтевидеа.Међу путницима брода је и богати Американац грчког порекла кога тумачи признати грчки глумац Ефстратиос Тзортзоглоу, а у једној од улога је и манекенка Наташа Војновић. На снимању наставка учествују исти глумци који су тумачили улоге фудбалера у првом филму: Милош Биковић, Петар Стругар, Виктор Савић, Андрија Кузмановић, Александар Радојичић, Урош Јовчић, Ненад Хераковић, Раде Ћосић, Милан Никитовић, Бојан Кривокапић. Њима се у другом филму придружује и млади глимац Иван Зекић у улози фудбалера Ивице Бека. Ту је и тринаестогодишњи дечак Предраг Васић у улози малог Станоја, као и старије колеге Војин Ћетковић, Небојша Илић, Никола Ђуричко, Срђан Тодоровић и Срђан Тимаров.

dnevnik НА ЗАВРШНИЦИ ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА

Анђелини Џоли „Почасно срце Сарајева” У суботу је завршен 17. Сарајево филм фестивал и додељене награде најбољим остварењима. Награду за најбољи филм осво-

јио је аустријски филм „Дисати”, редитеља Карла Марковица, а награду „Срце Сарајева„ за најбољег глумца добио је Томас Шуберт, за улогу у овом филму. Специјална награда жирија додељена је бугарском филму „Аве”, редитеља Константина Бојанова. „Срце Сарајева„ за најбољу глумицу добила је Ада

Кондеску, за улогу у филму „Loverboy2”. Најбољим кратким филмом проглашен је филм „Мезанин” Далибора Матанића.Специјалну плакету за кратки филм добили су „Други дубл” Надејде Косеве и „Дове сеи, амор мио” Вељка Поповића. Најбољим документарним филмом проглашен је „Мобител” Неџада Беговића. Награда за људска права припала је филму „Екуменополис: град без граница” Имреа Азема. На церемонији затварања додијељено је и „Почасно Срце Сарајева” холивудској глумици Анђелини Џоли. Она је приликом преузимања награде рекла да је прошле године, када је снимала свој филм о БиХ под називом „У земљи крви и меда”., у тој земљи осетила неописиву топлину. „Никада у својој каријери нисам радила са тако талентованим и дисциплинованим уметницима као у БиХ”, казала је Анђелина Џоли и додала да је веома почаствована што је примила награду у Сарајеву. Са глумицом је допутовао и њен супруг Бред Пит.

У ФИЛМСКОЈ АДАПТАЦИЈИ СТРИПА „ШРАПНЕЛ”

Нова улога Хилари Свонк Глумица Хилари Свонк биће продуцент и играће главну улогу у филмској адаптацији стрипа „Шрапнел‘’ који је био инспирација и за видео игрицу за ‘’ајфон„, пренели су медији. Филм ће бити спој научне фантастике и вестерн жанра Радња стрипа, који су написали Ник Сејган и Марк Лонг, одвија се 2250. године. Хилари Свонк ће играти Соларног маринца, која живи на планети Венери и одлучује да започне устанак против бруталног режима. Америчка глумица је два пута освојила пре стижну награду Оскар за улоге у филмовима „Девојка од милион долара” и „Дечаци не плачу„. Многи критичари су њен наступ у филму „Дечаци плачу“ назвали су најбољим у 1999. години. Улога јој је на крају донела Оскара и Златни глобус за најбољу главну глумицу. После је опет добила те две награде за улогу Меги Фицџералд у филму Девојка од милион долара, улогу за коју је напорно тренирала.

Оскари које је добила сврстали су је у друштво Вивијен Ли, Хелен Хејз, Сали Филд и Луиз Рајнер, јединих глумица које су двапут биле номиноване и двапут освојиле (оба пута је освојила награду у конкуренцији Анет Бенинг). Она је и трећа најмлађа добитница Оскара (након Луиз Рајнер и Џоди Фостер).

У ХЕРЦЕГ НОВОМ ОД 1.ДО 7. АВГУСТА

СПИЛБЕРГОВ ПРВИ АНИМИРАНИ ФИЛМ У НОВЕМБРУ У БИОСКОПИМА

Монтенегро филм фестивал

Авантуре стрип јунака Тинтина

Јуби лар ни, 25. Мон те не гро филм фе стивал почиње данас и траје до 7. августа у Херцег Новом, а отвориће га црногорско-хрватска копродукција „Локални вампир„ у режији Бранка Балетића. У програм овогодишњег фестивала уврштено је више филмова редитеља из Србије: „Монтевидео, Бог те видео„ Драгана Бјелогрлића, „Непријатељ„ Дејана Зечевића, „Како су ме украли Немци„ Милоша Радивојевића, као и „Ако зрно не умре„ Синише Драгина, снимљен у копродукцији Србије, Румуније и Аустрије. На фестивалу ће премијерно бити приказан филм „Мали љубавни бог” Жељка Сошића, снимљен у копродукцији Црне Горе, Македоније и Словеније, а најављен је и црногорски филм „Последње поглавље” Немање Бацановића. Публика херцегновског филмског фестивала биће у прилици да погледа и међународну копродукцију „Циркус Колумбија„ у режи-

ји Даниса Тановића, остварење „Панк није мртав„ Владимира Блажевског из Македоније и филм „Мајка асфалта„ у режији Далибора Матанића из Хрватске. За фе стивалске награде такмиче се и бугарско-шведска копродукција „Острво„ у режији Камена Калева, затим белгијскофранцуска копродукција „Вила„, заједничко дело групе редите ља, ита ли јан ско оства ре ње „Имамо папу„ Нанија Моретија и „Наш велики очај„ Сејфија Теомана из Турске. Најбољем филму биће додељена награда „Велика златна мимоза„, а биће додељене и награде за најбољу режију, глумца и глумицу и друга признања. Некада познат као Југословенски фестивал филмске режије, затим као Југословенски филмски фестивал, а од 2002. Херцегновски филмски фестивал, 2009. године добио је статус манифестације од државног значаја (Монтенегро филм фестивал).

Анимирани филм „Авантуре Тинтина: Тајна Једнорога„ (The Adventures of Tintin: Secret of the Unicorn), у режији Стивена Спилберга и продукцији Питера Џексона, од 3. новембра биће на редовном репертоару домаћих био скопа, најавио је дистрибутер „Так„. Нови филм компанија „Paramount Pictures„ и„Columbia Pictures„, рађен у 3Д технологији, који се тренутно налази у постпродукцији, базиран је на популар ном се ри ја лу стри по ва „Авантуре Тинтина„ белгијског аутора Жоржа Ремија - Ержа. Сценарио су написали Стивен Мофат, Едгар Рајт, Џо Корниш, а ослања се на три приче „Краба са злат ним шти паљ ка ма„, „Тајна једнорога„ и „Благо Ракама Црвеног„. Спилберг је стекао ауторска права за екранизацију стрипа након Ремијеве смрти 1983. и обновио их је 2002. године. Велики фан стрипова о Тинтину још од 1981. када се први пут сусрео са причом о младом ре-

портеру, који решава различите мистерије на својим путовањима, Спилберг је Тинтина видео као „Индијану Џонса за децу„, а анимирани филм као најбољи начин екранизације чувеног Ержо вог оства ре ња.„Аван ту ре Тинтин„ биће први анимирани филм који Спилберг режира, мада признаје да и даље више воли да снима играни филм.

Гласове су ликовима позајмили Џејми Бил, Данијел Крејг, Ник Фрост и Тоби Џонс.Први стрип Ерже је објавио 1929. године и од тада је продато више од 230 милиона примерака на око 70 језика.Младог храброг белгијског новинара у авантурама по свету увек прати његов пас Снешко, а често му помаже и стари капетан Хадок. Читаоци листа „Монд„

1999. године сврстали су књигу „Плави лотос„ из овог стрип серијала међу остварења која су обележила 20. век, те се Тинтин нашао у разноврсном друштву, у коме су аутори попут Олдо са Хакслија, Александра Солжењицина, Ане Франк.У Белгији Тинтин ужива статус националног симбола, а 2009. његов аутор је добио и музеј.

kULTURA

c m y

dnevnik

Глумци приштинског театра с привременим седиштем у Косовској Митровици спремни су за премијеру представе „Жица” Милене Марковић, која ће бити

Горан Шушљик

одржана вечерас на платоу испред зграде позоришта на периферији северног дела града. Директор Позоришта Ненад Тодоровић рекао је на конференцији за новинаре да су пробе почеле пре месец и по дана, прва фаза била је у Београду, друга у Штрпцу и завршна у Косовској

Митровицу, у околностима које нису биле очекиване, али које ауторској и глумачкој екипи „дају посебну димензију будући да је и то тема комада”. „Милена Марковић је писац истине и живота. Мотиви за ову позоришну представу представљају нешто што из тог живота и те истине може да пређе у поезију, поетику, па и у позориште”, рекао је редитељ представе Горан Шушљик. Према његовим речима, „Жица„ није политички комад, него комад о болу и љубави. „Приштинско позориште има дебео разлог што постоји и када се уклоне барикаде и када се о нама олдучи тако како се одлучи ми морамо и даље да се боримо за оно што је срж постојања човека и народа, а то је живот”, рекао је Шушљик. У представи играју глумци: Игод Дамњановић, Миодраг Крчмарак, Боран Ненић, Угљеша Вујовић, Милан Васић, Владимир Јоцовић, Здравко Савић, Аника Грујић, Милена Јакшић, Јасмина Стојиљковић, Василије Кокотовић и Ивана Ковачевић. Сценограф је Александар Суботић, костимограф Маја Мирковић, композитор Ирина Дечермић, док је за сценски покрет задужен Миодраг Крчмарик.

23

„КАТЕ КАПУРАЛИЦА” У ДУБРОВНИКУ ПОСЛЕ 36 ГОДИНА

ГЛУМЦИ ПРИШТИНСКОГ ТЕАТРА ИГРАЈУ НОВУ ДРАМУ МИЛЕНЕ МАРКОВИЋ

Комад о болу и љубави

ponedeqak1.avgust2011.

Живот унутар зидина Чувена комедија Влаха Стулија, „Кате Капуралица“, почетком прошле недеље је отворила драмски програм 62. дубровачких љетних игара. Ишчекивање је било велико, карте се чекају и за наредно лето, а није помогло ни додатно извођење, тако да je скоро целе протекле недеље испод Цркве свете Марије играна за овај простор аутентична прича аутора који је по свом делу и у историји театра већ довољно аутентичан. Организатори једне од најпопуларнијих летњих културних манифестација Европе, за редитеља представе која се на матичном тлу први пут игра после 36 година храбро се олучило за младог Дарија Харјачека. Он је за драмаутрга изабрао Катарину Пејовић, иначе сталну инспираторку и чланицу театарске трупе „Бацачи сјенки“. Њих двоје су текст написан 1800. године приступили као субверзивном комаду који се догађа данас и овде, тексту којем нису биле потребне никакве нарочите интервенције да би заживео на начин који му одговара. Према мишљењу ауторског тима, премијера је прошла одлично, то јест контроверзно.

- Актуелизујући приступ је многе шокирао, јер је једно кад се гледа дисфункционална породица која немилосрдно егзерцира међусобно насиље, вербално и физичко, алкохолизам и дубоку духовну беду – дакле, кад гледају такву породицу у историјским костимима уз неку милозвучну медитеранску музику, а сасвим нешто друго када су то људи из суседства – каже Катарина Пејовић, која објашњава да је представа рађена у маниру документарног реализма. – Ту се сваки смех - а смеха, дакако, има – претвори у кнедлу у грлу. Тако су се велика ишчекивања нове „Кате Капуралице“ као неке урнебесне комедије изневерила. Но, ја верујем да ће представа савладати тај терет очекивања и изборити се за своју ауторску аутономност.

У представи, Кате глуми Јелена Михољевић. Она је још раније приметила да је језик Влаха Стулија сличан панку, жив и сочан, пун псовки и вулгарности. Она и Барбара Прпић, које су једине чланице глумачког ансамбла које не припадају дубровачкој регији, имале су посебан лекторски третман у процесу рада, како би што уверљивије савладале карактеристично наречје. На Дубровачким љетним играма, комедија „Кате Капуралица“ је представљена као савремена у приказу аутентичног живота града, неоптерећена конвенцијама уљудног понашања. Оцртава стварну и сирову слику града, прого-

вара о људским судбинама, оним мање срећним на социјалним мапама. Испод Свете Марије сместила у готово идеалну сценографију, у својеврстан дубровачки гето где становници неотуђивим станарским правима компромитују „идеалну слику града“ и дају значај онима који унутар зидина покушавају наћи прави живот. У представи још играју Никша Бутијер, Маро Мартиновић, Перица Мартиновић, Срђана Шимуновић, Ника Бурђелез, Иван Магуд... Сценографију потписују Ива Матија Битанга и Лео Вукелић, костимографију Дорис Кристић, а музику је компоновао Франо Ђуровић. И. Бурић

„НОВОСАДСКО МУЗИЧКО ЛЕТО“ ВЕЧЕРАС У ГРАДСКОГ КУЋИ

Свира пијанисткиња Јоана Трећак ИЗЛОЖБА БАЛИНТА СОМБАТИЈА У РОВИЊУ

Преобликована стварност на телефотографијама У Галерији св. Тома Завичајног музеја у Ровињу, ових дана отворена је самостална изложба нашег познатог ликовног уметника Балинта Сомбатија, на којој су изложене његове телефотографије из циклуса „Телефото“. Изложба се састоји од фотографија с почетка осамдесетих, на којима Сомбати презентује сасвим неочекиване слике преобликоване стварности. На ове фотографије и начин на који их је стварао, указује ликовни критичар Сава Степанов, и приближује их посетиоцима ове изложбе. „Почетком осамдесетих година протеклог столећа, у времену када је после десетлећа владавине нематеријалне уметности на централну уметничку сцену по-

новно враћена слика, Балинт Сомбати изналази нове и другачије могућности у својој уметности. Наиме, овај истакнути представник концептуалистичке нове уметничке праксе управо тада започиње своје сакупљање, селектовање и естетизацију фотографија које је ‘откидао‘ са телефото машина у новосадској редакцији дневног листа ‘’Мађар со’ . Данас већ заборављени начин преношења фотографских слика помоћу телефонских импулса омогућавао је брзо ширење визуелних информација широм света, што су углавном користиле новинске агенције...Веома често је због ‘сметњи на везама‘ фотографија стизала на редакцијски пријемник с грешком. Управо те фо-

тосе Балинт селектује... Као да је некаква универзална људска енергија суделовала у преквалификацији ових слика од документаристичке информације до изненадно формиране и изражене универзалне осећајности... Интуицијом истинског уметника Балинт Сомбати је то схватио и одлучно у своју уметност присвојио одабране телефото продукте, поистовећујући властиту осећајност са сензибилитетом света и времена у којем као уметник делује... Заправо, Балинт је схватио да је променом структуре слике њена информацијска вредност постала - уметничка вредност“, Изложба Балинта Сомбатија у Ровињу биће отворена до половине августа. Н. Пејчић

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Српско-мађарске културне везе Јунска свеска Летописа Матице српске посвећена је углавном мађарској књижевности, односно ауторима који су писали на мађарском у различитим временима и државама, од класика до савременика. За превод на српски побринули су се најбољи- Сава Бабић, Драгиња Рамадански, Марија Циндори Шинковић, Иван Павичић и Бојан Радић. Препевана је поезија Кароља Ача, Јаноша Пилинског, Лајоша Кашака, Милана Фишта, Ота Толнаија, Пала Бендера и Иштвана Беседеша. У ЛМС је објављена проза Арсенија Дамаскина, Золтана Дањија, а поебно су занимљиви одломци из дневника Беле Хамваша (из 1945. године) и Шандора Мараија (из 1955.). И рубрика Огледи испуњена је српско-мађарским књижевним везама. Марко Чудић је аутор есеја „Вишеструки нивои жанровске пародије- роман путовања Петера Естерхазија“, а Силвија Сабо- „На који/које начин(е) читају Павића у мађарској књижевној култури“. Тако хунгарлошкиња Силвија Сабо наводи:-У војвођанском мађарском књижевном животу, а његовим посредством и у целокупној мађарској књи-

жевној средини, Милорад Павић се у почетку јавља као књижевни историчар. Институт за мађарски језик, књижевност и хунгаролошка истраживања је 1978. године у Новом Саду организовао конференцију поводом две стотине година од рођења Михаила Витковића, српско-мађарског песника и бајкописца...а свој реферат је читао и Милорад Павић. У рубрици Сведочанства, Сава Бабић потписује студију „Мудрац Бела Хамваш и песник Шандор Вереш; Велики почетак; „Чевенгур“, Чевенгурци и стали Чевенгури“. Он се бави преписком , друговањем и крајем пријатељства двојице великих мађарских стваралаца. Преведен је и мини есеј Петера Надаша „Споменик“. Занимљиво је и сведочење Драгиње Рамадански „Уфачловани у чипку јуначке песме“, које почиње реченицом- Са великим узбуђењем и у великој журби преводим Толнаијеву поему „Кишињевска ружа“ за редитеља Андраша Урбана који рипрема њену драматизацију. Ту је и интервју Ференца Бујија са Андрашем Ласлом. И критички прикази у јунском ЛМС посвећени су, углавном, мађарским ауторима и насловима о њима. Р. Лотина

Концертом пољске пијанисткиње Јоане Трећак, вечерас у 21 час у свечаној сали Градске куће, отпочеће августовски део програма овогодишњег циклуса концерата „Новосадско музичко лето“.Током наредног периода, до 19. августа, публику очекују концерти угледних уметника и ансамбала из наше земље и иностранства. Гостоваће гудачки квартет „Доминант“ из Русије који ће наступити с нашом пијанисткињом Ритом Кинком, затим оркестар Ча Лимбергера, иначе једног од највећих виолиниста ромске музике данашњице, чије је музицирање прожето страшћу и невероватним виртуозитетом, у изворном мађарско-ромском стилу. Новосађане очекује и концерт хрватског ансамбла „Мариачи Лос Кабалерос“ који ће, наравно, изводити музику маријачија. На програму вечерашњег концерта су Бетовенова 6. варијација у Еф-дуру, оп. 34, као и композиције Шимановског и Шопенове мазурке и полонезе, у извођењу Јоане Трећак, која је дипломирала на одсеку за клавир на Музичкој

Јоана Трећак

академији у Варшави 1976. године. Добитница је стипендије Друштва “Фредерик Шопен” у Варшави, као и школарине коју додељује пољско Министарство културе, што јој је омогућило наставак школовања на Конзерваторијуму у Москви. Била је лауреат Фестивала пољских пијаниста у Слупску. Редовно приређује реситале, а често наступа и са симфонијским оркестрима широм Пољ-

ске, као и у Белгији, Италији, Холандији, Великој Британији, Швајцарској, Немачкој итд. Улазнице за овај концерт стају 300 динара и могу се купити у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2, тел.452 344), до 14 часова, или преко wеб сајта www.muzickaomladina.org, као и два сата пред почетак концерта у Градској кући. Н. П-ј.

24

svet

ponedeqak1.avgust2011.

KR VA VA NE DE QA U SI RI JI

UKRATKO U ne vre me nu 52 mr tvih MA NI LA: Najmawe 52 osobe su izgubile su `ivot u tropskoj oluji Nok-ten koja je pogodila Filipine, a dvoje qudi se vode kao nestali. Tropska oluja Nokten pogodila je Filipine pro{le sedmice, a u me|uvremenu se pribli`ava jo{ jedna, nazvana Mufija, koja je ve} izazvala olujne ki{e i tornado. Najve}i broj poginulih se utopio ili stradao u odronima zemqe, ili je re~ o ribarima nestalim na moru.

Vi{e od 120.000 qudi jo{ se nalazi u evakuacionim centrima nakon pusto{i koju je za sobom ostavila oluja Nok-ten

Po gi nu li na re ci Mo skvi MO SKVA: Devet qudi poginulo je kada je motorni ~amac potonuo u reci Moskvi po{to je udario u bar`u koja je bila privezana za dok, rekli su ruski zvani~nici.

Nesre}u je pre`ivelo preostalih sedam osoba koji su bili na ~amcu.

Portparol istra`ne slu`be Vladimir Markin rekao je da su za nesre}u krivi vlasnik i kapetan brodi}a, koji su me|u poginulima.

Markin je rekao da je vlasnik ranije tri puta prekr{io propise, izme|u ostalog time {to je na ~amcu bilo vi{e od dozvoqenih 12 osoba. U no}i nesre}e na tom plovilu bilo je 16 qudi.

Po li ci ja ubi la ~e tvo ri cu PE KING: Policija je ubila ~etvoricu osumwicenih posle „erupcije nasiqa” u kojoj je povre|eno vi{e od 10 pe{aka u gradu Ka{gar na severozapadu zemqe na granici Kine sa Taxikistanom, javqaju agencije. U odvojenom incidentu u eksploziji je poginulo najmawe troje qudi ukqu~ju}i jednog policajca. Dan pre toga dva mu{karca po nacionalnosti Ujguri, naoru`ani no`evima, ubili su sedam qudi i ranili 28, posle ~ega je jedan od wih ubijen.

Ze mqo tres u Ja pa nu TO KIO: Najmawe sedam osoba je povre|eno u zemqotresu ja~ine 6,5 stepeni Rihterove skale, koji je pogodio severoisto~nu obalu Japana.

Agencija za upravqawe po`arima i prirodnim katastrofama saop{tila je da su ~etiri osobe povre|ene u prefekturi Ibaraki, dve u mestu Korijama u Fuku{imi i jedna u Sendaju u prefekturi Mijagi, prenela je japanska novinska agencija Kjodo. Zemqotres nije naneo {tetu nuklearnoj centrali „Fuku{ima Dai~i”, niti je izdato upozorewe na cunami. Epicentar zemqotresa bio je oko 100 kilometara jugoisto~no od grada Fuku{ima.

Ubi je no naj ma we 95 qu di u Ha mi DA MASK: Sirijske trupe qak. Tokom ramazana, muslima- Asadovog re`ima. U tom gradu tenkovima su napale grad Hamu, ni se okupqaju u xamijama na po- je 1982. bilo protesta protiv `ari{te otpora re`imu, i ubisebnim no}nim molitvama, a ta Hafeza Asada, oca sada{weg le najmawe 95 qudi u bara`noj okupqawa bi mogla da intezivi- predsednika, posle ~ega su truvatri. izjavio je Amar Korabi, raju proteste, ocewuje agencija pe bombardovale grad pri ~emu predsednik Nacionalne organi- AP i navodi da aktivisti ka`u je poginulo izme|u 10.000 i zacije za qudska prava. Qudi iz da sirijske vlasti nastojate da 25.000, navode organizacije za Hame su uzvikuju}i qudska prava. „Bog je velik!” bacali Pocetkom juna bezOd marta oko 1.600 civila je poginulo molotovqeve koktele bednosne snage su u u suzbijawu demonstracija protiv i kamenice na tenkoHami ubile 65 qudi i predsednika Ba{ara Asada ve koji su se kretali od tada je grad izvan gradom. kontrole vlade, dok „Ovo je masakr, oni `ele da to spre~e. Oko 1.600 civila je demonsterantu dr`e ulice, a slome Hamu pre meseca Ramaza- poginulo u suzbijawu demon- vladine snage izvode akcije tona”, rekao je o~evidac koji se stracija protiv predsednika kom no}i. Sirijska organizaciagenciji AP predstavio kao Ah- Ba{ara Asada koji su po~eli u ja za qudska prava sa sedi{tem u med. martu. Ve}inu nastradalih su Londonu je saop{tila da je priBolnice su pune rawenih i ubile bezbednosne snage na an- kupila imena 13 mrtvih iz boltra`e donatore krvi, dodao je tivladinim protestima. U gradu nica i od stanovnika, ali je je on. Demonstranti predvi|aju da Hami koji se nalazi na oko 210 ta~an broj nastradalih te{ko }e protesti eskalirati tokom kilometara od prestonice Da- nezavisno proveriti po{to nosvetog muslimanskog meseca Ra- maska odr`avaju se jedne od naj- vinarima nije dozvoqeno izvekazana koji po~iwe u ponede- ve}ih demonstracija protiv {tavawe iz Sirije.

dnevnik

NORVE[KA

Brej vik hteo da bu de {ef voj ske OSLO: An ders Brej vik, uhap{en zbog ubistva 76 qudi u dva napada, tra`io ostavku vlade norve{ke i abdikciju kraqa da bi nastavio da komunicira sa policijom. Naime, to je wegov uslov za otkrivawe vi{e informacija o bomba{kom napadu u centru Osla

od wegovih {kolskih drugova Peter Svar izjavio je da se sve {to se desilo posle eksplozije bombe odvijalo prema wegovom pla nu. „Moj naj ve }i strah sada je da se on poigrava sa nama”, rekao je Svar. „@eleo je da bude uhva}en.

Sve je priznao. Napisao je u

DVA DO MA AME RI^ KOG KON GRE SA U PAT-PO ZI CI JI

Rid: Spo ra zum re pu bli ka na ca i de mo kra ta ni je bli zu VA [ING TON: Republikanci i demokrate nisu blizu postizawa sporazuma o podizawu limita zadu`ewa bez obzira na to {ta lideri republikanaca govore, izjavio je danas lider demokratske ve}ine u Senatu Hari Rid. „Po{teno je re}i da anga`ovawe ovde nije ni na kakav zna~ajan na~in”, rekao je Rid u Senatu nakon sastanka s ameri~kim predsednikom Barakom Obamom, preneo je RojHari Rid ters. „Lideri republikanaca i daqe naca u Senatu Mi~ Mekonel i odbijaju da pregovaraju iskreno”, predsedavaju}i Predstavni~kog dodao je Rid. Lideri republikadoma Xon Boner izrazili su uvenaca u Kongresu izjavili su da su rewe da }e uspeti da postignu u ozbiqnim razgovorima s amekompromisni sporazum kojim bi ri~kim predsednikom, nude}i se pove}ao limit zadu`ivawa od tra~ak nade za mogu}nost posti14,3 biliona dolara. Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa, zawa dogovora. Lider republika-

u kome republikanci imaju ve}inu, odbacio je ranije ju~e Ridov predlog za izbegavawe du`ni~ke krize u SAD koja bi mogla da ima globalne posledice.

Poslanici su se izjasnili sa 246 glasova protiv i 173 glasa za Ridov predlog, dan po{to je Senat, u kome demokrate imaju ve}inu, sa 59 glasova za i 41 protiv odbacio predlog republikanskog senatora Xona Bonera za podizawe limita zadu`ewa, koji je prethodno dobio podr{ku Predstavni~kog doma.

Ovim su se dva doma Kongresa na{la u pat-poziciji sa vremenom koje isti~e za postizawe dogovora, a rok je u utorak 2. avgusta u pono}, preneo je AFP.

Pro te sti zbog sku pog `i vo ta TEL AVIV: Vi{e desetina hiqada Izraelaca protestovalo zbog visokih tro{kova `ivota. Procewuje se da je na protestima u 10 gradova bilo izme|u 80 i 120 hiqada qudi.

Protest {irom Izraela odr`an je u subotu uve~e i na wemu su okupqeni gra|ani tra`ili „socijalnu pravdu”. U Tel Avivu se okupilo vi{e od 50.000 demonstranata, prenosi agencija Frans pres. Ispred rezidencije premijera Bewamina Netanijahua u Jerusalimu bilo je oko 15.000 demonstranata, koji su nosili transparente „Cela generacija `eli budu}nosti”.

U gradu Haifa na severu zemqe, ulicama je pro{etalo vi{e od 10.000 qudi, saop{tila je policija.

Demonstracije zbog visokih tro{kova `ivota organizovane su proteklih sedmica {irom Izraela. Na wima su zahtevani pristupa~ne cene stanova i „socijalna pravda, a ne milostiwa”.

Mo}ni sindikat Histadrut podr`ao je demonstrante, ali nije saop{tio da li }e pozvati svoje ~lanove da se pridru`e generalnom {trajku koji je najavila Unija loklanih vlasti za 1. avgust. Jaz izme|u bogatih i siroma{nih slojeva stanovni{tva je, me|utim, me|u najve}im u svetu. Netanijahu je ove sedmice bio primoran da odlo`i svoj put u Poqsku kako bi se obratio demonstrantima, ponudiv{i im reforme za koje su oni rekli da su nedovoqne.

Ove nedeqe procena mentalnog zdravqa Andersa Brejvika

i pucwavi na ostrvu Utoja.

Brejvik je zahtevao i ostavku vojnog rukovodstva i da on bude postavqen za {efa vojske.

Dva psihijatra }e ove sedmice po~eti procenu o Brejvikovom mentalnom zdravqu, a wegov advokat je rekao da je wegov klijent verovatno lud, ali da je prerano re}i da li }e to biti wegova odbrana.

Od kada je u zatvoru, Brejvik je odbijao da se fotografi{e za dosije, kako bi se po-

manifestu da propagandna faza po~iwe sa hap{ewem”, dodao je Svar. Drugi {kolski drug izjavio je za „Sandej telegraf” da je Brejvikova potreba da privu~e pa`wu bila o~i gled na i pre 10 go di na.

Biv{i prijateq rekao je da mu je Brejvik priznao da je imao pla sti~ nu ope ra ci ju no sa i brade u SAD i da je to bio logi~an korak u `eqi za fizi~kim savr{enstvom.

Brejvik je u svom manifestu napisao

Nem ci za za bra nu neo na ci sti~ kog NPD-a BER LIN: Vi{e od dve tre}ine Nemaca izjasnilo se za ponovno pokretawe postupka zabrane Nacionaldemokratske partije (NPD), koja u svojim redovima okupqla ekstremne desni~are i neonaciste i ~iji poslanici sede u parlamentima dve isto~nonema~ke pokrajine.

Po anketi koju je ju~e objavio ‘’Bild am zontag’’, 68 odsto Nemaca je za ponovno pokretawe postupka zabrane NPD, a 24 odsto protiv. Za zabranu NPD, partije osnovane pre pedesetak godina, koju ve} drugu deceniju vodi biv{i vojnik Bundesfera, diplomirani politikolog Udo Fojg, naj~e{}e su pristalice demohri{}anskog bloka kancelarke Angele Merkel. ^ak 81 odsto onih koji tradicionalno biraju demori{}ane, zala`e se za zabranu NPD, pokazala je anketa Istitiuta za istra`ivawe javnog mwewa Emnid. javqivale samo fotografije koje je on pa`qivo pravio, kao {to je slika na kojoj je u ma son skoj uni for mi ili sa uperenom pu{kom, pi{e list „Sandej telegraf”. Po{to mu je odbijen zahtev da nosi borbe nu uni fro mu, Brej vik je zahtevao da u javnosti, prilikom odlaska na sud ili u policijsku stanicu, nosi iskqu~ivo creveni „la kost” xemper.

Brevik je o „dres kodu” detaqno pisao i u svom manifestu na 1.500 strana, objavqenom neposredno pre napada. Jedan

da se dru`io sa grupom pakistanskih de~aka, koje je kasnije optu`io za pqa~kawe i zastra{ivawe bele dece. Najboqi prijateq mu je bio de~ak Arsalan, ali je prestao da se dru`i sa wim u 16. godini, kada ka`e da se okrenuo protiv multikulturalizma. Arsalanova porodica odbacila je te tvrdwe, navode}i da su se oni dru`ili samo u osnovnoj {koli i da je sme{no kriviti Arsalana za bes koji je Brejvik ose}ao prema multikulturalizmu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DANIJEL REDKLIF Posledwi nastavak fran{ize o Hariju Poteru (tuma~i ga Danijel Redklif) - „Hari Poter i relikvije smrti 2” mogao bi nakon vikenda da dostigne zaradu od milijardu dolara i time prema{i uspeh preostalih sedam delova ovog serijala. Film je do sada zaradio 926 miliona, mawe od prvog ostvarewa iz 2001. pa ipak mediji predvi|aju da bi mogao da prema{i milijardu dolara.

MAJKL MALEN Novi komandant ameri~ke vojske u Avganistanu general Xon Alen treba do sredine oktobra da preda osnovni plan za povla~ewe ameri~ke vojske iz te zemqe. To je novinarima rekao na~elnik general{taba vojske SAD admiral Majkl Malen koji se od petka nalazi u poseti Avganistanu. On je dodao da novom komandantu treba vremena da proceni borbene i druge potrebe povla~ewa.

HOSNI MUBARAK Predsedavaju}i sudija u procesu protiv Hosnija Mubaraka izjavio je ju~e da }e su|ewe svrgnutom egipatskom predsedniku biti brzo i da }e biti obezbe|en direktan televizijski prenos,”svakodnevno sve do okon~awa”. Su|ewe Mubaraku po~iwe u sredu, ali se spekuli{e da se ne}e pojaviti u sudnici jer je prestao da uzima hranu i te~nost i dosta je smr{ao.

Fon Trir `ali zbog svog filma „Dogvil” KOPENHAGEN: Danski re`iser Lars fon Trir rekao da mu izaziva gnu{awe izjava Norve`anina Andersa Brejvika da mu je wegovo ostvarewe „Dogvil” jedan od omiqenih filmova. Brejvik, koji je priznao da je odgovran za eksploziju u centru Osla i ubistva na ostrvu Utoja u kojima je poginulo 76 osoba, naveo je na svom Fejsbuk profilu da mu je Fon Trirov film „Dogvil” iz 2003. godine jedan od tri najboqa filma. „Pomisao da je ’Dogvil’, za mene moj najboqi Lars fon Trir u Kanu film, mogao da bude kori{}en On je rekao da mu je `ao {to je kao neka vrsta scenarija za wega, napravio taj film, ako je dokazaizaziva u meni ogromno ga|ewe. no da je inspirisao Brejvika, doTo je u`asno”, izjavio je Fon daju}i da je namera filma bila da Trir za danski list „Politi- obrazuje publiku a ne da inspiriken”. {e nasiqe. „Posledwa scena u

’Dogvilu’’ ima bolne sli~nosti sa Utojom”, kazao je danski re`iser u intervjuu, preneo je AFP. Brejvik je ujedno na fejsbuku rekao i da je na wega uticala danska ekstremno desni~arska par-

tija - Danska narodna partija (PPD). „U Danskoj ve} nekoliko godina postoji sna`na tradicija straha od islama”, istakao je Fon Trir, dodaju}i da Danska kao nacija „snosi bar deo odgovornosti za tragediju u Norve{koj”. „Taj rasizam se ra{irio u druge nordijske zemqe i smestio se u Brejvikovu podsvest i bez sumwe mu dao opravdawe koje mu je bilo potrebno”, rekao je Fon Trir.

Slavni re`iser je na ovogodi{wem Kanskom festivalu bio progla{en personom non grata, posle izjave da se malo saose}a sa Adolfom Hitlerom i da ga razume, posle ~ega se izvinio ako je nekoga povredio.

BALkAn

dnevnik

ponedeqak1.avgust2011.

PA TRI JARH IRI NEJ ZAV [IO TRO DNEV NU PO SE TU EPAR HI JI BU DI MQAN SKO-NIK [I] KOJ

Po ziv pra vo slav ci ma na uje di we we P O D G O R I C A , NIK [I]: Pa tri jarh Srp ske pra vo slav ne cr kve Iri nej, ko ji je ju ~e za vr {io pr vu zva ni~ nu po se tu Epar hi ji bu di mqan sko-nik {i} koj u Cr noj Go ri, iz ja vio je da po dr `a va ne za vi snu dr `a vu Cr nu Go ru i po zvao pra vo slav ce na uje di we we Pa tri jarh je u @a bqa ku po ru ~io da osta vqa ama net Sr bi ji i Cr noj Go ri da bu du naj bli `e dr `a ve i me |u sob no se po ma `u i ~u va ju svoj na rod.

Patrijarh Irinej s doma}inima u Crnoj Gori „Po dr `a va mo dr `a vu Cr nu Go ru. Bi la je dr `a va, na rod. Cr kva je ta ko ja tre ba da sti ma gde sam bio”, re kao je pa to je i da nas i su tra, a moj je sa pre va zi |e gra ni ce dr `a ve i da tri jarh Iri nej. vet i ama net da Sr bi ja i Cr na nas svu da ob je di ni i uje di ni”, Pa tri jar hu Iri ne ju je do ma Go ra bu du brat ske dr `a ve, da se po ru ~io je pa tri jarh. }in u Cr noj Go ri bio vla di ka po ma `u i `i ve kao je dan bla go slo ve ni na rod”, re kao je pa tri Moj je savet i amanet da Srbija i Crna Gora budu jarh Iri nej.

Pa tri jarh je po zvao pra vo bratske dr`ave, da se poma`u i `ive kao slav ni svet na uje di we we, bez jedan blagosloveni narod is ti ca wa bi lo ka kvih raz li ka, po seb no de qe wa na Sr be i Cr no gor ce. „Za ovu le po tu po treb ne su gu - Jo a ni ki je, a to kom tro dnev ne „Ne ka to bu de raz log da bu de slar ske pe sme, ali i za le po tu po se te Epar hi ji bu di mqan skomo sje di we ni i uje di we ni. Sr bi vas bra }o i se stre ko ji ste me nik {i} koj, pa tri jarh je po se tio i Cr no gor ci su, mi slim, je dan do ~e ka li u Be ra na ma i svim me - Bi je lo Po qe, Moj ko vac i @a -

bqak i ma na sti re \ur |e vi stu po vi kod Be ra na, Pi vu i Sve tog Lu ke u @u pi Nik {i} koj Pa tri jarh Iri nej je prek si no} pri su stvo vao bo g o s lu ` e wu u Piv skom ma na sti ru gde je u be se di pred mno g o b roj n im ver ni ci ma ka zao da sprp ski na rod u svo joj isto ri ji ni ka da ni j e do ` i vio ono {to je u vre me nu de mo k ra ti j e i ve } ih pra va. „We g o va naj ve } a ra na je Ko so vo, stra {no su di li {te, ko je je to bi lo i osta lo.

Ko so vo, na ko me srp ski na rod do `i vqa va u`a sne tra ge di je i po ni `e wa, ka kve ni je ni pod Tur ci ma pre `i vqa vao”, re kao je pa tri jarh Iri nej.

Po we go vim re~ ma, na Ko so vu uzi ma ju srp skom na ro du sve ti we, „ono {to mu je naj sve ti je, sa ko ji ma je `i vio, za ko je je krv pro li vao”.

Pa tri jarh Iri nej je ju~e po pod ne za vr {io tro dnev nu po se tu Epar hi ji bu di mqan sko-nik {i} koj obi la skom ma na sti ra Sve tog Lu ke u Nik {i} koj `u pi.

BOSNA I HERCEGOVINA

Ga ni}: Sr bi ja po ter ni ca ma de sta bi li zu je BiH SA RA JE VO: ^lan rat nog Pred sed ni {tva BiH Ejup Ga ni}, ko ga Sr bi ja te re ti za zlo ~in nad voj ni ci ma JNA u Do bro vo qa~ koj

Ejup Gani}

uli ci u Sa ra je vu 1992. go di ne, sma tra da BiH {to hit ni je tre ba da

alar mi ra Evrop sku uni ju da po ter ni ce Sr bi je pro tiv dr `a vqa na BiH slu `e za de sta bi li za ci ju te dr `a ve. On je na veo da je pen zi o ni sa ni ge ne ral Jo van Di vjak, ko ga je pre kju ~e austrij ski sud od bio da iz ru ~i Sr bi ji ko ja ga te re ti ta ko |e za zlo ~in u Do bro vo qa~ koj uli ci, uhap {en na osno vu di fu zne po ter ni ce Sr bi je. „Na woj je nas 19 qu di op tu `e nih za 2. i 3. maj 1992. go di ne. In ter pol je od bio da te po ter ni ce ob ja vi kao cr ve ne. Me |u tim, Be o grad ko ri sti di fu zne po ter ni ce za ko je ne tre ba sa gla snost In ter po la”, ka zao je Ga ni} sa ra jev skom „Dnev nom ava zu”.

„Na {a dr `a va, ono {to ima mo od dr `a ve, od no sno Pred sed ni {tvo BiH, Mi ni star stvo spoq nih po slo va, Mi ni star stvo po li ci je tre ba da sed nu sa ko me sa rom Evrop ske uni je za bez bed nost i sa pred stav ni ci ma In ter po la i da im obra zlo `e da je za Sr bi ju sva ko ko je bra nio BiH zlo ~i nac”, na veo je on.

Ga ni} je da qe na veo da je ovo „spe ci jal ni me tod ra ta, ko ji Sr bi ja ko ri sti u mi ru”. „BiH pri zna je sve su do ve, i me |u na rod ne, i Ha {ki tri bu nal. Pa, zar sa ma ~i we ni ca da su su do vi u Lon do nu i Be ~u utvr di li da se ra di o fal si fi ka ti ma Be o gra da ne go vo ri do voq no me |u na rod noj za jed ni ci da za u sta vi Be o grad? Ta~ no je da smo Di vjak i ja oslo bo |e ni, ali svi osta li ko ji su na sr bi jan skoj li sti i da qe mo gu bi ti

BUGARSKA

CRNA GORA

Skup {ti na o iz bor nom za ko nu POD GO RI CA: Skup {ti na gla snost na iz bor ni za kon ako Cr ne Go re od`a la je ju ~e sed ni - srp ski je zik ne do bi je isti sta cu na ko joj se ras pra vqa lo o tus kao i cr no gor ski je zik. Vla Pred lo gu Za ko na o iz bo ru od - da ju }a ko a li ci ja u cr no gor skom bor ni ka i po sla ni ka, ~i je je par la men tu ne ma dvo tre }in sku usva ja we je dan od kqu~ nih uslo - ve }i nu da bi sa ma mo gla iz gla sa va da se dr `a vi odo bri po ~e tak ti iz bor ni za kon, {to je do sa da pri stup nih pre go vo ra za pri - od ga |a no {est pu ta. Po sled wi kqu ~e we Evrop skoj uni ji. Ako rok za usva ja we iz bor nog za ko iz bor ni za kon ne do bi je dvo tre - na, ko ji je od re |en pre dva me se }in sku ve }i nu, a {an se za to su po na ja va ma bi le ma le, jer opo zi ci ja po dr {ku uslo vqa va zah te vi ma da se srp skom je zi ku pri zna sta tus slu `be nog je zi ka, kao i da se cr no gor sko dr `a vqan stvo odo bri svi ma ko ji su ima li pre bi va li {te Crnogorski parlament u zasedawu u Cr noj Go ri na dan 3. ju na 2006. go di ne, Pod - ca, upra vo je bio 31. jul. Ako to go ri ca ri zi ku je da iz gu bi ra ni - ne bu de u~i we no, naj ve ro vat ni je na ja vqe ni da tum pri stup nih je, no vi rok za iz gla sa va we iz pre go vo ra. Na po ~et ku ju ~e ra - bor nog za ko na mo gao bi bi ti po {we sed ni ce ni su pri hva }e ni ~e tak sep tem bra. Pred sed nik pred lo zi So ci ja li sti~ ke na - Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi} i rod ne par ti je da se iz me ni Za - pre mi jer Igor Luk {i} su kra kon o op {tem obra zo va wu, po jem sed mi ce iz ra zi li uve re we ko me bi srp ski i cr no gor ski je - da ni jed na po li ti~ ka par ti ja zik ima li rav no pra van tret man ne }e pre u ze ti ri zik od go vor no u {kol skoj na sta vi i da se pro - sti za uspo ra va we evrop skog pu {i ri za kon ska mo gu} nost za do - ta Cr ne Go re, ta ko {to }e po dr bi ja we cr no gor skog dr `a vqan - {ku iz bor nom za ko nu uslo vi ti stva. zah te vi ma ko ji ni su u ve zi s tim Opo zi ci o na No va srp ska de - ak tom.Do za kqu ~e wa ovog iz da mo kra ti ja ra ni je je vi {e pu ta wa li sta ni je bio po znat is hod ja sno sa op {ti la da ne }e da ti sa - gla sa wa u Skup {ti ni CG.

Is tra ga pro tiv Ka li }e vih POD GO RI CA: Tu `i la {tvo CG zah te va spro vo |e we is tra ge pro tiv Sa fe ta Ka li }a, we go vog bra ta Me su di na i su pru ge Ami ne zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo pra we nov ca „Vi je sti„ pi {u da je fi na nij skom is tra gom utvr |e no da Mer su din, Sa fet i Ami na Ka li} po se du ju imo vi nu vi {e mi li on ske vred no sti.

Imo vi na Ka li }e vih da le ko nad ma {u je wi ho ve le gal ne pri ho de, zbog ~e ga je tu `i la {tvo su di ji za is tra gu Vi {eg su da u Bi je lom Po qu pod ne lo zah tev za pri vre me no od u zi ma we imo vi ne.

Zah te vom se, iz me |u osta log, tra `i pri vre me no od u zi ma we ho te la “Tur jak” i “Ro `a je, ka fe-ba ra “Taj son” u Ro `a ja ma, ben zin ske pum pe “M Pe trol”, ze mqi {ta, sta no va, put ni~ kih vo zi la, ak ci ja i nov ca.

Ka ko je sa op {te no iz Vr hov nog dr `av nog tu `i la {tva, Ka li }i ma se sta vqa na te ret da su od 2006. do 2011. go di ne u Ro `a ja ma, fi nan sij skim i ban kar skim po slo va wem, pre ko pred u ze }a “Da ut&Da ut” DOO, “Taj son” DOO, “Tur jak” AD, “M Pe trol” DOO i “Kri stal” AD, u ko ji ma su Ka li }i osni va ~i ili iz vr {ni di rek to ri, pu tem si mu li ra nih ugo vo ra upla }i va li go tov no vac u iz no su od 7.258.195,89 evra na ban kov ne ra ~u ne ovih pred u ze }a, ra di vra }a wa kre di ta i ta ko u plat ni pro met Cr ne Go re uni je li “pr qav” no vac za ko ji su zna li da je pri ba vqen kri vi~ nim de lom.

Mer su di nu i Ami ni Ka li}, ko ji su uhap {e ni pro {le sed mi ce, od re |en je jed no me se~ ni pri tvor, a Sa fet Ka li} je u bek stvu i ka ko se ve ru je na la zi se u Tur skoj.

GR^KA

Is ti ~e ul ti ma tum ru skoj kom pa ni ji „Atom stro jek sport” SO FI JA: Da nas is ti ~e bu gar ski ul ti ma tum ru skoj kom pa ni ji „Atom stro jek sport” ko ja tre ba da gra di dru gu bu gar sku nu kle ra ku „Be le ne”, da po vu ~e tu `bu za 58 mi li o na evra pred Me |u na rod nim ar bi tra `nim su dom u Pa ri zu, upo zo rio je ju ~e u So fi ji mi ni star eko no mi je, ener ge ti ke i tu ri zma Traj ~o Traj kov.

Dan, po {to su pred stav ni ci ru ske kom pa ni je ob ja vi li da su po kre nu li sud ski spor, bu gar ska Na ci o na lan elek tri~ na kom pa ni ja (NEK) sa op {ti la je da je sprem na da i ona po kre ne pro tiv tu `bu pro tiv „Atomsptro jek por ta” zbog

hap {e ni po sve tu”, re kao je Ga ni}.

Ape lu ju }i na nad le `ne in sti tu ci je BiH da se obra te, ka ko na vo di, ze mqa ma ~la ni ca ma EU, Ga ni} je za tra `io da po tom pi ta wu re a gu je i vi so ki pred stav nik u BiH Va len tin In cko. „On tre ba da se ume {a, ne da za {ti ti ne ko ga ko je po ~i nio zlo ~in, ne go da spre ~i agre si ju ko ju Sr bi ja i da qe vr {i u mi ru”, ka zao je Ga ni}, ko ji je to kom pro {le go di ne uhap {en na lon don skom aero dro mu po po ter ni ci Sr bi je zbog rat nih zlo ~i na u Do bro vo qa~ koj uli ci, ali ga je lon don ski sud pu stio na slo bo du.

U na pa du na ko lo nu JNA ko ja se po vla ~i la iz Sa ra je va u ma ju 1992. go di ne ubi je na su 42 a ra we na 73 voj ni ka. Za ovaj zlo ~in jo{ ni ko ni je od go va rao, a BiH ni je po di gla ni jed nu op tu `nicu.

25

Nuklearka „Belene”

ne iz mi re nih oba ve za za sta ru opre mu iz „Be le na” , jo{ iz 2007. go di ne na iz nos od 61 mi li o na evra. Bu gar ski mi ni star re kao je da su Ru si raz u me li da ne ma smi sla pu ni ti xe po ve od re |e nim qu di ma za prav ne uslu ge.

„^e ka mo wi hov od go vor, a uko li ko `e le da ne {to ra de po pro jek tu tre ba da po vu ku tu `bu. U pro tiv nom mi }e mo po kre nu ti kon tra tu `bu u @e ne vi za 61 mi lion evra”, upo zo rio je mi ni star Traj kov.

Po Traj ko vu, NEK je spre man da od go vo ri sva kog tre nut ka, bu du }i da ima ozbiq nu prav nu pri pre mu. „Atom stro jek spo port” je po be di la na ten de ru za iz grad wu dru ge bu gar ske nu kle ar ke „Be le ne” 2006.

Iz gra da wa jo{ ni je po ~e la, a glav ni pro blem je fi nan si ra we.

Ca ri ni ci u yepu put ni ka pro na {li zmi ju SO FI JA: Bu gar ski ca ri ni ci, na pre la zu \u e {e vo na gra ni ci sa Ma ke do ni jom, za ple ni li su zmi ju ko ju su pro na {li u xe pu jed nog put ni ka u auto bu su ko ju je na pu {tao ze mqu, sa op {te no je iz Upra ve ca ri na.Na kon {to su pri me ti li da se je dan put nik po na {a ne u o bi ~a je no, ca ri ni ci su ga pre kon to li sa li i u we go vom xe pu pro na {li zmi ju upa ko va nu u

~a ra pu i uvi je nu u naj lon. Put nik, ma ke don ski dr `a vqa nin, ob ja snio je da je zmi ja we gov ku} ni qu bi mac, ali da ne ma ni ka kvu do ku men ta ci ju o ku po vi ni i vla sni {tvu. Zmi ja je `en ka, azij ski tam no re pi smuk, ni je za {ti }e na vr sta i ni je otrov na. Na kon kon tro le zmi ja }e bi ti pre da ta so fij skom zo lo {kom vr tu, na ve de no je u sa op {te wu.

Tak si sti ra di ka li zu ju {trajk ATI N A: Tak s i s ti u Gr~ koj od lu ~i li su ju ~e da ra d i k a l i z u j u {trajk sve dok vla da po zi tiv no ne od g o v o r i na wi h o v e zah te ve. „Na sta vi }e mo sa mo bi li za ci jom sve dok se pro blem ne re {i”, iz ja vio je li der sin di ka ta tak si sta Ti mi os Li be ro pu los po sle sa stan ka na ko jem se raz go va ra lo o da qim ak ci ja ma {traj ka ~a.

Tak s i s ti }e se da n as oku p i t i is p red zgra d e mi ni star stva sa o bra }a ja i tra `i }e sa sta nak sa mi ni strom Ja ni som Ra gu si - Tak si sti }e se da nas oku pi ti is pred zgra de mi ni star stva sa o bra }a ja som po {to su pre go vo ri u pe tak pro pa li. Isto vre me no, de da }e ih ova vla di na od lu ka ~i da u ce li ni od u sta je od re pla ni ra ju da se u du ga~ kim kon - te {ko po go di ti po {to su do sad for mi po slo va wa u ovoj obla vo ji ma pro vo za ju kroz cen tral - mo ra li da pla }a ju za do bi ja we sti. ne uli ce Ati ne i dru gih ve }ih li cen ca za po slo va we u ovoj Vla da se oba ve za la da na sta gra d o v a, pre n e l a je agen c i j a obla sti i po ne ko li ko de se ti - ve re for me u svim obla sti ma AFP. na hi qa da evra. pre do bi ja wa od ~la ni ca evro Tak si sti, ko ji se pro ti ve od Iz vla de su po ru ~i li da su zo ne i Me |u na rod nog mo ne tar lu ci vla de da li be ra li zu je po - sprem ni na di ja log i da su „vra - nog fon da no vog pa ke ta zaj mo va slo va we u toj obla sti, u {traj - ta otvo re na za sve kon struk - u ukup nom iz no su od 109 mi li ku su vi {e od 10 da na. Oni tvr - tiv ne pred lo ge”, ali to ne zna - jar di evra.

@enska posla

ponedeqak1.avgust2011.

c m y

26

dnevnik

Ситнице које ће очарати вољену особу Н

Дечко дана

екада нам заиста треба да нас неко изненади, угодно, наравно. Уколико то учини вољена особа, осећамо се сретно, полетно и још више заљубљено. Ипак, ако се превише дарујемо то постаје навика, зато је та опција искључена. Но с времена на време неки мали знак пажње може бити јако позитиван и добро може да делује на вољену особу. Уколико не знате како бисте изненадили свог драгог, при-

га шта више воли. За дегустацију припремите нарезан сир, парадајз и саламу. Са стране украсите доручак са два пецива која сте претходно пререзали и намазали с мало маслаца и мармеладе. А у комбинацију можете убацити и

Рикардо Франко

Mu {kar ci ~e {}e va ra ju na ven ~a wu I

s tra `i va we ko je je nad 2.000 mu {ka ra ca sta ro sti od 25 do 45 go di na spro veo web sajt Illicit Encounters po ka za lo je da }e ve }i na mu {ka ra ca svo ju part ner ku pre va ri ti upra vo s de ve ru {om.

Iako se sma tra da upra vo mo ma~ ke za ba ve mu {kar ce naj vi {e do vo de u is ku {e we da za ko ra ~e u ne ver stvo, re zul ta ti po ka zu ju ne {to sa svim dru ga ~i je: 32 po sto mu {ka ra ca svo je part ner ke va ra kao zva ni ca na ven ~a wu, dok wih 27 po sto to ~i ni na za ba va ma. „Po sto ji ne {to kod de ve ru {a {to je ne ve ro vat no pri vla~ no mu {kar ci ma. Mo `da ha qi ne ko je ozna ~a va ju de ve ru {e na gla {a va ju ~i we ni cu da su slo bod ne, a ve }i na qu di na ven ~a wa do la zi ka ko bi se do bro za ba vi li,” re kla je PR Illicit Encounters-a Ro si Fri man-Xons. „Na ven ~a wi ma su pri sut ni svi ele men ti ko ji osi gu ra va ju seks za jed nu no}. Ko ja ~a {i ca vi {e, qu di u svo jim naj bo qim iz da wi ma, slo bo dan ulaz u ho tel ske so be, kao i od re |e na do za sek su al nog elek tri ci te ta”, do da la je Ro si Fri man-Xons.

Плисирано из ормана наших бака

премили смо за вас неколико идеја. Доручак у кревету - Не толико оригинално, али увек традиционално и лепо. Са доручком у кревету никако не можете да погрешите, поготово ако је разнолик. Приредите једно хладно и једно топло пиће. На пример свеже исцеђен сок од наранџе с неколико капи лимуна и врући мирисни чај или кафу, зависи од то-

П

лисирани узорак може бити укомпониран у лежерни, пословни и свечани „лук“ и свакоме од њих даће занимљив изглед... Мода наших бака и мама вратила се на модне писте. Четрдесете, педесете, шездесете па и седамдесете године прошлог века једноставно су незаобилазне када је реч о модним трендовима. Тако је своје место нашла и плисирана одећа. Најчешће долази у облику сукњи и хаљина, а ређе у неком

једно јаје на око. То све украсите салветом и прибором. Уколико имате прилику, додајте још и цветић. Биће одушевљен, а доручак у кревету је идеалан почетак дана! Миришљава ноћ – Док га нема поспремите спаваћу собу, промените постељину и на јастук и пиџаму нашприцајте трунку (не превише да не буде преинтензивно) њему вашег

другом одевном предмету као што су кошуље и сакои, но није немогуће. Модни диктатори предвидели су их у бројним више или мање успешним модним комбинацијама. Плисирана одећа ће се навелико носити већ овог лета, али процват тренда очекује се тек у надолазећој сезони јесен-зима 2011.-2012. Можда ће вам се ова најава чинити преурањена, али имајте на уму да нас од јесени не дели много времена. Али, вратимо се лету! Плиси-

омиљеног свежег и мирисног парфема. Исто пошприцајте и по сијалици. Веровали или не, док упалите светло соба ће одисати мирисом вашег (или његовог) омиљеног парфема. Пустите му компилацију омиљених хитова. Замолите га за плес у приватности собе и обоје ћете се сећати ове предивне вечери. Пица – Наручите му пицу док сте на послу, а он код куће, или обрнуто. Поступак је следећи. Назовите вашу пицерију, или још боље отиђите у исту, платите је и замолите да кечапом напишу поруку по вашем избору. Када отвори врата, изненади се јер није наручио пицу, а достављач каже да је све плаћено. Тренутак када отвори кутију биће непроцењљив, а ви очекујте позив на мобилни пун среће и одушевљења. Фотографија – Један од најлепших изума. Тренутака који су нам драги можемо се увек присетити само једним погледом на – фотографију. Будите ви тај “тре-

рана одећа је нешто што вам се може свидети или не, али ако се одлучите за неки одевни предмет у том стилу, сигурно нећете погрешити. Плисирани узорак може бити укомпонован у лежерни, пословни и свечани „лук“ и свакоме од њих даће занимљив изглед. Модни су креатори ове године замислили плисиране хаљине у полудугој и дугој варијанти. Врло је мало модела плисиране одеће у нешто краћем издању иако их није немогуће наћи.

нутак” којег ће се увек сетити када отвори новчаник. Док га нема уметните му вашу сличицу у новчаник, а уколико је већ има, поставите му вашу заједничку фотографију на мобилни. Уколико вам се то чини као превише задирања у приватност, увек можете испринтати фотографију и написати лепе речи на позадини, па му је поклонити. Његове жеље – Док ходате градом ослушкујте вашег драгог на сва чула. Уколико гледа у излогу неку мајицу, упитајте га да ли му се свиђа, или ако каже да му је понестало доброг старог дезодоранса не оклевајте, купите му неки исте марке по мирису властитог укуса. Тако ће увек знати да га слушате, мислите на њега и да се уз вас увек може осећати сигурно, вољено и добро. Скувајте му пашташуту – Не у дословном смислу. Дочекајте га са његовим омиљеним јелом. Потрудите се и пронађите све могуће начине за спремање истог. Комбинујте, елиминишите и играјте се са састојцима. Без обзира како испадне, биће срећан и захвалан. Још ако имате само кецељу на себи…

Када желите постићи лежерни, али женствени изглед и разграничити га од оног пословног, то можете учинити пазећи какав ћете асесоар припасати те хоће ли бити више или мање затворена. Ако сте мислили да одећа од плисираних материјала не може бити свечана, преварили сте се. Плисирани узорак лепим, прозрачним, природним и свечаним материјалима даје посебну лепоту.

mre@a

dnevnik

ponedeqak1.avgust2011.

27

ПАМЕТНИ ТЕЛЕФОНИ

К Русија заинтересованија за суперкомпјутере

Р

уска позиција у области суперкомпјутера почела је да се мења набоље захваљујући московској компанији Т-Платформе (Т-Платформы) и руском председнику Димитрију Медведеву који ове моћне машине сматра изузетно важним за будућност земље. Пре две године Медведев је критиковао стање развоја суперкомпјутера у земљи рекавши да велики број тамошњих предузетника, па и државних званичника, не зна ни шта су то суперкомпјутери, и показао да је веома заинтересован да Русија достигне САД у високој технологији. Прошле године је обишао Силицијумску долину, посетио компаније Гугл (Google), Твитер (Twitter), Епл (Apple) и Циско (Cisco), а на Станфорду разговарао о потреби већег технолошког инвестирања у његову земљу. Ових дана обишао је и Московски државни универзитет да погледа суперкомпјутер Ломоносов (Ломоносов) компаније ТПлатформе, који је заузео тринаесто место на најновијој (јунској) листи 500 најјачих светских суперкомпјутера (Топ500) и треће место на новом референтном тесту Грапх500 који мери колико брзо извршава графичке операције на великом скупу података. (Редослед на листи Топ500 добија се коришћењем референтног теста Линпацк који мери брзину решавања великог броја линеарних једначна.) Компанија Т-Платформе поред тога што промовише коришћење

суперкомпјутера у Русији, продаје своје системе у Европи, а намерава да их понуди и на америчком тржишту.

-У овом тренутку за већину људи је то нова технологија, али ми настојимо да проширимо тржиште у Русији- поручују из компаније. Поред тога помажу потенцијалним научним и истраживачким установама да дизајнирају апликације које раде у окружењу рачунара високих перформанси. Тест Грапх500 је развио међународни тим који су предводили представници националне лабораторије Сандија америчког министарства енерегетике (U.S. Department of Energy Sandia National Laboratories) и први пут је коришћен прошле године. На листи објављеној у јуну било је свега 29 система а Ломоносов је са своја 1,3 петафлопса освојио треће место, мада је имао најбоље перформансе, изражене новим мерним параметром (traversed edges per second, TEPS) и за дату димензију проблема. Амерички аналитичари сматрају да ће на резултате све више утицати софтвер, пошто хардвер тренутно надмашује његове могућности, а у том погледу Русија и Источна Европа имају предност. Пошто у доба комунизма нису имали довољно јак хардвер, морали су, сматрају они, знатно више да се ослоне на софтвер, тако да су практично у стању да и веш машину натерају да рачуна и нема сумње да умеју да развију софтвер који је довољно робустан да поднесе свашта. Извор:www.mikro.rs

Хитачи – 3Д без наочара

П

ретходна генерација екрана имала је дијагоналу од 3,1 инча и резолуцију од 480 x 854 пиксела али све је више решења за приказ 3Д слике без кориштења наочара, бар на малим екранима. Последња компанија у низу која има овакво решење је Хитачи Дисплеј. Реч је о екрану с дијагоналом од 3,5 инча заснованом на IPS екрану. Резолуција екрана износи, за ову дијагоналу, високих 1.280 x 720 пиксела, светлина у 3Д начину рада је изнадпросечних 470 цд/м2, и 400 цд/м2 у 2Д-у. Нови 3Д екран моћи ће се користити у мобилним телефонима, преносним конзолама и минијатурним ТВ пријемницима. О томе када би се могли појавити први уређаји с Хитачијевим 3Д екранима, за сада нема информација. Извор: www.bug.hr

Џепна памет

оја је разлика између смартфона и „обичног„ мобилног телефона? Нико никада, заправо, није ни дефинисао разлику између смартфонеа и „обичног„ телефона, али с временом је постало сасвим јасно шта неки мобилни уређај мора да има да би могао да се назове смартфоном. Он мора да користи неки од оперативних система који омогућавају инсталацију додатних (бесплатних или комерцијалних) апликација на уређај путем онлајн трговине апликација и мора омогућавати спајање на Интернет путем 3G i Wi-Fi мрежа. Уз то сви данашњи смартфони кориснику пружају и пуну флексибилност при интеракцији са софтвером, било путем физичке QWЕRТY тастатуре, било путем екрана осетљивог на додир (на којима се може користити виртуелна тастатура), сви се могу спојити с рачунаром путем USB-a, сви могу репродуковати видео и MP3-це, сви могу фотографисати, сви имају ГПС, за све њих постоје апликације за приступ Фејсбуку, Твитеру, чету, мејлу, вебу и осталим интернетским сервисима, и тако даље... Из овога се заиста чини да су смартфони јако паметни. Мора да су онда и скупи… Како који. Тржиште смартфона некад није било конкурентно - само два-три модела су били овако јако паметни и због тога су били јако скупи. Данас је конкурентно и постоји дословце на десетине модела који су актуелни у понуди мобилних оператера. Конкурентношћу је, као и свако друго тржиште, оно постало сегментирано, па тако постоје основни модели који су јефтинији, средња класа смартфона којима је цена нешто виша и топ-модели који су најскупљи. l Колико кошта просечан основни модел, колико смартфоне средње класе, а колико топ-модел? У овом тренутку може се рећи да основни модели коштају испод 270 евра. Смартфонима средње класе цена се пење и до 540 евра, док су они најмоћнији редовно скупљи од 550 евра. У нашем тесту смартфона који чини највећи део ове теме разврстали смо их управо у ова три ценовна разреда. У будућности ће сигурно доћи до додатне сегментације тржишта смартфона будући је реч о типу електронских уређаја који управо проживљавају највећи технолошки и комерцијални узлет. Продају се „ко ‘алва„. У блиској будућности ће зато бити још више смартфона на тржишту, па ће бити и још јефтинијих, али и још скупљих модела. Пар стотина евра је, ма колико био паметан, пуно новца за један мобилни телефон. Како то да се тако добро продају, и још усред кризе? Ствар је у томе што их готово нико не купује за њихову пуну

Блекбери

Гугл андроид

Виндоус Фон 7

цену. 99% модела смартфона продају мобилни оператери који их нуде у пакетима заједно с услугом преноса података и говора. У припејд-пакетима је најчешће цена смартфона врло блиска његовој пуној цени јер ови пакети не подразумевају обавезивање на лојалност мобилном оператеру код ког је купљен уређај. Довољно је плати-

ти откључавање телефона уколико је он закључан на коришћење само на мрежи дотичног оператера и он ће радити са СИМ-картицом било ког другог оператера. У постпејд-пакетима је, међутим, одређене моделе могуће купити уз велике попусте - неке чак и за само 1 динар. Ипак, с временом ћете итекако платити

свој смартфоне јер ћете за тако мало новца моћи да купите само ако потпишете уговорну обавезу с мобилним оператером кроз коју му морате једну или две године бити верни, и то за фиксни месечни паушал. Многи се одлучују на такву обавезу јер тиме, де факто, купују смартфон на кредит, уз не баш јако велик ризик, што је радо кориштен облик куповине скупих ствари, посебно у време кризе. l Који све оперативни системи постоје за смартфоне и који је најбољи? Највећи раст доживљава Гуглов Андроид ОС ког тренутно користи највећи број различитих модела смартфона. Према последњим истраживањима, Андроид ОС је постао и најзаступљенији мобилни оперативни систем међу до сада продаваним смартфонима. Једнаку, ако не и већу популарност ужива Еплов иОС, а користи га искључиво iPhone. Успркос томе што тек један једини телефон има овај оперативни систем, он се итекако добро котира и у свеукупном броју проданих смартфона. Трећи врло популаран, иако још увек не тако јако раширен (једноставно зато што је врло млад) оперативни систем је Мајкрософт Виндоус Фон 7. Све више га модела користи и то је редовно реч о напредним уређајима из горњем дома средње или топ-класе. Из овог се може закључити да су та три оперативна система и најбоља. Мање су популарни неки специјализовани оперативни системи као што је Блекбери (BlackBerry) ОС-а и Бада ОСа. Овај први се користи искључиво на Блекберијим, који има неку чаробну моћ да једном стеченог корисника готово никада не губи, а други на Самсунговим смартфонима који за нижу цену пружају функционалност топ-класе. Коначно, постоје и све непопуларнији и временом полако прегажени мобилни ОС-ови попут Симбиан ОС-а који користе Нокијини смартфони. Неће још дуго - Нокиа се удружила с Мајкрософтом и одлучила да ће у будућности у своје топ-моделе инсталирати Виндоус Фон 7). l Да је ли разлика између смартфонеа и таблета само у величини? Да. Постоје неки таблети с којима се, додуше, не може телефонирати, али реч је о готово идентичном типу уређаја, с том разликом што таблети имају дијагоналу екрана од седам инча или већу, док смартфонима дијагонала екрана не прелази 4,5 инча. Таблети користе исте оперативне системе као и смартфони с тек покојом променом, па се готово све апликације намењене коришћењу на смартфонима могу користити и на таблетима. Реч је о веома блиском типу уређаја. Извор: www.bug.hr

VESTI Мозила спрема мобилни ОС

З Cyber-shot DSC-TX55

УСКОРО НА ТРЖИШТУ

К

Сонијев компактни фото двојац

омпанија Сони је представила два нова фотоапарата у својој линији. Реч је о моделима Сајбер шот (Cyber-shot) TX55 i WX30. Оба модела имају CMOS сензоре Ексмор Р с резолуцијом од 16,2 мегапиксела и могу да снимају видео у резолуцији 1080p. Такође, фотоапарати су опремљени процесором фотографија BIONZ, осетљивост им иде до ISO 3.200, уграђена је оптичка стабилизација слике, те начин снимања 3D Image Capture. Фотоапарати су

компатибилни с Memory Stick Micro (M2) и микро SD/SDHC меморијским картицама. Модел TX55 тежи 94 грама, а позадински екран има дијагоналу од 3,3 инча и ОЛЕД је типа.

WX30 тежи 100 грама, а уграђен је 3-инчни Екстра Фајн ЛЦД позадински екран. Фотоапарати у продају крећу у септембру, а цене ће им се на америчком тржишту кретати, службено, „око 350 долара”. Извор: www.bug.hr

а оне који мисле да Виндоус Фон (Windows Phone), иОС и Андроид нису довољни, из Мозиле стижу добре вести. На тржишту би се могао пронаћи нови играч који долази управо из ове фондације. Под пројектом назива Бут то Греко (Boot to Gecko), тим из Мозиле ради на развоју новог оперативног система намењеног мобилним уређајима, смартфонима и таблетима, а који ће се у основу заснивати на Андроиду. На ту основу, Мозила ће надоградити сопствени кориснички интерфејс, а у складу са филозофијом Мозила Фондације, софтвер ће бити слободан. Делови кода биће објављивани чим буду написани, кажу из Мозиле. Планови о пројекту објављени су у самом почетку

како би се активирала заједница окупљена око Мозиле која би могла да допринесе изради овог ОС-а. Циљ пројекта је, према речима људи из Мозилле, „скинути оков власничких технологија са света мобилних уређаја„. Више о пројекту можете прочитати на званичној страни.

ВП Манго кренуо ка произвођачима

Н

а званичном Виндоус Фон (Windows Phone) блогу објављено је да је најновија верзија Виндоус Фон (Windows Phone) оперативног система, кодног имена Манго, ушла у РТМ фазу (Released to Manufacturing), односно да је код предат произвођачима уређаја који ће радити на овој платформи. Осим тих нових уређаја који ће радити на Мангу, и корисни-

ци уређаја на WP7 платформи, моћи ће да пређу на нову верзију ове јесени, обећавају из Мајкрософта.

-Не можемо да дочекамо да Манго дође у ваше руке како бисте могли да испробате све нове функционалности и јавите нам своје утиске и идеје- наводи се на поменутом блогу. Манго је званично представљен у мају ове године , а са собом доноси интеграцију популарних друштвених мрежа, Твитера и ЛинкедИна, бољу интеграцију са Фејсбуком, мобилни Интернет Експлорер 9, могућност уношења порука гласом, такозване „хендс-фри„ поруке, и још стотине других побољшања. Први уређаји који би требало да се појаве на овој платформи су они који стижу из Нокије. Извор: www.b92.net/ tehnopolis

28

ponedeqak1.avgust2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

SOBE I APARTMANI Utjeha kod Bara blizu mora. Telefoni: 021/6363-291, 064/316-23-03.

33863

ponedeqak1.avgust2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

POMEN

Ratko Do{en

Dragan Novakovi} PRODAJEM elevator marke „lifam” du`ine 8 m, skoro nov, cena 560evra, po dogovoru. Telefon 021/838-227.

34140

Sahrana }e se obaviti 1. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Gordana, sin Sr|an i }erka Jelena.

Pro{lo je {est najtu`nijih meseci od kada si nas zauvek napustio.

Tata, ve~no }e{ `iveti u nama.

Tvoji najmiliji: supruga Zlatica, deca Vanda i \or|e, snaja Nata{a i unuci Katarina, Strahiwa i Antonina.

34191

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz.

Telefoni: 063/521-546, 021/6212780.

32372 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da.

Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34099 ZA MA WE STO LAR SKE usluge na primer: opravke stolarije i name{taja. Telefon 504-171.

34129

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Draganu Novakovi}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Draganu Novakovi}u

Perko @arkovi} sa porodicom.

Ranko Deli} sa porodicom.

34189

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad.

Telefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495.

33754

29

34190

34137

Posledwi pozdrav dragom kumu

Draganu Novakovi}u

Posledwi pozdrav Gordaninom suprugu

Draganu Novakovi}u

od kumova: Bise, Sowe, Natalije i Gorana.

od osobqa vrti}a.

34192

34202

Posledwi pozdrav velikom drugu i dragom prijatequ

Posledwi pozdrav na{em kom{iji i velikom drugaru

Dragan Novakovi}

Dragan Novakovi}

Dragi Gari{a, dru`ewe sa tobom i tvojom porodicom, mnogo provedenih dana kada smo „blesili” i u`ivali u odrastawu na{e dece nikada ne}emo zaboraviti.

Opra{tamo se od na{eg dragog ~ika Dragana.

POMEN

Draganu Novakovi}u Branko M. \ur|ev 1983 - 2011.

Porodica Jovani}.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milici Hutalarovi}

34197

34198

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

17. 10. 1934 - 30. 7. 2011.

34196

Posledwi pozdrav sestri, zaovi, tetki i babi

Porodica Raji}.

34194

34195

na{em

Sedam godina od kako nije sa nama na{ ponos i na{a dika

Dragoqub Blizanac

od Mirjane Radi} i Svetlane Ninkov sa porodicama.

Monika, Daca, Igor, Goran, Miki, Sr|an, Aleksandar, Lazar i Marko.

Tvoj Profesor, Dindara, Sar~e i Gabi.

Wegovi najmiliji.

34177

Draganu Novakovi}u

Sahrana je 1. 8. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

Wegovi najmiliji: sestra Mirjana, sestri~ine Svetlana Buwevac i Sne`ana Bogdanovi} sa porodicama.

Andrijana [upi} diplomirani ekonomista

Ivici Kezi}u

Tako nam nedostaje{. Zauvek }e{ `iveti u srcu i mislima tvoje porodice. od porodice Majstorovi}.

34193

Mama Mandalina, otac Aleksandar i brat Radovan.

34111

34201

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. jula u 74. godini nakon duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminuo na{ zet, te~a i deda

Milici Hutalarovi}

Ivica Kezi}

od: brata Bo{ka, snaje Qubice i brati~ine Mirjane sa porodicom.

34199

Sahrana }e se obaviti 1. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: supruga An|a, deca Zoran, Zorica i Petar, snaje, unuci i praunuka.

Sahrana je na ^enejskom grobqu, 1. 8. 2011. godine, u 15 ~asova.

O`alo{}ene porodice: Petqanski i Kova~ev.

34200

34188

Branko Stojanov Vodir

Град на Мо ра ви ци Ива њи ца, ва ро ши ца на ју гу Ср би је је јед на од рет ких на се о би на чи је при род но окру же ње чо век још увек ни је уни штио. Но, то не зна чи да овај гра дић на Мо ра ви ци не ма и бур ну и бо га ту исто ри ју. Ипак, бу дућ ност љу ди ко ји жи ве у њој је пре све га у не па тво ре ној при ро ди и све му оно ме што она пру жа. (РТВ 1, 20.35) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.40 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 01.10 02.00

06.30 07.00 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10 00.50

tv program

ponedeqak1.avgust2011.

Ју тар њи про грам На тра гу при ро де Бај ко квиз Ве сти Ста ње на пу те ви ма Зна ње Гим на зи јал ци Ку хи њи ца Де си ло се Ве сти До да ти жи вот го ди на ма Цр но бе ли свет Све(т) око нас Ве сти Кра љи ца сла сти На тра гу при ро де Ве сти Зна ње има ње Гим на зи јал ци Де си ло се ТВ Днев ник Тај на хра не: Па ра дајз Ку хи њи ца Раз глед ни це ТВ Днев ник Ре пор та жа са фе сти ва ла из Жи ти шта Град на Мо ра ви ци Ча ри ри бо ло ва Цен тар све та Вој во ђан ски днев ник Ко смос Ру ски ру лет (жмур ке), филм Му зич ки про грам - кла си ка Кра љи ца сла сти

Ку хи њи ца – мађ. Нај леп ше бај ке све та Вер ски не дељ ник Пу те ви на де Ба ра зда (мађ) Ма ђар ска на род на му зи ка На ши да ни (мађ) Еми си ја (мађ) Ве сти (мађ) Трио-Евро ре ги о нал ни ма га зин Де си ло се Ли ли хип Пут Ро ма (ром) Кул тур на па но ра ма (мађ) Кул тур ни ма га зин (мађ) (Је лен-лет) ТВ Ма га зин (на рум) ТВ Днев ник (на хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Ку хи њи ца – мађ. На ши да ни(мађ) Омла дин ска еми си ја(мађ) Опа сни жи во ти ми ни стра на та, филм Крв и ру жа ТВ Про да ја

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Му зич ко сви та ње Глас Аме ри ке Ју тар њи про грам Осве та Мо је де те Би ла јед ном јед на не де ља Уло ви тро феј Хро ни ка оп шти не Вр бас Свет по љо при вре де Вој во ђан ске ве сти У огле да лу Е ТВ Вој во ђан ске ве сти Осве та Раз го во ри о здра вљу Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Би ла јед ном јед на не де ља Вој во ђан ске ве сти Раз го ли ће ни Ви но и ви но гра дар ство Глас Аме ри ке Ноћ ни про грам

Би ла јед ном јед на не де ља (Панонија, 21.30)

11.00 11.05 11.35 11.45 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Ве сти Хра на и ви но Агро дан Нео н си ти Ве сти Та јан стве не при че Ве сти Оде ље ње за уби ства Ве сти Ду нав ска са ле тла Док. про грам Ве сти Аван ту ре Шер ло ка Хол мса Објек тив (слов) Објек тив (мађ) Објек тив Цр та ни филм Нео н си ти Но во сад ско по под не Агро дан Објек тив Хра на и ви но Спринт Док. про грам Оде ље ње за уби ства Објек тив Аван ту ре Шер ло ка Хол мса Та јан стве не при че

09.00 10.00 11.00 13.00

Спорт Клуб у Му дје лу Фул Тилт по кер Бер кли Ази ја тро пи: Фи на ле Куп Еми ра та: ПСГ – Бо ка Џу ни орс Атле ти ка АТП Лос Ан ђе лес, фи на ле ФА Ко мју ни ти шилд Пре ми јер ли га кла сик: Ви ган Чел си АТП Гста ад, фи на ле Куп Еми ра та: Ар се нал – Њу јорк Фул Тилт по кер Пре ми јер ли га кла сик: То тен хем - Евер тон Гранд При По зна ти на мре жи: Здрав ко Чо лић

14.45 15.15 17.15 17.45 19.00 21.00 22.45 00.30 01.00 01.30

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Без цен зу ре, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Спорт ски про грам, 21.00 Фешн сто ри, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Без цен зу ре 08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 Из лог стра сти, 10.30 Стајл, 11.00 Отво ре ни екран, 12.00 Спорт из дру гог угла, 13.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 14.00 Ин фо К9, 15.00 До каз ства ра ња, 16.00 Ин фо К9, 16.45 Би бер, 17.00 Де чи ји про грам, 18.30 Ку хи њи ца, 19.00 Ин фо К9, 19.45 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран, 21.15 Бе ле жни ца, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Из лог стра сти, 02.30 Ноћ ни про грам

07.04 07.39 07.45 07.50 08.01 08.24 08.34 09.04 09.23 09.43 10.04 10.41 11.06 11.37 12.12 13.02 13.56 14.26 14.45 15.05 15.15 16.00 16.45 17.15 18.10

Снежана Бабић

РТС Ка ра ван

РТС Ка ра ван овог по не дељ ка од ла зи у Со ко ба њу. На ве ли кој би ни на сту пи ће: Мирослав Илић, Слободан Васић, Биљана Јевтић, Гоца Стојићевић, Изворинка Милошевић, Снежана Бабић и Чеда Марковић. Ве ли ки хи то ви пе ва ће се пу на два са та уз прат њу На род ног ан сам бла РТС-а под упра вом Синише Вићентијевића. Во ди тељ к а: Светлана Алексић (РТС 1, 20.55) 06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.50 13.35 15.10 16.05 17.00 17.25 18.20 19.00 19.30 20.05 20.55 23.05 23.35 00.20 00.40 01.07

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 16.50 17.50 18.45 19.00 19.20 19.45 21.00 22.00 00.00 01.00 01.30 01.45

Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Оно као љу бав Лов и ри бо лов Еко ка ра ван Ди зни на РТС Днев ник Спорт плус Од бој ка спа ја Зло чи нач ки умо ви Лет њи би о скоп: Ро бин зон Кру со, филм Ово је Ср би ја От пи са ни Днев ник РТВ Бе о град ска хро ни ка Раз глед ни ца Сла га ли ца, квиз Днев ник От пи са ни РТС ка ра ван Око Зло чи нач ки умо ви Днев ник Рас пу ште ни Га ри Ноћ ни би о скоп: Про ле ће у Па ри зу, филм

Бан ди ни Екс клу зив Екс пло зив Не ко те по сма тра Бан ди ни За бра ње но во ће Ауро ра Екс клу зив Ве сти Екс пло зив Не ко те по сма тра Тра ча ра Га ли лео За бра ње но во ће Ка да ли шће па да Екс клу зив Ве сти Екс пло зив За бра ње но во ће Ка да ли шће па да Филм: Ко ла те рал на ште та Ко бра Екс пло зив Екс клу зив Тра ча ра

18.40 19.06 20.00 21.00 21.55 23.41 00.44 01.37

Сла га ли ца, квиз Мун зи Ми фи Фре ни не ци пе ле Пче ли ца Ма ја То мас и дру га ри 2 Чу ва ри тра ди ци је Ро ман си ра на бо та ни ка Књи жев на шко ли ца Јед на сли ка јед на при ча Ен ци кло пе ди ја Фи ло зо фи ја и умет ност Мо ли тва под Ми џо ром Кли ни ка Вет Му зич ки про грам Тре зор Чу ва ри тра ди ци је Ро ман си ра на бо та ни ка Књи жев на шко ли ца Јед на сли ка јед на при ча Са вре ме ни пи сци Сат Све бо је жи во та Ка при Игра ле се де ли је...КУД ‘’ИМТ Ср би ја’’ Му зич ки про грам Вер ски мо за ик Ср би је Пе сма и бин го Ка при Ту нел сло бо де, филм Му зич ки про грам Тре зор Са вре ме ни пи сци

Антонија Лискова

Ту нел сло бо де Рад ња овог ита ли јан скома ђар ског фил ма сме ште на је у Бер лин, 1961. го ди не. Дво ји ца мла дих и од луч них ита ли јан ских ин же ње ра до но се од лу ку да ће ри зи ко ва ти соп стве не жи во те и по мо ћи гру пи од три де сет Не ма ца да пре ђу из Ис точ ног Бер ли на у За пад ни Бер лин. Уло ге: Ким Роси Стјуарт, Антонија Лискова, Андрес Балинт Ре жи ја: Енцо Монтелеоне (РТС 2, 21.55)

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

ВОА Дру га стра на Ср би је Ма ра тон А шта да ра дим Ми ли ца² Топ шоп Отво ре ни сту дио Љу бав у за ле ђу Топ шоп Филм: Ле дом до сла ве Ве сти Ми ли ца² Ин фо Здра вље и Ви Топ шоп Ве сти Љу бав у за ле ђу Ин фо Гор штак Ве сти Чак Ми ли ца² Без тра га Филм: Ег зе ку тор НЦИС Ве сти Ми ли ца² Филм: По сле олу је

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Пу тви на, 17.00 Но во сти 1, 17.15 ТВ хро ни ка: Срем на дла ну: Шид, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 До ку мен тар ни про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

dnevnik

c m y

30

Кели Ли Брук

От по ран на мет ке Меј сон Сторм је из у зет но спо со бан ло сан ђе ле ски де тек тив ко ји јед не ве че ри успе ва да сни ми раз го вор гру пе кри ми на ла ца и њи хо вог за го нет ног ше фа ко ји на ре ђу је не чи је уби ство. Меј сон не зна да су га ганг сте ри ви де ли... Уло ге: Стивен Сигал, Кели Ли Брук, Вилијам Садлер Ре жи ја: Брус Малмут (Б92, 21.00) 05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.05 11.30 11.55 12.20 13.10 14.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35

Но во ју тро Ве сти Б92 Топ шоп Све о жи во ти ња ма Топ шоп Сун ђер Боб Коц ка ло не Пин гви ни с Ма да га ска ра Тр нав че ви ћи у ди вљи ни Топ шоп Нај бо ље го ди не На ша ма ла кли ни ка Филм: Сту бо ви зе мље Ве сти Б92 Спорт ски пре глед До ме, слат ки до ме Сун ђер Боб Коц ка ло не Ве сти Б92 При ја те љи Два и по му шкар ца Секс и град Филм: От по ран на мет ке Ве сти Б92 Вре мен ска прог но за: Шта да об у чем?

23.40 Спорт ски пре глед 00.00 Филм: Не до у ми ца

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.30

По ље ла ла До бро ју тро У со су Брат док то ра Хо ме ра На сле ђе јед не да ме За бра ње на љу бав Се стре 3 х да Га ври ло ви ћи Ма ла не ве ста На ци о нал ни днев ник Три јумф љу ба ви По ље ла ла На ци о нал ни днев ник На сле ђе јед не да ме Ме њам же ну Гранд на род пи та Дис трекшн Лас Ве гас Филм: Ма ри ја Ан то а не та Филм: Увек ћу зна ти шта сте ра ди ли про шлог ле та

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00

Ју тар њи про грам Ве сти Ча роб њак ма гич не фру ле Здра во Ки ти Ма ла прин це за На пра ви те ме ста за Но ди ја Ме га ми ни малс Ан ђе ли на ба ле ри на Си ре не Те ле шоп Ве сти Здра во Ки ти Са бри на Ди но рат ник Ле ген да о Не ши Моћ на чи гра Фан та стич но пу то ва ње Си ре не Кви зић Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Лу де го ди не Им пе ри ја Ћин Те ле шоп Ве сти Мал ди ви - Микс Мал ди ви – Под вре лим сун цем Те ле ма стер Дру ги свет ски рат, док. про грам Мал ди ви - Иде мо да ље… Ве сти Им пе ри ја Ћин Ћи ри ли ца Ве сти Мал ди ви - Пре глед да на Мал ди ви - Ви ше од игре Ве сти Кар тел Мал ди ви – Ви ше од игре

Миломир Марић

Ћи ри ли ца Шо к ант на ис по вест по след њег све до ка Ти то ве епо хе ге не ра ла Јована Капичића. Ка ко му је Ти то отео де вој ку Да вор јан ку Па у но вић и по сле стал но имао гри жу са ве сти због то га? Аутор и во ди тељ: Миломир Марић (Хепи, 21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм 08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak1.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 11.45 12.40 13.10 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40

Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Све о псима, мачкама... Грађевинске интервенције Џон, Кејт и 8-ро деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Лепота по сваку цену Компулзивно гомилање Др Џи Л.А. Инк Мајами инк

08.00 Импресионисти (2) 09.00 Геније и геометрија 10.00 Патрик 11.00 Црна смрт 12.00 Бо Брумел – тај дивни човек 13.30 Свет новца. мале прљаве тајне 14.00 Снимање рата (3) 15.00 Рим. последња граница (3) 16.00 Мистерије историје (3) 16.30 Мистерије историје (4) 17.00 Рим није изграђен за један дан (4) 18.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 19.00 Ми Европљани (3) 20.00 Силверадо 21.00 Ловци на нацисте (13) 22.00 Тијенамен 23.00 Хероји, култ и кухиња (1) 00.00 Мистерије историје (3) 00.30 Мистерије историје (4) 01.00 Рим није изграђен за један дан (4)

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.00Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Јужни Пацифик, док. серија 11.00 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.17 Капри 14.20 Назови 112, док. серија 14.55 У потрази за светим, док. серија 15.45 Културна баштина 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.00 Хрватска уживо 17.55 Све ће бити добро 18.40 Летња слагалица 19.30 Дневник 20.35 Капри 21.30 У крупном плану 22.45 Дневник 3 23.25 Бечка филхармонија у Мадриду - Малерову Девету диригује Данијел Гати 00.25 Небо, јапанска ратница 01.50 Бостонско право 02.30 Скица за портрет 03.00 Назови 112

08.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.50 01.50 03.40

Судија Ејми Опијена љубављу Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Коначна пресуда Убиства у Мидсамеру Дигајнога: Убиство ви Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Велика лига иии У потрази за судбином Закон и ред Отета усред бела дана Убиства у Мидсамеру

06.35 Драгон бал 06.55 Кобра 08.40 Наследници 09.50 Врата раја 10.40 ТВ продаја 10.55 Стаклен дом 11.50 Ексклузив таблоид 12.15 Вечера за 5 13.05 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 16.20 Не дај се, Нина!

17.10 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Стаклен дом 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 На лицу места 23.15 Заборављени случај 00.10 РТЛ Вести 00.25 ЦСИ Мајами 01.10 Астро шоу 02.10 ЦСИ Мајами 02.55 РТЛ Данас

Екс клу зив та бло ид

Венчање госпође Фокс Дигсвил Ози Бу Вода живота Дигсвил Боље је умети Смрт господина Голуже Исповест опасног ума Осветник Болничарка Бети Маховина на асфалту Еротски филм

Кроз свет шо у би зни са и шо кант них при ча и кроз ства ра ње спек та к ла „Хр ват ска тра жи зве зду“ во ди вас но ви нар к а и во ди тељ к а Еди та Ми си рић... (РТЛ, 18.00)

Бо ље је уме ти До шав ши у ма ло про вин циј ско ме сто на мор ској оба ли, Ма не Ка ра кас по ку ша ва да уне се ма ло ве дри не у ње го ву учма лу ат мос фе ру. Не раз у мев ши до бро Ка ра ка са, је дан но ви нар об ја вљу је да ће се у ме сту одр жа ти фе сти вал за бав не му зи ке... Уло ге: Па вле Ву и сић, Дра ган Ла ко вић, Ми ле на Дра вић, Ми ја Алек сић Ре жи ја: Во ји слав На но вић (Си не ма ни ја, 11.00)

Ми ле на Дра вић

06.00 07.40 09.20 10.50 12.25 14.25 15.25 18.35 20.05 21.05 21.35 22.25 23.50 01.30 02.55 04.10

Страст Сви желе да буду Италијани Америка Следећа станица. земља чуда Дан заљубљених У2 360 уживо из Роуз Боула Спас је у пошти 1 Мисионар Велика љубав Сједињене Тарине Државе Пацифик Људи Ђакузи - Временска машина Јацкасс. филм Живот у облацима Доријан Греј

Мег Ра јан

Кад му шка рац во ли же ну Мајкл Грин је пи лот а ње го ва же на Елис ра ди у шко ли. Жи ве у Сан Фран ци ску ми ран по ро дич ни жи вот. Ипак Елис се због Мај кло вог по сла осе ћа уса мље но и све че шће при ја тељ јој по ста је фла ша ал ко хо ла... Уло ге: Мег Ра јан, Ен ди Гар си ја, Ло рен Том, Фи лип Сеј мур Хоф ман, Ти на Ма јо ри но, Елен Бр стин Ре жи ја: Лу ис Ман до ки (ХРТ 2, 20.50) 08.10Жутокљунац 08.40 Конор на тајном задатку 09.05 Брлог 09.20 Спортске игре младих 09.35 Обична клинка 10.00 Алиса, слушај своје срце 10.40 Пуна кућа Рафтера 11.25 Вероника Марс 12.05 Шаолински пажеви 12.30 Жутокљунац 13.00 Џони Браво 13.25 Лагодни живот Зека и Кодија 13.50 Колекција Р. Пилчера 15.20 Ружна Бети 16.05 КС аутомагазин 16.40 Мењам свет 17.05 Бостонско право 17.50 Шаптач псима 18.40 Позориште у кући 19.15 Код куће је најлепше 19.25 Погс ЗГ Специјал 20.00 Браћа и сестре 20.50 Кад мушкарац воли жену, филм 22.55 Лажи ми 23.40 Увек је сунчано у Филаделфији 00.00 Живот на Марсу 00.45 Пријатељи 01.10 Слеџ Хамер

08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.20 22.00 00.00 01.50

Фаџ Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Поправни дом за дечаке Интермецо 2 Невероватне приче Без части Фаџ Хари и Хендерсонови Трава Невероватне приче Интермецо 3 Парк из доба Јуре Трава Велика акција Ђаволови витезови Др Џекил и господин Хајд

Еди та Ми си рић

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Како се то прави Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Грађевинске интервенције Нафта, зној и нафтне платформе Америчка лука Америчке дрвосече Амерички чопери Генералка Грађевинске интервенције

08.30 08.45 10.00 13.00 14.45 16.00 17.30 19.00 21.00 21.15 21.45 21.50 22.45 00.00

Мотоспортови Пливање Фудбал Пливање Фудбал Бициклизам Бициклизам Фудбал Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Фудбал

От ми ца без гра ни ца

Кад су по Хо лан ди ји на ци сти хап си ли љу де, њи хо ва имо ви на би ла би за пле ње на, а и ако су има ли сре ће да по бег ну, имо ви на ко ја је оста ја ла у скло ни шти ма им је од у зи ма на. Де кре том из ав гу ста 1940. до зво ље но је отва ра ње сан ду ка на ме ње них за сла ње у ино стран ство и узи ма ње же ље них ко ма да. Да ни шта не про мак не, оку па циј ски ко ме сар Зајс-Ин кварт је одо брио и узи ма ње пред ме та из ку ћа на пу ште них то ком ин ва зи је. Да по мог не Мил ма ну до шао је из Бер ли на Еду ард Плич, струч њак за хо ланд ску умет но сти, ко ји, као и мно ги у на ци стич ким умет нич ким ор га ни за ци ја ма, ни је био члан Пар ти је. По сао је при хва тио тек кад му је обе ћа но да мо же оста ти у ци ви лу, да сем пла те узи ма 15 по сто про ви зи је на сли ке ко ји ма се бу де ба вио, те да ће му би ти по кри ве ни пут ни тро шко ви. У Ха гу је кан це ла ри је мо рао де ли ти с ло кал ном ис по ста вом Ге ста поа, а ана ли зу глав них збир ки је про сле дио лич но Хи тле ру. Ка сни је се раз ме тљи во хва ли сао от кри ћем тај ног скло ни шта „је вреј ског ко лек ци о на ра из Бер ли на, др Ја феа у му зе ју у Лај де ну“, до ко јих је до шао пре ко „по вер љи ве ин фор ма ци је сво јих при ват них шта бо ва“. Од у зе та је ве ли ка збир ка, чи ји је вла сник еми гри рао у Ен гле ску, шест ра до ва узео је Хи тлер, а де вет ње гов ку стос Хоф ман. Плич је по себ но не у ку сним ме то да ма био од по мо ћи и у от кри ва њу збир ке „Ра те нау„ или „Бер лин-Ка пер„, ко је су три де се тих оста вље не у Бер ли ну. Ипак, умео је и да по ка же тра чак при стој но сти, осим пре ма Је вре ји ма. У је сен 1940. се кре тар Фри ца Луг та, ко ји је тре ба ло да се ста ра о пред ме ти ма Ге ста по, пр ви су сед Хи тле ро вог ко је је ко лек ци о нар оста вио у Хо лан ди ји, из ве стио „умет нич ког“ од се ка је да му је Лугт дао на ре ђе ње да по де ли збир ку и са кри је код при ја те ља, што су на ци сти сма тра ли не за До 1941. и ова но ва тр го ви на, ко јој је пр во до зво ко ни тим. Слу жба за не при ја тељ ску имо ви ну све је ље но да нео ме та но цве та, пот па ла је под Нир нбер за пле ни ла и 24 сли ке по сла ла у Мин хен. Но, кад је шке за ко не, те је по че ла ари је ви за ци ја је вреј ских от крио да је се кре тар чи та ву при чу из ми слио да би фир ми. По себ на аген ци ја над гле да ла је пре нос вла до био по сао код на ци ста, Плич се ра ср дио и по слао сни штва ари јев ским „упра ви те љи ма“, а Је вре ји, ако га у за твор, а оста так сли ка осло бо дио. их је још уоп ште би ло ту, мо гли су да во де по сао, Хо ланд ска тр го ви на умет ни на ма тра ди ци о нал но али су при ма ли пла ту за ко ном огра ни че ну на ми је има ла чвр сту ве зу с Не мач ком. Због де пре си је и зер них 250 гул де на ме сеч но. Упра ви тељ, ако је же раз во ја на ци зма, ко ји је бра нио из воз ма ра ка, њен лео, мо гао је фир му да ли кви ди ра или про да. Ста ра обим је био сма њен до 1936, кад је де вал ви рао хо - ам стер дам ска ку ћа Ја ко ба Сто де ла је 1933. пре ки ну ланд ски гул ден. По че так ра та је опет за у ста вио при - ла по сло ва ње с Не мач ком, али су по сле ин ва зи је би лив не мач ких кли је на та, али укљу чи ва ње Хо лан ди - ли су по пла вље ни не мач ким му ште ри ја ма ко је су је у еко но ми ју Рај ха је отво ри ло тр го ви ну. Не мач ка тра га ле за оруж јем из 17. ве ка, делфтском ма јо ли вла да је из не на да до би ла при ком и дру го ра зред ним сли ка ступ ми ли о ни ма гул де на, ко је ма. С по ра стом по тра жње, це Не мач ки и аустриј ски су на си лу пре си па ли из хо ланд не су фи но ра сле. У ок то бру ди ле ри сли ка су на гр ну ли у 1941, без ика квог упо зо ре ња, ске еко но ми је. Ски ну те су све за бра не за раз ме ну рајх-ма ра ка про дав ни цу је опљач ка ла и за Хо лан ди ју и та мо шњи да се ку по ви ном у Хо лан ди ји не тво ри ла гру па по ли ца ја ца и на ци стич ки дом за кул ту ру би тро шио дра го це ни стра ни ци ви ла. Ди рек то ри ма не мач био је при мо ран на то да но вац. ких му зе ја до зво ље но је да се огра ни чи из воз и за бра ни Не мач ка и ње не оку пи ра не вра те и по ку пе свој па зар. По зе мље по ста ле су огро ман екс из ла га ње „умет но сти“ у, сао је остао за тво рен до де цем прес-ло нац не за ви сног тр жи бра, кад су вла сни ке по зва ли ре ци мо, хе миј ским шта с ма ло отво ра за ула га ње. да упо зна ју свог но вог „упра чи с ти о н

а м а и Не мач ка, ни би ло ко ја дру га др ви те ља“ хер Кал ба. Про да ја је про дав ни ца ма ду ва на жа ва, ни су мо гле да пре но се но то ли ко је по ра сла да је Калб вац ван зе ма ља под кон тро лом по же лео да бу де ап со лут ни Си ла осо ви не. Умет ност је убр вла сник це лог по сла. Зва нич ни зо по ста ла би тан фак тор у еко но ми ји јер сви ко ји су про це нат сма њен је за две тре ћи не и Калб је уго во има ли нов ца, од оних ко ји су ра ди ли на цр ном тр - рио да Сто де ли ма ову су му от пла ћу је 25 го ди на, до жи шту до са мог Хи тле ра, тра га ли су за по у зда ном кле год они бу ду др жа ли сво ју имо ви ну у „одо бре имо ви ном. Ка ко се тр го ви на за гре ва ла, це не су ра - ној“ бан ци. Ни кад им ни шта ни је ис пла тио. У ју ну сле, а по ро дич ни та ва ни пре че шља ва ни у по тра зи за 1942, кад је за све Је вре је по ста ло оба ве зно но ше ње ста рим хо ланд ским мај сто ри ма и ро ман ти чар ским жу те зве зде, Калб је све осо бље от пу стио, из ја вив жа нр-сце на ма ко је су осва ја чи то ли ко во ле ли. Не - ши да су та ко укра ше ни штет ни за по сао. Сто де ло мач ки и аустриј ски ди ле ри, по ку ша ва ју ћи да удо во - ви су ус пе ли да оду у Бри сел и та мо пре жи ве рат. ље ра сту ћој по тра жњи код ку ће, сли ва ли су се у Хо Пр во ра зред ни на ци стич ки на ба вља чи умет нич лан ди ју. Но ви не су би ле пу не огла са у ко ји ма су се ких де ла би ли су ду бо ко уме ша ни у ово лу ди ло ку ну ди ла и тра жи ла умет нич ка де ла па је хо ланд ски по ви не и до кра ја су ко ри сти ли сво је пред рат не ве на ци стич ки дом за кул ту ру био при мо ран на то да зе. Хи тле ров лич ни ди лер је пи сао ше фу да је мно на мет не огра ни че ња из во за да би ре гу ли сао аук ци - го ви со ко ква ли тет них де ла још у Хо лан ди ји, иако је је „ки ча“ и за бра нио про да ју и из ла га ње „умет но - стре пео да је ве ћи на ра до ва већ од не та у Аме ри ку. сти“ у тр го вин ским рад ња ма по пут хе миј ских чи - Но, Ге ринг и ње го ви ми ље ни ци има ли су исте ин сти о на и про дав ни ца ду ва на. фор ма ци је и сти гли она мо пр ви. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak1.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ни шта леп ше не го ка да сте пре пу ште ни од мо ру, спа ва њу до под не, ле шка ре њу од под не, или ку па њу, шо пин гу, руч ку у ре сто ра ну или у соп стве ној из вед би. За ве ћу сре ћу је по треб но дво је.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. avgust 2011.

Пр ви ав густ је вре ме за по че так пра вог од мо ра, и вре лог ле та, ако мо же. А то зна чи да сте већ кре ну ли на пла жу, да сте већ на ма за ли сво је те ло за штит ним фак то ром ви со ког бро ја. Без пре те ри ва ња!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Мо гу ћи су не ки не ми ри и не спо ра зу ми с уку ћа ни ма или го сти ма. Одво ји те по сао од дру же ња и фа ми ли је да се не би сте на шли у при лич ној збр ци. Не ко вам ком пли ку је жи вот да нас. Без нер во зе!

Ме сец је у за гр ља ју с Мер ку ром, тач но у под не, што ни је по вољ но са мо по се би. Го во ри те оно што ми сли те, и ве ру је те да вас дру ги раз у ме ју. Али, све је не по у зда но, у осно ви и без ре а ли за ци је.

Чу вај те се сплет ки тај них не при ја те ља, али и при ја те ља. Уко ли ко се не зна ко ји су чи ји, пр во то тре ба раз ре ши ти, су тра, не да нас. По слов на си ту а ци ја је ма ло за ко мли ко ва на. Стр пљи во.

Пр ви рад ни дан у сед ми ци ће би ти ве о ма на пет и стре сан. Са чу вај те жив це и па зи те шта ко ме при ча те. Же ли те мно го то га да об ја сни те и ка же те, али ко ме и че му?! Ште ди те сво је мен тал не ре сур се. Пут?

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. Уко ли ко пу ту је те, или де ца пу ту ју а ви оста је те, не мој те се пре ви ше ис цр пљи ва ти. Нај бо ље је да се по ву че те у свој про стор и чи та те не ку до бру књи гу.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На дам се да се ни сте ни вра ти ли с јед ног пу то ва ња, већ да сте про ду жи ли на сле де ће. Ле то је ду го, и тек са да је у пу ном је ку. Уоста лом, ни ко нор ма лан не ра ди па не ће те ни ви. Кри за у бра ку.

Не ки пла но ви и по сло ви су на иви ци да се по кре ну, или ре ше, али се ни шта бит но не ће де си ти ни про ме ни ти. За то, од у ста ни те од њих на вре ме. Ра ди је се уса ми те у свом при ват ном окру же њу. Ме ди ти рај те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Што ва жи за све, не мо ра да ва жи и за вас. Увек ће те про на ћи не ко ре ше ње, чу ва ти га као сво ју тај ну и чи ни ти по сво ме. Па и ако цео свет иде на од мор, не зна чи да ће те и ви. Сем с парт не ром.

Парт нер ски од нос и ва ше ан га жо ва ње у јав но сти су ве о ма на гла ше ни и зна чај ни. Има те сим па ти је са го вор ни ка и по слов них кли је на та па мо же те мно го бо ље и ви ше но што оче ку је те. По тру ди те се.

Што се вас ти че, цео ав густ би сте мо гли ро ни ти и пли ва ти пла вим и сла ним мо рем. Уко ли ко ипак ди ше те на шкр ге, на су вом, ис ко ри сти те ту си ту а ци ју у сво ју ко рист, ка ко нај бо ље уме те.

TRI^-TRA^

Хи сте ри ја за Пи пом V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

25

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

26

Zrewanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

24

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

Evropa

тоПло

Madrid

НОВИ САД: Пријатно топло уз пуно сунчаних периода и мало Rim облака. Ветар умерен северозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 15, а максимална око 26 степени.

London ВОЈВОДИНА: Пријатно топло уз пуно сунчаних периода и маCirih ло облака. Краткотрајна киша је могућа само понегде. Ветар умерен северозападни. Притисак испод нормале. Минимална темпеBerlin ратура од 14 до 16, а максимална од 24 до 26 степени.

Be~ СРБИЈА: Пријатно топло уз претежно сунчано време у првом делу дана. Током поподнева развој облака уз слабу кишу већином Var{ava у западним и југозападним пределима и само понегде на северу.

Kijev Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура од 13 до 17, а максимална од 24 Moskva на северу до 29 степени у Тимочкој Крајини.

Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У уторак пријатно топло уз пуно сунчаних периода, али и развој облака и појаву пљуско- St. Peterburg ва с грмљавином. Од среде топлије, сунчано и већином суво време.

Atina У петак и за викенд температуре око и мало изнад 30 степени.

K. Mitrovica 27 Ni{

Бу ду ћи да је Пи па Мидлтон на кон кра љев ског вен ча ња по ста ла то ли ко по пу лар на, ни не чу ди што хи сте ри ја за њом не је ња ва. Пи па, мла ђа се стра вој вот ки ње од Kejмбриџа Кејт, не пре ста је да пу ни ме диј ске ступ це, а ни је та ко са мо у ње ној зе мљи, и Аме ри кан ци су по лу де ли за њом па је та ко по ста ла и пред мет рас пра ве у јед ном до ку мен тар цу ко ји је сни ми ла ка бловска мре жа ТЛЦ. При клад но на зван „Crazy About Pippa”, до ку мен та рац ће би ти при ка зан у уто рак, 9. ав гу ста, а ка ко пи ше dailymail.co.uk, у ње му ће о њој и ње ном жи во ту го во ри ти љу ди ко ји су јој бли ски. До ку мен та рац ће без сум ње при ву ћи па жњу с об зи ром на то ко ли ко се пи са ло о ње ној зад њи ци, сти лу оде ва ња, љу бав ном и по слов ном жи во ту. Из ме ђу оста лог, би ће го во ра и о ње ном од но су с прин цем Ха ри јем. Оно што не ки мо жда не зна ју је, да је Пи пи не ду го на кон вен ча ња „Ви вид” по ну дио пет ми ли он а до ла ра да глу ми у пор но фил му.

28

Биометеоролошка прогноза за Србију: Биометеоролошке прилике ће бити релативно повољне, али хронични болесници могу осећати извесне тегобе, па им се саветује адекватно одевање и физичке активности у складу са дневним температурама.

34 27 25 25 22 24 23

VIC DANA Гр ди отац свог си на: - Си не, ствар но ми слим да ни је до бро да већ у пе том раз ре ду пу шиш!

- Да, та та, али ти си ми при чао да си по чео да пу шиш у пе том раз ре ду.

- Ма да, али ја сам та да имао 17 го ди на.

25 24 23 20 33

Pariz

21

Minhen

23

Budimpe{ta

23

Stokholm

24

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

277 (-34)

Slankamen

330 (-4)

Apatin

353 (-31)

Zemun

326 (4)

Bogojevo

330 (-23)

Pan~evo

340 (4)

Smederevo

490 (6)

Ba~. Palanka 324 (-13) Novi Sad

307 (-9)

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

Ja{a Tomi}

TISA N. Kne`evac

249 (5)

Tendencija porasta

Senta

298 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija porasta

Titel

324 (-4)

NERA

Hetin

92 (26)

SAVA

-1 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 104 (22) Beograd

Kusi}

277 (6)

108 (28)

Re{ewe iz pro{log broja