Dnevnik 1.avgust 2012.

NOVI SAD *

SREDA 1. AVGUST 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23513 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

„DNEV NI KO VA” TE MA: EKO NOM SKA KRI ZA UTI CA LA NA TO DA SE VE LI KI BROJ GRA \A NA ZA DU @U JE POD NE PO VOQ NIM KA MA TA MA

U Srbiji 250.000 qudi `rtve zelena{a str. 13

INTERVJU: I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA

Ustavni zakon o Vojvodini mo`e biti izlaz iz politi~kog konflikta str. 3

MI NI STAR GO RAN KNE @E VI] NAJA VIO DA ]E BI TI PRO GLA [E NA ELE MEN TAR NA NE PO GO DA

str. 6 NASLOVI

Politika 2 Na novoj vanrednoj sednici Skup{tine Srbije pod lupom NBS

Ekonomija

RA STE BROJ GLAD NIH U SR BI JI

Oko 6.000 dece jede samo jednom dnevno

str. 11

Foto: R. Hayi}

[tetu od su{e bi}e te{ko nadoknaditi

NORMALIZOVAN SAOBRA]AJ PREKO KA]KOG MOSTA: Rad ni ci „Mo sto grad we” za vr {i li su re no vi ra we le ve stra ne Ka} kog mo sta, za po ~e to po ~et kom ju na ove go di ne. Po me nu ta stra na mo sta bi }e otvo re na za sa o bra }aj da nas oko 12 ~a so va, ka da se za vr {e mon ta `a dva kan de la bra i far ba we ho ri zon tal ne sig na li za ci je. Po sao }e bi ti go tov pet da na pre ro ka. Vred nost ra do va je oko 30 mi li o na di na ra. Pro {le go di ne za vr {e na je sa na ci ja de sne stra ne mo sta ko ji je bio u iz u zet no lo {em sta wu i pred sta vqao opa snost za bez bed nost sa o bra }a ja. Ovaj most se na la zi na dr `av nom pu tu No vi Sad – Zre wa nin. str. 7

AV GUST DO NO SI VE]E CENE KO BA SI CA, SI RE VA, HE MI JE...

4 Vasin: Vojvodina }e finansirati nova radna mesta 5 Rasprodati svi turisti~ki aran`mani, mesta ima tek na jesen

Novi Sad

Preskupa hrana tek }e nam zagor~ati `ivot

8 Psi lutalice zadatak „^isto}e”

OD 177 PRED U ZE ]A U RE STRUK TU RI RA WU, U VOJ VO DI NI JE TEK 28

Bu{an buyet pla}a sto hiqada radnika propalih firmi

9 Turisti s brodova kratko ostaju u Novom Sadu

str. 5

Crna

Najvi{a temperatura 31 °S

str. 14 – 19

SPORT

12 Te`ak udes u Banatskom Aran|elovu, kod Kne`evca 12 U Vrbasu poginuo policajac, devojka povre|ena

Prete`no sun~ano

str. 4

ME STO U NOVOSADSKOJ USTANOVI „RA DO SNO DE TIW STVO” I DA QE ^E KA 1.661 DE TE

Za listu ~ekawa nema leka?

str. 8

n VATERPOLISTI SRBIJE UBEDQIVI PROTIV BRITANACA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda1.avgust2012.

NO VI MI NI STAR OD BRA NE PO SE TIO GE NE RAL [TAB

Vu ~i}: Ne }e mo `u ri ti s ka drov skim pro me na ma Mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da }e u Mi ni star stvu od bra ne bi ti od re |e nih ka drov skih pro me na, ali da se ne }e `u ri ti s tim.

– Pr vo `e li mo da se upo zna mo sa si tu a ci jom i s qu di ma. Ne mo `e te sme wi va ti ne ko ga ko ga ne po zna je te. To on da ne ma smi sla.

Mi ne pra vi mo ni par tij sko mi -

Vu ~i} je re kao da je raz go va rao sa ~el ni ci ma te dve slu `be, i do dao „o tom – po tom”.

Mi ni star od bra ne je re kao da je uve ren u to da }e no va Vla da obez be di ti vi {e nov ca za in ve sti ci je u Voj sci, pre sve ga za opre mu i na o ru `a we, ali i da }e bi ti po boq {an so ci jal ni po lo `aj ofi ci ra, pod o fi ci ra i voj ni ka.

U av gu stu raz go vo ri vla sti i opo zi ci je o Ko so vu – To kom av gu sta pred sed nik Sr bi je i kqu~ ni qu di iz Vla de, s pred stav ni ci ma svih par la men tar nih stra na ka raz go va ra }e o to me {ta tre ba ~i ni ti po pi ta wu Ko so va i Me to hi je – re kao je Vu ~i} to kom obi la ska Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je. – Uve ren sam u to da je ta vr sta na ci o nal nog kon sen zu sa ko ju bi smo po sti gli naj va `ni ji ime ni teq za sve nas ko ji bi smo raz go va ra li o bu du} no sti Ko so va i Me to hi je.

On je ka zao da po sle to ga do la zi „vru} me sec sep tem bar”, u ko jem o~e ku je da }e bi ti na sta vqen di ja log s Pri {ti nom, ali i da }e Sr bi ja bi ti iz lo `e na mno go ve }im pri ti sci ma ne go do ta da. ni star stvo, ni par tij sku voj sku – po ru ~io je Vu ~i} to kom pr ve po se te Ge ne ral {ta bu po stu pa wu na du `nost mi ni stra od bra ne.

On je ka zao da su i on i pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} za do voq ni na ~i nom na ko ji svoj po sao oba vqa na ~el nik Ge ne ral {ta ba ge ne ral-pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}, ali i ve li ki broj ofi ci ra ko ji svoj po sao oba vqa ju u Mi ni star stvu od bra ne.

– A za sve dru go, mo ra }e te da pi ta te na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba – re kao je Vu ~i}, i is ta kao da ni pred sed nik Ni ko li}, kao vr hov ni ko man dant, ni on kao mi ni star od bra ne, ne }e na me ta ti re {e wa unu tar Voj ske Sr bi je. – Ni je na{ po sao da na me }e mo re {e wa za to

– Ne }u bi ti do bar mi ni star ako bu du za do voq ni sa mo za po sle ni u Mi ni star stvu od bra ne. Onim {to bu de mo ra di li mo ra ju da bu du za do voq ni i svi pri pad ni ci Voj ske.

Ne }e bi ti po de la na ci vi le i voj ni ke, ra di }e mo za jed no i uve ren sam u to da }e Voj ska u`i va ti jo{ ve }e po {to va we – re kao je Vu ~i}.

Mi ni star od bra ne je na ja vio da }e bi ti ulo `e ni na po ri da ono {to se pro iz ve de u se dam fa bri ka na men ske in du stri je bu de pro da va no {i rom sve ta da bi se obez be di lo vi {e nov ca za in ve sti ci je.

– Do sa da je sa mo pet od sto bu xe ta Mi ni star stva od bra ne iz dva ja no za in ve sti ci je. Taj pro ce nat mo ra da se po ve }a, a da se ni naj ma we ne ugro ze ma te ri jal ne oba ve ze

Sa mo „Part ner stvo za mir” – Sr bi ja ne }e bi ti ~lan ni jed nog voj nog sa ve za, ali }e kao ~la ni ca „Part ner stva za mir„ na sta vi ti da raz vi ja sa rad wu pred vi |e nu tim part ner stvom – re kao je Vu ~i}. – Po li ti ka na {e ze mqe je pot pu no ja sna, i ni ja ni ti bi lo ko dru gi ne ma mo pra vo da je me wa mo.

Ima mo Ustav, ima mo skup {tin sku de kla ra ci ju. Re pu bli ka Sr bi ja je ~la ni ca „Part ner stva za mir„ i na {a voj ska i od bram be ne sna ge na sta vi }e sa rad wu u okvi ru tog part ner stva, ali mi ne }e mo bi ti ~la ni ca ni jed nog voj nog sa ve za.

On je na veo da je ve} raz go va rao s pred stav ni ci ma ame ri~ ke voj ske, da }e se da nas sa sta ti s ru skim voj nim pred stav ni ci ma, a na ja vio je da }e u na red nom pe ri o du raz go va ra ti i s pred stav ni ci ma svih dru gih ze mqa s ko ji ma Sr bi ja ima voj nu sa rad wu.

Vla da bi ra no vog di rek to ra BIA u ~e tvr tak Vu ~i} je ju ~e iz ja vio da }e no vi di rek tor Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je bi ti iza bran na sed ni ci Vla de u ~e tvr tak, ali ni je `e leo da pre ci zi ra o ko me je re~.

– Na ~e lu BIA bi }e do bar, vr hun ski prav nik, da ne bi bi lo zlo u po tre ba te slu `be – re kao je Vu ~i}.

Me di ji pre no se da je naj o zbiq ni ji kan di dat za no vog {e fa BIA ge ne ral ni se kre tar pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Ro di}. We gov iz bor na ~e lo BIA, ka ko pi {u me di ji, po dr `a va i pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. {to nam se ne ko do pa da, ili za to {to je bli `i jed noj ili dru goj par ti ji. To ni je na{ po sao. Na{ po sao je da obez be di mo da Voj ska mo `e da oba vqa svoj po sao i da we ni pri pad ni ci pri stoj no `i ve.

Na no vi nar sko pi ta we da li }e bi ti pro me na u Voj no-oba ve {taj noj i Voj no-bez bed no snoj agen ci ji,

pre ma za po sle ni ma ili u ve zi s na bav kom ma te ri jal no-teh ni~ kih re sur sa – re kao je mi ni star od bra ne.

No vog mi ni stra od bra ne is pred zgra de Ge ne ral {ta ba do ~e ka la je po ~a sna ~e ta je di ni ce Gar de. Na kon do ~e ka, Vu ~i} je pri su stvo vao sed ni ci pro {i re nog ko le gi ju ma na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba.

dnevnik

PAR LA MENT SU TRA PO ^I WE NO VU VAN RED NU SED NI CU

NBS pod lu pom Po sla ni ci srp skog par la men ta ve} go di na ma, bez ob zi ra na to ko ja vla da ju }a gar ni tu ra je na vla sti, od ma ra ju se u av gu stu. U tom du hu re pu bli~ ki par la ment star to vao je i u no vom man da tu.

Van red na skup {tin ska sed ni ca, na ko joj }e bi ti iza bran re pu bli~ ki om bud sman i iz me wen Za kon o NBS-u, po ~e }e su tra i okon ~a }e se u pe tak, naj ka sni je u su bo tu, da bi na rod ni pred stav ni ci mo gli da se od ma ra ju ce log ovog me se ca. Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} je na kon ju ~e ra {we sed ni ce Ko le gij ma par la men ta po tvr dio da }e po za vr {et ku te sed ni ce par la ment oti }i na, ka ko je re kao, „ne for mal nu pa u zu do sep tem bra”, a da }e to kom av gu sta ra di ti od bo ri.

– Ve ro vat no ne }e bi ti no ve sed ni ce do po ~et ka sep tem bra, ka da o~e ku jem raz ma tra we za ko na o jav nim na bav ka ma iz dru gih za ko na iz obla sti fi nan si ja – re kao je Ste fa no vi}.

Od {e sto maj skih iz bo ra, par la ment je do sa da iza brao svo je ru ko vod stvo, Vla du, kon sti tu i sao od bo re i usvo jio tri za ko na ko ji su bi li pret hod ni ca for mi ra wu Da ~i }e vog ka bi ne ta.

Pred po sla ni ci ma u no vom sa zi vu za kle tvu je po lo `io i no vo i -

za bra ni {ef dr `a ve To mi slav Ni ko li}. Sve u sve mu, par la men tar ci mo gu u svoj tef ter ube le `i ti tek de se tak rad nih da na.

Pred sed nik Skup {ti ne je do dao da }e na sed ni ci Od bo ra za ustav na i za ko no dav na bi ti utvr |en pred log za om bud sma na da bi se is pu ni li svi za kon ski

Go vo re }i o no voj sed ni ci, Ste fa no vi} je na veo da su pri sti gla tri pred lo ga da i u dru gom man da tu omb du sman bu de Sa {a Jan ko vi}, a ini ci ja ti ve su odvo je no upu ti li LDP, DS i SPS.

uslo vi za iz bor za {tit ni ka gra |a na.

– Po sto ji mo gu} nost da za ka `e mo na sta vak sed ni ce za su bo tu, zbog za kon skog ro ka ko ji pro pi su je da se amand ma ni mo gu raz ma tra ti 24 sa ta od za vr {et -

ka na ~el ne ras pra ve – ob ja snio je Ste fa no vi}.

Ka ko su „Dnev ni ku“ re kli do bro oba ve {te ni iz vo ri, na sed ni ci Ko le gi ju ma bio je vi dqiv kon sen zus da Jan ko vi} po no vo tre ba da se na |e na funk ci ji om bud sma na. Me |u tim, ka da je re~ o iz me na ma Za ko na o NBS-u, deo po sla ni ka se pro ti vi, bu du }i da je, ka ko nam je na po me nu to, svi ma ja sno da je to uvod u sme nu gu ver ne ra De ja na [o {ki }a.

– Pred sed nik po sla ni~ kog klu ba DS-a Dra go qub Mi }u no vi} zah te vao je da se o tom za ko nu ne od lu ~u je na br zi nu ve} da se ta ta~ ka sta vi na dnev ni red pr ve sep tem bar ske sed ni ce. Me |u tim, pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} od go vo rio je da to ni je mo gu }e, zbog ro kov ni ka ra da Skup {ti ne ko ji je ova ko is pla ni ran – ot kri va iz vor „Dnev ni ka“.

U Skup {ti ni Sr bi je na usva ja we ~e ka ju sa mo dva za ko na ko ja su pri sti gla po lo vi nom ju na, po {to je Vla da Sr bi je oba ve sti la par la ment da iz pro ce du re po vla ~i 77 aka ta. Pred la ga~ ta dva eko nom ska pro pi sa je po sla nik DSS-a Ra de Ob ra do vi} te sa ma Vla da ni je ima la mo gu} nost da ih po vu ~e iz pro ce du re.

S. Stan ko vi}

Vla da sme ni la 52 dr `av na se kre ta ra Vla da Sr bi je sme ni la je 52 dr `av na se kre ta ra na sed ni ci na ko joj je raz re {i la du `no sti i ge ne ral nu se kre tar ku u pret hod n om man da tu Ta ma r u Stoj ~e vi}, a na tu funk ci ju ime no va la Veq ka Oda lo vi }a.

Na pr voj sed ni ci, odr `a noj 27. ju la, pre mi jer Ivi ca Da ~i} do neo je re {e wa ko ji ma se raz re {a va ju du `no sti svi dr `av ni se kre ta ri i ge ne ral ni se kre tar Vla de iz pret hod nog man da ta i ta od lu ka tre ba da bu de ob ja vqe na u „Slu `be nom

gla sni ku”, na ve de no je na saj tu Vla de Sr bi je. Vla da je ta ko u Mi ni star stvu spoq nih po slo va sme ni la Iva na Mr ki }a, u Mi ni star stvu od bra ne pet dr `av nih se kre ta ra, a u Mi ni star stvu fi nan si ja ~e ti ri.

Sme we na su i dva dr `av na se k re ta r a u Mi n i s tar s tvu prav de, tri u Mi ni star stvu po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de, ~e ti ri u Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja. U Mi ni star stvu za in fra struk tu ru

i ener ge ti ku sme we no je pet dr `av nih se ke ra ta ra, u Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu tri, a u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke dva. Po je dan dr `av ni se kra tar raz re {en je du `no sti u MUP-u, Mi ni star stvu omla di ne i spor ta i Mi ni star stvu zdra vqa, a u Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke wih pet.

Naj broj ni je mi ni star stvo po bro ju dr `av nih se kre ta ra

bi lo je za `i vot nu sre di nu, ru dar stvo i pro stor no pla ni ra we. U we mu je ra di lo {est dr `av nih se kre ta ra.

Vla da je sme ni la i tri dr `av na se kra ta ra u Mi ni star stvu za kul tu ru, in for mi sa we i in for ma ci o no dru {tvo, dva u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju i ~e ti ri u Mi ni star stvu ve ra i di ja spo re.

U no voj vla da ju }oj ve }i ni na vo de da }e Vla da pre mi je ra Da ~i }a ima ti znat no ma we dr `av nih se kre ta ra.

Da ~i }ev ka bi net po vu kao 77 aka ta i pred lo ga za ko na U Skup { ti n i Sr b i j e na usva ja we ~e ka ju sa mo dva za ko na, po {to je Vla da Sr bi je ju ~e je oba ve sti la par la ment da iz pro ce du re po vla ~i 77 aka ta.

U do pi su Vla de pre ci zi ra no je da se po vla ~e ak ta i za kon s ki pred l o z i ko j e je u skup {tin sku pro ce du ru upu ti la pret hod na Vla da Sr bi je.

Po pra vi lu, no va Vla da iz skup {tin ske pro ce du re po vla ~i sve za ko ne iz pret hod nog sa zi va, na kon ~e ga utvr |u je pri o ri te te i da li }e ih vra }a ti u tom ili iz me we nom

Oda lo vi}: For mal ni raz lo zi Ge ne ral ni se kre tar vla de Veq ko Oda lo vi} re kao je ju ~e da }e ve }i na po vu ~e nih pred lo ga za ko na bi ti vra }e ni u pro ce du ru u isto vet nom ili sli~ nom ob li ku. Oda lo vi} je Ta nju gu pre ci zi rao da su iz pro ce du re po vu ~e ni ak ti i za kon ski pred lo zi ko je je u pro ce du ru upu ti la pret hod na vla da i da je wi ho vo po vla ~e we u~i we no iz for mal nih raz lo ga, a ne su {tin skih.”Naj ve }i broj tih za ko na bi }e vra }en u istom ili sli~ nom ob li ku”, do dao je Oda lo vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, za ko ni su po vu ~e ni i zbog to ga {to je pro me wen ovla {}e ni pred la ga~, od no sno mno ga mi ni star stva ko ja su pred lo ge za ko na upu ti la u pro ce du ru, sa da ima ju dru ge na zi ve i dru ga ~i je su or ga i zo va na. „Sa da su re so ri dru ga ~i je po de qe ni i sa mim tim je pred la ga~ za ko na dru ga ~i ji”, ob ja snio je ge ne ral ni se kre tar vla de.

ob li ku ili ih uop {te ne }e vra }a ti, {to je u~i ni la i Vla da pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a.

Je di na dva pred lo ga za ko na ko ji su tre nut no u skup {tin s koj pro c e d u r i je s u pred lo zi za ko na o ro ko vi ma pla }a wa oba ve za ko ri sni ka jav nih sred sta va i dr `av nih i jav nih pred u ze }a i o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o po re zu na do da tu vred nost.

Oba za k on s ka pred l o g a u Skup {ti nu je 14. ju na upu tio po s la n ik De m o k rat s ke stran ke Sr bi je Ra doj ko Ob ra do vi}.

TVIT CRTICA Go spo do iz SPS-a Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} po ru ~io je s laj ne: „Ne do zvo li mo da Srp skom Ati nom i da qe vla da ju se pa ra ti sti. No vo sa |a ni su za slu `i li pro me ne!“ \u ka no vi} ima po ru ku i za so ci ja li ste: „Go spo do iz SPS-a, ne moj te da se pra vi te na iv ni oko vla sti u No vom Sa du„.

Na pi ta we fa na: „[ta se de {a va, je l’ za te `e SPS?„, \u ka no vi} od go va ra: „O, da, ve o ma!„

(Ne)iskre nost ^lan DS-a Mi lo{ \a ji} oce wu je: „Pro me na za ko na i na ja va sme na u NBS-u i BIA-i po ka zu je li ce no ve vla sti. Vi di se da je onaj po ku {aj s Mi li com De le vi} ne is kren„.

Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} na ja vqu je: „Od ~e tvrt ka sed ni ca Skup {ti ne, ’iz me ne’ Za ko na o Na rod noj ban ci.. Uvod u pro me nu gu ver ne ra. Do bro je ako Sa {a Jan ko vi} po no vo bu de iza bran, to je LDP pred lo `io jo{ pre vi {e od ~e ti ri me se ca,

ali je ta da {wa vlast okle va la i kal ku li sa la„, is ti ~e \u ri}.

Ve sa ni je dug me

Na tvi ter adre su li de ra LSV-a Ne na da ^an ka sti glo je pi ta we: „A, di Vam se de nuo ko me tar o pre su di La slu [a {u? Kad ve} ki ti te svo ju bi o gra fi ju re~ ju ’An ti Fa’“...

Eks pre san od go vor Ne na da ^an ka: „Pre su da La slu [a {u je vr hu nac ga `e wa qud skih pra va. LSV sva ko ga da na vo di ak ci je za we go vo oslo ba |a we„.

A s „Tvi te ra“ mo `e te sa zna ti i ko se od na {ih par la men ta ra ca ven ~ao to kom pro te klog vi ken da. Di rek tor „Kom trej da“ Ve se lin Je vro si mo vi} ogla sio se na laj ni: „Dra gan [or maz i San dra [or maz. ^e sti ta mo mla den ci ma!!!!„ Od po sla ni ka SNS-a Dra ga na [or ma za, ko ji je s Je vro si mo vi }em du go go di {wi pri ja teq, do bi li smo od go vor ot kud Ve sa „re kla mi ra“ we go vu svad bu na laj ni : „Zna{ ka ko ka `e na{ na rod – kum ni je dug me.... :-)“.

Iz i gra va we

Bra vo, Ve qo!

Na laj ni se pra te i mod ne kre a ci je iz skup {tin ske sa le pa ni je osta lo ne za pa `e no po ja vqi va we par la men tar ca u jar ko cr ve nom sport skom pr slu ku. Ta ko se je dan od „tvi te ra {a„ pi ta: „Ne ka mi ne ko ob ja sni {ta ima ob u ~e no Vlah Tu li mi ro vi}?!„ Sa rad nik Cen tra za evro a tlant sku sa rad wu Du {an Gam ser ima svo je tu ma ~e we: „Iz i gra va no vi na ra“.

Kad ste u po li ti ci, mo ra te da vo di te ra ~u na o sva koj re ~i, pa ma kar je za pi si va li i na laj ni. Na ro ~i to ako ne ko me „skan di ra te“, a jo{ ima ime wa ka me |u po li ti ~a ri ma. Na vi ja ju }i za na {eg pli va ~a na OI u Lon do nu, {e fi ca NP-a Ma ja Goj ko vi} je „uz vik nu la“: „Bra vo, Ve qo, mi slim na pli va ~a!„ S. St.

Kud se de de

politika

dnevnik

INTERVJU

I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK POKRAJINSKOG PARLAMENTA

Ustav ni za kon o Voj vo di ni mo `e bi ti iz laz iz po li ti~ kog kon flik ta Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je da se pro ble mi u funk ci o ni sa wu voj vo |an ske auto no mi je na kon {to je Ustav ni sud Po kra ji ni uki nuo deo in ge ren ci ja mo gu re {a va ti sa mo do go vo rom iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti, a da bi se iz be gli po li ti~ ki kon flik ti i ustav no prav ni ha os. Pa stor je u in ter vjuu za „Dnev nik” oce nio da bi se tre nut na „po li ti~ ki kon flikt na si tu a ci ja” mo gla re {i ti do no {e wem ustav nog za ko na ko jim bi se na ja san na ~in de fi ni sa le in ge ren ci je Voj vo di ne, a taj akt bi imao sna gu usta va. To je, po we go vim re ~i ma, jed na od mo gu} no sti pre va zi la `e wa ak tu el ne „stra {no pro ble ma ti~ ne si tu a ci je”, ko joj je on sklon jer sma tra da ustav ne pro me ne u ovom tre nut ku ni su re al ne po {to taj pro ces zah te va {i ro ki po li ti~ ki kom pro mis, ali i vre me.  O ustavnim promenama se posledwih nedeqa ipak dosta govorilo u javnosti, pa ~ak uz ocene da bi takva inicijativa trebalo da potekne iz Vojvodine?

– O ustav nim pro me na go vo ri se ot ka ko je ak tu el ni Ustav usva jan, a sad se sa mo pro {i ru je krug onih ko ji sma tar ju da se Ustav mo ra me wa ti. Pre sve ga za to {to su ne ki ko ji su taj Ustav pret hod no po dr `a li sad u opo zi ci ji u re pu bli~ kom par la men tu. To uka zu je na to ko li ko se sta vo vi me wa ju u za vi sno sti od okol no sti u ko ji ma se na |e ne ka po li ti~ ka stran ka. Na `a lost, ne vi dim da da nas po sto ji mo gu} nost da se pri stu pi pro me ni Usta va jer se oko te ide je te {ko mo `e na pra vi ti {i ri kon sen zus.

A mi slim da se si tu a ci ja s nad le `no sti ma APV mo `e pre va zi }i i bez pro me ne Usta va, do no {e wem po seb nog prav nog ak ta ko ji bi mo gao raz re {i ti ak te ul ne ten zi je.  Kakvog akta?

– Jed na od mo gu} no sti da se taj pro blem raz re {i je do no {e we ustav nog za ko na o in ge ren ci ja ma Voj vo di ne, a ko ji bi ima sna gu kao ustav. Mi slim da bi se ti me omo gu }i lo uvo |e we tre nut ne si tu a ci je u ustav no sta we.  Koliko je realno da se pitawa vezana za osporene nadle`nosti APV re{avaju dogovorom dva nivoa vlasti, kako je to novi premijer najavio u ekspozeu, ako je odluka USS-a obavezuju}a, a, s druge strane, ni pokrajinska administracija izgleda nema nameru da odustane od nekih ingerencija, me|u koji-

ma je, na primer, i kancelarija APV u Briselu?

– Mo gu na to pi ta we od go vo ri ti sa mo na ~el no, po {to u svoj stvu pred sed ni ka po kra jin skog par la men ta ni sam o to me raz go va rao s pred stav nci i ma re pu bli~ ke vla sti. O tom pi ta wu raz go va rao sam sa mo kao pred sed nik SVM-a s ta da -

{wim man da ta rom Ivi com Da ~i }em pre for mi ra wa no ve Re pu bli~ ke vla de. Da ~i} je ta da ka zao da je i we ga iz ne na di la od lu ka Ustav nog su da i da on ne `e li da pra vi kon flikt iz me |u no ve re pu bli~ ke i po kra jin ske vla sti, ve} `e li re {e we na osno vu do go vo ra iz me |u dva ni voa vla sti. Kad je re~ o mo gu} no sti ma tra `e wa iz la za, pot pu no je iz ve sno da je od lu ka Ustav nog su da iste pra ve sna ge kao i sam Ustav, {to zna ~i da ne ma mo gu} no sti we nog pre i spi ti va wa i ona je iz vr {na. S dru ge stra ne, ta ko |e je iz ve sno da se ne mo `e od u sta ja ti od ne kih stva ri za to {to su one `i vot na po tre ba. @i vot na po tre ba je da ima mo tu kan ce la ri ju u Bri se lu, do ko je smo do {li uz ogrom ne mu ke. Uz to, mi slim da je pot pu no ilu zor no o~e ki va ti od bi lo ko je vla de, na ko jem god ni vou, da ne raz mi {qa o me ra ma u sfe ri za {ti te ~o ve ko ve oko li ne, po qo pri vre de, re gi o nal nog raz vo ja, {u mar stva, lo va, ri bo lo va, de mo graf ske po li ti ke... Mo `e se od lu kom Ustav nog su da de fi ni sa ti mno go to ga {to je i ute me qe no u Usta vu, ali `i vot je dru ga di sci pli na i zah te va da se pro ble mi re {a va ju. I {to ima te vi {e me ha ni za ma u ru ka ma, to su ve }e i {an se da se pro ble mi re {e. O to me, uosta lom, po sto je i ne ki voj vo |an ski stan dar di, re ci mo za po dr {ku ra |a wu i dru gi. I to su stva ri ko je su

dru ga stra na te me da qe. I iz me |u te dve stra ne me de qe, od lu ke Ustav nog su da i `i vot nih po tre ba i zah te va, mo ra se tra `i ti i na }i i re {e we. A re {e wa sva ka ko ima, ali sve je stvar do go vo ra iz me |u Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de.  A kako }e se re{iti pitawe finansirawa, {to je, ina~e, najavqivano kao prva inicijativa novog pokrajinskog parlamenta po{to taj zakon nije donet u prethodnom mandatu iako je to Ustav nalagao, kad je deo ingerencija APV osporen odlukama USS-a?

– To je do dat na kom pli ka ci ja i po ka zu je se da od lu ka Ustav nog su da otva ra niz pi ta wa ko ja ne mo gu osta ti ne re {e na jer to na la `e re al nost. Mi slim da se tu pa ra lel no mo ra ju tra `i ti re {e wa. S jed ne stra ne, da se ta va nu stav na si tu a ci ja s nad le `no sti ma APV pre ki ne i da se uve de u sta we ustav no sti i da se na toj osno vi do ne se za kon o fi nan si ra wu APV. Ja ne vi dim dru gu mo gu} nost i za me ne bi

Am bi ci je za pre kom po no va we lo kal nih vla sti, po mo joj pro ce ni, ima ju ve ze s od lu kom po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a da ne po zo ve SPS u Vla du APV bi lo pot pu no ne pri hva tqi vo da se o do no {e wu za ko na o fi nan si ra wu APV raz mi {qa na osno vu te od lu ke Ustav nog su da za to {to bi smo na taj na ~in jed nu ve o ma pro ble ma ti~ nu i po li ti~ ki kon flikt nu si tu a ci ju za be to ni ra li.  To zna~i i promenu Statuta jer }e va`e}i tako|e biti oboren po{to to sledi nakon osporavawa Zakona o nadle`nostima?

– Mi slim da je vr lo ve ro vat no da }e se to de si ti, i ve ru jem da se i to pi ta we mo ra re {a va ti u pa ke tu sa Za ko nom o nad le `no sti ma, kroz do go vo re iz me |u dva ni voa vla sti.

Ja ne vi dim dru go re {e we. Ina ~e }e mo per ma nent no `i ve ti u po li ti~ ki kon flikt noj si tu a ci ji, od no sno u ve o ma ha o ti~ noj si tu a ci ji u ustav no prav nom smi slu.  Mo`e li se odluka Ustavnog suda o osporavawu ingeren-

Vidim {ansu za Vojvodinu  Kako da razumemo poziciju SVM-a u novom politi~kom rasporedu, posebno zbog toga {to u Pokrajini sara|ujete s DS-om, dok na republi~kom nivou imate blisku saradwu sa SPS-om. Mislite da }e Vlada APV zato imati lak{u prolaznost do Vlade Srbije?

– Mi slim da po sto ji pro la znost Po kra jin ske vla de pre ma Re pu bli~ koj ko ja mo `e do ve sti do to ga da se pro ble mi mo gu re {a va ti. I ta pro la znost da nas si gur no ni je ma wa ne go u pro te kle ~e ti ri go di ne ka da smo, na pri mer, mu ku mu ~i li da ovaj ne sre} ni sta tut bu de odo bren u re pu bli~ kom par la men tu pa is pa da li maj mu ni ko li ko smo mo ra li da se do ka zu je mo da smo

cija APV porediti s „jogurt revolucijom„, kao {to smatraju politikolog Jovan Kom{i}, pa i potpredsednik Skup{tine Srbije @arko Kora}, koji je upozorio i na to da je Srbija zato danas na pragu ozbiqne politi~ke krize u odnosima Beograda i Novog Sada?

– Ne bih `e leo da kvi li fu jem od lu ku Ustav nog su da. To ne bi ko ri sti lo ovoj si tu a ci ji. Opre de qe nost za auto no mi ju ne mo `e se me ri ti te `i nom iz go vo re nih re ~e ni ca – a to ni je mo ja pri med ba go spo di Jo va nu Kom {i }u i @ar ku Ko ra }u ko je iz u zet no ce nim, ve} u od no su na mo gu} nost da se do ka zu jem ne kim te `im oce na ma i kva li fi ka ci ja ma. Iako mi slim da je si tu a ci ja stra {no, stra {no pro ble ma ti~ na i da smo u wu prak ti~ no upa li u ve o ma ne zgod nom tre nut ku, {to ge ne ral no ni je do bro ni u ko jem smi slu. To je mo ja li~ na oce na. A Ustav ni sud do no si od lu ke, i do no si ih on da kad ih do no si, i tu se sad ni {ta ne mo `e.  Koliko najave prekomponovawa vlasti u vojvo|anskim gradovima i op{tinama idu naruku eskalciji politi~ke krize, zbog ~ega je Kora} novim vlastima poru~io „da se ne igraju vatrom u Vojvodini„?

– Mi slim da iz me |u od lu ke USS-a i na ja va pre kom po zi ci je po -

lo jal ni sop stve noj ze mqi. Isto je bi lo i kod usva ja wa Za ko na o nad le `no sti ma, kod de fi ni sa wa bu xe ta, kod Fon da za ka pi tal na ula ga wa, pro ble ma u po qo pri vre di... Da nas si tu a ci ja ni je go ra, a ~ak ve ru jem da }e od no si ubu du }e bi ti i kva li tet ni ji i re lak si ra ni ji za to {to je no voj Re pu bli~ koj vla di, ~i ni mi se, va `no da do ka `e da ni je ta~ no sve ono {to joj se una pred pre ba cu je. I u to me vi dim ne ku re al nu {an su i za Voj vo di nu. A u toj su tu a ci ji i SVM ima po zi ci ju ko ja ni je lo {a jer ima mo ko mu ni ka ci ju i s jed ni ma i s dru gi ma na po li ti~ koj sce ni, pri ~e mu je na {a po zi ci ja u od no su na te dve stra ne pot pu no ja sna i na re pu bli~ kom i na po kra jin skom i na lo kal nom ni vou.

li ti~ kih sna ga u ne kim lo kal nim sa mo u pra va ma ne ma ni ka kev ve ze.

Te am bi ci je za pre kom po no va we lo kal nih vla sti, po mo joj pro ce ni, ima ju ve ze s od lu kom po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a da ne po zo ve SPS u Vla du APV.  ^ak i ako nemaju nikakve veze, deo javnosti ih ipak do`ivqava kao politi~ki pritisak na Vojvodinu?

– To si gur no u de lu jav no sti mo `e da se shva ti ta ko, a u dru gom na dru ga ~i ji na ~in. Oni ko ji su u po sto je }im ve }i na ma ko je su u opa sno sti to do `i va qa va ju kao de sta bi li za ci ju, a oni ko ji su na dru goj stra ni, na dru ga ~i ji na ~in.  A da li se lokalni izbori obesmi{qavaju ako se nakon wih lokalne vlasti i politike formiraju po direktivi strana~kih centrala?

– Ne bih re kao da to obe smi {qa va lo kal ne iz bo re. Re zul ta ti lo kal nih iz bo ra u ne kim sre di na ma po ka zu ju da ve }i ne ne ma ju ni ka ve ve ze s ve }i nom for mi ra nom na re pu bli~ kom ni vou, kao na pri mer u Ka wi `i i dru gim me sti ma. Pro ble ma i qu qa wa ima u sre di na ma u ko ji ma je ve }i na tan ka. Lo kal ni ni vo je ste, na `a lost, pod uti ca jem onog {to se de {a va na vi {im ni vo i ma jer je sve is po li ti zo va no i pod lo `no po sti zbor noj bor bi raz li ~i tih po li ti~ kih stra na ka ko je no vo na sta le si tu a ci je do `i va qa ju kao iz da ju, ili pri li ku za osve tu, {to se gra ni ~i s po li ti~ kim lu di lom.

B. D. Savi}

REKLI SU

Jo va no vi}: Ne me wa ti gu ver ne ra – Pro me na gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je une }e no vu ne sta bil nost i strah kod gra |a na, kao i ve li ki oprez kod sa da {wih i ret kih po ten ci jal nih in ve sti to ra – iz ja vio je li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi}. On sma tra da je sme na gu ver ne ra NBS-a De ja na [o {ki }a „naj go ri i naj sku pqi na ~in da stran ke vla da ju }e ko a li ci je na mi re svo je me |u sob ne du go ve”, sa op {tio je LDP. – Pro me na ma u Na rod noj ban ci, ko je ne }e bi ti sa mo per so nal ne ne go i su {tin ske, SPS na pred wa ci ma kom pen zu je to {to su, u bor bi za do la zak na vlast po sva ku ce nu, osta li bez po zi ci je pre mi je ra, a Din ki} se odu `u je za mo no pol ko ji je do bio u re so ri ma fi nan si ja i pri vre de – ka zao je Jo va no vi}. – I pro me na pret hod nog gu ver ne ra, ko ju je iz vr {i la ra ni ja vlast, ta ko |e je bi la ve o ma ri zi~ na.

Mar ko vi}: Mi kon tro li {e mo Vla du Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma iz ja vio je ju ~e da stran ka na ~i jem je ~e lu ne ma mi ni stre i ni je u Vla di Sr bi je da bi je mo gla, ka ko je na veo, lak {e kon tro li sa ti.

– Mi se ne bo ri mo za fo te qe ve} ostva re we pro gram skih ci qe va, vi {e in ve sti ci ja, za po {qa va wa, bor be pro tiv be le ku ge, so ci jal nu prav du i bo qi `i vot gra |a na – re kao je Mar ko vi} Ta nju gu.On je pod se tio na to da je JS jo{ u pred iz bor noj kam pa wi is ta kao da ga ne in te re su je u~e {}e u Vla di Sr bi je. Mar ko vi} je iz ra zio o~e ki va we da }e sa da {wa Vla da, s Ivi com Da ~i }em na ~e lu, bi ti uspe {na.

Mar ko vi} je ju ~e u Skup {ti ni gra da Ja go di ne pri su stvo vao uru ~i va wu po 1.200 evra be ba ma ko je su ro |e ne u ju lu ove go di ne na pod ru~ ju Ja go di ne.

sreda1.avgust2012.

3

IGOR MIROVI] O PONUDI NAPREDWAKA ZA PROMENU VLASTI U NOVOM SADU

Tek sle de raz go vo ri, ni {ta ni je go to vo Pred sed nik Okru `nog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Igor Mi ro vi} iz ja vio je ju ~e da je po ziv So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je i dru gim stran ka ma da raz mo tre po nu du za pro me nu vla sti u No vom Sa du jo{ „u ini ci jal noj fa zi”.

– Po ziv je upu }en i pred sto je ana li ze i otva ra we raz go vo ra o toj po nu di – re kao je Mi ro vi} Ta nju gu, na po mi wu }i da u ovoj fa zi ne tre ba o~e ki va ti da }e se u tom po gle du ne {to de {a va ti “dan za dan” jer je vre me go di {wih

od mo ra i mno gi sa go vor ni ci ni su tu.

On je oce nio da je po nu da za pro me nu no vo sad ske vla sti ovih da na u jav no sti neo prav da no pred sta vqe na kao ve} go to va stvar, i do dao da ozbiq ni raz go vo ri tim po vo dom tek pred sto je. Na pred wa ci su upu ti li po ziv od bor ni~ kim gru pa ma SPS-a i „Svi za No vi Sad„, u ko joj su Rom ska de mo krat ska stran ka i SPO, da po~ nu raz go vo re o utvr |i va wu za jed ni~ ke plat for me raz vo ja gra da u na red ne ~e ti ri go di ne.

DSS O FORMIRAWU NOVE NOVOSADSKE VLASTI

Glav ni ciq – sru {i ti LSV i DS

– Pri mar ni ciq Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je je da Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i De mo krat ska stran ka, ko ja pra ti wi ho vu po li ti ku, vi {e ne bu du na vla sti u gra du da bi se No vi Sad ko na~ no iz vu kao iz te {kog sta wa u ko je je wi ho vim vla da wem upao – re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik GO DSS-a Bor ko Ili}.

Jo{ jed nom, sa mo ovog pu ta iz DSS-a, na ja vqe no je for mi ra we no ve grad ske vla sti oko do go vo ra sklo pqe nog iz me |u wih, GO Srp ske na pred ne stran ke i Po kre ta „Dve ri„, a ~e ka se od go vor So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i li ste „Svi za No vi Sad” ko ji bi tre ba lo da ~i ne bu du }u ve }i nu. Ta ko je za DSS naj bit ni je da Li ga i DS vi {e ne bu du na vla sti, iako bi ve ro vat na ce na to ga bi la da u|u u ko a li ci ju s Rom skom de mo krat skom stran kom ko ja, za jed no sa Srp skim po kre tom ob no ve, ~i ni po me nu tu li stu. Na i me, DSS i SNS su pre ne ko li ko ne de qa pri ja vli RDS po li ci ji zbog ku po vi ne gla so va.

– SPS ima u ru ka ma i no` i po ga ~u, oni mo ra ju pre sve ga po li ti~ ki da se iz ja sne da li }e da po dr `a va ju Li gu, s ob zi rom na wi ho ve na ja ve da }e in ter na ci o na li zo va ti pi ta we Voj vo di ne po sle od lu ke Ustav nog su da da uki ne od re |e ne nad le `no sti Po kra ji ne ko ji su pro tiv u stav ne – do dao je Ili}.

No va vlast bi, po we go vim re ~i ma, tre ba lo da bu de for mi ra na kra jem av gu sta, a DSS, sem SNS-a i „Dve ri„ ni je jo{ ni sa kim o to me raz go va rao. Ili} sma tra da se za skla pa we ko na~ ne ve }i ne mo ra ju po bri nu ti ~el ni qu di SNS-a jer oni ima ju naj vi {e od bor ni ka i tre ba lo bi da da ju bu du }eg gra do na ~el ni ka.

– Na na ja ve pro me ne vla sti pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov po mi we po li ci ju i sud stvo ko ji ma `e li da bra ni na vod nu vo qu gra |a na.

Ne ka se bo qe se ti ka ko su u pro {lom man da tu ku po va li broj ne od bor ni ke. Li ga {i i de mo kra te za jed no su osvo ji li ma we man da ta ne go na pro {lim iz bo ri ma i mo ra ju shva ti ti da su ih iz gu bi li – tvr di pred sed nik no vo sad skog DSS-a.

S dru ge stra ne, on sma tra da je ne lo gi~ no da za DS i LSV na re pu bli~ kom i po kra jin skom ni vou SPS bu de ne po dob na stran ka, iako su bez pro ble ma sa ra |i va li u pro te klom man da tu, a da su na sve to u No vom Sa du so ci ja li sti i da qe po `e qan part ner.

Ili} na ja vqu je da }e se vlast u gra du for mi ra ti u in te re su qu di, bez pri ti sa ka iz Be o gra da i ku po vi ne i pre le ta wa od bor ni ka, {to je do sa da uvek bio slu ~aj ka da je svo ju ve }i nu pra vi la tre nut na vla da ju }a ko a li ci ja.

A. L.

MUP SRBIJE POZVAO NA RAZGOVOR POTPREDSEDNIKA LSV-a

Mar ton: Ne pla {im se pri ti sa ka Zre w a n in s ka po l i c i j a po zva la je na raz go vor pot pred sed ni ka LSV-a i po sla ni ka u Skup { ti n i Voj v o d i n e Alek san d ra Mar t o n a, po s tu p a j u } i po pri ja vi ko ju je pro tiv we ga Osnov nom jav nom tu `i la {tvu pod neo Okru `ni od bor SNS-a u Zre wa ni nu zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. Na pred wa ci tvr de da je Mar ton, kao biv {i pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na, od la ga wem kon sti tu tiv ne sed ni ce lo kal nog par la men ta, za ka za ne za 6. jul, po ku {ao da do pri ne se uvo |e wu pri nud ne upra ve u gra du na Be ge ju jer LSV, za jed no s ko a l i c i o n im part n e r i m a iz DS-a i SVM-a, ni je mo gao for mi ra ti skup {tin sku ve }i nu. U kri vi~ noj pri ja vi se na vo di da bi Mar ton o{te tio grad ski bu xet za 4,5 mi li o na di na ra, ko li ko bi ko {ta lo odr `a va we no vih lo kal nih iz bo ra.

Pri pad ni ci MUP-a tre ba lo je ju ~e da sa slu {a ju Mar to na, ali se oni ni su po ja vi li u 10 ~a so va u we go voj ku }i, ka ko je ra ni je bi lo do go vo re no.

– Po la sa ta smo ~e ka li pri pad ni ke MUP-a, ali se oni, ne znam iz ko jeg raz lo ga, ni su po -

ja vi li – iz ja vi la je ju ~e no vi na ri ma Mar to no va advo ka ti ca Ma ja Mr nu {tik. – Sa sta no vi {ta prav ne stru ke mo gu ap so lut no da tvr dim da Mar ton ni je pre kr {io za kon i da bi te op tu `be, da ni su zlo na mer ne, bi le sme {ne. Ne ra di se ni o ~e mu dru gom ve} is kqu ~i vo o po li ti~ kom pri ti sku i mal tre ti ra wu, ka ko Mar to na, ta ko i LSV-a, a sve u ci qu pre kra ja wa iz bor ne vo qe gra |a na Zre wa ni na.

– Ova ku }a bi la je po se }i va na i de ve de se tih go di na pro {log ve ka, s vr lo ru `nim pi ta wi ma o to me da li sam pri pad nik “te ro ri sti~ ke or ga ni za ci je ’Ot por’”, da li me fi nan si ra Za pad i sli~ no. Vo leo bih da dr `av ni or ga ni, ta ko |e, is pi ta ju {ta se sve de {a va lo u ve zi s pre la skom od re |e nih od bor ni ka s jed ne stra ne na dru gu i da li je to kla si ~an slu ~aj mi ta i ko rup ci je – po ru ~io je Mar ton, na po mi wu }i da je ak tu el na zre wa nin ska vlast, oli ~e na u SNS-u i SPS-u, for mi ra la skup {tin sku ve }i nu pre kra je wem iz bor ne vo qe gra |a na i pre u zi ma wem od bor ni ka s li ste LSV-a. @. Balaban

4

ekonomija

sreda1.avgust2012.

dnevnik MIROSLAV VASIN S PREDUZETNICIMA IZ POKRAJINE

NIKAKO DA SE OPORAVI PROIZVODWA U SRBIJI

In du stri ja pa la ~e ti ri od sto, a BDP 0,6 Re al ni pad bru to do ma }eg pro iz vo da Sr bi je, u ce na ma pret hod ne go di ne, u dru gom kvar ta lu 2012. go di ne u od no su na isti pe riod la ne iz no sio je 0,6 od sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku svo ju fle{ pro ce nu.

Ob ra ~un kvar tal nog BDP-a za dru go tro me se~ je 2012. go di ne, ko ji je de taq ni ji i ko ji se iz vo di na ni `im ni vo i ma agre gi ra wa, bi }e ob ja vqen u sa op {te wu „Kvar tal ni BDP u Re pu bli ci Sr bi ji„ 28. sep tem bra, na ve de no je u sa op {te wu.

In du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji bi la je u ju nu ~e ti ri od sto ma wa ne go u ju nu 2011. go di ne, a u od no su na pro sek 2011. go di ne ma wa je dva od sto, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. U pe ri o du ja nu ar–jun 2012. go di ne u od no su na isti pe riod 2011. ostva ren je pad pro iz vod we od 4,2 od sto.

Pad je pri su tan u svim sek to ri ma: u ju nu je u od no su na isti me sec la ne za be le `en u snab de va wu elek tri~ nom ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci jom – 14,8 od sto, ru dar stvu – 4,4 i pre ra |i va~ koj in du stri ji – 1,8 od sto.

Gle da no po na men skim gru pa ma, do pa da pro iz vod we do -

{lo je u pro iz vod wi ener gi je – 12,3 od sto, in ter me di jar nih pro iz vo da, osim ener gi je, – 4,6 i ne traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu – 3,1 od sto.

Do ra sta je do {lo u pro iz vod wi ka pi tal nih pro iz vo da – 27,1 po sto i traj nih pro iz vo da za {i ro ku po tro {wu – je dan

Voj vo di na }e fi nan si ra ti no va rad na me sta

po sto. Obim in du strij ske pro iz vod we be le `i pad kod 15 obla sti, ~i je u~e {}e u struk tu ri in du strij ske pro iz vod we i 60 od sto, a rast kod 14 obla sti, ~i je u~e {}e iz no si 40 od sto.

Naj ve }i uti caj na pad in du strij ske pro iz vod we ima li su snab d e v a w e elek t ri~ n om ener g i j om, ga s om, pa r om i kli m a t i z a c i j a, pro i z v od w a osnov n ih me t a l a, osnov n ih far ma ce ut skih pro iz vo da i pre p a r a t a, eks p lo a t a c i j a ugqa i pro iz vod wa elek tri~ ne opre me.

Ka da se ukqu ~i oce na in du strij ske pro iz vod we ma lih pred u ze }a iz uzor ka, in du strij ska pro iz vod wa u ju nu, u od no su na pro sek 2011. go di ne, kod ukup ne in du strij ske pro iz vod we ma wa je 2,5 od sto, a kod pre ra |i va~ ke in du stri je ve }a 5,6 po sto.

Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin ju ~e je raz go va rao s pred stav ni ci ma Voj vo |an ske uni je pred u zet ni ka o po boq {a wu rad nog am bi jen ta za pred u zet ni ke i otva ra wu no vih rad nih me sta u Voj vo di ni. On je is ta kao da je ovo pr vi u ni zu raz go vo ra iz me |u pred stav ni ka ovog se kre ta ri ja ta i aso ci ja ci ja pri vred ni ka u Voj vo di ni.

va. Tu je i na sta vak prak se fi nan sij skog pod sti ca ja otva ra wu sva kog no vog rad nog me sta, kao i pod sti caj otva ra wa rad wi u obla sti pred u zet ni {tva u Voj vo di ni. On je pred lo `io je i da se pred u zet ni ci kla si fi ku ju pre ma de lat no sti ma, ali i pre ma me stu oba vqa wa de lat no sti, po {to je uo~e na opa snost od za tva ra wa pro dav ni ca u se o skim sre di na ma, ~e mu do pri no si i pri me na Za ko na o ogra -

- Na kon uvi da u pred lo ge pri vred ni ka, za me sec da na }e bi ti sa ~i wen ce lo vit pro gram s ko jim }e se iza }i pred Vla du i Skup {ti nu Voj vo di ne i Vla du Sr bi je ka ko bi se po boq {a li uslo vi za rad pri vre de - re kao je Va sin. Na me ra je da de lu je mo za jed no s pred u zet ni ci ma i da se sa ~i ni pro gram po dr {ke ko ji }e bi ti vi dqiv i u pla no vi ma ra da se kre ta ri ja ta u bu du} no sti.

Va sin je uka zao da je jed na od osnov nih me ra otva ra we po voq nih kre dit nih li ni ja za pod sti ca we pred u zet ni {tva i pri vre de u okvi ru ak tiv no sti Raz voj ne ban ke Voj vo di ne i po kra jin skih fon do -

ni ~a va wu mar `i na osnov ne `i vot ne na mir ni ce.

Jed na od pred vi |e nih me ra je i vra }a we opro ba nom si ste mu pod sti ca ja pred u zet ni {tvu po ~et ni ka kroz po re ske olak {i ce. Va sin je na ja vio i da }e se tra `i ti naj bo qi na ~in za po ve zi va we pred u zet ni ka iz obla sti po qo pri vre de i osta lih pri vred nih de lat no sti u je dan si stem, ko ji }e ima ti za jed ni~ ke, ali i po seb ne me re. Ta ko |e, iz neo je i da se pri da je ve li ki zna ~aj otva ra wu vi {e in ku ba to ra, me sta gde pred u zet ni ci ot po ~i wu svo je ak tiv no sti i ko je na pu {ta ju pot pu no ospo so bqe ni za sa mo sta lan rad.

D. Ml.

AVGUST DONOSI POSKUPQEWA KOBASICA, SIREVA, HEMIJE...

Pre sku pa hra na tek }e nam za gor ~a ti `i vot Ovih da na na re du su no va po sku pqe wa. Av gust }e do ne ti vi {e ce ne po je di nih vr sta su ho me sna tih pro iz vo da, bra {na, mle ka i mle~ nih pro iz vo da, slat ki {a, pi }a... Su ho me sna ti pro iz vo di po sku pe }e od pet do de set pro ce na ta, bra {no i te ste ni ne od ~e tri do 30, mle ko i mle~ ni pro iz vo di od dva do pet, slat ki {i od pet do 25 po sto... Po ko zna ko ji put oti }i }e i ku} na he mi ja, ovog pu ta do 12 po sto. Al ko hol na pi }a bi }e „`e {}a„ i 12 po sto, a ka ko ka `u po je di ni tr gov ci, po sku pe }e i pa suq – 20 pro ce na ta, me sne i ri bqe kon zre ve – od se dam do 19, smr znu to vo }e i po vr }e – od pet do se dam po sto. U na red nom me se cu i pro iz vo |a ~i ci ga re ta, ko ji to ni su u~i ni li u ju lu, po di }i }e ce ne iz me |u 10 i 20 di na ra po pa kli ci.

Kao glav ne raz lo ge za no ve ko rek ci je ce nov ni ka pro iz vo |a ~i, od no sno do ba vqa ~i, na ve li su po sku pqe we si ro vi na, kao i ne sta bi lan kurs, ko ji je pre ma {io 118 di na ra za evro, a pro iz vo |a ~i ci ga re ta prav da ju se po ve }a wem ak ci ze.

Ako nam je za ute hu, pi ja ca je jef ti ni ja, ba rem ka da je re~ o se zon skom vo }u i po vr }u. Ali, va qa ima ti na umu da }e su {a, ko ja je u pro te klom pe ri o du opu sto {i la wi ve i u naj ma wu ru ku pre po lo vi la biq nu pro iz vod wu, osta vi ti po sle di ce na te -

du od 40.442 di na ra. Za po kri }e mi ni mal ne kor pe tre ba lo je iz dvo ji ti 0,76 pro se~ ne za ra de, ili 30.580,66 di na ra.

Elem, u pro te kloj go di ni go to vo da ne ma pro iz vo da ko ji ni je pro me nio ce nu. Iz u ze tak je je di no hleb, ~i ja je ce na li mi ti ra na ured bom Vla de, ali mli na ri i pe ka ri po ru ~u ju da je to sta we neo dr `i vo te da bi re al na ce na bra {nu bi la naj ma we 38 di na ra ki lo gram, {to iz i sku je po sku pqe we vek ne. Ko li ko je pu ta za ne ku na mir ni cu pro me wen ce nov ni ik za pro te klih 12 me se ci, te {ko i tr gov ci mo gu da utvr de. Re ci mo sa mo da je u ju lu pro {le go di ne sviw ski but ko {tao od 380 do 460 di na ra ki lo gram, a sa da je od 490 do 650 di na ra, {to je po sku pqe we od 33 po sto. Ja ja su pre go di nu da na bi la od pet do se dam di na ra, a da nas su od de vet do 15, uqe je u ju lu pro {le go di ne ko {ta lo 98 do 120 di na ra, a sa da od 125 do 146 di na ra. Sun co kret je ta ko |e stra dao u su {i, o~e ku je se sla bi ji rod a i svet ska kre ta wa idu u pri log pret po stav ci da }e zej tin bi ti jo{ sku pqi.

Na go di {wem ni vou, po pro ce na ma po je di nih eko no mi sta, hra na je po sku pe la vi {e od 30 po sto. Za pra vo, ko li ko ska ~e evro, to li ko i ce ne.

Upra vo za 30 od sto pao je i pro met u tr go vi na ma.

S. Glu{~evi}

Krastavac rekorder Ze le na pi ja ca je naj bo qi po ka za teq ka ko `i vi mo. Ona re a gu je na vre men ske pri li ke, ce ne go ri va, kurs, ka `u u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, uka zu ju }i na re al nu mo gu} nost da zbog su {e ce ne na te zga ma ce ne uzmu za let pred kraj le ta. Na vo de da je u ju nu 2012. u od no su na isti me sec pro {le go di ne naj vi {e na pi ja ca ma po sku peo kra sta vac, re kord nih 88,5 po sto. Sle di kar fiol, 70 pro ce na ta. Ku pus je sku pqi go to vo 50 po sto. Ce ne pa ra daj za i pa pri ke vi {e su tre }i nu, a pa su qa pe ti nu. Li mun je po sku peo vi {e od 44 po sto. Ja go de su bi le sku pqe tre }i nu, a ba na ne i tre {we pe ti nu. zga ma, te da se mo `e o~e ki va ti pa pre na je sen. Po qo pri vred ni ci po ru ~u ju da }e mo se, kao {to se sa da ku va mo u vre lim let wim da ni ma, ve} po ~et kom je se ni da se smr za va mo od ce na na pi ja ca ma. U sva kom slu ~a ju, bi }e nam

sve te `e da na pu ni mo po tro {a~ ku kor pu, ko ja je, po po sled woj ana li zi do sko ra {weg Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne, u ma ju iz no si la go to vo 58.000 di na ra (57.920,59 di na ra) i vre de la je 1,43 pro se~ nu za ra -

FORMIRAN SRPSKI ENERGETSKI KONZORCIJUM

Bi }e po sla u Ni ge ri ji, An go li...

Ener get ske, in `e wer ske i in for ma ti~ ke kom pa ni je for mi ra le su ju ~e Srp ski ener get ski kon zor ci jum da bi za jed ni~ ki u~e stvo va le na iz grad wi ener get ske in fra struk tu re u ino stran stvu.

Kon zor ci jum su osno va le „Elek tro voj vo di na„, Agen ci ja za ener get sku efi ka snost Sr bi je, In sti tut „Mi haj lo Pu pin”, „Ener go teh ni ka ju `na Ba~ ka„, „Ajon so lu{ns„, „Sa ga„ i ba wa lu~ ki „El nos„.

– Pro ce we no je da bi Srp ski ener get ski kon zor ci jum na pro jek ti ma u Ni ge ri ji, Zim bab veu, An go li i Bo cva ni u 2013. go di ni mo gao do bi ti po slo ve vred ne oko 100 mi li o na evra – ka zao di rek tor „Elek tro voj vo di ne„ Ti ho mir Si mi} na kon pot pi si va wa spo ra zu ma.

Po we go vim re ~i ma, kom pa ni je ~la ni ce mo gu da re a li zu ju sve po -

slo ve u di stri bu ci ji stru je, od pro jek to va wa do opre ma wa, iz grad we i obu ke me nax men ta i rad ni ka. Si mi} je kao po ten ci jal na tr `i {ta na ko ji ma }e na stu pa ti kon zor ci jum na veo cen tral nu i ju `nu Afri ku, sred wu Azi ju i ze mqe biv {eg So vjet skog Sa ve za, gde su kom pa ni je iz Sr bi je pre po zna tqi ve.

Ka ko je na ja vio, kon zor ci jum }e u po sled wem kvar ta lu 2012. go di ne po ~e ti in ten ziv no da se po ja vqu je na tr `i {tu i da u 2013. go di ni kon ku ri {e na ten de ri ma. ^la ni ce Srp skog ener get skog kon zor ci ju ma osim raz vo ja elek tro di stri bu tiv ne mre `e, ba vi }e se i pro jek to va wem, sa ve to va wem, raz vo jem i nad zo rom u za {ti ti `i vot ne sre di ne, ener get ske efi ka sno sti i ob no vqi vih iz vo ra ener gi je.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

115,3760

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 117,7306

120,4384

115,0228

Australija

dolar

1

98,8824

100,9004

103,2211

98,5797

Kanada

dolar

1

93,8092

95,7237

97,9253

93,5221

Danska

kruna

1

15,5036

15,8200

16,1839

15,4561

Norve{ka

kruna

1

15,5586

15,8761

16,2413

504.000

619

19.076.974

Komercijalna banka PB, Beograd

1,37

740

37.000

Soja protein, Be~ej

1,01

501

1.928.514

0,46 Promena %

435 Cena

384.266 Promet

Tre{wica, Po`ega

-40,00

339

16.950

Montinvest, Beograd

-20,00

6.160

12.320

-8,76

3.239

116.600

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Meser Tehnogas, Beograd

1

96,0027

97,9619

100,2150

95,7088

V. Britanija

funta

1

147,5962

150,6084

154,0724

147,1444 93,5982

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 7. 2012. godine

0,00

1.400

313.600

NIS, Novi Sad

1,64

619

19.076.974

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.170

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.400

0,00

Soja protein, Be~ej

1,01

501

1.928.514

Energoprojekt holding, Beograd

-1,60

430

27.950 384.266 105.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.697

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.002

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,45

4.001

140.035

Alfa plam, Vrawe

-0,07

5.996

65.960

504.000

Tigar, Pirot

0,00

293

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

337

0,00

619

19.076.974

Soja protein, Be~ej

1,01

501

1.928.514

4.200

AIK banka, Ni{

435

1,64

2,44

Promet

10.500

NIS, Novi Sad

BB Minakva, Novi Sad

Cena

0,46

30.500 Promet

franak

Promena %

-1,09

64.780

[vajcarska

Naziv kompanije

Jubmes banka, Beograd

7.625 Cena

13,8075

BELEX 15 (435,44 0,28)

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1.580

14,4575

98,0050

4.200

1,64

-5,86 Promena %

14,1325

95,8016

2,44

NIS, Novi Sad

-5,95

13,8499

93,8856

BB Minakva, Novi Sad

Fabrika {e}era, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija

1

1

Promet

Vaqaonica bakra, Sevojno

kruna

dolar

Cena

15,5109

[vedska

SAD

Promena %

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,17

858

212.847

Kolut, Kolut

0,00

250

110.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

YEJN AR MI TIY KOD PRED SED NI KA NI KO LI ]A

Dok je korupcije, nema novih investicija Di rek tor ka Svet ske ban ke za Sr bi ju Xejn Armitix upo zo ri la je ju ~e na to da no vi in ve sti to ri ne }e do la zi ti u Sr bi ju uko li ko je u woj ko rup ci ja na vi so kom ni vou, i do da la da ohra bru je po ru ka pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a o re {e no sti da se u Sr bi ji taj pro blem su zbi je, na ve de no u sa op {te wu Pres-slu `be pred sed ni ka Sr bi je.

Ona je oce ni la je da je osnov ni pro blem Sr bi je vi so ka ne za po sle nost, a da se to mo `e re {i ti no vim in ve sti ci ja ma, za ~i ji je do la zak neo p hod no su zbi ja we ko rup ci je.

To kom raz go vo ra s di rek tor kom SB za Sr bi ju, Ni ko li} je is ta kao da Sr bi ja mo ra po sta ti dr `a va u ko joj }e vla da ti pra vo i prav da, i na ja vio ob ra ~un dr `a ve s kri mi na lom i ko rup ci jom.

Pred sed nik Re pu bli ke je po seb no is ta kao da je Sr bi ja da nas vi so ko za du `e na ze mqa, s broj nim eko nom skim pro -

ble mi ma, ali da }e osnov ni ciq no vih vla sti bi ti da pro me ne ta kvo sta we i da u Sr bi ji po~ ne da se ra di i pro iz vo di.

Ni ko li} je go {}i re kao da ni je bio sa gla san ka da je to kom man da ta pret hod ne Vla de Re pu bli ke Sr bi je do {lo do po re me }a ja od no sa s MMF-om i da po zdra vqa na ja ve no ve Vla de da }e vr lo br zo nor ma li zo va ti od no se s Fon dom.

Ta ko |e, pred sed nik Re pu bli ke je za tra `io po dr {ku Svet ske ban ke raz voj nim pro jek ti ma u obla sti po qo pri vre de i ener ge ti ke, kao i po dr {ku bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je da bi na {a ze mqa mo gla do bi ti na vre me nu da po pra vi sta we u svo joj pri vre di.

Xejn Ar mi tix je is ta kla da po zdra vqa sta vo ve pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je, i do da la da je Svet ska ban ka vr lo za in te re so va na za to da sa ra |u je sa Sr bi jom na re a li za ci ji broj nih pro je ka ta od op {teg zna ~a ja.

sreda1.avgust2012.

5

OD 177 PRED U ZE ]A U RE STRUK TU RI RA WU, U VOJ VO DI NI JE TEK 28

Bu{an buyet pla}a 100.000 radnika propalih firmi Me |u naj ve }im eko nom skim pro ble mi ma osta vqe nim u ama net no vim vla sti ma, osim gi gant ske ru pe u bu xe tu, je su i 177 ve li kih pred u ze }a ko ja ni su us pe la da bu du pri va ti zo va na i sa da u pro ce su re struk tu ri ra wa. U tim fir ma ma za po sle no je oko 100.000 qu di ko ji, po {to wi ho va pred u ze }a ne pro iz vo de mal te ne ni {ta sem gu bi ta ka, pla te pri ma ju iz dr `av nog bu xe ta.

Da stvar bu de jo{ go ra, to je mo `da tek ma wi deo pro ble ma s pred u ze }i ma u re struk tu ri ra wu: po {to ih spe ci jal ni sta tus {ti ti od sva ko dnev ne na pla te po tra `i va wa, te fir me su je dan od kqu~ nih iz vo ra za ra ze ne li kvid no sti ko ja ha ra Sr bi jom i ti me prak ti~ no da ve ce lo kup nu pri vre du.

U Voj vo di ni je ne sra zmer no ma li broj tih pred u ze }a – tek 28.

Naj vi {e ih je, po po da ci ma Agen ci je za pri va ti za ci ju, u ju `noj Ba~ koj i ju `nom Ba na tu (po de vet) i Za pad no ba~ kom okru gu (osam), u sred wem Ba na tu i se ver noj Ba~ koj je po jed na fir ma u re struk tu ri ra wu, a u Sre mu i se ver nom Ba na tu ne ma ni ti jed ne. Ipak, to ne zna ~i da ta pred u ze }a i u Voj vo di ni ni su ve li ki so ci jal ni i pri vred ni te ret.

Re~ je ne ret ko o ve li kim po slo dav ci ma ko ji, pak, sva ke go di ne stva ra ju ogrom ne gu bit ke.

Pred u ze }a u re struk tu ri ra wu u Voj vo di ni za po {qa va ju ne {to

IS TRA @I VA WE EVROP SKE KO MI SI JE OT KRI LO PE SI MI ZAM

Nezaposlenost pla{i i Evropqane i Srbe sle nost bi ti jo{ ve }a jer se ne si tu a ci ja o bez bed no sti i kri Ne za po sle nost je naj ve }a ne vi di ka ko bi se na kra tak rok mi na lu. vo qa, a eko nom ska si tu a ci ja }e mo gla po pra vi ti op {ta lo {a Osim naj ve }e za bri nu to sti ne ko vre me bi ti jo{ go ra, uve eko nom ska si tu a ci ja i u Evro - zbog ne za po sle no sti u Sr bi ji, re ni su gra |a ni ze ma qa Evrop pi i u sve tu. ko ja ti {ti wih 56 od sto, ta~ no ske uni je, isto kao i Sr bi i dru po lo vi na Sr ba gi `i te qi dr `a va sma tra da je i op kan di da ta za ~lan {ta eko nom ska si stvo u EU, po ka za tu a ci ja ve o ma ne lo je naj no vi je is po voq na, a da je to tra `i va we Evrop lo {e u sa moj Sr bi ske ko mi si je. ji mi sli 89 od sto Po an ke ti gra |a na, dok ~ak „Euro b a r o m e t ar tri de set od sto Sr 77”, 30 od sto su pe ba mi sli da su bez si mi sti, ali vi {e bed nost i opa snost od 40 od sto gra |a od kri mi na la ta na Evrop ske uni je ko |e ve li ka ne vo ipak je mi {qe wa qa. da }e se na sred wi Naj ve }i pe si mi rok Evro pa iz vu }i sti su Hr va ti, jer iz kri ze oja ~a na, ~ak 94 od sto wih da zo na evra ne }e mi sli da je pri vre pro pa sti. da u wi ho voj ze mqi Oni oce wu ju da na „tru lim no ga }e op {tem opo rav ma”. ku naj bo qe mo }i da Oko po lo vi ne po mog ne EU, po is pi ta nih Hr va ta, tom na ci o nal ne Cr no go ra ca, Ma vla de, Me |u na rod ke do na ca i Islan ni mo ne tar ni Gotovo polovina gra|ana evropske dvadeset |a na ta ko |e stra fond, a do ne kle i sedmorice nezaposlenost smatraju najve}im hu ju zbog lo {e SAD. ekonomsko-socijalnim problemom, a to isto eko nom ske si tu a- Go to vo po lo vi na gra |a na evrop - misli i 70 odsto Hrvata, 60 odsto Makedonaca, ci je, ali tu znat no vi {e op ti mi zma ske dva d e s etsed 56 procenata Srba, neznatno mawe Turaka ima kod Tu ra ka, mo r i c e ne z a p o i 44 odsto Crnogoraca jer tek sva ki pe ti sle n ost sma t ra Tur ~in sma tra da naj ve }im eko nom Na pi ta we ko ji su to naj te `i je wi ho va pri vre da „na sla boj sko-so ci jal nim pro ble mom, a pro blem s ko ji ma mo ra da se gra ni”. to isto mi sli i 70 od sto Hr va uhva ti u ko {tac ze mqa u ko joj Zbog ose }a wa lo {e li~ ne ta, 60 od s to Ma k e d o n a c a, 56 `i ve, 46 od sto `i te qa 27 ze ma bez bed no sti i kri mi na la naj vi pro ce na ta Sr ba, ne znat no ma we qa od go va ra da je to ne za po sle {e su za bri nu ti Cr no gor ci, ~ak Tu ra ka i 44 od sto Cr no go ra ca, nost, wih 36 od sto sma tra da je 40 od sto wih, po tom i tre }i na dok je to ne vo qa sa mo za pe ti nu to eko nom ska si tu a ci ja u ce li Ma ke do na ca i Hr va ta, a sa mo 13 Islan |a na.

Ube dqi va ve }i na is pi ta ni - ni, 25 od sto su za bri nu ti zbog od sto Islan |a na, dok to kao ka u EU i ze mqa ma kan di da ti - po ra sta ce na, ali je od mah za tim pro blem vi di sve ga se dam od sto ma ve o ma stra hu je da }e ne za po - kao za bri wa va ju }a na ve de na i Tu ra ka.

Me|u najve}im ekonomskim problemima ostavqenim u amanet novim vlastima, osim gigantske rupe u buyetu, jesu i 177 velikih preduze}a koja nisu uspela da budu privatizovana i sada su u procesu restrukturirawa vi {e od 6.000 rad ni ka; naj vi {e ih je u pan ~e va~ koj HIP „Pe tro he mi ja„ (1.803) i som bor skom „Bo re li ju” (635), a po ne ko li ko sto ti na za po sle nih je na plat nom spi sku mno gih dru gih fir mi u tom sta tu su – „Ma je vi ci” iz Ba~ ke Pa lan ke, no vo sad skim „Voj vo di na pu tu” i ZGOP, za tim „Vr {a~ kim vi no gra di ma”, „Alek si [an ti }u”, In du stri ji sta kla i „Utvi” iz Pan ~e va, som bor skom „Se ver tran su”, „Ku la tran su„...

Pred u ze }a u re struk tu ri ra wu su, po pra vi lu, ve li ki gu bi ta -

{i. Naj ve }e gu bit ke sva ka ko pro iz vo di „Pe tro he mi ja”: sa mo la ne je to pred u ze }e iz gu bi lo 11 mi li jar di di na ra, dok su mu ku mu li ra ni gu bi ci oko 35 mi li jar di. I mno ga dru ga od tih pred u ze }a iz gu be – ne to li ko kao „Pe tro he mi ja” – ali po ne ko li ko de se ti na ili sto ti na mi li o na sva ke go di ne. Te fir me se re struk tu ri ra wem {ti te od sva ko dnev ne pri nud ne na pla te po tra `i va wa, ali je, po na vo di ma Agen ci je za pri va ti za ci ju, sve vi {e od lu ka su do va ko ji pre su |u ju u ko rist po ve ri la ca.

U Be o gra du i u`oj Sr bi ji si tu a ci ja je jo{ go ra po {to je ta mo 149 ta kvih pred u ze }a, ko ja sva ka ko ima ju jo{ vi {e za po sle nih i jo{ ve }e gu bit ke.

– Ta pred u ze }a su pre `i ve la ta ko {to je no vac iz bu xe ta Sr bi je usme ra van u pla te rad ni ka. Za ve li ki broj tih in du strij skih kom plek sa tre ba sa da vi de ti da li je sku pqa ce na wi ho vog odr `a va wa u `i vo tu ili da se pri va ti zu ju kroz ste ~aj – iz ja vio je ne po sred no pred iz bo re di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Vladislav Cvetkovi}, oce wu ju }i da }e no va Vla da taj pro blem mo ra ti da re {i u na red nu go di nu da na. On je ta da na veo da mno ga od tih pred u ze }a ni su na tr `i {tu mo gla da se sna |u ni u za pri vre du ne u po re di vo sre} ni jim vre me ni ma, kao i da je ogro man pro blem ka ko da se re {i pi ta we 100.000 rad ni ka ko ji su sa da na bu xe tu, a zna se da vi {e ne ma ju po sla.

Taj pro blem je sa da po seb no ak tu e li zo van s ob zi rom na ru pu u bu xe tu ko ja bi do kra ja go di ne mo gla pre ma {i ti dve mi li jar de evra. Ve li ko je pi ta we da li dr `a va s ta ko jad nim jav nim fi nan si ja ma ima pa ra da fi nan si ra pla te 100.000 rad ni ka u pred u ze }i ma u re struk tu ri ra wu, {to ~i ni oko 20 pro ce na ta svih za po sle nih ko ji ra de za dr `a vu.

V. ^vor kov

RAS PRO DA TI TU RI STI^ KI ARAN @MA NI

Za letovawe mesta ima tek na jesen Iako su efek ti eko nom ske kri ze vi {e ne go o~i gled ni, ras pro da ti su go to vo svi aran `ma ni ko je agen ci je nu de u {pi cu tu ri sti~ ke se zo ne. Slo bod nih me sta ima za aran `ma ne u dru goj po lov ni av gu sta i to kom sep tem bra pa se i u tom pe ri o du mo `e oti }i na kva li te tan go di {wi od mor. Omi qe ne de sti na ci je na {ih tu ri sta su i ove go di ne Gr~ ka, Tur ska i Egi pat, sa op {ti la je agen ci ja „Pu to va wa”.

In te re so va we za le to va we u Tur skoj je i ove se zo ne ta ko ve li ko da do kra ja av gu sta ima ve o ma ma lo ras po lo `i vih aran `ma na u ko je je ukqu ~en avi on ski pre voz. Od kra ja av gu sta ce na aran `ma na se kre }e od 250 evra s pre vo zom pa na vi {e, za vi sno od ka te go ri je ho te la. Me |u tur skim le to va li {ti ma naj vi {e in te re so va wa ima za Ala wu i Ku {a da si, ko ji su in te re sant ni zbog obi qa sa dr `a ja ko ji nu de, ka ko mla di ma `eq nim za ba ve, ta ko i put ni ci ma u po tra zi za mir ni jim od mo rom.

Slo bod na me sta na le to vi ma za Egi pat ni je mo gu }e pro na }i do sre di ne av gu sta, a ce ne za aran `ma ne u sep tem bru se kre }u od 269 evra u ho te lu s dve zve zdi ce s avi on skim pre vo zom, dok za aran `ma ne u ho te li ma s pet zve zdi ca tre ba iz dvo ji ti od 459 evra pa na vi {e. Egi pat je po znat po naj bo qem od no su ce ne i kva li te ta jer se uslu ga ko ju ho te li nu de za isti no vac ne mo `e na }i na dru gim de sti na ci ja ma.

Bu du }i da su tem pe ra tu re od sep tem bra ni `e, pra va tu ri sti~ ka se zo na u Egip tu kre }e upra vo on da ka da se na dru gim de sti na ci ja ma pri vo di kra ju, ta ko da se tu ri sti ko ji pla ni ra ju ka sni ji go di {wi od mor i u de cem bru ku pa ju u to plom Cr ve nom mo ru.

Gr~ ka je go di na ma naj ~e {}e od re di {te srp skih tu ri sta. Su de }i po upi ti ma ko je {a qu put ni ci tu ri sti~ ke agen ci je „Pu to va wa.in fo„, naj ~e {}e se tra `e Ta sos, Za kin tos, Par ga i ne za o bi la zni Hal ki di ki. Aran `ma ni u se zo ni su go to vo ras pro da ti, a me sta ima za po la ske kra jem av gu sta i po ~et kom sep tem bra. U tom pe ri o du se mo gu ostva ri ti i zna ~aj ni po pu sti u od no su na ce ne u je ku se zo ne pa su u po nu di i aran `ma ni po 110–130 evra s ukqu ~e nim auto bu skim pre vo zom.

Dok kra jem av gu sta i po ~et kom sep tem bra let wa tu ri sti~ ka se zo na je wa va, to je upra vo ide a lan pe riod za po se tu ne kom od evrop skih gra do va, bez ob zi ra na to da li se ra di o {o pin gu, iz le tu ili du `oj eks kur zi ji ko ja tra je ne ko li ko da na. U po nu di su kru `ne tu re za Bu dim pe {tu,

Ve ne ci ju, Is tan bul, Prag, Be~, Mi la no itd. Ce ne se kre }u, pri me ra ra di, od 55 evra za dvo dnev nu eks kur zi ju u Bu dim pe {tu s ukqu ~e nim auto bu skim pre vo zom, dok je za sve ga 100 evra mo gu }e oti }i na {e sto dnev nu eks kur zi ju u Prag auto bu som i pri tom po se ti ti i Kar lo ve Va ri, za mak Karl{ tajn i kr sta ri ti Vlta vom.

Ve} po ~et kom av gu sta u po nu di se mo gu pro na }i i aran `ma ni za pro sla vu no ve go di ne u Mi la nu, Ve ne ci ji, Ri mu, Pra gu, Min he nu, Pa ri zu itd. Ce ne tih pu to va wa, u ko je je ukqu ~en i auto bu ski pre voz, u ovom tre nut ku da le ko su po voq ni je ne go za ka sni je re zer va ci je i kre }u se u ra spo nu od oko 60 evra za dvo dnev ni aran `man u Ve ne ci ji do 500 evra za pe to dnev ni aran `man u Pa ri zu u ko ji su ukqu ~e na i ~e ti ri no }e wa.

6

POQOPRivRedA

sreda1.avgust2012.

Slatki{e jedemo sve mawe Kon di tor ska in du stri ja je za pr vih pet me se ci 2012. za be le `i la pro iz vod wu ne {to ma wu od 49.000 to na, {to je oko de set od sto, ili 5.400 to na, ma we ne go u istom pe ri o du la ne, ob ja vi la je Pri vred na ko mo ra Sr bi je.

Pad pro iz vod we za be le `en je u svim gru pa ma, i to fi ni pe kar ski pro iz vo di – 8,5 od sto, bom bon ski pro iz vo di – 11 od sto i ~o ko la de i osta li pro iz vo di na ba zi ka ka oa – 13 od sto. Od ja nu a ra do ma ja ove go di ne pro da to je oko 47.000 to na kon di tor skih pro iz vo da, od to ga oko 33.600 to na (71 od sto) na do ma }em tr `i {tu, a 13.400 to na u

ino stran stvu (29 od sto). Ukup na re a li za ci ja kon di tor skih pro iz vo da, od no sno pro da ja na do ma }em i stra nim tr `i {ti ma, u pr vih pet me se ci 2012. je oko 12 od sto, od no sno 6.500 to na, ma wa u od no su na isti law ski pe riod.

Do sma we wa re a li za ci je u po sled we dve go di ne do la zi pr ven stve no zbog pa da pro da je na do ma }em tr `i {tu, ko ja je od ja nu a ra do ma ja sma we na 11 od sto, od no sno ne {to vi {e od 4.000 to na, ali i pa da iz vo za slat ki {a od 2.200 to ne, od no sno 14 od sto.

S du ge stra ne, uvoz kon di tor skih pro iz vo da je u po sma tra nom pe ri o du imao zna ~a jan rast.

U od no su na ja nu ar–maj 2011. uve ze no je 700 to na kon di tor skih pro iz vo da, od no sno 12 po sto vi {e, ta ko da je uvoz do sti gao 6.700 to na u vred no sti od 26 mi li o na do la ra.

Sla bqe we ku pov ne mo }i sta nov ni {tva do ve lo je do pa da po tro {we kon di tor skih pro iz vo da i ona je u pr vih pet me se ci bi la 3.500 to na, ili osam od sto, ma wa u od no su na isti pe riod pro {le go di ne.

dnevnik

MINISTAR GORAN KNE@EVI] NAJAVIO DA ]E BITI PROGLA[ENA ELEMENTARNA NEPOGODA

[tetu od su{e bi}e te{ko nadoknaditi – Mi n i s tar s tvo po q o p ri vre de pla ni ra da na red nih da na kon kre ti zu je pred log Vla di Sr bi je za pro gla {e we su {e za ele men tar nu ne po go du da bi se po mo glo po qo pri vred ni ci ma – iz ja vio je re sor ni mi ni star Goran Kne`evi}.

On je ka zao da }e, osim pred lo ga, Vla di bi ti upu }en i opis me ra ko ji ma }e se po mo }i ugro `e nim po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma, ne pre ci zi ra ju }i ka kve bi one mo gle bi ti. Kne `e vi} je iz ja vio i da je we gov pri o ri tet iz ra da za ko na ko jim }e se du g o r o~ n o re g u l i s a t i sub ven ci je u po qo pri vre di.

Vla da Voj vo di ne je, pod se ti mo, iz ne la pred log me ra za uma we we po sle di ca od su {e u ovoj go di ni. Ne ke od wih mo }i }e, u skla du s nad le `no sti ma, da spro ve de sa ma, a ne ke je pred lo `i la Vla di Sr bi je i na me ra va da u~e stvu je u wi ho voj re a l i z a c i j i. Upu } en je pred log Re pu bli~ koj vla di da se na te r i t o r i j i Voj v o d i n e pro gla si ele men tar na ne po go da da bi se po qo pri vred ni ci ma omo gu }i lo da kroz na pla tu osi g u r a w a kom p en z u j u deo {te te. U skla du s nad le `no sti ma Po kra ji ne, jed na od me ra bi }e od la ga we oba ve za ko je po qo pri vred ni ci ima ju pre ma „Vo d a m a Voj v o d i n e”, kao i pre ma po kra jin skim in sti tu ci ja ma ko je kre di ti ra ju i na dru ge na ~i ne po ma `u voj vo |an skim pa o ri ma. Na i me, pred vi |e no je da se, ka da su u pi ta wu oba ve ze po qo pri vred ni ka pre ma Fon du za raz voj, Ga ran cij skom fon du i Fon du za raz voj po qo pri vre de, bez ka ma te re pro gra mi ra ju po tra `i va wa od onih ko ji su ima li {te tu. Ta ko |e, voj vo |an ska vla da pla ni ra da u~e stvu je u sub ven ci o ni sa wu pre mi ja za osi gu ra we use va i `i vo ti wa.

Kukuruz desetkuju i divqe sviwe Osim su {e, use ve ku ku ru za u kar lo va~ kim ata ri ma de set ku ju i di vqe svi we, ko je du gi niz go di na ha ra ju po tom te re nu. Raz me re {te te ko je su one na ~i ni le do sti `u one od su {e i sva ke go di ne su sve ve }e, ka ko se i broj nost svi wa u kr du uve }a va.

– Wi ho va ak tiv nost kre }e sa se tvom, ka da iz ri ju po se ja no se me p{e ni ce i ku ku ru za, a za vr {a va ju u vre me mle~ ne zre lo sti ka da iz je du kli po ve ku ku ru za, zbog ~e ga ne ret ko pro iz vo |a ~i ima ju {te tu od 100 od sto. Pro iz vo |a ~i po ku {a va ju na raz ne na ~i ne no }u, ka da su one ak tiv ne, da za {ti te svo je use ve, ali su re zul ta ti sla bi, za to bi va qa lo da u po mo} pro is ko ~i i Lo va~ ko udru `e we – ka `e Na ta {a Qu bi ~i}.

Sto ~a ri u Ba~ koj ape lu ju na dr `a vu da re a gu je Rob nim re zer va ma i za bra nom iz vo za ku ku ru za. Uko li ko do to ga ne do |e, bi }e is pra `we ni obo ri s tov nim svi wa ma i pra sa di a ce ne me sa u pro dav ni ca ma }e da di vqa ju, ka `u uz ga ji va ~i sto ke u apa tin skom ata ru, dok ra ta ri sma tra ju da se vi {om ce nom mo `e de li mi~ no na dok na di ti {te ta zbog uma we nog ro da ku ku ru za. Po pr vim pro ce na ma, u son }an skom po qo pri vred nom pred u ze }u „Mla di

U AD „JEDINSTVO” POKRENUT STE^AJNI POSTUPAK

bo rac“ na 170 hek ta ra pod ku ku ru zom su {a je uni {ti la rod.

Ku pu sin ska „No va p~e la“ rod ku ku ru za, ko ji je za se jan na 380 hek ta ra, na ~e tvr ti ni po vr {i na je uni {ten.

– Ce ne ku ku ru za mo gle bi na do me sti ti gu bit ke zbog su {e. Uko li ko bi se po hek ta ru do bi ja lo za ku ku ruz 200 evra ume sto 155 ko li ko je bi lo la ne, gu bi ci zbog su {e mo gli bi se na do me sti ti – ka `e di rek tor „No v e p~e l e“ Mi o drag Novkovi}, do da ju }i jo{ da je i

`i t a ume s to pro { lo g o d i {wih osam to na po hek ta ru ove go di ne {est, ali da se ce nom ta ko |e mo `e na dok na di ti gu bi tak.

Na ma w e kva l i t et n om ze mqi {tu u apa tin skom ata ru, gde su pe sko vi ti te re ni, su {a je ve} uni {ti la vi {e od po lo vi ne wi va pod ku ku ru zom.

– Ku ku ruz je naj vi {e stra dao, ~ak se ni klip zbog su {e ni je ofor mio ili je dao sve ga ne ko li ko zr na, ta ko da ni na ja vqe ne ki {e ne mo gu vi {e opo ra vi ti tu kul tu ru – ka `e teh ni~ ki di rek tor „Mla dog bor ca“ Zlatan Pavlovi}. – Me tar ku ku ru za sa da ko {ta 3.000 di na ra Pri n os ku k u r u z a u Srem skim Kar lov ci ma, sva je pri li ka, bi }e 70 od sto ma wi zbog su {e, a u po je di nim ata ri ma gu bi ci su sto po stot ni.

– Su { a ja ~ eg in t en z i t e t a po ~e la je ra no, ve} po ~et kom ju na, da bi po ste pe no tem pe ra tu re pre la zi le 35, od no sno 38 ste pe ni Cel zi ju sa – ka `e za „Dnev nik” asi stent ki wa sa ve to d av k a iz Po q o p ri v red n e sta ni ce No vi Sad za du `e na za Srem s ke Kar l ov c e Na ta {a Qubi~i}. – Pa da vi na je bi lo sve ga 30 od sto u od no su na pro sek, ta ko da su kri ti~ ni pe ri o di za ku ku ruz, a to je 15 do 20 da na pre me tli ~e wa i svi la wa, od nov no vre me oplod we, pro te kli u naj ne po voq ni jim uslo vi ma i u ve }i ni ata ra uop {te ni je do {lo do oplod we ku ku r u z a. Biq k e su sa s u { e n e, pod go re lo je ne sa mo do we li {}e ve} i no se }i li sto vi kli pa, a na ne kim par ce la ma su {i se i gor we li {}e. Ima wi va ko je su na iz gled ze le ne, ali ne ma ju for mi ran klip. Ta mo gde su kli p o v i for m i r a n i, ozr we nost je sa mo 30 od sto.

Z. Ml. – J. P.

„Viktorija” u soju ulila 26 miliona Kom pa ni ja „Vik to ri ja gru pa” pri vo di kra ju iz grad wu no vog pro iz vod nog po go na, u ko ji je ulo `e no vi {e od 25 mi li o na evra. U Be ~e ju, u kru gu kom pa ni je „So ja pro tein”, naj mo der ni je fa bri ke u re gi o nu za pre ra du so je s go di {wim ka pa ci te tom oko 250.000 to na, iz gra |en je i po gon za pro iz vod wu tra di ci o nal nog so ji nog pro te in skog kon cen tra ta za is hra nu `i vo ti wa, ~i ji ka pa ci tet iz no si 70.000 to na.

– To je sa mo deo na {ih in ve sti ci ja ko ji ma „Vik to ri ja gru pa” du gu je svo ju li der sku po zi ci ju u agro bi zni su na ovim pro sto ri ma – na gla sio je ge ne ral ni di rek tor ovog agro si ste ma Zoran Mitrovi}.

On je na ja vio da }e do kra ja na red ne go di ne kom pa ni ja ima ti vi {e od 100 mi li o na evra di rekt nih in ve sti ci ja.

– Za vr {et kom 2014. go di ne u ce lo sti }e mo ak ti vi ra ti jo{ dve ve li ke in ve sti ci je ko je su u to ku – po gon za pro iz vod wu funk ci o nal nih so ji nih pro te in skih kon cen tra ta u fa bri ci „So ja pro tein„ u Be ~e ju, i fa bri ku skro ba i ku ku ru znog {e }e ra u Zre wa ni nu – ka zao je Mi tro vi}, do da ju }i da je osnov ni ciq „Vik to ri ja gru pe” ostva ri va we pot pu nog re gi o nal nog li der stva u agro in du stri ji i to, ka ko je na veo „kroz ver ti kal nu i ho ri zon tal nu in te gra ci ju, uskla |i va we na {ih re sur sa, pred u zet ni~ ke spo sob no sti i je din stve nog od no sa s po qo pri vred nom za jed ni com, a sve u stva ra wu vred no sti za kom pa ni ju, part ne re i dru {tvo u ce li ni”.

SAMO VELIKI POQOPRIVREDNICI I KOMPANIJE OSIGURAVAJU USEVE

U Gajdobri bitka Da paorska zarada za 570 hektara ne zavisi od neba

Po sle pri va ti za ci je i pro me n e ne k o l i k o vla s ni k a, od Mileta Jerkovi}a do Agen ci je za pri va ti za ci ju, na zah tev Na rod ne ban ke Sr bi je, Pri vred ni sud u No vom Sa du po kre nuo je pret hod ni ste ~aj ni po stu pak nad AD „Je din stvo“ u Gaj do bri.

Po {to su u za ko nom pred vi |e nom ro ku po ve ri o ci te po qo pri v red n e fir m e upla t i l i pred u jam, sud je po kre nuo kla si ~an ste ~aj ni po stu pak. Po kre t a ~ i su bi l i kom p a n i j e „Vik to ri ja lo gi stik“ iz No vog Sa da i „Di ja mant“ iz Zre wa ni na. Za ste ~aj nog uprav ni ka po sta vqen je Neboj{a Baji} iz Ki kin de, a za we go vog po mo} ni ka Dragan Pudar, ko ji je do po kre ta wa ste ~aj nog po stup ka oba vqao funk ci ju di rek to ra u ovoj fir mi.

Ne ka da je u „Je din stvu“, ko je se de ce ni ja ma sma tra lo za jed nog od naj ve }ih pro iz vo |a ~a hra ne u ba~ ko pa la na~ koj op -

kim ge o det skim za vo dom ima ju pro ble ma kod do ka zi va wa vla sni {tva nad 570 hek ta ra. Ka `u da su do {li do do ka za da su te ora ni ce ku pqe ne nov cem Za dru ge pa sa mim tim tre ba da

Ne ka da je u „Je din stvu” ra di lo 200 rad ni ka, do sko ra 60, a po tom wih 28, ali im je rad ni od nos pre stao po si li za ko na {ti ni, ra di lo oko 200 rad ni ka, a od te fir me `i ve lo je, ka ko ka `u sa mi me {ta ni, po la se la s ne pu nih 3.000 sta nov ni ka. Do sko ra je ra di lo 60 rad ni ka, a po tom wih 28, ali je wi ma rad ni od nos pre stao po si li za ko na. Po tom su rad no an ga `o va ni da bi se za vr {i li za po ~e ti po slo vi na oko 200 hek ta ra sop stve ne ze mqe. Me |u tim, ov de ka `u da s Re pu bli~ -

bu d u vla s ni { tvo pred u z e } a.

Sa da se ta ze mqa, kao dr `av na, da je u za kup pri vat ni ci ma. U to ku je spor s Mi ni star stvom po qo pri vre de oko utvr |i va wa pra va svo ji ne na tih 570 hek ta ra. Is ti ~u da se pro gla {a va wem tih ora ni ca „Je din stva“ dr `av nim ob ra di vim ze mqi {tem gaj do bran ska fir ma iz jed na ~i la s bi lo ko jim re gi stro v a n im po q o p ri v red n im

ga zdin stvom pa u za kup mak si mal no mo `e uze ti 50 hek ta ra ora ni ca.

U Gaj do bri se na da ju da ste ~aj ni po stu pak ne }e i}i ka ce pa wu pred u ze }a da bi po tom ste ~aj ni uprav nik pro da vao de lo ve fir me. Do da ju da se uvi dom u imo vi nu „Je din stva“ mo `e vi de ti da vred nost imo vi ne pre va zi la zi vi si nu po tra `i va wa po ve ri la ca pa se ne tre ba bo ja ti da }e kroz ste ~aj ni po stu pak bi lo ko bi ti o{te }en.

Imo vi na, na vod no, pre va zi la zi dva mi li o na evra, a ako se do da i ze mqi {te ko je }e ve ro vat n o po s ta t i deo ka p i t a l a „Je din stva“, vred nost se uve }a va do dat nih pet mi li o na evra.

Zbog to ga se u Gaj do bri na da ju da }e to pred u ze }e i da qe po sto ja ti, ra di ti i za po {qa va ti ov da {we rad ni ke.

M. Suyum

– U Sr bi ji je osi gu ra no sve ga osam od sto ob ra di vog ze mqi {ta, a raz lo zi za to su ne do voq na oba ve {te nost po qo pri vred ni ka i sla bo raz vi je na pro iz vod wa ko ju zbog ma lih ula ga wa i ni skih pri no sa ni je is pla ti vo osi gu ra va ti – iz ja vio je Milan Uzelac iz „Del ta \e ne ra li osi gu ra wa”.

– Osi gu ra we po qo pri vred nih use va i `i vo ti wa u Sr bi ji uglav nom ko ri ste pro fe si o nal ni po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i i kom pa ni je – uka zao je Uze lac, ko ji je po mo} nik di rek to ra di rek ci je za pro da ju osi gu ra wa po qo pri vre de „Del ta \e ne ra li osi gu ra wa”.

On je na veo da ogro man pro ce nat ma lih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, po go to vo onih ko jih ima ju ma wu imo vi nu, pa ti me i pri hod, iako za vi se od }u di pri ro de, jed no stav no iz -

be ga va osi gu ra we svo jih po se da, ro da, plo da...

– Sa mo ma wi broj od 450.000 re gi stro va nih ga zdin sta va u Sr bi ji osi gu ra va se od ri zi ka. Po re |e wa ra di, u Austri ji se osi gu ra va ~ak 90 od sto po qo pri vred nih ga zdin sta va, a u Fran cu skoj 77 od sto – re kao je Uze l ac za ma g a z in „Agrar”.

On je pod vu kao da osi gu ra we po qo pri vred ne pro iz vod we u Sr bi ji sve vi {e do bi ja na zna ~a ju, ka ko zbog evi dent nog po ve }a wa vred no sti pro iz vod we, ta ko i zbog sve iz ra `e ni jih ri zi ka ko je ak tu el ne kli mat ske pro me ne no se.

– Ohra b ru j e ~i w e n i c a da na{ pa or shva ta da je sva ka sa vre me na i pro fi ta bil na po qo pri vred na pro iz vod wa ne za mi sli va bez osi gu ra wa use va, plo do va i `i vo ti wa. Ra du je i pri hva ta we kon sta ta ci je

da je osi gu ra we za pra vo in ve sti ci ja u ci qu za {ti te pro iz vod we, a ne sred stvo ko je uve }a va do bit – na gla sio je Uze lac, i na po me nuo da Sr bi ja ima ne po vo qan re `im pa da vi na – od sto go di na, 17 je urav no te `e no, 32 su s vi {kom pa da vi na, a ~ak 51 go di na s maw kom.

– Sva ka su {na go di na po ne kim pro ce na ma, na pra vi {te tu od 500 mi li o na evra. To je vred nost di rekt ne {te te zbog ma wih pri no sa, ko ja se ka sni je uve }a va i do dve mi li jar de ako se ukqu ~e ‘mi nu si‘ pre ra |i va ~a – do dao je Uze lac, uka zu ju }i na ~i we ni cu da su tro {ko vi osi gu ra wa iz u zet no ma li, prak ti~ no na ni vou „ras tu ra” kom baj na pri li kom vr {id be, a {ted wa u tom seg men tu mo `e do ve sti do gu bit ka ukup nog ro da, pa ti me i pri ho da, na pri mer kao po sle di ca gra da.

U svet oti{lo duvana za 25 miliona dolara Sr bi ja je za pr vih pet me se ci 2012. go di ne za be le `i la spoq no tr go vin sku raz me nu du va na i du van skih pro iz vo da vred nu 57 mi li o na do la ra, {to je 4,2 po sto vi {e ne go u istom pe ri o du la ne, ob ja vi la je Pri vred na ko mo ra Sr bi je.

Za be le `en je de fi cit u raz me ni du van skih pro iz vo da sa

sve tom od 5,8 mi li o na do la ra, {to je sma we we od 39 od sto u od no su na pret hod nu go di nu. Iz na {e ze mqe je od ja nu a ra do ma ja iz ve ze no du va na i du van skih pro iz vo da za 25,6 mi li o na do la ra, a uve ze no za 31,4 mi lion. Iz voz du va na i du van skih pro iz vo da u~e stvu je s 2,3 od sto u ukup nom iz vo z u po q o p ri vred n o-

pre hram be nih ro ba Re pu bli ke Sr bi je, dok se udeo uvo za kre }e na ni vou od 5,6 od sto. Za pr vih pet me se ci ove go di ne iz voz du va na i du van skih pro iz vo da bio je 13,3 po sto ve }i, a uvoz 2,2 od sto ma wi u od no su na isti pe riod 2011, na vo di PKS, po zi va ju }i se na zva ni~ ne sta ti sti~ ke po dat ke.

O~i {}e na di vqa de po ni ja u Bu di sa vi

Po ~i we o~i ta va we stru je Iz “Elek tro di stri bu ci je No vi Sad “ oba ve {ta va ju su gra |a ne da }e da nas po ~e ti o~i ta va we po tro {e ne stru je, pa ape lu ju da se rad ni ci ma ovog pred u ze }a omo gu }i pri stup bro ji li ma.

Po tro {a ~i, ko ji ne bu du kod ku }e u to vre me, mo gu sta we bro ji la da pri ja ve bes plat nim po zi va wem Kon takt cen tra “Elek tro voj vo di ne” na broj te le fo na 0800/ 220-021.

N. R.

Rad ni ci “^i sto }e” uklo ni li su di vqu de po ni ju, ko ja se na la zi la u Bu di sa vi na po te su “sta ro va {a ri {te”. Zbog obi ma po sla ~i {}e we je tra ja lo de set da na, a sa ove di vqe de po ni je od ne to je 12.000 ku bi ka raz li ~i tog ot pa da. ^i {}e we tog sme tli {ta ura |e no je po na lo gu Za vo da za iz grad wu gra da i Grad ske upra ve za ko mu nal ne po slo ve. Iako su

Novosadska

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs Fo to: R. Hayi}

sreda1.avgust2012.

svim do ma }in stvi ma u ovom na se qu po de qe ne kan te, “^i sto }a” sva ke go di ne iz Bu di sa ve sa va {a ri {ta od ne se vi {e hi qa da ku bi ka ot pa da. Iz ovog pred u ze }a ape lu ju na gra |a ne da se po na {a ju od go vor ni je pre ma okru `e wu u ko jem `i ve i da |u bre od la `u na ade kva tan na ~in u kan te i kon tej ne re.

N. R.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ku pus pr o go vo rio svet ske je zi ke

OD DANAS U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Pri ja ve za bes pla tan bo ra vak de ce Pri ja ve za bes pla tan bo ra vak de ce u vr ti }i ma Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” po ~i we da nas i tra ja }e do kra ja me se ca. Pra vo na bes pla tan bo ra vak ima ju ma li {a ni bez ro di teq skog sta ra wa, de ca iz po ro di ca ko ja ostva ru ju pra vo na de~ ji do da tak ili nov ~a nu so ci jal nu po mo}, de ca

sa smet wa ma u raz vo ju i po ro di ce ko ji ma je to tre }e ili sva ko na red no de te. Po treb ni obra sci i sva oba ve {te wa mo gu se do bi ti u Slu `bi so ci jal ne za {ti te „Ra do snog de tiw stva”, u Pa vla Si mi }a 9, a pri ja ve se pri ma ju sva kog rad nog da na od 8 do 17 ~a so va.

I. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13.30 ~a so va po vre me no u Avi ja ti ~ar skom na se qu (in di vi du al na grad wa), od 8.30 do 12 U`i~ ka i [aj ka {ka uli ca 29 31 i 52, od 10 do 11.30 gra di li {te @e `e qe vog mo sta na no vo sad skoj stra ni; Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka oko ~ar de; ^or ta nov ci: od 9 do 11 ~a so va deo vi kend na se qa Bo rov gaj.

V remeploV

Svi po ga zi li pro pis Od ka da je nov ca, od ta da je i za bo rav nih du `ni ka, po hlep nih po ve ri la ca, pre va ra i uta ja. Na pri mer, Si ro ~ad ska bla gaj na {aj ka {kog ba ta qo na je, pro tiv no pro pi su, da va la i ci vi li ma no vac na za jam. Za to je „sa naj vi {eg me sta” na re |e no da se naj ka sni je do kra ja ja nu a ra 1797. vra ti u ba ta qon sku ka su sav po su |e ni no vac. To ni je bi lo u~i we no, pa je Ma gi strat u No vom Sa du 1. av gu sta 1797. oba ve stio Sla von sko - ba nat ski ape la ci o ni sud da je pred u zeo sve me re ko je su mu sta ja le na ras po la ga wu da na te -

DANAS U PODNE NA KA]KOM MOSTU KRAJ VELIKOG POSLA

Sa o bra }aj i le vom stra nom Rad ni ci „Mo sto grad we” za vr {i li su ra do ve na po ja ~a nom odr `a va wu le ve stra ne Ka} kog mo sta ko je su za po ~e li po ~et kom ju na ove go di ne. Po me nu ta

stra na mo sta bi }e otvo re na za sa o bra }aj da nas oko 12 ~a so va ka da se za vr {i mon ta `a dva kan de la bra i far ba we ho ri zon tal ne sig na li za ci je. Po sao }e bi ti

zet no lo {em sta wu i pred sta vqao opa snost za bez bed nost sa o bra }a ja. Ovaj most se na la zi na dr `av nom pu tu na prav cu No vi Sad - Zre wa nin.

A. L.

Baj ke ri u Fu to gu In ter na ci o nal ni mo to-skup, de se ti po re du, odr `a }e se od 3. do 5. av gu sta na ma loj du nav skoj pla `i [pic u Fu to gu. Kao i sva ke go di ne, po se ti o ce o~e ku ju zvu ci mo to ra i rokenro la, va tro met, od li~ na hra na i de fi le mo to ra uli ca ma ovog me sta. Na stu pi }e „Bal kan baj kers bend”, „La Lo {i”, „Kra qev ski apart -

man”, „Hard vork”, „Pred i gra”, „Mun {ajn”, Ga le Ker ber i „Naj da - de li ve rens ink.”. Po red mo to ra {a iz Sr bi je o~e ku je se i do la zak go sti ju iz Hr vat ske, Slo ve ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma |ar ske i Cr ne Go re. Ula zni ce za „pe {a ke” ko {ta ju 400, a za baj ke re 250 di na ra.

G. ^.

Ka}, Ko viq i Bu di sa va bez vo de Sta nov ni ci na se qa Ka }a, Ko vi qa i Bu di sa ve da nas od 8 do 11 ~a so va bi }e bez vo de. Ka ko na ja vqu ju iz „Vo do vo da i ka na li za ci je” vo de ne }e bi ti zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i.

I. D.

U DELU NOVOG NASEQA

Iz ~e sme sa mo hlad no

ra sta nov ni ke No vog Sa da, du `ni ke, da vra te no vac Si ro ~ad skoj bla gaj ni, ali to oni ni su u~i ni li.

N. C.

za vr {en pet da na pre ro ka.

Vred nost ra do va iz no si la je oko 30 mi li o na di na ra. Pro {le go di ne za vr {e na je sa na ci ja de sne stra ne mo sta ko ji je bio u iz u -

Sta n ov n i c i Uli c e To d o r a To ze Jo va no vi }a da nas od 8 ~a so va ne }e ima ti to ple vo de, zbog pla ni ra ne re kon struk ci je do tra ja log vre lo vo da.

Bez to ple vo de od 10 ~a so va bi }e i uli ce Sto ja na No va ko vi }a 1- 27, bb, Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a 22 - 24, Ra do mi ra Ra duj ko va Ra {e 3 - 7 i \or |a Nik {i }a Jo ha na 18 - 30.

Za vr {e tak ra do va i nor ma li -

Fo to: F. Ba ki}

poznatqivost od kqu~nog zna~aja, brendirawe igra veoma va`nu ulogu. U celom svetu se zna za italijansku Parma {unku, a verujemo da nema onoga ko ne zna iz koje francuske regije poti~e {ampawac. Brend sa definisanim geografskim poreklom je stvar koja proizvodu daje specifi~nu te`inu, potvr|uje vrhunski kvalitet i {titi od la`waka. U inostranstvu su to odavno shvatili, a i kod nas qudi sve vi{e obra}aju pa`wu. Ne{to {to poseduje kvalitet mora i da se za{titi kako se ne bi dogodilo ono {to se desilo sa nacionalnim srpskim pi}em s dugom tradicijom - {qivovicom.

Ka`u da je brendirana u Nema~koj,jer su na{i bili inertni, nisu se setili ili

{ta ve}, a i da se s ajvarom desilo isto, ali u – Sloveniji. Deluje sme{no, ali je zapravo tu`no.

U Futogu su pre vi{e godina itakako bili svesni ove stvari pa su se zdu{no dali u posao za{tite svog najreprezentativnijeg proizvoda - kupusa. I tako malo po malo do{lo je to toga da }e Futo{ki sve`i i kiseli kupus po~etkom oktobra dobiti sertifikat o geografskom poreklu i tako postati prvo povr}e u Srbiji sa ovom oznakom. To zna~i da }e i oko tridesetak proizvo|a~a dobiti re{ewe o sertifikovanoj proizvodwi i samo }e oni koji imaju sertifikat kupus mo}i da ozna~avaju kao Futo{ki i prodaju ga pod tim imenom. Dakle, brend u pravom smislu te re~i i vi{e ne}e biti zabune, jer }e se znati da je kupus iz Futoga samo jedan.

B. Markovi}

JU^E U DELU PODBARE

I ci ster na i su ve sla vi ne Ci ster na sa pit kom vo dom ju ~e je bi la po sta vqe na na uglu uli ca Al ma {ke i Sa ve Vu ko vi }a, ka ko bi se snab de li sta nov ni ci ovih uli ca, ko ji su tog

osta li bez vo de. Ka ko je na ja vqe no, ju ~e ra {wi ra do vi na vo do vod noj mre `i pre ki nu li su is po ru ku pi ja }e vo de.

I. D.

za c i j a u is p o r u c i to p lot n e ener gi je za pri pre mu to ple vo de o~e ku je se istog da na u ve ~er wim sa ti ma.

Iz “ No v o s ad s ke to p la n e” mo le gra |a ne za raz u me va we i str p qe w e, jer }e se re k on struk ci jom vre lo vod ne mre `e obez be di ti zna ~aj no kva li tet ni ja is po ru ka to plot ne ener gi je.

I. D.

Fo to: R. Ha yi}

vremenima kada je konkuU rencija na tr`i{tu nemilosrdna a kvalitet kao i pre-

U ZMAJ JOVINOJ ULICI

Sa mi na pra vi li fon ta nu Ni ka kva zi ma ne mo `e qu di ma ute ra ti to li ku ner vo zu pod ko `u kao {to to mo `e vru }i na. A ako si de te ta da jo{ spo ji{ le po i ko ri sno, pa u sve mu na |e{ i ka kvu za ba vu. Ova kvo sna la `e we na {ih ma lih su gra |a na ne ~u di, bi lo je sa mo bit no na }i se u pra vo vre me na pra vom me stu i plo~ nik Zmaj Jo vi ne uli ce po sta je me sto osve `e wa. Ka ko je ovo cre vo po sta lo do stup no za ras hla |i va we gra |a na vi {e ni je bit no, ne go: ko me je da le ko mo re ima Du nav, a ko me je i Du nav da le ko ima „Vo do vod”.

A. L.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda1.avgust2012.

PI J A^ N A VA G A: POJEFTINILI DIWE, LUBENICE, PAPRIKA, KROMPIR, PARADAJZ

Do {lo vre me pa da wa ce na

POTRO[A^I U NOVOM SADU I OKOLINI

Za stru ju du gu ju 1,9 mi li jar du di na ra Iz Elektrodistribucije “Novi Sad” svakodnevno se mogu ~uti upozorewa upu}ena potro{a~ima da se plate dugovi za potro{enu struju, jer }e u protivnom struja biti iskqu~ena. Po podacima, koje smo dobili iz ovog preduze}a, dugovawa sugra|ana za nepla}enu struju dostigla su 1,9 milijardu dinara, ali kako smo saznali, broj du`nika je mawi u odnosu na isti period protekle godine.

Najvi{e su du`na doma}instva, koja za potro{enu struju nisu uplatila oko milijardu dinara,

Makedonsko gro`|e najnovija je ponuda na `a je cena lubenica i diwa, pa za kilogram pija~nim tezgama, a prva cena ovog vo}a pritreba izdvojiti od 20 do 30 dinara. Na tezgama li~no je visoka. Trgovci za kilogram tra`e se mo`e na}i i dobra ponuda {qiva za 70 di200 dinara, a prodaja slabo ide. “Iako je najnara, banane su od 55 do 65, a breskve su, zavinovija ponuda slabo se prodaje. Iznesemo po sno od kvaliteta, od 55 do 120 dinara. Pojavio dve, tri gajbice dnevno, jer ako iznesemo vi{e se i ananas, a trgovci za ovo vo}e tra`e 90 dina tezgu propa{}e. Gro`|a dugo nije bilo u nara po komadu. Jabuke su dosta skupe i za kiponudi i trebalo bi da su se qudi u`eleli, logram se mora izdvojiti od 90 do 120 dinara. ali po{to nemaju para da kupe Pojeftinila je paprika, a samo se raspituju za cenu”, ka`e i krompir i paradajz. Za kiGro `|e pa pre no, jedan od trgovaca na Futo{koj logram babure mora da se izki lo gram ko {ta pijaci. dvoji od 25 do 45 dinara, paraNa nekoliko tezgi mogu se dajz se mo`e na}i za 40 dina200 di na ra na}i i maline, koje se isto tako ra, a krompir ko{ta od 25 do slabije prodaju, jer se za kilo30 dinara. Sve` kupus i daqe gram mora dati 200 dinara. Trgovci ka`u da dr`i visoku cenu od 50 dinara po kilogramu, cena maline nije visoka, jer u nabavci kilokao i krastavci za koje se mora izdvojiti 55 gram ovog vo}a ko{ta 150 dinara. Suprotnog dinara. Na pojedinim tezgama jo{ uvek se momi{qewa su kupci, koji samo pogledaju cenu, `e na}i i poneka glavica zelene salate, a tra ukoliko se i odlu~e da kupe uglavnom uzimagovci je cene 20 dinara za komad. Cena crnog ju korpicu od pola kilograma, ~ija je cena 110 luka je ista, pa se kilogram mo`e uzeti za 40 dinara. U skupqe vo}e spadaju i kru{ke, koje dinara, glavica belog luka je 20, a kilogram se na pijaci mogu nabaviti za 130 dinara. Ni{argarepe 50 dinara. Ponuda spana}a je mala,

dok privreda duguje 921 milion dinara.

Iz Elektrodistribucije obja{wavaju da se broj du`nika smawuje zahvaquju}i merama koje se sprovode kako bi se dugovi naplatili, a koje podrazumevaju obustavu isporuke elektri~ne energije i utu`ivawa kupaca. Ovo preduze}e nedavno je anga`ovalo i privatne izvr{iteqe, koji }e dobiti jednak broj predmeta, a ~ija }e se efikasnost pokazati tek za nekoliko meseci.

N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Kraj jed ne qu bav ne pri ~e” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige Gre ja ma Gri na “Kraj jedne qubavne pri~e” u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e

Lu ta li ce osta ju za da tak „^i sto }e” di ka ta JKP „^i sto }a” Bo b an Pet ko vi}.

U najavi generalnog {trajka za 6. avgust sindikat „^isto}e „je postavio i zahtev Gradu da lokalna samouprava osnuje slu`bu zoohigijene i da iz delatnosti firme izdvoji hvatawe pasa i ma~aka lutalica.

Zbog visokih sudskih od{teta koje „^isto}a” mora da plati Novosa|anima, koji su tu`ili firmu zbog ujeda lutalica, preduze}e finansijski tone. Godi{we sudske tu`be po toj osnovi „^isto}u” ko{taju oko 150 miliona dinara - nagla{ava Petkovi}.

On obja{wava da Slu`ba za hvatawe pasa i ma~aka lutalica `ivotiwe sa ulice kupi po nalogu komunalne inspekcije.

Prema wegovim re~ima Grad je trebao da osnuje Slu`bu zoohigjene

U ovoj godini JKP „^isto}a” je primila sedam stotina tu`bi gra|ana zbog ujeda pasa. U svim tu`bama `iteqi grada su naveli da su ih ujeli ba{ napu{teni psi - ka`e iz Samostalnog sin-

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 13.50, 15.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 13.45, 13.50, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 21.55), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12, 15.40, 17.30, 20, 22.30), „Uspon mra~nog viteza” (14.30, 17.20, 20.30, 21.15)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Na ta {a Mi {ki qin, Ve sna Tob xi}-Bez kor vaj nij, Dra ga na Gli go ri je vi}- Ka ra ho da, Gor da na Na ran ~i}, Alek san dra Ran |e lo vi} i Dra ga na Kon stan ti no vi} iz Novog Sada, Ma nu e la Ru bi ni} iz Ba~kog Jarka, Ni ko li na Ko lun xi} iz Banstola, Sa wa Jo so vi} iz Sombora i Ve ri ca Mar ja no vi} iz Futoga, DE^AKE: Mi la na Paj ko vi}- Me din, Sa wa Mra ~a jac, Rad mi la Bo `en di}, Ve ri ca Opa ~i}, An ka [o di}- Be lo brk, Bi qa na Dra `i lo vi}- Ko va ~e vi}, Qu bi ca Vi na ji, Ma ri e la Pan ti} i Bi qa na Lu ~i}- Pro stran iz Novog Sada, Bo ri sla va Zu bac iz Ba~ke Palanke, Zo ri ca Zla ta rov iz ^uruga, Ma ri na Ivan ~e vi} iz ^elareva, Je le na Du da{ iz Koviqa, Ta wa Lu ki} iz Despotova, Gor da na To pa lov iz Futoga, Gor da na Ja wa to vi} iz @abqa, Mar ta Na| iz Be~eja, Na ta {a Hi `a iz Ne{tina i Ines Sta no jev iz Tovari{eva.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ju li ja na Pa lo ta{ (1925) u 10.30 ~a so va, Jo van ka Mi lo {a Tu ca ko vi} (1925) u 11.15, Ni ko la Pe tra Pa }uk (1939) u 12, Ne deq ka Mi la na \u ra {e vi} (1937) u 12.45, Dra gu tin Sta ni {e Ban du ka (1942) u 13.30, Ilo na [an do ra Hi pik (1940) u 14.15 i ^e do mir Mi ha i la Ko ra} (1954) u 15 ~a so va Na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra we na Mi li ca Ste va na La zi} (1933) u 13 ~a so va; na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen Ba jo Jok si ma Ja wi} (1950) u 15 ~a so va.

kako je to Beograd u~inio sprovode}i Zakon o dobrobiti `ivotiwa.

- Ta~no je da je Grad poverio „^isto}i” ovaj posao, ali je za tri godine od dono{ewa zakona „nije mrdnuo prstom”. Slu`ba treba da ima veterinara, kinologa i uslove za rad, {to „^isto}a” nema - isti~e Petkovi}.

Iz Slu`be za informisawe iz kabineta gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a re~eno je da je Grad u svemu postupio po Zakonu o dobrobiti `ivotiwa. Naime, organ lokalne samouprave du`an je da obezbedi prikupqawe, prevoz i zbriwavawe napu{tenih i izgubqenih `ivotiwa i da im pru`i pomo}, brigu i sme{taj u prihvatli{te, te da je taj posao poveren „^isto}i”. U toj odluci su odre|eni poslovi koje obavqa Zoohigijeska slu`ba, odno-

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

sno pravno lice ili preduzetnik, a Grad je u ovom slu~aju, podvla~e iz Pavl~i}evog kabineta, to poverio JKP „^isto}a”. Prema saznawima sindikata sudske od{tete za ujede pasa u Beogradu se kre}u oko stotinu hiqada dinara, a u Kragujevcu oko 50.000 dinara, dok u Novim Sadu iznosi u proseku 300.000 dinara.

Ujedno, u vi{e od polovine presuda Grad se spomiwe kao solidarni du`nik, pa zajedno sa „^isto}om” treba da u~estvuje u isplati od{teta.

A do sada Grad nijednom nije u~estvovao u pla}awu od{tete.

- Javna je tajna da je ovde ujed pasa biznis. ^im su iznosi za od{tetu visoki, mo`emo da sumwamo sva{ta - isti~e Petkovi} i dodaje da ima primera da iz iste porodice, dva tri ~lana tu`e firmu zbog ujeda psa lutalice.

Z. Deli}

[ah za ni mqi vi ji od ku pa ca

telefoni

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Izgleda da je puko razgledawe, bez kupovine, postalo hobi sugra|anima, koji zbog praznih nov~anika sebi mogu da priu{te samo da gledaju stvari koje bi, ina~e, da je neko sre}nije vreme, bez premi{qawa kupili. Barem malo o~i da „nahrane” lepim figuricama, koje bi sigurno na{le odgovaraju}e mesto u svom domu ili bi wima obradovali dragog prijateqa. Prodavci, pou~eni iskustvom i naviknuti da nema pazara, ravnodu{ni su postali na svakog iole potencijalnog kupca, ~iji je naj~e{}i odgovor na qubazno „izvolite” - „samo gledam”. Kako bi u~inili zanimqivijim i prekratili radno vreme, ova dva dovitqiva trgovca zaigrala su {ah, i tako odlu~ili da makar na tren zaborave da slabo ide pazar. Skoncentrisali su se ne bi li im promakao pravi potez, te nisu ni primetili da im kupci promi~u.

I. D.

Fo to: R. Ha yi}

BioSKoPi

Fo to: R. Ha yi}

„All inclusive”

DANAS U GRADU

a cena je dostigla cifru od 160 dinara po kilogramu. Tako|e, na pijaci se mo`e na}i i plavi patlixan, a kupci }e za wega morati da izdvoje 75 dinara.

N. R.

GRAD O ZAHTEVU DA SE OSNUJE POSEBNA SLU@BA ZOOHIGIJENE

kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24.

Moris Bendriks bori se sa sopstvenim ose}ajima: bori se protiv svoje qubomore, jer zna da voli `enu koju nikad ne}e imati, a bori se i protiv boga, koga }e na kraju romana ipak susresti. Henri Majls se kao prevareni mu` bori iskqu~ivo protiv sebe i svoje bezvoqnosti, jer prema `eni ne ose}a nikakvu fizi~ku `equ...

N. R.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „All inclusive„ Qu bi ce Ar si}. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Nova kwiga dobitnice Andri}eve nagrade. Likovi su povezani tako da se pri~e ulan~avaju u glavnu nit radwe i ~ine gotovo roman.

N. R.

DNEVNIK

RADNICE U „NOVITETU” I DAQE [TRAJKUJU

^e ka ju upla tu do pri no sa i pla te - „Novitet” jo{ nije platio drugi deo prve rate duga iz reprograma za namirivawe poreskih doprinosa, koje nije pla}ao od jula 2010. godine, izjavila je ju~e predsednica sindikata „Solidarnost” Gor da na Ko ji}.

Radnice „Noviteta”i daqe {trajkuju, ~ekaju}i da se plate doprinosi i reguli{e uplata zarada. Ina~e, deo rate „Novitet” je platio pre nekoliko dana, mada je prva rata od oko tri i po miliona dinara trebala biti upla}ena 25. jula. Ministarstvo finansija odobrilo je da fabrika dug od oko 43, 8 miliona dinara za poreski doprinos plati u 12 rata.

Predsednica sindikata kazala je da }e sindikat, sada kada je formirana Vlada Srbije, tra`iti da se Ministarstvo za

privredu ukqu~i u re{avawe problema u modnoj konfekciji.

- U „Novitetu” se ne izmiruju plate redovno godinama unazad, ne po{tuje se kolektivi ugovor, skoro svakog meseca se mora {trajkovati za zaradu ni`u od minimalca, a sada se bojimo da vlasnik ho}e da zatvori preduze}e - rekla je Koji}. [trajk je u „Novitetu” po~eo pre tri semice, kada je „Solidarnost” saznala da administracija u vezi reprograma duga nije zavr{ena.

- Za vreme {trajka to je ura|eno, a [trajka~ki odbor nije hteo da prekida {trajk dok ne vidi dobru voqu vlasnika da zaista `eli da pla}a dug. Sada „Novitet” odugovla~i sa izmirivawem obaveza, a nekoliko radnica ne mo`e da se penzioni{e, jer ima prazninu u rad-

nom sta`u. I ostalim zaposlenima, tako|e nedostaje skoro dve godine radnog sta`a. Tek kada se otplati posledwa rata iz reprograma 25. jula 2013. godine, radnici iz „Noviteta”ima}e povezan radni sta` navela je Gordana Koji}.

Vlasnik preduze}a Dra gan \u ri} prekju~e je kazao da }e obaveza biti namirena, me|utim, ju~e se nije javqao na mobilni, mada se ranije odazivao na pozive.

- Deo proizvodwe bi}e preseqen. Odnosno posao uslu`nog {ivewa koji su trabale da urade radnice “Noviteta”, da}emo drugima. Ne mo`emo da ~ekamo da {trajk traje u nedogled - rekao je \uri} i kazao da }e junska plata biti ipla}ena do kraja sedmice.

Z. Deli}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ME STO U „RA DO SNOM DE TIW STVU” I DA QE ^E KA 1.661 DE TE

Za listu ~ekawa nema leka?

Upr kos na ja va ma da }e se iz grad wom no vog objek ta Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo„ u Rad ni~ koj uli ci uki nu ti li ste ~e ka wa za upis de ce u vr ti }e, mno go ma li {a na je osta lo bez svog me sta. Po red no vog objek ta u pla nu je bi lo da se i po ve }a nor ma tiv pri je ma de ce za 20 od sto, pa bi ta ko u vr ti }i ma bi lo me sta za 15.800 ma li {a na. Ni jed na od tih stva ri do sa da ni je re {e na, a u me |u vre me nu se, na kon iz bo ra, pro me ni lo i ru ko vod stvo ovog pred u ze }a. Ro di te qi su i ove, kao i pret hod nih go di na, pro ve li stre pe }i i ~e ka ju }i dan ob ja vqi va wa li sta, ka ko bi vi de li da li je wi ho vo de te do bi lo me sto u PU.

No vi di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Dragan Milo{evi} ka `e da tre nut no na li sta ma ~e ka wa ima 1.661 de te, a da je od to ga wih 1.085 sa 40 i vi {e bo do va, {to zna ~i da su oba ro di te qa za po sle na.

gru pa i po, sma wi mo broj na li sta m a. Ta k o | e, iz g rad w om objek ta u Rad ni~ koj uli ci, ko ji bi po mo j im in f or m a c i j a m a tre bao da se za vr {i do kra ja go di ne, me sto }e do bi ti jo{ 350 ma li {a na. Pla ni ra mo da

Vr ti} u Rad ni~ koj uli ci, ko ji bi tre ba lo da se za vr {i do kra ja go di ne, pri mi }e 350 ma li {a na (Di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Dra gan Mi lo {e vi}) - Pri o ri tet nam je da se pr vo re {i pi ta we de ce ~i ja su oba ro d i t e q a za p o s le n a, a plan nam je da for mi ra wem ve }ih gru p a, od n o s no for m i r a w em

taj broj od 1.085 do kra ja go di ne sma wi mo na is pod 500 - ka `e Mi lo {e vi}.

Da pod se ti mo, ove go di ne bio je oba ve zan pri jem de ce bez ro -

di t eq s kog sta r a w a, de c e sa smet wa ma u raz vo ju, one ~i ji ro di te qi ostva ru ju pra vo na so ci jal no obez be |e we, kao i de ce za ko je je pre po ru ku dao Cen tar za so ci jal ni rad. Za osta le se pra vi la bo dov na li sta, gde su 40 bo do va ostva ri va la de ca sa mo hra nih ro di te qa.

Za tre }e i ~e tvr to de te iz po ro di ce sa tro je i vi {e de ce do bi ja lo se 30 po e na, a za ro di te qe ko ji su in va li di pr ve ka te go ri je jo{ 20 bo do va. U slu ~a ju da dvo je i vi {e de ce ima ju isti broj bo do va, pri o ri tet su ima la de ca ko ja su du `e bi la na li sta ma ~e ka wa ili ko ja su iz mno go broj nih po ro di ca.

G. ^.

TU RI STI S BRO DO VA KRAT KO OSTA JU U NO VOM SA DU

Kruzeri samo protr~e kroz grad No vi Sad je do ju na me se ca po se ti lo 18.000 stra nih put ni ka, ko ji bro do vi ma, u or ga ni zo va noj tu ri od de se tak da na obi la ze vi {e gra do va. S ob zi rom da se se zo na re~ -

593 kru ze ra. Put ni ci ko ji do la ze bro do vi ma naj ~e {}e su iz Fran cu ske, Ne ma~ ke i SAD. Ka da se brod za u sta vi na no vo sad skom pri sta nu put ni ci

No vi Sad vr lo zna ~a jan, po se ti o ci se du `e ne za dr `a va ju, ve} to kom ne ko li ko sa ti pro de fi lu ju cen trom i po tom na sta vqa ju plo vid bu.

U Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji No vog Sa da sve sni su da mo ra ne {to da se u~i ni ka ko bi pri vu kli tu ri ste da se za dr `e i

No v pri stan ~e ka do vr {e tak

kre nu u obi la zak gra da, a pro gram or ga ni zu ju stra ni tu ro pe ra te ri ko ji pret hod no u do go vo ru sa do ma }im agen ci ja ma na saj mo vi ma do go vo re ka ko }e iz gle da ti po se ta. Iako je broj tu ri sta ko ji na ovaj na ~in po se te

pro ve du vi {e da na u obi la sku gra da i oko li ne.

- U ova kvim tu ra ma stran ci obi |u stro gi cen tar gra da, ma we mu ze je i ga le ri je i po ne kad

Pogre{an broj na ra~unu KDS-a kidao `ivce

^ITAOCI PI[U SMS

ko na~ no u po me nu toj ban ci do bi li pra vi broj te le fo na ko ri sni~ kog ser vi sa KDS. Po zva li smo pred u ze }e KDS da bi usta no vi li zbog ~e ga je do {lo do gre {ke, ko ja je su gra |a ni ma na pra vi la pro ble me. Od ope ra te ra smo sa zna li da zna ju za gre {ku s bro jem te le fo na i da }e je u {to sko ri jem ro ku is pra vi ti. Me |u tim, ni su `e le li da ob ja sne ka ko je do {lo do ta ko ve li ke oma {ke. Osta la pi ta wa osta la su bez od go vo ra, jer pre ma re ~i ma ope ra te ra, ni je nad le `an da na wih od go vo ri.

Broj te le fo na nad le `nih za de taq ni je od go vo re ni je se mo gao do bi ti, ali

ANKETA KA KO PRO VO DI TE LE TO

Rivijera i na vikendici Pi ta li smo na {e su gra |a ne ka ko pro vo de le to i da li su i{li, ili }e i}i na mo re ove se zo ne. Kri za je, za mno ge je i sa sta vqa we kra ja s kra jem ne mo gu }a mi si ja, pa smo hte li da sa zna mo ko li ko su su gra |a ni ma eko nom ske ne pri li ke obo ji le ovo le to.

Arsa Dimitrijevi}, pen zi o- ner: - Le to pro vo dim na vi ken di ci na Fru {koj go ri i pra vo da vam ka `em mno go mi je lep {e ne go da sam u bi lo kom le to va li {tu. Po {to sam pen zi o ner i imam slo bod nog vre me na, bi }u ta mo do kle mi god vre me do zvo li.

Nada Deler, sport ski pen zi o ner: - Po {to dr `im akva ro bik na ba ze ni ma na Spen su za oso be tre }eg do ba, sva ko dnev no se ta mo ras hla |u jem. Sva ke go di ne idem na mo re. Ove go di ne sam bi la u Tur skoj de set da na, a po {to sam i ta mo ra di la akva ro bik, le to va we je bi lo sport skore kre a tiv no.

Ivana Pavlovi}, stu dent: - Do sa da smo uglav nom pro vo di li da ne na Ofi cir cu, a pla ni ra mo da ode mo na kam po va we ta ko |e po red Du na va ne gde u oko li ni No vog Sa da. na mo re }e mo i}i mo `da u sep tem bru.

\or|e ^elar, vo za~: - Ni smo bi li nig de na mo ru ove go di ne, ni ti pla ni ra mo ne gde da ide mo, uglav nom zbog fi nan sij ske si tu a ci je. Sle de }e go di ne }e mo i}i ve ro vet no i}i. Ja sam iz ^e re vi }a, pa sam sko ro sva ko dnev no na Du na vu, ta mo se ku pa mo, ali i pe ca mo.

Sawa Perkovi}, psi ho log: - Bi la sam sa po ro di com na le to va wu u ju nu, pa sam ve} za bo ra vi la ka ko je bi lo. Pla ni ra mo mo `da da u sep tem bru ode mo jo{ jed nom, ali na sa mo ne ko li ko da na.

Aleksandar Erbes, ka mer man: - Do sa da sam le to pro veo rad no, ali pla ni ram da usko ro odem na mo re. Ove go di ne }u i}i sa dru {tvom u Bu qa ri ce, u Cr noj Go ri.

G. ^.

Fo to: R. Ha yi}

tre ba vi {e da se ukqu ~e u ani mi ra we i raz ra du ova kvih tu ra ka `e port pa rol ka TONS-a Tihana Vidakovi}.

I. D.

ZVA LI KO RI SNI^ KI SER VIS, JA VQA LA IM SE BAN KA

Na kon ne vre me na ko je je u ne de qu po pod ne za hva ti lo na{ grad, pri li ~an broj ko ri sni ka ka blov ske te le vi zi je KDS ostao je bez pro gra ma. Oni ko ji su osta li bez sa te lit skih i osta lih pro gra ma po zva li su ovo pred u ze }e i wi hov broj za ko ri sni ke, ina ~e na zna ~en na ra ~u nu za uslu gu ko ju da je KDS. I, po zi vom na na zna ~e ni broj shva ti li su da je pro blem ko ji su ima li i {i ri, jer im se po sle okre ta wa te le fo na {tam pa nog na ra ~u nu ume sto KDS-a ja vqa la ban ka. Su gra |a ni su i po ne ko li ko pu ta okre ta li broj mi sle }i da je ne ka gre {ka u pi ta wu, da bi

9

stig nu i na Pe tro va ra din sku tvr |a vu, ali sve to tra je ne ko li ko ~a so va i za to vre me tu ri sti ne ma ju pri li ku za dru ge ak tiv no sti u gra du, kao ni da pa za re su ve ni re. Neo p hod nod na je bo qa ko or di na ci ja iz me |u stra nih tu ro pe ra te ra i na {ih agen ci ja, od no sno do ma }e agen ci je

Na pri stan “Grad skog ze le ni la” pro {le go di ne pri sti glo je 290 bro do va, a ove se zo ne, za kqu~ no s pro {lom ne de qom, do plo vi lo je 160 bro do va. U pi ta wu su uglav nom tr go va~ ki, od no sno te ret ni bro do vi, {to ovom pred u ze }u ta ko |e do no si pri ho de, ka `e port pa rol „Ze le ni la” Ivan No`ini}. “Ze le ni lo” na sto ji da iz gra di no vi pri stan, naj sa vre me ni ji na ce lom to ku Du na va.

Pro je kat je za po ~et jo{ pre {est go di na. Za vr {e no je ko ri to ko je se tre nut no na la zi u „Vo da ma Voj vo di ne”, pot pu no je za {ti }e no od pro pa da wa, a za kom ple tan za vr {e tak pri sta na, od no sno na do grad wu i pri laz po treb no je 30 mi li o na di na ra. I ove go di ne }e po no vo kon ku ri sa ti za taj no vac kod NIP-a, ali i kod dru gih fon do va, po tvr dio je No `i ni}. nog tu ri zma tek za huk ta va, a tra je do po lo vi ne ok to bra, o~e ku je se da }e po me nu ti broj tur sta bi ti ve }i Ta ko je 2010. go di ne pri sti glo 554 put ni~ kih bro do va, od no sno 60.500 stra nih tu ri sta, dok se pro {le go di ne is kr ca lo 68.000 stra na ca sa

sreda1.avgust2012.

nam je obe }a no da }e se ne ko za du `en za ob ja {we we ja vi ti i raz ja sni ti za {to je na ra ~u nu bio na pi san po gre {an te le fon ski broj. Ni do za kqu ~e wa ovog bro ja ni ko od nad le `nih iz KDS ni je se ja vio da ko ri sni ci ma, ko ji su zbog vi {e si le osta li bez sli ke, ali su zbog gre {ke gu b i l i vre m e i `iv c e, ob j a s ni uzrok pro pu sta i raz lo ge zbog ko jih ni je ra ni je ot klo wen. Pod ra zu me va lo se da se qu di ma ko ji su do bi li ra ~un sa po gre {nim bro jem ko ri sni~ kog ser vi sa tre ba i iz vi ni ti .

N. R.

Vladeta Jeroti} u Bogosloviji U okvi ru 20. Let we {ko le cr kve nog po ja wa „Kor ne li ju u spo men” u Srem skim Kar lov ci ma ve ~e ras }e pre da va we odr `a ti aka de mik Vladeta Jeroti}. Pre da va we po ~i we od 20 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke Bo go slo vi je.

Z. Ml.

065/47-66-452

*** Po sle sva kog iz bo ra - tad se vi di, tad se zna - ko ja je po hle pa po be di la.

063/1449...

*** Ko ka `e da vlast u No vom Sa du u pro {lom man da tu ni je otva ra la no va rad na me sta: ko mu nal na po li ci ja, „Par king ser vis“ .... sve sa ma pro iz vod wa!

063/1285... *** Proh te lo im se da me wa ju vlast. Be o grad ne di ra ju. Ople ti po Voj vo di ni i No vom Sa du! Re cept pro ve ren.

064/4462... *** Man da tar i po sla ni ci su ima li bur nu sed ni cu. Tra ja la je do 5 ~a so va uju tro i pri ve de na kra ju, ma da je bi lo onih ko ji su se `a li li na du go tra ja we.

Mo lim vas, pa qu di u po qu ra de 12 sa ti, da ne pri ~am o gra |e vin ci ma na 40 ste pe ni na as fal tu. Jo{ uvek ima wih pre vi {e ko ji ma lo ra de, a ima ju ve li ka pri ma wa.

065/9137...

Fo to: R. Ha yi}

Za lipe nema spasa?

Ka ko ni kog ne in te re su je {to je ve }i na li pa na Bu le va ru ca ra La za ra znat no o{te }e na? Za de se tak li pa vi {e ne ma spa sa, a mi slim da je 40 od sto na pu tu to tal nog su {e wa.

Te su li pe ukras ovog bu le va ra i gra da. Ne mo gu da ve ru jem da ni „Grad sko ze le ni lo“ ni Po qo pri vred ni fa kul tet ne ma ju re {e we za ovaj pro blem. 063/5406... *** SNS, SPS ne mo gu da se odvo je od svo je ide o lo gi je, ko ja nas je ne ta ko dav no pre sku po ko {ta la. Bez ob zi ra ko li ko smo sla bo na pre do va li vre me je dru go, a po je din ci iz re do va SNS i SPS osta li su za ce men ti ra ni u pro {lo sti i bez trun ke de mo krat skog po ten ci ja la. Sa da bi oni na sil no i na ne do pu stiv na ~in uz mno go kraj we sum wi vih rad wi da me wa ju iz bor nu vo qu gra |a na, da svo je po ve re we u upra vqa wu gra do vi ma u Voj vo di ni (No vi Sad pr vi na uda ru) da ju dru gim stran ka ma.

063/5243...

Pao vodeni zid ^u ve ni de ko ra tiv ni vo de ni zid u Uli ci Ili je Og wa no vi }a, ko ji je na pra vqen kao kru na par ter nog ure |e wa cen tra i su gra |a ni ma je tre ba lo da ulep {a pro la zak ovom uli com, ovih da na ne slu `i svo joj svr si. Sve to li ~i na ba ru, jer vo da bi tre ba -

lo da kli zi sa zi di }a i stva ra lep ugo |aj, a ne da se raz li va po ce loj uli ci. Sva sre }a {to je u bli zi ni ka na li za ci o ni od vod, pa vo da ima gde da oti ~e, jer bi u su prot nom na ovom me stu bio ba zen br~ ka vac. I, sre }a {to je le to.

B. M.

10

vOJvOdinA

sreda1.avgust2012.

ОПОЗИЦИЈА БОЈКОТУЈЕ РАД СЕЧАЊСКОГ ПАРЛАМЕНТА

У ОЏАЧКОЈ ОПШТИНИ НЕЋЕ БИТИ ПРОМЕНЕ СКУПШТИНСКЕ ВЕЋИНЕ

Ра ди ка ли у по моћ ДС-у ОЏА ЦИ: Од када је постало познато које партије и коалиције ће сачињавати власт у Србији, у општини Оџаци се почело причати о промени скупштинске већине коју чини ДС, СПС са својим коалиционим партнерима и по један одборник Ромске демократске странке и Савеза војвођанских Мађара. Представници партија и коалиција у владајућој већини су се супродстављали овим понудама и контра понудама и покушавали да сачувају већину у Скупштини општине. Када је већ рачуница показала да би одборници мањина могли да буду превага на ваги СНС-а и евентуалних нових коалиција, владајућа већина је извукла „кеца из рукава“, а то су били одборници Српске радикалне странке и учврсти-

ли су већину на страни ДС-а, СПС-а ПУПСА и ЈС. Овај најмање очекивани потез је донео већу стабилност владајућој коалицији, али истовремено и баланс у случају „непослушности“ СПС и коалиције око њега. Незванично сазнајемо да су представници Српске радикалне странке добро „пазарили“, пошто се спомињу запошљавања истакнутијих чланова ове странке у неким јавним предузећима и у општинској управи. Потврда овог договора је дата на 35. Седници Скупштине општине Оџаци, на којој је, поред још две тачке дневног реда, био и ребаланс општинског буџета, за који је постојала бојазан да у случају неких промена, неће бити усвојен. С. Милер

Да нас рад но, пре ко су тра па рад но

БЕ ЧЕЈ: Данас ће одборници новог сазива локалног парламента Бечеја имати већ четврту седницу. Имајући у виду да је пре четири године установљен нови Дан општине, 1. август, насловљен као Дан равноправности, очекивало се да ће данашња седница бити свечаног карактера, као минуле три године.

- Одлучили смо да данашња седница буде радна, а свечану ћемо организовати прекосутра, тачно у подне, пошто је то бољи термин да угостимо пријатеље из градова побратима и околних општина - рекао је председник локалног парламента Петер Кнези.

- Том приликом ће нови председник општине мр Вук Радојевић уручити годишње првоавгустов-

ске награде, а данас ћемо маратонски радити, пошто дневни ред садржи укупно 32 тачке. На предлог председника општине мр Вука Радојевића требало би да се донесе Одлука о приступању изменама и допунама Статута општине Бечеј. Биће резрешено, а потом именовано, три директора јавног предузећа „Водоканал“, Дирекције за изградњу Бечеја, „Топлане“, те Градског позоришта Бечеј и Туристичке организације општине Бечеј. После тога ће бити изабрано 11 управних одбора и исто толико надзорних одбора јавних предузећа и установа, чији је оснивач Скупштина општине Бечеј. В. Ј.

Не ће у скуп штин ске клу пе

СЕ ЧАЊ: Опозициони одборници из редова Социјалистичке партије Србије, Српске напредне странке, Уједињенх региона Србије и Српске радикалне странке, њих десеторо, упорно одбијају да учествују у раду локалног парламента у општини Сечањ, па се тако нису појавили ни на четвртој седници у новом сазиву. Они су бојкотовали заседање на којем је Предраг Милошевић (ДС) по трећи пут изабран за председника општине, а нису присуствовали ни конститутивној седници када је, већином гласова одборника, за председницу Скупштине општине именована Биљана Савовић (ДС) и када су изабрани чланови Општинског већа. Овим одборницима нису још ни верификовани мандати, нити су они положили заклетву.

- Сматрам да је велика част и обавеза бити одборник и учествовати у највишем нивоу власти у

општини. То је нешто што се подразумева за све који се кандидују да буду бирани, што они прихватају самим чином уласка у изборно надметање. Најкраће речено, мислим да је овде реч о неодговорном односу према грађанима, посебно према бирачима који су свој глас дали одборницима очекујући од њих да у интересу грађана учествују у раду локалне самоуправе – оценила је спикерка општинског парламента Биљана Савовић. Али, сечањски социјалисти другачије гледају на целокупну ситуацију. Општински одбор СПС је саопштио да је, заједно са осталим опозиционим странкама које су прешле цензус на минулим локалним изборима, одлучио да одборници и даље не учествују у раду Скупштине општине Сечањ. “Одборници СПС, СНС и УРС су надлежним органима поднели захтев за утврђивање закони-

тости до сада одржаних седница СО Сечањ и поништавање свих одлука и решења. О свему ће бити обавештено и Министарство за локалну самоуправу”, наведено је у саопштењу социјалиста. Овдашња Скупштина броји укупно 25 одборника, од чега је њих петнаесторо гласало за избор нове скупштинске и извршне власти. Поверење старом председнику општине Предрагу Милошевићу, који је на изборима убедљиво победио све политичке противнике, осим 13 одборника Демократске странке, дао је и један одборник Лиге социјалдемократа Војводине, али и један представник опозиционе Српске напредне странке. Осталих четворо одборника из редова СНС није се појавило ни на једној седници, као и четворо одборника СПС, и по један одборник Ж. Балабан СРС и УРС.

УЗВРАТНА ПОСЕТА ДЕЦЕ ИЗ ПЕШТЕ ВРШЊАЦИМА У СОМБОРУ

Од упо зна ва ња до пр вих љу ба ви

СОМ БОР: Већ више од једне деценије почетак сваког лета представља прави доживљај за најбоље ђаке Сомбора и околине. Усарадњи са градским властима и братском општином Кишпешта, делом Будимпеште, ђаци генерације свих основних школа у Сомбору бораве десетак дана у престоници Мађарске, али и на туристичкој узданици наших северних суседа, Балатонском језеру. Како то већ бива, ред је да се гостољубивост и узврати па је тако ових дана двадесеторо ђака Гимназије са васпитачима из19. кварта Будимпеште, боравило у узвратној посети сомборским вршњацима. Ова својеврсна размена ђака Кишпешта и Сомбора специфичан је вид сарадње који се спроводи у склопу пројекта „У знаку Европе и безбедности“, а као што су то учинили домаћини у Мађарској и Сомброци су гостима припремили занимљив и садржајан програм,

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

dnevnik

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Гости из Мађарске у Сомбору

па је тако госте примио и градоначелник Сомбора Немања Делић.У добродошлици, Делић је истакао да „кроз овај вид сарадње деца имају прилику да упознају друге културе у Европи, друге народе и обичаје“.

- Најлогичније је да прво упознамо културу наших првих суседа, а наше културе су сличне и преплићу се кроз добар део историје. Желим да упознате наш град

што више, да из Сомбора понесете лепе утиске о којима ће те касније причати. У Сомбору ћете видети све што је вредно и од значаја за наш град, научићете нешто о Сомбору, надам се да сте се лепо провести, и да ћете поново доћи као гости – рекао је Делић. Током боравка у Сомбору успостављена су многобројна пријатељства, која ће се, тврде, једи и други, наставити.

- Циљ да се упознају и друже деца и млади два братска града Кишпешта и Сомбора, не само је остварен, већ је и надмашен.Деца су се једноставно „стопила“ једни са другима.Уживали су у дружењу - истичу васпитачи из Кишпешта, а како кажу млади гости из Мађарске и њихови домаћини, поред нових пријатељстава, „пала“ је и по која „међународна“ симпатија. М. Миљеновић

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ

Ле ко ви та во да на Во ди ца ма

КИ КИН ДА: У кикиндској општини годинама се дан, посвећен страдању Свете Марине или Огњене Марије, како још наш народ зове ову светитељку, обележава на Водицама, где је 1865.године подигнута црквица, посвећена светитељки. По легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале,

а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Суграђани су и ове године дошли у великом броју, да на овом светом месту наберу босиљак, али највише су се скупили, како кажу, да наточе воду. Многобројни су били и из других градова. До вечерњих сати били су и продавци мешовите робе и слаткиша, који су истакли да продаја ове године иде лошије него икада. А. Ђ.

Ред за лековиту воду

Слава Старчева

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

СТАРЧЕВО: Старчево је обележило своју крсну славу Свету великомученицу Марину, познату као Огњена Марија. На свечаности у просторијама Месне заједнице пререзан је славски колач, у присуству свештеника, чланова Скупштине МЗ и гостију. Организован је, као и сваке године, вашар

у центру села, а како су у току Дани дружења, најбогатији програм био је на Тргу неолита, где је била изложба голубова, ситних животиња, као и изложба пчелињих производа. Поред вашара, најмлађе Старчевце увесељавали су кловнови. З. Дг.

СЕДМИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОСТВАРАЛАШТВА „ЕТНОС“ КРАЈ ТИСЕ У БЕЧЕЈУ

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Мод ни крик „Ет но шик”

БЕ ЧЕЈ: Фестивал етностваралаштва „Етнос“ одржава се седми пут у Бечеју. Организатор атрактивне манифестације Удружење грађана „Бибер“, у сарадњи с локалном самоуправом, све реализује поводом Дана општине, а ове године ће то бити тродневна фешта, од 3. до 5. августа, дуж Зеленог корзоа код Тисе.

- Током три дана понудићемо посетиоцима широку лепезу дешавања. Доминираће две изложбе на Зеленом корзоу, „Вредне руке“ и „Ручно прављени накит“, на којима ће бити презентирани радови рукотвораца и старих занатлија из целе Србије. Пријављено је четрдесетак излагача. Биће и пратећих активности, попут Изложбе хлеба, на којој ће се првог дана од 16 до 23 сата представити бечејски пекари. Атрактивна модна ревија „Етно шик“ одржаће се истог дана од 20

сати на простору око чарде „Обала“ на самој Тиси, где ће светлост дана угледати нова колекција „Бибер“ с моделима од лана, памука, српског и тетра платна. Колекцију ће употпунити ташне, уникатни накит и шешири које су направили чланови учесници изложбе „Вредне руке“. Атракција ће бити манекенке из овдашњег вртића „Лабуд Пејовић“, које ће представити моделе на којима ће доминирати техника веза, дело васпитачица, бака, мама, тетки... За суботу у 20 сати заказан је етно концерт на ком ће се представити бечејска мушка певачка група „Пастири времена“, али и њихови пријатељи из Бачког Грачаца, Београда, Руме, Суботице... Сва три дана од 17 до 19 сати радиће креативне радионице дубореза, израде предмета од глине, пустовања вуне, ткања, хеклања... Ма, биће за свакога по нешто, само треба доћи - рекла нам

је председница организатора Миомира Машић-Остојић. „Етнос“ почиње у петак, 3. августа, од 16 сати и трајаће до 23 сата. Сутрадан је радно од 11 до 23 сата, а последњег дана, 5. августа, од 11 В. Јанков до 20 сати.

dRU[TvO

dnevnik

NOVINAR LASLO [A[ ZATRA@IO POMILOVAWE OD PREDSEDNIKA

I „Re por te ri bez gra ni ca” sta li uz ko le gu No vi nar La slo [a{ (69), ko ji ve} 12 da na ro bi ja zbog uvre de na ra ~un vo |e de sni ~ar skog po kre ta „64 `u pa ni je” La sla To roc ka i ja, upra vi Okru `nog za tvo ra do sta vio je mol bu ko jom od pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a tra `i po mi lo va we, pi {u „Su bo ti~ ke no vi ne”. U mol bi, [a{ iz me |u osta log na vo di da je „ne pra ved no osu |en u pred me tu K278/10 od 4. fe bru a ra 2011. go di ne”, kao i ob ja {we we za {to ka znu ni je pla tio – jer ne ma si gu ran iz vor pri ho da ve} `i vi od no vi nar skih ho no ra ra.

On pi {e pred sed ni ku dr `a ve i da je lo {eg zdrav stve nog sta wa i una pred mu se za hva qu je u na di da }e usli {i ti we go vu mol bu. Upra va Okru `nog za tvo ra od mah je ovu mol bu za po mi lo va we pro sle di la ka bi ne tu To mi sla va Ni ko li }a.

Uko li ko [a {o va mol ba ne bu de usko ro re {e na, no vi nar ska udru `e wa i no vi na ri sprem ni su da sa ku pe no vac i ko le gi ot -

ku pe slo bo du, na vo di list. Pot pre de sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Sla vi {a Gru ji} za tra `io je u su bo tu hit no oslo ba |a we [a {a, dok su Udru `e we no vi na ra Sr bi je, Ne za vi sno udru `e we no vi na ra Sr bi je i Ne za vi sno dru {tvo no vi -

na ra Voj vo di ne po zva li To mi sla va Ni ko li }a da do ne se od lu ku o po mi lo va wu. [e zde set de ve to go di {wem La slu [a {u, ne ka da {wem sa rad ni ku li sto va “Ma |ar so” i “Het nap”, Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je pre su du Osnov nog su da iz Su bo ti ce ko jom je po To roc ka i je voj tu `bi osu |en da pla ti 150.000 di na ra za uvre de iz re ~e ne u pi smu ~i ta la ca ob ja vqe nom 24. apri la 2007. u li stu “Ma |ar so”.

U me |u vre me nu, ogla si li su se i „Re por te ri bez gra ni ca„, me |u na rod na or ga ni za ci ja za za {ti tu slo bo de {tam pe, ko ji su osu di li pre su du no vi na ru La slu [a {u i po zva li Sr bi ju da, kao

ze mqa ko ja je kan di dat za EU, za {ti ti svo je no vi na re. „Za tva ra we La sla je od stu pa we od is prav ne prak se,” sa op {ti li su „Re por te ri bez gra ni ca„. „Ne mo `e se kri vi~ no osu di ti no vi nar sa mo za to {to je kri ti ko vao po li ti ~a ra. Kri ti ka je ne {to nor mal no. Po li ti ~a ri mo ra ju da na u ~e da pri hva te kri ti ku i da shva te da je ona nu `na u de mo krat skom dru {tvu”, na ve de no je u sa op {te wu.

Or ga ni za ci ja za za {ti tu pra va no vi na ra sa se di {tem u Pa ri zu za to, ka ko se is ti ~e, po dr `a va no vi nar ska udru `e wa u Sr bi ji u wi ho vom zah te vu da La slo bu de pu {ten i po zi va pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a da in ter ve ni {e da bi [a{ bio po mi lo van i oslo bo |en. „Sr bi ja, ka ko kan di dat za Evrop sku uni ju, mo ra da za {ti ti svo je no vi na re i da im ga ran tu je slo bo du da iz ve {ta va ju i ko men ta ri {u”, is ti ~u „Re por te ri bez gra ni ca”.

RASTE BROJ GLADNIH U SRBIJI

Oko 6.000 de ce je de sa mo jed nom dnev no U pr voj po lo vi ni ove go di ne broj ko ri sni ka na rod nih ku hi wa uve }an je za oko 2.000. Na i me, na kra ju pro {le go di ne je di ni dnev ni obrok u Sr bi ji do bi ja lo je 29.500 oso ba, a sa da 31.400. Me |u wi ma je oko 6.000 de ce. Po po da ci ma Cr ve nog kr sta Sr bi je, mla di do 18 go di ne ~i ne go to vo tre }i nu ko ri sni ka na rod nih ku hi wa. Ta~ ni je, 9.991 ma lo let ni ka ru ~ak do bi ja u na rod noj ku hi wi.

Ka ko se pro du bqu je kri za, ta ko je sve iz ra `e ni ja po tre ba za otva ra wem no vih na rod nih ku hi wa jer se pro ce wu je da je broj onih ko ji bi u wi ma po tra `i li je di ni dnev ni obrok mno go ve }i.

Tre nut no Cr ve ni krst ima na rod ne ku hi we u 73 op {ti ne u Sr bi ji, a dr `a va za wi hov rad iz dva ja 360 mi li o na di na ra i jo{ 200 mi li o na za lan~-pa ke te i hi gi je nu. U sva koj od na rod nih ku hi wa po treb no je naj ma we ~e tvo ro za po sle nih za pri pre mu, di stri bu ci ju i po de lu hra ne. U ne kim op {ti na ma hra na se raz vo zi do naj u gro `e ni jih ko ji su na po kret ni.

Vla da Sr bi je obez be |u je de set osnov nih ar ti ka la hra ne: bra {no, uqe, pi ri na~, te ste ni nu, gra {ak, bo ra ni ju, |u ve~, ku pus, me sne kon zer ve i za ~i ne. U isto vre me, lo kal ne sa mo u pra ve pla }a ju tro {ko ve pri pre me hra ne, stru je, vo de, pla te ku va ri ma i dru gim za po sle ni ma, kao i sve `e po vr }e. Ne ke od wih na ba vqa ju i sve `e me so, ma da se ono

Dogodine ve}i broj narodnih kazana?

Iako zbog po ve }a wa bro ja ko ri sni ka i sve vi {e onih ko ji ne ma ju {ta da je du po sto ji po tre ba za otva ra wem no vih na rod nih ku hi wa, Cr ve ni krst Sr bi je }e no voj Vla di Sr bi je upu ti ti zah tev da se na sta vi fi nan si ra we po sto je }ih da bi ba rem sa da {wi ko ri sni ci zna li da }e i na red ne go di ne do bi ja ti je dan ku va ni obrok dnev no. Od nov ca u bu xe tu za vi si da li }e dr `a va mo }i da pro {i ri broj na rod nih ku wi ha kao i da obez be di i dru ge na mir ni ce ko je su po treb ne da se po boq {ao to pli obrok za si ro ma {ne. u ve }i ni slu ~a je va obez be |u je iz do na ci je.

Ko ri sni ci na rod nih ku hi wa dnev no do bi ja ju po la li tra ku va nog obro ka i po la vek ne hle ba.

Obro ci se pri pre ma ju pre ma nu tri ci o ni sti~ kim stan dar di ma ko ji ob u hva ta ju neo p hod ne hran qi ve sa stoj ke. Pet da na u ne de -

qi ne voq ni ci do bi ja ju je dan ku va ni obrok, a za vi kend do bi ja ju lan~-pa ke te.

Po po da ci ma Svet ske ban ke, oko 7,8 od sto na {ih gra |a na `i vi u eks trem nom si ro ma {tvu, {to je oko 900.000 qu di. Nov ~a nu so ci jal nu po mo} tre nut no pri ma ne {to vi {e od 220.000

gra |a na, dok oko 218.000 naj mla |ih pri ma de~ ji do da tak. Oko 86.000 po ro di ca u Sr bi ji pri ma nov ~a nu so ci jal nu po mo}, a iz nos za no si o ca pra va u po ro di ci je 6.774 di na ra. De~ ji do da tak je 2.280 di na ra. Ti iz no si su da le ko od dnev nih po tre ba po ro di ca i de ce. ^ak i oni ko ji ima ju re dov na me se~ na pri ma wa, pri mo ra ni su na to da se dnev no “uklo pe” u 222 di na ra jer, to je iz nos do ko jeg se do |e ka da se pro se~ na pla ta po de li s bro jem da na.

No va vlast na ja vqu je za je sen no vu dr `av nu po mo} naj u gro `e ni ji ma. O~e ku je se da }e naj si ro ma {ni ji pen zi o ne ri do bi ti 13. pen zi ju od 15.000 di na ra. Taj iz nos ne }e do bi ti od jed nom, ali }e im sva ka ko i na ra te do bro do }i da lak {e pre zi me. Naj a vu je se i za kon o so ci jal nom pred u zet ni {tvu, ko ji }e ukqu ~i ti ra se qe ne, rom sku po pu la ci ju, sta ri je od 45 go di na, one ko ji ne mo gu da na |u po sao, oso be s in va li di te tom. Wi ma }e dr `a va, ka ko se na ja vqu je, da va ti sub ven ci je da bi za po ~e li sop stve ni bi znis, a bi }e im omo gu }en i ni `i PDV, bi }e oslo bo |e ni od pla }a wa po re za i do pri no sa, tak si... Kao mo del za iz ra du no vog za ko na o so ci jal nom pred u zet ni {tvu ko ri ste se is ku stva Slo ve ni je, gde je kroz ta kav pro gram upo sle no oko osam od sto ma te ri jal no ugro `e nih.

Q. Male{evi}

RIMOKATOLI^KI SVE[TENICI DIGLI GLAS PROTIV NESAVESNIH GRA\ANA

Uri ni ra ju po red cr kve

Po sle pra vo slav nih sve {te ni ka u Zre wa ni nu, ko ji ma je za sme ta lo to {to se po red Ru ske cr kve, na pro sto ru sta re pi ja ce, odr `a va ju ma in fe sta ci je s, ka ko su na ve li, “ne kon tro li sa no ur ne be snom mu zi kom”, glas je ovih da na di gla i ri mo ka to li~ ka cr kva. Ali, ka to li~ kim sve {te ni ci ma ne sme ta gla sna mu zi ka ni ti no} ni pro vod mla dih, ve} to {to ne sa ve sni gra |a ni pro stor iza ri mo ka to li~ ke cr kve sve tog Iva na Ne po mu ka, iz gra |e ne u sa mom cen tru gra da, na Tr gu Slo bo de, ko ri ste kao jav ni to a let!

Iz me |u sa me ver ske gra |e vi ne i osta la dva objek ta u vla sni {tvu cr kve je neo gra |e na uli ~i ca, ko ja pred sta vqa jav ni pro stor, i ko ju ne mar ni gra |a ni, uglav nom mla |e `i vot ne do bi, pod okri qem no }i, ko ri ste da bi uri ni ra li. To je, da ka ko, za sme ta lo cr kve nim ve li ko do stoj ni ci ma, ko ji su od lo kal ne

sa mo u pra ve za tra `i li da po mog ne u re {a va wu tog pro ble ma.

Zre wa nin ski bi skup La di slav Ne met ka `e da je ve} raz go va rao s pred stav ni ci ma Grad ske upra ve i da je po nu dio od go va ra ju }e re {e we.

– Re {e we je da tu ma lu uli cu za tvo ri mo le pom ogra dom od ko va nog gvo `|a, ona ko ka ko to grad pred vi di, s ob zi rom na to da je ver ski obje kat, ipak, spo me nik kul tu re – pred la `e Ne met. – Vra ta ogra de bi la bi otvo re na to kom da na i do od re |e nog vre me na uve ~e, po sle ~e ga bi smo ih za kqu ~a li, a uju tro opet otvo ri li. Pro laz bi ta ko i da qe bio otvo ren za sve one ko ji `e le da ga ko ri ste za ono za {ta je i pred vi |en – {et wu, raz go vor ili po sma tra we cr kve i po se tu woj.

S dru ge stra ne, ogra ni ~i li bi smo mo gu} nost ko ri {}e wa tog pro sto ra, po seb no no }u.

Po {to je ta uli ca, po slu `be nim do ku men ti ma, jav ni pro -

sreda1.avgust2012.

11

SRBIJA DOMA]IN EVROPSKOG DEBATNOG PRVENSTVA

Stu dent ska raz me na mi {qe wa o va `nim te ma ma

Sr bi ja }e od 5. do 11. av gu sta bi ti do ma }in Evrop skog uni ver zi tet skog de bat nog pr ven stva, na ko jem }e u~e stvo va ti 600 stu d e n a t a, od n o s no 220 eki pa iz 25 ze ma qa, na ja vqe no ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni gra da Be o gra da. Na pr ven stvu }e u~e stvo va ti dve eki pe iz Sr bi je, dok }e se dru gi srp ski stu den ti to kom se dam da na tak mi ~e wa na }i u ulo zi vo lon te ra i ~la no va sud skih pa ne la.

Stu den ti }e u~e stvo va ti u in t er a k t iv n oj kul t ur n oj i aka dem skoj raz me ni ide ja i ar gu m e n a t a, a ovo pr v en s tvo pred s ta v qa oku p qa w e bu d u }ih li de ra Evro pe, to kom ko jeg ima ju pri li ku da ras pra vqa ju o ak tu el nim te ma ma od glo bal nog zna ~a ja – so ci jal nim, eko n om s kim, si g ur n o snim, eko lo {kim i dru gim ne re {e nim pi ta wi ma u dru {tvu.

Pred sed nik ne vla di ne or ga n i z a c i j e „Otvo r e n a ko m u ni k a c i j a” Mi l an Vig w e v i} ka zao je da ovog pr ven stva ne bi ni bi lo da srp ski stu den ti pro te klih go di na ni su ostva ri li zna ~aj ne re zul ta te u de ba to va wu. Po we go vim re ~i -

ma, to kom ne de qu da na go sti Be o gra da bi }e naj bo qi stu den ti evrop skih uni ver zi te ta, po put Oks for da i Kem bri xa.

Sa v et n ik u Mi n i s tar s tvu omla di ne i spor ta \u ro Bla nu {a oce nio je da je do bro {to se to mi ni star stvo na {lo i u no voj Vla di, iako je bi lo na ja va da }e bi ti pri po je no dru gom, jer, ka ko je do dao, „mo ra da po sto ji in sti tu ci ja ko ja }e se ba vi ti mla di ma”.

U~e n i c a Pr v e be o g rad s ke gim na zi je So wa Ba xa, ko ja }e na pr ven stvu bi ti vo lon ter i po m a g a t i u~e s ni c i m a da se sna |u, ka `e da je ve o ma sre} na {to }e i na ta kav na ~in u~e stvo va ti na ova kvom tak mi ~e wu. Ona i sa ma u~e stvu je na de ba ta ma i is ti ~e da }e, osim dva de bat na klu ba ko ja po sto je u Tre }oj i Ma te ma ti~ koj gim na zi ji, usko ro bi ti otvo ren i u we noj {ko li.

– Fan ta sti~ no je {to mo `e mo kao vo lon te ri da u~e stvu je mo na pr ven stvu, spo ro vo di mo u~e sni ke ih po Be o gra du, slu {a mo de ba te, jer }e mo ima ti pri li ku da ~u je mo bu du }e mi ni stre – is ta kla je ona.

TRI GODINE BIBLIOTEKE INSTITUTA ZA KVB VOJVODINE

Kwi ga za br `e iz le ~e we Broj ke od 6.000 na slo va ne bi se po s ti d e l e ni ne k e ozbiq ni je bi bli o te ke, a upra vo to li ko kwi ga je u bi bli o te ci In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne.

Pri li kom otva ra wa, u mar tu 2009. go di ne, u za jed ni~ koj ak ci ji „Uz kwi gu su kra }i bol ni~ ki da ni” In sti tu ta i Me dij ske ku }e „021”, pri ku pqe no je 3.000 kwi ga, a da nas je wi hov broj udvo stru ~en.

ce, u ~i jem na stav ku je uve den i be `i~ ni in ter net, or ga ni zo va ne broj ne iz lo `be i kon cer ti, pro jek ci je fil mo va za bo le sni ke, kre i ra ni su i emi to va ni edu ka tiv ni fil mo vi, {tam pa ni i de qe ni in for ma tiv ni fla je ri za bo le sni ke s naj p o t reb n i j im po d a c i m a o kar d i o v a s ku l ar n im bo l e s ti ma, pre ven ti vi i le ~e wu.

Pro je kat „Hu ma ni za ci ja in sti tu ta„ po kre nut je ra di po di -

Le `e }im pa ci jen ti ma je na ras po la ga wu ka ta log da bi mo gli da iza be ru na slov ko ji `e le da ~i ta ju. Sva ko ga da na oda bra ne kwi ge se bo le sni ci ma do no se u so bu, a dnev no bu de iz da to i do 30 na slo va. Na ras po la ga wu su po pu lar na iz da wa, od be le tri sti ke do na u~ nih kwi ga, stri po va i ro ma na.

In sti tut je 2009. go di ne do bio pr vu po kret nu bol ni~ ku bi bli o te ku u Sr bi ji i na pra vio pr vi ko rak u pi o nir skom pro jek tu hu ma ni za ci je bol ni -

za wa kva li te ta bo rav ka i le ~e wa na In sti tu tu, ali i edu ka ci je pa ci je na ta i wi ho vih po ro di ca da bi efi ka sni je i lak {e pre bro di li svo je zdrav stve ne pro ble me. Po kre nut je s na me rom da im se su bjek tiv ni do `i vqaj uvek du ga~ kih bol ni~ kih da na u~i ni kra }im, ra di sma we wa stre sa za pa ci jen te pri li kom pre la ska iz ku} nih u bol ni~ ke uslo ve, kao i da bi ne mi nov no ste ri lan bol ni~ ki pro stor po stao du hov no ple me ni ti ji.

J. B.

Iz lo `ba „Na {a kri la...” u Do mu Voj ske Sr bi je

stor, o we go voj sud bi ni mo `e od lu ~i va ti grad ska vlast. Ona bi tre ba lo da do ne se od lu ku o ogra |i va wu tog de la naj u `eg cen tra gra da.

– Po nu di li smo, ta ko |e, za me nu te re na. Po red no ve grad ske pi ja ce na la zi se pro stor ko ji je na ci o na li zo van po sle Dru gog

svet skog ra ta i ~i ji smo po vrat tra `i li u po stup ku re sti tu ci je. Te ren je dva put ve }i ne go ovaj u cen tru. U slu ~a ju za me ne, ri mo ka to li~ ka cr kva bi sno si la sve iz dat ke oko iz grad we ogra de i we nog odr `a va wa – kon struk ti van je zre wa nin ski bi skup. @. Balaban

Iz lo `ba fo to gra fi ja „Na {a kri la – avi o ni do ma }e pro iz vod we u na o ru `a wu ju go slo ven s kog i srp s kog va z du h o plov s tva 1945–2012” bi } e otvo re na da nas u Ma loj ga le ri ji Do ma Voj ske Sr bi je, po vo dom 2. av gu sta, Da na avi ja ci je, i obe le `a va wa sto go di na srp skog voj nog va zdu ho plov stva.

Iz lo `bu, ~i ji su auto ri Bo jan Di mi tri je vi} i Zo ran Mi lo va no vi}, otvo ri }e ko man dant Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu h o p lov n e od b ra n e Voj s ke Sr b i j e ge n e r al-ma j or Ran k o

@i vak, na ja vio je Me di ja cen tar „Od bra na”.

Osno vu iz lo `be ~i ne fo to gra fi je avi o na ju go slo ven ske (srp ske) pro iz vod we ko ji su bi li u na o ru `a wu rat nog va zdu ho plov stva, a ko je su po sle 1945. sni mi li voj ni fo to gra fi i ~u va ju se u ar hi vi Me di ja cen tra „Od bra na”.

Po stav ka ob u hva ta 95 fo to gra fi ja, ko je su hro no lo {ki svr sta ne u 29 ce li na pre ma ti po vi ma le te li ca ko je su pro iz vo |e ne u ju go slo ven skim (srp skim) fa bri ka ma po sle Dru gog svet skog ra ta.

12

crna hronika

sreda1.avgust2012.

NA AUTOPUTU KOD NOVOG SADA

Smrt u prevrnutom „fijatu” Sla vo mir Pe tro vi} (1956) iz Sme de re va po gi nuo je ju ~e uju tro oko dva sa ta na auto pu tu Su bo ti ca - Be o grad, kod No vog Sa da.

Ne sre }a se do go di la ka da je „fi jat do blo”, u ko me se na la zio ovaj ~o vek iz, za sa da, ne u tvr |e nih raz lo ga skre nuo i pre vr nuo se po red pu ta. We gov sa put nik i su gra |a nin, ro |en 1979. go di ne, za do bio je tom pri li kom la ke te e le sne po vre de. Iz ve {taj o do ga |a ju bi }e do sta vqen tu `i la {tvu, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

U ZASAVICI

Stradao maloletni pe{ak Jed na oso ba je po gi nu la, a jed na lak {e po vre |e na u sa o bra }aj noj ne sre }i u Za sa vi ci, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci.

U sa op {te wu se na vo di da je prek si no} oko 21.30 ~a so va u Uli ci Alek san dra Mar ko vi }a u Za sa vi ci dva ma lo let na pe {a ka uda rio auto mo bil „pe `o 307”

ko jim je upra vqao Sa {a L. (25) sa pod ru~ ja Srem ske Mi tro vi ce. Usled te {kih te le snih po vre da, u Op {toj bol ni ci u Srem skoj Mi tro vi ci je dan pe {ak je pre mi nuo. Dru gi pe {ak za do bio je la ke te le sne po vre de.

Vo za ~u Sa {i L. od re |e na je me ra za dr `a va wa do 48 ~a so va, na vo di po li ci ja.

(Tanjug)

dnevnik

SAOBRA]AJNA NESRE]A U VRBASU

Policajac poginuo na motoru, devojka povre|ena Po li ca jac Bo ris Gor di} (25) po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u {i rem cen tru Vr ba sa u po ne de qak uve ~e.

De voj ka Iva na [. (1990), ko ja je bi la s wim na mo to ru, na la zi se u te {kom sta wu u Kli ni~ kom cen tru u No vom Sa du. We no sta we je ne sta bil no zbog te {kih po vre da za do bi je nih u ne sre }i.

Ona se na la zi se u in ten ziv noj je di ni ci Kli ni~ kog cen tra pod kon stant nim nad zo rom le kar skog ti ma.

Ka ko je ju ~e sa op {ti la Po li cij ska upra va u No vom Sa du, mo to cikl „su zu ki“, ko ji je vo zio Gor di}, uda rio je u „{e vro let“, iz su prot nog sme ra, ~i ji je vo za~, Vr ba {a nin Alek san dar B. (1993) skre tao ule vo, a da se pret hod no ni je uve rio da to mo `e u~i ni ti na na ~in bez be dan po osta le u~e sni ke u sa o bra }a ju.

Od uda ra, mo to cikl se od bio i uda rio u pe `o“, ko ji je na i {ao iz istog prav ca, a „{e vro let“ se, ta ko |e, za neo ule vo i uda rio u dru gi, par ki ra ni auto mo bil.

Pro tiv Alek san dra B. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va ko ja ga te re ti za te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja.

- Mo to cikl mar ke „su zu ki” kre tao se Po {tan skom uli com iz prav ca auto bu ske sta ni ce pre ma glav noj uli ci, a auto mo bil mar ke „{e vro let” se kre tao su prot nom ko lo vo znom tra kom.

Do ude sa je do {lo ka da je auto mo bil skre nuo ule vo i di rekt no na le teo na mo to cikl. Oba vo zi la su upu }e na na van red ni teh ni~ ki pre gled, a is tra ga je u to ku – re kla je is tra `ni su di ja Ve sna Ze ko vi} Mar ko vi}.

Udes se do go dio u po ne de qak oko 21,30 ~a so va, a pre ma re ~i ma

Bo ris Gor di}

o~e vi da ca, uzrok ove ne sre }e je naj ve ro vat ni je ne is ku stvo vo za ~a auto mo bi la.

- Ni je bi lo br ze vo `we ni mo to ra, ni auta. Vo za~ auto mo bi la

je dao `mi ga vac i za tim skre nuo pre ma par kin gu pre ko dru ge ko lo vo zne tra ke, ali iz gle da da ni je do bro pro ce nio uda qe nost mo to ra i ni je sti gao pre we ga da pro |e, ve} ga je uda rio – ka `e je dan od pro la zni ka ko ji je vi deo {ta se do go di lo.

Sa hra na Bo ri sa Gor di }a za ka za na je za da nas za 15 ~a so va, a we go ve ko le ge ko men ta ri {u ovu tra ge di ju s ne ve ri com.

- Bio je, si gur no, naj bo qi u mla |oj ge ne ra ci ji po li ca ja ca.

Ne ko li ko pu ta je na gra |i van za svoj rad. Imao je ve li ko sr ce, ni je za zi rao ni od ko ga, ve} je ra dio svoj po sao po {te no. Uvek je bio spre man da ra di i bio je iz u zet no vre dan i po {ten. Da nas ima ma lo ta kvih ka kav je bio Bo ris – ka za le su we go ve ko le ge.

M. Kk.

TE@AK UDES U BANATSKOM ARAN\ELOVU, KOD NOVOG KNE@EVCA

Krivina odnela dva mlada `ivota BEOGRADSKI APELACIONI SUD POTVRDIO OSU\UJU]U PRESUDU DEVETO^LANOJ GRUPI

Optu`enima za drogu 42 godine zatvora Ape la ci o ni sud u Be o gra du je po tvr dio osu |u ju }u pre su du be o grad skog Spe ci jal nog su da, iz r e ~ e n u 28. de c em b ra 2010. go di ne De ja nu Po pov cu i gru pi okri vqe nih ko je op tu ` ba te r e t i za di l o v a w e nar ko ti ka kra jem 2007. i u pr voj po lo vi ni 2008. go di ne.

Pr vo o kri vqe ni De jan Po po vac, ko ji je, osim op tu `be u ve zi s pro me tom dro ge, ogla {en kri vim i za kri vi~ no de lo ne d o z vo q e n og dr ` a w a oru` ja, osu |en je pra vo sna `no na ka znu za tvo ra od de set go di na, go di nu ma we ne go {to mu je bio iz re kao pr vo ste pe ni sud.

Dru g o o k ri v qe n om Go r a n u \u ri ~i nu po tvr |e na je ka zna za tvo ra od se dam go di na, na ko ju je osu |en po op tu `bi za kri vi~ no de lo neo vla {}e nog pro me ta nar ko ti ka.

U istom po stup ku je osu |e no jo{ sed mo ro okri vqe nih po op tu `ba ma u ve zi s pro me tom dro ge.

Pra v o s na ` nom pre s u d om Mi le tu [u ti }u iz re ~e na je ka zna od pet i po go di na za tvo ra, go di nu ma we ne go pr vo step nom, a Ale nu Su lej ma ni ju je s pet i po go di na za tvo ra sma we na na pet go di na.

Okri v qe n i Ivan Pa r a p id, ko me op tu `ba, uz de lo neo vla { }e n og pro m e t a dro g e, sta vqa na te ret i da je to kom 2007. go di ne u Be o gra du na ba vio la `nu li~ nu kar tu, osu |en je od lu kom Ape la ci o nog su da na je din stve nu ka znu od pet go di na i de set me se ci za tvo ra, {to je osam me se ci ma we ne go po pr vo ste pe noj pre su di.

Po tvr |e ne su ka zne okri vqe ni ma: Sr |a nu \or |e vi }u od pet i po go di na za tvo ra, Ne boj {i Ste vi }u od {est go di na, a Je le ni Ni ko li} od dve go d i n e za t vo r a. Okri v qe n i Mi li vo je Po po vac je osu |en na ka znu za tvo ra od ~e ti ri

go di ne i dva me se ca, go di nu ma we ne go {to mu je iz re kao Spe ci jal ni sud.

Ka ko se na vo di u pre su di, svi su ogla {e ni kri vim po op tu `ba ma ko je ih te re te su se „od sre di ne 2007. go di ne do 28. ju la 2008. go di ne, u Be o gra d u, udru ` i l i u okvi r u kri mi nal ne gru pe ko ju su or ga ni zo va li De jan Po po vac i Go ran \u ri ~in, da s ci qem sti ca wa do bi ti u du `em pe ri o d u vr { e kri v i~ n a de l a neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj n ih dro g a”. Op t u ` ni c a De ja nu Po pov cu i Go ra nu \u ri ~i nu sta vqa na te ret da su “kao or ga ni za to ri gru pe ku po va li he roin i ko kain”.

U pre su di se na vo di da je De jan Po po vac ogla {en kri vim po op tu `ba ma da je “skri vao dro gu, me {ao s pre ku so ri m a, raz m e r a v ao, pa k o v ao, pro da vao ko ri sni ci ma u Be o gra d u, te or g a n i z o v ao da q u pro da ju opoj nih dro ga, od re |i vao za dat ke i da vao na lo ge pri p ad n i c i m a gru p e ra d i skri va wa i pro da je nar ko ti ka”. Osta l i okri v qe n i su osu |e ni po op tu `ba ma da su “sta vqa li u pro met nar ko ti ke, po stu pa ju }i po na lo zi ma i u do go vo ru s De ja nom Po pov cem, ko me su pre da va li no vac do bi jen od pro da je”.

Pr vo o kri vqe nom op tu `ba pri pi su je i da je “deo nov ca de lio s okri vqe nim Go ra nom \u ri ~i nom, a da je pre o sta li deo za jed no s Mi li vo jem Po pov cem skri vao u ga ra `i i se fu u ban ci ili ko ri stio za ku po vi nu sta no va”.

Okri vqe ni De jan Po po vac i Mi li vo je Po po vac su ogla {e ni kri vim i po op tu `bi ko ja ih te re ti da su “25. ju la 2008. go di ne, u ga ra `i u Be o gra d u neo v la { }e n o dr ` a l i ve } u ko l i ~ i n u va t re n og oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja”.

J. J.

Dvo ji ca mla di }a iz No vog Kne `ev ca po gi nu la su ju ~e uju tro u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la na ula zu u Ba nat sko Aran |e lo vu iz prav ca Maj da na, op {ti na No vi Kne `e vac. Ne sre }a se do go di la ka da je vo za~ put ni~ kog auto mo bi la „re no klio” iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom i uda rio u be ton sku osno vu elek tri~ nog stu da, usled ~e ga se vo zi lo pre vr nu lo i za pa li lo.

Po na red bi is tra `nog su di je Osnov nog su da Ki kin da Sla vi ce Be se de{, ko ja je iz vr {i la uvi |aj, te la na stra da lih mla di }a po sla ta su u In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du ra di utvr |i va wa iden ti te ta.

Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma u ne sre }i su `i vot iz gu bi li Ka roq Do bo (1993) i Ro bert Ma kra (1992) iz No vog

tu pro la zio na po sao, pa su ubr zo na me stu ude sa do {li po li ci ja i va tro ga sci, ali mla di }i ma u auto mo bi lu ni je bi lo spa sa.

Na me stu do ga |a ja za te kli smo Ka ro qa Sa boa iz No vog Kne `ev ca, ~i ji unuk je stra dao u ne sre }i. Ne mo je po sma trao ka ko je auto mo bil uda rio u ban de ru i da na as fla tu uop {te ne ma tra go va ko ~e wa. Od we ga smo sa zna li da su ro di te qi we go vog unu ka ju ~e tre ba li da se vra te s le to va wa iz Gr~ ke.

- Ne znam {ta se de si lo, sa mo to li ko ko li ko sam ~uo od po li ci je, da su dvo ji ca mla di }a iz go re li. Do la zi li su iz prav ca Maj da na i Ra be i di rekt no uda ri li u be ton sko-me tal ni ele tri~ ni stub. Od si li ne uda ra ni je im bi lo spa sa. Bi li su u

Iz go re li „re no klio” na me stu ude sa

ra sve tqa va we si lo va wa dr `a vqan ke Ma |ar ske, za ko je su osum wi ~e ni i pri tvo re ni tro ji ca mla di }a iz Fi li }a.

Me sto ude sa kod sta re ci gla ne na ula zu u Ba nat sko Aran |e lo vo, to kom ju ~e ra {weg da na, obi la zi li su mno gi. U ~u du i ne ve ri ci sa mo su sle ga li ra me ni ma kraj elek tri~ nog stu ba, gde su osta li po lo mqe ni osta -

me sti ma. Od ko le gi ni ce iz po {te, ko ja na po sao do la zi iz Maj da na, po {tar Mi lan Br kqa~ sa znao je za tra ge di ju.

- Na li cu me sta ve} su bi li po li ci ja, va tro ga sci i ko la hit ne po mo }i. Stra {no je da su stra da li mla di qu di, ve li ka je to ne sre }a i tra ge di ja - ka `e Br kqa~.

Ve li ka kri vi na na ula zu u

[estoro poginulo za mesec dana Port pa rol ka PU Ki kin da Ra doj ka Ra da no vi} pre do ~a va na tra gi ~an bi lans na pu te vi ma Se ver no ba nat skog okru ga u ovoj go di ni, po seb no u po sled wih me sec da na. Ona uka zu je da su za pr vih {est me se ci ove go di ne u ude si ma `i vot iz gu bi la tri li ca, a ukqu ~u ju }i i ne sre }u u Ba nat skom Aran |e lo vu, za me sec da na po gi nu lo ~ak {est osoba.

Me {ta ni obi la zi li zga ri {te i stub smr ti

Kne `ev ca. Wi ho va ugqe ni sa na te la pro na |e na su u iz go re lom auto mi lu na me stu ude sa, ko ji se do go dio ne {to po sle pet sa ti uju tru.

Put ni~ kim auto mo bi lom mar ke „re no klio” oni su do la zi li iz prav ca Maj da na, a na ula zu u Ba nat sko Aran |e lo vo, kod sta re ci gla ne, gde se na la zi ve li ka kri vi na, oni su pro du `i li pra vo i uda ri li u be ton sku osno vu me tal nog elek tri~ nog stu da.

Auto mo bil u pla me nu pri me tio je je dan od rad ni ka ko ji je

auto mo bi lu „re no klio” cr ve ne bo je, ko ji je skroz iz go reo. Ne znam gde su bi li. Ka ko smo ~u li, ne sre }a se de si la ra no uju tru iz me |u ~e ti ri i pet sa ti ka `e o`a lo {}e ni Sa bo.

Me {ta ni Ba nat skog Aran |e lo va, okol nih me sta i obli `weg No vog Kne `ev ca, oda kle su na stra da li mla di }i, su u s ne ve ri com pri mi li vest da se u wi ho vom okru `e wu do go di la jo{ jed na tra ge di ja, po go to vo {to se ne dav no na Ti si uto pi la de se to go di {wa de voj ~i ca, a ne pri jat na epi zo da bi lo je i

ci auto mo bi la, a me tar-dva da qe je zga ri {te, gde su u auto mo bi lu skon ~a li dvo ji ca mla di }a.

Rad ni ci na obli `wem ma ga ci nu „Ki kindksog mli na” Slo bo dan i Mi lan Pet kov pri ~a ju da su za ne sre }u sa zna li ka da su do la zi li na po sao, jer se auto mo bil di mio i bio u pla me nu.

Ka `u da je od ka ro se ri je auto mo bi la ostao sa mo sa go re li kr{, kao ve li ka me tal na kon zer va, ko ji je od net u to ku pre po dne va, a na zga ri {tu su osta li me wa~, de lo vi mo to ra, amor ti ze ri... Sa mo je ma le ni de li} pred weg de la uka zi vao da je auto mo bil bio cr ve ne bo je.

Vest o tra ge di ji br zo se pro ne la Ba nat skim Aran |e lo vom i osta lim se ver no ba nat skim

Ba nat sko Aran |e lo va, sa mo je pe de se tak me ta ra od ta ble ko ja ozna ~a va ula zak u se lo iz prav ca Maj da na, gde put pre se ca i pru ga ko ja ni je u funk ci ji, a pre ta ble uo~ qiv je znak za kri vi nu. Na toj kri vi ni po sled wih go di na bi lo je vi {e sa o bra }aj nih ne zgo da. Me {ta ni ka `u da je na kri vi ni ra ni je bi la po sta vqa na i za {tit na ogra da, ali ne zna se iz ko jih raz lo ga je jo{ odav no uklo we na. Pre de vet me se ci, do la ze }i no }u iz prav ca Maj da na, ne da le ko od ove kri vi ne u uli ci su se u auto mo bi lu pre vr nu la pe to ri ca mla di }a iz Ba nat skog Aran |e lo va, ali sre }om ni su na stra da li, ne go su pro {li sa mo s po vre da ma.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

KOD KRUPWA STRADAO MOTOCIKLISTA

Dvoto~ka{em u reku Jed na oso ba iz gu bi la je `i vot u sa o bra }aj noj ne sre }i na lo kal nom pu tu u me stu Kr `a va kod Krup wa, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u [ap cu.

Ne sre }a se do go di la prek si no} oko 19.30 sa ti ka da je Vla dan M. iz Kr `a ve, upra vqa ju }i mo pe dom mar ke „to mos”, usled ne pri la go |e ne br zi ne i uslo -

vi ma i sta wu pu ta, iz gu bio kon tro lu nad mo pe dom i sle teo s mo sta u re ku Kr `a va. Vo za~ Vla dan M. pre ve `en je u lo zni~ ki bol ni~ ki cen tar, gde je

pod le gao po vre da ma. Uvi |aj sa o bra }aj ne ne sre }e iz vr {i li su pri pad ni ci sa o bra }aj ne po li ci je u Krup wu.

(Tanjug)

crna hronika

dnevnik

sreda1.avgust2012.

13

MLA DI] UBI JEN PO SLE TU ^E U CEN TRU STAR ^E VA

[rafcigerom re{avali sukob

Re gi o nal ni cen tar gra ni~ ne po li ci je u No vom Sa du

OSU JE ]EN NE LE GA LAN PRE LAZ GRA NI CE

Propalo krijum~arewe qudi u Hrvatsku Po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa Mu ha me du Z. (1958) iz Is to ka zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. On }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du uz kri vi~ nu pri ja vu ko ja ga te re ti da je za ~e ti ri oso be omo gu }io ne do zvo qe ni bo ra vak u Re pu bli ci Sr bi ji, tran zit kroz na {u ze mqu i ne do zvo qen pre laz dr `av ne gra ni ce.

No vo sad ska po li cij ska upra va, u sa rad wi s Re gi o nal nim cen trom Upra ve gra ni~ ne po li ci je, spre ~i la je Ade ma A. (1976), Ba sri ja M. (1966), Mu ra ta H. (1976) i Idri zi ja ]. (1968) iz op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca, Vu ~i trn i Sr bi ca, da ne le gal no pre |u gra ni cu pre ma Hr vat skoj i oni su pre kr {aj no pro ce su i ra ni po osno vu od red bi Za ko na o za {ti ti dr `av ne gra ni ce, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je.

M. V.

U SME DE RE VU KRI VI^ NE PRI JA VE PRO TIV DVO JE OSUM WI ^E NIH ZA PRE VA RE

Milioni od nadrilekarstva

Pri pad ni ci Ode qe wa kri mi na li sti~ ke po li ci je Po li cij ske upra ve u Sme de re vu pod ne li su Osnov nom tu `i la {tvu kri vi~ nu pri ja vu pro tiv dvo je vla sni ka agen ci ja, zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la po re ske uta je, pre va re i na dri le kar stva i na dri a po te kar stve.

U ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Sme de re vu na ve de no je da je Bra ni vo je T. (53) iz Se lev ca, op {ti na Sme de rev ska Pa lan ka, vla snik sa mo stal ne rad we „Agen ci ja Kr ca”, osum wi ~en da od 2005. go di ne ni je evi den ti rao stvar no ostva re ne pri ho de svo je agen ci je u iz no su od 1.100.000 evra. Na taj na ~in on je ste kao pro tiv prav nu imo vin sku ko rist i iz be gao pla }a we po re skih oba ve za.

Osno va no se sum wa da je pri ho de ostva ri vao ta ko {to je vi {e li ca do veo u za blu du da }e im, uz nov ~a nu na dok na du, po mo }i u re {a va wu zdrav stve nih i po ro di~ nih pro ble ma. Na dri le kar stvom i na dri a po te kar stvom se ba vio ta ko {to je „di jag no sti ko vao” i „po ma gao u le ~e wu” vi {e li ca od ra znih bo le sti, i to ta ko {to im je na osno vu go di ne ro |e wa „ot kla -

Pronevera u „Bawi Kawi`a” Po li ci ja u Ka wi `i pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Fe ren c a S. (1954) iz Ka w i ` e, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pro ne ve re u iz no su od oko 490.000 di na ra.

On se te re ti da je na {te tu Spe ci jal ne bol ni ce za re ha bi li ta ci ju „Ba wa Ka wi `a” u pe ri o du od ja nu a ra 2007. do ok to bra 2011. go di ne, pri svo jio si tan in ven tar, ko ji mu je bio po ve ren za rad.

M. Mr.

wao zlo na sle |e ko je im je pre ne to od pre da ka”.

Bo siq ka S., „Vi do vi ta So wa” (49) iz Sme de re va, vla sni ca agen ci je za iz ra du ho ro sko pa „Be li an |eo”, osum wi ~e na je da se od 2007. go di ne ba vi la na dri le kar stvom i na dri a po te kar stvom, kao i pre va ra ma. Ona je osum wi ~e na da je do ve la u za blu du vi {e li ca s te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je da }e amaj li ja ma, iko ni ca ma, kr sti }i ma, bro ja ni ca ma, ~u va ri ma ku }e i mo li tve ni ci ma re {i ti wi ho ve zdrav stve ne i psi hi~ ke pro ble me, kao i da le ~i bi o e ner gi jom na da qi nu.

Ogla {a va la se u ~a so pi si ma „Ma gi~ no bi qe” i „Ma gi~ na zo na”, gde je na vo di la da po ma `e gra |a ni ma ko ji ima ju zdrav stve ne i psi hi~ ke pro ble me i ob ja vqi va la kon takt te le fon. Na kon te le fon skih raz go vo ra im je pu tem „Si ti eks pre sa” sla la raz ne amaj li je, ko je je ku po va la i {tam pa la, po od pet do 50 di na ra, a za ko je je gra |a ni ma na pla }i va la od 1.500 do 25.600 di na ra, {to su upla }i va li na ra ~un we ne agen ci je. Na osno vu raz li ke u ce ni za se be je pri ba vi la pro tiv prav nu imo vin sku ko rist i o{te ti la gra |a ne za ukup no 10.342.789,93 di na ra. (Ta njug)

[tanglom po kolima

Po li cij ski slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu li {i li su slo bo de i za dr `a li do 48 sa ti Vla di mi ra T. (1985) iz Star ~e va, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stva.

Ju ~e oko 3.15 sa ti u Star ~e vu, na uglu uli ca Ive Lo le Ri ba ra i Bo ri sa Ki dri ~a i Pan ~e va~ kog pu ta, kod zgra de me sne za jed ni ce, Vla di mir T. je na kon kra }e ras pra ve, ka ko se sum wa, {raf ci ge rom na neo dve ubod ne ra ne u gru di Sr bo qu bu S. (1990). Od za do bi je nih po vre da, Sr bo qub S. je pre mi nuo ne da le ko od li ca me sta.

Vla di mir T. }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Pan ~e vu.

U cen tru Star ~e va u ju tru po sle ubi stva {ok, tek po ko ji me {ta nin ne voq no ko men ta ri {e no} ne do ga |a je.

– O~e vi ci spa va ju, vaq da se tre zne od si no} – re ko {e dva sta ri ja Star ~a ni na, uz oba ve znu na po me nu da su i ubi ca i ubi je ni iz do brih i po {te nih fa mi li ja, rad nih, ni su pra vi li pro ble me.

– Fi ni mom ci, ne znam {ta im je prek si no} bi lo, {ta se de si lo.

Vla di mi rov otac je ve o ma do bar ~o vek, vo zi po Slo ve ni ji, a i Sr bo qu bo vi su po {te na po ro di ca.

Do po ro di~ ne ku }e stra da log Sr bo qu ba S. od cen tra se la ima oko ki lo me tar. U dvo ri {tu rod bi na i pri ja te qi po koj nog mla di }a, ne do zvo qa va ju fo to gra fi sa we, je di no je stric us peo da pro go vo ri.

– Shva ti te, brat i sna ja i bra ta ni ca su u {o ku, jo{ uvek ne zna ju ta~ no {ta se do go di lo. Sad se sa mo na ga |a, idi te do ku }e Alek san dra M., ko ji je Sr bo qu ba i do ve zao do ku }e, gde je pre mi nuo. On naj bo qe zna {ta se de si lo – is pra tio nas je re ~i ma stric Sr bo qu ba S., ko ji ni je `e leo da se pred sta vi.

Alek san dar M. ni je bio kod ku }e, oti {ao je, po re ~i ma maj ke, da se ma lo iz du va, da raz bi stri gla vu. We gov de da qu ba zno je ob ja snio da ni on ni {ta ne zna, da su svi {o ki ra ni.

– Ne znam, de voj ko, {ta je bi lo. Alek san dar je do {ao ju tros ku }i, sa mo sam ~uo da je Sr bo qub ubi jen. Ne mo `e mo ni {ta da

Po li cij ski slu `be ni ci u Ki ki kin di pod ne li su no ve kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Ra do va na R. (1964) iz Ki kin de, ko ji se te re ti da je u to ku 2011. go di ne pri ba vio i pro dao jo{ tri fal si fi ko va ne vo za~ ke do zvo le, pa se ta ko broj fal{ do zvo la ko ji ma je tr go vao, po ve }ao na ukup no de set.

Po li ci ja je sa op {ti la da su kri vi~ ne pri ja ve pod ne te i pro tiv Slav ka B. (1987) i Mi ro sla va S. (1978) iz Ki kin de i Ste fa na N. (1970) iz Mo kri na, za isto kri vi~ no de lo jer su od Ra do va na R. ku pi li fal si fi ko va ne vo za~ ke do zvo le i ko ri sti li ih kao pra ve.

M. Mr.

jed noj ver zi ji, Sr bo qub uda rio {a mar Vla di mi ru, ko ji je, ka ko se po do zre va, re a go vao ubo di ma {raf ci ge rom. U tu ~i su, osim te dvo ji ce mla di }a, u~e stvo va la jo{ tro ji ca pri ja te qa na stra da log. Alek san dar M. je Sr bo qu ba S. ume sto u Hit nu po mo} od ve zao ku }i, gde je ne sre} ni mla di} i is kr va rio.

Z. Dra go je vi}

„DNEVNIKOVA” TEMA EKO NOM SKA KRI ZA UTI CA LA NA TO DA SE VE LI KI BROJ GRA \A NA ZA DU @U JE POD NE PO VOQ NIM KA MA TA MA

U Srbiji 250.000 qudi `rtve zelena{a Sve te `a eko nom ska kri za i du `e ka {we we s ot pla tom du go va ban ka ma te ra mno ge gra |a ne na to da no vac po tra `e kod ze le na {a.

Ne re al ne ze le na {ke ka ma te, vr to gla vi rast du ga i su rov na ~in ob ra ~u na, po prin ci pu „ka ma ta na ka ma tu„, mu~ na su stvar nost na {eg dru {tva. Pro ce wu je se da je u ze le na {kim kan xa ma pro cen tu al no mno go na {ih gra |a na, a da se sa mo ret ki od lu ~u ju da slu ~aj pri ja ve po li ci ji i Tu `i la {tvu.

Po pro ce ni biv {eg in spek to ra DB-a i vla sni ka de tek tiv ske agen ci je Bo `i da ra Spa si }a, u Sr bi ji ima naj ma we 250.000 qu di ko ji su bi li ili i da qe je su `r tve ze le na {a. On do da je da ni broj ka od po la mi li o na ni je pre te ra na.

– U Sr bi ji po sto ji ve li ki broj ze le na {a, a ci fra va ri ra u za vi sno sti od kri ze i fi nan sij ske si tu a ci je u ze mqi – re kao je Spa si}.

– Oni na pla }u ju pa pre ne ka ma te i wi hov jed ni ciq je za ra da. Zbog wih qu di stre pe sva ki put ka da im ne ko po ku ca na vra ta, za zvo ni te le fon ili im se ne ko obra ti na uli ci. Si gu ran sam u to da se na ze le na {e wu u Sr bi ji obr ne od 800.000 do mi li jar du evra go di {we.

Kri mi no log Zlat ko Ni ko li} se sla `e s oce nom da {to je kri za u ne koj ze mqi ve }a, i ze le na {a i onih ko ji na taj na ~in po ku {a va ju da za ra de je vi {e. On ob ja {wa va da in te res onog ko po zajm qu je no vac ni je da du `nik mo `e da mu vra ti za jam ve} da uslo vi po zaj mi ce bu du ta kvi da onaj ko zaj mi ni ka da iz to ga ne mo `e da se iz vu ~e. Zbog stra -

– Jer, kod tog kri vi~ nog de la po sto ji i do pri nos `r tve, ko ja sve sno po zajm qu je no vac pod ne po voq nim uslo vi ma, a po sle se zbog to ga ka je. U sva kom slu ~a ju, kad do |e do pri ja ve, usme ni do go vo ri na su du ni {ta ne zna ~e. Ne ~i je “da” ili “ne” ni je do kaz da je ne ko po ~i nio

{tva pri su tan ve} je re~ sa mo o pro ce na ma po je di na ca ko ji se tom te mom ba ve.

Na rod na ban ka Sr bi je je na po ~et ku eko nom ske kri ze upo zo ri la gra |a ne na to da se ~ak i po je di ne fir me pro tiv za ko ni to ba ve ze le na {e wem jer nu de po voq ne kre di -

kri vi~ no de lo. Po treb no je da o{te }e ni ima pi sa ni ugo vor u ko jem se ja sno vi di da su uslo vi ne po voq ni po du `ni ka. Ta ko |e, kao do kaz na su du se mo gu is ko ri sti ti i SMS-po ru ke i pret we. Osim la ko ver nih `r ta va, vr lo ~e sta po ja va je da koc ka ri, ko ji su za pa li u fi nan sij ske pro ble me, zaj me no vac od sva ko ja kih da bi se iz vu kli. Ono {to im se u prak si do go di je da sve du bqe i du bqe to nu u pro blem – re kao je Ni ko li}.

Da va we nov ca uz me se~ ne ka ma te i do 30 po sto u sve tu po sto ji od dav ni na, ali su mno ge prav no ure -

te iza ko jih sto je ogrom ne ka ma te iz ko jih se po sle te {ko iz la zi. Ta kvi “po voq ni” kre di ti se re kla ri mi ra ju i u me di ji ma, ali i pu tem le ta ka. Zbog to ga je NBS sa ve to vao gra |a ni ma da bu du opre zni i da ne stu pa ju u ugo vor ne od no se s ta kvim fir ma ma jer po sle di ce mo gu bi ti da le ko se `ne i ozbiq ne.

Po li cij ski slu `be ni ci u Ki kin di pod ne li su zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka zbog re me }e wa jav nog re da i mi ra pro tiv Bra ni sla va G. (1967) iz Ki kin de.

On je osum wi ~en da je pre kju ~e uju tru, oko 4.50 sa ti u Ki kin di, na par kin gu u Ne ma wi noj uli ci 9, me tal nom {tan glom o{te tio {est vo zi la.

M. Mr.

Trgovina fal{ dozvolama

Me sto ob ra ~u na u cen tru Star ~e va

pri ~a mo, mi te mom ke i ne po zna je mo.

Ono {to po ro di ce ne zna ju ili ne `e le da pri ~a ju pri ~a Star ~e vo. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, Vla di mir i Sr bo qub su od ra ni je bi li u su ko bu, ko ji je kul mi ni rao prek si no} u ka fi }u u cen tru se la na pro sla vi Da na Star ~e va. Mla di }i su raz dvo je ni, ali je, iza {av {i na po qe, po

ha od te {kih ze le na {kih pret wi, ali i ~i we ni ce da su prav no pri sta li na du `ni~ ki ugo vor, go di {we se za kri vi~ no de lo ze le na {tva pri ja vi tek po ne ko li ko slu ~a je va, a ka sni je, to kom pro ce sa, sa mo ret ki bu du i osu |e ni za to kri vi~ no de lo. Pro blem je, ka ko na gla {a va Ni ko li}, u to me {to se u prak si ze le na {e we ve o ma te {ko do ka zu je.

|e ne dr `a ve us pe le da ga su zbi ju na pod no {qi vu me ru. Na{ pro blem je u to me {to ne po sto ji za kon o ze le na {e wu. To de lo je ste ka `wi vo po va `e }im kri vi~ nim pro pi si ma, ali, po {to se u prak si te {ko do ka zu je, a strah od ze le na {a je ve li ki, ono pre }ut no osta je ne ka `we no. Upra vo zbog to ga kod nas i ne po sto je sta ti sti~ ki po da ci o to me ko li ko je pro blem ze le na -

tom mo gu bi ti ka `we ni za tvo rom do tri go di ne i nov ~a nom ka znom.

Me |u tim, iz tog kri vi~ nog de la pro iz la zi i dru go, a to je iz nu da.

Ta da ze le na{ po ~i we da pre ti i pri me nom si le `e li da do bi je osta tak du ga. Oni pre te u di rekt nom kon tak tu, te le fo nom ili pre ko dru gih li ca, a pret we do bi ja ju i ~la no vi po ro di ce. Ka zne za iz nu da su od jed ne do 15 go di na za tvo ra, u za vi sno sti od te `i ne slu ~a je va.

Zbog spe ci fi~ no sti tih kri vi~ nih de la, gra |a ni ret ko iz nu du pri ja vqu ju po li ci ji, ma da je pro {le go di ne re gi stro va no 297 kri vi~ nih de la iz nu de.

Iako je ja sno da je Sr bi ja ve} go di na ma u kan xa ma ze le na {a, ne ma ni na go ve {ta ja o to me ka da bi mo gao bi ti usvo jen za kon o ze le na {e wu, u ko jem bi se ta~ no zna la pra va i oba ve ze i ze le na {a i onog ko uzi ma po zaj mi cu, ali i dr `av nih or ga na, ko ji bi ima li oba ve zu da kon tro li {u i jed ne i dru ge. Sve dok to ne bu de re gu li sa no, ze le na {e we }e bi ti jav na taj na u Sr bi ji, a broj onih ko ji se wi me ba ve, kao i onih ko ji su we go ve `r tve, ne }e se ta~ no zna ti.

I ne sa mo to. Ze le na {i }e na sta vi ti da sve dr ski je ubi ra ju da nak od si ro ti we. Do kaz za to je je i do ga |aj u po gra ni~ nom me stu Hor go{, u ka wi {koj op {ti ni, gde su

Po ~e lo od ze le nog `i ta Ze le na {i su od u vek po sto ja li, ali su oni u iz vor nom zna ~e wu bi li oso be ko je su od se qa ka ku po va le `i to u ze le nom sta wu, od no sno u fa zi dok ni je sa zre lo. Ze mqo rad ni ci su zbog te {ke si tu a ci je bi li pri mo ra ni na to da po zaj me no vac, pa su sa mim tim i ze le no `i to da va li is pod ce ne. Ugo vor sklo pqen pod ta kvim uslo vi ma na zi vao se ze le na {ki ugo vor. Ta da su i sa mi ze le na {i mno go ri zi ko va li jer su da va li no vac una pred, pre u zi ma ju }i na se be ri zik da go di na bu de su {na ili da `i to ne ro di ono li ko ko li ko je pro ce wi va no.

Da je to ta ko, mo glo se vi de ti i iz mno gih sa mo u bi sta va ko ja su po sle di ca upra vo ule ta wa u kan xe ze le na {a i ne mo gu} no sti vra }a wa du ga. Na i me, dug se zbog ne po voq nih uslo va po ve }a va iz me se ca u me sec, `r tve pro da ju sve {to ima ju da bi vra ti le po zaj mi cu. ^e sto pro da ju ne kret ni ne i dru ge vred no sti. Sve dok ima ju {ta. Po {to stal no “vi ja ju” ka ma tu i ka da vi de da ne ma ju {ta vi {e ni da pro da ju, ne ki shva ta ju da iz tog ko la ni ka da ne }e iza }i i na kra ju se od lu ~u ju na sa mo u bi stvo.

Po na {em Kri vi~ nom za ko nu, za ze le na {tvo je pred vi |e na ka zna za tvo ra, a oni za ko je se do ka `e da su se ba vi li tom ne ~a snom ra bo -

se na uda ru ze le na {a, po ve} opro ba nom re cep tu iz su sed ne Ma |ar ske, na {li ko ri sni ci so ci jal ne po mo }i. Ka ko je na{ list pi sao, ze le na {i su uvu kli me {ta ne u vr zi no ko lo pa si ro ti wa zbog ma le so ci jal ne po mo }i uzi ma po zaj mi ce ko je vra }a u du plom iz no su da nom is pla te od dr `a ve. Ze le na {i ih ~e ka ju is pred po {te i, ~im do bi ju so ci jal nu po mo}, mo ra ju sve da da ju iako su po zaj mi li ne ko li ko pu ta ma we pa su ta ko ve} su tra dan bez di na ra. Ta ko su pri nu |e ni na to da iz no va po zajm qu ju da bi do ~e ka li sle de }u is pla tu i ni ko od pri ma la ca so ci jal ne po mo }i ne vi di na ~in da se iz tog ko la iz vu ~e.

Q. Ma le {e vi}

14

sport

sreda1.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST) JO VA NA BRA KO ^E VI] I SA WA STA RO VI] O DA NA [WEM ME ^U S TUR KI WA MA

Samo kockice da se spoje

@u~na rasprava odbojka{ice Jovane Brako~evi} i selektora Zorana Terzi}a, u drugom setu me~a protiv Ju`ne Koreje, uzburlaka je duhove, pokrenula stare pri~e o lo{oj atmosferi u reprezentaciji. Prirodu sukoba, ako ga uop{te ima, znaju samo ~lanovi na{eg tima u Londonu. Po svemu sude}i tako }e i ostati, bar do povratka reprezentacije sa OI, jer Jovana Brako~evi} za Mondo

Jovana Brako~evi} ne gubi nadu za prolaz u ~etvrtfinale

nije `elela da komentari{e spornu situaciju.

- Sve {to se desilo ostaje unutar ekipe i molim vas da to po{tujete dok traju Olimpijske igre - rekla je Brako~evi}eva koja se osvrnula i na neo~ekivano lo{e partije: - Naravno da nam je te{ko i da smo razo~arane, ali ne gubimo nadu za prolaz daqe. Da}emo sve od sebe i mo`emo da se nadamo da }e to biti dovoqno.

Ni Sawa Starovi}, drugi korektor u na{em timu, nema obrazlo`ewe za dva ubedqiva poraza u Londonu.

- Ne znam {ta nam se de{ava.

Jasno je da nismo ni blizu one igre za koju smo mislile da }emo da prikazati. Samo u retkim

trenucima li~imo na sebe, ali to, naravno, nije dovoqno za vi{e od seta - izjavila je Starovi}eva.

Povratnica u dr`avni tim i iskusna internacionalka smatra da se reprezentativkama ne mogu uputiti kritike na `eqi za pobedom i dobrim rezultatom.

- Motiva nam ne mawka, to je sigurno, ipak su Olimpijske igre u pitawu. Samo kockice nikako da se spoje, pa da zaigramo kako treba i budemo ekipa.

Starovi}eva, kao i svi u taboru `enske reprezentacije, svesni je da je plasman u ~etvrtfinale te{ko ostvariv.

- Sami smo sebi sko~ili u stomak i sad su nam {anse jako male za prolazak daqe.

Naravno, ni{ta nije nemogu}e, dok god ima nade bori}emo se - ne isti~e Sawa belu zastavu pred duele s Turskom, Amerikom i Brazilom.

Ona ne tra`i opravdawa za partije u Londonu.

- ^itam u medijima, stalno se provla~e pri~a o povredama...

Sve to stoji, ali mi smo ti koji bi trebalo da budu ja~i od trenutne situacije. Ipak, novi je dan, {to je bilo bilo je, svaki poraz je te`ak, ali ima jo{ puta pred nama koji treba pre}i.

Razmi{qamo o Turskoj, nadam se da }emo se prikazati u boqem izdawu. Mislim da gore od ovoga ne mo`emo - stav je Sawe Starovi}.

Seniroke Srbije tre}i me~ igraju danas od 15.45 ~asova, a rival im je selekcija Turske.

TUR NIR OD BOJ KA [A

Rutinski do bodova Sr bi ja - Tu nis 3:1 (25:15, 25:21, 20:25, 25:18) LONDON: Hala Earls kort, gledalaca: 10.500, sudije: Lasi (Dominikanska Republika), Merkado (Portotiko).

SRBIJA: N. Kova~evi}, U. Kova~evi} 19, Jani} 6, Petkovi}, Stankovi} 1, Niki} 4, Miti} 3, Ra{i} 8, Atanasijevi} 24, Starovi} 5, Podra{~anin 14, Rosi} (l).

TUNIS: Kadi 8, Mrabet, Karamosli 10, Ben Sliman 2, Naga 22, Moala 1, Tuergi (l), Hfajed 2, Hasin 12, ^eik, Kabi 3, Zuari.

Posle poraza od Sjediwenih Dr`ava, odbojka{i Srbije su protiv Tunisa opravdali zvawe favorita i slavili s 3:1.Ni{ta se u ovom susretu nije dogodilo mimo predvi|awa i o~ekivawa, izuzev mo`da to {to su Tuni`ani osvojili set, orlovi su rutinskom igrom do{li do bodova.

Selektor Igor Kolakovi} se odlu~io za slede}u postavu: Uro{ Kova~evi}, Dragan Stan-

B gru pa Sr bi ja - Tu nis SAD - Ne ma~ ka Ru si ja - Bra zil

1. SAD 2. Bra zil 3. Ru si ja 4. Sr bi ja 5. Tu nis 6. Ne ma~ ka

2 1 1 2 2 2

2 1 1 1 0 0

0 0 0 1 2 2

3:1 3:0 sino}

6:0 3:0 3:0 3:4 1:6 0:6

6 3 3 3 0 0

kovi}, Milo{ Niki}, Mihajlo Miti}, Sa{a Starovi}, Marko Podra{~anin i libero Nikola Rosi}, i ona je sjajno po~ela utakmicu. Sa dva laka poena Podra{~anina i Stankovi}a krenula je Srbija pre nego {to su Tuni{ani izjedna~ili. Usledila je potom serija na{eg tima od 4:0, pa je selektor Tunisa za-

Alek san dar Ata na si je vi} u na {em ti mu osvo jio naj vi {e po e na

tra`io tajm-aut. To je rivalima pomoglo da prekinu seriju na{eg tima, ali su srpski odbojka{ vrlo brzo nastavili istim tempo i pove}avali prednost do 25:15 i 1:0 u setovima.

U drugom setu Kolakovi}evi izabranici su krenuli jo{ agresivnije i bili mnogo ubedqiviji nego u prvom.U potpunosti su dominirali i samo uve}avali razliku, koja je uglavnom bila oko sedam poena. Kolakovi} je toliku prednost iskoristio da odmori neke igra~e, pa su u{li i Aleksandar Atanasijevi}, Bojan Jani} i Milan Ra{i}. Tuni{ani su uspeli da se vrate u igru posle drugog tehni~kog tajmauta, kada je na{ tim vodio sa 16:9, ali su srpski odbojka{i uzvratili i osvojili drugi set sa 25:21.

Na po~etku tre}eg seta vi|ena je znatno boqa i agresivnija igra Tunisa, koji je vodio sve do odlaska na prvi tehni~ki tajmaut, kada je na{ tim uspeo da preokrene zahvaquju}i odli~nim servisima Podra{~anina i Atanasijevi}a za 8:7. Od tada se igralo poen za poen, pre nego {to su Tuni{ani uspeli da se odvoje na plus tri, a potom i zadr`e tu prednost i smawe na 2:1 u setovima sa 25:20.

Posle izgubqenog tre}eg seta, Kolakovi}evi izabranici su u ~etvrti u{li dosta agresivno, {to je odmah rezultiralo vo|stvom, koje su samo pove}avali.

Na drugom tehni~kom tajm-autu su vodili sa 16:8, a potom su se odli~no dr`ali, a pobedu su slavili posle 25:18 u ~etvrtom setu, posle jednog sata i 39 minuta.

U ~etvrtak, od 10.30 , na{i odbojka{i igraju protiv selekcije Nema~ke.

Te{ki ~etverac lako u polufinale Oli ve ra Jev ti}

OLI VE RA JEV TI] I ALEK SAN DAR MAK SI MO VI]

Oqin ciq da zavr{i maraton

Atleti~arka Olivera Jevti} rekla je da joj je ciq na Igrama u Londonu da zavr{i maratonsku trku, dok je rva~ Aleksandar Maksimovi} kazao da }e dati sve od sebe da Srbiji donese medaqu.

Igre u Londonu Jevti}evoj }e biti ~etvrte u karijeri, dok }e 24godi{wi Maksimovi} prvi put u~estvovati na najve}em sportskom doga|aju.

- Zaista nije fraza, ali san svakog sportiste je da ode na OI. Ja sam uspela iz prvog poku{aja da ostvarim A olimpijsku normu, tr~ala sam ~ak pet minuta br`e od we. Moj ciq u Londonu je da zavr{im maraton, jer sam bila povre|ena dve godine. Da mi je neko pri~ao pre dva meseca da }u i}i na OI ne bih mu verovala - rekla je iskusna maratonka.

Makismovi} je rekao da }e poku{ati da se ku}i vrati sa medaqom.

- Na svetskim kvalifikacijama sam zauzeo tre}e mesto, pobedio sam rva~a koji ve} ima olimpijsku medaqu i brojna evropska i svetska odli~ja. Ja bih zaista voleo da Srbiji posle 24 godine donesem olimpijsku medaqu u rvawu. Da}u sve od sebe i nadam se da ne}u izneveriti - kazao je Maksimovi}.

Iz Beograda su za London ju~e odleteli srpski olimpijci u atletici i rvawu, a u petak }e se ostatku tima pridru`iti kajaka{i i atleti~ari Tatjana Jela~a i Mihail Duda{.

Posle dvoijca bez kormilara (Nikola Stoji}, Nenad Be|ik )i drugi srpski ~amac – ~etverac bez kormilara (Milo{ Vasi}, Goran Jagar, Miqan Vukovi}, Radoje \eri}) plasirao se u polufinale. Na{ te{ki ~etverac je trijumfovao u repesa`u s vremnenom 6:01.97 i tako se sa drugoplasi-

tovo tri sekunde prednosti u odnosu na drugog trijumfalno je pro{ao prvi kroz ciq.

– Na{ ~etverac je izveslao jednu odli~nu trku, kako na tehni~kom tako i na takti~kom planu. Od po~etka su dr`ali sve konce i u izuzetno jakoj konkurenciji trijumfuju i do|u do polufinala. Pobeda u repesa`u posebno dobija na te-

kao crtu nakon prvog dela vesla~ke regate – Oba ~amca su plasmanom u polufinale ostvarila dosada{wi ciq. Dodu{e, obe posade su imale trku vi{e, budu}i da su morale da veslaju i u repesa`ima. Bilo kako bilo, zadovoqan sam dosada{wim izdawima. Ostali smo na olimpijskom putu u konkurenciji najboqih svetskih posada.

sa posadama Velike Britanije, Francuske, Gr~ke, Poqske i Australije za tri mesta koja vode u veliko finale. U drugom polufinalu vesla}e SAD, Nema~ka, Novi Zeland, Kanada, Holandija i Italija. Na{ ~amac }e veslati u prvoj stazi, koja je s obzirom na vremenske uslove u Itonu najnepovoqnija.

DMI TRI GE RA SI MEN KO DA NAS NA TA TA MI JU

Na startu favorit

Na{ ~e tve rac ube dqi vo osvo jio pr vo me sto u re pe sa `u i pla si rao se u po lu fi na le

ranim Novim Zelandom (6:03.66) i tre}eplasiranom Italijom (6:04.27) domogao dvanaest najboqih na najve}oj svetskom smotri sporta.

Na{ ~etverac, jedna od najmla|ih posada u Itonu, od po~etka je krenuo silovito. Posle prvih 500 metara je bio drugi, a onda je po~eo da poja~ava gas i ve} na posle 600 metara je izbio na ~elo. I sam fini{ na{ ~amac je izveslao izvanredno. Odbio je sve napade i sa go-

`ini ako se zna da je svim posadama iznad glave visio opro{taj od Igara. U borbi na sve ili ni{ta ustuknuli su ^esi, ~etvrti sa Svetskog kupa u Beogradu, koji su do{li u Iton s nemerom da se bore i za medaqu. To najboqe pokazuje ja~inu vesla~kog takmi~ewa na Igrama.

Nikome ni{ta nije zagarantovano, svaka trka je pri~a za sebe, jer su sve posade maksimalno spremne za najve}e izazove– istakao je selektor Neboj{a Ili} koji se podvu-

Trkom repesa`a kompletiran je spisak u~esnika polufinala u ~etvercu bez kormilara u kojem }e se u ~etvrtak, 2. avgusta, boriti: Srbija, Novi Zeland, Italije, Australija, Nema~ka, Kanada, Velika Britanija, Rumunija, Belorusija, SAD, Holandija i Gr~ka.

Danas na stazu izlazi dvojac bez kormilara Nikola Stoji}, Nenad Be|ik koji }e se od 12 ~asova po na{em vremenu boriti

Finale i B finale u ovoj discipline na programu su u petak, 3. avgusta.

– Sude}i na razvoj situacije u dosada{wim trkama, svaka prognoza je nezahvalna. Svi }e imati pred sobom 2 kilometra a ostaje da se vidi ko }e se u datom trenutku najboqe sna}i. Od na{eg dvojca se pre svega o~ekuje da pru`i svoj maksimum i siguran sam da }e on to i u~initi – kazao je Ili}.

Na{ jedini xudista na Olimpijskim igrama Dmitri Gerasimenko, Rus koji je uzeo srpsko dr`avqanstvo i nastupa za Crvenu zvezdu, izlazi danas na tatami (ima 24 godine i takmi~i se u kategoriji do 90 kilograma). U prvom kolu bori}e se sa Kinateja Romeom Koneom iz Obale Slonova~e, koji ima 32 godine. Xudisti iz te zemqe nemaju visok rejting, pa je na{ borac bar na papiru favorit i o~ekuje se da }e da pro|e u daqi tok takmi~ewa. Ako bude tako onda ga o~ekuju kvalitetni borci. Podsetimo da je on za svega sedam meseci uspeo da se kvalifikuje na najve}u svetsku smotru smotra, dok je ve}ina ostalih ~udista to u~inila u ~etvorogodi{wem periodu.

- Ose}aqm se veoma dobro i u dobroj sam formi. To tvrdi i moj trener Andrej Tabakov. Rivali su zaista kvalitetni, ali na Olimpijadu i ne mogu da do|u slabi. Trudi}u se da dobro odradim borbu s Koneom, a podrazumeva se da svi ovde `ele medaqu - istakao je Gerasimenko.

SPORT

dnevnik

sreda1.avgust2012.

15

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

Lo{a igra i poraz od Hrvatske

PRO GRAM Da nas Stre qa {tvo 10.00 - MK pi{toq (Zorana Arunovi} i Jasna [ekari}) 16.30 - finale MK pi{toq

Sr bi ja - Hr vat ska 23:31 (9:13) LONDON: Dvo ra na „Ko per boks”, gle da la ca: oko 7.000, su di je: Ho ra ~ek i No vot ni (^e {ka), sed mer ci: Sr bi ja 2 (1), Hr vat ska 3 (3), is kqu ~e wa: Sr bi ja 6, Hr vat ska 8 mi nu ta.

SR BI JA: Mar ja nac (5 od bra na), Sta ni} (9 od bra na), Vu jin 6, Nik ~e vi} 1, Ma noj lo vi} 2, To ski} 2, Ili}, Mar ko vi}, Pro da no vi} 1, Rni} 4, Be qan ski, Vu~ ko vi} 5, ^u tu ra, Stan ko vi} 2.

HR VAT SKA: Lo sert (8 od bra na), Ali lo vi} (7 od bra na), Ba li} 1, Duv wak 4, Lac ko vi} 4, Ko pqar 1, Vo ri 5, Go jun 1, Hor vat 2, Vu ko vi}, Bun ti}, [tr lek 5, ^u pi} 8, Nin ~e vi}.

Evrop ski vi ce {am pion, ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je, do ` i v eo je i dru g i po r az na Olim pij skim igra ma. Ovo ga pu ta iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a po ra `e ni su od Hr vat ske 23:31 (9:13). Pri mar ni uzrok po ra z a, kao i u pr v om me ~ u sa [pan c i m a, je s te ve l i k i broj teh ni~ kih gre {a ka, ali i ne do sta tak kon tri i igre po kri li ma. Sr bi ja u Lon do nu ne li ~i na eki pu ko ja je u Be o gra du bi la bli zu zlat ne me da qe na {am pi o na tu Sta rog kon ti nen ta. Hr vat ska je pre pi sa la {pan ski re cept i pre ko kri la, iz kon tra na pa da, do tu kla ne si gur ne iza bra ni ke Ve se li na Vu ko vi }a.

-

100 200 100 200

slobodno (Miroslava Najdanovski) prsno (Na|a Higl) slobodno, polufinale prsno, polufinale

Od boj ka 15.45 - Srbija - Turska (`ene, 3. kolo)

Ve sla we 12.00 - dvojac bez kormilara, polufinale (Nikola Stoji} i Nenad Be|ik)

Yu do 11.12 - do 90 kilograma (Dimitrij Gerasimenko)

Stjepanovi} {esti, zlato Le Klosu!

Nenad Vu~kovi} uspevao je da se nosi s hrvatskom odbranom

Or lo vi kao da ni su iz vu kli po u ke iz me ~a sa [pa ni jom. Ne ko li ko gre {a ka u na pa du uslo vi li su la ke po got ke Hr va ta, a pi ta we je {ta bi pi sa lo na se ma fo ru da Dar ko Sta ni} ni je ski nuo tri zi ce ra. I po red od bra na na {eg gol ma na {a hov ni ~a ri su ve} u 12. mi nu tu ste kli tri go la pred no sti (5:2), a ~e ti ri mi nu ta ka sni je Hr vat ska je ima la ve} pet go lo va vi {ka (8:3). Srp ski na pad ni je

funk ci o ni sao. Na pi vot me nu je bio sta ti ~an Be qan ski, kri la ne pri met na, dok je i sred wi bek Ne nad Vu~ ko vi} mo rao na klu pu zbog ne ko li ko gre {a ka. [an su su do bi li Mo mir Rni}, Alem To ski}, Ivan Stan ko vi} i Da li bor ^u tu ra, a pro me ne su uslo vi le i ne {to or ga ni o zo va ni ju igru pred go lom Ali lo vi }a. Do voq no da se sma wi mi nus na tri go la raz li ke (10:7) u 25. mi nu tu. Is po sta vi lo

Vukovi}: Ovaj poraz vi{e boli Se lek tor ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} iz ja vio da ube dqiv po raz od Hr vat ske na olim pij skom tur ni ru vi {e bo li ne go iz gu bqen me~ pro tiv [pa ni je.

- Po zna ju }i na{ men ta li tet, ovaj po raz vi {e bo li ne go po raz od [pa ni je, ali de fi ni tiv no za bri wa va {to smo po no vo bi li vr lo na iv ni.

Sme ta mi {to smo se ra no pre da li. Na po sled wem tajm-autu re kao sam da smo se po sled wih pet mi nu ta vra ti li dve go di ne una zad i da je to stvar o ko joj mo ra mo raz go va ra ti, po no vo li ~i mo na srp ski tim pre par go di na - re kao je po sle me ~a Vu ko vi}.

Do sta pro ble ma spr skom ti mu za da va le su kon tre pro tiv ni ka.

- To je pro blem ko ji smo bi li re {i li u po sled we vre me. Mo ra mo vi de ti za {to je to ta ko, ali to je de fi ni tiv no pro blem men ta li te ta. Ne sme mo mno go da se op te re }u je mo Dan skom. [an su

}e mo tra `i ti pro tiv Ju `ne Ko re je i Ma |ar ske - do dao je Vu ko vi}.

Ka pi ten Sr bi je Mo mir Ili} pri znao je da su Hr va ti bi li bo qi.

- Ni smo ima li po treb nu kon cen tra ci ju. Ima li smo u dru gom po lu vre me nu {an se da se uhva ti mo pri kqu ~ak, ali na pra vi li smo par gre {a ka i po no vo lo su se odvo ji li. Po sle kao da ni smo ima li sna ge da se vra ti mo - re kao je Ili}.

On je do dao da tim ni je dao sve od se be i da „ne tre ba pre vi {e fi lo zo fi ra ti po sle ova ko iz gu bqe nog me ~a”.

- Dan ci su jo{ te `i pro tiv nik. Pr ve tri utak mi ce ima mo ne ve ro vat no te `ak ras po red, ali {ta da ra di mo, mo ra mo da se {to pre opo ra vi mo po sle ova kvog po ra za. Tur nir ni je za vr {en, ima mo {an se. Sve jo{ za vi si od nas, na rav no, ba ca mo kar te na po sled we dve utak mi ce - re kao je Ili}.

Delfini odradili posao protiv Britanaca Sr bi ja - Ve li ka Bri ta ni ja 21:7 (3:3, 7:2, 6:1, 5:1) LONDON: Va ter po lo are na, gle da la ca: 2.500, su di je: Pin ker (Ju `na Afri ka) i Ma ki ta (Ja pan).

SR BI JA: So ro, [a po wi} 1, Go ci} 1, Udo vi ~i} 3, Man di} 1, D. Pi je tlo vi} 1, Ni ki} 1, Alek si} 1, Ra |en, Fi li po vi} 4, Pr la i no vi} 5, Mi tro vi} 3, G. Pi je tlo vi}.

VE LI KA BRI TA NI JA: Skot, Xejms 2, Ro bin son, King, Faj ges 3, Ve ler, Per so nid`, Vin sent, Par ker 1, Sko li fild 1, Raj der, O’’Re gan, Ho land.

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je sa vla da la je se lek ci ju Ve li ke Bri ta ni je sa 21:7 u dru gom ko lu B gru pe olim pij skog tur ni ra u Lon do nu. To je dru ga po be da srp skih va ter po li sta, na kon tri jum fa na star tu pro tiv Ma |ar ske (14:10), a

Pli va we 11.00 11.45 20.38 21.24

u na red noj utak mi ci 2. av gu sta od 15.10 ~a so va wi hov ri val bi }e se lek ci ja Cr ne Go re.

Na {i mom ci ru tin ski su od ra di li po sao pro tiv do ma }i na u me ~u ko ji im je po slu `io kao do bra pri pre ma za Cr no gor ce. Bri tan ci su se, isti na, svosjki tru di li, gro mo gla sno bo dre ni s tri bi na da pru `e ~vrst ot por del fi ni ma, ali im je to po la zi lo za ru kom sa mo i pr - Filip Filipovi} voj i po ~et kom dru ge ~e tvr ti ne.

Ubr zo su na {i mom ci pre o kre nu Na i me, U pr voj de o ni ci su tri pu li na 5:4, po sled wi tr zaj Bri ta ta us pe li da iz jed na ~e re zul tat, a na ca bio je za 5:5, a on da je usle di on da po ~et kom dru ge, uz eufo ri ju la ka no na da del fi na, pa je na kra sa tri bi na i da po ve du 4:3. Ali, ju dru ge ~e tvr ti ne bi lo 10:5. U to je bi lo sve {to su i po ka za li. tre }oj de o ni ci gol ma ne Slo bo da na So ra i Eda Sko ta za me ni li su Goj ko Pi je tlo vi} i Mat Ho land.

I Crnogorci potopili Ma|are Na sta vak utak mi ce pro te kao je u Tro stru ki uza stop ni olim pij ski {am pi o ni, va ter po li sti Ma o~e ki va noj do mi na ci ji na {ih mo |ar ske po ~e li su od bra nu kru ne iz Pe kin ga 2008. go di ne s dva po ra ma ka, ko ji su ka `wa va li sva ki za, pr vi od Sr bi je a on da i od Cr ne Go re - 11:10 (2:2, 4:3, 3:3, 2:2). Na pro pust ne do ra slog ri va la i bez {i ju `ni su se di po ~e li su tur nir po ra zom od SAD (7:8). ve }ih pro ble ma do {li do ube Hr vat ska je po be di la [pa ni ju po go kom San dra Suk na mi nut i dqi vog tri jum fa. {est se kun di pre kra ja. Po tom je fu ri ja ima la jo{ tri na pa da, a po ^ak de se to ri ca srp skih va ter sled wi po ku {aj vre me {nog cen tra Iva na Pe re za us peo je da od bra po li sta za tre slo je pro tiv ni~ ku ni Jo sip Pa vi}. Pe rez je po ku {ao da iz jed na ~i s cen tar ske po zi ci je mre `u, a naj e fi ka sni ji bi li su sve ga dve se kun de pre kra ja. U po sled wem tre nut ku utak mi ce Ivan An dri ja Pr la i no vi} sa pet i Fi Pe rez je {u ti rao ka go lu Hr vat ske za iz jed na ~e we, a li nij ski su di lip Fi li po vi} sa ~e ti ri po got ka. ja po ka zao je da je lop ta uz zvuk si re ne pre {la za mi {qe nu li ni ju.

Svo je pr ve go lo ve ukwi `i li su i Glav ni su di ja utak mi ce, Bo ris Mar ge ta iz Slo ve ni je, me |u tim ni je naj mla |i Alek sa [a po wi} i Du pri znao po go dak. Zbog to ga su se [pan ci `a li li Svet skoj va ter po {an Man di}. U bri tan skom ti mu lo fe de ra ci ji (FI NA). bo qi od osta lih bio je Faj xes, ko ji je po sti gao tri go la.

de sa je na let Sr bi je bio krat kog da ha. Pred vo |e ni ras po lo `e nim kri lom ^u pi }em, Lac ko vi }em i Vo ri jem, iza bra ni ci Slav ka Go lu `e opet su us pe li da po ve du sa pet go lo va raz li ke. Na po lu vre me nu je bi lo 13:9, a re zul tat je bio ~ak i do bar za na {u re pre zen ta ci ju u od no su na de {a va wa na te re nu.

Iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a ni su us pe li da na pla te do bar po ~e tak dru gog po lu vre me na. To ski} se raz i grao na star tu na stav ka i Sr bi ja je sti gla na mi nus dva (14:16). Ume sto da se pot pu no vra te u `i vot, na {i igra ~i su iz gu bi li dve lop te sa igra ~em vi {e i omo gu }i li ^u pi }u dva ru tin ska go la iz kon ta ra na pa da za 18:14.

Sr bi ja je po no vo is po qi la ne ke de ~i je bo le sti, po {to je sma wi la na 17:19. Se ri ja gre {a ka omo gu }i la je vi sok let hr vat skim kri li ma za no vih pet go lo va vi {ka (22:17) u 45. mi nu tu. Bron za ni sa EP u Be o gra du ima li su i osam go lo va vi {ka (29:21), {to na {a se lek ci ja ni je mo gla da stig ne.

Sle de }i me~ srp ski ru ko me ta {i igra ju su tra od 20.30 ~a so va, a pro tiv nik }e im bi ti se lek ci ja Dan ske ko ja ih je zi mus po be di la u fi na lu Evrop skog pr ven stva odr `a nog u Sr bi ji.

Srp ski pli va~ Ve Maj klu Felps osvo jio je 18. li mir Stje pa no vi} za me da qu na olim pij skim igra ma u zeo je {e stu po zi ci ju i ta ko se iz jed na ~io sa so vjet u fi nal noj tr ci na 200 skom gim na sti ~ar kom La ri som me ta ra del fin sti lom na Olim - La ti ni nom. Ame ri kan cu jo{ pij skim igra ma u Lon do nu u vre - jed na me da qa ne do sta je da po sta me nu 1:55.07. Zlat nu me da qu osvo jio je Ju `no a fri ka nac ^ad le Klos u vre me nu 1:52.56, dru gi je bio Ame ri ka nac Majkl Felps sa pet sto tin ki za o stat ka, dok je bron za na me da qa pri pa la Ja pan cu Ta ke {i ju Mat su di u vre me nu 1:53.21. ^e tvr ti je bio Din ko Ju ki}, a pe ti je bio Taj ler Kle ri iz SAD, ko ji je na {em Stje pa no vi }u po be gao za sa mo jed nu sto tin ku.

Mla di, 18-go di {wi Sr bin ot pli vao je od li~ nu tr ku, na 100 me ta ra je okre nuo kao tre }i, ali su is ku sni ji pli va ~i po ja ~a li Velimir Stjepanovi} ri tam u za vr {ni ci, pa Ve li mir we naj tro fej ni ji spor ti sta u ni je us peo da se do mog ne me da qe. isto ri ji OI. ^ad le Klos, osva Pod se ti mo, Stje pa no vi} je u ~e - ja~ zlat ne me da qe, ima 20 go di tvrt fi na lu po sta vio no vi na - na, ro |en je u Dur ba nu, a bio je ci o nal ni re kord (1:54.99), a OI svet ski {am pion na 200m del je za vr {io ve li kim uspe hom i fin u 25-me tar skom ba ze nu u Du pla sma nom na {e stu po zi ci ju. ba i ju pre dve go di ne.

\okovi} „po~istio” Rodika Srp ski te ni ser No vak \o ko vi} od i grao je je dan od naj bo qih me ~e va ove se zo ne i po be dio je En di ja Ro di ka iz SAD sa 6:2, 6:1 u dru gom ko lu Olim pij skih iga ra. U osmi ni fi na la No vak }e igra ti sa Austra li jan cem Lej to nom Hju i tom, ko ji je sa vla dao Hr va ta Ma ri na ^i li }a 6:4, 7:5. \o ko vi} je igrao „u svom sti lu” i za sa mo 55 mi nu ta pro sto po ~i stio sa te re na is ku snog Ame ri kan ca, ne ka da {weg svet skog bro ja je dan, sa da 21. na ATP li sti. Ve o ma ras po lo `en, po kre tqiv i pre ci zan, srp ski te ni ser je do mi ni rao to kom ce log me ~a, ne do pu stiv {i Ro di ku ni da po mi sli da bi mo gao do uspe ha. Sve je kre nu lo na pra vi na ~in od {e stog ge ma tre }eg se ta, ka da je \o ko vi} brej kom po veo sa 4:2. Od ta da ni je is pu {tao ini ci ja ti vu, bio si gu ran na ser vi su i do bar na mre `i i u po qu, ta ko da Ame ri ka nac ni je pro na la zio re {e wa ka ko da ga za u sta vi. Iz u zet no ras po lo `e ni \o ko vi} ni je po pu -

{tao do kra ja me ~a, pa je su per i or no okon ~ao duel uz po vre me nu eg zi bi ci ju po sti gav {i ~e tvr tu po be du nad Ro di kom u wi ho vom de ve tom me |u sob nom su sre tu.

- Bio je ovo sa vr {en me~ u sva kom po gle du. Ser vi rao sam do sta aso va i imao mno go la kih po e na po sle pr ve ser ve. Tru dio sam se da vra }am lop te u te ren i te rao ga da igra. To je bi la tak ti ka ko ju sam `e leo da pri me nim i us peo

Zimowi} i Tipsarevi} u ~etvrtfinalu Re pre zen ta tiv ci Sr bi je u te ni su Ne nad Zi mo wi} i Jan ko Tip sa re vi} pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le olim pij skog tur ni ra u Lon do nu, po {to su u me ~u dru gog ko la po be di li ka nad sku kom bi na ci ju Da ni jel Ne stor- Va sek Po spi {il re zul ta tom 6:4, 6:7 (5:7), 11:9.

Srp ski te ni se ri do bi li su pr vi set za hva qu ju }i jed nom brej ku, a u dru gom se tu ni je dan dubl ni je imao pri li ku za brejk. U taj brej ku su Ka na |a ni us pe li da na pra ve je dan mi ni brejk i da uz jed na ~e re zul tat.

Ne stor i Po spi {il su u tre }em se tu bi li bli `i po be di, jer su ima li ~ak pet brejk {an si, ali su Zi mo wi} i Tip sa re vi} us pe li sve da ih spa se. Tek u 20. ge mu tre }eg se ta srp ski dubl je sti gao do pr ve pri li ke za brejk i od mah je is ko ri stio i za be le `io po be du.

Ana i Nenad u dublu protiv Indijaca U Lon do nu je oba vqen `reb za te ni se re ko ji }e se na Olim pij skim igra ma tak mi ~i ti u miks du blu. Pro tiv ni ci srp skim te ni se ri ma Ani Iva no vi} i Ne na du Zi mo wi }u u pr vom ko lu bi }e Sa nia Mir za i Le an der Pa es iz In di je. sam u to me - re kao je \o ko vi} po sle me ~a.

On je do dao da bi mu mno go zna ~i lo da u Lon do nu osvo ji zlat nu me da qu.

- Zla to bi mi mno go zna ~i lo, jer ov de igram za svo ju dr `a vu.

Svi smo po no sni {to no si mo ime Sr bi je na ma ji ca ma i tre ner ka ma i tru di mo se da to i oprav da mo {to bo qim re zul ta ti ma. Bo ri }e mo se da do ne se mo uspe he na ci ji i da ob ra du je mo na vi ja ~e - re kao je \o ko vi}.

16

sport

sreda1.avgust2012.

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST)

[iven Je – ~udo ili doping Uspeh mla de ki ne ske pli va ~i ce [i ven Je u Lon do nu uz bur kao je jav nost {i rom sve ta i kod mno gih pro bu di la sum wu.

Op {te mi {qe we je da je sja jan re zul tat ostva ri la upo tre bom ne do zvo qe nih sti mu la tiv nih sred sta va. Naj ~ud ni je je to {to

je {e sna e sto go di {wa pli va ~i ca po sled wih 100 me ta ra ot pli va la za 58,68 se kun di, {to je bo qe od re zul ta ta tro ji ce pli va ~a ko ji su se tak mi ~i li u mu {kom fi na lu i sko ro se iz jed na ~i la sa Ame ri kan cem Ra ja nom Loh ti jem (58,65 se kun di) ko ji je po be dio u mu {koj kon ku ren ci ji. Ki ne ski -

wa ne sa mo da je po be di la na 400 me ta ra me {o vi to i osvo ji la zla to, ve} je i obo ri la do ta da {wi svet ski re kord od 4:29.45.

Ame ri~ ki stru~ wak i ~el nik svet skog udru `e wa pli va~ kih tre ne ra Xon Le o nard sma tra da tak mi ~a ri mo gu da po pra ve re zul tat, ali i da su we nih po sled -

[i ven Je, olim pij ska {am pi on ka i svet ska re kor der ka

OD GO VOR IZ OLIM PIJ SKOG TI MA KI NE NA OP TU @BE SJEDIWENIH DR@AVA

A vi ste ~isti? [ef Ki ne ske an ti do ping agen ci je \i jang @i {ue re kao je da ni je ure du da se se bi lo ko is pi tu je po sle od li ~a nog re zul ta ta, ne go da to tre ba stal no ra di ti. Pli va ~i ca [i ven Je je ostva ri la fe no me na lan re zul tat u tr ci na 400 me ta ra, ali se od mah po sle tr ke po ve la po le mi ka da li je sve bi lo ~i sto. @i {ue je na zvao ta kav re zon „pri stra snim” od stra ne Ame ri ka na ca, jer ni oni ni su tra `i li da se pro ve re re zul ta ti Maj kla Felp sa po sle fan ta sti~ nih re zul ta ta na Igra ma u Pe kin gu, ka da je osvo jio osam zlat nih me da qa.

- Od ka da smo sti gli u Lon don, ura |e no je vi {e od sto te sto va na na {im spor ti sti ma, me |u ko ji ma su i pli va ~i, i od stra ne na {e ko mi si je i od stra -

rekao je da mu je ovaj slu~aj vratio mnogo lo{ih uspomena na irskog pliva~a Majkla Smita, koji je u Atlanti pobedio u istoj disciplini, ali je suspendovan dve godine kasnije kada je utvr|eno da je bilo nepravilnosti s davawem uzorka urina.

Kineska javnost je jako burno reagovala na komentare Amerikanaca. Na dru{tvenim mre`ama svi veli~aju pobedu mlade pliva~ice, a za zajedqive komentare ka`u da su produkt qubomore, nemo}i i frustracije usled lo{ijih nastupa wihovih sportista.

Na Azijskim igrama 1994. godine, sedam kineskih sportista bilo je pozitivno na steroide, da bi ~etiri godine kasnije ~etiri takmi~ara bila

wih 100 me ta ra ne mo gu }a.

- U pli va wu sam vi {e od 40 go di na, do voq no du go da znam ka da je ne {to na pra vqe no na ne do zvo qen na ~in. ^u da su mo gu }a, ali `ao mi je, ne ova kva. Lak {e bi mi bi lo da po ve ru jem da je sve de o ni ce pli va la jed na kim br zi na ma, ali da po sle pro se~ ne pr ve tri ~e tvr ti ne ova ko po le ti u po sled wih 100 me ta ra, to je ne ve ro vat no. Ovo je vr lo sum wi vo, uz ne mi ru ju }e i mno gi sum wa ju da je po stig nu to na le ga lan na ~in re kao je Le o nard.

Tre ner ki ne ske re pre zen ta ci je Ksu Ki ob ja snio je za {to je 16. go di {wa ki wa pli va la br `e od naj br `eg pli va ~a sve ta.

- Je je na kon pr vih 300 me ta ra bi la u za o stat ku i mo ra la je da pru `i sve od se be ka ko bi po be di la, dok je Loh ti bio u vo| stvu, pa ni je mo rao da pli va naj bo qe - re kao je Ki. Mla da Ki ne ski wa je ne gi ra la op tu `be da je ko ri sti la do ping.

- Ki ne ska re pre zen ta ci ja se stro go dr `i po li ti ke ka da je an ti do ping u pi ta wu, ta ko da {to se to ga ti ~e ne ma ap so lut no ni ka kvih pro ble ma. Mo ji re zul ta ti su plod te {kog tre nin ga i na por nog ra da i ni kad ne bih ko ri sti la ne do pu {te na sred stva. Ki ne ski spor ti sti su ~i sti - re kla je Je.

FUD BAL SKE NE DO U MI CE

Britanci posledwi put zajedno?

Stju art Pirs i Kreg Be la mi slo `i li su se da svi na vi ja ~i ko ji vo le bri tan sku fud bal sku re pre zen ta ci ju tre ba da is ko ri ste sva ku pri li ku da je gle da ju u`i vo. Jer, te {ko da }e im se opet pru `i ti {an sa da to u~i ne.

Pirs i Be la mi sum wa ju da }e se bri tan ska fud bal ska re pre zen ta ci ja, ko ja u~e stvu je na Olim pij skim igra ma, po no vo oku pi ti jer {kot ski, vel {ki i sa vez Se ver ne Ir ske sma tra ju da je din stve ni bri tan ski fud bal ski tim ugro `a va wi ho vo me sto u glo bal nom fud ba lu.

- Iskre no ne ve ru jem da }e se ta re pre zen ta ci ja po no vo oku pi ti - iz ja vio je biv {i de fan zi vac re pre zen ta ci je En gle ske Stju art Pirs.

UZ ELI MI NA CI JU [PAN SKE FUD BAL SKE RE PRE ZEN TA CI JE SA OI

Selektor preuzeo odgovornost

Se lek tor olim pij skog fud bal skog ti ma [pa ni je Lu is Mi qa pri hva tio je kri vi cu za ne u speh u Lon do nu i iz vi nio se na ci ji zbog lo {ih re zul t a t a. [pa n i j a je osta l a bez {an si za pla sman u sle de }u fa zu tak mi ~e wa po sle po ra za od Ja pa na i Hon du ra sa od po 1:0.

- Lo {e se ose }am i raz o ~a ran sam, jer mi slim da smo za slu `i li vi {e. @e lim da se iz vi nim

{pan skom na ro du, ja sam od go vo ran - re kao je Mi qa. [pan ci ma ni su po mo gli ni Huan Ma ta, \o r di Al ba i Ha vi Ma r ti nes, ko ji su pro {log me se ca sa fu ri jom osvo ji li ti tu lu na Evr op skom pr ven stvu u Ukra ji ni i Poq skoj.

- Mo ra mo da sed ne mo i ana li zi ra mo sve. Na Evr op skom pr ven stvu igra ~i su bi li u fo r mi, a sa da su ima li od mor. To je ve li ka pro me na - na po me nuo je Mi qa.

Ru ta Me i lu ti te

TI NEJYER KA RU TA ME I LU TI TE OBE LE @I LA PLI VA^ KO TAK MI ^E WE

Litvanska senzacija

Ona je stvar no ~u do iz Li tva ni je! Ovaj i sli~ ni na slo vi kra si li su iz ve {ta je s tr ke na 100 me ta ra pr snim sti lom u `en skoj kon ku ren ci ji. Jer {am pi on ka u ovoj di sci pli ni je li tvan ska ti nej xer ka, 15-go di {wa Ru ta Me i lu ti te.

Ru ta je de o ni cu u fi na lu is pli va la u vre me nu 1:05,47 mi nu ta, iza se be je osta vi la Ame ri kan ku Re be ku So ni, naj bo qu svet sku pli va ~i cu u ovoj di sci pli ni. Sjaj na Li tvan ka se ni je pre da va la, pli va la je hra bro, bez re spek ta pre ma zve zda ma ko je su bi le po red we u ba ze nu.

Ima la je od li ~an ri tam u fi na lu, gra bi la je iz sve sna ge, ima la je pred nost do ci qa, u sa mom fi ni {u tr ke iz dr `a la je na pad Ame ri kan ke i pr va do ta kla zid.

Fan ta sti~ no!

- Ne mo gu da ve ru jem! Ovo je pre vi {e za me ne - ni je Ru ta mo gla da na |e pra ve re ~i da opi {e

ka ko se ose }a na kon osva ja wa zlat ne me da qe.

Me li u ti te je na pad na me da qu na ja vi la sjaj nim re zul ta ti ma u kva li fi ka ci ja ma i po lu fi na lu. Me |u tim, ni ko ni je mo gao da pret po sta vi da }e iz dr `a ti pri ti sak fi nal ne tr ke, a jo{ ma we da }e osvo ji ti naj sjaj ni je od li~ je.

Ina ~e, ta len to va na pli va ~i ca ve} tri go di ne `i vi u Ve li koj Bri ta ni ji i ra di s tre ne rom Xo nom Ru dom.

- Ka da je do {la, ni smo zna li {ta mo `e mo da o~e ku je mo od we.

Vi de lo se da je izu et no ta len to va na. Vr lo je vred na i di sci pli no va na, ka da je ta ko, re zul ta ti mo ra ju da do |u - sma tra Rud. Ru ta Me i lu ti te je osvo ji la pr vu me da qu za Li tva ni ju na OI, a ima }e {an su da jo{ ne ko od li~ je sta vi oko vra ta, jer u~e stvu je u tr ka ma na 50 i 100 me ta ra slo bod no.

SPO RA ZUM MOK I SA U DIJ SKOG OK

Yudistkiwa mo`e s hiyabom Sa u dij ska Ara bi ja je po sla la dve spor ti ski we na Olim pij ske igre u Lon do nu, pod uslo vom da se pri dr `a va ju kon zer va tiv nih islam skih pra vi la ko ja ukqu ~u ju i no {e we ma ra me. Zva ni~ ni ci MOK sma tra li su da bi ma ra ma mo gla da bu de opa sna u spor tu ko ji pod ra zu me va gu {e we i agre siv ne teh ni ke hva ta wa pro tiv ni ka.

Port p a r ol MOK Mark Adams re kao je da je re {e we

pro na |e no i da }e Vox dan Ali Se rax Ab dul ra him [a hr ka ni mo }i da se tak mi ~i u pe tak u te {koj ka te go ri ji s ma ra mom.

Adams je re kao da su Me |u na rod na xu do fe de ra ci ja i Sa u- dij ski olim pij ski ko mi tet po sti gli spo ra zum ko ji je pri hva tqiv za sve stra ne.

O ka kvom je ta~ no spo ra zu mu re~, pu bli ka }e sa zna ti u pe tak.

Riznica medaqa Ze mqa

ne in ter na ci o nal ne ko mi si je i mo gu da vas uve rim da ne ma ni jed nog po zi tiv nog re zul ta ta.

Na {i spor ti sti uspeh du gu ju sa mo po `r tvo va wu i na por nom tre nin gu - re kao je @i {ue.

Za me nik {e fa Ki ne ske an ti do ping agen ci je @ao \ian re kao je da Le o nard pre vi {e raz mi {qa i za mo lio je qu de da sa ~e ka ju re zul ta te te sto va.

- Iz gle da da ka da ne ko u spor tu na pra vi iz van re dan re zul tat, od mah su svi sum wi ~a vi. Ne mo `e te atle ti ~a ra op tu `i ti da ni je obi ~an ~o vek i da je do pin go van sa mo za to {to br zo tr ~i. To ni je fer ni pre ma jed nom spor ti sti - is ta kao je \ian.

Sve je za po ~eo ~u ve ni pli va~ ki tre ner, Ame ri ka nac Xon Le o nard, kada je rekao da je pobeda mlade pliva~ice neverovatna, ali i sumwiva. Da napomenemo, za one koji mo`da ne znaju, ameri~ki sportisti nisu podlo`ni antidoping kontroli zato {to ameri~ka Vlada garantuje za wih. Xon Leonard, ina~e i direktor Svetske trenerske pliva~ke organizacije,

vra}ena iz Perta , sa Svetskog prvenstva, jer je kod wih prona|ena ve}a koli~ina hormona za rast. To je bio povod za kineske vlasti da promene i poo{tre zakon o dopingu.

- Kada smo po~eli da radimo testove 1990, uradili smo 65 testova, a sada ih radimo 15 hiqada godi{we. Mislim da smo po tome rekorderi u svetu.

Znam da Amerika i Australija rade izme|u 7-8 hiqada testova godi{we. Svi na{i sportisti su upu}eni u to {ta im se mo`e desiti ako koriste doping. Svi su du`ni da dolaze na predavawa o dopingu, da bi na kraju polagali ispit i polo`ili zakletvu. Mi vrlo ozbiqno i temeqno shvatamo problem kao {to je doping zakqu~io je \ian.

Povodom ~itave pri~e javila se i {ampionka oko koje je izbio ceo, navodni, problem.

- Svi mi, ~lanovi kineskog olimpijskog tima, vrlo striktno se pridr`avamo antidoping pravila, tako da ne mo`e da do|e do nikakvih problema rekla je mlada Je.

Ki na SAD Fran cu ska S. Ko re ja Ita li ja J. Ko re ja Ne ma~ ka Ru si ja Ka zah stan Ja pan Austra li ja Ru mu ni ja Bra zil Ma |ar ska Ho lan di ja Ukra ji na Gru zi ja Li tva ni ja J. Afri ka V. Bri ta ni ja Ko lum bi ja Ku ba Da na ska Mek si ko Poq ska [ved ska Taj land Taj peh Slo va~ ka Sr bi ja Azer bej xan Bel gi ja Nor ve {ka Uz be ki stan Ka na da Mol da vi ja Slo va~ ka In do ne zi ja In di ja Mon go li ja No vi Ze land Ka tar

Z

9 6 4 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

S

5 7 1 0 4 2 2 0 0 4 2 2 1 1 1 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 3 5 3 1 2 2 1 3 0 7 1 0 1 1 0 2 0 0 0 2 0 0 0 0 0 0 0 0 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

17 18 8 4 8 6 5 5 2 12 4 3 3 3 2 3 1 1 1 4 2 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

NAJPO@EQNIJE NA IGRAMA: Po red to ga {to su od li~ ne spor tist ki we, one su i le pe, atrak tiv ne, po ne kad pro vo ka tiv ne i bez dla ke na je zi ku, ali im to ni ko ne za me ra. Olim pij ske igre pu ne su uz bu |e wa, a jed no od wih su sva ka ko i le pe `e ne ko je na stu pa ju. Ve} je ne ka ko po sta la tra di ci ja da se, po red zva ni~ nih olim pij skih ka te go ri ja, na Igra ma bi ra ju, na rav no ne zva ni~ no, i naj lep {i spor ti sti i spor tist ki we.

Ove go di ne „`i ri ju” ne }e bi ti la ko, jer su u Lon do nu tre nut no i naj lep {e spor tist ki we sve ta.

Na kon {to je hr vat ska ko {ar ka {i ca An to ni ja Mi {u ra pro gla {e na naj lep {om spor tist ki wom na Olim pij skim igra ma, por tal „Bro Bi ble” na pra vio je li stu naj po `eq ni jih. U naj u `i iz bor u{le su ne za o bi la zne te ni ser ke Ana Iva no vi}, Ma ri ja [a ra po va (na sli ci), Do mi ni ka Ci bul ko va i Kim Glas, za tim gim na sti ~ar ka Na stja Lu kin, pli va ~i ca Ste fa ni Rajs...

SPORT

dnevnik

sreda1.avgust2012.

17

VOJ VO DI NA OD VE ^E RAS U KA RAN TI NU PRED SU TRA [WI DUEL S RA PI DOM, A PE TAR [KU LE TI] PO RU ^U JE:

Ne ka Austri jan ci raz mi {qa ju o na ma

Sta dion „Ka ra |or |e” u No vom Sa du, su tra od 21 ~as, bi }e po pri {te pr ve utak mi ce 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, u ko joj }e sna ge od me ri ti Voj vo di na i Ra pid iz Be ~a. Po sle od li~ ne igre i ube dqi ve po be de (4:0) u Li tva ni ji, No vo sa |a ni se pri pre ma ju za mno go ozbiq ni ji za da tak ko ji ih o~e ku je u du e lu s jed nim od naj slav ni jih ti mo va Austri je. Ko li ko su ozbiq no shva ti li pred s to j e } i iza z ov, naj b o q e sve d o ~ i po d a t ak da je {ef stru~ n og {ta b a Voj v o d i n e Zlat mo ri Za gor ~i} tre nin ge za tvo rio za jav nost, `e le }i da tak ti~ ke za mi sli {to je mo gu }e vi {e sa kri je od ri va la iz Be ~a. Uz to, od ve ~e ras }e cr ve no-be li bi ti u ka ran ti nu, ka ko bi se eki pi omo gu }i la mi ran am bi jent u pri pre mi za utak mi cu.

- Do bro po zna jem tim Ra pi da, jer sam kao ~lan LASK-a iz Lin ca imao pri li ku da ne ko li -

ko pu ta igram pro tiv we ga - re kao je na pa da~ No vo sa |a na Pe tar [ku le ti}. - Iako sam pret hod nu se zo nu pro veo u Voj vo di ni, vi dim da se eki pa iz Be ~a ni je pu no me wa la i da oko sni cu i da qe ~i ne fud ba le ri ko ji su ta mo bi li i ka da sam ja igrao pro tiv wih. Re~ je, da kle, o is ku snom ti mu ko ji je du go na oku pu i ko ji je po ja ~an Ame ri kan com Boj dom. Za we ga ~u jem da je opa san stre lac, ma da i da qe tvr dim da nam naj ve }a opa snost pre ti od Nem ca Hof ma na, ko ji je ka pi ten eki pe i ko ji igra na me stu po lu {pi ca i dik ti ra ri tam igre Ra pi da. Iz van re dan je u pre ki di ma, od li~ no upo {qa va sa i gra ~e, ali ne tre ba da se pla {i mo ni we ga, ni ri va la uop {te. Ima mo kva li tet da ostva ri mo `e qe ni re zul tat i ne ka, po seb no pred su tra {wi duel u No vom Sa du, Austri jan ci raz mi {qa ju o na ma.

Pred pr vi me~ na „Ka ra |or |u”, Pe tar [ku le ti} ova ko raz mi {qa:

- Pro tiv Ra pi da mo `e mo da igra mo, a ide al no bi bi lo uko li ko uspe mo da po no vi mo par ti ju i od nos pre ma ri va lu po put onog iz Li tva ni je. [ef Za gor ~i} i Zol tan Sa bo su gle da li me~ austrij skog ti ma s Vi ner Noj {ta dom, uo~i li su do bre i

ZOL TAN SA BO, PO MO] NI TRE NER VOJ VO DI NE:

Li tva ni ja kao mo del

Zla to mir Za gor ~i} i we gov pr vi po mo} nik Zol tan Sa bo ima li su pro {log vi ken da pri li ku da u`i vo gle da ju utak mi cu Vi ner Noj {tad - Ra pid (0:1). Ne ka da {wi le vi bek Voj vo di ne Sa bo ova ko je pro ko men ta ri sao uti ske iz Austri je: - Ra pid je do bra eki pa, ko ja u sa sta vu ima do sta isu ku snih fud ba le ra. U utak mi ci ko ju smo mi gle da li, bio je na{ su tra {wi ri val iz u zet no ofan ziv no ori jen ti san, jer je za pro tiv ni ka imao eki pu od ko je je za kla su bo qi i ko ja mu ni je za da va la ni ka kve pro ble me u od bra ni. Ume ju Austri jan ci da igra ju fud bal i u ran gu su, ako pra vi mo pa ra le lu, Par ti za na. Ipak, uz mak si mal no za la ga we sva kog na {eg igra ~a, mo `e mo da pro |e mo da qe, jer i mi smo ozbi qan i kva li te tan klub i ima mo isto ta kvu eki pu. Va `no je da igra ~i slo bod no od i gra ju i da po no ve par ti ju iz Li tva ni je, jer utak mi ca sa Su du vom tre ba da nam bu de mo del i za su tra uve ~e. Ra pid }e igra ti dru ga ~i je na „Ka ra |or |u”, a glav na od li ka u we go voj igri je to {to krat kim pa so vi ma na sto ji da osvo ji pro stor. Mi smo za tvo ri li tre nin ge, jer `e li mo da ne ke stva ri sa ~u va mo sa mo za se be i mak si mal no ozbiq no pri pre ma mo se za ovu va `nu utak mi cu.

Ra pid do la zi da nas Fud ba le ri Ra pi da da nas sti `u u No vi Sad, a sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o drag Pan te li} je tim po vo dom re kao: - Tim iz Be ~a, ka ko je na ja vqe no, u pre po dnev nim sa ti ma sti `e u No vi Sad i ve ~e ras od 21 ~as, ka ko pra vi la UEFA to na la `u, odr `a }e tre ning na „Ka ra |or |u.

Ula zni ce u pro da ji Pro da ja ula zni ca za utak mi cu Voj vo di na - Ra pid po ~e la je ju ~e na ne ko li ko pro daj nih me sta. Bla gaj na na sta di o nu „Ka ra |or |e“ ra di }e da nas od 15 do 20 ~a so va i su tra od 11 do po ~et ka utak mi ce ko ji je za ka zan za 21 ~as.

Ujed no, do ula zni ce se mo `e do }i i u pe {a~ koj zo ni, u Zmaj Jo vi noj uli ci, i to da nas od 17 do 22 ~a sa.

|u”. Ube |en sam da }e mo ume ti na vi ja ~i ma da uz vra ti mo do brom igrom i do brim re zul ta tom. [ta zna ~i do bar re zul tat u pr vom me ~u?

- Su tra uve ~e i}i }e mo na po be du, a ja ko nam je bit no da kao do ma }i ni ne pri mi mo gol - ka te -

Pe tar [ku le ti} u pr vom me ~u sa Su du vom

Fo to: S. [u {we vi}

lo {e stra ne ri va la i si gur no je da }e mo bi ti do bro upo zna ti s tim {ta mo `e mo da o~e ku je mo.

Ono {to ja znam je ste da su ne {to spo ri ji u od bram be noj li ni ji i da }e mo mo ra ti da po ku {a mo da is ko ri sti mo sva ku pri li ku za gol. Wih ne }e bi ti kao pro tiv Su du ve i za to je va `no da mi, na pa da ~i, bu de mo mak si mal no skon cen tri sa ni. Uz to, ima }e mo ve tar u le |a ko ji }e nam uli ti na {i na vi ja ~i i o~e ku jem sjaj nu at mos fe ru na „Ka ra |or -

go ri ~an je bio [ku le ti}. - Ako u to me uspe mo, ve ru jem da mo `e mo da pro |e mo u na red no ko lo kva li fi ka ci ja. Op ti mi sta sam, upr kos ~i we ni ci da Traj ko vi} ne }e mo }i da na stu pi zbog cr ve nog kar to na ko ji je za ra dio u Li tva ni ji. Iako je po zna to ko li ko nam on zna ~i u od bra ni, tu su is ku sni Jo ki} i Ka ran i ve ru jem, za ko ga god da se opre de li tre ner Za gor ~i}, da }e oni po sao od ra di ti da vr hun skom ni vou.

A. Pre do je vi}

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda1.avgust2012.

OMLA DIN SKO PR VEN STVO SR BI JE

TUR NIR U DORT MUN DU

Ka ru a ni ka sa

Tur nir pod na zi vom „[par ka sa - {a hov ski mi ting 2012“ za vr {en je u Dort mun du (Ne ma~ k a) tri j um f om Ka r u a n e.

Isto po e na kao i po bed nik osvo jio je i Kar ja kin ali je po do dat nim kri te ri ju mi ma (broj po b e d a) Ka r u a n a pro g la { en {am pi on om.

Le ni i Mi lo va nu ti tu le U Do wem Mi la nov cu za vr {e no je mu {ko i `en sko omla din sko pr ven stvo Sr bi je. Kod omla di na ca iz ne na |e we je na pra vio Mi lo van Rat ko vi} iz Mra mor ka ko ji je us peo da se oki ti ti tu lom omla din skog {am pi o na Sr bi je is pred fa vo ri zo va nih La za ra Ne sto ro vi }a, Mar ka Ne ne zi }a i No va ka ^a bar ka pe. I dok se Ne ne zi} na kra ju na {ao na de o bi pr vog me sta (ti tu lu je iz gu bio zbog sla bi jeg So ne bor na), in ter maj stor Ne sto ro vi} ne mo `e bi ti za do vo qan tre }im me stom, a po seb no je No vak ^a bar ka pa de ve tim me stom pot pu no raz o ~a rao.

Pla sman: 1-2. Mi lo van Rat ko vi}, Mar ko Ne ne zi} 7, 3. La zar Ne sto ro vi} 6,5, 4. Bo jan Jo va no vi} 6, 5. Mi lan Za ji} 5,5, 6-7.

Fi lip Ku mi}, Vla dan De sni ca 5, 8. Mi lo je Rat ko vi} 4, 9. No vak ^a bar ka pa 3,5, 10. Alek san dar Mar ko vi} 3, 11. Ve li mir Ivi} 2,5. U to ku tur ni ra od u stao je Goj ko Vu ~i ni} pa su we go vi re zul ta ti bri sa ni iz ta be le.

Na `en skom omla din skom tur ni ru Le na Mi la di no vi} je po rej tin gu i bi la fa vo rit na tur ni ru pa we na po be da ni je iz ne na |e we.

Pla sman: 1. Le na Mi la di no vi} 7,5, 2-3. Ma ja Mi la no vi},

GRAN PRI ZA @E NE

Po bed ni ca Ji fan Hou

Fabio Karuana

Us p r k os vr l o zgu s nu t om tur nir skom ras po re du Ka ru a na je us peo da po be di na tur ni ru.

Mo glo bi se re }i da je Ka ru a na u naj bo qoj for mi ako se po gle da broj kla si~ nih par ti ja ko je je od i grao ove go di ne sko ro sto ti nu.

Kqu~ na par ti ja na tur ni ru ko ja je od lu ~i la po bed ni ka je ste we go va po be da nad Kram ni kom u osmom ko lu.

Pr va po lo vi na tur ni ra je pro te kla u zna ku vi {e stru kog po bed ni ka u Dort mun du Vla di mi ra Kram ni ka.

Ipak, po su stao je u dru goj po l o v i n i tur n i r a pa se na kra ju na {ao na de o bi tre }eg me sta.

Pla sman: 1-2. Ka ru a na, Kar ja k in 6, 3-6. Po n o m ar j ov, Kram nik Naj di~, Le ko 5,5, 7.

Ma jer 4, 8. Frid man 3,5, 9.

Bar tel 3, 10. Gu staf son 1,5.

Lena Miladinovi}

Dru ga se ri ja FI DE tur ni ra Gran pri za {a hist ki we po ~e la je u av gu stu pro {le go di ne u Ro sto vu u Ru si ji. Na tom tur ni ru je po be di la Ji fan Hou, kao i na sle de }em ko ji je odr `an me sec

~u na ju se tri naj u spje {ni ja tur ni ra na ko jem je igra~ u~e stvo vao, a osam na e sto go di {wa Ki ne ski wa je po be di la na tri od ~e ti ri tur ni ra na ko ji ma je u~e stvo va la. Ta ko je ve} osi gu ra la

SR BI JA NA OLIM PI JA DI

Se lek to ri od re di li re do sled Se lek to ri olim pij skih re pre z en t a c i j a Sr b i j e Bo { ko Abra mo vi} i Igor Mi la di no vi} od re di li su sa sta ve po ta bla ma za Olim pi ja du u Is tan bu lu ko ja }e se odr `a ti od 27. av gu sta do 10. sep tem bra 2012. go di ne.

Mu { ka re p re z en t a c i j a: 1.

Ivan Iva ni {e vi}, 2. Ro bert Mar ku{, 3. Mi lo{ Pe ru no vi}, 4. Ni ko la Se dlak, 5. Du {an Po po vi}. @en s ka re p re z en t a c i j a: 1.

Na t a { a Boj k o v i}, 2. Ma r i j a Ma na ko va, 3. An |e li ja Sto ja no vi}, 4. Ma ri ja Ra ki}, 5. Ana Ben de ra}.

PRO BLEM BR. 400

Be li da je mat u dva po te za Ge or ge Car pen ter Schac hmi ni a tu ren 1902.

Jifan Hou

da na ka sni je u [en `e nu, u Ki ni.

Me sec da na po sle tog tur ni ra od i gran je Gran pri u Nal ~i ku u Ru si ji a tu je po be di la we na su na rod ni ca @ao Ksi. Pet ne de qa po sle od i gran je tur nir u Ka za nu u Ru si ji i tu su po be di le Ham pi Ko ne ru i Ana Mu zi ~uk. Pe ti Gran pri tur nir se igrao u pro te kle dve ne de qe u jer men skom gra du Jer mu ku. Na ovom tur ni ru po be di la je po no vo Ji fan Hou sa po la po e na is pred Na de `de Ko zin ce ve, Ka te ri ne Lah no i Ham pi Ko ne ru. Za ukup no sta we ra -

ukup nu po be du u se ri ji Gran pri.

Za pr vo me sto osvo ji la je na gra du od 6.500 evra, a do sa da u ovoj se ri ji ukup no 38.375 evra. [e sti i po sled wi Gran-pri tur nir u ovoj se ri ji od i gra }e se u Mar di nu u Tur skoj od 15 do 30 se pem bra.

Pla sman: 1. Ji fan Hou 7, 2-4.

Na de `da Ko zin ce va, Ka te ri na Lah no, Ham pi Ko ne ru 6,5, 5-6.

Ven `un Ju, Lu fei Ruan 6, 7. @ao Ksi 5,5, 8-9. Eli na Da ni e li jan 5, 10. Eka te ri na Ko va lev ska ja 4,5, 11. Bat ku jag Mun gun tul 4, 12.

Ni no Kurt sid ze 3,5.

SLO VA^ KE NA ROD NE SVE ^A NO STI

Vi kend u Ba~ kom Pe trov cu [a hov ski klub Mla dost iz Ba~ kog Pe trov ca or ga ni zu je u ne de qu, 5. av gu sta, tra di ci o nal ni vi kend tur nir u okvi ru Slo va~ kih na rod nih sve ~a no sti. Tur nir se igra u sport skoj sa li Osnov ne {ko le „Jan ^a jak“ sa po ~et kom u 9 ~a so va.

Igra se 9 ko la po [vaj car skom si ste mu, 15 mi nu ta po igra ~u.

Sva ki u~e snik je oba ve zan da do ne se {a hov sku gar ni tu ru stan dard nog for ma ta i is pra van {a hov ski ~a sov nik. Ko ti za ci ja je 400 di na ra a we su oslo bo |e ni ve le maj sto ri, `e ne, kao i de ca do 15 go di na.

Ima de set nov ~a nih na gra da (pr va na gra da 12.000 di na ra) a pri pre mqe ne su i tra di ci o nal ne rob ne na gra de. Po de la na gra da je od mah po za vr {et ku tur ni ra. Za sve u~e sni ke or ga ni za tor je obez be dio bes pla tan ru ~ak.

ILIN DAN SKI VI KEND TUR NIR

Su bo ta u Sta roj Pa zo vi Re {e we pro ble ma br. 399 (Marc Ba no it, Sci en ce Mo ni tor, 1972.) sa po zi ci jom: be li – Kd4, Dc6, Sb6, Sd6; cr ni – Kb8, Ta7, La6; je 1.Sb5! Na 1...L:b5 sle di (Tb7).Dc8 mat. Na 1...Lb7 sle di 2.Dc7 mat. Na 1...Tc7 sle di 2.Da8 mat.

[a hov ski klub Sta ra Pa zo va, pod po kro vi te qe tvom Op {ti ne Sta ra Pa zo va, 4. ju la u So kol skom do mu (ul. Kra qa Pe tra Pr vog br. 7) or ga ni zu je vi kend tur nir pod na zi vom Ilin dan ski vi kend tur nir. Tur nir po ~i we u 10 ~a so va a pri ja ve se pri ma ju do 9.45. Igra se 15 mi nu ta po igra ~u. Ko ti za ci ja je 400 di na ra a ve le maj sto ri i `e ne su oslo bo -

|e ni pla }a wa. Na grad ni fond iz no si 110.000 di na ra i ras po re |en je na 12 na gra da (pr va na gra da 22.000 di na ra). Ima i spe ci jal nih na gra da za ve te ra ne, `e ne, no vi na re, itd.

Za sve u~e sni ke obez be |en je bes pla tan ru ~ak. In for ma ci je na te le fo ne 062 80 13 113 (Mi lan Sko ko) i 063 20 80 13 (Mi haj lo Sa vi}).

Milovan Ratkovi}

Bog d a n a Non k o v i} 6,5, 4-5.

Sve t la n a Sto j a d i n ov, Mi l a @ar ko vi} 4,5, 6-7. Ana sta si ja Pa ni}, Ade la Ve li ki} 4, 8-9.

Te o do ra Ra ki}, Na ta {a Ko ro bqa no vi} 3, 10. Jo va na Zla ta no vi} 1,5.

PRED EKIP NO PR VEN STVO SR BI JE

Iz vu ~e ni tak mi ~ar ski bro je vi Ekip no pr ven stvo Sr bi je (Pr va li ga) za mu {kar ce i `e ne igra se u Va qe vu od 17-27. sep tem bra. Evo i tur nir skih bro je va ko ji su iz vu ~e nu u pro sto ri ja ma Sa ve za.

Mu { kar c i: 1. Me t a l ac Ta k o v o (Gor w i Mi l a n o vac), 2. Bo rac (Be o grad), 3.

Ju go vi} (Ka}), 4. No vo sad ski {k, 5. Rad ni~ ki (Kra gu je vac), 6. Spar tak (Su bo ti ca), 7. Omla di nac (No vi Ba nov ci), 8. La sta (Be o grad), 9. Vo do vod (Kra gu je vac), 10.

Ni{, 11. Ro man ti ~a ri (Be o grad), 12. V[K „Sve ti Ni ko laj“ (Va qe vo). @e ne: 1. Rad (Be o grad), 2.

Zla t ar (No v a Va r o{), 3.

Vi di ko vac (Be o grad), 4. Ne stor (Be o grad), 5. BAS (Be o grad), 6. [ah mat ni kru `ok (No vi Sad), 7. Je li ca (Go ra ~i }i), 8. Rad ni~ ki (Ru dov ci), 9. Po `a re va~ ki {k, 10.

No vo sad ski {k, 11. Ju go vi} (Ka}), Ru dar (Ko sov ska Mi tro vi ca).

FE STI VAL U BI LU

Sme na igra ~a U Bi lu je u to ku tra di ci o nal ni {a hov ski fe sti val. Na glav nom tur ni ru ko ji se igra sa {est u~e sni ka dvo kru `no, po sle dru gog ko la, sa dva po ra za Mo ro ze vi~ je zbog bo le sti mo rao da na pu sti tur nir. Za me nio ga je Vi o rel Bo lo gan (Mol da vi ja) ko ji je pri stao da pre u zme

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

[a hov ski Odi sej Ne dav no gle dam na YouTu beu dva iz van red na vi dea o GM Ni ko la ju Ro so li mou. Ukrat ko pre pri ~a no, Ni ko laj Ro so li mo je ro |en u Ki je vu. Otac Spi ri don mu je bio Grk ko ji je tu `i veo i bio je sli kar. Maj ka je bi la re por ter a pri pa da la je vi so kom ru skom dru {tvu.

Ro di te qi su se sre li u Man xu ri ji za vre me ru sko-ja pan skog ra ta 1904 go di ne. Spi ri don je bio za po slen da pra vi rat ne sli ke za ru sku vlast (to je go spo do bi lo pre di gi tal nih ka me ra!) a go spo |a je bi la rat ni do pi snik, t.j. pred stav nik {tam pe. Re zul tat ovog bra ka je bio Ni ko laj. Kroz ko ju go di nu iz bi }e ve li ka ok to bar ska re vo lu ci ja a kir Spi ra }e im bi ti sum wiv kao mo gu }i za pad ni {pi jun. Ta ko on zbri {e pre ma za la sku sun ca i ni je se za u sta vio sve do Wu jor ka. Sin i maj ka su pro la zi li kroz te {ke da ne pa su usko ro pre {li u Mo skvu. Tu je mla di Ni ko laj, ko jeg je ma ma Ev ge ni ja (@e wa) na u ~i la da mr da drv ca na koc ka stoj plo ~i, po stao ju ni or ski pr vak Mo skve. Na kra ju je ne ka ko us pe la da se sa si nom pre ba ci u Pa riz. Mla di Ni ko laj je ra dio {ta je mo gao, pe vao {an so ne, ra dio sve i sva {ta i, mi slim, naj vi {e vo zio tak si. Maj ka je na kon ne kog vre me na oti {la u Ame ri ku da se po no vo uje di ni sa Spi ri do nom a Ni ko laj je ostao u svo joj no voj do mo vi ni gde je osta vio du bok trag u {a hu. Na kra ju se i Ro so li mo sa su pru gom (Ve ra Bu da ko vi~) re {io da pre |e u Ame ri ku. Wu jork i Ame ri ka su do bri, re ~e Ni ko laj, za sve i sva ko ga, osim za {a hi ste.

Ovo zad we iz gle da mo `e da po tvr di i GM Luk van Ve li ko jeg su ne dav no u li si ca ma spro ve li na avion za Evro pu zbog we go vih {a hov skih ak tiv no sti u SAD. Vo zio je Ro so li mo tak si i po Wu jor ku a ba vio se i dru gim stva ri ma. Igrao je {ah do sta bri qant no ali ni je bio su per ve le maj stor. Ka da je mla di Bo bi Fi {er imao po sla s wim ka `u da je do sta pla kao, ali je imao mno go po {to va wa za GM Ro so li ma i do la zio je ~e sto u we gov {a hov ski stu dio. Ne ko je na pi sao da ga je Bo bi po {to vao i vo leo jer su u mno go ~e mu bi li sli~ ni. Ro so li mo je imao ple mi} ke ma ni re i s vi so ka je gle dao na obi~ ne smrt ni ke, a to je im pre si o ni ra lo mla dog Fi {e ra. A sad ma lo Ro so li mo vih bri qan ci ja. Ro so li mo je igrao svo ju sop stve nu va ri jan tu si ci li jan ke. We mu je u pra vi lu bi lo vi {e sta lo do in te re sant ne igre i {a hov ske le po te ne go do re zul ta ta. Za ni mqi vo je da je Ro so li mo na tur ni ru u Bad Ga {taj nu 1948. igrao svo ju va ri jan tu 4 pu ta i do bio sve ~e ti ri par ti je. [ve |a nin Lun din je po be dio na tom tur ni ru is pred Ro so li ma ali ga je Ni ko laj sa vla dao u di rekt nom su sre tu.

Ro so li mo – Lun din

Hao Vang

me sto (i nu le) Mo ro ze vi ~a ali je, ka ko se ~i ni, pre u zeo i we go vu kar mu, tj. gu bi par ti je kao i we gov pret hod nik. Za ni mqi vost na ovom tur ni ru je da se po be de bo du ju sa tri bo da. Kar lsen, ko ji je dva pu ta po be dio na ovom tur ni ru za sa da ima sa mo jed nu po be du a Gi ri, ko ji je je di ni igra~ is pod 2700 rej tin ga bli sta i na ovom tur ni ru }e pre ma {i ti ovu ba ri je ru.

Pla sman po sle 6. ko la: 1. Hao Vang 13 (4,5), 2. Ani{ Gi ri 11 (4), 3. Na ka mu ra 9 (3,5), 4. Kar lsen 7 (3), 5. Ba kro 5 (2), 6. Mo ro ze vi~ / Bo lo gan 0 (0). U za gra di su po e ni po kla si~ nom bo do va wu.

Si ci li jan ka 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Po ~et na po zi ci ja Ro so li mo va ri an te Si ci li jan ke. U to vre me to je bi la pri li~ na no vost. 3...a6 4.L:c6 d:c6 5.d3 Sf6 6.O-O Lg4 7.Sbd2 e6 8.Sc4 Dc7 9.Lg5 b5 10.Se3 Lh5 11.Lh4 Ld6 12.Lg3 Lf4 13.e5 L:g3 14.h:g3 Sd7 15.g4 Lg6 16.Te1 h5 17.g:h5 T:h5 18.g4 Th6 19.Sf1 Ke7 20.a4 Sb6 21.b3 Sd5 22.Dd2 b4 23.Dg5+ Kd7 24.Sg3 Tah8 25.Kg2 f6 26.Dd2 Kc8 27.Th1 f:e5 28.T:h6 g:h6 29.Te1 Nf4+ 30.Kf1 e4 31.S:e4 h5 32.g5 h4 33.Kg1 h3 34.Sg3 h2+ 35.Kh1 Sh5 36.Se5 S:g3+ 37.f:g3 Lh5 38.g4 Le8 39.Df4 Dd6 40.Tf1 Dd5+ 41.Sf3 Th3 42.Kg2 Th4 43.Dg3 Th8 44.Th1 Tf8 45.T:h2 e5 46.Th7 Ld7 47.g6 e4 48.d:e4 D:e4 49.g7 D:c2+ 50.Df2 D:f2+ 51.K:f2 Tg8 52.Th8 Le6 53.Sg5 L:b3 54.Se4 Kc7 55.Sf6 Td8 56.T:d8 K:d8 57.Ke3 Le6 58.g8=D+ L:g8 59.S:g8 Kd7

60.Kd3 Ke6 61.Kc4 Kf7 62.Sh6+ Kg6 63.Sf5 Kg5 64.Se7 K:g4 65.S:c6 Kf5 66.Sa5 Ke5 67.Sb3 1:0 Imaj te u vi du da je Kot na u er bio iz van re dan igra~ i uosta lom pr vak ^e ho slo va~ ke.

Ro so li mo – Kot na u er Si ci li jan ka 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 e6 4.O-O Sf6 5.Te1 d5 6.e:d5 S:d5 7.Se5 Dc7 8.Df3 Ld6 9.S:c6 b:c6 10.D:d5 L:h2+ 11.Kh1 O-O 12.Dh5 1:0 Za bav na je i par ti ja sa Iva nom Ro ma nen kom.

Ro so li mo – Ro ma nen ko Si ci li jan ka 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 g6 4.O-O Lg7 5.Te1 Sf6 6.Sc3 Sd4 7.e5 Sg8 8.d3 S:b5 9.S:b5 a6 10.Sd6+ Pri mi po zdrav iz brat ske Ru si je!

10...e:d6 11.Lg5 Da5 12.e:d6+ Kf8 A sta sad? 13.Te8+ U sti lu Mor fi ja i An der se na.

13...K:e8 14.De2+ Kf8 15.Le7+ Ke8 16.Ld8+ K:d8 17.Sg5 Sh6 18.De7# 1:0 Sa da {we ge ne ra ci je to ne zna ju ali po sle dru gog svet skog ra ta bel gij ski ve le maj stor O’Ke li je bio su per ve le maj stor. Ali eto i O’Ke li je bio `r tva Ro so li mo ve va ri jan te.

Ro so li mo – O’Ke li Si ci li jan ka 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 g6 4.O-O Lg7 5.c3 e6 6.d4 c:d4 7.c:d4 Db6 8.Sa3 S:d4 9.Sc4 S:f3+ 10.D:f3 Dc7 11.Lf4 e5 12.S:e5 L:e5 13.Tac1 Db8 14.T:c8+ D:c8 15.L:e5 f6 16.L:f6 S:f6 17.D:f6 Tf8 18.De5+ Kd8 19.Dg5+ Ke8 20.Tc1 Dd8 21.De5+ De7 22.L:d7+ Kf7 23.Le6+ Ke8 24.Tc7 1:0 Imao je Ro so li mo po be da i pro tiv ra znih dru gih {a hov skih ve li ka na po put Evea i Bron {taj na. Me ni je ne ka ko naj lep {a jed na kom bi na ci ja ko ju je Ro so li mo od i grao na jed noj si mul tan ci u Wu jor ku 1961. go di ne.

Ro so li mo – Li ving ston Skan di nav ska od bra na 1.e4 d5 2.e:d5 D:d5 3.Sc3 Da5 4.d4 Sf6 5.Sf3 Lg4 6.h3 Dh5 7.Le2 Sc6 8.O-O L:h3 9.g:h3 D:h3 10.Sg5 Dh4 11.d5 Se5 12.Lb5+ c6 13.d:c6 b:c6 14.Sd5 O-O-O 15.La6+ Kb8 16.Lf4 T:d5 17.L:e5+ Ka8 Na ovom me stu Ro so li mo je od i grao 18. c4!?

Dg5+ 19. Lg3 T:d1 On mo `e i bez da me! 20.Ta:d1 Sd5 21. c:d5 c5 22. b4 c4 23.Td4 e5 24.d:e6 e.p. L:b4 25.Td7 Tb8 26.Tfd1 Le7 27. e:f7 c3 28. f8-D! da ma i po n o vo `r tva da me! 1:0.

Ili je mo `da naj bo qa we go va kom b i n a c i j a ova sa ma w eg tur ni ra na ostr vu sun ca Por to Ri ku.

Ro so li mo – Rajs man Ita li jan ska par ti ja 1. e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Lc5 4.c3 Sf6 5.d4 e:d4 6.c:d4 Lb4+ 7. Bd2 B:d2+ 8.Sb:d2 d5 9.e:d5 S:d5 10.Db3 Sce7 11.O-O c6 12.Tfe1 O-O 13. a4 b6 14.Se5 Lb7 15.a5 Tc8 16.Se4 Dc7 17. a6 La8 18.Dh3 Sf4 19.Dg4 Sed5 20.Ta3 Se6 21.L:d5 c:d5

22.Sf6+ Kh8 23.Dg6 Dc2 Spa su, ni si li bli zu? 24.Th3 Adi os, Pe dro! 1:0 [ah mat lista: Vo jin Vu jo {e vi} Pripremio: B. Dan ko vi}

SPORT

dnevnik TRE]E KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA: PARTIZAN GOSTUJE AEL-u

Gol za mi ran re van{ Fudbaleri Partizana u prvoj utakmici tre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona ve~eras gostuju kiparskom AEL- u. Ciq je pobeda ili remi sa bar jednim postignutim golom, koji bi obe}avao miran revan{.

U crno – belom taboru provejava optimizam. Svesni su napretka kiparskog fudbala u posledwe vreme, ali ne sumwaju ni u svoje kvalitete.

Veruju da }e eleiminisati Kiprane i na taj na~in se pribli`iti eminetnom klupskom takmi~ewu.

Nemawa Tomi}. Tomi} je igrao protiv APOEL-a pre tri sezone.

- Oni su su{ta suprotnost AELu. Tra`e rezultat kroz igru, a ne kroz kontranapade. Obazrivost AEL-a mo`e nam puno doneti, jer u slu~aju da postignemo prvi gol otvara nam se prostor za igru.

Tomi} je na dve utakmice protiv Valete postigao tri gola. Navija~i se i sada nadaju wegovoj dobroj igri.

- Ne obe}avam golove, ipak nisam centarfor. Naravno da }u koristiti svaku priliku za {ut,

vi}.

Mlilo{ Ostoji} zna odakle preti najve}a opasnost.

- Patrik Vu je glavni organizator igre AEL-a. On deli lopte saigra~ima, a retko ide u napad.

Skok igra je najve}i kvalitet Kiprana.

- Fizi~ki su jaki i moramo voditi ra~una kod prekida - opomiwe Obradovi}.

3. KOLO KVALIFIKACIJA ZA L[ Danas Ba te Bo ri sov - De bre cen (18) Iro ni Kir jat - Nef ~i (18.30) [e rif - Di na mo (Z) (19) Mol de - Ba zel (19) AEL Li ma sol - Par ti zan (19.45) An der leht - Ekre nas (20) Ko pen ha gen - Klub Bri` (20) Ma ri bor - Du de lan` (20) Sel tik - Hel sin ki (20.45) Klu` - Li be rec (20.45) Fe ner bah ~e - Va slui (20.45) Slask - Hel sing borg (20.45)

U gol ge ter skoj for mi: Ne ma wa To mi}

Crno–beli su se dobro informisali o AEL-u.

- Dosta su obazriva ekipa koja forsira tvrdu igru na sredini terena, a potom ide u kontranapade.

Moramo biti strpqivi ukoliko `elimo prolaz daqe. Prva utakmica ne re{ava kona~nog pobednika, osim {to u slu~aju dobrog rezultata pove}ava {anse za prolaz. Na{ ciq je da ostanemo konkurentni pred revan{ – rekao je sve boqi

ali bez forsirawa - napomeuo je Nemawa.

Optimista je i Stefan [}epovi}, koji je u prvoj utakmici sa Valetom postigao gol.

- Trudi}u se da se i sada desi isto. AEL nije toliko jaka ekipa da se ne mo`e pobediti. Svi razmi{qamo samo o trijumfu i zato je atmosfera poztivna. Boqi smo od Kiprana i dokaza}emo to na terenu - rekao je [}epo-

Sa{a Markovi} ovako ocewuje {anse svog tima: - AEL ~ine stranci {to im je veliki kvalitet. Me|utim, ube|en sam da na Kipru ne bi uzeli titulu da APOEL nije bio izmoren igrama u Ligi {ampiona.

Markovi} zna i recept za Kiprane.

- AEL je vrlo ~vrsta ekipa pa ne bismo smeli mnogo da se otvaramo. I}i}emo na gol, a svaka pobeda bi nam mnogo zna~ila – istakao je Markovi}.

Utakmica AEL - Partizan po~iwe u 19.45 ~asova.

I. Lazarevi}

PROLETER IZ BANATSKOG KARLOVCA VELIKU PA@WU POSVE]UJE MLA\IM KATEGORIJAMA

Do bra osno va za se ni or ski po gon

Fudbalski klub Proleter iz Banatskog Karlovca tradicionalno veliku pa`wu poklawala {koli fudbala i iz koje su stasali brojni prvotimci, a neki od wih su stigli do Crvene zvezde, Parizana, OFK–a i drgih klubova. U klupskom rukovodstvu isti~u da u ovim kriznim vremenima i hroni~noj besparici mladi igra~i stasali u sopstvenoj {koli su dovoqni za popunu sastava prvog tima, pa i za pozajmicu klubovima iz okoline. S pionirskim uzrastom radi vrstan trener i pedagog Dejan Babi}, o kadetima se stara veliki entuzijasta Goran Krstovi}.

- Rad, red i disciplina su osnova za uspeh. Me|u na{im kadetima nema lo{ih |aka, svi su odlika{i i o tome jednako vodim ra~una kao i ovladavawu fudbalskim ve{tinama, jer smatram da samo solidan u~enik mo`e da bude dobar fudbaler. Ne negujemo sistem stvarawa fudbalskih zvezda, ali podsti~e-

Tre ner Go ran Kr sto vi} sa ka de ti ma Pro le te ra

mo talentovane da br`e napreduju.

Generacija de~aka ro|enih 1996. u minuloj sezoni je u konkurenciji12 ekipa iz ju`nog Banata ubedqivo bila prvi sa samo jednim porazom. Smatram jo{ ve}im uspehom to {to su za prvi tim debitovali Nemawa Babi}, Andrej Acketa, Vlada Gligorijevi}, pre toga i

Uro{ ^uqagi}. Za sada smo odnegovali i dva golmana, deficitarnih u ovoj ligi – pohvalno pri~a o svojim igra~ima Krstovi}. Re~e i da se sada radi na formirawu omladinske lige u FS podru~ja Pan~evo, {to }e doprineti br`em stasavawu mladih fudbalera u ju`nom Banatu.

R. Jovanovi}

sreda1.avgust2012.

19

ZVEZDA UO^I ME^A SA OMONIJOM

U kom bi na ci ji Jo va no vi} i Ve {o vi} Eli Babaq ne}e debitovati za Zvezdu u ~etvrtak pred, pretpostavqa se, punim tribinama Marakane, ali svi su izgledi da Milan Jovanovi} ho}e. I ne samo to, zajedno sa Jovanovi}em u startnu postavu za me~ sa Omonijom trener fudbalera Crvene zvezde Robert Prosine~ki gurnu}e Marka Ve{ovi}a. To zna~i da }e u odnosu na me~ sa Naftanom, koji je poquqao crveno-beli brod, odbrana pretrpeti zna~ajne promene, jer bi na klupu trebalo da se presele kapiten Nikola Miki} i Jovan Krneta.

S obzirom na to da je Crvena zvezda primila {est golova u 180 minuta, ova odluka Prosine~kog (iako nezvani~na, jer su treninzi zatvoreni do utakmice) o~ekivana je. Isto tako, ra~unaju}i da je Zvezda u dva me~a postigla sedam golova, promene u navali ne bi trebalo o~ekivati. Mogu}e je da }e Prosine~ki na Kiprane poslati ne{to izmewen vezni red gde {ansu ~ekaju Sr|an Mijailovi} i Kadu Mende{, a na ra~un Milo{a Dimitrijevi}a ili Luke Milivojevi}a. Posle procene Prosine~kog da visoki Babaq i daqe nije sposoban za ozbiqan takmi~arski fudbal, kao {to je najavio i gensek \or|e Stefano vi}, uprava ne}e (jo{)

Mi lan Jo va no vi} je u kom bi na ci ji za me~ sa Omo ni jom

uplatiti ratu od 105 hiqada evra na ra~un Melburn Hartsa i Australijanac ne}e biti licenciran za tre}e kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. Ho}e, izvesno je, ukoliko Crvena zvezda elimini{e Omoniju posle revan{a 9. avgusta u Nikoziji.

Zeleni iz prestonice Kipra u Beograd sti`u danas pre podne.

Iz vesno je da }e navi ja~i Omonije („Gate 9”) do}i u Beograd uprkos preporuci kipranskih vlasti da to rade na svoju odgovornost. U Crvenoj zvezdi je potvr|eno da Omonija, kao klub, ne dovodi organizovano

navija~e na utakmicu, ali da }e oni u svojoj re`iji do}i. Sli~no }e biti i pred revan{, gde u Crvenoj zvezdi ve} imaju najavu od Delija da }e biti velikog interesovawa za put na Kipar, bez obzira na ishod prve utakmice.

Situacija u klubu, kao i u ekipi, pomalo se smiruje posle neprijatnih scena zbog svega (ne)prikazanog u me~evima sa Naftanom. Svi su, od ekonoma do predsednika, okrenuti utakmicama sa Omonijom, koja u~etvrtak na Marakani po~iwe u 20.30 ~asova.

TURNIR U MALOM FUDBALU U NERADINU

Tri jumf Pe ka re „Zo na Vi dov dan” U Neradinu je odrZa najboqeg igra~a `an no}ni turnir u maturnira progla{en je lom fudbalu na terenu Lazar Gruji} (Pekara FK Vojvodine.U~estoZona Vidovdan). Prvi valo je 28 ekipa, a pristrelac, sa devet golokazan je veoma dobar va, je bio Vlada Strifudbal, a kvalitet su ~evi} (Pekara Zona podigli igra~i sa veliVidovdan), a najuspekih terena iz Novog Sa{niji golman bio je da, Beo~ina, Be{ke, \or|e Mo{i} (PoliNovi Banovaca, Maracijska stanica dika, Pavlovaca, ^orIrig).Za fer plej igratanovaca, Rivice, @ar~a progla{en je Goran kovaca, Rume, Vrdnika, Trivunxi} (Vrdnik).

Kru{edola, Iriga i Predsednik FK VojNeradina. U odli~noj vodine Neradin Sava finalnoj predstavi, Jankovi} je rekao: pred vi{e od 600 gleda- Lokalna vlast, na laca, Pekara „Zona Vo~elu sa predsednikom Po bed ni~ ka eki pa tur ni ra Pe ka ra „Zo na Vidovdan” dovdan” iz Vrdnika ( naop{tine Irig Vladistupili igra~i Rudara iz Vrdnidrej Risti}. Trener Branko Grumirom Petrovi}em, je smatrala ka i Radni~kog iz Iriga) poraji}. Ure|ewe je igralo u sastavu: da tradicionalni turnir u Nezila je ekipu Ure|ewe (igrali Borivoje Mra~ajac, Borijan Noradinu treba podr`ati. Ina~e, fudbaleri Hajduka iz Be{ke i vaklovi}, Rade Karanovi}, Sloturnir }e biti upam}en po veliOmladinca iz Novih Banovaca) bodan Markovi}, Bojan Muti}, kom broju u~esnika i odli~noj 7:1 (4:1) i wima je pripala nagraVitomir Dubravac, Lazar Marpose}enosti.S ponosom isti~em da od 60.000 dinara.Sudili su Zoti}, Vlada Jovanovi} i Mile Pada smo u ovako malom mestu, kao ran Stupar i Jovan Kati} (oba trik. Trener Goran Dragoqi} {to je Neradin, okupili ~ak 28 Ruma). Za Pekaru Zonu Vidovdan Austrija. ekipa iz Srema i {ire i da je za igrali su: Dejan Pardovicki, U borbi za tre}e mesto Poli17 dana nadmetawa sve proteklo Marko Obradovi}, Qubomir Lecijska stanica Irig (pro{logou najboqem redu. Nadamo se da `akov, Dario Quboja, Vlada di{wi pobednik) pobedila je 3:0 }emo se slede}e godine na}i na Stri~evi}, Marko Gerbec, Lazar (0:0) ekipu FK Kru{edol Cvetistom mestu i u jo{ ve}em broju.

Gruji}, Marijan Mrvi~in i Ankovi} transprt.

B. Rokni}

SPORTSKA DRU@EWA ZA DECU OMETENU U RAZVOJU

In klu ziv ni kam po vi pun po go dak Karate klub Zrewanin jedan je od retkih na ovim prostorima koji u svom redovnom trena`nom procesu organizuje rad sa sportistima ometenim u razvoju. Za pet godina, koliko se taj program sprovodi u ovom trofejnom zrewaninskom klubu, postignuto je mnogo vi{e nego {to je iko o~ekivao, na zadovoqstvo i dece i roditeqa.

- Na kampovima zajedno treniramo, dru`imo se i u~estvujemo u raznim aktivnostima sa sportistima sa smetwama u razvoju. Zajedni~ke aktivnosti koje sprovodimo tokom kampa brzo stvaraju ose}aje zajedni{tva, pripadnosti, tolerancije i ravnopravnosti - ka`e zrewaninski karati-

sta i vi{egodi{wi u~esnik inkluzivnih kampova David Vuleta{.

Na ovogodi{wem kampu, pored zrewaninskih karatista, u~e{}e su uzeli i ~lanovi Sportskog kluba za decu i omladinu sa posebnim potrebama Hendi sport, a prikqu~ili su se i sportisti tekvondo i {ah kluba Vidikovac iz Beograda i u~esnici iz Majdanpeka.

- Ovogodi{wi kamp okupio je tridesetak sportista, a primarni ciq je ukqu~ivawe osoba sa smetwama u razvoju u sportsko rekreativne aktivnosti, uz uspostavqawe interakcije s wihovim vr{wacima koji nemaju problema u razvoju. U proteklih pet go-

dina kroz program inkluzivnih kampova pro{lo je vi{e od 400 sportista – veli koordinator kampa Simo Salapura.

Za brojne aktivnosti na ovogodi{wem, petom kampu, koji se tradicionalno odr`ao na Deliblatskoj pe{~ari u SRC ^ardak (od 23. do 28. jula) bili su zadu`eni volonteri zrewaninske Kancelarije za mlade i Udru`ewa Suncokret Tatjana Prpi}, Izabela Prec, Maja Padejski i Slavi{a Babi}, a lekarski nadzor poveren je bio dr Ivanu Luki}u.

- Realizovali smo radionice ve{tina, igre bez granica, maskenbal, zavr{nu `urku i gledawe edukativnih filmova – na-

De ca s po seb nim po tre ba ma pro ve la ne ko li ko da na u De li blat skoj pe {~a ri

gla{ava volonterka Tatjana Prpi}.

Generalni pokroviteq Inkluzivnog kampa bio je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, sociqalnu politiku i demogra-

fiju i grad Zrewanin, a partneri u realizaciji projekta bili su jo{ i Udru`ewe za mentalno nedovoqno razvijene osobe Suncokret iz Zrewanina, Kancelarija za mlade, kompanija Dija-

mant, Sportski klub za decu i omladinu sa posebnim potrebama Hendi sport, JP Vojvodina{ume, Mat trejd i Specijalisti~ka ordinacija medicine sporta Sportrehamedika. @. Balaban

20

svet

sreda1.avgust2012.

PRED SED NIK IRA NA MAH MUD AH MA DI NEYAD

BRAZIL

Sank ci je pro tiv Ira na sme {ne TE HE RAN: Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad okarakterisao je sankcije zapada vezane za naftni sektor ove zemqe “sme{nom merom”.Sankcije, prema wegovim re~ima, imaju za ciq da onemogu}i svetu da koristi energetske resurse u vreme kada potra`wa raste.

“Veoma je sme{no. Oni (zapad) koriste naftu kao politi~ko oru`je protiv jedne zemqe koja je proizvo|a~ nafte”, kazao je on na otvarawu novog postrojewa za preradu nafte u rafineriji u Teheranu.

Ahmadined`ad je, kako prenosi AP, ocenio da su ove sank-

cije me|u najsme{nijim pona{awima do sada. Tako|e, on smatra i da bi Iran trebalo da prestane sa izvozom sirove nafte, ve} pre|e na izvoz naftnih derivata kroz razvoj svojih

dnevnik

rafinerija i sistema za distribuciju.

Lideri u Iranu su u vi{e navrata istakli da zemqa mo`e da se odoli me|unarodnim sankcijama koje su uvedene u ciqu obustavqawa nuklearnog programa, ali komentari Ahmadinexada i drugih ukazuju da postoji zabrinutost da bi moglo do}i do drasti~nog smawena prihoda od nafte.

EU, koja je nekada uvozila 18 odsto nafte iz Irana, obustavila je uvoz od 1. jula, a sada SAD vr{e pritisak i na klijente iz Azije, kao {to su Indija, Ju`na Koreja da ne posluju sa Teheranom.

Su |e we ve ka zbog ku po vi ne gla so va BRA ZI LI JA: Desetine partijskih i vladinih funkcionera na}i }e se u ~etvrtak pred Vrhovnim sudom Brazila zbog najve}eg korupciona{kog skandala u toj zemqi koji bi mogao da uni{ti ugled vladaju}e Radni~ke partije i popularnog biv{eg predsednika Lui{a Inasija Lula de Silve.

Na „su|ewu veka,” kako mediji ve} nazivaju ovaj proces, na}i }e se 38 optu`enih me|u kojima su biv{i ministri, poslanici, poslovni qudi i bankari koji se dovode u vezu sa kupovinom glasova za Kongres izme|u 2002. i 2005. godine.

Premda poga|a prvenstveno Lulinu stranku i vladaju}u koaliciju, skandal poznat kao „mensalao”

SE VER NA KO RE JA JA ^A NU KLE AR NI AR SE NAL

IRAK

No ve `r tve na pa da BAG DAD: U eksploziji dva automobila bombe danas u Bagdadu poginulo je 14 qudi, dok su naoru`ani napada~i u Mosulu ubili jednog televizijskog voditeqa i ranili tri ~lana wegove porodice.

Prvi automobil bomba eksplodirao u ~etvrti Karada, kada je poginulo {est, a raweno 18 qudi. Pet minuta kasnije ispred paso{ke slu`be nekoliko kilometara daqe eksplodirao je drugi automobil bomba usmrtiv{i osam i raniv{i 22 qudi, preneo je AP. Naoru`ani napada~i ubili su u Mosulu na severu Iraka Gazvana Anisa, voditeqa satelitskog kanala Sama al-Mosul i ranili wegovu majku, suprugu i ~etvoromese~nog sina, saop{tila je Opservatorija za slobodu novinarstva.

Irak se redovno nalazi na dnu tabele Indeksa slobode medija u svetu koji pravi organizacija Reporteri bez granica. U Indeksu za 2011-2012. godinu Irak je zauzeo 152 mesto na listi 179 dr`ava, {to je 22 mesta ni`e u odnosu na prethodnu godinu, naveo je AFP.

Vuk, ovan i ro go vi PJON GJANG: Severna Koreja saop{tila je da }e dodatno izgraditi svoj nuklearni potencijal, optu`uju}i SAD da poku{avaju da zbace wen komunisti~ki re`im. U

na{ privredni razvoj i poboq{awe `ivota na{ih qudi sa najopakijim i najupornijim sankcijama protiv na{e zemqe. Kada takva zemqa ka`e da }e nama biti boqe kada od-

Pjon gjang tra `i da SAD od u sta nu od ne pri ja teq ske po li ti ke pre ma DNRK

saop{tewu koje je prenela agencija KCNA, predstavnik ministarstva spoqnih poslova u Pjongjangu je rekao da }e se wegova zemqa suprostaviti bilo kakvom neprijateqskom ~inu SAD sa krajwom re{eno{}u. „Dok govore o `ivotu qudi u drugim zemqama, SAD blokiraju

ustanemo od nuklearnog oru`ja, to nas samo podseti na vuka koji ka`e ovnu da ga ne}e pojesti ako ukloni svoje rogove”, ka`e se u saop{tewu koje je prenela ju`nokorejska agenci Jonhap.

U saop{tewu se daqe ka`e da Severu nije potrebna podr{ka

SAD da razvoja svoju privredu, sada kada ima nuklearni arsenal i sposobnost i na~in da dodatno uve}a svoje nuklearne zalihe. „S pu{kom u jednoj ruci i zastavom industrijske revolucije u drugoj, mi }emo sigurno izgraditi sna`nu socijalisti~ku zemqu koja }e se najodlu~nije suprostaviti ameri~kom neprijateq stvu”, pre ne la je agen ci ja KCNA. Saop{tewe Pjongjanga usledilo je nedugo nakon {to je ameri~ki predsednik Barak Obama pro{le nedeqe rekao da Severnoj Koreji, zajedno s Iranom, „ne sme biti dopu{teno da preti svetu nuklearnim oru`jem”. „Na{a ~vrsta odluka je da se suprostavimo neprijateqstvu SAD sa sna`nim nuklernim snagama za odvra}ewe”, poru~io je Pjongjang.

Severna Koreja je pre desetak dana saop{tila da je prisiqena da „preispita” svoj nuklearni program zbog sve`ih znakova da Sjediwene Dr`ave ostaju neprijateqski raspolo`ene prema toj zemqi, nagove{tavaju}i tako da }e poja~ati napore za ja~awe svog nuklearnog arsenala.

„Pink Pan te r” ha ra Austri jom BE^: Banda pqa~ka{a „Pink Panter” i daqe je aktivna u Austriji, pretpostavqa policija, ukazuju}i da su samo u ovoj godini opqa~kane 23 zlatare, {to je rekord. Banda, iza koje se pretpostavqa da su pqa~ka{i sa prostora biv{e Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, uvek je korak ispred policije, koja ne uspeva da joj u|e u trag, iako je pre nekoliko meseci uhapsila nekoliko ~lanova. „Pitamo se ko je slede}i. Zlatari `ive u strahu”, ka`e Frank Tomas Moh predsednik granskog odbora zlatara u

Privrednoj komori Austrije. Nagrada u visini od 20.000 evra, koja je prvi put raspisana za informacije koje vode ka hap{ewu profesionalnih pqa~ka{a, najboqi je dokaz koliko je policija nemo}na protiv ove bande.

Krajem juna su inspektori iz Nema~ke, [vajcarske, Austrije i Srbije u Be~u odr`ali sastanak na kojem su razgovrali o merama protiv ove bande.

Tako se u Austriji, najmawe, posledwe tri pqa~ke pripisuju sa velikom sigurno{}u bandi „Pink Panter”, a u Ne-

ma~koj je nedavno uhap{eno pet ~lanova. „Mladi qudi, takozvani vojnici, koji izvr{avaju pqa~ke ne znaju {efove. Oni ~esto bivaju samo telefonski obave{teni o ciqevima od organizatora. Po pravilu radi se o ‘blic-pqa~kama’ na osnovu naloga”, objasnio je {ef odseka za op{ti kriminal u Kriminalisti~koj policiji Austrije Evald Ebner dodaju}i da uhap{eni ~lanovi ne daju nikakve podatke o organizatorima pqa~ki, koji izvi|aju zlatare, iznajmquju sobe i preuzimaju plen.

Lu i {a Ina si ja Lu la da Sil ve

(velika mese~na rata) baca svetlo na korupciona{ku praksu u ~itavom politi~kom estabil{mentu, prenosi AFP. Optu`be u vezi sa ovim slu~ajem prvi put su se poja-

vile tokom Luline vladavine 2005. godine, pri ~emu je wegova Radni~ka partija optu`ena da je nudila ~lanovima parlamenta i do 10.000 dolara u zamenu za glasove.

Optu`nica pomenuta lica tereti za proneveru, prawe novca, korupciju i prevaru a kazne mogu i}i i do 45 godina zatvora.

Lula, osniva~ Radni~ke stranke i predsednik Brazila od 2003. do 2010. godine nije me|u optu`enima, koji se svi brane sa slobode.

On je uvek negirao da zna bilo {ta o kupovini glasova i javno se izvinio u ime svoje stranke. Me|utim na optu`eni~koj klupi }e se na}i mnogi wegovi bliski saradnici.

SIRIJA

Ubi jeno 40 po li ca ja ca ALEP: Sirijski pobuwenici napali su ju~e dve policijske stanice u Alepu i ubili najmawe 40 policajaca tokom sukoba koji je trajao vi{e sati, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava. „Stotine pobuwenika napalo je policijske stanice u (~etvrtima) Salhin i Bab al-Najrab i najmawe 40 policajaca je ubijeno u sukobu koji je trajao satima”, rekao je direktor ove nevladine organizacije sa sedi{tem u Londonu, Rami Abdel Rahman, a preneo AFP.Aktivisti te opservatorije saop-

{tili su ranije danas da oru`ane borbe u Alepu, drugom po veli~ini sirijskom gradu, ulaze u 11. dan.Borba za Alep, ekonomski stub Sirije sa tri miliona stanovnika, sada traje du`e od borbi koje se vode u Damasku, prenosi AP.Sirijska vojska granatirala je danas bastiqu pobuwenika Sakur na severoistoku Alepa, a sukobi su izbili i u drugim delovima grada.

UN procewuju da je 200.000 gra|ana pobeglo iz Alepa od borbi, i izve{tavaju da je grad potpuno razru{en granatirawem.

JEMEN

U su ko bi ma osam mr tvih SA NA: Osam osoba poginulo u sukobu u glavnom gradu Jemena, Sani, izme|u bezbednosnih snaga i ~lanova plemena lojalnih biv{em predsedniku Ali Abdulahu Salehu. Sukob je izbio kada su Salehove pristalice poku{ale da zaposednu Ministarstvo unutra{wih poslova tra`e}i posao.

Ve}i broj qudi je povre|en u borbama, prenosi izvor agencije Rojters. Za sada nije jasno da li su ubijeni vojnici ili napada~i.

Ovo je drugi poku{aj zaposedawa

zgrade u posledwa tri dana. Vi{e desetina ~lanova plemena razmenilo je vatru sa bezbednosnim snagama koje su poku{ale da ih spre~e da u|u u zgradu ministarstva.

Kako su naveli izvori iz bezbednosnih slu`bi, naoru`anu grupu je za vreme pro{logodi{wih demonstracija protiv vlasti mobilisao biv{i {ef jemenske policije, Mohamed Abdalah el Kavsi, i prikqu~io ih jedinicma re`ima biv{eg predsednika Ali Abdulaha Saleha.

PAKISTAN

Spo ra zum o kon vo ji ma ISLA MA BAD: Pakistan je ju~e potpisao sporazum sa SAD o prolazu konvoja NATO kroz tu zemqu za snabdevawe trupa u Avganistanu.

Islamabad je pristao da ponovo otvori kopnene puteve za NATO konvoje ka Avganistanu, koji su sedam meseci bili u blokadi, nakon pogibije 24 pakistanska vojnika u bombarodvawu ameri~ke letilice, a privremeno bili otvoreni po~et-

kom ovog meseca. Pakistanski parlament, po~etkom ove godine, insistirao je da se zabrani transport, a zapadni zvani~nici tvrde da to nikada nije bio ni slu~aj. Najvi{i ameri~ki diplomata trenutno u Pakistanu Ri~ard Hoaglend, koji je potpisao sporazum ispred Va{ingtona, objasnio je da je ovaj dokument “dokaz pove}awa transparentnosti i otvorenosti” me|u dve vlade.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KLIF TON DA NI JEL Klifton Danijel, unuk ameri~kog predsednika Harija Trumana koji je naredio da se bace atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki, poseti}e Japan To }e biti prvi put da neko od Trumanovih potomaka prisustvovati ceremoniji obela`avawa tih tragi~nih nuklearnih eksplozija. Danijel }e sa suprugom i dva sina 6. avgusta prisustvovati 67. godi{wici i odati po{tu `rtvama.

SU HA ARA FAT Suha Arafat, udovica biv{eg palestinskog lidera Jasera Arafata, tra`ila je od Francuske novu istragu povodom wegove smrti, tvrde}i da se radi o ubistvu. Laboratorijskom analizom stvari koje su pripadale Arafatu otkrivena je retka, letalna supstanca - polonijum 210, ali, da bi se bilo {ta dokazalo, potrebno je testirati wegove kosti. Arafat je 2004. umro u francuskoj vojnoj bolnici.

VLA DI MIR PU TIN Kampawa na zapadu nije umawila popularnost ruskog predsednika Vladimira Putina, naprotiv. Najnovije istra`ivawe pokazuje da Putinu popularnost i podr{ka naroda raste. Iza Putina su premijer Dmitrij Medvedev i novi gubernator Moskovske oblasti Sergej [ojgu, sa tri puta mawom podr{kom .Uz predsednika Rusije je 67 odsto gra|ana.

Ko laps u In di ji, 600 mi li o na qu di bez stru je WU DEL HI: Polovina Indije je paralisana, a vi{e od 600 miliona qudi ostalo je bez struje nakon novog kolapsa energetskog sistema u toj zemqi, najve}eg u istoriji. Kriza koja je po~ela u ponedeqak, ra{irila se jutros na ~ak 13 provincija me|u kojima je i prestonica Wu Delhi, a potpuno van funkcije su mre`e na istoku i severu.

Stotine rudara je zarobqeno ispod zemqe u Kalkuti, vozovi su zaglavqeni u metrou u prestonici, saobra}aj {irom zemqe je blokiran, a bolnice, aerodromi, `eleznica i komunikacije rade ote`ano.

Do novog kolapsa energetskog sistema, za koji se pretpostavqa da je ubedqivo najve}i u istoriji, do{lo je samo 24 ~asa nakon {to su vlasti nekako uspele da uspostave snabdevawe energijom u regijama koje su prekju~e ostale bez struje i u kojima je 300 miliona qudi bilo u mraku.

Zasad nije poznato za{to je mre`a popustila, ali je indijski ministar energetike rekao da „neke od dr`ava vuku vi{e struje nego {to im je dozvoqeno”.

„Ponovo smo ostali bez energije, ali jo{ nisu jasni ta~ni razlozi za obarawe i severnog i isto~nog dela nacionalne mre`e. Molim vas dajte nam vremena da re-

{imo problem„, poru~ili su ~elnici energetskog sistema.

Ova dva dela energetske mre`e snabdevaju elektri~nom energijom vi{e od polovine populacije druge najmnogoqudnije zemqe na svetu, u kojoj prema podacima iz 2011. godine `ivi 1,2 milijarde qudi.

Po prvim informacijama, za popravku sistema bi}e potrebno najmawe nekoliko sati, a samo pojedini gradovi koji koriste usluge privatnih elektri~nih mre`a imaju struju. Bolnice, policijske stanice i ostale institucije uglavnom imaju rezervne agregate koji rade na naftu, ali ni mere predostro`nosti zbog ~estih problema sa snabdevawem strujom u zemqi ju~e nisu pomogle mnogo.

Podzemne kompozicije su se vukle do najbli`ih stanica vozilima sa sopstvenim napajawem, a {irom zemqe je 350 vozova ostalo nepokretno na {inama, saop{tili su zvani~nici.

balkan

dnevnik GR^ KA SVE BLI @A BAN KRO TU

Pre su {u ju za li he go to vog nov ca ATI NA: Gr~koj, koja je sve bli`a bankrotu, ponestaje gotovine dok ~eka isplatu slede}e tran{e me|unarodne pomo}i, izjavio je danas zamenik ministra finansija te zemqe Hristos Staikuras, poru~iv{i da je finansijska pozicija Gr~ke alarmantna.

Evropski partneri Atine su u vi{e navrata obe}ali da }e sredstva biti ispla}ena u avgustu, kada Gr~koj na naplatu dospevaju obveznice vredne 3,2 milijarde evra, ali detaqi finansirawa jo{ nisu objavqeni, prenosi Rojters. Bez tog novca, Gr~ka }e ostati bez sredstava za pla}awe svakodnevnih javnih tro{kova, od plata za policiju i druge radnike javnog sektora, do penzija i socijalnih beneficija.

Dr`ava je u potpunosti zavisna od pomo}i evropskih partnera i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su po-

sledwih nedeqa pove}ali pritisak na Atinu time {to su naveli da daqa pomo} ne}e biti ispla}ena dok ne bude zavr{ena

procena sprovo|ewa reformi u Gr~koj. „Rezerve gotovine skoro su na nuli. Rizi~no je govoriti o tome koliko }e potrajati, budu}i da to uvek zavisi od buxetskih prihoda i rashoda”, rekao je Staikuras za gr~ku televiziju NET.

„Me|utim, mi smo nesumwivo na ivici, nismo primili tran{u pomo}i koju je trebalo da primimo i imamo obveznice koje dospevaju na naplatu 20. avgusta”, poru~io je on.

Atina je u nekoliko navrata ranije za dlaku izbegla bankrot, budu}i da je vlada uspevala da odlo`i neka pla}awa i izdaje obveznice dok ne stigne slede}a tran{a pomo}i.

Zavr{etak procene napretka Gr~ke u sprovo|ewu reformi, zahtevanih u zamenu za pomo}, ne o~ekuje se pre septembra, a inspektori EU i MMF-a trenutno su u Atini.

Da neizvesnost bude ve}a, gr~ki politi~ki lideri spore se oko 11,5 milijardi evra te{ke {tedwe, koju treba ostvariti da bi se udovoqilo me|unarodnim kreditorima.

(Ta njug)

PA TRI JARH IRI NEJ RAZ GO VA RAO S MI LO RA DOM DO DI KOM

Ja ~a we iden ti te ta srp skog na ro da BE O GRAD: Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ju~e su, tokom razgovora u Beogradu,

Patrijarh Irinej je, posle sastanka, rekao da }e se u~e{}em RS u tom projektu i prakti~no do`iveti jedinstvo srpskog naroda i crkve, koja se u ~itavoj

Milorad Dodik i patrijarh Irinej

ocenili da je crkva jedna od najva`nijih institucija za ja~awe srpskog nacionalnog idetiteta.

Republika Srpska }e, kako je dogovoreno, svoju odanost patrijarhu i SPC potvrditi i u~e{}em u rekonstrukciji vile srpskog patrijarha na Dediwu.

svojoj istoriji trudila da pove`e srpski narod. „Pred sed nik Do dik svo jom `e qom, ide ja ma i mi si jom u~vr{}uje vezu srpskog naroda sa ove i one strane Drine i doprinosi da se o~uvamo kao narod, a i crkva je ta koju tu mi-

siju poma`e i ~ini sve da ostanemo jedno, kao {to smo bili kroz ~itavu na{u istoriju”, rekao je patrijarh.

Predsednik Dodik je rekao da je sinergija vlasti RS i SPC na veoma visokom nivou, i da se zajedn~ki osmi{qavaju napori da uloga crkve bude {to vi{e prisutna u svim genracijama. „SPC je jedna od vitalno va`nih institucija za ja~awe identiteta srpskog naroda u celini, jer SPC i srpska pravoslavna vera su najsna`niji deo na{eg nacionalnog identiteta.

To je nama veoma va`no u RS, jer smo u stalnoj politi~koj borbi za poziciju i prava srpskog naroda”, izjavio je Dodik.

Dodik je, tako|e, upoznao patrijarha o nameri da podr`i ideju rediteqa Emira Kusturice da se ustanovi me|unarodna Andri}eva kwi`evna nagrada.

Na{a ideja je da u okviru Andri}evog instituta u Vi{egradu uspostavimo Andri}evu nagradu. Nagrada }e biti oko 100.000 evra i time `elimo da privu~emo kwi`evnike iz ~itavog sveta”, rekao je Dodik.

HRVATSKA

Pu po vac: Spo ra ob no va srp skih ku }a ZA GREB: Obnova ku}a Srba povratnika u Hrvatsku ide veoma sporo, izjavio je ju~e predsednik Srpskog narodnog vije}a (SNV) Milorad Pupovac na otvarawu Regionalne nau~ne konferencije „Srpsko-hrvatski odnosi - Re{avawe aktuelnih pitawa” u mestu Golubi} kod Obrovca u severnoj Dalmaciji.

Izraziv{i nezadovoqstvo zbog spore obnove ku}a, Pupovac je naglasio i da je, kako je rekao, poreme}en odnos prava, morala i Milorad Pupovac propisa. „Ne obnavqaju se kom- ratnih zlo~ina, me|usobne tupletne ku}e, ve} samo po 35 kva- `bi za genocid pred Me|unaroddrata po prvom ~lanu doma}in- nim sudom pravde u Hagu nestala stva, a po deset dodatnih kvadra- kulturna ba{tina. Po re~ima ta za ostale ~lanove”, rekao je predsednika Demokratskog sapredsednik SNV. veza Hrvata u Vojvodini Petra On je istakao i da u odnosima Kunti}a, „politi~ki predstavSrbije i Hrvatske i daqe postonici Srba u Hrvatskoj i Hrvata je mnogobrojna nere{ena pitau Srbiji danas se nalaze u sli~wa kao {to su pitawa izbeglinoj poziciji, jer su u opoziciji u ca, nestalih, polo`aja nacioparlamentu, pa }e samim tim tenalnih mawina, procesuirawe `e ostvariti svoja prava”.

Kao probleme s kojima se suo~avaju Hrvati u Srbiji Kunti} je naveo oblasti obrazovawa i informisawa.

Poslanik u Skup{tini Srbije Janko Veselinovi} koji je jedan od inicjatora odr`avawa ove hrvatsko-srpske nau~ne konferencije koja se u tom mestu odr`ava ve} pet godina, izrazio je nezadovoqstvo jer u Golubi}u u posledwih godinu dana nijedna ku}a nije obnovqena.

Selo je skoro potpuno uni{teno za vreme i nakon „Oluje” u avgustu 1995. godine, a me{tani su po~eli da se zna~ajnije vra}aju tokom protekle decenije. Ipak, u selu sada `ivi stotinak od predratnih preko 500 stanovnika.

Skup su organizovali Centar za istoriju, demokratiju i pomirewe iz Novog Sada i Udru`ewe za istoriju, saradwu i pomirewe iz Golubi}a.

(Ta njug)

sreda1.avgust2012.

21

CRNA GORA

Par la men tar ni iz bo ri 14. ok to bra POD GO RI CA: Parlamentarni izbori u Crnoj Gori bi}e odr`ani 14. oktobra, odlu~io je ju~e predsednik Crne Gore Filip Vujanovi}.

Ti izbori bi}e deveti od uvo|ewa vi{epartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno tre}i nakon sticawa nezavisnosti 2006. godine.

Prema odluci o raspisivawu izbora, tok za dostavqawe izbornih lista za poslanike Dr`avnoj izbornoj komisiji po~iwiwe da te~e od 20. avgusta, a zavr{ava se 19. septembra. Pravo na medijsko pra}ewe u predizbornoj kampawi prestaje 12. oktobra, odnosno 48 sati pre odr`avawa izbora.

Vujanovi} je za 14. oktobar raspisao i lokalne izbore u Nik{i}u, Budvi i Kotoru. ^lanice crnogorske vladaju}e koalicije Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP) pono-

vo }e zajedno nastupiti na parlamentranim izborima.

Tako }e vladaju}a koalicija u Crnoj Gori nastaviti „politi~-

ki brak”, koji traje ve} 14 godina. DPS i SDP nastupaju u koaliciji na izborima u Crnoj Gori jo{ od 1998. godine, a, prema dosada{wim koalicionim sporazumima, DPS-u je pripadalo 80 odsto funkcija u izvr{noj vlasti, dok je SDP imao petinu tog kola~a.

Iako je u proteklom periodi izme|u DPS-a i SDP-a bilo

varnica, pa i `e{}im mimoila`ewa, ~lanice crnogorske vladaju}e koalicije ipak su pokazivale politi~ki kapacitet da zatvore unutra{we sukobe uo~i izbora.

S druge strane, i daqe je otvoreno pitawe opozicionog nastupa na izborima, u jednoj ili vi{e kolona, po{to najja~a opoziciona stranka Socijalisti~ka narodna partija (SNP) jo{ nije donela kona~nu odluku o tom pitawu.

Ostale opozicione stranke Nova srpska demokratija i Pokret za promene preferiraju zajedni~ki nastup i u tom ciqu osnovale su Demokratskog fronta, koji predvodi biv{i diplomata Miodrag Leki}.

SNP se, za sada, nije izja{wavala o mogu}nostima da se pridru`i Demokratskom frontu, ve} je jedino ocenila da u ovom trenutku ne postoje fer i demokratski uslovi za izbore.

Vu ja no vi}: Ne }u pod ne ti ostav ku POD GO RI CA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} poru~io je ju~e da ne}e podneti ostavku na tu funkciju, navode}i da bi suprotna odluka zna~ila ne-

po{tovawe celine mandata na koji je izabran.

Lider najja~e crnogorske opozicione stranke, Socijalisti~ke narodne partije, Sr|an Mili} zatra`io je ju~e od Vujanovi}a da podnese ostavku na tu funkciju, zbog toga {to predsedni~ki izbori ne}e biti odr`ani istovremeno sa parlamentarnim.

Vujanovi} je parlamentarne izbore zakazao za 14. oktobar, a prethodno je razgovarao sa Mili}em. Termin redovni predsedni~kih izbora je prole}e naredne godine.. U odnosu na o~ekivawe podno{ewa ostavke, Vujanovi} je ponovio stav da, ose}aju}i odgovornost prema bira~ima koji su ga glasali, ne `eli da podnosi ostavku, jer bi to zna~ilo nepo{tova-

we celine mandata za koji je izabran, saop{teno je iz kabineta predsednika Crne Gore.

Glavni odbor vladaju}e Demokratske partije socijalista konstatovao je prekju~e da ne postoji utemeqewe da predsedni~ki izbori budu raspisani zajedno sa parlamentarnim.

S obzirom na to da ne postoji ni jedan razlog zbog koga aktuelni predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} ne bi svoju funkciju obavqao do isteka mandata, 21. maja 2013. godine, Glavni odbor DPS smatra da ne postoji utemeqewe da predsedni~ki izbori budu raspisani u istom terminu sa parlamentarnim, navodi se u saop{tewu te stranke.

(Ta njug)

Ka di ja tu `io iz ba ~e ne goste POD GO RI CA: Vlasnik etnorestorana Kadmi u Wegu{ima Milo Kadija kazao je ju~e da je podneo krivi~nu prijavu protiv jedne monahiwe Mitropolije crnogorskoprimorske i Veselinke Rajkovi} iz Podgorice, koje je izbacio iz restorana zato {to su Srbi, po{to su, kako je naveo, svojim delovawem ugrozili bezbednost wega, wegove porodice i lokala.

Kadija je kazao da mu je savest mirna, da se u wegovom restoranu ni{ta ru`no nije desilo, zbog ~ega je policiji na Cetiwu predao kriv~nu prijavu protiv monahiwe i Veselinke Rajkovi}, jer su ugrozile wegovi i bezbednost wegove porodice i lokala. On je podgori~kom portal Analitika rekao da je dobio vi{e od 200 SMS poruka sa prete}im sadr`ajima, {to je prijavio cetiwskoj policiji.

- Dobio sam vi{e od 200 poruka sa prete}im sadr`ajima, sa za{ti}enih brojeva, od Francuske do Beograda. Nije me strah, ali se ose}am ugro`enim, jer imam tri sina, k}erku i sedmoro unu~adi, naveo je Kadija.

Po pisawu podgori~kih medija, Kadija izbacio je iz svog restorana Veselinku Rajkovi} i weno petoro maloletne dece, kao i jednu monahiwu Mitropolije crnogorsko-primorske, jer, kako je kazao, ne podnosi Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu.

Vlasnik restorana je potvrdio da je izbacio iz svog lokala monahiwu i majku sa petoro dece. Kadi-

ja je kazao da je to uradio jer je crnogorski nacionalista i da Srbi ne mogu da jedu u wegovom restoranu. Napi{ite da sam crnogorski nacionalista i da Srbi ne mogu da jedu kod mene, rekao je Kadija „Vijestima„, nakon ~ega je, kako se navodi, upitio niz pogrdnih naziva za sve{tenike SPC.

sko-primorska izra`ava zabrinutost zbog ovog nemilog doga|aja koji nikome dobra doneti ne}e, a tim vi{e {to se to desilo na Wegu{ima Svetog Petra Cetiwskog i vladike Rada, navodi se u saop{tewu.

Mitropolija crnogorsko-primorska je izrazila tugu {to postoje qudi sa tolikom mr`wom. Ali,

Majka i deca koje je Milo Kadija izbacio iz restorana

Vi{e politi~kih partija i nevladinih organizacija u Crnoj Gori osudilo je {ovinisti~ki istup Kadije, podnose}i protiv wega krivi~nu prijavu, dok je od tu`ila{tva zatra`eno da hitno reaguje.

Mitropolija crnogorsko-primorska izrazila je ju~e zabrinutost zbog incidenta u restoranu u etno selu Kadmi na Wegu{ima, ocewuju}i da je to posledica poruka koje sti`u od samoga vrha vlasti u Crnoj Gori. Mitropolija crnogor-

s druge strane, nije ni ~uditi ovakvim doga|ajima s obzirom da iste takve i jo{ gore poruke sti`u od samoga vrha vlasti u Crnoj Gori, od predsednika Skup{tine Ranka Krivokapi}a, koji Pravoslavnu mitropoliju crnogorsko-primorsku naziva okupatorskom crkvom , a wenog mitropolita Amfilohija, koji je ro|en u Mora~i, naziva okupatorom Cetiwskog manastira i trona Svetog Petra , navodi se u saop{tewu.

Pod se }a wa na ma sa kr u glin skoj cr kvi ZA GREB: Predstavnici Srba u Hrvatskoj i nekoliko nevladinih organizacija podsetilo je na godi{wicu masakra velikog broja Srba, koje su usta{e krajem jula i po~etkom avgusta 1941. pobili u glinskoj crkvi.

Povodom 71. godi{wice usta{kih zlo~ina u Glini i okolini, potpisnici saop{tewa `ele da podsete javnost na stawe u kome se danas nalaze tamo{wa spomen-obele`ja i na neadekvatan tretman tih simbola stradawa i patwe Gliwana svih nacionalnosti, ali daleko najve}im delom srpske.

„Masovna ubistva glinskih gra|ana, mu{karaca starijih od 15 godina u maju 1941. i, a isto tako tako masovni zlo~in po~iwen u glinskoj srpskopravoslavnoj crkvi Presvete Bogorodice krajem jula, a najverovatnije i po~etkom avgusta 1941. godine, isti~u se me|u mno{tvom drugih po~iwenih 1941. godine”, navodi se u saop{tewu brojnih organizacija. U nedequ, 29. jula, u sada{woj crkvi i kod spomen kosturnica na glinskom pravoslavnom grobqu slu`en je parastos za `rtve masakra u glinskoj crkvi.

22

kultura

sreda1.avgust2012.

dnevnik

ФИЛМСКА АДАПТАЦИЈА ПОЗНАТОГ ТОЛКИНОВОГ РОМАНА

ДИГИТАЛНА ИЗЛОЖБА МУЗЕЈА ГРАДА И ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА НОВОГ САДА

Џексонов „Хобит” кao трилогија

Битка код Петроварадина 1716.

Питер Џексонова филмска адаптација романа „Хобит„ дефинитивно ће бити трилогија, саопштили су редитељ и продуценти а преносе сви светски медији. Овим саопштењем потврђене су медијске спекулације протеклих месеци да би роман

Џ. Р. Р. Толкина, претходница романа „Господар прстенова” који је за велико платно такође адаптирао Џексон, могао да буде снимљен у три дела. Џексон, добитник награде Оскар за блокбастер трилогију “Господан прстенова”, је првобитно планирао да сними два филма, чија се радња одвија 60 година пре “Господар прстенова” у Средњој земљи. Џексон је објаснио да је

због богатства приче одлучио да уместо два филма, сними три. “Након одгледаног немонтираног материјала, Френ Волш, Филипа Бојенс и ја смо били веома задовољни како се све уклопило. Сама комплексност приче “Хобит”, као и одређених дело-

ва прилога “Господар прстенова” нам је поставила једноставно питање: Да ли имамо довољно материјала за још један филм? Из перспективе нас као филмских стваралаца и обожавалаца одговор је безрезервно ‘да’. Свесни смо колико би прича о Билбу Багинсу, патуљцима из Еребора, уздизању Некроманцера и бици за Дол Гулдур остала неиспричана. Одуше-

вљен сам што су ‘Њу Лајн‘, ‘МГМ‘ и ‘Ворнер брос‘ такође ентузијастични у пружању три филма обожаваоцима. Било је ово невероватно путовање и да парафразирам професора Толкина, ‘прича која је причањем порасла‘„, навео је Џексон у саопштењу пошто је завршио снимање филма на Новом Зеланду. Џексонова одлука да сними трилогију „Хобит„ изазвала је како одушевљење код обожавалаца тако и негодовање неких критичара, који сматрају да у роману „Хобит„ не постоји довољно материјала за три филма Џексон је објаснио да ће за трећи филм бити коришћени додаци које је Толкин написао за „Господара прстенова„, али критичари, нарочито британски, мисле да су они сувише досадни и кратки за целовечерњи филм. Први филм у оквиру трилогије, “Хобит: Неочекивано путовање” (The Hobbit: An Unexpected Journey) са Мартином Фриманом као Билбом Багинсом у биоскопе стиже 13. децембра, док се други део очекује у децембру 2013.године. Завршетак трилогије је планиран за лето 2014. године. Сва три филма ће бити урађена и у 3Д и 2Д технологији.

У ГАЛЕРИЈИ „ПРОГРЕС” У БЕОГРАДУ

Изложба стрип уметника Србије Прва годишња изложба Удружења стрипских уметника Србије, на којој су изложени радови српских стрип уметника свих генерација, отворена је у галерији ‘’Прогрес’’ у Београду. „Изложба је без селекције, ту су радови свих чланова Удружења. Она показује пресек свих начина рада, свих нивоа квалитета, нечега што је историографски дато, да се види како су у поједи-

ним временима наши аутори радили”, казао је председник Управног одбора Удружења стрипских уметника Зоран Туцић. Он је у изјави Танјугу истакао да изложба траје само једну недељу, али да се нада да ће следеће године Удружење стрипских уметника бити боље среће, па ће раније моћи да прикупе радове и договоре дужи термин за изложбу.

На изложби су принтови, радови 174 члана Удружења који пружају увид у српску стрипску сцену и историју стрипа, радови уметника свих генерација, од оних који су у свету постигли запажене резултате, као што су радови Џимија Степанофа, врсног уметника који је поред стрипа радио и на филмовима као што су ‘’Име руже’’ или ‘’Бескрајна прича’’ до најмлађих стрип уметника.

Музеј града Новог Сада и Историјски архив града Новог Сада oбележиће 296. годишњицу Битке код Петроварадина - 5. август 1716. године. У оквиру манифестације у петак, 3. августа у Музеју града Новог Сада на Петроварадинској тврђави, у 13 часова биће отворена дигитална изложба на којој ће бити приказани портрети принца Еугена Савојског, документи и планови Битке код Петроварадина. На изложби ће бити представљене и фотографије Спомен парка посвећене потписивању Пожаревачког мира склопљеног 1718. године. Пожаревачки мир потписан је после победе аустријске војске, под командом принца Еугена Савојског над Османлијама, у биткама код Петровара-

дина, Темишвара и Београда. У наставку манифестације биће одржане промоције књиге Битка код Петроварадина 1716. – Ратни извештаји принца Еугена Савојског и 6. броја Годишњака Историјског Архива града Новог Сада. О публикацијама ће говорити др Милан Мицић, помоћ-

ник покрајинског секретара за културу и јавно информисање и др Петер Рокаи, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду. Манифестацију ће отворити Славиша Грујић, потпредседник Владе Војводине и секретар за културу и јавно информисање.

OД 8. ДО 16. АВГУСТА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Летња џез академија Културни центар Новог Сада, у сарадњи са Музичком школом „Исидор Бајић“, од 8. до 16. августа организује Летњу џез академију Нови Сад – Дортмунд / Дортмунд Нови Сад. После прошлогодишње, прве Летње џез академије Нови Сад – Дортмунд / Дортмунд Нови Сад, која је, како подсећају у КЦНС, била успешно реализована по оцени полазника, професора, организатора овог пројекта, као и јавности, организатори су одлучили да је организују и ове године. Академија се реализује уз подршку градова Дортмунд и Нови Сад и, захваљујући томе, бесплатна је за полазнике. Први сусрет полазника и професора ове академије заказан је за 8. август у 19 часова у Културном центру Новог Сада, и то ће бити уједно последња прилика за прија-

вљивање оних који желе да је похађају. Програм рада ове академије осмислио је професор Уве Плат, професор на Џез академији „Глен Бушман“ из Дортмунда, где води џез мастер класове, а иначе је и доцент за саксофон и џез теорију на конзерваторијуму „Феликс Менделсон Бартолди“ у Лајпцигу. Плат је 1984. освојио прву награду за саксофон на такмичењу младих џез извођача у Немачкој. После завршених студија у Хилверсуму, Холандија (93-96), почео је да ради као солиста са многим значајним џез музичарима Европе и других земаља. Њега је 2008. одабрала међународна комисија да води „East West Euro pean Jazz Or che stra TWINS 2010 / Ru hr 2010“, званични оркестар за манифестацију RU HR 2010.

Овај оркестар је током 2009. и 2010. наступао широм Немачке и Европе са музичарима као што су Џери Бергонци, Милан Свобода, Денис Роуланд, Фил Гренадиер, Џерард Пресенцер, Андреј Красилников и многи други. Влада Немачке је овај ансамбл послала као амбасадора немачке културе у европску престоницу културе 2010. Истамбул. Поред Плата, професори на Летњој џез академији у Новом Саду биће: Рајан Карнио труба (Дортмунд), Рафаел Клем, тромбон (Дортмунд), Звонимир Тот, гитара (Нови Сад /Чикаго), Мирослав Карловић, бубњеви (Београд), Александар Дујин, клавир (Нови Сад),Федор Рушкуц, контрабас (Нови Сад), и Игор Молнар, бас гитара (Нови Сад). Н. П-ј.

ИЗЛОЖБА У АРХИВУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Култура Срба у Дубровнику 1790–2010. У Ар хи ву Ср би је у то ку је из ло жба “Кул ту ра Ср ба у Ду бров ни ку 1790-2010 - из ри зни це срп ске пра во слав не цр кве Св. Бла го ве ште ња“. По став ку је при ре дио Ар хив Ср би је у са рад њи са Срп ском пра во слав ном цр кве ном оп шти ном у Ду бров ни ку и На род ном би бли о те ком Ср би је. По се ти о ци има ју при ли ку да ви де пре ко 250 екс по на та, ме ђу ко ји ма су ико не, је ван ђе ља, цр кве не са су де, бо го слу жбе ни тек стил, за вет ни да ро ви, пор тре ти зна ме ни тих Ду бров ча на, фо то гра фи је, ста ре и рет ке књи ге и до ку мен та из Му зе ја ико на, Би бли о те ке и Ар хи ва Срп ске пра во слав не цр кве не оп шти не у Ду бров ни ку. Вред но шћу, ра зно вр сно шћу и бро јем из ло же них пред ме та, из ло жба пред ста вља из у зе тан му зе о ло шки по ду хват и је дан од нај зна чај ни јих до га ђа ја у на шој но ви јој кул ту ри.

Поставк0 је ре зул тат ви ше го ди шњег ра да ти ма струч ња ка да се об ра ди и пре зен ту је кул тур но на сле ђе Ср ба у Ду бров ни ку. По је ди не сег мен те ове мул ти ди сци пли нар не и све о бу хват не из ло жбе об ра ди ли су, из ме ђу оста лих, Го ран Спа ић (“Ду бро вач ко-срп ско пра во слав ни од но си”), Иван Ви ђен (“Цр ква Св. Бла го ве ште ња у Гра ду”), Бран ко Чо ло вић (“Ар хи тек ту ра цр кве Св. Бла го ве ште ња”), Ани ка Ско вран (“Ико не”), Кар мен Га гро (“Је ван ђе ља и ли тур гиј ске сре бр ни не”), Иван Ви ђен (“Гро бље, над гроб ни спо ме ни ци и ка пе ле”), Је ли ца Ре љић (“Књи жев ност”), Зла та Бо јо вић (“О ру ко пи си ма”), Је ли ца Ре љић (“Про свет на, кул тур на и до бро твор на дру штва”), Ире на Ар сић (“Срп ске шко ле у Ду бров ни ку”), Ми ро слав Пе ри шић и Је ли ца Ре љић (“Ар хив Срп ске пра во слав не

цр кве не оп шти не у Ду бров ни ку”), Раст ко Бар бић и Го ран Спа ић (“Об но ва и за шти та кул тур ног на сле ђа”). На по став ци су из ло же не 42 ико не грч ких, ру ских и до ма ћих ико но пи са ца, на ста лих у пе ри о ду од 15. до 19. ве ка, ме ђу ко ји ма по себ но ме сто за у зи ма ју ико не ита ло-крит ске про ве ни јен ци је, као и де ла пред став ни ка чу ве не бо ко ко тор ске ико но пи сач ке по ро ди це Ди ми три је вић-Ра фа и ло вић. Осим ико на и бо го слу жбе них пред ме та, у цр кви Св. Бла го ве ште ња на ла зи ли су се злат ни и сре бр ни ко ма ди на ки та ко ји су по бо жне ду бро вач ке го спо ђе оста вља ле као за вет не да ро ве. Ина че, из ра да стал не по став ке Му зе ја ико на Срп ске пра во слав не цр кве не оп шти не у Ду бров ни ку по ве ре на је исто ри ча ру умет но сти Ко сти Страј ни ћу. Са ње го -

вим из бо ром из фун ду са ико на сло жио се и Све то зар Ра дој чић, про фе сор на Од се ку за исто ри ју умет но сти на Бе о град ском уни вер зи те ту.

Позоришни живот и глумачке трупе Оно што, нажалост, није могло бити обухваћено поднасловом изложбе “из ризнице српске православне цркве Св. Благовештења“ а улази у шири корпус културе Срба у Дубровнику, јесу аматерске позоришне групе. Често су извођене “Пола вина, пола воде” и “Избирачица” од Косте Трифковића, а забележено је да је 15. августа 1882. одиграна Стеријина трагедија “Светислав и Милева”. Приликом гостовања дружине Д. Гинића 1902. године, у Дубровнику се први пут приказују Нушићеви комади “Кнез Иво од Семберије” и “Обичан човек”. Осим пролазних летњих кратких наступа Крсмановићевог друштва (1903) и Стојковићевог (1905), значајније гостовање имала је Протићева позоришна дружина. Дубровачка пу-

блика је имала тада прилике да упозна истакнуте глумце Мишу Димитријевића, члана београдског, новосадског и загребачког позоришта, и Добрицу Милутиновића у креацијама Ромеа и Краља Лира. У јесен 1906. гостује Позоришно друштво Михајла Марковића, које ће од тада чешће посећивати Дубровник. Ова дружина је позвала Бранислава Нушића да присуствује извођењу њихових комада. Писац се одазвао, те је од 10. до 13. децембра 1906. боравио у Дубровнику и присуствовао представама “Кнез Иво од Семберије”, “Обичан човек”, “Пучина” и “Тако је морало бити”. Нушић је био веома срдачно примљен, тако да су му уз већ уобичајене поклоне и венце испевали и пригодни сонет.

Ве ли ку вред ност из ло жбе у Ар хи ву има ју уља на плат ну сли ка ра Вла ха Бу ков ца на ко ји ма су пор тре ти ис так ну тих срп ских до бро тво ра и чла но ва ду бро вач ких по ро ди ца Бо шко вић и Опу ић. Део по став ке чи не и пор тре ти Ру ђе ра Бо шко ви ћа и Ђор ђа Ни ко ла је ви ћа, ко ји су де ла не по зна тих мај сто ра. Ва жан део из ло жбе чи не ста ре и рет ке књи ге штам па не у пе ри о ду од 17. до 19. ве ка. Нај зна чај ни ји

екс п о н а т и пред с та в ље н и су вред ним и до бро очу ва ним при мер ци ма де ла До си те ја Об ра до ви ћа, Па вла Со ла ри ћа и За ха ри ја Ор фе ли на. Из у зет ну па жњу при вла че и ори ги на ли ру ко пи са књи жев них де ла - “Смрт мај ке Ју го ви ћа“ и “Ла за ре во вас кр с е ње“ Ива Вој но ви ћа. Од ве ли ког су зна ч а ј а до ку м ен т а из Ар хи ва цр кве не оп шти не у Ду бров ни ку ко ја су до са д а углав ном би ла не по зна та (пи сма Ђ. Ни ко ла је ви ћа и епи ско па Ј. Ра ја чи ћа). Пред ме ти и ру ко пи си ко ји су по хра ње ни у ри зни ци цр кве Св. Бла го ве ште ња и Ар хи ву Срп ске пра во слав не цр кве не оп шти не у Ду бров ни ку су ве ћим де лом ис тра же ни. Ре зул та те ви ше го ди шњег ра да има мо при ли ке да ви ди мо на из ло жби “Кул ту ра Ср ба у Ду бров ни ку“. Ме ђу тим, кул тур на прег ну ћа ду бро вач ких Ср ба из и ску ју да ља ис т ра жи ва ња. Овај про цес би тре ба ло на ста ви ти да ље, по себ но због све ве ће по хле пе и без об зир но сти са вре ме них ко лек ци о на ра то ком де це ни ја оси па ња и из у ми ра ња ста рих ду бро вач ких по ро -

ди ца. И нај ма њи умет нич ки пред мет - та њир, ру ко пис, књи гу, гра ви ру гра да, ге о граф ску кар ту, по треб но је еви ден ти ра ти и кон зер ви ра ти у скла ду са пра ви ли ма са вре ме не му зе о ло шке прак се. Би ло би до бро ка да би се ура дио це ло ку пан ин вен тар по сто је ћег кул тур ног фон да и на пра ви ла не ка вр ста “Умет нич ке то по гра фи је Ду бров ни ка”, по пут оних ко је је не у мор ни Па вле Ва сић ура дио за Срем ске Кар лов це, Сом бор, Пан че во. Ина че, ка ко на во ди др Ми ро слав Пе ри шић, из ло жба “Кул ту ра Ср ба у Ду бров н и ку 17902010“ пред ста вља је дан од нај ви дљи в и јих ре зул т а т а ши рег про јек т а сре ђи ва њ а ар хив ске гра ђе срп ског по ре кла у Тр сту, Бе чу, Сен тан дре ји и Ду бров ни ку. У “ам бу лант ним пре сто ни ци ма” (Арад, Те ми ш вар, Беч, Трст), ка ко их је сво је вре ме но на звао ака де мик Де јан Ме да ко вић, од ви ја ла се плод на кул тур на де лат ност Ср ба, ка да је у ма ти ци то би ло оне мо гу ће но због при ти ска за во је ва ча или те шких ег з и стен ц и јал н их при л и ка. Ауто ри из ло жбе “Кул ту ра Ср ба у Ду бров ни ку 1790-2010“ су Го ран Спа ић (Срп ска пра во слав на цр кве на оп шти на у Ду бров ни ку), Је ли ца Ре љић и др Ми ро слав Пе ри шић (Ар хив Ср би је). По став ку пра ти бо га то илу стро ва ни ка та лог (430 стр), у два из да ња, на срп ском и хр ват ском је зи ку. Из ло жба ће би ти отво ре на до 30. сеп тем бра. Синиша Ковачевић

dnevnik

OGLASi

sreda1.avgust2012.

23

24

OGLASi l ^iTUQe

sreda1.avgust2012.

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra goj sna ji, je tr vi i stri ni

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu i de ve ru

Umro je ti ho i do sto jan stve no kao {to je i `i veo.

Kor ne li ji Qu bi ~i}

Pe tru Te o fa no vi }u

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 1. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na No vom gro bqu u Fu to gu.

Dra ga na {a Ne li, mno go smo tu `ni {to smo te pre ra no iz gu bi li.

BA WA KO VI QA ^A, cen tar no vi, ukwi `e ni, use qi vi sta no vi i gar so we re od 26 - 50m2. Te le fon: 015/815-635.

57275

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 31. 7. 2012. go di ne, pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

Ba jo Ja wi} 1950 - 2012.

LI MAN II, 44m2, IV sprat, od mah use qiv, ce na do go vor. Te le fon 063/239-411.

57272

1951 - 2012. od bra ta Bog da na sa po ro di com.

Mi lan ka, Ra da, Mar jan i Mar ko.

O`a lo {}e na su pru ga Spo men ka i sin Vu ka {in.

57758

57756

1957 - 2012.

Po sled wi po zdrav od ko le ga sa po sla.

Po ro di ci iz ja vqu je mo iskre no sa u ~e {}e.

Po sled wi po zdrav po {to va noj i ple me ni toj Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 30. 7. 2012. go di ne pre mi nu la na {a dra ga su pru ga i ba ka

Po sled wi po zdrav od su pru ga Ni ko le i ze ta Bran ka sa de com.

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci

Mi li ci La zi} Oti {la si ti ho i do sto jan stve no ka ko si i `i ve la.

Po no sni smo {to smo te po zna va li.

od {o go ra Zden ka i Spo men ke.

Mi ko i Sne `a na Jok so vi} sa de com.

Sa hra na je 1. 8. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, u Te me ri nu.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

57733

57754

57757

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu, de ve ru i stri cu

Umro je moj sin

pro fe sor ^e do mir Ko ra}

Pe tru Te o fa no vi }u

Le po sa vi Mi haj lo vi}

Mi li ca La zi}

od Ra de i \or |a De li }a sa de com.

57765

57753

Pe tru Te o fa no vi }u

Po sled wi po zdrav vo qe noj su pru zi, ma mi i ba ki od: Qu bo mi ra, Go ra na, De ja na i Ni ko le.

57750

Sa hra na je da nas, 1. 8. 2012. go di ne, u 16.30 ~a so va, u Te me ri nu.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi re na, }er ke Zo ri ca i Da ni je la sa po ro di ca ma.

Kor ne li ja - Ne li Qu bi ~i}

Ba jo Ja wi}

Ma ri ja Ma je ti}

Sa hra na mi log nam po koj ni ka oba vi }e se da nas, 1. 8. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, na gro bqu u No vim Le din ci ma.

57755

Po sled wi {o go ru

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 57597 021/6394167.

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 57282 KU PU JEM sta re auto mo bi le ne re gi stro va ne za ot pad. Sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, od no sim {ut, ~i stim po dru me, ta va ne, po voq no. Te le fon 064/95-33-943, 063/84-85-495, 021/6618-846. 57283 KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to.

Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra 57719 du. Te le fon 064/994-5002.

Pe tar Te o fa no vi}

57744

S E ] A W E

ro |e na Stra ni} 1933 - 2012.

od bra ta Mi te sa po ro di com i kom {i ni com Jo van kom.

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 1. 8. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du.

Ne ma tih re ~i ko ji ma mo gu opi sa ti bol {to sam te iz gu bi la.

Hva la ti na svim to plim re ~i ma, str pqe wu, bri zi i qu ba vi, na sve mu {to si me na u ~i la. Hva la ti.

Mo ja ra dost, mo ja sre }a, a sad mo ja tu ga, mu ~e we - do ka da? Ute ha su mi tvo ji si no vi, mo ji slat ki unu ci i pra u nu ~ad ali bol za to bom pre te {ka je, ne sno {qi va.

Tvo ja ne u te {na maj ka De sa.

57760

57752

Naj dra `em uja ku, de di i {u ra ku

Dra gi

O`a lo {}e ni: Jul ki ca sa po ro di com.

57728

Po s led w i prin c i p a l u

Jo van Ga ji}

po z drav

mom

^e do

^e do

^e di Ko ra }u

tu ga je {to si oti {ao ra no.

Sre }a je {to su tu dva tvo ja si na i ~e tvo ro unu ~a di.

iz Sa ra je va 2001 - 2012.

Tvo ja se stra Ta wa sa Ta ma rom, So wom i Da ni lom.

po sled wi po zdrav od we go vih Mi hi }a.

S qu ba vqu i po {to va nem sin Go ran sa po ro di com.

u~io si nas od boj ci, da ski ja mo i vo zi mo. Se }a }e mo te se i pri ~a ti o te bi tvo jim unu ci ma.

Lu ja i Ra doj ka.

57741

57762

Po sled wi po zdrav vo qe nom

57748

Dra gi

57749

Sa `a lo {}u upu }u je mo po sled wi po zdrav na {em pri ja te qu

Sa ve li kom tu gom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da je u 84. go di ni pre mi nu la na {a dra ga

\or |u Ve be ru

^e di

Mi le va Da mja nac

Mi ro slav Ob ra do vi}.

ro |e na Bra ti} Sa hra na }e se oba vi ti u ~e tvr tak, 2. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na gro bqu Sta ri Tran xa ment u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e ni: sin Mi o drag, unu ci Go ran, Sa wa, Alek sa i Lu ka, sna ja Na ta {a i zet \or |o.

57761

57739

^e do

na {em dra gom pri ja te qu, dru ga ru i pr vom tre ne ru od: Ba ne ta, Vla de i Dra ga na sa po ro di ca ma.

57759

ski ja we, pli va we, pre fe rans...

^e di Ko ra }u vo `wa, i `a li mo {to ni je du `e bio sa po ro di com i unu ~a di ma.

Hva la ti!

Tvoj brat Ne boj {a.

Je le na i Ste va Je li}.

57747

57746

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Ve ra Tri fu no vi}

Pr vog av gu sta se na vr {a va ju ~e ti ri go di ne od ka ko ni je sa na ma na {a dra ga

Po sled wi po zdrav po {to va nom ko le gi

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 1. 8. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu u Bu kov cu.

O`a lo {}e ni: }er ka Na ta li ja, zet Go ran, unu ci Ne ma wa i Du {an.

od ak tiv nih i pen zi o ni sa nih pri pad ni ka Po li cij ske upra ve u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav

Ve ri Tri fu no vi}

59839/P

od pri ja te qa @i vo ra da i pri je Dar ke.

od se sta ra: Qu bi ce i Mi li ce sa po ro di ca ma.

57730

57732

2

„Ima qu di ~i ji je `i vot ta ko do bro is pu wen da ni svo jom smr }u ne mo gu da nas obes hra bre”.

Sa {ka sa po ro di com.

57635

57678

Osam go di na od ka ko ni je sa na ma na{ po nos i na {a di ka

Po sled wi po zdrav ocu na {eg ko le ge Dra ga na

Ve ri Tri fu no vi}

Tu ga se ne me ri re ~i ma, su za ma, ni vre me nom ko je pro la zi, ve} pra zni nom ko ja je osta la tvo jim od la skom.

Vo le te tvo ji naj mi li ji.

57729

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

1. 8. 2002 - 1. 8. 2012.

ro|. An |e li}

1987 - 2012.

25

Bog dan ka [i man

Vi da Bo ji}

Bo ri su Gor di }u

1947 - 2012.

Po sled wi po zdrav

sreda1.avgust2012.

An dri ja na [u pi} Mi lu ti nu Ju ri {i }u

di plo mi ra ni eko no mi sta Ta ko nam ne do sta je{. Za u vek }e{ `i ve ti u sr cu i mi sli ma tvo je po ro di ce.

od za po sle nih u Op {ti ni Srem ski Kar lov ci.

Ma ma Man da li na, otac Alek san dar i brat Ra do van.

57273

59837/P

P O M E N Pro {la je go di na od ka ko ni je sa na ma na{

Po sled wi po zdrav na {em ko le gi

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo na{ dra gi

Alek san dar Ve se li no vi} Mir ko

^e do mi ru Ko ra }u ^e do mir Ko ra} 1954 - 2012.

Ko lek tiv Sa o bra }aj ne {ko le „Pin ki”.

Sa hra na }e se oba vi ti 1. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Iza }i }e mo 1. av gu sta, u 15.30 sa ti, na tvoj grob da sta vi mo cve }e.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga, de ca, unu ci, zet i sna je.

59838/P

\or |u Ve be ru od po ro di ca: Ko ji}, Ko zi}, Bor |o {ki, Ubo vi}, Ga vri} i Do {e no vi}.

57717

57700

Po sled wi po zdrav

O`a lo {}e ni: su pru ga Ju li ja, si no vi Mi ha i lo i Ni ko la, sna je Ne la i So fi ja, i unu ci Isak, Ja na, Kon stan tin i Mi la.

2 Po sled wi po zdrav na {em naj bo qem

Mi li ca La zi}

57725

„Smrt bri {e sa mo ne stvar ne ve li ~i ne, a istin ske u~vr {}u je i uz di `e.”

de da Di ju od we go vih unu ka, ko je je naj vi {e na sve tu vo leo, Isa ka, Ja ne, Kon stan ti na i Mi le.

Hva la ti za sna gu, za ra dost, za za gr qaj, za ute hu, za to {to si obo ga ti la na{ `i vot i na u ~i la nas da `i vi mo svoj san.

Za nas ov de ni je kraj, vo li mo te jo{ ja ~e.

\or |u Ve be ru

od Iva ne Ma ce do ni} - Ere mi} i Bo ri sa Ere mi }a sa de com.

Tvo je: Ar le ta i Jul ki ca.

57727 57702

Po sled wi po zdrav bra tu

Po sled wi po zdrav dru ga ru

Po sled wi po zdrav

57703

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

^e do mir Ko ra} ^e do mir Ko ra} Sa iskre nom qu ba vqu, iz u zet nim po {to va wem, i ne iz mer nim bo lom u sr ci ma opra {ta mo se od na {eg dra gog ku ma.

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu Mi {ku, od Ga ge i @eq ka sa po ro di ca ma.

^e do mi ru Ko ra }u Po ro di ce: Ma le tin i Ma taj ~i}.

57743

Po ~i vaj u mi ru.

57763

^e di

\or |u Ve be ru

Bo ri sla vu Pe jo vi }u

Se stra Na da, Gi le, Bo jan, Dra ga na i ma la Bo ba.

od: Du {a na Zja li }a, Da ni la Gr bi }a, Mi lo {a Va si na i Ni ko le Jan ko vi }a.

od Mi ki nog ku ma sa su pru gom.

od pri ja te qa Ra de i pri je Mi re Stoj {in.

57731

57734

57726

57701

26

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.25 11.55 12.00 12.10 12.25 12.40 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.25 19.00 19.30

tv program

sreda1.avgust2012.

Добро јутро, Војводино Олимпијска хроника Под истим кровом Вести Кад шпијуни закажу Све о животињама Кухињица Име мог сокака Вести Нова занимања Како...? – Уметничка слика Здраво живо Ноћна смена Фаца: Најбољи Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Кад шпијуни закажу Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Љето са Шквера Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

06.30 07.00 07.55 08.50

Кухињица – мађ. Музички програм Мини тини шоу - ЗДИ Беби Егзит 2012, програм за децу и младе ФЛУОШ, луткарске представе за децу Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Уличаролије Знам да ништа не знам-такмичење у беседништву Уличаролије Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови таблоид НС Музички програм ТВ баштине Добро вече Војводино (ром) Крокер (Панорама), емисија на мађарском Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Биографије Плави круг Алтајски призори ТВ Продаја

09.10 09.20 09.45 10.10 10.35 11.00 11.25 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.35 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

(РТС 1, 15.40)

11.05 12.00 12.15 12.30 13.20 13.45 14.00 14.50 15.40

Занимљиве чињенице и невероватне информације о најомиљенијим, најчуднијим, највреднијим или најопаснијим животињама. Свака епизода посвећена је једној животињи. (РТВ 1, 19.00)

Серија недеље: Франк Рива Документ Повратак на село Војвођански дневник Олимпијска хроника Оперативци Франк Рива Документ Повратак на село Грување уживо у студију М

Србија–Турска 06.05 08.00 09.05 09.55 10.25

Све о животињама: Даман

20.05 21.00 21.30 22.00 22.40 23.00 23.55 00.40 01.05 01.30

ОДБОЈКА: ЛОИ 2012 (Ж)

17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.10 12.30 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Вести Серијски програм Ленија Вести Зове море Спринт Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Објектив Објектив на словачком Објектив на мађарском Ево нас код вас Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

Рецепти Лауре Равајоли (Но во сад ска ТВ, 16.00)

10.15 АТП Лос Анђелес финале 12.15 Фудбал: Манчестер Сити – Арсенал 14.00 Мото ГП УС – Трка Мото ГП 15.30 Преглед сезоне холандске лиге 17.00 Једрење 18.00 Најбољи голови 19.00 Фудбал: Норвич – Ајакс 20.45 Фудбал мондијал магазин 21.15 Барса ТВ: Мароко Ол старс – Барселона 23.00 Једрење 01.15 ЦХ ТВ: Сијетл – Челси

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџије Траг Сејшели - краљевско летовање Запамти ме Дневник Спорт плус Касл Дизни на РТС Гастрономад Срећни људи Ово је Србија Одбојка: ЛОИ 2012 (ж), Србија - Турска, пренос Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица

dnevnik

06.02 Летње олимпијске игре 2012 10.00 Стрељаштво (ж), пиштољ,25 м, квалификације, пренос 10.25 Летње олимпијске игре 2012 најава 10.30 Џудо: Укључење у пренос 10.30 Веслање (м), полуфинале, пренос 11.00 Стрељаштво (ж), пиштољ,25 м, квалификације, пренос 12.30 Тенис(м и ж), дубл и микс, пренос 12.47 Пливање: 200 м, мешовито, укључење у пренос 14.02 Веслање, снимак 15.30 Фудбал: Бразил - Нови Зеланд, пренос 16.30 Стрељаштво (ж), пиштољ, 25 м,финале, пренос 17.20 Џудо, финале, снимак 18.00 Кошарка (ж): Аустралија Бразил, снимак 19.40 Стони тенис (ж), финале, снимак

Реј чел Вајс

Све о дечаку

ФУДБАЛ: ЛОИ 2012.

Бразил – Нови Зеланд (РТС 2, 15.30) 20.30 Пливање, полуфинала и финала, пренос 22.30 Рукомет (ж): Русија - Хрватска, укључење у пренос 23.50 Олимпијски ритам,спортски програм 00.20 Летње олимпијске игре 2012

Ен Ар чер

Уски пролаз Мафијаши улећу у хотелску собу и убијају једног мушкарца, а једини сведок монструозног убиства је Керол. Свесна да ће кренути у потеру за њом, одлучи да побегне у планину у Канади. Улоге: Џин Хек ман, Ен Ар чер, Џејмс Си кинг Режија: Пи тер Хајмс (РТС 1, 21.35) 19.30 20.05 21.10 21.35 23.10 23.55 00.10 00.15 01.00

Дневник Срећни људи Шести круг Уски пролаз, филм Касл Дневник Евронет Злочиначки умови Бумеранг, филм

06.15 06.30 07.00 08.20 09.30 10.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 01.00 01.55

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Сви ти лепи коњи Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Вајат Ерп Трачара Срећне вести

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 13.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30

Слике живота Маратон Цртани филм Документарна серија Топ шоп Филм: Шта је с’ тобом Нина Топ шоп Љубав у залеђу Мућке Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Буђење пацова Мућке Ало, ало Филм: Мало сутра Удовице Мућке Ало, ало

Вил Лајтмен је богати и безбрижни мушкарац који одбија обавезе одраслих људи. Све ће се то, међутим, променити када упозна дванаестогодишњег Маркуса. Маркус живи са мајком која је сама и због тога је стално у депресији... Улоге: Хју Грант, Ни ко лас Хо улт, То ни Ко лет, Реј чел Вајс Режија: Дон Ху лет (Б92, 21.10) 06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 11.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.10 21.10 23.10 23.45 00.05 00.55 02.25 02.50

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Све о дечаку Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Издана Саут Парк Филм: Шта је Кети урадила?

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 20.05 22.00 22.50 23.30 00.20 01.00 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелрос Плејс Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Једна жеља једна песма Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Мелроуз Плејс Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Једна жеља, једна песма Вечерас, само за вас, певају „Легенде”. У пратњи чувеног оркестра Ми ше Ми ја то ви ћа, уживајте у музици која буди најнежније емоције. Феноменална атмосфера са бројном публиком и сјајним фол клор ним ан самблом. (Хе пи, 20.05)

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Гранд парада Град шоу Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Сељаци Академија дебелих- уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица 48 сати свадба Академија дебелих- преглед дана 23.00 Брачни судија 00.30 Црна хроника 01.00 Филм: Уздизање ханибала

СЕРИЈА

Мућке

Radio Novi Sad

Улоге: Дејвид Џејсон, Николас Линдхерст, Бастер Мерифилд, Роџер ЛојдПак, Џон Чалис, Пол Барбер, Теса Пик-Џоунс, Гвинет Стронг (Авала, 20.00)

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda1.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

27

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 09.30 Највећи губитник 10.25 Луда вожња 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све жене мог мужа 18.10 Највећи губитник 19.05 Стручњак за торте 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Вучице 11.00 Германска племена 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти?

14.00 Лондонска болница 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Тајни рат 20.00 Историја америчких индијанаца: Пут плача 21.30 Деца Стаљинграда 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Царство мора 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Мој човек Годфри Капетан Кид Посао за странце Свет духова Посета Алиби Еротски филм Еротски филм

Алиби Господин Реј Елиот пронашао је крајње уносан и занимљив посао. Основао је компанију која неверним мужевима осигурава алибије код њихових жена решавајући их тако великих брига. Опслужује стотињак клијената чије авантуре покрива уз помоћ познанстава, телефона и компјутера. Улоге: Џери О’Конел, Стив Куган, Џон Легузиамо, Сем Елиот, Дебора Кара Унгер Режија: Мет Чековски, Курт Матила (Синеманија, 22.00)

Џери О’Конел

06.00 07.25 09.15 10.15 12.00 13.30 15.05 16.30 18.00 20.05 21.55 22.45 00.15 02.05 03.55 05.30

Штрајк на Божић Прави кантри 2: Поклон Ромски полицајци Дизање Синема верите Упознајте мале Фокерове Звер Мармадјук Крупна риба Само другарски Борџије II Ђавоља суза Отимачи Само другарски Избацивач Холивуд на снимању

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.40

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Ледено доба. 2012 Симона Видовњак

Клер Дејнс

Про да ва чи ца Уло ге: Стив Мар тин, Клер Дејнс, Џеј сон Шварц ман Ре жи ја: Анан Та кер (ХРТ 1, 21.00) 07.00Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.03 Тајни живот примата, док. серија 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.20 Девојчица, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 18.00 Луди римски цареви, док. серија 18.35 Универзум ума 19.07 Наврх језика 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.05 Вечерас 20.10 Велики бродоломи Јадрана, док. серија 21.00 Продавачица, филм 22.45 Дневник 3 23.05 Спорт 23.30 Лорнино ћутање, филм 01.14 Секс и град 01.45 Др Оз 1б, ток шоу 02.25 Време је за џез

07.55На крају улице 08.18 Амика 08.45 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Србија, снимак 10.15 ОИ Лондон 2012.: Енглескик доручак 10.30 ОИ Лондон 2012.: Коњички спорт - евентинг скокови, снимак 11.35 ОИ Лондон 2012.: Веслање полуфинала и финала, пренос 13.40 ОИ Лондон 2012.: Стони тенис - четвртфинале (М), снимак 14.30 ОИ Лондон 2012.: Кајак на дивљим водама полуфинале, пренос 15.00 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж): Норвешка - Кореја, снимак 16.15 ОИ Лондон 2012.: Кајак на дивљим водама - финале, пренос 16.45 ОИ Лондон 2012.: Стони тенис - финале (Ж), пренос 17.15 ОИ Лондон 2012.: Време за чај, емисија 17.30 ОИ Лондон 2012.: Гимнастика (М) - вишебој, пренос 18.55 Фудбал ЛП - квалификације, 3. претколо: Шерифф Динамо, пренос 20.53 ОИ Лондон 2012.: Пливање финала, пренос 20.55 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж): Хрватска - Чешка, пренос 22.40 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж): Хрватска - Русија, пренос 23.45 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан, емисија 00.40 Битанге и принцезе 01.15 Сестра Џеки 01.45 Др Хаус 02.25 Звездана врата

07.30 Божић за ожењене 09.00 Биографија - Сандра Ди 10.00 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 11.30 Божић за ожењене 13.00 Биографија - Метју Пери 14.00 Браћа по оружју 16.00 Воз трезор 17.30 Биографија - Сандра Ди 18.30 Божић за ожењене 20.00 Биографија - метју пери 21.00 Магла 23.00 Цревна напаст 00.30 Светилиште - према роману Норе Робертс

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Стигмата Мистична пица Жена француског поручника Риба звана Ванда Бинго Не без моје кћерке Септембар Слушкињина прича Жена под уценом Еротски филм

07.40 Езел 10.10 Кисмет - окови судбине 11.15 Штиклама до врха 12.15 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.45 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Џ.Ф.К., филм 00.20 РТЛ вести 00.30 Манџуријски кандидат, филм 02.40 Астро шоу 03.40 Закон и ред

СЕ РИ ЈА

Шти кла ма до вр ха Ве за из ме ђу Вик то ри и Ро дри га по ста је све озбиљ ни ја и он же ли да је упо зна с јед ном ва жном осо бом у свом жи во ту. Да хи ла не кри је да не одо бра ва њи хов од нос. Ни ко је ко нач но спрем на да се по ја ви у јав но сти с Кир би јем и пла ни ра да га по ве де као прат њу на гла му ро зно и до бро твор но до га ђа ње. Уло ге: Брук Шилдс, Ким Реј вер, Линд зи Прајс, Пол Блек торн, Ро берт Ба к ли, Џу ли јан Сендс (РТЛ, 20.00)

Ким Реј вер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

05.00 06.00 06.30 07.00 07.30 08.00 08.30 09.30 11.00 13.00 14.00 14.45 14.50 16.00 17.00 18.15 20.25 20.30 22.15 22.45 23.15 00.30 01.30

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобил будућности Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске Страствени риболовци

Уметничка гимнастика Олимпијске игре Олимпијске игре Олимпијске игре Олимпијске игре Олимпијске игре Пливање Мултиспортови Пливање Веслање Бициклизам Олимпијске игре Мултиспортови Бициклизам Дизање тегова Уметничка гимнастика Олимпијске игре Пливање Олимпијске игре Скокови Одбојка Дизање тегова Пливање

По раз од по ште ног и не у ког У

свом програмском говору посвећеном евентуЛалошевић је био видно потресен тим поразом. Њеалном будућем раду у сабору, Лалошевић се гово нерасположење није било последица само неукритички осврнуо на постојећи ‘’вандализам’’ спеха већ и сазнања да су његове суморне представе о у црквено-школском животу и на ‘’детињасто и ситнинационалном питању Срба исправне. Сагледавање чарско странчарење’’ које је одсликавало непостојање сложених националних интереса захтевало је много, родољубља и одсуство свести о националним интеремного више од ‘’површности, шарлатанства и ниске сима. Његов програм захтевао је потпуну, а не декладемагогије’’, којима се, по Лалошевићу, служила Радиративну самосталност црквекална странка и с којима је но-школске аутономије, у чиимала успеха. Поједно стајем сабору се неће рефлектовљена политичка представа вати страначка различитост. проблема с којима су се СрУ свом програмском говору би сусретали на простору ЈуЛалошевић је, осим указиважне Угарске била је рефлекња на неактивност сабора, сија националне идеје, на коупозоравао и на проблеме рупцију и поткупљивост, своје средине, који су се, по спремних политичара који његовом мишљењу, тицали бављење тим послом нису српског народа уопште. Била доживљавали као одговоран је то реч о одбрани женске позив који претпо ставља препарандије, али и учитељсвакодневно усавршавање ске школе у Сомбору од намевећ као прилику за уносну ре њиховог пресељења. зараду и могуће користољуПо Стевану Попови}у, био бље. је то ‘’леп, мудар и разборит Додатну енергију за наговор’’, којим су политички ставак рада на сопственом противници морали озбиљно усавршавању ставова у вези да се позабаве. Радикална с националном идејом сведостранка се трудила да, на чила је Лалошевићева каракоснову власти у црквеној оптеризација не спо собно сти штини у Сомобру, онемогући којом је одисао Српски напредизборно деловање везано родно-црквени сабор. Био је за сређивање бирачке листе. то став човека чврсто увереСло га је оптуживала ове, по ног у сопствену политичку њеном мишљењу, ‘’незакониПре ваг нуо ла жни ли бе ра ли зам: Фе ренц Ко шут процену и спремног да у њој те поступке овдашњег м. Цристраје. За Лалошевића је то квеног одобра и самовоље неких општинских чиновбио ‘’најжалоснији сабор у историји овостраног Српника’’. Проблеми и трзавице пратили су предизборну ства’’, а и тињајућа нада да ће друга српска странка – активност и, како је време пролазило, неким ЛалошеСрпска самостална слободоумна странка – постати одвићевим присталицама било је јасно да је национални говорнија према националним интересима, нестала је интерес Срба тешко остварив. у данима заседања сабора. Почетком 1907. године ЛаИскусни политичари препознали су у Лалошевићу лошевић је, настављајући свој рад у Сло зи, писао о акскоројевића, истина изузетно образованог, који на туелним проблемима мађаризације с којима су се не општим националним насамо Срби већ и остале начелима жели да на велика родно сти сусреле у тзв. врата уђе у политички жи- Са гле да ва ње на ци о нал них ин те ре са програму Апоњијевог зах те ва ло је мно го ви ше вот Срба у Монархији. Лашколског закона, којим су ло ше ви ће ва искре ност и настава и особље у школаод по вр шно сти, шар ла тан ства на ци о нал на мудрост, у ма постали у толикој мери и ни ске де ма го ги је, ко ји ма се тре нут ном поли тич ком зависни од надлежне миниуспе шно слу жи ла шаренилу Срба, били су старске управе да је отпор Ра ди кал на стран ка представа погодних питпротив даље мађаризације ких фраза иза којих, по туу области школства српског мачењу страначких актинационалног одгоја, васпивиста радикала, стоји ситан лични интерес супротан тања и образовања постао готово немогућ. Тај законнародном. Избори су показали доминацију Радикалски предлог је предвиђао контролу свих школа, без обне странке, њен кандидат пољопривредник Новак зира на то ко је био њихов оснивач и под чијом су Машић добио је 606 гласова, а Лалошевић 397. управом, од државних просветних власти и генератор ‘’Српски живаљ сомборски, који је овом приликом идеје јединствене мађарске нације те ‘’лажног либераповерење своје већином гласова поклонио поштелизма’’ који је актуелна угарска влада Шандора Векерном, но неуком и необразованом по сланику радикаллеа, с превагом Независне странке Ференца Кошута не странке, про стодушан је и непро свећен, а у овом (старијег сина Лајоша Кошута), оптимистично нудила. случају је про сто заведен’’. За ста ва је прокоментаЛалошевићева критика није била усамљена већ део рисала ову победу: Лалошевић је поменут као ‘’пројединственог супротстављања денационализацији која пали’’ део руководеће структуре културног живота у је овим чином већ имала видан континуитет владајуће Сомбору и као но силац политике која је ‘’претрпела мађарске елите с очигледним асимилаторским намераужасан фијаско’’. ‘’Чујемо да ће се др Јоца Лалошема. Ослањајући се на Закон о народностима из 1868. вић са својим пријатељима сасвим повући на свима године, мађарска власт је за најефикаснији вид нациолинијама, јер је са својом натражњачком политиком налне унификације и асимилације немађарског станопретрпио ужасан фијаско. Признати морамо да је виштва сматрала спровођење реформи у школскоштета што се као млад човек и адвокат тако брзо разобразовном систему. Најзначајнији скуп организован очарао у политици. Е, али тако је то кад човек чим из поводом критике предлога Апоњијевог школског закоскамије изађе размажен почне да се љуљушка на на био је одржан у Великом Бечкереку 18. (31) марта владином крилу; такав не зна да се бори, или се бар 1907. године. Том приликом била је усвојена тзв. Од– брзо умори’’. лука и као захтев упућена парламенту Угараске.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи та та Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda1.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пр ви дан но вог ме се ца мо же би ти ве о ма ин спи ра ти ван за не ке но ве по чет ке и про ме не. Мо же те от пу то ва ти не где да ле ко, узе ти го д и ш њи од м ор, ужи ва т и по свом.

BIK 20.4-20.5.

Ва ша Ве не ра се и да ље игра сво јих мен тал них игри ца у ва зду шном зна ку Бли за на ца, што упу ћу је на ра зно вр сност са др жа ја у по слу и ши ре. Не са ни ца, због уз бу ђе ња.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

1. avgust 2012.

Да ни те ку под ве о ма за ни мљи вим окол н о с ти м а и ути ц а ји м а. Нео п ход но је да игра те по ште но и искре но, да се не би сте за де си ли у од р е ђ е н им про бле м и м а. Апе тит.

Ме сец је у ва зду шном зна к у Во до ли је па вас има ту и та мо, сву да у исто вре ме. Ка к о то по сти же те, ни са ми не зна те. Као ни шта све мо же те оче ки ва ти од се бе.

Парт нер ски од нос до би ја на зна ча ју. По че так ав гу ста вас во ди на мо ре или у вре ли за гр љај дра ге осо бе. По сао мо же да са че к а, да те че по свом лет њем рит му.

Да н и про л а зе је д ан за дру гим, и ево, већ је ав г уст. Бу д и те све с ни бу д у ћ их пла н о ва на ко ји м а ра д и те, по го то во у по с лу и фи н ан с и ја м а. Скло н и сте шо пин г у.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Про ме на ме се ца до но си и пер со нал не про ме не на рад ном ме сту. Али, ви би сте мо гли се би ор га ни зо ва ти нео ба ве зне оба ве зе, да се рас те ре ти те те ре та. Љу бав је ОК.

Те ж и т е сво јим ци љ е в и м а и при о р и те т и м а на пот п у н о спон тан на ч ин. С парт н е р ом да н ас и на р ед н их да н а има те ра з но л и к у ко м у н и к а ц и ју и про м е н е пла н о ва.

Оста је те фа на тич но упор ни на лич ном пла ну и до след ни се би, иако не на и ла зи те на до вољ но по у зда не са го вор ни ке и са рад ни ке. Из не над ни фи нан сиј ски тро шко ви, али до бри при хо ди.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Оства ру је те до бре и ква ли тет не од но се с ино стран ством, би ло да се ра ди о по слов ној са рад њи или пу то ва њу на не ку ле пу де сти на ци ју. На рав но, ни к а да ни сте са ми.

За ин те ре со ва ни сте за мно го то га. Јед на жен ска осо ба вам до ла зи, што је сво је вр сно при јат но из не на ђе ње. Дру же ње је ин спи ра тив но и по уч но, на обо стра но за до вољ ство.

Од у ста ни те од оно га што ви ди те да вам баш не иде у по след ње вре ме, и окре ни те се оно ме што вам иде и у че м у ужи ва те. Узми те у об зир да те окол но сти ви ше си ле.

TRI^-TRA^

Слат ко као Џе си ка V REMENSKA

PROGNOZA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

31

Subotica

30

Sombor

31

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

31

Zreњanin

29

S. Mitrovica 31 Ruma

30

Panчevo

30

Vrшac

27

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 30 Niш

Глу ми ца Џесика Бил, ко ја је не дав но код Џе ја Ле ноа по твр ди ла да ће се уда ти за Џастина Тимберлејка, пла ни ра да отво ри по сла сти чар ни цу. Она је ре кла да би се ње на „пе ка ра из сно ва” зва ла „Oh Fudge”, по оми ље ној по сла сти ци од то пље ног ше ће ра и пу те ра са до дат ком чо ко ла де или во ћа.

- Во ле ла бих да на пра вим кул ме сто где би сте мо гли да до ве де те це лу по ро ди цу на кло пу, а на дам се да ће има ти и пе ка ру, по што обо жа вам слат ки ше и те сто. Умем да на пра вим сла дак хлеб, као и онај са ти кви ца ма или во ћем - от кри ла је Џе си ка.

31

Evropa

Сунчано

НО ВИ САД: При јат но то пло и пре те жно сун ча но вре ме. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 17 до 31 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: При јат но то пло и пре те жно сун ча но вре ме. По сле под не на ис то ку ће до ћи до раз во ја обла ка ко ји са мо по не где мо гу до не ти крат ко тр ја не пљу ско ве. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 31 сте пен. СР БИ ЈА: При јат но то пло и пре те жно сун ча но вре ме. Крат ко трај на ки ша и пљу ско ви са гр мља ви ном су мо гу ћи углав ном у ис точ ним пре де ли ма и по нед где на ју гу. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око и ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 15 до 33 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так то пли је и пре те жно сун ча но уз ре ђу по ја ву пљу ско ва по не где. У дру гој по ло ви ни сед ми це опет сун ча но и вру ће, уз тем пе ра ту ре ма ло из над 35, а у не де љу бли зу 40 сте пе ни. Пљу ско ви су мо гу ћи са мо по не где у пла нин ским пре де ли ма на ју го за па ду.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја ути ца ће не по вољ но на ср ча не бо ле сни ке, a из ве стан опрез се са ве ту је и аст ма ти ча ри ма и осо ба ма са осе тљи вим нер вним си сте мом. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и по ре ме ћај сна.

Madrid

35

Rim

31

London

24

Cirih

29

Berlin

26

Beч

28

Varшava

26

Kijev

31

Moskva

31

Oslo

19

St. Peterburg 21 Atina

36

Pariz

27

Minhen

28

Budimpeшta

31

Stokholm

20

VIC DANA Гле да дечак мај ку оде ве ну у пре кра сну ску по це ну ха љи ну.

- Пре ле па је, ма ма. Да ли ти ју је та та ку пио?

- Ни је, си не мој. Да сам че ка ла на тво га та ту, ни те бе не бих има ла.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

233 (2)

Slankamen

280 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

328 (0)

Zemun

302 (1)

Bogojevo

319 (-2)

Panчevo

314 (2)

Smederevo

480 (2)

Baч. Palanka 311 (-4) Novi Sad

280 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

197 (0)

S. Mitrovica

56 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

268 (1)

Beograd

246 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

263 (1)

NERA

Hetin

90 (-6)

TISA

-46 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja